A.Maridi¢, R.Simeunovié, A. Kalezi¢-Gligsovig, N.Mitro’ Reseni zadaet i7 fizike su prijemaih ispitaPreporuke korisnicima, 1. Kinematika akoni kretanja, rad, snaga, energija... mika oseilatornog kretanja, Klatna, —4, Termodinamika ... 5. Blektricitet i megnetizam. & 6. Optika +7, Atomska i nukleara fizika PREPORUKE KORISNICIMA |. Neophodno je upoznati uvode na podetku svakog odeljka, koji sadrze pregled pojmova i veza potebni za refavanje zadataka u datom i Kasnijim covtetjeima, 2. Poito se shyati smisao zadatka, treba utvrditi da li su navedeni svi podaci neophodai za njegovo reSavanje - 3. Zatimn treba tagno ruzmotriti sVF pretpostavke za uproséavanje koje je rncopliodao primeniti da bi se veSio dati zadatak. Na primer, na osnovu prouéavanja kretanja motornog Camca poste iskljucenja motora, uzima se da je to kretanje ravnonicino usporeno, macta je nesurnjivo da je ono znatno komplikovanije. ‘Ove pretpostavke 24 uprosavanje navedene su delimiéno u samom tckstw zadatka, a delimicno moraju da budu formulisane uz odgovor, kao, apr: »Posmatrajuei Zemlju kao homogenu kuglu, nalazimo..” itd 4, Zudatke treba reiavati v opStem obliku, Koristect standardne oznake za Caitke velitine. 5. Nasuvsi odgovor u obliku neke formule koja izrazava traZenn veliginu 1 funkeiji zadatih veligina, webs prvo pokuSati da se proveri ispravnost dobivene formule sledecim postupeimn a) Proveriti jednakost dimenzija pojedinih Slanova formule. Razlika cimenvijana pedstavija ofigledan dokaz 2a neispravnost reSenja. Ukoliko v formuli figurise eksponencijalna funkicija, dimenzije izlozioca moraju da budu jednake nl by Proveriti ispravnost dobivene formule na pojedine slo¢ajeve. Na primer oka je 24 breinu padanja tela na zemlju, bagenog sa visine h sa pocetnom Dbrzinom v,, nadena formula fe + gh : Ako je v4 0, formula Ge dobiti i eorje poonat obik a beznu tela Koja oaulaju ber pogetne brzine: v= y2gh . Ako je visina padanja velo inala, onda é brzina tela ¥ , oigledno biti pribligno jednaka poetnoj braini, Sto se takode dobija iz navedene formule, ako uzmemo da je h = 0. ©) Ponckad se iz uslova zadatka vidi da formula koja izralava odgovor mora biti simettigna u odnosu na podatke zadatka, fj. odgovor se nc mora iameniti ako promenimo mesto podacima. Na primer, galvanski clement ¢iji je spoljainjt ipor kola jednak R, = 0.20, daje stuju I,= 2A, a pri spoljagnjem otporu R, = 150 tle struju I, = 0.7A. Koliks je elekiromotorna sila elementa? O&igledno je da je redosled ogleda oznaéenih indeksima 1 i 2, proizvoljan i mode se izvoditi obrautim redom. Dakle, reSavajuci zadatak, dobigemo formul EMS elementa kao funkeija 1b. Ry 8‘Ova formula je simetriéna u odnogu na velidine oznacene indeksima 1 12,1 ako se svuda gde stoji indeks 1. stavi indeks 2, ili obratno, formula se nece promeniti, Pretpostavimo da je neko, reSavajuet ovaj ili neki drugi zadatak u kojem p» smislt aslova modemo menjati redosled podataka, dobio formulu u kojoj indcksi ne ‘hogu menjati inesta, Takay rezultat bi bio znak da se u reSavanju zulatka potkrala nek greska 1. Pomeranje take (5) je rastojanje izmedu njenog krajnjeg t poceinoz polotaia 2. Braina taéke as “ds vetim S25 amd at” dt ubreanje av at 3. Predeni put tacks je suma beskonaénog broja njenih beskonaéno malih pomeranja. U stugaju da se taéka kreée po otvorenoj krivoj i da seu toku pasmatranog intervala vrernena duZina odsecka trajeklorije izmedu konagnog i potctnog palozaja take menjala ujednageno, duzina toga odseéka predstavljace predeni put taéke. 4. Brzina (¥) i pomeraj (8) tatke, za odgovarajuci vremenski interval (¢) pri jednako promenijivom kretanju po pravoj liniji, vezani su slede¢im odnosima: vev, +a, isle je v, pogetna brzina, Kad je a=0, dobija se jedna8ina jednakog, kretanja: sav 5. Ako se iz neke taéke povuku vektori brzina pokretne taéke u raznim trenveima kretanja, krajevi ovih vektora rasporedeni su po krivoj Koja se naziva hhodografom brzine. Pri kretanju taéke po trajektoriji, kraj vektora brzine krece se po hodogeafu, pri demu je breina kretinja kraja vektora brzine po hodografu jednaka ubeanju tagke pri kretanju po trajektoriji, 6, Pri krivolinijskom kretanju Sy an yatas | wile je a,~ tangencijalno ubrzanje; a,~ nosmatno (centripetalno) brzanje ‘a= wiupao ubrzanje, . - y Srednja bezina pri, svim vistama kretanja definige se kao koliénik ng predentog puta i proteklog vremena Sas kup kan Lt, Automobil je preiao prvu polovinu puta bezinom v,=40-7, a eo Kolika je srednja braina automobila na celom putt? luge bezinom V RESENIE : 4, = 408, h Srednja brdina se définise kao kolietike ukupnog predenog puta i proteklog Aten a tats $2 yremenia kretanjaautomobila na prvoj i drugoj polovini gdesu ty =a ity puta respektivno. Kako je 6 & sozamenom velaciv (ae: s 2vivs gg kit ay fs we OF 2v, | Iv, 1.2, U tednutke! ada se.upali 2eleno svetlo semafora,automobil polazi i » m rede se daje konslantim ubraanjem a = 2,255. U itor trenuku kamion: koji sw laede brainom vy =9.5™ preiée automobil. Poste Kolikog predenog ut automobil preti¢e kamion? RESENIE U trenutka Kade automobil pretige ka predeni putevi sw jednaki: ion ajihova yremena kretanja i w @ 13. Vor metioa prelazirastojanje od 2km 2a 2min 20s. Uzimajuéi da je maksimatna brzina voza ool Kiece Konstantnim ubrzanjem, jednakim po apsolutno} vrednost, odrediti ova uubreanja i da se na potetku i na, kraju rastojanja voz RESENIE, 12 zavisnosti brzine voza od vremena prikazane na slci, moe se pisati da Uukupan put i vreme kretanja vora in 008i w Q) Va =a 8) Eliminisanjer vremena t iz relaelja (1) i 3) dobija se: wtoku ti wtokut, {1.4-Dva tela slobocno padaju bez potetne brzine sa iste visine, Drugo telo rene S73 3 RESENIE Posle vremena t,, prvo telo slobodnim padanjem prelazi put hy, a za vyreme ¢, ~ At drugo telo prelazi put hy pri Gem je prema uslovu zadatka 4hg,bt—gat? P _2-225+10-25 . 210-5 1.5. Kamen je baden horizontalno pocetnom brzinom V, normalno i tangencijalno ubrzanje kao i ukupno ubrzanje RESENIE, akon Is od! podetka brzinom a =2- 1.6. Toéak poluprstnika R=Im poéne da rotira stalnom ugaonom rad 1. Kolika je uguona brzina tocka posle t= 10s od potetka rotacije? 2. Koliko obra udini toEak za ovo vreme? 3. Kolika je braina taéaka na periferii tocka poste 10 obra? 4. Za koje vreme ce tocak uéiniti prvibyn,, = L000 obrta ? RESENJE 1. @=@, +at=ot = 20 3. Vip = Rey = Ray Za weeme fy opisani uga0 je By = SB 2 1.7, Materijalna tatka potne da'se krece po kniénoj putanji'ravnomemno lzano ugaoniny ubrzanjem c= 0.25%, Poste kog vemena vd poéetka rotacije adijaluo ubzanje je po intenzitetu jednako tangencijalnom? RESENIE a 025%, a sUi tokw rvnomern ubrzanog krwZnog kretanja, tangencijalno ubrzanje a, =ro ostaje Konstanino a tokn vremena, dok radijalnoubreanje a, =o" = rat? raste uteku yremena, Dakle, u odredenom trenutku vremens je roa = rol odakle je Aweigh va {025 A (2avon KRETANJA. RAD, SNAGA, ENERGUA T Ako se, pod datin ustovima zadatka, brzine v i ubrzanja a svih tageka tela v odredenom trenutkw vilo malo razlikuju jedni od drugih, takvo kretanje tela ‘mozemp shvatiti kao kretanye tke (materijalna tacks). 2. Ubreanje, kojim se kreée materialna tacka jednako je: ies 28 se je F vekturski abir svin sila koje dejstvuju na telo, am masa tela 5. Promina impulsa tela jecnaka je Ap = A(mv) = F-At, ede je At interval ‘yremen w toku kojeg je dejstvovala sila. "|. Centar inereije sistema materijalnih ta€aka (koje se krecu nezavisno ili ine neprekidao telo) naziva se tadka, Cije Koordinate su odredene jednaginama: Emx y,, _ 2me x= oe =m Em =m agile st ye Yy 1% Kourinate centra inercije, a m, x,y 1z:mase i koorlinate tela Koja ‘cinjavaja sistem. Istim jednaginama odreduje se polo?aj tezista sistema kada se halazi homogenom gravitacionom polju (gravitaciono polje Zemlje, na malim rastojanjima u odnost na njen polupreénik, moze'se raGunati ko homogeno). 5. U izolovanom sistemu vise tela konstantni st po intenzitetw i prayeu: ‘s)_vektorski zbirimnpulsa tela; b) braina contra inereije sistema, 6. U neizolovanom sisterau tela ubranje centra inercije a definige se jednaginom F “im . isde je F vektoski zbir svih sila koje dejstvuju na sistem, a m zbir syib masa sistema. +. Pri relativnom kretanju tela koja se dodiryju javija se sila treija koja je jednaka Fy = HIN ON je siln normalnog pritiska tela jednog na drugo, 1 je kkoeficijent trenja). Pri reSavanju zadataka smatrati da yt ne zavisi od brzine. 8. Rad A neke sile F pri pomeranju s jednak je: A=Fsscos (Fs) 9. Snaga (efekat) OA pot At ule je A rad invesen za interval vremena A\. 10, Kinetitka energija tela my? 2 11. Poteaeijaina eneruija izdignutog tela nad povesinom zemlje je: 5, = meh, ade je h << h~ visina teZiSta tela nad nivoom waetim kao li 12. U iolovanom sistema ukupna energija je Konstantna, au neizolovanom sistemu promena energije jednaka je radu spoljasnjh sila 2.1. Telo mase m = 45ky pomera se po horizomtalnoj rayni pod dejstvom sile F = 294N, koja deluje pod uglom fb = 30° u odnosu na horizont. Koefieijemt trenja tela o ravan je w= 0.1. Odtrediti ubraanje tela. RESENIE i245 ky,F=294 Nu —— i Po It Njotnovom zations je! m+ N+, = ma Ow vettorka jedoatinn razlatemo na dye stalame,’ dil x i y-one koondinatnog sistema, pri Gemu imamo u vida da se telo kreée samo po horizontalnoj iv . (aud x-0se): Fos - Fy ma w (aud y-ose): N+ Fai mg = 0 2Iz jednaing (2) lel da je N = emg - Faint B, = HN = jg - Find) 8) Ziamenom relacie (3) w (1) dobijamo ubrzanje tela a _ FeosB ~ (mg —FsinB) m 2.2, Telo'mase m= 10 ky polazi iz mira ravnomerno ulbrzano ubrzanjem 4 = dais! pou dejstvom voene sile koja je paralelna sa podlogom. Koeficijent tenia isrmedt tela + podloge je 1: = 02. Koliki sad iaveSi wuéna sila 2a vreme t = 10s 7 RESENIE m= kg.a=2in!,p=02,1=108,A=? N RF a — x mg Dob izragunali rad xojt ave vocna sil potrebno je najpre nai tw vu sila F,. Po I Njutrovom zakon je: FB, +Noemg = mi, (uz ase): F.-Fy = ma w (uw7 y-asey: N-mg = 0 @ Tlacije (2) sled da jeN = mg F.= uN = ume & Zanenom relacije (3) u(1) dobijamo: sna pg = 1n(@+ Hg) . Ril koji zi vogn sila F, za vreme (= 10 siznasi: A, = Rs, gdje s pot Aji prode telu za vreme ¢ = 10 5 kre se ravnomemo ubreano bez pogetne breine 6 Zamenom reloeija (1) i (5) w jednadinu 2a rad dobijamo: at Ay =m(a tg) A, =3962 KI. 2.3, Dva tela st spojena lakitn neistegljivim Koncem Kao na slic, Mase tela sw oy i ma kooficizent tena izmedu tel i podloge p. Prepusten sam seb, sistem So F, =o Pri kretanju se trofi energija na savladavanje sile trenja, pa zato postoji ddrugi sabirak na desnoj strani relacije, Koji predstavlja rad protiv sile trenja. Sa slike se vidi da je hfs = sing, pa je F,=17AN. Suprotnom smeru, 4. ka prvobitoom polozaj: jednake po intenzitetu, Site zatezanj b) Sada primenjujemo zakon odréanj hes-sing Plok mase m, = Gky, Koji se nalazi na glatko stimoj auf. povezan je konopeem sa deugim tlom mase m: Je ila zalezanja wi konopeu (= 1Omvs? oi 0°C. Za ovaj sluéaj jednatina cenergetskog toplotaog bilansa glasi melt) = met) + mq + MYC Lely ale je ¢; = 4186,8 Jkg"C - specifiéna toplota vode a: Tz prethodne rela (ermodinamitka ravnoteZa doi oe. se’ za temperatura smefe ada nastupi 4 mfe(ty tea) (Gn, #m,)ey Posto jet, = 5°C> (C. to je polazna pretpostavk bila cobra ase. 4.6 U Eeliénoj bock capremine V, = 4"107m" nalazi se molekularni vodonik pritiskt py = 6-10°Pa i tempera ¢ Owaranjem ventlaispusti se talredsaa koiGina vodonika, Potom se ventil zatvori i vodonik zagrevanjem dovede {lo stir 2s temperatorom t, = 47°C i pritiskom p, = py. Koka je masa istekte tolidine vodonika? Univerailna gasna konstanta je R = 8,314 Tmo! K RESENIE Pee otvaranja Venti jednadina stanja motekularnog vodonika (H.) kwo dealao gasa glasi Divs ERT, a s bs ede su my-masa molekularnog vodonika w Geliéno}_boel pre otvaranja ventila, M 2-10°ky- masa jednog mola molekula vodonika i = T)+, = 273+271K = 300K: termoninamigka temperatura vodonika ‘Mas molekulamog vodonika koja je napustla Geliénu bocu dok je ventil io wtvoren iene . Am = mM), Q) masa molekulamog vodonika koja je stala w Zeina} boc. Ponte zatveranja venila molekularni vodonik se zagrevanjem dovodi do stant (ps = pec Vs = Vn Ts = Toth = 320K) 2a koje vat sledeca jednaéina gee je pV SRT, 7 8) M ‘Ako se iz ednatina (1) i (3) inragunaju mase my i ms, respektivno, onda se na osnove jednagine (2) za isteklu mast vodonika dobija PNT) y RTT; 5, ELEKTRICITET | MAGNETIZAM jzmedutackastih je diclektriéna 1, Kulonov zakon: sila F uzajamnog dejstva rnaclektrisanja qy i q; koja se naluze na rastojanju r, u sredini & kunstanta €ia pola: E q 3, Vera izmedu jatine i indukeije elektrignog polja: Deck 4. Jntina polja tadkastog naelektrisanja i polja oko ravnomemo ngelektrisane kugle: me ner 5. Jaina polja ravaomerno naelektrisane ravni, kada je gustina naelekwisanja o: ee 6. Rt kj eel ile dels Klar inj ai A= [uetde, ‘Kada st 1i U Konstantni tada je A=Ult 7. Snaga steuje: P= Ul. 8. Koligina toplote koja se izalvaja u delu kola sa otporom R, kroz koji prolazi struja I, 21 vreme t, nezavisno od prisustva elektromotome sile na posmatranom del, jednaka je Q=rRr, 9. Magnetai moment pravog kilema (solenoids), Koji ima w navojaka povesine S, kroz koji tee stru p=podSl, pie © amp a dita pth archia, tna ropustljivest sredine 10, Magnetni moment tankog pravog magneta: p=ml, ade je | duZina, a m - veliGina koja zavisi od stepena namagnetisanja i od povrdine prescka magneta (magnetna masa), LI, Jakina pola So ga stvara element Al provodnika kroz koji tse stra I 1 oki koja edi na rastojanja r: an — DUlsin(h) nr 26 12, U sludaju pravelinijskog provodnika velo dugatkog, za tatke bliau njegove sredine mote da se uzme ta je H=— ma 13, Jugina magnetnog polja u eentru kruznog luka duzine L: IL ale eR polupreénik kruga, Za ceo krug bi¢e: 2n x= 28! [y R 14, eza izmedi imlukejeB, magnetne propustivest i jadine poja He Bein U SI-sisternu jy, Zam M de je H,relativna magnetns propustiivost date sredine w SI sistemu 15. Sila koja u magnetnom polju deluje na pravolinijski odseéak cinu propusthivest u S-sistemu upotrebljavamo oznak j. provodlnika kroz koji teée struja I: F=B-Al-1-sin(B, Al), 16.Sila koja dejstvuje na naelektrisanje q, koje se kreée brainom v kroz smagnetno polje: P= Bqy sin (B, v) 17. Sila koja deluje na duzinu 1 jednoga od dva dugatka parsleina provodnika, koji se nalaze na medusobnom rastojanju bi kroz koji teku struje 1, ily Lhe 2nb 5.1, Da tagkasta naclektrisanja q) =: 6,29C.i-gp.AnI32AC nalazerse u vazduhu na medusobnom astojanju r= Sem, dred agin clekirostatitkon polla a taZki Koja je wdaljena 1, = 3em od pozitivnog.i t= 4em od ‘negativnog duclekirsanje. RESENIE Neomove B-8,+2,, ase je B, jadi pola wtatki A wzrokovana clektisanjem q,; B, ja8ina poja istoj taki uzrokovana natektisanjem gy ipa superpozicije, jaéina polja u tabi A je 227(13,2-10°" co F910" (62 =. 6.107 5.2. tamedu plofa ravnog vazduénog kondenzatora je napon 200V, a rastojanje Sem. Koliki ée biti napon na kondenzatoru ako se rastojanje izmedu ploga poveéa na 10cm. Pretpostaviti da je kondenzator, pre razdvajanja plota, iskljucen od izvora struje RESENIE, e=10 m Pre razavajanja plova je: 8 Game. Uy, oF Pose ztvajanjaploga je: s Grea U 4. Pre i posle razdvajanja plota ukupno naclektrisanje ploéa ostaje isto, tako {da za napon dobijamo: U, ,U,=400V. = 5.3, Dato je strujne kolo kao na slici. Odrediti snagu koja se razvija na cotporniku Ry R220 r=2Q E=26V RESENIE ‘Snaga na orporniku R, iznosi a Gi struju T,, Steuja I, dobija se iz Omovog zakona za doo steujnog kola AB fj vl @ Uns I= AB pee je Uy Ry os Strja T izragunava se iz Omovog zakona za celo strujno kolo: By pe Ra Oia TR amy’ 8B" R aR S t= cag nA aan 5 Zamenom I y (2) dobija se napon Ux: SV =6V Vig 6 Sinja ly = = FAs Snaga na otporiku Ry iznosi 1 3-2 2W x 295.4, Kolike su jatine struja t,, Ip i ly u Kolw prikazanom na sl ako st 2? Unutrasnji otpori oba izvora su zanemarljvi 8)=1V, 2) = GV, Ry =50,R, RESENIE = R, 4h Ako se protpestavi de su smerovi struja onakvi kao sto je prikazano na slict onda je heheh, @,~ Ti BA 55 U homogenom magueion pas inde 1.610, v avai et salaze se paralelni pravobinijki provodaiei medusobnom rastojanju Scm. U njima tek ci " cy 1 U nj tek sre jaéine po 20A u istom smeru provodnik dugine t,5m. " “mane nnorinalnoj 1 linije magnetnog pol} Kolikea sila cletuje na pr be Ll Qn a +BL 11, 2.10°N gt Eason 5.6. Galvanski clement elekiomotorne sile 1,5V i unutrasnjeg otpori 10 prikljugen je na spoljaSnje Kolo otpora 40. Tzragunati jaginy, struje w kolu, pad fhapona na umutraénjem otporu i napon na krajevima izvora elektromotorné sile RESENIE U ovom strujnom kotu je galvanski element EMS e'= 1,5V i umutrasnjeg otpora r= 10 redno vezan sa spojaénjim kolom oipora R = 40. Poll Kirhofovom pravila je Ree Dobijena relacija predstavla Omov zakon za strujno Kolo ukupnog otpora 1=—£—=03A. Pad napona’ na Ree += 0.3V, a napon na krajevima izvora EMS: Ux IR+r-£=0 KR) = 09 R45, Dakle, jatina straje w kolu iznosi lunutraSnjem otporu iznosi: U, R=12V. 5.7, Elektron naefektrisanja © = 1,6 - 10°C kreée se brzinom VW = 20km/s ‘4 rastojanjur = 20cm paralelno sa provodnikom kroz koji teée struja T= 2A. Ako ie magnetna permeabilost vata py = 4-107", koikom silom provodtik deluje na elektron? 31RESENIE Na elekiron naelektrisanj e, koji se krege brnom Vu magnetnom polju indokeije B koje ptie od srujnog provodnika delye eleksromagnena sila, koja ve ariva Lavencova elekicenagneska sla: B, =e0x 8, pritemu je VLB. B je indukeija magnetog polja Koje potive od provodnika na rastojanju r od njega, ti sha testa gle se nalazielektron, Bio-Savarov zakon daje relaciju 2a magnetno polje pravolinijskog strujaog provodnika na rastojanju r od njega: L res ie a ‘ate E a F Poste je Flew ° zamena eclacje (1) u (2) dobijame: tle vl 7 F cov ttt ap, £42 6,4-107N 2nr 8 2n DU (Sorma 1. Apsolutni indeks prelamanja neke opticki prozrazne sredine definiSe se ‘kao odlnos brzine svetosti u vakuumu c i brzine svetlostiu datoj stedini 2. Zakon prelamanja svetlosti 1 sina = nssinfs 3. Jecinagina sociva i granici dve sredine glasi: 32 4. Optigka moé sotiva t 5, Optigarska jednadiina soziva 1 _f Moca _y | Le “ FL ARY Ra) fo, Optitka moé enkog saklenog soiva inks prelamanja n= 1.52 vaudahs Je oe Sop. Kolkj opika me tog isiog ove ada se male ‘dt indeksa prelamanja m= 1.33 RESENIE pita mod sti anda efiyana Ore RY Re se nf) 6.2. Nac ugno totale polarizacije pri obijanju svettost sa prance saklo~ 233. RESENIE sina. = my sin Tr uslova maksimalne potarizacije: + B= x/2 B=5-oe ny sinoty = My sin( a4 ny Sindy = Ng COScty ay tga, ==> ny 3oy = are tg n= 66" Ith ey = 11S? raja 6.3. Monohromatski snop svetlost pada normalno na botau stranu prizme. Pri ila2u ix prizme zrak ktizi po njenoj drugo} botnoj strani. Odrediti indeks 64. Tanko bikonveksno sotivo napravijeno je od stakla "indeksa prelamanja = 1.5. Opticka moé sodiva iznosi @, = Sciop. Odrediti indeks Prelamanja a; tetnosti u kojoj bi avo sotive delovalo kao rasipno sogivo Zitne Aline t, RESENIE o 5 0, -fn, = mang, - mf, oul f= mf) = f,n, 34 Se E 6.5. Tenko sabirao sotiv ostvara realan lk nekog osvetljenoig predmeta na tustojunju |, = O3in od wegovox optitkog centra. Kada se uz sabimno sogivo postavi jedno tanko rasipne sogivo, lik ostaje realan a njegovo rastojanje se poveca 2 81 = (0.1m, Optigka mo¢ sabirnog sodiva je , = 5 diop, Lzacunati opticku moc tasipmog.sogiva Optick mo rasipaog sodiva mode se odrediti i jednagine. xa sistem f S65 a hhh mh ? ade je f -FiZna daljina rasipnog soi Zion dln, dao se iz relaciie @, =F Zita daljina sistema so€iva koji daje realan lik predmeta iznosi Q 646 Predmet se nalazi ispred zaklona na rastojarju 42cm. Jasan oftar lik ppredmeta na zakloau dobija se za 2 polozaja sodiva. Rastojanje izmedu tih polofaja je Hem. Kolika je udaljenost predmeta od sogiva i njegova Zizna daljina ? RESENIE pepe hoht p+i4+1-14 p+t 35“pl _(o+14 pel pel p= plas bap 196 Tad p)= Lp 195 =0 588 28p 196 0o> p= Mem 1=28em 6:7, Talasna duina ervene svetlostiu vazdubu iznosi talasna duzina tih zraka u vod? RESENIE ‘Takisne dudine svetlosti u vazdubu 2, 1 u vodi 2, povezane su sa bezinama prostivanja ti talasa u vazduh v; i vodi v,sledegim odnosima: x v v de je v-frekvencija svetlosni oscilacij, koja se ne menja pri prelazu svettost iz jedne seedine u drugu Ai 1 rakoje *h= 82, An M2 % % a 7 tua jes 2 = “He Tig = 526 10° m 6.8. Nadi najvedi ea spektra 2a Zutu liniju natrijuma tlasne dune 2 = ‘SRO A , ako je korak defrakcione regetke d = 2jun. RESENIE, =3 36 OLE rone I NUKLEARNA FIZIKA. 1. Stefan = Bolomanov zakon tragenja apsoluino cmog tela u smatematigkom obbiku glasi: P 67-10" Wan K* 2. Vinov zakon zratenja gla dy T 2d sade je b = 2.9:10" mK, 3, Ainstajnov zakon fotoelektriénog efekta glasi: jerie bya 2 ue je v-frekvencija a v -brzina clektrona. 4, Energija forona e=hv §, Balmnerova formula 2a inragnavanje talasne dufine emitovanog Forona ) age je R - Ridbergova konstania 16, Energija elektrona na n-toj stuzi v atom vodonika iznosi glist 7, Zakon radioaktivaog rasp w matematitkom bik glast aN a ade je 2 Konstanta rasp i N=Ne™ sie je No pein oj adioaktvi jeagara. aN - bro} jednoaktvnih jezgare poste “8 Vera izmedu Ai vremena poluraspada T gsi AT 20693 6, Bnergija vere jezgra izrabunava se prema relacit E=ame ade Am = defekt masejezgra 37RESENJE . { 71 Kol je ene, snp kas eer eas dina Asef SH sloth too cB tana Eten 2 =001610%m ekvivalenina masa ines | RESENIE | matt a © eis Korisna snaga sijoice jednaka je ukupnoj emitovanoj svetlosno} energiji maree™ (oh) podeljenoj sa veemenom hike ea 5 p= @ x 16-10 B= 12410") a by masa Zamenorn (3) (1) dobifa se: B= me? =m wy oN ly hve fee my 6-10°F 7.4. Atom vevonika Koji se nazi u osnovnom stanju apsoébuje kvant «) impuls svetlosttakine duzine A = 215 nm, Naci radius clektonske orbite pobudenog ano? Bem ston, Kulik je preéik te otbite stoma Vodonika p=me 14-10° Ke : RESENIE 7.2, Kolika energija odgovara jednoj atomskoj jedinic! mase, i ema Polupretnik 1-te orbite atoma vodonika iznosic 3,2 B= 166 10g 10°S ah) Bit ey atzA 49-10" 16-10 eV i E=931 MeV | 7.5, Odeediti minimalan vrednost De Broljeve talasne duzine fotoelektrona | ostoboxtenih sa povrSine snebra pri osvetljavanju gama 2ragenjem talasne duzine 7.3, lavor monohromatske svetlost,talasne duZine 2 = 480nm, ima snagu H 7 a st 3. = 2pm. Izlxzni rad elektrona iz srebra je A, =4,7eV. P= 9OW, oil Zega se 5% izraéi u vidu svetlosti. Kolika je ekvivalentna masa svih fotona oslobodenih iz svetlosnog izvora u toku vremenskog intervala od 1s. : RESENIE i. : ‘ . De Broljevictalasna duzina iznosi L 39 38 *h mv [2 Ajnstajnove relacije za fotoefekat sled my? hv=Aj += ae 156-10 7.6. Elektron se kreée po krugu polupreénika r = Smm u homogenom magnetnom poli B= 8mT. Odrediti njegovu De Broljevu talasau duzinu, Dato je = 6625-105; €= 1,610°C RESENJE De Broljvatlasne dina Zstice mase mi bain ¥ nos a a) Brains Eestice nals se ulova jednakosti Lreneove i centrifugal sil pri kretnjenalektiane doses w homogenom magetnom pol: meV" eB v= SE ® T m, Zamenom w (1) dobija se b 5,625-10™ i Br 16-10 -8-10-5-107 a= 10% m 7.7. Fotoni padaju na povrdinu natrijuma, Gjt je izlazni rad 2.2eV i prouzrokuju fotoelektronsku emisiju. Zakoéni potencijal emitovanih elektrona iznosi 4.24V. Odrediti talasmu duzinu upadnog zraéenja (h = 6,625:10"Js, c= 1610"C, = 340%m!s). RESENIE 2eVi M.S 40 Iz AinStajnove relacije 2a ftvelektrign ofekat nosa,+ey sled A= A, reVy 2216-10" 416-10" 424 1875am 78. Odrediti odwos najvecih talasnih duzina zragenja Balmerove i Lajmanove serije linija spektra atoma vodonika RESENIE Emisija zragenja maksimalne talasne dui prelazu elektrona sa trece n = 3 na drugu stazu k= 1e Balmerove serije nastaje pri atoma vodonika, wo Zraéenje maksimalne tlasne dudine Lajmanove serije nastaje pri clektronskem prelazu sa druge n = 2 na prvu k = 1 stazus atoma vodonika. @ 7.9. Aktivnost ugljenika C" nadenog uw Zivom organiza iznosi dg! aot Uplienisane kostiuzete sa ognjita pragoveka pokazuju aktivnost 77684. Veeme pasa C* ost T = 5760 godin. Tatu £ starost koriséenja ognjista, of A RESENIE ‘Aktivnost se menja u toku vremena po zakonu atTtn-A_ 4 3136g0d 0,693 7.10. U jednom nuktearnom reaktoru dode do potrosnje m = tkg urana U"* 21 t= 24h. Nagi korisnu snagu Py reaktora ako je ukupni koeficljent korisnog dejstva reaktora y = 20%, Energija fisije atoma urana iznosi AE = 200MeV. Ny =6,023-10Pat Jmol at ESENIE Korisai snaga reaktora je PenP ims eHloodent pri eepanu svn stoma sadeZanth w jednom grams P= 189 kW 7.11. Za jedou primenu radioaktivnog natijuma *Na potrebna je koliina {ija je aktivnost 3,7-10'Bq, Ako od trenutka isporuke pa do trenutka primene prode 2 dana, kolika je Kolidina avog izotopa koju treba da isporuti proizvodaé ? Period poluraspada 2a "Na iznosi Tyg = 149h. RESENIE Radioaktivni iavor “Na, koji poste t = 2 dana ueba dat ima aktivnost A=3,7-10'Bg, sadrais A-T, Ny ua gh In2 ‘stoma Na Sto odgovara masi 42 # 1055-10"? kg, 7.12. lzragunati vreme polurspada preparata Kod kojeg posle 40 godina preostane 2,24-10" neraspadnutih Eestica, a posle 6520 godina broj neraspadnatih Cestica smanji se na 1.410. RESENIE sspadnutih Cestica posle navedenih vremena su: 6520g00 ~40god a ‘fd (620godina 7.13. Iz radijuma (Ra?) hemijski je iadvojeno 8-10 atoma radona (Ra?™). Ako je vreme poluraspacda radona 3,82 dana, odrediti Koliko Ge se raspada desiti sledeci 11.46 dana RESENIE N,=8:10" Tin = 3,82 dana 1,46 dana aN ‘ Broj raspada atoma radona iznosi AN =N,-N a 43iede je N + broj atoma radona posle vremena t, koji prema zakonu radioaktivnog. raspada iznosi: N=Ne™ i i N=N,2 2 Zamenom relacije (2) w selacij (1) dobia se: @ AN 8:10! rasp AN = 7-10" raspada