Todor Jovanovic Posni Kuvarpdf

8/19/2019 Todor Jovanović - Posni Kuvar.
pdf
prim. dr sc.
Todor Jovanović
http://slidepdf.com/reader/full/todor-jovanovic-posni-kuvarpdf 1/155
8/19/2019 Todor Jovanović - Posni Kuvar.pdf
prim. dr sc. Todor Jovanović
Mila Jovanović
Dejan Jovanović
T0DoXiN®
POSNIKUVAR
Kohoće da zdravlje čuva

mora zdravo i da kuva
UVOD
Hrana je neophodna svakom živom biću da bi živelo i da bi se razvijalo. Svaki živi

stvor uzima iz prirode ono što mu je Bog odredio i hrani se tim onako kako ga nalazi
u prirodi. Da bi opstale, hrane se i biljke i životinje. Jedino čovek nije zadovoljan
onim što nađe u prirodi, već tu hranu prerađuje i obrađuje na bezbroj maštovitih
načina i koristi ju ne samo za održavanje života, već i za uživanje. U tu svrhu napi-
sano je mnogo kuvara, manje ili više dobrih, korisnih ili nekorisnih. Ipak, ovaj se u
nečemu razlikuje od ostalih.
Čovek je jedino živo biće koje od hrane ume da napravi i svog neprijatelja. Hrana
mu služi ne samo za održavanje zdravlja, nego i za razvijanje bolesti - ne samo za
održavanje života, već i za ubrzavanje dolaska smrtil Uzrok tome češće je neznanje,
a ne toliko halapljivost. Čovek, za razliku od životinja i bez obzira na sva naučna
saznanja o ishrani, najčešće odabira one hranljive materije koje su manje korisne
za poboljšanje kvaliteta života. Događa se i da čovek, ukoliko uspe da izdvoji neke
prirodne sastojke sa blagotvornim dejstvom, uspešno poništi njihovu delotvor-
nost, bilo nepravilnom primenom ili iz namere da poboljša utisak koji hrana izaziva
(miris, boju, izgled...), dodajući veštačka sredstva za ule'pšavanje.
U današnje vreme, zbog problema opšte zagađenosti, Ijudi se iz straha sve više
odriču konzumiranja integralne sirove hrane i unošenja neophodnih sastojaka u
prvobitnom, najboljem, obliku. Kao zamenu za zagađene namrinice, koje to i jesu,

ali samo donekle,
sirupima uzimaju
...)Te blede kopijese veštačkinamirnica
prirodnih preparati zavaravaju
(u prahu, tabletama,
organizam kapsulama,
i samo do-
prinose razvijanju njegove nesposobnosti da ono što je vredno odvoji od bezvred-
nog, često i štetnog.
Ljudska vrsta ne uništava samo svoje zdravlje, već i zdravlje živih bića u svom
okruženju. Životinjama daje konzerviranu hranu, koja, osim lepe boje i prijatnog
mirisa, sadrži i materije koje su štetne po prirodno biće životinja.
Ishrana jednog čoveka nije potpuna bez mesa, ali ono je u današnje vreme više
otrov nego hrana. Velike poljoprivredne farme, radi većeg i bržeg sticanja zarade,
hrane životinje veštačkim preparatima.Tako se dobijaju uhranjeniji i lepši, ali bo-
lesni primerci stoke i živine. Za ishranu qotovo da se više ne može koristiti ni riba.
jer su skoro sve vode zagađene. Najekonomičnije i za čovekovo zdravije najboije

rešenje jeste stvaranje neke vrste malih kućnih farmi. Svako bi, na jednom delu
svog prostora na kojem živi (u dvorištu, na terasi...), mogao, uz malo posvećenog
vremena i novca, da napravi uzgajalište kunića, plovki, guski. Za kratko vreme, uz
prirodnu ishranu koja jezdravstveno i finansijski korisna i isplativa, čovek bi stvorio
zalihe hrane koja bi, uz neke namirnice biljnog porekla, bila pravo osveženje za
organizam opterećen psihološkim i fiziološkim zagađenjima.
Čovekje stvaran prema Božjem promislu. Rađa se, razvija, regeneriše se (oprav-
Ija ono što se u toku života ošteti), brani se od raznih bolesti. Nema potrebe da ga
zrače i seku, organizam ne treba da se ometa u prirodnom okruženju. Največi deo
smetnji koje čovek doživljava posledica su otpađenosti od promisia prema kojem
je stvoren.
Ovaj kuvar neće da bude samo zbirka recepata koji su dobri, provereni, ispravni
i imaju tradiciju u ovom narodu. Ova je knjiga smišijena da Ijude uputi u to kako
da im hrana bude na korist, a ne na propast Hrana treba da bude izvor zdravlja i
snage, a ne bolesti i slabosti. Zato -- evo ti ove knjige, Srbijo, da ti bude na zdravlje
i cpefcyi
Pitanja ishrane često se posmatraju kao iična karta. Moglo bi se kazati:„Reci mi
šta jedeš, pa ću ti reći ko si!"Sa druge strane, danas se hrana često razlikuje samo
prema biohemijskim i fizikalnim merivim - kvantitativnim - osobinama (količini),
dok se najgrublje zanemaruju kvalitativne biološke uslovljenosti (kakvoća). U sušti-
ni, reč je o razmatranju dva pojma: hranljive namirnice i životne namirnice.
Pod hranljivim namirnicama podrazumevaju se sve neophodne tvari koje su
potrebneza čovekovo postojanje- u uslovima veštačke ishrane, na primer. Grubo
pojednostavljeno, reč je o mehanicističkom pogledu na ono što je čoveku potreb-
no - kao što su za rad motora ulje i benzin. Pri tome nije važno kako izgledaju
proizvodnja i čuvanje.

Kada se
biološka govori oJer,
vrednost.
životnim namirnicama. u središtu procenjivanja ishrane jeste
ono što čovek uzima kada je gladan i žedan od uvek je sa-
stavni deo živog sveta oko nas. Setimo Пse svojih korena, ishrana izgleda ovako:
prvo majčino mleko, posle nekog vremena ono se dopunjava voćnim sokovima,
voćem, povrćem i konačno pirinčem, žitaricama ili krompirom. Ukus se obogaćuje
solju i biljkama, odnosno sušenim delovima biljaka kao začinima. Iz domaćinstva
dolaze jaja, mleko, mlečni proizvodi poput kiselog rhleka i sira, a u posebnim prili-
kama bilo je mesa, mesnih proizvoda i ribe.
Zivot u četiri godišnja doba zahteva čuvanje hrane, radi ravnomerne raspodele
u toku godine. Ovde počinju zdravstveni problemi sa našom ishranom. U zavisnosti
od načina čuvanja, životna namirnica pretvara se u izumiruću hranljivu namirnicu

koja zadovoljava još samo hemijska ispitivanja.
Čovek ima čula koja oblikuju samu potrebu za hranom. Kome nije poznata želja
za hranom koju pokreće dobar miris! Ima li ikoga ko ne zna kako se jede očima?
Hranu mirišemo, gledamo, pipamo, osećamo njen ukus. Čak ju i čujemo: Legnem i
zaspivam, a slušam kako mi sarma šapuče u loncu!
Jedenje je mnogo više od običnog utoljavanja gladi. Ko telesno radi potrebna
mu je snaga, a ona na usta uiazi, i to jakom hranom. Ko mnogo sedi i radi pretežno
misaono, ne sme da se opterećuje teškom hranom. Sasvim posebne potrebe za
hranom i pićem ima sportist koji mora da bude izdržljiv. Duševno obolelim, očaj-
nim ili utučenim osobama potrebna je posebna ishrana. Pitanja kakvoće ishrane

zamagljena
osamušama su danas
(što u savremenom
bi, možda, potrošačkom
bio prevod za soliter),društvu, u njegovim
zagušenom gradovima,
saobraćaju i (ne)
kulturi sredstava deformisanja umesto informisanja. Duvan, alkohol, kafa, stres i
nedovoljno sna menjaju i pojedinačne sposobnosti da se uoče mogućnosti kako je
pojedine proizvode mogućno iskoristiti u njihovom punom zdravstvenom značaju.
Takvo ponašanje može se razumeti, ali ne i opravdati. Nužne su, znači, promene u
navikama.Godina navike - dve godine odvike.Tačno, ali tojeig ra u kojoj promena
dosadašnjih navika znači samo dobitak. Jedino što treba da uradimo jeste da ku-
pimo loz: da priznamo da grešimo i da treba da se popravljamo.
Današnjem će čoveku vrlo teško uspeti da proceni da li je neki krompir, koji bi
želeo da sačuva, ozračen ili da li se u bašti iii pod staklenikom uzgaja genski izme-
njen paradajz, bez obzira na godišnje doba. Našminkano voće i povrće, od koga
bi se prethodni naraštaji trenutno potrovali i dobili grč§ve u stomaku, plastično
meso, sirevi poput stiropora - pune su nam radnje svega toga, a prirode nigde
nema. Jedemo strogo belo brašno, ono je, vele svilenostomakovići, lepše. Sladimo
belim šećerom ili veštačkim zaslađivačima ... Stomaci će poželeti proje, ali proje
nigde biti neće!
Naročit problem današnje ishrane jeste prerada namirnica i unošenje slatkiša,
proizvoda od belog brašna ili gotovih jeia. U belom hlebu koji danas jedemo goto-
vo da više i nema vitamina, fosfata, belančevina, kalcijuma, aminokiselina i sličnih
sastojaka koji su se nekada nalaziii u Ijusci pšeničnog zrna. Sada je to samo skroba-
sta namirnica, dobra jedino za tovljenje svinja. Danas se unosi suviše belančevina
životinjskog porekla - mesom, kobasicama, jajima i mlekom. Osim toga, suvome-
snati proizvodi i peciva sadrže previše nepovoljnih, zasićenih, masnoća (masnih
kiselina). U društvu sa savremenim načinom života (suviše duvana, kafe, alkohola,
lekova, premalo kretanja, duševni stres) nužno se povećava broj oboljenja koja
obično izaziva ishrana.
Zdravlje ugrožavaju mnogi štetni uticaji: veštačka đubriva (naročito nitrati);

sredstva za uništavanje štetočina (fungicidi, pesticidi, hlorisani ugljovodonici, teš~
ki metaii); zagađenje okoline (voda, vazduh, tle); postupci za čuvanje namirnica
(antibiotici, sumpor, nuklearnozračenje i slično); genska muijanja i prčkanja (učeno
rečeno manipulocije).
Za jelo ostaviti dovoljno vremena - kod pripreme polako pirjaniti, sveže voće i
povrće dobro oprati, hranu temeljno žvakati, jesti polako, ostaviti vreme za kratak
odmor posle jela. Jer, ovde se vide mnoge osnovne greške koje se danas prave u
ishrani: nedostatak vremena za ciljanu kupovinu, svuda udobnost i nespremnost
da se uloži trud, razne sprave (zamrzivači, mikrotalasne pećnice) za namirnice sum-
njive hranljive vrednosti (duboko zamrznutu hranu i gotova jela). Razlika između

životne namirnice i hranljive namirnice ovde se može shvatiti kao razlika između
aktivnog i slobodnog prema pasivnom i zavisnom.
U zdravu ishranu spada i vremenska raspoređenost obroka shodno dnevnim
opterećenjima. U načelu, ujutru jesti najviše i najjače, za ručak nešto manje, a za
večeru najmanje i najlakše, jer to povoljno utiče na san. Za užinu su pogodni voće,
orasi, bademi, lešnici, kikiriki.
Najbolje piće jeste sveža voda. Danas voda iz vodovoda nije baš najbolja, pa se
preporučuju prirodne negazirane i mineralne vode te razni ohlađeni čajevi. Zdrava
voda za piće biće u budućnosti dragoceno dobro, jer već danas se uočava ozbiljna
nestašica.
Ishrana nije sve što čovek jede. Ako se hrana posmatra celovito, onda je hrana
potrebna celom telu, duhu i duši. Sve to mora biti usklađeno. Gleda li se tako, onda
je razumljivo zašto nezdravi načini ishrane imaju poslediee (prekomerna težina,
reuma, arterioskleroza, karijes, dijabetes i još tušta i tma gluposti), jer reč je o po-
sledici nesklada koji dugo postoji.Tako lečenje ovih bolesti nikada ne može da se
sastoji samo od promene ishrane, ali ona je uvek prvi korak ka boljitku.
Na posletku, svaki je čovek osoben i zato se ne mogu davati nikakva opštevaže*
ća uputstva. Postoje lične potrebe koje su, prema značaju i jačini, različito ispoljene.
Odlučujuća je svest o sebi i osobenosti - da čovek zna koje su mu potrebe i da ih
pravilno zadovoljava.
Sveti Jovan Lestvičnik o hrani kaže:„Ugađanje stomaku je obmana očiju; ono
nas podstrekava da odjednom progutamo sve ono što bi trebalo da jedemo u od-
merenim zalogajima. /.../ Budi gospodar stomaku pre nego što on zagospodari
tobom, a tada ćeš biti prisiljen da se sa stidom uzdržavaš."
Kulinarstvo je, kažu, starije od astronomije.Tako stara, a najprolaznija od svih
umetnosti, kulinarska veština slika je prolaznosti ovoga sveta. Bolje nego u bilo
kom frižideru i zamrzivaču jelo se čuva u receptu. Svaki put ono se pravi prema pra-
vilujsto to, samo malo drukčije", a svakaje kopija sećanje na original,jedinstvena

i neponovljiva.
U ovom kuvaru dajemo posne recepte. To ne znači da mrsnu hranu odbacuje-
mo, ali je,
pravilo ruku unaSrba
ishrane srce,glasi„Nikada
mrsnih izmišljotina naprazan
nejedi na srpskojstomak"
trpezi već punazimske
dokza kapa. uslo-
Prvo
ve rada važe dobronamerno pokudni stihovi Ljubomira 3imovića:„Sneg na pragu,
pečenje na panju - dođi, flašo, u pomoć čokanjur
Čovekjejediniživi stvor kojijedei kad nijegladan i pijekad niježedan.Čuvajući
se da i u samom postu ne pređe granicu neumerenog ugađanja stomaku, pravo-
slavni čovek, naročito onaj sklon asketizmu, često upada u drugu krajnost - pot-
puno odricanje potrebeza ukusom.
Samo ne zaboravimo: trud oko pripremanja posne hrane ne znači samo pod-
grevanje ugođavanja trbuhu. Posna hrana nije bolnička hrana. Manastirski tipici
propisuju da hrana bude prijatnog ukusa. Ni pustinjaci za svoje retke obroke ne
biraju bljutavu hranu.Trud oko kuvanja zahvalnost je Bogu za dobra koja nam je
dao. Umešnost pripremanja jela jedan je od talenata koji nam je Bog dao i ostavio
da njime slobođno raspolažemo - na propast ili na spasenje duše i tela.
Filosofija života nije samo u knjigama, već i u loncu. Srbi sve više umesto sa
srpskom zastavom idu pod ražnjem na koji je nataknuto ružičasto, krckavo i sočno
prase. Njega su ostali, navodno civilizovani, narodi izbrisaii iz svog zajedničkog
pamćenja i nedužno se predali biljožderstvu (vegetarijanstvu). Ovim životinjolju-
bivim postupkom obesmislili su postojanje nama (i menii) omiljenog prasećeg
roda, pa su izmislili razne nerđajuće (rostfrajne) lonce i poklopce, ne bi li poslednje
trunkeživotnosti iz iznemogle prirode što uspešnije prebacili u svoje stomake. Ze-
mljani lonac, ćup, zemljana đuvečara i testija samo su ukrasi, pa u odnarođenih, po-
mondijalisalih i zaglobalisanih primeraka koji su poreklom Srbi izazivaju ushićeno
čuđenje i ciktanje. Srblji su (pogrešno) uvereni da im jejedino preostalo da svešto
iz zemlje nikne pune beskrajnim glistama mlevenog mesa koje izlaze iz mašine za
mlevenje
se ne za
bije bitka samo mesa,
duše već i pravoslavnih
neohristovljenih duša. Eto još
i razhristovijenih jednogDafronta
naroda. na kojem
nije tužno bilo
bi smešno: Kažu da su Srbi najzdraviji narod na svetu zato što na grbu imaju četiri
vitamina S.
Običan čovek živi u svetu koji je grubo odvojen od Crkve, od predanja onih
od kojih smo i pred koje ćemo jednog dana neumitno stati i račun im podneti, pa
traži mnoga uputstva kako da bogatstvo prirode što bolje iskoristi. Crkva shvata
tegobe takvoga života i zato je izgradila pravila o ishrani. Ona propisuju zabrane i
razrešenja za pojedine vrste hrane. Osnov toaa ieste hiljadugodišnje svakodnevno
iskustvo. Još se nikada nije desiio da se neko zbog posta razboli ili da izgubi život.
Post može samo da koristi. Samo - lako je zboriti, a teško tvoriti.
„Punovredna hrana"„punovredna ishrana';„bio"„eko"i slični pojmovi napravili
su nepreglednu zbrku. Postoji čitava zbirka različitih pristupa ishrani. Ima raznih
pravaca koji govore kako bi čovek trebalo da se hrani. Evo samo spiska tih učenja,
iz kojeg se može Birher-Benerova dijeta, Šnicerova hrana, Brukerova hrana, vege-
tarijanstvo, Hejova podeljena hrana, makrobiotika, Buhingerova dijeta, Majerova
kura, Šrotova kura, instinktivna ishrana.
j Dug je popis i različitih predloga za ishranu obolelih od raka, a svi su se pokazali
kao beskorisni: Mermanova dijeta, ortomolekularna dijeta, dijeta prema Kusminu,
Kulova dijeta sa mlečnom kiselinom, Budvigova dijeta sa lanenim uljem, borba
protiv raka prema Kenenu i Šnajderu, Bogomasova dijeta, dijeta protiv raka pre-
ma Maru i Klajneu, Vasarheljijev post sa belančevinama, dijeta $a sirovom hranom
prema Verlendu i Vigmoru, Šulc-Frizeov dijetetski režim, Brantova kura grožđem,
Šaseova dijeta, Krečmer-Denhartova dijeta, Krecova dijeta, Kohova hrana bez kise-
lina, praterapija, dijeta sa cveklom prema Ferenciju iTribu.
Osim ovih predloga postoji još pet načina ishraneza oboleleod raka, koji su do-
kazano opasni: totalno lečenje raka prema Brojsu, Gersonova dijeta, metabolička
ekološka terapija prema Keliju, uzimanje petroleja i dijeta prema Lojpoldu/Oleru.
Knjižare su prepune raznih kuvara i kujni - od onih velikih do krajnje egzotičnih.
Tako naš dokoni i pokondireni svet o slavi, rođendanu ili kakvoj drugoj prilici zgod-
noj za prikazivanje svetskosti gotovi kualalumpurški doručak, katanganski ručak,
managvansku užinu ili bombajsku večeru. Nije muka naći namirnice, već je teško
sve to prevariti. Više volim jesti iz Kalkute nego glupe domaće pršutel
Sve će naš čovek lakše pretrpeti, samo mu ne recite da nije moderan! Biti tradi-
cionalan postalo je uvreda.To znači da je neko zastareo, zatucan, glup, da svoje voli
više nego tuđe, što je, naravno, strašno, jerbo je dobro poznato kakva je izvesna
pernata živina u tuđega tatka.
Prilikeami
raširena, evo da
dolaze prozborim
nam kojualio nama
sa Dalekog, dva učenja o ishranirazloga
bez valjanog koja suveoma
u Srbabliskog,
veoma
Istoka. Reč je o vegetarijanstvu i makrobiotici.
Vegetarijanstvo je versko-filosofski zasnovan način života. Veza sa verskim vidi
se u induističkim i budističkim zajednicama, jevrejskih asketa, gnostičara i srednje-
vekovnim jeretičkim pokretima. U Evropi je put vegetarijanstvu otvorio Žan-Žak
Ruso. On je čoveka posmatrao kao biće koje je izvorno nesposobno da ubija. Prvo
vegetarijansko društvo nastalo je 1811. u Engleskoj. Od 1832. vegetarijanstvo u
SAD zastupa lekar S. Graham. Godine 1868. u slobodnomislećim bogoslovskim
krugovima Nemačke nastalo je„Vegetarijansko društvo". Već oko sredine 19. veka
vegetarijanstvo prelazi u okvire koji predviđaju da način ishrane treba da ide za-
jedno sa promenom načina života i da tako, na posletku, izmeni svet. Vegetarijan-
stvo se povezalo sa„reformom života", koja je bila preuzeia uticaje iz istočnjačkih
kultura. Zatvorene zajednice pokušavale su da vegetarijanstvo i reformu života
sprovedu u delo.
Vegetarijanstvo je povezano sa mnogim verskim skupinama. Tvrdi se da je ve-
getarijanstvo„čistiji, spasonosniji"način ishrane, čije je delovanje na čoveka predu-
slovza duhovna (naročito ezoterična) iskustva. Osim toga, ezoteričari, induističke
i budističke skupine polaze od jedinstva svega stvorenog (,,sve je jedno"). Svaki
poremećaj ravnoteže vuče, navodno, sve u zajedničku patnju. Vegetarijanstvo,
zato, daje jednostavno objašnjene savremenih nedaća, a istovremeno i sredstvo
za spasenje, prema geslu:„Đokje klanica biće i klanja!"Mnogi krugovi ezoteričara
pozivaju se pri opravdavanju vegetarijanstva na apokrifna jevanđelja u kojima se,
kažu, zastupa ovakav način ishrane. Zanimljiva je okolnost da induisti - znači: ve-
getarijanci - tvrde da uzdržavanje od mesa smanjuje agresivnost, a istovremeno se
u indijskom kastinskom poretku propisuje da kšatrije (ratnici) moraju da uzimaju
meso, kako bi bili sposobni da brane poredak. Osim toga, nije svaka agresivnost
loša. Postoji korisna agresivnost, koja čoveku omogućava da se suoči sa onim što
ga ugrožava i da se od toga odbrani.
Za vegetarijanstvo jezanimljivo mišljenje dao i austrijski lekar Franc Ksaver Ma-
jer (1875-1965), koji je, inače, predlagao jedan trostepeni postupakobnove orga-
nizma. Prema njegovom mišljenju, suviše hrane počinje izaziva vrenje u crevima.
Tada nastaju alkohol i kiseline.Taj alkohoi, kao u aikoholičara, oštećuje jetru, krvne
sudove i nerve. Majer je misiio da nos, uši, šake i stopala u vegetarijanaca imaju
ijubičastu boju zato što se prilikom sagorevanja sirove hrane stvara aikohol koji
oštečuje krvne sudove. Majer je takve nazivao endogenim aikoholičarima (pijan-
cima iznutra).
0 oblicima vegetarijanstva ima različitih viđenja. Najširih su pogleda ovo-lakto

(jajno-mlečni)
je vegetarijanci.
ovo najrašireniji Oni dozvoljavaju
oblik vegetarijanstva. jaja i mlečne
Induistički proizvode.
i budistički Na Zapadu
zasnovane zajed-
nice najviše su lakto (mlečni) vegetarijanci. Nisu dozvoljena jaja, ali jesu proizvodi
od krave, praslike majčinskog principa u tim verskim učenjima. Često crni luk, beli
luk, pečurke, duvan, kafu i alkohol isključuju kao nešto što ometa duh. Najstrožiji
oblik vegetarijanstva - veganstvo - ne dozvoljava nikakve proizvode životinjskog
porekla, uključujući tu i buter i med. Ovome dosta naginju i zastupnici sirove hra-
ne - američki novodopci (njuejdžeri). Za odojčad i decu veganstvo je opasno, a
vegetarijancima uopšte mogu nedostajati gvožđe,jod, vitamin D i omega-3 masne
kiseline. Mnoge nazovihrišćanske organizacije iz grupe novojavljenih jeresi (Uni-
verzalni život, Fiat /ux) pozivaju se na vegetarijanstvo koje je, navodno, opravdao
sam Hristos i uzdižu ga do uslova za spasenje. Adventisti (subotari) svoju preporuku
da se prihvati vegetarijanstvo dokazuju ukazivanjem na prvobitni poredak u Raju.
Japanske zajednice primenjuju više makrobiotiku, čije se učenje može delimično
aći i u antropozofiji. Drugi pokreti - teozofi i rozenkrojceri, na primer - neguju
slobodnije vegetarijanstvo pod uticajem budizma. Kako shvatiti suštinu vegetari-
janstva? Najbolje je poći od samoga imena, je r- ime kazuje sve. Reč vegetarijanstvo
ima koren u glagolu vegetare, što na latinskom znači živetikao biljka. Preneseno na
čoveka -životariti. Suština postojanja u induizmu i budizmu jeste priprema za pre-
lazak u novu reinkarnaciju.Tamo nema smrti u smislu koji mi poznajemo. Postoji
samo prelazak duše izjednog pakovanja u drugo. Prekjuče slon, juče gušter, danas

čovekoliko biće, sutra kamen, prekosutra žaba. Pakovanje nije važno. Duša je tu
samo privremeno, te više vremena treba da se posveti, recimo, meditaciji kao obli-
ku joge (duhovno-duševno-telesnog jarma i pripremeza smrt), nego pakovanju.
Telo se održava na najmanjem mogućnom broju obrtaja, tek toliko da se život(inj)
ari.Zatoje, recimo,telesnozdravljeu Indijaca induista zapuštenije nego u Indijaca
muslimana. Pogled na svet da jedemo cvet!
Pravoslavni veruju u večni život u Carstvu nebeskom, za šta se i pripremaju. Na
Zemlji smo, međutim, neponovljiva, jedinstvena bića, sazdana prema Božjem uzo-
ru. Duša se nalazi u telu i, kada nastupi smrt, duša će napustiti telo. Nije, ipak, to telo
obično pakovanje kao u induizmu i budizmu.To telo treba da bude zdravo i snažno,
jer mi nismo stvoreni da bismo životarili, već živeli punim životom, kao slovesna i
slobodna bića. Nije isto bitiživ \živeti. Tu smo da svedočimo Istinu i duhom, i du-
šom i telom. Ljubiti bližnjega svoga kao samoga sebe ne znači samo osećanje, već
i sposobnost da se, ako treba, stane na crtu i bližnji odbrani od telesne sile koja ga
napada.Ta odbrana neće biti mogućna kada je telo nezdravo i propalo. Neće biti da
je svejedno iz kakvoga je tela izašla duša. Jer, neporeciva je istina da se duh, duša i
telo moraju posmatrati kao činioci koji sadejstvuju i tvore čoveka kao biće stvoreno
prema obličju Božjem. Dužni smo, znači, da svoje telo čuvamo koliko možemo, jer
ra nismo kupili, već dobili prema Božjem promislu. Nemamo pravo da takvo nešto
propastimo nestručnim rukovanjem i da prihvatamo načine ishrane koji menjaju
veru, kada već imamo nešto svoje, utvrđeno Svetim predanjem i probom vremena
potvrđeno kao korisno i spasonosno.
Makrobiotika je pogled na svet. Zasniva se na filosofiji i svaštarskom (sinkreti-
stičkom) spoju budizma, zena, taoizma i kinesko-japanskih učenja o ishrani koji
je razvio Japanac Osava. Njegovo učenje osavremenio je i dalje razradio njegov
učenik Mičio Kuši, pa se ono brzo raširilo po severnoj Americi i u Evropi.
Makrobiotika shvata sebe ne samo kao sistem ishrane, već kao celovit sistem
lečenja. Sve se deli prema taoističkim suprotnostima jin (žensko, prva polovina go-
dine, uzlazno - povrče, voće, tečno, slatko) i jong (muško, druga polovina godine,
silazno - žitarice, proizvodi životinjskog porekla, slano). Sve je deo jedinstva, ali
ništa nije istovetno. Sve ima svoju dopunu, ali ništa nije nepromenjivo izuzev same
promene.Teži se sveobuhvatnom zdravlju kroz usaglašenost ovih sila. Životne na-
mirnice treba zato da budu odabrane što prirodnije, u skladu sa okruženjem i do-
bom godine. Sveskupa, teži se što mirnijem, zadovoljnijem i od veštačkog oslobo-
đenom načinu života, u skladu sa prirodom. Makrobiotika vidi sebe kao praktičan
lut za zaustavljanjezdravstvenog i duhovnog propadanja i obnovu,
Hranljive namirnice dele se prema svojoj jin ili jang prirodi. Odlučujući za pode-

lu jestei njihov
vreme brzina sadržaj
rastenja.kalijuma odnosno natrijuma, ali i sadržaj vode, boja i oblik,
Za makrobiotičare je ishrana najbolje sastavljena onda kada je odnos jina i jan-
ga = 1:5. Integralne žitarice imaju, navodno, takav odnos i smatraju se savršenom
hranljivom namirnicom.
Prvobitni Osavin oblik makrobiotike vrhuni u zahtevu da ishrana bude isključi-
vo od žitarica. Zasluga je njegovog učenika Mičioa Kušija što je ovaj način ishrane
izmenjen tako da bude prihvatijiviji čoveku Zapada.
Kuši, međutim, isto odbacuje mnoge životne namirnice: meso, jaja, mleko i
mlečne proizvode, voće i povrće iz tropskih i dotropskih predela (tu ubraja i krorn-
pir, papriku, plavi i crveni paradajz) i zaslađivače. U makrobiotici važi zapovest: Piti
samo kada se oseti žeđ.
Za makrobiotičku ishranu odojčadi i manje dece posioji„kokoh"- mešavina od
mlevenih žitarica, susama i zrna azukija.
Makrobiotika obećava zdravlje i dug život, sprečavanje i lečenje svih bolesti,
uključujući i rak. Potvrđuje se, međutim, da je obećanje određenim osobama ra-
dovanje. Makrobiotička ishrana ima rizike. Nizakunostečnosti možeda ugrozi rad
bubrega.
no Ako se odojčad
život. Hraniti istovremeno unosi
i decu samomnogo kuhinjske
kokohom može soli, to može
biti isto biti Plesnive
opasno. opasno
hranljive namirnice nisu povoljne za želudac, već mogu da budu nosioci najjačih
izazivača raka. Makrobiotička ishrana ne može da izleči rak, a može da utiče da se
čovek hrani lažnom nadom i propusti lečenje koje zaista može da mu pomogne. Uz
ishranu lažnom nadom ide i gutanje tuđe duhovnosti, što može izazvati duhovni
rak. Zanimljivo je da svi govore o telesnom raku, a niko o duhovnom. Upravo taj
duhovni može imati gore metastaze nego telesni. On se, doduše, može izlečiti, i to
zračenjem, ali ne nuklearnim, već onim Boga živog i istinitog. Jedu Srbi šta im kaže
Kuši, a ne vide da se duša rušil
Vegetarijanstvo i makrobiotika prilagođavani su u mnogim delovima čoveku

Zapada.To je svojevrsno podilaženje Ijudskim slabostima i nedostacima. Umesto
da čoveka nagna da se menja i prilagođava duhovnosti koja sadrži jednu vrstu

ishrane,
onda ta duhovnost,
protura e da Svetina
svoje učenje. bi steklahoće
noveda
pristalice,
ju varaju?prilagođava
Varajmo juishranu, a kroz
onda! Od njuu
biljke
tanjiru do biljke u duši.
Pravoslavni post ovde je jasan i neodstupan. Pravila postoje neizmenjeno, a
da se menja treba čovek.Ta pravila su čvrsta, ali ne i kruta. Podilaženja nema, jer
za njima nema ni potrebe. Sve je jasno ponuđeno, sloboda izbora jeste čovekova.
Prihvatio - ne prihvatio, biće na njegovo spasenje, odnosno njegovu propast.
Duhovnu stranu posta pravoslavno predanje dovoljno osvetljava i o njoj se
može naći dosta napisanog. Šta je sa postom u razmeri hrane i njenog delovanja?
Hrišćani obavezno poste sredom i petkom, a monasi i ponedeljkom. O posto-
vima je sve drugačije. četiri duža posta jesu: Božićni iii post o rođenju Hristovom,
Vaskršnji ili Veliki post, Post svetih apostola ili Petrovski post i Gospojinski post,
posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Pored posnih dana ostaju na raspolaganju
svaki utorak i četvrtak i subote i nedelje i trapave sedmice i dani kada je post razre-
šen. Sabere li se sve to, dobija se više od dve stotine dana kada se ne posti. Malo li
je? Izračunato je da mirjani potpuno - strogo poste samo 36 dana tokom godine.
Od ukupnog broja dana u godini to je samo 10%. Mnogo li je?
Sveti Vasilije Veliki o postu poručuje:„Svako treba da posti prema svojoj telesnoj
snazi, kako se ne bi zadovoijavao onim što je ispod njegovih mogućnosti, niti se
usiljavao da dostigne ono što prevazilazi njegovu snagu. /.../ Kao što se ne buniš
kada je u pitanju tvoje telesnozdravlje što moraš da držiš dijetu, zašto se onda bu-
niš protiv posta kad je u pitanju zdravlje tvoje duše? Međutim, treba da se raduješ
što ti je besmrtni lekar ostavio lek da bi pobedio greh i spasao svoju dušu. Kao što
su za uništenje zaraznih klica potrebne jake medicine, tako su za uništenje gre-
hovnih klica potrebni post i molitva. /.../ lako post postoji iz drevnih vremena, on
nikada ne može da zastari; on je uvek savremen i uvek potreban nama hrišćanima
kao nasušni hleb; on je jedini do sada poznati duševni lek."
Nije post samo oružje u borbi protiv demona, niti samoobuzdavanje u ishra-
ni, niti razuman i celishodan pristup hrani. Zalazi se postom i u oblast morala, jer
je uzdržavanje od grešnih misli i rđavih deia. Ovaj melem na dušu izranjavljenu
svakodnevnim kovitlacem sluđenog života podseća nas da postoje mnogi dav-
no posednuti i osvojeni položaji odbrane tela, duha i duše, koje danas drže samo
malobrojni. Ako se pridružimo braniocima Istine - bićemo nagrađeni Ijubavlju,
smirenjem, celomudrenošću, neporočnošću, trezvenošću. Za stulanje u stroj ovih
branilaca nema prvog, drugog i trećega poziva, nema škarta, nema nedoraslih.
Nikad nije kasno da se pokuša iii započne!
Pravila za ishranu za vreme posta jesu, u suštini, znanja o tome šta čoveku godi
i ide na korist i spasenje, uklopljena u veru pravosiavnu. Prema tim pravilima živi
danas malo Ijudi. Mnogi su zapali u zabludu, pa poistovetili post sa nejedenjem i
umislili da je to savršen način za brzo skidanje suvišnih kilograma. Ta takozvana
nulta dijeta nema nikakve veze sa pravim postom, koji koristi zdravlju. Uz to, za-
padni je čovek uvrteo sebi u glavu da postiti znači odvojiti se od porodice, posla,
svakodneeice - ceiog sveta. Naravno, sasvim u skladu sa samoživošću i duhovnom
čamotinjom Zapada. Lako je postiti u okruženju skoro bez iskušenja koja nameće
okolina. Smisao posta i jeste da se čovek u međusobnom odnosu sa svojom sva-

kodnevnom
no, okolinom
uputi na pravi odvaži duha,
put jačanja da se iskušenjima odupre
duše i tela. Post i da druge,
je čišćenje duha,ako je moguć-
duše i tela te
vraćanje na put kojim se možemo barem približiti cilju - da čovek bude Bogočo-
vek.To nije usamljivanje i život u zatvoru. Baš drugačije: Post omogućava vraćanje
Bogu, ali ne samo jedne osamljene jedinke, već i njenih bližnjih. Post nije kazna,
već radost kada se pobede iskušenja i ojača svoja volja. Odbiti iskušenja svesno
vrhovni je dokaz slobode čoveka kao slovesnog i bogolikog biča.To vraćanje na
pravi put može u bolesnih izazvati samo povoljne posledice, nekada čak i izlečenje.
Posna hrana može da deluje predupređujuće, tako što sprečava nastanak oboljenja
čiji je uzrok neodgovarajuća ishrana. Za neke boiesti posna hrana može biti jedini
celishodan način lečenja uzroka.
Sa biološke strane, post treba da ima dejstvo operacije bez noža. Jedna od
osnovnih postavki delovanja posta jeste ono što tradidonalna medicina naziva
šljakom iliti smećem. Školska medicina stalno ukazuje na to da nema dokaza za
takve naslage. Međutim, ako nešto ne vidimo ili ne razumemo to nije dokaz da i
ne postoji. Ako se to smeće i ne može videti pod mikroskopom, opet je neosporno
da pogrešna ishrana stvara u telu uslove koji mu ne gode. U tom smislu, čišćenje
šljake znači da se ćelije tela oslobode suviška belančevina, vode, kiselina i otrova.Te
naslage, đubrište otpadaka metaboiizma koje je sve veće kako je čovek stariji, us-
poravaju promet između kapilara, nervnih ćeiija i ćelija organa.To može biti uzrok
mnogih hroničnih zapaljenja zglobova, tkiva i krvnih sudova, a stvara i povoljne
uslove za nastanak i rast tumora.
Telo ima razrađene postupke za vanredne okolnosTi ishrane. Prelazi se na rad
u uslovima varenja unutrašnjih zaliha. Glavni posao imaju jetra i bubrezi. Rad hor-
mona priiagođava se naredbi da se energija štedi. Kada potroši skladišta ugljenih
hidrata, telo prelazi na svoje masnoće. Iz tkiva se uzima više tečnosti. Usled sma-
njene količine tečnosti u tkivima srce i krvotok rade lakše i bolje, krvni pritisak se
snižava. Prazniji želudac smanjuje pritisak i lakše se diše, u krvi ima više kiseonika,
a to povoljio utiče na rad mozga i sva tkiva uopšte. Post u redovnim razmacima,
kakav je pravoslavni, omogučava da se snaga organizma koristi domačinski i osna-
žujeodbranutela.
SvetiTeofan Zatvorniko postu u vreme bolesti, neznanom verniku:„Veoma me
raduje što Vam je lakše. čuvajte se da ponovo ne razdražite bol. Što se poščenja tiče,
ne slušajte doktora, pitajte ga samo kakva Vam posna hrana odgovara. Nemojte
ra pitati da li smete da postite. Recite direktno: Hoču da postim, kakvu hranu da
uzimam. Ma šta Vam on govorio, ne pokoravajte se! Zar je malo posne lake hrane?
Zar je nedelju dana mnogo? Eno Vam naših monahinja, neke po čitavu nedelju ne
jedu skoro ništa. Gospod neka Vas blagoslovi! Spasavajte se!"

U postu
bolesnih se smanjuje
je vidljiv unos
boljitak, jestivih
pošto činilaca
više ne delujekoji
onopogoduju nastanku
što ne godi. Post jebolesti,
dokazanoa u
uspešan kod prekomerne telesne težine, reumatskih oboljenja, degenerativnih
oboljenja zglobova, povišenog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova, povi-
šenih vrednosti masnoča u krvi, alergija, dijabetesa tipa II (staračkog dijabetesa),
gihta i kožnih bolesti. Kod zapaljenske reume povoljno dejstvo posta iznenađuje
staino i lekare i bolesnike, a naučno zadovoljavajučeg objašnjenja za to još uvek
nema.Takođe je korist od posta sigurna i za obolele od raka, pošto se ćelije tumora
hrane belančevinama životinjskog porekla. Niko ne kaže da post zamenjuje leče-
nje i da treba da se odreknemo stručne pomoći lekara, ali nema utuka na istinu
da hrana u skladu sa pravilima pravoslavnog posta nikome nije škodila. Duševno
stanje čoveka poboijšava se kada doživi da sebe može da zauzdava jedno određe-
no vreme. Verujući duhovnu sigurnost održavaju pojačanom molitvom, te nema
tegoba kao što je slab san, na koji se žale neverujući. Njima evo prilike da upoznaju
lekovito delovanje pravoslavne molitve - umesto da meditiraju, vizualizuju, fan-
taziraju, dave svoje duše u nazovinaučnim polu - i četvrtpsihološkim tehnikama i
stvaraju tako duhovnu šljaku.
Sveti Serafim Sarovski opominje i poučava:„Hranu treba da upotrebljavamo
toliko da telo, okrepljujući se, bude prijatelj i pomoćnik duše. Inače ako telo izne-
mogne i duša slabi"
Svesno postupanje sa telom, duhom i dušom pridonosi na posletku postizanju
unutrašnjeg reda -zdravlja u sveobuhvatnom smislu - i uspostavljanju spoljašnjeg
reda -životu u saglasju sa okolinom, a nju čine i bližnji i priroda.
Generacijama se Ijudi navikavaju na hranu koja se nalazi u njihovoj okolim.Tako
se stvara saglasje sa prirodom, što je osnov zdravlja, Srbi žive u oblastima koje su
bogate i neviđeno plodne. Da posadiš dugme - nikao bi kaput! Ova zemlja uspela
je da zatre svoje domaće vrste voća. Dobila je tuđe, neprovereno i za ovdašnje Ijude
često nesvarijivo. Napisaše mnogi znani i neznani mnoge knjige, ne bi li nas uverili
da su bolji svi kokosi nego sve naše kruške. Rendaju mi, utrljavam tigrovu masnoću,
amajlijom energiju jačam.
Stigoše tako mleko i jaja u prašku, vino u kesi, razni penušavi napici od kojih
se čovek naduje kao žaba, a ako ih pije posle jela prostružu ga u roku od odmah,
dadoše nam mek (Donaldov) hamburger (obavezno sa 17% masnoće - nije mi
jasno kako bez hemije, a niko ne ume da mi objasni kako može da nauči bika da
pravi 17% masnu telad), čizburger, fišburger, pa razne uvozne pasulje, (na)strane
šljive, voćke za koje prvi put čusmo i da postoje. U kući nam klavir„stenvej" a u tegli
šljiva„stenlej"!
Nije niko u ovoj knjizi protiv nečeg sa drugih prostora. U receptima koje nudimo
ima i stranih začina i sastojaka i soje. Mnogi od tih začina, međutim, dugo su ovde
prisutni i Ijudi su se na njih navikli. Soja ima mnoge korisne sastojke koji mogu da
spreče nastanak raka, od kojeg nam, usled mnogih opačina koje su nam učinili,
preti velika opasnost. Nemamo nikakvo pravo da svom narodu ne ponudimo ono
što mu može pomoći. Može i nešto drugo, ako baš hoćemo, ali samo radi promene
i potvrde da je naše ono pravo.Time što ponegde stavimo strani začin i sastojak
pokazujemo da možemo i tuđe da ukiopimo u svoje, a ne da budemo neuspešno
poindušene, pojapanjene, pokinežene i potajlanđanjenejedinke potekle izSrbije
među šlzivama.
Hrana s nogu, na brzaka, jedenje bezsedenje. Porodice su i onako rastočene, a
obaška što se sve ređe okupljaju oko zajedničkog obroka. 0 praznicima ožderava-
nje i oblokavanje, posie kojih sledi odležavanje - u bolnici ili, ne daj Bože, na gro-
biju. Izgovor je često gostoijubivost. Može biti, ali gostoljublje niježderoljublje. Od
takve Ijubavi može da se umre. Više vrede puna duša i jabuka od srca nego domaćin
panj i astal što pod hranom krca. Pravednikjede da živi, a grešnik živi da jede!
Od gotovog napravismo veresiju, pa su nam tako veretizna i deca, posebno u
gradovima. Bolešljiva su, pikljava, neotporna, bleda, providna i bćzživosti. Na ka-
kvoj su hrani i dobra su! Briga o povećanju stanovništva i suzbijanju bele kuge ne
vodi se kada neko dođe u godine u kojima se prave i rađaju deca. 0 tome se vodi
računa od malih nogu.Jer,akojenekoživeo na plastici, hemiji, hormonski unaka-
ženoj hrani punoj antibiotika, jeo s nogu, gutao gazirane napitke, nosio tesne gaće
i glava mu postala četvrtasta kao televizor - tu zdravog potomstva nema!
U tunelu smo. Vidi se svetlo na njegovom kraju. Samo - da nije voz? Nije! To su
živa svetla, učitelji koji neće razobručenost duše, već odlučnost i samoobuzdava-
nje. Pravoslavni svetitelji, neutuljeni i neugasivi svetionici koji nas upućuju i vode i
daju nam trpezu bogatu i za telo i za dušu.
Kuhinjsko uninije iliti duhovna čamotinja poreklom iz tanjira? Jeste! Dizanje

poklopca na pravoslavnom loncu može biti i otvaranje prozora sa kojeg se nazire
mnogo toga zaboravljenog, zamagljenog, naopako tumačenog. Čukundeda i ču-
kunbaba, pradeda i prababa, deda i baba - svi su oni živeli veru najbolje skrojenu
prema meri čoveka: pravoslavlje. Okolnosti su jednom naraštaju natukle tuđa odela
i neke druge kape. Sta onda - i dalje da nosimo te košulje sa kopčanjem na leđima
i kape sa praporcima? Neće biti! Obucimo svoju nošnju i stavimo šajkaču. Nije to
odelo ni izmodelo, ni ružno, ni spram drugih mrzno. Biti trpeljiv ne znači odreći
se sebe, već priznati da je i onaj drugi čovek. Ako je neko bio udaren pogrešnom
kutlačom po glavi - pomozimo mu da dođe sebi. Opasuljimo se - ne samo u šerpi,
nego i u glavi!
Kaže jedna lesma o Srbiji:„Uzlu i dobru uveksam s tobom,zna se! Ai'ko ćetebe
i ko će mene od same sebe da spase?"Za to spasavanje, pored ostalog, umesto
čamca - lonac, umesto vesla - varjača, pa kreni, Srbijo, u susret Bogu ocu i majci
Crkvi, koji sa Ijubavlju čekaju da im se vrate njihova zabludela deca!
Poslednju bi, vazda, trebalo da kaže neko mudar i za uzor podoban. Zato pomoć,
još jedared, nalazim u Svetom Serafimu Sarovskom:„Nahrani onoga koji je gladan,
daj vode onome koji je žedan, budi pravičan, čuvaj svoj mir i budi dobre volje!"
Autoriiurednik
NEKA PITANjA O HRANII ZDRAVLjU
Alergijenahranu
Alergija na hranu dobro je prepoznata u kliničkoj medicini kao izazivač akutnih

napada astme, angioedema i urtikarije, te kao dodatni činilac u nekim slučajevima
ekcema i rinitisa. Smatra se da ove tipove alergijskih reakcija izazivaju /gE-antitela i
obično se mogu dijagnostikovati s pomoću istorije bolesti i ispitivanja reakcije na
koži ili/gE~radioalergoapsorbenttestom (RAST).
Drugi tip reakcije na hranu, često nazvan„skrivenom'4li,,maskiranom,'alergijom
na hranu, predmet je suprotstavljanja već godinama. Neki praktičari uočili su da su
skrivene alergije na hranu uobičajeni uzročnik (ili okidač) širokog opsega fizičkih i
emocionalnih poremećaja. Prema jednoj proceni, više od 60% stanovništva pati od
neotkrivenih alergija na hranu. Veliki broj simptoma i poremećaja izgleda da ima
značajnu alergijsku komponentu. Sa druge strane, mnogi konvencionalni lekari
sumnjaju u to da je skrivena alergija na hranu uobičajen problem, a neki čak poriču
da ona uopšte postoji kao klinički entitet.
Skeltici naglašavaju da se mnoga stanja za koja setvrdj ,ф su povezana sa alergi-
jom razlikuju prema ozbiljnosti i imaju značajnu psihološku komponentu. Shodno
tome, može biti teško dase razlikuju prava reakcija na hranu i uslovljeni (psihogeni)
odgovor ili spontano pogoršanje simptoma.Takođe se ističe da simptomi izazvani
hranom ne bi trebalo da se nazivaju alergijama, osim ako ne može da se pokaže

imunski
bolje biloposredovan
da se kaže damehanizam. Mada je na
su netolerantnost tačno da bi
hranu, za mnoge
termin reakcije
alergija koristina
sehranu
da bi
označio neželjenu reakciju na hranu.
Zastupnici veze između alergije na hranu i bolesti tvrde da se skrivene alergije
na hranu često previđaju zato što se teško otkrivaju. Za razliku od očiglednijih ne-
posrednih reakcija hipersenzitivnosti koje mogu da budu okidač za akutnu astmu
ili anafilaktički šok, skrivena reakcija na hranu često može da se pojavi odloženo,
posle više sati ili, čak, nekoliko dana.
Utvrđivanje uzročno-posledičnog odnosa između unošenja određene hrane i
razvoja simptoma otežana je sklonošću Ijudi da postanu zavisni od hrane na koju
su alergični. Ovaj takozvani sindrom alergijskezavisnosti uočio je veliki broj kliniča-

ra i on se, izgleda, uklapa sa Selejevim opisom„generalne adaptacije"kao odgovora
na stres. Zbog toga pacijenti često doživljavaju kratkoročno olakšanje pošto unesu
hranu za koju je utvrđeno da je uzrok njihove hronične bolesti. Ovaj paradoksni
odgovor može sve istorije boiesti i dijete učiniti doslovno neupotrebljivim za ot-
krivanje skrivenih alergija.
Do sada je utvrđena veza između alergije na hranu i sledećih oboljenja: migre-
na, artritis, sindrom iritabilnog kolona, inflamatorne bolesti creva (ulcerozni kolitis i
Kronova bolest), astma, aftozne ulceracije, nefritički sindrom, oboljenježučne kese,
rekurentni Otitismedia, poremećaj nedostatka pažnje (hiperaktivno dete), druga
alergijska stanja (umor, enureza, često mokrenje, epilepsija, bruksizam, grčevi u
dece, ekcem, psorijaza, urtikarija, purpura, trombocitopenija, gojaznost, hronični
bronhitis, rinitis i IgA-nefropatija).
U 10% osoba reumatične promene, neke infekcije (sinusitis, zapaljenje srednjeg
uva), opstruktivni bronhitis ili slični problemi mogu biti izazvani i alergijom na mle-
ko i mlečne proizvode ili hleb i kvasac. Zato bi valjalo da se proba da se na 7-14
dana mleko i mlečni proizvodi isključe, pa da se razvoj stanja prati i vidi da li ima
poboljšanja. Ako nema, probati da se na 7-14dana isključe hleb i testa sa kvascem
i da se prati razvoj stanja. U zavisnosti od toga posle kojeg isključivanja nastupa
poboljšanje, te namirnice treba da budu isključene.
Skrivene alergije na hranu često se mogu„demaskirati"eliminacionom dijetom.
Pošto je pacijent neko vreme bio na hipoalergenoj dijeti (obično 1-3 nedelje), hro-
nični simptomi gube se ili poboljšavaju i telo se iz stanja alergijske zavisnosti (koje
odgovara Selejevom stanju adaptacije) vraća u stanje povišene budnosti i osetlji-
vosti (koje odgovara Selejevom stanju uzbune). U ovom stanju hipersenzitivnosti
unošenje neodgovarajuće hrane izaziva brzu i izraženu reakciju, što pacijentu omo-
gućava da prepozna alergene na koje pre nije sumnjao.
Idealno bi bilo da se proučavanje skrivene alergije na hranu izvodi u dvostruko

slepoj placebo kontrolisanoj studiji, kako bi se isključili placebo odgovori i spon-
tane fluktuacije u ozbiljnosti simptoma. U svakom slučaju, alergija na hranu jeste
važan, a često previđan, uzrok (ili okidač) za veliki deo hroničnih fizičkih i mentalnih
poremećaja. Rutinska primena eliminacionih dijeta u kliničkoj praksi mogla bi pri-
lično da poveća stopu odgovora u mnogim stanjima koja se teško leče.
Žvakanje
Ljudi bi pre svega trebalo dovoljno da žvaću.To pomaže ne samo boljoj probavi,
već
praviutiče povoljno
izazov na zaštitu iielektrohemija
jeste bioelektrika regeneraciju zuba. Čitavo
zuba. Oni neobrađeno
su, prema područje
strukturi, kristali,i
i to najtvrđi u Ijudskom organizmu.Ta kristalna struktura propada .kada slabi elek-
trično polje koje drži kristale. Baš tu jesu mnoga objašnjenja za ono što se dešava
sa čovekovim zubima.
Žvakanjem se stvara električni naboj. Kada se ne žvaće, svi produkti u oralnoj
sredini i celokupni potporni aparat zuba deluju u suprotnom smeru i tako pomažu
streptokokama da se, privučene naelektrisanjem kristala, zalepe za zube. Može
ih odbiti samo zaštitno električno polje oko zuba, a ono se stvara kada se žvaće.
Grupe stanovništva čija se ishrana najviše odvojila od prirodne i koje najmanje žva-
ću imaju najlošije zube. Više od 95% Amerikanaca ima kvarne zube kada odrastu.
Kvarenje zuba najčešće je oboljenje u SAD, češće nego grip. Nedovoljno žvakanja
jeste akumulativna devijacija: genima stiže informacija da zubi nisu više tako po-
trebni i zato su, iz generacije u generaciju, sve slabiji.To se događalo, i događa se,
„civilizovanim" narodima.
Zašto se sve manje žvaće? Najviše je u pitanju način ishrane, ali i ceo socijalni
sklop. Jede se s nogu, hrana je sve više ona brza, instant, mnogo je stresa, nema se
vremena da.se jede polako, da se svaki zalogaj preturi po ustima i sažvaće najmanje
28-30 puta, sve, ako je mogućno, uz tihu muziku koja opušta.
Zagađenjeideca
Niko ne može pobeći zagađenju štetnim materijama preko vazduha, vode i tla. Či-
njenica da se, na primer, u majčinom mleku nakupljaju dioksini odnosno hlorisani
ugljovodonici i opterećuju odojče trebalo bi da bude razlog za osudu odgovornih,
ali ne i razlog da se prekine životno neophodno dojenje. Što je više štetnih stvari
u okolini, to je važnija čovekova lična sposobnost odbrane, a ona se najbolje gradi
dojenjem.
Zato prvih 6 meseci samo majčino mleko, a onda početi sa voćnim sokovima,
koji se daju na kašičicu, kuvano voće (recimo - jabuke), onda dinstano povrće (na
primer- krompir), a na kraju pirinač, kukuruz ili krompir kao osnovna hrana. Kako
se zubi razvijaju trebalo bi da im se daje da nešto rade, što znači uvođenje sirove
hrane, čvrstih plodova i celog zrna kukuruza.
Moramo, znači, od malih nogu navikavati decu da sve jedu. Utvrđeno je da su
za zdravlje i umni razvoj čoveka presudne prve godine života, pa se zato u da-
našnje vreme bebama starim nekoliko nedelja već daje raznovrsna hrana, bogata
istovremeno proteinima, vitaminima i mineralnim solima. Gotovo je s brašnastim
kašicama od kojih su deca postajala bucmastija, ali i mlitava. Danas odojčad već
hranimo voćnim sokovima, kašicama od povrća, mesa i ribe.
Mleko
Kravlje mleko je majčino mleko za telad i shodno tome njegov sastav nije prikladan
za čoveka (u poređenju sa Ijudskim majčinim mlekom, kravlje mleko sadrži suviše

belančevina, suviše soli, suviše fosfora i previše je prerađeno). Mleko se lako kvari,
izloženo je svim mogućim mikrobima i u njemu se nakupljaju sve otrovne materije
iz tela krava.
U načelu, mleko nikada ne bi trebalo da se natura deci ili odraslima. Mleko ne
smatrati napitkom i ne davati da bi se pilo! Mleko se može dopustiti kao doda-
tak musliju, kašama ili u obliku kiselomlečnih proizvoda, budući da se oni ne piju,
nego žvaću, i svojim kulturama podržavaju crevnu floru. Mlečni proizvodi kao što
su kajmak i sir jesu vredne životne namirnice, ako se uzimaju sveži ili što manje
konzervirani.
U novije vreme pojavili su se na tržištu mnogi veštački obojeni proizvodi od
mleka koji su vrlo prijatnog mirisa. Oni se nipošto ne preporučuju! Upotreba ve-
štačkih boja u životnim namirnicama izaziva opravdana strahovanja. Može biti da
su te boje i jedan od uzročnika raka, a svega što je sumnjivo treba da se odreknemo.
Deci treba da se daje neprerađeni jogurt i svež kravlji sir, a ako hoćete da budu
uk usn iji-sa mi dodajte vanile, kakaoa ili domaćeg džema.
Kiselaibaznasredina
Eksperimenti sa mikoplazmama, hlamidijama i trihomonasom pokazali su da se

ovi mikroorganizmi odlično razvijaju u kiseloj sredini (rN 5,8-6,3), dok seživotvor-
ni procesi najbolje odvijaju u baznoj sredini. Kiseline uvek koče životne funkcije.
Kisela hrana smanjuje količinu baznih soli i u krvi i u ćelijama, pa tako smanjuju
životnu snagu. Paraziti koji pojačano upijaju masne i belančevinaste hranljive ma-
terije izlučuju u krv mlečnu kiselinu, perokside i toksine i čine ju kiselom. Radovi
nemačkog nobelovca Otoa Varburga, iz 20-ih godina 20. veka, pokazali su da ćelije
tumora stvaraju oko sebe blago povišeno kiselu sredinu, koja pogoduje njihovom
razvoju,
Zbog svega
acidobazni ovoga(rN
disbalans trebalo bi dakrvi.
vrednost) se kontroliše
Normalnaacidobazna ravnoteža,
rN vrednost odnosnoi
krvi je 7,35-7,45,
na nju bi prilikom svakog pregleda morala da se obrati pažnja, kako bi se odgova-
rajućom promenom ishrane pomoglo uspešnosti lečenja. Acidobaznu ravnotežu u
krvi i mokraći zdrav ogranizam sam održava. Bolesnom je potrebna pomoć u tome.
Osim toga, nauka jos nije jasno utvrdila kako se odvijaju procesi acidobaznog me-
tabolizma u ćelijama, ali to ne znači da oni nisu značajni.
Životne namirnice Životne namirnice

sa kiselim (-) dejstvom - na 100 gr sa kiselim (-) dejstvom - na 100 gr
badem -2 ječam, kuvan -6
bakalar -5 ječm eno brašno -20
belance, sveže -5 junetina, pečena -2 3
borovnica -6 kavijar -11
bukvin žir -6 0 kajmak -1 7
govedina -17...-25 kikiriki -12...-17
grašak, baren -1 kobasice -3...-10
guščetina -13 komisbrot • -8
■?
dvopekod pšeničnog kukuruz -5
-10
brašna kukuruzne pahuljice -4
dvope kod ražanog kukuruzni štirak -6
-9
brašia
kunićevo meso -2 0
dimljena govedina -14
-2
edamersir -6 lešnik -1 4
linjak
žumance,sveže -33
losos -3
zečetina -20
margarin -7
zobene pahuljice -13
mladi list kupusa (u -4
jaja -1 6 proleće)
jegulja -7 mozak -21
jezik -2 4 o v n u j s k o meso, srednje -9
ječam , glazirani -1 0 masno
Животне намирнице ca Животне намирнице ca

киселим (-) дејством - н а 100 gr киселим (-) дејством - н а 100 gr
ovčetina -1 4 slanina -7 ...-10
omlet -13 smrčak -4
parmezan sir -5 srnetina -23
pastrmka -9 suvo grožđe, sa semenom -1 5
pačetina -2 2 teletina, bez kosti -2 8
piletina -24 teletina, kotlet -2 3
pirinač, glazirani -11 ćuretina -20
pirinač, integralni -1 8 haringa -1 7
proso heljda, glazirana -7
-2
pšenica,glazirana -8 hleb od mekinja -6
pšenični beli hleb -11 hleb od pšeničnih ili
-7
pšenični griz -10 ražanih mekinja
pšenično brašno -3 crveni kupus -1 3
raž,glazirana -11 crna džigerica, teleća -1 4
ražani hleb -6 čokolada, gorka -7
ražano brašno -16 špagete -8
svinjetina -19 šunka -1 6
Životne namirnice sa baznim (+) Životne namirnice sa baznim (+)

dejstvom - na 100 gr dejstvom - n a lOOgr
artičoke +3 ...-4 dinja +2...
banane +5... +8 +7.
bela rotkva +4... +6 +30...
beli kupus +4 začini +86
zelena salata +5 ... +7
beli luk, kuvan +5
zeleni kupus (u jesen) +0,1
biskviti + 1 ... +7
karfiol, baren +2... +5
blitva, sveža +8
keleraba, krtola +6
boranija, žuta +12
keleraba, listovi +18
boranija,zelena +4
kelj +3
bundeva +2
kesten +3 ... +9
gloginje, sušene +15 kiseli kupus +5
Животне намирнице ca Животне намирнице ca

базним (+) дејством н а 100 gr
- 1 н а 100 gr
базним (+) дејством - 1
kokos +3...+5 rogač +49
krastavac +3... +8 rotkvice +6 ... +8

krompir, sirov +7...+10 +28 ...
smokve, sušene
krompirovo brašno +0,3 +36
krompir-pire +5 sočivo, bareno +0,4
kruške +3 spanać baren +11
lisičarka +4 spanać kasniji +27
loćika, kuvana +4 spanać, mladi +8
lukvlašac +8 suvo grožđe, bez semena +8
maslačak +19 urme +6...+10
masline +34 cvekla +9
mepasa +7 celer, listovi i stabljike +8
mirođija +18 celer, sveži koren +1
mleko +3... +5 cikorija +7
mleko, kondenzovano +S.+8 crvena repa, krtola +11
nektarina +4 crvena repa, listovi +27

crna rotkva +23
ostrige +10
pavlaka +3 crni luk +0,5
paprika, zelena +2 šampinjoni +2
pomfrit +13 šargarepa;;b.arena +4
ren +3 šargarepa, sirova +9 ...+10
ribizla +7 šećerna repa +8

šećerna trska +3
Sveže mleko može da prija, ako se jede kašiku po kašiku i dobro natopljeno
pljuvačkom. Da li voće deluje kiselo Шbazno - to zavisi kako od količine pojedene
za jedan obrok, tako i odzdravstvenog stanja creva. Vočeje najbolje uzimati ujutru,
zagrejano i posuto sa malo mlevenog đumbira. Voće i drugu sirovu hranu nikada ne
jesti posle nekog kuvanog jela. Način pripreme takođe može da ima uticaja.
Ovaj spisaktreba da bude samo neka vrsta usmerenja. Ne bi bilo celishodno da
ishrana uvekzavisi od tabela. Ono što se jede sa uživanjem - bolje se i iskoristi.
Jo d
Jod je neizbežan za normalno funkcionisanje štitaste žlezde. Bez joda ne mogu da
se stvaraju hormoništitastežlezde.Ti hormoni uključeni su u mnogobrojne važne
procese u metabolizmu i regulaciji krvotoka. Rad štitastežlezde utiče i na plodnost
muškaraca i žena, normalan razvoj dece u majčinoj utrobi i duševno stanje.
U periodu rastenja hormoni štitaste žlezde naročito su važni, pošto utiču na
tefesni razvoj u skladu sa uzrastom kao i na procese sazrevanja mozga te na inte-
lektualne sposobnosti povezane sa tim.
U najvećem broju slučajeva joda danas nema dovolzno u tlu. Razlog za to jesu
geološki procesi u poslednjem ledenom dobu7koji su iscrpli jod iz tla. Od tada

nema dovoljno
posledica joda ujoda.
nedostatka ishrani
Uz životinja i Ijudi. Veliki
to ide i okolnost deo
da veliki stanovništva
deo pati zato
Ijudi slabo jede od
morsku
ribu i morske životinje, koji su bogati izvori joda.
Dugotrajan nedostatakjoda izaziva, pošto se potroše rezerve joda u telu,zdrav-
stvene probleme, jer štitasta žlezda reaguje ograničenim stvaranjem svojih hormo-
na. To za posledicu ima smanjenu funkciju štitaste žlezde - hipotireoidizam. Ova
bolest veoma utiče na telesne i duševne sposobnosti. Simptomi su letargija, lenja
creva, nepodnošenje hladnoće, ukočenost i grčevi u mišičima, sindrom karpalnog
tunela i menoragija, i oni nastaju postepeno. Intelektualna i motorna aktivnost us-
poravaju se, težfna se povećava, kosa i koža postaju suvi, a glas dublji. Može se javiti
i gušenjeza vreme spavanja. Kod uznapredovale kliničke slike oboleli ima tupo,
bezizražajno lice, proređenu kosu, periorbitalne otoke, uvećan jezik i bledu, testa-
stu, hladnu kožu. Može se javiti i miksedemska koma. Zbog respiratorne depresije
raste Rso2 arterijskoj krvi. Porast ove vrednosti remeti acidobaznu ravnotežu (rN
u
vrednost) krvi. rN vrednost jeste funkcija odnosa NSOz (koji regulišu bubrezi) i Rso2
(koji regulišu pluća). Porast vrednosti Rso2izaziva acidozu - povećanu kiselost, koja
je povoljna za razvoj mikroorganizama, te je zato kod hipotireoidizma povećana
sklonost infekcijama.
Štitasta žlezda tokom vremena može da se bolesno poveća. Razvija se jodna
struma (gušavost, škrofule). Gušavost nije samo kozmetički problem. Veće strume
pritiskaju jednjak i dušnik i krvne sudove u predelu grla. Mogu nastati teškoće u
gutanju, nedostatak vazduha i osećanje utučenosti. Kao posledica duže prisutnih
struma mogu se javiti promene tkiva štitaste žlezde i stvaranje tumora.
Zaravstveni rizici nedostatka joda

period oplodnja rizik poremećaj plodnosti muškaraca i žena
razvoj u majčinoj utrobi • endemski kretenizam (duševni poremećaj sa

nagluvošću)
• povišena stopa deformiteta ploda, pobačaja i
mrtvorođene dece
novorođenčad • struma novorođenčadi

• poremećaj sazrevanja mozga, rastenja i intel ektualnog
razvoja
• poremećajisluha
• sindrom nedostatka vazduha
• nedovoljnosazrevanjeskeletnog sistema
pubertet * mladalačkastruma
* poremećaj razvoja mozga, sa teškoćama u učenju i
opažanju
* povišen rizik od arterioskleroze
* struktrune promene štitaste žlezde
odrasli • struma sa kompi ikacijama
• smanjena funkcija štitaste žlezde
• povišena funkcija štitaste žiezde (hipertireoidizam)
Simptomi hipertireoidizma jesu: nervoza, palpitacije, emocionapna iabilnost,

pospanost, tremor, hiperaktivnost creva, izraženo znojenje, nepodnošenje vrućine,
oligomenoreja, amenoreja i gubitak na težini uprkos ndrmainom ili povećanom
apetitu. Pacijent je anksiozan, nemiran i teskoban. Koža je topla, vlažna i baršuna-
sta. Dlanovi su eritematozni, a i nokti mogu biti odvojeni od podloge. Kosa je tanka
i svilenkasta, a fini tremor može da zahvati prste i jezik. Javlja se buljavost oćiju.
Kako stoji stanje sa unosom joda u savremenoj ishrani? Evo nekih pokazatelja:
Preporučene količine joda i stvarni unos (u mikrogramima joda dnevno)

uzrast preporučeno stvarni unos nedostatak
bebe koje sisaju 50-80 40-50 10-30
deca 1-9godina 100-140 60-100 40
mladi,odrasli 180-200 120 60-80
trudnice, dojilje 230-260 110-125 120-135
Lečimo, znači, uzrok, a ne posledicu? Dobro, onda kako nadoknaditi jod?

Joda u neznatnim količinama ima u namimicama koje jedemo svakoga dana.
Može li naša štitasta žlezda iz tih namirnica da izvuče dovoljno joda za normalne
dnevne potrebe? Ne može!
Primer: krompir sadrži 40 fig. joda u kilogramu. Da bismo uneli količinu joda
potrebnu dnevno odrasloj osobi (oko 200 цд), morali bismo pojesti 5 kilograma
krompira!
Prilagođenom ishranom mogućno je povećati unos joda. Njega, međutim, ima
dovoljno samo u morskoj ribi i morskim životinjama. Šta je sa ostalim namirnica-
ma?
količina količina
namirnica po porciji jod u namirnica po porciji jod u
“u jig № - u jig pg
ananas, 1 kriška 100 8 zobene pahuljice, 6
60 2
bademi 100 2 kašika
bakalar 150 61 zovin sok, 1 čaša 200 6
banana, 1 kom. 100 3 jabuka, 1 srednja 125 3
beli kupus, svež ili jabuk ov sok, 1 čaša 200 4
propržen 150 8 jaje, kokošije, 1 kom. 60 6
borovnice 125 6 jegulja, dimljena 100 4
breskva, 1 kom. 100 1 jogurt sa 7,5% masti,
150 11
brokoli, sveži iii 1 čaša
150 22
proprženi kajmak sa 20-40%
100 6
buter, 1 pakovanje 250 7 masti
goveđa džigerica 100 14 kajsija, sušena 100 3
goveđe meso 100 7 kajsija, sveža 100 1
grašak 150 7 kamamber sir sa 45% 30 6
grejpfrut, 1 kom. masti
200 2
grožđe kikiriki, pečen i soijen 50 7
100 1
guščije meso kifla, sa jodiranom
150 6 50 20
solju
ementaler sir sa 45%
30 12 knedle od griza i jaja 125 1
masti, 1 kriška
zelena salata 50 knedle od
2 125 1
integralnog brašna
zeleni kupus,
propržen 150 15 knedle od krompira 100 15
količina коли-
namirnica po porciji jod u чина no јод
-upg № намирница порцији уц г
kokosov orah 100 1 -ygr.
kokošije meso 150 16 plavi kupus, svež ili
150 8
propržen
kopar, propržen 150 8
pomoranua, 1 kom. 125 3
krompir, IjuŠten
200 8 pomorandžin sok, 1
(2 veća) 200 4
čaša
kruška, 1 srednja 125 2
ribizlin sok, 1 čaša 200 4
kukuruzšećerac 150 5
riblji fileti, panirani 150 263
lešnici 100 2
mandarine, 2 kom. 100 1 rotkva 150 12
rctkvice, 10 kom. 100 8
mast, svinjska 100 10
salama, sa jodiranom
mleko punomasno, 15 12
150 8 solju, 1 režanj
1 čaša
svinjsko meso 100 5
mleko sa 0,3% masti,
200 15 sir topljeni 30 11
1 čaša
mleko sa 3,5% masti, skuša, dimljena 40 40
150 10
1 čaša smokve, sušene 100 4
musli, 5 kašika 50 2 sok od povrća, 1 čaša 200 11
ovnujski but 100 2 spanać, baren 150 17
orasi 100 3 suncokretovo seme 20 3
osiić 150 6 teleće šnicle' 100 3
pavlaka, 1 čaša 150 5 tikvice 150 4
paprika, sveža ili trešnje 100 1
150 3
propržena tunjevina 150 57
paradajz 150 3 haringa 150 31
hleb beli 30 1
pastrmka 150 4 hleb mešani, sa
45 12
jodiranom solju
pasulj 150 5 hleb od integralnog
pečurke 60 2
brašna, 1 kriška
pirinač, deiimično hleb polubeli,
kuvan 45 1
1 kriška
pistaći, pečeni i šargarepa, sveža ili
150 23
soijeni propržena
КОЛИ' Istraživanja su pokazala da jod pove-

чина n o ćava sposobnost leukpcita da uništava-
јод
намирница порцији ju mikroorganizme koji izazivaju bolesti.
У џг
-ygr. To je osnova prirodne otpornosti bole-
šargarepin sok, stima. U bolesnika sa arteriosklerozom
200 14 koji uzimaju jod poboljšava se krvna
1 čaša
štuka 150 6
slika - viši je sadržaj hemoglobina i broj
šunka, sa jodiranom
eritrocita, smanjuju se hoiesterol i lipo-
30 12 proteini.
solju, 1 režanj
Kada su životinjama u hranu doda-
vali jedinjenja joda i drugih mikroele-

menata, u tih su se životinja aktivirali svi životni procesi, a naročito reproduktivna
funkcija. U mužjaka se povećavala količina sperme, poboljšavala otpornost i po-
kretljivost spermatozoida, a u ženki se povišavala stopa oplodnje, smanjivao se broj
pobačaja i mrtvorođenja.
Majke koje u svoje dece, bez obzira na uzrast, primete sklonost ka depresivnosti,
mlitavost, lako zamaranje, bezvoljnost, slabosttrebalo bi da dete odvedu lekaru i
krenu sa nekim sredstvom koje dodaje jod i tako sređuje rad štitastežlezde. Gesto
ovi poremećaji mogu da navedu lekara da dete pošalje psihoterapeutu, zanema-
rujući problem sa štitastom žlezdom.
U stara vremena, od današnjih bolja, lekari su pacijentima propisivali jodotera-
piju. Mogućno je da su Ijudi zbog toga od raka i infarkta oboljevali manje i kasnije
nego danas. Jodoterapija počinjala je davanjem 1 kapi 5%joda. Onda jesvakoga
dana dodavana po 1 kap, sve dok se ne dođe do 20 kapi. Onda je sledilo izvođenje
iz terapije - svakoga dana po 1 kap manje. Doze više od 8 kapi uzimane su iz dva
puta, a doze više od 12 kapi iz tri puta. Ako je stanje bilozapušteno, izbegavalo se
da se uzima više od 3-4 kapi dnevno, kako se ne bi izazvala oštra reakcija. Jod je
rastvaran u malo mleka (30-50 gr) i uzimao se 30 minuta pre jela, a posle toga se
pila prokuvana voda, kako se ne bi nadražili sluzokoža, jednjak i creva.

Kura jodoterapije ponavljana je najmanje tri puta godišnje, ako nije bilo drugih
mogućnosti da se unosi jod. Na primer, uzimanjem morskog kupusa ili algi. Jod je
naročito važan u proleće, kada je hrana siromašna jodom, i leti, pošto sejod gubi
znojenjem.
Inače, jod ne mora da se daje samo u mleku. Može i u štirku, u jogurtu ili soku
od paradajza. Važno je samo da je to neka neutralna sredina, koja je povoljna za
želudac i sa kojom jod može odmah da se proguta, da se ne zadržava u ustima.
Za rastvaranje joda može da se koristi voda u kojoj se kuvalo žito ili pirinač.Ta je
voda jako dobra, jer u njoj ima dosta vitamina V, a inače je vrlo prijatna za creva i
želudac.
Skrob je, zapravo, štirak. Nekada se štirak koristio za štirkanje veša. Danas se to
(sa vešom) više ne radi. Štirak je pravljen od krompira. Šta bi smetalo da se i čovek
nekako uštirka iznutra? Ništa. Mogao bi da se izrenda svež krompir i potopi u vodu.
Ostavi se da voda izvuče sastojke iz njega i to bi bila samo skrobna voda. Može
krompir i da se skuva, pa da se upotrebi voda u kojoj se kuvao. Bilo bi to najjedno-
stavnije i najdeiotvornije.
Naučnici su još na početku 20. veka otkrili korisnost plavog joda. On smanjuje
nivo hoiesterola i šećera u krvi, čisti krvne sudove, povećava aktivnost leukocita i
broj eritrocita, jača imunitet. Plavi jod priprema se na sledeći način: u 50 grtople

prokuvane vode rastvori
kašičica krompirovog se 1onda
skroba, kašičica 5% stavi
se sve joda.na
Sve se vatru
tihu promeša
i, uzi povremeno
doda se 1 puna
me-
šanje, dodaje se 200 rp. prokuvane vode i pusti da provri. Ostavi se na vatri još
2-3 minuta, sve dok se ne stvori plavi sirup. Uzima se svakog drugog dana po 4-8
kašičica posle jela 1 put dnevno. Za bolesnike sa kardiovaskularnim oboljenjima
uzimaju se po 2 kašičice, i to dve nedelje po 2 kašičice 1 put dnevno svakog drugog
dana, a posle toga po 2 kašičice 2 puta dnevno, isto svakog drugog dana. Kura traje
dva meseca, a trebalo bi da se godišnje sprovede 2-3 puta.
Vitamini da, aii ne veštački!
U novije vreme sveje veća moda da se uzimaju sredstva Roja sadrže vitamine i ele-
mente u tragovima. Osnovna postavka koja se koristi kao osnova za uzimanje ta-
kvih preparata jeste da vitamina nema dovoljno i da su oni odlična zaštita od obo-
Ijenja koja mogu da nastanu kao posledica zagađenja životne okoline i, u našem
slučaju, bombardovanja - radioaktivnog, biološkog i hemijskog zagađenja. Kako bi
se svim tim lošim uslovima doskočilo - moraju se uzimati dodatni vitamini.
Tu se pravi prva greška. Naime, nemački stručnjaci skoro su dali svoje mišljenje
da uzimanje veštačkih vitaminskih preparata uopšte nije potrebno i da uravnote-
žena i raznovrsna ishrana nudi sasvim dovoljno vitamina i bez dodataka.Tu se vidi
zamena teza koju potura industrija: umesto da se promeii ishrana i vrati u prirodne
i tradicionalne okvire - nude se veštački vitamini. Umesto prirodnog - sinetika.
Ne može se sve označiti kao vitamin. Oznaka da je nešto vitamin znači, osim
ostalog, da su telu potrebne veoma male količine te materije i da ju telo, po pravilu,
ne može proizvoditi samo.
Druga greška jeste mišljenje da se vitamini mogu uzimati bez ikakvih ograniče-
nja i da mogu da ih uzimaju svi. Kod vitamina A, D, E i K mogu da se jave predozira-
nja - hipervitaminoze, sa veoma teškim posledicama. Hipervitaminoze mogu da
se vuku dugo i da budu prepoznate tek posle dužeg ispitivanja, jer pacijentima ne
pada na pamet da kao mogućni uzrok svog pogoršanog stanja pomenu vitaminske
preparate koje uzimaju, a lekar pred sobom ima sliku bolesti koja zahteva detaljno
ispitivanje. Vitamin S može u velikim količinama da bude opasan po osobe obo-
lele od čira na želucu, jer može da izazove rupturu i krvarenje. Osim toga, čisto je
bacanje para uzimanje vitamina S u tabletama od 1.000 mg, budući da organizam
dnevno apsorbuje samo 75 mg. ovog vitamina, a sve ostaio izbaci se mokraćom.
Industrija reklamira svoje vitamine slikama koje prikazuju poželjan model pona-
šanja.Tu važi sledeća maksima:„Srećan sam jer sam uspešan - uspešan sam jer sam
zdrav - zdrav sam jer uzimam vitamine - najbolji vitamini su vitamini naše firme!"
Možda je najbolji primer zaluđenosti nekim dodatnim preparatom koenzim
Q-1Q. On se preporučuje kao sredstvo koje je ključno za obolele od bolesti srca
i kaže se da ga u hrani nema dovoljno, te da mora da se uzima u veštačkom pre-
paratu. Navodno je koristan za smanjivanje rizika od raka, pojačanje imuniteta i
usporavanje starenja. Nemački priručniko alternativnim oblicima lečenja koji je
izdala državna ustanova za kontrolu kvaliteta roba i usluga kaže sledeće:„Gnjenica
da se Q-10 u telu očigledno proizvodi u dovoljnim količinama, da nisu poznate
pojave deficita i da nije dokazano da postoji delotvornost posle uzimanja Q-10 dali
su osnova da'Nemačko društvo za ishranu'donese ocenu'beskoristan preparat',,.
Koenzim Q-10 javlja se inače u dovoljnim količinama u kukuruzu, soji, orasima i
masnim uljima, te mesu i ribi (sardini i skuši).
U nas je raširena pojava da pojedini lanci prodaje koji rade prema principu mul-
tilevel marketing (MLM) prodaju veliki broj različitih preparata koji se predstavljaju
kao vitaminski preparati ili dodaci ishrani. U časopisima koji predstavljaju te pro-
izvode uvek se nalazi slika nekog lekara ili farmaceuta koji govori o delovanju tih
preparata na određene poremećaje zdravlja - bolesti. Pominju se oboljenje kod
kojih određeni preparat deluje.Time se ovi preparati defacto, a u smislu„Zakona
o proizvodnji i prometu lekova"(„Službeni list SRJ", 9. april 1993.), mogu smatrati
lekovima ili pomoćnim lekovitim sredstvima.
Međutim, oni ne ispunjavaju uslove koji su propisani pomenutim zakonom, te
je njihovo stavljanje u promet pod imenom dodatka ishrani dovođenje potrošača u
zabludu i lažno predstavljanje, a i kršenje„Zakona o proizvodnji i prometu lekova".
To što ova sredstva - praktično: lekove- preporučuju farmaceuti i osobe koje po

kućama
lek možeprodaju ove lekoveznači
da propisuje i da
samo doktor postoji krivično
medicine ili doktordelo nadrilekarstva. Naime,
stomatologije.
Ako i mogu da se ostave po strani sve ove okoinosti o vitaminima i dodacima

ishrani koji se prodaju preko MLM i nepostojanje svih potrebnih ispitivanja i do-
zvola, može se postaviti pitanje oko načina unošenja tih preparata u zemiju. Oni
obično ulaze u privatnim automobilima, jer ih izzemalaa u našem okruženju unose
prodavci članovi mreže.Tu se izbegava obavezna sanitarna kontrola lograničnih
vlasti i plaćanjecarine, što je direktno ugrožavanjezdravstvene bezbednosti zemlje
i finansijskog sistema.
Uravnoteženaishrana
Pogrešna ishrana pridonosi mnogo nastanku bolesti metabolizma i krvotoka. Ako

nesaglasnost metabolizma ostane da lostoji, nastaju hronične bolesti. Metaboli-
zam određuje i telesnu odbranu. Pre nego što se promene u telu mogu izmeriti,
osetiti iii uočiti, imunski sistem je već odgovorio na hranu koja na neki način nije
bila odgovarajuća. Koliki je značaj ishrane za nastanak svih bolesti jasno je kada se
vidi da neke bolesti mogu da se razvijaju tek pošto je savladana telesna odbrana.
Praviia ishrana održava i sređuje osnovne funkcije tela: metabolizam, krvotok i od-
brambeni sistem. Nekada se desi da hrana mora da ponovo pokrene te funkcije.
Prirodne hranljive namirnice jesu nešto celovito, sređeno, stvoreno. One na
telo deluju drugačije nego veštački stvorene materije. Prirodne namirnice imaju
sastojke čije osobine još nisu poznate. Povoijno dejstvo takozvanih sekundarnih
biljnih materija otkriveno je tek poslednjih godina. Reč je o sastojcima hranljivih
namirnica koje se javljaju samo u veoma malim količinama, ali čine znatan deo
zdravstvenog delovanja biljne hrane.Tako, na primer, alicin iz belog luka i izotio-
cijanat iz krstašica deluju protivbakterijski. Flavonoidi, koji postoje u svim vrstama
povrća, a ima ih naročito u brokoliju, mogu da ponište delovanje materija koje
izazivaju rak. Izgleda da mnogi sastojci koji postoje u jednoj hranljivoj namirnici
deiuju sjedinjeni sasvim drugačije nego svaki sastojak posebno.
Uravnotežena ishrana obezbeđuje svakoj osobi onu količinu hranljvih materija,
vitamina i elemenata u tragovima koja mu je potrebna da bi bio zdrav i sposoban
za rad, ne ugrožavajući pri tome svoje zdravlje bilo kakvim viškom. Istovremeno,
uravnotežena ishrana znači i pravilnu količinu hrane, koja se razlikuje od čoveka do
čoveka i zavisi od opterećenja kojima se izlaže, godina i zdravstvenog stanja.
Ne smemo se hraniti naslepo. Od onoga što jedemo zavisi i naše zdravlje. Me-
sojedac je snažan i pokretljiv, ali ako preteruje tokom godina će mu se u krvi nago-
milati štetni holesterol i urea, patiće od kostobolje... Ko stalno jede hranu bogatu
skrobom i slatkiše ubrzo ćezapaziti kako postaje gojazan, a verovatno će oboleti

od dijabetesa. Skromni vegetarijanac, za koga mnogi misle da je mnogo pametan,
poćeće posle nekog vremena da oseća slabost i istrošenost, jer će mu sve telesne
zalihe biti iscpljene.
Uveren sam da je čovek svaštojedac. Do hrane je oduvek dolazio ne samo saku-
pljanjem plodova (korenja, biljaka, voća), nego i lovom i ribolovom. U svim zeml-
zama sveta, među najzaostalijim plemetima, sretamo najraznolikije izvore hrane.
Urođenici, doduše, nastoje da dođu do mesa krupnih životinja i korenja i hranljivog
voća, ali isto tako grickaju i sitne insekte i najmanje bobice koje im pruža priroda. U
zemljama gde je veget.acija oskudna, na primer u Laponiji, Ijudi posežu iza kržlja-
vim biljkama kao što su alge i lišajevi. Slično je u pustinjskim krajevima.

Znači li sve ovo da se namirnice životinjskog porekla isključuju? Naravno da ne
znači! One se moraju unositi, ali umereno i kad im je vreme.Trebalo bi da se poštuje
raspored velikih postova i drugih posnih dana u godini, a da se ostalim danima
unose namirnice polut jaja, mlečnih Iroizvoda, ribe, mesa. To je sve hrana koja je
ovde u skladu sa narodnim predanjem, navikama i potrebama. Zamislite samo sliku
da Indus na tamošnjoj vrućini i vlažnosti vazduha zaklapusa slaninu sapunjaru, sve
sa belim lukom i uz čokanjče. Pao bi iz mesta! Zamislite, opet, kosača na Rajcu koji
pre kosidbe pojede dve šake bambusovih klica. Pao bi i on, i to kao letva!
Meso treba da sejede, ali samo provereno, od životinja koje su se hranile prirod-
no. Goveče i ovca pasu travu na livadi, a ta njihova glavna hrana nije obrađivana
veštačkim dodacima kakvi se daju teladi i svinjama.Teladi se sve češće daju braš-
nene kaše kojima dodaju antibiotike, ne bi li ih zaštitili od zaraze. Meso njihovo
jeste belo, ali je bljutavo i nedovoljno hranljivo, nekada čak i opasno.Tim mesom
unosi se u telo određena količina antibiotika, organizam se na njih navikne, pa više
uopšte ne deluju kada u bolesti moramo da ih primamo.
Da ne bude na kraju ovog razmatranja o hrani da nisu date nikakve jasne pre-
poruke, evo predloga koje bi namirnice valjalo upotrebljavati svakoga dana, koje
ne baš svaki dan i kojih se valja kloniti.
Svakog dana:
integralna zrna žitarica i pahuljice, sveže, bareno i pirjanjeno povrće, očišćene
mahunarke, orasi, bademi, lešnici, razno semenje, nerafinisana ulja, kiselomlečni
proizvodi, negazirane i mineralne vode, sveži biljni čajevi, (blago jodirana) morska
so, sveže i natopljeno sušeno voče, hleb i peciva od integralnog brašna, sokovi od
povrća i gusti sokovi od voća, voćni čaJevi, med, žuti šećer, prirodni začini, negla-
zirani pirinač.
Ne baš svakog dana:

riba, jaja, meso, domaća slanina i šunka, domaća svinjska mast, soja, skuvani
nezaslađeni kakao, kvas, kafa, pivo, vino, malteks, zeleni ćaj, domaći slatkiši.
KSoniti se:
hleb i peciva od belog brašna, beli šećer, rafinisana ulja i rafinisane masnoće,
glazirani pirinač, kuhinjska so, voće i povrće u konzervama, proizvodi od krompira,
mleko u prahu i kondenzovano mleko, meso u konzervama i suvomesnati proizvo-
di, veštački začini, veštački zaslađivači, iznutrice (u njima se nakupljaju kadmijum i
olovo), veštački slatkiši, veštački vitamini, sredstva za mršavljenje, veštački sokovi
od voća i povrća, gazirani napici, sokovi u prahu, veštačke arome.
Prijatno!
TODoKiN 9
U zdrav način ishrane spađa i uzimanje preparata„TODoXIN®" Preparat se uzima

najmanje42 dana, uz hranu koja je prema pravilima posta i receptima koji su dati u
ovoj knjizi ili drugim receptima koji odgovaraju posnoj hrani prema pravoslavnim
pravilima, što znači da su isključene namirnice životinjskog porekla. Posle prva 42
dana uzimanja može se napraviti pauza, završava se post, hrani se mogu dodati
namirnice životinjskog porekla ili se može nastaviti sa posnom hranom - sve u
zavisnosti od toga kako kome odgovara, Najvažnije je da se čovek ne opterećuje i
da sve ide lagano, opušteno i bez stresa.
TODoXIN®'je dijetetski proizvod na bazi meda i bilja. Primenjuje se kao doda-
tak ishrani svih osoba, bez obzira na uzrast. Proizvod ne sadrži nikakve veštačke
sastojke ili konzervanse.

Dugoročna
koloških delotvornost
dejstava uzimanja/
meda i bilja. IzuzetnoJODoXiN®"-a proizilazi
visoka podnošljivost iz sinergizma
proizvoda farma-
omogućava
da se koristi duže vreme, bez ikakvih štetnih posledica. Bolesne osobe mogu da
uzimaju preparat bezobzira na medikamentoznu terapiju koju primaju, budući
da do sada nijezabeležen nijedan slučaj interakcije;/TODoXIN®'-a i bilo kojeg me-
dikamenta.
U predkliničkim i kliničkim studijamaJODoXIN®"je davan pod kontrolom leka-
ra. Zapaženi su sledeći efekti:
• mogućnost oralnog uzimanja preparata i laka resorpcija
• dobra biološka iskoristivost i prolaznost kroz barijeru k rv- mozak
• vrlo dobra podnošljivost, sa veoma retkim i blagim nuspojavama
• podizanje i rekonstrukcija prirodnog imuniteta
• smanjivanje sadržaja potencijalno onkogenih virusa u serumu do ispod gra-
nice detekcije
• smanjivanje tumora, metatumora i migrirajućih malignih ćelija do ispod gra-
nice detekcije
'TODoKIN®'je potpuno prirodan preparat, koji nema nikakvih kontraindikacija

niti bilo kakvih interakcija ni sa jednim obiikom medikamentozne ili nemedika-
mentozne terapije. Preparatje prošao i sve tri faze ispitivanja koje se zahtevaju za
lekove i/ili pomoćna lekovita sredstva - higijensko, toksikoioško i kliničko ispitiva-
n je - i dobio je isključivo pozitivna mišfjenja. Ispitivanja su izvršena na sledećim
ustanovama:
• Nacionalni institut za rak (National Cancer Institute), Betezda - Vašington,
SAD
• Karolinški institut-Odsekza imunologiju (Karolinska Institutet- Department
of /mmunology), Stokholm - prof. Sven Briton i prof. Mikael Jondal
•Technical Service /aboralories, Misasaga - Ontario, Kanada
• Savezni institutza ispitivanježivotnih namirnica (Bundesanstalt fur/ebensmi-

tteluntersuchung in Graz), Grac, Austrija
• Medicinski fakultet Univerziteta u Londonu - Odsek za virusologiju (University
College/ondon Medical School -Department ofVirology) - prof. R. S.Tedder
• Kraljevska slobodna bolnica - Odeljenje za retroviruse (The Royal Free Mospi-
tai - Department of Retrovirology), London -prof. C. /oveday
,/ Т О
О оШ Њ г. 1"
UZIMANjE PREMA UZRASTU
Decado12meseci:
prvi dan: pre doručka i večere po 1/2 kašičice
drugi dan: pre doručka, ručka i večere po 1/2 kašičice
od trećeg do 42. dana: 4 puta po 1/2 kašičice
Decaod 12mesecido2godine:
prvi dan: pre doručka i večere po 1 kašičicu
drugi dan: pre doručka, ručka i večere po 1 kašičicu
od trećeg do 42. dana: 4 puta dnevno po 1 kašičicu
Deca od 2-3 godine:

prvi dan: pre doručka i večere po 2 kašičice
drugi dan: pre doručka, ručka i večere no 2 kašičice
od trećeg do42. dana: 4 puta dnevno po 2 kašičice
Deca od 3- 6 godina:
prvidan: pre doručka i večere po 1 manju kašiku
drugidan: pre doručka, ručka i večere po 1 manju kašiku
od trećeg do 42. dana: 4 puta po 1 manju kašiku
Deca od 6-9 godina:

prvidan: pre doručka i večere po 1 veću kašiku
drugidan: pre doručka, ručka i večere po 1veću kašiku
od trećeg do 42. dana: 4 puta dnevno po 1veću kašiku
Deca starija od 9 godina iod rasli:

prvidampre doručka i večere po 1 veću kašiku
drugi dan: pre doručka, ručka i večere po 1 veću kašiku
od trećeg do 42. dana: 4 -6 puta po 1 veću kašiku
Preparat se može davati ili integralno (kao kaša) ili isceđen u sok, ako dete ili
odrasla osoba ne podnosi celulozni deo sastojaka. Sok se dobija tako što se kaša
cedi kroz dvostruku sterilnu gazu kao kada se, na primer, pravi sok od višanja: gaza
se skiopi oko mase, pa se onda uvrće sve dok se ne iscedi sav sok. Suvi deo se baci,
pa se sipa nova koiičina mase, sve dok se ne iscedi sva sadržina teglice. Isceđeni sok
čuva se u dobro zatvorenoj staklenoj posudi, na hladnom i tamnom mestu.
RECEPTIZA DOPUNSKE PREPARATE
itopunosnage
Za slabe iliiscrpljene, ali izazdrave ~ neće da im škodi.

Uveče potopiti 1-2 kg pšenice i ostaviti da odstoji do jutra. Ujutru pšenicu kuva-
ti najmanje 3 sata, uz povremeno dodavanje malo vrele vode, dok se svako zrno ne
otvori. Pred kraj dodati 50-100 gr suvog grožđa, samlevene orahe, lešnike, badem,
i završiti sa kuvanjem. Voda ne treba da se oceđuje. Ovako pripremljeno žito čuvati
u frižideru i uzimati, kad god se oseti glad, po jednu činijicu, sa medom, žutim
šećerom, cimetom ili kakaom.
Za osobe sa slabim stomakom žito treba da se pasira i toj masi da se dodaju
mleveni badem, mieveni orasi i suvo grožđe. Kad se masa ohladi, dodaju se oraščić,
cimet, med ili žuti šećer.
Proso za cišenje organizma

Za osobe koje imaju slabu resorpciju, crevne iželudačne tegobe iprobleme sa sto-
makom, ali iz a ostale.
Prvo treba skuvati 3 litra blagog čaja od kima, majčine dušice, čubra iii majorana
(origanoa), procediti i ostaviti da se ohladi. Potom jednu šolju prosa pomešati sa 5
šolja čaja i ostaviti da odstoji 5 sati. Posietoga 20 do 30 minuta dinstati, pokloplje-
no, na malo nerafinisanog ulja, celer, šargarepu, cvekiu, beli i crni luk. Zatim dodati
proso, dolivati čaj i sve zajedno kuvati, dok se dobro ne skuva.
Kapiodbelogluka
Brižljivo očistiti 350 gr svežeg beiog luka, dobro ga izgnječiti u avanu i ostaviti
da stoji pola sata na sobnoj temperaturi. Skinuti garnji deo luka i ostaviti na dnu
200 gr produkta bogatog sokom. Presuti to u bocu od tamnog stakla i doliti u nju
200 gr 90%-og medicinskog alkohola. Bocu zatvoriti i držati na hladnom i tamnom
mestu. Posle 10 dana tečnost procediti krozgustu gazu kao kada se cedi sok od vi-
šanja - uvrtati gazu dok se ne iscedi sva tečnost iz gustog dela. Proceđenu tečnost
vratiti u bocu i ostaviti da stoji još tri dana.
Ovaj iscedak uzimati tri puta dnevno 20 minuta pre jela. Početi uzimanje sa 2
kapi i svakoga dana dodavati još po 2 kapi, sve dok se ne dođe do 26 kapi. Kapi
uvek razblažiti u 50 gr soka od paradajza ili hladnog mleka. Dozu od 26 kapi održa-
vati dok se ne potroši sva tečnost.
Pšeni neklice
Vitamine i mikroelemente ne morate kupovati, bez obzira kako bili reklamirani.

Sve ih možete dobiti i kod kuće, i to iz - proklijale pšenice, koja se priprema vrlo
jednostavno.
U dve tegle od 1 litra sipati po 3-5 kašika oprane pšenice. U prvu teglu nasuti
vode i držati ju 24 sata na toplom mestu. Posle ta 24 sata vodu iz prve tegle prosuti,
teglu ponovo zatvoriti i ostaviti da stoji. Istovremeno naliti pšenicu u drugoj tegli i
ostaviti da stoji 24 sata. Posle toga prosuti vodu iz druge tegle, poklopiti ju i ostaviti,
a do tada je u prvoj tegli pšenica već proklijala. Ona je spremna za upotrebu i treba
samo da ju operete prethodno prokuvanom i ohlađenom vodom.Tako, koristeći
naizmenično dve tegle, možetesvakoga dana imati spremnu porciju proklijale pše-
nice, a sa njome i sve materije koje su nam potrebne.
Musli-pahuljice
Može se kupiti gotov, u prodavnicama zdrave hrane, ili napraviti kod kuće od
zobenih pahuljica, sušenog voća, suvog grožđa i seckanih oraha, badema i!i lešni-
ka, sve potopljeno u sojino mleko ili sok od paradajza, najbolje uveče, kako bi do
ujutru lepo omekšalo. Jede se za doručak, a može se dodati rendana šargarepa,
malo rendane cvekle ili korena celera
Sve pahuljice - zobene, ječmene, kukuruzne, ražane - mogu se jesti i u vreme
posta, samo što se natope u sojino mleko ili sok od paradajza.
Struganiren
Imanjiren
1 šoljajabukovogsirćeta
med
Jedan manji ren nastrugati, dodati šolju prirodnog jabukovog sirćeta i kuvati za-
jedno. Ohladiti posle kuvanja, procediti i u dobijenu tečnost dodati onoliko meda
koliko ima tečnosti. Ohladiti i čuvati u plastičnoj ili porcelanskoj posudi. Uzimati
ujutru i uveče pre spavanja po 1 kašiku ove smeše.
Selenizkvasca
Dnevno potrebna doza selena sadržana je u 2 gr kvasca, koje, pre uzimanja,

treba da se preliju kipućom vodom, kako bi se kvasac inaktivisao, onda se to popije
rastvoreno u soku od paradajza ili nezaslađenom mleku.
Preparatzaslucajevedehidracijeorganizma
Skuvati 1 litar vode i ostaviti da se ohladi. Posebno skuvati pirinač i procediti

vodu u kojoj je kuvan. Odnos pirinča i vode, kada se stavlja da se kuva, treba da
bude 1:6 (na 1šolju pirinča 6 šolja vode). Na taj način dobija se tzv. koncentrovana
pirinčana voda. Od prethodno prokuvanog litra vode odasuti 1,2 dl i na preostalih
8,8 dl vode dodati 0,7 dl pirinčane vode i 50 gr meda. Sve zajedno promućkati,
kako bi se sadržina izjednačila. Da bi tečnost dala očekivani efekat, odnosno imala
puno dejstvo, ne smejoj se dodavati više od 50 gr meda. U tom slučaju bi se, naime,
tečnost izvlačila iz crevnih resica, a ne bi ulazila u njih. Pomenuti sastav omogućava
siguran ulazak tečnosti u organizam, bez obzira na to da li je reč o deci najmlađeg
uzrasta, odraslima ili starijim i bolesnim osobama.Tečnost treba da se pije u gutr
Ijajima od jedne, najviše dve, kašike. Maloj deci biće dovoljno i po 1-2 kašičice na
svakih 5-10 minuta.
Ukoliko se preparat pravilno primenjuje, obolelom skoro da i neće biti potreb-

na nikakva infuzija.
intervencija lekara. Izovoga se izuzimaju hitni slučajevi, kod kojih je neophodna
Preparatzaubla avanjetegobadigestivn ogtr akta
Kod raznih tegoba želuca, tankog i debelog creva, raznih divartikula, parazita,
upala, lenjih creva i slično. treba da se pije tečrrost spravljena na sledeći način: 2-3
oprana i sitno iseckana limuna sa korom staviti u lonac sa težinski istom količinom
korena celera (dobro opranog i takođe sa korom), preliti sa 2,5-3 litra vode i kuvati

sve dok umogu
ovomese loncu dodati
ne ostane
3-41litar tečnosti.
čena belog Zatim
luka, maloprocediti i piti
lista celera i/ilikao čaj. PreIstotako,
peršuna. kuvanja
prema potrebi, može se dodati i žuti šećer, ali njega dodati desetak minuta pre kraja
kuvanja, kako bi se izjednačio sa tečnim sadržajem voća i povrća.
Preparat za sluzoko u probavnog trakt a
Po 300 gr sveže muške i ženske bokvice i 300 gr sveže hajdućke trave (sve dobro
oprano) sitrio iseckati u mikseru, kako bi iz dobijene smese mogao da se iscedi sok.
Ukoiiko je odviše suvo za mikser, dodati maio čaja od bokvice i hajdučke trave.
Dobijeni sok procediti kroz dvostruku sterilnu gazu. Piti 3 puta dnevno po 1 kašiku
pre jela (na prazan stomak) i čuvati u nemetalnoj posudi.
Ovaj sok veoma blagotvorno utiče prvenstveno na sluzokožu želuca i organa za
varenje, a isto tako dobar je i za ceo organizam uopšte.
Preparat za mikrobialne tegobe digestivnog trakta (Escherichia coli i drugi upor-
ni i teško izlečivi crevni patogeni paraziti)
Dobro oprati i isitniti 400 gr lista celera.Tome dodati dva (u mlakoj vodi) oprana,
a potom iseckana, limuna sa korom. Sve zajedno preliti 1 litrom vrele vode, poklo-
piti i ostaviti da odstoji 24 sata. Posle toga procediti i piti 3 puta dnevno, pre jela, po
1 šoljicu. Uzima se 42 dana, uz obavezan doručak isključivo od zobenih pahuljica,
kuvanih najviše 5 minuta. Osim toga, uzimati 3 puta dnevno pre jela po 1 kašiku
,,TODoXIN®br. V'.
Kuglica odpropolfca
U slučaju infekcije digestivnog trakta ili sa razloga potrebe njegovog čišćenja,
bez obzira na uzrok, obavezno jednom do dva puta dnevno (najkasnije do 17.00
sati) od čistog propolisa napraviti kuglicu veličine većeg zrna graška, držati ju u
ustima desetaksekundi (nežvakati!) da se malo razmekša, a onda progutati. Efekat
će brzo biti više nego očigledan.
Prepar atza pro išcavanje zidova krvnih sudova

Očistiti 30 češnjeva belog luka (ili 3 veće glavice) i sitnq iseckati.Tri cela limuna
(sa žutom korom) dobro oprati mlakom vodom, obrisati kuhinjskom krpom, isec-
kati na sitne komade i pomešati sa belim lukom. Sve staviti u manji lonac i preliti 1
litrom prethodno prokuvane i ohlađene vode. Sadržaj zagrevati do 70-80 stepeni
ili, u nedostatku termometra, dok voda ne počneda struji. Važno je da voda ne pro-
ključa, inače će biti izgubljen sadržaj aktivnih supstanci. Lonac skloniti sa šporeta,
poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Sadržaj zatim procediti i u staklenoj flaši čuvati
u frižideru. Najmanje40 dana uzimati po 1 dl ove tečnosti svakoga jutra, na prazan
želudac. Za puno dejstvo potrebno je četiri puta spravljati ovaj preparat, s obzirom
na to da će jedna flaša trajati 10 dana.
Reč je o snažnom prečistaču krvi i zidova krvnih sudova, koji višestruko povolj-
no deluje na čitav organizam.
Preparat od Ijuske jajeta - z a sprečavanje i nadoknađivanje manjka kalcijuma
Ovajpreparat može da se uzima tek posle zavrsetka posta.
Dobro oprati i izbrisati 5-7 jaja. Zatim ih izlupati, odstraniti sadržaj (belance i
žumance), a ijusku ubaciti u teglu od 1 iitra. Potom ih preliti sokom od limuna (da
se napuni tegla) i ostaviti da odstoje 12 sati u frižideru. Procediti (Ijusku iz cediljke
vratiti u tegiu) i piti po 2 šoljice dnevno, a uz to obavezno uzimati i po 1 kašiku

ribljeg ulja dnevno, bez obzira na doba dana. Ovaj preparat mogu da uzimaju i
deca i odrasli.
Ajer-konjak
Ajer-konjak može da se uzima tek kada sezavrsip ost Akose ajer-konjak daje deci,
umesto komovice se, u istojkoličini, stavlja kupinovo vino.
Pažljivo mlakom vodom oprati 6 jaja (biološki ispravnih i kvalitetnih, što se
prepoznaje po jakoj Ijusci) i, radi zaštite od salmonele, dezinfikovati ih 70%-nim

alkoholom. Poređati jaja u mali lonac (ne razbijati ih!) i preliti sokom od 12 zrelih
limunova, tako da sva budu potpuno prekrivena sokom. Lonac odložiti u frižider
da odstoji 7 dana, s tim što jaja povremeno treba pažljivo da se promešaju, pro-
veravajući da li su sva i dalje prekrivena sokom od limuna. Posle 7 dana Ijuske bi
trebalo da su rastopljene. Dobijenu masu procediti i dodati joj 250 gr meda i 3 dl
komovice (može i alkohola), kako bi se masa razredila i resorbovala sve sastojke,
ali i zaštitila najprirodnijim konzervansima. Zatim sve dobro promešati. Preparat
držati u frižideru, u staklenoj ili porcelanskoj (nikako metalnoj ili plastičnoj) posudi
ili flaši. Istog dana kada se započne uzimanje ovoga preparata valja odmah pripre-
miti novu količinu (od 5-7 jaja), kako bi za 7 dana bila spremna, jer će do tada biti
potrošena prva količina.
Ovaj izuzetan antioksidans treba svakodnevno da se pije po 2-3 šoljice, odno-
sno tako da u roku od 7 dana bude utrošena predviđena količina. Preparat (ajer-ko-
njak) uzimati 6 nedelja. Uzo vo obavezno uzimati svakoga dana po 1 kašiku ribljeg
ulja, u bilo koje doba dana.
Osim ovih preparata predlažemo i dve kure koje se mogu sprovesti bezobzira
na način ishrane (posna ili mrsna hrana). Primenom tih postupaka mogućno je
u velikoj meri očistiti organizam od nakupljenih otpadaka i dovesti ga prilično u
red.
Kurasagro em
Najjednostavnija kura sa grožđem sastoji se u tome da se tokom 2 nedelje po-

jede dnevno 1-3 kg svežeg, zrelog i dobro opranog grožđa, i to samo sok i meso
ploda, a ne i koštice i koža ploda.Takavjedan„grožđani dan"počinje ujutro uzima-
njem 1/2 kg grožđa na već pomenuti način, a jedan sat kasnije doručkuje se šoljica
biljnog čajas malim komadićem crnog hleba. Prepodne sejed e ponovo 1/4 do 1/2
kg grožđa, a isto tako i sat pre ručka, umesto užine i, konačno, sat pre večere. Za
ručak i večeru uzimaju se jela u v^oma malim količinama, a masna, kisela i začinjena
jela treba bezuslovno da se isključe. Strogo su zabranjene sve vrste salata, sirće,
vino, pivo i sva pića koja sadržeugljen-dioksid (S 02): pivo, soda-voda, koka-kola,
šampanjac, kao i mleko.Treba takođe da se izbegava voda, beli hleb, a najviše jela
od mesa. Uspeh se pokazuje uskoro, a povisuje se, ako se osim grožđa što manje
uzimaju druga jela i pića. Najbolji početak kure s grožđem jeste jedan do dva dana
strogog posta. Probava brzo počinje da se sređuje, naslage masti na telu nestaju,
vodene otekline na cevanicama i bedrima postaju manje, nestaju reumatične po-
teškoće, odnosno sprečava se njihov početak, brzo nestaje pečenje želuca i goru-

šica, nestaju zapaljenski procesi probavnih organa, a i sve poteškoće ili početne
nečistoće kože i kožni osipi. Izlučuju se nakupljene veće količine vode, uzrokovane,
na primer, srčanim bolestima, te nastupa osetno olakšanje u radu srca.
Kurasamedom
Tri puta dnevno za vreme 10 nedelja pije se u gutljajima 1/2 šoijice biijnog čaja
(1/2 kašičice mešavine jednakih delova kamilice i stolisnika). Svaki put 1 sat pre
doručka, pre ručka i 1 sat posle večere čaju se dodaju sledeće količine meda:
1. nedelja: tri puta dnevno po 1/2 kašičice meda
2. nedelja: tri puta dnevno po 1 kašičica meda
3. nedelja: tri puta dnevno po 1,5 kašičica meda
4. -7 . nedelja: tri puta dnevno po 2 kašičice meda
8. nedelja: tri puta dnevno kao u 3. nedelji
Med se dodaje onda kada se biljni čaj toliko ohladi da se može piti. Najbolje je
da se čitava dnevna količina čaja pripremi već ujutro, doda med, da se popije koli-
čina određena za jutro, a ostala dva obroka spreme u termos-bocu. Kura se, prema
potrebi, može ponoviti posle stanke od 2-3 nedelje, dok ne nastupi znatno i trajno
poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja.To zavisi od zdravstvenog stanja i telesne
konstitucije. Za vreme kure treba da se izbegava svako uzimanje alkohola i ruskog
čaja, isto tako i sva pića koja sadrže ugljen-dioksid (S 02): pivo, soda-voda, voćni i
osvežavajući napici sa sodom, mlado vino ili šira. Pušenje treba za vreme ove kure
potpuno da se obustavi. Treba da se drži i određena dijeta: uzimati lako svarljivu
hranu, malo mesa, ali ne svinjsko i svinjsku mast, mnogo svežeg povrća, mnogo
kiselog zelja, po mogućnosti sirovog, jela od sira, upotrebljavati samo blago vin-
sko sirće, a ne alkoholno sirće, ne uzimati jake začine, soliti malo, ako je mogućno
morskom solju.
OPŠTE PREPORUKE
Prilikom pripremanja hrane uopšte, bez obzira da li je posna Шmrsna, trebalo

bi da se, ako je mogućno, pridržava nekih preporuka koje su ishod iskustva
sa hranom koju danas uzimamo. Štetne utieaje ne možemo izbeći, a!i njihovo
delovanje možemo prilično smanjiti. Evo nekih saveta šta bi vaijalo raditi, ako
želimo da se koliko toliko zdravo hranimo i zaštitimo:
• isključiti beli hleb i jesti samo crni hleb od integralnog brašna
• umesto belog brašna koristiti integralno ili kukuruzno brašno, a za zaprške i
pivski kvasac
• vodu iz vodovoda (česmovaču) prokuvavati ili, mesto njer piti čajeve
• beli konzumni šećer isključiti, a mesto njega koristiti žuti šećer ili med, s tim što
se med ne sme stavljati u pretopla jela ili vruće napitke
• umesto kuhinjske soli koristiti za kuvanje morsku so
• upotrebljavati jabukovo Шdomaće vinsko sirće, a ne alkoholno
• koristiti nerafinisano i hladno ceđeno ulje (suncokretovo, maslinovo ili od ku-
kuruznih klica)
• jesti što više voća, povrća i žitarica
• uzimati što više kakaoa i cimeta
• jake začine (biber, kari, Ijutu papriku) mogućno je zameniti lekovitim i začin-
skim biljem (nana, bosiljak, ruzmarin, majčina dušica, kim, đumbir), koje tako-
đe daje veoma lep ukus hrani, a blago deluje na želudac
• ako u ishrani
ili hlebni nedostaje
kvasac sa žutimkompleks
šećerom vitamina V, može da se pije rastvoren pivski
• u prostorijama gde se boravi i/ili spava ne držati isparljive hemijske supstance
(naftalin, lakovi, dezodoransi i veštački mirisi)
• izbegavati dodir sa pesticidima i insekticidima u bilo kojoj sredini riba bi tre-
balo da se peče (u rerni ili na ringli, uvijena u aluminijumsku foliju) iii da se
bari neposredno pred spavanje popiti neki od zelenih čajeva: nana, kopriva,
kamilica, bosiljak...
SEDAM DANA PRED POSTIPOSLEPOSTA
Ljudi koji nikada do sađa nisu postili valjalo bi da se pre početka posta pripreme na
izmenjenu ishranu. Prelazak na posnu hranu ne sme da bude odjednom - s neba,
pa u rebra. Mnogi su odustali zato što nisu mogli da se naviknu i što su odjednom
- pogrešno - iz temelja promenili ishranu. Svaka promena zahteva vreme i pripre-
mu.
Evo pređloga za jelovnik koji bi trebalo da se primenjuje 7 dana pre početka po-
sta. Ovaj jelovnik mogu da primenjuju i zdravi i bolesni, i to ne samo za pripremu,
već i 7 dana posle završetka nekog od velikih postova, kako bi se organizam polako
vratio na hranu sa namirnicama životinjskog porekla. Kao što početaknetreba da
bude iznenadan, tako ne bi valjalo ni da se odmah po završetku posta čovek naklo-
pi na mrsnu hranu, jer mogu da sejave želudačne tegobe i slični problemi. Samo
polako, sa pripremom, i problema neće biti.
1. dan
doručak: pecivo od crnog hleba, rovito jaje, svež sok prva užina: parče pite od
jabuka ili bundeve
ručak: čorba od mešanog povrća, kuvano sočivo, salata od bele rotkve, limuna-
da od jednog limuna sa žutim šećerom
druga užina: pečena jabuka ili dunja
večera: pšenične klice, pomešane sa kefirom ili jogurtom
2. dan
doručak: polubeli ili crni hleb premazan namazom od rena ili mladim sirom,
zelena salata
prva užina: sok od kupine Шborovnice, sa malo lešnika, ili sokod šargarepe
ručak: čorba od celera, dinstana šargarepa sa peršunovim lišćem i belim lukom,
pečena riba, bareni krompir, limunada sa kvascem
druga užina: voćna saiata od nekoliko sezonskih plodova
večera: kačamak od kukuruznog brašna, sa mladim sirom i jogurtom
3. dan
doručak: kačam akod kukuruznog brašna, sa mladim sirom i jogurtom
prvaužina: hleb namazan pekmezom od šljiva ili drenjina pre ručka:sok od
svežeg kupusa
ručak: kuvani kupus (bezzaprške) sa junetinom, šargarepom, kečapom ili para-
dajzom, limunada od jednog ceiog limuna
druga užina: pečena bundeva
večera:k\\cesa kefirom ilijogurtom
4. dan
doručak: crni hleb namazan medom, rovito jaje ijogurt prva u žina:so ko d cve-
kle, šargarepe ili jabuke
ručak:č orba od ječma, pire od spanaća ili koprive, prilog od barenog integral-
nog pirinča, limunada od jednog limuna
druga užina: jabuka iii nekoliko mandarina
večera: klice sa kefirom ili jogurtom
5dan
doručak: sendvič od crnog hleba sa renom, pečenom ribom i salatom
prvaužina: voćna salata od jabuka, oljuštenog grožđa, mandarina, kruške (naj-
bolje bi bilo sezonsko voće sa domaćeg podneblza)
ručak: kuvani pasulj bezzaprške, sa paradajzom ili kečapom, pečena paprika sa
uljem, belim lukom i jabukovim sirćetom ili saiata od rendanog kupusa
i ceiera
večera: klice sa kefirom ili jogurtom
6»dan
doručak: pecivo od crnog brašna, sa jogurtom ili svežim sokom prva užina:
salata od povrća (cvekla, bela rotkva, celer) pre ručka: voće i sok od
tog istog voća
ručak: supa od tikvica, karfiola i luka, sa malo pavlake, đuveč od sezonskog po-
vrća sa ćuftama, limunada
druga užina: nekoliko suvih smokava, badem, lešnik
večera: kliee sa jogurtom ili kefirom
7.dan
doručak: crni hleb, pečena nemasna riba, ajvar, sir, čaša soka od paradajza sa
celerovim listom ili sok od ceiera
prva užina: domači biskvit

ručak: supa od paradajza, punjene paprike ili musaka od kelja bez mesa, pita od
bundeve, limunada od jednog limuna
večera: klice sa jogurtom ili kefirom
Uzmalo voije i mašte mogućno je^zamenjivanjem navedenih sastojaka, praviti

razne kombinacije. Ovaj sedmodnevni jelovnik može se menjati i usklađivati prema
ukusu i mogućnostima. Valja se potruditi da pripremljena jela budu lepo i maštovi-
to serviranajer to često odlučujuće utiče na apetit.
NAMAZI
Ajvarodpl avog paradajza
1kg plavog paradajza

2 crvena paradajza
2 paprike babure
2 glavice crnog luka
3-4 čena belog luka
1/4 šolje maslinovog ulja
1šoljica vinskog sirćeta
peršunov listf iseckan
biber/đumbir
morska so
Ispečen piavi paradajz, još vruć, oljuštiti i ostaviti da se cedi. Babure ispeći na
plotni, oljuštiti, očistiti od semenki i ostaviti da se ocede. Crveni paradajz oljuštiti,
očistiti od semena i iseći na krupnije komade. Na mašini za mlevenje mesa samleti
plavi paradajz, crveni paradajz, paprike, crni i beli luk, propržiti malo na maslino-
vom ulju i začiniti sirćetom, dodati so, biber/đumbir i peršun. Služiti kao prilog uz
bareni krompir ili kuvanu ribu.
Premazodoraha
75groraha
5crnihmaslinkifbezkoštica
5 zelenih maslinki, bez koštica
1konzerva sardela, oceđena od ulja
2 kašike mirođije 1kašika senfa sok od 1limuna
4 kašike maslinovog ulja
Sve sastojke, osim ulja, samleti u mikseru, pa onda dodati ulje. Sve još malo
izmutiti. Namaz čuvati u frižideru.
Sardine sa crnim lukom

1 konzerva sardela
1glavica crnog lukaf sitno seckanog
1kašičica senfa
sokod l/2limuna
Sardine izgnječiti, dodati crni luk i senf, i sve lepo izmešati. Dodati limunov sok,
još jednom izmešati i - mazati.
Ribljinamaz
1konzerva sardela
1/2 konzerve tunjevine
1krastavac senf
peršunov listmorska so
Izgnječiti sardinu i malo tunjevine, dodati senf, izrendan krastavac i iseckan per-
šunov list, i posoliti. Sve dobro izmešati i ohladiti.
Povr ezasendviče
1plavi paradajz
1glavica belog luka
3 crven a paradajza
4 crne zemičke
sokod l/2limuna
biber/đumbir
morska so
Plavi paradajz oljuštiti i iseći na krugove. Malo posoliti i poprskati sokom od
limuna sa malo bibera/đumbira. Sve izmešati i staviti da se peče na roštilju. Crveni

paradajz iseći na krugove. Beli luk oljuštiti i ispeći u rerni. Kada je sve to gotovo,
iseći i pripremiti zemičke - preseći ih popreko i otvoriti. Namazati ih belim lukom
pomešanim sa maslinovim uljem, poređati plavi paradajz, a preko toga krugove
crvenog paradajza, poklspiti gornjim delom od zemičke i siužiti. Zemičke se pre
mazanja isto mogu malo staviti na roštilj.
Paradajzi bodiljaknahlebu
5 paradajza
5 čena belog luka
lOkašika maslinovog ulja
10 svežih iistova od bosiljka

10 kriski crnog hleba
biber/đumbir
morska so
U pleh poređati hieb, premazati gornju stranu uljem i zapeći u rerni 15-20 mi-
nuta na 200-220 stepeni. Ovamo paradajz iseći na kockice i dodati iseckan beli luk,
isitnjen bosiljak, biber/đumbir i so. Izmešati i ocediti sok. Paradajz ređati po hlebu
itakoslužiti.
Alaski kavi jar
500 gr ikre i mlvča od sarana
2 kašičicesenfa
sokod 1limuna
peršunovlist
aleva paprika
biber/đumbir
morskaso
Ikru i mleč staviti u gušću cediljku, a nju kao poklopac na posudu u kojoj vri
voda. Kuvati tako na pari oko 20 minuta. Ostaviti da se ocedi i ohladi, pa onda sve
iseckati. Sručiti u činiju, dodati senf, iseckan peršunov list, so, biber/đumbir i sok
od limuna. Dobro izmešati, da se sve izjednači. Služiti hladno, posuto malo alevom
paprikom.
Premaz od plavog paradajza
7kg plavog paradajza

veza mirođije
kim
biber/đumbir
maslinovo ulje
morska so
Plavi paradajz ispeči u rerni i očistitL Sitno seckani crni luk propržiti dok ne poč-
ne da se cakli, ali da ne požuti. Luk ostaviti da se ohladi, dodati izgnječen plavi
paradajz, sitno iseckan beli luk, sitno iseckanu mirođiju, prstohvat kima i kašičicu
bibera/đumbira. Posoliti prema ukusu.
Pindžur
3 kg m esnatih pap rika
1kg plavog para dajza
1kg parad ajza
1glav ica helog luka
I veza celerovog listaž
sirće
maslinovo ulje
mo rska so
Paprike ispeči na plotni, a plavi paradajz u rerni. Očistiti i ostaviti da prenoći
u đevđiru, da se ocedL Sve zajedno samleti na vodenici za meso, na iajkrupniju
rešetku. Paradajz olzuštiti, iseći na kriške, pa kuvati dok se potpuno ne zgusne.
Sve izmešati i začiniti iseckanom glavicom belog luka, iseckanim celerovim listom,
posoliti, dodati sirće i ulje prema ukusu.
Domacikecap
3 kg p ara da jza
1veza celerovog lista
1 veza persunovog lista
2 kasičice morske soli 1 soljicažu tog šećera

1šoljica ma slinovog ulja
1šoljica sirćeta
Paradajz oljuštiti, iseći na četvrtine, pa ukuvati. Kada se zgusnuo, dodati iseeka-
nu vezu celerovog i peršunovog lista. Dodati so, šećer. ulje i sirće. Dobro izmešati i
čuvati obavezno u frižideru, pošto se ne dodaje nikakav konzervans.
PREDJELA
Ka amok br. 1
7 solja kukuruznog brasna

morska so
Sastaviti kukuruzno brašno i 1 šolju vode, dodati soli prema ukusu i sve to za-
jedno umutiti. 1,5 šolju vodezagrejati do ključanja, pa polako sipati razmućeno
brašno, stalno mešajući. U početku je ova masa žitka, a posie se postepeno zguš-
njava. Kada sva voda uvri, počinju da se pojavljuju mehuri i to znači da je kačamak
gotov.
.2
Ka amakbr
250 gr kukuruznog brasna

1/4 kašičice morske soli
1kašičica aleve paprike
U 1 litar kipuće vode polako sipajte brašno i varjačom mešajte brzo, da se ne bi
zgrudvalo. Ostaviti kačamak da bude malo ređi, jer će se ka'snije zgusnuti. Smanjite
vatru i kuvajtejoš malo, dobro mešajući. Skinite sa vatre i napravitezapršku - malo
zagrejte ulje, dodajte alevu papriku i prelijte ovim kačamak. Jesti toplo.
Ka amaksa crnim luko m
skuvan kačamak br. 1ili br. 2

500grcrnog luka
biber/đumbir
aleva paprika
morskaso
Na ulju ispržiti crni luk, iseckan na rebarca. Kada luk omekša, skloniti sa vatre
i dodati so, biber/đumbir i alevu papriku. Sipati kačamak u tanjire i preliti ovom
zaprškom. Služiti odmah. dok je vruće.
Sarmice odzelene salate
pistovi zelene salate
ren sveži koren

,
m ed
suvo grožđe
sokod limuna
Ove sarmice prave se od listova zelene salate, a pune se filom koji se pravi ovako:
Za svaki list salate narendati po pola rena, dodati malo meda i suvog grožđa. Na
sv&ki list nakapati po 2-3 kapi limunovog soka, staviti fil i umotati sarmice.
PITE
Pitaodpraziluka
1/2kgkorazapitu
1kg praziluka
1šolja kuvanog i oceđenog pirinča
biber/đumhir
morskaso
Praziluk sitno iseckati i prodinstati na ulju. Kada je upolovačen, skloniti sa vatre
i dodati biber/đumbir i so. U to sasuti pirinač i sve dobro izmešati. U namazan pleh
ređati dve kore na dno, zatim fil i opet tako redom. Na vrhu ide jedna kora. U šolji
razmutiti malo vode i ulja i time poprskati završnu koru. Peći oko 30 minuta na 200
stepeni, dok ne porumeni.
Posnapit a sa prazilukom i piri n em
1/2 kg tankih kora

1/2 kg praziluka
300 grskuvanog pirinča
maslinovo ulje
biber/đumbir
morska so

Iseckan
dobro prazilukNa
promešati. dinstati na ulju, dodati
dno namazane kuvan
tepsije pirinač,
staviti biber/đumbir
tri kore, i so, i isve
premazati filom to
tako
redom - dve kore, pa fil, dok se ne potroši sav materijal. Na vrhu prekriti jednom
korom. Složenu pitu iseći na kocke i poprskati mešavinom malo vode i ulja. Peći oko
60 minuta na 200 stepeni. Isknjučiti i ostaviti da se pita ohladi u rerni.
Pita sa kiselim kupusom
600 gr kora za pitu

1manja glavica
1-2 struka kiselog kupusa
praziluka
1 soljo maslinovog ulja

I šolja kisele vode
biber/đumbir
morska so
Glavicu kupusa preseći na pola i, ako je mnogo kisela, oprati i iscediti. Kupus
iseckati kao za ribanac i ostaviti da se još ocedi. Ovamo na ulju prodinstati sitno
iseckan praziluk, dodati biber/đumbir, so i kupus, pa još mapo prodinstati, dok ne
ispari voda. Namazati pleh, na dno staviti dve kore, premazati filom, i ređati tako
dok ima materijala. Kore se ne ređaju ravno, već se gužvaju, jer pita mora da diše.
Na kraju staviti jednu koru i premazati ju mešavinom kisele vode i ulja. Pitu izbušiti
viljuškom i peći oko 60 minuta u dobro zagrejanoj rerni, dok ne porumeni. Isključiti
i ostaviti pitu da se ohladi u rernh Može da se služi i topla i hiadna

Pitaodkopriva
1/2 kg tankih koraza pitu

1/2 kg skuvanih i iseckanih kopriva
300 gr praziluka
1čaša kuvanog pirinča
1šolja maslinovog ulja
1čaša kiseie vode
biber/đumbir
morska so
iseckani praziluk dinstati na uiju, dodati koprive, pirinač, biber/đumbir i so. U
namazanom plehu ređati dve ravne kore na dnu, poprskati mešavinom ulja i kisele
vode, sipati fii, onda opet dve kore, pa fil, sve dok ima materijala. Kore se gužvaju,
da bi pita disala. Poslednja kora ide ravno i premaže se mešavinom vode i ulja.
Pitu iseći na kocke i staviti da se peče u dobro zagrejanoj rerni, dok ne porumeni.
Isključiti i ostaviti pitu da se ohladi u rerni
Pitasavinom
1/2 kg debelih kora

1/2 kg šampinjona
2 glavica crnog luka ili 1struk praziluka
1dljačeg belog vina
biber/đumbir
maslinovo ulje
morska so
Pečurke oprati i iseći popreko. Na malo ulja propržiti sitno iseckan crni luk ili
praziluk. Dodati pečurke. Sve naliti belim vinom, posoliti i dodati biber/đumbir, pa
dinstati, dok vino ne ispari. Raširiti jednu koru, na nju staviti nadev, pa urolovati. U
nauljen pleh stavljaju se ravno, a u tepsiji uokolo. Peći u rerni na umerenoj tempe-
raturi. Kada počne da rumeni izvaditi, poprskati mešavinom vina i ulja, pa vratiti
da se dopeče, na najjačoj vatri.
Rolnicesapovr em
korezagibanicu
1/2kgmesanogpovrća
1kisela jabuka
1kašika šećera ili meda

biber/đumbir
maslinovo ulje
morska so
Povrće i jabuku izrendati na krupno rende, začiniti šećerom ili medom, dodati
so i biber/đumbir. Kore seći na trake široke oko 15 cm, namazati filom i po dužem
deiu zarolati, da se dobiju tanke kobasice. Oštrim nožem iseći ih na komade dužine
oko 10 cm, pa pržiti na vrelom ulju, dok ne porumene.
Pitasatunjevinom
1 konzerva tunjevine
1šoljapirinča
2 struka praziluka
300 gr tankih kora za pitu
kisela voda
maslinovo ulje
biber/đumbir
morskaso
Na ulju propržiti iseckan praziluk. Pirinač obariti do pola, ocediti i dodati u pra-
ziluk. Kada se ovo ohladi, dodati sitno iseckanu tunjevinu iz konzerve, sve sa uljem,
dodati biber/đumbir i so prema ukusu. Sve izmešati. U nauljen pleh poređati tri
kore i poprskati ih mešavinom kisele vode i ulja. Preko toga nabaciti fil.
Onda sve završiti sa još tri reda kora, takođe poprskanih mešavinom kisele vode
i ulja. Peći u rerni, dok ne porumeni.
Pita krompiruša
1 kg koraza gibanicu
i kg krompiro
4 struka praziluka
1/2 solje maslinovog ulja
biber/đumbir
morskaso
Praziluk sitno iseckati i propržiti na ulju, da postane mekan. Krompir oljuštiti,
izrendati i pomešati sa izdinstanim prazilukom. Posoliti i dodati biber/đumbir. Sve
dobro izmešati. Staviti u namazan pleh dve kore na dno, sipati svuda po malo fila,
razmazati ravnomerno i pokriti drugom korom. Slagati tako redom, da se utroši sav
materijal. Na vrhu se prekrije jednom korom, koja se dobro namaže mešavinom
ulja i vode, kako pri pečenju ne bi ispucala. Peči oko 45-60 minuta na 200 stepeni,
dok pita ne porumeni. Kada je gotovo, rernu isključiti i ostaviti da se pita ohladi u
rerni. Seći i služiti dok je topla.
Pitakupusara
1/2 kg tankih koraza pitu
1glavica svežeg kupusa
2 - 3 giavice crnog luka
1sargarepa
1paskanat
maslinovo ulje
biber/đumbir
morska so
Kupus iseckati kao za ribanac, šargarepu i paškanat izrendati. Ovo zajedno sa
sitno iseckanim lukom dinstati na ulju, dodajući malo vode, i mešati. Kada je upo-

lovačeno, dodati biber/đumbir i so. U namazan pleh ređati na dno dve kore, pa fil,
opet po dve kore, pa fil i tako redom. Kore se ne slažu ravno, nego se gužvaju, kako
bi pita mogla da diše. Na vrhu ide jedna kora kao pokrivan. Pitu ponegde izbušiti
viljuškom i posuti mešavinom vode i ulja. Peći oko 60 minuta na 200 stepeni, dok
pita ne porumeni, isključiti rernu i ostaviti da se pita ohladi u rerni.
Ru eodpraziiuka
nekoliko kora za gibanicu

31sveža
- 4 struka praziluka
paprika
1sargarepa
maslinovo ulje
biber/đumbir
kisela voda
morska so
Sitno iseckan praziluk, izrendanu šargarepu i na kockice iseckanu papriku izdin-
stati na ulju. Posoliti i dodati biber/đumbir. Kore iseći na 4 dela, a fil podeliti na 10
delova. Svako parče kore namazati kao palačinku, a kore zatvarati kao maramicu.
Ove ruže ređati u namazan pleh i na vrhu malo otvoriti. U šolji pomešati malo kisele
vode i malo ulja i tom mešavinom poprskati ruže. Peći u rerni, dok ne porumeni.
PRELIVI, SOSOVIIMA RINA DE
Prelivza zeknus alatu. br. 1
3 kašike vinskog sirćeta

1šolja sveže isceđenog soka odpomorandže

5 maslinki, iseckanih
7kašičica origanoa morska so biber/đumbir
Sve sastojke izmešati i pre prelivanja ohladiti.
Prelivzazelenusalatu. br. 2
700 gr pistaća, iseckanih

2 čena beiog luka

7kašičica svežeg bosiljka, isitnjenog
sokod 1limuna
Sve sastojke staviti u teglu, dodati 1/2 šolje vode.Teglu zatvoriti i dobro izmuć-
kati. Ako je masa gusta, može se dodati još malo hladne vode.
Prelivza krompi r-salatu
1/4šoljesirćeta

2 čena belog luka
50 gr pečenog kikirikija, iseckanog
malo limunovog soka
morskaso
biber/đumbir
Sve sastojke izmešati u zatvorenoj tegli i preliti preko kuvanog krom-pira, izme-
šanog sa iseckanim cmim lukom.
Skoro savršeno sirće

1/4 šolje jabukovog sirćeta
1/2 kašičice soli
1/2kašičice senfa
1/4 kašičice mlevenog bibera/đumbira
1/4 kašičicežutog šećera
1čen belog luka, izgnječen
1kašičica peršunovog lista, sitno seckanog
Sve izmešati, staviti u manju teglu sa dobrim zatvaračem i držati u frižideru.
Prelivsapomoraniom
1/2 šolje vinskog sirćeta
2 čena belog luka
sok od 1pomorandže
rendana kora od 1pomorandže
1-2 struka mladog crnog luka
morska so
Sve ovo samleti u mikseru, ohladiti i služiti kao preliv preko zelene salate ili
barenog krompira.
Preliv od vinskog sir eta
1/2 šolje vinskog sirćeta

2 kašike soka od limuna
2 kašike seckanog mladog luka
1/2 kašičice origanoa
1čen belog luka

biber/đumbir
Sve sastojke samleti u mikseru, dodati 1/4 šolje vode, ohladiti i služiti kao preliv
zazelenu salatu.
Preliv od limuna isenfa

1/4 šolje svežeg soka od limuna
1/2kašičicesenfa

1/4 kašičice mlevenog belog bibera/đumbira
1/4 kašičice žutog šećera
Sve dobro izmešati i čuvati u tegii $a dobrim zatvaračem u frižideru. Preporučuje
se za preiivanje preko svežeg spanaea iii zeiene salate.
Preliv za pečenu iliprženu rihu

2-3 kašike maslinovog ulja
1 koren šargarepe, izrendan
1glavica crnog luka, iseckana
2-3 struka celerovog lišća, iseckana
2-3 struka peršunovog lišća, iseckana
1šolja vinskog sirćeta
1šolja belog vina
1šoljica istucanog belog luka
majčina dušica
iistiorbera
biberuzrnu
Sve povrće propržiti na maslinovom ulju. Kada porumeni, doliti vino i sirće. Pu-
stiti da sve proključa i na tihoj vatri kuvati 15 minuta! Ohladiti i u staklenoj iii ke-
ramičkoj posudi ređati red pržene ili pečene ribe, pa red ovog preliva. Ostaviti da
odstoji 1-2 dana, na hladnom mestu.
Sirce sa pečenim belim lukom

1glavica belog luka, pečenog
1/2 kašičice mlevenog bibera/đumbira
1/4 šolje domaćeg sirćeta
1kašika senfa
Zaseći glavicu belog luka sa donje strane i peći oko jedan sat na 190-200 ste-
peni, na aluminijumskoj foliji namazanoj uljem. Lukostaviti da se ohladi, očistiti od
Ijuske i isitniti u činiju. Dodati so, biber/đumbir i senf. Sve umutiti mikserom. Doda-
vati po malo ulja i opet mutiti, dok se utroši sve ulje. Preliti preko salate i služiti.
Sir ezasvei svašta
1/4 vinskog sirćeta

1/2 šolje maslinovoa uiia
1/4 kasičice mlevenog hibera/đumbira

2 kašičice senfa
Sve staviti u mikser i umutiti. Ohladiti i preliti preko salate.
Sir e sa celerom il imirođij om
11domaćeg sirčeta
100 gr celerovog lista ili mirođije
U sirće staviti listove celera ili mirođiju. Bocu zatvoriti i ostaviti da stoji 15 dana.
Kada odstoji procediti kroz gazu, sipati u bocu i koristiti kao dodatak ili začin za
jela i salate.
Sir esalorberom
11sirćeta
50 gr listova lorbera, svežih /V/sušenih
U sirće staviti listove lorbera i ostaviti da stoji 15 dana u zatvorenoj boci. Zatim
procediti, sipati u bocu i koristiti kao dodatak ili začin za jela.

Sir esabelimlukom
11sirćeta
5-8 čenova belog luka
U sirće staviti beli luk istucan u avanu, bocu zatvoriti i držati na tamnom mestu
2 dana. Procediti kroz gazu i bocu čuvati na tamnom i prohladnom mestu. Koristiti
ga kaozačin jelima od pečuraka, a možeiza mariniranje ppvrća.

Sir esacrnimlu kom
1 1sirćeta
1 glavica crnog luka
llistlorbera
Crni luk iseckati sitno, dodati izmrvljen lorberov list i naliti sirćetom. Bocu za-
tvoriti i držati 3-4 dana na tamnom i hladnom mestu. Posle toga procediti kroz
dvostruku gazu, sipati u bocu i čuvati na hladnom i tamnom mestu.
Sir e od belog korenja
1 1sirćeta
1koren paškanata, veći
1koren peršuna, veći
Koren paškanata i koren peršuna očistiti i samleti na mašini za meso. Naliti sir-
ćetom i sipati u bocu. Dobro ju zatvoriti i čuvati na hiadnom i tamnom mestu 6-8
dana. Posle toga procediti, sipati u bocu i čuvati na hladnom i tamnom mestu.
Sir e sa limunom ili pomorandžom

7/sirćeta
kora od 1limuna ili pomorandže
U sirće staviti dobro opranu i iseckanu koru limuna ili pomorandže i ostaviti da
stoji 4-6 dana. Posle toga sirće procediti kroz gazu, dobro zatvoriti i čuvati u friži-
deru ili tamnom i prohiadnom mestu. Koristiti za voćne marinade, salate od voća
ili povrća ili kao začin za ribu.
Crveno sir e od višanja

7 kg visanja 11sirćeta
Oprane i očišćene višnje naliti sirćetom, bocu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji 2
dana. Zatim tečnost procediti kroz gazu, presuti u boce, dobro zatvoriti i čuvati na
tamnom i hladnom mestu iii u frižideru. Koristiti kao začin za voćne salate i salate
od crvenog kupusa.
Crvenosir e
1/2kašičicemorskesoli
l/2kašičiceslačice
1/2 kašičice siatke aleve paprike
1/2 kašičice soka izgnječenog belog iuka
1/2 kašičice izgnječenog crnog luka
l/2šoljesirćeta
1/2 šolje kečapa
Sve sastojke sastaviti, staviti u teglu sa dobrim zatvaračem i dobro izmućkati.
Ohladiti i opet dobro izmućkati. Dobiće se oko 1,5 šolja ukusnog sirćeta za salatu.
Sir ezasalatu odkrastavaca

3 kašičice mirođije, iseckane
1kašika limunovog soka
1kašičica šećera
1kašičica senfa
3/4 kašičiće morske soli
1kašičica maslinovog ulja
Sve izmešati i ohladiti. Pre upotrebe opet dobro izmešati i preliti preko saiate
od krastavaca i mladog luka.
Provansalskisos
1/2 kg zrelih paradajza
2 čena belog luka
3 korena peršuna
morska so
biber
seckani list peršuna
Paradajz oljuštiti i iseći па kookice, pa staviti na blago zagrejano ulje, zajedno sa
solju, celim čenovima belog luka, celim korenom peršuna, biberom i peršunovim
listom. Pustiti da se krčka oko 30 minuta, na umerenoj vatri. Ako je sos kiseliji nego
što želite, dodajte žutog šećera. Pre služenja izvaditi korenčiće i beli luk.
Soso dpivazaribu naro štil ju

maslinovo ulje
1-2 kašike prezli/mrvica
listlorbera
karanftUć
biber
crni luk
izrendana kora limuna
1/2p.svetlogpiva
pivskikvasac
Na ulje staviti mrvice, malo bibera, list lorbera, karanfilić, tanko isečene kolutove
crnog luka i koru limuna, i sve to naliti pivom. Ovo dobro izmešati, poklopiti i kuvati
oko 20 minuta na tihoj vatri. Na kraju dodati šećer. Ako je sos redak, dodati pivskog
kvasca i pažljivo prokuvati uz mešanje, da ne zagori.
Soszarazno
1/2 kg isečenog crvenog paradajza

1glavica crnog iuka
2 čena belog luka
1"2 kasičice seckanog ceierovog lista 2 Ijute zelene papričice 1/4 kasičice morske
soli 1-2 kasike maslinovog uljasokod 1/2limuna
Sve sastojke dobro izmutiti u mikseru i ostaviti da se ohladi, pa služiti uz ribu ili
povrće, a može i uz nešto treće.
Marin adaza re nu ribu

2 čena belog luka
1kašikakrupnesoli
sokod2limuna
majčina dušica
lorber
Ribu prvo dobro istrljati solju, staviti na činiju, posuti izmrvljenom majčinom
dušicom, lorberom i sitno seckanim belim lukom, zaliti limunovim sokom i ostaviti
u marinatu tri sata pre prženja ili barenja.
Marinad aza morsku ribu

1/2šoljemaslinovogulja
sokod 1limuna
veza peršunovog lišća
1glavica belog luka
1kašičica majčine dušice
malo bosiljka iruzmarina
Izmešati ulje, sokod limuna, iseckano peršunovo lišće, istucanu glavieu belog

luka,Jedan
stoji majčinu
satdušicu, bosiljak i ruzmarin. Preliti ribu ovom marinadom i ostaviti da
npe pečenja.
Marin adazaskušu
1/2lbelogvina
200 gr vinskog sirćeta
200 gr šargarepe
malo majčine dušice
1listlorbera
2-3 struka peršuna, bezlišća
tucanibiber
maslinovo ulje
morska so
Sastaviti vino i sirće, pa u toj tečnosti skuvati šargarepu iseckanu na kolutiđe,
iseckan crni luk, izmrvljenu majčinu dušicu, lorber, peršun, biber i so. Proključalu
marinadu preliti preko ribe i kuvati 10-20 minuta, pa ostaviti sve da se ohladi. Ribu
izvaditi, ređati na tanjir, a okolo poređati kuvanu šargarepu i luk. Zagrejati malo
ulja i preliti preko ribe.
Marin adazare nuri bu

sokod 1limuna
peršunovlist
origano
majčina dušica morskaso
Izmešati ulje sa sokom od limuna, solju, origanoom i majčinom dušicom. Preliti
preko ribe i ostaviti da odstoji na hlađnom, najmanje 1 sat pre pečenja.
Marinadazasaranailijegulju
2-3 korena šargarepe

1koren celera, manji
2-3 struka peršuna
2-3 kašike maslinovog uija
4 dl belog vina

1čaša
2-3 vinskog
čena belogsirćeta
luka
1listlorbera
1struk majčine dušice
1-2 zrna karanfilića
1kašika belog bibera
morskaso
Šargarepu i celer iseckati na tanke listiće, iseći crni luk, iskidati peršunov list, pa
sve propržiti na ulju, da malo požuti, ali da ne potamni. Sipati vino, 2 šolje vode i
sirće. Dodati istucani beli luk, izmrvljenu majčinu dušicu, lorber, karanfilić i istucani
beli biber. Pustiti da provri i kuvati na tihoj vatri oko 30 minuta. Ostaviti da se pot-
puno ohladi. Ribu ređati u redove, a svaki red preliti marinadom. Držati na hladnom
2--3 sata pre pripremanja
Marinad a sa limu nom
3 kašike origanoa
2 kašike strugane limunove kore
3/4 kašike mlevenog bibera
1/4 šolje soka od limuna
Sve dobro umutiti u mikseru i preliti preko ribe. Držati na hladnom najmanje
dva sata.
Marinadazaribu
2 šolje vinskog sirćeta

1kašičica žutog šećera
5 karanfilića
1listlorbera
1 glavica crnog luka, iseckana
1šargarepa, izrendana
1/2 korenaperšuna, izrendanog
1šoljica seckanog celerovog lista
lOzrna crnog bibera
Staviti 2 šolje vode da provre, pa dodati sve sastojke, osim sirćeta. Kuvati 20-30
minuta na tihoj vatri. Ohladiti, dodati sirće i pustiti da ponovo proključa, a onda
isključiti ringlu i ostaviti da se ohladi. Kada je hladno, preliti preko ribe. Ostaviti da
prenoći na hladnom, ocediti ribu i pripremati ju prema želji.
SALATE
Salataodsve ihkopri va
200 gr m ladih kopriva (vrsni deo)

1 ja b u ka , iz re nd an a
1glavica crnog luk a

2 kasike maslinovog ulja sok od 1lim una
Koprivu oprati, osušiti i iseckati. Jabuku narendati i poprskati limunovim
sokom, da ne pocrni. Sastaviti jabuke i koprive. Dodati sitno iseckan crni luk.
Dodati maslinovo ulje i promešati.
Salata od belogpasulj a
1kg. skuvan og i oceđenog belog p asu lja

1/4 šolje m rvica/p rezli
2 kašike belog vina
1paprika, crven a
1paprika, žu ta
3 čena belog luka
1/4 šolje b adem a
2 kašike soka o d lim un a

2 kašike m aslino vog u lja
1/4 kašičice morske so li
1/4 kašičice a leve paprike
1kašičica origanoa
1 kašičica iseckanog bosiljka
biber/đumbir
nekoliko listova ze lene sa late
Sastaviti mrvice sa vinom i ostaviti na stranu. Paprike iseći na rezance.
U mikseru samleti pasulj, beli luk, sok od limuna, maslinovo ulje, so i alevu
papriku. Dodati prezle sa vinom#origano i biber/đumbir#pa sve opet izmie-

ti. Pokriti i ohladiti u frižideru nekoliko sati. Servirati na tanjiru preks listova
zelene salate, a posuti bosiljkom.
Salata od i ka
100 gr oljustenih sta hljika čička

100 gr pupoljka m aslačk a
200 gr krompira
1kasika celerovog lista
1kasika maslinovog uija
morska so
Stabljike čička i pupoljke maslačka kratko obariti. Skuvati i krompir. Stabljike
iseckati, pomešati sa maslačkrm i dodati krompir iseckan na kockice. Posuti isec-
kanim celerovim listom i uljem i posoliti. Izmešati i služiti toplo.
Salataodšargar epe
3 largarepe, izrendane
3 kasičice soka odlimuna

3 kašike belog suvog grožđa
3 kasičice meda
Sve sastojke izmešati. Ova salata može se jesti kao doručak, a može se dodati i
kao prilog uz ribu ili krompir.
Salataodcvekle
I kg cvekle, manje veličine
1glavica crnog luka, manja

I kasika maslinovog ulja
1,5 šolja sirćeta
biber/đumbir
morskaso
Cvekle oprati i paziti da se ne ošteti kožica. Peći u rerni 1-2 sata#prekriveno
aluminijumskom folijom, dolivajući u pleh po malo vode. Ako cvekle kuvate, ne-
mojte ih bušiti viljuškom da biste videli da ii su kuvane, jer će sav vredan sok izaći u
vodu. Pipnite rukom da li su omekšale i ostavite da se ohlade. Cvekle oljuštiti, iseći
na kolutove, sastaviti sa lukom iseckanim na režnjeve, preliti sirćetom, biberom,
uljem I posoliti. Posuti iseckanim belim lukom i promešati. Služiti uz pasulj, krompir
ili ribu.
Rotkvastrugana
1/2 kg bele ili crne rotkve
1glavica crnog luka
biber/đumbir
maslinovo ulje
morskaso
Rotkvu oljuštiti i izrendati na rendeza jabuke. Lukiseckati sitno.Sastaviti rotkvu
sa lukom, preliti uljem, dodati biber/đumbir i so. Izmešati, malo prohladiti u frižide-
ru i služiti uz krompir, pasulj ili prženu ribu.
Salataodspana a
2 - 3 buketića svežeg spanaća

2 kašike iseckanog crnog luka
1/2 kašičice bibera/đumbira
2kašikesenfa
2
5 kašike
kašika sirćeta
maslinovog ulja
3- 5 svežih pečuraka
1/4 šolje oljuštenih i iseckanih badema
Sastaviti luk, senf, sirće, ulje i sok od limuna u teglu sa elobrim zatvaračem i sve
izmućkati. Spanać očistiti, oprati i dobro ocediti od vode. fseći spanać, preliti sme-
šom i posuti bademom.
Salataodkarfiola
1karfiol
3 glavice crnog luka, sitno iseckane
1/2 šolje suvog grožđa
1/2 šolje celerovog lista, sitno iseckanog
3 kašike sirćeta
semenke suncokreta
biber/đumbir
morskaso
Karfiol očistlti i oprati. Odvojiti pažljivo cvetove i kuvati ih samo pola minuta.
Ocediti i ostaviti da se ohlade. U činiju staviti skuvan karfiol, crni luk, suvo grožđe,
celerov list i semenke suncokreta. Zakiseliti sirćetom i posoliti prema ukusu.
Vitaminska salata
1/2 glavice svežeg kupusa

5-7 rotkvica
1paprika babura
1krastavac
1/2 solje persunovog lista, sitno iseckanog
1/2 šoljice maslinovog ulja
2 šargarepe
sok odjednog limuna
malo ruzmarina
biber/đumbir
morskaso
Kupus, papriku i krastavac iseći ili izrendati, rotkvice iseći na tanke listiće, prema uku-
su začiniti biberom/đumbirom, solju, limunovim sokom i ruzmarinom. Služiti hladno.
Idravozdravasalata
4 kašičice sirćeta
1kašičica senfa
4 šolje izrendanog crvenog kupusa
1kisela jabuka, tanko isečena
1/4 šolje seckanih oraha

U veću činiju staviti sirće, senf, so i biber/đumbir, i sve zajedno umutiti. Polako
dodavati masiinovo ulje i dalje mutiti. Preliti preko crvenog kupusa i tanko isecka-
nih jabuka. Pokriti i ostaviti u frižider. Pre služenja salatu posuti seekanim orasima
i ukrasiti limunbm.
Salata odj abuka ispana a
15 listova spanaća

1kašika
sok maslinovog
od 1/2 limuna ulja
1~2jabuke
1/2 sofjeseckanih oraha ili kikirikija
biber/đumbir
morska so
Spanać očistiti, oprati i, ako su listovi veliki, iseći. Jabuke oprati, neoljuštene iseći
na manje parčiće i politi limunom, da ne pocrne. Sve to izmešati, dodati ulze, so i
biber/đumbir. Posuti seckanim orasima ili kikirikijem. Ohladiti i služiti uz ribu.
Salata odmladog krompir a
750 gr mladih krompirića, roze

1/4 kasičice semena celera

1paprika,zeiena
1 kasika brasna /7/pivskog kvasca
1 kasičica žutog sećera
1/2 kasičice morske soli
biber/đumbir
1/4 soljejabukovog sirćeta
3 kasike maslinovog ulja
4 kasike senfa
Krompiriće očistiti i skuvati. Pustiti da se ohlade, iseći na kolutove ili manje kriš-
ke. Na ulju propržiti iseckan luk, iseckanu papriku, dodati brašno ili pivski kvasac,
1/2 šolje vode, senf, biber/đumbir, so, šećer i seme celera. Skinuti sa vatre i u to
dodati krompir. Dobro izmešati i služiti toplo.
Krompir-saiata sa kikiri kijem
1kgkrompira
1/2 šolje paprike, isečene na rezance
1/2 šolje mladog crnog luka, iseckanog
2 čena belog luka, sitno iseckanog
2 kašikeperšunovog lista, sitno iseckanog
1/4šoljesirćeta
1/4 šolje seckanog kikirikija
Krompir skuvati u Ijusci, ali paziti da se ne raskuva. Pustiti da se malo ohladi,

oljuštiti i iseći na kolutove ili manje kriške. U krompir dodati papriku, luk i peršun.
Posuti sirćetom prema ukusu, dodati so, šećer i biber/đumbir. Dobro izmešati i pred
služenje posuti seckanim kikirikijem.
Salataodpasulja
2 solje skuvanog crvenog pasulja

1konzerva tunjevine ili skuše
1glavica crnog luka ili 2 struka mladog luka
1kašikasoka od limuna
biber/đumbir
morska so
U skuvan i oceđen pasulj dodati tunjevinu sa uljem iz konzerve. Dodati sitno
iseckan luk, sokod limuna, biber/đumbir i so. Promešati dobro i služiti ohlađeno.
Salata od cvekli u soku odpomoradže

2 kašičice brašna ili pivskog kvasca
7,5 kašičica narendane kore od pomorandže
3/4 šolje soka od pomorandže
2 kašičicežutog šečera
3,5šo!jepečenih, oljuštenih iisečenih cvekli
Na tihoj vatri zagrejati u tiganju ulje, dodati brašno ili pivski kvasac da se malo
ugreje, a zatim dodati 3/4 šolje vode i promešati. Dodati struganu koru od pomo-
randže, sok od pomorandže, so, biber/đumbir i šećer. Sve ovo prokuvati, mešajući
dok se masa ne zgusne. Preliti preko isečenih cvekli i služiti toplo.
Salata odspana a sa kik iriki jem

1/2 kg svežeg spanača
1/2 šolje seckanog kikirikija
oraščič
biber/đumbir
morska so
Na ulju ispržiti iseckan crni luk i dodati opran i oceđen svež spanać. Izmešati i
propržiti još koji minut. Dodati iseckan beli lukr so, biber/đumbir, istrugan oraščić i,
na kraju, seckan kikiriki. Skloniti sa vatre. Sve izmešati i služiti uz kuvanu ili pečenu,
ribu.
Paprikeutriboje
6 paprika, crvenih
6papriko,zelenih
6paprika,žutih
6-8 listova zelene salate
2 solje vinskog sirćeta
1/4 šolje semena od šišarki ili kikirikija
maslinovo ulje
biber/đumhir
morskaso
Ispeći paprike na plotni ili u rerni. Oljuštiti i iseći na četiri dela. Očistiti od semena
i petelži. Uzeti veći plitki tanjir, na dno tanjira poređati prvo iistove zelene sapate
(od sredine prema spoljnim ivicama). Ređati prvo crvene paprike. Preko njih ređati
zelene paprike, ali malo ih povući prema sredini, da se vidi crveni deo paprike. Sada
ređati žute paprike, na sredini tanjira. U sirće dodati ulje, so i biber/đumbir, dobro
izmućkati i posuti kašikom preko paprika. Posuti seckanim kikirikijem ili semenjem
od šišarki.
Salataodkarfiola
4 šolje cvetova svežeg karfiola

3 kašike soka od limuna
3kašikesirćeta
1 kašičica morske soli
1 šolja maslinki bez koštica
1/2 šolje isečenih paprika, zelenih
1/2 šolje isečenih paprika, crvenih
1/2 šolje crnog luka, sečenog na rebarca
1/2šoljesemenkiodsuncokreta
U činiju staviti cvetove karftola, iseckane maslinke i luk. U mikseru izmutiti ulje,
sok od limuna, sirće, so, šećer i biber/đumbir. Izmućkati mikserom preliv za salatu i
ohladiti. Preliv posuti preko povrća u činiji i zasuti semenkama. Služi se hladno.
Salataodskuše
1 kg obarene skuše, očisćeneod kostiju
1glavica crnog luka, pečena
1/2 kg krompira obarenog u Ijusci
200 grsargarepe, obarene
200 grgraska, obarenog
4-5 kiselih krastavčića
1- 2čenabeloqluka
sokod 1limuna
2- 3 kašike senfa
peršunov list, iseckan
biber/đumbir
morska so
Obareni krompir, kuvanu šargarepu, skuvanu ribu i kisele krastavčiće ocediti i
iseckati na kockice. Ovo sastaviti sa graškom i dodati beli luk, pečeni crni luk, senf,
ulje, biber, so, peršul i, na kraju, sok od limuna. Sve dobro i polako izmešati varja-
čom, pazeći da se riba i krompir ne izdrobe. Ohladiti i služiti.
Solataodcelera
2 korena celera, manja
1/4 šolje soka od limuna
2kašikesenfa
morskaso
Celer očistiti i istrugati, preliti limunovim sokom, da ne bi potamneo, dodati ulje,
senf, biber/đumbir i so. Sve lepo izmešati i ohladiti, pa služiti.
Salata od ribe i pasulja

1/2 kg belog pasulja
1paprika, crvena
2 konzerve sardela
1konzerva tune
2 čena belog luka

maslinovo ulje
lorberovlist
biber/đumbir
morska so
Pasulj skuvati u slanoj vodi, u koju je stavljen lorberov list, a kada je gotov ocedi-
ti. Papriku iseckati na kockice i sastaviti sa pasuljem. Posoliti, dodati biber/đumbir,
izmesati i presuti u činiju. Odozgo poređati oceđene sardele i oceđenu tunjevinu,
crni luk iseckan na rebarca, posuti sitno iseckanim belim lukom i preliti malo ulja.
Salata sasemenom bundeve i orasima
2 korena celera
2 kiselejabuke
50 gr oljustenog i prepečenog semena bundeve
SOgrseckanih oraha
3 sargarepe, veče
1čaša senfa
1-2 kašike maslicovog ulja
sokod l/2limuna
biber/đumbir
morskaso
Celer i jabuke očistiti i istrugati na krupno rende. Prefiti sokom od limuna, da
ne potamne. Dodati seme bundeve, seckane orahe, senf, ulje i, prema ukusu, so i
biber/đumbir. Sve polako izmešati i do služenja držati na hladnom.
Salataodcvakle
1 kg cveklef otprilike podjednake veličine

1glavica crnog luka
1špljasirćeta
beli luk
maslinovo ulje
biber/đumbir
morska so
Cvekle oprati i u plehu ispeći u rerni. Ostaviti da se ohlade i oliuštiti. Iseči svaku
na koiutove, staviti u staklenu posudu i pomešati sirce, iseckan beli i crni luk i ulje,
pa ih preliti. Ovako sastavljena cvekla ne valja dugo da stoji, jer posle 7-8 dana
menja ukus zbog luka. Osim sa lukom, cvekle ovako mogu da se sastavljaju i sa
struganim renom.
Salata sa tunjevinom iliskušom

400 gr tunjevine ili skuse iz konzerve, oceđene od ulja
2paradajza
4listazelenesalate
2paprike
1krastavac
l/2vezicerotkvica
1/2 šolje jabukovog sirćeta
1/2 veze celera
1/2limuna
biber/đumbir
morska so
Prema ukusu napraviti preliv od sirćeta, bibera/đumbira, soli i ulja i dobro izme-
šati. Paprike iseckati na rezance, luk na rebarca, krastavac i rotkvice na kolutove,
paradajz na manje kriške, tunjevinu na manje kocke (ako je mrvljena tunjevina
onda kako jeste). Sve izmešati i preliti pripremljenim prelivom. Poređati listoveze-
lene salate i preko toga salatu od povrća i tunjevine. Na kraju ukrasiti kolutovima
limuna.
Salataodspana a
1buketićspanaća
1/2 šolje crnog luka, isečenog na tanke krugove
1šolja sečenih šampinjona
3 kašike jabukovog sirćeta
2kašikemeda
1kašika senfa
1kašika maslinovog ulja
2 čena seckanog belog luka
2 kašike semena odsusama
morska so
Spanać očistiti od stabljika, oprati i ocediti. Dodati crni luk i pečurke. U tegli
sa zatvaračem izmućkati jabukovo Sirće, zrna susama, 2 kašike vode, med, senf,
maslinovo ulje, biber/đumbir, iseckan beli luk i so. Ovo preliti preko spanaća sa
pečurkama.
Salata od crvenog pasulj a
2S0grcrvenogpasulja
1glavica crnog luka
2 čena belog luka
2 kasike vinskog sirćeta
1vezica mirođije
biber/đumbir
morskaso
Pasulj uveče pokiseliti, sutradan ra skuvati, ocediti i ostaviti da se ohladi. Iseckati
crni i beli luk i dodati pasulju. Posoliti, dodati biber/đumbir, ulje i sirće prema ukusu,
i sve dobro izmešati. Posuti sitno iseckanom mirođijom.
Salataodpasul jasatunjevinomi lis kušom
1/2 kg belog pasulja

200grtunjevineiliskuseizkonzervefoceđeneodulja
8 kasika maslinovog ulja
6-8 paradajza, isečenih na kolutove
sokod 1limuna
peršunovlist
origano
majčina dušica
majoran
biber/đumbir
morskaso
Pasulj skuvati, ali paziti da se ne raskuva. Ocediti i sastaviti tunjevinom iz konzerve.
Dodati sok od limuna i ostale začine. Izmešati polako, da se riba ne razdrobi, i ukrasiti
kolutovima paradajza. Paradajz malo posoliti i posuti seckanim peršunom.
Salataodpovr asakikirikijem
1/2 glavice svežeg kupusa
2-3šargarepe
1glav ica crnog luka

1paprika, sveža ili kisela
100 gr pečen og slan og kikirikija

vinsko ilijab uk ov o sirće
biber/đumbir
morska so
Kupus kao za ribanac. Papriku i luk iseći na kockice, a šargarepu istrugati na
rende. Dodati seckan ili samleven kikiriki, začiniti uljem i sirćetom, posoliti prema
ukusu i sve lagano izmešatL Kada napravite saiatu, posuti malo mlevenim biberom/
đumbirom.
Salatasapirincem
1konzerva tunjevine
1konzerva sardela
2 5 0 grpirinč a
1/2 šolje suvog grož đa
2-3 glavice crnog iuka, ma nje
sokod 1 limuna
celerovlist
rotkvice ili sveža crven a pap rika
biber/đumbir
morskaso
Pirinač skuvati, ocediti i ostaviti da se ohladi. Grožđe prethodno nakiseliti u
mlakoj vodi, pustiti da nabubri, ocediti i sipati u pirinač. Dodati iseckani list celera,
limunov sok, biber/đumbir i so. Sve izmešati polako, da se pirinač ne izmrvi. Sipati
u široku plitku činiju. Na sredinu činije staviti tunjevinu, okolo sardele, a oko sar-
dela male krugove crnog iuka. Ukrasiti rotkvicama ili crvenom paprikom, da malo
zašareni.
Salatasaorasima
7 glavic azelenesalat e
1veza rotkvica
1koren celera
50 grora ha , m levenih ili seckanih
3 kašike masUnovoa ulja

sok od limun a ili m alo vinskoa sirčeta
biber/đumbir
morskaso
Celer očistiti i izrendati na krupnije rende, dodati rotkeice isečene na kolutove
i salatu sečenu na krupne rezance, pa sve preliti mešavinom ulja i limunovog soka
ili sirćeta, soli i bibera/đumbira. Lagano izmešati i posuti orasima.
Salata odmaslacka lli bokvice
listovi maslačka ili bokvice

1kasičica meda
2 kasičice maslinovog ulja 1/2 soljejabukovog sirčeta morska so
Listove maslačka ili bokvice oprati i ocediti. Napraviti preliv od meda, ulja, sirće-
ta i soli, Preliti preko listova, ohladiti i služiti.
Salat a od crvenog kupusa
1 glavica svežeg crvenog kupusa

2 kasike sirčeta /7/soka od limuna
rotkvice
persunovlist
žuti šećer
biber/đumbir
morska so
Kupus iseći kao za ribanac i posoiiti, da omekša. Sastaviti sirče ili sok od limuna,
šećer i biber/đumbir, i time preliti kupus. Izmešati i ohladiti. Pred služenje još jed-
nom izmešati, da se svi začini rasporede po kupusu, Presiiti u činiju za služenje i
ukrasiti kolutovima limuna, rotkvicama i iseckanim peršunom.
Salataodjabuka
1 kgjabuka
1šolja suvog grožđa
1/2 šdlje seckanih badema
1šoljica meda
sok od 1/2 limuna
Jabuke izrendati i staviti u cediljku, da se ocede. Preliti sokom od limuna i izme-
šati, da jabuke ne potamne. Dodati bademe i med, i polako izmešati, da se badem
ne izmrvi. Ukrasiti kolutovima limuna. Služiti hladno.
KrompiMalatasa belim vinom

1,5-2 kg mladog krompira
2 kašike sirćeta
Ikasikasenfa
l/3šoljebelogvina
2-3 kasike svežeg seckanog peršuna
biber/đumbir
morskaso
Skuvati krompir, ohladiti, oljuštiti i iseći na kolutove. Napraviti preliv od sirćeta,
senfa, ulja, vina, soli, bibera i peršuna. Sve ovo dobro mikserom umutiti i preliti
Ireko krompira. Služiti tollo.
Posnasalataodkukuruza
3 klipa mladog kukuruza

250gršargarepe
250grgraška
1 krompir srednje veličine
veza peršuna
senf
maslinovo ulje
morska so
Kukuruz okruniti i kuvati ga u slanoj vodi, sa šargarepom iseckanom na kockice
i graškom. Krompir skuvati posebno, u Ijusci, onda oljuštiti i izgnječiti. Sve sastaviti,
dodati senf, so, ulje i peršun, i dobro umutiti.
Salataodboranije
l/2kgboranije
2-3 čena belog puka
maslinovo ulje
sirče
morskaso
Boraniju očistiti, iseAi na kraće komade, dobro oprati i obariti u slanoj vodi. Pro-
cediti i ohladiti. Boraniji dodati iseckan beli luk, ulje, sirće i so.
Salataodpasulja
250 gr crvenog pasulja

250grcrnog luka
vinsko sirće
biber/đumbir
maslinovo ulje
morskaso
Pasulj skuvati, ali paziti da se ne raskuva, i ostaviti da se ohladi. Luk iseckati na
rebarca, sve zajedno izmešati, dodati biber/đumbir, ulje, so i sirće.
SalataodkarHola
1 glavica karfiola
1veza persunovog lista
jabukovo ili vinsko sirće
maslinovo ulje
morskaso
Karfiol obariti u slanoj vodi i paziti da se ne prekuva. Odvojiti pažljivo svaki cve-
tić. Oceđenom i još toplom karfiolu dodati iseckan beli luk, preliti uljem i sirćetom.
Posoliti i sve posuti iseckanim peršunom.
ORBEISUPE
Dovoljno jestaviti izvesnu količinu povrća u lonac, preliti ga hladnom vodom ili, da
bi bilo ukusnije, umesto vodom učiniti to prethodno pripremljenim blagim čajem
od majčine dušice, kima, mirođije, nane, bosiljka, itd. Zatim dodati malo soli i začine
prema želji i ukusu. Od ukusa zavisi da li će čorba biti kuvana dok ne postane gusta
ili će, povremenim dodavanjem vrele vode, biti tečnija.
U svakom slučaju, ovakve čorbe biće bogate mineralnim materijama koje sokovi
obično ne sadrže. Mogu se kombinovati karfiol, kelj, šargarepa, kupus, keleraba,
kopriva, spanać... i dodavati i razne žitarice, klice od žitarica i pirinač.
Corba od koprive i k rompira
250 gr listova koprive

2-3 krompira
1sargarepa
1glavica crnog luka
1 limun
1celer
1/2 kasičice brasna ili pivskog kvasca
biber/đumbir
morskaso

Koprive samo kratko obariti i ostaviti da stoje u vodi u kojoj su se kuvale, Sitno
iseckan luk dinstati, dodati oljušten i na kockice isečen krompir i propržiti zajedno.
Dodati šargarepu, so, biber/đumbir. Dodati koprive i naliti vodom u kojoj su se ku-
vale. U malo vode razmutiti brašno ili pivski kvasac, pa sipati u vruću čorbu. Pustiti
dasekuvadokkrompir ne bude gotov. Služiti sa limunom.
Supaodcilka
300 gr čičkovog lišča sa peteljkama
200 gr krompira
Povremeno promešati, da pirinač ne padne na dno i čorba ne zagori. Kada voda

ispari i pirinač se skuva čorba je gotova.
Paradajz-corha
1 glavico crnog luka
1 largarepa
1 zelena paprika
1 šolja kuvanog paradajza
i kašičica brašna ilipivskog kvasca
celerovlist
maslinovo ulje
biber/đumbir
morskaso
Sitno iseckan crni luk prolržiti na ulju, dodati izrendanu šargarepu i iseckanu pa-
priku, i sve još malo dinstati. Kada je sve izdinstano, dodati brašno ili pivski kvasac,
pa naliti 1 litar vode, dodati paradajz, biber/đumbir i so. Kuvati još oko 15 minuta,
a kada se skine sa vatre dodati sitno iseckan celerov list. Čorbi se mogu dodati
osušene ili malo propržene kockice starog hleba.
Krem orba od pm a
1 šolja boranije
1glavica crnog luka
i vezazeleni
i tikvica
i keleraba
1krompir
2paradajza
i kašika brašna ili pivskog kvasca
i-2 če na belogluka
biber/đumbir
morska so
Povrće očistiti povrće, iseći na krupnije komade i naliti onoliko vode za koliko
tanjira je potrebno (oko 2 litra). Kuvati na tihoj vatri, dok sve povrće ne bude meka-
no. Procediti, tečnost sačuvati, a povrće ohladiti. Povrće propasirati kroz cediljku ili
samleti u mikseru. Vratiti povrće u vodu od kuvanja, a ovamo izmešati ulje i brašno
ili pivski kvasac.Vodu pustiti da provri i sipati u čorbu hladnuzapršku. Dodati biber/
đumbir, sitno seckan beli luk i so, i kuvati još 10 minuta.
(orba odpovrćaizobenih pahuljica

2 kašikezobenih pahuljica
1/2 glavice karfiola
1šoljagraška
2 šargarepe
1 većikrompir
1koren celera, manji
1kašika iseckanog celerovog lista
sokod1/2limuna
morska so
Očišćeno povrće iseckati na komadiće, dodati zobene pahuljice i 1,5 litar vode.
Kuvati da sve omekša. Pred kraj dodati biber/đumbir, celerov list i so. Kada je go-
tovo, dodati limunov sok.
(orbaodšargarepe
300gršargarepe
3 kašike maslin ovog ulja

2 kašike brašna ili pivskog kvasca
1mladiluk
sokod 1/2limuna
biber/đumbir
morskaso
Šargarepu očistiti i krupno izrendati, Zagrejati ulje i malo prodinstati šargarepu.
Dodati brašno ili pivski kvasac, malo propržiti i naliti vodom. Posoliti i kuvati, da šar»
garepa omekša. Pre služenja sitno iseckati jedan struk mladog luka i dodati biber/
đumbir i umešati u čorbu Prema ukusu začiniti limunovim sokom.
Corbaodkarfiola
1karfiol
1 kašika brašna ili pivskog kvasca
1 kašika maslinovog ulja
peršunovlist
biber/đumbir
morskaso
Karfiol iskidati u cvetove i skuvati do pola u 2 litra posoljene vode. U šolji izme~
šati ulje i brašno ili pivski kvasac, kao zapršku, i umešati u vodu sa karfiolom. Dodati
biber/đumbir, morsku so i sok od limuna. Kuvati još 10 minuta na tihoj vatri. Kada
je gotovo, dodati seckan peršunov list.
Corba od mešanog povr a

1krompir
1sorgarepa
1zelena paprika
1paradajz
1/2 soljice kukuruznog zrnevlja Ш2 kasikezobenih pahuljica
celerov i/ili persunov list
maslinovo ulje
morskaso
Povrće o č i s T m , oprati, usitniti i staviti u zagrejano ulje. Poklopiti i prodinstati na
tihoj vatri, zatim dodati 1 litar vode i kuvati, dok povrće ne omekša. Na kraju dodati
celerov ili peršunov list. Pahuljice dodati posle uklanjanja sa vatre.
Corbaodrelera
1koren celera, srednje veličine

4 manja krompira
1/2 glavice crnog luka
1kasika iseckanog persunovog lista
2 kasike zobenih pahuljica ili pseničnih klica
3 kašike maslinovog ulja morska so
Oprano povrće isitniti, staviti na ulje i dodati vode po želji. Kuvati na tihoj vatri,
dok ne omekša, zatim posoliti, dodati peršun i zobene pahuljice i ukloniti sa vatre.
Posle dodavanja zobenih pahuljica kuvati najviše još 8 minuta.
Čorbaodječma
1/2 šolje ječm a,
1glavica crnog luka
1šargarepa
6 šampinjona
morska so
Ječam staviti u hladnu vodu i ostaviti preko noći, da nabubri. Ovome dodati
crni luk iseckan na rebarca i iseckanu šargarepu, zatim staviti na šporet da provri
na jakoj vatrL Potom dodati pečurke isečene na listiće i na tihoj vatri kuvati još 5
minuta. Posoliti prema ukusu.
orba od paradajza i krompira

250 gr krompira
400 gr svežeg ili kuvanog paradajza
20 gr kukuruznog brasna ili pivskog kvasca
2 čena belog luka
peršunovlist
morska so
Sitno iseckan paradajz i krompir staviti u lonac i preliti vrelom vodom. Kuvati
dok ne proključa, a zatim pustiti da na smanjenoj vatri krčka, dok krompir ne omek-
ša. U drugoj posudi pomešati 2 kašike ulja i brašno ili pivski kvasac (na hladno) i
naliti skuvani paradajz i krompir. Još malo kuvati i pri kraju kuvanja dodati iseckan
beli luk, so i peršun. Pre serviranja umešati jednu kašiku maslinovog ulja.
orba od pasuljeve vode
druga voda od kuvanja pasulja
ivezazeleni
2-3 sveže paprike
biber/đumbir
morska so
U vodu iseckati vezu zeleni, dodati iseckane paprike, pa kuvati dokzelen ne
omekša. Dodati biber/đumbir, posoliti i dok još kuva dodati polako alevu papriku.
Ostaviti da krčka još desetak minuta.
Corbaodparadajza
250 gr kuvanog paradajza

1manja glavica crnog luka
1struk celerovog lista
1šoljica pirinča
kukuruzno brašno /7/pivski kvasac
žutišećer
maslinovo ulje
morska so
Sitno iseckan luk dobro izdinstati na malo uija. Zapržiti sa malo brašna ili pivskog
kvasca, naliti paradajz i 1/4 litra vode. Dodati na vrh noža šećera, posoliti i dodati
iseckan celerov list. Dodati pirinač i ostaviti da krčka još petnaestak minuta.
Ajnpresupa
2 glavice crnog luka Ш2 struka praziluka
staricrnihleb
kukuruzno brašno ili pivski kvasac
biber/đumbir
morskaso
Dve glavice luka, iseckanog na rebarca, ili praziluk izdinstati, zapržiti s malo
brašna ili pivskog kvasca, pa naliti toplom vodom. Posoliti, dodati biber/đumbir
i ostaviti da se krčka još desetak minuta. Na vrelom ulju propržiti kockice starog
hleba, da porumene. Posle toga ove kockice dodati u supu.
Pota
100- 150 rpt mladog graška
100- 150 gr šargarepe
100- 150 gr krompira
50- 100 gr korena peršuna
50-100 gr paškanata
3 čena belog luka
1/2 veze peršunovog lista
morskaso
Iseckani crni luk izdinstati na ulju. Kada luk porumeni skloniti lonac sa vatre, pa
dodati grašak, iseckanu šargarepu i iseckani krompir. Dodati iseckani koren peršu-

na i paškanata, iseckani beli luk i iseckani list peršuna. Posoliti prema ukusu, naliti
vodom i kuvati, dok se povrće ne skuva.
Muška orba
1glavica crnog lukaf srednje veličine
1vezazeleni
kukuruzno brašno ilipivski kvasac
aleva paprika
vinsko sirće
morska so
Na tihoj vatri izdinstati iseckanu glavicu crnog luka. Dodati iseckanu vezu zeleni,
prodinstati još malo, pa zapržiti sa malo brašna iii pivskog kvasca i aleve paprike.
Naliti mlakom vodom i pustiti da se krčkajošoko 15 minuta. Začiniti, da zakiseli,
vinskim sirćetom.
Temeljac(bujon) odpovr a
po 150-200 gr očisćenog povrća: sargarepe, praziluka, crnog luka,

kupusa, когепа celera, korena peršuna, paškanata, paprike, graška
1veza peršunovog lista
1/2 veze mirođije
2-3 lista lorbera

bosiljak
nana
biber/đumbir
maslinovo ulje
morska so
Povrće iseckati što sitnije ili izrendati. Na tihoj vatri, u većem loncu, izdinstati
povrće na ulju. Dodati ceo celerov, peršunov list i celu mirođiju, prstohvat bosiljka
i nane, izdrobljeni list lorbera, biber/đumbir i so. Naliti vodom i kuvati oko 3 sata,
na laganoj vatri, koliko da krčka, u polupoklopljenom loncu. Za vreme kuvanja ne
dolivati vodu. Procediti, ostaviti da se ohladi i čuvati u frižideru. Ova supa (temeljac)
veoma je jaka i služi kao kokcentrat. Kada se razblaži, može se koristiti za običnu
supu ili za nalivanje drugih jela. *
Kiselaiorba

1vezazeleni
1krompir
50-100 gr graška i/ili boranije
1kašika pirea od paradajza
3 čena belog luka
1kašika kukuruznog brašna /7/pivskog kvasca
vinsko sirće
morska so
Sitno iseckan luk propržiti na uljuf pa dodati brašno i!i pivski kvasac. Posle dva
minuta dodati očićenu i sitno iseckanu vezu zeleni, krompir isečen na kockice, gra-
šak ili boraniju (može i oboje), pire od paradajza, iseckan beli luk i iseckani celerov
list. Sve naliti mlakom vodom. Kuvati dok se povrće ne skuva.
(orba odrasola
1vezazeleni
1kašika tucane paprike
2 kašika kukuruznog brašna ili pivski kvasca 1/2 litra rasola
100-150 rp. kupusa ribanca

1listlorbera
biber/đumbir
maslinovo ulje
morskaso
Skuvati vezu zeleni, a kada je skuvana, dodati joj sitno iseckan crni luk i papriku.
U drugom loncu napraviti belu zapršku sa brašnom ili pivskim kvascem, pa u nju
sasuti čorbicu. U ovo dodati rasol i ribanac, lorber i biber/đumbir. Posoliti prema
ukusu. Sve zajedno kuvati još oko jedan sat.
Aimkacorba
h5 kg različite rečne ribe
1kg crnog luka
2 Ijute papričice
lOzrna bibera/đumbir
1kašika alevepaprike
200 gr kuvanog paradajza
1kašika sirćeta
morskaso
Luksitno iseckati i dinstati na ulju, dodati biber/đumbir i malo vode. Sve ovo iz-
mešati i presuti u veći sud, da se kuva. Promešati ponovo, pa dodati još vode. Kada
luk omekša dodati komade ribe i posoliti. Kuvati oko 15 minuta i dodati kuvani
paradajz, alevu papriku, papričicu i sirće.
(urmanskariblja orba
1 kg šarana
I glavica crnog luka
1šargarepa
1paskanat
1listlorbera
5zrna bibera/đumbir
1šolja kuvanog paradajza
morskaso
Na ulju dinstati iseckani luk, dodati izrendanu šargarepu i izrendani paškanat,
dolivajući po malo tople vode. Kada omekša, doliti 1,5 litar vruće vode, dodati bi-
ber/đumbir i lorber, i ostaviti da proklzuča. U vrelu čorbu stavljati komade ribe.
Posoliti prema ukusu. Ostaviti da se kuva na smanjenoj vatri još 15 minuta i dodati
kuvani paradajz. U čorbu može da ide i riblje salo. pa će onda biti jača i ukusnija.
Kiseiaribljaiorba
1/2 kg mešane ribe, sa manje kostiju

3 paradajza ili 1/2 šolje kuvanog paradajza
1zelena paprika
1šargarepa
1glavica crnog luka
sok od 1limuna ili vinsko sirće
1/2 kašičice bibera u zrnu/đumbira
1/2 kašičice seckanog celerovog ili peršunovog lista
pistlorbera
aleva paprika
morska so
Ribu skuvati, ocediti, vodu od kuvanja sačuvati, a meso odvojiti od kostiju. Para-
dajz oljuštiti i iseckati na kockice, papriku i beli i crni luk isto sitno iseckati, šargare-
pu izrendati. Naliti vodom od kuvanja ribe i kuvati oko 20 minuta. Procediti, vodu
opet sačuvati, a povrće propasirati. Vratiti u vodu, dodati ribu, lorberov list, biber/
đumbir i soli prema ukusu. Kuvati još oko 15 minuta. Za to vreme pripremiti hladnu
zapršku - pomešati ulje i alevu papriku, i sipati u čorbu koja kuva. Ostaviti da kuva
još malo, a onda smaknuti sa vatre, dodati sok od limuna ili sirće i peršun ili celer.
Čorba od smu a
7 kgsmuđa
1šargarepa
1strukpraziluka
2 kašike seckanog celerovog lista
1/2 kg krompira
1/2 šolje gusto kuvanog paradajza
1kašičica mirođije
morska so
Smuđa očistiti i meso odvojiti od kostiju. Kosti sa ostatkom mesa skuvati u 1 iitru
vode, procediti i tečnost sačuvati. Šargarepu, praziluk i krompir iseckati i propržiti
na ulju. Ovo dodati u vodu od kuvanja ribe i pustiti da provri. Ostaviti da se kuva
oko 5-10 minuta, a zatim dodati meso od smuđa, mirođiju, celerov list i kuvani pa-
radajz. Kuvati još 8-10 minuta, posoliti i začiniti, prema ukusu, limunovim sokom.
(orbaodtunjevine
200 gr tunjevine iz konzerve, oceđene od ulja

250 gr graška, zamrznutog ili svežeg
1šolja oljuštenog paradajza
2 čena belog luka
nekoliko lističa bosiljka
vezaperšuna
biber/đumbir
morska so
Na ulju kratko propržiti iseckani beli luk, dodati paradajz, bosiljak i iseckan per-
šun. Poklopiti i dinstati na tihoj vatri oko 10 minuta. Spustiti iseckanu tunjevinu i
grašak. Dodati so i biber/đumbir. Kuvati još oko 20 minuta.
GLAVNAJELA
Dinstanasargarepa
3-4šargarepe
2 čena belog luka
peršunovlist
morskaso
Opranu i očišćenu šargarepu iseći na kolutove. Staviti ju na ulje i poklopljenu
dinstati na tihoj vatri dok ne omekša. Na kraju dodati so, sitno iseckan beli luk i
peršunovlist.
Bareni kr ompir
Beli krompir kuvati zajedno sa Ijuskom, dok ne omekša, a zatim oijuštiti dok je

još topao. Brzo ga iseći na kolutove, preliti zagrejanim uljem i poklopljekog protre-
sti. Služiti dok je toplo.
Pireodspanacaillkoprive
1kg spanaća ili koprive

2 čena belog luka
1kašičica kukuruznog brašna ili pivskog kvasca
malo sojinog mleka

morskaso
Spanać oprati i samo na kratko spustiti u vrelu vodu. Procediti ra i sitno iseckati
na dasci. U hladno ulje staviti brašno ili pivski kvasac i promešati. Ubaciti spanać sa
malo sojinog mleka i, uz mešanje, ostaviti na vatri nekoliko minuta. Na kraju dodati
iseckan beli luk i so.
Punjenepapnke
1/2 kg
300 paprika šećerca
grkukuruza
2 dl maslinovog ulja
1sveža paprika
5 čena belog luka
1listlorbera
biber/đumbir
2 kasičice aleve paprike
morska so
Pasulj iskuvati u jednoj vodi. Iseckati praziluk ili crni luk, beli luk i papriku. Izdro-
biti list lorbera, dodati biber/đumbir. U lonac sipati proceđen pasulj i povrće, preliti
uljem i naliti 1 litar vode. Posuti alevom paprikom, posoliti, i staviti da se kuva, dok
voda ne uvri.
Prazankupus
1/2 kg opranog, iseckanog i isceđenog kupusa

i/2kgcrnog luka
1čen belog luka
kim
morskaso
maslinovo ulje
Kupus dinstati na ulju, sa iseckanim lukom. Dodati iseckan beli luk. Kada se sve
uprži, posoliti i začiniti kimom.
Flekicesakupusom
1/2 kg opranog, iseckanog iisceđenog kupusa

1/2kgcrnogluka
1čen belog luka
1/2 kg flekica /7/sirokih rezanaca bezjaja
aleva paprika
biber/đumbir
maslinovo ulje
morskaso
Kupus dinstati na ulju, sa iseckanim usoljenim lukom. Dodati iseckan beli luk.
Kada se sve uprži, posoliti, dodati alevu papriku, biber/đumbir i flekice ili testeninu,
prethodno skuvane u slanoj vodi.
Kroketiodkiselogkupusa

200 gr kiselog
sokod kupusa ribanca
l/2limuna
100 gr brašna ili pivskog kvasca

1konzerva piva
250grribljihšnicli
1/2 litra nekog nerafinisanog ulja (zaprženje)
1/2 šolje kuvanog paradajza
1kašičica svežeg struganog rena
Riblje šnicle posoliti. U pivu razmutiti brašno ili pivski kvasac, dodati 1 čašu vode,
opran i oceđen ribanac, šećer i biber/đumbir, i napraviti testo kao za palačinke. Ako

je kupus slan, ne dodaje se so. Ulje zagrejati, riblje šnicle umakati u smešu i pržiti
dok ne porumene (oko 5 minuta). Krokete oceđiti od viška ulja i služiti vruće. Preliva
se sosom koji se pravi od kuvanog paradajza, bibera/đumbira i rena.
Grenadir-marš
crniluk
krompir
flekice ili druga testenina bezjaja
biber/đumbir
maslinovo ulje
morskaso
Iseckani crni luk izdinstati na ulju, dok ne porumeni. Dodati oljušten skuvan i
izgnječen krompir, pa sve još malo propržiti. Ovo izmešati sa skuvanim flekicama
ili drugom testeninom. Posoiiti, dodati biber/đumbir i jesti dok je vruće.
Cušpajzodtikvica
1/2kgcrnogluka
1/2kgpaprika
1/2 kg tikvica
1/2kgparadajza
maslinovo ulje
morskaso
Na ulju izdinstati, redom, iseckani luk, iseckane paprike i iseckane tikvice. Do-
dati još oljušten i iseckan paradajz i iseckani celerov list. Krčkati na laganoj vatri,
mešajući, dok ne uvri.
iuspajz
2 glavice crnog iuka

lOzeienihpaprika
1/2 kg krompira
1veza persunovog lista
biber/đumbir
maslinovo ulje
morska so
Sitno iseckan crni luk propržiti na ulju, dok ne počne da cakli. Paprike oprati, oči-
stiti i iseći uzduž na pola. Krompir iseći na manje kocke. U luku prvo ispržiti paprike,
pa onda dodati krompir i iseckani peršunov list. Posoliti i dodati biber/đumbir pre-
ma ukusu. Po malo dolivati vodu, dok se krompir ne ukuva. Jesti toplo.
Paprikepunjeneprebrancem
1/2 kg pasulja gradistanca

1/2 kg crnog luka
paprike babure
listlorbera
biber/đumbir

aleva paprika
maslinovo ulje
morskaso
Pasulj prokuvati, pa vodu baciti, a onda ga skuvati uslanoj vodi#sa jednim li-
stom lorbera. Na ulju izdinstati luk iseckan na rebarca, pa dddati skuvan i proceđen
pasulj, biber/đumbir i so prema ukusu. Sve zajedno prodfnstati još malo, začiniti
alevom paprikom do crvene boje, sipati u zemljani sud, preliti uljem i zapeći. Kada
je Irebranac gotov, njime puniti oprane i očišćene paprike, staviti u dobro nauljen
zemijani sud i peći u rerni oko 20 minuta. Za ovo jelo ne mora se praviti uvek novi
prebranac, već se paprike mogu puniti i prebrancem koji je Ireostao od prethodnih
dana.
Mu kalicasasojm
1/2kgcrnogluka
1/2kgpaprike
1/2 kg paradajza
250 gr soje u komadićima
biber/đumbir
bosiljak
aleva paprika
maslinovo ulje
morskaso
Na ulju prolržiti sitno iseckan crni iuk, dodati iseckanu papriku i paradajz, biber/
đumbir i so prema ukusu, malo bosiljka i aleve paprike. Sve dinstati još oko 30
minuta. Soju u komadidma obariti u vodi, procediti, pa sasuti u onu masu da se
prokrčka još oko 15 minuta.
uvei
l/2kgcrnog luka
l/2kgpaprika
1/2 kg plavog patUdžana
1/2 kg paradajza
Ivezazeleni
1soljapirinča
1~2 krompira
biber/đumbir
maslinovo ulje
morskaso
Na ulju izdinstati, redom, iseckani luk, iseckane paprike, iseckan plavi patlidžan
i iseckanu vezu zeleni. Dodati još oljušten i iseckan paradajz i iseckani celerov list.
Upržiti na laganoj vatri. Pirinač skuvati u 3 šolje vode, u koju su dodati biber/đumbir
i so. Pirinač izmešati sa povrćem, dodati iseckan krompir i još 1 šolju vode. Peći u
rerni oko 30 minuta.
Posnepaprike
10 svežih ili suvih paprika silja

2 struka praziluka
2 čena belog luka
l/2šoljepirinča
1šoljica maslinovog ulja
kukuruzno brašno ili pivski kvasac
alevapaprika
maloperšuna
biber/đumbir
morska so
Luk i praziluk iseckati i izdinstati koliko treba. Dodati pirinač i 1 šolju vode, per»
šun, so, biber/đumbir i seckani beli luk.To je fil za paprike. Ako se koriste suve pa-
prike, pre punjenja ih potopiti u vrelu vodu, da nabubre. Kada se paprike napune
poređaju se, jedna pored druge, u nauljen pleh. Sve naliti šoljicom vrelog ulja, u
koje je dodato malo brašna ili pivskog kvasca i aleve paprike. Naliti vodom da sve
prekrije, pa staviti u vrelu rernu. Jelo jegotovo kada voda ispari.
Sarmaluk
2 glavice slatkog ili kiselog kupusa

1šolja pirinča
1-2čenabelogluka
biber/đumbir
aleva paprika
masiinovo ulje
morska so
Kupus iseckati kao za ribanac, pa pržiti, sa sitno iseckanim crnim lukom, na malo
ulja.
kani Pržiti dokso,kupus
beli luk, ne omekša.
biber/đumbir Pirinač
i alevu skuvatiU unauljeni
papriku. B šolje đuveč
vode, pa mu dodati
nabaciti debljiisec-
sloj
proprženog kupusa, onda pirinač, pa odozgo opet kupus. Peći u rerni, dok se ne
zapeče.
ufte od leblebi ja
1 kg sirovih leblebija
1/2 kg crnog luka

biber/đumbir
peršunovlist
morska so
Leblebije potopiti u vodu i ostaviti da odstoje 24 sata. Povremeno dodavati
vodu, ako upijaju. Ocediti i samleti. Luktakođesamleti, izmešati, dodati biber/đum-
bir i so prema ukusu i sitno iseckan peršunov list. Od mase oblikovati mala ćufteta
i pržiti na ulju koje nije previše zagrejano. Ćufteta treba da budu lepo oblikovana,
da se ne bi raspala, ali nije potrebno da se uvaljuju u bilo šta, pošto leblebije sadrže
skrob koji vezuje masu.
Posnoizreme
1/2 kg crnog luka

1/2 kg paprike
1/2 kg paradajza
1veza celerovog iista
1kg krompira
biber/đumbir
maslinovo ulje
morska so
Na ulju dinstati, redom, iseckani i usoljeni crni luk, pa papriku. Dodati oljušten i
iseckan paradajz i iseckani celerov list Krčkati na laganoj vatri, dok ne uvri. Dodati
biber/đumbir i so. prema ukusu.
Očišćen krompir izrendati na najkrupnije rende. Đuvečaru ili neku pogodnu
posudu, namazati uljem, pa staviti u vrelu rernu. Peći tako praznu posudu, dok ulje
ne počne da cvrči. Dno zasuti poiovinom izrendanog krompira, zatim dodati izdin-
stano povrće, a na kraju drugu polovinu krompira. Odozgo još malo zaliti uljem i
posoliti, pa peći, dok ne porumeni.
So ivo sa crnim lukom
250grsočiva
2 glavice belog luka
biber/đumbir
aleva paprika
maslinovo ulje
morska so
Sočivo potopiti u hladnu vodu i kuvati, pošto provri, još oko 15 minuta. Sočivo
procediti, a vodu baciti. U sočivo ponovo naliti 1/2 / vode, dodati biber/đumbir i
neočišćene, a oprane, glavice belog luka. Kuvati, dok ne postane gusto kao pire.
Beli luk izvaditi i baciti, a sočivo začiniti crvenom zaprškom.
So ivosacrnimlukom
250grsočiva
2 manja krompira
2 sargarepe
1glavica crnog luka
1/2 glavice belog luka
1/2 dl jakog crnog vina
masiinovo ulje
biber/đumbir
persun

pire od paradajza
morskaso
Sočivo naliti hladnom vodom i kuvati, pošto provri, jos oko 15 minuta. Sočivo
ocediti, vodu baciti. Preliti oceđeno sočivo maslinovim ulzvm, da ogrezne, i osta-
viti da stoji oko 10 minuta. U šerpi propržiti krompir isečen na kockice i iseckanu
šargarepu. U ovo sasuti sočivo, sve sa uljem, naliti mlakom vodom, dodati biber/
đumbir, iseckan peršun, malo pirea od paradajza, iseckan beli luk i crni luk ispečen
u Ijusci. Kuvati, dok sočivo ne bude gusto kao pire. Crni luk izvaditi i baciti, a jepo
naliti crnim vinom.
Suvepaprike
1šolja obarenog pirinča
100 grseckanih oraha
10-12 suvih crvenih paprika
1kašika brašna ili pivskog kvasca
1/2 šolje kuvanog paradajza
3- 4 glavice crnog luka
1kašika iseckanog peršunovog lista
biber/đumbir
morskaso
Suve crvene paprike držati u toploj vodi, da omekšaju, a onda ih ocediti. U ti-
ganju zagrejati ulje i Iropržiti sitno iseckan luk. Dodati so, biber/đumbir, pirinač,
orahe i peršunov list. Sve polako izmešati, puniti paprike i ređati ih u namazan
pleh. Staviti u rernu, da se zapeku. Napraviti hladnu zapršku od 2-3 kašike ulja i
brašna ili pivski kvasac. Dodati u zapršku paradajz i 1 čašu vode. Sve promešati i
preliti preko već pečenih paprika. Ostaviti još 5-10 minuta, da se zapeče. Može se
jesti toplo ili hladno.
Paprike punjene skuš

om
8-10 svežih paprika šilja
200 gr skuše, obarene i očišćene od kostiju
1,5 šolja mrvica/prezli
1košičica iseckanog helog iuka

1kašika iseckanog crnog luka
1kašičica morske soli 4 kašske maslinovog ulja
2 kašike iseckano? peršunovog lista 2 kašike vinskog sirčeta
1/2 šolje belog vina
senf
Paprike oprati i očistiti za punjenje. Sastaviti fil: skuše, sardele, mrvice, crni i
beli luk, peršunov list, senf, 1 kašika ulja i 1/2 kašičice soli. Paprike puniti, zatvoriti
krompirom ili paradajzom i ređati u vatrostalnu posudu, premazanu uljem. Peći u
rerni, a kada su gotove izvaditi i preliti sosom od sirćeta, vina, 3 kašike ulja, bibera/
đumbira i 1/2 kašičice soli.
Suvepaprikepunjene pasuljem
250grpa$ulja
lOsuvihpaprika
2 kašike mlevenih oraha
peršunovlisg, sitno seckan
Ustnane, sitno seckan
aleva paprika
biber/đumbir
morska so
Pasulj uveče, pa ujutru skuvati i ocediti. Paprike potopiti u mlaku vodu i ostavi-
ti pola sata, da nabubre. Zagrejati ulje, dodati iseckan luk, malo propržiti, dodati
pasulj i začiniti prema ukusu. Dodati peršunov list, nanu i iseckane orahe. Sve pro-
mešati i ostaviti da se malo ohladi, Paprike pažljivo puniti kašičicom, ređati ih u
namazan pleh, preliti sa malo ulja i peći u rerni oko 30 minuta. Mogu tople, a mogu
i hladne - već kako Vam padne.
Kukuruz še eracsa sardinama

250 grsmrznutog kukuruza
1glavica crnog luka ili 3-4 struka mladog crnog luka
senf
biber/đumbir
morska so
Kukuruz šećerac kuvati u što manje vode oko 5 minuta i dobro ga ocediti. U to
umešati iseckan cmi ili mladi luk i izgnječene sardele. Ovome dodati senf, biber/
đumbir i so, pa sve dobro izmešati i služiti kao hladnu salatu ili kao predjelo.
Jelo od hagrema
2 čena belog luka

1kasičica persunovog lista, sitno iseckanog
l/2limuna
1/2 kg mlade, zelene mahune bagrema
morska so
Zelene mahune bagrema beru se ujunu, bogate su belančevinama i kuvaju se kao
boranija.Treba da se operu, očiste, preliju slanom vodom da ogreznu i kuvaju da omek-
šaju. Ocediti i ohladiti. Napraviti Ireliv od maslinovog ulja sa seckanim belim lukom.
Dodati sokod pola limuna i peršun i preliti preko kuvanih bagremovih mahuna.
Italijanska kaponata
600 gr plavog paradajza

1glavica crnog luka
1veći paradajz
1/2 veze celerovog lista
1/2 šolje maslinki, bezkoštica
2 kašike iseckane mirođije
2 kašike sirćeta
biber/đumbir
morska so
Plavi paradajz, sa korom, iseći na kocke, posoliti, poređeti u cediljku, pritegnuti i
ostaviti da se ocedi. Na ulju propržiti seckan crni luk, pa oljušten i iseckan paradajz.
Dodati iseckani celerov list i mirođiju i sve pržiti još oko 5-10 minuta. Posebno is-
pržiti plavi paradajz, pa sastaviti sa ostalim povrćem. Dodati šećer, sirće i maslinke,
izmešati i služiti toplo ili hladno.

Šnid eodk rompi ra
6-8 krompira
2-3 kašike natopljenog i isceđenog crnog hleba
nja dodavati i po malo soka od limuna. Kada je gotovo, dodati biber/đumbir i so.
Služi se vruće
Đ uve odmladih tikvica

2 - 3 tikvice
3- 4 paradajza
2 paprike babure, zelene
2 paprike babure, crvene
2glavicecrnog luka
2 - 3 kašike brašna ili pivskog kvasca

Luk sitno iseckati i dinstati na uiju, da omekša. Dodati malo vode i mešati, Kada
je luk izdinstan, dodati šećer, brašno ili pivski kvasac, so, biber/đumbir i origano.
Sve izmešati, ako je potrebno dodati još malo vode i promešati. Očišćene tikvice
iseći na manje kockice i sipati utiganj. Promešati i dodati oljušten i iseckan paradajz
i iseckane paprike. Jelo je gotovo kada tikvice i paradajz omekšaju i ispari višak
vode. Može da se jede samo ili kao prilog uz kuvanu testeninu ili baren krompir.
Karfjolsamaslinama
1glavica karfiola, veća

3- 4 kašike gusto kuvanog paradajza
100grcrnih maslina; bezkoštica
1glavica crnog luka
sokod 1/2limuna
2 kašike seckanog peršunovog lista biber/đumbir
morskaso
Karfiol razdvojiti na veće cvetove, propržiti ga sa lukom, naliti sa malo vode i
limunovim sokom i skuvati, uz mešanje, na laganoj vatri. Karfiol izvaditi i staviti na
tanjir za serviranje, a u preostaloj tečnosti kratko prokuvati paradajz i izgnječene
masline, da se zgusne kao sos, kojim se Ireliva karfiol na tanjiru, a sve se pospe
peršunom.
Paprikepunjene. pai apei ene
15-20 paprika
1kg krompira
1šargarepa
1paskanat
1solja pirinča
4 glavice crnog luka /7/2 struka praziluka
1gusto kuvanog paradajza
maslinovo ulje
biber/đumbir
morska so
dan krompir, rendanu šargarepu i paškanat, i sve izmešati. Dinstati još koji minut,
Sitno iseckan cmi iuk ili praziluk dinstati luk na ulju, pa dodati oljušten i izren-
dodati opran pirinač, biber/đumbir i $o, i puniti paprike. Paradajz izmešati sa 1 šo-
Ijom vode, malo bibera/đumbira i maio soli, pa u svaku papriku naliti po 2 kašičice
ovoga.Paprikezatvoriti i peći oko 1 satna 180-200 stepeni.
Suvepapr ike punjene piri ncem i pe urkama
T2 suvih paprika

21glavica
kasike maslinovog
crnog luka ulja
1šoljasečenih šampinjona
2 šolje kuvanog pirinča
1kašičica brašna ilipivskog kvasca
kuvani paradajz
seckani peršunov list
biber/đumbir
morskaso
Paprike potopiti u vruču vodu, da omekšaju i nabubre. Ovamo na ulju ispržiti sitno
seckan luk. Dodati pečurke i dinstati, dok ne ispari voda. U to sipati pirinač, biber/
đumbir i so. Sve izmešati i ostaviti da se malo ohladi. Puniti paprike i ređati u nama-
zan pleh. Napraviti hladnu zapršku od kuvanog paradajza i brašna Шpivskog kvasca.
Preliti preko paprika i peći na 180-200 stepeni. Kada je gotovo, posuti peršunom.
Paradajzsarezandma
250 gr rezanaca bezjaja 1kašika maslinovog ulja

1glavica crnog luka 1-2 čena belog luka
400 gr iseckanog oljustenog paradajza

2 kasike gusto kuvanog paradajza
3 kasike crnog vina

origano
biber/đumbir
morskaso
Zagrejati ulje, dodati iseckani crni i beli luk. Pržiti 2-3 minuta, dodati paradajz i
kuvani paradajz, vino, origano, biber/đumbir i so. Rezance skuvati, ocediti i isprati
hladnom vodom. Kuvati sos još 15 minuta i sastaviti sa rezancima. Služiti vruće.
Povr esakacamakom

skuvan kačamak
2paprikebabure
4 čena belog luka
1plavi paradajz, manji
2 tikvice
2 crvena paradajza, veća
2 kašičice lišča od bosiljka 1/2 kašičice morske soli
3 kašičice iseckanog peršunovog lista
Ispržiti, bez dodavanja vode, na kockice isečeno povrće, i to ovim redom: crni
i beli luk, plavi paradajz, tikvice i crveni paradajz. Dodati bosiljak, biber/đumbir i
morsku so, pa sve zajedno kuvati još oko 10 minuta, dok povrće ne omekša. Na
tanjir sipati kačamak, a preko ili pored njega povrće. Sve posuti peršunom.
Paradajzpunjenskušom
6 jednakih crvenih paradajza
3kašikesenfa
150grobareneskuše, bezkostiju
2 kašike karija
1kašika seckanog celerovog lista
1kašika peršunovog lista
6 listova zelene salate
sok od 1/2 limuna
1limun, isečenu kolutove
2 supene kasike vinskog sirćeta

biber/đumbir
morskaso
Paradajz oprati, pa gornji deo odsed kao poklopac. izdubiti paradajz kašidcom,
iznutra posoliti i posuti biberom/đumbirom i okrenuti ih, da se ocede. U svaki para«
dajz sipati po malo sirćeta, pa opet okrenuti na ceđenje. Sastaviti skušu, senf, cele-
rov list, kari i sok od limuna. Puniti paradajze, staviti poklopce i ređati na listove ze-
lene salate. Ukrasiti kolutovima limuna i posuti peršunom. Ohladiti pre služenja.
Sarmice od vinovog iista

vinovlist, neprskan

300grpirinča
veza mirođije
veza peršuna
biber/đumbir
morska so
Bdarpaprikaš
3 paprike, crvene
3paprike, zelene
3 paprike, žute
1/2 kg oljuštenog paradajza
2-3 struka celerovog lista
4 čena belog luka
1kašičica morskesoli
Iseći luk na rebarca i dinstati na ulju. Kada luk omekša, dodati sečene paprike, još
malo propržiti i dodati paradajz oljušten i isečen na kriške. Smanjiti vatru i prome-
šati. Ostaviti da se kuva još 20 minuta, pa dodati iseckan beli luk, biber/đumbir i so.
Kada jelo počne da se zgušnjava, skloniti ga sa vatre. Ako volite gušće, a služite jelo
istoga dana, razmutite kašičicu kukuruznog brašna ili pivskog kvasca u 1/4 šolje
vode i polako dodajte u bećar-paprikaš. Nastavite da kuvate još desetak minuta, uz
mešanje. Služiti vruće, uz bareni krompir i ribu.
Grašaksaml adim krompirom

1/2 kg očišćenog mladog graška
4 krompira srednje veličine
1struk praziluka ili 3-4 struka mladog luka
2 šargarepe
1kašičica kukuruznog brašna ilipivskog kvasca
2 kašike seckanog peršunovog iista
1kašika mirođije
biber/đumbir
morska so
Očišćen mladi krompir obariti i iseći na kriške. Dinstati mladi luk ili praziluk sa
graškom i šargarepom na ulju, dodati obaren krompir i brašno ili pivski kvasac. Pre-
liti sa 2 šolje vode,zatim posuti seckanim peršunom. Na kraju dodati malo bibera/
đumbira i mirođija. Pustiti da provri na tihoj vatri, uz mešanje.
Pireodgraška
1kg graška
2 kašike kukuruznog brašna ilipivskog kvasca
sokod 1/2limuna
1/2 šolje struganog rena
Crni i beli luk i papriku sitno iseckati, šargarepu izrendati, sve to izmešati, dodati
pečurke, ulje, pirinač, orahe, biber/đumbir i so. Sve dobroizmešati i praviti loptice.
Svaku malo pritisnuti u sredini (kao faširane šnicle) i uvaljati u brašno ili pivski kva-
sac, pa u alevu lapriku. U pleh staviti aluminijumsku foliju, riamazati ju malo uljem,
pa ređati šnicle. Peći na 200-220 stepeni, dok ne porumene.
Boranij asašampinjonima
1/2 kg očišćene boranije
200 gročišćenih šampinjona
1.5 kašika vinskog sirćeta
1.5 kašika soka od limuna
1vezica mladog crnog luka
1crvena paprika, sitno seckana
biber/đumbir
morskaso
Boraniju kuvati u slanoj vodi oko 8 minuta. Ocediti i isprati hiadnom vodom.
Ostaviti da se ocedi i staviti u frižider, da se ohladi. Šampinjone očistiti, oprati i
ostaviti u frižider. Sastaviti ulje, sirće i sok od limuna, la dodati iseckani luk, crvenu
sitno sečenu papriku, peršunov list, šećer, so, biber/đumbir i sve to lepo izmešati.
U činiji za služenje izmešati pripremljenu boraniju iz frižidera sa pečurkama, preliti
pripremljenim sirćetom. Ostaviti da se ohladi oko 1 sat i služiti.
Boranija
1/2kgboranije
4paprikebabure
250 gr oljustenog paradajza
3-4 kasike maslinovog ulja
biber/đumbir
morskaso
Boraniju očistiti, oprati i iseći po dužini. U šerpu sipati ulje, dodati sitno sečen
crni i beli luk, malo propržiti i dodati sečenu boraniju i paprike sečene na rezance.
Dinstati uz malo dolivanja vruće vode. Posle 15 minuta dodati paradajz. Promešati
i poklopiti. Kuvati još oko 30 minuta na tihoj vatri, da sve noBptae omekša i voda
ispari. Servirati kao prilog uz ribu. Dobro je i toplo i hladno.
Be ar-paprikaš

3 paprike, crvene
3 paprike, zelene
3paprike,žute
1/2 kg oljustenog paradajza
2-3 struka celerovog lista
4 čena belog luka
1kasičica morske soli
1/2 kasičice bibera/đumbira
Iseći lukna rebarca i dinstati na ulju. Kada iukomekša, dodati sečene paprikejoš
malo propržiti i dodati paradajzoljušten i isečen na kriške. Smanjiti vatru i prome-
šati. Ostaviti da se kuva još 20 minuta, pa dodati iseckan beii luk, biber/đumbir i so.
Kada jelo počne da se zgušnjava, skloniti ra sa vatre. Ako volite gušće, a služite jelo
istoga dana, razmutite kašičicu kukuruznog brašna ili pivskog kvasca u 1/4 šolje
vode i polako dodajte u bećar-paprikaš. Nastavite da kuvate još desetak minuta,

uz mešanje. Služiti vruće, uz bareni krompir i ribu.
Graš
aksa mladim krompirom
1/2 kg očišćenog mladog graška
4 krompira srednje veličine
1struk praziluka ili 3-4 struka mladog luka
2 šargarepe

2 kašike seckanog peršunovog iista 1kašika mirođije
biber/đumbir
morskaso
Očišćen mladi krompir obariti i iseći na kriške. Dinstati mladi luk ili praziluk sa
graškom i šargarepom na ulju, dodati obaren krompir i brašno ili pivski kvasac. Pre-
liti sa 2 šolje vode, zatim posuti seckanim peršunom. Na kraju dodati malo bibera/
đumbira i mirođija. Pustiti da provri na tihoj vatri, uz mešanje.
Pireodg raška
Ikggraška
2 kašike kukuruznog brašna ili pivskog kvasca
sokod 1/2limuna
1/2 šolje struganog rena
1kuvana šargarepa
1kašičica mirođije
2 kašičice žutog šećera
4- 5 kašika maslinovog ulja
biber/đumbir
morskaso
Može se upotrebiti i smrznuti grašak, a ako je svež, prvo ga skuvati u malo poso-
Ijenoj vodi, ocediti i samleti u mikseru. Na ulju propržiti ren i brašno ili pivski kvasac i
dodati mleveni grašak. Promešati i dodati šećer, sokod limuna, mirođiju, biber/đumbir
i so. Sve to izmešati, staviti na tihu vatru, dodati mlake vode i uz stalno mešanje kuvati
još desetak minuta, da se jelo zgusne. Na kraju dodati šargarepu sečenu na kolutove.
Krokvtiodkrompira
10-12 krompira
2- 3 kriške crnog hleba
peršunovlist
prezla/mrvice
maslinovo ulje
1kašika kukuruznog brašna ilipivskog kvasca
biber/đumbir
morskaso
Krompir obariti sa Ijuskom, oljuštiti i propasirati kroz pasirku. Kriške hleba na-
močiti u vodi, iscediti i isto propasirati. Sastaviti hleb i krompir, dodati so i seckani
peršun. Sve dobro izmešati, rukom praviti male kupe, uvaljati u prezlu/mrvice i
ređati u namazan pleh. Peći na jačoj vatri, otvoreno, da porumene. Dok se peku
napraviti sos od brašna ili pivskog kvasca malo proprženog na ulju, sipati 1 čašu
vode, posoliti, dodati đumbir/biber i, ako je potrebno, ostaviti na vatri još malo, da
se zgusne. Ovim sosom preliti krokete kada su gotovi. Služi se vruće.
Punjenikrompiri
8-10 krompira, približnojednakih
1-2praziluka
1šargarepa
1paprika
peršunovlist
senf
morskaso
Krompire izdubite, izvadite što više sredine i ostavite u vodi. Zasecite donju
stranu ravno. Ovamo napravite fii: praziiuk iseckajte izdinstajte na ulju, dodajte
izredanu šargarepu, iseckanu papriku i malo iseckanog peršuna. Ovim filom punite
krompire, koje pre punjenja treba da uvaljate u ulje. Ređati u pleh, i peći u dobro
zagrejanoj rerni, dok ne porumeni. Ukrasiti senfom i seckanim peršunom.
Karfi olušlafroku
1glavica karfiola
3 - 4 kašike maslinovog ulja
prezla/mrvice
senf
morskaso
Karfiol očistiti i odvojiti na krupne cvetove. U kipućoj vodi prokuvati cvetove

samo 2-3 mihuta. Ocediti i preliti zaprškom koja se pravi ovako: ulje malo zagrejati,
staviti u njega prezlu/mrvice i malo soli. Ovo preliti preko karfiola i cvetove ukrasiti
senfom.
Krompirsa paprikama
4 paprike babure, pečene na plotni

6 krompira, skuvanih
1kašika soka od limuna
7kašikajabukovog sirćeta
Babure oljuštiti i očistiti od semena. Skuvan krompir iseći na kocke, pa propržiti
na 2 kašike ulja, da porumeni. Ovamo napraviti preliv: sastaviti 1 kašiku ulja, sokod
limuna, sirće, so, biber/đumbir i iseckani beli luk. Krompir i paprike sastaviti, preliti
i ostaviti oko 1 sat, da upije.
Krompirs a tikvicama
4krompira,veća
1glavica crnog luka
2 čena belog luka
2 kašike maslinovog ulja 1plaviparadajz, manji 7paprikđ, zelena
1paprika, crvena
2 tikvice
1kašičica majčine dušice
2-3 struka seckanog celera
Zagrejati rernu i u foliji ispeći krompir sa Ijuskom. U tiganju dinstati iseckan
crni i beli luk da omekšaju. Na kockice iseći plavi paradajz i tikvice i dodati u tiganj.
Dinstati još malo, uz povremeno mešanje. Dodati sečene paprike, celer i sečeni
paradajz. Kuvati na laganoj vatri, dok sve povrće ne bude kuvano. Dodati začine.
Krompir oljuštiti, iseći na kriške, poređati na tanjir, pa preko toga sipati pripremlje-
no povrće. Ukrasiti grančicama celera. Služiti vruće.
Lepikrompir

1/2
1/2kg očišćenog
šolje krompira
očišćenog crn og luka
1paprika babura
2 čena belog luka
1/2 kašičice aleve paprike
Krompir oljuštiti i iseći na kolutove. Papriku iseckati na parčiće, crni luk iseckati
na tanje kriške. Zagrejati ulje, staviti krompir na vruće ulje, poklopiti i pržiti na tihoj
vatri. Posle 10 minuta dodati crni luk i papriku. Izmešati i nastaviti sa prženjem još
10 minuta. Dodati 1 šoljicu vruće vode, seckani beli luk, alevu papriku, so i biber/
đumbir. Skinuti poklopac i nastaviti sa prženjem još 10 minuta, da krompir poru-
meni. Vruć krompir služiti uz kuvanu ribu tzelenu salatu.

Šnicle od krompi ra i spana a
1/2 kg krompira
1/2 šolje skuvanog i iseckanog spanaća
prezla/mrvice
biber/đumbir
morskaso
Krompir očistiti i izrendati na krupnije rende. Spanać sastaviti sa krompirom,
dodati ulje, biber/đumbir i so. Dobro izmašgo, pa gravigi šnicle, Uvaljata svaku
u prezlu/mrvice, ređati u namazan pleh i peći u prethodno zagrejanoj rerni. Ove
šnicle mogu da idu kao prilog uz ribu ili paprikaš.
Punjeniluk
7 glavica \uka, velikih

3/4 šolje seckanih pečuraka
1šargarepa, manja
3/4 šolje soka odjabuke
1pečena jabuka, iseckana

1/2šoljepirinča
1/3 šolje seckanih oraha ili lešnika

1šolja prezle/mrvica
1 kašičica svežeg bosiljka
Glavice luka izdubiti, ali tako da ostane dno i da ispod Ijuske budu dva reda
„mesa". Ovamo napraviti fil za punjenje: na ulju propržiti pečurke, izrendanu šar-
garepu ijabuku, dodati pirinač, sok od jabuke, prezlu/mrvice i bosiljak i ostaviti da
se još ma|o dinsta, na kraju posoliti, dodati biber/đumbir i orahe ili lešnike. Puniti
glavice luka, poređati ih u pleh i peći u prethodno zagrejanoj rerni.
Glaziranicmiluk

2kašike maslinovog ulja
1kašikažutogšećera
1listodlorbera
peršunovlist
biber/đumbir
morskaso
U tiganju zagrejati ulje, dodati 1/4 šolje vode, šećer, so, biber/đumbir i lorber.
Kuvati sve oko 15 minuta na tihoj vatri. U to dodati luk isečen na kolutove. Ostaviti
još 10 minuta da se dinsta. Kada je gotovo, posuti sitno iseckanim peršunovim
listom i služiti kao prilog uz ribu.
Musaka odpl avog paradajza
2 plava paradajza
2 babure, crvene
2babure,zelene
2crvenaparadajza,veća
1crniluk
1/2šolje
aslinovog ulja
1/2šoljepiva
3šoljekukuruznogbrašna
1veza peršunovog lista
biber/đumbir
morskaso
Plavi paradajz oljuštiti i iseći na kolutove. Poređati kolutove u cediljku, posoli-

ti, pritegnuti i ostaviti da se ocede. Ovamo napraviti smesu za pohovanje: u pivo
dodati 1 šolju brašna, biber/đumbir i so, a ako je potrebno i malo vode. Smesu
napraviti da bude malo ređa (skoro kao za palačinke). Kolutove paradajza uvaljati
u brašno, pa u smesu za pohovanje, pržiti u tiganju i ostaviti na stranu. Isečene
paprike i iseckan paradajz propržiti, dodati iseckan peršun, biber/đumbir i so. U
namazanu đuvečaru ređati red kolutova paradajza, pa fil, i sve tako, dok se materijal
ne potroši. Peći u rerni oko 1 sat, na umerenoj vatri.
Đ uve ođpraziluka
4- 5 strukova prazlluka
1soljapirinča
1/2 šolje gusto kuvanog paradajza
2 crvene paprike babure
sokod 1limuna
1sargarepa
persunovlist
alevapaprika
biber/đumbir
morskaso
Praziluk očistiti, oprati i iseći na kolutove. Šargarepu i paprike iseckati na ko-
madiće. Sve dinstati na ulju, dodajući po malo vode. Kada je upolovačeno, dodati
pirinač, promešati i skinuti sa vatre. Pripremiti namazanu đuvečaru i presuti u nju
povrće. Ovamo u dve šolje vode razmutiti paradajz, alevu papriku, biber/đumbir, so
i limunov sok, pa time preliti pirinač i praziluk. Peći na umerenoj vatri, dok pirinač
ne bude gotov. Kada je gotovo, posuti sitno iseckanim peršunovim listom.
Pasuljsasuvim pal rik ama
1/2kgpasulja
1kg luka
4 suve paprike, crvene
2 lista lorbera
alevapaprika
biber/đumbir
morskaso
Pasulj skuvati na gusto, pa ocediti. U međuvremenu na ulju propržiti crni luk

iseckan na rebarca, posoiiti ga i dodati biber/đumbir. U zemljanu posudu sipati red
pasulja i red luka i posuti malo aleve paprike. U sredinu staviti paprike i lorberov
list. Prekriti još jednim redom luka i pasulja. Ako je potrebno, dodati malo vode.
Peći na umerenoj temperaturi, da voda potpuno ispari, a pasulj potpuno omekša.
Za vreme pečenja ne mešati.
Barenipirina
2$oljepirinča
2 paprike, crvene
2 paprike, zelene
7 kasika maslinovog ulja
biber/đumbir
morskaso
Zagrejati 3 kašike ulja, dodati opran i oceđen pirinač, pa uz mešanje pržiti de-
setak minuta na tihoj vatri. Zatim naliti vodom da ogrezne. Dodati biber/đumbir i
dalje kuvati na tihoj vatri, uz mešanje. Na 4 kašike ulja dinstati seckani luk i paprike,
da sve omekša. Sastaviti paprike sa pirinčem, lagano izmešati, sipati u namazanu
posudu i staviti u rernu da se malo zaleče, oko pola sata na 180-200 stepeni. Ako
je potrebno, dosuti malo vode.
Paradajzpunjen pirin em ior asima
6 paradajza, manjih
1šolja seckanog luka
1šolja kuvanog pirinča 1/4 šoljeseckanih oraha
2 kašike seckane mirođije
1kašika seckanog peršunovog lista
1/4 šolje belog vina
biber/đumbir
morskaso
Paradajzu odseći gornji deo, ravno kao šeširić i sačuvati. izvaditi seme i prevrnuti
paradajz da se ocedi. Zagrejati ulje, dodati sečeni crni luk i propržiti, da porumeni.
Dodati kuvani pirinač, orahe, biber/đumbir, peršun, mirođiju i so. Izmešati dobro,
puniti paradajze i ređati ih u vatrostalnu činiju. Pomešati vino i ulje i sipati po kašiku
preko pirinča u svaki paradar. Pokriti odsečenim delom paradajza. Prekriti ceo pleh
folijom i peći 20-25 minuta. Služiti toplo.
Integraln ipi rin alsaorasi maišlji vama

4 struka celera
1glavica crnog luka
1šolja integralnog pirinča
5-6 suvih šljiva, bezkoštica
1/4 šolje seckanih oraha
morska so
U većem tiganju dinstati na ulju sečeni celer i sečeni crni luk, oko 10 minuta, dok
ne omekša. Dodati opran i oceđen nekuvani pirinač. Napiti 1 šolju vode, dodati soli
i promešati. Pustiti da se kuva na tihoj vatri, uz mešanje i dolivanje još 1 šolje vode.
Kuvati dok se pirinač ne skuva i voda ne ispari. Kada je već suvo, dodati suve šljive i
orahe. Doliti još malo vode, pustiti da se krčka još 3-4 minuta i služiti vruće.
Prilog sa plrin em i povr em

1/2 šolje kuvanog pirin a
1/4 šolje sitno seckanog crnog luka
2 kašičice maslinovog ulja
1/2šoljeseckanogparadajza
1/4 šolje iseckane sveže paprike
1/2 šolje obarenog graška
biber/đumbir
morska so
Na tihoj vatri pržiti pirinač sa lukom, dok ne porumeni. Dodati paradajz, biber/
đumbir, paprike, 1/4 šolje vode i posoliti. Smanjite vatru, pa tako na tiho kuvajte
oko 5 minuta, da pirinač omekša. Poklopiti i nastaviti sa kuvanjem na tihoj vatri. Na
kraju ubaciti kuvani grašaki prokuvati svezajed no.Služiteto plo ili hladno.
Pilavsapomorandžom
2 kašike seckanog oljuštenog badema
1manji crni luk, iseckan
1šargarepa, očišćena i izrendana

1 kašičica limunovog soka
1šo lja n ekuvanog krupnog pirinča

1/2 šolje soka od pom orandže
1kašika strugane kore od pomorandže
1/4 kašičice mlevenog korijandera
1/4 šolje sečenih urmi, bez koštica
1/4 šoljice iseckanog lista od nan e
morskaso
U manjem tiganju na gihoj vatri isleći bademe i mešati oko 2 minuta. Ostaviti
bademe na stranu. Skuvati pirinač i ocediti. U većem tiganju zagrejati ulje na tihoj
vatri i dodati luk i šargarepu. Pržiti oko 5, minuta, da omekša. Dodati sok i koru od
pomorandže, korijander, nanu i so. Kuvati još $amo 5-7 minuta, da pirinač upije
sokove i začine. Jelo po vrhu ukrasiti urmama i bademom. Služiti vruće.
Pirinacsa bademima i рет кат а
1/2 šolje seckanog badem a

4 -5 pečuraka šam pinjona
3 -4 šolje kuvanog pirinča
biber/đumbir
morskaso
U većem tiganju zagrejati ulje, staviti iseckane pečurke, malo ih propržiti, dodati
pirinač, bademe, so i biber/đumbir. Polako mešati, da se bademi ne izmrve mnogo.
Služiti toplo.
Pirinačsapovr em
2šoljepirinča
2 paprike babure, crvene

2 paprike babure, bele
1glavica crnog luka
1 vezica peršunovog lišća
3 mladešargarepe
2 kašikemaslinovog ulja
1veza mladog crnog luka
2če na belogluka
biber/đumbir
morskaso
Pirinać skuvati u slanoj vodi i ocediti. Crni luk, babure, šargarepu, peršun i miadi
luk iseckati i propržiti do ioia, pa dodati beli luk i biber/đumbir, i posoliti. U veći
tanjir staviti povrće u sredinu, a pirinač okolo.
Integralni pirinacsapečurkama
7 solja opranog pirinča
250 gr pečuraka
1glavica crnog luka
nekoliko listova zelene salate
biber/đumbir
morskaso
U šerpu sipati 3 šolje vode i 1/2 kašićice soli, i pustiti da provri. Dodati pirinač
i ostaviti na tihoj vatri da se skuva. Pirinač procediti i isprati vrućom vodom, ako
želite da servirate toplo.z hiadnom ako želite da servirate kasnije. Na ulju dinstati
iseckane pečurke i iseckani crni luk. Kada omekšaju dodati so i biber/đumbir. Na
veći tanjir poređati nekoliko listova zelene saiate, preko njih sipati pirinač, a odozgo
propržene pečurke. Siužiti topio.
Paradajzpunjen pirinčem
1/2 šoije masiinovog ulja
300grpirinča
1kašičica žutog šečera
8-10 plavih paradajza, manjih
4 crvena paradajza
1vezica mirođije

2 kašike suvog grožđa
nana
biber/đumbir
morska so
Na ulju propržiti isečen crni luk, dodati opran pirinač i promešati. Naliti 1 šoiju
vode i kratko prokuvati. Dodati crveni paradajz isečen na komade, iseckanu miro-
điju, šećer, peršun, so, izmrvljenu nanu, biber/đumbir i suvo grožđe, i kuvati na tihoj
vatri, da pirmač omekša. Plavi paradajz preseći popreko na pola i izdubiti. Puniti
paradajze filom i ređati u namazanu posudu. Naliti 1 šoljom vode i zapeći na sasvim
tihoj vatri. Može da se služi hladno.
Pilavsamiro ijom
200 grpirinča
1strukpraziluka
1veza mirođije
biber/đumbir
morska so
Pirinač skuvati u posoljenoj vodi i ocediti. Sitno iseckan praziluk izdinstati, sasta-
viti sa pirinčem i dodati sitno seckanu mirođiju, biber/đumbir i so. Služiti vruče.
Pilavsa mešanim semenjem
2šoljepirinča
50 gr očišćenih semenki bundeve
50 rp. očišćenih semenki suncokreta
biber/đumbir
morska so
Pirinač oprati, ocediti i dinstati na 5 kašika ulja, uz stalno mešanje. Potom naliti
toplom vodom, da ogrezne. Dodati so i biber/đumbir i kuvati, uz povremeno me-
šanje, dok pirinač ne omekša. Na 2 kašike ulja propržiti semenke bundeve i sunco-
kreta, da požute, a onda ih umešati u pirinač. Služiti vruće, uz kuvanu ribu.
Paprikepunjenekrompirom
б~8 paprika babura
1/2kgkrompira
1glavica crnog luka
biber/đumbir
morska so
Krompir oljuštiti, oprati i izrendati. Crni luk iseckati i zajedno sa krompirom pro-
pržiti na ulju. Začiniti solju i biberom/đumbirom. Očišćene paprike napuniti na-
devom od krompira i luka, zapušiti, ređati u namazanu posudu i peći u zagrejanoj
rerni. Može da se jede.i hladno i toplo.
Pohovane pecenepapri ke

paprike babure
3 kašike kukuruznog brašna
2soljicepiva
aieva paprika
biber/đumbir
morskaso
Paprike ispeći na plotni, oljuštiti i ocediti. Umutiti testo od kašike brašna, piva,
aleve palrike, bibera/đumbira i soli, pa u umakati paprike, malo otresti i pržiti na
vrućem ulju.
Paprike punj ene povr em
4-6 svežih paprika babura

2 sargarepe
1paskanat
1/2 kg rendanog krompira
1časa kuvanog paradajza
alevapaprika
peršunovlist
biber/đumbir
morskaso
Šargarepu i crni luk iseckati i propržiti na polovini pripremljenog ulja. Doda-
ti krompir, alevu papriku, iseckan peršunov list i biber/đumbir. Izmešati i ovom
masom puniti paprike. Paprike zapušiti komadima paradajza ili krompira. Punjene
paprike ređati u vatrostalnu posudu namazanu uljem. U kuvani paradajz dodati
1-2 kašike vode, malo bibera/đumbira i soli. Promešati i preliti preko paprika. Peći
oko 45 minuta na 180-200 stepeni, prvo pokiopljeno, a poslednjih 10 minuta ot-
kriveno, da se zapeče.
Punjvniplaviparadajz
2 plava paradajza, veća
150 gr skuvanog pirinča
150 gr oljuštenog i iseckanog crvenog paradajza
1glavica crnog luka
1paprika babura
1kašičica origanoa
maslinovo ulje
Praziluk očistiti, odvojiti beli deo od zelenih peraja, oprati i malo obariti u slanoj
vodi. Ocediti kuvani praziluk i svaki komad uvaljati u brašno i ređati u namazanu
vatrostalnu činiju. Kada malo porumeni, na temperaturi od 180-200 stepeni, onda
polako, da staklena činija ne bi pukla, dodavati sirče pomešano sa malo ulja i sec-
kanim belim lukom. Vratiti u rernu da se dopeče.
Pecene pecurke
1/2 kg lisičarki
30 grkukuruzn og b rasna
100 gr prezle/m rvica
1/2 šolje m aslino vog ulja
morska so
Lisičarke očistiti i oprati, iseći na pola po dužini, posoliti, uvaljati u brašno i pre-
zle, i pržiti na ulju. Služiti vruče, uz kuvanu ribu garniranu graškom Шspanaćem.
Pe urkesalukom

2 kašike m aslinovog ulja
700 gr šam pinjona
morskaso
Luk iseći na rebarca i dinstati ga na ulju, da omekša, uz stalno mešanje. Pečurke
oprati i očistiti, a ako su veće iseći ih po dužini na pola i dodati u dinstani luk. Din-
stati još 7-8 minuta i posoliti.
Povr ezaprilog
1/4 šolje m aslino vog ulja

1plavi parad ajz, m anji
1glav ica crnog luka
2paprike,zelene
2 paprike, crven e
3 - 4 c rv e na p a r a d a j z a
biber/đumbir
morskaso
Oljušten i iseckan plavi paradajz pržiti oko 5 minuta, da omekša. Dodati crni luk
isečen na rebarca. Promešati i pržiti još, da luk omekša. U to dodati sečene zelene i
crvene paprike. izmešati i pržiti još 5 minuta. Na kraju dodati crveni paradajz isečen

na kriške, so i biber/đumbir. Promešati i kuvati još koji minut, uz mešanje. Služiti uz
pržen krompir i pečenu ribu.
Sarmice od vinovog lista

1glavica crnog luka
1/2 šolje pirinča
1/2 šolje kikirikija
1/2 kg lišća vinove loze
1/2 šolje suvog grožđa
1kašika limunovog soka
biber/đumbir
morska so
Na ulju propržiti seckani crni luk, dodati pirinač i izmešati. Dodati 2,5 šolje vruće
vode i promešati. Kuvati oko 3-5 minuta. Sada dodati suvo grožđe, iseckan kikiriki,
biber/đumbir i so. Promešati i kuvati još 10 minuta, da voda ispari, pa dodati 1 ka-
šiku limunovog soka. Vinov list, ako je svež, popariti u vrućoj vodi i držati oko pola
sata, da omekša. Ako je lišće iz tegle, tada ga držati u hladnoj vodi oko 10 minuta i
islrati. Zaseći deblji deo oko drške. Listove ftlovati i savijati sarmice. Napraviti hlad-
nu zapršku od ulja, brašna ili pivskog kvasca i aleve paprike. Zapršku preliti preko
sarmica. Peći oko 45 minuta na 200 stepeni, da se lišće i pirinač skuvaju.
Šargarepeitikvice
4 tikvice
4šargarepe
2 kašičice seckanog peršunovog lišća
biber/đumbir
morskaso
Tikvice i šargarepu očistiti i iseći po dužini na štaliće kao cigarete. U tiganj staviti
1/4 šolje vode i kuvati šargarepe 1-2 minuta. Vodu ocediti, dodati ulje, i na tihoj
vatri 1 minut propržiti šargarepe, a onda dodati tikvice. Sve izmešati i propržiti još
malo. Dodati biber/đumbir i so. Promešati još jednom polako, da se ne polome
tikvice. Presuti u činiju i posuti peršunom.
Riba barena u bujonu
3 šargarepe
3 glavice crnog tuka, velike
nekoliko korenčića pe rsuna

3 lista lorbera
2 struka m ajčine d usice
15 zrn a belog/crnog bibera

2-3 karanfiiića
kora od 7limuna
SOgrkrup nesoli
2 ča še sirćeta
1litarblažeg belog vina
Ovaj bujon može se praviti na dva načina. Prvi način je da se svi sastojci stave
u 1 litar hladne vode, dodaju 2 čaše sirčeta, kuva 30-40 minuta, a onda dodaju još

2 litrasirćeta
čaše hladnei 1/2
vode. Drugi
litra vodenačin je da
i kuva. seusvi
bilo sastojci
przom stave u 1
Шdrugom litar vina,
bujonu, ribadoda 1/2
se kuva
uvijena u tanko platno, koje se skida čim je riba obarena. Ribu ocediti i servirati ju
sa orilozima.
Amur
a m u r o d 2 - 3 kg
250. grpirin ča
2 šargarepe
1šolja belog vina
2 lista lorbera
Sz rn a b ib era
1/2 kašič ice m leveno g bibera
1/2 vezice celerovog lista, iseckanog
morska so
Amura očistiti i oprati. Sa stranezarezati i u zareze usuti malo soli. Na ulju izdinstati
izrendanu šargarepu i iseckani luk i celer. Dodati biber i $o. U namazanu vatrostalnu
posudu staviti na dno pirinač, a preko dinstano povrće. Preko toga staviti ribu. Ova-
mo skuvati 2 šolje vode sa listom lovora, biberom u zrnu i malo soli. Preliti preko ribe
i povrća i staviti da se leče na 200 stepeni. Posle pola sata pečenja preliti ribu malo
zagrejanim vinom, da se pirinač ne bi zalepio za dno posude. Peći još oko pola sata.
Alaskiribljipaprikaš
2kgšarana
1šolja kuvanog paradajza

1kašičicd aleve paprike 7/2 kašičice bibera
2 Ijute papričice
1veza celerovog Hsta
morska so
Šarana očistiti, oprati, iseći na manje parčiće i ocediti. Ređati ribu u veću šerpu
i preliti kuvanim paradajzom. Crni luk iseckati i izgnječiti, pa loređati preko ribe.
Dodati biber, so i alevu papriku. Preko toga nabaciti iseckane papričice i iseckani
celer. Naliti vodom i kuvati oko 45 minuta, poklopljeno i na tihoj vatri. Paprikaš ne
mešati, već samo povremeno protresti lonac, da ne zagori.
Šaransajabukom
2 kg šarana
7kgpraziluka
1kg crnog luka
lcrve na paprika
l/2šoljemaslinovog ulja
1šargarepa
1jabuka
biber
morska so
Luk i praziluk iseckati i dinstati, pa dodati izrendanu šargarepu i jabuku, isecka-
nu papriku, so, biber i iseckan peršun. Kada je to izdnistano, povrće sipati na dno
namazanog pleha, preko staviti celog šarana, namazanog uljem i posoljenog. Peći
u zagrejanoj rerni, da se čuje kako krčka. Peče se ukupno oko 1 sat, s tim što se posle
pola sata šaran okrene.
Đuve od šarana His omovm

1kg očišćene ribe
1/2 kg praziluka ili crnog luka
3-4paprike,zelene
1kg oljuštenog paradajza
3-4 krompira
1šolja pirinča
1šargarepa
celerovlist
biber
mo rska so
Od pripremijenog ulja odvojiti polovinu i ostaviti na stranu, Na drugoj polovini

utja dinstati
sitno sitnopa
isečen celerf iseckan praziluk
u to dodati ili luk,
iseckan izrendanu
paradajz, šargarepu,
pirinač i iseckaniseckane
krompir,paprike
Dinstatii
još malo, pa preručiti u namazanu đuvečaru. Odozgo sipati 1 šolju vode i poređati
komade usoljene ribe. Preko ribe preliti ostatak ulja i peći oko 1 sat, otkriveno.
* Ke iga kuvana u vinu
1kg kečige
1/2lvina
2 kašike mastinovo g utja

1limun
celerovlist
biber
morskaso
Ribu očistiti i iseći, pa staviti uđuvečaru. Sipati ulje, doliti vino, posuti biberom i
posoliti. Limun iseći na 4-5 kolutova i staviti ih preko ribe. Đuvečaru pokriti i peći
ribu oko pola sata na 180 stepeni. Kada je gotovo, posuti seckanim celerom.
Lignje sakrompirom
7 kg lignji
6 -8 krompira
6-8paradajza
2 čen a belog luka
1/2 šolje maslino vog ulja
2 glavic ec rnog luka
1/2 veze celerovog lista
biberuzrnu
listlorbera
morskaso
Krompir oljuštiti i iseći na kolutove. Lignje oprati, iseći na kolutove i ocediti od
vode. Iseći na kolutove paradajz i crni luk. Namazati pleh i ređati krompir, lignje, luk
i paradajz. Sve posoliti i pobiberiti. Poslednji red treba da bude paradajz, a preko
toga ide seckani celerov list sa belim lukom, Sve se zalije maslinovim uijem i peče
oko 45 minuta na 200 stepeni.
Osli naluku
1/2 kg oslića
2 struka praziluka Ш2 glavice crnog luka
1/2 čase gusto kuvanog paradajza
1časa belog vina
aleva paprika
biber
morskaso
Ribu oprati, usoliti i posuti biberom. Seckani praziluk ili luk izdinstati, pa u to
umešati kuvani paradajz, vino, peršun i alevu papriku, i preručiti u namazanu po-
sudu za pečenje. Odozgo staviti oceđenu ribu i peći pola sata u dobro zagrejanoj
rerni, otklopljeno. Služiti uz kuvan pmrinač kao prilog.
Pijanapastrmka
1- 2kgpastrmke
2šoljebelogvina
2 kašike kukuruznog brašna
2 listalorbera
1paprika
sokod 1limuna
biber
morska so
Očišćenu, opranu i oceđenu ribu namazati malo uljem, solju i biberom, pa staviti
u namazan sud, U vinu razmutiti brašno, ulje, alevu papriku i biber. Sve lepo izmešati
i preliti preko ribe. Očišćenu ceiu papriku staviti pored ribe i staviti i list lorbera. Peći
poklopljeno u rerni oko pola sata na 180 stepeni. Pred kraj pečenja, na oko 10 minuta,
otkriti i pustiti da se malozapeče. Ribu prilikom služenja preliti sokom od limuna,
Pastrmke u vinovojlozi
2 pastrmke porcijašice
1limun,ceo
sokodllimuna
2 - 3 čena belog luka
Pastrmke sa me om na roštilju
3- 4 manje pastrmke - porcijasice
sok od 1limuna
2 čena belog luka
1kašičica meda
1kašičica bosiljka
2vezeperšuna
morskaso
Pastrmke očistiti i iznutra posoliti. Oštrim nožem zaseći pastrmku sa leđne stra-
ne i nakapati sok od limuna. Ribe napuniti seekanim peršunom sa malo bosiljka,

pa ostaviti da odstoje 1 sat. Ovamo sastaviti bosiljak, med, sitno seckani beli luk i
ulje. Dodati malo vode i prokuvati. Premazati ovim pastrmke i staviti na vreo roštilj.
Pastrmke okretati i premazivati ovim prelivom.
Ribanagrckinalin
1kg bele ribe
2 čena belog luka
4glavicecrnogluka
4paradajza
1šolja belog vina
4limuna
biberuzrnu
morskaso
Ribu očistiti, iseći na parčiće i ostaviti da se dobro ocedi. Ovamo sastaviti ulje,
iseckan crni i beli luk, sok od 2 limuna, so i biber. Ribu poređati u neku šerpu, pa pre-
liti ovim marinatom. Ostaviti da. stoji 1 sat na hladnom. Sve preručiti u namazanu
vatrostalnu posudu, rasporediti ribu, iseći paradajz na kolutove i poređati ih preko
ribe, pa sve preliti vinom. Preko svega rasporediti isečene kriške od 2 limuna. Peći
oko pola sata na 180-200 stepeni. Pre služenja posuti peršunom.
Ribasabeiimlukomilimunom
1-2 kgsomovine
1šoljica limunovog soka
4- 5 čenova belog luka
Som na dunavski na in sa šampinjonima

2,5 kg somovine
2 paprike babure
200 gr oljuštenog paradajza
50 gr kukuruznog brašna
2dlbelogvina
2glavicecrnog luka
peršunov i celerov list
200 gp.šampinjona
aleva paprika
biber
morskaso
Očišćenu ribu iseći na šnicle, posoliti, uvaljati u brašno i pržiti, da porumeni sa
obe strane. Izvaditi šnicle i poređati u tanjir. Luk izdinstati sa sečenim paprikama,
dodati šampinjone i kriške svežeg oljuštenog paradajza. Sipati malo vode uz stalno
mešanje. Kada je gotovo, posoliti, dodati bibera, aleve paprike, peršuna i celera i
naliti belim vinom. Ostaviti da kuva još desetak minuta uz stalno mešanje. Preliti
preko somovine i služiti vruće uz bareni krompir.
Smuđsasosom odi imuna

1,5кд smuđa
2 lista lorbera
1/2 šolje seckanog peršunovog lista
2 šargarepe
1koren celera
biber
morska so
U 3 litra vode staviti začin: biber, lorber, isečenu šargarepu i isečen celer, i u to
staviti ribu da se kuva oko 30 minuta. Posle kuvanja izvaditi ribu, ocediti i položiti
na tanjir za serviranje. Okolo poređati skuvano povrće i kolutove limuna.
Šaranusosu
1šarando2kg
3krompira
1glavicacrnogluka
2 čena belog luka
1dlvina
1kasičica kukuruznog bralna
biber
morska so
Ribu očistiti, oprati i ostaviti da se ocedi. Kada se dobro ocedi, šarana posuti
seckanim beiim lukom i posoliti. Na ulju propržiti seckani crni luk, krompir isečen
na kockice i brašno. Dodati vino i izmešati. Staviti ribu u namazan pleh i preliti već
pripremljenim povrćem. Peći na umerenoj vatri, dok riba ne bude gotova.
Šaran nap ir in u
1šaran od oko 1kg
250grpirinča
1glavicacrnogluka
sokod 1limuna
seckani persunov list
biber
morskaso
Šarana kuvati 10 minuta u posoljenoj vodi, izvaditi ga i oeediti. Na zagrejanom
ulju prodinstati iseckani crni i beli luk, pa kada je gotovo dodati malo peršuna,
bibera i soli. Skuvati pirinač i ocediti. U namazanu posudu staviti pirinač, polovinu
pripremljenog luka, šarana, pa drugu polovinu luka. Odozgo poprskati sokom od
limuna. Staviti u zagrejanu rernu i peći oko pola sata.
Belaribasakiselimsosom
4 parčeta bele ribe

1/2 solje maslinovog ul]a
1/2 kg očisćenog crnog luka
1/2soljebelogvina
1/4šoljekikirikija
1/4 šolje suvog grožđa, natopljenog u rumu
1/2šoljesirćeta
morskaso
Zagrejati 1/4 šolje ulja u tiganju, dodati sitno iseckan crni luk i dinstati ga oko
20 minuta, da omeksa. Dodati vino, sirće, kikiriki i suvo grožđe. Promešati, pustiti
da provri i skloniti sa vatre. U drugom tiganju zagrejati preostaiu 1/4 šolje ulja i
propržiti parčiće ribe sa obe strane, da budu svetlo žute boje. Ribu staviti u tanjir,
pa preko parčića posuti pripremljeni luk. Ostaviti da se ohladi, pa staviti u frižider
da stoji 2 dana, kako bi riba dobro upila sastojke. Nekoliko sati pre služenja izneti
iz frižidera i držati na sobnoj temperaturi.
TESTENINE
Testeninabr. 1
testenina bezjaja
1solja kuvanog paradajza
1šargarepa
1glavica crnog luka
1koren celera
5-6 pečurki
3-4 kašičice masfinovog ulja
2-3 cela paradajza
1/2 kašičice kukuruznog brašna ili pivskog kvasca
žuti šečer
origano
biber
morska so
Šargarepu i celer izrendati, luk, pečurke i oljušten paradajz iseckati, pa sve din-
stati oko 20 minuta, uz dolivanje po malo vode i povremeno mešanje. Kada povrće
omekša, dodati kuvani paradajz, biber, origano, so i brašno ili pivski kvasac. Stišati
vatru i ostaviti da se ukrčka, dok se ne pojave mehurići. Na kraju dodati šećer. Sklo-
niti sa vatre i prelivati vruće preko prethodno skuvane testenine.
Testeninabr.2
testenina bezjaja
1glavica crnog luka
1kgzrelih crvenih paradajza
1/2 kašičice mlevenog bibera
3 kašike seckanog lišća od bosiljka
morskaso
U tiganju zagrejati ulje i dodati seckani crni i beli luk i dinstati, dok ne omekšaju.
Paradajz oljuštiti i iseći na kockice, pa dodati u tiganj sa belim i crnim lukom. Pro-
mešati i dodati šećer, biber so.
Kuvati oko 15-20 minuta na tihoj vatri, uz mešanje. Na kraju dodati bosiljak,
promešati i kuvati još 2-3 minuta. Služiti toplo, preko već skuvane testenine.
Testeninabr.3
testenina bezjaja
1/4 šolje sitno sečenog crnog luka
1čen belog luka
1/4 šolje sitno sečenog peršunovog lista
1/4 šolje sitno sečenog celerovog lista

4kašikemaslinovogulja
2 šolje oljuštenog isečenog paradajza, bezsemena
1/4 kašičicestruganog oraščića
1/4 kašičice praška z a pecivo
1šolja svežih sečenih pečurki
1kašičica morske soli
1kašičicažutogšećera
biber
Crni luk, seckani beli luk i celer dinstati na maslinovom ulju, da sve omekša.
Paradajz dodati u luk, pa pržiti nekoliko minuta. Posie toga dodati oraščić, origano,
so, šećer i biber. Pustiti da krčka još malo, pa dodati pečdrke. Kada se sos zgusne,
skinuti sa vatre i dodati prašakza pecivo. Ostaviti da se ohladi samo malo, pa preli-
vatm preko već skuvane testenine.
Testeninabr.4
testeninabezjaja
1glavica crnog luka
1čen belog luka
1/4šoljegustokuvanogparadajza
1kašičica sirćeta
1kašičicašećera
1/4kašičicebibera
origano
morskaso'
Pečene paprike oljuštiti, pa i njih i sveže paprike iseckati. Dinstati na ulju, do-
dajući, ako je potrebno, malo vruće vode, Dodati seckani beli luk, sirće, biber, so,
origano i kuvani paradajz. Stišati vatru i kuvati sve još 4-5 minuta. Sipati preko
skuvane testenine, i posuti bosiljkom.
Flekicesa tunj evinom
flekice, domaće iii kupovne

1kasika sirćeta
1/4 kasičice morske soli
1/4 kasičice bibera
1kasika soka od limuna
1/2 kasičice izrendane kore limuna
2 šolje sečenog paradajza
250 gr tunjevine iz konzerve, oceđene od ulja
1/2 šolje tanko seckanog crnog luka
1/2 šolje maslinki, bezkoštica
1/4 šolje svežeg lišća od bosiljka
Flekice skuvati, ocediti i staviti na stranu, a u većoj činiji sastaviti sve ostale sa-
stojke. Izmešati dobro i staviti da se ohladi oko 10 minuta. izvaditi iz frižidera i sipati
u činiju skuvane flekice. Izmešati i služitl
Testenina sa pl avim paradajzom
testenina bezjaja
1glavica crnog luka
1paprika, crvena
1paprika,zelena
2tikvice
3 crvena paradajza
1plavi paradajz
origano
beli luk
biber
morskaso
Plavi paradajz, paprikei crveni paradajz iseckati na kockice. Tikviceiseci natan

ke kolutove. Sitno iseckati cmi !uk, izdinstati na ulju i malo vode, dodati iseckan beli
luk i seckano povrće. Posoiit«, pobiberiti i dodati origano. Staviti skuvanu testeninu
u ćmiju i preko nje preliti pripremljeni sos.

Testeninazadecu
testenina bez jaja
200 gr, pap rike, crvene ižu te
lOOg rcrnog luka
400 g r oljustenog / iseckanog svežeg para da jza
1glavica crnog luka
2 čena b elog luka

2 ravne kašičicež utog šečera
3 kasikem aslinovog uija 1jabu ka
1šargarepa
1šotjica jab uko vo g sirćeta
ruzmarin
bosiljak
m o r s k aso
Na masiinovom ulju prodinstati iseckan crni ?beli luk, uz dolivanje rnalo vode
i mešanje, Dodati sitno sečene paprlke, izrendariu šargarepu I jabuku, paradajz!
sirće. Mešati neprekldno, dok voda ne ispari. Dodati ruzmarirL hosiijak i so 1preliti
pmko testenine.
Testenina sg
sosom od tikvica
testenina bezjaja
1kašika ma siinovog u lja
100 g r oljušten ih m ciih tikvica
2 čena be log luka
1/2 šolje belog v ina
400 gr tunjev ine iz konzerve , oceđene od uija
2 kašike seckanrg peršu novo g lista
biber
m o n k a so
Tikvrce iseckati na kolutiće i dinstati na ulju, oko 5 minuta. Đodati seckani beli
luk i dinstatijoš 1-2 minuta. Naliti vinom#dodati tunjevinu, peršun, biber i so. U sud
u kojem se ovo dinsta dodati testeninu i pažljivo izmešati. Služi se toplo,
Tasteninasa tunjevinom iliskušom imasli nama

testenina bezjaja
1većipraziluk
12 većih crnih maslina, bezkoštica
1konzerva tunjevine ili skuše
1kašičica tucane suve paprike
izrendana kora od 1limuna
2 kašičice soka od limuna
bosiljak
biber/đumbir
morskaso
lseckani praziluk dinstati na maslinovom ulju, u tiganju, oko 2 minuta, da posta-
ne staklast. Dodati struganu koru od limuna, bosiljak, seckane maslinke, tunjevinu
ili skušu i sok od limuna. Izmešati, dodati so, biber/đumbir i papriku. Promešati,
pokriti i skinuti sa vatre.Testeninu skuvati u slanoj vodi, ocediti, preliti hiadnom
vodom, da se ne slepe, i sastaviti sa smesom u tiganju. Sve dobro izmešati i siužiti.
SOKOVI
Bez obzira na to kako se neko hrani, trebalo bi svakodnevno da pije sokove od po-
vrća i voća. Količina nije važna. Neko može da popije 1 dl, neko pola litra - sasvim
svejedno. Važno je piti ih.
Pomešani se mogu piti sokovi od cvekle, kupusa, šargarepe, ali i praviti razne
kombinacije, kako ih se organizam ne bi zasitio. Na primer, ako nekome ne prija sok
od šargarepe, može da ga pomeša sa sokom od jabuke.
Tokom dana nije neophodno piti različite vrste sokova. Čakje bolje piti ih naiz-
menično: jednog dana sok od šargarepe, narednog od cvekle, itd.
Kao dodataksvim vrstama sokova preporučujemo dnevno 0,1 do 0,5 dl soka od
presnog (svežeg) - krompiral
Ukoliko nije mogućno da se sok pravi svakoga dana, može odjednom da se
pripremi količina za dva dana i da se drži u frižideru.
Vo eipovr e zapravljenje sokova

Mogu se koristiti: jabuka, trešnja, višnja, grožđe, jagoda, limun, kivi, cvekla,
krompir, šargarepa, kupus, crni i beli luk, kopriva, spanać, zelena salata, blitva,
eventualno peršunov list, celerov list, cvekla, koren celera, keleraba, sveža paprika,
krastavac, paradajz.
Trebalo bi da se sokovi od ovog voća i/ili povrća piju redovno, kako bi obezbedili
neophodne vitamine, i da se pri tome ne obraća pažnja na raznorazne preporuke o
„dnevno potrebnim količinama" koje se mogu naći u nekim knjigama.
Evo samo nekoliko predloga. Ostalo je prepušteno na volju i maštu čitaocimal
Uveče iz jedne cvekle iscediti sok i pomešati ga sa saćem od meda (koga treba
da bude više) i sokom isceđenim iz jednog limuna. Ovo zatim ostaviti da prenoći
u staklenom ili drugom nemetalnom sudu i sutradan piti na prazan stomak. Ovaj
napitak izvrstanje antioksidans.
Sokoddrenjina
5 kg plodova drenjina
1 kgžut ogšeć era
Sok odšargarepe iprazil uk a

2 sargorepe
2 paradajza
1strukpraziluka
sokod 1/2limuna
Očišćeno povrće i sok od limuna staviti zajedno u sokovnik i iscediti sok. Pije se
odmah.
* Sokodraznogpovr a
1ča ša svčenog presnog kupusa
1čaša spanača
1/2 koren a celera
1/2 šolje lista ceiera
1šolja izrendane šargarepe
1limun, očiščen
1pomorandža, očišćena
Sve staviti u sokovnik, iscediti sok i piti 3 puta dnevno.
Sokodborovnica
2 kg borovnica
1/2 kg žuto g š ećera
Očišćene i olrane borovnice preliti sa 1/2 iitra vode i kuvati, da omekšaju. Zatim
propasirati, pa oceđen sok kuvati sa šećerom. Dva minuta pošto počne da vri ski-
nuti penu, pa vruć sok sipati u zagrejane boce. Staviti ih u lonac sa vodom i pustiti
vodu 10 minuta da struji, ali da ne vri. Ovaj sok odličan je za popravljanje krvne
slike.
Limufrboza
1šoljažutogšećera
1paketić kvasca
sok od 4 lim una
14$oljahladnevode
U 2 šolje vode rastopiti paketić kvasca, dodati šećer i sok od limuna. Dodati
ostatak vode, sve dobro izmešati i ostaviti da prenoći na sobnoj temperaturi. Uju-
tru staviti u frižider, pustiti da odstoji do sutra, pa onda piti. Boza bi trebalo da se
potroši u sledeća 2-3 dana.
Napitako jabukai aja
4-6ja6uka
3 kašike nekog biljnog čaja
3 kašike oljuštenog badema
300 grsuvihšljiva
4zrnakaranfilića
1kašika ruma
200grmeda
3 kašike suvog grožđa
Tri kašike čaja preliti jednim litrom kipuće vode, dodati karanfilić i ostaviti da
stoji 10 minuta. Procediti čaj, pa u toj tečnosti kuvati jabuke sa Ijuskom, isečene na
kriške. Pri kraju dodati suvo grožđe, badem i suve šljive, i pustiti da kuva još desetak
minuta. Ohladiti i dodati rum i med.
NOV l RECEPT IZA A
Anemične osobe bi u svoju ishranu trebaio da uvrste što više sirove hrane i inte-
gralnih žitarica, zatim spanać, blitvu, endiviju, crveno voće i povrće - cvekiu, višnju,
kupinu, potom pšenične kiice, zobene pahuljice sa mlekom, hleb od integralnog
zrnevija, crni hleb.
Trebaio bi da piju kupinovo vino - svaki dan po jednu ma!u časicu između obro-
ka. Ima više starih recepata za odlične domaće lekove protiv anemije:
1. Vino od lista koprive: u litar prirodnog crnog vina staviti 100 gp. suvog lišća
koprive, ostaviti da odstoji jedan dan, proceditl, presovati i pits po jednu čaši-
cu ujutru i uveče pre spavanja.
2. Očistiti 300 gr beiog luka, preliti alkohoiom da ogrezne f ostaviti 3 neđelje na
tamnom mestu. Piti po 20 kali, tri puta dnevno, sa mlekom ili vodom.
3. Stari dobri lekje: pomešati 200 gr sala (loja), 200 gr meda i 200 ml. dobrog
presovanog
na uljadok
laganoj vatri (najbolje neko ukusno
se ne istoph ulje - od
Piti pojednu kikiriklja
kafenu ili masline).
kašičicu sa čajemfvlešati
ili, još
bolje, sa vreiim mlekom. Sličan recept se ranije upotrebljavao protiv tuber-
kuioze, ali je bio dosta jednostavniji. Stavljala se prosto jedna kašika masti u
šolju vrebg mleka i to se pilo. Ovaj recept čisti pluća, daje neku prohodnost
i olakšava funkciju pluća.
4. Pola kilograma dobrog meda, 120 gr samlevenog polena i 5 gr mleča dobro
izmešati drvenom kašikom u nemetalnom sudu. Staviti u dve manje teglice,
čuvati na tamnom mestu i uzimati po 1 kafenu kašičicu dnevno.
5. Živojaje (ili samo žumance) umutiti sa šećerom i preiiti vrelim mlekom - i eto
pravog miik-šelka, po koji ne moramo ići u Mekdonalđs.
6. Čaj od kičice: na pola litra vode stavlja se 10 gr kičice i pije se. Ovaj čaj, veoma
gorak, otvara apetit, pomaže varenje i čuva želuđačnu sluzokožu.
Može sok od limuna da se pomeša sa ribljim uijem, da se dobro izmiksuje i ostavi
ufrižideru, u razmeri 1:1, recimo 100 ml. ribljeg ulja i 100 ml. soka od limuna. Ovu
mešavinu ne bi trebalo zasladiti, jer mirisu ribljeg ulja više pristaju biber i morska
so, ili maio soka od rena ili ceiera, tako da bi se dobio zaista ukusan sirup.
Može se praviti salata sa ribljim uljem, od paradajza, sa puno luka, paprike, najo-
bičnija salata zalivena dobro ribljim uljem, možda sa listom celera, peršuna mirođi-
je. Sa ribljim uljem se može pomešati, recimo, sok od paradajza ili sok od crnog luka,
ali samo neki slani sok, siatko - nikako. Svi kiseli ili Ijuti sokovi - sok od belog luka
- odlično se slažu. Može se uzeti mleveni beli luk sa vrlo sitno seckanim peršunom,
i napraviti jedna mešavina sa kojom bi se sasvim lepo konzumirala kašika ribljeg
ulja, sa puno drugih lekovitih sastojaka.Tako bi i kičica, i lincura i mrtva kopriva išle
u riblje ulje, i nadvladale bi njegov neprijatan miris i ukus. Onda, sok od crnog luka,
cvekla, mogu čak i orasi da se mešaju i drugo koštunjavo voće, mleveno
Piskavica je biljka čije je ulje zamena za riblje ulje
Anemični Ijudi treba intezivno da jedu hranu koja poboljšava krvnu sliku. Bez
toga,Todoxin im teško može pomoći, jer kod njih je oštećena koštana srž i krvo-
tvorni organi.
Za koštanu srž treba primeniti sledeće recepte, koji se koriste u ciklusu od tri
desvtodneene faze:
Pova faza: Prvih deset dana - uzeti po jednu supenu kašiku koprive i cikorijs i
dve supene kašike dimnjače. Sve staviti u 7 dl ključale vode, poklopiti
i ostaviti 2 sata. Procediti i piti pre svakog obroka po 200 ml.
Posle svakog obroka piti sledeći čaj: Uzeti 3 supene kašike kamilice,
staviti u 7 dl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 20 minuta. Pro-
cediti i piti po 200 ml.
Drugafaza: Sledećih 10 dana - uzeti po jednu supenu kašiku hajdučke trave,
kantariona, ruzmarina, podubice, kičice/ borovih iglica i peršuna.
Sve staviti u 1.400 ml. ključale vode, poklopiti i ostaviti 2 sata. Pro-
cediti i piti po 200 ml. pre i posle svakog obroka.
Treća faza: Poslednjih 10 dana - uzeti po jednu supenu kašiku kleke, kantariona,
šipka, zove, peršuna, ruzmarina i borovih iglica. Sve staviti u 1.400 ml.
ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 2 sata. Procediti i piti po 200
ml. pre i poslz svakog obroka.
Naravno - ne treba zaboraviti kupinovo vino, a treba piti još i sirup od sveže
koprive, i uzimati polen.
Kupinovo vino treba piti naizmeničio sa sokom od cveklz. Zatim, treba da uzi-
maju više plodova mora, koji jako poboljšavaju krvnu sliku. Korišćenjem ribljeg
ulja treba da dobiju malo više vitamiia D i da jedu ribe i alge, koje su takođe bogate
ovim vitaminom. Vitamin D treba da im pomogne i za posredno poboljšavanje
krvne slike.
Što se tiče spanaća i biitve - biio bi dobro da ih piju u jakim koncentratima,

možda u vidu soka, posebno od blitve, upravo zbog toga im i treba vitamin D -d a
bi kaicijum koristili što je moguće bolje.Tu je i ajer konjak veoma dobar, sa mno-
go kalcijuma. D vitamin će poboljšati i korišćenje S vitamina i korišćenje vitamina
uopšte u organizmu.
Ima još jedan !ek, još nešto što fantastično čisti ceo organizam, ne samo krv, a
to je ananas. On, pre svega, mora da bude dobrog kvaliteta.
Trebalo bi piti čist sok od ananasa, znači, ne samo da se iede, već, recimo, da se
ujutro počne sa decilitrom čistog svežeg soka od ananasa.
STANDARDNI RECEPTZA CIŠĆENjE LIMFNIH ŽLEZDAISUDOVA KOD OBOLELIH
OD KANCERA
Pre svake terapije kancera trebalo bi sprovesti kuru čišćenja limfnih čvorova i
žlezda od zagađenja.
Prvog dana, pred početak kure, bilo bi poželjno uzeti gorku so ili neko drugo
sredstvo za pročišćavanje i, ukoliko je izvodljivo, uraditi klizme.
Najjednostavniji recept za njihovo pripremanje:
5 kašika kamilice preliti sa 1.500 ml. proključale vode, ostaviti da odstoji 15-20
minuta i procediti. Jednom dnevno, pomoću odgovarajučeg pribora, davati kao
klšzmu.
Temperatura
Tokom tečnosti
tri dana trebalomora biti 38svu
bi izbaciti stepeni.
hranu i konzumirati sok, koji se spravlja i
dozira na sledeći način:
Za pacijente sa telesnom težinom 40-120 kg uzima se 400-1.200 ml. soka od
grejpfruta, ista količina soka od pomorandže i 120-200 ml, soka od limuna. Sok se
meša sa 400-1.200 ml. vode. Vodu je neophodno, prethodno, prokuvati, pa potom
zamrznuti, pa odmrznuti. Ukoiiko ne postoji mogućnost da se voda zamrzne, treba
je samo prokuvati i ohladiti.
Količina soka i vode Iroporcionalne su telesnoj težini. Na primer: osoba koja ima
60 kg trebalo bi da pomeša 600 ml. soka od grejpfruta sa 600 ml. soka od pomoran-
dže i 140 mLsoka od limuna sa 600 ml. vode.
Sok se uzima na lola sata, u količini 40-120 ml., u zavisnosti od telesne težine. Na
primer: osoba od 60 kg će na svakih pola sata uzimati po 60 ml. soka.
Kada popijecelu količinu soka predviđenuza jedan dan, pacijent može da ods-
pava i potom napravi novu količinu soka, neophodnu za naredni dan.
Tokom trodnevne kure, uz sok, trebaio bi uzimati odgovarajući pr@paratTodoxin
(u vidu kaše, tečriosti ili kapsula).
SADR AJ
1. UV0D..................................................... .
2. Neka pitanja o hrani i zdravlju ....
...............
................................................ .
3. „TODoXINe"
4. „TODoXIN® br. 1"- uzimanje prema uzrastu
5. Recepti za dopunske preparate . ...... ...........
6. Opšte preporuke........................................... .
7. Sedam dana pred post i posle posta ...........
8. Namazi .............................................................
9. Predjela .
..................................... . ........... .........
10. Pite............................................. . .
..................
11. Prelivi, sosovi i marinade......... ......................
12.Salate .
.................................................... ...........
13. Čorbeisupe ....................................... .........
14. Glavnajela .
............................ ......................
15. Testenine ......................................................

16. So ko vi .
....................................... ......................
17. Novi recepti .

.............................. ..
..................
prim. dr sc. Todor Jovanović
Mila Jovanović
Dejan Jovanović
TO D oXiN ® - posni kuvar
Urednik
Aleksandar Senić
Literatura i korektura
Aleksandar Senić
Kompjuterska obrada i prelom

Tatjana i Zoran Denić
Korice
Zoran Denić
Izdavač
TOREKSIN sa O.O.
Beograd
Tiraž: 1.000 primeraka
CIP - К аталогизаци ја у публикацији

Н ародна библиотека С рбије, Б еоград
ЈО В А Н О В И Ћ , Тодор
(Todoxin)
Todoxin: посни кувар / Тодор Јовановић, М ила
Јовановић, Д ејан Јовановић. - Београд:
Torexin, 2001 (Београд: Torexin). - 151 стр. :
табеле: 21 cm
Т ираж 1.000
1. Јовановић, М ила 2. Јовановић Д ејан
а) И схрана б) К уварски рецепти

Todor Jovanovic Posni Kuvarpdf

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Todor Jovanovic Posni Kuvarpdf

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

8/19/2019 Todor Jovanović - Posni Kuvar.

prim. dr sc. Todor Jovanović

Kohoće da zdravlje čuva

Hrana je neophodna svakom živom biću da bi živelo i da bi se razvijalo. Svaki živi

jer su skoro sve vode zagađene. Najekonomičnije i za čovekovo zdravije najboije

od načina čuvanja, životna namirnica pretvara se u izumiruću hranljivu namirnicu

Zdravlje ugrožavaju mnogi štetni uticaji: veštačka đubriva (naročito nitrati);

vilujsto to, samo malo drukčije", a svakaje kopija sećanje na original,jedinstvena

Vegetarijanstvo i makrobiotika prilagođavani su u mnogim delovima čoveku

Kuhinjsko uninije iliti duhovna čamotinja poreklom iz tanjira? Jeste! Dizanje

NEKA PITANjA O HRANII ZDRAVLjU

Alergija na hranu dobro je prepoznata u kliničkoj medicini kao izazivač akutnih

su alergični. Ovaj takozvani sindrom alergijskezavisnosti uočio je veliki broj kliniča-

za čoveka (u poređenju sa Ijudskim majčinim mlekom, kravlje mleko sadrži suviše

Eksperimenti sa mikoplazmama, hlamidijama i trihomonasom pokazali su da se

Životne namirnice Životne namirnice

Животне намирнице ca Животне намирнице ca

svinjetina -19 šunka -1 6

Životne namirnice sa baznim (+) Životne namirnice sa baznim (+)

Животне намирнице ca Животне намирнице ca

krastavac +3... +8 rotkvice +6 ... +8

krompir-pire +5 sočivo, bareno +0,4

kruške +3 spanać baren +11

lisičarka +4 spanać kasniji +27

loćika, kuvana +4 spanać, mladi +8

lukvlašac +8 suvo grožđe, bez semena +8

maslačak +19 urme +6...+10

masline +34 cvekla +9

mepasa +7 celer, listovi i stabljike +8

mirođija +18 celer, sveži koren +1

mleko +3... +5 cikorija +7

mleko, kondenzovano +S.+8 crvena repa, krtola +11

nektarina +4 crvena repa, listovi +27

paprika, zelena +2 šampinjoni +2

pomfrit +13 šargarepa;;b.arena +4

ren +3 šargarepa, sirova +9 ...+10

ribizla +7 šećerna repa +8

Zaravstveni rizici nedostatka joda

razvoj u majčinoj utrobi • endemski kretenizam (duševni poremećaj sa

novorođenčad • struma novorođenčadi

Simptomi hipertireoidizma jesu: nervoza, palpitacije, emocionapna iabilnost,

Preporučene količine joda i stvarni unos (u mikrogramima joda dnevno)

Lečimo, znači, uzrok, a ne posledicu? Dobro, onda kako nadoknaditi jod?

КОЛИ' Istraživanja su pokazala da jod pove-

pila prokuvana voda, kako se ne bi nadražili sluzokoža, jednjak i creva.

Vitamini da, aii ne veštački!

ne može proizvoditi samo.

Ako i mogu da se ostave po strani sve ove okoinosti o vitaminima i dodacima

Pogrešna ishrana pridonosi mnogo nastanku bolesti metabolizma i krvotoka. Ako

skrobom i slatkiše ubrzo ćezapaziti kako postaje gojazan, a verovatno će oboleti

ne baš svaki dan i kojih se valja kloniti.

Ne baš svakog dana:

U zdrav način ishrane spađa i uzimanje preparata„TODoXIN®" Preparat se uzima

'TODoKIN®'je potpuno prirodan preparat, koji nema nikakvih kontraindikacija

• Savezni institutza ispitivanježivotnih namirnica (Bundesanstalt fur/ebensmi-

Deca od 2-3 godine:

Deca od 6-9 godina:

Deca starija od 9 godina iod rasli:

RECEPTIZA DOPUNSKE PREPARATE

Za slabe iliiscrpljene, ali izazdrave ~ neće da im škodi.

Proso za cišenje organizma

Vitamine i mikroelemente ne morate kupovati, bez obzira kako bili reklamirani.

Dnevno potrebna doza selena sadržana je u 2 gr kvasca, koje, pre uzimanja,