Vuk Drašković Zločin Bez Kazne

IBARSKA MAGISTRALA
ZLOÎN BEZ KAZNE
SRPSKA RE^
BIBLIOTEKA
SRPSKE REÎ
Direktor
Danica Dra{kovi}
Urednik
Qiqana [op
Priredili
Redakcija „Srpske re~i”
Srpski Pokret Obnove
2
IBARSKA MAGISTRALA
ZLOÎN
BEZ KAZNE
BEOGRAD 2003.
3
4
Vesku, Zvonku, Gagi i Vu~ku, bra}i, prijateqima,
nezaboravqenim, nezamenqivim apostolima
Qubavi, Vere i Nade, sa tugom i zahvalno{}u
SRPSKI POKRET OBNOVE
5
6
Da bi iz potaje ubili pravoga, iznenada udaraju
na w i ne boje se;
Utvr|uju sebe u zlijem namjerama, dogovaraju se
kako }e zamke sakriti, vele: ko }e ih vidjeti?
Izmi{qaju zlo~instva i govore: svr{eno je! {ta
}e se raditi, smi{qeno je! A {to je unutra i srce u
~ovjeka duboko je.
Ali }e ih Bog poraziti; udari}e ih strijela iz-
nenada.
Obori}e jedan drugoga jezikom svojim. Ko ih god
vidi, bjeà}e od wih.
(SVETO PISMO, Psalmi Davidovi,

glava 64, stihovi 4, 5, 6, 7 i 8)
7
8
I
ZLOÎN I POTRAGA
ZA UBICAMA
(Od 3. oktobra 1999. do 24. februara 2001.)
9
10
UMESTO PREDGOVORA
Ova kwiga je svedo~anstvo o jednom dràvnom zlo~inu i potrazi za

ubicama.
Po~ela je da se pi{e u nedequ, 3. oktobra 1999. godine. Po crkvenom
kalendaru, slavio se Sveti Jevstatije, hri{}anski mu~enik koji je, za vla-
davine rimskog cara Hadrijana, zajedno sa suprugom i dvoje dece, gurnut
u gvozdenog uàrenog bika.
Ba{ na taj dan, za vladavine Slobodana Milo{evi}a, gvozdeni uà-
reni bik bio je kamion napuwen peskom i eksplozivom. Podudario se i
broj ubijenih. Milo{evi}ev krematorijum odneo je, tako|e, ~etiri ìvota.
Nalog smrti izvr{en je u 12 ~asova i 12 minuta, na Ibarskoj magi-
strali, kod Lazarevca, pokraj sela koje nosi ime Svete Petke.
Nekoliko sati po zlo~inu, vlast je }utala, kao da se ni{ta nije ni
desilo, pa je brzinom svetlosti svetom proneta vest da je poginuo Vuk Dra-
{kovi}, „harizmati~ni vo|a Srpskog pokreta obnove, vode}e opozicione
stranke u Srbiji i najopasniji protivnik Slobodana Milo{evi}a,” ka-
ko je javila agencija „Rojters”.
Tek oko 18 ~asova, oglasilo se Ministarstvo unutra{wih poslova
Srbije:
„U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se danas dogodila na Ibarskoj
magistrali, kod sela Petka, u blizini Lazarevca, lak{e je povre|en pred-
sednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi}, a smrtno su stradali Ve-
selin Bo{kovi} (49), Direktor direkcije za gra|evinsko zemqi{te grada
Beograda, Zvonko Osmajli} (38), direktor Sportsko-rekreativnog centra
„Ta{majdan”, Vu{ur Rako~evi} (32), upravnik sportske hale „Pionir” i
Dragan Vu{urovi} (35), ~lan obezbe|ewa.”
Prema tom saop{tewu, „saobra}ajnu nesre}u je izazvalo N. N. lice,
koje je upravqalo teretnim kamionom i, posle udesa, pobeglo sa lica me-
sta.” Re~eno je jo{ i to da je „istraga u toku.”
Uve~e, 3. oktobra, kao o~evidac i jedini preìveli tog masakra, Vuk
Dra{kovi} dao je telefonsku izjavu televiziji „Studio B”:
11
„Nema ni govora o saobra}ajnoj nesre}i. Kamion-ubicu, kamion-
-tenk, napuwen peskom i eksplozivom, vozio je terorista, monstrum koji
je namerno, po zadatku, po~inio ~etvorostruko ubistvo, a glavna meta
bio sam ja!”
Ovom izjavom-optu`nicom, zapo~ela je potraga za ubicama i wiho-
vom komandom.
Kao u onoj biblijskoj pri~i, David je krenuo na Golijata. Te{ko ra-
weni Srpski pokret obnove, kome su na Ibarskoj magistrali ubili naj-
boqe i odsekli krila, pokrenuo je istragu protiv teroristi~kog poretka
dràve.
Na tom popri{tu izme|u @rtve i Xelata, progowenih i progoni-
teqa, prava i sile, Srpski pokret obnove je ostao usamqen. Nadawa u po-
mo} ostalih stranaka opozicije, u eksploziju gneva naroda, takozvanih
slobodnih medija, vode}ih nacionalnih ustanova i li~nosti, pokazala su
se kao uzaludna.
Poneka izjava solidarnosti i usamqene osude zlo~ina, ali i one
maglovite, oprezne, uslovne, u rukavicama. I to je bilo sve. A i to samo
prvih dana po tragediji.
Kako se poja~avao dràvni teror nad Srpskim pokretom obnove, li-
cemerna solidarnost mnogih skidala je maske sa sebe i pokazivala narav
hijene.
To politi~ko le{inarstvo, koje je sre}u za sebe traìlo u nesre}i
vode}e antireìmske snage u Srbiji, prera{}e u neskriveno likovawe po-
sle 15. juna 2000. godine, kada je komanda zlo~ina na Magistrali poku{a-
la novo smaknu}e Vuka Dra{kovi}a.
Opra{taju}i se od ubijenih na Ibarskoj magistrali, 5. oktobra
1999. godine, Vuk Dra{kovi} je rekao: „Ko vas je ubio, proklet bio.”
Ta~no godinu dana kasnije, 5. oktobra 2000, Slobodan Milo{evi} je
pao sa vlasti i krenuo na put nalik prokletstvu.
Srpski pokret obnove, jedina meta Milo{evi}evog poretka smrti,
wegova deset godina duga mora, mr`wa i strah, doìveo je fijasko na tim
izborima. Kao u transu, Srbija je dala glasove onima koji su, deceniju ce-
lu, bili na za~equ svake bitke koju je SPO vodio protiv Milo{evi}a i
u prvim redovima svih reìmskih anatema i laì protiv Srpskog pokre-
ta obnove.
I dok se Mefisto sa Magistrale rastajao sa vla{}u, u Starom dvo-
ru u Beogradu igrao se memorijalni {ahovski turnir posve}en ubijenom
Veselinu Bo{kovi}u. Sutradan po Milo{evi}evom slomu, pobednici ula-
ze u Dvor i proteruju velemajstore!
Kakav turnir, kakva Ibarska magistrala! – glasilo je nare|ewe.
12
[efovi pobedni~ke kamarile utrkivali su se u iskazima zahvalno-
sti Milo{evi}evoj policiji, koja je „stala na stranu naroda”, a naro~i-
to zahvalnosti Miloradu Lukovi}u – Legiji, pukovniku Slu`be dràvne
bezbednosti, operativnom organizatoru zlo~ina na Ibarskoj magistrali.
Otvoreno su govorili da ih je on doveo na vlast!
Ova kwiga je svedok, hroni~ar, o~evidac svega. Ogledalo.
Ona je i optu`nica, ne samo protiv dràvnog terorizma i terori-
sta Slobodana Milo{evi}a, nego i protiv istog terorizma i terorista
posle Milo{evi}a.
Ubice su na{le nove zapovednike i za{titnike.
Ova kwiga ne zaboravqa, ne opra{ta i ne zaklapa se.
Ona se pi{e sama.
13
VESELIN BO[KOVI], ro|en 1950, ubijen 3. oktobra 1999.
14
ZVONKO OSMAJLI], ro|en 1961, ubijen 3. oktobra 1999.
15
DRAGAN VU[UROVI] – GAGA, ro|en 1966, ubijen 3. oktobra 1999.
16
VU[UR RAKOÊVI] – VU^KO, ro|en 1967, ubijen 3. oktobra 1999.
17
Mesto gde je izvr{en zlo~in – „Srpska re~”, broj 239, 14. oktobar 1999.
18
Smrskani „BMW” sa Zvonkom, Gagom i Vu~kom pod kamionom-ubicom
19
„Audi” u kome su bili Vesko i Vuk
Kamion-ubica po zlo~inu: eksplozije, vatra, dim
20
21
„Glas javnosti”, 4. oktobar 1999. godine
22
23
„Blic”, 4. oktobar 1999. godine
24
„Glas Crnogoraca”, 4. oktobar 1999. godine

25
26
KOMEMORACIJA
(Dom omladine, Beograd, 5. oktobar 1999.)
Nemi jauk i neverica ispunili su Veliku dvoranu beogradskog Do-

ma omladine.
Crni flor oko fotografija Veska, Zvonka, Gage i Vu~ka, a fotogra-
fije kao ìve, i oni na wima. Svi nasmejani i prepuni snage. Samo {to
ne progovore: Ovo nije istina!
Skamewena lica i uko~eni pogledi dece, supruga, majki, o~eva, bra-
}e, sestara, prijateqa...
O wima ~etvorici i zlo~inu koji ih je pokosio govorili su ~lano-
vi Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove.
Ubili su najboqe me|u nama – odjekivalo je Velikom dvoranom. Ubi-
li su zlikovci najstru~nije, najvernije, najhrabrije, najplemenitije, naj-
lep{e. Odsekli su nam krila.
Odmah po zavr{etku, komemorativni skup preselio se na Top~ider-
sko grobqe, na sahranu.
27
Jedini preìveli izjavquje sau~e{}e roditeqima i suprugama ubijenih
28
Bol i {ok u Domu omladine
Na mestu ubistva: sve}e i cve}e
29

30
SAHRANE
Veselin Bo{kovi} je sahrawen 5. oktobra, na Top~iderskom grobqu

u Beogradu, a Zvonko Osmajli}, Dragan Vu{urovi} i Vu~ko Rako~evi} su-
tradan, 6. oktobra, na istom grobqu. Jedni pored drugih.
Na ve~ni ispra}aj stigle su hiqade qudi, iz svih krajeva Srbije i
Crne Gore. Vladika Atanasije Hvostanski i dekan Bogoslovskog fakulte-
ta Dimitrije Kalezi} zastupali su Patrijarha Srpskog, Wegovu Svetost
Gospodina Pavla, koji }e, li~no, sluìti ~etrdesetodnevni pomen ubije-
nim i Vesku, tom prilikom, posmrtno, dodeliti Orden Svetog Save Prvog
stepena.
OPRO[TAJ OD VESKA
Dimitrije Kalezi}, dekan Bogoslovskog fakulteta:

„Danas, bra}o i sestre, kada smo se okupili u ovako velikom broju
ispra}aju}i iz ovoga vijeka i svijeta velikoga ~ovjeka na{ega vremena,
imam obavezu koja nije svakodnevna.
Imam blagoslov Wegove svetosti Patrijarha da izgovorim rije~
utjehe pokojnikovoj porodici, ro|acima, prijateqima, poznanicima i
svima onima koji su ga po{tovali i da posebno porodici uru~im rije~
utjehe sa najqep{im èqama za sve dobro ubudu}e. To je prilika da neko-
liko rije~i kaèm o li~nosti pokojnika.
Pokojnik je ro|en u polovini na{eg nemirnog vijeka. To je bio po-
~etak wegovog zemaqskog ìvota koji je po~etno vje~an. Tada je zapo~eo i
trajao do ovih dana, do ju~e, do danas, ali samo fizi~ki. Duhovno on ne
traje do tada nego prelazi i daqe u drugi svijet u neve~erwi dan, nedola-
zivi dan carstva Boìjega. Tamo on nastavqa da ìvi, da se razvija, da
cvjeta, da napreduje u svemu onom {to je ovdje za~eo u sebi i ~ime se ogla-
31
sio prolaze}i ovih desetak godina stazama ìvotnim kao ~ovjek sa ime-
nom i prezimenom, koji je o~igledno bio ~ovjek koji predstavqa visoki,
so~ni, rasko{ni cvijet na bogatoj kro{wi koja drì jako stablo porodi-
ce, ku}e i bratstva Bo{kovi}a. Bo{kovi}i, ku}a i oxak, iz sliva svetih
voda Lima, oglasili su se u istoriji ranije tako da Veselin nije wihovo
prvo slovo. Ali on je nastavak onih velikih imena, velikih podviga, do-
du{e na drugim poqima, u drugim kontekstima i u drugim prilikama. Na
podru~ju kulture i duhovnosti mislim da ih je nadvisio. Oni se zato ne-
}e qutiti kada se budu sreli u onom svijetu gdje nema granica. Oni }e se
radovati wegovom dolasku mnogo vi{e nego {to mi danas ovdje àlimo za
wegovim odlaskom. Kad on odlazi iz ovoga svijeta, wegovi najbliì, naj-
uì porodi~ni krug, wegovo toplo porodi~no gnijezdo ima razloga da za
wim àli, ali ima da ih ispuwava ponos, zadovoqstvo, radost {to je ta-
kav ~ovjek bio u wihovoj sredini, {to se oni nalaze u wegovoj porodici,
u wegovom okruèwu i {to su krv od wegove krvi.
Ro|en je, rekoh, u slivu svetih voda Lima, u prestonici jedne od on-
da{wih starih srpskih dràva – glasovite zemqe Hercegovine. Tu, u Bi-
jelome Poqu, na obali Lima gdje je nekad pisano i ~itano na daleko ~uve-
no Miroslavqevo jevan|eqe, najqep{i rukopis i spomenik jedanaestog vi-
jeka, ne samo srpske nego cijele slovenske kulture. Tu je i Sveti Sava pro-
lazio kada je i{ao u svoju zemqu, Hum, a danas {aqe rije~ utjehe porodi-
ci, srodnicima, bliìm i daqima, Wegova svetost na{ Patrijarh – ~o-
vjek koji sjedi na stolici Svetog Save. Izme|u ta dva velika motiva nala-
zi se na{ pokojnik koga danas ispra}amo. Pokojnome Veselinu neka Bog
primi sve ovo {to je ~inio u ovome ìvotu. Pokojni Veselin sve {to je ra-
dio radio je po svom li~nom uvjerewu od koga nije pravio reklame, u naj-
dubqem uvjerewu da platu dobija tamo gdje ne propada. Pokojnome Veseli-
nu koji odlazi iz istorije u nadistoriju, iz vremena u vje~nost, neka osta-
ne vje~an spomen a taj spomen ovdje je da se sje}amo wega i wegovih trago-
va, svjedo~anstva wegovog delawa. A to ostaje u punoj pa`wi gospoda Bo-
ga koji nad cijelom istorijom ima uvid, pogled i pregled.
Kao {to znate, mi vjerujemo u vaskrsewe mrtvih i u ìvot budu}ega
vijeka. U tom ìvotu, potpuno se nadamo, pokojnome Veselinu pripa{}e
lijepo mjesto. Bog da mu du{u prosti, wegove sve da utje{i i uputi dobrim
pravcem, lijepim stazama danas, sjutra, prekosjutra. Amin.”
Milan Vilenica, mati~ni paroh Veselina Bo{kovi}a:

„Oàlo{}ena porodico, tu`ni skupe,
Kao nadle`ni sve{tenik po onom starom pradedovskom obi~aju sma-
tram za du`nost da na rastanku sa na{im Veselinom kaèm nekoliko re~i.
32
Pred nama, tu`ni skupe, leì mrtav i nepomi~an na{ dragi Veselin.
Savio je u mrtvi splet svoje vredne ruke, samrtnim su mukom zauvek zamuk-
nula usta wegova, na wegove se orlovske i bodre o~i spustio neodoqivi
umor i nemilosrdna ledena ruka da ih zauvek zaklopi. Prestalo je zauvek
kucati wegovo borbeno i plemenito srce koje je imalo ose}aja i za svoga
i za tu|ina, i za vesela i za tu`na, i za sre}ne i za nesre}ne.
Dragi na{ Veseline,
@ao nam te je mnogo, svima koji smo te poznavali i koji smo se s to-
bom druìli {to nas tako rano i tako nenadano ostavi. Mnogo te àle i
Beogra|ani tvoji sa kojima si delio i dobro i zlo i s wima neumorno ra-
dio za boqitak na{eg grada, i narodni prvaci s kojima si se borio i re-
~ima i delima za otaxbinske interese i za narodno dobro, za sve {to je
pravo. @ale te, dragi Veseline, tvoja majka, tvoja èna, tvoja deca, tvoj
brat, tvoje sestre i sva tvoja rodbina koja u tebi izgubi ono {to se ni~im
i nikad vi{e nadoknaditi ne moè i ~iju tugu i bol za tobom samo dragi
Bog moè ublaìti. @ale te prijateqi tvoji koji izgubi{e iskrenog i
dobrog prijateqa. @ale te i tvoji poslovni prijateqi kojima si svojom
okretno{}u, ume}em i radom sluìo za uzor, a mla|oj generaciji za pri-
mer kako se smi{qenim, po{tenim i istrajnim radom iz ni~ega stvara ne-
{to. @ale te i oni koji nisi mogao ubrajati u svoje prijateqe. Ne, dragi
Veseline, nego ti i oni danas kada si krenuo na ve~ni put kri{om prizna-
ju vrline tvoje. I na kraju, dragi moj Veseline, àlim te mnogo i ja, tvoj
nadle`ni sve{tenik. Preka smrt je spre~ila tvoje èqeno vi|ewe sa mnom
o planovima oko izgradwe hrama Svetog apostola Luke ovde u Ko{utwa-
ku. Ko bi pomislio da }e te tako brzo neumitna i preka smrt otrgnuti od
nas. Tebe izvanrednog i velikog sina srpskog naroda. Ti si bio jedan vre-
dan ~ovek kakav se retko ra|a i retko sre}e u ìvotu. Vodio si brigu o svo-
joj crkvi celim svojim bi}em, od Hilandara do Manastira Vavedewa… Za-
to se molim Gospodu da i tvoji dragi, tvoji najmiliji nastave gde si ti
stao. @ao nam je svima pa nam ne zameri {to po slabosti svojoj qudskoj i
po meko}i srca svoga ne moèmo od suza i tuge radi rastanka s tobom da
u~estvujemo u radosti tvojoj {to si promenio ovaj kratkotrajni, muko-
trpni i ni{tavni ìvot sa ìvotom ve~nim, blaènim i sre}nim gde ne-
ma bola i patwe, {to si se sastao sa milim i dragim pokojnicima koje si ti,
isto ovako kao i mi danas tebe, sa suzama i tugom ispratio u taj tamo raj-
ski svet u kome se ti sada nalazi{. Ve~na ti pamjat, dragi na{ Veseline.”
Spasoje Kruni}:
„Nema ni~eg {to je Bogu milo, ~ime qude daruje, a da to tebe nije
krasilo. Znam da si to nosio na ~ast svog roda i tvojih prijateqa, da je u
33
tebi sve najvaqanije sazrevalo {to se danas, moramo re}i, veoma retko
sre}e. I dobrota i ~estitost i skromnost i ~ast, po{tovawe vrednosti u
ku}i, me|u prijateqima, na poslu, po{tovawe najve}ih vrednosti, na{e
svetiwe, na{e majke crkve, sve sa toliko otvorenosti da je stid na strani
onih koji su bilo kad ne{to lo{e o tebi rekli, da je tuga kod onih koji te
nisu dovoqno po{tovali, a znali su da vaqa da te po{tuju i da je sre}a
kod onih koji su s tobom bili i koji su znali to da ti kaù. Kako i {ta da
kaèm ~oveku koji je, moj Veseline, kao {to si ti, sve radio svojom stra{}u,
sa verom, na vreme, sa blago{}u i sa ~vrstinom pravog mu{karca, pravog
sina i oca. Ne pamtim da je u teìm uslovima bilo ko na tako ozbiqnom
zadatku sa tako mnogo pritisaka uradio za dve i po godine onoliko koli-
ko si ti uradio. Sve moè da se vaga i vaga}e se jo{ dugo i niko to ne}e mo-
}i da zaobi|e. I u zadwem ~asu i u zadwem trenu uradio si najboqe {to si
mogao. Dobre vile rade svoj posao prerano i sa qubavqu tvoje du{e gore
ti si me|u najboqima. Neka ti je slava, Veseline.”
Vuk Dra{kovi}:
„Dragi moj Vesko,
Bio sam sa tobom, sedeo pored tebe u kolima smrti. Istina se mora
re}i, taj ubica koji je sedeo za volanom voze}i kamion, tenk-ubicu, i{ao
je da ubije mene, a ubio je tebe, Zvonka, Gagu i Vu~ka. Neko ~udo Boìje u~i-
nilo je da evo mene jedinog preìvelog da se danas opra{tam od tebe, a da
se sutra oprostim od Zvonka, Gage i Vu~ka.
Vesko, bio si satkan samo od vrline, samo od dobrote i samo od `rtve
za druge. U ovom gradu, u ovoj zemqi Srbiji, nema ~oveka koji je toliko dao
za uboge, za besku}ne, za izbegle, za gladne, kao {to si to ~inio ti. Pri to-
me, uz sve ostalo {to si radio za posledwe dve-tri godine, jednim nevero-
vatnim zamahom, snagom i uverewem dao si se na obnovu poru{enih crkava,
na izgradwu novih gde ih nije bilo i verovao sam, s obzirom sa kakvim uve-
rewem i snagom to radi{, da ti sami Nemawi}i izdaju te naloge.
Ko te je ubio, neka bude proklet. Onaj ko misli da je stekao sre}u za
sebe odnose}i tebe, odnose}i Zvonka, Vu~ka i Gagu, onaj ko misli da svoju
sre}u moè da proizvede na va{im nesre}ama, neka je proklet.
Mi smo hri{}ani i znamo da }e im biti prokleto i seme i koleno.
Neka budu prokleti zli qudi, |avoli koji ve} deset godina svoju sre-
}u grade samo na nesre}ama drugih qudi. Ubi{e toliki svet, uze{e toli-
ku krv, poru{i{e dràve, proizvode samo mr`wu. Dokle, dokle?
Boè, tebe ne{to da pitam: za{to dozvoqava{ najgorima da nam ubi-
jaju najboqe? Ako je to zbog toga da u temeqe jedne nove Srbije treba da bu-
du uzidani najboqi, da bi se iz najboqih temeqa digla najboqa Srbija, on-
34
da Ti kaèm, mo`da si visoko pa ne ~uje{ i ne vidi{, previ{e si ve} uzi-
dao dobrih. Ne daj vi{e zlim da ubiju ijednoga, dovoqno je dobrih u teme-
qima za jednu novu Srbiju koju sawamo svi i kojoj je dragoceni pe~at svi-
me {to je u svom ìvotu radio dao Veselin Bo{kovi}.
Moj Vesko, da ti kaèm i to na rastanku, mada ti to zna{, siguran
sam da ti ovo sve ~uje{, jutros je stigao telegram sau~e{}a i od svetskog
prvaka u {ahu Anatolija Karpova. Vesko, kada sam se u Lazarevcu opra-
{tao od tebe rekao sam – sve partije koje smo igrali ti si dobio. Ako sam
slu~ajno neku ja dobio, dobio sam je tvojom dobrotom i verujem da si mi je
poklawao.
Brate moj, ti ide{ kod Boga. Brate moj, u~ini ne{to i kod wega da
stane zlo i da odu zli qudi, proizvo|a~i smrti, iz ove na{e Srbije.”
Nikola Bosni}, tast Veselina Bo{kovi}a:

„Tu`no je da tu`nije ne moè biti da te ispra}a otac tvoje supruge.
Kamo sre}e da smo mogli danas zamijeniti uloge. Ja bih bio sre}an da idem
u crnu zemqu, a da si, takav kakav si, ìvio i radio onako kako si to ~i-
nio, svojski i qudski kao pravi plemeniti ~ovjek. Ti si, moj mili Vesko,
bio ne samo voqen sin svoje majke i svoga oca, ti nisi voqen samo od svo-
ga brata Gorana, od svojih sedam sestara, od mnogobrojne rodbine, prija-
teqa, drugova, pa ~ak i od nebrojenih qudi koji te nikad nisu ni sreli li-
~no i s tobom popri~ali rije~. Mo`da upravo zbog toga {to si takav da
su an|eli neba prerano ra{irili krila da nam te otmu, da te pokupe iz
na{eg ìvota, iz na{ih srca, da vi{e ne moèmo s tobom da drugujemo, da
se veselimo. Ti si neizmjerno volio ìvot, vjerovao si u qude, u Boga. To
je ono {to nas u ovome te{kom trenutku ~ini posebno ponosnima i to nam
daje nade da }emo se utje{iti, postepeno, {to te nema, {to nisi me|u na-
ma onakav kakav si bio. Slava ti, mili moj Vesko.”
OPRO[TAJ OD ZVONKA, GAGE I VU^KA
Atanasije Rakita, vladika hvostanski:

„Srpska crkva je izgubila ~etiri svoja dostojanstvena, verna, veli-
ka ~lana – Zvonka, Dragana, Vu~ka i Veselina. Wegova svetost patrijarh
srpski gospodin Pavle nije mogao da do|e na sahranu jer nije u Beogradu,
ali molitve Patrijarha su prisutne i iz daleka i ja~e su nego {to su na-
{e. Na{ srpski narod izgubio je svoja ~etiri velika delateqa. Tako je
35
uvek bilo me|u qudima. Postojala su uvek dva procesa: graditeqski i ru-
{iteqski. Jedni grade, drugi ru{e. Ta dva procesa su osnovni u istori-
ji roda qudskoga. @ivot ~ovekov vredi onoliko koliko je realizovan, a
ne koliko je trajao. A realizovani ìvot je onaj koji pokazuje dobra dela.
Na{a bra}a od kojih se opra{tamo, wih ~etvorica, iako nisu dugo ìve-
li, oni su svoj ìvot realizovali.
Moramo se sada prisetiti re~i Wegove svetosti patrijarha srpskog
gospodina Pavla koji je i duhovni oslonac u ova te{ka vremena. Kada mu
je jedan me|unarodni funkcioner pri{ao u selu Gorwe Gracko na sahra-
ni 14 ubijenih Srba i rekao „Kakva tragedija!”, patrijarh je rekao: „Tra-
gedija, da! Ali i izme|u tragedija ima razlike. Ovih ~etrnaest Srba nisu
ubijeni na nekom zlom delu. Ubijeni su oni jer su ~inili dobro, nikakvo
dobro delo ne propada.”
Poru~ujem svima koji ~ine zlo da se sete re~i koje napisa jevange-
list Luka: „Nema ni{ta sakriveno, {to se ne}e otkriti, ni ni{ta tajno
{to se ne}e doznati.” Poru~io bih onima koji ~ine zlo da se sami jave i
koliko mogu, odnosno koliko je ostalo ~ove~nosti, boànskog lika i qud-
skog dostojanstva u wima, da se za svoj zlo~in pokaju. Molim se Bogu da po-
dari snage srodnicima ubijenih da izdrè ovaj bol. Oni su ionako mno-
go propatili jer nisu imali mnogo vremena da im posvete, bili su na ve-
likim poslovima, na velikim du`nostima. Neka Gospod Bog da deci ubi-
jenih sigurnosti, spokoja, hrabrosti. Molim se Bogu da prijateqima ubi-
jenih da snage da se ne podaju lo{im ose}awima zbog ubica, neka ih Bog
umnoì qubavqu. Molimo se gospodu Bogu da u~ini da bude kraj ovakvim
nesre}ama u na{em i bilo kom drugom narodu. Opra{taju}i se od dragih
Vu~ka, Dragana, Zvonka i Veselina molimo se Bogu da Gospod nagradi wi-
hova dobra dela i da da da se takvi qudi ra|aju i ìve u na{em narodu.
Amin.”
Spasoje Kruni}:
„Izgubili smo ~itav red iz stroja najboqih. Neute{na rodbina, po-
vre|en i smrknut Srpski pokret obnove, zbuwena i zanemela Srbija i Beo-
grad. Gde ovo i kako ovo do~ekasmo? Ubijeni su na putu Istine i Qubavi
za svoju otaxbinu, za svoj narod i za svoj dom. Ni{ta nisu uradili, niko-
me ni{ta naào nisu u~inili, a oni koji su wima stali na put ne}e se do-
bro provesti. Sti}i }e ih Bo`ja kazna. U svom poslu uradili su najvi{e
{to su mogli. Nikad „Ta{majdan” nije imao takvog direktora, nikad „Pi-
onir” nije imao takav preporod. Nikad. Gde god su se oni pojavili sve je
bilo brzo, lako, uporno. Zavr{i}emo sve ono {to su oni zapo~eli, to je na-
{a obaveza. Izgubili smo qude pune dobrote. Hvala im na svemu.”
36
Vuk Dra{kovi}:
„Dragi moj Zvonko, dragi moj Vu~ko, dragi moj Gaga,
Odlaze}i na nebo, sva trojica ste na zemqi ostavili po jednog bra-
ta kojemu je ime Veselin, a na nebo ste oti{li u ve~no dru{tvo sa bratom
kome je, tako|e, ime Veselin.
Svi ste ubijeni u jednom danu, na istom mestu i od iste zlo~ina~ke
ruke. Ceo Srpski pokret obnove, a to je, neka ~uju zlo~inci, porodica ko-
ja broji vi{e od milion qudi, zgroèn je, kao {to su i milioni drugih u
Srbiji, koji su qudi, zgroèni ovim zlo~inom i ne}e vi{e Srbiju u kojoj
je lep{e mrtvima nego ìvima.
Rekoh, a i mnogi su pre mene rekli: zlo~in se ne opra{ta! Nema ni
tog hri{}anina, ni Crkve, ni Patrijarha, ni Boga, ni politi~ke stranke
koja zlo~incima sme uputiti i jednu re~ spremnosti na opro{taj. I ja im
kaèm: plati}e svi oni koji su ubili ove qude svojim glavama. I ne}e to
biti nikakva osveta, nego ~in pravde!
Srpski pokret obnove ima milion qudi. Mala Srpska vojska s po-
~etka ovog veka, samo zato {to je bila no{ena krilima qubavi, vere, na-
de, pravde i slobode, prihvatqive i qudima i Bogu, sru{ila je nekoliko
neprijateqskih imperija. Ne samo Srpskom pokretu obnove, nego ogrom-
noj ve}ini gra|ana Srbije vi{e je do grla do{lo. I jedna imperija zla,
koja nam poru{i sve {to smo zidali od Kara|or|a na ovamo i svaki dan po
Srbiji proizvodi smrt i ne da ìvotu da se digne, bi}e sru{ena.
Obra}am se i porodicama, i kaèm i mojoj Gorani i Radi i Vesni i
Ratki i majkama ubijenih, o~evima ubijenih: dok je Srpskog pokreta obno-
ve, u nekom egzistencijalnom smislu, mada je to banalno govoriti iznad
grobova ovih junaka i Boìjih qudi, ne}ete osetiti probleme.
Vesko, crkve, koje si zapo~eo, bi}e dovr{ene. Zvonko, {to si zapo-
~eo, bi}e dovr{eno. Gaga, {to si zapo~eo, bi}e dovr{eno. Vu~ko, {to si
zapo~eo, bi}e dovr{eno.
Svi }e videti koliko bra}e, koliko sestara, za koje mo`da vi, juna-
ci i sokolovi moji, sinovi moji, niste ni znali, imate.
Ne smem daqe da govorim. Ne smem od vas. Uvek ste mi govorili: „î-
~a, ako mi pokleknemo – ti ne sme{!” Zato }u zavr{iti re~ima: stvori}e-
mo mi novu Srbiju, ona je tu. Bi}e ona i divna i bogata i sre}na, ali ni-
kad, nikad ni ona, mada }e vas svim srcem i du{om svojom voleti, ne}e mo-
}i da vas voli onoliko koliko ste u snu i velikim `rtvama vi voleli i
sawali tu Srbiju.
Roditeqi, supruge, deco, budite sre}ni, ponosni, zato {to ste ih
imali svu ~etvoricu, a mi zavetovani da ubicama i ovom prokletom po-
retku {to pre do|emo glave.”
37
Lazo Popovi}, ro|ak pokojnog Zvonka Osmajli}a,
u ime porodica tragi~no nastradalih:
„Bra}o i sestre, ju~e prije nego {to krenusmo iz doline Lima, po-
rosi ki{a, zaplaka nebo. Bija{e to rosica poput onih suza dje~ice na{ih
pokojnika koja osta{e uplakana poslije wihove tragi~ne pogibije. U ime
porodice Osmajli}, u ime porodice Vu{urovi}, u ime porodice Rako~e-
vi}, moje je da se zahvalim srpskom narodu, da se zahvalim na svemu ovome
{to ste u~iweli i {to ~inite za ova ~etiri junaka koja poginu{e od Ne-
sre}e koja se, eto, probila na ovim prostorima da nesre}u napravi. Pono-
sna je dolina Lima, ponosno je Berane, ponosno je Bijelo Poqe {to su ta-
mo ro|ena ~etiri dobra sina, ~etiri dike toga kraja. Ponosni smo {to su
~asni i po{teni bili kroz ìvot, {to su se borili za srpstvo i {to su
pripadali Srpskom pokretu obnove. Mi se di~imo i ponosimo i wima
mrtvima. Ponosni smo i sada i ubudu}e i daj Boè da se takvi sinovi u
na{im krajevima i u srpskom narodu ra|aju. U na{em kraju o wima momci
govore kao o dobrotvorima, dobro~initeqima, dobrim momcima. Nesre-
}a nam je nanijela veliki bol, Nesre}u }e sti}i kazna.
Dragi Zvonko, dragi Vu~ko, dragi Gaga, dragi Veseline, dobri mom-
ci doline Lima, ja~i ste i sada i ubudu}e kao pokojnici nego mnogi oni
koji po ovoj zemqi {etaju i vi{e }e se pla{iti vas mrtvih, nego {to su
se pla{ili vas ìvih. U ime ponosnih porodica, sre}nih roditeqa {to
su dike rodili, da kaèm u ime svih: neka je ova sre}na smrt i pogibija za
sve porodice – da bude u wihovim domovima napredak, srpskom narodu bo-
gatstvo i napredak i da ovo bude najve}e zlo za srpski narod koje je u~i-
weno. Hvala, srpski narode, na ovom ispra}aju velikih sinova koji poti-
~u iz lijepe doline Lima. Ovo vam nikada ne}emo zaboraviti. Nikada ne-
}emo zaboraviti ni grobove na{ih sinova. Neka im je slava i pomen me-
|u svim po{tenim gra|anima na ovoj zemqi.”
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
Veskova majka Jelisavka
48
Zvonkova majka Du{anka
49
Gagina majka Desa
50
Vu~kova majka Rosa
51
52
53
54
55
56
57
58
ZAHVALNOST
(7. oktobar 1999, Saop{tewe SPO)
Srpski pokret obnove primio je desetine hiqada telegrama sau~e-

{}a iz zemqe i inostranstva povodom ubistva ~etiri najistaknutija ~la-
na stranke Veselina Bo{kovi}a, Zvonka Osmajli}a, Dragana Vu{urovi}a
i Vu~ka Rako~evi}a i neprebolnog mu~kog udara na sve qude u Srbiji ko-
ji su za demokratiju, pravdu, slobodu i najvi{e vrednosti ìvota.
U posledwem ispra}aju na{ih junaka Veselina Bo{kovi}a, Zvonka
Osmajli}a, Dragana Vu{urovi}a i Vu~ka Rako~evi}a na Top~iderskom
grobqu u Ko{utwaku i u svim telegramima sau~e{}a plakala je uni{te-
na i ponièna Srbija, ali je jasno i odlu~no progovorila i Srbija iz wi-
hovih snova, Srbija za koju su poloìli ìvote.
Ubistvo Veselina Bo{kovi}a, Zvonka Osmajli}a, Dragana Vu{uro-
vi}a i Vu~ka Rako~evi}a nenadoknadiv je gubitak za Srpski pokret obno-
ve i bol koji se ni~im ne moè umawiti, ali je i zavetna obaveza da nasta-
vimo sve bitke koje smo s wima vodili, da ih vodimo jo{ odlu~nije i bes-
kompromisnije i da ih dobijemo za wih, za Srbiju i za budu}nost.
Srpski pokret obnove izraàva najdubqu zahvalnost desetinama hi-
qada gra|ana Srbije i Crne Gore koji su prisustvovali posledwem opro-
{taju od Veselina Bo{kovi}a, Zvonka Osmajli}a, Dragana Vu{urovi}a i
Vu~ka Rako~evi}a i svima iz zemqe i sveta koji su Stranci i porodicama
ubijenih uputili re~i saose}awa i utehe, ali i prkosa i nade.
Ubistvo velikih, plemenitih i hrabrih Veselina Bo{kovi}a, Zvon-
ka Osmajli}a, Dragana Vu{urovi}a i Vu~ka Rako~evi}a ne}e ostati neka-
`weno, ma {ta ubice ~inile da tako bude, jer to ne}e dopustiti Srpski po-
kret obnove i Srbija za koju su oni ìveli i umrli.
59
60
PORODICE UBIJENIH
POSVE]EN VERI I CRKVI

(Milica \or|evi}, „Srpska re~”, 14. oktobar 1999.)
U ku}u àlosti ulazi se bez kucawa. Polako prolazi prva nedeqa od

kako je doma}in porodice sahrawen. U stanu, na drugom spratu solitera na
Julinom brdu, na televizoru u dnevnoj sobi, stoji fotografija nasme{e-
nog i lepog ~oveka, obeleèna crnim florom. K}erke Veselina Bo{kovi-
}a, dvadesettrogodi{wa Vesna i dvadesetogodi{wa Nina, o~iju nate~enih
od suza primaju po ko zna koji put sau~e{}a. Wihova majka Gorana odvodi
nas u jedini slobodni kutak sobe, u kojoj razgovor, ipak, neprijatno odje-
kuje. Mada se jedva prona{lo mesto za sve koji su stigli, ti{inu remeti sa-
mo muzika sa opela. Qudi sede i }ute.
„[ta jo{ ima da se kaè?”, veli supruga pokojnog Veselina Bo{ko-
vi}a.
Bra~nom paru Bo{kovi} nedostajalo je mawe od dve godine do sre-
brne svadbe.
„Veselin i ja smo bili jako vezani. Imala sam dvadeset jednu godi-
nu, on dvadeset {est kada smo se ven~ali. Po{to smo se uzeli mladi, mo-
è se re}i da smo zajedno odrasli. Zajedno smo se u~ili ìvotu. Vremenom
smo se toliko srodili da smo postali skoro isti, imali smo isto mi{qe-
we o qudima, o politici. Postali smo duhovni na isti na~in, ja malo ra-
nije, on malo kasnije, ali me je u posledwe vreme prevazi{ao. Kada to ka-
èm, mislim da je postao religiozniji od mene. Od jednog prakti~nog ~o-
veka, koji je u mladosti bio slabo zainteresovan za duhovnu stranu ìvo-
ta, tokom godina postao je sve vi{e privrèn Crkvi i veri, èleo da po-
maè crkvama, da ih gradi. Taj poriv sam posebno primetila nakon wego-
ve posete Hilandaru pro{le godine. Do te mere se interesovao za mana-
stire i crkve da sam mu ~esto govorila da mora da je pre ovog ìvota ne-
kada bio monah, ili }e jednom to postati. Iako se hri{}anska crkva pro-
61
tivi u~ewu o reinkarnaciji, verujem da du{a, kao i energija, ne moè tek
tako da nestane. ôvek ne moè da nestane tako {to ni{ta ne ostane iza
wega. Kad bi tako bilo, sav ìvot bi postao besmislen, a ja to ne mogu da
prihvatim. Ose}am i verujem da je on tu, sa nama.”
Gorana Bo{kovi} je u posledwa dva meseca ose}ala snaàn strah za
svog muà.
„No}ima sam se budila sa ose}awem kao da se ne{to zlokobno nad-
vija nad wim. Nisam èlela da tog dana krene na Ravnu goru. Veselin je
smatrao da treba da ide, zbog Vuka i Dane, ali mi je rekao da }e krenuti
svojim kolima, kako bi mogao da se vrati ranije, da bismo nas dvoje oti-
{li zajedno na ru~ak. Po{to je ve} iza{ao iz ku}e, pozvonio mi je na in-
terfon da mu bacim jaknu sa terase. Tada sam ga posledwi put videla ì-
vog. Vesna i Nina nisu ga ni videle, spavale su u vreme wegovog odlaska.”
„Kada je Veselin krenuo ka Ravnoj gori, dobila sam neodoqiv po-
riv da odem u crkvu Svete Petke, u koju ina~e ne idem ~esto. Oko 12 sati
oti{la sam sa majkom i kumom da upalim sve}u Veselinu za zdravqe. Uvek
to radim kada odem u crkvu: prvo palim sve}u wemu, pa deci, pa rodite-
qima. Ispostavilo se da sam mu palila sve}u za zdravqe upravo u trenu-
cima kada je gubio ìvot. Kasnije je objavqeno da je poginuo kod mesta
Petka, gde je sagra|ena crkva posve}ena Svetoj Petki… Ne mogu da obja-
snim ni za{to sam posle crkve svratila u dragstor Gage Vu{urovi}a. Po-
tom je trebalo da odem u bolnicu, u posetu jednom detetu. Me|utim, iako
se bliìlo vreme za posete, koja je od dva sata popodne, nikako mi se ni-
je dalo da krenem od ku}e.”
Oko deset do dva, zazvonio je telefon. Javila se Tawa, supruga Gora-
na Bo{kovi}a, Veselinovog brata.
„Pitala me je da li sam ~ula da se dogodio saobra}ajni udes u kome
su stradali Vuk i Dana. Po~ela sam da vri{tim, da vi~em, da urli~em.
Osetila sam da se Vesku ne{to dogodilo. Kada me je, potom, nazvao Vesko
Jovi}evi} i rekao da }e da do|e, gotovo da sam znala {ta se dogodilo. Ne
znam kako sam se pona{ala, ne mogu da vam opi{em to ose}awe. Deca su ~u-
la da vri{tim, po~ela su tako|e da reaguju vrlo burno. Ku}a je ubrzo bila
puna qudi. Neki su govorili da je Vesko jo{ uvek ìv. Onda mi se javila
Goca Ani~i}…”
„Posle su mi rekli da je Dana bila uz wega kad je umirao. Kada sam
od Goce ~ula da je Vesko jo{ uvek u bolnici u Lazarevcu, znala sam da je
gotovo. Da je bilo ikakve nade da }e preìveti, bio bi odmah preba~en u
Urgentni centar u Beograd. Put od Beograda do Lazarevca bilo mi je naj-
teìh pola sata u ìvotu. Mislila sam da ne}u mo}i da se suo~im sa tim.
Molila sam Boga da ostanem pri ~istoj svesti. U{la sam u sobu u kojoj je
62
Vesko sa suprugom Goranom
Veskove k}erke Nina i Vesna

63
leào, nisam odmah poverovala da je oti{ao. Probala sam da ga masiram,
ne bih li ga povratila. Ne znam koliko smo jo{ bili u bolni~koj sobi. Da-
na i Vuk su se ose}ali krivim, osetila sam to, nisu morali da mi kaù.
Mnoge stvari se ne moraju re}i…”
„Vesko je celog ìvota radio, i nikad se nije pona{ao kao nedodir-
qivi funkcioner. Dolazili su mu u kancelariju qudi nenajavqeno, sa uli-
ce, i sve ih je primao. Nikome ko mu je traìo, nije odbio pomo} ako je mo-
gao da pomogne. Tokom rata u Bosni pomagao je izbeglicama. Verujem da je
skoro polovina qudi koja je do{la na wegovu sahranu do{la iz zahvalno-
sti. Nije bio ~ovek ni za ovu zemqu ni za ovo vreme. Ja, koja verujem u Bo-
ga, mislim da je zato i oti{ao. Bio je i suvi{e dobar i ~ist, suvi{e pun
ìvota da bi mogao da opstane u ovoj kaquzi koja nam se de{ava…”
Veselin Bo{kovi} je za sobom ostavio dve devojke.
„Vesko je svoju decu doslovno oboàvao. Grlio ih je i qubio pre sva-
kog odlaska iz ku}e, ~ak i kada po|e na pijacu.”
K}erke Veselina Bo{kovi}a od oca su, kaè Gorana, nasledile „nat-
prose~nu, logi~ku inteligenciju”, dodaju}i da qubiteqi {aha najboqe
znaju o ~emu govori.
Starija k}erka je student kineskog i engleskog jezika, a mla|a se, ta-
ko|e, upisala na dva fakulteta, na grupi za italijanski jezik i kwièv-
nost, i na istoriju umetnosti.
Wih dve su sedele sa nama i pratile razgovor, klimale glavom, kako
bi potvrdile re~i svoje majke, ali su }utale. Ovoga puta devojkama koje su
odlu~ile da postanu jezi~ki znalci ponestalo je re~i.
MOLITVA ZA VOZAÂ
(Aleksandar Cvetkovi}, „Srpska re~”, 14. oktobar 1999.)
Zvonko Osmajli} i Rada Grubor upoznali su se 6. januara 1988. godi-

ne i od tog trenutka nisu se razdvajali.
„Te emocije u braku, koje se kod mnogih qudi tokom dugog zajedni~-
kog ìvota smawuju, kod nas su se posle skoro dvanaest godina braka sa-
mo poja~avale. U principu, mi smo se sve vi{e vezivali jedno za drugo. Vi
znate kakav je Zvonko bio ~ovek – temperamentan, pun ìvotne radosti,
ìveo je ìvot punim kapacitetom. Ja sam malo umereniji tip, pa je to ve-
rovatno predstavqalo na{ bra~ni i porodi~ni balans”, kaè wegova su-
pruga Rada.
64
O wihovoj velikoj qubavi svedo~e tri k}erkice – Jovana, ro|ena 19.
februara 1989, Dmitra, ro|ena 27. maja 1992, i najmla|a Danica, ro|ena
18. decembra 1993. godine.
„Zvonko se, kao Crnogorac, kod svakog deteta nadao sinu i na kraju
smo svi zdu{no navijali da to bude Vuk. Me|utim, stigla nam je Danica.
Svaki taj momenat je za tatu bio mali {ok, ali je Zvonko svoje k}erke zavo-
leo najvi{e na svetu i uìvao je u svakom trenutku provedenom sa wima.”
Pored toga, Jovani je tata ugradio pravi sportski duh, navodi Rada
Osmajli}, ~ak je imala i rekord – sto sklekova ura|enih u seriji, bez pre-
daha, i to kad je imala sedam godina. Postigla je rezultat za Ginisovu
kwigu rekorda.
„îtav na{ zajedni~ki ìvot odvijao se na op{tini Vo`dovac. Mi
smo se ven~ali u Vo`dova~koj crkvi, decu smo tamo krstili, najlep{i tre-
nuci su vezani za tu Vo`dova~ku crkvu. Zvonko je izuzetno voleo Vo`dovac
i Beograd, govorio je stalno da Beograd voli vi{e od svega. Drago mi je
{to su Zvonkovi roditeqi, pored ustaqenih obi~aja, dozvolili da se on
sahrani ovde, jer je wihova vekovna tradicija da se qudi sahrawuju na svo-
joj dedovini, i mislim da je ovo prvi slu~aj u porodici Osmajli} da je do-
zvoqeno da se neko sahrani izvan wihovog rodnog kraja. Ja im se do kraja
ìvota ne mogu oduìti za to. Zvonku jeste mesto ovde, i ako je Bog èleo
da sva ~etvorica odu zajedno, posebno na{ kum Gaga, od koga se nismo raz-
dvajali, svakodnevno smo bili zajedno, porodice su nam bile zajedno, on-
da treba da ostanu zajedno i u ve~nosti.”
Prema ose}awu wegove ìvotne saputnice, sve {to je Zvonko radio,
sve obaveze koje je prihvatao u Srpskom pokretu obnove rezultat su, pre
svega, velike qubavi prema Vuku Dra{kovi}u.
„Oboje smo imali bliska politi~ka ube|ewa, ali onog momenta kad
je Zvonko upoznao svog predsednika, nikad vi{e nije mogao da se odvoji od
wega. To vi{e nije bilo ni pitawe ube|ewa, ve} iskqu~ivo velika qubav
prema Vuku i Danici. Trudio se uvek da bude u wihovoj blizini, jer je bio
potpuno o~aran wima. Mi smo u politiku u{li naivni i neiskusni, beza-
zleno i ~isto, ne razmi{qaju}i o onom lo{em {to bi moglo da nas sna|e.”
Ve} posle prvih neprijatnih iskustava na javnim skupovima, doga-
|aja u Fo~i, sukoba sa policijom i ostalog, Zvonko i Rada su shvatili da
im ne}e biti lako.
„Moj strah je bio uàsan, uvek sam se pitala, kada su po~iwale neke
demonstracije, da li }e se vratiti, da li }e ga uhapsiti, prebiti, da li }e
ga ubiti. To su bile no}i i no}i neprospavane.”
îm je formirana Srpska garda ukqu~io se u fizi~ke pripreme i
bio je me|u prvima koji su se uputili u odbranu srpskog naroda na wego-
65
Zvonko sa suprugom Radom
Zvonko sa k}erkama Dmitrom, Jovanom i Danicom

66
vim vekovnim prostorima izvan matice. Spremao se za odlazak u Gospi},
kada je tamo \or|e Boòvi}-Gi{ka poginuo. Posle toga se vratio u Sr-
biju, skupio qude i ponovo oti{ao, da bi 16. novembra 1991. godine bio
rawen na gospi}kom rati{tu.
„Tada ga je Bog sa~uvao, jer je Zvonko imao te{ku prostrelnu ranu,
veoma ozbiqnu, ali se prili~no brzo oporavio i po~eo da trenira. Rana
je bila u predelu plu}a i ~ak mu je dr Pavi}evi} koji ga je le~io i nadzi-
rao wegov oporavak jednom priliko rekao: Zvonko, ovo je neverovatno, tvoj
metak kao da je i{ao nekim cik-cak putem, tako da ne o{teti nijednu arte-
riju, nijedan nerv. Zvonko je bio u bolnici u Kninu. Ja sam tada bila trud-
na sa malom Dmitrom, oti{la sam u Knin, Bosna samo {to nije prokuva-
la. To je ta na{a duhovna veza, i{la sam uvek za wim gde je trebalo.”
Posle dolaska Srpskog pokreta obnove na vlast u Beogradu, Zvonko
je sa puno ambicija krenuo u svoj novi izazov, stvarawe profesionalne ka-
rijere direktora Sportsko-rekreativnog centra „Ta{majdan”.
„Ne verujem da je bio zadovoqan, iako je mnogo toga radio i uradio.
Kao {to se i u sportskoj areni èstoko borio, tako se i u toj profesional-
noj areni, kao menaxer, zalagao bez ostatka. Trudio se da wegov sportski
centar postigne maksimum kvaliteta, ali i da radnici dobiju svoje pla-
te na vreme, jer je imao doma}inski odnos prema celoj instituciji. Kada
je on do{ao na mesto direktora, „Ta{majdan” je bio u lo{em stawu, u we-
ga se malo ulagalo, i Zvonko je krenuo u renovirawe i „Ta{majdana” i ha-
le „Pionir”. Mnogo toga je uradio, ali s obzirom koliko je planirao i
hteo da uradi, sigurna sam da nije bio u potpunosti zadovoqan.”
Zvonko je pionir sumo asocijacije u Srbiji. On je prvi takmi~ar su-
mo sporta u ovoj zemqi.
„Ne znam kako je do{ao do tog projekta, ali kako je bio reprezenta-
tivac u xudou, bili su mu bliski svi borila~ki sportovi, a to je jedan od
borila~kih sportova koji uop{te nije bio zastupqen u na{oj zemqi, pa
mu je verovatno to bio naro~it izazov i podstrek da ba{ on to zapo~ne,”
pretpostavqa Rada Osmajli}.
„Petnaestak dana pre nego {to se ovo desilo, bili smo na svadbi na-
{eg prijateqa Baneta Lazarevi}a, voza~a, gde je sve qude koji su bili sa
nama, iz Stranke ili nama bliske qude, obuzelo neko ose}awe beskrajne
sre}e i zadovoqstva. Da li je to bio neki ventil, neko pra`wewe u odno-
su na sve ovo ludilo koje nas svakodnevno okruùje, ne znam. U jednom mo-
mentu, Zvonko me je zagrlio i samo mi rekao: „Raki, bojim se. Ubi}e me.”
To je meni u onom trenutku izgledalo kao da je to u tom stawu opu{teno-
sti neki neobavezni komentar de{avawa u dru{tvu. Te{ila sam ga, govo-
rila mu: Ne}e, sre}o, dati Bog da ti se ne{to desi. Sad se pitam, da li su
67
to mo`da bila predvi|awa nekih narednih doga|aja ili je to bio izraz
na{eg kolektivnog straha. Ako sam ne{to mogla da primetim, to su deca.
Sredwa devoj~ica, koja je veoma vezana za mene i za Zvonka, takav je tip de-
teta, ve} se vi{e od mesec dana budi vri{te}i, u ko{marima. I iz svih tih
ko{mara, ona je iz de~ije sobe dotr~avala kod tate, jedino je on mogao da je
ute{i. Dve ve~eri pre tog doga|aja, ona je po~ela da vri{ti za tatom, sa-
mo za wim. Kada je uletela u sobu i kada je ~ula wegov glas, samo je rekla:
„Dobro je, tata, ti si dobro.” Verovatno je proradilo neko {esto ~ulo kod
we, pa je osetila. Starija devoj~ica je, dok je Zvonko bio u Estoniji, oti-
{la na rekreativnu nastavu sa odeqewem u Vrwa~ku bawu. Tata se iz Esto-
nije vratio u utorak, ona se ~ula sa wim, razgovarali su telefonom svaki
dan i ona je oti{la u nedequ sa razredom na izlet do manastira @i~a. Ka-
ko mi je nastavnica kasnije rekla, ba{ u vreme tragedije, oko dvanaest sa-
ti, bili su u @i~i, gde je Jovana kupila tati ikonicu svete Petke, na ~i-
joj pole|ini je bila molitva za voza~a. To ve~e kad sam je dovela ku}i, oti-
{la je do torbice i rekla: „Mamice mila, ja sam zakasnila, nisam stigla
tati da uru~im poklon.” I wenu ikonicu sam spakovala sa wim”, zagrcnu-
ta jecajima kaè wegova Rada.
NA SVETU PETKU
(Svetlana \oki}, „Srpska re~”, 14. oktobar 1999.)
Na vratima stana porodice Vu{urovi} – ~ituqa. U ku}i u kojoj su

svi u crnini besmisleno je re}i dobar dan, neprijatno ukqu~iti diktafon.
Ratka Vu{urovi}, lekar, mlada i veoma lepa èna, provela je sa svo-
jim Gagom ~etrnaest godina. Smirena, u dubokoj crnini, dok se oko we
vrte dva mala sina (\or|e koji ima tri i po godine i Radan koji ima godi-
nu i po), govori o svom Gagi s pome{anim ose}awima, qubavi, odanosti
i neverice u stra{nu stvarnost.
„Gaga i ja smo bili zajedno ~etrnaest godina. Deset godina smo se za-
bavqali, a uskoro je trebalo da proslavimo ~etvrtu godi{wicu braka. Bi-
li smo zajedno od po~etka studija, u stvari – od po~etka ìvota. Nije to
bila samo qubav, ni samo prijateqstvo – to su bile sro|ene du{e. Ne pam-
tim svoj ìvot prije Gage. Glupo je mo`da {to to kaèm, ali ìvot koji je
po~eo s qubavqu i pravim prijateqstvima, po~eo je od Gage. Za sve godine
na{eg zabavqawa i braka, ne pamtim da me je ikada uvrijedio. Uvijek je
bio neàn i uvijek me podràvao. Nije me sputavao, a ni ja wega…”
68
„Kad je Gaga po~eo da ide sa Vukom, bilo je to vrijeme kada je sami
pomen imena Vuk zvu~ao zastra{uju}e za sve nas koji smo znali koji je to
rizik – i za Vuka i za one koji ga prate. Ali, Gaga je Vuka oboàvao, ja sam
voqela Vuka kroz Gagu. Svoj strah zbog toga {to je Gaga stalno uz Vuka,
vremenom sam poku{avala da pobijedim. Spa{avalo me je to {to sam po-
ku{avala i uspijevala da strah prebrodim nekim normalnim ìvqewem.
Ali, bilo je stra{nih trenutaka, pogotovo 9. marta 1991. No, 1. jun 1993.
godine, bio je najgori. Kada su mi rekli {ta se dogodilo, bila sam {oki-
rana. Za batinawe na Terazijama ~ula sam na fakultetu. Potr~ala sam od-
mah kod na{ih kumova, Zvonka i Rade Osmajli}. Zatekla sam Gagu svog u
modricama, ali nasmijanog. To me je ozarilo. On je tada dobio uàsne ba-
tine. Gaga nije bio ~ovjek koji se vra}ao unazad, niti su te batine za wega
bile presudne, nikada ih nije pomiwao. Nije bio osoba koja je ìvjela od
pri~a. I kroz {alu, i ozbiqne razgovore, mislim da je on ìvot shvatao
kao tren. Nekad sam se i qutila na wega zbog toga, ali sad razumijem za-
{to je to bilo tako.”
„Sje}am se zimskih demonstracija 96/97. godine – te zime se nijedan-
put nije poàlio da ga boli ki~ma, koja ga je ina~e uvijek ranije boqela.
Sav je bio u tome, u tom zanosu koji je trajao za vrijeme protesta. To je, u
stvari, bio on.”
„Skoro je bio u Bawa Luci, nekoliko dana, uz Vuka. Iako znam da su
ovo stra{na vremena, nisam se pla{ila. Bilo mi je te{ko za vrijeme bom-
bardovawa – tada sam razmi{qala o svemu, pa u ono vrijeme kada je Vuk
iza{ao iz Vlade…”
„Mnogi su me pitali da li sam imala neki predose}aj da }e se ne{to
stra{no dogoditi. Ne, nisam. Mislim da ni on nije imao nikakav ~udan
predose}aj. Ni{ta mi nije govorio u vezi s tim, nisam kod wega osje}ala
bilo kakvu nervozu. [tavi{e, mislim da je tih posqedwih dana ìvio
dvadeset ~etiri ~asa dnevno. Nije spavao – bio je ili sa dru{tvom, ili sa
Vukom, i stizao je da spava samo dva-tri sata dnevno. Gaga, koji je uvijek
kukao da je nenaspavan, posqedwih dana bio je raspoloèn. Kao da je znao
da grabi ìvot, da su mu to posqedwi dani… Sad znam da je to mo`da bio
znak da }e se ne{to stra{no dogoditi…”
Tog kobnog jutra nisu se ni pozdravili, kad je Gaga kretao put Rav-
ne Gore. Iza wih je bila, se}a se Ratka, vi{e nego prelepa no} koju su pro-
veli sa prijateqima.
„To ve~e prije nesre}e, u subotu, nas {estoro smo bili zajedno, do pet
sati ujutru. Zvonko je zvao na ve~eru, jer je bio na takmi~ewu u Estoniji.
Bili smo u restoranu Srpskog pokreta obnove, a posle smo nastavili da-
qe. Bili smo toliko raspoloèni. To nikada ne}u zaboraviti: Zvonko,
69
Ratka Vu{urovi} sa \or|em i Radanom
Vu~ko, Gaga – puni ìvota, nasmijani, bodri. Gledala sam ih svu trojicu
te ve~eri prije nesre}e – sna`ni, puni ìvota, uvijek spremni na pokret.
înilo mi se, ako taknu neboder, pod wihovim dodirom }e pu}i. Toliko
se igralo, bilo je toliko {ala te no}i. Sad, kad razmi{qam o tome, osje-
}am da je to bilo kao uzimawe èqe jednih drugima. Nismo se mi tako ~e-
sto sastajali. Nikada mi nije bilo tako lijepo kao te ve~eri, toliko opu-
{teno i razdragano. Svi smo bili sre}ni… Znala sam da treba da krenu na
Ravnu Goru. Na{ pozdrav se sastojao u tome {to sam ja uspavqivala na-
{eg mla|eg sina, a Gaga mi je sa vrata sobe rekao: „Raki, idem…” Htjela
sam da ustanem, jer sam ga uvijek ispra}ala do vrata. Mahnuo je rukom da
ostanem da uspavqujem sina, a on je iza{ao iz stana. ûli smo se telefo-
nom, negdje oko jedanaest sati. Na{ razgovor je bio kratak, nisam htjela
da ga gwavim. Rekao je samo: „Sre}o, u vo`wi smo…” Ostalo je na tome da
}emo se ~uti kasnije.”
Nesre}a se dogodila posle dvanaest sati. Te ~asove uàsa, tuge i ne-
verice pamti}e celog ìvota.
70
„Niko nije htio da mi kaè, a ja nisam èqela da ukqu~im televi-
zor, kad sam naslutila da je bila ve}a tragedija. Negdje posle petnaest ~a-
sova, kada sam se kroz pla~ ~ula sa Gaginom bra}om, rekli su mi da je on
ìv. Molila sam se Bogu samo da di{e, da preìvi… Tek kada se moj brat
pojavio na vratima na{eg stana, znala sam da je gotovo. Ali, nisam htjela
da vjerujem. Potom su do{la dvojica qudi iz Predsjedni{tva SPO, da me
slu`beno obavijeste o nesre}i i izjave sau~e{}e…”
„Stravi~no se osje}am i zbog djece, zbog na{a dva sina, koja su tek
nastala. Bar da su ga zapamtili da vaqa. Jer, imali su koga da upamte. Svi
koji su ga okruìvali, voqeli su ga. Bio je otvoren za sve qude, poku{a-
vao je da spoji nespojivo. Za wegovim stolom su sjedili qudi svih profi-
la, a oni koji se me|usobno nisu trpjeli, s wim su bili sre}ni. Jednostav-
no, Gaga je bio ~ovjek za sve qude… Prvi put u ìvotu bila sam na sahra-
ni, i to svom najmilijem. Oti{ao je veliki dio mene. S obzirom da imam
dva sina, tako i osje}am: sa Gagom nisam oti{la ~itava ja, a ni ~itav on.
Kako sad daqe – ne znam…”
„Mislim da nije slu~ajnost da su Veselin, Zvonko, Gaga i Vu~ko po-
ginuli u blizini crkve Svete Petke, u selu Petka. Gagina slava je Sveta
Petka, mi smo se vjen~ali na Svetu Petku, starijeg sina \or|a krstili smo
na Svetu Petku, ja sam se krstila u crkvi Svete Petke. Nevjerovatno…
Zvonkova k}erka, koja se vra}ala sa {kolske ekskurzije onog dana kada se
dogodila nesre}a, kupila je ocu na poklon ikonicu Svete Petke, na ~ijoj
pole|ini pi{e: Molitva za voza~a”, kaè Ratka.
„NEKA TATA DO\E”

(Svetlana \oki}, „Srpska re~”, 14. oktobar 1999.)
Iza Vu~ka Rako~evi}a, upravnika beogradske hale „Pionir”, osta-

la je supruga Vesna, dvogodi{wa k}erka Vasilija i jedanaestomese~ni sin
Du{an. U stanu u kojem je ìvela ova sre}na porodica, sada vlada ti{i-
na koju remete samo po koja re~ male devoj~ice i pla~ de~aka. Mlada èna
u crnini, duge crne kose, manekenske gra|e, otvorila je vrata na kojima je
umrlica sa likom mladog, sna`nog i nasmejanog ~oveka. U grlu knedla pred
neizgovorenim pitawem. Susre}em pogled pred kojim se kajem {to moram
da kopam po ose}awima, po se}awima, po onome {to }e u wenom ìvotu
ostati konstanta – velika qubav, obostrana odanost i uspomene na Vu~ka,
ali i ose}aj praznine, tuga i, jo{ uvek, neverica…
71
Vesna Rako~evi} sa Vasilijom i Du{kom
„Nikada nisam bila svesna, ali sam mo`da odbijala da shvatim, ko-
lika je opasnost posla kojim se bavio Vu~ko”, kaè Vesna Rako~evi}. „Zna-
la sam da je to rizi~no. Ali, mislila sam da wemu niko ni{ta ne moè.”
êtiri dana pre nesre}e, dok su se vozili auto-putem, Vesni je ispri-
~ao da je, prilikom povratka sa aerodroma, posle Vukove posete ê{koj i
Slova~koj, jedva izbegnuta nesre}a. „Bane je ovde samo za sekundu izbegao
sudar sa kamionom-{leperom,” ispri~ao je svojoj èni, u~iniv{i prese-
dan, godinama je {tede}i pri~a o opasnostima koje su vrebale.
„Bila sam strahovito vezana za Vu~ka. Proveli smo zajedno dvanaest
godina. Najpre smo studirali zajedno, u studentskom domu smo ìveli za-
jedno, sve {to smo stvarali – stvarali smo zajedno… Wegovi su daleko, mo-
ji su daleko, bili smo upu}eni jedno na drugo… Posle ovoga znam da ni-
{ta stra{nije u ìvotu ne moè da mi se desi. Bio mi je oslonac u svemu.
Ja sam, jednostavno, bila kao wegovo dete – sve {to je trebalo da se uradi,
uradio je on. Jo{ uvek nisam svesna {ta se to dogodilo sa mojim ìvotom.
Znam samo da je moj ìvot, bez wega, izgubio smisao…”
72
Prise}a se no}i pred kobni dan.
„Svih {estoro – Vesko, Zvonko, Gaga i nas tri supruge – bili smo na
ve~eri, potom u diskoteci. Evocirali su uspomene, sva trojica, pretura-
li ~itavu pro{lost, dogodov{tine, zbijali {ale na svoj ra~un, smejali se,
bili veseli… Jedan drugome su govorili {ta bi eventualno trebalo ispra-
viti u pona{awu i radu, bilo je pozitivnih i negativnih kritika. Jer,
oni su bili samokriti~ni qudi, plemeniti, otvoreni, uvek u ~vrstom za-
grqaju realnosti. Ta no} je bila izuzetna – oni su prosto isijavali ì-
votnu energiju, onako sna`ni, nasmejani, pa`qivi, duhoviti…”
Lome}i ruke, kaè da je za tragediju saznala tek oko tri sata posle
podne.
„Telefonom mi je javqeno da se dogodila te{ka saobra}ajna nesre-
}a. Me|utim, nisam verovala u to {to su mi rekli, a rekli su neodre|e-
no. Nisam verovala u to {to sam ~ula ni u naredna dva-tri sata…”
„Deca su toliko mala, jedva da }e ga upamtiti. Znate, ta ~iwenica je
ne{to najodvratnije u svemu ovome… Na{a devoj~ica je strahovito veza-
na za wega i on je bio strahovito vezan za wu. U posledwih mesec dana, de-
ca mene gotovo da nisu prime}ivala, ve} samo Vu~ka. Da li je to bio neki
predose}aj – ne znam. Zapravo, ~ini mi se da sam predose}ala da }e se ne-
{to dogoditi, mada nisam pouzdano znala {ta. Vu~ko je u posledwe vreme
ìveo nenormalno brzo. Uvek sam ga èlela, a on je malo vremena provo-
dio sa nama…”
O dozivawu oca, o tragawu za wim po ku}i, Vasilijinom pla~u ispod
o~eve fotografije, koja stoji na zidu, Vesna govori uz jecaj:
„îm je u{la u ku}u, devoj~ica je traìla tatu. Neprekidno ga tra-
ì, evo, ve} tre}i dan. Stalno ga pomiwe… Poku{ala sam da joj objasnim,
ali ne vredi. Rekla sam joj da je tata na nebu i da joj ma{e, a ona kaè: „Ne-
ka do|e”… Vu~ko je uvek posle posla, posle svih obaveza sa Vukom, dola-
zio ku}i i i{li bismo s decom na kej da se {etamo. To bi izostajalo samo
onda kada bi se kasno vra}ao, kada ne bismo imali vremena.”
„Verovao je da }e sve u ìvotu sti}i da zavr{i. Kod wega su èqe
uvek bile ostvarive – {to god je poku{ao da radi, uvek je sve ostvario.
Ostala su mu jo{ tri ili ~etiri ispita na Fakultetu politi~kih nauka.
Trenirao je redovno, bio je sre}an na svom poslu u hali „Pionir”. To ga
je toliko ispuwavalo, ~inilo ga zadovoqnim. Rekonstrukcija hale „Pio-
nir” trebalo je uskoro da bude zavr{ena. Zvonko i on su to veoma ambicio-
zno radili.”
73
74
STRAH NAD SRBIJOM
UBICE
(Bogoqub Pej~i}, uvodnik, „Srpska re~”, 14. oktobar 1999.)
Kao da nema kraja krvavim tragovima ovog reìma. Nikad kod Srba
nije bilo toliko qudi na vlasti u slu`bi zla i toliko hoh{taplera ko-
je ne spopada uàs od ~ovekoubistva.
Deset godina ru{e ovu zemqu, a kada se umore, mame i druge da je ru-
{e. Deset godina ubijaju qude, kada posustanu {aqu ih u smrt, u ratovi-
ma koje nikada nisu priznali za svoje. Deset godina prokazuju Srbe i Sr-
biju kao gnezdo razbojnika i zlo~inaca.
Srbiju su stesnili na avliju u koju niko ne zalazi i iz koje niko ne
izlazi.
Zato, „ako vam se usni zemqa, u kojoj se vlada strahom i ìvi u stra-
hu, zemqa {krguta zuba neprosve}enih gospodara i ropskog ponièwa po-
danika, zemqa oholog kikota bogata{a i krvavog pla~a sirotiwe, zemqa
nepravednih vlasti i podmitqivih sudija, zemqa neka`wenih zlo~ina,
pre}utanih nedela, zemqa plamena i okova, i to ne od ju~e i prekju~e, on-
da znajte da ste usnili Srbiju!”
Samo u takvoj zemqi bilo je mogu}e da, voqom obespame}enih poda-
nika, Baraba pobedi Hrista, da zlo~inom uzme vlast i krvqu obezbedi
svoje trajawe. Samo u takvoj zemqi bilo je mogu}e da, u istom danu i tre-
nu, budu ubijeni jedan Vesko, jedan Zvonko, jedan Gaga, jedan Vu~ko. Da ru-
{iteqi ubiju graditeqe, da lopovi opqa~kaju ìvote dobrotvora.
Kada je na{ narod rekao da pravda drì zemqu i gradove, pod prav-
dom je razumeo da ko ubija bi}e ubijen, ko ma~ digne od ma~a }e poginuti,
jer „kakvim sudom sudite, onakvim }e vam se suditi i kakvom mjerom mje-
rite onakvom }e vam se mjeriti” (Jevan|eqe po Mateju). Ne znam koliko i
dokle je bogougodno odmazdom isterivati pravdu, ali znam da postoje zlo-
~ini koji se ne mogu ni oprostiti ni zaboraviti. Prevelik je ostavqen
75
dug mu~iteqa prema nevinim `rtvama da bi i zemaqski grehovi ostali ne-
ka`weni.
Tebi, Vesko, kaèm, ne zato {to sam Te zvao sinom i {to sam znao da
je sve {to je Bog dao ~oveku da bude ôvek Tebi dao, ve} zato {to si jedini
me|u nama Boìjom voqom oti{ao iz na{e proklete avlije, ~ist u misli-
ma, ~ist u re~ima i ~ist u delima. Ostavio si nam crkve, neke jo{ u teme-
qima, jer si jednom rekao da su crkve najboqa odbrana od tiranije i mesto
odakle se kre}e ka slobodi, da samo oboèni i o~ove~eni moèmo da pro-
na|emo put na{eg spasewa. Dao si nam, Vesko, kqu~ za kapiju na{eg gulaga.
Ne budemo li umeli da je otkqu~amo, zaludna je bila tvoja `rtva zemaqska.
I da jo{ kaèm i Tebi i Zvonku i Gagi i Vu~ku: od kad postoji Top-
~idersko brdo, nikad se nije slilo toliko suza. Pritisnuo narod Brdo, da
se pokloni va{oj `rtvi, da svojim brojem iskaè veli~inu va{eg herojstva
i zaduì Srbiju pam}ewem va{ih imena i va{ih dela.
„Ako vam se usni jedna zemqa sa prekrasnim {umama i rekama i jeze-
rima, zemqa nad kojom je sunce ja~e no ovde kod nas, zemqa koju zapquskuje
more svojom vodom, kojoj su poznati svi delovi sveta jer ih ona sve umiva,
ako vam se usni takva zemqa, onda znajte da je va{ san java, znajte da je to
zemqa u koju se uputila sva mlada i zdrava Srbija”.
To je Srbija Veska, Zvonka, Gage i Vu~ka.
ATENTAT – KRUPAN ÎN

(„Svedok”, 5. oktobar 1999.)
„To je atentat!”
Vuk Dra{kovi} je ovu poruku saop{tio preko „Studija B”, koji je to
emitovao u „Vestima” u 22 sata. Prema na{im informacijama, u~inio je
to iz stana svog tragi~no nastradalog {uraka Veselina, do kojeg je sedeo
u trenutku sudara.
Navikao, u jednodecenijskoj karijeri opozicionog lidera, tribuna,
predvodnika masa, na batine i zatvore, zamke i smicalice, optu`be i od-
brane, Dra{kovi} je u nedequ uve~e izgovorio jednu od svojih mo`da naj-
sudbonosnijih re~enica:
„To je atentat!”
Istraga, po{tena i detaqna, o saobra}ajnoj nesre}i, moè voditi
ka saznawu, kako se zbila ova drama na valovitom, ali pravom lazareva~-
kom drumu, varqivo nazvanom Ibarska magistrala.
76
Da li }e policijski podaci mo}i da otkriju da je u~iweno veliko
zlodelo, uprkos tome {to glavna „`rtva” nije stradala i {to glavni ciq
nije ispuwen? Te{ko. Gotovo nikako. Nikako!
Da Dra{kovi} nije u prvoj izjavi, skru{en i slomqen, podlegao emo-
cijama i izgovorio tu opasnu re~ „atentat”, pokazala je wegova druga izja-
va, data u poslepono}nim satima, tako|e „Studiju B”. Odgovaraju}i tada
na pitawe reportera ove beogradske televizijske ku}e, Dra{kovi} je, opet
bez zazora, ponovio da je u pitawu atentat, a ne saobra}ajna nesre}a.
Nema sumwe da }e Dra{kovi}eva tvrdwa o atentatu izazvati plimu
polemika i naga|awa. I ovde i u svetu. Vest o tome vrlo brzo obigrala je
zemaqsku kuglu.
Jedna istinska, qudska, porodi~na, pa i partijska drama, dobija no-
vi ~in i nove razmere. U vremenu u kome ìvimo, u atmosferi kojom smo
okruèni, „atentat” je krupan ~in. Nepredvidiv.
ATENTAT
(Petar Igwa, „NIN”, 7. oktobar 1999.)
U dràvi Srbiji, zemqi diktature i straha, svakakve su nesre}e mo-

gu}e. Nije, zato, nikakvo iznena|ewe ni saobra}ajna nesre}a blizu Laza-
revca, u kojoj su poginuli poznati qudi iz Srpskog pokreta obnove, a li-
der stranke Vuk Dra{kovi}, samo voqom Svevi{weg, ostao ìv. Imao je
dana, kaè narod.
Nekoliko sati posle nesre}e, sam }e Dra{kovi} kazati da to nije
bila obi~na saobra}ajna nesre}a, nego atentat na wega. „Neka oni koji su
to u~inili dobro razmisle {ta }e biti sa wima” – rekao je Vuk i objasnio
da je kamion, sa kojim su se sudarili, iznenada i naglo skrenuo na levu
stranu puta, pet metara pre mimoilaèwa. On je to video, jer je sedeo po-
red Veselina Bo{kovi}a, koji je auto vozio, i sad govori kao jedini pre-
ìveli svedok.
Danas je jedini pouzdan oslonac u ovoj stvari re~ Vuka Dra{kovi-
}a, jedinog preìvelog svedoka, jer je sudbina voza~a kamiona i daqe – ne-
poznata. Pobegao je posle sudara i te{ko je sad re}i da li je re~ o velikom
gre{niku ili zlo~incu. Istinu }emo (mo`da) ve} sutra saznati, a mo`da
se istina nikada i ne}e otkriti. [to se voza~a ti~e, ima mesta pitawu –
da li je on uop{te ìv, jer bi, jednoga dana, pri pi}u (recimo), mogao ne-
{to da lane, a mrtva usta, ni pri pi}u, ne govore.
77
ûdno je to da se ni posle ~etiri dana ne zna ko je vozio kamion, pun
peska (vi{e od trideset tona). Ne zna se ni ~iji je to kamion bio. Ne zna
se ni ko je taj pesak utovario, kao da je to grudva zemqe, uba~ena, u kamion,
kao se}awe na rodnu grudu. Ali, moè se posumwati da je pesak kamionu
imao da da ve}u teìnu, a zna se i za{to.
Jedno je izvesno: {to o ovoj tragediji nadle`ni budu duè }utali,
qudi }e imati sve vi{e razloga da veruju kako je re~ o unapred pripremqe-
nom atentatu na Vuka Dra{kovi}a. Ako se nekom od nadle`nih u~ini da je
pomiwawe termina atentat prejudicirawe ovog nesre}nog slu~aja, odgova-
ramo da je re~ o metafori.
Mo`da }e se dokazati (jednog dana, a mo`da i posle) da je re~ o ne-
sre}nom slu~aju, ali, svejedno, sve ovo {to se u Srbiji doga|a u posledwe
vreme – ra~unaju}i i }utawe vlasti povodom nesre}e kod Lazarevca – aten-
tat je na na{u svest, na na{e mirne snove, na na{e pravo da se slobodno
{etamo gradom i vi~emo: dole vlada!
Qudi duèg pam}ewa seti}e se da je, blizu Lazarevca, pre tridesetak
godina, pod sumwivim okolnostima, poginuo predsednik srpske Vlade Slo-
bodan Penezi} Krcun. Oni koji su ga poznavali i cenili (nas ovom pri-
likom ne zanima istorijska istina o wemu, niti wega li~no poredimo sa
nedavno poginulima) nikada nisu prestali da sumwaju kako je Krcun ubi-
jen. Ubijen je i general policije Radovan Stoji~i}, a ne znamo ime ubice.
Ubijen je Slavko ]uruvija, i opet ne znamo ko ga je ubio. Pre nekoliko go-
dina i predsedniku Srbije Slobodanu Milo{evi}u ise~ene su, na automo-
bilu, zadwe gume, i qudi su pomislili da mu je to neko namestio. Mo`da
je slu~ajnost bila u pitawu, ali kad se opasne slu~ajnosti ~esto ponavqa-
ju, narod gradi, kao i narodni guslari, svoju epsku poeziju, u koju jedino ve-
ruje. A wena je su{tina da, u Srbiji, politi~ki protivnici jedni druge
radije ubijaju, nego {to ih pobe|uju na izborima.
Pre tri godine, otprilike, Vuk Dra{kovi} je, prema sopstvenom,
ali i prema kazivawu qudi koji su bili sa wim u autu, jedva izbegao aten-
tat, kad je pobegao sa Brankovog mosta, prema Dor}olu, a na wega je, iz za-
sede, pucano. Vlast se i tada, kao i danas, upla{ila demonstracija. Nema
dokaza ko je pucao, ali qudi veruju da je Srbima, od pradedova, sekira ve-
ran saveznik: i kad vaqa da se odse~e badwak i kad vaqa da se kum oslobo-
di glave, a sve radi toga da se vlast sa~uva. Ni osveta nije nama slaba stra-
na. Osvetili su kara|or|evi}evci Oca Srbije, sabqom i pi{toqem, a kra-
qa i kraqicu (moderne qude, ina~e, okrenute Zapadu), bacili, mrtve, sa
balkona u park. Stari na{i apisovci, i savremeni na{i apisovci, kao da
su veliki {ekspirolozi, kao da su celog ìvota samo wegove drame prou-
~avali i nau~eno u ìvotu primewivali. Ima tu, ipak, neke razlike: po-
78
toci krvi u [ekspirovim tragedijama teku u sredwem veku, ranom sred-
wem veku, a mi ~ekamo, uskoro, sre}nu novu, dvehiqaditu godinu…
Sna{la nas je nesre}a. Da li smo je zasluìli? Oni koji nedeqom, pre
podne, tovare i voze pesak, drumovima, umesto da su u crkvi, neka odgovore
– umesto nas.
ATENTAT?
(Nenad Stefanovi} i Zoran Nikoli},
„Vreme”, 9. oktobar 1999.)
…Voza~ kamiona je netragom nestao. Me{tani Petke kaù da se za

nepunih pet minuta na mestu udesa okupilo stotinak qudi, wihovih seqa-
na i putnika zaustavqenih na magistrali. Kasnije su stigle i pristali-
ce SPO-a iz okolnih mesta, neki ~ak iz Vaqeva. „Mo`da je on sve vreme
stajao tu i gledao”, kaè jedan me{tanin Petke. Mogu}e je da je i pe{ke
oti{ao do obli`weg Lazarevca, a mo`da ga je, ukoliko je doista re~ o
atentatu, negde usput sa~ekao unapred pripremqen automobil. Verzija po
kojoj ga je u kola primio neko od onih koji su ~ekali da se put otvori za
saobra}aj malo je verovatna, jer bi to zna~ilo vi{esatno zadràvawe opa-
sno blizu mestu zlo~ina.
Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Prvog op{tinskog suda Krsto
Bobot. To je onaj koji je pokojnog Slavka ]uruviju i dvojicu novinara
„Dnevnog telegrafa” osudio na vi{emese~ne zatvorske kazne, krajem pro-
{le godine, kada je protiv wih privatnu krivi~nu prijavu podneo Milo-
van Boji}. Ba{ je Bobot te nedeqe bio deùran. U izjavi koju je u utorak
dao „Tanjugu” Bobot kaè da je dao nalog policiji da voza~a kamiona „pro-
na|e, li{i slobode i privede istra`nom sudiji.” Tako|e je dao nalog po-
liciji da utvrdi ko je vlasnik kamiona koji je u~estvovao u saobra}ajnoj ne-
sre}i, te da se izvr{i obdukcija poginulih i obavi vanredni tehni~ki pre-
gled vozila koja su u~estvovala u saobra}ajnoj nesre}i. „Moje deùrstvo za-
vr{eno je 4. oktobra ove godine u 7.30 ~asova”, zakqu~uje Bobot. Istraga do
srede popodne nije dala nikakve rezultate. Ne samo {to voza~ nije prona-
|en, nego se jo{ uvek ne zna ni ko je vlasnik kamiona. Kiper je u trenutku
sudara nosio registarske tablice BG 994-704, ali se wima, ko zna kako, ka-
snije izgubio svaki trag. Identifikacija vozila mogu}a je i po broju {a-
sije i broju motora, i ti podaci su policiji poznati, ali i tu istraga tap-
ka u mestu. Prema nezvani~noj verziji, koju je u sredu 6. oktobra objavila
79
„Politika”, „prona|en je prvobitni vlasnik koji je kamion prodao dru-
gom licu, koje je tako|e prona|eno, ali je i ono ovaj kamion prodalo tre}em
licu ~iji identitet nije utvr|en jer nema papira o prenosu vlasni{tva.”
U stvari, istraga jo{ nije ni zapo~eta niti je podnet zahtev za weno
sprovo|ewe. Ovaj slu~aj nije u nadle`nosti Prvog op{tinskog suda, pa
istragu ne}e voditi sudija Bobot. Wegova uloga je, ipak, veoma zna~ajna.
On }e, kako je objasnio „Politici”, na osnovu dokumentacije i prikupqe-
nih dokaza proceniti koje je tuìla{tvo nadle`no za ovaj slu~aj. Ako je
ugroàvawe javnog saobra}aja u~iweno iz nehata, onda }e biti nadleàn
op{tinski sud, u ovom slu~aju u Lazarevcu, jer je to delo za koje je zapre}e-
na kazna mawa od deset godina zatvora (od jedne do osam). Me|utim, ako je
ugroàvawe javnog saobra}aja izvr{eno sa umi{qajem, onda je, ako je na-
stupila smrt jednog ili vi{e lica, nadleàn okru`ni sud, a ovde bi to
bio Okru`ni sud u Beogradu. U zavisnosti od procene sudije Bobota, koji
}e svoj posao na ovom slu~aju zavr{iti sastavqawem zapisnika o uvi|aju
i dostavqawem predmeta nadle`nom tuìocu, predmet }e biti predat ili
Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Lazarevcu ili Okru`nom javnom tuì-
la{tvu u Beogradu, pi{e „Politika”.
Postoje tri osnovna uzroka zbog kojih bi do ovakve nesre}e moglo do-
}i. Mogao je nastupiti nekakav kvar na vozilu. U ovom slu~aju to bi mo-
rao biti kvar upravqa~kog mehanizma, ali je te{ko zamisliti takav kvar
koji bi doveo do nagle promene pravca kretawa na pravoj deonici puta. Vo-
za~ je mogao zaspati ili umreti za volanom, moglo mu je naglo pozliti, a
mogao je biti i pijan. Da je bilo koji od ovih razloga bio u pitawu, te{ko
da bi kamionxija ostao nepovre|en, fizi~ki sposoban i dovoqno priseban
da jednostavno nestane sa mesta nesre}e, ne ostavqaju}i za sobom nikakve
tragove. Ostaje jo{ pretpostavka da je na levu stranu puta skrenuo namer-
no. Tu opet postoje dve mogu}nosti: iznenadni nastup ludila ili predumi-
{qaj. O prvoj mogu}nosti jednostavno ne vredi raspravqati. Drugi slu~aj
bi traìo izvesnu organizaciju i informacije, ali ni jedno ni drugo ni-
su preterani zahtevi. Te{ko}e u pronalaèwu vlasnika vozila – bilo da je
u pitawu verzija koju navodi „Politika”, bilo da je re~ o zata{kavawu ili
je u pitawu ne{to tre}e (kao {to je ~ar{ijska pri~a po kojoj vozilo uop{te
nije registrovano u Srbiji, a tablice su la`ne) – vode istom zakqu~ku.
U mnogobrojnim strana~kim reagovawima na ovaj doga|aj sa tragi~-
nim posledicama najmawe dilema bilo je izgleda za qude iz Nove demokra-
tije. U zvani~nom saop{tewu ove stranke, izme|u ostalog, najo{trije se
osu|uje „poku{aj ubistva predsednika SPO-a Vuka Dra{kovi}a i wegovih
saradnika” i ocewuje da atentat na lidera jedne stranke „predstavqa opa-
san presedan koji moè da prouzrokuje nesagledive posledice po politi-
80
~ki ìvot u Srbiji”. Aludiraju}i o~ito na davnu pogibiju Slobodana Pe-
nezi}a Krcuna, tako|e na lazareva~kom drumu i tako|e u slu~aju iza koga
je svojevremeno ostalo mnogo razli~itih sumwi i prizvuka, ND je u svom
saop{tewu ukazala i na ~iwenicu da je „sklawawe politi~kih neistomi-
{qenika inscenirawem saobra}ajnih nesre}a metod ve} vi|en na ovim
prostorima.”
Sumwe da ova nesre}a ima i jasnu politi~ku pozadinu sasvim odre|e-
no iskazivao je u nekoliko navrata i lider DS-a Zoran \in|i}, zahtevaju}i
od vlasti da {to pre ponudi uverqivo obja{wewe onoga {to se dogodilo.
Predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradovi} isti~e da se trage-
dija dogodila pod vrlo neobi~nim okolnostima, u podne, po sun~anom vre-
menu, na otvorenom putu…
Stav DSS-a je da je za sada re~ o saobra}ajnoj nesre}i, dok zvani~na
istraga ne pokaè {ta se stvarno desilo.
Ve}ina stranih listova uglavnom je citirala prvu Dra{kovi}evu
izjavu o ovom doga|aju – „poku{ali su da me ubiju” – i mawe-vi{e direktno
dovodila u vezu ovu sumwivu saobra}ajku sa tezom da je posledwih dana do-
{lo do pribliàvawa stavova SPO-a i SZP-a oko toga kako bi se ubudu-
}e trebalo boriti protiv Milo{evi}a. Neki strani listovi su upravo u
toj najavi pribliàvawa poku{ali da prona|u i eventualni odgovor na
pitawe – ko je i za{to imao razloga da se pribojava Dra{kovi}a i radi
mu o glavi…
Insistirawe na tome da je pro{le nedeqe na lazareva~kom putu bi-
la planirana fizi~ka likvidacija Vuka Dra{kovi}a, neminovno }e u bu-
du}nosti radikalizovati dosada{we pozicije SPO-a. Sam po sebi svaki
atentat predstavqa ukidawe bilo kakve mogu}nosti politi~kog razgovora
i to bi moglo da bitno promeni pozicije SPO-a, ~iji su ~elnici do sada,
za razliku od lidera SZP-a, insistirali da se pre svega pregovorima, i
iskqu~ivo mirnim putem, nenasilnim putem preko parlamenta, do|e do
novih izbora i samim tim promena. Lider ND-a Du{ko Mihajlovi} tvr-
dio je nedavno kako se trenutna politi~ka igra u Srbiji svodi zapravo na
„bitku za Vuka” i da }e ona strana koja privu~e Vuka imati ve}inu na „iz-
borima ili na ulici”. Ako se ova svakako interesantna procena uzme kao
sasvim ta~na, nakon svega {to se oko Dra{kovi}a doga|alo protekle ne-
deqe, moglo bi se mo`da zakqu~iti kako je u ovom trenutku Vuk neupore-
divo bliì ulici. Oni koji su ve} na ulici, me|utim, jedva di{u u svojim
nastojawima da na protestima okupe ve}i broj qudi, dok SPO uporno pro-
gla{ava takav vid politi~ke borbe – kao davno prevazi|en i neefikasan.
Izlazak SPO na ulicu u ovom trenutku zna~io bi tako|e i odricawe vrha
ove stranke od ~esto pomiwane tvrdwe kako se ne moè Dunav (SPO) uli-
81
vati u potok (SZP), ve} samo obrnuto. S druge strane, ako se u Srbiji po-
sledwih nedeqa zaista vodi „bitka za Vuka”, ostaje dilema za{to bi oni
koji su èleli da ga ubede da stane na wihovu stranu i borili se da on bez
ostalih iz opozicije iza|e na izbore, istovremeno poku{ali i da ga ubi-
ju. „Bore}i” se za Vuka, „Politika” je dan-dva uo~i ovog doga|aja (poziva-
ju}i se na neke svoje dobro obave{tene izvore) upozoravala lidera SPO-a
kako \in|i} navodno poku{ava da ga „po{aqe u Hag”…
Istovremeno, na vlasti je da shvati kako saobra}ajni udes u kome
predsednik najja~e opozicione partije jedva izvu~e ìvu glavu, a ~etvori-
ca wegovih bliskih saradnika poginu, ne moè biti obi~an saobra}ajni
udes. Vlast koja to ne shvata i ujedno ne poku{ava da ~itav slu~aj {to pre
demistifikuje (ako ima ~ime), ozbiqno rizikuje da se na|e pod lavinom
sli~nih optu`bi o poku{aju fizi~ke eliminacije Vuka Dra{kovi}a. U ze-
mqi sa najvi{e policajaca po glavi stanovnika, u posledwe dve-tri godi-
ne ionako se dogodilo toliko nerazja{wenih ubistava va`nih qudi da to
ve} poodavno zaudara do neba. Ubijena su, na primer, trojica qudi (Baxa,
Kundak, Tref) koji su zalazili u ku}u samog predsednika dràve, a najvi{e
{to je doprlo do javnosti bilo je kako je Baxin ubica na nogama imao pa-
tike. Pre nekoliko meseci, u centru grada, i usred bela dana, likvidiran
je i poznati novinar Slavko ]uruvija, a sve {to je prethodilo ovom ubi-
stvu upu}uje na zakqu~ak o politi~koj likvidaciji. I opet nikom ni{ta.
Toliko nerazja{wenih slu~ajeva te{ko moè biti slu~ajno. Pogoto-
vo u dràvi sa toliko onih koji nose patike ili voze neregistrovane ka-
mione.
Prema svedo~ewu reportera „Glasa”, nastradali Veselin Bo{kovi}
nevoqno je po{le nedeqe krenuo na put sa koga mu nije bilo povratka. To
je, prema novinarima ovog lista, kroz pla~ u lazareva~kom Domu zdravqa
ispri~ala Bo{kovi}eva supruga. U toku sahrane na Top~iderskom grobqu
neki od prisutnih govorili su kako je Bo{kovi} navodno smatrao da ni-
je u redu da ide iz Beograda u trenutku kada se saznalo da je Vladimir Ni-
koli}, novopostavqeni direktor marketinga u Direkciji za gradsko gra-
|evinsko zemqi{te (~iji je Veselin Bo{kovi} bio direktor), kidnapovan
pod misterioznim okolnostima i to najverovatnije od strane policije. Do
pre ~etiri meseca Nikoli} je i sam radio u policiji i, po nekim tvrdwa-
ma, bio ~ak jedan od ~elnih qudi beogradskog SDB-a. U Direkciji je po~eo
da radi pre nekoliko nedeqa i to sa ambicijom da odeqewe za marketing,
sa ~ijim radom direktor Bo{kovi} nije bio u potpunosti zadovoqan, re-
organizuje i u~ini najja~im delom firme. Ubrzo je kidnapovan, a pro{log
ponedeqka sedmorica policajaca napravila su premeta~inu u wegovom
stanu traè}i navodno nekakav rokovnik i sugeri{u}i indirektno uti-
82
sak kako je Nikoli} ~ovek koji je verovatno bio u zabludi ako je mislio da
je prelaskom na novi posao uspeo da se otrgne policije. Nekome ko je (kao
Nikoli}) toliko znao izgleda nije opro{teno {to je novi posao dobio u
firmi koja vaì za oslonac (pre svega finansijski) opozicione vlasti u
Beogradu. U svakom slu~aju, po{tena istraga morala bi da utvrdi postoji
li bilo kakva veza izme|u pogibije Veselina Bo{kovi}a i kidnapovawa
jednog od wegovih saradnika.
Pokojni Veselin Bo{kovi} je postao direktor Direkcije pre, ot-
prilike, dve i po godine. Pre toga radio je kao na~elnik odeqewa za ko-
munalno-gra|evinske poslove SO Savski venac. Vaìo je za veoma sposob-
nog poslovnog ~oveka. Otkako je stao na ~elo Direkcije, firme od najve-
}eg zna~aja za funkcionisawe svih gradskih sistema, broj zaposlenih se
nekoliko puta uve}ao, pre svega zahvaquju}i velikoj disperziji poslova.
Iako je pri~a o li~nim zaradama smatrana najve}om povredom radne di-
scipline, znalo se, na primer, da su plate zaposlenih u Direkciji neupo-
redivo ve}e od plata stru~waka sli~nih profila u nekoj posrnuloj gra-
|evinskoj firmi. Za Bo{kovi}a kaù da je insistirao na „zapadwa~kom”,
gotovo pobo`nom prilazu poslu i, za na{e pojmove, izuzetnoj disciplini.
STRAH OKIVA SRBIJU

(Aleksandar Tijani}, „Svetlost”, 7. oktobar 1999. godine)
Strah se spu{ta nad Srbijom i pokriva je crna senka u kojoj }emo vi-
deti jo{ mnogo tragedija, jo{ mnogo zla i mnogo krvi…
Bojim se da ne moèmo ni{ta da uradimo, jer niko u Srbiji, bar ne
ovi qudi koje ja poznajem, nije spreman da ubije, da bi se u Srbiji uvela de-
mokratija, ali je mnogo qudi u Srbiji koji su spremni da ubijaju, da se Sr-
bija ne promeni. To je strahovita prednost zlikovaca…
NAPAD NA VUKA BI]E PONOVQEN

(Marko Lopu{ina, „Nedeqni telegraf”, 13. oktobar 1999.)
[ta nerazja{wena pogibija ~lanova SPO u ovom trenutku zna~i ne

samo za politi~ku scenu Srbije ve} i za budu}nost na{e zemqe, pitali smo
83
dr Rado{a Qu{i}a, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Tomi-
slava Kresovi}a, politi~kog analiti~ara, i doktora Milana Pa{anskog,
profesora Saobra}ajnog fakulteta i eksperta za terorizam. Svi se oni
slaù, mawe ili vi{e, da je na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999, poku-
{an atentat na Vuka Dra{kovi}a.
– Prema {turim informacijama zvani~nika, te{ko je re}i {ta je
istina o nesre}i na lazareva~kom drumu. Ni{ta se ne bi promenilo i ako
bi dràva demantovala tvrdwu Vuka Dra{kovi}a da je to bio atentat na
wega, jer }e takva sumwa uvek ostati u javnosti. Ovo je jedan u nizu atenta-
ta ~iji po~inioci, verovatno, nikada ne}e biti otkriveni – kaè dr Ra-
do{ Qu{i}. – Odluku o saop{tavawu istine u svojim rukama drì poli-
tika, a ne policija.
Dr Milan Pa{anski, profesor na Saobra}ajnom fakultetu i eks-
pert za terorizam, smatra da je atentat na ~elnika SPO „politi~ko nasi-
qe u funkciji zadràvawa postoje}eg politi~kog stawa u Srbiji.”
– Jo{ pre {est godina sam izjavio da u Srbiji ni~u klice autohto-
nog terorizma sa bratoubila~kim ciqevima. U me|uvremenu se politi~ko
nasiqe u Srbiji toliko usavr{ilo da je i tehnika likvidacije unapre|e-
na, pa se politi~ki protivnici, koji su ubijani u tzv. sa~eku{ama, kakav
je slu~aj bio prilikom atentata na Branislava Mati}a Belog (finansije-
ra SPO), sada uklawaju suptilnim reìrawem saobra}ajne nesre}e, {to
se dogodilo rukovodiocima SPO. Uz to, dràvni zvani~nici, mediji, a i
javnost neprestano mute vodu poku{avaju}i da politi~ko nasiqe prikri-
ju od samih sebe.
Tomislav Kresovi}, saradnik Instituta za geopoliti~ke studije,
tvrdi da je atentat kolektivan ~in, jer organizator èli da uspeh atentata
bude osiguran. Zato iza atentata uvek stoji mo}na infrastruktura neke dr-
àve, stranke ili samog politi~kog podzemqa i zato u politi~kim ubi-
stvima u~estvuju najmawe tri lica – naru~ilac, organizator i izvo|a~ aten-
tata. Otuda Kresovi} veruje da }e lider SPO i daqe biti meta atentatora.
– Atentat na Vuka Dra{kovi}a nije zavr{en. Mislim da }e napad na
lidera SPO biti ponovqen. Prvo zato jer organizatori to èle, a dru-
go, jer sam ubica namerava da ispravi svoju gre{ku. Voza~-ubica je bruta-
lan ~ovek velike upornosti. On sada ìvi u strahu, jer je kao likvidator
ujedno i krunski svedok naru~enog ubistva, pa se boji da ga organizatori
atentata na Dra{kovi}a ne ubiju. Da bi spasao svoju glavu, ubica mora
opet da udari na Dra{kovi}a i to negde u wegovoj blizini, da bi posejao
jo{ ve}i strah u ovoj stranci i u javnosti.
Ima politi~kih analiti~ara koji veruju da je poku{aj atentata na
Vuka Dra{kovi}a delo osvetnika iz politi~kog establi{menta, koji su
84
hteli da ga kazne zato {to je svojevremeno, mimo skup{tinskog dogovora,
obelodanio srbijansku dràvnu tajnu o dràvnom udaru u Crnoj Gori –
tvrdi daqe Tomislav Kresovi}.
Profesor Milan Pa{anski, kao ~ovek koji je radio u jugoslovenskoj
tajnoj policiji i napisao kwigu o terorizmu, a sprema delo o ~uvenom
Karlosu, kaè da logika istrage nalaè i sudiji i policajcu da u slu~aju
atentata prvo krene u potragu za motivima.
– Za fizi~ko uklawawe Vuka Dra{kovi}a i razbijawe SPO politi-
~ki su bile zainteresovane sve konkurentske stranke. Atentat su mogle da
organizuju sve srpske stranke koje imaju svoju logistiku: dovoqno para da
finansiraju organizaciju atentata, dovoqno qudi da organizuju mreù pra-
}ewa i javqawa o kretawu Vuka Dra{kovi}a, svoju gardu da obezbedi tajnost
~itave operacije i svoju tajnu slu`bu koja }e angaòvati ubicu. Prona}i
ubicu danas je u Srbiji najmawi problem, jer je srpska glava vrlo jeftina.
I profesor Rado{ Qu{i} smatra da su u ovom slu~aju samo motivi
jasni, a sve ostalo je i daqe zagonetka:
– Motiv za atentat na Vuka Dra{kovi}a moè biti samo jedan – ne-
stanak sa politi~ke scene najja~e politi~ke li~nosti opozicije u Srbiji.
To {to strana~ki lideri nemaju svoje naslednike jeste velika slabost na-
{ih partija.
Tomislav Kresovi} ne odbacuje ni mogu}nost da su organizatori na-
pada na lidera SPO stranci:
– Kako se Srbija nalazi pod stalnim pritiskom dràva sa sumwi-
vim politi~kim namerama, ne odbacujem mogu}nost da je atentat na Vuka
Dra{kovi}a naru~en iz inostranstva i da su ga izveli pripadnici stra-
ne tajne slu`be. Po na~inu kako je napad izveden, moè se sumwati da je u
atentat ume{ana ruska tajna slu`ba. Naime, posledwih godina u Rusiji se
dogodilo nekoliko saobra}ajki i politi~kih ubistava u kojima je ubica
bio kamion natovaren peskom. Ruska smrt je, izgleda, stigla i u Srbiju, jer
je KGB tako hteo, ili je neko drugi, na primer „OVK”, èleo da izgleda
kao da je to duga ruska ruka!
85
86
SPO TRAGA ZA UBICAMA
Odmah po tragediji, bilo je jasno da je re~ o dràvnom zlo~inu iza

kojeg su Slobodan Milo{evi} i wegova Slu`ba dràvne bezbednosti, ali
je trebalo pribaviti ~vrste dokaze.
Nade u zvani~nu istragu nije bilo, jer su ubice komandovale i poli-
cijom i pravosu|em.
Zato je SPO formirao svoj Pravno-ekspertski tim i, u dramati~-
nim okolnostima divqawa vladaju}eg terora i terorista, krenuo u potra-
gu za ubicama.
Za {efa Pravno-ekspertskog tima imenovan je advokat i republi~ki
poslanik SPO Borivoje Borovi}. Ta odluka }e se, me|utim, pokazati kao
pogre{na.
Borovi} je, naime, iz neznawa, nebrige, jeftine medijske promoci-
je, ili po nalogu SDB, insistirao na pronalaèwu i saslu{awu neke dvo-
jice bra}e Ma}ika, iako je bilo jasno da oni nemaju nikakve veze sa zlo~i-
nom. înio je to uprkos odluci Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove,
donetoj na zahtev predsednika Stranke, da Pravno-ekspertski tim, preva-
shodno, traga za vlasnikom kamiona-ubice i registarskih tablica kamio-
na, kao najbrèm na~inu da se prona|u nalogodavci, organizatori i po~i-
nioci zlo~ina.
To je usporilo istragu i dalo povoda svakojakim glasinama, ali je
Pravno-ekspertski tim uspeo da temeqno prikupi dokaze, pa je Vuk Dra-
{kovi} ve} 6. decembra 1999. podneo krivi~nu prijavu protiv tada{wih
{efova DB Srbije i DB Beograda, Radomira Markovi}a i Milana Rado-
wi}a, kao organizatora masakra na Ibarskoj magistrali.
Tri dana nakon {to je Slobodan Milo{evi} izgubio vlast, Bori-
voje Borovi} je poku{ao pu~ u SPO-u, isti~u}i sebe kao predsednika. Ni-
je uspeo. Odmah je formirao svoju stranku i, uz medijsku i drugu podr{ku
pobedni~ke koalicije DOS, koja je ubice sa Ibarske magistrale zadrà-
la na komandnim funkcijama Dràvne bezbednosti i jo{ ih proglasila
za heroje, krenuo u izbornu kampawu protiv Srpskog pokreta obnove i Vu-
87
ka Dra{kovi}a. Uo~i decembarskih parlamentarnih izbora, prokrstario
je Srbiju i prosipao samo laì o svojoj doju~era{woj Stranci.
Tim svojim qudskim padom objasnio je sve, poni{tio i moralno sa-
hranio sebe samoga.
FORMIRAN PRAVNO-EKSPERTSKI TIM

(9. oktobar 1999.)
Na zahtev predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a,

danas je formiran Pravno-ekspertski tim Stranke, koji }e voditi para-
lelnu istragu o zlo~inu na Ibarskoj magistrali i o svojim nalazima i
zahtevima upu}enim dràvnim i istra`nim organima obave{tavati jav-
nost.
Pravno-ekspertski tim }e, pre svega, istraìvati kamion ubicu. Gde
je i kada proizveden, kada je uvezen u Srbiju, ko ga je uvezao i kome ga je pro-
dao ili unajmio, ko je proizvo|a~ registarskih tablica, gde je i po ~ijem
nalogu kamion natovaren peskom?
Posebno istraìti za{to nema registarskog broja kamiona u dràv-
noj kompjuterskoj evidenciji i postoji li neka tajna evidencija vozila za
tajne operacije.
Zakqu~eno je da je ovo najpre~i put da se otkriju vlasnik i korisnik
kamion na dan zlo~ina, a samim tim i nalogodavci i organizatori, kao i
voza~-ubica.
ZAKQU^CI PREDSEDNI[TVA
(14. oktobar 1999.)
Predsedni{tvo Srpskog pokreta obnove najo{trije osu|uje atentat

na predsednika SPO Vuka Dra{kovi}a i brutalno ubistvo ~etvorice svo-
jih istaknutih ~lanova i funkcionera grada Beograda: Veselina Bo{ko-
vi}a, Zvonka Osmajli}a, Vu~ka Rako~evi}a i Dragana Vu{urovi}a.
Predsedni{tvo izraàva ogor~ewe {to nadle`ni organi jo{ nisu
prona{li izvr{ioce i naru~ioce ovog zlo~ina, niti su bilo {ta ozbiq-
no preduzeli u tom pogledu.
88
Predsedni{tvo SPO je ponosno {to je Srpski pokret obnove u svo-
jim redovima imao takve qude, stru~wake, pregaoce i dobrotvore i izra-
àva im neizmernu i trajnu zahvalnost.
Predsedni{tvo najdubqe saose}a sa bolom porodica ubijenih, uz oba-
vezu da wihovi roditeqi, supruge i deca budu trajna briga Stranke.
Predsedni{tvo SPO }e pruìti svaku vrstu pomo}i svom Pravno-
-ekspertskom timu koji vodi paralelnu istragu o ovom zlo~inu, kako bi
se otkrili i ubice i naru~ioci.
Predsedni{tvo SPO }e, istovremeno, u ime Stranke, zatraìti po-
mo} nadle`nih me|unarodnih organizacija u rasvetqavawu ovog zlo~ina,
jer to nalaè na{ program borbe za demokratsku Srbiju ukqu~enu u Evro-
pu i demokratski svet.
Sramnim optu`bama i naglo organizovanom medijskom hajkom pro-
tiv lokalne vlasti u Beogradu, reìm vre|a sve ~lanove SPO u celoj Sr-
biji, jer je toj kampawi laì pribegao nakon ubistva ~etvorice ~elnih qu-
di Stranke i poku{aja ubistva predsednika SPO. Ako reìm misli da }e
laìma prikriti tragove zlo~ina ili }e najavom novih zlo~ina upla{i-
ti SPO, onda mora znati da u tome nikada ne}e uspeti. Ko ho}e da seje ve-
tar, sigurno }e po`weti oluju, kako kaè na{ narod.
POMO] OD INTERPOLA
(16. oktobar 1999.)
Srpski pokret obnove i Pravno-ekspertski tim SPO zatraìli su

danas pomo} od Interpola u otkrivawu izvr{ioca i organizatora ubi-
stva ~etvorice funkcionera ove stranke. Tekst upu}en Interpolu glasi:
„Dana 3. oktobra 1999. godine, u poku{aju ubistva Vuka Dra{kovi}a,
lidera Srpskog pokreta obnove, vode}e opozicione demokratske stranke u
Srbiji, ubijena su ~etvorica istaknutih ~lanova ove stranke: Veselin Bo-
{kovi}, Zvonko Osmajli}, Dragan Vu{urovi} i Vu~ko Rako~evi}.
Zlo~in je izveden tako {to je kamion marke „Mercedes”, ~iju vam fo-
tografiju i tehni~ke osobine {aqemo u prilogu, naglo i namerno, u pu-
noj brzini, uz to i optere}en peskom, skrenuo na suprotnu traku, na auto-
mobil marke „Audi 8”, koji je vozio Veselin Bo{kovi} i pored kojeg je se-
deo lider Stranke Vuk Dra{kovi}. Te{ko o{tetiv{i taj automobil, ~i-
ji je voza~ izbegao direktan sudar, kamion-tenk je prosto smrskao slede}i
automobil u kome su bili Osmajli}, Vu{urovi} i Rako~evi}.
89
Nadle`ni organi Republike Srbije sabotiraju istragu o ovom zlo-
~inu. Voza~ kamiona je misteriozno nestao, jer bi wegovo hap{ewe i ob-
jektivna istraga otkrili i naru~ioce i organizatore zlo~ina. âk je iz-
brisan i registarski broj tablica kamiona iz dràvne kompjuterske ba-
ze podataka, a istraga ne saop{tava ni podatke o vlasniku kamiona.
Zbog toga je Srpski Pokret Obnove oformio svoj Pravno-ekspertski
tim za otkrivawe voza~a ubice i wegovih nalogodavaca.
Pomo} Interpola za nas je dragocena.”
„OSA” – TO JE DB SRBIJE
(21. oktobar 1999.)
Takozvana „Osa”, koja je ju~e na sebe preuzela atentat na predsedni-

ka SPO i ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, teroristi~ka
je organizacija koja, zaista, postoji.
Prema pouzdanim informacijama do kojih je do{ao Pravno-ekspert-
ski tim Srpskog pokreta obnove, „Osa” je Slu`ba dràvne bezbednosti Sr-
bije, odnosno onaj deo Slu`be koji je Radomir Markovi} pretvorio u te-
roristi~ku skupinu. Slu`ba raspolaè i specijalnim jedinicama za li-
kvidacije, posebnim odeqewima za tajno uho|ewe i prislu{kivawe, kao
i centrom za dezinformacije. Upravo u tom centru pisano je i saop{te-
we „Ose”.
KAMION-UBICA U POSEDU MUP-a SRBIJE

(1. novembar 1999.)
Iz pouzdanih izvora koje ne èli da otkriva, Pravno-ekspertski

tim SPO do{ao je do dokaza da je kamion-ubicu u Jugoslaviju, na grani~-
nom prelazu Kelebija, uvezao Dragan Gaji} iz sela Bigrenica kod ]upri-
je, ina~e na radu u Nema~koj, ali mu je taj kamion zaplenila Savezna upra-
va carine i, po okon~awu prekr{ajnog postupka, ustupila ga, u septembru
1998, MUP-u Srbije.
Re{ewe o dodeli kamiona MUP-u Srbije potpisao je na~elnik Sa-
vezne uprave carina Petar Raji}.
90
Zahtevamo od Op{tinskog suda u Lazarevcu da Petra Raji}a saslu{a
kao svedoka i da izvr{i uvid u dokumentaciju Savezne uprave carina.
Pravno-ekspertski tim SPO uputio je Sudu u Lazarevcu dokumen-
taciju o kamionu oduzetom Draganu Gaji}u. Broj {asije kamiona je WDB
62502915383003, isti kao i kamiona-ubice.
UBICI JE IME: DB
(3. novembar 1999.)
Navr{ilo se trideset dana od smrti na{ih najboqih i najdraìh:

Veska, Zvonka, Gage i Vu~ka. Iako istra`ni organi Milo{evi}eve drà-
ve nastoje da to prikriju, sumwe nema da su oni ubijeni, a da je ubici ime
– Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije.
Pravno-ekspertski tim Srpskog pokreta obnove ve} je utvrdio sle-
de}e kqu~ne ~iwenice:
1. Kamion-ubica u posedu je MUP-u Srbije od septembra 1998.
godine.
2. Registarske tablice kamiona proizvedene su u MUP-u Sr-
bije.
3. Registarskih tablica kamiona-ubice nema u kompjuterskoj
evidenciji vozila, ve} se nalaze u „specijalnoj evidenciji”
DB Srbije. Kwigu o toj tajnoj evidenciji odneli su visoki
funkcioneri policije, odmah posle zlo~ina.
Iz pouzdanih izvora, Pravno-ekspertski tim Srpskog pokreta obno-
ve saznao je da je, neposredno po ~etvorostrukom ubistvu na Ibarskoj ma-
gistrali, generalni direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes, koji
je tako|e i funkcioner Dràvne bezbednosti Srbije, naredio svom na~el-
niku u Carini, Petru Raji}u, da izmeni re{ewe od septembra 1998, kojim
je kamion-ubica dodeqen MUP-u Srbije, i da izda falsifikovano re{e-
we o dodeli tog kamiona Elektroprivredi Srbije, rudniku „Bela}evac”
na Kosovu.
Prema istim izvorima, Petar Raji} je odbio da to u~ini.
Ponovo zahtevamo da Raji} bude saslu{an kao svedok i da istragu
preuzme Okru`ni sud u Beogradu, jer je jasno da je re~ o ~etvorostrukom
ubistvu u organizaciji DB Srbije.
91
FORMIRATI ANKETNI ODBOR
(5. novembar 1999. godine )
Predsedni{tvo Srpskog pokreta obnove odlu~ilo je danas da posla-

nici SPO, na sednici Skup{tine Srbije zakazanoj za 9. novembar, ista-
knu zahtev za vanrednim demokratskim izborima na svim nivoima u na{oj
republici i da zatraè formirawe skup{tinskog Anketnog odbora, ko-
ji bi utvrdio sve va`ne ~iwenice vezane za pogibiju ~etvorice ~elnih
funkcionera SPO.
Zahtev za raspisivawem vanrednih demokratskih izbora na svim ni-
voima u Srbiji, ukqu~uju}i i izbore za predsednika Srbije, utemeqen je
na Zakqu~cima okruglog stola demokratske opozicije od 14. oktobra ove
godine i odlukama 28 op{tinskih i gradskih skup{tina u Srbiji od 22.
oktobra, kojima se traè vanredni i demokratski izbori u Srbiji do kra-
ja ove godine.
Predsedni{tvo SPO je na dana{woj sednici sa àqewem naglasilo
da su neke opozicione stranke i grupacije u Srbiji tek sada, posle izgubqe-
na ~etiri meseca, prihvatile stavove SPO od juna ove godine, da su demo-
kratski izbori jedni legitimni i najbrì put za promenu vlasti u Srbiji.
Strategija da ne sme biti borbe za demokratske izbore, sve dok pred-
sednik SR Jugoslavije Slobodan Milo{evi} ne podnese ostavku, pokaza-
la se i pogre{nom i {tetnom po demokratske snage u Srbiji. Izgubqena
su ~etiri dragocena meseca, izdu{ena je velika narodna energija za demo-
kratskim promenama, reìm se u~vrstio i zaveo poredak straha i dràv-
nog terora.
Predsedni{tvo SPO pozdravqa zahteve Francuske i jo{ mnogih ze-
maqa Evropske unije da se ukinu sve me|unarodne sankcije protiv Srbije,
SR Jugoslavije i gra|ana na{e dràve i da se i u Srbiji, kao svuda u demo-
kratskom svetu, vlast osvaja ili gubi na demokratskim izborima.
Predsedni{tvo SPO podràva i odre|ene znake spremnosti SAD da
i ta velika i vode}a dràva na{ega sveta i vremena koriguje svoju politi-
ku u smeru stalnih zahteva SPO da sve sankcije prema na{em narodu i gra-
|anima Srbije i SR Jugoslavije hitno moraju biti ukinute.
Predsedni{tvo SPO podse}a da su, zbog svog doslednog zalagawa za
demokratske izbore i ukidawe me|unarodnih sankcija na{oj dràvi i na-
rodu, Srpski pokret obnove i wegov predsednik Vuk Dra{kovi} od dela
opozicije optuìvani za saradwu sa reìmom i da predstavnici te iste
opozicije sada traè i ukidawe sankcija i demokratske izbore, {to SPO
pozdravqa.
92
NARODNOJ SKUP[TINI
REPUBLIKE SRBIJE
(6. novembar 1999. godine)
Poslani~ki klub Srpskog pokreta obnove u Narodnoj skup{tini

Srbije zahteva da predloèni dnevni red zasedawa Narodne Skup{tine od
9. novembra 1999. godine bude dopuwen ta~kom dnevnog reda:
FORMIRAWE ANKETNOG ODBORA NARODNE SKUP[TINE SRBI-

JE RADI UTVR\IVAWA ÎWENICA VEZANIH ZA POGIBIJU Ê-
TVORICE VISOKIH FUNKCIONERA SRPSKOG POKRETA OBNO-
VE 3. OKTOBRA 1999. GODINE
O B R A Z L O @ E W E
êtvorica visokih funkcionera SPO (Veselin Bo{kovi}, Zvonko
Osmajli}, Dragan Vu{urovi} i Vu~ko Rako~evi}) poginuli su 3. oktobra
1999. na Ibarskoj magistrali, u selu Petka kod Lazarevca, a predsednik
SPO Vuk Dra{kovi} je povre|en.
Mnoge ~iwenice ukazuju na to da to nije bio saobra}ajni udes, nego
poku{aj ubistva predsednika SPO, lidera vode}e opozicione stranke u
Srbiji.
Policijski i istra`ni organi jo{ nisu ustanovili:
1. Ko je vozio kamion kojim su ubijena ~etvorica visokih funk-
cionera Srpskog pokreta obnove;
2. Ko je vlasnik kamiona;
3. Kako to da registarskog broja kamiona nema u dràvnoj kom-
pjuterskoj evidenciji podataka.
Zbog svega ovoga, kao i niza drugih veoma sumwivih i zabriwavaju}ih
okolnosti, Poslani~ki klub SPO traì formirawe skup{tinskog An-
ketnog odbora, u skladu sa ~lanovima 72, 73 i 74 Poslovnika Skup{tine Sr-
bije, s obzirom da su poslanici vladaju}e ve}ine odbili da o tragi~nom
doga|aju od 3. oktobra raspravqa Odbor za bezbednost Skup{tine Srbije.
Poslani~ki klub Srpskog pokreta obnove predlaè da ANKETNI
ODBOR bude sastavqen od slede}ih ~lanova:
1. Slobodan Nenadovi}, predsednik Odbora za bezbednost;
2. Borivoje Borovi};
3. Vojislav Mihailovi}, potpredsednik Skup{tine Srbije;
93
4. Predstavnik SPS-a;
5. Predstavnik SRS-a;
6. Predstavnik JUL-a.
ANKETNI ODBOR bi, u sladu sa svojim ovla{}ewima, bio duàn
da utvrdi:
– Da li je bilo propusta u radu policijskih i istra`nih organa;
– Da li su istra`ni organi u svom radu ometani od strane organa
dràvne bezbednosti, javne bezbednosti, carinskih ili drugih dràvnih
organa;
– Da li su neki dràvni organi, i po ~ijem nalogu, radili na ukla-
wawu dokumenata i drugih materijalnih dokaza vezanih za tragi~ni doga-
|aj od 3. oktobra i da li je bilo pritisaka na svedoke da daju la`ne iskaze.
Poslani~ki klub Srpskog pokreta obnove zahteva da Anketni odbor
sve ovo ispita u najkra}em mogu}em roku i da, odmah po obavqenom zadat-
ku, o tome dostavi izve{taj Narodnoj Skup{tini Srbije i predloì odgo-
varaju}e mere.
Za predsednika Anketnog odbora predlaèmo poslanika Slobodana
Nenadovi}a, predsednika Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije.
SPO NAPU[TA SKUP[TINU SRBIJE

(9. novembar 1999, Saop{tewe SPO)
Na dana{wem zasedawu Skup{tine Srbije, poslanici crveno-crne

koalicije odbili su predlog poslanika Srpskog pokreta obnove da se u
dnevni red uvrsti i formirawe Anketnog odbora o zlo~inu na Ibarskoj
magistrali.
Pre glasawa o uvr{}ivawu predloga SPO u dnevni red sednice,
predsednik Skup{tine Dragan Tomi} saop{tio je da je „li~no protiv” da
se Anketni odbor formira, jer „tema” nije u nadle`nosti Skup{tine Sr-
bije, nego pravosudnih organa. Da ne bi on sam prosu|ivao i presu|ivao,
kako je rekao, pozvao je Ratka Markovi}a, ustavotvorca i poslanika SPS,
da iza|e za govornicu i to isto kaè umesto wega.
Markovi} je objasnio da bi formirawe Anketnog odbora, prema pred-
logu SPO, bilo – protivustavno.
Rad Skup{tine prenosila je RTS. Sve vreme dok su govorili pred-
stavnici opozicije u Skup{tini (SPO i koalicija „Vojvodina”), wiho-
ve re~i je „pokrivao” komentator RTS-a.
94
Po{to predlog o Anketnom odboru nije usvojen, poslanici Srpskog
pokreta obnove su napustili daqe zasedawe Skup{tine.
Potpredsednik Skup{tine i poslanik SPO Vojislav Mihailovi}
izjavio je novinarima da se poslanici SPO ne}e vratiti u Skup{tinu
dok istra`ni organi ne obave svoj posao i ne prona|u krivca za tragedi-
ju koja se dogodila 3. oktobra.
95
96
TEMEQI HRAMA
UBIJENOG KTITORA
(Beograd, 31. oktobar 1999.)
Na Svetog Luku, krsnu slavu Veselina Bo{kovi}a, u beogradskom na-

sequ Ko{utwak, Patrijarh srpski, Wegova svetost Gospodin Pavle, osve-
{tao je temeqe istoimenog Hrama, jednog od najlep{ih u srpskom narodu.
Vesko je bio ktitor i predsednik Odbora za izgradwu.
Posle zlo~ina na Magistrali, wegova supruga, k}erke, majka, brat i
sestre nisu se premi{qali ni trena. Hram Svetog Luke, Veselinov san i
amanet, bi}e sazidan.
Ktitora su ubili zlikovci i bezbo`nici, ali }e wegov Hram da
ìvi.
VERA U BOGA – TEMEQ SVEGA

(„Srpska re~”, Milica \or|evi|, 11. novembar 1999.)
Ve} deset godina, Srpska pravoslavna Crkva, slu{aju}i potrebe svo-

jih vernika, poku{ava da izgradi Hram Svetog Luke u Ko{utwaku.
Pro{le godine, u ovo vreme, otac Milan Vilenica, paroh pri Hra-
mu Svetog Vaznesewa u @arkovu, predloìo je svom parohijanu i prija-
tequ Veselinu Bo{kovi}u da bude predsednik Odbora za izgradwu hrama
Svetog Luke.
„Odmah je pristao i rekao da bi mu to bila ~ast”, se}a se otac Mi-
lan. Od tog trenutka, pa tokom godine, ideja o podizawu crkve koja bi bi-
la jedina na prostoru na kome ìvi oko ~etrdeset hiqada stanovnika pre-
rasla je u ambiciozan i rasko{an projekat kakv do sada nije ostvaren u Ju-
goslaviji, mo`da ~ak ni na Balkanu. Veselin Bo{kovi}, na ~elu Direkci-
je za gra|evinsko zemqi{te, umesto darodavca i pomaga~a crkava, ovde se
prvi put pojavio kao pokreta~ i najve}i ulaga~, pa otac Milan isti~e da
97
je Hram posve}en Svetom Luki, koji je i za{titnik doma Bo{kovi}a, bez
sumwe i Veselinova zadu`bina.
Po{to se crkve i manastiri grade iskqu~ivo dobrovoqnim prilo-
zima, Direkcija za gra|evinsko zemqi{te je snimila i petominutni film
u kome se pozivaju dobrotvori Crkve re~ima:
„Gradimo hramove u slavu Boìju, da bismo sebe izgradili u qude”.
Gledaocima „Studija B” kompjuterskom animacijom predstavqen je,
zapravo, misionarski centar, ~itav kompleks gra|evina ~ija namena pre-
vazilazi bogoslu`benu.
„Hram Svetog Luke zami{qen je da podmiruje potrebe qudi od ro-
|ewa pa do smrti”, kaè otac Milan koji je i stare{ina budu}eg hrama.
Protoneimar je arhitekta Miladin Luki} iz Zavoda za za{titu spomeni-
ka Srbije. Gra|evine bi trebalo da budu spoj stare sakralne arhitekture
sa modernom, a razme{taj zgrada izme|u i oko kojih je {irok prostor oivi-
~en ~empresima podse}a na anti~ka svetili{ta.
Hram Svetog Luke slu`beno je namewen ìteqima @arkova, ûkari-
ce i Rakovice, ali, kada bude zavr{en, trebalo bi da privu~e ne samo verni-
ke koji ìve daqe od tih op{tina nego i one kojima je pored vere neophod-
na i materijalna pomo} koju ne mogu sebi da priu{te. Zato }e im na raspo-
lagawu biti bolnica i de~iji vrti}. Direkcija je Crkvu oslobodila nado-
knade za ure|ewe prostora, a na osve{tewu krsta po~etkom septembra sa-
op{teno je da }e patrijarh osve{tati i temeqe krajem oktobra ove godine.
„Da je Veselin ìv, Hram bi sigurno bio zavr{en do Svetog Luke
slede}e godine”, kaè na{ sagovornik. „Radovi nisu prekinuti posle we-
gove smrti, jer su gradwu nastavili Veselinovi najbliì srodnici, su-
pruga Gorana, brat Goran i sestre. Oni su zajedno sa Srpskom pravoslav-
nom Crkvom najve}i darodavci”.
Patrijarh je osve{tao temeqe u koje je simboli~no ugra|eno pet ka-
menova koje je Veselin Bo{kovi} doneo sa svojih putovawa. Jedan je iz Hi-
landara i ~etiri iz Manastira u Crnoj Gori ~iji je dobrotvor bio.
„Ovim {to je pokrenuo, sebe je ovekove~io. Ugledao se na na{e pret-
ke koji su, pored palata, za sobom ostavqali i crkve”, mi{qewe je oca
Milana Vilenice, koji obja{wava u ~emu je vrednost ovakvih poduhvata.
Pre svega, u qudima koji poku{avaju da druge iz svoje okoline oslobode
straha od ispovedawa sopstvene pravoslavne vere, straha koji je bio uslov-
qen nerazumnim posleratnim pritiskom. „Osim toga, na{ narod je gra-
diteqski. Do ~etrdesetih godina ovog veka ostavqao je za sobom i zadu`-
bine. Hvala Bogu da se ta tradicija vra}a”.
Nije pro{lo mnogo od vremena od kada je zakon zabrawivao da su u
novim naseqima grade i verski objekti. Danas su propisi izmeweni, pa
98
bi Hram svetog Dimitrija u beogradskom Bloku 32 trebalo da bude prva
nova pravoslavna crkva u Novom Beogradu.
Novi Beograd odavno nije naseqe nego grad, koji postoji ve} pede-
set godina a nema nijednu bogomoqu, iako broji oko 350,000 stanovnika.
„Pro{le godine su osve}eni temeqi, a ove godine smo po~eli sa zi-
dawem. Da nije bilo ovog nesre}nog rata, po~eli bismo gradwu mnogo ra-
nije, ve} po~etkom godine, sa prvim lepim vremenom”, kaè sve{tenik Raj-
ko, stare{ina hrama koji se gradi. „Prvo }e biti podignuta glavna zgra-
da, zvonik i administrativne prostorije, a potom i sve~ana krstionica,
verovatno i obdani{te za decu, s obzirom da }e porta biti velika”.
Krajem septembra 1998. potpisan je ugovor sa Direkcijom za gra|e-
vinsko zemqi{te o regulisawu me|usobnih odnosa na ure|ewu zemqi{ta,
povr{ine od skoro 2 hektara. „Re{ewe su potpisali patrijarh Pavle i,
eto, sada pokojni, Veselin Bo{kovi}. Veliku zahvalnost dugujemo Veseli-
nu Bo{kovi}u da po~nemo izgradwu Hrama jer nam je dodeqena po~etna
pomo} od milion dinara”.
Otac Rajko podse}a da narod koji dopusti da izgubi veru, obi~aje i
tradiciju mora da nestane.
„Imali smo puno seoba u svojoj istoriji. Prvo {to je na{ narod po-
dizao kada se nastawivao na novom mestu, bilo to biv{a Ugarska ili pre-
kookeanske seobe u Ameriku i Australiju, bile su bogomoqe. Hram je sto-
èr oko koga su se Srbi okupqali da se ne izgube”.
Prema izri~itoj èqi patrijarha pavla, polovinom septembra 1999.
godine, po~ela je gradwa Crkve Svete Petke na ûkari~koj padini, u kra-
ju u kome vi{e od {ezdeset godina nije gra|ena nijedna pravoslavna bogo-
moqa. Najblià vernicima je Crkva Svetog \or|a na Banovom Brdu, po-
dignuta jo{ 1936, kada je u okolini ìvelo oko petsto porodica. Uz crkvu
posve}enu jednoj od najve}ih misionarki hri{}anske vere trebalo bi da
bude podignut i parohijski dom i biblioteka.
Za projekat je angaòvan protomajstor Hrama Svetog Save, Branko
Pe{i}. Pro{log juna osve{tani su krst i zemqa na dan op{tinske slave,
a osve{tewu su prisustvovali prvi qudi Beograda. Gradska vlada je dode-
lila zemqi{te za podizawe crkve, a Patrijar{ija obezbedila novac za po-
~etak radova, pa je mogao da se utvrdi i datum postavqewa temeqa, 27. ok-
tobar, na dan Svete Petke.
Tog dana, nakon {to je Patrijarh sluìo svetu arhijerejsku litur-
giju prilikom polagawa kamena temeqca, otac Nikola Jovi}, stare{ina
budu}eg hrama, odrào je pozdravni govor. U wemu su se zajedno sa re~ima
nade, da ovakvi doga|aji bodre narod u te{kim vremenima, na{le i re~i
àqewa {to prvi put na ceremoniji osve{tewa temeqa nema Veselina Bo-
99
{kovi}a, pokreta~a svih bogougodnih dela koja se odnose na gradwu hra-
mova u prestonici.
„On i jo{ trojica bliskih prijateqa i saradnika Vuka Dra{kovi}a
poginuli su u okolnostima u kojima se – rekao je otac Nikola Jovi} – ne-
obja{wivo provla~i upravo ime svete Petke. Podse}amo, supruga Veseli-
na Bo{kovi}a mu je, upravo u vreme pogibije kod mesta Petke, palila sve-
}u za zdravqe, u beogradskoj Crkvi svete Petke. K}erka Zvonka Osmajli}a
se, neposredno pred o~evu pogibiju, javila majci sa izleta i saop{tila
da je ocu kupila ikonicu svete Petke. Na pole|ini je pisalo: „Sa~uvaj vo-
za~a na drumu”. Dragan Vu{urovi} se oènio u vreme svoje slave, Svete
Petke, na taj dan su mu kr{teni i sin i supruga, a Vu~ku Rako~evi}u, je u
vreme iste slave, ro|en sin.”
100
Patrijarh Pavle dolazi na osve}ewe temeqa hrama Svetog Luke,
u Ko{utwaku, ~iju je gradwu zapo~eo wegov ktitor Veselin Bo{kovi}
Patrijarh Pavle i Veskov brat Goran

101
Veskova majka Jelisavka na osve}ewu
Prepuna porta budu}eg hrama
102
ORDEN SVETOG SAVE
Na Top~iderskom grobqu u Beogradu, 11. novembra 1999, ~etrdese-

todnevni pomen Vesku, Zvonku, Gagi i Vu~ku sluìli su patrijarh srpski,
Wegova svetost Gospodin Pavle, i mitropolit crnogorsko-primorski
Amfilohije, sa jo{ mnogim sve{tenicima i monahiwama manastira ]e-
lije kod Vaqeva.
Patrijarh je, prilikom obra}awa porodicama ubijenih i jo{ hiqa-
dama prisutnih prijateqa, saop{tio i odluku Svetog arhijerejskog sino-
da Srpske pravoslavne crkve da Veselinu Bo{kovi}u, posmrtno, dodeli
Orden Svetog Save prvog stepena. Patrijarh je rekao:
„Bogu se pomolismo, bra}o i sestre, za du{e, tako iznenada oti{lih
sa ovoga sveta na onaj, slugu Boìjih, na{e bra}e, otaca, prijateqa i srod-
nika i va{ih i sviju nas poznanika i satrudnika na delu, na kome treba da
na ovom svetu i ìvimo i radimo sa sve{}u da }emo, i hiqadu godina da
ìvimo, oti}i sa ovoga sveta, po veri na{oj, u onaj svet gde nema ni bole-
sti, ni àlosti, ni uzdisawa, ako to zasluìmo svojom verom i ìvotom
po toj veri.
Poznavao sam Veselina toliko godina i znam da je on ìveo tako sa
sve{}u da }e zaista iza}i pred lice sudije pravednoga i da pred wim iz-
nese {ta je ~inio Wemu koji sve zna i sve vidi i da sve }e nam platiti,
uvek sa sve{}u, na mestu na kome je, i kao otac porodice, i na mestu na ko-
me je radio, da treba uvek ~initi ono {to Bog od nas o~ekuje – uvek dobro
bli`wima, uvek sluè}i bli`wima sa sve{}u evan|elskom da se veli~i-
na pred Bogom sti~e veli~inom sluèwa. I to je ona prava uteha koju tre-
ba da ima i porodica i svi poznanici i srodnici i svi oni koji su znali
svu ~etvoricu tragi~no poginulih.
Na dana{wi dan, ~etrdesetnicu, po veri na{oj Gospod odre|uje {ta
je pokojnik zasluìo svojim ìvotom na zemqi. Ustvari, on samo potvr|u-
je slobodu koju je pokojnik imao i koju je upotrebio ili na dobro bli`wih,
na slavu Boìju, ili suprotno od toga. Ja verujem da su ovi pokojnici na
~elu sa Veselinom zasluìli, zaista, carstvo nebesko, blaènstvo toga
carstva kome kraja nema.
103
Srpska crkva, imaju}i u vidu ìvot i rad i sve ono {to je dobro ~i-
nio ne samo Srbiji nego i svojim bli`wima i svima, koliko je mogao, po-
kojnog Veselina je odlikovala Ordenom Svetog Save, eto i posmrtno. Pred
Bogom ìvim ìvi su oni koji su ìveli po voqi Boìjoj i po wegovim
zapovestima i on je ìv i gleda nas sa ostalim precima na{im sa neba. I
da mi imamo uvek u vidu da i nas taj ~as ~eka, bez obzira da li }e to biti
od bolesti, da li }e biti od nesre}e od drugih, da li }e biti od zlo~ina na
koji bilo na~in, ali da }emo oti}i sa ovoga sveta. Ima da se na|emo onde,
u carstvu nebeskom, i sa pokojnim Veselinom i sa Zvonkom, Vu~kom i Dra-
ganom, i precima na{im postradalim koji stradaju i danas.
Gospode, milostiv budi du{ama upokojenih Veselina, Zvonka, Vu~ka
i Dragana i, Gospode, pomozi da i mi zasluìmo carstvo tvoje i blaèn-
stvo toga carstva zajedno s wima. Amin.”
Orden Svetog Save prvog stepena Vesku je dodeqen na predlog proto-
namesnika Milana Vilenice, nadle`nog sve{tenika parohijana. U pred-
logu za odlikovawe, protonamesnik Milan Vilenica isti~e:
„Va{a Svetosti
Nedavno po~iv{i Veselin Bo{kovi} bio je ~ovek kakav se retko mo-
gao sresti na ovim na{im prostorima. Kao visoki dràvni slu`benik i
direktor Direkcije za gra|evinsko zemqi{te grada Beograda, odlikovao
se neobi~nom skromno{}u, dobrotom, plemenito{}u i neposredno{}u u
kontaktima sa svim qudima.
Wegov skromni dom je bio mala crkva ukra{ena ikonama i dobro-
tom uku}ana, ~ija vrata su nadle`nom sve{teniku uvek bila otvorena. Svo-
ju krsnu slavu, Sv. apostola i jevangelistu Luku, redovno je i sa pravoslav-
nim obi~ajima slavio, ispovedao se i pri~e{}ivao. Sa wim na ~elu, we-
gova supruga Gorana i k}erke Vesna i Nina, primer su prave hri{}anske
porodice, po pona{awu, opho|ewu i patrijarhalnom vaspitawu.
Wegova kancelarija tako|e je li~ila na crkvu. Skromno ali sa uku-
som ure|ena, sa zidovima pokrivenim ikonama i slikama manastira, sve-
do~ila je o pravoslavqu i pobo`nosti wenog doma}ina pred mnogim qu-
dima koji su kod wega dolazili, uglavnom obra}aju}i se za pomo}. Na po-
~asnom mestu stajala je fotografija sa Wegovom sveto{}u patrijarhom
Pavlom i Patrijar{ka gramata koja mu je dodeqena za dobro~instva pre-
ma Crkvi. Svojim slu`benicima u firmi, kojih je preko dve stotine, osve-
{tawem prostorija, ustanovqewem slavqewa krsne slave Svetog Jovana,
otvorenim ispovedawem pravoslavne vere, zalagawem za obnovu duhovno-
sti na{eg naroda i bogoboja`qivim odnosom prema svetiwama, davao je
primer i osloba|ao ih straha od ispovedawa svoje pravoslavne vere, koji
je bio uslovqen nerazumnim posleratnim pritiskom.
104
Kao rukovodilac zna~ajne firme, nikada se nije pona{ao kao nedo-
dirqivi funkcioner, nego kao savesni slu`benik. Svoju pomo} nije uskra-
}ivao nikome. Mnoge u nu`di i sirote, a posebno izbeglice je stambeno
zbriwavao, pomagao, hranio i slao nu`ni sme{taj i pomo} u stanove gde
su ti qudi useqeni. Sa pa`wom je pratio sve humanitarne akcije i davao
svoj doprinos.
Prema Crkvi je gajio posebnu qubav. Kao potomak ~estite crnogor-
ske porodice, ~im je smogao snage, ukqu~io se u obnovu zapustelih sveti-
wa. Svoju vi{ekratnu pomo} pruìo je manastiru Mora~i, Ostrogu, Nik-
{i}koj @upi, crkvi u Dowim Poqima – potpuno obnoviv{i ikonostas
i u Kola{inu – sa bratom ozidav{i parohijski dom. Wegov zamah na poqu
duhovnog uzdizawa i obnove posebno je do{ao do izraàja posle wegove
posete manastiru Hilandaru u ~iju se obnovu svim srcem ukqu~io. Poseb-
nu pa`wu posvetio je drevnim predmetima manastirske riznice – daro-
hranilnice sa 20 ikona, stavroteke u kojoj se ~uva deo âsnog krsta, o{te-
}enim ikonama i delovima starog name{taja – poslav{i restauratore i
materijalno ih pomaù}i snose}i tro{kove wihovih radova.
Wegova pomo} na poqu gradwe beogradskih hramova je ogromna. Kao
visoki gradski funkcioner, izborio se da se Crkva oslobodi obaveze pla-
}awa za gradsko gra|evinsko zemqi{te prilikom gradwe novih hramova
i prate}ih objekata. Zbog veli~ine crkvenih placeva, u pitawu su uvek
bili milionski iznosi, bez ~ijih pla}awa se nije moglo mrdnuti sa grad-
wom, jer se gra|evinska dozvola izdavala posle izmirenih finansijskih
obaveza.
Osim toga, na temeqe svake zapo~ete crkve slao je svoj li~ni nov~a-
ni prilog i kada je kasnije bilo neophodno priskakao u pomo}. Crkva na
Orlova~i je podignuta uz wegovu veliku pomo} i podr{ku.
Veliku qubav i po{tovawe je gajio prema ocu Justinu i manastiru
]elijama. Tamo je ~esto sa svojom porodicom odlazio, pomagao obnovu ma-
nastira i {tampawe kwiga oca Justina i misionarskih listi}a. Beograd-
ski manastir Vavedewe pamti ga kao svog velikog dobrotvora koji je obno-
vio fasadu crkve, postavio nove krstove, krov prekrio bakrom, a nenada-
na smrt ga je spre~ila da zameni propali ìvopis novim. Kao krunu svo-
ga zadu`binarskog rada, èleo je da podigne Crkvu svetog Luke u Ko{ut-
waku, zbog ~ega se prihvatio mesta predsednika Odbora za gradwu, obe}ao
temeqe na Sv. Luku ove godine i osve}ewe hrama na Sv. Luku slede}e godi-
ne. Oni koji su ga poznavali kaù da je wegova re~ bila svetiwa i da je svo-
ja obe}awa uvek drào i ispunio.
Sahrani po~iv{eg Veselina prisustvovalo je oko 40 sve{tenika i
|akona kao i nekoliko hiqada qudi, koji su do{li da ga isprate do wego-
105
ve ve~ne ku}e. Zbog wegovog preranog odlaska, velika je àlost me|u onima
koji su ga poznavali i me|u onima koji nisu stigli da ga boqe upoznaju.
Zbog svega gore spomenutog i mnogo drugog koje ovde zbog malog pro-
stora nije re~eno, a pokojni Veselin je ~ista srca u~inio, slobodan sam Va-
{oj Svetosti predloìti da po~iv{eg Veselina Bo{kovi}a, moga parohi-
jana i velikog sina Srpske pravoslavne crkve, zajedno sa wegovom porodi-
com, suprugom Goranom i k}erkama Vesnom i Ninom, predloìte Svetom
arhijerejskom sinodu za odlikovawe Ordenom svetog Save prvog stepena.
Ovaj gest na{e Svete Crkve bi}e primer svima koji su Veselina poznavali,
nagrada wegovim dobrim delima i uteha wegovoj porodici i prijateqima.”
Da podsetimo, Srbija je 1882. postala monarhija, a prvi kraq, posle
Kosova, Milan, ustanovio je i nagradu zaslu`nim gra|anima, Orden Sve-
tog Save. Podanici srpske krune dobijali su ovaj orden i kada je Srbija
postala deo Kraqevine Jugoslavije. Tradicija je prekinuta slomom Kra-
qevine 1941. godine, i ~ekala sve do 1986. da bude nastavqena. U godini
proslave osam vekova od ro|ewa prvog arhiepiskopa Srpske crkve i ute-
meqiva~a wene samostalnosti, Orden Svetog Save ponovo je ustanovqen,
ovoga puta kao najvi{e priznawe Srpske pravoslavne crkve, nameweno
zaslu`nim ustanovama i qudima iz duhovnog i svetovnog ìvota.
Orden Svetog Save do sada su uglavnom dobijali patrijarsi, episko-
pi i drugi velikodostojnici Srpske crkve. Posledwi put je vi{e odliko-
vawa, ali i nièg reda, dodeqeno mitropolitima gr~ke crkve za humani-
tarni doprinos srpskom narodu u prekodrinskim ratovima. Na zahtev Bu-
dimske eparhije, prvi put je Orden Svetog Save dodeqen svetovnom licu,
premijeru Ma|arske Arpadu Gencu.
Na licu ordena Svetog Save nalazi se krst u ~ijem je sredi{tu re-
qefni lik svetiteqa, na~iwen prema fresci iz manastira Mile{eve. Oko
krsta, i na licu i na nali~ju, nalaze se reqefni prikazi srpskog sredwe-
vekovnog grba, dvoglavog orla, a iznad krsta je prikaz mitre. Na nali~ju
ordena, u krstu koji je osnovni simbol, prikazan je grb Srpske pravoslav-
ne crkve.
Veselin Bo{kovi} nije samo jedan od malobrojnih svetovnih lica
koja su dobila Orden svetog Save, nego je i prvi koga je Crkva odlikovala
posle smrti.
Orden je pozla}en, a tri stepena u kojima Orden postoji me|usobno
se razlikuju kvalitetom pozlate i bojom emajliranih delova. Boje su sim-
bol srpske trobojke, pa je bela na prvom, najvi{em stepenu ordena, crve-
na boja na drugom, i plava na tre}em stepenu. Bela lenta i beline u po-
sledwoj medawi Veselina Bo{kovi}a pokazuju da je zasluìo najvi{i ste-
pen odlikovawa koje je Crkva dodelila nekom ~oveku.
106
Orden Svetog Save prvog reda, dodeqen posmrtno Veselinu Bo{kovi}u
107
108
109
110
TAKVI SE RETKO RA\AJU
(„Srpska re~”, Milica \or|evi}, 11. novembar 1999.)
Nismo razgovarali sa wihovom rodbinom nego sa onima koji ih, zbog

wihove stru~nosti i qudske dobrote, doìvqavaju kao najro|enije. I svi
su, od reda, ponavqali isto: „Takvi se retko ra|aju”.
VESKO
Kada se posmatra spoqa, zgrada Direkcije za gra|evinsko zemqi{te
i za izgradwu Beograda neugledna je, stroga i siva. Podse}a na socreali-
zam, kao i mnoge zgrade oko Kaleni}eve pijace. Me|utim, unutra je preure-
|ena tako da izgleda novo i moderno, i ve} na prvi pogled pokazuje predu-
ze}e kome dobro ide u vremenima kada mnogo toga stoji ili posr}e. U hod-
nicima se ~uje àmor, prolaze uùrbani, uglavnom mladi qudi. âk su i
~ista~ice doterane, uredno obu~ene i na{minkane. Jedino ~ega nema jo{
od 3. oktobra jeste dobro raspoloèwe me|u slu`benicima.
Iako je pro{lo ~etrdeset dana od smrti Veselina Bo{kovi}a, mno-
gima se jo{ uvek omakne „na{ direktor”, kada govore o wemu.
Sa novim direktorom, Veselinom Bo{kovi}em, koji je do{ao krajem
februara 1997, poslovawe Direkcije je pretreseno i izvrnuto naopa~ke u
odnosu na dotada{we upravqawe. Krajem avgusta ove godine navr{ilo se
hiqadu dana Direkcije, u kojoj su nam slu`benici predstavili {ta je sta-
ra uprava ostavila naslednicima, i {ta je za tri godine ura|eno. Bolna
mesta koja su zate~ena bila su, pre svega, urbanizacija bez plana i kontro-
le, i glomazni a dotrajali komunalni sistemi i saobra}ajnice za koje je
Direkcija tako|e odgovorna. Dug izvo|a~ima zavr{enih radova bio je ve-
lik (pojava sa kojom su se susrela i ostala gradska preduze}a kada su ih so-
cijalisti napustili), a sa druge strane, preduze}u su puno dugovali inve-
stitori koji nisu pla}ali naknadu za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, {to
je osnovni posao Direkcije. Recimo, bilo je uobi~ajeno da primamqive i
skupe lokacije investitor koristi (jer gradsko gra|evinsko zemqi{te ne
moè da se proda), potom izgradi skup objekat, proda ga i zaradi odli~no,
a Gradu plati samo naknadu, ili ne plati ni{ta, zbog ~ega je na ra~unu
Grada, kada ga je preuzela opozicija, samo odatle nedostajalo milijardu i
po nema~kih maraka. Pored objekata koji su izgra|eni ili se grade, a da za
wih nije pla}ena naknada za zemqi{te, postojale su i lokacije koje su za-
uzete a da se na wima godinama ni{ta nije gradilo. Po{to je sporedna de-
111
latnost Direkcije i raseqavawe, odnosno du`nost da se obezbede stanovi
za qude kojima su ku}e i stanovi prema urbanisti~kom planu trebalo da se
ru{e, bilo je dosta gotovih stanova u Fondu Direkcije koji su u me|uvre-
menu, dok su ~ekali nove vlasnike, bespravno useqeni. Sama Direkcija ta-
vorila je kao servis za naplatu, a u Beogradu se slabo gradilo, izme|u osta-
log i zato {to su naknade za ure|ewe bile ogromne, naro~ito za strane in-
vestitore. Tako je i japanska vlada odugovla~ila sa gradwom svoje ambasa-
de u Novom Beogradu, jer im stari cenovnik nije odgovarao. Traìlo im
se ~etiri miliona maraka da koriste zemqi{te.
Novi upravni odbor, u kome je polovinu ~lanova dala Demokratska
stranka, usvojio je predloge novog direktora, i pokazalo se da nisu pogre-
{ili: polaze}i od poznate ~iwenice da je svuda u svetu gradsko gra|evin-
sko zemqi{te najboqi kapital, u Direkciji su ispravili cenu naknade i
uveli mno{tvo razli~itih na~ina pla}awa naknade: pla}awe na rate, vi-
soki popusti koji bi trebalo da privuku investitore da plate gotovim
novcem i odmah, kao i popusti za pla}awe kompenzacijom, sagra|enim ob-
jektima, stanovima. Tako je, u te{kim uslovima, kada ve}ina privrede ni-
je pri novcu, nabavqeno blizu 8.000 kvm stambenog prostora i oko 15.000
poslovnog i privrednog. Uvedeno je i to da investitor moè da po~ne grad-
wu odmah besplatno, a da se prva rata plati tek za pola godine. Isto je va-
ìlo ne samo za nove, nego i za stare investitore, kojima je ponu|eno da
plate u gotovom dug ili novu naknadu od, recimo, milion dinara, pa da im
cena bude spu{tena za polovinu. Tada su se ponovo javili Japanci, kojima
je omogu}eno da umesto na ~etiri, potpi{u ugovor sa Direkcijom na dva
miliona nema~kih maraka.
Za hiqadu dana, Direkcija je zakqu~ila oko 2.400 ugovora o reguli-
sawu naknade za gra|evinsko zemqi{te, a sprovedeno je 77 dodela grad-
skog zemqi{ta za izgradwu (u 1996. licitirano je samo 5 lokacija). Dire-
kcija je povratila 44 lokacije od investitora koji nisu hteli da po{tuju
ranije zakqu~ene ugovore. Na spisku su se nalazile i poznate velike lo-
kacije u gradu. Budu}im investitorima danas je ponovo ponu|ena „Miti-
}eva rupa” na Slaviji, na kojoj su mnogi poznati biznismeni, ukqu~uju-
}i i Dafinu Milanovi}, prvo polomili zube pa ostavili ruglo u centru
Beograda.
Umesto bankarsko-poslovnog kompleksa u centru grada, Beogra|ani
}e i „Miti}evu” i sve druge gradske rupe gledati jo{ neko vreme, jer „ne-
ma stranog kapitala, a ovde nema firmi, te mo}i i snage da se takve loka-
cije realizuju”, upozoravao je po~etkom pro{le godine Veselin Bo{kovi},
i verovao da }e se jo{ dve-tri godine ~ekati neko boqe vreme, kako ga svi
zovemo.
112
Dugovi se u Direkciji, pre februara 1997, nisu napla}ivali, ili
zbog „slu~aja” da se investitoru da lokacija na kojoj gradi i proda obje-
kat, a da mu Direkcija nikada ne zatraì naknadu za ure|ewe gra|evinskog
zemqi{ta, ili zato {to su se biv{i ~elnici Direkcije pla{ili da po-
traùju novac od mo}nih preduze}a. Me|utim, jedan od prvih poslovnih
poteza direktora Bo{kovi}a bio je da okupi sve investitore koji su du`ni
Direkciji. Sa ve}inom je moglo da se dogovori, a oni sa kojima nije, tuè-
ni su sudu. Me|u prvim tu`bama je i ona protiv Radio televizije Srbije
zbog duga od 25 miliona dinara.
Veselin Bo{kovi} je imao ideju da najboqe lokacije, umesto privat-
nih investitora, uzme Direkcija i da bude i graditeq i prodavac objeka-
ta. Po~ela je izgradwa stanova na lokacijama koje su ustupqene Direkci-
ji takozvanom zajedni~kom izgradwom, novim modelom poslovawa koji je
prihva}en u Direkciji i kojim se, kako se pokazalo, zaista zara|uje. Kroz
aktivirawe lokacija Direkcija je tu, bez ikakvih ulagawa, zaradila oko
150 miliona dinara. Deo tog novca je ustupqen Gradu u vidu imovine koja
ko{ta 52 miliona dinara, a Grad je daqe, kompenzacijom, platio Republi-
ci ra~un za gas. Takozvanim aktivirawem stanova za raseqavawe koji su
godinama bespravno useqeni i koji ne mogu da sluè za raseqavawe, dobi-
jen je jo{ jedan izvor finansirawa Programa ure|ivawa gra|evinskog zem-
qi{ta, i doneo je jo{ sto miliona dinara Direkciji. Direkcija je posta-
la, kako nam je naglasila Gordana Stetski, finansijski direktor, predu-
ze}e koje se od svih gradskih preduze}a najmawe oslawa na buxet Grada, i
to, prema izve{taju, ~ini sve mawe. Godi{wi plan naplate sve je ambici-
ozniji, pa je za 1999. planirano da se zaradi 778 miliona dinara, {to je se-
dam puta vi{e nego {to je zara|eno 1997.
„Veselin Bo{kovi} je veoma voleo Beograd”, kaè Slobodan [kiqe-
vi}, direktor sektora za izgradwu i nadzor. „Zato je èleo da se {to vi{e
izgradi u Beogradu, a naro~ito se trudio da se objekti koje je zatekao ne-
zavr{ene {to pre zavr{e. Uostalom, izve{taj o radu Direkcije ve} dovoq-
no govori. Pro{le godine je, recimo, ~etrdeset objekata predato korisni-
cima, komunalnim ku}ama na kori{}ewe. Oko dvadeset posto je pove}an
kapacitet na izvori{tima, kod vodovoda. Posao na objektima kanaliza-
cije stajao je zapu{ten godinama, kao {to je to slu~aj sa „Retenzijom” u Ze-
munu. Pokrenuo je posao izgradwe stanova. Mi smo zavr{ili 20.000 kvm
stambenog prostora pro{le godine, a ove zavr{ili gradwu 34 stana i 16
lokala u Dalmatinskoj ulici. U pripremi imamo oko 480 stanova i osam-
desetak lokala u izgradwi. Deo toga bi ve} bio zavr{en u ovoj godini da
nas nije omeo rat”. U toku je izgradwa novih na Retenziji, u Denkovoj ba-
{ti i na ûkari~koj padini. „Gradwa stanova, koja je samo prate}a delat-
113
nost Direkcije, namewena raseqavawu qudi nakon ru{ewa objekata, bi-
la je inicijativa Veselina Bo{kovi}a. Moram da naglasim da je uvek, uko-
liko se dogodi problemati~na situacija, umeo da u~ini vi{e qudima ko-
ji su u nevoqi nego {to je predvi|eno Programom Direkcije”.– kaè
[kiqevi}.
„Grad je taj koji treba da ima profit, da Grad preko Direkcije gra-
di”, nije krio Veselin Bo{kovi}, isti~u}i da }e u~vrstiti odnose izme-
|u Grada i gradskog preduze}a. Da to nisu prazne re~i nego nu`da, dovoq-
no je podsetiti da su Beogradu zavrnute skoro sve finansijske slavine ~im
je opozicija preuzela vlast. Tada je, u prvoj polovini 1997, Republi~ka
skup{tina izglasala zakon kojim je op{tinska imovina pre{la u nadle`-
nost Republike. U isto vreme, donet je i Zakon o radnim odnosima, koji je
direktore velikih preduze}a u~inio malim bogovima u svojim radnim i
ìvotnim sredinama. Po{to su se direktori koji su bili u doma{aju dr-
àvnog vrha sa tog vrha ponovo postavqali, kao u vremenu nakon Drugog
svetskog rata, iz pro{losti se time vratilo i dràvno dirigovawe pri-
vredom. Vladaju}e partije koje su se u lokalnim skup{tinama pretvorile
u „opoziciju”, po~ele su da „pozivaju na odgovornost” prve opozicione di-
rektore srazmerno malih gradskih preduze}a.
A qudi koji su, za razliku od skup{tinskih govornika radili u Di-
rekciji, govore otprilike kao Jasna Mavri}, pravnica:
„Od nas je direktor traìo rad, red i disciplinu, da se preduze}e
postavi na osnovama trì{ne privrede, kako ne bismo imali u~malu bi-
rokratsku atmosferu koja nam je svima dobro poznata: stavi se predmet u
sto, pa se strankama kaè „do|ite za mesec dana”. Jer, od takvog pona{awa
nema zarade. Nastojali smo da se svi wegovi nalozi odmah zavr{e, jer mu
nije prijalo da se kaè da ne{to ne moè da se uradi danas. Uvek je govo-
rio da ne ceni pravnike koji kaù da ne{to ne moè, nego pravnike koji
kaù, moè, ali da mewamo na~in. Sa druge strane, za profesionalni rad
i odgovornost postojale su nagrade kroz dobre plate i dobre uslove rada,
nalik na preduze}a sa Zapada”.
Kada je do{la u Direkciju, Jasnu Mavri} je iznenadilo to {to je
Veselin Bo{kovi} bio jedan od retkih direktora koji je primao stranke
bez zakazivawa, bez obzira da li su do{li u vezi sa poslovima Direkcije
ili zbog li~ne nevoqe.
„Toliko je ~inio za svoje zaposlene da su mi kolege iz drugih predu-
ze}a zavidele {to radim u Direkciji. Znam da je do ve}ine drugih general-
nih direktora jednostavno nemogu}e do}i. A mi smo prisustvovali skoro
dramati~nim slu~ajevima, uvek su hodnici bili puni ~itavih porodica
sa decom koje su dolazile jer su ~ule da }e im direktor pomo}i”.
114
Na „prozivke” sa skup{tinskih govornica i preko medija neki su se
qutili, neki pravdali, a neki su reagovali kao prvi ~ovek Direkcije ka-
da je zagrcnuo novinara jednog poznatog beogradskog nedeqnika sa kojim
je razgovarao. Novinar je postavio {kakqivo pitawe i dobio odgovor na
koji je morao da primeti:
„Priznade ~ovek u trenutku, bez da trepne, bez stanke za gutqaj ka-
fe, bez zna~ajnog telefonirawa. Pa i na su|ewu se o~igledna priznawa
mnogo teè izvuku”. A re~ je bila o ve{tini kojom se interno meri spo-
sobnost svakog pravnika na svetu, da na|e rupu u zakonu: „Donosio sam, na
primer, na Savskom vencu i re{ewa koja nisu ba{ bila zasnovana na zako-
nu, ali to su bile svesne gre{ke!”, rekao mu je Veselin Bo{kovi}.
„@eleo sam da, na Dediwu posebno, koji je od rata naovamo postao
zabraweni grad u kome niste smeli ni ekser da zabijete, pomognem qudi-
ma da povrate svoju otetu imovinu, oduzeta zemqi{ta, ku}e... Pa sam dono-
sio re{ewa kojima sam poni{tavao odluke Narodnih odbora iz 1946. (na
{ta je imao pravo kao na~elnik komunalno-stambenih poslova), tragaju}i
da se „zaka~im” za bilo {ta, ~ak i po cenu da „ovi” posle poni{te i to mo-
je re{ewe. Ali, {to da ne probam, {to da se qudima ne vrati oteto?”
Prema re~ima Jelice Sto{i}, izvr{nog direktora, koja je u predu-
ze}e do{la pre Veselina Bo{kovi}a, niko od nasle|enih stru~waka nije
otpu{ten. Nov na~in poslovawa zahtevao je izmene i u unutra{woj orga-
nizaciji preduze}a, pa su otvorena jo{ tri nova sektora. Izme|u ostalih,
i marketin{ka slu`ba, kako bi budu}i investitori na jednom mestu i uz
kataloge lokacija mogli da se obaveste o svemu {to ih interesuje. Zaposle-
no je sto pedeset novih slu`benika (sada ih ima 283), koristi se nova elek-
tronska i kompjuterska tehnika. „Gospodin Bo{kovi} je imao izuzetan
smisao i sposobnost da uo~i i izdvoji kriti~ne ta~ke posla kojim se bavi
Direkcija, da defini{e ciq i put za wihovo re{ewe, da izvu~e na{ mak-
simum, i vi{e od toga, kao prema onoj Wego{evoj „neka bude {to biti ne
moè”. Rad sa gospodinom Bo{kovi}em za mene je bio zadovoqstvo i pri-
vilegija”.
U po~etku svog mandata, direktor Direkcije novinare je savetovao
da ga pozovu kada se pojave prvi rezultati. A onda je odgovarao ovako: „Je-
ste, ja vodim najja~u ku}u u gradu, ali je vodim uspe{no” (Demokratija,
april 1998). „Novim poslovawem prevazi{li smo mrtvilo koje je ovde vla-
dalo, jer niko nije uzimao lokacije pod prethodnim uslovima. Zavr{ili
smo posao i sa nekim ve}im investitorima koji su bili du`nici: Kom-
grap, Enjub, Kompanija „Kari}”, jer su èleli da iskoriste popust. Grad
je do{ao do sredstava koja su mu pripadala, a koja, u prethodnim uslovima,
tvrdim, ne bi nikada naplatio”.
115
„Po{to sam „promenio” dosta direktora, mogu otvorena srca re}i
da je Veselin sigurno najboqi od svih”, kaè Slobodan [kiqevi}. „Pre
svega zato {to imao je sposobnost da pokrene sve potencijale u svojim sa-
radnicima, znao je kako da ih motivi{e na rad. Meni kao inèweru va-
`no je bilo jo{ ne{to sa ~im sam ranije imao lo{e iskustvo: Veselin se
nikada nije me{ao u ono {to nije wegova struka i {to nije poznavao.
Imao je poverewa u stru~nost qudi sa kojima je radio i tu stru~nost je
proveravao na osnovu rezultata wihovog rada. Traìo je jedino da se po-
sao zavr{i uredno i na vreme. Zatim, prema izvo|a~ima radova, preduze-
}ima sa kojima smo radili uvek je drào do toga da se ispuni ono {to se
obe}a, tako da smo u periodu od dve i po godine, koliko je Veselin bio
direktor, puno radili i puno uradili”.
Zaposleni u Direkciji kaù da direktoru ne}e zaboraviti {ta je za
wih uradio 24. marta, kada se ve} znalo da }e Jugoslavija biti bombardo-
vana. Kroz zakonsku formu kredita, Veselin Bo{kovi} je svim slu`beni-
cima podelio nov~anu pomo} od oko tri hiqade dinara, kako bi mogli
na vreme da se snabdeju, jer se nije znalo da li }e prodavnice uskoro bi-
ti prazne. Moglo se saznati i to da je u vreme, kada je uvedena radna oba-
veza i kada su se neka dràvna preduze}a, ~ak i dràvne ustanove, osloba-
|ale „tehnolo{kog vi{ka” koriste}i to {to radnici zbog ratnih okol-
nosti nisu mogli da dolaze na posao, zaposlenima u Direkciji preporu-
~eno da se organizuju tako da majke sa malom decom ne moraju da dolaze na
posao.
Kaù, najvi{e o prvom ~oveku preduze}a zna wegova sekretarica. Na-
da Nestorovi} je bila izuzetno raspoloèna da pomogne kako bi se prona-
{lo vi{e podataka o temi koju su nam dali na{i sagovornici u Direkci-
ji za gra|evinsko zemqi{te. Me|utim, gospo|a Nestorovi} se nerado odlu-
~uje da sama govori na koji na~in je Veselin Bo{kovi} postao neka vrsta
institucije u Beogradu, kome su se obra}ali svi oni koji vi{e nisu znali
kome da se obrate.
„Polazim od toga {ta bi moj direktor hteo da se kaè, jer nije vo-
leo da se razgla{ava {ta je ~inio qudima koji su mu dolazili i traìli
pomo}”.
Qudi su dolazili kod Veselina Bo{kovi}a naro~ito kada su novi-
ne po~ele da objavquju pri~e o porodicama kojima je pomogao. „Videla sam
mnoge qude koji nisu mogli da poveruju da je tako lako do}i do generalnog
direktora Direkcije. A kada qudi iza|u iz wegove kancelarije, ostajali
su zate~eni, zato {to su primqeni i zato {to je neko hteo da im pomogne.
Direktor je vodio ra~una da se pomogne svima a naro~ito starima. Mnogi
kojima je ve} pomogao dolazili su ponovo, gotovo bili mese~ni „abonen-
116
ti”. Ti qudi su veliko po{tovawe imali prema wemu, jer je umeo da ih
oslobodi utiska da su do{li da prose”.
Ni ne znaju}i, Nada Nestorovi} je pomogla najvi{e time {to je za-
po~ela pri~u, jer je ve~iti novinarski strah da }e patos ugu{iti poruku
onog {to je napisano.
Upravo ovih hladnih i ki{nih dana, navr{ava se godina od kada je
~etvoro~lana porodica Mili} zano}ila na stepeni{tu ispred Skup{ti-
ne grada. Sve poku}stvo ostavili su u dvori{tu ispred stan~i}a na Vra-
~aru. Stan im je devet godina ranije dodelila tada{wa uprava Direkcije
za gra|evinsko zemqi{te. îm je Direkcija pro{log novembra izgubila
pravo na taj stan, op{tinska vlast je iselile stanare uz pomo} policije.
Iseqewe je „uspelo” tek iz drugog puta, a Gordana Mili} je rekla da su po-
licajci tom prilikom batinama izbacivali wenog supruga koji nije hteo
da iza|e. Po{to je predsednica SO Vra~ar porodici Mili} koji su do{li
da razgovaraju sa wom rekla da se obra}aju pogre{noj osobi, Veselin Bo-
{kovi} je objasnio novinarima da Direkcija nije du`na, niti ima prava
da obezbe|uje stanove gra|anima, osim nu`nog sme{taja, i da je trajni sme-
{taj posao op{tine. Za to vreme se porodica ve} useqavala u novi i ve}i
stan u Vi{wi~koj bawi koji im je obezbedio direktor Direkcije, „koji
zna u kakvoj smo situaciji”, rekla je tada Gordana. „Moja firma, „Parti-
zanka”, ne radi ve} tri godine, a suprug jedva da ne{to prima u „Beograd-
skom pamu~nom kombinatu”.
Policija i Direkcija su se ve} spomiwali u sli~nom slu~aju koji
se dogodio iste godine na prole}e, s tim da policija nije intervenisala
kako bi oslobodila stan koji je deveto~lana porodica @uni} dobila od
op{tine Vo`dovac.
@uni}i nekoliko dana nisu znali gde bi, a onda se javila Direkci-
ja za gra|evinsko zemqi{te.
„Imali su sre}u, upravo ju~e se pojavio jedan prazan stan”, objasnio
je tada Veselin Bo{kovi}. „îm smo ~uli da su sa decom na ulici, odlu-
~ili smo da oni budu vlasnici tog stana”.
Porodica @uni} je dobila prostran stan u nasequ Medakovi}, u
zgradi koja je upravo tih dana bila zavr{ena.
Direkcija je pro{le godine uselila i sestre Mili} koje su posle
smrti majke ostale same i na ulici. Da nevoqa bude ve}a, sestrama stan ni-
je bio kona~no re{ewe. Prema zakonu, morale su biti razdvojene i stavqe-
ne pod starateqstvo, po{to su sve tri bile maloletne, s tim {to je najsta-
rija brojala dane do punoletstva. Kada je najstarija postala punoletna,
nije mogla mla|im sestrama da postane starateq dok ne prona|e posao.
Direkcija ju je zaposlila i saop{tila nam gde, ali je devojka zamolila da
117
ni{ta ne objavqujemo jer je posle svake novinarske pri~e o woj i wenim
sestrama imala problema sa raznim „nadle`nim slu`bama”.
U Ulici poru~nika Spasi}a i Ma{are 2, od po~etka marta ove go-
dine ìvi porodica Aramba{i}. Wih petnaestoro, baka, otac, majka i
dvanaestoro dece, ranije su se tiskali u sobi~ku od 17 kvadratnih metara
u istoj op{tini. Porodica koja je svako svoje dete do~ekala kao „Bo`ju vo-
qu”, i ~ija se deca raduju kada se subotom u parohijskom domu odràvaju
~asovi veronauke, pa idu i po zimi i snegu, nikom se nisu obra}ali za po-
mo}. Wihov paroh, Milan Vilenica, do{ao im je samo jednog dana i rekao
da se pakuju jer idu u novi stan.
Otac Vilenica se, kako nam je rekla Mira Aramba{i}, dogovorio
sa svojim kolegama iz @arkova~ke parohije, da se pomogne. Potom je do{ao
kod Veselina Bo{kovi}a i u par re~i mu objasnio da u parohiji imaju po-
rodicu u nevoqi. „Tako smo do{li ovde. Sada ne znam {ta }e biti”, kaè
Mira. Suprug Rajko, vodoinstalater, oti{ao je „kod nekih kom{ija, izbe-
glica, da im otpu{i kanalizaciju, nemaju para da plate majstora”.
U stanu smo zatekli samo mla|u decu. Najmla|e dete ima jednu godi-
nu, a najstarije skoro osamnaest. Stan izgleda kao da se jo{ useqavaju, jer
su od poku}stva imali samo dva leàja, televizor i ma{inu za prawe rub-
qa. Na gorwem spratu stana su kreveti na sprat za decu koje im je poslala
Direkcija.
„Veselin nam je do{ao na useqewe i ponudio da nam bude ku}ni pri-
jateq. Kada je video da nemaju sva deca cipele, kupio je i poslao nam”.
Nekoliko dana pre nesre}e kod Lazarevca, izvesni Zoran (~ovek ko-
ji obilazi Aramba{i}e, Mira mu ne zna prezime) javio im je da }e ih on i
Veselin Bo{kovi} posetiti i da imaju ne{to za wih, „neko iznena|ewe”.
„Nismo znali na {ta je mislio”, sleè ramenima Mira. Naga|a da
li je re~ o onome {to im je Veselin Bo{kovi} nedavno obe}ao. Naime, we-
na majka Branislava, koja je tako|e tu, skoro je potpuno slepa. „Kada ju je
Veselin posledwi put video, rekao je da }e saznati da li joj moè pomo}i
operacija, pa }e je voditi da je operi{u. Onda smo ~uli da je poginuo”.
Od kada se 1997. godine promenila uprava, Direkcija je sa poslov-
nim usponom poboq{avala i uslove osigurawa zaposlenih. [to je moglo,
i{lo je kroz slu`be, a specijalni slu~ajevi re{avani su na specijalan na-
~in. Svi zaposleni su postali korisnici osigurawa ku}e „Evropa Inter-
nacional”. Umesto slu`be socijalnog osigurawa, preduze}e im pla}a bo-
lovawe. Uvedeni su i davno zaboravqeni krediti, s tim da je Veselin Bo-
{kovi} uveo i to da se svog prava na kredit odrekne u korist najsiroma{-
nijeg radnika. Jednom se pojavio i penzioner koji je radio jo{ dok se Di-
rekcija za gra|evinsko zemqi{te zvala Zavod.
118
„Po{to su on i èna imali jako malu penziju, i vi{e nije imao ~i-
me da kupi lekove, do{ao je u svoju staru firmu da pita da li moè da do-
bija pomo}”, se}a se Aqa Me|edovi}, pomo}nik finansijskog direktora.
„Do{ao je kod Gordane Stetski, finansijskog direktora, i mene. Direktor
je bio na godi{wem odmoru, pa je Gordana proverila podatke, nazvala ga
telefonom i objasnila slu~aj. Samo joj je rekao: „Dajte, nego {ta”. Za krup-
ne stvari svi znaju, ali i radost i àlost ~oveku ~ine sitnice”.
Me|utim, ar{ini prema kojima se mere sitnice nisu isti za sve. Re-
cimo, dvojici voza~a Direkcija je platila laseroskopiju, operativni za-
hvat koji ko{ta oko hiqadu nema~kih maraka. A to je, recimo, sitnica u
odnosu na to kako je re{ena nevoqa voza~a u Direkciji, Zorana Radova-
novi}a. „Razboleo sam se u aprilu 1998. Posle pregleda i ispitivawa na-
{ao sam se u Zemunskoj bolnici. [ef mog sektora, @ivan ]osi}, obave-
stio je direktora Veselina Bo{kovi}a, koji je pitao {ta treba da se po-
mogne. Po{to sam bio nepokretan, vezan za aparate za dijalizu, mojoj su-
pruzi je direktor dodelio kola sa voza~em kako bi i{la po gradu i naba-
vqala sve {to je potrebno, prvo za hemodijalizu a kasnije i za transplan-
taciju bubrega”.
U Zemunskoj bolnici Zoranu su rekli da mora sam da nabavi sve, od
lekova do medicinskog materijala. A samo dve cevi za dijalizu ko{taju po
200 nema~kih maraka. Sada kateteri Zoranu vi{e nisu potrebni po{to mu
je presa|en bubreg, wegova majka je bila donator. Iz bolnice je otpu{ten
pre mawe od jednog meseca.
Zoran je odlazio na dijalizu svakog drugog dana kolima koja je slala
Direkcija, po{to Hitna pomo} nije imala dovoqno vozila. Tamo je pri-
mao „efeks”, lek koji se dobija uz transfuziju, da bi se poboq{ala krvna
slika pre operacije, mora da se prima redovno, a ko{ta.
„Bolnica je prema zakonu du`na da nabavi lekove kao {to je „efeks”,
jer bez wih nema ìvota, ali, znate kakva je situacija... Raspitali smo se,
ispostavilo se da Klini~ki centar ima, VMA tako|e, skoro sve bolnice
osim Zemunske su dobile te lekove, ali imaju taman dovoqno za svoje paci-
jente”. Na~elnik bolnice za hemodijalizu, profesor Pqe{a, pomogao je
da se sastavi dokumentacija i spisak {ta je sve potrebno za Zoranovo le-
~ewe. „Direktor je sve pregledao, i rekao mi: „Dobi}e{ sve {to ti je po-
trebno”.
„Nije tu bilo mnogo pri~e, do|em na pet minuta, direktor me pita
kako sam, da li mi ne{to treba. Ne mogu da opi{em {ta zna~i kada vam je
ìvot o koncu, nema ko da pomogne, odete kod direktora, i on sve sredi.
Direkcija je pla}ala sve tro{kove le~ewa ~im bismo doneli profakture
iz bolnice. Prvi novac sam dobio za katetere. Kad sam iza{ao iz bolni-
119
ce gospodin Bo{kovi} je u vi{e navrata upla}ivao po deset, petnaest hi-
qada dinara, za lekove i drugu pomo}”.
Radovanovi}i su, do pre nekoliko meseci, ìveli sa Zoranovom maj-
kom u jednoiposobnom stanu u Batajnici. U vreme kada se nije znalo kakav
}e ishod bolesti biti (Zoranova supruga je dobila otkaz u „Politici” tri
dana pre dijagnoze koja je preporu~ivala operaciju), Zoran je traìo je da
mu se pomogne za stan.
„Direktor nije bio tu, a ve} je usmeno odobrio da nam se izda re{e-
we o ~uvawu stana. Ali, kada sam stigao, iz nadle`nog odeqewa niko ni-
je hteo ni{ta da uradi bez wegovog potpisa. Direktor potom do|e i kaè
im: „Dajte da mu se re{i to, nemojte da ~ovek ponovo dolazi u ovakvom sta-
wu”. Uselili su se u stan na Beànijskoj kosi deset dana pre nego {to }e
rat po~eti. „Brinuo sam {ta }e biti sa mojom ènom i decom. Zahvaquju-
}i direktoru, obezbedio sam familiju”, kaè Zoran.
U vreme kada dijaliza vi{e nije bila dovoqna, Zoranu je zakazana
operacija krajem septembra. „Tog dana, kada sam krenuo na transplantaci-
ju na VMA, gradio se neki hol, pa je gospodin Bo{kovi} bi tu. Nekoga je
grdio, jer nije ura|eno kako vaqa. Kada smo se sreli, rekao sam mu da sada
kre}em na operaciju. Rekao mi je: „E, pa neka ti bude Bog u pomo}i, neka te
~uva”, prekrstio se. Kada sam hteo da mu se zahvalim, rekao mi je „Da ste
vi meni ìvi i zdravi, i va{a deca, da ih lepo podignete. To mi je najve-
}a zahvalnost”. Tada sam ga posledwi put video”.
Kao voza~, Zoran Radovanovi} je obilazio gradili{ta zajedno sa in-
èwerima i tehni~arima Direkcije. „Tri godine je bilo zatvoreno gradi-
li{te za stambenu zgradu „Retenzija” u Zemunu. Kad je gospodin Bo{kovi}
do{ao, odlu~eno je da se prvo ta zgrada zavr{i. Za nepunih {est meseci
qudi su se ve} useqavali. Isto se nastavilo na Medakovi}u 3. Sve je kre-
nulo ubrzano. Da mi se ovo dogodilo ranije, pre nego {to je do{ao Vese-
lin Bo{kovi}, sve bi i{lo druga~ije. Kad god je nekom ne{to zatrebalo,
raniji direktori su govorili da moraju prvo da pitaju glavnog iz grad-
ske vlasti. Videli ste zgradu Direkcije. U wu su u{li kompjuteri, tehni-
ka, oprema za kafe-kuhiwu, imali smo grejawe... Za slavu firme, Svetog Jo-
vana, pozvali su me da do|em sa bolovawa. Kaù, direktor poklawa krava-
te, i to ne bilo koje nego „Bos”, ~uvena marka”. Kad je do{ao, voza~ima je
direktor podelio i odela. „Sako, dve ko{uqe, cipele, da izgledamo pri-
stojno, kao pravi voza~i. Advokatima torbe, oprema za kafe-kuhiwu. Zato
je zahtevao rad. Napravio je takvu organizaciju da se zna ko {ta radi, sva-
ko da ima svog rukovodioca kome se obra}a ako ima bilo kakvog problema,
treba mu savet. A on je sa wima imao odli~nu saradwu. Ako ne{to ne mo-
è da se re{i preko rukovodioca, najavimo se kod sekretarice, da nas pri-
120
mi generalni direktor. Traìo je da mu se problem izloì jasno i krat-
ko, kaè da mu se do|e ponovo za sedam dana, a tada – problem re{en. Pot-
puno nam je izlazio u susret, re{avao je sve {to je bilo u wegovoj mo}i.
Ma, jedino onaj ko ga nije pitao nije ni{ta dobio. Da se nije desilo {to
se desilo, ko zna gde bi nam bio kraj.”
* * *
* *
*
Anatolij Karpov, svetski prvak u {ahu:

Bio sam zate~en i tuàn posle neumitnog saznawa da Veselin Bo{ko-
vi}, moj {ahovski prijateq, vi{e nije ìv. Uputio sam wegovoj porodici
telegram sau~e{}a.
U decembru 1998. godine u Beogradu bili smo zajedno. Ostavio je iz-
vanredan utisak i sve wegove ideje sam prihvatio. Pozvao me je da zajed-
no gostujemo na Televiziji „Studija B” i zahvaquju}i wemu tada sam upo-
znao Vuka Dra{kovi}a. Prijatno me iznenadila qubav Bo{kovi}a i Dra-
{kovi}a prema {ahu. Sa tim mudrim i plemenitim qudima odigrao sam
niz prijateqskih partija. Trudi}u se da na jednom od tih budu}ih memo-
rijalnih turnira posve}enih Veselinu Bo{kovi}u uzmem u~e{}e i tako
se bar malo oduìm ~oveku koji je toliko pomagao {ahu i {ahistima. Sa
nestrpqewem i pijetetom o~ekujem zvani~an poziv.
Alisa Mari}, {ahovski velemajstor:

Odlazak Veselina Bo{kovi}a je veliki gubitak za na{ {ah, za na-
{u {ahovsku organizaciju. Li~no sam i ja veoma potresena. Mnogo je vo-
leo {ah, taj dobri, humani ~ovek. Svesrdno je pomagao {ahistima, ne pra-
znim re~ima ve} nezaboravnim delima. Meni je li~no pomogao u leto 1998.
godine, organizovav{i prijateqski me|unarodni me~ Mari}-Prudwiko-
va. Me~ je igran u [ahovskom domu Beograda i ja sam tada{wu prvakiwu
Rusije savladala sa 3:1. To je bio moj veliki uspeh, a u senci tog uspeha sta-
jao je samo jedan ~ovek, Veselin Bo{kovi}. Ve~no mu hvala.
Aleksandar Matanovi}, velemajstor:

Veselina Bo{kovi}a upoznao sam 1978. godine u Bijelom Poqu, gde
sam u wegovoj organizaciji odigrao simultanku. Ubrzo posle mog prijat-
nog izleta u taj lepi gradi}, Veselin me je posetio u Beogradu i doneo di-
van poklon: unikatne grabuqe i vile napravqene samo od drveta. Bio je to
divan znak pa`we.
121
Nikola Karaklaji}, selektor dràvne {ahovske reprezentacije:
Mene li~no, ta je vest stra{no pogodila, jer sam znao koliko je Ve-
selin bio prijateq {aha i koliko je mnogo pomogao {ahistima, tako da
ose}am da je gubitak za nas {ahiste nenadoknadiv. Nadam se da }e uspome-
na na wega biti prisutna i na budu}im turnirima Kupa Orla, gde je Vese-
lin imao veliku ulogu.
Mile Nov~i}, dramaturg:

Bio sam u~esnik brzopoteznih Turnira javnih li~nosti. Odigrao
sam deset partija sa Veselinom Bo{kovi}em. Rezultat je bio 10:0 za wega.
Uprkos porazima, svaki susret sa wim bio je pobeda sve ve}eg prijateq-
stva izme|u wega i mene. Imao je èqu da pomogne i pozori{tu, ne samo
{ahu. Napokon, zahvaquju}i Bo{kovi}u, li~no sam upoznao i svetskog
prvaka Anatolija Karpova. Hvala mu za kratko ali izuzetno prijateqstvo,
prijateqstvo za nezaborav.
Petar Lazi}, glavni i odgovorni urednik lista „Ve~iti fenomeni”:

Odigrali smo najlep{u partiju na 3. turniru javnih li~nosti u mar-
tu 1997. godine. Se}am se, bio sam crni, Bo{kovi} je odigrao prvi potez
d2-d4, a ja sam odgovorio f7-f5 – holandskom odbranom. Ve} u devetom
potezu `rtvovao sam figuru za napad na belog kraqa, uzvratio je kontra
`rtvom topa – i visile su sve figure na tabli. Upla{io sam se i ponudio
remi. On se osmehnuo i prihvatio primirje. Nisam zaboravio Veselinov
osmeh. Zahvaquju}i tom osmehu postali smo prijateqi. Bio je ~ovek i po i
kao takav uspeo bi na bilo kom meridijanu. Zvezda-vodiqa wegovog ìvo-
ta bio je taj nezaboravni uzdràni osmeh, osmeh za qude koji su sli~ni we-
mu. Hvala mu za taj osmeh.
Mitar Mitrovi}, kwièvnik:

Imao je sve snove sveta i zato nije mogao da se suprotstavi nemi-
novnoj sudbini koja vu~e kola s tovarom svega po drumu ni{tavila. Uvek,
kada bih sa Bo{kovi}em seo da igram {ah, saznavao sam istinu o prijateq-
stvu qudi sli~nog kova i pogleda. Kao i svaki misle}i i moralni ~ovek
bio je raspet izme|u zavi~ajnog duga ocu i o~evini i utiskivawu li~nog
pe~ata na karti svoje sudbine. I u trenutku pogibije nije napravio gre-
{ku. Spasio je ìvot drugome i oti{ao u ve~na lovi{ta sa tajnom svog ne-
uhvatqivog bi}a ispod zemqe i kamewa. Vratio se onom crnogorskom kr-
{u, preselio se u milion drugih svetova. U legendu.
Imao je svoje sunce, svoju ki{u, svoj vetar. Sada je zarobqen u sazve`-
|u gde ve~no prebivaju najboqi i najlep{i. Znam da mi je mahnuo i viknuo,
122
osmehnuv{i se: Zbogom Mitre. Bio je to wegov posledwi osmeh, na{ po-
sledwi susret.
Milorad Baji}, rediteq:

Zaprepa{}uju}a je istina da je jedan humanista tako okon~ao svoj ì-
vot. Da li je mogu}e da je moja zemqa, da su moji zemqaci izabrali takav
put, takav moralni sunovrat. Zar tako hrabri hri{}anski, svetosavski i
wego{evski narod ne moè da zaustavi taj mazohisti~ki autogenocid. Da
li smo se vratili u kameno doba, kada je ~ovek ~oveku bio zver. Tu`na je
~iwenica da najboqi odlaze na tako nequdski, poniàvaju}i na~in. Ako
ne moèmo mi mu{karci da razre{imo Gordijev ~vor monstruoznih zlo-
~ina, pustimo da to u~ine na{e ène. Srpkiwe. Nek one otkriju istinu o
mojoj zemqi, o mojim sunarodnicima. To dugujemo supruzi i }erkama Vese-
lina Bo{kovi}a. Budu}im generacijama. Skinimo maske licemerja i naj-
zad krenimo novim putem preporoda i humanosti, a ne kriminala i ubija-
wa. Krajwe je vreme da zaustavimo propadawe otaxbine i celog srpskog na-
roda. Smrt Veselina Bo{kovi}a je posledwa opomena. Zaustavimo smrt.
Prepre~imo put Luciferima smrti. Spre~imo ubijawe Srbije.
Savo Martinovi}, kwièvnik:

Veselin Bo{kovi} je bio {ahist, mecena, ~ovek... Veselinu {ahisti
se tragi~nom igrom sudbine rejting zaustavio na 2395, a Veselin ~ovek je,
mereno izumom profesora Iloa, po mom intimnom sudu i uverewu, pre-
{ao granicu od 2600. (A qubiteqi {aha znaju {ta to zna~i).
Veselin {ahista je igrao onako kako najmawe odgovara wegovim pro-
tivnicima, a kao ~ovek je vukao poteze koji se najvi{e dopadaju wegovim
prijateqima.
Imao sam zadovoqstvo i ~ast da zajedno sa Veselinom Bo{kovi}em i
Anatolijem Karpovom sedim za istim stolom, na osniva~koj skup{tini
prvog kwièvnog {ahovskog kluba u svetu, nazvanog dvostruko simboli~-
nim imenom „F-7” (bilo je to u Francuskoj 7, a „f7” je najrawivija ta~ka
na {ahovskoj plo~i). Tada je Veselin na op{te zadovoqstvo satiri~ara i
aforisti~ara, zaqubqenika u drevnu igru, izabran za wihovog predsed-
nika. Jo{ jednom je do{la do izraàja Veselinova osniva~ka, stvarala~-
ka, graditeqska, mecenatska, dobrotvora~ka, dobro~initeqska priroda
i pobuda.
Osta}e mi trajno urezan u se}awe Veselinov iskreni i spontani
osmeh, kada je tom prilikom ~uo izgovoreni {ahovski aforizam: „Pacer
posledwi sazna da je dao mat.”
Prijateqi, naàlost, prvi saznaju da su ostali bez velikog prijateqa.
123
Vuk Gligorijevi}, kwièvnik:
Moj posledwi susret sa Bo{kovi}em bio je i sastanak i rastanak.
Imao sam ~ast da kao pisac povu~em prvi potez (d2-d4) u partiji Bo{ko-
vi} – R{umovi} i time otvorim petnaesti Turnir javnih li~nosti Beo-
grada na kojem je pobedio Veselin Bo{kovi}. Na zavr{noj sve~anosti pri-
jatno me je iznenadilo Bo{kovi}evo poznavawe savremene srpske satire.
Wegovi omiqeni satiri~ari bili su Aleksandar Baqak i Aleksandar ô-
tri}, a de~iji pesnik svetskog zna~aja Qubivoje R{umovi}.
Odlazak Veselina Bo{kovi}a izazvao je muk kod srpskih satiri~ara.
Posebno je bio pogo|en moj kolega po peru Vladimir Jovi}evi} Jov koji
je zajedno sa Bo{kovi}em organizovao te popularne turnire.
Veselina Bo{kovi}a zapamti}u kao srpskog Getsbija.
Vaso Milin~evi}, profesor beogradskog univerziteta:

Veselin Bo{kovi} je bio kao ~ovek i kao {ahista veliki xentlmen i
veoma pa`qiv prema protivnicima. Nije isticao svoju prednost u pojedi-
nim partijama i skromno je govorio da je ishod partije u wegovu korist
stvar sre}e. Na Turnirima javnih li~nosti odigrao sam vi{e partija sa
wim. Postigao sam samo jedan remi. Nakon te zavr{ene partije rekao je: „Da
sam ja bio na va{em mestu, ovu bih partiju sigurno re{io u svoju korist”.
Bilo bi prirodno da se osnuje „Memorijal Veselina Bo{kovi}a” ko-
ji bi ~uvao uspomenu na ovog vrsnog {ahistu i ~oveka.
Bora Ivkov, velemajstor:

Bio sam {okiran kada sam ~uo tu stra{nu vest. Veselin Bo{kovi} je
bio divan ~ovek. Mnogo je uradio za jugoslovenski {ah, posebno je poma-
gao mladim talentima. Aleksandra Dimitrijevi} }e ga ve~ito pamtiti jer
joj je pomogao u vi{e mahova. Kao wen trener ose}ao sam da je i meni u~i-
nio. Ina~e, Veselin je imao veliku {ahovsku snagu, iako je do nedavno bio
amater. Izvanredno je igrao brzopotezne partije. Znao je da u kriti~nim
pozicijama lavira, kao Kasparov.
Znam da je cenio na{e olimpijce – Gligori}a, Matanovi}a, Matulo-
vi}a i mene. Bili smo veliki {ahovski prijateqi. Od svih ~ituqa, sau~e-
{}e male Aleksandre Dimitrijevi} je bilo najdirqivije: „Dobrom i ple-
menitom ~ika-Veselinu...”.
Bio je i ostao veliki prijateq {aha i {ahisti to sigurno ne}e za-
boraviti. Uzvrati}e na najveli~anstveniji na~in. „Memorijal Veselina
Bo{kovi}a” je prvi potez na{e {ahovske organizacije, a ja }u predloì-
ti osnivawe legata. Grad Beograd }e uklesati wegovo ime i delo u ruko-
pisu svoje istorije.
124
Qubivoje R{umovi}, pesnik:
Veska sam znao sa {ahovskih poqa, igrali smo na tim sjajnim blic-
turnirima.
Zavideo sam mu dve stvari: prvu, {to je igrao {ah boqe od mene, i
drugu, {to je imao sedam sestara.
Od komemoracije u Domu omladine pa do danas u meni je àlost jo{
uvek velika da bih bilo {ta vi{e i mudrije rekao.
ZVONKO
U okviru ~etrdesetodnevnog pomena Zvonku, Gagi i Vu~ku, organizo-
van je ru~ak u restoranu „Jezero”. Tu`nom skupu, u ime wegovih sportskih
kolega, obratio se Zvonkov dugogodi{wi trener i veliki prijateq Sini-
{a Pej~i}-]ela. U emotivnom petnaestominutnom govoru on je evocirao
svoje najlep{e uspomene na vreme provedeno u druèwu sa Zvonkom, na
sportskim borili{tima i van wih. (Pej~i} je, ina~e, nosilac crnog po-
jasa, ~etvrti dan, u xudou, a u ovom momentu predsednik takmi~arske komi-
sije Xudo saveza Srbije, v.d. generalnog sekretara Xudo saveza Beograda,
~lan takmi~arske komisije Xudo saveza Jugoslavije i predsednik stru~-
nog {taba za kadete Xudo saveza Srbije. Tako|e, trener i direktor xudo
kluba „Radni~ki” u SD „Radni~ki”). On je potom uru~io najstarijoj Zvon-
kovoj k}erki Jovani pehar, koji je trebalo ovih dana da mu bude predat za
doprinos razvoju xudoa u Beogradu.
Wihovog prvog susreta Pej~i} se ovako prise}a:
„Zvonko Osmajli} je svoju sportsku karijeru po~eo kao student u xu-
do klubu „Studentski grad”. Na jednom od zajedni~kih treninga (a tada
sam bio trener kluba „Student”) primetio sam da on ima dara za taj sport,
da je otresit momak, ìvahan, pun energije, ìvota i èqe za dokazivawem.
Upitao sam ga da li èli da pre|e u moj klub i on je postao ~lan „Studen-
ta” 1984. godine. Narednih {est godina ja sam mu bio trener, u stvari u
tih {est godina je on, {to se kaè, savladao {kolu xudoa da bi postao ono
{to jeste. Normalno, kasnije se samostalno izgra|ivao kroz svoja shvata-
wa o xudou, kao {to svi sportisti sazrevaju i bez trenera, jer je to nemi-
novan proces. Iz xudo kluba „Student” pre{ao je u xudo klub „Vo`dovac”
(tj. mi smo svi iz „Studenta” pre{li u „Vo`dovac” koji je imao ja~u fi-
nansijsku potporu) a tada je ve} postao prvoliga{ki takmi~ar, imao svo-
je mesto u xudou i znalo se za wega. To je bilo 1985. godine”.
U prelaznom roku, nastavqa Pej~i}, na susretu studentskih repre-
zentacija Jugoslavije i tada Zapadne Nema~ke, gde smo mi bili doma}in,
125
Zvonko je nastupio u kategoriji takmi~ara do 78 kilograma i – pobedio.
Nepunih mesec dana posle toga, na revan{ susretu, nova pobeda. Za vreme
Zvonkovog boravka u „Studentu” i „Vo`dovcu”, nagla{ava Pej~i}, i jedan
i drugi klub su bili ~lanovi prve Savezne lige, a on sam nastupao je na
pojedina~nim prvenstvima Beograda, Srbije i Jugoslavije. („U to vreme
prvenstvo Beograda bilo je ja~e nego danas prvenstvo Jugoslavije, a on je
uvek imao svoje mesto i na prvenstvu Jugoslavije, {to zna~i da je bio u sa-
mom vrhu xudoa”).
Zatim obojica odlaze iz „Vo`dovca”: Pej~i} osniva svoj klub, a Os-
majli} postaje ~lan „Partizana”.
„Zvonko je bio veli~ina u ovom sportu. Voleo je on i fudbal i ko-
{arku, i ostale ekipne sportove. On je meni jednom prilikom sam rekao
„Vi|i, ]elo, za{to mene privla~i xudo – zato {to je to pojedina~ni sport
i ja tu mogu sam da uti~em na svoje rezultate, zna~i jedan sportista protiv
drugog sportiste, ne zavisim od ekipe, koliko treniram toliko vredim, i
ne moè niko da me ubedi da sam dobar ako sam izgubio prvi me~, ako sam
pobedio onda znam da sam dobar”. To je mene odu{evilo kod wega.
Uvek je èleo da u grupi qudi sam sebi pokaè koliko vredi, sam se
sa sobom takmi~io. Me|utim, Pej~i} posebno nagla{ava Zvonkovu vrlinu
koja ga, pored sportske, ~ini i qudskom veli~inom:
„On je, pored sporta, uspeo da brani Srbiju i u Hrvatskoj i u Bosni
i dva metka je svom telu imao. I opet posle toga, ~im mu je lekar rekao
„moè{” – on je dotr~ao u salu. Dok je ratovao drugi su trenirali. Se}am
se kako je do{ao na takmi~ewe sa zavojima, jer ga je snajper pogodio u le|a,
nije mogao sasvim da se okrene, ali je ipak bio na takmi~ewu. To je stvar
koja ga izbacuje u sam vrh. Pitawe je da je za sve vreme patwi srpskog naro-
da bio samo u kimonu, mo`da bi on bio prvak sveta, Evrope, ali on je sve
vreme ose}ao obavezu prema srpskom narodu koliko i prema sportu i pre-
ma svojoj porodici. Smatram da Srpski pokret obnove nije izgubio samo
istaknutog ~lana svoje partije, ve} je Srbija po drugi put izgubila jednog
Milo{a Obili}a. A to najboqe zna onaj narod, ali i mnogi qudi iz Sr-
bije koji su imali potrebe i muku neku da zakucaju kod wega na vrata i da
zavape: „Zvonko, brate mili, pomozi”. Nije bitno iz koje je stranke neko
bio, nikoga nije odbio. Ostavio je ~etvoro dece i mi xudisti ne smemo, kao
i svi oni koji vole sport, zaboraviti wegovu porodicu i wegovu decu, kao
ni wegovu bra}u i roditeqe. Uvek }emo im se staviti na raspolagawe.
Xudo savez Beograda }e pokrenuti akciju svih onih sportskih organizaci-
ja koje su imale dodira sa Zvonkom Osmajli}em da se otvori poseban ra~un
preko koga }emo pomagati decu Zvonka Osmajli}a, da im se sutra ne desi da
nemaju para za kwigu, za svesku, za patike, za ode}u... Mi ga ne smemo zabo-
126
raviti. U potpunosti se slaèm sa na{im predsednikom Vukom Dra{ko-
vi}em, koji je rekao: „Zvonce, ono {to si zapo~eo bi}e nastavqeno”. Ne}e
to samo Srpski pokret obnove uraditi nego }emo uraditi i mi sportisti
koji smo bili prijateqi Zvonka Osmajli}a. Pomo}i }emo Srpskom po-
kretu obnove koliko god to bude u na{oj mo}i. Ne}emo zaostajati”, tvrdi
Pej~i}.
Milosav Jocovi} je aktuelni reprezentativac Jugoslavije u xudou,
kategorija do 90 kilograma. (Jedno vreme se takmi~io u kategoriji do 95
kilograma, kategoriji Zvonka Osmajli}a). Jocovi} je kum Zvonka Osmajli-
}a, sa kojim je proteklih godina bio nerazdvojan.
„Dve sezone sam se takmi~io u toj kategoriji, u izuzetno jakoj kon-
kurenciji, kada je danas na{ najpoznatiji xudista Dano Panti} postizao
zna~ajne rezultate, zna~i kada smo Zvonko i ja bili wegovi konkurenti u
toj kategoriji. Zvonko je u sportskim krugovima bio poznat kao izuzetno
uporan borac. I bez obzira {to je on imao vi{e godina nego mi ispuwa-
vao je sve svoje obaveze, kako prema klubu tako i prema reprezentaciji, kao
svi ostali reprezentativci a neki put i vi{e. Mi smo imali obi~aj da
posle treninga sedimo i pri~amo i uvek smo isticali wegovu upornost i
divili se tome kako je uspevao da ispuni sve svoje obaveze. Wegov dan je po-
~iwao ujutro u 7 sati kada je dolazio u „Ta{majdan”, ispuwavao obaveze
tamo, pa je onda trenirao od osam do deset, zatim se vra}ao u firmu, radio
do negde 3-4 sata, posle i{ao do stranke gde je tako|e obavqao svoje funk-
cije, i ponovo stizao na trening od {est do osam. Tako da je ~ovek stvarno
trebalo da poseduje ogromnu energiju da ispuni sve te obaveze koje su se
zahtevale od wega”.
[to se ti~e odnosa prema ostalim takmi~arima, s obzirom da je po
prirodi posla bio u situaciji da pomogne, Jocovi} isti~e da ne zna ni-
jednog ~oveka koga je on odbio, da mu nije u~ini traènu uslugu, posebno
na{im xudistima, ali ne samo wima nego svim sportistima i obi~nim
qudima.
Zvonko je, po Jocovi}evom dubokom uverewu, bio uzor mla|im tak-
mi~arima, iako mnogi nisu bili svesni trnovitog puta koji je on pre{ao
da bi postigao taj ciq. U posledwe vreme, on je bio pionir sumo sporta
u na{oj zemqi, prvi ~ovek koji je po~eo da se bavi popularizacijom tog
sporta.
„Primetio je da je sumo vrlo atraktivan sport koji privla~i dosta
publike, a vrlo je jednostavan za razumevawe. Xudo je za razliku od sumoa
vrlo kompleksan sport, komplikovan je qudima koji ne poznaju xudo i za-
vole ga tek kad upoznaju pravila, a sumo je vrlo jednostavan sport gde ima
par pravila kojih se treba pridràvati i to svakome moè da se objasni
127
za 5 minuta – su{tina je da ne smete da dotaknete zemqu ni jednim delom
tela osim stopalima i morate da ostanete u krugu, u borili{tu, da biste
pobedili. Zvonko je shvatio da je to jedan od sportova koji }e u budu}no-
sti biti vrlo popularan, tako da je do{ao na ideju da ga forsira kod nas
i prvi je po~eo da pose}uje me|unarodne seminare, turnire, ~ak je organi-
zovao na{u Sumo asocijaciju, tu je zauzimao mesto selektora i u~estvo-
vao je na dva-tri posledwa kvalifikaciona turnira za Olimpijadu obez-
bediv{i sebi mesto na zavr{noj smotri u Sidneju. Pre dva meseca je doveo
dva stru~waka, trenera i selektora ruske reprezentacije u sumo rvawu.
Ipak, on je u xudou ostvario svoje najve}e rezultate. Imali smo i me|usob-
ne me~eve, ja sam pobe|ivao, ali onog trenutka kad je bilo najbitnije, kao
u jednom polufinalu prvenstva Jugoslavije on je mene pobedio. Dakle, bio
je izuzetno motivisan, znao je {ta je u kom trenutku bitno a {ta nije. Se-
}am se kada je na turniru u Bugarskoj u~estvovao protiv Japanaca i tada
je zauzeo peto mesto, posle ~etiri pobede je uspeo da se plasira tek na pe-
to mesto, to vam govori koliko su te{ki ti me|unarodni turniri. Godine
1996. i 1997. bio je prvi na Kupu Aleksandrije i tada je progla{en za naj-
boqeg takmi~ara, pa prva mesta u Trstu 1996, i Portoroù 1997. godine...
Kada sam saznao stra{nu vest, mislim da me je od trenutka kada sam ukqu-
~io telefon zvalo preko sto xudista iz cele zemqe. Ja sam se tada pripre-
mao za Svetsko prvenstvo i ve} sam odlu~io da odustanem od u~e{}a da bih
mogao da prisustvujem sahrani (nesre}a se dogodila u nedequ a mi smo tre-
bali da putujemo u utorak) ali su onda do{li kuma Rada, wegova èna, i
brat Vesko i rekli mi da idem jer bi to Zvonko voleo, da idem i da se borim
za wega. Koliko je Zvonko bio omiqen pokazuje ~iwenica da je petnaest da-
na posle sahrane u svim xudo klubovima trening po~iwao minutom }uta-
wa”, kaè Jocovi}.
U èqi da se ovekove~i uspomena na Zvonka Osmajli}a, sportski
prijateqi i po{tovaoci dogovorili su se i doneli odluku da ustanove
„Memorijal Zvonka Osmajli}a”, koji }e se od naredne godine odràvati
u oktobru. Ve} je dogovoreno da }e organizatori i pokroviteqi biti Zvon-
kova bra}a, SRC „Ta{majdan” i sva tri xudo saveza (gradski, republi~ki
i savezni).
„To }e biti me|unarodni turnir jer je to ono {to je on najvi{e vo-
leo. Zvonko i ja smo i ove godine pripremili me|unarodni juniorski xu-
do turnir, gde su na Zvonkov i moj poziv do{le ekipe iz zemqa koje su nas
maltene ju~e bombardovale. Turnir je odràn 16. oktobra. Zvonko je bio ge-
neralni sekretar tog turnira. Skup{tina grada je, ina~e, bila pokrovi-
teq i sve smo ugovorili, jedino {to on nije znao da smo mu za tu priliku
kupili pehar.
128
Taj turnir se odràvao {est godina unazad i sve vreme to je bio je-
dini turnir u Jugoslaviji u posledwih deset godina gde su u~estvovale
ekipe iz [panije, Italije, Nema~ke, Rusije, Bugarske, Ma|arske i Gr~ke,
zna~i jedini turnir kod nas koji je imao tako visok rang”.
Pet puta je „Kup Beograda” odnet u inostranstvo, osim pro{le, 1998.
godine, kada je Zvonkov „Partizan” pobedio. I to dokazuje koliko je taj
turnir jak.
Wegov „]ela” za Zvonka danas isti~e da je on, jednostavno, bio zvezda
vodiqa borila~kih sportova u Beogradu.
„Zvonko me je upoznao i sa gospodinom Spasojem Kruni}em, predsed-
nikom gradske vlade, i sa gospodinom Vojislavom Mihajlovi}em, na{im
gradona~elnikom. Obe}ao mi je, na moj zahtev, da }e me upoznati sa na{im
predsednikom, gospodinom Vukom Dra{kovi}em. Kaè mi, nedavno: „]e-
lo, upozna}u te sa î~om, ~ekaj malo da se smiri situacija”. I niko od nas
nije ra~unao da }e se ovo desiti, ja nisam ùrio, smatrao sam da mi je tu,
ne moè da pobegne. Nema s kim me nije upoznao od ~elnika, osim sa Vukom
i na{om Danicom. Nisam ùrio, nisam slutio {ta }e mu se desiti. Me|u-
tim, Srpski pokret obnove je ostao bez Zvonka Osmajli}a, ali nije ostao
bez wegovih sportskih saboraca xudista. Jo{ uvek u Srpskom pokretu ob-
nove ima xudista koji mnogo vrede, koji su u~estvovali u stvarawu Zvon-
kove li~nosti. Ne kaèm da mogu da budem kao Zvonko Osmajli}, daleko
od toga, ali mogu dostojanstveno da nastavim wegovim putem, jer uvek i u
svako vreme se stavqam na raspolagawe na{oj stranci. Zvonko me je doveo
u SPO, verovao sam wemu, verovao sam SPO-u, verujem i daqe, ba{ zato
{to sam wemu dao zavet. Govorio je: „]elo, kad se stabilizuje stawe u ze-
mqi, ja }u tebe predloìti za predsednika Sportske komisije Srpskog po-
kreta obnove” i to je za mene bila velika ~ast, to su bile wegove re~i. Ni-
ko nije mogao ni da pomisli da }emo ostati bez na{eg Zvonka”, s tugom se
se}a Sini{a Pej~i}, dodaju}i da smatra svojom velikom obavezom rad na
ispuwewu jo{ jednog velikog Zvonkovog sna.
Naime, Zvonko je poginuo u nedequ, a u ponedeqak je trebalo da otvo-
ri svoj Centar borila~kih ve{tina na Ta{majdanu. @eleo je da to bude
svojevrsna sportska baza jer je znao da je boqe da deca budu u sali nego na
ulici, prepu{teni porocima.
Dejan Milo{evi}, xudista i vice{ampion sveta u borila~koj ve-
{tini nun~aku-fulkontakt i kum Zvonka i Rade Osmajli}a, spada u one ko-
ji su mnogo vremena u posledwih sedamnaest-osamnaest godina provodili
sa ovim vrsnim sportistom i ~ovekom. Jedan drugom su neumorno sparin-
govali, a Milo{evi}ev veliki pro{logodi{wi uspeh, drugo mesto na
svetskom prvenstvu u nun~aku-fulkontaktu, doìvqavao je kao svoj. Po-
129
sebnu zahvalnost Milo{evi} duguje Zvonku kako za pomo} u sponzorisawu
wegovih priprema pred me|unarodna takmi~ewa i putovawa, tako i za rad-
no mesto u SRC „Ta{majdan”, gde je Zvonko posledwe dve ipo godine bio
direktor.
Me|utim, Dejan Milo{evi} po prvi put otkriva da mu je Zvonko
Osmajli}, i odlaze}i sa ovog sveta, spasao ìvot.
„Prethodne ve~eri, u subotu 2. oktobra, naporno sam trenirao, a
istog dana bio sam i na kra}em putu. Planirano je da sutradan, u nedequ,
po|em kao pripadnik obezbe|ewa SPO, sa Zvonkom, Gagom i Vu~kom. Ali,
kada me je Zvonko u nedequ ujutro video rekao je: „Nemoj, kume, ti da ide{,
vidim da si umoran, nego se vrati ku}i i odmori”. Tako sam, zahvaquju}i
Zvonku preìveo i to nikada ne}u zaboraviti”, kaè Dejan Milo{evi}.
U izve{taju koji obuhvata period u kome se Zvonko Osmajli} nalazio
na ~elu najzna~ajnije gradske ustanove za sport i fizi~ku kulturu (od 1997.
do kraja oktobra 1999. godine) naveden je impozantan spisak izvr{enih ra-
dova u SRC „Ta{majdan”.
Kao najobimniji poduhvat izvr{ena je rekonstrukcija i moderniza-
cija Hale „Pionir”, {to je ujedno prva rekonstrukcija posle 25 godina od
wene izgradwe. Prema oceni stru~waka, u rekordnom roku zavr{eni su: sa-
vremeni pres-centar, rekonstrukcija {est svla~ionica i hodnik za spor-
tiste, napravqena sve~ana i VIP loà sa 30 mesta kao i dve moderno opre-
mqene prostorije za sme{taj tehnike, napravqen prostor za antidoping
kontrolu sa prate}im mokrim ~vorom, obnovqen enterijer glavnog ulaza
i portirnice, popravqen parking prostor za slu`bena vozila i plato
ispred glavnog i slu`benog ulaza u Halu, zamewena unutra{wa rasveta,
izgra|en tunel i za{titna ograda za igra~e na klupama, napravqena nova
teretana, napravqen novi Fitnes centar, rekonstruisana dva mokra ~vo-
ra za gledali{te, op{ivena fasada Hale „Pionir” limom 1.380 kvm, ura-
|ena hidroizolacija na 1.000 kvm ravnog krovnog pokriva~a.
Najobimniji radovi zavr{eni su u avgustu 1999. godine na rekon-
strukciji komentatorskih kabina. Sa ovom konstrukcijom, a ve} ranije
ura|enim savremenim pres-centrom, stvoreni su uslovi za nesmetani rad
novinara. Ovim je obuhva}ena rekonstrukcija i pove}awe broja komenta-
torskih mesta sa postoje}ih 6 na 12, izrada elektro i telefonskih insta-
lacija za komentatorska mesta, izrada televizijskih platformi – ukupno
4, dve pokretne pored terena, tako da se pomeraju u zavisnosti od vrste
sporta na razne pozicije i dve nepokretne u vrhu tribina, pro{irewe plat-
forme za vezu izme|u Palate „Pionir” i zgrade RTS-a u Takovskoj ulici
na krov objekta i izrada otvora za direktnu vezu reporta`nih kola i teh-
ni~kih prostorija uz komentatorske kabine. Svih 12 mesta pozicionira-
130
no je tako da, i kada publika na tribini ustane komentatori mogu nesme-
tano da vr{e prenos.
Tako|e, u navedenom periodu izvr{ene su slede}e inovacije u Re-
kreativnom centru „Ta{majdan”: kupqen novi |akuzi, napravqeno tursko
kupatilo koje do sada nije postojalo u Centru, osavremewene dve saune,
kupqene nove pe}i, nabavqena dva moderna solarijuma, nabavqen novi,
savremeniji anticel aparat.
U okviru SRC „Ta{majdan” nalazi se i plivali{te, gde su tako|e iz-
vr{eni radovi: rekonstruisano je pola tribina za gledali{te, a planira
se da se rekonstrui{e i druga polovina. Izvr{ena je demontaà starih
i montaà novih kotlova za grejawe vode i vazduha na zatvorenom pliva-
li{tu.
U okviru investicionog odràvawa sportskih objekata do kraja go-
dine o~ekuje se zavr{etak i osposobqavawe Ledene dvorane „Pionir”, {to,
naàlost, direktor Osmajli} nije doìveo da vidi.
GAGA
Dragan Gaga Vu{urovi} osta}e u trajnom se}awu svih onih koji su ga
voleli, koji su se i u nedequ, na 40-dnevni pomen, okupili na wegovom gro-
bu da zapale sve}e, ostave bukete cve}a i jo{ jednom }ute}i odaju po{tu ~o-
veku koji je bio sinonim dobrote i plemenitosti. ôvek de~je du{e i de-
~a~kog lika, deset godina veran Vuku i SPO, ostavio je iza sebe prazninu
koja }e ostati u srcima wegove ène Ratke, wihovih malih sinova \or|a i
Radana, svojih roditeqa, bra}e, sestara, prijateqa... Utehe nema. Ostaje sa-
mo ponos {to su takvog ~oveka imali za supruga, oca, brata, prijateqa, sa-
radnika...
„Ovih 40 dana pro{lo je kao 40 godina ili kao tren”, kaè Ratka Vu-
{urovi} zagledana u veliki buket crvenih ruà koje donosi svakoga dana
na grob ~oveka sa kojim je provela 14 godina odrastawa, ìvota, qubavi,
odanosti.
„I danas, nekako su mi svi qudi mali, a on mi je sve ve}i. Ose}am se
uàsno... Uvek mi je pred o~ima wegov ulazak u ku}u, kad korakne i kaè:
„Raki...”, kad ra{iri ruke, kad se nasmije. To mi je uvijek pred o~ima i to
me drì. Jer, on je za mene ìv. Najplemenitije je {to je postojao takav
kakav je bio. Najvrednije je {to ostavio dva sina. Ostalo je sve prolazno i
ni{tavno... Kad sagledam svoj ìvot bez Gage, gledam ga kroz stra{nu bor-
bu i tugu. Ustvari, ìvot ne postoji, ve} samo borba i tuga protiv koje se
borim, da me totalno ne prekrije. Ne dozvoqavam sebi da razmi{qam da
131
ga nema za mene. Gledam na{eg sina Radana, koji ima samo godinu ipo dana
i koji ~eka oca. Kad u|e u ku}u, pa ~uje da ima qudi, kaè: „Tata”. \or|e,
koji ima tri ipo godine i koji zna da mu tata vi{e ne}e do}i, kupi usne i
}uti... Osje}am da se i on bori sa svojom tugom...”
Dragan Gaga Vu{urovi} bio je najstariji sin Desanke i Danila Vu-
{urovi}a. Dok govore o Gagi, u wihovim re~ima prepli}u se tuga i ponos.
„Bio je najstariji i najmiliji”, kaè Gagina majka Desanka u dubo-
koj crnini. „Za mene }e Gaga uvijek biti ìv, nikad ne}e umrijeti. Sve ne-
ka je zdravo: i wegova |eca, i bra}a i sestre, ali za nas, roditeqe, sve je
pro{lo. Bio je i otac, i majka – i bra}i i sestrama, i |eci, i nama... Ni-
kada nije volio da vidi suzu ni majci, ni ocu, ni bra}i, ni sestrama, ali
se sad suze liju na sve strane. Da to vidi, te{ko bi podnio. Volim {to je
bio takav, {to su ga svi voqeli i {to ga svi àle. Ali, tu majka nema utje-
he. Bio je weàn i voqen. Koliko je samo volio Vuka i Danu, koliko je
svim srcem pripadao wima i Srpskom pokretu obnove. Gaga je Vuka osje}ao
kao roditeqa. Bio je zaqubqen u Vukovu ~estitost, dobrotu, qudskost i
sve ono {to je Vuk ~inio i ~ini za dobrobit srpskog naroda u ovih deset
te{kih godina”.
Danilo Vu{urovi}, Gagin otac, govori o svom sinu sa onom dozom
tuge kojom se sahrawuje nada:
„Tu`no je bez wega ìvjeti. Bio je uzoran sin, uzoran otac, za sva-
koga je bio dobar. Vazda je bio nasmijan, nije volio suzu da vidi kod nas.
Ponosan sam {to je imao uzorne qude za prijateqe. Bo`jom voqom oti-
{ao je zajedno sa onima sa kojima je bio prijateq, sa kojima se druìo i
koje je toliko volio. Ali, te{ko je roditeqima... Mi to nikad ne moèmo
preboqeti. Srce mi se raspalo... No, moramo nastaviti da ìvimo, da gle-
damo na{e unuke. Imamo jo{ dva sina. Moramo se dràti toga, da Gagu ne
obrukamo. Volio je Vuka, volio da uvijek bude uz wega. Ponosan sam {to
je to tako...”
„Gaga je bio, jednostavno, dobar ~ovjek, plemenita du{a, pomagao je
i ~inio svima. Krstio je moga muà, na{u djecu, vjen~ao nas... Ali, bili
smo vi{e od kumova i prijateqa, kao jedna familija. Velika je praznina
nastala wegovim odlaskom. Mnogo nam nedostaje. Uvijek ~ekam da se odne-
kud pojavi, onako nasmijan i blagorodan. Ustvari, svuda osje}amo wegovo
prisustvo. @ivje}e u nama, u na{im mislima, nikada ga ne}emo zaboravi-
ti. Qepota wegove du{e se ne moè opisati, niti ima rije~i koje mogu opi-
sati sve ono lijepo o wemu”, kaè Biqana \ura{kovi}.
Gagina plemenitost ostaje u bezbroj pri~a. Jednu od wih ispri~ao je
wegov drug iz detiwstva. Sje}a se, kada je trebalo da ode u Kowic, gde je ta-
da bio rat, majka ga je molila da ne ide, jer je ve} ranije bio rawen u Bo-
132
sni. Tada je Gaga rekao: „Nemojte da ide Sima, i}i }u ja. Nas ima trojica
bra}e, a Sima je jedinac...”
„Kad je to ~ula moja majka, plakala je sedam dana. Gaga je bio mla|i
od mene dve godine, ali je uvijek imao za{titni~ki, gotovo roditeqski
odnos”, veli Sima, jedva skrivaju}i suze.
„Bili smo nerazdvojni drugovi, odrasli smo zajedno, ponikli u jed-
nom malom mjestu u Crnoj Gori. Bili smo kumovi. Gaga je imao veliko sr-
ce, snagu i energiju, ìvio je 3000 na sat. Volio je ìvot i qude, stremio
samo ka dobrom i ~inio je samo dobra i velika djela. U na{em okruèwu
Gagu te{ko ko moè naslijediti i te{ko }e, bilo ko, popuniti prazninu
koja je iza wega ostala. Mo`da govorim subjektivno, zbog na{eg odnosa,
koji je bio celovit – nas dvojica smo ~inili jednog ~ovjeka, jurili smo
kroz ìvot zajedno, porodi~no bili vezani totalno, bez zadr{ke... Sad,
kad ga nema, spasava me posao, odvla~i me od tog stra{nog saznawa i tu-
ge. Ali, svaki slobodan momenat posve}en je wemu – uve~e kada lijeèm i
ujutru kada se budim, poslije podne kad se odmaram, razmi{qam, sje}am
se Gage. Nisam krvna veza, ni familija, ve} samo kum i nemam prava da se
àlim, ni da kukam, ve} da pomognem familiji kako da se {to boqe sna|u
u toj nesre}i koja ih je zadesila. Ali, ustvari, ja samog sebe na neki na~in
poku{avam da saàlim i da vrijeme bez wega nekako nadoknadim. Ali, to
je skoro nemogu}e”, kaè Milo \ura{kovi}.
„O mrtvima se naj~e{}e govori sve lepo, ali ja nikada ne bih mogao
da se setim ne~ega {to nije lepo, a da je vezano za Zvonka, Vu~ka ili Gagu.
Sa Gagom sam proveo ~ak dvanaest godina poznanstva, prijateqstva, sarad-
we. Svaki na{ dan je bio lep za sebe. To su bili najdivniji qudi koje sam
poznavao. Imati takve qude za prijateqe, zna~ilo je biti i sam dobar i
ispravan ~ovek. Wih je krasilo ne{to najlep{e {to je postojalo u srpskom
narodu: lepota, hrabrost, dobrota, po{tewe, inteligencija. Vaqda ih je
zbog toga Bog pozvao kod sebe. Do{li su iz nekih svojih crnogorskih br-
da, iz doline Lima, uspeli su da ovde postanu po{tovani kao po{tenii,
hrabri, odva`ni momci, kao momci koji su za to vreme stekli puno prija-
teqa u svim strukturama qudi – od najsiroma{nijih do najbogatijih, od
najneobrazovanijih do najobrazovanijih”, kaè Veselin Milatovi}, po-
znanik Vuka Dra{kovi}a i dodaje:
„Moji prijateqi Zvonko, Vu~ko i Gaga poginuli su ~asno, obavqa-
ju}i svoju du`nost i zajedno sa Veselinom Bo{kovi}em uspeli su da za{ti-
te ìvot predsednika i da `rtvuju svoje ìvote. Bili su vrhunski profe-
sionalci. Pamtim mnogo situacija kada su podmetali sebe. êsto je bilo
tako da ujutru ne znamo ho}emo li uve~e i zamrknuti, a ujutru sa saznawem
da nam ve~e mo`da i ne}e do}i. Bilo je toga i 9. marta, i kasnije kada je u
133
dva navrata Vuk hap{en. Kada su Vuk i Dana uhap{eni 2. juna 1993. godi-
ne, Gaga je dobio takve batine da Danica Dra{kovi} i Darko Banovi}, ka-
da su Gagu ubacivali u }eliju, nisu mogli da ga prepoznaju, koliko je od
batina bio izobli~en. Tada sam bio u Nema~koj. Posle pu{tawa iz zatvo-
ra, Zvonko i Gaga su do{li kod mene. Pokazali su mi fotografije na koji-
ma su Gagina le|a bila skroz crna. To nisu bila le|a i{arana batinama i
palicama, ve} cela le|a od ramena do doweg dela, bila su crna, tabani su
mu bili crni. On je tada bio tako pretu~en, da neko slabije fizi~ke kon-
stitucije i mawe izdr`qiv nego {to je bio Gaga Vu{urovi}, ne bi preì-
veo. Mislim da ni usta{e nisu tako mu~ile, kako je tada policija pretu-
kla wega. Qudi koji su to radili ve}e su zveri od ubica, jer u tom trenut-
ku mo`da je bilo plemenitije ubiti ~oveka, nego ga tako surovo pretu}i.
Do posledweg dana ìvota Gaga je nosio posledice tih batina...”
VU^KO
O Vu~ku Rako~evi}u osta}e legenda kao jednom od najsna`nijih mo-
maka me|u sportistima, radoznalom i plemenitom ~oveku, jednom od naj-
bliìh saradnika i ~uvara predsednika SPO, Vuka Dra{kovi}a. Oti{av-
{i u naponu ìvotne snage, u vremenu kada je vi{e nego uspe{no vodio sve
poslove vezane za halu „Pionir”, nestao je iz ìvota kada je trebalo da po-
diè svoju decu Vasiliju i Du{ana i kada je Vesna Rako~evi}, Vu~kova su-
pruga, pomislila da sve ono {to su zajedno gradili 12 godina – ima sre-
}an kraj...
„Ose}am samo prazninu”, kaè Vesna. „Sada mislim da je i deci ja-
sno da im oca vi{e nema. U po~etku, posle tragedije koja nas je zadesila,
plakala sam kad sam na{oj k}eri Vasiliji govorila o Vu~ku i ona je bila
tu`na. Sad se smejem kad joj govorim o wemu, ali je ona i daqe tu`na. Sme-
je se, ali joj se u o~ima vidi seta i tuga... Vu~ko je voleo sport i ào mi je
{to nije imao konkretan sport kojim se bavio, jer sam sigurna da bi bio
vrhunski sportista, bilo kom sportu da se posvetio. Ali, imao je hiqadu
drugih obaveza, studirao, stvarao i nije stigao da se posveti. Trener „Rad-
ni~kog” uvek izjavquje da je Vu~ko bio najja~i momak kojeg je trenirao u po-
sledwih 20 godina. Sve plemenito je ~inio. Sawala sam ga jednom: kao, Va-
silija i ja se radujemo, jer on treba da do|e s puta... Tu mi se san prekinuo...
Ose}am da je prisutan uvek u ku}i, svuda oko nas. Ube|ena sam u to, ili mi
je mo`da tako lak{e...”
Veselin Rako~evi}, brat Vu~ka Rako~evi}a, proveo je, sticajem okol-
nosti, u Vu~kovoj i Vesninoj ku}i posledwih 15-ak dana pre tragedije.
134
„Vu~ko je, iako najmla|i od nas dece, vodio ra~una o svima nama, naj-
vi{e {to je mogao. Umeo je da zapostavi svoje poslove, da bi nama bilo bo-
qe. Imao sam sedam godina kada se on rodio. S obzirom da sam bio stari-
ji, {titio sam ga. Razlikovao se od sve dece – bio je ìvahniji, fizi~ki
sposobniji od svih nas. I u {koli je bio vo|a, a pogotovo kasnije u spor-
tu. Sada sve vi{e ose}am prazninu koja boli. Te{ko mogu da se suo~im sa
istinom, iako sam je svjestan. Ali, odlaèm to, s obzirom da nisam video
sam ~in nesre}e. I daqe vjerujem da je ìv”.
I na posledwi put Vu~ka je ispratio brat Veselin:
„Tog jutra, kad je kretao, Vesna je spavala. Bio sam u hodniku, kad se
pripremao da ide. Vu~kova }erka Vasilija, koju mi svi zovemo Vasa, uvijek
je u posledwih 15-ak dana plakala kada bi on kretao nekuda. Rekao mi je:
„Miko” (kako me je Vu~ko zvao), „vidi Vasu...” , èle}i da je zagovorim, da
bi on mogao da iza|e iz ku}e. Uzeo sam je u naru~je i poneo je u drugu sobu.
Vu~ko je iza{ao. Vasa je, ipak, po~ela da pla~e... U me|uvremenu, Vesna se
probudila i rekla: „Moram da vidim Vu~ka, zaboravila sam dje~ja kolica
u kolima...” Rekao sam: „Ja }u, ostani ti kod djece...” Iza{ao sam i rekao
Vu~ku da ho}u da uzmem kolica iz auta, misle}i da }e on krenuti svojim ko-
lima. Dao mi je kolica, a ja sam primijetio tada zna~ajan pogled u vrata
ku}e. Pojavio se voza~, Vu~ko je nevoqno rekao: „Evo ga Bane...” Nije mi bi-
lo jasno da li je imao neki predosje}aj, ali sam siguran da mu se nije i{lo...
Sje}am se da je govorio: „Dao bih ìvot za SPO. Dao bih ìvot za te qu-
de, kao {to bi i oni dali za mene.” I, tako se i desilo”, veli Vu~kov brat
Veselin Rako~evi}.
Vu~kova majka, Miqa Rako~evi}, o svom najmla|em sinu govori s tu-
gom, pribrano, svesna da za wu nema utehe:
„Ne vjerujem da je to i|e imalo – takav sin, da je iko imao takvo di-
jete kakvo sam ja imala. Od malijeh nogu bio je ne{to posebito u svojoj ge-
neraciji, u svemu je predwa~io. Toliko je bio bole}iv, volio je svakoga
svoga, volio je vi{e da u~ini drugome, nego samome sebi. Smisao mog ì-
vota je sada u wegovoj |eci. I snaha mi je jedan dio wega. Oni su toliko li-
~ili i toliko se voqeli... Imam ja jo{ sinova i k}er... Ali, vi{e ni{ta
ne moè biti isto. Najteè mi je {to se ja, kao majka, ne sna|oh da ga neka-
ko spasim, da mu nekako pomognem. A on, opet, bio takvo dijete da nije htio
da se wemu pomaè, da se vidi da on ne{to ne moè, da se àli da ne{to
nema... Kad mu je ne{to i bilo potrebno, on to nije govorio. Sve je sam re-
{avao. Puno sam ga èqela. Re|e sam ga vi|ala kad je oti{ao u Beograd. Vo-
qela bih da je ne|e drugde ìvio. Ponekad sam mu govorila: „Trebalo bi
da pre|e{ u Crnu goru”, a on bi odgovarao: „Meni je u Beogradu dru{tvo,
imam tamo prijateqe...” O stranci nismo pri~ali, ali o Vuku jesmo, puno
135
puta. Najvi{e sam voqela {to je Vuk narodni ~ovjek. Vu~ko je najqep{e go-
vorio o Vuku i Dani. I ja sam pro~itala Vukovu kwigu „No`”... Nemam
{kole, ali sam vi|ela da je Vuk poseban, da je pametan i narodni ~ovjek i
to privla~i. Eto, hvala Bogu kad je on ostao ìv”, veli Miqa Rako~evi}.
„Zvonko, Vu~ko i Gaga bili su stubovi svojih familija, ne samo po-
rodica”, kaè blizak prijateq Vuka Dra{kovi}a, Milorad Pribi{i} –
Cvaj. „Sva trojica imaju po dva brata, i svako od wih je ostavio po jednog
brata Veselina. Vi|am wihovu bra}u. Gubitak Zvonka, Gage i Vu~ka je naj-
ve}i udarac koji je mogao da zadesi sve te porodice. Vu~ko je plenio, bio
je jako sposoban, zavr{avao je fakultet pored svih obaveza koje je imao.
Bio je veoma vezan za SPO, jo{ od 1990. godine. Zbog poslova je oti{ao u
inostranstvo, a onda nam se ponovo prikqu~io 1996. godine. Svim srcem
je voleo SPO. Kad god bismo i{li na put s Vukom, on je èleo da po|e, da
ne{to ne propusti. Postavio je u „Pioniru” poverqive qude i ~im mu ka-
èmo da se ne{to de{ava, on odmah doleti. Strahovito je voleo predsed-
nika Vuka Dra{kovi}a...”
„Uvek su nam govorili – za{to idete tako blizu predsednika? [ta
zna~i pratwa, ako si daleko? Mo`da to nije najprofesionalnije, ne znam,
ali ako nisi uz predsednikov auto na 5-10 metara, kako }e{ da odreaguje{
ako neko do|e s automatskim oru`jem da puca na predsednika? Ube|en sam
– da su znali, sva trojica, da idu u smrt, mo`da su mislili da mogu da po-
mere kamion... Jer, svi oni su bili spremni da poginu za Vuka i svi su go-
vorili: „Da se Vuku ne{to desi, mi moèmo sebi da pucamo u glavu!” Svi
smo se tako pona{ali. Zvonko, Vu~ko i Gaga su to stalno isticali. Voleli
su Vuka i stranku kao oca. Uostalom, Vuk je takav ~ovek da mora da se zavo-
li. Svi smo kao porodica, kao tim – takva je cela stranka. Me|u nama
nikada nije bilo podozrivosti, ni gorke re~i, ve} samo pomo} jednog dru-
gom, dobrota, pa`wa... Voleli su ìvot, umeli da vole qude. Ose}a se ve-
lika praznina otkako ih nema. Ja jo{ uvek ne mogu da verujem... Svako ve~e
kad legnem i svako jutro kad ustanem, mislim na wih ~etvoricu. Na wih
mislim i kada dolazim ovde, u stranku”, kaè Milorad Pribi{i} – Cvaj.
„Vu~ko je bio izvanredan xudista, izvanredan rva~ i bokser. Bio je
pobednik Ravnogorskog vi{eboja 1998. godine. Pri~a se kao legenda, ali
istinita, da je Vu~ko iz mesta skakao tri metra. Dovoqno je bilo videti
tog ~oveka i znati da je on neverovatnih fizi~kih mogu}nosti – bio je sav
kao od ~elika. Od vlasi kose na glavi do malog prsta na nozi, bio je neve-
rovatno lepo gra|en, izgledao je poput anatomskog atlasa. Nijedan bilder
ovog sveta, nijedan svetski prvak u bodi-bildingu, nije mu mogao biti ni
senka po rasporedu mase. Vu~ko je bio ~ovek neverovatne lepote. Kada bi-
smo stajali ovde, ispred Predsedni{tva SPO u Knez Mihailovoj, ako je
136
pro{lo hiqadu devojaka, svih hiqadu se moralo okrenuti da ga pogleda
jo{ jedanput. Kad god bismo oti{li na neki miting ili negde u dru{tvo,
Vu~ko je uvek bio u centru pa`we po svom stasu i svojoj lepoti”, veli Ve-
selin Milatovi} i nastavqa:
„Sva trojica su pripadali SPO onoliko koliko su i pokazali da
pripadaju – do posledweg daha svog ìvota. Voleli su Vuka i SPO. To, na-
ravno, nije te{ko, jer dovoqno je Vuka i Danu samo jednom videti da biste
se za wih vezali za ceo ìvot. Takvim momcima, kakvi su bili Zvonko, Ga-
ga i Vu~ko, nije bilo te{ko da pripadnu SPO – jednostavno, wihovi qud-
ski kvaliteti, s jedne strane, i SPO i Vuk, s druge, me|usobno su se pri-
vla~ili. Oni su shvatili da pripadaju Vuku kao {to je i Vuk shvatio da
pripada wima. Ta vrsta i koli~ina qubavi, koju su oni imali prema Vu-
ku i SPO, ne meri se qubavqu prema prijatequ, ve} stepenom qubavi pre-
ma rodu ro|enom, prema detetu ili bratu. Oni su Vuka doìvqavali kao
nekog najro|enijeg, kao i Vuk wih. Onaj dan kada su oti{li, oti{li su,
siguran sam, s ponosom, jer odlaze za Vuka i SPO. I ako bi birali mesto
i ~oveka zbog koga bi poginuli, svi bi izabrali da odu zbog Vuka, ali da
Vuk ostane nepovre|en i da nastavi svoju borbu. êsto je Zvonko imao obi-
~aj da kaè: „î~a, ako mi posustanemo, ti ne smije{! Ti mora{ da nasta-
vi{ u ime srpskog naroda”. Najbliè porodice mojih prijateqa Zvonka,
Gage i Vu~ka, nastavqaju istim putem – wihova bra}a, deca, wihove supru-
ge, nastavqaju putem Vuka i SPO”, kaè Veselin Milatovi}.
PISMO IZ JUNA 1998.

(„Srpska re~”, 11. novembar 1999.)
Vjerujem da ne}ete zamjeriti {to dozvoqavam svojoj malenkosti da

vam se obratim. Prvi put poslije {est godina izbjegli~kog ìvota, ima-
la sam priliku da na „Studiju B” vidim jednog velikog humanistu i ~o-
vjeka sa blagim osmijehom, gospodina Veselina Bo{kovi}a. Drago mi je
da je neko od profesionalaca predstavio ku}u na ~ijem je ~elu gospodin
Bo{kovi}.
Poku{avam dugo preko „demokratskih novinara” da bar pismenim
putem kaèm jedno qudsko hvala gospodinu Bo{kovi}u. Nikada nije niko
bar poku{ao da prenese zahvalnost tom ~ovjeku. Konstantno su qudi bez
lica napadali (zbog qudskih sujeta) gospodina Bo{kovi}a. Sav „grijeh”
mu je {to je brat gospo|e Dra{kovi}. Nequdi su mu uvijek zla poku{ali
137
nanijeti. Hvala dragom Bogu da ga ~uva i da wihove laì prolaze kao
pra{wavi karavani.
Kao izbjeglica preko Drine, sa velikom tragedijom, gubitkom sta-
rijeg djeteta, na{la sam se u Beogradu sa mla|im djetetom bez igdje ikoga
i i~ega. „Veliki Srbi i patriote” bili su sa nama jedino preko malog
ekrana, „branili” na{a ogwi{ta, a kabineti uvijek zatvoreni i gospoda
„zauzeta rje{avawem” na{ih problema. Bog mi je pomogao da upoznam go-
spodina Bo{kovi}a, koji je na veoma diskretan na~in pomogao mome dje-
tetu i meni. Prestali smo biti prezreni, omalovaàvani od „velikih Sr-
ba”, po~eli smo ìvot barem donekle kao qudi. Zanijemim uvijek kad ~u-
jem glas gospodina Bo{kovi}a, jer uvijek je to neka pomo}, neka lijepa ri-
je~. Ne mogu da govorim, jer suze su moja tuga, a molba Bogu da podari tom
velikom ~ovjeku sve {to poèli, jedino moje hvala. Ne obilazim vi{e ni-
~ija vrata, mogu obiqeìti godi{wicu sina, vjerujte prvi put poslije pet
godina slavili smo slavu, zahvaquju}i gospodinu Bo{kovi}u. Ja vjerujem,
ipak, da moje molbe za zdravqe i dobrobit tog ~ovjeka dopiru do Boga,
iako sam ja samo obi~an gre{nik.
Ne zamjerite {to sam èqela ovo da kaèm, bar neka neko ~uje isti-
nu, jer dosta je nesre}nih qudi kojima je gospodin Bo{kovi} pomogao, ali
na{u pri~u ne èle da ~uju „veliki borci za za{titu Srba”.
Hvala Bogu da su prestali da „brane” na{a ogwi{ta preko Drine.
Oni su nam mir i oduzeli.
Izbjeglica Stana Dmitrovi}
138
SPO TRAGA ZA UBICAMA (II)
„ESKADRON SMRTI” DB
(„Srpska re~”, razgovor sa Boìdarom Spasi}em,
11. novembar 1999.)
…Sa profesionalnog aspekta, bio sam u potpunosti u pravu kada

sam, odmah posle nesre}e, tvrdio: ako u roku od tri dana policija ne raz-
jasni osnovne okolnosti, ono {to i gospodin Dra{kovi} traì – podat-
ke ~iji je kamion, ko ga je vozio, gde su registarske tablice – da se to ne}e
nikada saznati. Obi{ao sam mesto udesa, iz profesionalnih razloga. Ovo
bih nazvao primerom takozvanog bliskoisto~nog tipa atentata, ali u bal-
kanskoj verziji. Ne zaboravimo: automobil kojim je poku{ana likvidaci-
ja Kire Gligorova 1995. godine bio je natovaren vre}ama peska. âk se ra-
di o istoj koli~ini peska. Palestinski teroristi kad nose eksploziv, no-
se i pesak, jer on ima svoju odre|enu funkciju.
Iza ovog atentata moè stajati dràva, ali samo sa svojim tajnim
policijama. U zemqi ima nekoliko tajnih policija. Najpre, ona koja po-
stoji u okviru Dràvne bezbednosti. Ali, u okviru te DB imate tajnu po-
liciju za koju ne zna ni sam ministar policije, ali zna {ef DB i zna onaj
kome on odgovara. To se sada zove na~elnik Resora DB. U ovoj situaciji,
ako sam dobro razumeo, on iskqu~ivo odgovara Predsedniku Republike.
Da li u Srbiji postoji eskadron smrti, koji je odgovoran samo jednom
~oveku?
Apsolutno da! Nazovimo ga eskadronom smrti, mada je to balkanski
sindrom primera iz latinoameri~kih zemaqa. No, postoji jo{ ne{to {to
èlim da kaèm: 1991. godine upoznao sam Radojicu Nik~evi}a, direkto-
ra stambene zadruge „[umadija”, i mi smo postali komotno bliski. On je
bio blizak sa tada{wim na~elnikom srpske Slu`be bezbednosti, Jovicom
Stani{i}em. Jednog dana, pokojni Radojica Nik~evi} do{ao je u moju kan-
celariju. Ja sam tada bio {ef kabineta Mihaqa Kertesa u Saveznoj slu`-
139
bi. Zapravo, vodio sam tajnu policiju, jer Kertes se razume u policiju
kao moja baba u bob. Radojica Nik~evi} je tada rekao da poseduje spisak
lica koja treba likvidirati i da se i on nalazi na tom spisku. Vrlo oz-
biqno sam to shvatio, jer sam znao da Slu`ba pravi spiskove lica za li-
kvidaciju.
Prvi put kaèm, ekskluzivno za „Srpsku re~”: svaka slu`ba likvi-
dira neprijateqe zemqe, uglavnom, ako treba napoqu. To jesu lica koja su
oti{la u inostranstvo i odande deluju protiv zemqe. Me|utim, kod nas se
de{ava da ginu qudi iz opozicije, a po~elo je od Radovi}a, osamdesetih
godina, pobijena je ~itava plejada. Svi oni su bili na tom spisku. Kada
sam iza{ao iz Slu`be dràvne bezbednosti, nakon ubistva ili Trefa ili
Kundaka, dao sam izjavu u kojoj sam rekao da apsolutno postoje spiskovi
po kojima, imam utisak, „ide” likvidacija. U vreme kada je ubijen mini-
star policije Radovan Stoji~i}-Baxa, na australijskoj televiziji, imam
pouzdanu informaciju, prikazan je dokumentarni film o teroru u zemqi
i preko ekrana se kretao taj spisak. Niko u zemqi taj spisak nije nabavio,
niti pokazao, a mene niko nije demantovao. Jedino je onaj {arlatan Rad-
milo Bogdanovi}, kad je bio ministar, poku{ao da kaè, u nekoj izjavi, da
on navodno ne zna ni{ta o tim spiskovima. Pa sigurno da ne zna ni{ta,
jer te spiskove ministar policije ni ne vidi, nego vidi {ef DB! To su dve
sasvim suprotne stvari.
Da bi ~itaoci razumeli: Slu`ba dràvne i Slu`ba javne bezbedno-
sti, to vam je kao komunalno preduze}e i preduze}e za vodoinstalacije.
Zna~i, dve slu`be koje se samo jednom dodirnu, a to je slu~aj kada imaju ne-
kog zajedni~kog ministra, ~iji je zadatak da u Skup{tini iskam~i {to vi-
{e para da mogu da se plate poslovi, i ni{ta drugo. Ja sam, zbiqa, zabora-
vio ko je na tim spiskovima, ali je indikativno to {to je Radojica Nik-
~evi}, koji je rekao da je na spisku, ubijen.
Posledwih godina ubijeno je nekoliko qudi iz obezbe|ewa predsed-
nika Srpskog pokreta obnove…
Da, indikativno je i to {to je veliki broj qudi, pripadnika SPO,
po~ev{i od Belog, preko Gi{ke, kojeg sam li~no poznavao, koji je bio ve-
liki patriota, za mene legendarni Robin Hud, likvidirano. Pre Gi{ke,
ubijen je Beli, koji je bio i finasijer SPO. Znate, kad ho}ete da sase~ete
neku organizaciju, najpre likvidirate finansijere…
U svakom slu~aju, eskadron smrti, odgovoran jednom ~oveku, posto-
ji! A, ako ne postoji, neka neko demantuje!
140
ILI]U,
PITAJ SVOJU SUPRUGU
(20. novembar 1999.)
Na ju~era{woj konferenciji za {tampu, na~elnik Uprave krimi-

nalisti~ke policije MUP-a Republike Srbije, general – major Dragan
Ili}, izjavio je da se „tragi~ni doga|aj kod Lazarevca koristi kao poli-
ti~ki marketing jedne stranke”.
Ovim se general Ili} jasno pokazao kao sau~esnik u zlo~inu na
Ibarskoj magistrali, izvr{enim kamionom Slu`be dràvne bezbednosti
Srbije.
Gospodin Ili} dobro zna da je kamion-ubica registrovan u Speci-
jalnoj evidenciji vozila, ~ija se arhiva nalazi u policiji, a na~elnik te
Slu`be evidencije je wegova supruga. Od we je mogao ~uti i to da su, sutra-
dan nakon ubistva, slu`benici Dràvne bezbednosti upali u prostorije
te arhive Specijalne evidencije vozila, kojih nema u zvani~noj dràvnoj
evidenciji, jer sluè za tajne poslove i zadatke, kao {to je bio i atentat
na predsednika SPO.
Upadom u arhivu, slu`benici Dràvne bezbednosti oduzeli su kqu-
~eve arhive i odneli celokupnu dokumentaciju o evidenciji tih vozila,
kako bi iz we izbrisali kamion-ubicu, koji je u toj tajnoj evidenciji vo-
|en pod registarskim brojem 994-704.
Sve ovo gospodin Ili} zna ne samo od svoje supruge, nego i od rad-
nika u evidenciji, kao i od mnogih policajaca, koji pri~aju i svedo~e o
zlo~inu pismenim izjavama i dokazima predatim odgovaraju}im me|una-
rodnim slu`bama.
SPO }e, preko svog Pravno-ekspertskog tima, zatraìti da istra-
`ne sudske radwe obuhvate i ove ~iwenice, te da se kao svedoci saslu{a-
ju supruga generala Ili}a Branka Ili}a i radnici Slu`be evidencije
koji su prisustvovali zapleni dokaznog materijala.
Unapred upozoravamo i generala Ili}a i sve wemu sli~ne nadri-ge-
nerale da ne poku{avaju po~inioce i organizatore zlo~ina amnestirati
prikrivawem jasnih tragova, jer je nesporno da je i zvani~na istraga sti-
gla do vrata Dràvne bezbednosti i pred wima zaustavqena.
141
UBISTVO PETRA RAJI]A
U navodnoj saobra}ajnoj nesre}i, opet na Ibarskoj magistrali, pre

~etiri dana ubijen je Petar Raji}, na~elnik odeqewa u Saveznoj upravi
carina.
Teroristi slu`be Dràvne bezbednosti Srbije uklonili su tako
kqu~nog svedoka zlo~ina po~iwenog 3. oktobra u blizini Lazarevca.
Petar Raji} je vodio carinski postupak oduzimawa kamiona-ubice
od wegovog vlasnika, prilikom uvoza iz Nema~ke 1996. godine, i on je, re-
{ewem koje je potpisao, taj kamion dodelio Slu`bi dràvne bezbednosti
Srbije. Da bi spre~ili wegovo svedo~ewe, koje je bilo neminovno, ubice
su ga u}utkale.
Srpski pokret obnove poziva radnike policije, Slu`be dràvne
bezbednosti i Carine i sve gra|ane koji znaju ne{to o po~iwenom zlo~i-
nu ili poseduju neke dokaze da ih {to pre donesu u Srpski pokret obnove,
~ime }e se sa~uvati od sudbine koja je zadesila Raji}a i dobiti nov~anu
nagradu.
„PAUK” – LO[
I PROVIDAN SCENARIO
Srpski pokret obnove ocewuje kao politi~ko nasiqe najnovije „ot-

kri}e” saveznog ministra za informisawe o postojawu navodne terori-
sti~ke grupe, koja je po~inila sve mogu}e zlo~ine u Jugoslaviji i {ire, a
sve po nalozima francuske obave{tajne slu`be.
Hap{ewem ove grupe, reìm u Beogradu èli da opravda sve svoje
zlo~ine po~iwene tokom rata u Bosni, od Srebrenice do Sarajeva, kao i
zlo~ine nad kosovskim Albancima, sve do nedavnog ~etvorostrukog ubi-
stva na Ibarskoj magistrali.
Po JUL-vom ministru, ova grupa po~inila je sve zlo~ine za koje se
optuùje reìm u Beogradu, pa je izloèni scenario lo{ i providan.
SPO obave{tava javnost da je ova grupa qudi na ~elu sa Jugoslavom
Petru{i}em bila uhap{ena za vreme agresije NATO pakta. Po strogim
142
pravilima ratnog stawa, postupak je pred Vojnim sudom u Beogradu vodio
poru~nik Neboj{a Mara{ i, nakon zavr{etka istrage, svi su oslobo|eni
zbog nedostatka dokaza.
Wihovo ponovno hap{ewe sada je nespretan poku{aj da se istraga o
atentatu na predsednika SPO i ubistvu ~etvorice ~elnika na{e stranke
skrene u pogre{nom pravcu i za zlo~in optuì uhap{eni Petru{i}, ko-
ji je, navodno, specijalista za atentate kamionima punim peska.
Prema saznawima Srpskog pokreta obnove, od hap{ewa pre dve sed-
mice pa do danas, na Petru{i}a se raznim torturama vr{e svakodnevni
pritisci da prizna taj atentat, kako bi teroristi Slu`be dràvne bez-
bednosti Srbije, pritisnuti neoborivim dokazima, skinuli odgovornost
sa sebe.
KAMION GOVORI
(„L’ Soar”, 28. novembar 1999.)
ûdna koincidencija optu`be lansirane iz Beograda protiv fran-

cuske slu`be bezbednosti dolazi u trenutku kada se u ovda{wim krugovi-
ma tvrdi da se raspolaè informacijama o poku{aju ubistva, ~ija meta je
3. oktobra bio Vuk Dra{kovi}, jedan od vo|a opozicije. Na gotovo ~ude-
san na~in on je preìveo sudar svog konvoja s kamionom marke „Merce-
des”, ali su wegovi ~uvari i wegov {urak Veselin Bo{kovi} na{li smrt
u ovom incidentu. Istraga do sada nije otkrila ni voza~a, ni vlasnika
ovog kamiona.
Prema francuskim izvorima, kamion koji je prvobitno pripadao
jednom Srbinu koji ìvi u Nema~koj, 1996. godine zaplenila je carina
prilikom poku{aja wegovog vlasnika da ga uveze u Jugoslaviju. Kamion je
1998. zvani~no postao vlasni{tvo srpske tajne policije (SDB).
Wegov registarski broj, me|utim, nije postojao u zvani~nim kwiga-
ma, a {ef odeqewa savezne carine, Petar Raji}, koga je istraga pozvala na
saslu{awe, ubijen je pre nekoliko dana u Beogradu u jednoj saobra}ajnoj
nesre}i.
Prema podacima dobijenim u Parizu, organizatori atentata pro-
tiv Dra{kovi}a su Rade Markovi} i Milan Radowi}, {efovi tajne poli-
cije u Srbiji i Beogradu, obojica ~lanovi JUL-a, partije supruge Slobo-
dana Milo{evi}a.
143
^LANOVIMA I PRISTALICAMA
SRPSKOG POKRETA OBNOVE,
GRA\ANIMA SRBIJE I CRNE GORE
(Proglas SPO, 3. decembar 1999.)
Vladavina prava u Srbiji i hitno odràvawe vanrednih i demokrat-

skih izbora na svim nivoima temeqni je uslov da zemqa iza|e iz duboke i
sveobuhvatne krize institucionalnim putem i demokratskim sredstvima.
To je opredeqewe Srpskog pokreta obnove, jer bi svako drugo re{e-
we samo daqe pogor{alo politi~ke, dru{tvene i ekonomske prilike, a
otvorilo bi i mogu}nost gra|anskog rata.
Mnoge trenutne okolnosti, me|utim, ukazuju da vladaju}a koalici-
ja ne èli promene u Srbiji mirnim i demokratskim sredstvima i da, u
ostvarivawu svojih antidràvnih, antinacionalnih, antidemokratskih
i antiqudskih ciqeva pribegava ~ak i ogoqenom dràvnom terorizmu,
kao {to je atentat na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{ko-
vi}a i ubistvo ~etvorice ~elnika SPO.
I zvani~na istraga i Pravno-ekspertski tim SPO do sada su nepo-
bitno utvrdili da je kamion-ubicu sa Ibarske magistrale oduzela 1996. ju-
goslovenska carina od jednog privatnika iz Nema~ke (Dragana Gaji}a) i
da je postupak okon~an 1998. godine, kada je oduzeti kamion dodeqen u vla-
sni{tvo SDB Srbije.
Na celom slu~aju u ime carine radio je Petar Raji}, o ~emu postoje
nepobitni dokazi.
Registarske tablice kamiona-ubice vo|ene su u tajnoj evidenciji spe-
cijalnih vozila, pa nikakvih podataka o wima nema u odgovaraju}oj zva-
ni~noj dràvnoj evidenciji.
Dva dana pre zlo~ina, kamion-ubica je servisiran na Ibarskoj ma-
gistrali u vulkanizersko-limarskoj radwi kod motela „Bra}e [ari}”, a
ra~une za servisirawe platila je Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije. Ka-
mion-ubica napuwen je peskom u Beogradu, kod Maki{a, i upu}en ka Laj-
kovcu, gde je ~ekao u zasedi.
Posle specijalnog telefonskog poziva 3. oktobra, kamion-ubica na-
tovaren peskom u Beogradu krenuo je ka Beogradu, to jest u susret vozili-
ma SPO.
Sutradan po zlo~inu, pripadnici tajne policije upali su u vulka-
nizersko-limarsku radwu na Ibarskoj magistrali kod motela „Bra}a [a-
ri}” i zapretili radnicima da }ute o servisirawu kamiona.
144
Zvani~nim istra`nim organima je dostavqena dokumentacija o ser-
visirawu kamiona „Mercedesa” u tom servisu i ra~uni poslati vlasniku
vozila, Slu`bi dràvne bezbednosti Srbije, ali je obja{wewe te Slu`be
dato u policijskom izve{taju za istra`nog sudiju i tuìoca da oni jesu
vlasnici kamiona, da on jeste popravqan u servisu na Ibarskoj magistra-
li, da jeste isti kao onaj kojim je izvr{en atentat, ali nije taj kamion, ne-
go drugi, sa drugim brojem motora i {asije. Na zahtev istra`nih organa
da pokaù taj drugi kamion „Mercedes”, koji je isti kao kamion-ubica,
Slu`ba dràvne bezbednosti do sada nije odgovorila, nije pokazala ka-
mion, jer ga i nema.
O~igledno je weno vlasni{tvo kamion-ubica i o~igledno je, za ra-
~un te slu`be, popravqan u vulkanizerskom servisu „\ur|evo” kod mote-
la „[ari}”.
Tako|e sutradan po zlo~inu, pripadnici tajne policije su upali i
u prostorije tajne evidencije specijalnih vozila i zaplenili kompletnu
arhivu.
Po{to su i zvani~na istraga i Pravno-ekspertski tim SPO do{li
do saznawa da je kamion vlasni{tvo SDB, slu`benik carine Petar Raji}
je misteriozno izgubio ìvot. Navodno, poginuo je u saobra}ajnoj nesre-
}i, tako|e na Ibarskoj magistrali, 21. novembra, a da nesre}a nije zabele-
èna ni u jednom sredstvu informisawa, od radija i televizije do novi-
na, ni toga dana, a ni slede}eg, {to je nezabeleèna praksa u slu~ajevima
te{kih saobra}ajnih nesre}a sa qudskim `rtvama, a posebno kada se radi
o tako visokom funkcioneru Savezne uprave carina.
Zvani~no saop{tewe o pogibiji Petra Raji}a i o okolnostima pod
kojima se desila ta navodna nesre}a izdala je istra`ni sudija Milica
Staj~i} tek 1. decembra, deset dana posle nesre}e, a o~ito zbog saop{tewa
SPO da je Raji} ubijen kao kqu~ni svedok u slu~aju atentata na predsed-
nika Srpskog pokreta obnove.
U tom saop{tewu se kaè da se Raji}, koji je vozio xip „Micubi{i”,
sudario sa „Jugom”, kojim je upravqao Bori{a Jovanovi} i u kom su jo{
bili wegova snaha i dva maloletna unuka. U saop{tewu se isti~e da se Ra-
ji}ev xip prevrnuo od sudara sa „Jugom”, da je Raji} poginuo, a „Jugo” ostao
neo{te}en i svi wegovi putnici nepovre|eni.
Kqu~ni dokaz sudara, po tom nalazu istra`nog sudije iz Lazarevca,
su ostaci boje od xipa na braniku „Juga”. Tako ne{to moè da smisli sa-
mo bolesni um osiqenih ubica iz Dràvne bezbednosti, koji se i ne tru-
de da to {to daju u javnost u~ine bar malo verovatnim.
Biv{i visoki pripadnik SDB Boìdar Spasi}, koji je prvi javno
progovorio da je nesre}a na Ibarskoj magistrali politi~ki antentat i
145
koji je prvi ukazao na mogu}e naru~ioce, organizatore i izvr{ioce, uhap-
{en je nekoliko dana posle izno{ewa ovih podataka.
Neki strani listovi, kao na primer belgijski „L’ soar”, pozivaju-
}i se na razne obave{tajne izvore, objavili su da su atentat organizova-
li Radomir Markovi}, {ef SDB Srbije i Milan Radowi}, {ef SDB Be-
ograda.
U dobro obave{tenim stranim medijima, ali i u doma}oj politi~koj
javnosti, dobro je poznata ~iwenica da su vladaju}e stranke stavile deo
SDB pod svoju neposrednu kontrolu i da ovu slu`bu, ~ije delovawe preci-
zno i strogo odre|uju odgovaraju}a zakonska i podzakonska akta, pretva-
raju u teroristi~ku organizaciju.
Direktnu ume{anost Slu`be dràvne bezbednosti u zlo~in na Ibar-
skoj magistrali potvr|uje i ~iwenica da nije dopu{teno odràvawe sed-
nice Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije, koji je po Ustavu ovla{}en
i zaduèn da kontroli{e rad SDB i svih drugih policijskih slu`bi, i da
vladaju}a koalicija nije dozvolila formirawe odgovaraju}eg skup{tin-
skog Anketnog odbora, {to je na osnovu Poslovnika Skup{tine i drugih
svojih prava traìla poslani~ka grupa SPO.
Ubistvo na Ibarskoj magistrali planirano je na istom mestu na ko-
me je, u eskalaciji dràvnog terorizma, organizovano i ubistvo Slavka
]uruvije, atentat na @eqka Kopawu, podmetawe eksploziva pod automo-
bil direktora i glavnog urednika „Glasa javnosti” Slavoquba Ka~arevi-
}a i drugi zlo~ini.
Nerazja{wene likvidacije jo{ nekih visokih predstavnika vladaju-
}e koalicije samo dodatno potvr|uju da je sve ovo delo vlasti.
U posledwa tri meseca, iz zgrade SDB se sistematski, uz upotrebu
najskupqih tehni~kih ure|aja i uz u~e{}e visokih predstavnika reìma,
spre~ava emitovawe programa „Studija B”, {to je tako|e dràvni terori-
zam iz arsenala ogoqenih totalitarnih ideologija.
U istom tom centru destabilizovawa Srbije smi{qaju se i iz wega
se, uglavnom posredstvom JUL-a i radikala, plasiraju u javnost razne afe-
re u op{tinama i gradovima u kojima je na vlasti opozicija, a ne preza se
ni od hap{ewa i {ikanirawa lokalnih funkcionera i gra|ana u tim gra-
dovima i op{tinama i gaèwa wihovih osnovnih prava.
Odatle se izdaju i naredbe za prebijawe studenata i ostalih u~esni-
ka legitimnih gra|anskih protesta, tu se pripremaju platforme JUL-a za
gu{ewe slobodnih medija i svake slobodne re~i, po kojima svi gra|ani
moraju da budu advokati jedne propale politike, a to je i centar u kome se
prave i planovi o provocirawu gra|anskog rata u Crnoj Gori, ~ije posle-
dice mogu da tragi~no ugroze stabilnost ~itavog regiona.
146
Sve ovo ukazuje na to da se Srbija, u trenutku kada su joj istorijski
i ìvotno potrebni gra|anski mir i demokratska razre{ewa najsloèni-
jih dràvnih, nacionalnih, politi~kih i ekonomskih problema, gura u
daqe nesre}e i mogu}i gra|anski rat.
Slede}i svoj program i svoje jasno proklamovane stavove i ciqeve,
SPO }e u~initi sve da zemqa iza|e iz krize mirnim putem, ali }e, tako-
|e, u~initi sve da se organizovanom dràvnom terorizmu i drugim po-
gubnim antidemokratskim pojavama stane na put.
Za ~lanove Srpskog pokreta obnove, ubice Veselina, Zvonka, Gage i
Vu~ka, nalogodavci i organizatori ovog zlo~ina, Rade Markovi} i Mi-
lan Radowi}, kao i svi koji pomaù da se zlo~in sakrije i zata{ka, najve-
}i su neprijateqi za kojima na{a Stranka raspisuje poternicu do pravde,
kojoj moraju biti privedeni na sve mogu}e na~ine. Milom ili silom.
Zaboraviti ne}emo, oprostiti ne smemo, a ni }utati ne moèmo. Za-
to svaki od nas, od sada do slobode, mora se zavetovati pravdi i borbi za
weno puno izvr{ewe. Ne samo zbog Veska, Zvonka, Gage i Vu~ka, nego i zbog
svih nevinih `rtava jedne ubila~ke bande kojima su napuwena grobqa {i-
rom Srbije.
Svi za pravdu, pravda za sve.
KRIVI^NA PRIJAVA SPO

(Beograd, 6. decembra 1999.)
OKRU@NOM JAVNOM TU@ILA[TVU

Beograd
Na osnovu ~l. 148 st. 1. Zakona o krivi~nom postupku podnosimo ovu
K R I V I ^ N U P R I J A V U
Protiv okrivqenih:
1. Markovi} Radomira, na~elnika Slu`be dràvne bezbednosti Re-
publike Srbije,
2. Radowi} Milana, na~elnika Slu`be dràvne bezbednosti Grada
Beograda,
Obojica iz Beograda, Ministarstvo unutra{wih poslova Republi-
ke Srbije, zbog: osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela iz ~lana 47.
147
st. 6, iz ~lana 47. st. 1 u sticaju, Krivi~nog zakona Republike Srbije, u ve-
zi sa ~lanom 18. st. 3. i ~lanom 19. st. 1. a sve u vezi i na osnovu ~lana 13.
Krivi~nog zakona SR Jugoslavije.
O B R A Z L O @ E W E
1. Dana 3. oktobra 1999. godine, u 12,12 sati na Ibarskoj magistra-

li, u blizini sela Petka, na teritoriji op{tine Lazarevac, do{lo je do
ubistva ~etiri lica i to: Veselina Bo{kovi}a, Zvonka Osmajli}a, Dra-
gana-Gage Vu{urovi}a i Vu{ura-Vu~ka Rako~evi}a, svi iz Beograda i
funkcioneri Srpskog pokreta obnove, i poku{aja ubistva Vuka Dra{ko-
vi}a iz Beograda, predsednika Srpskog pokreta obnove, tako {to je te-
{ki kamion tipa 3535 marke „Mercedes”, reg. br. BG 994-970, natovaren
peskom, u ukupnoj teìni od oko 40 tona, kao sredstvo izvr{ewa krivi~-
nog dela ubistva i poku{aja ubistva, kojim je upravqao voza~ nepoznatog
imena i adrese, voze}i u pravcu Beograda, neposredno pre mimoilaèwa
sa putni~kim automobilom „Audi 8”, reg. br. BG 12-64, kojim je upravqao
Veselin Bo{kovi} a suvoza~ bio Vuk Dra{kovi}, po suvom asfaltnom
putu – namerno skrenuo na levu stranu da bi udario u automobil marke
„Audi 8”, koji se kretao iz pravca Beograda, u nameri da ubije putnike u
ovom putni~kom automobilu, a pre svega da izvr{i atentat na Vuka Dra-
{kovi}a kao predsednika najve}e opozicione stranke u Srbiji.
Prisebno{}u voza~a putni~kog automobila Veselina Bo{kovi}a
izbegnut je ~eoni sudar sa kamionom, pa je do{lo do udara kamiona u pred-
wi levi deo putni~kog automobila i uni{tewa leve strane karoserije
ovog automobila, pri ~emu je, od siline udarca, voza~ Veselin Bo{kovi}
pretrpeo povrede od kojih je na licu mesta izdahnuo, a suvoza~ Vuk Dra-
{kovi} pretrpeo lak{e telesne povrede. Putni~ki automobil je, nakon
sudara, sleteo na obli`wu wivu gde se zaustavio. Me|utim, nakon udara
u putni~ki automobil, voza~ kamiona ispravqa kamion da bi ostao na
asfaltnom putu i do~ekao, odnosno sudario se ~eono sa putni~kim auto-
mobilom marke „BMW 520”, reg. br. BG 404-516, u kome su bili Vu{ur-Vu-
~ko Rako~evi}, kao voza~, Zvonko Osmajli} i Dragan-Gaga Vu{urovi}, kao
putnici, i koji su od siline udara na mestu poginuli.
Za{ti}en sna`nom karoserijom i teìnom kamiona, koji je za to bio
odabran i pripremqen, voza~ kamiona, nepovre|en, izlazi na desna vrata
kabine kamiona i seda u pripremqeni putni~ki automobil marke „Golf
2”, crvene boje i, za sada, nezabeleène registracije, koji je pri{ao kami-
onu i napu{ta mesto nesre}e odlaze}i u pravcu Beograda. Tek nakon izla-
ska voza~a iz kabine, dolazi do zapaqewa kabine i kamiona koga je zahva-
148
tio poàr, tako da je unutra{wost kabine potpuno izgorena a metalni de-
lovi kamiona nagoreli. Naravno, izgoreli su putnici iz putni~kog auto-
mobila „BMW 520” kao i wihov auto.
Dokaz: uvid u spis Ki-72/99 Op{tinskog suda u Lazarevcu.
2. U dosada{wem toku istra`nog postupka, koji se vodi pred Op-

{tinskim sudom u Lazarevcu, prikupqene su brojne ~iwenice u formi
javnih isprava i iskaza svedoka koji su bili o~evici doga|aja.
Izme|u ostalih, prikupqene su i ove ~iwenice:
– da je kamion marke „Mercedes”, kao sredstvo izvr{ewa te{kog kri-
vi~nog dela ubistva vi{e lica i poku{aja ubistva jednog lica, uveèn iz
Nema~ke 1996. godine od strane lica sa prezimenom Gaji} i da ga je jugo-
slovenska carina zaplenila;
– da je na ovom slu~aju, u ime carine, radio Petar Raji} koji je, na-
kon {to je pozvan da o tome svedo~i u istra`nom postupku, izgubio ì-
vot u saobra}ajnom udesu, o ~emu je dato zakasnelo slu`beno obja{wewe,
koje izaziva sumwu u okolnosti pod kojima je izgubio ìvot;
– da je kamion, kao sredstvo izvr{ewa te{kog krivi~nog dela, vo|en
u tajnoj evidenciji specijalnih vozila a reg. br. BG 994-970, koji se nala-
zio na tablicama, od kojih je jedna, na zadwoj strani kamiona, zate~ena po-
sle udesa – ne postoji u evidenciji motornih vozila;
– da je dan pre zlo~ina, kamion kao sredstvo izvr{ewa te{kog kri-
vi~nog dela, bio servisiran u vulkanizerko-limarskoj radwi, koja se na-
lazi pored motela „Bra}a [ari}” na Ibarskoj magistarli, a ra~une za
servisirawe je platila Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije;
– da je kamion napuwen peskom u Beogradu kod Maki{a da bi, iako
veoma snaàn i teàk oko 28 tona, dobio jo{ vi{e na teìni uz pomo}
brzine postigao silu koja mu je, kao sredstvu izvr{ewa te{kog krivi~nog
dela, bila potrebna da udari putni~ki automobil „Audi” i ubije putni-
ke koji su se u wemu nalazili;
– da su dan nakon nesre}e pripadnici Slu`be dràvne bezbednosti
Srbije do{li u ovu vulkanizersko-limarsku radwu i zapretili radnici-
ma da nikome ne govore o servisirawu kamiona;
– da je zvani~nim istra`nim organima dostavqena dokumentacija
o servisirawu kamiona koji je bio sredstvo izvr{ewa krivi~nog dela i
da je ra~un platila Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije kao vlasnik ka-
miona;
– da je Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije, u zvani~nom policij-
skom izve{taju dostavqenom istra`nom sudiji, priznala da Slu`ba jeste
149
vlasnik kamiona, da on jeste popravqan u navedenom servisu na Ibarskoj
magistrali, da je isti kao onaj kojim je izvr{eno te{ko krivi~no delo,
ali – da to nije taj kamion, koji je bio sredstvo izvr{ewa te{kog krivi~-
nog dela nego drugi kamion, sa drugim brojem motora i drugim brojem
{asije;
– da je Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije na zahtev istra`nog su-
dije – da pokaù odnosno dozvole uvid u taj drugi, a isti, kamion – do sa-
da nije odgovorila niti je pokazala kamion istog izgleda i svojstava, ali
drugih brojeva motora i {asije od broja motora i broja {asije kamiona
koji je bio sredstvo izvr{ewa te{kog krivi~nog dela;
– da su radnici Slu`be dràvne bezbednosti zaplenili tajnu evi-
denciju motornih vozila i arhivu u vezi sa ovom evidencijom.
Dokaz: kao pod 1. Krivi~ne prijave.
Iz do sada prikupqenih ~iwenica u istra`nom postupku, nedvosmi-

sleno proizilazi da je ubistvo ~etiri navedena lica, poku{aj ubistva, od-
nosno atentat na Vuka Dra{kovi}a – planirala, pripremala i izvr{i-
la Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije u saradwi sa teritorijalno nad-
le`nom Slu`bom dràvne bezbednosti Grada Beograda, a uz pomo} kamio-
na marke „Mercedes” reg. br. BG 994-970, tipa 3535, kao sredstvom izvr{e-
wa ovog te{kog krivi~nog dela.
Neposredni izvr{ilac ovog zlo~ina, odnosno voza~ kamiona – do
sada nije prona|en iako je pro{lo vi{e od dva meseca.
Me|utim, bez obzira {to je izvr{ilac nepoznat i {to izme|u rad-
we izvr{ioca i nastupele posledice mora postojati uzro~na veza, za po-
stojawe krivi~nog dela ubistva uglavnom se smatra ne samo radwa ~oveka
koja je neposredni uslov, ve} i ona radwa koja je – posredni uslov smrti,
bez obzira {to je izme|u radwe izvr{ewa i nastupele smrti postojalo vi-
{e drugih doga|aja.
Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije, koja je vlasnik kamiona koje je
sredstvo izvr{ewa te{kog krivi~nog dela, organizovana je i deluje po
pravilima stroge subordinacije, {to zna~i da u svim va`nijim postupa-
wima odlu~uje glavni {ef, odnosno rukovodilac Slu`be kao celine i da
tako va`nu akciju nije mogao pripremiti i odobriti niì rukovodilac.
Pripremawe izvr{ewa krivi~nog dela izvr{ili su, umi{qajem, ok-
rivqeni Markovi} Radomir, kao {ef Slu`be dràvne bezbednosti Re-
publike Srbije, i Radowi} Milan, kao {ef Slu`be dràvne bezbednosti
Grada Beograda, na ~ijem podru~ju je pripremano i izvr{eno krivi~no de-
lo, pa se u wihovom pona{awu, kao posrednom uslovu, kako u odnosu na
150
radwu tako i na zabrawenu posledicu, sti~e odgovornost za postojawe ele-
menata bi}a te{kog krivi~nog dela ubistva u sticaju sa poku{ajem ubi-
stva, koji su predvi|eni ~l. 47. st. 6. i 47. st. 1. KZS u vezi sa ~l. 19. st. 1.
kao i u vezi i na osnovu ~l. 18. st. 3. i ~l. 13. KZSRJ, radi ~ega predlaè-
mo da Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu izda nalog za sprovo|ewe
istrage protiv okrivqenih Markovi} Radomira i Radowi} Milana, obo-
jica iz Beograda, Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije,
zbog postojawa osnovane sumwe da su po~inili te{ka krivi~na dela ubi-
stva vi{e lica i poku{aj ubistva jednog lica u uslovima i na na~in opi-
san u ovoj krivi~noj prijavi.
Beograd, 6. decembra 1999. Za Srpski pokret obnove:

Vuk Dra{kovi}, predsednik
151
„Politika”, 12. oktobar 1999. godine
152
„Politika”, 21. decembar 1999. godine
153
Ra~un na osnovu kojeg je Pravno-ekspertski tim SPO
utvrdio da je kamion-ubica bio vlasni{tvo MUP Srbije
154
SPO otkriva i da je kamion-ubica u radwi „\ur|evo”
servisiran i 2. jula 1999, nose}i policijske tablice M 602-578
155
Kamion-ubica pre nego {to je oduzet Draganu Gaji}u
Kamion-dvojnik, vlasni{tvo Zorana Gaji}a, pre nego {to je u decembru 1999. godine
dodeqen DB Srbije i prefarban u zelenu boju smrti sa Ibarske magistrale
156
Dragan (gore) i Zoran Gaji} pored svojih kamiona:
SPO je i ovaj dokaz dostavio sudu u Lazarevcu
157
158
159
160
161
162
163
164
ISKAZI SVEDOKA
PRED SUDOM U LAZAREVCU
(Istra`ni sudija: \or|e @ujovi}.
Javni tuìlac: Qubi{a Radoji~i})
VUK DRA[KOVI]:
(1. novembar 1999.)
„Posle 11 ~asova, tog 3. oktobra, od moje ku}e krenuo sam na izlet na

Ravnu Goru. Taj izlet je dogovaran sedam dana ranije. Znalo se da }u kre-
nuti u nedequ. Dogovarali smo se mobilnim telefonima u Skup{tini Sr-
bije i u Skup{tini grada Beograda.
Mene od ku}e nije povezao moj voza~, ve} Veselin Bo{kovi}. Moj vo-
za~ je vozio xip i u xipu su bili moja supruga i Gordana Ani~i}, savezni
poslanik SPO. Xip je krenuo ispred nas, iza xipa Veselin Bo{kovi} i
ja. On je vozio, a ja sam sedeo pored wega. Iza nas su krenuli Zvonko, Vu~-
ko i Gaga. Nisam registrovao ko je upravqao vozilom koje se kretalo iza
vozila u kome sam se nalazio. Dan je bio sun~an, put suv, uslovi za vo`wu
izvanredni.
Bo{kovi} je vozio veoma oprezno i mislim ~ak i sporo, jer je xip
bio umako „Audiju”. Nikuda se nismo ùrili. Vreme fiksnog dolaska na
izlet nije bilo ugovoreno. Re~eno je kad ko stigne.
Prolaze}i pored sela Petka, a put je bio zaista prav, u susret nam
je dolazio jedan kamion. Nikakve kolone nije bilo, odnosno vozila ispred
kamiona. Neposredno pred mimoilaèwe, kamion je naglo skrenuo pravo
na nas. Veselin je uspeo da napravi trzaj prema desno. Do{lo je do udara i
do okretawa putni~kog automobila „Audi”. Kada se „Audi” zaustavio, re-
gistrovao sam da je bio ispod puta u nekom kukuruzi{tu i okrenut u su-
protnom pravcu, prema Beogradu.
Osetio sam prvo da mi te~e krv negde sa glave, sa temena, i pogledao
u voza~a. On je bio nepomi~an, otvorenih usta je disao, ali kao u nekom
ropcu. Odvezao sam pojas, odvezao sam i wegov pojas. Motor u vozilu je ra-
dio i iskqu~io sam motor. Moja vrata su se lako otvorila. Iza{ao sam
165
izvan automobila, pre{ao sa druge strane, po~eo da drmam Veska, da ga zo-
vem i o{amu}en, uspani~en, istr~ao sam na put ma{u}i rukama da stanu vo-
za~i automobila koji su tada prolazili u bilo kom smeru i opet se vratio
dole do automobila, poku{avaju}i da odblokiram vrata, da ne{to u~inim.
U me|uvremenu su pristigli neki qudi, a ja sam mobilnim telefo-
nom (da li mi je taj mobilni telefon neko dao od qudi koji su do{li ili
sam uzeo mobilni telefon Veskov koji je bio pored wega, ne znam) javio
Danici da se hitno vra}a. Pitao sam gde su Zvonko, Gaga i Vu~ko. Neki
~ovek, jer je tu ve} bilo nekoliko qudi, rekao je da su oti{li u Lazarevac
po hitnu pomo}. Molio sam se da se hitna pomo}, i bez obzira na to, zove
i iz Vaqeva, i iz Beograda.
Policija je pristigla neverovatno brzo, pre nego {to se Danica
vratila, a u momentu mog poziva mobilnim telefonom tek je bila skrenu-
la sa Ibarskog magistralnog puta preko mosta ka Lajkovcu.
Od mog poziva do Dani~inog dolaska na lice mesta nije moglo da
protekne vi{e od tri do ~etiri minuta, tako procewujem, a policija je
ve} bila tu kada se Danica vratila, mislim na policijski auto i na ne-
ke policajce u uniformi koje sam video.
Napred prema Beogradu, sa leve strane puta, okrenut ka Beogradu go-
reo je i dimio kamion i ~ulo se nekoliko eksplozija. Obja{wewe nekih
qudi je bilo da to eksplodiraju gume i da kamion gori.
Hitna pomo} je stigla sa velikim zaka{wewem. U kola hitne pomo}i
ubacili su Veselina Bo{kovi}a i moja supruga je oti{la tim kolima, a ja
sam se onda premestio u xip i krenuo za ambulantnim kolima, ali su ona
i{la previ{e brzo tako da nisam ni video da su skrenuli ka Lazarevcu ne-
go sam oti{ao za Beograd do Klini~kog centra i tek sam tamo doznao da su
kola u Lazarevcu i iz Beograda se vratio u lazareva~ki Dom zdravqa i ta-
mo zatekao ve} preminulog Veselina Bo{kovi}a i pored wega moju supru-
gu i Bo{ka Bulatovi}a koji je, tako|e, toga dana i{ao na Ravnu Goru.
Protestujem zbog ~iwenice da se ovo {to se desilo naziva saobra}aj-
nom nesre}om. O~evidac sam zlo~ina. Taj kamion je skrenuo, on je pucao, ne
mislim bukvalno, ali skrenuo je pravo na nas, sa namerom da nas ubije.
Mesec dana od zlo~iina ne moè da se odgovori sa kim se to Veselin
sudario, sa kim se sudario „BMW”, ne moè da se odovori na pitawe ko
je vozio kamion, ko je vlasnik kamiona, gde je utovaren pesak koji je bio u
kamionu, po ~ijem nalogu, kud je i kome pesak voèn. Ovako ne{to nemo-
gu}e je u bilo kojoj pravnoj dràvi. Ovako ne{to je mogu}e samo u dràvi
u kojoj dràva krije tragova zlo~ina.
Otkud policija tako naglo na mestu nesre}e, a da pri tome ne bloki-
ra mesto zlo~ina? Kako je voza~ kamiona umakao? Kako to da se na mestu zlo-
166
~ina ne pojavi obi~na policijska patrola, nego neki qudi sa generalaskim
~inovima? [ta su tamo traìli? îju su to glavu tamo trebali da na|u?
[ta su preduzeli da se blokira ceo teren, da se blokiraju svi gra-
ni~ni prelazi i put, okolina sela i da se voza~ kamiona uhvati? Ni{ta.
Obave{tam vas da Pravno-ekspertski tim Srpskog pokreta obnove
vodi paralelnu istragu o ovom zlo~inu. U organe dràve ne verujem.”
Na pitawe svog punomo}nika Dragana Joksovi}a, Vuk je rekao i ovo:
„Vratio sam se 28. septembra 1999. godine malim Jatovim avionom
iz Slova~ke oko 18 ~asova na Beogradski aerodrom. Na aerodromu me je
~ekao moj voza~ Branislav Lazarevi} sa vozilom „Audi”. Krenuli smo za
Beograd auto putem. Moj voza~ se kretao levom brzinskom trakom, sredwom
trakom auto puta, naravno prema Beogradu, kretao se neki {leper sa pri-
kolicom. Neposredno pred prolazak „Audija” pored {lepera sa prikoli-
com, {leper je skrenuo na levo i zatvorio brzinsku traku. Moj voza~ je
muwevito skrenuo udesno, jedva uspev{i da ne ostvari kontakt sa priko-
licom {lepera i u|e u pomo}nu traku, takozvanu zaustavnu traku. âk je
bilo zano{ewa na{eg putni~kog automobila po putu i pro{li smo. Prva
reakcija je bila da je voza~ {lepera sa prikolicom ili pijan ili je zaspao,
ali smo se ~udili da se kamionom i prikolicom nije udario u odbojnik
koji deli kolovozne trake auto puta.”
NEBOJ[A ALEKSI]:
(27. oktobar 1999.)
„Ne mogu da se setim ta~no vremena kada sam zajedno sa Draganom ô-
vi}em krenuo iz Beograda Ibarskim magistralnim putem prema Ravnoj Go-
ri. Kretali smo se Ibarskim putem i na mestu skretawa za Lazarevac ja
sam video ispred svog automobila dim sa desne strane puta. Pre mesta ude-
sa, na oko 20 metara u saobra}ajnoj traci kojom smo se mi kretali, bila su
zaustavqena 4 ili 5 putni~kih automobila . Ja sam sa vozilom kojim sam
upravqao obi{ao te automobile i do{ao sam paralelno do putni~kog
automobila „Audi”, koji se nalazio sa desne strane puta u wivi. ôvi}
Dragan i ja smo iza{li iz na{eg automobila i do{li do putni~kog auto-
mobila „Audi”. Vuk Dra{kovi} je stajao pored tog automobila sa desne
strane. Na mestu voza~a sedeo je Veselin Bo{kovi}.
Dragan ôvi} mi je rekao da vozilom krenem za Lazarevac i pozovem
hitnu pomo}. Ja sam to i u~inio. Iz hitne slu`be Lazarevac, rekli su mi
167
da su kola hitne pomo}i krenula na mesto doga|aja. Iz hitne slu`be La-
zarevac vratio sam se na mesto doga|aja i video sam vatrogasna kola kako
gase poàr na kamionu i „BMW”-u, a video sam i kola hitne slu`be koja
su krenula nazad prema Lazarevcu sa Veselinom Bo{kovi}em.”
Kada sam se iz hitne slu`be Lazarevac vratio na mesto doga|aja, ô-
vi} Dragan je bio na kolovozu. Bio je pored na~elnika SUP-a Lazarevac,
koga ja naravno ne poznajem. Mislim da su policajci, jer su imali moto-
role. Znam da su nakon 15 do 20 minuta na lice mesta do{li general \uri}
i Vidan Mijailovi}, komandir saobra}ajne milicije SUP-a Beograd.
DRAGAN ÔVI]:
(27. oktobar 1999.)
„Dogovor da se ide na Ravnu Goru napravqen je u ~etvrtak ili petak,

~ini mi se u ~etvrtak. Danica Dra{kovi} je meni rekla u ~etvrtak, kod me-
ne u kancelariji, na radnom mestu, da bi bilo dobro da idemo na Ravnu Go-
ru u subotu, jer je bilo razgovara da idemo u subotu, pa smo odlu~ili da
idemo u nedequ.
Ovom dogovoru izme|u Danice Dra{kovi} i mene nije niko prisu-
stvovao sem nas dvoje. Na licu mesta sam bio negde oko 12 ili 12 i ne{to,
ne znam ta~no.
Kada sam iza{ao iz vozila i video Vuka pri{ao sam wegovom auto-
mobilu, video Veselina, tada sam iza{ao na kolovoz da ponovo pozovemo
pomo}. Tada sam na kolovozu video policijski auto. Bila je „Zastava 101”
i bila su dva policajca u uniformi, mislim da je jedan bio u uniformi, a
jedan u civilu. To je bilo oko 5 minuta nakon {to sam do{ao na mesto do-
ga|aja.
Posle jedno 25 minuta, na mesto doga|aja je do{ao general \uri}.
Nisam primetio kojim vozilom je do{ao general policije. Ne mogu da se
setim da li su slu`bena ili privatna kola.
Kada sam pri{ao automobilu i kamionu koji su goreli, saobra}aj-
na traka iz pravca â~ka je bila zaustavqena. Primetio sam da na kamio-
nu koji gori nema predweg vetrobranskog stakla. ûo sam i dve eksplozi-
je. Pitao sam jednog od policajaca {ta je sa tim voza~em kamiona, da li
je ìv, {to ne otvore vrata od kabine, da vide {ta je sa ~ovekom.
U tom pravcu niko ni{ta nije preduzimao. Po{to je gorela vatra,
oni su pri~ali da se pla{e eksplozije, nove eksplozije, po{to sam ja ve}
168
rekao da sam ~uo prethodne dve eksplozije. U mom prisustvu, niko nije
otvarao vrata od tog kamiona.
Imao sam priliku da vi{e puta slu`beno sretnem generala \uri}a.
Iako je bio u trenerci, znam da je general policije. On je dosta upe~atqiv
~ovek zbog visine i korpulentnosti.
Meni je general rekao, ~ini mi se, da je bio na nekoj rekreaciji da je
~uo informaciju i odmah do{ao na lice mesta. ôvek je bio u trenerci.
General je rekao meni i Kruni}u da se mora vratiti za Beograd i ~ovek
je oti{ao, dakle nije sa~ekao.”
RADOSLAV \OR\EVI]:
(29. oktobar, 1999.)
„Vlasnik sam teretnog kamiona marke „Kamaz”, kojim sam 3. oktobra

ove godine vr{io prevoz {odera iz „Tamnave” za potrebe mesne zajednice
u îbutkovici. Toga dana je bilo nas vi{e voza~a sa kamionima i svi smo
se ujutru toga dana, izme|u 6,5 i 7 ~asova, skupili prvo na parking placu
„Strele” kod O~age, gde smo sipali gorivo u kamione i odatle, kako je ko
sipao gorivo, pravo je odlazio na Tamnavu radi utovara {odera. Nisam
bio prvi na utovaru u Tamnavi, ali utovar kratko traje 2-3 minuta i ja
sam sa Tamnave krenuo negde posle 8 sati Ibarskim putem za îbutkovicu.
Negde oko 9,30 ~asova pro{ao sam pored O~age svojim kamionom i
tada sam, sa desne strane puta, posmatrano prema â~ku, na pro{irewu
kod ovog jezera video parkiran kamion marke „Mercedes” tamnozelene bo-
je. Bio je sveè ofarban, ~ist, sija se. Video sam na levim vratima oznake
35-35, parkiran prema â~ku.
Po{to se radi o vrlo neobi~nom kamionu, da je markantan, da ima
4 osovine, da ga ovde nema niko i, s obzirom da sam ja ~etiri godine vo-
zio kamion koji ima registarske oznake BG 994-932, ja sam zapamtio regi-
starske oznake tog kamiona i one su bile BG 994-970. Tada sam video zad-
wu registarsku tablicu tog kamiona i zapisao sam broj te registarske ta-
blice u svoju kwigu, ba{ na korice kwige na kojoj pi{em naloge. Ovo sam
mogao da uradim zato {to sam u kabini kamiona sedeo sa desne strane, a
kamionom je upravqao moj sin Predrag \or|evi}. Tablice su bile stare
sa zvedom petokrakom i rekao sam sinu: „Sine, kamion je spremqen za rad,
ali je iza{ao iz registracije”, jer znam da se od oktobra moraju registro-
vati sa novim registarskim tablicama sa zastavom trobojkom, a to znam
169
po mom kamionu koji je registrovan i da se nove tablice moraju uzeti od
1. oktobra ove godine.
Utovareni {oder istovario sam na seoskom putu u selu îbutkovca
i sin i ja smo se ponovo vratili za Tamnavu. Kamionom je opet upravqao
sin, a ja sam sedeo na mestu suvoza~a. Toga dana, ~ini mi se da smo mi vozi-
li 5 tura za îbutkovicu i kad sam se vra}ao iz îbutkovice posle neke
ture, kamion kojim je upravqao moj sin je bio prazan, i{li smo na utovar
u Tamnavu. Ovaj kamion koji je bio parkiran kod jezera O~age sam video
parkiran ispred kafane „Sandra” u ]elijama, koja se nalazi sa desne stra-
ne puta posmatrano ka Beogradu. Kamion je bio parkiran ~eonim delom
okrenut ka Beogradu bliè putu nego kafani, paralelno sa Ibarskim pu-
tem. Pored kamiona nikog nisam video. Nisam nikog video ni u kamionu.
Toga dana 3. oktobra, bilo je oko 12 sati, kad smo se sa posledwom tu-
rom vra}ali iz îbutkovice, isti ovaj kamion video sam parkiran sa de-
sne strane Ibarskog puta posmatrano ka Beogradu, na parking prostoru
kod ku}e, odnosno na autobuskom stajali{tu kod ku}e Dragi{e Ne{i}a iz
]elija, ~ija se ku}a nalazi sa desne strane puta posmatrano ka Beogradu.
Ni tada nikog nisam video pored kamiona niti u kamionu. Nisam video
nikakvo putni~ko vozilo pored kamiona.
Kad smo se vra}ali iz îbutkovice u posledwoj turi i kad je ovaj ka-
mion bio na autobuskom stajali{tu sa desne strane puta blizu ku}e Dra-
gi{e Ne{i}a iz ]elija, ja sam video predwu registarsku tablicu ovog ka-
miona, jer sam sedeo na mestu suvoza~a i imala je registarske oznake BG
994-970. Bila je tablica ~ista kao da je bila nova, kao da je sad stavqena.
Na pitawe istra`nog sudije izjavqujem da je toga dana bilo najmawe
osam nas voza~a kamiona koji su prevozili {oder iz Tamnave za îbutko-
vicu i svi mi voza~i smo sutradan, nakon sabra}ajne nesre}e, komentari-
sali da smo videli prethodnog dana taj kamion na ovim lokacijama o ko-
jim sam vam ja pri~ao, ali niko od nas nije video voza~a.”
BRANKO PETROVI]:
(29. oktobra 1999.)
„Se}am se da sam 3. oktobra ove godine, izme|u 12 i 12,30 ~asova, svo-

jim putni~kim vozilom marke „Reno 4” sa svojom porodicom i kom{ini-
com, krenuo iz Lazarevca prema ]elijama. Imao sam nameru da odem u po-
setu kod porodice moje supruge. Iz Lazarevca sam se kretao Ibarskom ma-
170
gistralom prema mestu zvanom O~age, sa namerom da se na tom mestu ukqu-
~im ulevo, na Ibarski magistralni put prema ]elijama. Vreme je bilo
izuzetno lepo, grejalo je sunce, a ja sam u vozilu na mestu suvoza~a imao
kom{inicu Katarinu Milinovi}, dok je moja supruga Qiqana Petrovi}
sedela na zadwem sedi{tu sa na{e dvoje maloletne dece, bebom od ~etiri
meseca, k}erkom Majom i sinom Nikolom starim ~etiri godine.
Na udaqenosti od 200 do 250 metara od mog vozila, video sam da mi
iz pravca â~ka dolazi pove}a kolona vozila, ne mogu da se setim koje je
vozilo bilo na ~elu te kolone, i na toj udaqenosti video sam da je, najed-
nom, izme|u kamiona, koji je dolazio iz pravca â~ka, i putni~kog vozi-
la „BMW” ostvaren kontakt, i to izvan kolovoza, sa desne strane puta.
Rekao sam da su me putni~kka vozila „Audi” i „BMW” pretekli negde kod
kafane „Kod Rusa” ili mo`da malo daqe, i ta dva vozila su se kretala
normalnom brzinom, s tim {to me je prvo preteklo vozilo „Audi”.
Izme|u mog i vozila „BMW” nije bilo drugih vozila, ali je udaqe-
nost izme|u na{ih vozila bila oko 200 metara tako da sam na toj udaqe-
nosti video kontakt izme|u kamiona i vozila „BMW”
Ponovo potvr|ujem, kada sam video kontakt izme|u kamiona koji se
kretao iz pravca â~ka i putni~kog vozila „BMW”, to je bilo potpuno
izvan kolovoza Ibarskog puta, sa desne strane, posmatrano ka â~ku.
U situaciji kada sam ja svojim vozilom, dakle posle saobra}ajne ne-
sre}e, bio parkiran sa desne strane puta, posmatrano ka Beogradu, i u si-
tuaciji kada nameravam da se ukqu~im na put ka Beogradu i selu Petki,
na pristupni put, tada dijagonalno levo od mog vozila, a na levoj saobra-
}ajnoj traci, posmatrano ka Beogradu, prime}ujem „Golfa” crvene boje,
bez zadwih registarskih tablica, na kome se otvaraju zadwa vrata i u ko-
ja ulazi najverovatnije ta osoba koja je iza{la iz kamiona.
Od vremena kad sam zaustavio svoje vozilo na desnoj traci, posma-
trano ka â~ku, pa do vremena kada sam izvr{io polukru`no okretawe,
u {ta ulazi moje vreme skretawa na bankinu sa desne strane puta, sada po-
smatrano ka Beogradu, nije pro{lo vi{e od jednog minuta.
Mislim da nije pro{lo vi{e od dva minuta od vremena nastanka
saobra}ajne nesre}e izme|u kamiona i vozila „BMW” do momenta kada je
ta osoba, koja je iza{la iz kamiona, sela u putni~ko vozilo „Golf”.
Ja, ina~e, nisam video saobra}ajnu nesre}u, koja je prethodila ovoj,
i u kojoj su bili u kontaktu taj isti kamion i putni~ko vozilo „Audi”, i
o tome ni{ta ne mogu da kaèm.
Dok sam sa svojim vozilom bio zaustavqen na desnoj traci prema
â~ku, video sam da se na kamionu koji je u~estvovao u saobra}ajnoj nesre-
}i otvaraju desna vrata, da iz kabine izlazi jedna osoba, nije starija od
171
40 godina, ne mogu da se izjasnim kako je bio obu~en, stao je na kolovoz i
pogledao u pravcu udesa. Tada sam ja svoje vozilo polukru`no usmerio i
parkirao sa desne strane puta i video sam crveni „Golf” i to lice kako
ulazi u wega.”
MIROSLAV TERZI]:
(1. novembar 1999.)
„Kretao sam se 3. oktobra ove godine svojim kamionom marke „Merce-

des” tip 17-35 registarske oznake BG 136-541 iz pravca ]elija prema Beo-
gradu. U kamionu sam bio sam bez saputnika. Vra}ao sam se prazan iz Vaqe-
va gde sam istovario ugaq. Bilo je to negde oko 12 ~asova. Sustigao sam put-
ni~ko vozilo ne znam koje boje niti kojeg tipa, a ispred putni~kog vozila
kretao se kamion koji je u~estvovao u udesu. Ja sam se spremao da preteknem
taj kamion, jer se on kretao sporo. Video sam da je kamion skrenuo u levu
stranu kao da preti~e. Nisam video nikakvo vozilo ispred tog kamiona
koji je skrenuo ulevo, nisam video da je kamion ukqu~io levi pokaziva~
pravca, samo sam video da je kamion pre{ao na levu saobra}ajnu traku kao
da preti~e, ja sam mislio da preti~e. Uop{te nisam video putni~ko vozi-
lo „BMW” niti putni~ko vozilo „Audi”, dok se nije zaustavilo u wivi.
Ja sam prvi do{ao do putni~kog vozila „Audi”. Vuk je ve} stajao sa
desne strane „Audija”, jer se „Audi” okrenuo prema Beogradu. Ja sam u{ao
na desna vrata „Audija”. Vikao sam: „Izlazi iz auta, zapali{e se kola”, ne
Vuku ve} Veselinu, Vuk je ve} bio iza{ao. Otkinuo sam lim od levih pred-
wih vrata. Vratio sam se nazad, te mobilnim telefonom, koji mi je ostao
u kabini kamiona, zvao miliciju. Nisam mogao da dobijem miliciju ve}
ku}i ènu. Do kraja uvi|aja sam bio na licu mesta. Negde oko 17,30 sam bio,
kada je sve zavr{eno, kad su vozila koja su u~estvovala u udesu sklowena.”
PREDRAG RADOSAVQEVI]:
(2. novembar 1999.)
„Bavim se autoprevozni~kom delatno{}u i vlasnik sam kamiona

marke „Skanija”. Dana 3. oktobra ove godine nisam radio svojim kamio-
172
nom, ve} sam za ra~un autoprevoznika Lazara Lakete iz [opi}a i wego-
vim kamionom marke „Mercedes” prevozio {oder iz Tamnave za Mesnu
zajednicu u îbutkovici. Toga dana bilo je nas osam kamionxija koji su
obavqali ovaj posao.
Izme|u 6,30 i 9 ~asova, kre}u}i se ibarskim putem, pro{ao sam po-
red spomenika Slobodana Penezi}a–Krcuna, koji se nalazi sa leve strane
puta posmatrano ka â~ku. Preko puta tog spomenika nalazi se pro{ire-
we i ja sam na tom pro{irewu primetio kamion marke „Mercedes” zele-
ne boje, ~etvoroosovinac, tip 35-35. Kamion je bio okrenut prema â~ku,
u wegovoj blizini nije bilo nikoga. Ovaj kamion mi je bio upadqiv zbog
toga {to takvih tipova i vrsta kamiona nema na na{em terenu.
To je, dakle, bio prvi put kada sam ovaj kamion registrovao.
Toga dana sam sa Tamnave do îbutkovice prevezao dve ili tri tu-
re, imam zapisano, ne znam ta~no.
Drugi put toga dana ja sam ovaj isti zeleni kamion video u ]elija-
ma, preko puta Mlina, na nekom pro{irewu sa desne strane puta posmatra-
no ka Beogradu. Kamion je bio okrenut ka Beogradu. To je bilo izme|u 10 i
11 ~asova, kada sam se praznim kamionom vra}ao iz îbutkovice. To mi je
bila zadwa tura. Tada nisam bio sam u kamionu, bio je sa mnom poslovo-
|a Vasi} Ratko.”
KATARINA MILINOVI]:
(2. novembar 1999.)
„Ta~no je da sam 3. oktobra ove godine bila u putni~kom vozilu Bran-

ka Petrovi}a iz Lazarevca, marke „Reno 4”. Sedela sam na mestu suvoza-
~a, vozilom je upravqao Branko, a otpozadi je sedela wegova supruga Qi-
qana sa dvoje maloletne dece.
Na ibarski magistralni put smo se ukqu~ili kod O~age, skrenuv{i
ulevo prema ]elijama, sa namerom da odemo u posetu kod rodbine Branko-
ve supruge.
Videla sam da je kamion, koji se kretao iz suprotnog pravca, iz ~i-
sta mira skrenuo ulevo. U tom trenutku putni~ko vozilo u kome sam se na-
lazila, bilo je udaqeno od tog kamiona oko 100 metara.
Sam saobra}ajni udes izme|u kamiona i „BMW”-a ja sam videla. La-
i~ki procewujem da je udaqenost izme|u kamiona i putni~kog vozila
„BMW” u trenutku kada je kamion pre{ao na levo, bila jako mala. Ina~e
173
kontakt izme|u kamiona i putni~kog vozila „Audi” nisam videla. Mogu da
se izjasnim i o poloàju kamiona u momentu sudara sa „BMW”-om jer je
tada kamion zauzimao deo saobra}ajne trake kojom se kretalo putni~ko
vozilo „BMW” i znam da je kamion tada bio ukoso.
Ne mogu ta~no da opredelim mesto kontakta izme|u kamiona i
„BMW”, ali sam sigurna da je to bilo bliè desnoj ivici kolovoza po-
smatrano prema â~ku, ili izvan desne ivice kolovoza.
Ja sam mahinalno primetila i videla kada je taj kamion skretao le-
vo, da na wemu nije bilo stakala, odnosno nije bilo predweg vetrobran-
skog stakla, i to u momentu kada je on skretao desno, iz pozicije kako sam
ja gledala.
U situaciji kada je Branko ve} izvr{io polukru`no okretawe sa
svojim vozilom i okrenuo se ka Beogradu, videla sam putni~ko vozilo
„Golf” crvene boje, koje se u tom trenutku nalazilo iza na{eg vozila, kre-
talo se iz pravca â~ka. Videla sam kada je to vozilo zastalo, kada su mu
se otvorila zadwa vrata, mislim desna, i da je na ta vrata u{la jedna mu-
{ka osoba. Na registarske tablice tog „Golfa” nisam obra}ala pa`wu.
Ta mu{ka osoba koja je sela u „Golfa”, verujte nije starija od tri-
deset godina. Ta mu{ka osoba je bila totalno neupadqivo obu~ena, ni-
{ta nije imao od jakne, niti sako, niti xemper, mogao je imati samo neku
trenerku na dowem delu, a na gorwem delu majica ili dukserica.
Kada ta osoba mu{kog pola ulazi u taj „Golf”, ja sam videla samo
taj trenutak, nikog od naroda u blizini nema, samo jednog ~oveka u wivi.
Nisam videla ko je bio u „Golfu” od putnika, ~ini mi se da nisam mogla
da vidim, jer su brzo napustili lice mesta u pravcu Beograda.”
DRAGAN KOMARICA:
(9. novembar 1999.)
„Toga dana, kretao sam se iz pravca Beograda prema Crnoj Gori.

Upravqao sam putni~kim vozilom marke „Golf”, crne boje metalik. U vo-
zilu sam bio sam, bez saputnika.
Kre}u}i se u tom pravcu, ispred mog vozila kretala su se ~etiri put-
ni~ka vozila, vidqivost je bila dobra, uslovi za vo`wu idealni. Na tom
delu put je potpuno prav, preglednost dobra. Video sam da iz suprotnog
pravca ide jedan kamion, a da ispred wega nije bilo ni jedno vozilo u tom
momentu.
174
Video sam kada je i{ao na to auto, pre{ao je skroz na levu traku i
udario jedno putni~ko auto, za koje u tom trenutku nisam znao koje je mar-
ke. Kako je kamion i{ao tako koso, pod wega podle}e drugo vozilo, za ko-
je ne znam koje je marke. Jedino znam da je ispred mene bila „[koda okta-
vija”. Ja sam bio jedno mo`da 100 do 150 metara iza wih, u tom trenutku sam
po~eo da ko~im, i sve ovo video sam iz svog vozila. Put mi je bio kao na
dlanu. Kada su oba kontakta ostvarena, ja sam pro{ao mesto nezgode sa svo-
jim vozilom, pro{ao sam i mesto gde se zaustavilo vozilo „Audi”, za ko-
jeg sam utvrdio kasnije da je te marke, i tu sam sa vozilom stao. Nakon {to
sam iza{ao iz svog vozila, prvo sam poku{ao da pomognem qudima, ne zna-
ju}i ni koji su ni {ta su. Pri{ao sam putni~kom vozilu „Audi”, a u tom
trenutku je ve} kod „Audija” bilo vi{e qudi, a bio je i voza~ kamiona ko-
ji se kretao iz pravca â~ka, iza tog kamiona koji je izazvao saobra}ajnu
nesre}u, i ja sam tom „Audiju” prvo pri{ao sa leve strane, poku{ali smo
svi mi koji smo tu bili da otvorimo vrata i da izvadimo ~oveka.
Nismo to mogli da u~inimo u tom momentu, ve} smo pro{li na de-
snu stranu vozila, jedan od prisutnih qudi je otvorio desna predwa vra-
ta, i tada sam video da je iz kola iza{ao Vuk Dra{kovi}.
Posle toga uspeli smo da izvadimo ~oveka koji je sedeo na mestu vo-
za~a, iz vozila „Audi”, a u me|uvremenu je stiglo vozilo hitne slu`be, i
taj ~ovek koji je izva|en sa sedi{ta voza~a je stavqen u kola hitne pomo}i.
Voza~a kamiona nisam video apsolutno, nisam obra}ao pa`wu, bio
sam zauzet ukazivawem pomo}i, a pravo da vam kaèm mislio sam da i on
gori u kamionu. Smatrao sam da ~ovek koji je u {oku ne moè da do|e sebi,
a ve} je plamen po~eo da hvata i kamion.”
MIROSLAV DIMITRIJEVI]:
(9. novembar 1999.)
„Toga dana kretao sam se iz pravca Vaqeva ka Beogradu, svojim put-

ni~kim vozilom marke „Golf”, teget boje. Moja supruga je sedela na mestu
suvoza~a, a moje dvoje maloletne dece su sedeli na zadwem sedi{tu.
Kre}u}i se u tom pravcu, nalazio sam se iza duplog kamiona {lepe-
ra, ~ije se boje danas ne se}am. Mislim da je ne{to braonkasto, ali ne se-
}am se. Spremao sam se da taj kamion ispred sebe preteknem, jer se ibar-
ski put tu ispravqa, i malo sam se izbacio na levu stranu. Samo {to sam
se pojavio na levoj strani, video sam da jedan kamion ispred ovog kamio-
175
na, koji se kretao ispred mog vozila, skre}e ulevo, po mojoj proceni od 45
stepeni. Tako|e sam video da iz pravca Beograda nailazi putni~ko vozi-
lo tamne boje, a da taj kamion nastavqa u istom pravcu, ulevo. Video sam
da taj putni~ki automobil iz pravca Beograda, poku{ava da izbegne ka-
mion. To putni~ko vozilo beì skroz van kolovoza, van puta. Video sam
kontakt izme|u kamiona i tog vozila tamne boje. Znam da je u tom trenut-
ku putni~ko vozilo jednim svojim delom bilo izvan kolovoza, dakle s de-
sne strane puta posmatrano ka â~ku, a jednim delom je bilo na kolovozu,
kada je ostvaren kontakt sa kamionom. Video sam da je to putni~ko vozi-
lo odba~eno prema kukuruzu.
Posle par sekundi, dve tri sekunde, ja sam ~uo eksploziju, i kraji~-
kom oka video sam plamen koji je bqesnuo ispod kamiona.
Tog momenta ja sam vozilo zaustavio iza kamiona sa prikolicom i
parkirao svoje vozilo udesno posmatrano ka Beogradu.
Odmah sam do{ao do putni~kog automobila, za koga sam utvrdio da je
marke „Audi”, da bi ukazao pomo}. Ja sam video da je iz automobila iza{ao
Vuk Dra{kovi}, video sam da mu je glava krvava, obratio se prvo meni, mo-
le}i da pomognem, i ja sam pomogao oko izno{ewa voza~a iz „Audija”.”
SLU@BENA BELE[KA
(Sa~iwena 4. oktobra 1999. od strane
policijskog inspektora Zijada Gosi}a)
Dana 4. oktobra 1999. godine obavqen je informativni razgovor sa

PETKOVI] MIHAJLOM, sa stanom u [opi}ima bb, Op{tina Lazare-
vac, a koji se bavi preprodajom benzina na lokaciji kod spomenika Slo-
bodanu Penezi}u Krcunu i koji je tom prilikom izjavio slede}e:
Dana 3. oktobra 1999. godine oko 11,00 ~asova, na mestu gde ina~e
prodaje benzin, na udaqenosti oko 15-20 metara od wega, video je da se zau-
stavilo na pro{irewu puta u pravcu â~ka jedno putni~ko vozilo marke
„Golf 2”, boje trula vi{wa. U isto vreme, iza putni~kog vozila zausta-
vilo se i teretno vozilo marke „Mercedes”, boje zatvoreno zelene, sveè
ofarban. Na teretnom vozilu je primetio da ima ~etiri osovine i da na
predwem delu nije imao registarske tablice. U putni~kom vozilu bila su
tri lica, dok je u teretnom bilo jedno, na tom mestu zadràli su se 10-15
minuta, kada je stigao jedan kombi, sive boje, nepoznatog registarskog bro-
ja i marke, a koji je imao sva zatamqena stakla osim predweg vetrobran-
176
skog i bo~nih stakala voza~a i suvoza~a. Iz kombija je iza{lo lice koje se
zadràlo sa ostalima vrlo kratko vreme, nakon ~ega je prvo krenulo put-
ni~ko vozilo, zatim teretno, a nakon wega kombi u pravcu â~ka. Isti na-
vodi, ali nije siguran, da je do{lo do zamene voza~a teretnog vozila sa ne-
kim iz putni~kog vozila, dok je voza~ kombija ostao isti. Lica koja su bi-
la u navedenim vozilima su otprilike starosti od 22 do 24 godine, kratko
o{i{ani, bez nekog detaqnijeg opisa i, kako navodi Petkovi}, ne bi bio
u mogu}nosti da navedena lica eventualno prepozna. Oko 12,00 ~asova kre-
nuo je ku}i. Prilikom skretawa na raskrsnici za Aran|elovac, kod sto-
vari{ta „Pe{tan”, video je parkiran sivi kombi duboko u travi, a u bli-
zini raskrsnice voza~a kako {eta uz put, nose}i na ramenu torbicu ili
mobilni telefon. Kada se vratio na mesto gde prodaje benzin, video je ka-
ko {lep slu`ba vozi teretno vozilo izgorelo, u pravcu Beograda.
SLU@BENA BELE[KA
(Sa~inili policijski inspektori
Du{an Surla i Milisav Spasojevi})
Dana 7. oktobra 1999. godine, u prostorijama Sekretarijata u Beo-

gradu, obavqen je informativni razgovor sa Mileni} Zoranom.
U obavqenom informativnom razgovoru, Mileni} je izjavio da je za-
poslen u P.P. „\ur|evo”, u vulkanizerskoj radwi koja se nalazi na Ibar-
skom putu br.2, a ~iji je vlasnik Avramovi} Sa{a. Navodi da u pomenu-
toj radwi radi ve} pet godina i da se u woj, pored vulkanizerskih usluga,
pruàju i usluge popravki auspuha i limarije. Jo{ je izjavio da vlasnik
ove radwe ima sklopqen ugovor sa MUP-om Republike Srbije, to jest Dr-
àvnom bezbednosti, da odràva wihove automobile.
Izjavio je da je u radwu dana 2. oktobra 1999. godine, oko 11 ~asova,
doveèn kamion ~etvoroosovinac, tamnozelene boje, kome su felne bile
ofarbane u cigla boju a diferencijali u braon boji. kamion je marke „Mer-
cedes”, model 35-35, a po wegovoj izjavi ovaj kamion je vlasni{tvo MUP-a
Republike Srbije, to jest Dràvne bezbednosti, i to jedinice koja je sme-
{tena u Lipova~koj {umi. Kamion je dovezao izvesni Ne{a, koga pozna-
je od ranije iz vi|ewa, za koga jo{ zna da radi kao voza~ u Dràvnoj bez-
bednosti. Kamion je dovezao iz razloga popravke gume na zadwoj osovini
desnog to~ka, koja je bila probu{ena {rafom od 12 milimetara. Daqe je
naveo da nije bio u mogu}nosti da osposobi ovu gumu, pa je istu skinuo i
177
stavio rezervni to~ak, a izbu{enu je zadrào u radwi da bi u wu sutra uba-
cio unutra{wu, jer vi{e nije mogla da bude tjubeles. Izjavio je da je Ne-
{a bio u radwi otprilike dva do tri sata i da je kamion sve vreme stajao
ispred radwe. Sa Ne{om se dogovorio da do|e po to~ak sutra i da }e mu
on tada ispostaviti ra~un za tu popravku, a tada mu je uru~io ra~un za
u~iwene usluge u periodu od 02. 08. do 01. 10. ove godine. Za kamion je jo{
naveo da je zapazio da je imao registarske tablice, da su one bile bele –
civilne, ali nije zapazio registarski broj vozila. Sutradan je po to~ak
koji je bio popravqen do{ao voza~ iz Dràvne bezbednosti, koga zna po
imenu Rade i nadimku „Mr~a”, vozilom marke „Nisan pikap”, i preuzeo
to~ak kao i ra~un za wegovu popravku u iznosu od 250.000 dinara, a broj
ra~una je 140. Jo{ je izjavio da je ovaj kamion marke „Mercedes” model 35-
-35, popravqao pre par meseci i da je tada kamion bio naranxaste boje, a
popravqao mu je drugi to~ak na desnoj strani, a kamion je tada dovezao vo-
za~ DB Iveki} Miodrag. Na kraju je dodao da je Ne{u poslao wegov {ef
Aca Niki}, kojeg Zoran poznaje od ranije.
SVETOZAR NOVAKOVI]:
(27. novembar 2000, istra`ni sudija Miqa Neki})
„Kriti~nom prilikom sam bio na svom radnom mestu. Bio sam u pa-
troli i moje radno vreme je bilo od 6-14 ~asova. U patroli sam bio sa ko-
legom Qubi}em, ~ijeg se imena ne mogu setiti. Patrolnim kolima bili
smo parkirani u selu Stepojevac, u centru, na samoj raskrsnici, odnosno
na sporednom putu, koji se odvaja ka Konaticama. U jednom trenutku pri-
metio sam iz pravca Beograda ka â~ku kamion sa starim tablicama, ko-
ji se kretao putem Beograd-â~ak. Dao sam znak kamionu da stane. Kamion
je dao `migavac, usporio je i samo {to se nije zaustavio kada su ispred
mene iza{la dva ~oveka koji su se predstavili kao radnici Dràvne bez-
bednosti. Jedan od wih je po{ao ka svom vozilu da, navodno, uzme legiti-
macije. Prvo su, u stvari, rekli da su radnici MUP-a. Obratio sam im se
da bi ih legitimisao, da bi oni rekli da su oni iz Dràvne bezbednosti.
U tom trenutku, kako se ovaj kretao sporo ka svom vozilu, kamion je nasta-
vio kretawe put â~ka Ibarskom magistralom. Po{to sam video da to
lice, koje se predstavqalo kao radnik DB-a, ide sporo, a kamion odlazi,
seo sam u slu`beno vozilo i krenuo za kamionom. Me|utim, po{to je pro-
teklo vremena, kamion se izgubio iz vida. Slu`benim vozilom sam nasta-
178
vio kretawe Ibarskom magistralom i vozio sam do Velikih Crqewa, do
nadvo`waka, ali kamion nisam sustigao. Me|utim, kolega i ja smo vozi-
li lice koje smo trebali da predamo u „29 novembra” pa sam vozilo okre-
nuo. Prethodno, dok sam jo{ i{ao ka Velikim Crqenima, iza mene je moj
kolega uo~io vozilo one dvojice koja su me u Stepojevcu presreli, odno-
sno koji su stali ispred mene, i ablendovani su mi da stanem. Zaustavio
sam vozilo i iza{ao sam iz auta. Kada sam iza{ao iz auta iza{ao je jedan
od te dvojice i rekao mi je: „Polako kolega”, na{ta sam ja wemu odgovo-
rio da ako smo kolege zna se kako se lice legitimi{e. Me|utim, meni to
lice ni tada nije pokazalo slu`benu legitimaciju, ve} me je samo pitao
kako se zovem. Nakon takvog wegovog pona{awa bio sam iznerviran, opso-
vao sam i vratio se u svoje slu`beno vozilo i krenuo ka Beogradu. U „29 no-
vembra” smo ostavili lice koje smo trebali da privedemo, a koje se zove
@eqko, prezime ne znam. îni mi se da je @eqko. Ina~e, to lice je iz Ben-
kovca i znam da prodaje robu na pijaci u Stepojevcu.
Mi smo nastavili nakon toga kretawe, ali negde na Petlovom brdu
preko veze smo dobili obave{tewe da je do{lo do saobra}ajne nezgode u re-
onu sela Petka. Po{to smo mi bili deùrni uputili smo se u tom pravcu.
Tako|e smo tom prilikom obave{teni, od strane deùrnog policaj-
ca, da su izgleda u toj saobra}ajnoj nezgodi povre|eni Vuk i Danica Dra-
{kovi}. Uputili smo se u tom pravcu i kada smo do{li do mesta nezgode
zatekao sam kamion, ne mogu se ta~no opredeliti, mislim da je marke „Mer-
cedes”, boje izme|u zelene i plave. Predwi deo kamiona je bio izgoreo, a
ispred kamiona nalazilo se putni~ko vozilo koje je tako|e izgorelo dok
je drugo vozilo bilo u wivi koja se nalazila desno od kamiona, odnosno de-
sno gledaju}i iz pravca mog kretawa. Iza{ao sam iz vozila i, kao {to to
uvek ~inim, u ovakvim situacijama, uvide}i da se radi o te{koj saobra}aj-
noj nesre}i po~eo sa preusmeravawem saobra}aja. Tamo je ve} bila patro-
la iz Lazarevca koja je usmeravala vozila na sporedni put. Se}am se da je
bilo nekih me{tana u wivi.”
Na pitawe sudije svedok izjavquje da neposredno pre nego {to je za-
ustavio kamion u reonu Stepojevca nije primetio vozilo qudi, od kojih se
jedan od wih stvorio ispred wega prilikom poku{aja zaustavqawa teret-
nog vozila, odnosno kamiona marke „Mercedes”.
Ina~e, u reonu Petke, gde je bila nezgoda, zadrào sam se oko pola
sata jer mi je isticala smena.
To je sve {to imam da izjavim.”
Na pitawe zamenika javnog tuìoca svedok izjavquje da je stari kom-
bi koji je primetio u reonu Stepojevca, odnosno kombi sa starom registra-
cijom (to zna~i da je na tablicama imao kao oznaku petokraku), i{ao iza
179
kamiona u istom pravcu, to jest iz pravca Beograda ka â~ku. Svedok iz-
javquje da nije zaustavqao taj kombi ve} samo kamion a da je kombi pro-
{ao kamion i oti{ao.
Na daqe pitawe zamenika javnog tuìoca svedok izjavquje da nije
zapisao broj tablica da bi o broju tablica boqe mogao da se izjasni we-
gov kolega koji je sedeo u kolima, dok je svedok raspravqao sa qudima ko-
ji su se predstavili kao radnici DB-a, kao i da je u kamionu prilikom za-
ustavqawa bio samo voza~. Kao i da, kada su bili zaustavqeni u reonu Ve-
likih Crqena nije obra}ao pa`wu na boju vozila u kojem su se vozila li-
ca predstavqena kao radnici DB-a, ali {to se marke vozila ti~e, svedo-
ku se ~ini da je marka putni~kog vozila bila „Golf”, ali da svedok to ne
moè da tvrdi. Svedok daqe izjavquje da mu se ~ini da je boja vozila bi-
la ne{to izme|u crvene i boje „trula vi{wa”. Na daqe pitawe zamenika
javnog tuìoca svedok izjavquje da nije zapazio da li auto u kojem su bi-
la, navodno, slu`bena lica DB-a ima tablice ili ne, da o tome nije razgo-
varao sa kolegom, a da je naglasak tog lica koji se obra}ao i sa kojim je
razgovarao bio beogradski, odnosno pri~ao je ekavski.
Svedok daqe izjavquje: Nakon ovog doga|aja, u slede}oj smeni, na no-
vosadskom putu, zaustavio sam jedno vozilo prilikom legitimisawa. Taj
~ovek mi se predstavio kao na~elnik DB-a ne pokazuju}i mi legitimaciju,
odnosno legitimaciju mu nisam ni traìo. Tom prilikom svedok je pitao
to lice, pri~aju}i mu o saobra}ajnoj nezgodi kod sela Petka, ko mogu biti
lica koja su se predstavila kao radnici DB-a, na {ta je to lice odgovori-
lo: „Mogu}e da su to bili „Frenkijevci” koji su pre{li od Arkana.”
Tuìlac insistira da u zapisnik u|e iskaz svedoka, da je u trenut-
ku dolaska na lice mesta, u reon sela Petka, gde se dogodila saobra}ajna
nezgoda, kolega koji je bio sa wim u vozilu prokomentarisao: „Ovo je onaj
kamion” (misle}i na kamion koji je svedok zaustavio u Stepojevcu).
Na daqe pitawe zamenika javnog tuìoca svedok izjavquje da je lice
koje mu se obratilo u Stepojevcu, predstavqaju}i se kao radnik DB-a imao
na vratu ne{to u obliku romba i da je crvene boje sa desne strane. To je
tetovaà po iskazu svedoka.”
180
PODNESCI ADVOKATA SUDU
I TU@ILA[TVU U LAZAREVCU
NADLE@NO JE OKRU@NO TU@ILA[TVO

(7. oktobar 1999.)
Kao punomo}nici porodica, Veselina Bo{kovi}a, Zvonka Osmajli-

}a, Dragana Vu{urovi}a i Vu~ka Rako~evi}a, predlaèmo Op{tinskom ja-
vnom tuìocu u Lazarevcu da, zbog komplikovane krivi~no-pravne situa-
cije, nepoznatog u~inioca i politi~kih reakcija, koje proizilaze iz ovog
slu~aja, predmet uputi Okru`nom javnom tuìl{tvu u Beogradu, kao stvar-
no nadle`nom, jer se na osnovu saobra}ajne situacije, broja `rtava, te izja-
ve kqu~nog svedoka i jedinog preìvelog, Vuka Dra{kovi}a iz Beograda,
utvr|uje da se radi o umi{qajnom postupawu osobe koja je vozila kamion.
Molimo zastupnika javne tu`be da hitno odgovori na ovaj zahtev.
SASLU[ATI BRANKU ILI]

(Dragan Joksovi}, 22. novembar 1999.)
Zameniku Op{tinskog javnog tuìoca koji postupa u ovom predme-

tu predlaèmo da zahtevom istra`nom sudiji inicira slede}e istra`ne
radwe:
1. Da se u daqem istra`nom postupku kao svedok saslu{a na~elnik
Odeqewa za specijalne evidencije vozila, gospo|a Branka Ili} (supruga
general-majora Dragana Ili}a), koja najverovatnije radi u pomenutom ode-
qewu u Qermontovoj ulici u Beogradu.
2. Saslu{awe radnika Slu`be evidencije, a na okolnosti da im je 4.
oktobra 1999. godine izuzeta (oteta) celokupna dokumentacija i oduzeti
kqu~evi arhive.
181
3. Da se slu`benim putem pribavi izve{taj i ra~un iz auto-servisa
koji se nalazi pored restorana „[ari}” iza Lipova~ke {ume, u pravcu
prema Beogradu, da li su na vozilu marke „Mercedes” sa oznakama kao u
predmetu vr{ene vulkanizerske usluge.
4. Urgirati ponovo za dopis Saveznoj upravi carina, a na okolnosti
kome je nakon carinskog postupka br. P-2033/96., a po re{ewu 04/2 br. D.
11728/, dodeqen pomenuti kamion na daqe kori{}ewe.
Punomo}nici o{te}enih predlaù zastupniku javne tu`be da hitno
ovaj predmet uputi Okru`nom javnom tuìocu u Beogradu, jer je svim do-
sada{wim radwama nepobitno utvr|eno da se u ovom postupku radi o umi-
{qajnom krivi~nom delu vi{estrukog ubistva.
NAGORELA TABLICA
(Dragan Joksovi}, 6. decembar 1999.)
Na licu mesta vr{ewa uvi|aja, prona|ena je tablica sa oznakama no-

sivosti i snage kamiona „ubice”.
Iako je tablica poprili~no nagorela od poàra koji je tada nastao,
vide se oznake 35×35. Ova tablica se nalazi u Glavnom odboru SPO u Beo-
gradu, i Vi, kao istra`ni sudija, u wu moète izvr{iti uvid kad na|ete
za potrebno, preko punomo}nika o{te}enih.
SASLU[ATI GORDANU
I DRAGANA MILO[EVI]
Najqubaznije molim, a u ciqu sprovo|ewa daqih istra`nih radwi,

da predloìte istra`nom sudiji:
Saslu{awe vlasnika i radnika servisa, koji se nalazi kod Lipova-
~ke {ume, u blizini restorana „[ari}”, a na okolnost servisirawa ka-
miona, vlasni{tva MUP-a Srbije (vulkanizerske, limarske, lakirerske
i druge usluge) tokom jula, avgusta, septembra i oktobra ove godine.
Da dopisom, koji }ete uputiti Upravnom odeqewu za registraciju
vozila i izdavawe registarskih tablica, zatraìte dopis kojim je Slu`-
ba Dràvne bezbednosti u 1995. godini trebovala tablicu, a koja je na|e-
na na licu mesta prilikom vr{ewa uvi|aja, reg. broja BG 994-970.
182
Saslu{awe svedoka Dragana i Gordane Milo{evi} iz Beograda, ko-
ji ìve u ul. Beogradskih bataqona br. 109, a na okolnost wihovog sazna-
wa za dan i ~as odlaska ~lanova SPO-a na Ravnu Goru. Od „MOBTEL”-a
Srbije zatraìti dostavu listinga za mobilni telefon 063/358-825 za me-
sece septembar i oktobar. Pomenuti broj je vlasni{tvo Milo{evi}a. Ka-
da dobijete taj listing, predloì}emo daqe dokaze.
TU@IOCU @IVKU DRAJI]U

U ime punomo}nika o{te}enog Vuka Dra{kovi}a, obra}am vam se sa

zahtevom da nam kona~no dozvolite uvid u spis. Mi advokati, punomo}ni-
ci o{te}enih, nekoliko smo puta od Va{eg zamenika koji postupa u ovom
predmetu tra`li da nam se omogu}i uvid u isti, ali smo uvek kod wega na-
ilazili na negativni odgovor i da je iskqu~ivo to u Va{oj nadle`nosti.
Mi uveliko sumwamo da se u ovom predmetu ne nalaze svi potrebni dokazi
(razne izjave, ra~uni i druga saznawa) koja bitno usmeravaju i razja{wa-
vaju ovaj predmet.
âk imam informaciju da se svi potrebni papiri i dokazi koji se
nalaze kod Vas, ne nalaze i kod istra`nog sudije, pa nam je ovakvo Va{e po-
na{awe u ovom predmetu postalo nejasno.
Molim vas da nam, koliko u toku dana, omogu}ite uvid u ovaj spis,
obzirom da ste zvani~no u dana{woj {tampi dali saop{tewe da Vi nema-
te relevantnih dokaza koje bi upu}ivali na krivi~no delo namernog i or-
ganizovanog ~etvorostrukog ubistva.
Moj vlastodavac i svi ostali o{te}eni su ogor~eni na ovakvo Va{e
pona{awe, jer Vi ovakvim dràwem ne zastupate na{e interese, {to ste
po zakonu du`ni, krijete od nas informacije koje mi saznajemo od drugih
lica i kao da svesno usmeravate postupak u pravcu nehatnog dela.
KAD JE PREFARBAN KAMION DVOJNIK?

Punomo}nici o{te}enih predlaù da, kao nadleàn javni tuìlac

u ovoj pravnoj stvari, predloìte sudiji koji rukovodi istra`nim radwa-
ma da izvede istra`nu radwu saslu{awa Zorana Mileni}a – vulkanizera,
183
radnika zaposlenog u vulkanizerskoj radwi PP „\ur|evo”, odnosno da se
on saslu{a u prisustvu punomo}nika o{te}enih, a na okolnosti na kom je
kamionu vr{io opravke i napravio istom prilikom o{te}ewa 2. oktobra
1999. godine, (kamion „Mercede” tip 35353) u vulkanizerskoj radwi PP
„\ur|evo”.
Daqe traìmo da predloìte i sprovedete radwu ve{ta~ewa staro-
sti zelene farbe na kamionu „Mercedes” tip 3535, koji je navedeni i pri-
loèni svedok Zoran Mileni} – vulkanizer, navodno, prepoznao 17. de-
cembra 1999. godine, u auto-centru specijalne jedinice resora Slu`be
dràvne bezbednosti u Lipovici, kao kamion koji je oprvqao 2. oktobra
1999. godine, br {asije WDB 62514815562090, proizveden 1988. godine.
Istovremeno, ponovo podvla~imo i ukazujemo Tuìla{tvu i Sudu
da je neistinit navod Savezne uprave carine, da je MUP Republike Srbi-
je, dana 16 aprila 1998. godine, bio vlasnik kamiona „Mercedes” tip 3535,
proizveden 1988. godine, br. {asije WDB 62514815562090, jer je taj kami-
on, po dokazu koji vam je dostavqen i koji se nalazi u spisima predmeta,
tog datuma bio jo{ uvek vlasni{tvo Zorana Gaji}a iz Bigrenice kod ]u-
prije, {to potvr|uje re{ewe Saveznog ve}a za prekr{aje doneto 17. juna
1998. godine, potpisano od predsednika Ve}a Mitra Mugo{e, kojim se uva-
àva àlba Zorana Gaji}a iz Bigrenice kod ]uprije i ukida re{ewe Ko-
misije za carinske prekr{aje carinarnice Subotica, kojim je to vozilo
oduzeto od Gaji} Zorana, i predmet se vra}a na ponovno re{avawe. Napred
navedeno predstavqa dokaz da je tvrdwa istra`nog sudije i MUP-a Srbi-
je u celosti neistinita.
Predlaèmo da ve{ta~ewe obavi, na okolnosti starosti boje, Zoran
Premovi} iz Beograda, ul. Milana Jovanovi}a 12/3 ({ef servisa „Peòa”
u Beogradu i registrovan sudski ve{tak).
ZORAN GAJI] DA VIDI KAMION

(Ivana Primovi}, 23. decembar 1999.)
Punomo}nici o{te}enih predlaù i mole Op{tinskog javnog tuì-

oca postupaju}eg u ovom predmetu da hitno, bez odlagawa, odmah, a u skla-
du sa ZKP-om, sprovede, zajedno sa postupaju}im istra`nim sudijom, sle-
de}u istra`nu radwu: identifikaciju vozila, kamiona marke „Mercedes”
proizveden 1988. godine tip 3535, broj {asije WDB 62514815562090, a ko-
ji se nalazi u Auto-centru specijalne jedinice resora Dràvne bezbedno-
184
sti, od strane slede}eg lica: Gaji} Zorana iz Bigernice, stalno zaposle-
nog u [vajcarskoj.
Napred izneto je neophodno i hitno iz razloga jer Gaji} Zoran tre-
nutno boravi u Beogradu, a istom je re{ewe carinarnice Subotica koje
nije pravosna`no, P. br. 2032/96, privremeno oduzeto dana 16. oktobra
1996. godine.
Ova radwa je neophodna iz razloga jer je u saop{tewu Op{tinskog
javnog tuìoca u Lazarevcu objavqenom 21. decembara 1999. godine u dnev-
nim glasilima navedeno da je vlasnik predmetnog kamiona Ministarstvo
unutra{wih poslova republike Srbije, od dana 16. aprila 1998. godine.
Ponovo ponavqamo, a istovremeno ponovo i dostavqamo re{ewe saveznog
ve}a za prekr{aje od 17. juna 1998. godine, potpisano od predsednika Ve-
}a Mitra Mugo{e, da se àlba Zorana Gaji}a iz Bigernice uvaàva, te da
se ukida prvostepeno re{ewe od 16. juna 1996. godine, {to zna~i da je Ga-
ji} Zoran i danas vlasnik predmetnog vozila, odnosno da mu isto nije pra-
vosna`nim re{ewem oduzeto. Zbog toga, traìmo da Gaji} Zoran, kao vla-
snik predmetnog kamiona, identifikuje svoje vozilo-kamion, a u prisu-
stvu nadle`nog suda, MUP-a, kao i u prisustvu o{te}enih i wihovih za-
stupnika.
185
186
OSE I PAUCI
Prvih dana po zlo~inu, reìmska strategija bila je da to predstavi

kao „klasi~ni saobra}ajni udes”.
Zbog toga je istraga ustupqena Op{tinskom sudu u Lazarevcu, kao
nadle`nom za krivi~no delo po~iweno „iz nehata”, a ne sa namerom. U
skladu sa ovim scenarijem, policijski general Dragi{a Dini} ve} 8. ok-
tobra saop{tava da je do „udesa” do{lo zbog prebrze vo`we nastradalih.
Odluka SPO da formira svoj Pravno-ekspertski tim i prvi rezul-
tati te paralelne istrage iznena|uju [tab ubica.
Najpre }e, uz daqwe poricawe da je re~ o zlo~inu reìma, krenuti
sa hajkom na Gradsku vladu Beograda, koja je bila u rukama SPO. Pri to-
me }e, bukvalno, da prepisuju laì „vlade u senci” Demokratske stranke,
plasirane tokom dve godine pre masakra na Magistrali.
Potom }e DB Srbije da izmisli teroristi~ku organizaciju „Osa”,
uz tvrdwu da „Osa” (Oslobodila~ka srpska armija) stoji iza atentata. Taj
potez povla~e ve} 19. oktobra, ~ak pre nego {to je po~elo saslu{awe sve-
doka pred Sudom u Lazarevcu. Posle „Ose” izmi{qaju novu teroristi~ku
zaveru pod imenom „Pauk”.
[tab dràvnog terorizma, istovremeno, tu`bama, nov~anim kazna-
ma, hap{ewima i premla}ivawima primewuje otvorene i banditske me-
tode obra~una sa SPO, televizijom „Studio B” i „Srpskom re~i”, {to }e
kulminirati brutalnom i krvavom okupacijom „Studija B”, 17. maja 2000,
i novim atentatom na Vuka Dra{kovi}a, 15 juna iste godine u Budvi.
NESRE]E SU TU ÊSTE
(„Politika ekspres”, 6. oktobar 1999.)
Istra`ni sudija Prvog op{tinskog suda u Beogradu Krsto Bobot je

ju~e povodom saobra}ajne nesre}e u kojoj su poginuli Veselin Bo{kovi},
187
Zvonko Osmajli}, Dragan Vu{urovi} i Vu~ko Rako~evi}, dao specijalnu
izjavu Tanjugu u kojoj se kaè:
„Dana 3. oktobra ove godine, bio sam deùrni istra`ni sudija za
op{tinske sudove Grada Beograda. U 12,45 ~asova, posle dobijawa obave-
{tewa od Deùrne slu`be saobra}ajne policije o saobra}ajnoj nesre}i
iza{ao sam na lice mesta radi obavqawa uvi|aja.
Saobra}ajna nesre}a dogodila se na Ibarskom putu kod sela Petka,
na pravom delu puta bez ukr{tawa sa sporednim putevima, koji je poznat
po velikim brzinama vozila i ~estim saobra}ajnim nesre}ama sa tragi~-
nim posledicama…
Voza~ kamiona nije zate~en na licu mesta, pa sam dao nalog polici-
ji da istoga prona|e, li{i slobode i privede istra`nom sudiji.
Tako|e sam dao nalog policiji da utvrdi ko je vlasnik kamiona, ko-
ji je u~estvovao u saobra}anoj nesre}i, te da se izvr{i obdukcija poginu-
lih i obavio vanredni tehni~ki pregled vozila koja su u~estvovala u sao-
bra}ajnoj nesre}i.
Moje deùrstvo zavr{eno je 4.oktobra ove godine u 7.30 ~asova”, ka-
zao je sudija Bobot u specijalnoj izjavi za Tanjug.
Sudija Bobot }e na osnovu prikupqene dokumentacije i dokaza pro-
veriti koje je tuìla{tvo nadle`no za ovaj slu~aj. Ako je ugroàvawe jav-
nog saobra}aja u~iweno iz nehata, onda }e biti nadleàn, u ovom slu~aju,
Op{tinski sud iz Lazarevca. Me|utim, ako je ugroàvawe javnog saobra-
}aja u~iweno sa umi{qajem, onda je za kvalifikovani oblik ovog dela,
ako je nastupila smrt jedne ili vi{e osoba, nadleàn Okru`ni sud u Beo-
gradu.
Postoji, na kraju, nekoliko pretpostavki, pi{e dana{wa „Politi-
ka” o tome kako je moglo do}i do iznenadnog skretawa kamiona na levu ko-
lovoznu traku. Jedna pretpostavka bila bi da je voza~u iznenada pozlilo
ili je do{lo do kvara na vozilu za koji on nije znao i u tom slu~aju ne bi
postojala krivica. Druga pretpostavka je da vozilo nije bilo tehni~ki
ispravno i da je voza~ sa tim bio upoznat ili da je u jednom momentu svo-
jom krivicom izgubio kontrolu nad vozilom i tada se moè govoriti o
wegovom nehatu.
Kona~no, tre}a pretpostavka obuhvata umi{qaj, koji }e postojati
ako je voza~ bio pod uticajem alkohola, ako je bio nesposoban za vo`wu
ili je namerno skrenuo u suprotnu traku.
Voza~ kamiona koji je nakon te{kog sudara nestao sa lica mesta, jo{
je u bekstvu i za wim policija intenzivno traga.
188
BRZINA UZROK SAOBRA]AJNE NESRE]E
(General policije Dragi{a Dini},
konferencija za novinare, 8. oktobar 1999.)
Tokom prvih devet meseci u Srbiji se dogodila 31.201 saobra}ajna

nesre}a, {to je 13.310 slu~ajeva mawe nego pro{le godine. âk 12.292 sa-
obra}ajne nesre}e dogodile su se zbog nepo{tovawa brzine kretawa, a u
wima je poginulo 416 gra|ana. Nepo{tovawe pravilnog kretawa je uzrok
6.757 ovogodi{wih udesa u kojima je ìvote izgubilo 48 qudi.
Prekora~ewe brzine je, prema saznawima MUP-a, uzrokovalo i te-
{ku saobra}ajnu nesre}u na Ibarskoj magistrali. Vozila SPO kretala su
se brzinom od preko 150 kilometara na sat, iako je na toj deonici maksi-
malna dozvoqena brzina 80 kilometara na sat.
Poseban problem predstavqa pronalaèwe odbeglih nepoznatih vi-
novnika saobra}ajnih nesre}a, zbog mnogobrojnih automobila registro-
vanih u Crnoj Gori koji su samo fiktivno prijavqeni u ovoj republici.
Ina~e, tokom 1998. najugroèniji putni pravac bila je Ibarska ma-
gistrala, izme|u Beograda i Gorweg Milanovca, gde je u 775 udesa poginu-
lo 70 gra|ana. Ove godine zabeleèna su 342 saobra}ajne nesre}e u kojima
je ìvote izgubilo 30 qudi.
„ZAJEDNO DO KVORUMA”
(„Ve~erwe novosti”, 9. oktobar 1999.)
Sednica Skup{tine grada Beograda po~ela je ju~e sa sat i po zaka-

{wewa, minutom }utawa poginulim funkcionerima Srpskog pokreta ob-
nove. Ve} posle 30 minuta u sali su ostali samo odbornici SPO i Demo-
kratske stranke, koji su usvojili svega devet, od 31 ta~ke dnevnog reda. Za-
sedawe je prekinuto zbog nedostatka kvoruma, a nastavak je najavqen za de-
setak dana.
Odbornici Srpske radikalne stranke napustili su sednicu posle
usvajawa „Deklaracije” kojom se osu|uje poku{aj atentata na Vuka Dra-
{kovi}a.
Radikali su zahtevali da se Deklaracija stavi na dnevni red i da
se o woj raspravqa. Tvrde}i da je povre|en Poslovnik, Vojislav [e{eq
je rekao:
189
„Nijedna odluka ne moè se doneti bez rasprave i stavqawa na dnev-
ni red i ovo je slu~aj bez presedana. Odbornici SRS u ovakvom radu Skup-
{tine ne}e u~estvovati i zatraì}emo uvo|ewe prinudne uprave. I meni
je sumwivo pod kojim okolnostima je do{lo do sudara, ali vi zloupotre-
bqavate pogibiju za kr{ewe osnovnih pravila i principa.”
Salu su iz istih razloga napustili i odbornici SPS i JUL. Sedni-
ca je nastavqena, a utvr|eno je da u klupama sedi 57 odbornika, {to je bi-
lo dovoqno za nastavak zasedawa.
Jednoglasno i bez rasprave, demokrate i SPO usvojile su Deklara-
ciju kojom se predsednik SRJ poziva da podnese ostavku, a poslanici Sa-
vezne skup{tine da pokrenu inicijativu za wegovo razre{ewe. Tako|e,
Skup{tina grada prihvatila je Deklaraciju kojom se „najo{trije osu|uje
brutalna akcija pripadnika MUP koji su 29. i 30. septembra upotrebili
silu protiv Beogra|ana.”
UZIMAWE PRAVDE U SVOJE RUKE

VODI U ANARHIJU
(„Politika”, 13. oktobar, 1999.)
„SPO i ja preuze}emo pravdu u svoje ruke”, rekao je Vuk Dra{kovi}.

Ova politi~ka partija ovih dana je objavila da je zapo~ela sopstvenu
„istragu” povodom pogibije ~etiri svoja istaknuta ~lana kod sela Petka.
Deset dana posle tragedije, ovaj slu~aj se sve vi{e politizuje, dok ~iwe-
nice padaju u drugi plan.
Razumqivo je da je predsednik SPO duboko pogo|en stradawem pri-
jateqa i saradnika, wegov revolt je shvatqiv, imaju}i u vidu da i sam za-
malo nije izgubio ìvot. Ipak, princip uzmiawa pravde u svoje ruke je
neprihvatqiv jer vodi u anarhiju. Politi~ke partije ne mogu voditi
svoje „istrage” jer je to obaveza dràvnih organa. To vaì za svakog gra-
|anina.
Mnogi su izgubili prijateqe i saradnike, ali je pravda uvek osta-
vqana nadle`nim dràvnim organima. Vr{ilac du`nosti ministra po-
licije general-pukovnik Radovan Stoji~i} ubijen je u atentatu, a ipak ni
wegovi saradnici i prijateqi iz policije nisu privatno zbog toga uzi-
mali pravdu u svoje ruke niti vodili neoficijelne istrage. Generalni se-
kretar JUL-a Zoran Todorovi} ubijen je nekoliko meseci kasnije, ali ni
ova partija nije pokretala sopstvenu istragu.
190
Dok se povodom tragedije kod sela Petka plasiraju zapaqive izja-
ve, ~iwenice ostaju po strani. „U pitawu je atentat”, rekao je Vuk Dra{ko-
vi} jedini preìveli, istog dana kada se tragedija dogodila. Nije sporno
da je vinovnik tragedije odbegli voza~ kamiona, ali treba imati u vidu
i izjavu general-pukovnika Dragi{e Dini}a da bi posledice bile blaè
da se pratwa predsednika SPO nije kretala znatno ve}om brzinom od pro-
pisane. Po zvani~nim izvorima, ve}om od 150 kilometara na sat, umesto
dozvoqenih 80. Koliko je javnosti poznato, za sada ne postoje dokazi da
je re~ o atentatu, a na rasvetqavawu ovog slu~aja angaòvan je poseban po-
licijski tim, {to govori o pa`wi koja se pridaje ovoj tragediji.
PRINUDNA UPRAVA
(„Ve~erwe novosti”, 13. oktobar 1999.)
Odbornici Srpske radikalne stranke uradili su ono {to su pre ne-

ki dan izjavili i pokrenuli inicijativu za uvo|ewe prinudne uprave u
Beogradu, obrazlaù}i to kr{ewem Poslovnika na posledwoj sednici
Skup{tine grada. Nezadovoqstvo radikala izazvao je predlog {efa od-
borni~ke grupe SPO Milana Putnikovi}a, da se bez stavqawa na dnevni
red i rasprave usvoji Deklaracija kojom se „osu|uje poku{aj atentata na
Vuka Dra{kovi}a i brutalno ubistvo ~etvorice funkcionera SPO.”
U obrazloèwu za pokretawe inicijative o prinudnoj upravi je i
„izuzetno lo{e stawe u komunalnim sistemima grada, naro~ito u GSP, kao
i prekora~ewe zakonskog roka od tri meseca za sazivawe sednice Skup-
{tine grada.”
KO JE „OSA”
(„Nedeqni telegraf”, 20. oktobar 1999.)
OSA obave{tava Srpsku javnost da je dana 3. oktobra poku{ala da

izvr{i atentat na prokomunisti~kog izdajni~kog lidera SPO i pri to-
me li{ila ìvota Veselina Bo{kovi}a, Zvonka Osmajli}a, Dragana Vu-
{urovi}a i Vu~ka Rako~evi}a – ovako po~iwe pismo koje je stiglo u na-
{u redakciju u petak, 15. oktobra.
191
Pod naslovom „svako ko se bori protiv interesa srpskog naroda bi-
}e likvidiran” takozvana „Oslobodila~ka srpska armija”, javnosti do sa-
da nepoznata ni kao politi~ka ni kao paravojna formacija, nedatumira-
nim saop{tewem preuzima odgovornost za poku{aj atenata ~iji po~inio-
ci jo{ nisu otkriveni.
Uz pomenuti dopis, otkucan kroz indigo, na memorandumu u koverti
se nalaze i saop{ewe za javnost „Vrhovne komande oslobodila~ke srpske
armije” i wihovi ciqevi.
Oba saop{tewa, kao i ciqevi „OSA”, od{tampana na formatu A, u
vrhu nose amblem sa belim dvoglavim orlom, pod krunom i sa mrtva~kom
glavom i ukr{tenim ma~evima na grudima orla. Na dnu su overena pe~atom
i potpisana od strane „Vrhovne komande Oslobodila~ke srpske armije”.
Prema ne~itkom pe~atu na kovertu, pismo sa pomenutim papirima
upu}eno je iz Ni{a 13. oktobra, a u na{u redakciju stiglo dva dana ka-
snije.
„OSA” se, prema na{im saznawima, ne nalazi na spisku registro-
vanih politi~kih organizacija u Srbiji, niti postoji zahtev za wenu re-
gistraciju. Javnosti do sada nije bila poznata ni kao ilegalna ni kao te-
roristi~ka organizacija.
Ako postoji kao organizovana oruàna formacija ili grupa, onda
deluje u najdubqoj ilegali, jer weno postojawe nije poznato ni policij-
skim ni politi~kim krugovima, bar ne onima u Beogradu sa kojima smo
uspeli da kontaktiramo.
Poku{avaju}i da saznamo ne{to vi{e o eventualnom postojawu
„OSA”, ~uli smo razne komentare. Prvi i naj~e{}i je bio onaj „da sve to
moè da bude samo plod ma{te pojedinca koji ima pisa}u ma{inu”.
Me|utim, bilo je druga~ijih mi{qewa. Jedno se svodilo na to „da
pravi atentatori na Vuka i ubice wegovih saradnika, na ovakav na~in,
nastoje da zamagle i prikriju tragove oko sebe”, po{to je sve izvedeno vi-
{e nego traqavo, „pa u tom ciqu izmi{qaju OSA!”
Jedan biv{i radnik Slu`be dràvne bezbednosti Srbije rekao nam
je „da ne treba potcewivati OSA”. On smatra da je sasvim mogu}e da ona
postoji. Jer, kako obja{wava, vremena su takva”, nije nemogu}e da su ve}
formirane ovakve ilegalne organizacije koje su spremne i teroristi~kim
akcijama da ostvare svoje ciqeve”. Nije iskqu~eno, kaè ovaj biv{i debe-
ovac, da je jednom broju qudi iza{lih iz rata na Kosovu, osiroma{enih,
bez posla, sredstava za ìvot i perspektive, a ve} naoruànih, dozlogrdi-
lo i da su se opredili za ovakav vid borbe. On smatra da ne}e pro}i mno-
go vremena, a misterija oko OSA bi}e razja{wena, „jer u Srbiji ni{ta
ne moè dugo da ostane tajna”.
192
Poznati beogradski analiti~ar, koji nije èleo da mu se pomiwe
ime u novinama, rekao nam je da „verovatno postoji neka grupa qudi koja
se organizovala pod nazivom OSA, ali da je malo verovatno da su oni iz-
vr{ioci atentata na Vuka. Ta grupa je iskoristila sve to {to se desilo
oko Vuka i wegovih saradnika da bi se javnosti predstavila {to pompen-
zije”. On, naime, smatra da iza onoga {to se dogodilo na lazareva~kom pu-
tu stoje „profesionalci, posebno kada je u pitawu planirawe i organiza-
cija, i posebno kada su u pitawu izvr{ioci, iza kojih sigurno stoje mo}-
ni za{titnici”.
„OSA” LETI OKO TEBE

(„Vreme”, Milo{ Vasi} i Velizar Brajovi},
23. oktobar 1999.)
U po{tansko sandu~e dnevnog lista „Glas Crnogorca” (izdava~: Kul-

turni centar „Sveti Sava”, pod okriqem cetiwske Mitropolije) dospela
je pro{le nedeqe zanimqiva po{iqka: pismo organizacije koja se pred-
stavqa kao „Oslobodila~ka srpska armija”, ili „OSA”. Autori po{iq-
ke preuzeli su jednim saop{tewem odgovornost za saobra}ajnu nesre}u u
kojoj su ~etiri pripadnika SPO poginuli, a Vuk Dra{kovi} lak{e po-
vre|en. Uz to saop{tewe idu i dva programska dokumenata: jedno pismo
naslovqeno je sa „Sveti ciqevi za koje se borimo”, a drugo „Saop{tewe za
javnost”. „Svetih ciqeva”, ukra{enih raspe}em i adaptacijom grba Srp-
ske radikalne stranke (docrtana je lobawa), ima deset, od kojih se isti~e
prvi: „Ujediwewe svih srpskih zemaqa i stvarawe ujediwene kraqevine
Srbije”, ostali su sli~ni. „Saop{tewe za javnost” ima podnaslov „Oruà-
na borba jedino re{ewe” i poziva srpski narod na „tre}i srpski ustanak”
protiv „komunisti~kih okupatora”, „wihovih NATO saradnika” i „ma-
rionetske opozicije”. Uz uobi~ajeno „S verom u Boga, sloboda ili smrt!”,
pismo se zavr{ava potpisom: „Vrhovna komanda Oslobodila~ke srpske
armije”.
Sli~nih je javnih prezentacija bilo i ranije; javqale su se „Crne ru-
ke” (vi{e i raznih), „Kraji{ka oslobodila~ka vojska” (KOA) i jo{ neko-
liko istih takvih za koje se ispostavilo da su bile psiholo{ke operaci-
je za jednokratnu upotrebu. Ima, me|utim, jedna razlika: saop{tewa pot-
pisana sa „OSA” obeleàvaju pretwe upu}ene novinskim i drugim ured-
nicima. „Gospodine uredni~e, Vrhovna komanda smatra da se objavqiva-
193
wem saop{tewa koja budu pristizala u va{u redakciju stavqate u slu`bu
srpskih nacionalnih interesa. Ko nije za srpstvo, protiv wega je!” (ovo
zvu~i odnekud poznato), pa onda „Gospodine uredni~e cena Srpstva je isu-
vi{e velika da bismo se wome poigrali. Ako niste u mogu}nosti da obja-
vite saop{tewe OSA-e dajte ostavku, zbog va{e budu}nosti i budu}nosti
va{ih pokolewa jer OSA nikome ne pra{ta”.
Samo je jo{ falilo novinskim urednicima: jo{ jedna teoristi~ka
organizacija. Kao da im nije dosta ministra Vu~i}a, Markovi}a i Ma-
ti}a, radikala, JUL-a i ostalog… Za razliku od postoje}ih, ovi novi ju-
naci jo{ ne mogu svoje pretwe da podupru konkretnim merama, mada se hva-
le da imaju „diverzantsko komitske odrede” i da su „jedina organizovana
oruàna snaga koja izvodi akcije na ovim prostorima”. Zavisno od defi-
nicije „ovih prostora”, ova izjava mogla bi da bude te{ka uvreda za niz
raznih formacija, mogao bi neko da pita: „A ko ubi Baxu i Kundaka ako
ste vi jedini?” Dakle, sam ~in preuzimawa odgovornosti za saobra}ajnu
nesre}u nije dovoqno uverqiv argument za postojawe teroristi~ke orga-
nizacije, mora}e „OSA” da pruì neki ja~i dokaz.
Dok se to ne desi, ostaje jedino pretpostavka da je re~ o operaciji
dezinformacije, dakle obliku specijalnog ratovawa, zvanom u re~niku ko-
munisti~kih Slu`bi „aktivna mera”. Analiza stila i sadràja pomenu-
tih pismena ukazuje na nekoliko stvari: uobi~ajenu nepismenost, uobi~a-
jeni re~nik „srpskih patriota” – siro~adi (onih koji ne bi ni sa [e{e-
qem, ni sa Dra{kovi}em): uobi~ajeni vizuelni imix sa „patriotskih te-
zgi iz Knez Mihailove ulice (dvoglavi orlovi sa ma~evima) i neukusni
}irili~ni slog (kao da nema lepih }irili~nih slova u svim novim kom-
pjuterima). Po tome sude}i, sumwivih ima i previ{e, ko ne veruje neka
otvori sajtove na internetu. Ako, dakle, ne uzmemo „Oslobodila~ku srp-
sku armiju” ozbiqno, ostaje pitawe – ko je dezinformaciju smislio (mawe
va`no), kako to da je plasirana upravo u Crnoj Gori (va`no) i za{to (mno-
go va`nije)?
Ubacivawe u javnost ovakve dezinformacije u ovom trenutku objek-
tivno }e pomo}i reìmu ~ije se pravosu|e upetqalo kao pile u ku~ine u
istragu o saobra}ajnoj nesre}i na lazareva~kom putu: sada policija mora
da se bavi jo{ i tom „Osom”, a poreklo informacije ba{ je u Crnoj Gori,
{to – opet – pruà mogu}nosti za daqu politi~ku eksploataciju i pro-
ra|ivawe teme „terorizma”, koju je Goran Mati} tako uspe{no na~eo pre
neki dan.
ôvek je lepo najavio da }e biti „incidenata i provokacija”, „na-
pada na opozicione lidere” od „stranih agentura ili rivalskih grupa u
petoj koloni”, pa }e vlast ispasti kriva. U ovom Mati}evom kontekstu
194
„OSA” se javqa kao idealni kandidat za „rivalsku grupu”, a sama se ta-
ko i legitimisala u „saop{tewu” o saobra}ajnoj nesre}i: poku{ali su,
kaù, „atentat na prokomunisti~kog izdajni~kog lidera SPO”, jer je Dra-
{kovi} „zaveo srpski narod, osramotio i ukaqao ugled Srpske ~etni~ke
gerile”, pa je tako „gori od otvorenih neprijateqa srpskog naroda i nano-
si ve}u {tetu Srpskoj naciji i wihovoj borbi za slobodu”. Sastavqa~ „sa-
op{tewa” ~ak ne zna da se pokojni Zvonko preziva Osmajli}, a ne „Osmi}”.
Ima li boqe „rivalske grupe” unutar „pete kolone”? A za{to ne i „strane
agenture”? Pojava „Ose”, {tetnog insekta koji umalo da u|e u politi~ku
istoriju SRJ kada je onomad ubo Sveta Marovi}a, pa je ovaj jedva preì-
veo, pada kao kec na jedanaest reìmskim fabrikantima magle i speci-
jalnim ratnicima iz oblasti „aktivnih mera” (ciqanih dezinformaci-
ja). ôvek se odmah seti ~uvena tri potpredsednika srbijanske vlade ([e-
{eq, Boji}, Markovi}) i wihovog amaterskog falsifikata „tajnog doku-
menata CIA-e”.
„PAUK” ZA VUKA
Uve~e 25. novembra 1999, savezni sekretar za informisawe Goran

Mati}, visoki funkcioner JUL-a, stranke Mirjane Markovi}, sazvao je
vanrednu konferenciju za {tampu i saop{tio novinarima da je uhap{ena
„{pijunsko-teroristi~ka grupa” ubica i atentatora, pod imenom „Pauk”.
Ova „senzacija” zatekla je Vuka Dra{kovi}a u Moskvi, gde je stigao
posle svoje posete Parizu.
„Po svemu sude}i, uhap{eni su organizatori i po~inioci zlo~ina
na Ibarskoj magistrali, kako to ocewujete?” – pitao je predsednika SPO
dopisnik agencije „Beta”.
„Propala im „Osa”, pa su sad izmislili „Pauka”. Providno. Iza
ovoga stoji DB Srbije, odnosno organizatori ~etvorostrukog ubistva na
Magistrali. Ne mogu Slobodan Milo{evi}, Mirjana Markovi} i Rado-
mir Markovi} dozvoliti da bude uhap{en voza~ kamiona sa peskom, jer
je voza~ wihov.”
Dve sedmice kasnije, 8. januara 2000, taj isti Goran Mati} saop{ta-
va da je {ef „Pauka” povezao Vuka Dra{kovi}a sa francuskom obave{taj-
nom slu`bom. Prikazan je i nekakav snimak iz istra`nog zatvora.
Ovoga puta, ubice su na Vuka krenule ne kamionom nego „Paukom”.
195
„SPECIJALISTA ZA LIKVIDACIJE
KAMIONOM SA PESKOM”
(„Politika”, 26 novembar, 1999.)
Na{i organi bezbednosti uhapsili su ~lanove {pijunsko-terori-

sti~ke grupe, pripadnike francuske obave{tajne slu`be, koji su posle ni-
za po~iwenih zlo~ina na teritoriji prethodne Jugoslavije, za koje je okri-
vqen srpski narod, planirali i atentat na predsednika Savezne Republi-
ke Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a, izjavio je sino} savezni sekretar
za informisawe Goran Mati}.
Mati} je na konferenciji za doma}e i strane novinare rekao da su
uhap{eni ~lanovi grupe, pripadnici francuske obave{tajne slu`be, ve}
desetak godina izvodili teroristi~ke akcije, likvidacije i atentate na
prostoru prethodne Jugoslavije, u Srebrnici, na Kosmetu i drugim me-
stima, kao i u Alìru, Belgiji, {paniji, Zairu…
Uhap{eni su Jugoslav Petru{i} (1962), Milorad Pelevi} (1964),
Branko Vla~o (1953), Rade Petrovi} (1974) i Slobodan Ora{anin (1956).
Isti~u}i da je MUP Srbije odli~no obavio svoj posao prilikom
hap{ewa {pijuna i terorista, okupqenih u grupi „Pauk”, ~iji je za{tit-
ni znak sli~an znaku Legije stranaca, Mati} je istakao da je re~ o qudima
koje Hag tereti za ratne zlo~ine, ali se oni, i pored toga, slobodno kre-
}u po Evropi.
Uhap{eni Jugoslav Petru{i}, poznatiji kao Dominik, ili @an
Pjer Pironi je, prema sopstvenom priznawu, prvu likvidaciju obavio
1994. godine u [vajcarskoj. @rtva je bio Hamid, musliman iz Zenice, ko-
ga je ubio po naredbi visokog slu`benika u francuskoj obave{tajnoj slu`-
bi Patrika Fora, ina~e Petru{i}evog pretpostavqenog.
Po konkretnim instrukcijama Fora, Petru{i} je telefonom kon-
taktirao i {efa paravojnih formacija u Sarajevu, Juku Prazinu, kojeg je,
zatim, francuska obave{tajna slu`ba likvidirala, kao osvetu za smrt dva
francuska oficira u Sarajevu. Petru{i} je u~estvovao i u masovnim li-
kvidacijama u Alìru.
„Petru{i} je bio involviran i u aktivnosti Desetog diverzantskog
odreda u republici Srpskoj, poznatoj po u~e{}u i ubistvima oko Srebre-
nice”, rekao je Mati}, dodaju}i da je po navodima uhap{ene grupe, upravo
dogovor generala Morijona i odre|enih ameri~kih generala, obezbedio
ono {to se desilo u Srebrenici.
Narednih dana }e, kako je rekao Mati}, sve to biti objavqeno svet-
skoj javnosti da bi se videlo ko je bio pravi zlo~inac u akcijama oko Sre-
196
brenice i kako su paravojne formacije kontrolisane upravo od francuske
obave{tajne slu`be, a ne vlasti u Republici Srpskoj ili Bosni.
Goran Mati} je rekao da se radi o grupi koja koristi sve mogu}e na-
~ine u likvidacijama. Za to dobijaju pare i instrukcije od francuske oba-
ve{tajne slu`be, a jedan od uha{enih je „specijalista za likvidacije ka-
mionom sa peskom i, kako sam tvrdi, do sada je imao 15 takvih akcija.”
Govore}i o planovima uhap{ene {pijunsko-teoristi~ke grupe, pri-
padnika francuske obave{tajne slu`be, da se izvr{i atentat na predsed-
nika SRJ Slobodna Milo{evi}a, Mati} je naveo da su kod wih prona|ene
mape i planovi i kako to da se u~ini…
DR@AVA PROTIV
SRPSKOG POKRETA OBNOVE
(NIN, 16. decembar 1999.)
…U prvom trenutku posle pogibije na Ibarskoj magistrali, po{to

je Vuk Dra{kovi} izgovorio re~enicu „Ovo je atentat” vlast je zbuweno
}utala misle}i da }e kao i obi~no vreme biti na wenoj strani. Ali, sva-
ko saop{tewe SPO u kome se kao mogu}i organizator atentata ozna~avao
reìm, odnosno dràvne slu`be, vladaju}a koalicija je do~ekivala ozbiq-
nim pretwama. Najkrupniju je izrekao vo|a radikala Vojislav [e{eq,
prete}i uvo|ewem prinudne uprave u Beogradu kojim SPO vlada uz sagla-
snost Demokratske stranke. Pretwa nije ostvarena u punom obimu, vlast se
zadovoqila kratkotrajnim pritvarawem Tvrtka Gavranovi}a, beograd-
skog sekretara za saobra}aj i dvomese~nim boravkom u zatvoru vlasnice
firme „Forca impeks” koja rezervnim delovima snabdeva zvani~nog grad-
skog prevoznika.
Ta dva hap{ewa vlast, zabavqena svaqivawem drvqa i kamewa na
Savez za promene, nije ogla{avala na sva zvona, a to – ko zna za{to – ni-
je ~inio ni SPO. Radikalizacija sukoba usledila je tek po{to je SPO u
saop{tewu „raspisao poternicu” za Radetom Markovi}em, na~elnikom
Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, i Milanom Radowi}em, {efom beo-
gradske tajne policije, koji su progla{eni „najve}im neprijateqima”.
Ra~un za saop{tewe platili su mediji koji su ga objavili: „Blic”,
„Danas”, „Studio B”. Reìm je poslao policajca u prostorije SPO da
uru~i poziv Aleskandru ôtri}u, Ivanu Kova~evi}u i Miladinu Kova~e-
vi}u na informativni razgovor, a zbog izjava na konferencijama za no-
197
vinare, u kojima, kako se tvrdi, „ima elemenata krivi~nih dela klevete i
{irewa la`nih vesti”. Koliko je bilo budalasto donositi pozive Ivanu
Kova~evi}u i Aleksandru ôtri}u, koji uìvaju poslani~ki imunitet,
toliko je bilo neukusno progla{avati dolazak jednog uniformisanog li-
ca upadom u prostorije stranke.
U medijima je sukob izgledao mnogo ozbiqnije. „Studio B” je neu-
morno kao glavnu temu drào „atentat na Ibarskoj magistrali”, razra|u-
ju}i teze iz saop{tewa-poternice SPO, a pisani mediji pod kontrolom
koalicije SPS-SRS-JUL krenuli su u frontalno bla}ewe Srpskog pokre-
ta obnove. Vuk Dra{kovi} je strpan u ko{ „idolopoklonika Klintona”,
zajedno sa Zoranom \in|i}em i Milom \ukanovi}em. Goran Mati}, sa-
vezni ministar informisawa, rekao je da su Dra{kovi}eve i \in|i}eve
pri~e o atentatima na wih „samoreklamerstvo” i da je lider SPO na sa-
stanku OESC-a u Istanbulu „dobio zadatak da pri~om o dràvnom tero-
rizmu doprinosi satanizaciji Jugoslavije u svetu.”
Dragan Tomi}, u svojstvu {efa beogradskih socijalista, optuìo
je beogradsku espeoovsku vlast da je dovela privredu u „nikad teè i go-
re stawe”, da je „gluva i slepa za probleme gra|ana”, a „usredsre|ena na
sopstvenu politi~ku promociju i boga}ewe”. Ponavqaju}i socijalisti-
ma poznato pore|ewe da je Branko Pe{i} bio najboqi gradona~elnik, da
se @ika Kova~evi} nije me{ao u svoj posao i da je Bogdan Bogdanovi}
unazadio grad, Tomi} je rekao da je SPO uprava Beogradom gora od naj-
gore – Bogdanovi}eve…
DRA[KOVI] JE FRANCUSKI [PIJUN

(„Politika ekspres”, 9. januar 2000.)
Savezni ministar za informisawe Goran Mati} obelodanio je na

ju~era{woj konferenciji za doma}e i strane novinare da je Vuk Dra{ko-
vi} sara|ivao sa francuskom obave{tajnom slu`bom. Novinarima je pre-
do~en insert u kome nedavno uhap{eni vo|a teroristi~ko-{pijunske gru-
pe „Pauk” Jugoslav Petru{i} svedo~i o kontaktima Dra{kovi}a sa fran-
cuskim obave{tajcima.
Tim povodom, Mati} je ocenio da Dra{kovi} ne ide na razgovore
sa politi~arima nego sa {efovima obave{tajnih slu`bi. Oni su nivo sa
kojima èli da postigne sporazum u pogledu odre|enih aktivnosti u na-
{oj zemqi i delovawa wegove stranke. Na taj na~in, Dra{kovi} je poka-
198
zao {ta su mu realni i pravi interesi, kada ga jedan vi{estruki ubica,
kome su Francuzi poslodavci, vodi na razgovor u tu zemqu. Jednostavno,
Vuk Dra{kovi} se nudi kao saradnik bilo kojoj stranoj ekspozituri za od-
govaraju}u svotu, s tim da u na{oj zemqi uradi ono {to od wega o~ekuju,
rekao je Mati}.
Kao povod ju~era{weg nastupa ministra Mati}a posluìo je jubi-
lej, 55 godina postojawa savezne informativne ku}e „Filmske novosti.”
Posle toga je novinarima projektovan videozapis, insert u kojem ne-
davno uhap{eni vo|a {pijunsko-teroristi~ke grupe „Pauk” Jugoslav Pe-
tru{i} kaè da je nekoliko puta vodio Vuka Dra{kovi}a u francusku oba-
ve{tajnu slu`bu, a glavni ~ovek koji ga je primao bio je Patrik. On ga je
prosle|ivao na druge „razgovore”.
Objavqujemo transkript tog tonskog iskaza:
Petru{i}: Ja znam da je Patrik imao kontakte sa Vukom Dra{kovi-
}em dva puta. Dra{kovi} mu je poklonio kwigu sa posvetom i ostalo. Ne-
davno je u Parizu bio drugi susret Dra{kovi}a i Patrika.
Islednik: Zar je Patrik nivo koji }e da pri~a sa Vukom? Vuk }e da
pri~a sa ministrom unutra{wih poslova, {efom slu`be…
Petru{i}: Oni ga daju Patriku… Ne, on je pri~ao sa Vujarom – ka-
è Petru{i}.
Islednik: Ko je Vujar?
Petru{i}: Vujar je prvi ~ovek u Ke Dorseju za Jugoslaviju, dr Vujar,
ne znam mu ime.
Islednik: Je l’ bio ovde za potrebe posla ambasade u Beogradu, re-
cimo devedeset druge, tre}e?
Petru{i}: Mogu}e da je Vujar.
Islednik: Homoseksualac?
Petru{i}: Da, da, taj homseksualac, taj. Ne, on je pri~ao, a Patrik
je sa wim verovatno imao kontakt koji je stvorio sa wim. Ma ne, pazi oz-
biqna je tema – kaè Petru{i}.
Islednik: Video si ili ti je rekao Patrik?
Petru{i}: Ne, rekao mi je, ja nisam video. Video sam se sa Vukom i
Danom? Ne, rekao mi je da se video. Zna~i da je bio sa wim. I video sam
kwigu sa posvetom. Mislim, znam da je posle toga dobio kwigu, znam da
je pri~ao da mu trebaju pare, mislim znam {ta mi je rekao, nekoliko tih
detaqa koji su uverqivi, da Danica Dra{kovi} vi{e pri~a nego on, kad
odu na te razgovore… Rekao mi je mesto gde su se videli, sad se ne se}am
ta~no tog mesta i ostalo… Patrik u svim poslovima koje radimo i on ima
koristi. Pri~am finansijski. Zna~i, ni jedan posao ja nisam odradio da
on nije dobar.
199
MINI SUKWA, JEL’ DA
(„Politika ekspres”, M. Smiqani}, 12. januar 2000.)
Senzacionalno otkri}e Jugoslava Petru{i}a, {efa teroristi~ko-

{pijunske grupe „Pauk”, koje svedo~i o povezanosti Vuka Dra{kovi}a sa
francuskom obave{tajnom slu`bom, obe involvirane strane poku{ale su
da demantuju. Me|utim, ako „koza laè, rog ne laè”, Vuk se, kao i do sada,
ne moè spasiti od wega samog. Tu pomo}i nema, pa makar to bilo i hva-
tawe za sukwu (mini, jel’da) – Madlen Olbrajt.
Po|imo redom.
Minulog vikenda na konferenciji za doma}e i strane novinare sa-
vezni ministar za informisawe obelodanio je insert u kome {ef terori-
sti~ke grupe „Pauk” Jugoslav Petru{i} izjavquje da je nekoliko puta vo-
dio Vuka Dra{kovi}a na razgovore sa pripadnikom francuske obave{taj-
ne slu`be Patrikom Forom, a ovaj ga povezivao sa drugim funkcioneri-
ma obave{tajne slu`be.
Usledio je Dra{kovi}ev demanti, povodom navoda iznetih na konfe-
renciji za novinare, u kome lider SPO isti~e da „ni~im ne moè da se
spre~i pobeda demokratskih snaga u Srbiji.” Dra{kovi} je prete}i zakqu-
~io da }e se tada „svi oni suo~iti sa pravdom.”
Zatim su agencije prenele i izjavu neidentifikovanog predstavnika
francuskog ministarstva inostranih poslova u kojoj anonimni slu`be-
nik Ke d’Orseja negira bilo kakve kontakte Dra{kovi}a sa francuskom
obave{{tajnom slu`bom. Francuska obave{tajna slu`ba se ovom prili-
kom nije ogla{avala.
Me|utim, problem je jedino u tome {to u ovoj zemqi nemaju svi krat-
ko pam}ewe.
U novogodi{wem broju „Blica”, odgovaraju}i na pitawe povodom
nesre}e na Ibarskoj magistrali, Dra{kovi} je priznao:
– Dokaze o izvr{enom zlo~inu pribavio sam od stranih obave{taj-
nih slu`bi koje su mi, odmah posle atentata, dostavile najva`nije podatke.
Posle ovoga svaki komentar je izli{an.
200
201
202
203
204
SPO TRAGA ZA UBICAMA (III)
KAKO JE „NASTRADAO” PETAR RAJI]

(Srpska re~, 9. decembar 1999.)
Na Aran|elovdan, u nedequ, 21. novembra, na Ibarskoj magistrali

kod sela Dudovica, op{tina Lazarevac, oko 17 ~asova dogodila se te{ka
saobra}ajna nesre}a u kojoj je ìvot izgubio Petar Raji}, na~elnik odeqe-
wa u Saveznoj upravi carina.
[ira javnost je za pogibiju Petra Raji}a, na~elnika odeqewa Save-
zne uprave carina, saznala tek posle saop{tewa SPO da je Raji} radio na
poslovima evidencije vozila oduzetih u carinskom prekr{aju, te je od
strane Pravno-ekspertskog tima SPO bio predloèn da svedo~i u vezi sa
kamionom (za koji se sumwa da je bio kamion-ubica, 3. oktobra kod sela
Petka) dodeqenim slu`bi Dràvne bezbednosti MUP Srbije.
Iste ve~eri po Raji}evoj pogibiji, na lice mesta iza{la je istra-
`ni sudija Op{tinskog suda u Lazarevcu Milica Staj~i} i o izvr{enom
uvi|aju sa~inila zapisnik. Pored istra`nog sudije uvi|aju su prisustvo-
vali i pripadnici MUP Srbije Prvoslav Vukomanovi} i Radojko \uri}.
Prema ovom dokumentu, „saobra}ajna nezgoda u kojoj je jedno lice izgubi-
lo ìvot” (slu`bena formulacija) odigrala se na raskrsnici za selo Lat-
kovi} i centar sela Dudovica. Prilikom uvi|aja utvr|eno je da se vozilo
marke „micubi{i”, registarski broj BG 204-370, kretalo iz pravca Qi-
ga prema Beogradu i da je vozilom upravqao Petar Raji}, radnik Savezne
uprave carina.
Istra`ni sudija, sude}i barem prema sro~enom zapisniku, nije po-
kazala neko naro~ito interesovawe {ta se zapravo dogodilo, ve} odmah
prelazi na okolnosti posle udesa. Na osnovu razgovora sa me{tanima se-
la Dudovica, sudija Staj~i} konstatuje da je pokojnog Raji}a iz kanala po-
red magistrale izvukao Milorad Mi}a Rankovi}, „s tim {to je ovo lice
izjavilo da su tre}a lica nepoznata izvukla sada pokojnog Raji}a iz vo-
zila, onda ga ostavila u kanal pored puta, i to u kanal sa leve strane gle-
205
daju}i iz pravca Qiga ka Beogradu”. Zatim istra`ni sudija prelazi na
drugog u~esnika u „saobra}ajnoj nezgodi”.
„Kao voza~ drugog vozila, „juga 45”, AR 114-49, koje je u~estvovalo u
ovoj saobra}ajnoj nezgodi, prijavio se Jovanovi} Bori{a” (slede li~ni
podaci, re~ je o penzioneru starom 60 godina, sa stanom u Aran|elovcu).
„Prema informacijama dobijenim na licu mesta od ovog lica, on se sa svo-
jim vozilom „jugom 45” ukqu~ivao, odnosno prelazio Ibarsku magistra-
lu, kre}u}i se sa sporednog puta iz Latkovi}a. Po ostvarenom kontaktu
sa wemu nepoznatim vozilom, on je napustio lice mesta i parkirao vozi-
lo pre{av{i centar sela Dudovica i ostaviv{i svoje vozilo na putu Du-
dovica-Brajkovac, vi{e od kilometar udaqeno od lica mesta. Prema in-
formacijama od wega, on se vratio na lice mesta i prijavio kao voza~ vo-
zila koje je u~estvovalo u ovoj saobra}ajnoj nezgodi, a u 17,50 ~asova ra-
|en mu je alkotest od strane radnika MUP-a Vukomanovi} Prvoslava i
utvr|eno, i prema izjavama i Jovanovi} Bori{e i radnika MUP-a Vuko-
manovi}a, da je isti pokazao alkoholisanost od 0,56 promila”.
Jovanovi} je, dodaje se u zapisniku, priznao da je pre ove saobra}aj-
ne nezgode bio na slavi gde je popio dve rakije i jedno pivo. Tako|e, pre-
ma Jovanovi}evoj izjavi, u kolima su se sa wim nalazili i snaja Bosiqka
i unuci Mirko i Marko. „Ova lica se nisu vratila na lice mesta niti je
MUP uspeo da ih prona|e u toku ve~eri, po{to Jovanovi} nije znao gde se
ova lica nalaze posle ove saobra}ajne nezgode”, hladnokrvno konstatuje
istra`ni sudija Staj~i}.
Nakon toga, slu`bena lica MUP i Op{tinskog suda u Lazarevcu su
se koncentrisala na terensko vozilo „micubi{i” i predmete koji su pro-
na|eni u kolima, pored wih, kao i kod pokojnog Petra Raji}a. Uz Raji}eva
li~na dokumenta, u vozilu se nalazila izvesna koli~ina strane valute i
dinari, spakovani u kovertama za li~ne dohotke, sa podacima dvojice rad-
nika Savezne uprave carina. Na sred druma leào je pi{toq „bereta” za
koji je Raji} kod sebe posedovao oru`ni list.
Zatim je {lep slu`ba odnela oba vozila, kako bi se izvr{ilo ve{ta-
~ewe ve{taka saobra}ajne struke. Jovanovi} je upu}en u Dom Zdravqa La-
zarevac, sa nalogom da se anlalizom krvi utvrdi ta~na koli~ina alkoho-
la, a telo Petra Raji}a preneto u Institut za sudsku medicinu u Beogradu.
Kao svedok ove saobra}ajne nezgode nije se pojavilo nijedno lice,
prime}uje istra`ni sudija Staj~i}.
Pregledom vozila utvr|eno je da na „jugu” nedostaje predwi branik i
tablice i da je o{te}eno desno krilo, sa tragovima plave boje iznad desnog
predweg to~ka, dok je drugo vozilo, xip „micubi{i” tamno plave boje, „pot-
puno o{te}eno, jer je do{lo do prevrtawa i klizawa ovog vozila po pu-
206
tu, pa je potpuno oguqen i o{te}en krov, i obe strane vozila a naro~ito
leva strana xipa, krilo iznad to~ka je poptuno pokrivqeno kao i branik
sa leve strane”. U zapisnik je uneto i to da se „uo~ava da je put u velikoj
duìni izuzetno pregledan i prav, sa asfaltnim i suvim kolovozom, a da
na raskrsnici nema nikakvog osvetqewa”. ([to u konkretnom slu~aju i
nije bilo od preterane va`nosti, s obzirom da je do udesa do{lo po dnev-
noj svetlosti).
ANKETA: DA LI U SRBIJI POSTOJI

DR@AVNI TERORIZAM
(„Srpska re~”, 9. decembar 1999.)
Neboj{a ôvi}, predsednik Demokratske alternative:

U Srbiji postoji dràvni terorizam, i to se vidi u svemu {to se do-
ga|a politi~kim i drugim neistomi{qenicima reìma. Mo`da }emo se
sporiti oko terminologije, i ja nikad ne o~ekujem da }e je reìm prizna-
ti. Dràvni terorizam po~iwe od prvog nerazja{wenog ubistva vi|enije,
javne li~nosti. Kako vreme proti~e i kako se stvari kod nas sve vi{e kom-
plikuju, o~igledno je da }e primera dràvnog terorizma biti sve vi{e.
Uzmimo kao dokaz za tu tvrdwu pogibiju qudi iz SPO, na koju do dana da-
na{weg nema zvani~nog odgovora.
Miodrag Isakov, predsednik

Reformske demokratske stranke Vojvodine:
Dràvni terorizam postoji u Srbiji dosta dugo, jo{ od nasilnog
mobilisawa omladine za ratove u kojima Srbija nije u~estvovala, pa sve
do ubistava vi|enih qudi iz politi~kog ìvota i biznisa. Po{to nijedan
od tih slu~ajeva nije re{en, nema sumwe da je re~ o organizovanom teroru
~iji je ciq zastra{ivawe qudi i eliminisawe ideolo{kih protivnika.
Bojim se da ve}i deo gra|ana jo{ nije svestan dràvnog terorizma,
jer je izloèn ispirawu mozga od strane dràvnih medija i jo{ uvek, na-
àlost, ve}ina qudi ìvi u zabludi, veruju}i da }e ih dràvni terorizam
mimoi}i.
Dragoqub Mi}unovi}, predsednik Demokratskog centra:

Sve zavisi od toga kako defini{emo dràvni terorizam. Naàlost,
postoje slu~ajevi nerasvetqenih ubistava i veoma je zaprepa{}uju}e da se,
207
~ak, zamu}uju i tragovi, {to pod veliku sumwu dovodi i rad mnogih dràv-
nih organa.
@arko Kora}, predsednik Socijaldemokratske unije:

Moje mi{qewe je da, naàlost, u Srbiji dràvnog terorizma ima.
Dràvni terorizam nije samo mogu}nost da neko iz dràvnih struktura,
policije ili vojske, organizuje poku{aj politi~kih ubistava, zastra{i-
vawa, ozbiqnijih pretwi qudima koji se reìmu ne dopadaju, a to su pre
svega lideri uticajnih politi~kih stranaka ili javne li~nosti koje se
protive politici reìma. Dràvni terorizam je i kada dràva ne u~ini
ni{ta da spre~i poku{aj ubistva i zastra{ivawa, ili, kada se oni dogo-
de, da ne da nikakav odgovor ko je krivac i {ta se dogodilo.
Slobodan Orli}, potpredsednik Socijaldemokratije:

Dràvni terorizam u Srbiji postoji u kontinuitetu u proteklih de-
set godina. Razja{wavaju se samo ona ubistva kada mu` ubije ènu i obrnu-
to. Sve to pokazuje da iza svih drugih ubistava stoji dràva. Pretpostav-
qam da se svi oni zato i paranoi~no pla{e odlaska sa vlasti, jer }e se
tada otkriti arhive, pa }e doma}a javnost imati prilike da sazna ko je sve
stajao iza naru~enih ubistava ili teroristi~kih akcija na Kundaka, Baxu,
]uruviju i funkcionere Srpskog pokreta obnove.
Milorad Jovanovi}, portparol Demokratske stranke Srbije:

U igrama sa i oko SPO nismo u~estvovali niti èlimo da u wima
imamo bilo kakvu ulogu. Zato ne èlimo ni da ih komentari{emo.
@IVIMO U ZEMQI DR@AVNOG TERORIZMA

(Vuk Dra{kovi}, Glavni odbor SPO, 11. decembar 1999.)
ûdom nekim, danas stojim pred vama i ~udom nekim jedini sam pre-
ìveo masakr na Ibarskoj magistrali 3. oktobra ove godine, kada su, u
planiranom i organizovanom poku{aju mog ubistva, ubili nam Veska,
Zvonka, Gagu i Vu~ka.
Meni je Vesko bio kao brat, a Zvonko, Vu~ko i Gaga kao sinovi. Vo-
leo bih da su danas oni ovde, sa vama, a da ja nisam.
Vi, dragi prijateqi, znate da je pro{lo duè od dva meseca od ovoga
zlo~ina, sigurno najve}eg politi~kog organizovanog zlo~ina od poslerat-
208
nih godina, kada su likvidirani Ravnogorci i |eneral Draà, a da silni
policijski aparat ove dràve, do dana dana{weg, nije ustanovio, odnosno
jeste ali krije od javnosti, dve krupne ~iwenice: ime voza~a koji je vozio
kamion i ko je vlasnik tog kamiona?
Onog momenta kada smo uvideli da dràva ne}e, odnosno weni nad-
le`ni organi, da vr{e istragu, mi smo formirali svoj paralelni Prav-
no-ekspertski tim i u potragu za naru~iocima i organizatorima zlo~ina
krenuli tako {to smo se uputili u tragawe za vlasnikom kamiona-ubice.
Dokazali smo da je organizator zlo~ina Slu`ba dràvne bezbednosti Sr-
bije i protiv wenih ~elnika podneo sam krivi~ne prijave…
Zlo~in na Ibarskoj magistrali, predstavqa akt ogoqenog dràvnog
terorizma, ali ne jedini. @rtva dràvnog terorizma u Srbiji je i pokoj-
ni Slavko ]uruvija, koji je 11. aprila ove godine izre{etan na pragu svog
stana u prisustvu svoje supruge, a do dana dana{weg se ne zna ko je to u~i-
nio. @rtva dràvnog terorizma je i novinar @eqko Kopawa kome je bom-
ba, podmetnuta pod wegov automobil, odnela noge. @rtva dràvnog tero-
rizma je i gospodin Boìdar Spasi}, biv{i funkcioner Slu`be dràv-
ne bezbednosti Srbije, koji je uhap{en zbog toga {to je na „Studiju B”
progovorio krajwe profesionalno i stru~no i javno rekao da organiza-
tore zlo~ina na Ibarskoj magistrali, ubistva Radovana Stoj~i}a-Baxe,
organizatore raznih drugih zlo~ina, treba potraìti u Slu`bi dràvne
bezbednosti Srbije, odnosno u jednom wenom delu, koji Spasi} na televi-
ziji naziva, „eskadronom smrti, koji se pona{a kao teroristi~ka organi-
zacija”.
Nad Spasi}em nije sproveden regularni istra`ni postupak, a tre-
ba, evo za koji dan, da ga izvedu da mu sude. Pa to, od Golog Otoka do danas,
nije ~iweno! To se danas nigde ne ~ini u svetu sem u ovoj zemqi, koja po-
staje prokleta avlija. @rtva terora je i Vladimir Nikoli}, koga je Slu-
`ba dràvne bezbednosti Srbije, a ko bi drugi, kidnapovala krajem sep-
tembra ove godine, pa se nekoliko dana nije znalo gde je i odjednom se sa-
znalo da je „tamo gde treba”, u pritvoru, i kome, tako|e, treba sada da se
sudi, a da javnosti niko nije objasnio u ime koga zakona, po kom to ~lanu,
policija sme da kidnapuje qude i da jo{ niko nije objasnio koji je zlo~in
ovog ~oveka.
@rtva dràvnog terorizma su i na{i narodni poslanici Aleksan-
dar ôtri} i Ivan Kova~evi}, kao i moj savetnik za ekonomska pitawa
Miladin Kova~evi}. Policija je, pre neki dan, u{la u prostorije Srpskog
pokreta obnove donose}i pozive, naloge da se ovi qudi privedu po nared-
bi Prvog op{tinskog javnog tuìla{tva u Beogradu, jer Prvo op{tinsko
javno tuìla{tvo u Beogradu interesuje da od ovih qudi sazna otkud to
209
Srpski pokret obnove zna ovo {to objavqujemo u vezi sa zlo~inom na Ibar-
skoj magistrali. Evo, sednica Glavnog odbora Stranke je otvorena za jav-
nost, mogli su da do|u da ~uju otkud znamo. Neka postupe po krivi~noj pri-
javi koju sam, u ime Srpskog pokreta obnove, podneo protiv ~elnika Slu-
`be dràvne bezbednosti, pa }e u istra`nom postupku doznati sve i dobi-
ti svu potrebnu dokumentaciju.
Umesto toga, umesto da hvataju zlo~ince i javnosti jasno kaù ko je
po~inio zlo~in, ko je vozio kamion, ko je vlasnik kamiona, oni privode
narodne poslanike.
@rtva dràvnog terorizma je i NTV „Studio B” ve} ~etiri meseca.
Drsko, otvoreno, sa policijskih zgrada u Srbiji, sa zgrade u kojoj je i
centrala Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, pomo}u veoma skupe opre-
me, ometa se ili potpuno onemogu}ava emitovawe programa „Studija B”.
@rtve dràvnog terora su nezavisni mediji „Blic”, „Danas”, „Glas jav-
nosti” i mnogi drugi, gotovo svi nezavisni mediji {irom Srbije. Do{li
smo dotle da novine i drugi mediji ne smeju da objave ni{ta u Srbiji {to
nije po voqi vladaju}oj koaliciji, ne smeju, ~ak, da objave ni zvani~no sa-
op{tewe politi~ke, legalne i parlamentarne stranke, kao {to je Srpski
pokret obnove, i mogu da budu ka`weni ukoliko sutra izveste sa sednice
ovog Glavnog odbora. To je kraj parlamentarizma u Srbiji.
Ju~e je ministar unutra{wih poslova Srbije, pred strojem mladih
policajaca, opoziciju nazvao izdajni~kom, antisrpskom, a opozicione li-
dere narkomanima i raznim drugim imenima. To je bilo hu{kawe tih na-
{ih mladih policajaca, direktno hu{kawe na lidere opozicije. Pa, {ta
je to ako nije akt ogoqenog dràvnog terorizma? Gde to jo{ u Evropi da-
nas tako govori ministar policije?
Danas, na celoj strani „Politike”, imamo tekst u kome se kaè da je
ju~e bilo nekakvo savetovawe na kome su bili predsednik Vrhovnog suda,
predsednik Ustavnog suda, ministar pravde i jo{ neki drugi ministri,
koji su na tom savetovawu zakqu~ili da se ovo vi{e ne moè podneti. Ubi-
stva – to je po wima u redu, zlo~ini – to je po wima u redu, ali paralelne
istrage koje vode neke stranke – to ne mogu da dopuste!
@ivimo u zemqi u kojoj na sva zvona objavquju kako je jedan london-
ski list, ~ak ne nikakav pravni tim neke politi~ke partije, nego list
„Obzerver”, izvr{io svoju paralelnu istragu i do{ao do zakqu~ka i do-
kaza da je kineska ambasada u Beogradu, za vreme agresije NATO, bombar-
dovana ne gre{kom, nego namerno. Da imaju Milo{evi}ev zakon o infor-
misawu, da imaju na{eg ministra policije, da imaju sada{wu vlast u Sr-
biji, videli biste {ta bi ostalo od „Obzervera” i od toga {to su istra-
ìvali, {to su prona{li i {to su objavili. Ali, tako je to danas svuda
210
{irom Evrope, od Rusije do Atlantika. Jedino u zemqi Srbiji ne moè
{to svuda, ~ak i u Albaniji, danas moè i mora.
Znaju li qudi koji ovo sve ~ine, za{to to ~ine? Mislim da znaju i mi-
slim da je strategija dràvnog terorizma wihova zvani~na i jedina stra-
tegija.
Li~no }u, ako se vi sa tim slaète, uskoro pozvati lidere svih odgo-
vornih i uticajnih opozicionih partija Srbije, da se zajedno dogovorimo
o daqoj strategiji. Srpski pokret obnove je za to da gra|ani iza|u na uli-
ce i da traè svoje pravo da na vanrednim izborima izaberu svoju vlast.
POTPISI DVOJICE MRTVACA

(14. decembar 1999.)
Prema pouzdanim izvorima Pravno-ekspertskog tima SPO, odmah

po ubistvu Petra Raji}a, na~elnika za vozila Savezne uprave carina, Mi-
haq Kertes je, po nalogu {efa SDB Srbije Radomira Markovi}a, falsi-
fikovao re{ewe kojim je kamion-ubica sa Ibarske magistrale, po~etkom
septembra 1998, dodeqen MUP-u Srbije.
Kertes je, pod istim datumom, sada skrojio la`no re{ewe o dodeli
tog kamiona Elektroprivredi Srbije, povr{inskim kopovima rudnika
„Bela}evac” na Kosovu.
Na falsifikovanom re{ewu je i falsifikovani potpis ubijenog
Petra Raji}a.
Kertes je sastavio i la`no re{ewe, po kome je taj kamion, 2. septem-
bra 1998, preuzeo i na Kosovo odvezao izvesni D. Prodanovi}.
Pravno-ekspertski tim SPO saznaje da je, i ovo re{ewe, „potpisao”
mrtvac, jer je D. (Desimir) Prodanovi}, u vreme ked je „preuzimao” ka-
mion, bio smrtno rawen od strane albanskih terorista, prilikom wiho-
vog napada na rudnik „Bela}evac”, o ~emu je pisala i na{a {tampa.
Osiqene ubice iz DB Srbije, zajedno sa Mihaqom Kertesom, ne pre-
zaju ni od ovakvih falsifikata, uprkos ~iwenici da su ~elni qudi Elek-
troprivrede Srbije i rudnika „Bela}evac”, iako izloèni mnogim pri-
tiscima i ucenama od strane DB, pismeno obavestili MUP Srbije da im
nikada nije dodeqen kamion „Mercedes” 3535.
Pravno-ekspertski tim SPO saznaje da MUP sve ovo krije od istra-
`nih sudskih organa, a po nalogu organizatora zlo~ina na Ibarskoj ma-
gistrali.
211
OPET „OSE” I „PAUCI”
Pravno-ekspertski tim SPO saznaje da je Okru`no tuìla{tvo u

Beogradu izloèno nedopustivim pritiscima da, uprkos, nepobitnim do-
kazima, odbaci krivi~nu prijavu SPO protiv {efova Slu`be dràvne
bezbednosti Srbije i Beograda, Radeta Markovi}a i Milana Radowi}a,
osumwi~enih za organizovawe zlo~ina na Ibarskoj magistrali, 3. okto-
bra ove godine.
Prema saznawima Pravno-ekspertskog tima SPO, sa ciqem skidawa
odgovornosti sa {efova SDB, otvorena je i tajna istraga protiv navod-
ne teroristi~ke organizacije „OSA”, u ~ijem sastavu su toboè i neki pri-
padnici Slu`be dràvne bezbednosti i koja je osumwi~ena za organizova-
we atentata na predsednika Srpskog pokreta obnove i ubistvo ~etiri ~el-
nika na{e stranke.
Upozoravamo reìm da nikakvi „pauci” i „ose” ne mogu pore}i ve}
utvr|ene ~iwenice da je zlo~in na Ibarskoj magistrali po~iwen kamio-
nom SDB Srbije.
Napomiwemo i to da su i „pauci” i „ose” osnovane po nalogu SDB i
od wenih qudi, {to je dodatni razlog za smewivawe i krivi~nu odgovor-
nost {efova SDB i svih ostalih koji su, kako re~e Boìdar Spasi}, u~e-
stvovali u formirawu dràvnih „eskadrona smrti”.
UBICE PRIPREMAJU KAMION-DVOJNIK

Pravno-ekspertski tim Srpskog pokreta obnove saznaje da se u bazi

DB u Lipovici, iznenada, pojavio kamion „Mercedes” 3535, sveè ofar-
ban u zeleno i, na prvi pogled, identi~an kamionu-ubici sa Ibarske ma-
gistrale.
Upozoravamo ubice da im ni ovaj falsifikat, „proizvodwa” kami-
on-dvojnika, ne}e pro}i, jer znamo sve.
Naime, istoga dana, 16. oktobra 1996. godine, na istom grani~nom
prelazu, Savezna uprava carina oduzela je dva kamiona, oba „Mercedes”
3535, od dvojice bra}e – Dragana Gaji}a i Zorana Gaji}a.
Draganov kamion bio je svetlo crvene, a Zoranov ùte boje.
212
Draganov kamion je trajno oduzet u prekr{ajnom postupku i, 2. sep-
tembra 1998, dodeqen MUP-u Srbije. Broj {asije: WDB 62502915383003.
To je kamion-ubica.
Savezno ve}e za prekr{aje, 17. juna 1998, ukida re{ewe carinske ko-
misije, kojim je oduzet kamion Zoranu Gaji}u, tako da je Zoran Gaji} i da-
nas wegov vlasnik, iako kamion nije u wegovom posedu. Broj {asije: WDB
62514815563080.
Pre nekoliko dana, taj Zoranov kamion Mihaq Kertes je dodelio
MUP-u Srbije, a na zahtev {efa DB Radomira Markovi}a. Kamion je, pre-
ma saznawima Pravno-ekspertskog tima SPO, ofarban u zeleno, u bazi DB
u Lipovici. Re{ewe o dodeli kamiona MUP-u Srbije Kertes je antidati-
rao, pa ispada da je Zoranov kamion vlasni{tvo DB Srbije jo{ od 16. ap-
rila 1998. godine!
Pravno-ekspertski tim SPO razgovarao je i sa Draganom i sa Zora-
nom Gaji}em. Dragan Gaji} je video olupinu kamiona-ubice i po crvenoj
boji felni, bravi na vratima i nizu drugih detaqa odmah zakqu~io da je
to wegov kamion, kojim je po~iweno ubistvo. Zoran Gaji} tvrdi, o ~emu po-
sedujemo i filmsko-tonski zapis, da je, pre samo nekoliko dana, video svoj
ùti kamion na parkingu Savezne uprave carina na Beànijskoj kosi.
Uprkos svim ovim neoborivim i neumoqivim ~iwenicama, DB Sr-
bije se priprema da, u saradwi sa svojim sudom u Lazarevcu, istupi sa ob-
ja{wewem da DB Srbije nikada nije bila vlasnik nijednog drugog kamio-
na „Mercedes” 3535, osim ovog kojeg se do~epala pre dva-tri dana.
Po{to ubice vi{e ne mogu da osporavaju vlasni{tvo nad kamionom
zelene boje, jer je SPO do{ao u posed ra~una o servisirawu tog kamiona
dan uo~i ubistva na Ibarskoj magistrali, odlu~ili su da proizvedu ka-
mion-dvojnika i predstave da su taj kamion servisirali 2. oktobra ove
godine!
Teroristi srqaju iz zlo~ina u zlo~in.
Dokumentaciju o oba kamiona Pravno-ekspertski tim SPO uputio
je istra`nom sudiji i tuìocu u Lazarevcu.
TU@ILAC BRANI UBICE

Op{tinski javni tuìlac u Lazarevcu izdao je ju~e saop{tewe za

javnost, u kojem, mimo svojih ovla{}ewa i nadle`nosti, deli politi~ke
213
lekcije Srpskom pokretu obnove zbog angaòvawa u rasvetqavawu jo{ ne-
zavr{ene istrage o atentatu na predsednika SPO, na Ibarskoj magistra-
li 3. oktobra ove godine.
U istom saop{tewu, isti tuìlac, pre zar{etka istrage, tvrdi da
vlasnik kamiona-ubice nije SDB Srbije, nego da je SDB Srbije vlasnik
jednog drugog kamiona, iste marke i tipa.
Tuìlac je ovo u~inio, uprkos upozorewu Pravno-ekspertskog tima
SPO od pre tri dana, da ubice pripremaju podvalu sa kamionom-dvojni-
kom i uprkos svim dokazima unapred poslatim Tuìla{tvu.
Potpuno je jasno da je u pitawu poku{aj izbegavawa odgovornosti
SDB za po~iweni zlo~in, uz pomo} tuìoca iz Lazarevca, jer je SPO su-
du i tuìocu dostavio dokaz da drugi kamion, za koji se u saop{tewu tu-
ìoca tvrdi da je dodeqen MUP-u Srbije re{ewem Savezne uprave cari-
na od 16. aprila 1998. godine, nije mogao biti dodeqen MUP-u Srbije pod
tim datumom, jer je tada bio u toku postupak oduzimawa kamiona od Zora-
na Gaji}a, {to zna~i da je tada Gaji} jo{ uvek bio vlasnik kamiona. Taj
dokaz je re{ewe Saveznog ve}a za prekr{aje broj 1426/98, od 17. juna 1998,
kojim je uvaèna àlba Zorana Gaji}a i ukinuto re{ewe komisije za ca-
rinske prekr{aje o oduzimawu kamiona. Zoran Gaji} je, dakle, i danas,
sve do zavr{etka postupka, vlasnik kamiona, za koji tuìlac tvrdi da je
vlasni{tvo MUP-a Srbije, pa je o~igledno da je MUP Srbije, u stvari,
vlasnik kamiona ubice. Registarske tablice na|ene na kamionu-ubici,
koje se vode u specijalnoj evidenciji vozila Dràvne bezbednosti, to ta-
ko|e nesporno potvr|uju.
Zato, traìmo od pravosudnih organa da prestanu da zlo~ina~ki
sluè zlo~ince, jer je potpuno jasno {ta se dogodilo 3. oktobra na Ibar-
skoj magistrali i ko je to organizovao. Odgovornost ne}e izbe}i ni po-
~inioci ni pomaga~i.
RASCEP U LAZAREVA^KOM PRAVOSU\U

Danas je do{lo do otvorenog rascepa u pravosu|u Lazarevca izme-

|u Suda i Tuìla{tva. Istovremeno, Op{tinski sud u Lazarevcu zabra-
nio je ~lanovima Pravno-ekspertskog tima SPO, koji su i zastupnici po-
rodica ubijenih, da prisustvuju saslu{awu ve{taka saobra}ajne struke,
koji su sa~inili stru~nu ekpertizu o uzroku tragedije na Ibarskoj magi-
214
strali. Sud je advokatima zabranio i uvid u spise predmeta, kao i da pre-
pi{u ili fotokopiraju izjavu vulkanizera koji je identifikovao kamion
koji je pripadao Slu`bi dràvne bezbednosti.
Zastupnik javne tu`be, Qubi{a Radoji~i}, koji postupa u ovom pred-
metu, u sudnici je izjavio da on nije autor saop{tewa Op{tinskog javnog
tuìla{tva u Lazarevcu, da mu nisu poznati detaqi tog saop{tewa i da
je iznena|en time {to sud nije dozvolio uvid u spise advokatima SPO.
Advokat Vladimir Boòvi} izjavio je novinarima: „Sudija \or|e
@ujovi} odlu~io je da nas iskqu~i iz daqeg toka istrage jer smo mi, kako
je rekao, svojim istupima u javnosti i izno{ewem informacija iz istrage
grubo naru{ili pravnu proceduru i zbog toga {to ne verujemo u dràvne
organe. Za sebe mogu re}i da, kao advokat i kao ~ovek, jedino mogu da veru-
jem u Boga, mogu da verujem u pravdu, ali ne i u na{e dràvne organe”.
Advokat Ivana Primovi} rekla je novinarima da se zvani~na istra-
ga na{la u situaciji kada bi morala da obelodani pravu istinu o zlo~i-
nu od 3. oktobra, koja je u potpunosti identi~na nalazima Pravno-ekspert-
skog tima Srpskog pokreta obnove. U pitawu je ~etvorostruko ubistvo i
ubistvo u poku{aju, a naru~ilac i izvr{ilac tog teroristi~kog akta je
Dràvna bezbednost Srbije.
TU@ILA[TVO U SLU@BI
DR@AVNOG TERORIZMA
Odbaciv{i krivi~nu prijavu Srpskog pokret obnove protiv {efo-

va SDB Srbije i Beograda, Radeta Markovi}a i Milana Radowi}a, tuì-
la{tvo u Beogradu potpisalo se ju~e kao sau~esnik onih koji su 3. oktobra
na Ibarskoj magistrali, u organizovanom zlo~inu dràvnog terorizma,
ubili ~etiri funkcionera SPO i poku{ali da ubiju predsednika Srp-
skog pokreta obnove.
Samo u dràvi terora i bezakowa, mogu}e je da tuìla{tvo presto-
nog grada saop{ti gra|anima Srbije da {efovi tajne i javne policije ne
mogu biti odgovorni zbog toga {to je ~etvorostruko ubistvo po~iweno
kamionom policije, niti zbog toga {to je ve{ta~ewem utvr|eno da su ta-
blice kamiona-ubice na|ene na mestu zlo~ina proizvedene u policijskoj
radionici, a nalaze se u Specijalnoj evidenciji vozila Slu`be dràvne
bezbednosti, niti zbog toga {to ni tri meseca posle zlo~ina policija ni-
215
je prona{la voza~a kamiona-ubice, kao ni voza~a crvenog „Golfa” bez ta-
blica, koji je, minut posle zlo~ina, preuzeo voza~a kamiona i odvezao ga
ka Beogradu, neometano usput prolaze}i pored mnogih policijskih kola
i generala policije.
Po{to dràvno tuìla{tvo ne}e da po{tuje dokaze i zakon, pouka
o privatnom gowewu svih koji su organizovali ovaj dràvni zlo~in i ko-
ji sada od zakona i pravde {tite zlo~ince, moè se razumeti samo kao sa-
vet Srpskom pokretu obnove da preuzme gowewe na wihov na~in: kamio-
nima punim peska.
DR@AVNI TERORIZAM
JE [TO I GENOCID
(8. januar 2000.)
Da bi skrenuo pa`wu javnosti sa dràvnog terorizma u Srbiji, port-

parol SPS izjavio je uo~i Boì}a da hap{ewe pripadnika nekakvog „Pa-
uka” i „Ose” predstavqa dokaz uspe{ne borbe dràve protiv terorizma.
„Pauk” i „Osa” se progla{avaju za teroristi~ke organizacije zbog
toga {to su, navodno, pripremale ubistvo Slobodana Milo{evi}a i Ne-
boj{e Pavkovi}a, iako nema nikakvih dokaza da je to istina.
Slobodan Milo{evi} i Neboj{a Pavkovi} su ìvi, a ~etvorica
~elnika SPO, koji su ubijeni 3. oktobra na Ibarskoj magistrali, nisu ì-
vi. Pri stvarnom, a ne izmi{qenom, poku{aju ubistva predsednika SPO,
oni su ubijeni kamionom ~iji je vlasnik Slu`ba dràvne bezbednosti
Srbije.
Sve utvr|ene ~iwenice nesporno govore da je SDB Srbije poku{ala
ubistvo predsednika SPO i da je SDB Srbije ubila ~etvoricu funkcio-
nera SPO. To je terorizam, i to dràvni terorizam.
I po na{em i po me|unarodnom pravu, kao i prema Poveqi Ujediwe-
nih nacija, terorizam koji organizuje dràva predstavqa najteì zlo~in
protiv ~ove~nosti, ravan zlo~inu genocida.
Pravo kaè da se pripadnicima teroristi~ke organizacije dràve
smatraju ne samo izvr{ioci teroristi~kih akata, nego i wihovi nalogo-
davci i organizatori, kao i svi oni koji su se, na bilo koji na~in, stavi-
li u slu`bu prikrivawa terorizma, bez obzira da li je re~ o {efu dràve,
dràvnom tuìocu, sudiji, politi~aru, novinaru ili ma kom gra|aninu.
Sve za pravdu, pravda za sve.
216
KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV
GORANA MATI]A
(12. januar 2000.)
Pravni zastupnik SPO i Vuka Dra{kovi}a, advokat Rajko Danilo-

vi}, podneo je danas krivi~nu prijavu protiv Gorana Mati}a, saveznog se-
kretara za informisawe, zbog toga {to je Mati}, pre ~etiri dana, na pro-
slavi 55. godi{wice „Filmskih novosti” novinarima prikazao monti-
ranu filmsku traku iz Centralnog beogradskog zatvora, gde uhap{eni Ju-
goslav Petru{i}, tobo`wi {ef teroristi~ke grupe „Pauk”, „govori” o
Vuku Dra{kovi}u kao mogu}em {pijunu francuske obave{tajne slu`be.
Montaà je bila toliko o~igledna, da je ono {to je zatvorenik, navodno,
govorio bilo titlovano, a Petru{i}ev glas je li~io na mumlawe.
Po nalogu ubica sa Ibarske magistrale, Mati} je poku{avao da
`rtvu dràvnog terorizma javnosti predstavi kao nacionalnog izdajnika
i neprijateqa.
Upozoravamo sve te nasilnike i za{titnike po~inilaca i organiza-
tora zlo~ina na Ibarskoj magistrali da Pravno-eksperstki tim SPO ra-
spolaè svim dokazima i da ne mogu ukloniti tragove zlo~ina niti izbe-
}i zasluènu zakonsku kaznu koja ih ~eka u demokratskoj Srbiji.

GENERALA DINI]A
(25. januar 2000.)
Prvom op{tinskom sudu u Beogradu SPO je danas podneo krivi~nu

prijavu protiv generala policije Dragi{e Dini}a, zbog toga {to je on,
8. oktobra 1999, pet dana po zlo~inu na Magistrali, na konferenciji za
{tampu izjavio da su se „dva automobila, u kojima su poginuli funkcio-
neri SPO, kretala brè od 150 kilometara na sat” i da je to bio „uzrok
nezgode”.
Krivi~na prijava podneta je na osnovu stru~nog nalaza sudskih ve-
{taka (prof. dr Josip Lenasi, prof. dr Milan Vujani} i prof. dr Radoslav
Draga~) da su se vozila funkcionera SPO kretala brzinom od 87 kilome-
tara na sat i da brzina vozila nije imala nikakvog uticaja na tragediju.
217
SVE MAJKE VOLE SVOJU DECU
(28. januar 2000.)
Skoro }e ~etiri meseca od zlo~ina na Ibarskoj magistrali, a reìm

Slobodana Milo{evi}a, Mire Markovi} i Vojislava [e{eqa ne dozvo-
qava organima gowewa i pravosu|a da pravdi privedu po~inioce i orga-
nizatore ovog ~etvorostrukog ubistva, iako su prikupqeni svi dokazi za
krivi~no gowewe.
U svojim javnim nastupima, intervjuima i kwigama, Mira Markovi}
gotovo redovno govori o svojoj materinskoj qubavi prema sinu i k}erki.
[efica JUL-a mora da zna da i druge majke vole svoju decu i mora znati
razmere wihovog bola kada im zlo~inci masakriraju sinove kamionom pu-
nim peska, kamionom koji je bio u posedu Slu`be dràvne bezbednosti i
~ije je servisirawe dan uo~i zlo~ina platio MUP dràve kojom vladaju
ona, wen mu` i Vojislav [e{eq.
GENERALI NE SMEJU DA ]UTE

(29. januar 2000.)
Za{to reìm Slobodana Milo{evi}a, Mire Markovi} i Vojislava

[e{eqa ve} ~etiri meseca nastoji da prikrije poku{aj ubistva predsed-
nika SPO, organizovan 3. oktobra pro{le godine, kada je Vuk slu~ajno pre-
ìveo i kada su kamionom punim peska, koji je bio u posedu Slu`be dràv-
ne bezbednosti Srbije, masakrirana ~etvorica ~elnika SPO?
Odgovor na ovo pitawe dao je jo{ 12. februara 1993. godine general
Aleksandar Vasiqevi}, dugogodi{wi {ef Kontraobave{tajne slu`be biv-
{e JNA.
U intervjuu magazinu „Duga”, objavqenom 12. februara 1993. godine,
general Vasiqevi} je izjavio da je Slu`ba dràvne bezbednosti, u maju i
junu 1992, nudila izvesnom Radenku Radoj~i}u pozama{nu nov~anu nagradu
da ubije Vuka Dra{kovi}a.
Podse}amo na tada{wu izjavu generala Aleksandra Vasiqevi}a:
„Krajem maja i po~etkom juna, u Zemunu su Radenka Radoj~i}a ~etiri
puta onesve{}ivali batinama… od wega je traèno da prizna da je Drago-
qub Mi}unovi} navodni saradnik ili agent Udbe, zavrbovan jo{ za vre-
me Informbiroa… Pored toga, Radoj~i} je pitan da li bi on bio spreman,
218
po{to je on imao qude koji su to mogli da urade, da likvidira jednog Vu-
ka Dra{kovi}a. Po{to su mu, prilikom hap{ewa, uzeli 40 hiqada mara-
ka, na koje nisu izdali nikakvu potvrdu, obe}ali su mu da }e mu vratiti ne
samo tih 40 hiqada, nego i dati nagradu od 60 hiqada maraka, da organi-
zuje ubistvo predsednika SPO… To je nudio pijani Xigurski, koji je Ra-
doj~i}a posipao rakijom po glavi, {amarao, mlatio i pretio da }e se oni
kona~no razra~unati sa opozicijom.”
General Aleksandar Vasiqevi} ovo je izjavio po izlasku iz zatvora,
kao jedan od uhap{enih u takozvanoj Generalskoj aferi „Opera”. Posle ne-
koliko godina provedenih u penziji, Vasiqevi}a je uo~i agresije NATO
pakta reaktivirao Slobodan Milo{evi} i poverio mu funkciju zameni-
ka na~elnika Kontraobave{tajne vojne slu`be.
Za{to general Vasiqevi} danas }uti o zlo~inu na Ibarskoj magi-
strali i o drugim aktima dràvnog terorizma? Traìmo od wega i ostalih
generala i oficira na{e Vojske, kao i od ~asnih qudi u policiji i Slu`-
bi dràvne bezbednosti, da javno dignu glas protiv terora i bezakowa u
dràvi, jer oni moraju biti u slu`bi Ustava, zakona i svih gra|ana, a ne u
slu`bi jedne ideologije koja u odbrani svoje vlasti pribegava zlo~inima.
DOS NE SME DA ]UTI

O DR@AVNOM TERORIZMU
(3. mart 2000.)
I pet meseci posle masakra, istra`no-sudski organi nisu otkrili

ni po~inioce ni sau~esnike ni organizatore zlo~ina na Ibarskoj magi-
strali, iako su pribavqeni i na{oj javnosti saop{teni svi potrebni do-
kazi ko stoji iza ovog akta dràvnog terorizma.
Uskoro }e se navr{iti i jedanaest meseci od ubistva novinara Slav-
ka ]uruvije, po~iwenog usred dana, u centru Beograda. Istra`no-sudski
organi nisu jo{ otkrili ni{ta.
Borba za privo|ewe pravdi zlo~inaca sa Ibarske magistrale i ubi-
ca Slavka ]uruvije, kao i otkrivawe po~inilaca jo{ nekoliko stotina
sli~nih i jo{ nerasvetqenih likvidacija u Srbiji, sa pravom je 10. janua-
ra ove godine zapisana i potpisana kao prvorazredna obaveza cele demo-
kratske opozicije u Srbiji.
Vladaju}em reìmu ne smemo dozvoliti da nam dràvu pretvori u
nekada{wu Argentinu, île ili Liberiju, kada su „eskadroni smrti”, sa-
219
stavqeni od pripadnika tajne policije, likvidirali politi~ke protiv-
nike i svakog onog na koga bi prstom ukazale vladaju}e hunte i familije.
Da nam Srbija ne bi postala kao nekada{wa Liberija, île, Zair,
Uganda ili Sovjetski Savez iz vremena Staqinovih zlo~ina i koncentra-
cionih logora, demokratska opozicija Srbije obavezna je da, u skladu sa
dokumentom od 10. januara, svakodnevno zahteva od Slobodana Milo{evi-
}a da policija i sudstvo dràve ~iji je on predsednik pravdi privedu zlo-
~ince sa Ibarske magistrale i po~inioce svih drugih zlo~ina.
GENERAL BRANKO \URI] UME[AN U ZLOÎN

(6. mart 2000.)
Tu`ba generala policije Branka \uri}a protiv televizije „Studio

B”, zbog toga {to je spomenut u emisiji kao ~udan svedok zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali, jo{ jedan je akt dràvnog i policijskog terora u Srbiji,
koji je usvojen kao vladaju}a politika na nedavnom Kongresu Socijalisti-
~ke partije Srbije.
Posle organizovanog atentata i ubistva ~etvorice funkcionera
Srpskog pokreta obnove, general \uri} se pojavio na mestu zlo~ina svega
desetak minuta po zlo~inu, iako ìvi u Beogradu, koji je od mesta nesre}e
udaqen oko ~itav sat vo`we.
Na o~igled brojnih svedoka – Vuka i Danice Dra{kovi}, Gordane
Ani~i}, Bo{ka Bulatovi}a, Branislava Lazarevi}a i drugih – general
\uri} je samo stajao na putu i ni{ta nije u~inio da se blokira podru~je
oko mesta zlo~ina i uhvati voza~ kamiona-ubice, kao i crvenog „Golfa”
koji ga je odvezao prema Beogradu.
Na sve ove okolnosti general \uri} je predloèn kao svedok od stra-
ne o{te}enih. Naravno, nije saslu{an, nego je sada krenuo da silom u}utka-
va advokate i porodice ubijenih, koje uvi|aju da je on bio na mestu zlo~i-
na ne sa ciqem da obezbedi hvatawe zlo~inaca, nego da pomogne u prikri-
vawu dokaza organizovanog atentata od strane policije kojoj pripada.
Da bi dodatno zapla{ili „Studio B”, \uri} i wegove gazde sino}
su, poznatim kombijem i sa poznatim o{i{anim batina{ima u policij-
skim uniformama, napali i o{tetili repetitor „Studija B” u Kumodraù
i divqa~ki pretukli radnike obezbe|ewa.
Sve ovo pokazuje da je general \uri} ume{an u zlo~in na Ibarskoj
magistrali, kao jedan od organizatora ili pomaga~a.
220
„KRV JE QUDSKA RANA NAOPAKA” *
(11. mart 2000.)
Po privatnoj tu`bi generala policije Branka \uri}a, a uz pomo}

[e{eqevog zakona protiv istinitog informisawa, ju~e je i „Srpska re~”
ka`wena sa 300.000 dinara, a wen glavni i odgovorni urednik sa 150.000
dinara.
Istovetne kazne, pre neki dan, tako|e po tu`bi generala \uri}a, iz-
re~ene su i „Studiju B”.
General \uri} moè da podnosi i nove tu`be, ali }e jednoga dana
morati da se pojavi pred nezavisnim sudom demokratske Srbije i odgovo-
ri na neka pitawa:
1. Od koga je i kad, 3. oktobra pro{le godine, saznao za zlo~in
na Ibarskoj magistrali?
2. Gde je on bio u trenutku zlo~ina, s obzirom na ~iwenicu da
se kod sela Petka pojavio desetak minuta posle masakra, a od
Beograda, gde stanuje general \uri}, pa do sela Petka potre-
bno je oko sat vo`we?
3. Za{to se general \uri} na mestu masakra pojavio u trenerci,
a ne u uniformi, ako je tamo bio slu`beno?
4. [ta je general \uri} preduzeo da policija blokira {ire
podru~je, sa ciqem hvatawa voza~a kamiona i hvatawa voza-
~a crvenog „Golfa” koji je, odmah posle zlo~ina, po unapred
utvr|enom planu, preuzeo voza~a kamiona– ubice i odvezao
ga prema Beogradu?
5. Za{to se general \uri} nije pojavio u lazareva~kom sudu da
odgovori na ova i jo{ neka pitawa, jer su ga rodbina i advo-
kati porodica ubijenih predloìli kao svedoka?
6. Da li je general \uri} obezbe|ivao hvatawe voza~a kamiona
i „Golfa” ili wihovo nehvatawe?
Umesto da odgovori na sve ovo, i pred sudom i javno, general \uri}
je tuìo „Studio B”, zbog jedne logi~ne izjave advokata porodica ubije-
nih, a potom i „Srpsku re~”, koja je samo prenela ono {to je izgovoreno
u toj specijalnoj i dokumentovanoj emisiji televizije.
*
Petar Petrovi} Wego{
221
U kojoj mi to dràvi ìvimo?
Krivi~ni istra`ni i sudski organi, ni 160 dana od ~etvorostukog
ubistva na Ibarskoj magistrali, toboè ne znaju ni ko je vozio kamion,
ni ~iji je bio kamion, ni ko je zlo~in organizovao, ali zato sudije za pre-
kr{aje, koje su neovla{}ene da razmatraju zlo~in ~etvorostrukog ubistva,
izri~u kazne i napla}uju krvarinu za zlo~in.
Sudije za prekr{aje ho}e da nov~anim kaznama prisile Srpski po-
kret obnove da }uti o zlo~inu i pogne glavu pred zlo~incima.
Za Srpski pokret obnove krv nedu`nih prosuta na Ibarskoj magi-
strali nema cenu i nema te kazne, tog bezakowa, tog terora koji ne}emo po-
dneti, da bismo pravdi priveli po~inioce i organizatore zlo~ina.
General \uri}, wegove gazde, kao i sudije za prekr{aje koje napla-
}uju krv na{e bra}e, neka pro~itaju Wego{a i srpski vrhovni zakon i
pred qudima i pred Bogom, da je quska krv hrana naopaka i da }e na nos
isko~iti onima koji na zlo~inu i krvi nevinih jo{ ho}e i da u{i}are.
KRIVI^NI POSTUPAK PROTIV

IVANE PRIMOVI]
(17. mart 2000.)
Po nalogu policijskog generala Branka \uri}a, zamenik Tre}eg op-

{tinskog javnog tuìla{tva u Beogradu Slobodan Ne{ovi} pokrenuo je
postupak protiv advokata Ivane Primovi}, koja zastupa Srpski pokret
obnove u predmetu ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, 3. ok-
tobra pro{le godine.
Protiv Ivane Primovi} hitno je pokrenut krivi~ni postupak samo
zbog toga {to se usudila da javno upita generala policije Branka \uri-
}a za{to ne svedo~i u predmetu, iako je bio na mestu zlo~ina odmah nakon
ubistva i nije u~inio ni{ta da policija pohvata po~inioce.
Prethodno je, pre nekoliko dana, zbog iste izjave advokata Ivane
Primovi}, general \uri}, koriste}i se [e{eqevim zakonom protiv isti-
nitog informisawa, tuìo „Studio B” i „Srpsku re~”, èle}i da dodatno
kazni ve} tragi~no ka`wene porodice koje su izgubile svoje najmilije.
Ovakvim odnosom prema tragediji koja je zadesila porodice ubije-
nih i ceo Srpski Pokret Obnove, general \uri} je, zajedno sa na~elnici-
ma SDB Srbije i Beograda, Radetom Markovi}em i Milanom Radowi}em,
koji su u krivi~noj prijavi SPO ozna~eni kao organizatori zlo~ina, sta-
222
vio sebe na prioritetnu listu qudi koji su zlom zaduìli na{u stranku,
{to moramo pamtiti i kazniti.
[EST MESECI POSLE ZLOÎNA – [EST

PITAWA ZA SLOBODANA MILO[EVI]A
I WEGOVU POLICIJU
(Objavqivano na „Studiju B” od 21. marta do 21. aprila 2000.)
1. Ko je blokirao istragu o zlo~inu i za{to?

2. Ko je vlasnik kamiona-ubice i registarskih tablica na wemu?
3. Ko su voza~i kamiona i crvenog „Golfa”?
4. Za{to ne svedo~i policijski general Branko \uri}, prisutan na
mestu zlo~ina ~udnih deset minuta posle?
5. Za{to ne svedo~e svedoci predloèni u istrazi od strane o{te-
}enih?
6. Za{to se u}utkavaju i ka`wavaju `rtve, a ne krivci u ovom zlo-
~inu?
BUCA
(Bogoqub Pej~i}, „Srpska re~”, 30. mart 2000.)
Policijski general Branko \uri}, zvani Buca, zvani~nik i svedok

zlo~ina na Ibarskoj magnstrali, umesto da traga za ubicom bavi se ovih da-
na progonom novinara, medija, advokata i mogu}im potencijalnim „kriv-
cima” koji ga podse}aju na wegovu du`nost u pronalaèwu ubice i gra|an-
sku obavezu da pred sudskim organima da svoj iskaz kao svedok zlo~ina. Bu-
du}i da general \uri} ignori{e i jedno i drugo, a i ne upu}uje odgovore
na postavqena pitawa o svojoj ulozi na mestu razbojni{tva, logi~no se na-
me}e zakqu~ak da zna ime i prezime zlo~inca, {ta vi{e, i da ja u~estvovao
u zametawu wegovih tragova, jer da nije tako bilo je vremena i na~ina da
razjasni po ~ijem nalogu i za{to je do{ao na Ibarsku magistralu i u kom
svojstvu. Po{to sve to nije hteo, latio se suda i sudova da po [e{eqevom
zakonu protiv istinitog informisawa, po kratkom postupku, kazni sve
one koji postavqaju neugodna pitawa.
223
General Buca jeste sada mo}an, moè da potegne nove tu`be, moè da
naru~i batina{e crnokapce, moè bogme da potegne i pi{toq a da nikom
ne bude odgovoran. Uostalom, u zemqi dràvnog terora, gde i obi~an po-
licajac moè neka`weno da zavr}e u{i i prebija samo zato {to mu se ne-
ko zbog ne~eg ne dopada, ni{ta nije nemogu}e i nestvarno, pa ~ak i to da
`rtva bude progla{avana za krivca.
Taj azijatski pristup (u pogre{no vreme i na pogre{nom mestu) u
razja{wavawu zlo~ina ne moè biti dugove~an u Srbiji zbog wenog evrop-
skog demokratskog okruèwa i visoke cene kr{ewa qudskih prava. To mo-
`da ne dopire do svesti generala \uri}a, ali i nije razlog da mu stalno
postavqamo jedna te ista pitawa na koja mora da odgovori, milom danas,
po zakonima demokratske Srbije, sutra.
Pitawa glase: od koga je i kad tre}eg oktobra pro{le godine saznao
za zlo~in na Ibarskoj magistrali, kada su, pri poku{aju ubistva Vuka Dra-
{kovi}a, kamionom punim peska, koji je bio u posedu policije, ubijena ~e-
tvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove?
Gde je on bio u trenutku zlo~ina, s obzirom na ~iwenicu da se kod
sela Petka pojavio deset minuta posle masakra a od Beograda, gde stanuje
general \uri}, pa do sela Petka potrebno je oko jednog sata vo`we? Za{to
se general \uri} na mestu masakra pojavio u trenerci, a ne u uniformi,
ako je tamo bio slu`beno? [ta je general \uri} preduzeo da policija blo-
kira {ire podru~je, s ciqem hvatawa voza~a kamiona i hvatawa voza~a
crvenog „Golfa” koji je, odmah posle zlo~ina, po unapred utvr|enom pla-
nu, preuzeo voza~a kamiona-ubice i odvezao ga prema Beogradu? Za{to se
general \uri} nije pojavio u lazareva~kom sudu da odgovori na ova i jo{
neka druga pitawa jer su ga rodbina i advokati porodica ubijenih pred-
loìli kao svedoka? Kona~no, da li je general \uri} obezbe|ivao hvata-
we voza~a kamiona i „Golfa” ili wihovo nehvatawe?
U setu ovih pitawa koja }e, nema sumwe, postojati, dok god postoji
Srpski pokret obnove, izostavqeno je ogor~ewe generala Buce – „|ubre je
ìvo!” Wega nisu uzbudila ~etiri izmasakrirana qudska tela ve} ga je iz-
nerviralo ono peto, Vuka Dra{kovi}a, i zdravo, Bo`jom rukom spaseno.
„\ubre je ìvo”, referi{e telefonom sa mesta razbojni{tva. Nije va`no
ho}e li ikada biti poznat odgovor wegovog gazde jer mr`wa nije stvar sud-
skog progona, ali svedo~i o histeri~nom besu organizatora zlo~ina {to
glavna meta atantata nije pogo|ena.
Po{to nije bio zadovoqan krvavinom general \uri} traì sada,
preko sudija za prekr{aje i nov~anu globu, kao danak za nedovr{en zlo-
~in. Visokim kaznama vaqa prisiliti na }utawe, da svi pognu glave pred
zlo~incima. „Krv nedu`nih prosuta na Ibarskoj magistrali nema cene i
224
nema te kazne, tog bezakowa, tog terora kojeg ne}emo podneti, da bi prav-
di priveli po~inioce i organizatore zlo~ina”, saop{tava Srpski po-
kret obnove.
Povodom su|ewa advokatu Ivani Primovi}, ~itam u novinama da
general Branko \uri} èli da se ro~i{te odrì u najve}oj sali Suda ka-
ko bi mogli da prisustvuju svi zainteresovani, jer mu je navodno veoma
stalo da se „utvrdi istina”. Nije vaqda da nas general tera da izigrava-
mo glupe Avguste kada ve} poodavno znamo ko utvr|uje istinu i ko je iz-
ri~e u ime naroda. Uostalom, ako krivi~ni istra`ni i sudski organi ni
posle {est meseci od ~etvorostrukog ubistva nisu utvrdili ko je vozio
kamion, ~iji je on bio, ko je organizovao zlo~in, kako onda o~ekivati da
sve to bude rasvetqeno pred jednim nièrazrednim sudom? Naravno da ne
moè osim {to moè da generala \uri}a proglasi nevinim, la`no okle-
vetanim ~ovekom. A to i jeste ciq ove sudske farse uz jo{ jedno javno ru-
gawe `rtvama na Ibarskoj magistrali.
[ESTOMESE^NI POMEN
(1. april 2000.)
Danas je na Top~iderskom grobqu u Beogradu odràn {estomese~ni

pomen Veselinu Bo{kovi}u, Zvonku Osmajli}u, Draganu Vu{urovi}u i
Vu~ku Rako~evi}u, visokim funkcionerima Srpskog pokreta obnove koji
su nastradali u aktu dràvnog terorizma 3. oktobra 1999. godine. Opelo po-
kojnicima odrào je Wegova Svetost patrijarh srpski Gospodin Pavle.
Posle svete liturgije pred spomenicima ~etvorici mu~ki ubijenih
funkcionera SPO, patrijarh srpski Gospodin Pavle obratio se ~lano-
vima porodica i velikom broju okupqenih prijateqa i po{tovalaca po-
kojnika.
„Smrt stoji pred svakim od nas, ali je drugo smrt pravednika, a dru-
go smrt gre{nika. I drugo je stvarna uteha, a daju je ovi na{i pokojnici,
koji nisu poginuli kao zlo~inci, negde na ne~em ne~asnom, nedostojnom
imena qudskoga, nego poginu{e po pravdi Boìjoj, onako kako treba i mi,
ako mora da bude. Neka bude, Gospode, po voqi Tvojoj, ali da budemo pred
Tobom onako kao {to treba, Tvoj narod uvek, i ovoga i onoga sveta.
Neka Gospod upokoji du{e Veselina, Zvonka, Dragana, Vu~ka, u raj-
skim naseqima, u blaènstvu carstva nebeskoga, u zajednici sa svima sve-
225
tim na{im precima i da ih Gospod i na{ i wihov pomiluje i milostiv bu-
de i prema wima i prema nama, i mir nam daruje. Amin!
Posle parastosa, Wegova Svetost patrijarh srpski Gospodin Pavle
obi{ao je Hram Svetog Luke, koji se gradi u Ko{utwaku, a ~iju izgradwu
je za ìvota najvi{e pomogao pokojni Veselin Bo{kovi}.
NALOGODAVCI SU
MILO[EVI] I WEGOVA SUPRUGA
(NTV „Studio B”, 8. april 2000.)
Gospodine Dra{kovi}u, nije Vas bilo na „Studiju B” vi{e od sedam

meseci. Ma koliko to bilo bolno, na po~etku ovog razgovora moramo se
osvrnuti na ono {to se desilo 3. oktobra pro{le godine na Ibarskoj ma-
gistrali.
– Nije me bilo zbog tragedije koja me je zadesila. Jedva sam nalazio
snage i da ìvim. Ko to ne razume, neka ne razume. Posle deset godina ra-
da, posle deset godina govorewa, patwi koje sam preìveo na ~elu Srpskog
pokreta obnove, zajedno sa Srpskim pokretom obnove, ne znam ni {ta vi-
{e pri~ati. Pri~e su u Srbiji potro{ene. Sve je poznato.
Vratimo se onome {to se pre {est meseci, 3. oktobra pro{le godine,
dogodilo na Ibarskoj magistrali. Da li ste imali ikakvih indicija, sa-
znawa, upozorewa, da se tako ne{to moè desiti?
– Da. Krajem aprila pro{le godine, usred NATO agresije, posle in-
tervjua koji sam dao upravo „Studiju B” i nakon {to sam najuren iz Save-
zne vlade, u Srpski pokret obnove do{li su i imali susret sa ~elnim qu-
dima SPO qudi iz Slu`be dràvne bezbednosti koji su upozorili da se
priprema ne{to protiv mene {to moè da predstavqa i fizi~ku likvida-
ciju. Kazali su da sam stavqen pod posebne mere, tako mi je preneto, i to
su bile prve najave tog zlo~ina i ne~ije odluke da se zlo~in po~ini.
Jeste li, shodno tome, preduzeli neke mere obezbe|ewa?
– Ne. Sebi sam rekao – ako èli Slobodan Milo{evi} sa svojom Mi-
rom da uzme moju glavu, neka je uzme, i mislim da sam, ~ak, napadnije nego
ikad ranije, sam izlazio i u no}ne {etwe po Ko{utwaku.
Gde ste Vi krenuli te nedeqe tog 3. oktobra?
– Na Ravnu Goru, da bismo videli dokle su do{li radovi na izgrad-
wi Spomen doma Ravnogorskog pokreta.
Posle koliko vremena se pojavila policija na mestu zlo~ina?
226
– Neuobi~ajeno brzo. Tako re}i odmah. âk me|u prvim automobili-
ma koji su se tu na{li, spazio sam automobil policije. Kada sam zapoma-
gao za pomo}, za hitnu pomo}, video sam, i to nikada ne}u zaboraviti, dvo-
jicu qudi, jedan je bio u trenerci, jedan pored wega stajao je u ko`noj jak-
ni. Taj u trenerci, motorolom ili mobilnim, nekome je javqao: „\ubre je
ìvo.” Verovao sam da se to odnosi na voza~a kamiona i da se prosto ne-
kome javqa informacija da je taj zlo~inac koji je to po~inio ìv i da je
uhva}en. Verovao sam da je uhva}en, s obzirom na veliko prisustvo polici-
je, a policija je do{la takore}i odmah, mnogo pre hitne pomo}i. Tek ka-
snije, razume}u da su se re~i „\ubre je ìvo” odnosile na mene.
Nisam znao ko je taj ~ovek koji je to rekao. Nisam znao u tom trenut-
ku da je na mesto nesre}e tako brzo iza{ao policijski general Branko \u-
ri}, niti sam znao ni ko je taj general, ni kako izgleda. Kasnije sam ga, na
nekom televizijskom snimku, nekoliko meseci posle zlo~ina, video i bi-
lo mi je jasno da je to taj ~ovek koji je nekome javio da je „|ubre ìvo”. Sa-
da se pitam otkud on tako brzo na mestu zlo~ina, za{to u trenerci, je li
tamo bio slu`beno, zbog ~ega je tamo bio? Da uhvati ubicu li, pak, da obe-
zbedi ubici da se izvu~e?
Sada dolazimo do jednog vrlo zanimqivog pitawa. Nekada{wi viso-
ki funkcioner SDB Boìdar Spasi} izjavio je da u SDB Srbije postoje ta-
kozvani „eskadroni smrti” i da postoji mogu}nost da za sve wihove akcije
ne daje saglasnost {ef dràve. Koliko je verovatno da se bez znawa gazde,
glavnog {efa, organizuje atentat na lidera najve}e opozicione partije u
Srbiji?
– Slu{ao sam taj intervju, tu Spasi}evu izjavu, i ona mi deluje ne-
ubedqivo. Znate, u svim latino-ameri~kim diktaturama, a Srbija sada sve
vi{e li~i na nekada{wi île i Argentinu, doga|ale su se ovakve stvari,
zlo~ini, kidnapovawa qudi, novinara i tako daqe, qudi su netragom ne-
stajali, likvidirani, a vladaju}e porodice su se, za sve to vreme, pravile
neve{te. ]utawem ili na drugi na~in, prale su ruke, izraàvale ~u|ewe.
Ovde nema,~ak, ni izraàvawa ~u|ewa ni àqewa. Kada je tamo do{ao onaj
dan koji mora i ovde do}i, istraga je ubrzo ustanovila da nijedan jedini
zlo~in nije izvr{en od strane tamo{wih eskadrona smrti, a da nije di-
rektno nare|en od strane vladaju}ih familija.
Prema tome, za{to bi druga~ije bilo i ovde. Za mene i Srpski pokret
obnove voza~i kamiona-ubice bili su Slobodan Milo{evi} i Mira Mar-
kovi}, a voza~ crvenog „Golfa”, koji je preuzeo voza~a kamiona-ubice, bio
je Vojislav [e{eq. Ovako se mora razmi{qati, jer to su qudi koji vode
vladaju}e partije. Ako nije ovako, neka deblokiraju istragu i neka se uhap-
se voza~ kamiona i organizatori ovog zlo~ina.
227
Istraga je, sti~e se utisak, trajno blokirana, ~iwenice postoje, do-
kazi postoje, Ekspertski tim SPO radi, ali se ni{ta ne de{ava.
– Sada se, po{to je sve dokazano, blokira istraga. Predmet je ba~en
ne znam ni ja gde, po predmetu pada pra{ina. Na osnovu svega {to je pri-
kupqeno, moè se odmah izdati nekoliko naloga za hap{ewe.
Ko je blokirao istragu? Pa onaj ko u ovoj zemqi ima mogu}nosti da
blokira istragu i da nare|uje sudu {ta da radi i {ta da ne radi. Zamislite
da je 3. oktobra na Ibarskoj magistrali taj kamion pregazio automobil u
kojemu je sedeo sin Slobodana Milo{evi}a. Mislite li da ubica ne bi
bio otkriven, da organizatori i nalogodavci zlo~ina ve} odavno ne bi bi-
li u zatvoru? Naravno da bi bili i, naravno, da bi trebalo da budu otkri-
veni, ali u ovom slu~aju se to ne doga|a i jasno se zna ko moè da naredi
sudu da blokira istragu. Mislim da Mira Markovi}, u posledwih deset
godina, nikada nije javno nastupila, a da nije istakla i na poseban na~in
naglasila svoju qubav prema svojoj deci. To je potpuno normalno. Materin-
ska qubav prema deci je normalna i ja protiv te qubavi nemam ni{ta.
Ali, ja wu pitam: misli li ona da samo ona voli svoju decu? Zna li ona ka-
ko su volele svoje sinove Veskova majka, Gagina majka, Zvonkova majka, Vu~-
kova majka, mnoge druge majke koje su ostale bez dece, bez jedinaca, zahvaqu-
ju}i wenoj naopakoj politici i politici wenog muà? Bol svake majke je
jednaki bol. Ovako ispada da, ukoliko ubijete decu nekih, koji su vam poli-
ti~ki protivnici, koji vam ne aplaudiraju – onda te majke nemaju pravo ni
na pravi~no su|ewe.
Vi ste bili meta, atentat nije uspeo. Da li ste…
\avola nije uspeo! êtvorica onako divnih qudi, nevinih, nevinih,
znate {ta zna~i prosuta krv nevinih? Do devetog kolena, po Bibliji, zlo-
~ince ~eka kazna!
Meni je jasno, to je tragi~an datum, ~etvorica qudi su ubijena, ali
posao tada, nekim ~udom, nije zavr{en jer ste Vi preìveli. Da li se sada
ose}ate bezbedno, da li ste jo{ uvek mo`da na meti?
– Svaki dan telefoniraju, pi{u pisma, ~ak se i ne kriju, pi{u pi-
sma u ime SDB, u kojima poru~uju da }e oni svoj posao da zavr{e. Ne, ja ni-
sam bogaq kao oni, ja nisam kao bogaq privezan za svoj ìvot. Ovaj reìm
je za posledwih deset godina toliko najboqih ubio, ili svojom politikom
ili direktno. Uprkos tome, danas su mnogi mrtvi u Srbiji vi{e ìvi od
ovih koji misle da su ìvi i da vladaju Srbijom.
NATO agresija je zavr{ena, ali u Srbiji se nastavilo ubijawe posle
agresije, gotovo svakodnevno se sa tim suo~avamo. Da li je to vid unutra-
{we agresije?
– Da, to je unutra{wa agresija. Predsednik Milo{evi} je posle okon-
~awa NATO agresije istupio na televiziji i objavio da je ukupno 487 na-
228
{ih vojnika i policajaca poginulo za vreme tog velikoga zlo~ina pro-
tiv na{e dràve i naroda. Kasnije }e se ispostaviti da to nije ta~an broj,
da ih je poginulo mnogo vi{e. Ali, za posledwih nekoliko godina, to su
zvani~ni policijski podaci, opet umaweni, u ovoj zemqi Srbiji ubijeno
je nekoliko stotina qudi, pod ovim ili onim okolnostima, ali zvani~no
nerasvetqenim, kao kad je re~ o masakru na Ibarskoj magistrali. Svako-
ga dana, tako re}i, u Srbiji biva neko ubijen. Sa stanovi{ta `rtve, sve-
jedno je da li ga poga|a NATO projektil, da li je taj zlo~inac NATO, ili
ga poga|a projektil ovda{wih eskadrona smrti, kamioni napuweni pe-
skom i dinamitom, po ~e~enskom obrascu. Prema tome, mi smo izloèni
unutra{woj agresiji i svakodnevnom ubijawu od strane odmetnutih, od-
naro|enih centara mo}i, a po nalozima onih koji jedini te naloge mogu
da izdaju.
BRANKO \URI]
OPET NAPLA]UJE ZLOÎN
(10. april 2000.)
[ef beogradske policije Branko \uri} danas je, opet, nasrnuo na

„Studio B”, da bi, ponovo, naneo bol porodicama ubijenih na Ibarskoj ma-
gistrali.
Jo{ mnogi svedoci, a ne samo Vuk Dra{kovi}, videli su \uri}a na
mestu zlo~ina neposredno posle zlo~ina i ~uli kako telefonom nekome
javqa da je „|ubre ìvo”.
Da Branko \uri} ima profesionalne i qudske savesti, on bi ve}
podneo ostavku zbog toga {to ni {to 187 dana posle ~etvorostrukog ubi-
stva na Ibarskoj magistrali nisu uhva}ene ubice.
Kao {ef policije prestonog grada, na ~ijem se podru~ju desio zlo-
~in, javno bi se postideo zbog toga i obavestio gra|ane o svemu {to zna
i o ~emu do sada }uti.
1. Po ~ijem nalogu je 3. oktobra pro{le godine do{ao na me-
sto ubistva, neposredno posle ubistva, i sa kojim ciqem?
2. Kome je telefonirao sa mesta masakra?
3. Za{to je nadle`nom istra`nom sudiji zabraweno da obavi
uvi|aj posle zlo~ina?
229
4. Od koga je policija dobila nalog da ne hvata ubice i od ko-
ga je on dobio nalog da podnosi tu`be protiv svih koji tra-
è da ubice budu uhap{ene?
5. Da li on zna kakav zlo~in prema sebi i svom potomstvu ~i-
ni kada za prosutu krv ubijenih pravednika traì novac i
sudsko ka`wavawe `rtava zlo~ina wegove policije?
Posle svega zlog i nequdskog, ~ime je zaduìo Srpski pokret obno-
ve, sada mu kaèmo da je posledwi trenutak da do|e u SPO ili pred no-
vinare, da kaè istinu, koju znamo i on i mi, i da poku{a spasiti bar ne-
{to od onog ~emu je ime – ~ovek. Neka to ne radi zbog sebe, jer je kasno, ne-
go zbog svojih potomaka, da ih oslobodi od sopstvene sramote.
DAHIJE MORAJU DA ODU

(Vuk Dra{kovi}, Miting DOS-a, Beograd,
Trg Slobode, 14. april 2002.)
Od kako je ovog Trga, nikad se na wemu, i prilazima, i ulicama, i

trgovima u blizini wega, nije okupilo ovoliko qudi.
Pitam vas: znamo li, i recite mi, za{to smo danas u ovako ogromnom
broju ovde? Znamo. Naravno da znamo. Ovde smo zbog toga {to ìvot koji
ìvimo nije vi{e ìvot – jer nas ubijaju, jer nas prebijaju, jer nas hapse,
jer nas optuùju, jer nas iz ove zemqe svaki dan proteruju, jer ìvimo u
bedi, u ponièwu, u jadu.
Zemqa nam je u rukama bande, ubica svojih gra|ana, naroda i dràve.
[ef na{e dràve jedini je {ef dràve na svetu koji je javno vi{e
od polovine gra|ana dràve ~iji je predsednik nazvao neprijateqima i
ozna~io za metu. Gde si sada, Slobodane Milo{evi}u? Iz nekog bunkera
posmatra{ ovo more glava Srbije koje traì slobodu za Srbiju, ali ti ka-
èm – jo{ stotinu puta ovoliko gra|ana Srbije odavno sawa jedan te isti
san: da tebe i tvoje Mire ne bude na ~elu ove dràve!
Jesu li oni teroristi? Jesu! Jesu li ubice? Jesu, naravno! Ubili su
Slavka ]uruviju. Ubili su Veska, ubili su Zvonka, Vu~ka, Gagu, Branka
Vasiqevi}a, Pavla Bulatovi}a i jo{ stotine onih ~ije ubice jo{ nisu
otkrivene.
Oni su ih ubili!
230
SRAMOTA ZA PRAVOSU\E
(26. april 2000.)
Na dana{woj vanrednoj konferenciji za novinare govorio je pred-

sednik SPO Vuk Dra{kovi}. On je, izme|u ostalog, rekao:
„Ju~e je Okru`ni javni tuìlac Andrija Milutinovi}, na saveto-
vawu op{tinskih javnih tuìlaca iz Beograda, izjavio da ne postoji ni-
jedna indicija, nijedan dokaz da je 3. oktobra pro{le godine na Ibarskoj
magistrali po~iwen akt dràvnog terorizma, da je re~ o ~etvorostrukom
ubistvu, nego o najobi~nijoj saobra}ajnoj nesre}i.
On laè i on je u slu`bi dràvnog terorizma i ubica.
Na osnovu dosada{we istrage, izjava svih svedoka, nalaza eksperata
i svih ostalih dokumenata koji se nalaze u sudskom predmetu, nema nijed-
ne jedine indicije da je re~ o saobra}ajnoj nesre}i, nego da je u pitawu,
upravo, zlo~in organizovanog dràvnog terorizma.
Zbog toga je tuìlac Andrija Milutinovi} od ju~e moj li~ni du`nik
i du`nik celog Srpskog pokreta obnove i neka zna – ne}e uma}i pravdi…
Srpski pokret obnove podne}e krivi~nu prijavu protiv Okru`nog
javnog tuìoca u Beogradu, Andrije Milutinovi}a, zbog krivi~nog dela
prikrivawa ubica i organizatora ubistva na Ibarskoj magistrali, kao
i krivi~nog dela zloupotrebe slu`bene du`nosti.
Sramna je ~iwenica da se ju~e u toj sali niko od op{tinskih tuì-
laca iz Beograda nije digao da kaè: ~ekaj, bre, ~ove~e, o ~emu to pri~a{?
Kaì ti nama ko je vozio kamion? Kaì ti nama, tuìo~e, ko je vlasnik
tablica? Kaì ti nama ko je vlasnik tog kamiona? ]utali su. To je sramo-
ta za pravosu|e. To {to je Milutinovi} ju~e izgovorio jeste akt pravosud-
nog terorizma u sklopu odbrane i za{tite vladaju}eg dràvnog terora u
ovoj zemqi.
Podne}emo i krivi~nu prijavu i protiv gospodina Mihaqa Kertesa
zbog toga {to, evo, sedam meseci od zlo~ina na Ibarskoj magistrali upor-
no odbija da istra`nim sudskim organima dràve, kao i Pravno-eks-
pertskom timu Srpskog pokreta obnove, odgovori da je u novembru 1998.
dodelio kamion-ubicu MUP-u Srbije i {to }uti o tome da je, tek polo-
vinom decembra 1999, dva i po meseca po masakru na Magistrali, MUP-
u Srbije dodelio i drugi kamion, koji je DB ofarbala u zeleno, tvrde}i
da je to onaj kamion koji je servisiran dan uo~i ~etvorostrukog ubistva.
Kertes je time po~inio te{ko krivi~no delo skrivawa tragova, po-
dataka i dokaza o zlo~inu na Ibarskoj magistrali…
231
U ime Srpskog pokreta obnove i svoje li~no ime, upu}ujem izraze
najdubqeg sau~e{}a porodici ju~e ubijenog @ike Petrovi}a, generalnog
direktora JAT-a, likvidiranom u teroristi~kom aktu upravo u danu kada
je okru`ni tuìlac Milutinovi} pred op{tinskim tuìocima Beograda
tvrdio da nema zlo~ina na Ibarskoj magistrali i da u ovoj zemqi nema
dràvnog terora.”
SAMO ÊTIRI PITAWA

(Objavqivano na TV „Studio B”, od 4. do 17. maja 2000.)
Povodom dana{weg saop{tewa za javnost Republi~kog javnog tuì-

oca Srbije, Srpski pokret obnove postavqa samo ~etiri pitawa Republi-
~kom tuìocu, policiji i pravosu|u:
1. Ko je vlasnik kamiona-ubice?
2. Sa kim se sudario predsednik SPO 3. oktobra 1999. godine?
3. Ko je vlasnik registarskih tablica na kamionu-ubici?
4. Ko je vozio kamion-ubicu, a ko je vozio crveni „Golf”, koji
je – prema svedo~ewu svih o~evidaca – odmah po masakru pre-
uzeo voza~a kamiona i odvezao ga prema Beogradu?
Gospodo iz vladaju}eg „trojnog pakta”, sve dok ne odgovorite na ova
pitawa, Srpski pokret obnove }e smatrati da su Slobodan Milo{evi} i
Mira Markovi} vozili kamion-ubicu, a da je Vojislav [e{eq vozio cr-
veni „Golf”, uz logisti~ku podr{ku MUP-a Srbije, kao i Okru`nog i Re-
publi~kog tuìoca.
NA TEROR – OTPOR
(Vuk Dra{kovi}, Ravna Gora, 13. maj 2000.)
Pro{le godine nismo bili ovde, zbog agresije NATO pakta.

Ove godine smo ovde, ali tu`ni.
Ubili su nam Veska, onog koji je najzaslu`niji i najvi{e od svih nas
u~inio da se sagradi ova crkva, izgradi asfaltni put i podigne ovaj Spo-
men dom.
232
Ubili su nam Zvonka, Gagu i Vu~ka, na{e junake iz svih bitaka koje
smo vodili deset godina za slobodu, demokratiju i ideale Ravne Gore.
Nisu poginuli od NATO bombi, nego od doma}ih bandita, i to na
putu za Ravnu Goru.
Wihove ubice znamo. To su Slobodan Milo{evi} i Mirjana Marko-
vi}. Kamion-ubica bio je vlasni{tvo dràve kojom oni vladaju, a voza~i
i organizatori wihovi slu`benici.
Ho}emo li im ikada oprostiti?
Ne}emo nikada.
Ho}emo li im zaboraviti?
Ne}emo nikada.
Ja se ovde zavetujem, na ovoj svetoj planini, da ni meni ni svima va-
ma nema drugog ciqa osim borbe i pobede nad ovim zlom i privo|ewa prav-
di Veskovih, Zvonkovih, Gaginih i Vu~kovih ubica.
UBISTVO BO[KA PERO[EVI]A
Istoga dana kada je Vuk Dra{kovi} govorio na Ravnoj Gori, 13. ma-
ja 2000, u Novom sadu je ubijen predsednik novosadskih socijalista i pred-
sednik Izvr{nog ve}a Vojvodine, magistar Bo{ko Pero{evi}.
Atentator, slu`beni ~uvar hale novosadskog Sajma, gde je Pero{e-
vi} i ubijen, Milivoj Gutovi}, uhva}en je na mestu zlo~ina.
Dva sata kasnije, Socijalisti~ka partija Srbije izdaje saop{tewe za
javnost, tvrde}i da je ubica Gutovi} „~lan „Otpora” i simpatizer SPO”.
Sutradan, novosadska policija „utvr|uje da je Gutovi} nesumwivo ak-
tivista „Otpora” i Srpskog pokreta obnove, da je u bliskim odnosima sa
nekim wihovim ~lanovima i simpatizerima i da su kod wega prona|ene
bro{ure o terorizmu”.
Na komemoraciju i sahranu odlazi kompletan dràvni vrh, predvo-
|en Slobodanom Milo{evi}em i wegovom suprugom Mirjanom.
U ime SPO, Vuk Dra{kovi} izjavquje sau~e{}e porodici Bo{ka Pe-
ro{evi}a i daje izjavu za javnost:
„O ubici Bo{ka Pero{evi}a ne znam ni{ta, osim da je u pitawu mon-
strum sa kojim SPO nije imao nikakve veze.
Pero{evi} je `rtva dràvnog terorizma. Nalogodavci i organiza-
tori wegovog ubistva su u vrhu reìma. I Staqin je naredio likvidaciju
Kirova, a na sahrani mu je nosio kov~eg i plakao.
233
Ubistvom Bo{ka Pero{evi}a, kao i smaknu}ima ministra vojnog
Pavla Bulatovi}a i generalnog direktora JAT-a @ike Petrovi}a, oni na-
stoje da zata{kaju ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, gde je
sve dokazano: nalogodavac je Slobodan Milo{evi}, organizator {ef we-
gove DB Radomir Markovi}, a neposredne ubice su wihovi teroristi.
Ne bi me iznenadilo da ta banda, koja vlada Srbijom, uskoro izda sa-
op{tewe da je policijski kamion-ubica sa Magistrale bio natovaren ne
peskom i eksplozivom, nego propagandnim bro{urama SPO.”
Sutradan po ovoj izjavi, tajnim kanalima, iz DB Srbije preneta je
poruka Vuku Dra{kovi}u da se, opet, priprema wegova likvidacija i da su
„u pitawu sati”.
Lider Srpskog pokreta obnove odlazi u Budvu i tu ga 17. maja zati~e
vest o policijskoj okupaciji „Studija B” i divqa~kom premla}ivawu de-
monstranata koji su protestovali protiv otimawa jedine hrabre i isti-
nite televizije u dràvi. „Vi ste nam ubili Bo{ka”, urlali su policaj-
ci-zveri, dok su ~izmama, pendrecima i kundacima masakrirali goloru-
ki narod.
Vuk Dra{kovi} se vra}a u Beograd. Govori na protestnim skupovi-
ma ispred Starog dvora, a krajem maja, zajedno sa Vojislavom Ko{tunicom
i Zoranom \in|i}em, boravi u trodnevnoj poseti Moskvi.
U Budvu }e, ponovo, da otputuje 12. juna 2000. Sam, bez ikakve pratwe,
u najve}oj diskreciji.

ANDRIJE MILUTINOVI]A
(22. maj 2000.)
Srpski pokret obnove podneo je danas krivi~nu prijavu protiv Ok-

ru`nog javnog tuìoca Beograda Andrije Milutinovi}a, zbog osnovane
sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana 204 Krivi~nog zakona Srbi-
je, jer je kr{ewem zakona, kao i javnim izjavama, pomagao da po~inioci te-
roristi~kog zlo~ina na Ibarskoj magistrali, kada su ubijena ~etvorica
~elnika SPO i poku{ano ubistvo predsednika SPO, ne budu otkriveni i
privedeni licu pravde.
Okru`ni tuìlac Andrija Milutinovi} je to sve ~inio, uprkos ve}
prikupqenim dokazima koji se nalaze u sudsko-istra`nom predmetu, da je
ubistvo po~iweno kamionom u vlasni{tvu dràve, sa registarskim tabli-
234
cama koje se vode u tajnoj evidenciji vozila i uprkos mnogim drugim doka-
zima, izjavama svedoka i nalazima ve{taka da je u pitawu organizovani
akt dràvnog terorizma.
OSAM MESECI OD ZLOÎNA

(3. jun 2000.)
Sutra je osam meseci od zlo~ina na Ibarskoj magistrali.

Voza~ kamiona i wegovi pomaga~i i organizatori zlo~ina jo{ su na
slobodi i toboè nepoznati.
U dràvi Slobodana Milo{evi}a ve} osam meseci terori{u se, zlo-
stavqaju, hapse i sudski progawaju svi koji su javno govorili o masakru na
Ibarskoj magistrali i traìli da krivci za ~etvorostruko ubistvo budu
privedeni pravdi.
Da bi zata{kali svoj zlo~in, nalogodavci tog teroristi~kog akta
okupirali su i TV „Studio B”, zaveli potpuni medijski mrak u Beogradu,
naredili policiji da krvni~ki premlati i pohapsi stotine demonstrana-
ta, a pripremaju i zakon po kome }e teroristima biti progla{eni svi ko-
ji traè odgovornost za teroriste sa Ibarske magistrale i po~inioce jo{
mnogih dràvnih zlo~ina.
Uàsnut svim tim, narod Srbije paralizovan je strahom i nevericom
da je ovo mogu}e i da se ovo doga|a.
Ta paraliza ne moè trajati dugo. Srbija je uvek nalazila snagu za
otpor ba{ onda kada se tiranima ~inilo da je snaga naroda zgaèna.
Sve za pravdu, svi za pravdu.
„OGOQAVAWE” METE
(„Srpska re~”, 5. jun 2000.)
Dvojici pripadnika obezbe|ewa Vuka Dra{kovi}a, Draganu Janko-

vi}u i [akoju Stani{i}u, 1. juna je odre|ena kazna od po 45 dana zatvo-
ra i oni su upu}eni u zatvor u Padinskoj Skeli. Saslu{ao ih je deùrni
istra`ni sudija, Slobodan Milo{evi}, i kaznio ih zbog no{ewa oru`ja
bez dozvole.
235
Deùrni istra`ni sudija Tre}eg op{tinskog suda Marijana Seku-
li} odredila je 1. juna pritvor od osam dana drugoj dvojici uhap{enih te-
lohraniteqa, Gojku Femi}u i Draènu Grkini}u, uz obrazloèwe da „po-
stoji opasnost da bi pu{tawem na slobodu mogli da po~ine isto krivi~-
no delo”.
Nekoliko dana pre hap{ewa ~etvorice telohraniteqa Vuka Dra{ko-
vi}a, dok je predsednik SPO boravio u dràvnoj poseti Moskvi, de{ava-
le su se „~udne” stvari. Sve je po~elo od upada Vojislava [e{eqa sa ne-
koliko desetina naoruànih qudi u Skup{tinu grada, na sednicu koju su
hteli na svaki na~in da miniraju i onemogu}e. Telohraniteqi, koji su se
toga dana pojavili uz potpredsednika Vlade, svi do jednog, bili su naoru-
àni uglavnom heklerima, za koje ina~e niko ne moè dobiti dozvolu za
no{ewe.
Posle tog dana, po re~ima ~lanova obezbe|ewa SPO, u Predsedni-
{tvo stranke po~ele su da stiù telefonske pretwe: „Ubi}emo vas”, „Ubi-
}emo vam predsednika”, „Odse}i}emo vam glave”, „Ka~i}emo va{e glave po
Knez Mihailovoj”… Uo~i povratka Vuka Dra{kovi}a iz Moskve, anonim-
nim telefonskim pozivom stigla je poruka: „Va{eg predsednika }e na
aerodromu sa~ekati obezbe|ewe jedne druge stranke”!
Hap{ewe Dra{kovi}evih telohraniteqa predstavqa klasi~an po-
ku{aj „ogoqavawa” mogu}e mete teroristi~kog napada, zakqu~uju dobri
poznavaoci terorizma.
236
„Danas”, 7. mart 2000. godine
237
„Politika”, 16. april 2000. godine
238
„Blic”, 27. april 2000. godine
239
240
ATENTAT U BUDVI
Bio je 15. juni 2000. êtvrtak, 15 minuta pre pono}i.

Vuk Dra{kovi} je, sam, u prizemqu svog dvospratnog stana u Budvi,
gledao televiziju, udaqen mawe od tri metra od drvenih balkonskih vra-
ta, sa otvorenim „griqama”.
„Odjednom, kao da me je ne{to ubolo u levo uvo, a za~uo sam i ~udni,
nekako prigu{eni, prasak. Istoga trena, pomislio sam: atentat! – i mu-
wevito se bacio na pod. Odjekivali su prigu{eni pucwi. Najpre sam se, u
leè}em poloàju, zaklonio iza foteqe, a onda uspeo da se, preko dva ste-
penika, bacim na gorwu platformu, u trpezariju, i zalegnem iza betonskog
stuba. Pucali su i daqe. U jednom trenutku, malo sam izvirio iza stuba,
da osmotrim odakle pucaju, i tada mi je kur{um okrznuo desnu slepoo~nicu.
Potekla je sna`no krv. Iako u stanu nije bilo nikog drugog, sem mene, po-
vikao sam: „Dodaj mi pi{toq”. Odmah iza toga, pucwava je stala…” ispri-
~a}e Dra{kovi} sutradan.
Po prestanku pucwave, on ulazi u stan svojih suseda Luki}a, odakle
obave{tava budvansku policiju da su, upravo, pucali na wega. Zatim, te-
lefonira supruzi Danici u Beograd. Kaè joj: „Poku{ali su pre nekoli-
ko minuta da me ubiju, ali dobro sam. Malo rawen i ni{ta vi{e…”
Posle tog razgovora sa Danom, on odlazi u Dom zdravqa u Budvi, a
odatle u kotorsku bolnicu, gde mu, sa osam kop~i, za{ivaju poderotinu od
kur{uma. Odbio je da ga zadrè na le~ewu.
Ujutru rano, u Budvu stiè wegova supruga.
Vuk Dra{kovi} }e u Budvi ostati skoro ~etiri meseca. Odatle }e,
kao zatvorenik, pratiti izbornu kampawu u Srbiji. Zapravo, kampawu i
reìma i opozicije protiv SPO i wega.
Crnogorska policija je, tri dana po atentatu, otkrila teroriste.
Dvojicu je uhapsila, bra}u Ivana i Milana Lovri}a, iz Beograda, a za
trojicom, Du{anom Spasojevi}em, Miletom Lukovi}em i Vladimirom Jo-
vanovi}em-Japancem, tako|e iz Beograda, raspisala poternicu i zatraì-
la od Milo{evi}eve dràve da oni budu isporu~eni.
241
Jovanovi} je isporu~en posle dvadesetak dana, a Spasojevi} i Luko-
vi} nikada.
Po Milo{evi}evom padu, i Lovri}i i Jovanovi}, bi}e pu{teni iz
pritvora, sa obrazloèwem da se istraga protiv wih nastavqa. Du{an
Spasojevi} }e, tajno, oti}i u Podgoricu, dati izjavu, i biti oslobo|en
svih sumwi, uprkos neoborivim dokazima koje je prikupila crnogorska
policija. Isti dokazi su pogaèni i kad je re~ o Jovanovi}u, Lukovi}u i
Lovri}ima. Bilo je o~igledno da je u pitawu nagodba „demokratskih” ~el-
nika Crne Gore i „demokratskih” vo|a poslemilo{evi}evske Srbije, ko-
ji su se javno hvalisali time da su mafija{i i ubice, koji su ubijali za ra-
~un Slobodana Milo{evi}a, pre{li na wihovu stranu i odigrali kqu~-
nu ulogu u zbacivawu diktatora sa vlasti, 5. oktobra 2000. godine.
Spasojevi}, Lukovi} i Jovanovi}, koji su u Budvi i{li po glavu Vu-
ka Dra{kovi}a, postali su stubovi zlo~ina i „demokratskog” poretka Zo-
rana \in|i}a i Vojislava Ko{tunice, ba{ kao i Milorad Lukovi}–Le-
gija, operativni organizator zlo~ina na Ibarskoj magistrali i operativ-
ni organizator atentata u Budvi. Jedan od onih koji su pucali, bio je pri-
padnik Legijinih „crvenih beretki”.
Zahvalnost novih vlasti u Beogradu tim slu`benicima smrti posta-
}e toliko otvorena i bahata, da }e, u avgustu 2002. godine, crnogorsko pra-
vosu|e da obustavi istragu protiv svih teroista koji su u~estvovali u po-
ku{aju Vukovog ubistva u Budvi, a na isti na~in }e od svake odgovornosti
za pokoq na Magistrali biti oslobo|eni Legija i jo{ desetine {efova
ubila~ke bande Slobodana Milo{evi}a.
OVO JE NASTAVAK MAGISTRALE

(Izjava Vuka Dra{kovi}a agenciji „Beta”, 16. jun 2000.)
Ono {to se desilo nakon mog povratka iz Moskve, kada su mi pohap-

sili obezbe|ewe, bila je priprema za ovo {to se desilo sino} u Budvi.
Pre mesec dana, dobio sam poverqivo upozorewe od nekih savesnih
qudi u DB Srbije da je izdat nalog da se dovr{i ono {to je propu{teno
3. oktobra pro{le godine, kada su ubili ~etvoricu najboqih u SPO. Sve
je jasno. Ovo je nastavak zlo~ina na Ibarskoj magistrali.
Srbija je teroristi~ka dràva u razbojni~kim rukama. I daqe }e
atakovati na moju glavu.
Ja sam Milo{evi}u {to je i Ru`di bio Homeiniju.
242
Slobodan Milo{evi}, wegova supruga i wihovi monstrumi koji ko-
manduju Dràvnom bezbednosti Srbije i wenim eskadronima smrti, pre-
tvorili su zemqu u koncentarcionii logor. Nema zakona, nema pravosu-
|a, ni~ega. Srbija je balkanski Irak.
MILO[EVI] UBIJA, A OPOZICIJA MRZI

(Danica Dra{kovi}, intervju „Svedoku”, 16. jun 2000.)
Danica Dra{kovi}, supruga lidera SPO Vuka Dra{kovi}a, prvim

prevozom stigla je u Budvu, odmah po{to je obave{tena da je izvr{en aten-
tat na wenog muà.
Prvo je odmah pohitala da obi|e rawenog supruga u Milo~eru, gde
se Dra{kovi} privremeno smestio posle rawavawa i ukazivawa lekarske
pomo}i u kotorskoj bolnici. Gospo|a Dra{kovi}, iako je vidno potre{e-
na, potom je u porodi~nom stanu, u budvanskom nasequ Pod Dubovicom,
primila grupu doma}ih i stranih novinara…
Okruèna policajcima, prijateqima i poznanicima, gospo|a Dra-
{kovi} je omogu}ila predstavnicima medija da obi|u ku}u u kojoj su se jo{
videli tragovi krvi rawenog politi~ara, kao i tragovi od metaka, na zi-
dovima i na dvosedu na kome je sedeo Vuk Dra{kovi} u trenutku aentata.
Bleda, umorna, u crnoj letwoj haqini, jo{ u dubokoj àlosti za tra-
gi~no preminulim bratom Veselinom, jedna od najkontraverznijih èna
srpske politi~ke scene, vrlo revoltirana, otvorila je du{u i srce…
– Sve {to se dogodilo u ovoj ku}i je nastavak doga|aja sa Ibarske
magistrale! Verovatno su isti qudi radili isti zadatak. Ali ni ovoga pu-
ta nisu ubili Vuka… Ko bi drugi bio?
O~igledno je da Vuka prati sre}a. Preìveo je i ovaj atentat, isto
kao i saobra}ajnu nesre}u na Lazareva~kom drumu…
– Kakva saobra}ajna nesre}a? To je bio atentat! I sami vidite da je
ovo, {to je ostao ìv – ~udo. Stvarno ne znam kakvu je sre}u imao da ga dva
metka pogode u glavu i da pritom ostane ìv.
Za{to je Vuk bio sam u ku}i u trenutku kada je pucano na wega?
– Vuk nikada nije sam u Budvi. Ja ovde imam veliku porodicu. Dve
moje sestre su udate u Budvi, jedna u Nik{i}u, ali je i ona trenutno u Bu-
dvi sa muèm. Moj zet je sa Vukom sedeo do 12,30. Posle wegovog odlaska
atentatori su pucali. Vuka su, verovatno, atentatori pratili i ~ekali da
ostane sam.
243
Gde je bilo Vukovo obezbe|ewe?
– Vuk nema svoje obezbe|ewe! Ono je, ako ne znate, a znate uhap{eno
na aerodromu u Sur~inu, odmah po wegovom povratku iz Moskve. O tome
niko ne pi{e, jer to, izgleda, nije va`no, a evo, vidite, ni{ta nije slu~aj-
no. Mnogo je za medije va`nije {to je neki „otpora{” uhap{en, zadràn
dva sata, pa pu{ten iz pritvora, nego {to je uhap{eno Vukovo obezbe|ewe.
Zar crnogorska policija nije mogla Vuku dati obezbe|ewe?
– To pitajte Mara{a! Ni meni nije jasno za{to te ve~eri nije bio
nijedan policajac pred stanom. Vuk je stigao u ponedeqak, 12. juna i javio
se Mara{evom {efu kabineta gospodinu [}epanovi}u, daju}i do znawa
da je u Budvi, odnosno da }e tu ostati duè. Ipak, ni{ta nisu preduzeli da
ga za{tite. Po meni, i crnogorska policija je delimi~no odgovorna za to
{to se dogodilo. Sad pretresaju, blokiraju puteve, a Vuk je u Milo~eru,
gde ga ~uvaju policajci, ne dozvoqavaju}i nikom da mu pri|e. Gde su bili
kada je Vuk napadnut? To {to sad radi policija je ~isto licemerje!
Ni vi niste bili sa Vukom u vreme atentata?
– Bila sam u Beogradu. Kre~ila sam i sre|ivala ku}u. Upravo zato je
Vuk i otputovao iz Beograda, da bi se malo sklonio i da bi na miru pisao.
Ina~e, mi smo skoro svaki vikend ovde u Budvi.
Va{ urgentni dolazak u Budvu, ~ini se, na najboqi na~in demantuje
~ar{ijske pri~e da je Va{ i Vukov brak u krizi, odnosno, da ste, navodno,
pred razvodom?
– Sramota je da to iko pri~a. Takve informacije protura Dràvna
bezbednost Srbije, koja èli da narod u Srbiji zaboravi Danicu i Vuka
Dra{kovi}a, pa tako i na wihovu nesre}u na Ibarskoj magistrali. Drà-
vna bezbednost èli da se zaboravi da sam u dubokoj àlosti za bratom,
kao i cela moja porodica. Zato me predstavqaju kao ènu koja je… (pla-
~e)… Ne mogu da odgovorim…
U Beogradu se u posledwe vreme mogu ~uti pri~e i da je Vuk, navodno,
te{ko bolestan?
– Na to ne}u i ne èlim da odgovorim. Jer, to pitawe je isto kao i
pitawe da li smo se razveli. Sve te budala{tine {iri Zoran \in|i} i we-
govo dru{tvo po sistemu: „[to je babi milo to joj se i snilo”! Vuk nije
bolestan, nismo se razveli i ne}emo se razvesti, na àlost svih wih. Mo-
ja i Vukova veza je neraskidiva.
Bojite li se za bezbednost va{e porodice?
– Naravno. Osim toga, nije samo Vuk meta, meta sam i ja.
Ho}ete li se negde skloniti sa Vukom?
– Nemamo gde. Osta}emo ovde!
Zar Vam Zapad, bar na neko vreme, ne bi pruìo za{titu?
244
– Ma kakav Zapad! Ne dolazi u obzir.
[ta }ete uraditi posle svega {to se dogodilo?
– Ne znam… ûva}u se, ~uva}u Vuka! Ne interesuje me vi{e niko na
ovom svetu. Ni vlast, ni opozicija, ni narod! Niko mi vi{e nije vaàn –
osim Vuka.
Vest o atentatu izazvala je i neke ~udne reakcije u beogradskoj javno-
sti, pa i u opoziciji?
– Niko se od lidera velikih opozicionih stranaka nije javio da pi-
ta kako je Vuk. Niko od onih koji èle da na na{oj grba~i uzmu vlast. To je
do te mere odvratno, da nema uop{te razgovora o tome da moè biti zajed-
ni{tva izme|u qudi koji se toliko mrze. Odnosno oni Vuka mrze. Oni su
sujetni, oni su ti koji ru{e opoziciju, jer èle da uni{te Vuka. Milo{e-
vi} èli fizi~ki da ga uni{ti, a oni psihi~ki! Ali ja ga ne dam!
[TA JE OVO, SAWAM LI

(Konferencija za {tampu, Budva, 18. juna 2000.)
Gospodine Dra{kovi}u, ko su atentatori koji su 15. juna uve~e osam

puta pucali na Vas, u ovom Va{em stanu u Budvi, pri ~emu su Vam dva kur-
{uma okrznula glavu?
– Ne znam ko su atentatori. Wihovo otkrivawe je u nadle`nosti cr-
nogorskih policijskih i pravosudnih organa. Siguran sam, me|utim, da su
i ovaj zlo~in organizovali i naloìli vladaju}i teroristi u Srbiji, oni
isti koji su naloìli zlo~in na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra pro{le
godine.
Ko bi jo{ osim Milo{evi}a mogao da ima politi~ki profit na Va-
{em ubistvu?
– Da profitira iz zlo~ina ne moè niko, jer kad-tad za zlo~in sva-
ko plati. U Bibliji pi{e da kazna stiè do devetoga kolena. To je od Bo-
ga i to je sigurno tako. Me|utim, ima onih koji veruju da se i na zlo~inu
moè profitirati. Naravno da sam ja, od 1990. godine, zajedno sa celim
Srpskim pokretom obnove, glavna meta reìma, kao najja~a opoziciona
stranka koja je oduvek èlela da promeni sistem, ali na izborima i mir-
nim putem. Uprkos svoj svojoj snazi i ~iwenici da su toliki ~lanovi SPO,
za ovih deset godina ubijeni i zatvoreni, nikada nismo digli oru`je niti
smo na wihovu ludu i divqu silu odgovorili kontra silom. Mo`da se i
nekim jadnicima, koji nisu na vlasti, ~ini da bi mogli profitirati iz
245
sloma Srpskog pokreta obnove i moga uklawawa. A koji su to? Oni koji ne-
skriveno izraàvaju neku vrstu àlosti zbog toga {to zlo~in ovde u Bud-
vi nije uspeo.
Ho}ete li da kaète na koga se to, konkretno, odnosi?
– Sino} sam, sa iste ove foteqe, gledao izjavu Vesne Pe{i} na crno-
gorskoj televiziji, koja kaè da srpska opozicija ne moè ni{ta da uradi
zato {to Srpski pokret obnove razbija opoziciju i sara|uje sa reìmom.
Pa to je dno be{~a{}a.
Kada govorim o Slobodanu Milo{evi}u, govorim o svom politi~-
kom protivniku broj jedan, koji je krenuo da mi uzme i glavu. Ali, kada go-
vorim o qudima koje je SPO na svojim le|ima, pa i svojim `rtvama i mu-
kama, uvla~io u Skup{tinu Srbije, ~inio ih parlamentarnim strankama,
~inio ih u~esnicima vlasti na lokalnom nivou, a oni ovakve gadosti pri-
~aju o meni, onda mi nedostaju re~i, prosto sam {okiran, ne mogu da shva-
tim. Dok sam sahrawivao Veska, Zvonka, Vu~ka i Gagu, ta gospo|a je i{la
na neko qubavno putovawe po Kolumbiji. Zaqubila se. Bilo vreme za qu-
bav. A onda je, povrativ{i se u Srbiju usred dràvnog terorizma i svako-
dnevnih zlo~ina nad opozicijom, a pre svega nad Srpskim pokretom obno-
ve, usred policijske okupacije „Studija B”, po takozvanim nezavisnim me-
dijima po~ela da pi{e feqton „Svi moji mu{karci”. U tom feqtonu, u
svakoj drugoj re~enici, pomiwe mene i napada me, iako nikad u ìvotu ni-
sam bio wen mu{karac. I sada, dok na glavi nosim tragove kur{uma Mi-
lo{evi}evih ubica, usu|uje se da to govori. Ne mogu da shvatim da ima ije-
dan medij od ~asti koji moè to da prenese.
Da li Vas je posetio neko od lidera DOS-a?
– Niko. Samo se @arko Kora} javio telefonom.
Kako to obja{wavate?
– Za~u|en sam. Ne mogu da verujem. îtam u novinama izjavu gospodi-
na Ko{tunice da se meni ovde desila „privatna nesre}a”, kao da sam pao sa
merdevina, i da nemam pravo da iz te „privatne nesre}e” izvla~im poli-
ti~ku korist za sebe i za svoju stranku. Stra{no. [ta je ovo, sawam li? Od
~ega su sastavqeni ti qudi?
Gospodin \in|i} je izjavio da Vam se nije javio zbog toga {to ve} dva
meseca bezuspe{no poku{ava da stupi u kontakt sa Vama?
– Neverovatno i bedno. Pa, zar cela Srbija ne zna da smo, pre petna-
estak dana, on, Ko{tunica i ja bili zajedno u Moskvi. Za{to to novinari
ne}e da primete? U redu je, neka prenesu wegovu izjavu, ali neka odmah ka-
ù da to nije ta~no. Nemam re~i da opi{em tu zlobu.
Kada je re~ o Milo{evi}evom reìmu, sve je jasno. Mi smo jedni na-
spram drugih, oni sa kamionima punim peska, sa revolverima i batinama,
246
a mi sa svojim srcem i qubavqu prema Srbiji, pri ~emu nikada od oru`ja
nismo poneli ni{ta teè ni druga~ije od krsta. Verujem da }e ova na{a
vojska Milo{evi}evu razbojni~ku vojsku da pobedi. Ali, kada je re~ o ovi-
ma {to se {to se svrstavaju ~esto iza nas, onda stepen mr`we zavisi od to-
ga koliko ste dobrim nekog od wih zaduìli, a SPO je u opoziciji svakog
zaduìo dobrim, a nikoga zlim. Hajde, neka se javi neka stranka u opozici-
ji, neka navede jedan primer zla koji joj je u~inio SPO. Uvek smo ~inili
samo dobro. I {to smo vi{e dobra prema nekome ~inili to nam se sada
vra}a sa vi{e zla. îni mi se da je Srbija moralno iznutra propala, te{ko
obolela i da nimalo slu~ajno SPO ne insistira na moralnoj obnovi, na
hri{}anskoj obnovi, kao na uslovu ostalih obnova koje treba da uslede.
REAGOVAWA RE@IMA
NA BUDVANSKI ATENTAT
(17-20. jun 1999.)
Ivan Markovi}, JUL:

„Medlin Olbrajt, Milo \ukanovi} i teroristi iz „Otpora” re{i-
li su da javno podrè Vuka Dra{kovi}a u nameri da prekine kori{}ewe
godi{weg odmora.
Vuku treba alibi, a voli da ga zamole, makar i ovako. A Medlin, Mi-
lo i „Otpor” smatraju da nije fer da se Vuk odmara dok oni udarni~ki na-
padaju Jugoslaviju. Zato je u Budvi zapo~elo budvansko leto vodviqem: Vu-
~e pazi metak! U Milovoj zemqi ~uda, meci se vide, zahvaquju}i demokra-
tiji ~ije sprovo|ewe vr{i Vuka{in Mara{. Tako je Vuk video metak.”
Nikola [ainovi}, SPS:

„Socijalisti~ka partija Srbije osu|uje budvanski atentat na lide-
ra SPO Vuka Dra{kovi}a, ali sa indignacijom odbacujem sve izjave o to-
me da je vlast u Srbiji ume{ana u taj doga|aj.”
Du{an Bajatovi}, SPS:

„Prvi poku{aj atentata na predsednka SPO desio se pro{le jeseni
na Ibarskoj magistrali kada ova stranka nije htela da nastupa zajedno sa
ostalim opozicionim partijama. Pitam se, da li se moè uzeti za slu~aj-
no da je drugi poku{aj atentata izvr{en kada SPO ponovo ne}e da delu-
je zajedno sa ostalim opozicionim partijama.”
247
Upitan od novinara kako je mogu}e da policija u Srbiji jo{ nije
otkrila ko je vlasnik kamiona koji je 3. oktobra 1999. uzrokovao nesre}u
na Ibarskoj magistrali, [ainovi} je rekao: „To je propust u istra`nom
postupku i nadam se da }e to, pre ili kasnije, biti otkriveno.”
SNP Crne Gore:

„Neprihvatqiva je i neargumentovana politizacija tog teroristi~-
kog ~ina i zastra{uju}a je neprofesionalnost dràvnih organa Crne Gore,
pre svega crnogorske policije.
Vuk Dra{kovi} je radikalno izgubio svoj politi~ki uticaj, tako da
nije osnovano spekulisati da je vladaju}a struktura u Srbiji odgovorna
za taj ~in.”
Stevo Dragi{i}, SRS:

„Brojne kriminalne afere i uni{ten komunalni sistem grada do-
voqno govore o efektima vladavine u Beogradu Srpskog pokreta obnove.
Kolaps Gradskog saobra}ajnog preduze}a, u~estali prekidi u vodo-
snabdevawu, mito i korupcija pokazuju da je SRS bila u pravu kada je jo{
pro{le godine podnela zahtev za uvo|ewe prinudne uprave u Beogradu.”
Radikalna stranka levice „Nikola Pa{i}”:

„Dok Beogra|ani trpe sve ve}e neda}e koje su rezultat rada nepatri-
otske lokalne vlasti Srpskog pokreta obnove i dok èdni o~ekuju razre-
{ewe komunalnih problema u Beogradu, za to vreme lider te stranke Vuk
Dra{kovi} odmara se u Budvi.
Dok se Dra{kovi} kupa i odmara u Budvi i pravi planove za nove
nesre}e u Srbiji, Beogra|ani nemaju vodu za najelementarnije biolo{ke,
zdravstvene i higijenske potrebe.
Odmah po dolasku u Crnu Goru, kod izdajni~kog sabrata Mila \uka-
novi}a, Dra{kovi} je izreìrao i odglumio tragikomi~nu dramu atenta-
ta, a sve to, naravno, u dogovoru sa gazdama iz Va{ingtona.
Dra{kovi} sada to koristi kao navodni formalno bezbednosni raz-
log svog daqeg boravka u Budvi, gde ovih dana regrutuje okorele crnogor-
ske kriminalce, sa ciqem da ih dovede u Srbiju radi izazivawa haosa i
krvoproli}a.”
Agencija TANJUG:
„Osumwi~eni za budvanski atentat na predsednika SPO Vuka Dra-
{kovi}a bili su, prema nekim policijskim izvorima, angaòvani na obez-
be|ewu predsednika Gra|anskog saveza Srbije Gorana Svilanovi}a. Pre-
248
ma tim izvorima, bra}a Lovri} nisu nepoznati beogradskim opozicionim
partijama, gde su se na vi{e strana nudili i dobijali poslove.”
REAGOVAWA SRPSKE OPOZICIJE

(17-20. jun 1999.)
Vojislav Ko{tunica, predsednik DSS:

„… Kao u Srbiji, i u Crnoj Gori fabrikuju se politi~ka obja{we-
wa bez zvani~nih istra`nih rezultata… Vuk Dra{kovi} je doìveo pri-
vatnu nesre}u. On nema pravo da je koristi u politi~ke svrhe i to ne tre-
ba da bude razlog za neko novo politi~ko okupqawe…”
Vesna Pe{i}, GSS:

„Srpska opozicija ne moè ni{ta da uradi, jer je razbijaju Vuk Dra-
{kovi} i SPO. Oni su saradnici reìma.”
Zoran \in|i}, predsednik DS:

„Ovo je za svaku osudu. O~ekujem brze nalaze crnogorskih istra`nih
organa, tim pre {to kruè razne verzije i glasine o tom doga|aju.”
Vladan Bati}, predsednik DHSS:

„…Najo{trije osu|ujemo atentat i sasose}amo sa Vukom… Na repre-
siju reìma ne smemo odgovoriti represijom… Lideri opozicije kre}u u
izbornu kampawu…”
Dragoqub Mi}unovi}, predsednik DC:

„Atentat na Dra{kovi}a ukazuje na nesigurnost za svaku javnu li~-
nost u ovoj zemqi.”
Demokratska alternativa:
„Upozoravamo da }e vlast iskoristiti budvanski atentat da upotre-
bi takozvani antiteroristi~ki zakon koji priprema, kako bi zabranila
opozicione partije i obra~unala se sa gra|anima.”
Nova demokratija:
„Najo{trije osu|ujemo poku{aj ubistva lidera najve}e opozicione
stranke u Srbiji. Zahtevamo od crnogorskih organa gowewa da ovaj slu~aj
249
bude rasvetqen, za razliku od ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magi-
strali.”
Goran Svilanovi}, predsednik GSS:

„Ovaj atentat je potvrda da ìvimo u zemqi u kojoj vlada nasiqe i
govor pi{toqima umesto politi~kim argumentima.”
Nenad ânak, predsednik LSDV:

„@alim zbog oruànog napada na Dra{kovi}a, ali to je uglavnom
sudbina onih koji su pravili dogovore i dilove sa reìmom.”
Velimir Ili}, predsednik NS:

„Ja se sa Dra{kovi}em ne slaèm politi~ki, ali niko nema pravo
da puca u wega, da ga povredi. Svaki gra|anin ove zemqe mora da bude za-
{ti}en.”
Miodrag Isakov, predsednik RV:

„Atentat na Vuka Dra{kovi}a zahteva hitan odgovor celokupne dru-
{tvene i politi~ke opozicije. Neki politi~ari treba da se stide svojih
izjava.”
Dr Srbobran Brankovi}, agencija „Medijum”:

„Istraìvawa pokazuju da je udruèna opozicija u prednosti i bez
SPO. Raste rejting Ko{tunice i DSS, dok je gubitak „Studija B” dvostru-
ko uticao na slabqewe pozicije SPO, dok pad te televizijske stanice ud-
ruènu opoziciju nije bitno pogodio.”
ATENTAT I POSLEDICE
(„Vijesti”, 20. jun, 2000.)
„Teroristi su stigli iz Beograda”, dominantan je naslov informa-

cije o privo|ewu dvojice osumwi~enih atentatora na lidera Srpskog po-
kreta obnove Vuka Dra{kovi}a istra`nom sudiji Vi{eg suda u Podgori-
ci. Naime, dvojica privedenih, bra}a Ivan i Milan Lovri}, ro|eni i na-
staweni u Beogradu, kao i osumwi~eni bjegunci Vladimir Jovanovi} (1968)
i Du{an Spasojevi} (1968) iz Beograda su, a dvojica zasad nepoznatih li-
ca, ~iji detaqan opis ima crnogorska policija, sa podru~ja su Beograda,
250
odnosno Srbije, ~ime je potvr|ena izjava Vuka Bo{kovi}a, pomo}nika mi-
nistra crnogorske policije za javnu bezbjednost, da su atentatori na Vu-
ka Dra{kovi}a do{li sa podru~ja pomenute Republike. Vuk Bo{kovi} je
tada rekao da je policija identifikovala nalogodavce atentata kao i one
koji su atentatorima pruìli logisti~ku pomo}, ali za sada ta imena ni-
jesu saop{tena. [tavi{e, crnogorska policija je od MUP-a Srbije zatra-
ìla da slobode li{i Jovanovi}a i Spasojevi}a kao i da identifikuje i
tako|e uhapsi dva nepoznata lica ~iji im je detaqan opis dostavila…
Atentat na Dra{kovi}a uslijedio je samo petnaest dana nakon suro-
ve likvidacije Gorana @ugi}a, savjetnika za nacionalnu bezbjednost. Puc-
wi u Budvi su do neslu}enih razmjera naduvali ogor~ewe gra|ana Crne Go-
re, koji su se suo~ili sa stravi~nim saznawem da terorizam i nerasvetqe-
na ubistva sna`no kucaju i na vrata Crne Gore. Sveop{ti osje}aj nesigur-
nosti muwevito se pro{irio Crnom Gorom toliko i tako da su se najedan-
put u veoma nezgodnoj poziciji na{li svi nadle`ni dràvni organi, a
prije svega policija.
No, iznena|ewe je bilo potpuno i za Vuka Dra{kovi}a, koji je te no-
}i 15. juna sam sjedio u dnevnoj sobi svog stana u budvanskom nasequ Pod
Dubovica. Radi se, naime, o jednospratnicama izgra|enim prije petnaestak
godina, sa novim stanovima namijewenim trì{tu, koje su u cugu pokupo-
vali Beogra|ani ili imu}niji stanovnici Srbije, me|u wima i sam Dra-
{kovi}. Nije rije~ ni o kakvom elitnom i luksuznom nasequ. Prije bi se
moglo re}i da je tu ispod brda na nekih kilometar udaqenosti od obale ni-
klo naseqe bogom dano za odmor u miru i hladovini, prili~no daleko od
gustog saobra}aja i poznate budvanske qetwe gu`ve i cike. Do podignutog
naseqa ura|en je dobar put, a oko stanova podignut lijep zeleni pojas.
Te ve~eri Vuk Dra{kovi} je, dakle, bio sam u ku}i, a dnevnu sobu je
osvetqavao samo ukqu~en televizor. Atentatori su se, na osnovu dosad po-
znatih detaqa, polako prikradali. Presko~ili su metalnu ogradu, pro-
vukli se kroz ìvu ogradu i obreli se na dvori{noj terasi Dra{kovi}e-
vog stana, tik ispred balkonskih vrata za{ti}enih drvenim griqama ~i-
ja su leta bila u horizontalnom poloàju. Sasvim je sigurno da su neko
vrijeme posmatrali `rtvu premi{qaju}i kako da kroz re{etke otvora oko
sedam-osam centimetara izvr{e svoj naum. Utisak je da su bili vi{e nego
nestrpqivi, jer Dra{kovi} je od wih bio udaqen svega ~etiri metra, a
oni su se odlu~ili da ni{ane u glavu. Dra{kovi}a je ne{to grickalo i,
prema wegovoj pri~i, u trenutku kada se pomjerio da dohvati ne{to sa
stola ~uo je pucaw, mada je kori{}en prigu{iva~, i osjetio je ne{to vre-
lo po lijevom uhu. Dra{kovi} se bacio na pod i kotrqao prema trpezari-
ji i platformi gdje je bio siguran od kur{uma koji su se (ukupno osam) za-
251
bijali u zidove i namje{taj. Kada se na{ao na platformi i iza velikog
stuba, Dra{kovi} je bio potpuno za{ti}en i ~ekao je daqi razvoj doga|a-
ja… Nevi|enu je sre}u Dra{kovi} imao. Prvi metak ga je pogodio u kori-
jen lijevog uva, a stru~waci kaù da je mali okret glavom mogao doprini-
jeti da metak zavr{i u malom mozgu. Drugi je zaka~io od desne obrve pre-
ko ~itave sqepoo~nice do iznad desnog uha. Poderotinu su qekari u{ili
sa osam kop~i, a stru~waci opet kaù da su djeli}i milimetra odlu~iva-
li o kobnom ishodu. Prisebnost Dra{kovi}a i griqe koje su ograni~ile
manevarski prostor atentatorima doprinijeli su da atentatori u panici
ispale jo{ {est metaka u prazno….
Samo tri-~etiri minuta nakon pucwave na licu mjesta se obrela po-
licija koju su alarmirale kom{ije. Atentatori su, kako je utvrdila poli-
cija, tr~e}i pje{a~kom stazom oti{li prema stanu Vladimira Jovanovi-
}a zvanog Japanac u ulici Popa Jola Zeca 21, udaqenog oko sto metara od
Dra{kovi}evog stana. O~igledno je neko od kom{ija, a radi se o Beogra-
|anima, policiji skrenuo pa`wu da su neka lica tu utr~ala nakon atenta-
ta na Dra{kovi}a, jer se ve} sjutradan u 19.30 Vuk Bo{kovi} pojavio u stu-
diju TV Crna Gora i gledaocima Dnevnika saop{tio da je policija razri-
je{ila sve – identifikovali smo atentatore, pomaga~e, nalogodavce, ra-
spolaèmo sa svim materijalnim dokazima.
Sude}i prema onome kako su na snimku pokazani razbacani dokazi,
o~igledno je da su atentatori bili u isuvi{e velikoj panici. Naime, u sta-
nu Vladimira Jovanovi}a prona|eni su djelovi odje}e koju je nosio jedan od
napada~a tokom atentata, a i drugi predmeti na|eni u neredu dokazali su
wihov boravak u tom stanu. Stan je, naime, kako je saop{tila policija, bio
mjesto okupqawa i dogovora po Jovanovi}evom nalogu i organizaciji. U
neposrednoj blizini je stan koji su koristila bra}a Lovri}i, Ivan (1974)
i Milan (1981), a na putu do wega prona|ene su medicinske rukavice, gor-
wi dio trenerke i pi{toq marke „Pjetro Bereta” kalibra 7,65 milimeta-
ra sa prigu{iva~em izbrisanog fabri~kog broja. Policija tvrdi da je ba-
listi~kim vje{ta~ewem utvr|eno da su ~aure i projektili prona|eni na
mjestu atentata ispaqeni iz tog oru`ja, a u stanu Lovri}a prona|en je jo{
pi{toq magnum 357 sa kutijom metaka, bez dozvole za dràwe i no{ewe.
Policija je jo{ utvrdila da su Dra{kovi}evi napada~i u vi{e na-
vrata tokom maja i juna boravili u Budvi, i to u vrijeme kada je tamo bo-
ravio Vuk Dra{kovi}, odnosno da su traìli pogodnu priliku da reali-
zuju svoj naum ili zadatak…
[to se nalogodavaca ti~e, tu Vuk i Danica Dra{kovi} nemaju di-
lema i javno stavqaju do znawa da se nasiqe i teror iz Beograda poku{a-
va preseliti u Crnu Goru. Ministar Mara{ tvrdi da policija to ne}e do-
252
zvoliti i da se upravo radi sve da to bude sprije~eno, odnosno sasje~eno
u korijenu.
Ina~e, crnogorska policija je na neki na~in priznala svoj dio kri-
vice zbog atentata na Dra{kovi}a. Odmah nakon atentata, ministar Vuka-
{in Mara{ je razrije{io du`nosti na~elnika Centra dràvne bezbjed-
nosti u Baru Boìdara Leki}a (centar pokriva Bar, Ulciw i Budvu), te
na~elnika odeqewa DB-a Budva Velizara Marovi}a. Smijeweni su i na-
~elnik CB-a za javnu bezbjednost u Baru Predrag A{anin i na~elnik ode-
qewa javne bezbjednosti u Budvi Rajko Kuqa~a, a ministar Mara{ je tu ka-
drovsku promjenu obrazloìo rije~ima da nijesu u~inili onoliko koliko
su bili du`ni da urade da do atentata na Dra{kovi}a ne do|e.
I sam Mara{ je izjavio da je zbog atentata na Dra{kovi}a svoju
ostavku ponudio premijeru Filipu Vujanovi}u, i da to ~ini zato {to su
ubistvo Gorana @ugi}a i atentat na Dra{kovi}a demantovali wegovu
tvrdwu da je policija svima obezbjedila punu sigurnost, te da se zbog sve-
ga i on li~no osje}a odgovornim. Izjavu Mara{a dopuwuje i Vuk Dra{ko-
vi} u intervjuu „Vremenu”, u kome kaè da mu je Mara{ prije nekoliko
mjeseci rekao da je u Crnoj Gori apsolutno bezbjedan i da nema potrebe da
dovodi li~no obezbje|ewe. Dra{kovi} jo{ dodaje da je on ~ak primje}ivao
prisustvo policijskog obezbje|ewa, ali da ne zna za{to ga nije bilo kri-
ti~ne ve~eri.
IZA ATENTATA STOJI CIA

(General Vojske Jugoslavije Du{an Vili},
„Nedeqni telegraf”, 20. jun 2000.)
General u penziji Du{an Vili} svojevremeno je bio pukovnik KOS

JNA, zatim profesor na{im vojnim obave{tajcima i savetnik za bezbed-
nost u Predsedni{tvu SFRJ. Danas je autor kwiga o specijalnom i oba-
ve{tajnom ratu i na{ najve}i stru~wak za subverzivna delovawa stranih
tajnih slu`bi. Zamolili smo ga zato da nam detaqnije obrazloì svoju te-
zu da su Amerikanci, odnosno CIA i DIA, imali interes da ubiju lidera
SPO u Budvi. O tome Du{an Vili} kaè:
– SPO i Vuk Dra{kovi} nisu Americi vi{e potrebni za razbija-
we komunizma u Jugoslaviji. Dra{kovi}a je zadesila sudbina pape Vojti-
le, koji je sa Reganom i Valensom razbio komunizam u Poqskoj. A kada je
zavr{io taj posao, CIA je papi poslala Ali Agxu da ga likvidira. Vuk
253
Dra{kovi}, dodu{e, svoj posao nije zavr{io, ali je za SAD i CIA istro-
{en igra~ jer vi{e ni{ta politi~ki bitno u Jugoslaviji ne moè da ura-
di. Zato je Amerika odlu~ila da ukloni Dra{kovi}a. A to èle i odre|e-
ne struje unutar SPO, gde CIA ima jako upori{te. Mrtav Vuk Dra{kovi}
danas je Amerikancima potrebniji nego ìv, jer wegovom smr}u mogu da
optuè beogradski reìm za „najve}e zlo na Balkanu”.
O ODVRATNOM
(NIN, Bogdan Tirnani}, 22. jun 2000.)
… Dogodilo se to ovih dana, u pro{lu nedequ, kada je Momir Vojvo-

di} dao izjavu (vaqda Tanjugu, nisam siguran) o neuspelom atentatu na Vu-
ka Dra{kovi}a, izjavu koja }e se dugo pamtiti kao paradigma „zle slatko-
re~ivosti”. Ubi ga gwecava, trula re~. Sli~nih je izjava bilo i sa dru-
gih strana, ali se wihovi „dobrovoqni davaoci” bar ne predstavqaju kao
pesnici (Ivan Markovi}) ili su se makar potrudili da svom „politi~kom
konotirawu” jedne izbegnute smrti stave neku ogradu, kao {to je to u~i-
nila Momirova (ne Vojvodi}eva, Bulatovi}eva) SNP.
… [ta je, dakle, izjavio Momir Vojvodi}?
On kaè: „Ni mawe ogrebotine od metka, ni ve}e galame oko we jo{
nije bilo. Ne pamti niko toliku larmu na svim jezicima oko jedne ogrebo-
tine metkom”.
Pre svega – ovo je nepismeno. Ako ve}e galame oko we, ogrebotine od
metka (a na Vukovoj glavi), jo{ nije bilo, to jedino moè da zna~i da se u
vezi s wom negde {aputalo jo{ mnogo ranije. Ali, svejedno, kolika bi, po
Vojvodi}u, morala biti ogrebotina da bi se zbog we digla larma na svim
jezicima? Zar i na kineskom? Vaqda deset, petnaest santimetara, umesto
ovih bednih sedam. Ako je samo sedam, to se ne ra~una, nema metka, nema
pucwa, a more je te no}i u Budvi bilo kao uqe. Najboqe bi bilo da se, ume-
sto u duìnu, rana na Vukovoj glavi mogla izmeriti u dubinu, i prostrel-
no – od ~ela do temena. Tada bi Dra{kovi} smeo da larma do mile voqe,
ali na onom svetu „ispunila (bi) mu se èqa da bude (ve~ni) ~almonosac”.
[ta je onda ono, ako ve} nije bila smrt, {to se Vuku dogodilo da zadobi-
je ogrebotinu? Pod{i{avawe? Biti besan na nekoga zato {to je taj izbe-
gao smrti znak je poodmakle bolesti.
Vojvodi} se samo pretvara da je {aqivxija. On ne moè da smisli {to
se Dra{kovi}u omaklo da preìvi. Zato se Momir izokola obara na aten-
254
tatore kao na posledwe budal~ine: „[ta bi danas nekome Vukova glava ko-
ja vi{e ni wemu ne treba”. Po{to mu ne treba, da (mu) je smaknemo. Lep{e
}e mu tako, bez glave, stajati „min|u{e koje (je) od Zorana \in|i}a min|u-
{ara pozajmio”. Je li ja to povra}am dok ovo prepisujem, ili mi se to sa-
mo ~ini?
Svoje stvarno ose}awe glede atentata i unato~ wegovoj (ne)uspe{no-
sti, Vojvodi} ne moè da sakrije ni kada kaè da je on, svetski autoritet
ina~e, poznat diqem svog rodnog sela, davno rekao Vuku „da ne}e postati
pisac zato {to pi{e samo kad Dana spava. A Dana pati od nesanice”. Kakve
veze ima ne~ije pisawe, Vukovo ili Momirovo, sa poku{ajem ubistva? Sa
opro{tewem, {ta Vojvodi}a zabole „ona stvar” da je ne me}e u hladnu vodu
nego gleda kada i da li ne~ija èna spava? Nije li, mo`’ biti, nameran da
se kod Dra{kovi}evih zaposli kao sobar, pa da im pretresa posteqinu.
Po{to je, nekim slu~ajem, sticajem okolnosti ili planom, Vuk iz-
begao smrti ba{ u Budvi, i taj je grad morao biti naruèn (znali su tamo
preciznije, se}amo se Miwe Be}ira), te Momir konstatuje da se napad (~uj
wega – napad!) na „publicistu i politi~ara” V. D. „sru~io, ukoliko se
uop{te sru~io, na po~etku turisti~ke {valeracije u mondenskoj Budvi”.
Jes’ mi mondenska, kao Leskovac na moru! Ali, kakve {valeracije, ~ije
{valeracije? Oplakuju}i pre proma{enu smrt negoli onog koji joj je izbe-
gao, Vojvodi} se, kako vidimo, ne libi tra~a, ho}e da nas duhom frizerske
pomo}nice podseti kako se {u{ka da me|’ Vukom i Danom nije sve u redu
zbog neke druge ène. Ako i nije, wihova stvar. Nesre}ni Momir ne samo
da bi mewao tu|u posteqinu, on bi i da je owu{i, to ga „ispuwava”, {ta li.
On bi da pomislimo kako se napad „sru~io, ako se uop{te sru~io” od {va-
lerkine ruke. Ili da je Vuk laìrao metak lutalicu (ako se on – metak –
„uop{te sru~io” na wegovu glavu) èle}i da stekne jeftinije politi~ke
poene na tome {to je u Budvi ostao sam. Ej, bre!
Onoga ko se takvom verbalnom sra}kom (jezik-kao-proliv) posluìo,
qudski poni{tava, izop{tavaju}i ga iz kruga onih kojima se pristojan
svet javqa na ulici.
VUK U METI
(„Vreme”, Milan Milo{evi}, 24. jun 2000.)
Da li to Vuka juri brzi voz? Posle atentata na Vuka Dra{kovi}a u

Budvi 15. juna gotovo da nema sumwe da je glavnina reìmskog napada us-
255
merena na Srpski pokret obnove. Takvu pretpostavku potkrepquje goto-
vo neprekinuti niz jednozna~nih doga|aja, koji se niù od 3. oktobra pro{-
le godine, kada na sasvim blagoj okuci na lazareva~kom drumu jedan kami-
on naglo skre}e prema automobilu u kome se nalaze predsednik SPO Vuk
Dra{kovi} (koji je tada povre|en), visoki funkcioner i vaàn ~ovek SPO
Veselin Bo{kovi} (koji na licu mesta gine, kao i jo{ trojica funkcio-
nera SPO-a).
Posle toga pred masom pristalica na grobqu Dra{kovi} obe}ava da
}e `rtve biti osve}ene i ubice biti predate pravdi. Ekspertski tim prav-
nika SPO-a potom po~iwe paralelnu istragu, ali i pored upornog priti-
ska ne uspeva da od dràvnih organa iznudi informacije o vlasniku ka-
miona kojim je po~iweno ~etvorostruko ubistvo. Carinik koji je oduzeo
sporni kamion, i po nalazima ekspertskog tima SPO-a dodelio ga Slu`-
bi dràvne bezbednosti, gine u ~udno obi~noj saobra}ajnoj nesre}i. Slu-
~aj se najpre vodi u Lazareva~kom op{tinskom sudu kao banalna saobra-
}ajka, a onda se povodom jedne druge krivi~ne prijave slu~aj cini~nom
igrom javnog tuìoca vol{ebno „pravno zatvara”. Paralelno s tim jedan
biv{i radnik SDB-a, koji je po gubitku posla na{ao posao u slu`bi mar-
ketinga beogradske Direkcije za gra|evinsko zemqi{te, kojom je uprav-
qao pokojni Bo{kovi}, dopada zatvora u jednom krajwe neobi~no aranì-
ranom sudskom postupku i wegova supruga po~iwe bezuspe{nu borbu za we-
govu slobodu i ìvot.
„Studio B” koji je bio pod jakim uticajem SPO-a juri lazareva~ku
aferu zbog ~ega biva vi{estruko ka`wavan po tu`bi policijskog genera-
la, koji je bio prisutan na lazareva~kom drumu neposredno posle oktobar-
skog atentata na Dra{kovi}a. Oprema „Studija B” na dve lokacije u Beo-
gradu i u Mladenovcu biva oteta, pri ~emu je jedan ~uvar povre|en udar-
cem pi{toqa u glavu. Program „Studija B” je bio sistematski ometan.
Gradska uprava u Beogradu je vi{e meseci „izgladwivana” – taksa od tri
odsto po voqi srpske vlade je blokirana, cene komunalnih usluga zamrznu-
te i dvomilionski grad je polako uvo|en u stawe nestabilnosti.
^lanstvo SPO-a, revoltirano svim tim doga|ajima, dva puta u ma-
ju, najpre na Ravnoj gori, a potom u Beogradu, skandira „ustanak, ustanak”
dok ga politi~ki lideri umiruju. U maju u „Studio B” no}u upada polici-
ja i pod policijskom straòm srpska vlada postavqa novo uredni{tvo, a
najve}i deo dotada{we redakcije ostaje na ulici. Ova redakcija demon-
strativno poku{ava da usmeno „emituje” program sa balkona Gradske skup-
{tine, i okupqawa gra|ana tim povodom po~iwu, ali policija dva puta
brutalno razbija demonstracije i protesti za nedequ dana spla{wavaju.
Dra{kovi} sa \in|i}em i Ko{tunicom tada hitno putuje u Moskvu da bi
256
od ruske vlade izdejstvovao posredni~ki uticaj na reìm Slobodana Mi-
lo{evi}a radi obezbe|ivawa minimalnih uslova za fer izbore, mo`da i
da bi povukao me|ukorak dok se situacija ne razbistri.
Po Dra{kovi}evom dolasku iz Moskve srpska policija hapsi ~lano-
ve li~nog obezbe|ewa predsednika SPO-a koji odmah bivaju ekspedovani u
zatvor zbog neurednih dozvola za no{ewe ili posedovawe oru`ja. Rimska
„Republika” s tim u vezi ocewuje da je hap{ewe Dra{kovi}evih telohra-
niteqa po povratku iz Moskve ozna~ilo da je „Milo{evi} proglasio slo-
bodan lov na Dra{kovi}a”. Bilo tako ili ne, Dra{kovi} se ponovo skla-
wa u Crnu Goru.
Po~etkom juna srpska vlada koristi kao povod jedan ~udan {trajk
privatnih autoprevoznika u Beogradu koji traè pove}awe cena gradskog
prevoza, uspostavqa kontrolu nad beogradskim Gradskim saobra}ajnim
preduze}em i, uz angaòvawe autobusa vojske i policije, normalizuje sa-
obra}aj u prestonici. Kojim su sredstvima privatni prevoznici ube|eni
da nastave da voze po staroj ceni – nije sasvim jasno. Posle Gradskog sao-
bra}ajnog preduze}a po~iwe kriza u Beogradskom vodovodu, ~iji radnici
kratko demonstriraju pred Gradskom skup{tinom (polivaju je vodom), {to
se moglo razumeti kao priprema terena za eventualno preuzimawe i grad-
skog vodovoda od strane reìma. U opoziciji se ~uju procene da je „pad
Beograda” mo`da pitawe dana.
Posle izbijawa poàreva~ke afere (nedodirqivi prijateqi pred-
sednikovog sina protiv aktivista Otpora) jasno je da reìm upotrebqa-
va policiju da bi fizi~ki onemogu}io ili oteào opozicione mitinge,
ili ograni~io kretawe opozicionih pristalica. Posle ubistva predsed-
nika Izvr{nog ve}a Vojvodine Bo{ka Pero{evi}a, wegovom ubici, koji
je ina~e Pero{evi}ev prvi kom{ija, poku{ava se nalepiti veza sa Otpo-
rom, {to je pretekst za {iroku policijsku akciju protiv aktivista ovog
studentsko narodnog pokreta {irom Srbije. Najavquje se dono{ewe anti-
teroristi~kog zakona. S obzirom na to da se propaganda i policijska ak-
cija usmeravaju ne u borbu s rascvetalim kriminalom koji ugroàva i dr-
àvu i narod, ve} protiv opozicije, {pekuli{e se da je pri~a o tom zako-
nu maska za uvo|ewe otvorene diktature.
U opoziciji, u takvoj situaciji, dolazi do rascepa i fakti~kog dero-
girawa opozicionog sporazuma od 10. januara, koji je imao za ciq da omo-
gu}i jedinstvenu opozicionu akciju radi iznu|ivawa vanrednih izbora na
svim nivoima. SPO, koji deluje kao da ima bukagije na nogama, saop{ta-
va da nema elementarnih uslova za izbore, izjavquje da je sporazum opozi-
cije od desetog januara prekr{en, i prekida dogovarawe sa ostalim opo-
zicionim strankama.
257
Na svim stranama raste podozrivost, sumwi~avost i me|usobno uda-
qavawe i li~no ogovarawe. Za junaka na{e pri~e je va`no to da je oìveo
duh beogradskog politi~kog „kruga dvojke”, koja je nekoliko puta (1991,
1992, itd.) Dra{kovi}a poku{avala da iskoristi, pa zameni nekim dru-
gim. U provinciji se pitaju, koja je trenutno boqe informisana nego Beo-
grad, i gde je opoziciona aktivnost ìvqa nego prethodnih godina, {ta se
to de{ava u Beogradu. Svi upiru prst u SPO, koji sada odgovara grubqe
nego u doba raskida sa \in|i}em 1997.
Dok pojedini opozicioni prvaci po~iwu javno ili diskretno da
sumwi~e SPO da „pravi dil” s reìmom, pojedini zapadni mediji pi{u
o „sumwivim vezama Dra{kovi}a s Milo{evi}em” i o tome da on vlada
Beogradom uz pomo} socijalista, {to nije ta~no (on je uspostavio u Beo-
gradu mawinsku vladu uz pomo} socijalista onda kada je s gradona~elni~-
kog mesta najurio \in|i}a, ali gradska uprava se sada drì na glasovima
odbornika koalicije „Zajedno”, a protiv radikala i socijalista – (radi-
kali su è{}i, a socijalisti uzimaju Studio B i GSP).
SPO, tako, bez adekvatnog odgovora trpi udarac za udarcem sleva i
zdesna, ali ne daje nagove{taj {ta }e uraditi. Politi~kim saveznicima
ove stranke nije jasno za{to SPO ne krene.
U pona{awu ~elnika SPO-a tokom majskih beogradskih mitinga i
demonstracija vidi se da oni nisu zadovoqni brojem okupqenih gra|ana –
to, svako na svoj na~in, masi vi{e puta saop{tavaju lider SPO-a Dra{ko-
vi} i gradona~elnik Beograda Mihailovi} i drugi. Ostali opozicioni
lideri mawe ili vi{e otvoreno prebacuju Srpskom pokretu obnove da nije
ozbiqno radio na „podizawu” svojih pristalica. Odgovori funkcionera
SPO-a opozicionim kolegama su ~esto osorni, ponekad i „ispod pojasa”.
Dra{kovi} li~no na beogradskom mitingu sredinom maja deluje umorno i
odmah posle tog mitinga odlazi u Budvu. Tamo ga zati~e atak na „Studio B”.
Moglo se zakqu~iti da ~lanove ove partije, zapravo, zahvata psiho-
za o~ekivawa novog è{}eg udarca reìma, „velike nesre}e”, kako poneko
od wih kaè. Govore da ima pra}ewa i prislu{kivawa, da }e mo`da biti
ubistava i hap{ewa. Ono zlokobno: „Pucali na Vuka; slede}i put }e ga
ubiti!”, {to se posle budvanskog atentata moè ~esto ~uti, me|u prista-
licama SPO-a je lajtmotiv jo{ od oktobra 1999. Mogu}e je da ta hladna
senka smrti drì ovu partiju za vrat. Do sada je bilo mnogo nerazja{we-
nih ubistava, mnoga od wih imaju politi~ke implikacije, poginula su dva
ministra oruàne sile, jedan predsednik regionalne vlade, jedan visoki
funkcioner JUL-a i jedan od konspiratora i egzekutora Osme sednice,
ali nijedno se nije moglo objasniti konfrontacijama na relaciji vlast –
opozicija. Otkako je iza{ao na politi~ku scenu Dra{kovi} je stavqao do
258
znawa da mu je ìvot ugroèn i kretao se s po`rtvovanim i vernim obez-
be|ewem, ~iji su ~lanovi ovih deset godina ~esto gubili ìvot. U fini{u
prve izborne kampawe Dra{kovi} je pred masom (govorio je s jedne diza-
lice) u hladno ve~e razdrqio ko{uqu i viknuo: „Pucajte!” Pitawe je ka-
ko je ko to shvatao. Dra{kovi}u pripisuju izjavu u kojoj govori da bi ne-
ki qudi ~ak i kad bi on poginuo rekli da se pretvara.
Posle budvanskog atentata Dra{kovi} je prigovorio {to mu se od
svih opozicionih lidera telefonom javio samo general Mom~ilo Peri-
{i}. Komentari{u}i tu izjavu Vuka Dra{kovi}a, predsednik Demokratske
stranke Srbije Vojislav Ko{tunica je primetio: „Ne mogu da razumem da
neko nesre}u tretira kao motiv za okupqawe i politi~ku podr{ku. Zato
ne znam ni da li je Dra{kovi}eva izjava verno preneta.” Mo`da jeste. Dra-
{kovi} se, ma koliko bio komplikovan u koalicionim manevrima u tuma-
~ewu pisanih dogovora, dosledno drào nekih nepisanih pravila. Dra-
{kovi}evo pona{awe na javnoj sceni puno je nagla{enih gestova samilo-
sti i su}uti – od vukovarskog „skinuti kape i }utati”, preko pijeteta i la-
menta nad muslimanskim `rtvama u Bosni, do li~nih drama kakva je bila
ona kad je prebijen Nikola Barovi}. Mogu}e da u godini velike porodi~-
ne nesre}e i u trenutku li~ne ugroènosti taj ~ovek o~ekuje takav, sna`no
nagla{en moralni revan{. Crnogorci (\ukanovi}, Mara{) imaju taj kod
~ojstva, i pokazali su ga gospodstvenim li~nim gestovima. Smene u poli-
ciji i najavqena ostavka {efa crnogorske policije g. Mara{a svedo~e o
tome da se tamo uspostavqa na~elo javne odgovornosti. Posle prvih nago-
ve{taja da tragovi tog zlo~ina vode prema Dediwu, Crnogorci su se malo
povukli i po~eli da rade jedino {to se u takvim okolnostima radi – da vo-
de istragu…
VUK META NE SAMO RE@IMA

(Ivan Kova~evi}, portparol SPO, 3. jul 2000.)
Glavni posao koji su, pre devet meseci, zlo~inci sa Ibarske magi-
strale imali kao zadatak nisu obavili, pa su atentatom u Budvi poku{a-
li da zadovoqe svog nalogodavca, ali i neke druge koji, tako|e, vide Vuka
Dra{kovi}a i SPO kao najve}u, a ~esto i jedinu, prepreku u ostvariva-
wu wihovih ciqeva.
Vreme od devet meseci, vreme od zlo~ina na Ibarskoj magistrali do
atentata u Budvi, je vreme najve}eg ja~awa terora, represije, nasiqa i be-
259
zakowa. To je vreme u kome su bitno pogor{ani svi oni preduslovi koji
su potrebni za bilo kakve izbore. Ali, mada to izgleda potpuno naopako,
to je vreme u kome su neki lideri stranaka demokratske opozicije doneli
odluku da pod bilo kojim uslovima iza|u na bilo koje izbore.
O kakvim to uslovima za izbore moèmo da govorimo? Sve dok su Du-
{an Spasojevi}, Mile Lukovi} i ostali iz eskadrona smrti na slobodi,
Srbija }e biti u tamnici. U Srbiji su ponovo uhap{eni novi potencijal-
ni atentatori na Slobodana Milo{evi}a, ali se crnogorskom pravosu|u
ne isporu~uju stvarni atentatori na Vuka Dra{kovi}a.
SRE]A NA TU\OJ NESRE]I

(2. septembar 2000, saop{tewe SPO)
Danas se navr{ava jedanaest meseci od zlo~ina ~etvorostrukog ubi-

stva na Ibarskoj magistrali. Po~inioci i organizatori tog akta dràv-
nog terorizma {etaju slobodno i vladaju Srbijom, a slu~ajno preìvelog
predsednika Srpskog pokreta obnove, koji je bio meta ubica, uporno pro-
gawaju i poku{avaju da zavr{e ono {to je naloèno.
@alosno je da gotovo cela Srbija o tome }uti, a naro~ito opozici-
ja koja se, zata{kavawem terorizma nad Srpskim pokretom obnove, pona-
{a le{inarski po onoj narodnoj: kad vuka nema lisice meso jedu.
To je razlog zbog ~ega zahtevi SPO da reìm rasvetli ~etvorostru-
ko ubistvo na Ibarskoj magistrali i Vi{em sudu u Podgorici isporu~i
teroriste koji su poku{ali da u Budvi ubiju Vuka Dra{kovi}a, ne nai-
laze na podr{ku i solidarnost nijednog opozicionog lidera.
SPO veruje da wegovi ~lanovi i simpatizeri ne}e izdati na{u dese-
togodi{wu borbu za demokratiju i `rtve koje smo dali, i da ne}e podle}i
propagandi la`nih demokrata koji traè sre}u za sebe na nesre}i drugih.
ANKETNI ODBOR – NOVI ZAHTEV

(Ivan Kova~evi}, portparol SPO, 3. oktobar 2000. godine)
Na dana{wi dan, pre ta~no godinu dana, u zlo~inu na Ibarskoj ma-

gistrali ubijeni su Veselin Bo{kovi}, Zvonko Osmajli}, Vu~ko Rako~e-
260
vi} i Dragan Vu{urovi}. êtiri ~elnika SPO izgubili su ìvot prili-
kom atentata na predsednika SPO Vuka Dra{kovi}a i to ba{ u ovo vreme,
oko 12 sati i 15 minuta. Dozvolite da minutom }utawa odamo po{tu `rtva-
ma zlo~ina na Ibarkoj magistrali.
Poslani~ki klub Srpskog pokreta obnove u Narodnoj skup{tini Re-
publike Srbije obnovi}e danas zahtev za formirawe skup{tinskog Anket-
nog odbora da bi se otkrili organizatori i po~inioci zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali i da bi se otkrilo ko to ne dozvoqava da MUP Srbije is-
poru~i Vi{em sudu u Podgorici organizatore drugog atentata na pred-
sednika SPO.
Srpski pokret obnove je 9. novembra pro{le godine, pre skoro go-
dinu dana, podneo Skup{tini zahtev za formirawe Anketnog odbora, {to
je skup{tinska ve}ina odbila, a poslanici na{e Stranke, potom, napu-
stili oba parlamenta. Na{ postupak je dobio potvrdu u ~iwenici da ni
godinu dana posle zlo~ina na Ibarskoj magistrali istra`ni organi re-
ìma u Srbiji nisu odgovorili ni na najprostija pitawa na koja se odgo-
vori, u svakoj pravnoj dràvi, utvrde za par sati. To su slede}a pitawa:
ko je vlasnik kamiona-ubice, ko je vlasnik registarskih tablica tog kami-
ona i za{to broja tih registarskih tablica nema u zvani~noj evidenciji
vozila? Zato obnavqamo zahtev za formirawe Anketnog odbora koji bi
brzo upoznao Skup{tinu i javnost sa svojim nalazima, posle ~ega bi po-
~inioci i nalogodavci bili privedeni pravdi. Formirawe Anketnog od-
bora je uslov za povratak poslanika SPO u Skup{tinu Srbije. Nadamo se
da }e ovog puta ve}ina poslanika u republi~kom parlamentu glasati za
formirawe Anketnog odbora.
Srpski pokret obnove zahteva da se po{tuje izborna voqa gra|ana
SRJ. Predsednik i Predsedni{tvo SPO su ~estitali izbornu pobedu go-
spodinu Vojislavu Ko{tunici. Pozivamo da nadvlada razum i da se iz-
begne svaka nesre}a. Na àlost, svojim ju~era{wim govorom Slobodan
Milo{evi} pokazuje da ili ne vidi ili ne èli da vidi da on vi{e nije
predsednik SR Jugoslavije.
261
262
„Danas”, 19. jun 2000. godine
263
„Glas javnosti”, 19. jun 2000. godine
264
„Blic”, 20. jun 2000. godine
265
266
MILO[EVI] PADA,
ALI NE I UBICE
FORMIRAWE, RAD I IZVE[TAJ

ANKETNOG ODBORA SKUP[TINE SRBIJE
Tek godinu dana posle zlo~ina na Ibarskoj magistrali, Narodna

skup{tina Srbije, na sednici odrànoj 9. oktobra 2000, usvojila je zahtev
SPO i donela „Odluku o obrazovawu Anktenog odbora radi utvr|ivawa
~iwenica vezanih za pogibiju ~etvorice visokih funkcionera Srpskog
pokreta obnove, 3. oktobra 1999. godine”.
Odluka je, sutradan, objavqena u „Slu`benom glasniku Republike
Srbije”.
Isti poslanici SPS-a, JUL-a i SRS, koji su godinu dana ranije,
glasali protiv zahteva SPO za formirawe Anketnog odbora, sada su gla-
sali „ZA”.
U Anketni odbor izabrano je osam narodnih poslanika:
Spasoje Kruni} (poslani~ka grupa SPO),
Aleksandar Milutinovi} (poslani~ka grupa SPO),
Slobodan Nenadovi} (poslani~ka grupa SPO),
Aleksandar ôtri} (poslani~ka grupa SPO),
Milorad Radovanovi} (poslani~ka grupa SRS),
Milorad Mir~i} (poslani~ka grupa SRS),
Miloje Mihajlovi} (poslani~ka grupa SPS) i
Zoran Vukadinovi} (poslani~ka grupa JUL).
Za predsednika Anketnog odbora izabran je poslanik Slobodan Ne-
nadovi} (SPO), ina~e predsednik Odbora za bezbednost Skup{tine Sr-
bije. Posle dva i po meseca rada, Anketni odbor je, jednoglasno, usvojio
Izve{taj i uputio ga Narodnoj skup{tini Srbije, ovog puta u novom sa-
zivu. Taj Izve{taj upu}en je i Vladi Srbije.
267
NARODNOJ SKUP[TINI
REPUBLIKE SRBIJE
(Izve{taj Anketnog odbora, 19. januar 2001.)
Na sednici Narodne skup{tine Srbije, odrànoj 9. oktobra 2000.

godine, obrazovan je Anketni odbor Narodne Skup{tine Republike Sr-
bije „radi utvr|ivawa ~iwenica vezanih za pogibiju ~etvorice visokih
funkcionera Srpskog pokreta obnove, 3. oktobra 1999. godine”.
Anketni odbor je odrào sednice 12. oktobra i 19. oktobra 2000. go-
dine, na kojim su vo|ene stenografske bele{ke.
Anketni odbor je, u skladu sa Poslovnikom Narodne skup{tine Re-
publike Srbije, uputio pozive na razgovor sa ~lanovima Anketnog odbora:
– Direktoru (biv{em) Savezne uprave carina Mihaqu Kertesu, ra-
di utvr|ivawa ~iwenice kome je Savezna uprava carina dodelila kamion
„mercedes” tipa 35-35, broj {asije WDB 62502915383003, broj motora
44295010468128, kojim je 3. oktobra 1999, na Ibarskoj magistrali, kod se-
la Petka, po~iweno ubistvo ~etvorice visokih funkcionera Srpskog po-
kreta obnove: Veselina Bo{kovi}a, Zvonka Osmajli}a, Dragana Vu{urevi-
}a i Vu~ka Rako~evi}a, pri ~emu je povre|en i predsednik SPO Vuk Dra-
{kovi};
– Ministru (biv{em) unutra{wih poslova Srbije Vlajku Stojiq-
kovi}u;
– Zameniku op{tinskog javnog tuìla{tva u Lazarevcu Qubi{i Ra-
doji~i}u;
– Istra`nom sudiji, predsedniku op{tinskog suda u Lazarevcu \or-
|u @ujovi}u;
– Okru`nom javnom tuìocu Beograda Andriji Milutinovi}u.
Anketni odbor je, tako|e, od MUP-a Srbije zatraìo pismeni izve-
{taj o slede}im ~iwenicama:
1. Ko je vlasnik vozila sa registarskim tablicama BG 994-970, po-
{to je kamion kojim je po~iweno ~etvorostruko ubistvo na dan zlo~ina
nosio tablicu sa ovim brojem;
2. [ta su nadle`ni organi MUP-a Srbije preduzeli radi hvatawa
voza~a kamiona i wegovih pomaga~a, s obzirom da se policija na mestu
zlo~ina pojavila brzo posle zlo~ina, i da li je policija, radi hap{ewa
voza~a i wegovih pomaga~a, blokirala {ire podru~je.
Anketni odbor je 19. oktobra obavio razgovore sa zamenikom op-
{tinskog javnog tuìla{tva u Lazarevcu Qubi{om Radoji~i}em, predsed-
268
nikom Op{tinskog suda u Lazarevcu \or|em @ujovi}em, okru`nim jav-
nim tuìocem za Beograd Andrijom Milutinovi}em i wegovim zamenikom
Neboj{om Markovi}em. U ovim razgovorima je u~estvovao i advokat Raj-
ko Danilovi}.
Mihaq Kertes i Vlajko Stojiqkovi} odbili su da se pojave pred An-
ketnim odborom.
^lanovi Anketnog odbora Aleksandar ôtri} i Aleksandar Milu-
tinovi} boravili su u Saveznoj upravi carina, sa zahtevom da Anketnom
odboru bude upu}en zvani~ni dokument o tome kome je i kada Savezna upra-
va carina dodelila kamion kojim je po~iweno ~etvorostruko ubistvo, s
obzirom na to da je Mihaq Kertes odbio da se pojavi pred Anketnim od-
borom. Privremena uprava Savezne uprave carina dostavila je Anketnom
odboru 25. oktobra 2000. godine fotokopije dokumenata sa neta~nim po-
dacima, ukqu~uju}i i tvrdwu da je kamion dodeqen EPS-u Srbije 2. sep-
tembra 1998. bez zapisnika o predaji vozila, iako taj zapisnik postoji u
istra`nim spisima, a potpis ~oveka koji je navodno preuzeo kamion je
falsifikovan, {to je utvr|eno ve{ta~ewem.
Anketni odbor je izvr{io uvid u istra`no-sudski predmet, koji je,
fotokopiran, Anketnom odboru dostavio okru`ni tuìlac Andrija Mi-
lutinovi}.
Anketni odbor je dobio pismene odgovore na zahteve koje je uputio
MUP-u Srbije, potpisane od general-pukovnika Vlastimira \or|evi}a,
general-majora Branka \uri}a i pukovnika Milenka Er~i}a. [ef SDB
Srbije Radomir Markovi} nije poslao nikakav izve{taj.
Prema izve{tajima MUP-a Srbije, pod registarskim brojem BG
994-970, „nije registrovano nijedno vozilo, pa samim tim nije evidentiran
nijedan vlasnik bilo kojeg vozila”. Istovremeno, u tim izve{tajima se
isti~e da je uvi|aj, posle ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali,
„trajao nekoliko sati”, ali da policijska blokada podru~ja nije preduze-
ta. U izve{taju, koji je potpisao pukovnik Er~i}, pi{e: „Nismo raspola-
gali podatkom da se NN voza~ udaqio sa lica mesta, nego se pretpostav-
qalo da se nalazi ispod kamiona, jer je na kamionu bilo polomqeno vetro-
bransko staklo”.
Na osnovu ovih izve{taja, obavqenih razgovora i uvidom u istra-
`no-sudski predmet, Anketni odbor je, na svojoj zavr{noj sednici, odrà-
noj 19. januara 2001. godine, utvrdio slede}e ~iwenice:
1. Nadle`ni organi MUP-a Srbije nisu, nekoliko sati po zlo~inu
~etvorostrukog ubistva, preduzeli nikakve mere radi hvatawa voza~a ka-
miona i wegovih pomaga~a, uprkos brojnom prisustvu policije, pa i {e-
fa javne bezbednosti MUP za Beograd, general-majora Branka \uri}a.
269
2. Uvi|aj na licu mesta nisu obavili mesno-nadle`ni istra`ni su-
dija i tuìlac iz Lazarevca, nego su to u~inili mesno-nenadle`ni deùr-
ni istra`ni sudija Prvog op{tinskog suda u Beogradu Krsto Bobot, u pri-
sustvu Jasne Bana{evi}, ispred Prvog op{tinskog javnog tuìla{tva u
Beogradu.
3. Posle ovakvog mesno-nenadle`nog uvi|aja, istraga je poverena Op-
{tinskom sudu u Lazarevcu, sa obrazloèwem da je re~ o klasi~noj saobra-
}ajnoj nesre}i, a ne o umi{qajnom zlo~inu, iako voza~ kamiona nije bio
otkriven i nije se znalo da li je saobra}ajni udes izvr{en iz nehata ili sa
namerom. Me|utim, posle 5. decembra 1999. godine, kada je zavr{ena eks-
pertiza ve{taka sa Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, u kojoj se isti~e
da je voza~ kamiona namerno i naglo skrenuo na svoju levu traku kolovoza,
neposredno pre mimoilaèwa sa vozilom u kome je bio predsednik SPO,
i nakon saslu{awa o~evidaca koji su svi potvrdili da je voza~ kamiona
pobegao crvenim „golfom” koji ga je ~ekao na putu, istragu je trebalo da
preuzmu Okru`no tuìla{tvo i Okru`ni sud u Beogradu, zbog osnovane
sumwe da je re~ o umi{qajnom zlo~inu.
4. Predmet je ustupqen Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu,
na zahtev Okru`nog tuìla{tva, ali bez obrazloèwa, 27. decembra 1999.
godine. Od tada pa do 6. aprila 2000. godine, ne zna se {ta se de{ava sa
istragom, niti ko je za istragu nadleàn. Tek 6. aprila 2000. godine, Okru-
`no javno tuìla{tvo u Beogradu obave{tava organe u Lazarevcu da Ok-
ru`no tuìla{tvo preduzima istra`ne radwe i gowewe, po principu sub-
ordinacije.
Prvu istra`nu radwu, posle toga, Okru`no tuìla{tvo sprovodi
tek 27. novembra 2000. godine, ali tako {to nalaè Op{tinskom sudu u La-
zarevcu da, u svojstvu svedoka, i to po predlogu porodica o{te}enih, sa-
slu{a policajca Svetozara Novakovi}a, koji je 3. oktobra 1999. godine
bio na slu`benom zadatku u rejonu zlo~ina. Svedok je, po nalogu Okru`nog
tuìoca Beograda, dao iskaz pred op{tinskim istra`nim sudijom Miqom
Neki}, 27. novembra 2000. godine, u prisustvu zamenika op{tinskog tuì-
oca iz Lazarevca Qubi{e Radoji~i}a i zastupnika porodica ubijenih ad-
vokata Rajka Jelu{i}a.
Svedok je posvedo~io da je, 3. oktobra 1999. godine, slu`beno oba-
vqaju}i kontrolu saobra}aja sa svojim kolegom Qubi}em, u centru sela
Stepojevac zaustavio tamno-zeleni kamion „mercedes”, jer mu je bila sum-
wiva ~iwenica da su na registarskim tablicama bile zvezde petokrake.
Voza~ je zaustavio kamion, ali su tada iz jednog putni~kog vozila (najve-
rovatnije „golf”) iza{la dvojica koji su se predstavili kao radnici SDB
Srbije i omogu}ili kamionu da pobegne. Policajac svedo~i da je, pored
270
kamiona i tog putni~kog vozila, u koloni bio i beli kombi, koji je tako-
|e nosio stare tablice sa zvezdom petokrakom. Nekoliko sati kasnije, po-
licajci Novakovi} i Qubi} bivaju motorolom obave{teni da idu ka selu
Petka, gde su, u „saobra}ajnom udesu”, kako im je javqeno, stradali Vuk i
Danica Dra{kovi}. Stigav{i tamo, oni su zatekli onaj isti tamno-zele-
ni kamion „mercedes” pun peska, koji su zaustavili u Stepojevcu, dok se
kretao od Beograda ka â~ku, ali sada usmeren ka Beogradu. Izjavu poli-
cajca Novakovi}a u celini je objavio list „Svedok”.
Anketni odbor je, uvidom u istra`no-sudski predmet, utvrdio da se
ovaj iskaz policajca Novakovi}a podudara i sa iskazima svedoka-o~evida-
ca, koji su izjavili da su iza kamiona, kojim je po~iweno ubistvo, i{li
crveni „golf” i beli kombi, da su neki qudi iz kombija, neposredno uo~i
zlo~ina, sa nekim vodili razgovore mobilnim telefonom ({to upu}uje na
zakqu~ak da je voza~ kamiona dobijao od nekoga instrukcije) i da je, ne-
posredno po zlo~inu, crveni „golf” preuzeo voza~a kamiona i odvezao ga
prema Beogradu.
5. Ni Anketnom odboru ni istra`nim organima do dana dana{weg
MUP Srbije nije dostavio podatak ~ije su registarske tablice BG 994-
970, za koje je ekspertizom utvr|eno da su proizvedene u MUP-u Srbije, i
za{to tablica sa tim brojem nema u zvani~noj dràvnoj kompjuterskoj
evidenciji vozila.
Utvr|eno je, tako|e, da je odbijen zahtev Srpskog Pokreta Obnove da
bude saslu{ana supruga general-majora policije Dragana Ili}a, na okol-
nost da je ona bila na~elnik odeqewa za Specijalnu evidenciju vozila,
u koju su, po saznawu pravno-ekspertskog tima SPO-a, dan posle zlo~ina
na Ibarskoj magistrali, upali radnici SDB Srbije i zaplenili svu do-
kumentaciju, a ona je preme{tena na drugo radno mesto.
6. Uvidom u istra`ni predmet, nesumwivo je utvr|eno da kamion ko-
jim je po~iweno ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali Savezna
uprava carina nikada nije dodelila Elektroprivredi Srbije niti ikom
iz EPS-a, ukqu~uju}i i rudnik „Bela}evac”, i da su „dokumenti” Savezne
uprave carina o takvoj dodeli i primopredaji vozila, koji su dostavqeni
istra`nim organima, bili falsifikovani, {to je utvr|eno ve{ta~ewem
potpisa na dokumentima, kao i na osnovu dopisa nadle`nih iz EPS-a, od
9. decembra 1999. godine, upu}enog op{tinskom tuìla{tvu u Lazarevcu,
da taj kamion nikada nije dodeqen bilo kome iz EPS-a.
7. Anketni odbor je utvrdio i to da je istra`ni postupak vo|en se-
lektivno i da su saslu{avani samo svedoci i preduzimane radwe koje je
predloìo tuìlac. Predlozi o{te}enih za saslu{awe svedoka i priku-
pqawe dokaza nisu prihva}eni, tako da nisu saslu{ani ni o~evici doga-
271
|aja kao {to su Danica Dra{kovi}, Gordana Ani~i} i Branislav Laza-
revi}, kao ni Dragan i Gordana Milo{evi}, susedi Dra{kovi}evih, ko-
ji su 3. oktobra 1999. stajali ispred svoje ku}e i posmatrali odlazak Dra-
{kovi}a i ostalih na Ravnu Goru, gde su bili krenuli. Nisu saslu{ani
ni radnici bagersko-brodarskog preduze}a, koji su kod Maki{a utovari-
li pesak na kamion, niti je istraèno ko je taj pesak platio. Tako|e nisu
traèni listinzi razgovora sa mobilnih telefona poginulih u nesre}i i
lica sa kojima su oni tog dana i prethodnih dana razgovarali, {to je mo-
glo da doprinese istrazi, kao i listinzi razgovora Gordane i Dragana
Milo{evi}a, kako su to o{te}eni predlagali.
8. Nije izvr{eno ni ve{ta~ewe boje na drugom kamionu „mercedes”
istog tipa, koji je u posedu SDB Srbije, na okolnost kada je prefarban iz
ùte u tamno-zelenu boju, jer postoji osnovana sumwa da je farbawe oba-
vqeno posle zlo~ina na Ibarskoj magistrali, da bi se taj kamion prika-
zao kao onaj zeleni kamion koji je opravqan u vulkanizerskoj radwi „\ur-
|evo”, 2. oktobra 1999.
Vlasnik tog kamiona, Zoran Gaji}, posvedo~io je u izjavi za „Studio
B” da je taj svoj kamion video posle 3. oktobra na placu na Beànijskoj ko-
si neofarban u zeleno i ùt, kakav je i bio kada mu je oduzet. Istraga je
bila du`na da na te okolnosti saslu{a Zorana Gaji}a, {to nije u~iweno.
U predmetu postoji izjava svedoka Dragana Jaxi}a, koji iz nepozna-
tih razloga nije saslu{an pred istra`nim sudijom, da je on 2. oktobra
1999, na polasku za Beograd, u vulkanizerskoj radwi „\ur|evo” video ka-
mion „mercedes” tipa 35-35, sveè ofarban u tamno-zelenu boju, koji se ~u-
dno presijavao, sa felnama crvene boje, da stoji pred radwom i da mu dvo-
jica qudi gledaju gume. Po povratku iz Beograda, oko 14 ~asova, istoga da-
na, on svedo~i da je taj kamion jo{ uvek bio u vulkanizerskoj radwi. Po-
{to svi svedoci saslu{ani u istrazi kaù da je kamion kojim je po~iwen
zlo~in imao ~udnu tamno zelenu boju, koja se presijavala na suncu, nesum-
wivo se moè zakqu~iti da je to kamion koji je popravqan u vulkanizer-
skoj radwi 2. oktobra 1999. i za ~ije je opravke ra~un platio MUP Srbi-
je. Istraga je, o~igledno sa namerom, zanemarila ovo svedo~ewe.
9. Uvidom u predmet, utvr|eno je, tako|e, da je Okru`no tuìla{tvo
3. maja 2000, pa 2. juna 2000, pa 5. jula 2000, pa 2. avgusta 2000, pa 31. avgu-
sta 2000 i 1. novembra 2000. upu}ivalo MUP-u Srbije, na~elniku Tre}eg
odeqewa, zahtev i urgencije da se hitno omogu}i uvid u dokumentaciju Sa-
vezne uprave carina i utvrdi kome je predat kamion „mercedes”, kojim je po-
~iwen zlo~in na Ibarskoj magistrali, pod kojim okolnostima je izvr{e-
na primopredaja, ko su bila lica koja su u~estvovala u primopredaji, ali
to do danas nije u~iweno. Radnik MUP-a Srbije, koji je radio na predme-
272
tu, obavestio je Okru`no tuìla{tvo 10. novembra 2000. da MUP Srbije
nije mogao neposredno da izvr{i provere u Saveznoj upravi carini, {to
ukazuje na o~iglednu i grubu opstrukciju od strane MUP-a i Savezne upra-
ve carine, koja do danas traje.
ZAKQUÂK
Na osnovu svega, Anketni odbor zakqu~uje da je istraga o zlo~inu ~e-
tvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali ometana i blokirana od sa-
mog po~etka, kako od organa MUP-a Srbije i Okru`nog tuìla{tva u Be-
ogradu, tako i od strane Savezne uprave carina pod upravom wenog tada-
{weg direktora Mihaqa Kertesa.
Potrebno je ustanoviti kqu~nu ~iwenicu: kome je u svojinu ili na
kori{}ewe predat kamion kojim je po~iweno ~etvorostruko ubistvo, kada
je to u~iweno i po ~ijem je nalogu Savezna uprava carina, posle zlo~ina,
istra`nim organima uru~ivala falsifikovanu dokumentaciju.
Neophodno je, tako|e, da istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogra-
du utvrdi za{to su po~iweni toliki propusti u istrazi, po ~ijem nalogu,
i za{to je, od preuzimawa predmeta od strane Okru`nog tuìla{tva u
Beogradu, istraga blokirana.
Anketni odbor smatra da su grubi propusti i gre{ke, koji su u~iwe-
ni u istrazi, takvog karaktera da nedvosmisleno upu}uju na to da su kqu~-
ni akteri istrage: MUP, tuìla{tvo i sud, namerno to radili, {tite}i
i naru~ioce i izvr{ioce.
Anketni odbor zato smatra da je re~ o organizovanom zlo~inu i da
tek predstoji ozbiqna istraga i utvr|ivawe svih relevantnih ~iwenica
neophodnih za utvr|ivawe istine.
Za Anketni odbor:
Slobodan Nenadovi}, predsednik
KOMINISTRIMA PRAVDE
I MUP-a SRBIJE U PRELAZNOJ
VLADI REPUBLIKE SRBIJE
(28. oktobar 2000. godine)
Gospodo koministri,
Tek godinu dana po zlo~inu na Ibarskoj magistrali i nakon {to je
15. juna ove godine u Budvi ponovqen poku{aj ubistva predsednika Srp-
273
skog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a, a u organizaciji SDB Srbije, Skup-
{tina Srbije je, pre svega zbog poraza Slobodana Milo{evi}a na predsed-
ni~kim izborima, izglasala Anketni odbor koji je ovla{}en da utvrdi ~i-
wenice vezane za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali 3. okto-
bra 1999. godine.
U momentu izglasavawa Anketnog odbora, ~ija su ovla{}ewa izrazi-
to simboli~na, nije se znalo da }e biti formirana Prelazna vlada Repu-
blike Srbije i da }e MUP Srbije prestati da bude izvr{ilac ideolo{kih
i ~esto teroristi~kih naloga Milo{evi}evog reìma.
Formirawem Prelazne vlade Srbije, aktivnosti Anketnog odbora
postale su bespredmetne, s obzirom da Anketni odbor nema ovla{}ewa ko-
ja imaju istra`no-pravosudni organi.
Zbog toga, zahtevamo da sve ~iwenice vezane za zlo~in na Ibarskoj
magistrali utvrde i javnosti saop{te nadle`ni organi novog MUP-a Sr-
bije, u saradwi sa pravosudnim organima, uz napomenu da su sve bitne ~i-
wenice nadle`ni istra`no-sudski organi ve} utvrdili, ali da je pravda,
odnosno otkrivawe i ka`wavawe neposrednih izvr{ilaca, organizatora
i nalogodavaca zlo~ina ~etvorostrukog ubistva, pri poku{aju ubistva
predsednika SPO, blokirana od strane {efa SDB Srbije Radeta Marko-
vi}a, okru`nog tuìoca Beograda Andrije Milutinovi}a i wihovih ide-
olo{kih naredbodavaca.
Traìmo da istra`no-sudski organi izvr{e uvid u ovaj predmet, ko-
ji je zakqu~en kod Andrije Milutinovi}a, i da zatraè zakonske mere pro-
tiv Radeta Markovi}a, Andrije Milutinovi}a, {efa SDB Srbije za Beo-
grad Milana Radowi}a i wihovih nalogodavaca, kao i da se, hitno, otkri-
ju i pravdi privedu voza~ kamiona-ubice, voza~ crvenog „Golfa” koji je
preuzeo voza~a kamiona-ubice i agenti SDB Srbije, koji su iz belog kom-
bija nadgledali i organizovali celu teroristi~ku akciju.
Traìmo da se ispita i uloga generala policije Branka \uri}a, ko-
ji se na mestu zlo~ina na{ao takore}i neposredno po zlo~inu, i to u tre-
nerci, i ni{ta nije preduzeo da se blokira {ire podru~je zlo~ina i tako
spre~i bekstvo voza~a kamiona-ubice, kao i voza~a crvenog „Golfa” koji
ga je preuzeo.
Traìmo, hitno, imena ubica, organizatora i nalogodavaca zlo~i-
na i zakonske mere protiv svih wih.
Srpski pokret obnove je otvoren za svaku saradwu i pruì}e svaki
dokaz, iako je SPO ve} relevantne dokaze predao nadle`nim istra`no-
sudskim organima, ali su Andrija Milutinovi} i Rade Markovi}, protiv
kojih je Srpski pokret obnove podneo i krivi~ne prijave, blokirali istra-
gu, sud i re~ pravde.
274
UKLONITI STUBOVE
MILO[EVI]EVOG RE@IMA
(3. novembar 2000.)
Danas se navr{ava 13 meseci od ubistva ~etvorice ~elnika SPO na

Ibarskoj magistrali. Da su 5.oktobra, kada je pao Slobodan Milo{evi},
pali i stubovi i komandanti wegovog teroristi~kog reìma, {efovi SDB
Srbije i Beograda, Radomir Markovi} i Milan Radowi}, ve} bi bili u
rukama pravde, kako zbog organizacije zlo~ina na Ibarskoj magistrali,
ubistva Slavka ]uruvije, otmice Ivana Stamboli}a, premla}ivawa pri-
padnika „Otpora”, tako i zbog jo{ mnogih zlo~ina.
Na àlost, Radomir Markovi}, Milan Radowi} i egzekutori tero-
risti~kih akcija protiv gra|ana Srbije nedostupni su pravdi i nalaze se
na istim mestima kao i pre 5.oktobra, jer ih {titi neko ko, kao i Slobo-
dan Milo{evi} pre 5. oktobra, svoju li~nu voqu nadre|uje i Ustavu i Za-
konu i elementarnom pravu gra|ana Srbije na slobodu ìvota.
Beè}i od pravde i zakona, {ef Milo{evi}eve politi~ke policije
sada se skriva iza novog predsednika SR Jugoslavije, javno izjavquju}i da
ne po{tuje ni Vladu Srbije ni zakone Srbije, nego samo voqu novog pred-
sednika.
Markovi} time poru~uje gra|anima Srbije da se promenio samo we-
gov gazda,a da je sve ostalo kao i pre 5.oktobra.
Tako ne sme biti i Vojislav Ko{tunica mora da, sa Milo{evi}em,
ukloni i sve stubove wegovog reìma, jer je narod za to glasao.
„[EFE, KOME DA JEBEMO MATER”

(4. novembar 2000, saop{tewe SPO)
Tek danas, na{a javnost je, zahvaquju}i dnevniku „Blic”, upoznata sa

kriminalnim pretwama koje je {ef Resora DB Srbije Radomir Markovi}
1. novembra ove godine uputio trojici koministara MUP-a u prelaznoj
vladi Srbije.
Odbijaju}i da podnese traènu ostavku, Rade Markovi} je komini-
strima, koji su mu po zakonu {efovi i kojima je on samo pomo}nik, bukval-
no zapretio likvidacijom. Rekao je koministrima da su mu se ve} javili
mnogi wegovi poznanici iz podzemqa i pitali ga:
275
„[efe, samo reci kome treba da jebemo mater”!
Da su po{tovali Zakon i svoja zakonska ovla{}ewa, koministri su
bili obavezni da, istog trenutka, narede hap{ewe svog pomo}nika, podne-
su krivi~nu prijavu protiv Markovi}a, zakaù konferenciju za {tampu
i o svemu obaveste javnost.
Oni to, me|utim, nisu u~inili, nego su o razbojni~kom nastupu Rado-
mira Markovi}a sa~inili slu`benu informaciju i uputili je potpredsed-
nicima Vlade Srbije, a sutradan i predsednicima Srbije i SR Jugoslavije.
Uzgred, tu informaciju o krivi~nom delu pretwe ubistvom, protivno za-
konu i svojim ovla{}ewima, koministri su ozna~ili kao „dràvnu tajnu”.
Da pri~a o bezakowu u Srbiji bude celovita, i nakon {to su zvani~-
no upoznati sa svim {to je Rade Markovi} rekao, predsednici vlade Sr-
bije i predsednici Srbije i SR Jugoslavije nisu naloìli ubila~ki ra-
spoloènom {efu DB Srbije da se makar ukloni sa svoje funkcije.
I ne samo to. Suo~en sa opasnom pretwom, jedan od koministara je
napadno u svojim javnim nastupima po~eo da osporava dokument DB Srbi-
je o ume{anosti Radomira Markovi}a u likvidaciju novinara Slavka ]u-
ruvije, da bi sino}, sa ekrana dràvne televizije, traìo i razumevawe
za Markovi}a, po{to – kako je rekao – wegova slu`ba obezbe|uje Vojisla-
va Ko{tunicu.
Bez obzira na to ko obezbe|uje predsednika SR Jugoslavije, zahteva-
mo da, zbog krivi~nog dela pretwe ubistvom, Rade Markovi} odmah bude
razre{en funkcije {efa DB Srbije i predat u nadle`nost pravosu|a.
Traìmo, tako|e, da Vlada Srbije odrì sednicu odmah po razre{ewu Ra-
deta Markovi}a i ukori koministre MUP-a zbog toga {to protiv Rade-
ta Markovi}a nisu preduzeli zakonske mere, nego su te{ko krivi~no de-
lo poku{ali i da sakriju od javnosti.
MARKOVI] VA@NIJI I OD MILO[EVI]A

(6. novembar 2000.)
Nimalo slu~ajno ~elnici Milo{evi}evog reìma, zagriènije da-

nas {tite Radeta Markovi}a nego samog Milo{evi}a. Padom i krivi~-
nim progonom {efa DB Srbije, bili bi brzo otkriveni po~inioci i na-
logodavci stotina ubistava, pqa~ki i drugih zlo~ina koji bi ne samo odu-
vali sa politi~ke scene JUL i SPS, nego bi postale i pretesne klupe za
optuène.
276
Istovremeno, premijer prelazne vlade Srbije Milomir Mini} na-
stoji da „slu~aj Markovi}”, uz ne~asno kr{ewe dogovora o wegovoj smeni
u roku od sedam dana po formirawu prelazne vlade, iskoristi za trajnu
blokadu rada Vlade.
Predstavnici DOS i SPO u prelaznoj vladi mogu, me|utim, zajed-
ni~ki usvajati potrebne odluke i dostavqati ih ministrima iz redova
SPS. Zajedni~ke sednice Vlade ne moè biti dok Rade Markovi} ne bude
napustio funkciju, kako zbog nepo{tovawa dogovora od strane SPS, ta-
ko i zbog toga {to su protiv wega podnete razne krivi~ne prijave, sa osno-
vanom sumwom da je odgovoran za ubistvo novinara Slavka ]uruvije, ~e-
tvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i jo{ niz zlo~ina i krimi-
nalnih radwi, ukqu~uju}i i nedavnu pretwu ubistvom ministrima MUP-
-a Srbije.
VLADIMIR NIKOLI], ZATOÊNIK

SLU@BE DR@AVNE BEZBEDNOSTI
(Aleksandar Cvetkovi}, „Srpska re~”, 16. novembar 2000.)
Prvog oktobra pro{le godine od strane svojih biv{ih kolega iz

Slu`be dràvne bezbednosti kidnapovani ste a zatim isle|ivani na pot-
puno nezakonit na~in, na nepoznatom mestu puna ~etiri dana, pre nego {to
ste prvi put izvedeni pred istra`nog sudiju. Kako obja{wavate ceo postu-
pak koji je kasnije pred Okru`nim sudom u Beogradu vo|en protiv Vas?
– U zatvoru sam bez ikakve krivice, a na osnovu izmi{qene pri~e
rukovodstva Resora dràvne bezbednosti, da sam dràvnu i slu`benu taj-
nu odavao Srpskom pokretu obnove, proveo trinaest meseci. S obzirom da
ova pri~a, jer je neistinita, nema pokri}a u sudski relevantnim dokazi-
ma weni autori su tokom postupka pred Okru`nim sudom u Beogradu, vo-
|enim protiv mene, silom i bez ikakvog respekta sudske nezavisnosti iz-
vr{ili po otvorenosti i ogoqenosti do sada nezabeleèn pritisak na
pravosu|e, sluè}i se „argumentom” koji kolokvijalno glasi: „Mi znamo
da je Nikoli} odavao tajne SPO-u, ali kako sve na{e dokaze sud ne bi mo-
gao da uvaì, vi ga, uprkos nedovoqnosti ovih dokaza koje vam moèmo pre-
zentovati, morate osuditi radi vi{ih dràvnih interesa”. To su|ewe je
zapravo bilo podsmevawe pravu, zakonu, logici, razumu i slobodi. Pravi
razlozi za uni{tavawe moje porodice i mene li~no, u kome se nije preza-
lo ni od beskrupuloznog poni{tavawa sudske vlasti, leì u o~ajni~kom
277
nastojawu tri ~elnika RDB-a (Rade Markovi}, Branko Crni i Milan Ra-
dowi}) da pred dràvnim rukovodstvom opravdaju svoj i sa aspekta zdrave
pameti nerazuman i bezrazloàn postupak u~iwen 1. oktobra 1999. godi-
ne, kada sam na osnovu wihovog naloga na najbrutalniji na~in kidnapo-
van. Ovakvo nare|ewe oni su svojim pot~iwenima prosledili paranoi~no
pretpostavqaju}i da sam tri i po meseca nakon raskida radnog odnosa sa
RDB radno mesto direktora marketinga u Direkciji za gradsko gra|evin-
sko zemqi{te grada Beograda dobio kao nagradu za usluge u~iwene SPO-
-u. Sigurno je da je mome hap{ewu prethodilo referisawe „slu~aja” dràv-
nom vrhu, kako bi RDB dobio saglasnost za akciju koju su planirali i si-
gurno je da su tom prilikom ~elnici RDB-a, hvale}i se svojom lojalno{}u,
budno{}u i stru~no{}u, izneli niz „argumenata” kako bi dobili zeleno
svetlo za kona~no raskrinkavawe „verifikovanog” {pijuna.
Uzimaju}i u obzir da tako bolno iskustvo u qudskoj svesti ostaje
trajno i duboko urezano, i da svakako ne èlite da se prise}ate detaqa
torture, kako su islednici, prema onom {to su govorili, shvatali svoj za-
datak? [ta se od Vas o~ekivalo, tj. da li Vam je sugerisano ~ime biste mo-
gli da olak{ate svoj poloàj?
– Kada su moji islednici tokom prvog, drugog i tre}eg oktobra, a na-
kon sveop{te psiholo{ke torture sprovedene nada mnom, shvatili da su
im hipoteze pogre{ne, da bi opravdali sebe a RDB sa~uvali od javne bla-
maè (jer je javnost ve} tada uveliko bila obave{tena o wihovom ni~im
utemeqenom kidnapovawu Vladimira Nikoli}a) morali su na brzinu da
prona|u izlaz iza jame koju su meni kopali pa sami u wu upali – to jest da
prona|u bilo kakvu krivicu koja bi makar samo i formalno mogla biti
pokri}e za moje protivzakonito hap{ewe. Pre toga su poku{ali sa jo{
dvema „sitnicama”. Prva je bila pretwa da }u biti ubijen ako im ne kaèm
koje sam tajne odavao SPO-u. Rekao sam da to mogu odmah da urade, ali da
ne postoji nijedna tajna koju sam odao, ni SPO-u ni bilo kome drugom. A
onda, nakon toga je usledila ponuda klasi~ne policijske nagodbe koja je
glasila: „Na}i }emo legendu pod kojom }e{ se ve} danas vratiti ku}i, ali
pre toga mora{ pred kamerama da izjavi{ kako si kao pripadnik RDB ra-
dio u korist SPO-a i ostalih opozicionih partija, da se zbog toga kaje{,
te da }e{ kao dokaz svog pokajawa u narednom periodu, kao ~ovek inkorpo-
riran u opozicione krugove, raditi za RDB”. Dakle, svoju slobodu sam
trebao da platim ne~asnim pristajawem da {pijuniram one koji su me na
najqudskiji na~in prihvatili u vremenu kada sam prakti~no bio na uli-
ci i pomogli mi da se zaposlim u Direkciji za gradsko gra|evinsko zem-
qi{te. Naravno, takvu ponudu sam odbio, uz obrazloèwe da se to proti-
vi mom moralnom kodeksu, zbog kojeg ni dok sam bio pripadnik RDB-a ni-
278
sam radio ni za koga drugog osim za RDB. Tada, kada su im propale sve mo-
gu}nosti da iza|u iz nezavidne situacije u koju su sami sebe doveli, nakon
{to su se i sami uverili u neta~nost svoje pretpostavke, u panici zbog
o~uvawa svojih pozicija, svesno prenebregavaju najbitniju premisu pove-
renih im funkcija tako {to u obja{wewima svojim pretpostavqenima
umesto istine saop{tavaju la`. A ta se la` sastoji u wihovom daqem in-
sistirawu na ta~nosti prvobitnih pretpostavki o mojoj krivici, uz uba-
civawe jedne „sitnice” – da ni nakon mog devedeset{esto~asovnog isle|i-
vawa nemaju sudski relevantne dokaze za svoju tvrdwu kojom po svaku cenu
èle da me opawkaju. Po wima, i daqe ostaje „nesporno” ono {to su i na
po~etku tvrdili, na „~asnu re~” i na osnovu tajno snimqenih fotografi-
ja gde ja na javnom mestu, u jednom od poznatijih beogradskih kafi}a sedim
u dru{tvu u kome se, izme|u ostalih, nalazi i Danica Dra{kovi}. Tako
rukovodstvo RDB-a definitivno svoje pretpostavqene ostavqa u zabludi
da ja jesam bio {pijun SPO-a, na osnovu ~ega i dobijaju saglasnost da na-
stali problem, radi stvarawa privida zakonitosti ove akcije RDB-a u
formalnom smislu preusmere pravosu|u. Tako sam doveden u situaciju da
pravi razlozi moga progona nisu ni bili predmet rasprave pred Okru`-
nim sudom, pa sam samim tim i bio li{en mogu}nosti da se od tih neosno-
vanih, a pravih, razloga branim.
U samom procesu maksimalno je eksploatisana kafkijanski morbid-
na atmosfera, sve je bilo pokriveno velom tobo`we duboke konspiracije,
i za razliku od „Pauka”, „Ose” i sli~nih amaterskih {pijunskih spekta-
kala u reìji DB-a, Va{ slu~aj je po mnogo ~emu ostao jedinstven, iako po
svojoj su{tini ni{ta mawe neubedqiv. Prema Va{em mi{qewu, objektiv-
no i stru~no cene}i, gde su „najtawa” mesta u aferi vezanoj za Va{e ime?
– Takozvani pravi razlozi su za sve vreme trajawa pravnog postupka
bili „iza pozornice” i jedino su „u poverewu” bili saop{tavani konkret-
nim nosiocima pravnih funkcija koji su bili oficijelni akteri u ovoj
krivi~no-pravnoj stvari, kako se oni ne bi „dràli zakona kao pijan plo-
ta”. Jer, svaka striktna primena zakona neminovno bi dovela do moga oslo-
ba|awa krivi~ne odgovornosti, iz ~ega bi morala na videlo isplivati od-
govornost onih koji su katastrofalno pogre{ili 1. 10. 1999. – kada je iz-
dat nalog za moje kidnapovawe. Sadràj optu`nice je bio samo pokri}e,
neophodno da bih bio osu|en za ono za {ta sam navodno, po la`nim tvrd-
wama RDB-a, kriv, a {to „zbog politi~ke {kakqivosti” nije mogu}e pre-
do~iti sudu, iako je sa su|ewa bila iskqu~ena javnost, {to podrazumeva
maksimalnu za{titu svega {to se izjavi tokom postupka.
Pri svemu ovome, nikome ko je bio u prilici da obuzda ovo ludilo
nekolicine ~elnika RDB nije pao na pamet zdravorazumski zakqu~ak da se
279
ja, kao dugogodi{wi pripadnik RDB-a, da sam zaista odavao tajne SPO-u
nikada ne bih tako javno eksponirao, niti bih u tom smislu na sebe skre-
tao pa`wu, naro~ito ne sede}i po beogradskim kafi}ima sa Danicom Dra-
{kovi} ili zapo{qavawem u preduze}u koje je pod patronatom politi~ke
stranke o kojoj je re~. Da mi savest nije bila mirna sigurno je da svojoj do-
ju~era{woj slu`bi ne bih tako diletantski „gurao prst u oko”. I danas
se pitam kako niko od onih kojima je RDB upakovao ovakvu la` nije uz po-
mo} samo elementarne logike uspeo da je demistifikuje, a elementarna lo-
gika nedvosmisleno ukazuje da ~ovek koji 17 godina obavqa razne du`no-
sti u tajnoj policiji, od ~ega se duè od 4 godine nalazio na mestu na~el-
nika analitike beogradskog centra RDB, koji je najva`niji, najja~i i naj-
brojniji centar RDB u dràvi, {to podrazumeva da je u sebi akumulirao
sva profesionalna znawa, ne bi sebi, pod pretpostavkom da radi za „su-
protnu stranu” dozvolio da tako o~igledno to i pokaè.
Za sudsku egzekuciju nad Vama, a prema svemu poznatom to se druga-
~ije ne moè nazvati, RDB je o~igledno morao da posegne za svojim najbe-
skrupuloznijim, apsolutno amoralnim saradnicima regrutovanim me|u su-
dijama?
– Su{tina je da je RDB po svaku cenu insistirala na tome da ja ne
iza|em na slobodu. Kao dokaz za ovu tvrdwu mogu da navedem da sam prvo
uhap{en a onda su traèni razlozi za moje hap{ewe. Prvo sam uhap{en a
zatim je traèna krivica, dokazi i osnovana sumwa, a sve to iako je Usta-
vom zagarantovano da se moè zatvoriti i zadràti u pritvoru samo ono
lice za koje postoji osnovana sumwa da je izvr{ilo krivi~no delo. Moj
status je za sve vreme boravka u pritvoru, Centralnom zatvoru, a zatim i u
Zabeli, zaista bio specifi~an. Prvo bih se osvrnuo na period boravka u
CZ-u i period trajawa prvostepenog postupka pred Okru`nim sudom u Be-
ogradu. Ovaj sudski postupak koji je protiv mene vo|en najboqi je primer
sudske zavisnosti u vremenu koje je, nadam se, zauvek pro{lo. Kako je RDB-
-u osnovni ciq bio moja osu|uju}a presuda i neizlazak na slobodu, sve {to
se u pravosu|u doga|alo bilo je direktno dirigovano od strane RDB-a. Tu
ima toliko primera koji oslikavaju sudsku zavisnost da bi nam trebalo
pola broja „Srpske re~i” da ih sve navedemo. Ja }u se zadràti samo na
najeklatantnijim primerima. Recimo, na tom prvom mom su|ewu koje se
odigravalo 29. i 30. decembra pro{le godine desio se nezapam}en presedan
u istoriji pravosu|a biv{e i sada{we Jugoslavije, odnosno od 1945. godi-
ne do danas. Naime, sudija Okru`nog suda u Beogradu, Rade Mi}unovi}, ko-
ji je bio predsednik Ve}a petorice nije hteo da objavi ve} sa 4:1 u glasovi-
ma „izve}anu” i izglasanu osloba|aju}u presudu. A to se dogodilo 30. de-
cembra kada je zakqu~io pretres oko 3 sata po podne i kada je rekao da }e
280
za pola sata biti objavqena presuda. Me|utim, kako je bio preglasan, od-
nosno jedini koji je glasao za to da sam kriv, a svi ostali ~lanovi Ve}a da
sam nevin, on se na{ao u nebranom gro`|u i pred nemogu}no{}u da ispu-
ni nalog koji mu je dat, stvar je prolongirao tako {to je rekao da }e pre-
suda biti objavqena sutradan, odnosno 31. decembra u 12 sati. To je bila
jedna potpuno nadrealna scena, do}i u Palatu pravde 31. decembra u 12 sa-
ti, kada vi{e niko nije radio u Palati pravde, ja sam bio doveden iz CZ-a,
bili su prisutni ispred sudnice svi moji najbliì, prijateqi, ro|aci i
u{li smo u sudnicu. Rade Mi}unovi} je sedeo sam i sa oborenim pogle-
dom saop{tio da se cela stvar odlaè za 10. januar. Vra}en sam tog dana u
CZ, iako sam o~ekivao da }u Novu godinu do~ekati sa svojom porodicom.
êkao sam 10. januar ube|en da }e tog dana definitivno biti okon~ana ta
agonija. Me|utim, 10. januara sam doveden u 8 sati iz CZ-a u Palatu prav-
de, stavqen u pritvor, to su podrumske prostorije Palate pravde, gde je
temperatura tog dana bila minus dvadeset i gde sam ostavqen da ~ekam od
osam do pola dvanaest, bez ijedne informacije za{to me ne izvode iz }eli-
je. Tada, oko pola dvanaest, do{ao je straàr koji me je doveo iz CZ-a i re-
kao mi da se vra}amo nazad u zatvor, a da je izricawe presude odloèno
za 19. januar. I tada se stvar ponovila. U toj }eliji, koju zatvorenici zo-
vu „kavez”, opet sam proveo dva-tri sata, opet vra}en u CZ sa obrazloè-
wem da se sudija nije pojavio na poslu, da je bolestan i da je su|ewe zaka-
zano za 27. januar. I 27. se sve ponavqa na isti na~in, i tog dana sedim u
pritvoru svestan da se ni tada su|ewe ne}e odigrati i da RDB diriguje ce-
lom situacijom. Stvar se sada prolongira za 3. februar, kada se opet po-
navqa ista stvar, s tim {to mi straàr prilikom izvo|ewa saop{tava
da se vi{e ne zna kada je slede}e su|ewe, jer je Rade Mi}unovi} poslao pi-
smo koje je gore pred mojim advokatima i porodicom pro~itao zamenik
predsednika Okru`nog suda u Beogradu i u kome Rade Mi}unovi} saop{ta-
va da samog sebe izuzima iz predmeta jer ne moè da radi pod pritiskom.
Stvar se daqe odvija tako {to ~ekamo da predsednik Okru`nog suda u Be-
ogradu, Bogoje Marjanovi}, odredi novog sudiju. To ~ekamo dvadesetak da-
na i Marjanovi} odre|uje sudiju Pavla Vuka{inovi}a, koji stvar zavr{a-
va tako {to me osu|uje na 22 meseca zatvora za tri krivi~na dela: za kri-
vi~no delo odavawa dràvne tajne daje godinu dana (iako je za to krivi~no
delo predvi|ena kazna od 3 do 15 godina); za krivi~no delo odavawa slu`-
bene tajne daje 6 meseci i za krivi~no delo neovla{}enog dràwa pi{to-
qa daje tako|e 6 meseci, ali izri~e jedinstvenu kaznu 22 meseca. To {to je
uradio Pavle Vuka{inovi} tako|e je stvar bez presedana, jer prilikom su-
|ewa nisu izvedeni dokazi u pravcu utvr|ivawa kada, gde, kako i kome je
tajna odata. U spisima predmeta nema podataka o kakvoj dràvnoj tajni se
281
radi, na osnovu kog propisa je progla{ena, na kom mestu, na koji na~in i
kome sam je odao, kakve su {tetne posledice nastale zbog odavawa te dràv-
ne tajne. Sve to gospodina Pavla Vuka{inovi}a nije interesovalo, jer je
on imao nalog koji je i sproveo. On ~ak nije video niti je ostvario uvid u
osnovni „dokaz” protiv mene, a re~ je o tom famoznom rokovniku. Mislim
da je to nezapam}eni nonsens, a obja{wavam ga èqom RDB-a da meni i od-
re|enoj ciqnoj grupi pokaù da sve mogu i da je Slu`ba ja~a i od tuìla-
ca i od sudija i od zakona. Hteli su da dokaù meni i toj ciqnoj grupi da
za mo}nike ne postoji nikakva prepreka i da je ìvot bez wih i protiv wih
apsolutno bezvredan. Sve je to trebala da bude opomena i ostalim mnogo-
brojnim radnicima RDB-a, kojih nije malo, a koji su o stawu u Slu`bi mi-
slili sli~no meni. Sve to ne bi bilo mogu}e ostvariti bez qudi kao {to
su Bal{a Govedarica, u to vreme predsednik Vrhovnog suda Srbije, Bogoje
Marjanovi}, i sada aktuelni predsednik beogradskog Okru`nog suda, ili
Andrija Milutinovi}, tako|e sada{wi okru`ni javni tuìlac – koji su
autoritet svojih funkcija u mom slu~aju stavili protiv zakona. Nisu zalo-
ìli svoj autoritet da bi pojedinac ostvario svoja elementarna ustavna
i zakonska prava. Oni su se po nalogu RDB-a borili da jedan nevin ~ovek
ne bude na slobodi. Oni nisu traìli da sudije sude zakonito, samostalno
i nezavisno, i nisu bili za{tita sudijama od pritisaka RDB-a.
Ubrzo nakon toga Vuka{inovi} napreduje i dobija mesto sudije Vr-
hovnog suda, a potom u predizbornom periodu biva promovisan i u ~lana
Savezne izborne komisije. O wegovom delovawu u okviru SIK javnost je
upoznata i zna se na koji na~in je i u skladu sa kojim na~elima i princi-
pima je obavqao i tu du`nost.
Govore}i o sudijama, èleo bih da navedem i jedan pozitivan pri-
mer. Naime, sudija Milan Dilpari} je bio ~lan Ve}a petorice kojim je
predsedavao sudija Rade Mi}unovi}, on je svetao primer koji je za{titu
od pritisaka koji su vr{eni na wega na{ao u zakonu.
Za sve vreme boravka u pritvoru Va{ status je bio veoma specifi-
~an – kako su konstatovali Va{i advokati, ~ak je i predstavnicima Me-
|unarodnog Crvenog krsta bilo uskra}eno pravo da Vas obi|u u pritvoru
i upoznaju se sa uslovima u kojima se nalazite. Zbog ~ega su primewivane
takve mere predostro`nosti i za{to ste traìli da iz pritvora budete
preba~eni u zatvor, na izdràvawe kazne?
– Zaista je ceo postupak bio veoma specifi~an. Osnovno je, kao {to
sam rekao, bilo da ne iza|em iz pritvora. S tim u vezi je pred Okru`nim
sudom tokom vo|ewa prvostepenog postupka protiv mene promeweno ~ak 13
sudija. Stekao sam utisak da bi bilo promeweno i 30 ili 50 sudija, samo
da ostanem u pritvoru. Za wih je to bilo najva`nije, zato {to su shvatili
282
kakvu su mi nepravdu naneli i koliko su zla naneli mojoj porodici i me-
ni. Mo`da su se bojali da bi nakon svega {to su mi uradili mogla da usle-
di neka moja osveta. Iz takve pretpostavke je proistekao i moj status, ka-
ko u Centralnom zatvoru u Beogradu, tako i kasnije u zatvoru Zabeli.
Bio sam pod permanentnom i kontinuiranom prismotrom Slu`be,
iako sam se nalazio u ustanovama pod okriqem Ministarstva pravde. Se-
dam meseci koje sam proveo u CZ – bio sam non-stop pod kontrolom Slu`-
be. Od dana dolaska u Zabelu, maja meseca ove godine, od kapije sam ve} bio
do~ekan od strane qudi zaduènih za moje pra}ewe. Ja sam 24 sata dnevno
bio, {to bi se u udba{kom àrgonu reklo, „pokriven” qudima zaduènim
za moje pra}ewe – od ustajawa do odlaska na po~inak, kako od strane poje-
dinih osu|enih lica, tako i od strane straè.
Slu`bena lica u Zabeli su, to znam pouzdano, bili u obavezi da sva-
kodnevno dostavqaju izve{taje o mom pona{awu, naravno Odeqewu slu-
`be dràvne bezbednosti u Poàrevcu – {ta radim, s kim se druìm, {ta
pri~am, kako se pona{am. Bilo je tu raznih provokacija koje sam ja, na-
ravno, kao profesionalac uo~avao i na koje nisam reagovao. Ta~no je da
je predstavnicima me|unarodnog Crvenog krsta bilo uskra}eno pravo da
me obi|u u Zabeli, iako su za to dobili uredne dozvole od strane Mini-
starstva pravde, ali u Zabeli to ipak nije bilo mogu}e.
Traìo sam da iz pritvora u CZ-u odem na izdràvawe kazne pre
pravosna`nosti presude, jer su uslovi u zatvoru mnogo lak{i, utoliko
{to niste sve vreme u jednoj }eliji i {to moète koliko-toliko u okviru
zatvorskog kruga da pro{etate i sklonite se barem na pet minuta od qudi
koji vam smetaju, a takvih je puno. Osnovna i glavna zatvorska privile-
gija je – biti sam. To je u CZ-u nemogu}e, jer ste u }eliji 24 sata dnevno, a
u zatvoru moète sebi to da priu{tite povremeno. U toj privilegiji usa-
mqewa imao sam prilike da „uìvam” u Zabeli i kad god mi se za to uka-
zala prilika ja sam je koristio.
Osim preko advokata, da li je postojao bilo kakav kanal komunika-
cije sa spoqnim svetom. Kada ste, recimo, prvi put ~uli za zlo~in na Ibar-
skoj magistrali koji se odigrao dva dana nakon Va{e otmice?
– Ta~no je da sam komunikaciju sa spoqnim svetom odràvao preko
advokata i to je posebna pri~a o kojoj èlim da kaèm slede}e. Moji advo-
kati, Dragoqub Todorovi} i Zdenko Tomanovi}, moji su dugogodi{wi pri-
jateqi koji su se ovog posla prihvatili iz ~isto prijateqskih pobuda. Za
400 dana, koliko sam proveo u zatvoru, imao sam preko 250 poseta wih dvo-
jice. Dok sam bio u CZ-u prvo su morali, da bi me posetili, svaki put da
traè dozvolu od istra`nog sudije, pa kad dobiju dozvolu od istra`nog su-
dije, s tom dozvolom do|u u CZ, predaju zahtev za posetu, da ~ekaju 2, 3, 4 pa
283
i 5 sati da bi me videli. Prakti~no, za 7 meseci provedenih u CZ-u ni je-
dan radni dan nije pro{ao bez posete advokata. To je za mene bilo od ne-
procewivog zna~aja i dok sam ìv pamti}u to wihovo samopo`rtvovawe
i odanost koju su pokazali prema meni. Zahvaquju}i tim posetama bio sam
u toku sa svim doga|ajima, kako privatnim koji su me interesovali, tako i
ovim ostalim slu`benim.
Za zlo~in na Ibarskoj magistrali saznao sam 5. oktobra, odnosno
kad sam izveden pred istra`nog sudiju u Palati pravde. Tog dana mi je
pred vratima kancelarije istra`nog sudije Zdenko Tomanovi} rekao da je
upravo tog trenutka u toku sahrana qudi poginulih na Ibarskoj magistra-
li. To me je dodatno potreslo, jer sam za mesec dana, koliko sam imao pri-
like da se poznajem sa Veselinom Bo{kovi}em o wemu stekao izvanredno
mi{qewe. To je bio ~ovek koji je imponovao svojim gospodstvom, vaspita-
wem, inteligencijom, evropskim manirima i sveop{tom utemeqeno{}u. U
Direkciju me je primio na najqudskiji na~in, kao da me je poznavao tri-
deset godina, a da me nijedanput ni jednom re~ju nije pitao ni{ta {to bi
se odnosilo na moje biv{e radno mesto. Na tome, kao i na svemu ostalom,
bio sam mu mnogo zahvalan. Nakon 4 dana i 5 no}i provedenih na saslu{a-
wu, ovaj momenat me je dodatno dotukao, a posebno sam doìveo iznena|e-
we kada sam ~uo {ta mi se stavqa na teret. Naime, 4 dana i 5 no}i sam od-
govarao na jednu vrstu pitawa da bi mi pred istra`nim sudijom odjedan-
put bilo predo~avano ne{to drugo {to nije imalo nikakve veze sa onim
{to sam imao prilike da slu{am tokom tih 96 sati u policiji.
Kako su se prema Vama odnosili ostali osu|enici u Zabeli, ~uvari
i uprava zatvora, da li ste u spletu nepovoqnih okolnosti koje su prati-
le Va{ slu~aj strepeli od eventualnog „nesre}nog slu~aja”, {to je u sredi-
ni kakva je zatvorska uvek bilo mogu}e inscenirati?
– Ogromna ve}ina osu|enika u Zabeli se prema meni pona{ala iz-
vanredno. Medijski je slu~aj bio poznat i qudi su shvatili su{tinu, tako
da sam uìvao simpatije ostalih zatvorenika u Zabeli.
Vratimo se zbivawima pre Va{eg hap{ewa i osude: slu`bu u kojoj
ste proveli 17 godina napustili ste po okon~awu agresije NATO, zbog ne-
slagawa sa pretpostavqenima. Da li ste u razgovoru sa kolegama, od ko-
jih ste mnoge smatrali svojim prijateqima, iznosili svoje planove i ka-
ko je izgledalo to Va{e tragawe za novim zaposlewem?
– Sedamnaest godina sam proveo u resoru Dràvne bezbednosti tru-
de}i se da ~asno i profesionalno obavqam taj posao. Moj razlaz sa reso-
rom Dràvne bezbednosti nastupio je dolaskom Radeta Markovi}a na we-
no ~elo, jer se kao profesionalac nisam slagao sa napu{tawem principa
na kojima se zasniva rad RDB-a i wenim pretvarawem u partijsku slu`bu.
284
Napu{tawe slu`be sam do~ekao kao oslobo|ewe i kao veliko olak-
{awe, jer nisam èleo da u~estvujem u wenom transformisawu u politi~-
ku policiju koja je prakti~no postajala servis dve politi~ke stranke. Taj
proces je, bez ikakvog uvijawa, otpo~eo dolaskom Radeta Markovi}a na ~e-
lo RDB, koji je, da bi ovaj ciq ostvario, odmah na~inio takve kadrovske
rezove kojima je na bitne poloàje doveo poslu{nike. Kompetentnost i
profesionalizam su bili degradirani a osnovni kriterijum za postavqa-
we qudi na rukovode}a radna mesta je bio bespogovorna odanost politi-
ci SPS-a i JUL-a. Pri tome, uop{te nije bilo va`no da li je ta odanost
stvarna ili je kupqena dodeqenim poloàjem, stanom ili luksuznim auto-
mobilom. Samo u takvoj kadrovskoj politici su qudi sumwivih moralnih,
intelektualnih i profesionalnih vrednosti mogli zauzeti zna~ajna me-
sta u Resoru. Jedan od najdrasti~nijih primera za ovo o ~emu govorim je
Milan Radowi} koji je u aprilu 1999. godine postavqen na mesto na~el-
nika Centra RDB za Beograd. Wegovo postavqewe na jedno od najzna~ajni-
jih i najosetqivijih mesta u RDB-u je me|u qudima u Slu`bi koji o profe-
siji znaju sve izazvao pravi {ok. Prosto, svakom profesionalcu u Slu`-
bi je nakon toga bilo jasno da je Slu`ba krenula nekim drugim putem, tra-
siranim neznawem i nekompetencijom.
Mnoge moje kolege su delile moje mi{qewe, ali ili nisu imali al-
ternativu ili nisu imali hrabrosti da krenu mojim putem. Ja sam, pro-
sto re~eno, iza{ao na ulicu i tri i po meseca traìo posao. Svoje plano-
ve i namere sam delio sa qudima koji su mi bili bliski u slu`bi a do me-
sta u Direkciji za gradsko gra|evinsko zemqi{te sam do{ao iskqu~ivo
zahvaquju}i dugogodi{wem prijateqstvu sa Seadom Spahovi}em, tada{-
wim gradskim javnim pravobraniocem koji je zalaù}i svoj autoritet i
kredibilitet koji je imao u krugovima gradske skup{tine u razgovoru sa
Veselinom Bo{kovi}em izdejstvovao moje zaposlewe.
Ovih dana najaktuelnije je upravo pitawe li~ne odgovornosti Rade-
ta Markovi}. Verujete li da }e neko ko s toliko arogancije i daqe provo-
cira javnost uskoro poloìti ra~une za sve ono {to se sa wegovim znawem
ili po wegovom odobrewu dogodilo u dràvi?
– Ostavka na~elnika resora Dràvne bezbednosti je bila jedini lo-
gi~an potez koji je on, da je imao makar minimum li~nog dostojanstva, mo-
rao samoinicijativno da povu~e, jo{ pre mesec dana. Morao je to da ura-
di kao ~ovek koji personifikuje sve ono protiv ~ega se 24. septembra iz-
jasnila ve}ina gra|ana Srbije. S obzirom da on to nije uradio, sasvim je
opravdan i potpuno razumqiv pritisak javnosti da on bude smewen. Mi-
slim da je danas u Srbiji te{ko na}i misle}eg ~oveka koji ne shvata da je
ostajawe Radeta Markovi}a na sada{wem poloàju ko~nica kako defini-
285
tivnom demokratskom preobraàju dru{tva, tako i konkretnom rasvetqa-
vawu tako va`nih doga|aja kao {to su ubistvo Slavka ]uruvije, tragedi-
je na Ibarskoj magistrali i nestanak Ivana Stamboli}a. O~ajni~ka na-
stojawa Radeta Markovi}a da se po svaku cenu odrì na poloàju na~el-
nika resora Dràvne bezbednosti, pri ~emu ne preza ni od najopskurnijih
pretwi, su za mene pokazateq da se on vi{e ne bori samo za tu funkciju,
ve} i za li~nu slobodu.
Ipak, verujem da su neposredno pred nama dani kada }e svako mora-
ti da odgovara za svoja nedela. U tom smislu o~ekujem da }e se i sa RDB kao
va`ne institucije za pravilno funkcionisawe dràve skinuti ìg srama
pod ~ijom se neopravdanom hipotekom nalazi cela slu`ba, i to zbog samo
nekolicine pojedinaca. Ogroman broj pripadnika RDB-a su ~asni i po-
{teni qudi. Siguran sam da oni sa vi{e nestrpqewa nego bilo ko drugi
~ekaju na definitivan odlazak iz RDB-a Radeta Markovi}a i nekolicine
wegovih najbliìh saradnika. Ovo ne pri~am napamet, ve} na osnovu isku-
stva iz proteklih 13 meseci proìvqene golgote. Naime, za sve to vreme,
bilo je mnogo qudi iz Slu`be koji su mi tajnim kanalima doturali poru-
ke da izdrìm i da mom stradawu ima kraja.
Kako Vi vidite neku budu}u, reorganizovanu Slu`bu dràvne bezbed-
nosti, sa koje }e biti skinut ìg srama zbog wenog dosada{weg delovawa
izvan ustavnih i zakonskih okvira?
– Ako govorimo o reorganizaciji RDB, vaàn mehanizam za rad Slu-
`be jeste parlamentarna kontrola koja, me|utim, ne sme biti amortizova-
na nekompetentno{}u poslanika ali ni selekcijom podataka koji se tim
poslanicima koji ~ine parlamentarnu komisiju stavqaju na raspolagawe.
Ja sam radio u Slu`bi dok je ona bila depolitizovana i dok se bavi-
la kontraobave{tajnim poslovima i antiterorizmom. Kao takva, Slu`ba
je bila svojevrsni garant mira u Srbiji i kao takva je zainteresovala po-
liti~ki vrh SPS-a i JUL-a, sa ciqem stavqawa Slu`be pod kontrolu te
dve partije.
To su i uspeli preko Radeta Markovi}a i to je bio momenat zbog ko-
jeg sam ja i napustio Slu`bu i zbog kojeg su i mnoge moje kolege razmi{qa-
le o napu{tawu Slu`be. Kadrovi kao {to su Uro{ [uvakovi} i wemu
sli~ni su samo doprineli pretvarawu Slu`be u servis SPS-a i JUL-a.
Mislim da mora pro}i vreme da kriterijumi za rad u dràvnoj slu-
`bi ne budu poslu{nost i udvarawe politi~kim mo}nicima, ve} iskqu-
~ivo znawe i kompetentnost.
286
MRTVI SPORAZUM
Kada su predstavnici DOS, SPO, i SPS potpisali Sporazum 16.

oktobra, obavezali su se da ispune i stavku ovog Sporazuma koja decidi-
rano glasi: „Potpisnici sporazuma zahtevaju od nadle`nih organa MUP
Srbije da odmah Vi{em sudu u Podgorici isporu~e osumwi~ene za aten-
tat na Vuka Dra{kovi}a, predsednika SPO, u Budvi 15. juna ove godine”.
Javnosti je poznato da je re~ o Du{anu Spasojevi}u i Miletu Luko-
vi}u. Garanti Sporazuma su, zna se, predsednik SRJ dr Vojislav Ko{tuni-
ca i predsednik Republike Srbije Milan Milutinovi}.
Tako|e, deo Sporazuma ~ine i zahtevi za ostavkom Radeta Markovi-
}a na funkciju na~elnika Resora Dràvne bezbednosti, zahtev za ostavkom
predsednika Vrhovnog suda Bal{e Govedarice i republi~kog javnog tuì-
oca Dragi{e Krsmanovi}a.
Od potpisanog Sporazuma, ispo{tovan je samo deo koji se odnosi na
ostavke Govedarice i Krsmanovi}a, a u~esnici u atentatu na Vuka Dra-
{kovi}a nisu isporu~eni podgori~kom Vi{em sudu. Rade Markovi} nije
podneo ostavku, niti je razre{en du`nosti.
Ve} na prvom sastanku koji su koministri MUP Srbije Boò Pre-
levi}, Stevan Nik~evi} (obojica nestrana~ke li~nosti) i Slobodan To-
movi} (SPS ga predloìo za ovu funkciju) odràli sa Radetom Marko-
vi}em, koministri Prelevi} i Nik~evi} su, po{tuju}i odredbe Sporazu-
ma, zatraìli Markovi}evu ostavku. Ubrzo nakon toga, u {iroj demokrat-
skoj javnosti stvoren je talas zahteva za Markovi}evom smenom tako {to
se akciji pridruìo „Otpor”, mnoge nevladine organizacije, politi~ke
eminentne li~nosti. Povodom zahteva za ostavkom i brojnih napisa u
{tampi, 1. novembra odràn je sastanak trojice koministara sa Radetom
Markovi}em, na kojem se on poàlio da je kampawa za wegovu ostavku „ve-
liki pritisak na wega i wegovu porodicu”, da ti napisi po {tampi „do-
vode wega u vrlo neugodnu situaciju”. Nije propustio i da se malo „pohva-
li”, rekav{i da mu se zbog svega {to se de{ava obra}aju „raznorazni pri-
jateqi” i nude pomo}. Zapravo, definisao ih je kao „qude iz podzemqa, ko-
ji ga oslovqavaju sa „{efe” i nude mu pomo}”, tako {to pitaju kome treba
da se osvete, koga da uklone, ili, kako Markovi} kaè, „kome treba da je-
bu mater”.
Kada je Markovi} napustio ovaj sastanak, trojica koministara su se
konsultovali. Slobodan Tomovi} je rekao da je o navedenom sastanku i we-
govom toku usmeno obavestio predsednika Vlade Milomira Mini}a, ko-
287
ji je, ina~e, i wegov strana~ki drug. Tomovi} je smatrao da Mini}a o to-
me nema potrebe pismeno obave{tavati.
Koministar MUP Srbije Stevan Nik~evi} podneo je 8. novembra
krivi~nu prijavu protiv Radeta Markovi}a. Na konferenciji za novina-
re, koju je prvih dana novembra odrào Boò Prelevi}, re~eno je da }e se
izvr{iti reorganizacija MUP, koja podrazumeva i odre|ene kadrovske
promene. Koministar Nik~evi}, na konferenciji za novinare odrànoj
povodom podno{ewa krivi~ne prijave protiv Radeta Markovi}a, izjavio
je da apsolutno podràva predlog koministra Prelevi}a da bude sa funk-
cije smewen i {ef beogradskog MUP-a general Branko \uri}.
Kao jedan od kqu~nih elemenata za takvu odluku izneta je ~iwenica
o \uri}evoj subjektivnoj odgovornosti u nepostupawu u slu~aju isporu~e-
wa izvr{ilaca atentata na Vuka Dra{kovi}a. Du{ana Spasojevi}a, koji
je tog momenta bio dostupan SUP Beograda, Branko \uri} je pustio, iako
je po zahtevu Vi{eg suda u Podgorici za to lice eksplicitno traèno is-
poru~ewe.
Koministri MUP Srbije Nik~evi} i Prelevi} su u vi{e navrata
predvi|ali {ta }e nastupiti u MUP Srbije ako Rade Markovi} ne podne-
se ostavku. Upozoravali su da }e do}i, na odre|en na~in, do takozvanog
„belog {trajka” u MUP Srbije, da }e se, nakon perioda koji je nastupio
posle izbora, kada su i razne kriminogene sredine mirovale ~ekaju}i da
vide {ta }e se desiti, nakon toga aktivirati, da }e do}i do novih krivi~-
nih dela i porasta kriminaliteta, te da nesre|eno stawe unutar MUP Sr-
bije pogoduje takvim pojavama.
Doga|aji koji su se nakon ovih upozorewa odvijali, potvrdili su, na
àlost, ove sumwe i pretpostavke. Poznato je da se desio niz krivi~nih
dela, koja do sada nisu u ovoj meri bila prisutna kod nas: otmica sudije
Simeunovi}a, otmica osmogodi{weg Stefana @ivojinovi}a, sina teni-
skog asa Bobe @ivojinovi}a i Lepe Brene, koja zvani~no nije prijavqena
MUP Srbije…
Od 5. novembra ni{ta se ne zna o Vuku Baja{evi}u, ro|enom bratu
Bojane Kova~evi}, supruge pokojnog Vlade Trefa… Treba imati na umu i
~iwenicu da je nedavno na vrlo ~udan na~in oteta velika koli~ina nov-
ca, vi{e od 4 miliona maraka, koje su radnici obezbe|ewa jedne beograd-
ske banke nosili prema jugu Srbije. Otmica je izvr{ena u blizini Bubaw
potoka. Rade Boòvi}, kojeg je Vi{i sud u Podgorici traìo zbog poku-
{aja ubistva, a MUP Srbije uhapsio pri poku{aju prelaska granice pre-
ma Horgo{u, u nameri da ga isporu~i MUP Crne Gore, otet je iz autobu-
sa koji je zustavqen, a tom prilikom su razoruàna dvojica pripadnika
MUP Srbije!
288
Posebna pri~a oko neisporu~ivawa atentatora na Vuka Dra{kovi-
}a vezana je za pritisak na bra~ni par Dra{kovi}, kojem svakodnevno sti-
ù prete}i anonimni telefonski pozivi i koji su u~estali blokadom ra-
da MUP Srbije, a koju je jasno isprovocirao Branko \uri}.
„Kada sam dobio i zvani~nu informaciju da se gospodinu Dra{ko-
vi}u preti od strane qudi koji su ume{ani u atentat u Budvi, preduzeo sam
konkretne mere da se identifikuju lica koja prete,” obja{wava Stevan
Nik~evi}. „Zbog tehni~kih nemogu}nosti, to je do sada bilo odlagano, ali
je MUP Srbije, u saradwi sa nekim drugim ministarstvima unutar Vlade,
preduzeo konkretne mere da identifikuje lica koja takvim na~inom ugro-
àvaju Vuka i Danicu Dra{kovi}. Jasno je da oni prete bra~nom paru Dra-
{kovi} samo zato {to se predsednik SPO bori za svoja prava, a to je da se
istina o poku{aju atentata na wega u Budvi istera na videlo.”
NOVA VLAST [TITI UBICE

(3. decembar 2000.)
I ~etrdeset meseci posle zlo~ina ~etvorostrukog ubistva na Ibar-

skoj magistrali, {ef DB Srbije Radomir Markovi}, {ef DB Beograda
Milan Radowi} i ostali predvodnici Milo{evo}evih eskadrona smrti
drè svoje funkcije i nedostupni su pravdi.
Dolaskom nove vlasti, koja sebe naziva demokratskom, za Veska,
Zvonka, Vu~ka, Gagu, za wihove porodice, kao i za porodice jo{ hiqada
`rtava teroristi~kog reìma u Srbiji, ni{ta se nije promenilo.
[tite}i ubice, novi vlastodr{ci ispisuju optu`nicu i protiv se-
be, koja ne zastareva i za koju }e da odgovaraju.
GENERAL ILI] I „NESALOMIVI”

(7. decembar 2000.)
Srpski pokret obnove je za formirawe specijalnih odreda polici-

je za otkrivawe i hap{ewe po~inilaca i nalogodavaca mnogih ubistava i
zlo~ina u Srbiji. Ti odredi, me|utim, moraju biti sastavqeni od vrhun-
skih profesionalaca, koji }e slu{ati samo zakon, i kojima ne mogu koman-
289
dovati sada{wi ~elnici policije, kao {to je general-major Dragan Ili},
koji se javnosti predstavqa kao {ef specijalnih jedinica, iako one nisu
ni osnovane, niti su Prelazna Vlada Srbije i koministri MUP-a ikada
Ili}a postavili na tu funkciju.
Taj srpski samozvani Eliot Nes nimalo slu~ajno u svojim izjavama
za javnost, kada navodi zlo~ine koje }e wegovi qudi da rasvetle, uop{te
ne spomiwe zlo~in ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, iako
dobro zna ko stoji iza tog akta dràvnog terorizma. Naime, wegova supru-
ga je bila {ef Odeqewa za specijalnu, odnosno tajnu, evidenciju vozila u
posedu DB Srbije.Sutradan po zlo~inu na Ibarskoj magistrali, agenti
Radomira Markovi}a upali su u to odeqewe, zaplenili svu dokumentaci-
ju, a Ili}eva supruga je raspore|ena na drugo radno mesto. Advokati Srp-
skog pokreta obnove su 21. novembra pro{le godine pismeno zatraìli
weno saslu{awe pred istra`nim sudijom u Lazarevcu, ali ona do danas
nije ni pozvana da svedo~i.
Kriju}i sve ovo od javnosti, general Ili} dokazuje da on nikad ne
moè voditi „nesalomive odrede srpske policije”, jer se i sam mora na-
}i na meti „nesalomivih”.
NEMA OSTAVKE ZA POÎWENE ZLOÎNE

(26. januar 2000.)
Ju~era{wa ostavka {efa DB Srbije Radomira Markovi}a ne sme bi-

ti i ostavka od su|ewa za po~iwene zlo~ine. On mora da odgovara za ubi-
stvo novinara Slavka ]uruvije, za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj ma-
gistrali, za otmicu i verovatno ubistvo Ivana Stamboli}a, kao i za jo{
nekoliko stotina ubistava gra|ana Srbije.
Radomir Markovi} je DB Srbije, odnosno deo te Slu`be, bio pretvo-
rio u teroristi~ku organizaciju, koja je ubijala gra|ane Srbije i spre-
~avala istragu i re~ pravde, {to je utvrdio i Anketni odbor Skup{tine
Srbije, zaduèn i ovla{}en da utvrdi ~iwenice ubistva ~etvorice funk-
cionera SPO, 3. oktobra 1999.godine.
Zbog sli~nih zlo~ina, sud u Ninbergu je Hitlerov Gestapo progla-
sio za zlo~ina~ku organizaciju. Na{ sud je duàn da za zlo~ina~ku orga-
nizaciju proglasi eskadrone smrti kojima je komandovao Radomir Marko-
vi}, a na wemu je -ako se, poput Gebelsa, ne ubije pre su|ewa– da odgovo-
ri od koga je dobijao naloge za zlo~ine.
290
ZABORAVQENA OBAVEZA
(11. februar 2001.)
Odmah po izboru nove vlade Srbije, i premijer i ministar pravde i

ministar policije, javno su preuzeli obavezu da }e „najduè u roku od me-
sec dana” biti otkriveni po~inioci i nalogodavci ~etvorostrukog ubi-
stva na Ibarskoj magistrali i ubice Slavka ]uruvije, kao da }e biti ra-
svetqeno i ko je kidnapovao Ivana Stamboli}a i da li je biv{i predsed-
nik Srbije jo{ ìv.
Od tada je pro{lo dvadeset dana, a preuzetu obavezu vi{e i ne spo-
miwu, iako je -kada je re~ o zlo~inu na Ibarskoj magistrali-istraga ve}
odavno utvrdila sve i potrebno je samo izdati naloge za hap{ewe.
ROKOVI KAO IZGOVOR

(21 . februar 2001.)
Neprivo|ewe pravdi nalogodavaca i po~inilaca zlo~ina dràvnog

terorizma nad stotinama gra|ana Srbije, za vreme vladavine Slobodana
Milo{evi}a, posledica je svakovrsne kolaboracije nove vlasti sa onima
koji su bili komandni deo jedne zlo~ina~ke ma{inerije.
Da nije tako, odgovorni za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj ma-
gistrali, ubistvo Slavka ]uruvije i zlo~ina nad Ivanom Stamboli}em
bili bi uhap{eni sutradan po izboru nove Vlade Srbije, i to na osnovu
ve} utvr|enih i na{oj javnosti poznatih ~iwenica.
Rokovi za otkrivawe krivaca i razni drugi izgovori sluè onima
koji, jo{ od 5. oktobra, od pravde {tite i Milo{evi}a i wegove koman-
dante zlo~ina.
291
„Borba”, 14. oktobar 2000. godine
292
„Danas”, 23. oktobar 2000. godine
293
„Ve~erwe novosti”, 25. oktobar 2000. godine
„Blic”, 11. novembar 2000. godine
294
„Blic”, 11. novembar 2000. godine
295
„Borba”, 9. novembar 2000. godine
„Nezavisna svetlost”, 17-24. novembar 2000. godine
296
II
HAP[EWA
I SELEKTIVNA
ISTRAGA
(Od 24. februara do 11. oktobra 2001.)
297
298
HAP[EWE UBICA
U petak uve~e, 24. februara 2001, svi doma}i i vode}i svetski elek-
tronski mediji prekinuli su svoje redovne programe i, pod oznakom „hit-
no”, javili da je u Beogradu uhap{en Radomir Markovi}, doskora{wi {ef
Dràvne bezbednosti Srbije i jedan od najbliìh saradnika biv{eg pred-
sednika Slobodana Milo{evi}a. Uhap{en je „oko 19,30 ~asova, u svojoj ku-
}i”, javile su svetske agencije.
„[ef Milo{evi}eve tajne slu`be li{en je slobode zbog toga {to je
u oktobru 1999. godine organizovao poku{aj ubistva Vuka Dra{kovi}a,
lidera Srpskog pokreta obnove, tada vode}e opozicione stranke u Srbi-
ji i deset godina najozbiqnijeg protivnika Milo{evi}evog reìma. Dra-
{kovi} je, ~udom nekim, izbegao smrt, ali su ~etvorica wegovih najbli-
ìh saradnika, a me|u wima i ro|eni brat Dra{kovi}eve supruge, bukval-
no masakrirani”, objavila je vode}a svetska TV-mreà CNN.
Doma}a agencija „Beta” saop{tila je da je uhap{en i {ef beogradske
policije, general Branko \uri}.
Iste ve~eri, u 22 ~asa, u Vladi Srbije odràna je vanredna konfe-
rencija za {tampu. Novinarima su se obratili ministar pravde Vladan
Bati} i {ef poslani~kog kluba vladaju}e koalicije DOS êdomir Jova-
novi}.
„Protiv Radomira Markovi}a, biv{eg na~elnika Resora Dràvne
bezbednosti Srbije, danas je pokrenut postupak za sprovo|ewe istrage,
zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva, po ~lanu 47,
stav 2, ta~ka 6, Krivi~nog zakona, kao i falsifikovawe dokumenata o ne-
sre}i koja se dogodila 3.oktobra 1999.godine na magistralnom putu Beo-
grad-â~ak, u kojoj su ìvot izgubila ~etiri lica”, rekao je Bati}.
„Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu – precizirao je on – na
osnovu krivi~ne prijave MUP-a Srbije, zatraìlo je od istra`nog sudi-
je Okru`nog suda sprovo|ewe istrage protiv Radomira Markovi}a, kao i
jo{ dvojice radnika MUP-a, zbog istog dela, ubistva, odnosno namernog
izazivawa saobra}ajne nesre}e „Mercedesovim” kamionom u vlasni{tvu
299
MUP-a Srbije, kada su poginuli Veselin Bo{kovi}, Zvonko Osmajli},
Vu~ko Rako~evi} i Dragan Vu{urovi}, visoki funkcioneri SPO-a.”
Bati} je odbio da otkrije imena jo{ dvojice uhap{enih, uz obja{we-
we da su „ta lica nepoznata javnosti.” On nije ni potvrdio ni demanto-
vao vest o hap{ewu generala Branka \uri}a.
„U toku je intenzivno saslu{awe i o~ekujem da istraga bude zavr{e-
na vrlo brzo, za dva-tri dana”, rekao je ministar pravde i time {okirao
sve poznavaoce prava.
„Za krivi~no delo, za koje su osumwi~eni Radomir Markovi} i jo{
dvojica radnika MUP-a Srbije, Zakon predvi|a smrtnu kaznu, a najmawa
kazna koja se moè izre}i je 10 godina zatvora” saop{tio je on.
„Ovo je veliki dan za pravdu. Izjavqujem sau~e{}e porodicama ubi-
jenih na Ibarskoj magistrali,” rekao je êdomir Jovanovi}.
„Vlada Srbije je obe}ala da }e joj jedan od prioriteta biti afirma-
cija pravne dràve, a u okviru toga borba protiv kriminala i rasvetqa-
vawa ubistava, pa je dana{we hap{ewe dokaz da ispuwavamo ono {to smo
i obe}ali. Ulazimo u odlu~nu borbu, u kojoj niko ne}e biti nedodirqiv i
oslobo|en odgovornosti” – naglasio je ministar pravde Vladan Bati}.
Odmah po zavr{etku konferencije za {tampu u Vladi Srbije, agen-
cija „Beta” zatraìla je komentar od Vuka Dra{kovi}a. On je rekao:
„Dobro je {to su uhap{eni, ali za{to nisu uhap{eni ve} 6. oktobra
pro{le godine? Postavqa se pitawe odgovornosti onih koji su ih {titi-
li tri i po meseca i omogu}ili im, verovatno, da uklone tragove mnogih
zlo~ina.
[to se ti~e ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, sve je
bilo dokazano jo{ pre 5. oktobra pro{le godine. Prikupqeni dokazi
Pravno-ekspertskog tima SPO su neumoqivi i neoborivi i, u ovom slu-
~aju, ubice nisu mogle da uklone svoje tragove.
Sa pravdom moraju da se suo~e i svi ostali ume{ani u zlo~in na
Ibarskoj magistrali, bez obzira da li je re~ o izvr{iocima, organizato-
rima, onima koji su u MUP-u, tuìla{tvu, carini ili na bilo koji dru-
gi na~in sabotirali istragu i {titili ubice.
Ne smemo zaboraviti da je poubijano jo{ na stotine gra|ana Srbi-
je. Ne zaboravimo Slavka ]uruviju, ne zaboravimo Ivana Stamboli}a, ne
zaboravimo nijednu `rtvu. Pravdi ne sme da umakne ni vrhovni nalogo-
davac zlodela.”
Tek dva dana po hap{ewu Radomira Markovi}a, istra`ni organi sa-
op{tili su imena one „jo{ dvojice nepoznatih javnosti.”
Nenad Ili}, zvani „Glavowa”, ro|en 1974. u Jagodini, vozio je kami-
on kojim je po~iwen masakr na Ibarskoj magistrali.
300
Nenad Bujo{evi}, zvani „Rambo”, ro|en 1969. u Lazarevcu, navodio
je Ili}a, izdaju}i mu nare|ewa iz belog kombija.
Wihove fotografije nisu objavqene i lica terorista javnosti }e bi-
ti pokazana tek 11. oktobra, kada je po~elo su|ewe.
Saop{teno je da su obojica wih pripadnici „Jedinice za specijalne
operacije” (JSO), Resora Dràvne bezbednosti Srbije, ~iji je komandant,
i u vreme zlo~ina i u vreme hap{ewa Ili}a i Bujo{evi}a, bio pukovnik
DB Milorad Lukovi}, zvani „Legija”. Koristio je i prezime Ulemek i jo{
jedan nadimak – „Cema”.
Tre}i automobil, verovatno marke „Golf”, koji je, odmah po zlo~i-
nu, preuzeo voza~a kamiona-ubice, nije ni spomenut. Tako se istraga, ve}
na po~etku, pokazala kao selektivna.
Na konferenciji za {tampu, odrànoj 27. februara u sedi{tu SPO,
Vuk Dra{kovi} je rekao:
„Ovo nisu obi~ne ubice i obi~ni teroristi. Re~ je o dràvnim ubi-
cama i teroristima koje je organizovala, instruisala dràva – wen vrh,
i davao im naloge za likvidacije gra|ana Srbije. Tih likvidacija, za po-
sledwih nekoliko godina, bilo je nekoliko stotina. Po Srbiji je poseja-
no od tih dràvnih eskadrona smrti mnogo Ibarskih magistrala, mnogo
grobova. Ko je ubio Slavka ]uruviju? Setimo se i biv{eg predsednka Sr-
bije Ivana Stamboli}a. Ko ga je oteo, gde je, da li je ìv? O tome se ni{ta
ne zna. Ovoj stra{noj ~iwenici, pla{im se, ne pridaje se odgovaraju}i
zna~aj nego se i sada, osle hap{ewa Radomira Markovi}a, celom slu~aju,
u najve}em delu na{e javnosti, u najve}em broju na{ih medija, pridaje kri-
minalni zna~aj, povremeno sa elementima horora ili zabave. To zna~i da
jo{ kod nas nije zaìvela op{ta svest: da je qudski ìvot, vrhunska vred-
nost, da je sloboda qudskog ìvota temeqna sloboda, i da je obaveza drà-
ve da {titi qudske ìvote temeqna obaveza. Ako nema te slobode, nema
nikakvih drugih sloboda, i bojim se da kod nas nije zaìvelo ovakvo op-
{te uverewe.
Sa tim neshvatawem zla, wegove opasnosti i dimenzija, SPO se su-
o~io odmah posle Ibarske magistrale. @eleo bih da podsetim da smo, od
jednog broja medija i od javnosti, gotovo bili anatemisani zbog toga {to
smo istraìvali, {to smo secirali zlo~in i dali prvi pravu dijagnozu
da nam je dràva u razbojni~kim rukama, da je Srbija Slobodna Milo{e-
vi}a postala zemqa organizovanog dràvnog terorizma. Nije Milo{evi-
}eva policija upala u „Studio B” ni zbog ~ega drugoga nego da bi zausta-
vila tu istinu koja je sa ekrana „Studija B” i{la ne samo kada je re~ o zlo-
~inu na Ibarskoj magistrali, nego i o drugim zlo~inima i lidvidacija-
ma qudi.
301
Kada je ubijen Slavko ]uruvija, u na{im novinarskim krugovima
vladao je muk. Koliko se se}am, tada sam, iako sam bio potpredsednik Sa-
vezne vlade, dao dijagnozu, odmah po ]uruvijnom ubistvu: u pitawu je akt
organizovanog dràvnog terorizma. I to javno, na „Studiju B”, nekoliko
meseci pre Ibarske magistrale.
Pogledajmo kako reaguje Ukrajina zbog ~iwenice da je predsednik
Ku~ma u jednim novinama doveden u vezu sa likvidacijom jednog poznatog
ukrajinskog novinara. Svi mediji u Ukrajini, nacija, ne samo opozicija,
digli su se na noge, i Ku~ma je doveden u situaciju da moli agente Ef-Bi-
Aja da do|u da istraè, ne bi li nekako od wega otklonili sumwu. Sumwu
da je kao {ef dràve imao udela u ubistvu jednog gra|anina svoje drà-
ve. Ovo je kwu~na stvar. Letos je u Velikoj Britaniji nestala devoj~ica Sa-
ra. Nije bilo medija u Britaniji a da danima to nije bila centralna tema.
Dete je na|eno, masakrirano, naravno ne od strane dràve ve} od nekog
ubice bolesnog uma, ali qudskom ìvotu se u svim zemqama sveta u kojima
postoji demokratija, u kojima postoji ìv hri{}anski i qudski moral,
pridaje centralna va`nost.
Bojim se da to ovde nije slu~aj. Ne sme se ~ekati da padne vlast, da
bi se onda razotkrivali zlo~ini vlasti. Javnost, politi~ke stranke, sva
udruèwa moraju da budu kontrolori i za{titinici osnovnoga dobra, a
to je sloboda qudskog ìvota i qudski ìvot. Zamislite da se sada nova
vlast drzne da u~ini ne{to sli~no i da onda }utimo i ~ekamo da ta vlast
padne i do|e neka druga, pa da razotkrivamo wene krvave tragove. Ina~e,
uveren sam da Ibarska magistrala i ostali sli~ni zlo~ini u Srbiji ni-
su mogli biti ~iweni bez naloga sa najvi{eg dràvnog mesta, odnosno da
su glavni nalogodavci bili Slobodan Milo{evi} i wegova supruga.”
Istraga je poverena istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu,
Neboj{i @ivkovi}u.
Optu`nicu zastupa zamenik Okru`nog javnog tuìoca, Milun Dra-
gutinovi}.
Istra`ni sudija saslu{ao je Radomira Markovi}a, Nenada Ili}a
i Nenada Bujo{evi}a 24. februara 2001, i odredio im pritvor „zbog kri-
vi~nog dela ubistva, iz ~lana 47, stav 2, ta~ka 6, Krivi~nog zakona Repu-
blike Srbije, u vezi ~l. 2 Krivi~nog zakona SRJ, a u odnosu na okrivqe-
nog Radomira Markovi}a i zbog krivi~nog dela falsifikovawa slu`be-
ne isprave iz ~lana 248, stav 3, u vezi stava 2 i 1, Krivi~nog zakona Re-
publike Srbije.”
Tokom istrage, koja je trajala skoro {est meseci (od 24. januara do
15. avgusta 2001.), okrivqeni su ponovo saslu{avani: Markovi} 26. apri-
la, Ili} 30. aprila i Bujo{evi} 14. avgusta 2001.
302
Obavqena su i me|usobna suo~ewa okrivqenih, kao i suo~ewe Rado-
mira Markovi}a sa Mihaqom Kertesom i policijskim generalom Dragi-
{om Dini}em.
Svim tim saslu{awima i suo~ewima prisustvovali su i branioci
okrivqenih, dok je advokatima porodica ubijenih to bilo onemogu}eno,
sa obrazloèwem da je „takav zakon”.
Pravni zastupnici porodica ubijenih nisu mogli da prisustvuju ni
saslu{awima svedoka.
Istraga je, 24. jula 2001, pokrenuta i protiv Milana Radowi}a, {e-
fa Resora DB za Beograd, u vreme zlo~ina na Ibarskoj magistrali. Wemu
je odre|en pritvor zbog toga {to je 3. oktobra 1999. godine „izvr{io kri-
vi~no delo ubistva iz ~lana 47, stav 2, ta~ka 6, Krivi~nog zakona Repu-
blike Srbije, pomagawem, u vezi ~lana 24 Krivi~nog zakona SRJ.”
303
304
SASLU[AWA OKRIVQENIH
NENAD ILI]:
(24. februar 2001.)
„Razumeo sam navode zahteva za sprovo|ewe istrage, odbranu }u izne-

ti u prisustvu angaòvanog branioca, advokata Sobodana Milivojevi}a.
Se}am se kriti~nog doga|aja. Ja sam okrivqenog Bujo{evi}a upoznao
januara 1997, kada je po~eo kurs za prijem u jedinicu u kojoj sam posle i
bio. On je tada bio instruktor i kada sam rekao da sam ga upoznao, ja sam
ga tada u stvari prvi put i video. Posle kursa, marta meseca 1997, pri-
mqen sam u tu svoju jedinicu posebnih namena, koja je ina~e ustrojena vi-
{e vojno nego policijski, ali policijski samo po sebi pri centru Resora
DB. Kada sam primqen u jedinicu traèni su i podaci o nama, pa sam na-
pisao da posedujem B, C i E kategoriju, jer sam ranije vozio kod jednog pri-
vatnika. Zbog ovoga sam, a ne zbog toga {to sam za vreme dok je moja jedi-
nica bila na Kosovu ponekada vozio kamionom vojni materijal, do{ao na
glas kao neko ko zna da vozi kamion.
Posle NATO bombardovawa na{a jedinica je povu~ena u Beograd i
stacionirana je u Institutu za bezbednost na Bawici, a imali smo zada-
tak da obezbe|ujemo pojedine objekte odre|enih lica, konkretno znam da
smo bili na nekim objektima kod Zvezdinog stadiona i sli~no. U to vreme,
mada se prethodno sa wim nisam druìo, sreo sam se na Sewaku sa Bujo{e-
vi}em, koji me je u razgovoru pitao da li znam da vozim kamion, na {ta sam
odgovorio da mogu to da radim ali na kra}im relacijama, pa je on samo
rekao da je to dobro da posle ne bi bilo sporno. Pitao sam {ta to zna~i,
ali sam pomislio da treba opet neki materijal da vozim. Me|utim, posle
nedequ-dve javio mi se Bujo{evi} i rekao da odemo do grada da popri~a-
mo, a kada smo se na{li rekao je da on ima saznawe o nekom licu koje je ve-
za za novac, naoruàwe, drogu i uniforme za [iptare, da ima i u MUP-u
svoje kanale, tako|e i u Vladi, a da radi i za zapadne obave{tajne slu`be.
305
Tada je rekao da ga treba staviti pod na{u kontrolu, da ga uklonimo sa
tog mesta i da u tom treba da u~estvuje {to mawe qudi i sa {to mawe buke
da se to uradi, da bi se videlo ko }e da se angaùje za to lice.
Mi nikada sli~no nismo radili, bili smo ~isto vojna formacija, pa
mi nije bilo jasno o ~emu se radi, ali tada u tom razgovoru nije bilo ni
re~i o likvidaciji ve} samo da to moramo mi da radimo jer se nama vi{e
veruje. Na tome se zavr{ilo, da bi posle nekog vremena Bujo{evi} mene
ponovo pozvao i rekao da je to lice u Beogradu i da bi trebalo da se ja pre-
pre~im kamionom, pa }e on da ga uzme pod svoje. Ni{ta mi nije bilo jasno
i glasno sam razmi{qao da se povu~em, ali mi je Bujo{evi} rekao da ne mo-
è jer smo sada ve} zagrizli. Meni je sve to izgledalo veliko i Bujo{evi}
mi je pojasnio da }e on da pokupi to lice, a po{to mu se ja prethodno pre-
pre~m da produìm svojim putem.
Posle toga je opet pro{lo neko vreme i jednog dana mi se Bujo{evi}
javio i rekao da tog dana ili sutradan ono lice dolazi u Jugoslaviju i da
treba na izlazu sa aerodroma da se popre~imo. Rekao mi je gde }e da bude
taj kamion, da se nalazi na parkingu Instituta za bezbednost u krugu In-
stituta, u obodu u {umi, i da }e da bude otkqu~an. Rekao je da odem da po-
gledam to vozilo da li je ispravno. Po{to sam i sme{ten u Institutu,
oti{ao sam do parkinga i odmah sam prepoznao taj kamion, po{to su na
parkingu bila dva ve}a {lepera, a na kraju je bio jedan mawi kiper, prak-
ti~no zadwi u redu, a i Bujo{evi} mi je rekao da je taj kamion zadwi u re-
du. Bio je to kamion marke „Mercedes” zelene boje, bio je otkqu~an, u{ao
sam u kamion da vidim mogu li da se sna|em i uop{te da se upoznam sa tim
kamionom. Kqu~ je bio u kontakt bravi vozila, nakon toga sam ja ~ekao
Bujo{evi}a na Institutu i on je istog dana predve~e do{ao i rekao da tre-
ba da krenemo, s tim da sam ja kamionom i{ao napred, a on nekim xipom
iza, precizno je rekao da treba da se okrenemo ka Beogradu i zaustavimo u
ùtoj traci na auto-putu gde bude pogodno, pa smo se na odvajawu za Sur-
~inski aerodrom na petqi okrenuli u pravcu Beograda i zaustavili u ù-
toj traci. Svako je sedeo u svom vozilu, i ve} je bio mrak kada mi je tele-
fonom Bujo{evi} rekao da krenem polako i da treba da se prepre~im auto-
mobilu marke „Audi” koji je zaista imao specifi~na svetla. Me|utim,
obe trake su bile zauzete, mislim na sredwu i levu traku. „Audi” je i{ao
sredwom trakom i zbog gu`ve nije i{ao brzo i zbog toga nisam mogao da
mu se do kraja popre~im, ve} kada sam pre{ao u sredwu traku on je priko-
~io i pretekao me sa desne strane. Tada je Bujo{evi} telefonom rekao:
„Sklawaj se i vrati kamion gde je bio.”
Nakon ovoga sam se trudio da se sa wim ne vi|am, ali krajem septem-
bra me je ponovo pozvao, bila je to ista stara pri~a o tom neprijatequ i
306
da je neko odlu~io da se to sada odradi, da mi to moramo da odradimo, da
idemo i na gaèwe, a ako to mi ne uradimo neko drugi }e to da uradi i ko
zna {ta }e biti sa nama. Shvatio sam da je ovo ve} varijanta gde se ide na
fatalniji ishod, nije me ni interesovalo koje je to lice i zbog ~ega idemo,
ali sam pitao Bujo{evi}a zbog ~ega to mi moramo da uradimo i samo nas
dvojica. On je rekao da }emo to sada da odradimo i verovatno nikada vi{e
tako ne{to ne}emo da radimo. Nikada Bujo{evi}a nisam pitao ko je taj
neko ko odlu~uje {ta da radimo i kada, niti mi je to Bujo{evi} ikada re-
kao. Razgovor je zavr{en time da me Bujo{evi} nazove kada bude trebalo
da se krene u akciju.
Datume ne pamtim, ali posle par dana oko 7 sati ujutru, pozvao me je
Bujo{evi} i rekao je da treba da se na|emo na Institutu, s tim da sam ja
ve} tamo bio jer smo tamo bili sme{teni kao jedinica. Ubrzo je do{ao i
rekao da neprijateq kre}e autom na jug, najverovatnije Ibarskom magi-
stralom i da je potrebno da ga spre~imo u tome da stigne na jug i da je u
pitawu isti „Audi” kao i prethodno kod Sur~ina. Odlu~ili smo da to
u~inimo u blizini Lazarevca, jer je to mesto blizu Beograda pa moèmo
brzo da se vratimo natrag. Oko pet sati smo krenuli, Bujo{evi} kombijem
a ja istim onim zelenim kamionom. Taj kamion je bio to jutro na parkingu
na istom mestu kao i kada sam ga uzeo prethodno za Sur~in, a od tog sur-
~inskog doga|aja pa do polaska ka Lazarevcu nisam obra}ao pa`wu gde je
taj kamion, nisam ni i{ao na parking jer sam hteo da sve to zaboravim.
Ja sam kamionom i{ao napred, a kombijem iza mene Bujo{evi}. Negde kod
Lazarevca smo se okrenuli na Ibarskoj ka Beogradu, na jednom pro{ire-
wu smo stali. Ja sam pre{ao u kombi kod Bujo{evi}a, tako smo sedeli par
sati i negde oko 12-12,30 ~asova wemu je zazvonio mobilni telefon. Sa dru-
ge strane sam ~uo neki glas, viku i re~i: „Kre}ite, {ta ~ekate, samo {to
nije stigao”. Ja sam odmah oti{ao u kamion i krenuo ka Beogradu, a Bujo-
{evi} je ostao u kombiju iza mene. Nisam pre{ao ni 400-500 metara, kre-
tao sam se brzinom mawom od 40 km na ~as, kada sam video u daqini da mi
dolazi u susret „Audi”. Pitao sam se da li je to taj „Audi”, ali su se iza
wega pojavila u daqini jo{ par vozila drugih maraka pa sam krenuo da se
prepre~im tom „Audiju”. Meni nije bila namera da ga pregazim. Po mojoj
proceni „Audi” je i{ao relativno brzo, 100-120 km na ~as, a kada je bio na
400 metara od mene voza~ „Audija” mi je blicnuo, ja sam polako ulevo u{ao
u wegovu stranu, po{to brzo i nisam mogao da skrenem a onda sam po~eo da
ko~im jer sam se kretao ulevo, pa da ne bih kamionom sleteo u jarak s leve
strane. Na 10-15 metara od mene je po~eo da ko~i voza~ „Audija”. Tu je, u
mom pravcu kretawa od juga do kanala, bio otprilike jedan metar slobod-
nog prostora, pro{irewe, pa je voza~ „Audija” poku{ao da to iskoristi
307
i da se provu~e ali nije uspeo, do{lo je do udarca u kamion i „Audi” se
prakti~no odbio od kamiona i sleteo u kanal. U trenutku kontakta, ja sam
se jo{ kretao a trenutak kasnije sam zaustavio kamion. Tek tada sam video
da se iz pravca Beograda meni pribliàva jo{ ve}om brzinom drugo vozi-
lo, voza~ je poku{ao da ga zaustavi, me|utim to vozilo je podletelo pod ka-
mion kojim sam upravqao, a koji je bio zaustavqen ve} na ivici kanala.
Znao sam da su posledice stra{ne, ali i ja i Bujo{evi} smo bili svesni
da je od nas traèno da se ta pri~a zavr{i, iza{ao sam iz kamiona i pri-
metio jednog ~oveka koji je le|ima bio naslowen na „Audi”, nisam ga pre-
poznao ali sam pomislio da je dobro da je bar neko preìveo. Onda sam
pobegao kroz neku wivu sa kukuruzom i preko vo}waka. Tu sam se zadrào
pola sata da se smirim, a onda oti{ao u Lazarevac da na|em prevoz do Be-
ograda i jednim taksi vozilom do{ao u Beograd. U Beogradu me je ubrzo
nazvao Bujo{evi} i pitao da li sam dobro, na {ta sam ja rekao da jesam
ali ni{ta drugo nije dobro. Odgovorio je da nema veze da treba da se
sklonim neko vreme i ja sam oti{ao kod tetke u Kragujevac. Tek tamo,
preko televizije sam saznao {ta se desilo i shvatio sam koji ~ovek je na-
ma bio ciq.
Posle par dana me je Bujo{evi} pozvao da do|em na posao i ja sam se
vratio pa mi je rekao: „Sa ovakvom tajnom uvek se ide u grob, koliko je ~u-
va{ i ona ~uva tebe”. Rekav{i da treba da }utim i da vidimo {ta }e od sve-
ga da se izrodi. Imao sam utisak da nije to Bujo{evi}eva pretwa ve} ne-
kog drugog.
Me|utim, ~ak ni tada na Ibarskoj magistrali se nije desilo ono {to
je trebalo, a kada su 5. oktobra 2000. godine nastale dru{tvene promene
shvatio sam da treba da vidim gde sam i da sa ovom tajnom idem u javnost
pa {ta ispadne. Traìo sam kontakt kome ovo da priznam, pitao sam i Bu-
jo{evi}a koji mi je rekao da je najboqe da to prijavim u na{oj jedinici
licu po prezimenu \urica, koji je u na{oj jedinici zaduèn za operativu,
pa sam ja oti{ao kod \urice i sve ovo ispri~ao. Pitao me je da li èlim
da mu dam zvani~nu izjavu, a ja sam na to potvrdno odgovorio. Koliko znam
to je bilo prekju~e.
Napomiwem i to da znam da su na tom zelenom kamionu marke „Mer-
cedes”, i kod Sur~ina i na Ibarskoj magistrali, bile bele registarske ta-
blice, mislim da su bile ba{ BG tablice, ali broja se ne se}am.
Napomiwem da, sem ta dva puta, ja taj kamion „Mercedes” zelene bo-
je nisam uop{te vozio. Prvi put, kada je trebalo da se ide ka Sur~inu, upa-
lio sam motor i pomerio kamion metar napred-nazad, a {to se goriva u
rezervoaru ti~e, rezervoar je uvek bio pun, pa u vezi goriva Bujo{evi} i
ja ni{ta nismo razgovarali. Tako|e znam da je i za Sur~in i za Lazarevac,
308
kada sam i{ao, u kamionu bilo ne{to malo peska. Sam kamion je bio ceo
zelene boje, a siguran sam da je bio farban, da to nije wegova fabri~ka bo-
ja jer je i sam sanduk za teret bio farban, ali ne mogu da se setim da li je
bio sveè farban ili ne. Znam da je kamion imao karakteristi~ne kvake,
spoqa, vertikale-uspravne i ba{ visoko postavqene a {ofer{ajbna je bi-
la cela i na woj nisam primetio nikakvo naprsnu}e. U oba slu~aj kada sam
vozio kamion imao sam kod sebe mobilni telefon, ali ne i oru`je po{to
sam bio u trenerci.
U slu~aju Ibarske magistrale meni Bujo{evi} nije pomiwao koja je
boja „Audija” kome treba da se prepre~im, a tom prilikom nisam znao da
li pored nas dvojice iz Slu`be u tome u~estvuje jo{ neko, nisam hteo ni
da pitam za to ali pretpostavqam da bio jo{ neko. Na putu ka Lazarevcu,
usput sam primetio jednog saobra}ajca na putu, ne znam da li je meni da-
vao znak da stanem ili ne, li sam ja u svakom slu~aju produìo vo`wu i
nisam primetio da me prate neka patrolna kola posle tog, a nakon udesa
trebalo je da se Bujo{evi} i ja kombijem vratimo za Beograd ukoliko do-
|e do fatalnog ishoda, a ako ne ostalo je da vidimo {ta }emo. Me|utim,
kada se sve to dogodilo, ostao sam sam i pobegao u kukuruz. Tom prilikom,
na sebi sam imao dowi deo trenerke i majicu kratkih rukava. [to se ti-
~e registarskih tablica na kamionu, ja se ne se}am koji je znak bio me|u
slovima i numeri~ke oznake me|u wima.
U vezi „Audija” kome je trebalo da se popre~im na Ibarskoj magi-
strali, Bujo{evi} mi nije pomiwao boju ve} je samo rekao da je isti
„Audi” koji je trebalo da prethodno presretnemo kod Sur~inske petqe.
Rekao sam da je moja jedinica posle bombardovawa sa Kosova do{la u Beo-
grad i vr{ila posao fizi~kog obezbe|ewa, a to smo radili u uniformi
kao pravi straàri.”
Konstatuje se da je okrivqeni izjavio da je, nakon saobra}ajne ne-
sre}e kod Lazarevca: „Video sam da su posledice stra{ne, a tada sam na jed-
nom mestu video vi{e mrtvih nego na Kosovu, a da nije rekao znao sam da
su posledice stra{ne. U vezi Sur~inskog doga|aja, ja nisam ni video ni
~uo da je na televiziji ili u {tampi to pomenuto i uop{te nisam znao o
kome se radi u tom „Audiju”.
To je sve {to imam da izjavim.
Slu{ao sam glasno diktirawe zapisnika i isti potpisujem bez pri-
medbi.”
309
NENAD BUJO[EVI]:
(24. februar 2001.)
„Razumeo sam navode zahteva za sprovo|ewe istrage, odbranu }u iz-

neti u prisustvu angaòvanog branioca, advokata Stanka Vojvodi}a iz
Beograda.
Se}am se kriti~nog doga|aja. Naime, ja sam u Resoru DB od avgusta
meseca 1995. ili 1996. godine. Tu sam pre 3-4 godine upoznao Ili} Nenada,
mada se ne{to posebno blisko nismo druìli. Za Markovi} Radomira sam
mogu}e ~uo i ranije pre nego {to je postavqen za na~elnika Resora DB, a
od kada je postavqen za na~elnika, mogu}e da se on raspitivao ranije o me-
ni, pre 1999. godine, ali do te godine li~no nikada nismo razgovarali. Ne-
gde u junu ili julu 1999. mislim da je bila sredina juna, moj direktno nad-
re|eni stare{ina pukovnik Lukovi} mi je rekao da }e za 2-3 dana da me po-
zove na~elnik Resora bezbednosti. Na{a slu`ba je takva da se u princi-
pu nikada ne pita zbog ~ega }e da usledi poziv, pa ni ja nisam postavio
takvo pitawe. Posle 2-3 dana mene je, zaista, preko mobilnog telfona po-
zvao na~elnik Markovi}, to je bilo negde pred padawe mraka, i rekao mi
je da treba da se na|emo u 22 ~asa, na parkingu restorana Milo{ev Konak.
Ja sam do{ao ta~no na vreme svojim kolima, odnosno do{ao sam ranije, a
posle par minuta je do{ao i na~elnik nekim xipom, da li „Puh” ili „Mer-
cedes” ne znam. Tu u blizini nije bilo qudi, iza{li smo iz vozila i pome-
rili se od vozila desetak metara i tada mi je Markovi} rekao da ima je-
dan zadatak za mene i jo{ jednoga koga ja odaberem, da je u pitawu jedno li-
ce koje je dràvni neprijateq, radi za strane obave{tajne slu`be, da no-
si pare iz inostranstva dole na Kosovo, da je u pitawu i oru`je i droga, a
da ima veze sa svim, i sa dràvnim vrhom, vladom, carinom i da upravo
na{a slu`ba mora da obavi zadatak, jer je van politike a u javnosti nije
eksponirana, pri tome iz na{e slu`be nema curewa informacija, prema
tome odgovara u svim segmentima. Ja ni{ta nisam u vezi ovoga posumwao,
a Markovi} mi je dao jo{ jedan mobilni telefon, pri ~emu je rekao da je
to telefon koji }e mi iskqu~ivo sluìti za to da mi se on javi na taj te-
lefon u vezi daqih zadataka. Tako|e je napomenuo da je tu bitno da bude
saobra}ajka u odnosu na neprijateqa, da izgleda kao nesretan slu~aj i ko-
liko sam shvatio da treba da se vidi ko }e sve oko toga da diè buku, ko }e
da stane u za{titu tog lica, a stekao sam utisak da likvidacija nije bi-
la bitna. Tako|e je rekao da je najboqe da se saobra}ajka inscenira kami-
onom i da zato treba da odaberem dobrog voza~a koji }e u pravom trenutku
da skrene u suprotnu stranu i tako napravi saobra}ajku, a tako|e je rekao
310
da „oni voze brzo”, misle}i na qude u tom autu, mada je bio bitan samo ne-
prijateq. Tom prilikom meni Markovi} nije pomiwao nikakav konkretan
auto, ve} je samo rekao da }e mi te detaqe izneti kada bude trebalo da se
krene u realizaciju. Ja se ne se}am, nisam siguran da li je tom prilikom
pomiwao neki kamion u Lipova~koj {umi i sli~no.
Posle ovoga, 2-3 dana kasnije, po{to sam razmi{qao koga da odabe-
rem, pao mi je na pamet Nenad Ili}. Ono zbog toga {to je bio prakti~no tu
pored mene, na istom radnom mestu i po zadatku je bio u Beogradu. Prvi
put sam ga samo pitao da li zna da vozi kamion, on je potvrdio da zna, i ni-
{ta mu tada vi{e nisam pomiwao. Jo{ sam malo razmi{qao, ali sem we-
ga drugog, pouzdanog ~oveka nisam na{ao, pa sam mu posle 5-6-7 dana rekao
o ~emu se radi. U tom razgovoru koji sam sa wim vodio nasamo, i ja sam
wemu predstavio to lice koje je trebalo da doìvi saobra}ajku isto kako
je meni to lice predstavio na~elnik Markovi}, dakle kao dràvnog ne-
prijateqa, onoga koji {vercuje novac na Kosovo, oru`je i sli~no i jedno-
stavno da je va`no za srpski narod da se uradi taj zadatak koji smo dobili
od na~elnika Markovi}a. Ja ne mogu da se setim da li sam Ili}u rekao
da sam sve to ~uo od na~elnika Markovi}a, ali je verovatno da sam rekao,
jer je nelogi~no da mu sve o tome licu ispri~am a ne kaèm odakle mi po-
daci. Tako|e sam mu rekao da }emo u principu dan ranije znati {ta i ka-
da treba da radimo i na tome se razgovor zavr{io.
Opet, posle 5-6 dana, jedno ve~e mene je preko onog telefona, koji mi
je samo zato dao, nazvao na~elnik Markovi}. Tada mi je rekao da }e to li-
ce koje je predstavqeno kao neprijateq da sutradan avionom do|e iz ino-
stranstva na Sur~in, trebalo je da sleti popodne, pa da ja i moj saradnik
budemo spremni, i da na potezu od Sur~ina ka Beogradu insceniramo sao-
bra}ajku. Tako|e mi je kazao da imamo i kamion koji nas ~eka na Institu-
tu bezbednosti na Bawici. Tako|e je rekao da je to zeleni kamion koji nas
~eka u {umici. Mogu}e da je rekao marku kamiona, sada se ne se}am. Odmah
posle tog razgovora ja sam kontaktirao Ili}a i rekao sam mu da sutra
popodne treba da radimo. On je znao {ta to zna~i. Dogovorili smo se da
se sutradan iza podneva na|emo na Institutu za bezbednost, po dogovoru
smo se tamo i na{li i tada sam video da prakti~no na parkingu postoji
samo jedan kamion, bio je zelene boje a marku nisam zagledao koja je. Kqu-
~evi su bili u kamionu pa je Ili} u{ao u kamion i stavio ga u pogon, a ja
sam sa parkinga oti{ao slu`benim vozilom koje sam stalno duìo i kori-
stio ga, a za mnom je kamionom krenuo Ili}. Montirali smo se na auto-pu-
tu u ùtoj traci negde na potezu od Sur~ina ka Beogradu. Po{to mi je na-
~elnik Markovi} prethodnog dana u telefonskom razgovoru rekao da je
na{ zadatak da stojimo i ~ekamo, a da }e iz centra da nam bude javqeno ka-
311
da treba da krenemo u akciju, mi smo ~ekali na poziv. Ve} je pao mrak ka-
da me je na~elnik Markovi} pozvao na mobilni telefon, odnosni to je bi-
lo pred sam mrak, i na~elnik mi je rekao da li smo na poziciji, po{to sam
to potvrdio rekao mi je da je u pitawu vozilo marke „Audi” ali da }emo
ga u svakom slu~aju prepoznati po karakteristi~nim predwim svetlima
koja su dosta jaka. I, zaista, ubrzo se pojavilo to vozilo koje je stvarno
imalo specifi~ni bqesak predwih svetala. Ili} je trebao da „Audiju”
prese~e put, me|utim saobra}aj je bio dosta gust. Ili} je pokrenuo kamion
ali nije i{ao dovoqno brzo, a ni „Audi” koji je i{ao krajwom levom tra-
kom nije i{ao dovoqno brzo, i jednostavno je „Audi” malo priko~io i sa
desne strane pro{ao pored kamiona. Prema tome, mi tada ni{ta nismo
uradili. Ili} je kamion vratio na Institut a mene je kasnije nazvao na-
~elnik Markovi}, rekao je da smo pogre{ili, po glasu sam ~uo da je qut,
ali dovoqno je bilo da nam na~elnik na{e slu`be kaè da smo pogre{ili
da znam o ~emu se radi. Tu se razgovor i zavr{io i ~ekao sam 2-3 dana da
me ponovo pozove, me|utim tog poziva nije bilo.
Nakon ovoga je pro{lo dosta vremena i 2. oktobra 1999. godine po-
novo me je pozvao na~elnik Markovi}. Rekao je da sutradan treba da pono-
vo krenemo u akciju, da se kamion nalazi u Lipovici ali da mi sutradan
taj kamion treba da preuzmemo na Institutu, s tim da se javim posle ovog
razgovora sa na~elnikom dispe~eru u Lipovici da oni prebace kamion
na Institut a da sutradan treba da idemo i budemo negde kod Lazarevca
na Ibarskoj magistrali. Tako|e je rekao da se radi o istom „Audiju”, a re-
kao je i da treba da preuzmemo isti onaj zeleni kamion. Ni{ta vi{e tada
nije pomiwao, rekao je da }e nazvati ujutru oko detaqa, ali je napomenuo
da ovoga puta ne sme da bude gre{ke. Posle ovoga sam ja pozvao dispe~era
u Lipovici gde je jedan od na{ih centara, gde su mehani~ari, auto radio-
nica i deo vozila i rekao sam mu da ovaj kamion treba da bude na Insti-
tutu. To je bio ceo razgovor.
Sada se prise}am, da u stvari, u prethodnom telefonskom razgovoru
~ini mi se na~elnik nije pomiwao Lazarevac, ve} samo kamion i akciju. Za-
ista, sutradan negde izme|u 6 i 7 sati pozvao me je na~elnik Markovi} i ta-
da je rekao da treba da idemo na Ibarsku magistralu negde oko Lazarevca
da se parkiramo, da treba da budemo okrenuti u pravcu Beograda i da ~eka-
mo daqa uputstva. Ja sam odmah nakon toga telefonom pozvao Ili}a. î-
ni mi se da je to bilo oko 7 sati ujutru, rekao sam mu da treba da se na|emo
nakon ovog razgovora na Institutu za bezbednost. Tamo smo se ubrzo i na-
{li, a tamo je bio parkiran i taj zeleni kamion, a ja sam i{ao ispred we-
ga slu`benim kombijem koji sam uzeo sa na{eg parkinga na Institutu za
bezbednost. I{ao sam ispred kamiona, pro{li smo odvajawe sa Ibarske
312
magistrale levo za Lazarevac kod benzinske pumpe i nastavili kretawe
Ibarskom magistralom. Ubrzo smo se zaustavili na jednom mestu gde smo
okrenuli vozila u pravcu Beograda i to tako da na 200-300 metara mogu da
se uo~e vozila koja dolaze iz pravca Beograda. Stali smo desno pored puta,
mogu}e je da je bilo neko pro{irewe, okrenuti u pravcu prema Beogradu.
[to se ti~e tog mesta gde da sa~ekamo ja sam ga odabrao. Tu smo stajali
otprilike jedan-jedan i po sat, a onda me je telefonom pozvao na~elnik
Markovi}, rekao je da je to vozilo pre{lo Stepojevac i da je pitawe minu-
ta kada }e se pojaviti, napomenuo je, po{to je ovoga puta bio dan, da je to
sivi auto. Posle 5-10 minuta sam ja krenuo kombijem prema Beogradu. Iz-
me|u mene i Ili}a je bio dogovor da mu ja mobilnim telefonom javim da
je taj „Audi” pro{ao pored mene, zapravo da sam se sa wim mimoi{ao,
ali se ne se}am da li smo ovom prilikom Ili} i ja uspeli da ostvarimo
kontakt. Ne mogu sada da se setim da li mi je na~elnik prethodno rekao
registarski broj tog Audija, mogu}e i to ali, dok sam vozio a pre{ao sam
300-400 metara, najvi{e do jednog kilometra, mimoi{ao sam se sa sivim
„Audijem”, bio je to potpuno nov model, mogu}e „A5”. Ja sam prakti~no
jo{ uvek bio u fazi ubrzawa. U susret nije i{ao samo taj „Audi”, ve} je tu
bila i kolona vozila, ali sada se ne se}am da li je bilo vozila u mom prav-
cu kretawa. Prethodno, pre sastanka sa Ili}em, u principu smo se dogo-
vorili da }emo se ~uti telefonom, bitno je bilo da se Ili} posle saobra-
}ajke skloni sa lica mesta i smatrali smo da }e preko Slu`be sve ostalo
biti sre|eno, jer kona~no u pitawu je bio zadatak protiv dràvnog nepri-
jateqa.
Ja samu saobra}ajku nisam video, produìo sam za Beograd, a u Beo-
gradu negde oko 15 ~asova sam na vestima ~uo {ta se desilo i tada sam
shvatio da je u stvari trebalo da „uradimo” gospodina Vuka Dra{ovi}a, a
ispostavilo se da su ~etiri nevina ìvota oti{la, u glavi mi je nastalo
potpuno ludilo. Odmah iza toga sam se telefonom ~uo sa Ili}em, saznao
sam da je nepovre|en i rekao sam mu da se negde skloni, da sa~ekamo 2-3 da-
na da vidimo {ta }e da se desi.
Kasnije, tog istog dana, preko mobilnog telefona koji je samo zato
i sluìo, pozvao me je na~elnik Markovi}, rekao je da smo kardinalno po-
gre{ili, da smo zajebali stvar i sada treba da }utimo, a taj telefon pre-
ko koga me je zvao da uni{tim ili ga bacim sa mosta u reku. Posle toga
sam telefon bacio sa Brankovog mosta u Savu.
I ja sam se nakon toga pritajio na par dana, posle toga sam se poja-
vio na poslu ali nikome ni{ta nisam pomiwao. Neki dan kasnije i Ili}
je do{ao, i on je tako|e o svemu }utao. Shvatio sam da u svemu ovome ima
dosta u~esnika, po{to sam video kako se stvari odvijaju i zata{kavaju i
313
uhvatio me je strah da }e jednostavno Ili}a i mene da po~iste jer smo u
svemu tome mi sitni. U stvari ne znam kako smo jo{ ìvi. Ni Ili} ni ja
nismo me|usobno o ovome pri~ali, èleli smo da sve to zaboravimo.
Ja, ina~e, imam svoju familiju i ìveo sam u strahu ne samo za sebe
ve} i za porodicu. Kako je vreme prolazilo bilo mi je svega ovoga dosta,
do{la su i druga vremena i jednostavno mi je stalo samo da se ovo neka-
ko re{i.
Ja se nisam ba{ sam prijavio, nego je do otkrivawa do{lo paralel-
no. Kona~no, i mi, a i Slu`ba, smo znali {ta je bilo i, u stvari, Ili} i
ja smo ~ekali povoqan momenat. Po{to je sve ovo otkriveno, ja sam u svo-
joj slu`bi dao izjavu u vezi svega ovoga. Prema meni nisu primewene ni-
kakve nasilne mere, torture i sli~no, jednostavno sam rekao kako je bilo.
Napomiwem da u tom zadatku koji sam dobio od na~elnika Markovi-
}a, kao i na{im kasnijim razgovorima, niko nije bio upoznat sem Ili}a.
Uostalom, Ili} i ja nismo smeli ni da pomenemo bilo {ta u vezi ovog za-
datka. Ina~e, ja li~no ne znam da upravqam kamionom, u taj kamion kojim
je saobra}ajka napravqena prethodno sam mo`da ulazio ali se ne se}am,
ne mogu da se setim neke karakteristike tog kamiona, niti da opredelim
da li je ta wegova zelena boja bila sveà ili stara.
Kriti~nom prilikom na Ibarskoj magistrali, dok smo Ili} i ja
i{li na zadatak, nisam ni video ni eventualno ose}ao da u svemu tome jo{
neko u~estvuje, a po{to sam se mimoi{ao sa onim sivim „Audijem”, nisam
se zaustavqao niti sam u retrovizoru video saobra}ajku.
Posle onog poku{aja da napravimo saobra}ajku na auto-putu od Sur-
~ina ka Beogradu, ja nisam saznao o kome licu je re~ poimenice, a o sve-
mu tome nije ni u novinama bilo pomena, a posle doga|aja na Ibarskoj ma-
gistrali ja u na{ Centar u Lipovici nisam ni odlazio, nisam odlazio vi-
{e ni na parking kod Instituta za bezbednost. Ne znam da li Resor DB ko-
risti jo{ neki kamion sem ovog zelenog koji sam pomiwao.
[to se ti~e odsluèwa vojnog roka, prvi lekarski pregled je nada-
mnom obavqen u Lazarevcu, kada sam regrutovan, i tada je u stvari kon-
statovano da sam emocionalno nezreo. Posle toga, nakon godinu i po dana,
dobio sam poziv i po pozivu oti{ao na odsluèwe vojnog roka u Zagreb.
Tamo sam bio tri meseca, potom sam otpu{ten a nakon mesec i po dana po-
novo pozvan na dosluèwe u Plavu. Tu sam ostao dve nedeqe i potom pot-
puno otpu{ten iz vojske, kao da sam odsluìo vojni rok. Me|utim, tvrdim
vam da su kasnije u vojsci moje psihi~ko stawe po inerciji prepisivali
sa prvog pregleda iz Lazarevca.
[to se ti~e mojih adresa, meni je prijavqeno prebivali{te u Laza-
revcu i to je adresa gde ìve moji roditeqi, a ja sa porodicom ìvim na
314
adresi i to kao podstanar, s tim da se porodi~no prezime nalazi na spi-
sku stanara i vratima stana.
To je sve {to imam da izjavim.
Slu{ao sam glasno diktirawe zapisnika i isti potpisujem bez pri-
medbi.”
RADOMIR MARKOVI]
(24. februar 2001.)

neti u prisustvu angaòvanog branioca, advokata Du{ana Ma{i}a iz
Beograda.
Nisu ta~ni navodi iz zahteva za sprovo|ewe istrage. Naime, sam
doga|aj na Ibarskoj magistrali se odigrao, ali odmah da kaèm da ja ni-
kada nisam ~uo za okrivqene Ili} Nenada i Bujo{evi} Nenada, niti
znam ko su niti sam ih ikada video, a pogotovo nisam sa wima dogovarao
neke zadatke ili se nalazio po nekakvim parkinzima u blizini restora-
na. O sudaru na Ibarskoj magistrali sam obave{ten od na~elnika Reso-
ra DB za grad Beograd Milana Radowi}a. îni mi se da je to bilo u ne-
ku nedequ. Po obave{tewu sam rekao da se raspita o ~emu se radi, a ja sam
oti{ao u kancelariju, po{to slu`ba DB prakti~no radi po ceo dan i
svaki dan.
Tu, u kancelariju, su do{li Milan Radowi} i \uri} Branko, koji
je bio na licu mesta, i tada sam od wih detaqnije upoznat o samom doga|a-
ju, a izme|u ostalog i o tome da je prona|ena jedna registarska tablica,
ali ta tablica nije prona|ena na kamionu marke „Mercedes” ve} u putni~-
kom vozilu marke „BMW”. Proverom smo utvrdili da se taj registarski
broj vodi u Specijalnoj evidenciji i to pri Resoru DB i da je ta tablica
sa tim brojem, prijavqena kao izgubqena dve godine ranije pre kriti~nog
doga|aja.
U vezi samog doga|aja na Ibarskoj magistrali istragu je radila Up-
rava za suzbijawe kriminaliteta SUP Beograd. Me|utim, i u na{oj slu-
`bi do{li smo do podatka, odnosno Uprava za suzbijawe kriminaliteta
GSUP-a je do{la do podataka, preko fotorobota kamiona, da je sli~an
kamion bio na popravci gume na Lazareva~kom putu, opravka je pla}ena
virmanom, a kamion se vodio pod registarskim tablicama „M”, broja se
ne se}am. Majstor koji je vr{io opravku je ukazao da se kamion nalazi u
315
Lipova~koj {umi, gde se nalazi magacinski prostor Jedinice za specijal-
ne operacije. Po saznawu za ovo i da }e istra`ni sudija, javni tuìlac i
inspektori da izvr{e istra`nu radwu uvidom u taj kamion u prisustvu
majstora, koji je prethodno vr{io opravku koju sam pomenuo, naloìo sam
da toj istra`noj radwi prisustvuje i komandant Jedinice za specijalne
operacije Lukovi} Milorad, {to je on i u~inio i obavestio me je da je ta-
mo na licu mesta obavqen razgovor sa majstorom i da je taj majstor opisao
nedostatke i o{te}ewa pred svima prisutnima u toj istra`noj radwi
identifikovao na kamionu koji se nalazio u Lipova~koj {umi.
Nakon ovoga obave{tewa prestao sam detaqnije da se interesujem za
ceo slu~aj. Ceo Resor DB vi{e u tome nije uop{te u~estvovao, a ja sam mi-
slio da je u pitawu sudar i da je u vezi sa svim tim taj posao na nadle`nim
slu`bama javne bezbednosti.
[to se ti~e ovog teretnog kamiona koji ima registarsku tablicu
„M”, mislim da to vozilo i nije registrovano, ve} se po potrebi na to vo-
zilo stavqaju milicijske tablice, ukoliko treba da se sa wim izvr{e od-
re|eni poslovi. Me|utim, danas sam saznao da okrivqeni Bujo{evi} Ne-
nad i ono drugo lice koje je okrivqeno terete mene za likvidaciju Vuka
Dra{kovi}a ili nekog lica bezbednosno interesantnog. Sve je to neta~no,
jo{ jednom ponavqam tablica sa oznakom BG koja je prona|ena na vozilu
„BMW” na licu mesta na Ibarskoj magistrali odmah posle saobra}ajne
nezgode je izgubqena i tako se i vodi, pa prema tome u vezi sa tom tabli-
com i eventualnim vozilom dosijea nema, jer je tablica izgubqena dve go-
dine pre kriti~nog doga|aja, tako da su u potpunosti neta~ni i navodi iz
zahteva da sam ja navodio traìo kwigu registar vozila i nekakav dosi-
je od Uprave saobra}ajne policije, da sam uklonio neke stranice i sli~-
no. Jedino je meni general Dragi{a Dini}, koji je na~elnik uprave za sa-
obra}aj, doneo kwigu gde treba da se vode specijalne evidencije tablica,
a ne vozila, me|utim to je bila jedna kupusara i on i ja nismo uspeli da u
toj kwizi na|emo upisanu tablicu sa registarskim brojem BG, sada se ne
se}am ta~no broja, a to je tablica sa brojem koja je na licu mesta na|ena u
vozilu „BMW”.
Napomiwem da, u vezi sa pra}ewem Vuka Dra{kovi}a, primenu ta-
kve mere ne nare|uje na~elnik Resora DB ve} na~elnik Centra. Konkret-
no, u odnosu na Vuka Dra{kovi}a, sigurno da je on ve} od pre 10 godina u
obradi i wegovo pra}ewe se vr{i permanentno po potrebi, ali konkret-
no za taj dan, 3. oktobar 1999. godine, nisam znao da se on prati, to uosta-
lom i nije bilo ni{ta posebno da bi mi se referisalo, a tek nakon sao-
bra}ajne nezgode, po{to se Buca \uri} vratio sa lica mesta, mene je Mi-
lan Radowi} tada obavestuio da su qudi iz Odeqewa za pratwu bili tog
316
dana ukqu~eni, da je Vuk Dra{kovi} trebao da ide na Ravnu Goru, pa su u
sve ovo bili ukqu~eni i Centri DB van Beograda.
To je se sve {to imam da izjavim.”
* * *
* *
*
Ta~no pet meseci po hap{ewu Radomira Markovi}a, Nenada Ili}a

i Nenada Bujo{evi}a, 24. jula 2001. godine, uhap{en je Milan Radowi} {ef
Resora Dràvne bezbednosti Srbije za Beograd u vreme zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali.
Istoga dana, priveden je istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogra-
du, Neboj{i @ivkovi}u. Po saslu{awu, odre|en mu je pritvor zbog osno-
vane sumwe da je 3. oktobra 1999. po~inio „krivi~no delo ubistva, poma-
gawem”:
Pred istim istra`nim sudijom, Milan Radowi} je, kao svedok, ve}
bio saslu{an 19. juna 2001.
Kao okrivqeni, odmah po hap{ewu, saslu{an je ponovo.
MILAN RADOWI]:
(24. jul 2001.)

neti u prisustvu angaòvanog branioca advokata Zore Nikodinovi} – Do-
bri~anin iz Beograda.
S obzirom za {ta se teretim, moram da objasnim princip rada na{e
slu`be. U okviru Resora dràvne bezbednosti Srbije postoje centri, a iz-
me|u ostalog i Centar Resora Dràvne bezbednosti Beograd. U kriti~nom
periodu, ja sam bio na~elnik tog centra. Taj centar je imao 11 odeqewa, a
u odnosu na Vuka Dra{kovi}a, koji je bio predmet operativne obrade dugo
godina unazad, pre svega je bilo nadle`no Tre}e odeqewe, koje radi ekstre-
mizam i terorizam, zatim Sedmo odeqewe, koje se bavi primenom opera-
tivne tehnike, i mogu da kaèm da je rad tog odeqewa u kriti~nom perio-
du bio maksimalno ozbiqan, ali objekti obrade su se pona{ali normalno.
Deveto odeqewe je radilo tajnu pratwu i, u principu, na~elnici tih
odeqewa izve{taje su dostavqali meni kao na~elniku Centra resora Dr-
317
àvne bezbednosti Beograda, koje sam, ili ja ili moj zamenik, prou~avali.
Da budem precizan, te izve{taje su dostavqali mom zameniku koji je vr{io
selekciju izve{taja. To je bila izvorna po{ta i, nakon selekcije izvorne
po{te, meni je dostavqao izvorne izve{taje za koje je procenio da su zna-
~ajniji. Ja sam ih prou~avao i, tako|e, vr{io selekciju, nakon ~ega bih se-
lektovane izve{taje dostavqao ili na~elniku RDB ili pomo}nicima, po
linijama rada u okviru RDB. Isto vaì i za obra|ene izve{taje, a to su
slu`bene bele{ke o informativnom razgovoru, razli~ite vrste izve{taja.
U pogledu kriti~nog doga|aja, ostajem u svemu pri svojoj izjavi da sa
tim nisam imao nikakve veze.
Kao na~elnik CR DB Beograd, ja sam, svakako dobijao sve izve{taje
od na~elnika odeqewa u pogledu wihovog rada na terenu. Zapravo, ja sam
bio u vezi sa wima oko wihovog rada na terenu.
[to se ti~e bliìh vizuelnih centara za pra}ewe, kako ku}e Vuka
Dra{kovi}a tako i sedi{ta SPO, znam da je bila jedna osmatra~nica bo~-
no od ulaza u prostorije SPO, i znam fizi~ki gde je bila, jer sam je jednom
obi{ao. Nisam siguran da li su u tom pravcu pravqeni video i foto za-
pisi, ali mislim da jesu. U svakom slu~aju, kada se takva dokumentacija
pravi uvek se pravi u gro planu i izdvaja objekt ili „veza”, to je stalni na-
log i sigurno nije bilo potrebe da se posebno tako ne{to sa~iwava u vezi
kriti~nog doga|aja. Ne mogu da se setim sa kim sam ostvarivao kontakt u
vezi puta Vuka Dra{kovi}a na Ravnu Goru kriti~nom prilikom. Znam da
je kontakata nekih bilo, ali se ne se}am da li sa na~elnikom ili sa we-
govim deùrnim u CR DB Vaqevo.
Ja sam kod vas ve} jedanput dao iskaz, kao svedok, dok sam bio u pri-
tvoru u Okru`nom zatvoru u Beogradu u vezi drugog predmeta. Ju~e, ne{to
pre 13,00 ~asova, do{li su vi{e radnika CR DB Beograd i, ispred kance-
larije gospodina Ma{i}a, mene su uhapsili. Po{to su me priveli u pro-
storije Centra, tamo su ubrzo do{li Zoran Stijovi} i Dilber Kastrat i
po~eli su sa mnom informativni razgovor.
Stijovi} je rekao da Slu`ba u odnosu na mene nije iskristalisala
sav raspoloìvi repertoar, zapravo sva raspoliìva sredstva. Zapravo,
rekao je u odnosu na mene i moju porodicu. Na moje pitawe da li mi preti
on je rekao: „Ne”.
Na posebnu primedbu branioca, konstatuje se da je prijavqeni iz-
javio:
„Tokom trajawa tog informativnog razgovora, pomenuti moj biv{i
kolega Stijovi} je, izme|u ostalog rekao i da bih trebao da budem svestan
za{to sam proveo ~etiri meseca u zatvoru i da sam se, vaqda, opametio, u
smislu mog pona{awa prema wemu. Neposredno po tom, po mojoj li~noj
318
proceni, prili~no besan Stijovi} mi je rekao da mu je posebno ào {to
ja nisam {iptarski terorista prema kome bi on mogao da se pona{a kao
{to je radio na Kosovu, da bi, potom, rekao – kad se sve ovo zavr{i, on }e
mi se izvinuti.
Ina~e, ja znam da CR DB Vaqevo nema prate}i aparat. Prema Vuku
Dra{kovi}u mere operativne tehnike su intenzivirane posle kriti~nog
doga|aja, onda kada je javno po~eo da napada Dràvnu bezbednost zbog kri-
ti~nog doga|aja, i tada su mere preduzete i prema odre|enom {irem kru-
gu qudi oko Vuka Dra{kovi}a, a sve u skladu sa pravilima Slu`be Dràv-
ne bezbednosti.
Na kraju èlim da napomenem da ceo ovaj postupak predstavqa neve-
rovatnu koli~inu insinuacija i izmi{qotina, upakovanih u moj redov-
ni posao i posao CR DB Beograd.
PONOVQENA SASLU[AWA
RADOMIR MARKOVI]:
(26. april 2001.)
„Ja sam pro{li put rekao da nisu ta~ni navodi iz zahteva za sprovo-
|ewe istrage. Tada, kada sam saslu{an kod vas, bio sam zate~en a iza me-
ne je bila cela no} razgovora sa pripadnicima Resora. Nakon toga, ovde,
u pritvoru, sam na neki na~in analizirao sve {ta se de{avalo od 5. okto-
bra pro{le godine do danas. Naime, ve} tada 5. oktobra pro{le godine me-
ne su neki qudi pozivali telefonom, traè}i od mene da podnesem ostav-
ku. Sutradan, 6. oktobra, bio sam primqen kod predsednika Ko{tunice i
tada sam rekao da }u ostavku podneti na wegov zahtev, ukoliko to on od me-
ne bude traìo. Odgovorio mi je da nastavim da radim posao kao i do ta-
da, s tim da na tom mestu na~elnika Resora DB ostanem najkasnije do po-
stavqewa novog na~elnika. U to vreme je formirana Vlada koja je imala
tri kopredsednika i tri koministra MUP. Jedan od koministara bio je i
va{ biv{i kolega Boà Prelevi}. On mi je rekao da podnesem ostavku zbog
toga {to }e protiv mene da po~ne kampawa. Rekao sam da ja odgovaram
Vladi, a u skladu sa dogovorom sa predsednikom Ko{tunicom.
Nastavio sam sa radom, ali je zaista uskoro po~ela kampawa i pro-
tiv mene i protiv cele Slu`be. Kontaktirao sam, i nakon toga, predsed-
319
nika Ko{tunicu, ali u wegovom stavu nije bilo izmena. Me|utim, ubrzo je
ta kampawa poprimila veliki intezitet i ja sam se obratio koministri-
ma. Obavio sam razgovor sa wima i jedan od koministara, Nik~evi}, je u
dogovoru sa Vukom Dra{kovi}em sastavio nekakvu informaciju koju osta-
la dva koministra nisu htela da potpi{u. Me|utim, ta informacija je ob-
javqena u {tampi, a onda je protiv mene podneta krivi~na prijava za uz-
nemirewe javnosti. Ubrzo su, po novinskim natpisima, mene po~eli da
okrivquju za druge stvari, kao recimo da sam tajno iz zemqe izveo Marka
Milo{evi}a, da sam odgovoran za ubistvo \uruvije, pa ~ak i da je moja su-
pruga izvadila paso{ bez ikakvih dokumenta. U vezi ovog posledweg {to
je „Studio B” prvi objavio, na prvom programu RTS pojavio se ministar
Mihajlovi}, rekav{i da }e svi koji su to u~inili biti identifikovani i
ka`weni. Sutradan je, od strane MUP-a, ova optu`ba protiv mene deman-
tovana javno, ali to su stvari koje, kada se jednom objave, demanti mnogo ne
vrede. [ta god da se desilo ba~ena je krivica na mene i Slu`bu. Recimo,
pucawe na voza~a novog na~elnika Resora DB. Kada se êdi Jovanovi}u
upalio xip prvo je objavqeno da je u pitawu termi~ka bomba, a kasnije, ka-
da je utvr|eno da je u pitawu neispravna instalacija, to nikada nije objav-
qeno. Govorilo se i o poku{aju atentata na ministra Mihajlovi}a, iako
je svima u Slu`bi bilo jasno da je re~ o pucawu izme|u dve grupe huligana
gde se slu~ajno na{lo vozilo Mihajlovi}a, kao i da je do{lo do ishitre-
ne reakcije wegovog obezbe|ewa. Dakle, o~igledno da su mediji dobili in-
strukciju {ta i kako da pi{u.
U ta tri meseca, od po~etka oktobra pa na daqe, ja sam radio svoj po-
sao i jedini mi je bio ciq da sa~uvam Slu`bu, jer je to Slu`ba koja radi
profesionalno, a dokle su koministri doveli bilo je jasno kada je Javna
bezbednost otkazala poslu{nost prilikom ubistva tri wena pripadnika
u zoni bezbednosti na jugu. Oni koji su tamo bili su se povukli, a drugi su
odbili da idu na teren. Predsednik Ko{tunica me je pozvao i pitao {ta
ja tu mogu da uradim, pa sam mu rekao da imam jednu jedinicu od 200 qudi
koji mogu da odu dole i da }u sa wima da idem i ja, {to sam i u~inio. Po-
stavili smo se izme|u Bujanovca i terorista kojima je, nakon povla~ewa
pripadnika Javne bezbednosti, prakti~no bio otvoren put do Bujanovca.
Tamo sam odmah formirao krizni {tab i utvr|eno je da prakti~no, posto-
ji samo 35 qudi u funkciji i lokalna policija, a trebalo je da bude otpri-
like 800 do 850 qudi. Ovo govorim samo zbog toga da se shvati koliki je
haos nastao u radu Javne bezbednosti delovawem trojice koministara. Ja
nisam hteo da se to isto dogodi Resoru DB.
Sve vreme Vuk Dra{kovi} je traìo moje razre{ewe, a ja sam se sa je-
dinicom kod Bujanovca zadrào 10 dana, nakon ~ega sam se vratio natrag.
320
Me|utim, zatekao sam situaciju da je moje razre{ewe po~eo da traì i
DOS. Jednostavno, takva je klima vladala i, kada je izglasana nova repu-
bli~ka vlada, ja sam odmah woj dostavio svoj pismeni zahtev za rezre{ewe
koji je, naravno, prihva}en, a meni je uru~eno re{ewe da ostajem u MUP-u
na raspolagawu {est meseci.
U svom radnom veku bio sam 28 godina u Javnoj bezbednosti. Po zah-
tevu predsednika Slobodana Milo{evi}a preuzeo sam Resor DB od Jovi-
ce Stani{i}a, mada krajwe nevoqno, jer je i sistem rada i organizacija ta
dva resora razli~it. Me|utim, ovo nisam mogao da odbijem, jer je to bu-
kvalno nare|ewe. Dakle, kad sam podneo ostavku, normalno je da se posta-
vilo pitawe ko }e biti novi na~elnik Resora DB. Predlagali smo vi{e
qudi, ali nijedan od tih predloga nije pro{ao, a niko iz Slu`be nije
predlagao ~oveka koji je sada na tom mestu. Ovo iz jednog prostog razloga
{to je taj ~ovek bio prethodno isteran iz Slu`be zbog odavawa slu`bene
tajne, koju je odao svom tada{wem rukovodiocu, a taj ~ovek je danas zame-
nik izabranom na~elniku. Ja znam zbog ~ega je taj ~ovek izabran sada za na-
~elnika. On je jedini prihvatio uslove da se obra~una sa qudima, u skla-
du sa pisawem {tampe unazad. Ja sam traìo skup{tinsku i vladinu komi-
siju da ispita i donese zakqu~ke o dotada{wem radu Slu`be jer ta slu`ba
ne radi sve vreme unazad podamnom, ona je na isti na~in funkcionisala
deset godina unazad i ja sam takvo stawe pre dve godine preuzeo od pret-
hodnog na~elnika i prakti~no sam samo zatvorio kwigu. Pritisak je bio
veliki da se na|u nekakvi krivci, ~lanovima „Otpora” je obe}ano da }e im
wihovi dosijei biti dati. Me|utim, to su prakti~no deca i jasno je da ta
deca nemaju svoje dosijee u Slu`bi DB. Po{to su novi rukovodioci vide-
li da tih dosijea nema, ispalo je da smo mi uni{tili ta dosijea.
Ministar Mihajlovi} je sebi postavio o~igledno tri zadatka. Re-
kao je da }e da re{i slu~aj Ibarske magistrale, ubistvo Slavka ]uruvije
i nestanak Ivana Stamboli}a. Zahvalio mi se na kolegijumu, po{to je mo-
ja ostavka bila prihva}ena, ali ta svoja postavqena tri zadatka mora da
ispuni. Od svog imenovawa, on postavqa sve qude na rukovode}a mesta u
MUP-u. Uglavnom je promenio sve moje saradnike. U trenutku kada su me-
ne privodili iz stana, krajem februara ove godine, video sam da su to sve
neki novi qudi. Jedan je govorio meni da je bio na Kosovu, drugi da prav-
da pobe|uje. Na ovo nisam reagovao, po{to su i oni verovatno u sebi no-
sili ne{to od ranije, neka nezadovoqstva. Me|utim, kada su, prilikom
razgovora sa mnom a pre nego {to sam doveden da dam izjavu kod vas, insi-
stirali da priznam u vezi Ibarske magistrale ono {to je sada u zahtevu
za sprovo|ewe istrage navedeno, rekao sam i wima isto {to i vama pri-
likom prvog ispitivawa.
321
Ovo sve {to sam do sada rekao je samo obja{wewe kakav je argument
i kakvi su qudi. Ja sam sa ovla{}enim licima resora DB imao razgovor i
ovde, u zatvoru. Verovatno i wih kopka {ta se, zaista, dogodilo na Ibar-
skoj magistrali i pitao sam ih da li wima to izgleda normalno da se sve
desilo kako je opisano. Rekao sam da ispitaju druga dva okrivqena na po-
ligrafu. Rekli su mi da ho}e, a da li je to u~iweno, ne znam. Uostalom, ka-
da je trebala da se sa~ini izjava o aktu pra}ewa Slavka ]uruvije, to je u~i-
weno i ona je koministrima dostavqena, pa su pitali za{to to radi Resor
DB. Moja obja{wewa, da je u pitawu dràvna tajna, wima tada nisu vrede-
la. Rekli su da te izjave od pripadnika Resora DB moraju da uzmu pripad-
nici kriminalisti~ke policije, a sada dok smo ovde u pritvoru, sa mnom
razgovore obavqaju pripadnici Resora DB a ne kriminalisti~ke polici-
je. Ja razumem na neki na~in te qude koji su, u jednom trenutku, bili u Slu-
`bi, zbog raznoraznih razloga mo`da i degradirani pa sada vra}eni. To
je wihova, u prenosnom smislu, borba za ìvot ili smrt. Jednom prili-
kom sam im ovde, ~ak, rekao da ponovo obave razgovor sa tim ~ovekom {to
mene okrivquje da sam sa wim navodno razgovarao i sli~no, jer neke in-
formacije imam iz {tampe koju ~itam, a ja tog ~oveka nisam ni video, iz
te jedinice sam poznavao nekoliko qudi, komandanta Lukovi}a, lice koje
znam po imenu Krsman, koji je na~elnik Centra, Ur~i}a koji je zamenik Lu-
kovi}ev, Bracanovi}a sa kojim sam imao kontakte o stawu Jedinice i mo-
`da likom poznajem jo{ jedno ili dva ~oveka, i to u kontaktima kada smo
bili kod Bujanovca. Ostale nisam poznavao pa ni onoga {to me optuùje.
Kada sam pro~itao da je uhap{en Slobodan Milo{evi}, postalo mi
je jasno da sam ja morao biti prethodno izolovan, kako bi se predstavilo
da sam, navodno, sve naloge dobijao od wega. Me|utim, ja sam i posle pro-
mena oktobra pro{le godine radio u okviru Slu`be na taj na~in da Slu-
`ba bude organizovana i u funkciji za{tite dràve. Uostalom, takav je
bio i moj razgovor sa predsednikom Ko{tunicom.
[to se ti~e Vuka Dra{kovi}a, wemu sam dva puta nudio za{titu na-
{e slu`be, i to na inicijativu Slobodana Milo{evi}a, tada{weg pred-
sednika. Jedanput je to bilo pre doga|aja na Ibarskoj magistrali, u vreme
kada je bio potpredsednik Vlade i kada smo dobili informaciju, koju sam
dobio od svog pomo}nika, o ugroènosti bezbednosti Vuka Dra{kovi}a,
a drugi put je Milo{evi} predloìo da Vuka Dra{kovi}a na{a slu`ba
obezbe|uje, pa sam, preko Milana Boì}a, uspostavio kontakt sa Vukom.
Me|utim, wegov zahtev je bio da, prakti~no, ima pratwu kao predsednik
dràve. Jednostavno, postavqao je uslove koji su neprihvatqivi.
Ovo je bilo samo obja{wewe onoga {to se de{avalo od oktobra pro-
{le godine do sada. [to se ti~e moje izjave od 24. februara 2001, u svemu
ostajem pri toj svojoj izjavi.”
322
Po{to se okrivqenom predo~ava iskaz okrivqenog Bujo{evi} Ne-
nada, on izjavquje:
„Slu{aju}i ovaj iskaz, sti~em utisak da je tu nekako poku{ano da se
sve skupi na gomilu i, jednostavno, taj iskaz je u potpunosti nelogi~an.
Pre svega, sredinom juna 1999. je bio prestanak bombardovawa i kao Slu-
`ba smo jedva pretekli od bombi, a i ne znam da li je u to vreme na{a je-
dinica uop{te i bila vra}ena sa Kosova. Uglavnom su komunikacije bi-
le prekinute. Mi sami smo mewali pozicije gde nam je bio {tab, a sa pu-
kovnikom Lukovi}em, kome je nadimak Legija, komunikacija je iskqu~i-
vo bila preko kurira. Ja sam potpisao naredbu ispred Resora DB, koja je
ina~e stupila na snagu i pre bombardovawa, a naro~ito se primewivala
za vreme bombardovawa i posle. To je bila naredba o kori{}ewa mobilne
telefonije. Zapravo, to je bila zabrana kori{}ena mobilnih telefona za
obavqawe slu`benih razgovora, jer su Italijani montirali mreù mo-
bilne telefonije i samim tim su imali mehanizam prislu{kivawa. U bu-
garskoj i ameri~koj ambasadi bio je sme{ten, tako|e centar za prislu{ki-
vawe mobilne telefonije, a iz aviona „Avaks” je bilo mogu}e snimati sve
razgovore. Tako|e su ovde ostali qudi sa aparatima za detektovawe mo-
bilne telefonije. Svakako da ja, kao na~elnik Resora, mobilni telefon
uop{te nisam koristio za bilo kakve razgovore.
Za vreme bombardovawa, a i posle, nigde nisam i{ao sam bez obezbe-
|ewa, a uvek su mi u pratwi bila bar dvojica qudi, s tim da sam za vreme
bombardovawa prakti~no stalno bio u na{em {tabu, tamo sam spavao, a
nakon bombardovawa uglavnom sam u Slu`bi ostajao do pono}i i sa pra-
tiocima odlazio pravo ku}i.
U vezi tog mobilnog telefona koji sam ja navodno dao Bujo{evi}u,
ispada da je taj telefon bio upaqen prakti~no ~etiri meseca i da je Bujo-
{evi} samo ~ekao da mu se javim.
Ukoliko je bilo potrebno, kako to kaè Bujo{evi}, izvr{iti akci-
ju protiv nekog takvog lica koje je neprijateq, kako ga opisuje, logi~no je
da se takvo lice uhvati na delu a ne da se likvidira. Nikada nisam bio na
parkingu kod Milo{evog Konaka. Zapravo, bio sam jedanput, pre deset go-
dina tamo, a Bujo{evi}a nikada nisam video. Uostalom, spreman sam da
se podvrgnem i poligrafu, da se utvrdi da je ta~no ovo {to govorim.
Za vreme rata, jedinica kojom je komandovao Legija bila je na Kosovu.
Prethodno je centar jedinice bio u Kuli, ali su odande, odmah na po~etku
agresije, izme{teni. Kansnije, kada je bombardovawe prestalo, delovi Je-
dinice su postepeno vra}ani u bazu u Kulu, u zavisnosti kako se koji deo
baze osposobqavao za sme{taj. Dotle, Jedinica je bila izme{tena u mawim
grupama, uglavnom po na{im kampovima, kao {to je Tara i sli~no. Znam i
323
da je negde u leto 1999. deo baze bio na Sewaku, a se}am se da je jedan mawi
deo te jedinice u to vreme bio angaòvan na obezbe|ewu predsednika drà-
ve Milo{evi}a. Oni su u tome sudejstvovali sa gardijskom jedinicom. U
tom obezbe|ewu su bili angaòvani jer je, ~ini mi se, bilo nekih najava da
}e da se izvr{i helikopterski desant radi otmice Milo{evi}a ili da }e
iz Bosne nekim oklopnim vozilima biti izvr{en napad na Milo{evi}a.
Mislim da je upravo to i Milo{evi} rekao, i zbog toga je deo na{e jedini-
ce bio stacioniran jedno vreme u Uì~koj br. 12, preko puta rezidencije
Milo{evi}a. U vezi ovoga, sigurno je da sam prethodno Lukovi}u dao na-
log. Uostalom, iz te jedinice, bez obave{tewa Lukovi}u, ja nisam imao
prava nijednog ~oveka da promenim. Jednostavno, Lukovi} je komandant
jedinice, a ne ja.
Iskaz tog Bujo{evi}a jednostavno mi se ~ini dosta ma{tovit i ne
znam da li je takav iskaz uperen protiv mene ili protiv Slu`be. Nisam
toliko lud da angaùjem kamion Slu`be da udari u neki drugi auto. Kako
sam ja to mogao da znam uop{te kakva svetla se nalaze na kolima tog nepri-
jateqa? Pa, ja nisam ni znao da imamo taj kamion niti sam ikada za Slu`-
bu traìo kamion. Uostalom, {ta to zna~i da ja kaèm Bujo{evi}u da uni-
{ti telefon, kada je mogao, jednostavno, da izvadi karticu iz telefona?
Sve mi ovo li~i da rad Slu`be ho}e da se prikaè u jako lo{em svetlu.
Uostalom, poznato je da sam i u Slu`bi govorio ono {to se mnogima nije
dopalo, a to je: „Daj, Boè, da ima vi{e takvih kao {to je Vuk jer }e onda
socijalisti ostati ve~no na vlasti”. Uostalom, poznato je da sam ja bio je-
dan od retkih qudi koji je predsedniku Milo{evi}u mogao otvoreno da iz-
nese mi{qewe, a nikada nisam govrio {ta ja mislim da }e se desiti nego
sam mu govorio {ta }e se desiti na osnovu analiza i podataka na{e slu`-
be. Tako|e znam da je upravo Vuk Dra{kovi} bio omiqeni ~ovek Sloboda-
na Milo{evi}a za re{avawe problema, jer kad god mu je trebalo lako ga je
kupovao i nelogi~no je da bi on traìo da Vuka Dra{kovi}a neko ubije. U
svakom slu~aju, ni on, a ni bilo ko drugi, od mene nikada nije traìo ta-
ko ne{to niti sam ja ikada u tom pravcu izdavao bilo kakva nare|ewa.”
Po{to se okrivqenom predo~ava iskaz svedoka Dragi{e Dini}a, on
izjavquje: „Ovaj svedok dobro i kaè. Naime, mi smo vrlo brzo utvrdili
da u svemu tome nije u~estvovao kamion DB niti se pomiwalo tako ne{to,
kao {to nije bilo govora da je neko iz na{e slu`be vozio kamion. Kreta-
li smo se u trouglu tablica, „BMW” i odjavqena tablica. Tu informa-
ciju o odjavi tablica dosta vremena pre kriti~nog doga|aja, koju sam do-
bio od Dini}a, ja nisam daqe proverovao, a iskreno i meni nije stalo da
se objavquje kako je tablica koja je ranije pripadala vozilu Resora DB
na|ena u vozilu Vuka Dra{kovi}a. Ta tablica nije bila tajna, svi su zna-
324
li da je ranije pripadala nama, ali nije bilo potrebe da tada sebi na le-
|a natovarim ne{to {to mi nije trebalo i, u krajwem slu~aju, ne{to {to
nije ura|eno.To mi je bio jedini motiv kada sam Dini}u, na wegovo pita-
we da li da napi{e da se nijedno vozilo ne vodi, rekao: „Da li se vodi?”,
pa po{to je rekao da se ne vodi rekao sam mu da tako i napi{e. Nikakva
moja namera tu nije postojala da se ne{to skriva.
Jo{ jednom izjavqujem da ja nikakve stranice te kupusare nisam ce-
pao, a sada nisam siguran da li je uop{te Dini} meni tu kwigu i ostavio,
jer me je ve} obavestio {ta u woj pi{e, pa po{to mi je to kazao nisam
imao potrebu da zadràvam tu kwigu.”
Po{to se okrivqenom predo~ava iskaz svedoka Mihaqa Kertesa, on
izjavquje:
„Joj, kakav kamion. Uostalom, ve} su prve provere nakon kriti~nog
doga|aja pokazale da je taj kamion koji se nalazio u Lipovici bio kod
nas jo{ pre mog dolaska na mesto na~elnika RDB, s tim da ja za taj kamion
nisam znao sve do kriti~nog doga|aja. Nisam ni znao da postoji nikakav
drugi kamion, a kada je nakon kriti~nog doga|aja sa~iwen foto robot
kamiona radnici policije su do{li, idu}i Ibarskom magistralom, i do
jednog majstora u vulkanizerskoj radwi i obave{ten sam od svojih sarad-
nika da je policajcima majstor pokazao ra~un o upisanoj opravci na tom
kamionu, gde je bila upisana i milicijska tablica, a na pitawe gde je ka-
mion majstor im je rekao da je tamo, u {umi, u Lipovici, gde je stalno bio
i pre toga. Sada se se}am da je kamion kod vulkanizera bio dan pre kri-
ti~nog doga|aja.
Znam da sam posle ovoga pitao Lukovi}a da li imamo takav kamion,
pa mi je i Lukovi} odgovorio da ga imamo i da je u Lipovici. Posle to-
ga, kada su u Lipovicu do{li istra`ni sudija, tuìlac i taj majstor, re-
kao sam Legiji da ode tamo i bude prisutan pregledu kamiona. Legija mi
se posle toga javio i rekao mi da je pregled zavr{en. Traìo sam i da mi
se dostavi izve{taj o izvr{enom pregledu i mislim da mi je taj izve{taj
sa foto dokumentacijom dao Buca \uri}. Iz tog izve{taja se videlo da je
vulkanizer stopostotno prepoznao kamion u Lipovici kao kamion na ko-
me je vr{io radove dan pre kriti~nog doga|aja.
Ja od Kertesa sigurno nisam traìo nikakav kamion. Uostalom, vaq-
da bi bio i nekakav zapisnik o tome. Da li je neko drugi traìo u moje ime,
to ne znam, Legija ili tako neko, s tim da se de{avalo da su ti qudi pone-
kad u moje ime, a za potrebe Slu`be, namenski traìli odre|eno vozilo.
Kertes je, uostalom, izfinansirao i Kulu i tu jedinicu ~ija je baza tamo,
a znam da je davao toj jedinici i opremu do koje do|e, cigarete, ~okolade i
sli~no. S tim u vezi, on je kontakte ostvarivao sa Krsmanom koga sam ve}
325
pomenuo, Legijom ili sa mnom. Sa Jovicom Stani{i}em bio je jako blizak,
jer su obojica iz Ba~ke Palanke. Mojim dolaskom na ~elo RDB prekinut je
taj wegov kontakt sa Resorom. âk sam ja i ukinuo obezbe|ewe za wega, a po-
sle je, na zahtev Slobodana Milo{evi}a, to obezbe|ewe vra}eno, pa mi je
Kertes, nakon toga, rekao da, ako mi ne{to treba, da mu se obratim, u smi-
slu potreba za Slu`bu. Me|utim, ponavqam, od wega nikakav kamion ni-
sam traìo, a i nelogi~no je {ta }e uop{te kamion na Institutu gde po-
stoji samo parking za putni~ka vozila. Tamo i nema parkinga za kamione,
ve} su kamioni parkirani u Lipovici. Kontaktirao sam sa Kertesom ka-
da je Anketni odbor do{ao do podataka o nekim falsifikatima dokumen-
ta u SUC i tada mi je Kertes rekao da je i wemu ceo predmet pripremio
Pera Raji}.
Ovakvom izjavom kakvu je Kertes dao vama, on kupuje svoju slobodu
jer znam da mi je, kada je pre tog li{ewa slobode bio jedno vreme u pri-
tvoru i kada je potom iza{ao, kada smo se videli, rekao: „U samicu ìv vi-
{e ne idem.” Prema tome, o~igledno da wegova izjava predstavqa cenu da
se ovde ne vrati i zbog toga treba da ga je sram. I sam sada vidim {ta zna-
~i biti u samici. Da sam to ranije znao, mo`da bih i ja nekim sitnijim
priznawem poku{ao da ostvarim neki kompromis.”
Po{to se okrivqenom predo~ava iskaz svedoka Lukovi} Milorada,
on izjavquje:
„Meni ovaj iskaz ni{ta ne govori. Sigurno bih se setio da me je Le-
gija obavestio o tome da je Bujo{evi} Nenad komandir grupe koja je po-
slata radi obezbe|ewa predsednika Milo{evi}a. Mene Legija ni{ta ni-
je obavestio, a znam da me je Slobodan Milo{evi} pitao: ko ga obezbe|u-
je? Ja sam mu odgovorio: „Legija”, na {ta je Milo{evi} pitao: „Za{to on?”
Ja sam mu odgovorio da imam poverewa u wega, po{to me je Milo{evi}
prethodno i pitao da li u Legiju imam poverewa. Tako|e sam mu rekao da
je to jedinica koja je osposobqena za takve zadatke, a Legija je komandant
te jedinice.
Ja mislim da je sa tom grupom, li~no, tu u Beogradu bio Legija. Me-
ni ime i prezime, Nenad Bujo{evi}, ni{ta ne zna~i, ali sigurno je da mi
Legija nije rekao da je bilo ko komandir te grupe koja {titi Milo{evi-
}a i zato sam i smatrao da Legija komanduje grupom. Da me je i obavestio,
kako to u iskazu navodi, ja bih od Legije traìo da li~no komanduje tom
grupom koja obezbe|uje predsednika dràve.
326
NENAD BUJO[EVI]:
(30. april 2001.)
Po{to je izneo svoj iskaz, konstatuje se da je izjavio kao na zapisni-

ku od 24. februara 2001, sa dopunom:
„Ja sam Lukovi} Milorada upoznao negde 1992, dok smo zajedno bi-
li na rati{tu u Zvorniku. I on i ja smo tada bili vojnici. Nakon {to sam
primqen u Slu`bu dràvne bezbednosti, sa Lukovi}em nisam imao po-
sebne odnose.
U vezi kriti~nog doga|aja, po{to mi je Lukovi} rekao da }e da mi se
javi na~elnik Markovi}, jedine kontakte u vezi ovog kriti~nog doga|aja
o kome je re~, ja sam odràvao sa na~elnikom Markovi}em.
Kada smo prvi put probali da prepre~imo kamion na auto-putu kod
Sur~ina, voza~ tog „Audija”, kome je trebalo da se prepre~i put, nas je maj-
storski izbegao. Drugi put, na Ibarskoj magistrali, meni je Markovi}
rekao da je u pitawu isti sivi automobil i ni{ta drugo, mo`da je rekao
i registarski broj, ali se ne se}am.
Napomiwem da sam 1999. godine bio u borbenoj jedinici Slu`be dr-
àvne bezbednosti na Kosovu, gde je bila i cela jedinica, s tim da sam ja
bio vo|a jedne borbene grupe. Pred kraj ratnih dejstava, celokupna jedi-
nica je po segmentima vra}ena sa Kosova na razna odredi{ta, s tim da je
moj borbena grupa vra}ena u Beograd. Ja sam bio vo|a interventne jedini-
ce i meni se Lukovi}, po povratku u Beograd, obratio da treba da obezbe-
|ujemo tada{weg predsednika Slobodana Milo{evi}a, s tim da nam je je-
dini zadatak bio da interveni{emo ukoliko neka strana grupa poku{a
otmicu Predsednika. Ni{ta mi nije rekao oko povezivawa sa drugim qu-
dima, ali mi se ubrzo javio jedan ~ovek, predstavio se da je iz obezbe|e-
wa predsednika Milo{evi}a, i dao mi motorolu radi kontakta sa wim,
koja je bila na istoj frekvenciji. Zadatak nam nije bio da interveni{emo
u slu~aju demonstracija i sli~no. âk moja jedinica nije bila sme{tena u
Uì~koj ulici, ve} u blizini diskoteke na Top~iderskoj zvezdi.
Nakon ovoga, Legija mi je rekao da }e mi se javiti na~elnik Marko-
vi} i samo mi je to rekao, ni{ta drugo, a onda mi se Markovi} javio, kako
sam izneo, i to mogu}e ~ak istog dana.
Kada sam prvi put kod Vas saslu{avan, na mene nije vr{en nikakav
pritisak. Ja i Ili} smo re{ili sami da se predamo i prijavimo {ta se de-
silo, jer je po~elo ne{to da se lomi i upravo sam ja razgovarao sa koman-
dantom Lukovi}em. Rekao sam mu {ta smo Ili} i ja uradili, i sam Luko-
vi} je isto rekao da treba ovo da prijavimo, jer je u svakom slu~aju sigur-
327
nije za mene i Ili}a. Ja mislim da smo se, posle ovog razgovora, istog da-
na prijavili i bili smo privedeni kod vas.
Ja sam na~elnika Markovi}a video vi{e puta i spreman sam u lice
da mu kaèm ovo {to sam i do sada Vama govorio.”
Na posebna pitawa Javnog tuìoca, okrivqeni izjavquje:
„Kriti~nom prilikom, na Ibarskoj magistrali, „Audi” koji je tre-
balo da zapre~imo bio je sivo-metalik boje sa zatamwenim staklima, ali
se ta~no „Audija” ne se}am, odnosno ili sivo-metalik, neke svetlije nijan-
se. Mene je komandant Lukovi} pozvao na slu`beni mobilni telefon i re-
kao mi da }e da mi se javi Markovi}, a u to vreme, po povratku sa Kosova,
{efovi grupa su imali slu`bene mobilne telefone. Nadaqe, sve kontak-
te sa Markovi}em sam odràvao preko mobilnog telefona, koji mi je on
dao, kako sam ve} opisao, s tim da je taj telefon morao da bude stalno uk-
qu~en i kod mene.
Ja ne znam da li su pripadnici na{e jedinice imali neke oznake na
telu, tetovaè i sli~no. Znam da pukovnik Lukovi} treba da ima isteto-
viranu ruù na vratu, video sam da to li~i na cvet. Ta tetovaà je sa de-
sne strane vrata.
Napomiwem da je ku}a gde smo bili sme{teni, da bi obezbe|ivali
predsednika Milo{evi}a, po mojoj proceni bila na oko tri kilometra od
wegove rezidencije.”
Na posebna pitawa branioca okrivqenog Markovi}a, okrivqeni
izjavquje:
„U oba slu~aja, dakle i na auto-putu kod Sur~ina, a i na Ibarskoj ma-
gistrali, Ili} i ja koristili smo kamion. Kako sam ve} rekao, mobilni
telefon koji mi je dao na~elnik Markovi} morao je da bude uvek ukqu~en
i uvek kod mene.
Mislim da je, prilikom razgovora sa Lukovi}em oko mog prijavqi-
vawa, zbog doga|aja na Ibarskoj magistrali, bio prisutan i okrivqeni
Ili}, ali nisam siguran.”
„Po{to mi se, na insistirawe Javnog tuìoca, predo~ava razlika u
kazivawu od 24. februara 2001. i danas, u pogledu kada sam prvi put ostva-
rio kontakt sa na~elnikom Markov}em, jer se iz zapisnika od februara
ove godine vidi da sam izjavio da sam se u junu ili julu ~uo sa Lukovi}em
oko toga da }e Markovi} da me pozove i da me je posle dva-tri dana on po-
zvao, a danas sam izjavio da je to bilo u avgustu 1999. godine, jedino mogu
da izjavim da se ta~no ne se}am kada sam sa Kosova do{ao, a kamoli tog
ta~nog letweg meseca.
328
NENAD ILI]:
(14. avgust 2001.)
Po{to je izneo svoj iskaz, konstatuje se da je izjavio kao na zapisni-

ku od 24. februara 2001, sa dopunom:
„Kako sam ve} rekao, iz Lazarevca za Beograd sam oti{ao taksijem,
mislim da je vozilo bilo marke „Mercedes”, ali se ne se}am koje udruè-
we, i ne znam koji je identitet voza~a. Posle sam oti{ao u Kragujevac kod
svoje tetke Sneàne Timotijevi}, koja stanuje u nasequ Aerodrom, ali ne
znam ku}ni broj, po{to vizuelno znam wenu ku}u.
Nakon {to sam se vratio u Jedinicu, mene niko nije pitao gde sam
bio odsutan, jer je posao u Jedinici specifi~an. Nekada, po mesec-dva, ne
vidim ni ku}u ni porodicu, a isto tako se de{ava da imamo i po 5-6 slo-
bodnih dana i to ni{ta nije neobi~no niti se za takva odsustva kasnije
traè opravdawa.
Ja nisam svojim pretpostavqenim stare{inama javio da idem za Kra-
gujevac, po{to je to moja li~na stvar gde }u da idem.
ZAPISNICI O SUOÊWU
RADOMIR MARKOVI] – NENAD BUJO[EVI]

(Okru`ni zatvor u Beogradu, 30. aprila 2001. godine)
Konstatuje se da su okrivqeni, me|usobno se gledaju}i, u svemu osta-

li pri svojim iskazima.
Na pitawe istra`nog sudije da li se poznaju, okrivqeni Markovi}
izjavquje: „Ne, a okrivqeni Bujo{evi} izjavquje: „Da”.
Nadaqe, okrivqeni Bujo{evi} izjavquje:
„Za proslavu dana bezbednosti, Vi ste sedeli u mojoj blizini, ali
ubrzo ste sedeli u mojoj blizini zajedno sa Bracom Kertesom. Videli smo
se i kada ste mi rekli {ta treba da uradim, a u vezi na{eg razgovora kod
„Milo{evog konaka”.
Okrivqeni Markovi} izjavquje:
„Ja tebe ne znam, molim vas ovo nema smisla. Neka bude tvoja re~,
ali zna{ {ta mi ~ini{?”.
329
Okrivqeni Bujo{evi} izjavquje:
„[ta si ti meni u~inio?”
„Ja imam jedno dete u koje mogu da se zakunem, da govorim istinu.”
„Ja imam dvoje dece.”
Nakon ovoga okrivqeni Markovi} postavqa pitawe okrivqenom
Bujo{evi}u:
„Ako si me video kod „Milo{evog konaka”, {ta sam imao na sebi?”
Okrivqeni Bujo{evi} odgovara:
„Imao si farmerke, majicu i zelenu jaknu”.
„U vreme kada ti kaè{ da smo se videli kod „Milo{evog konaka”,
nosio sam crni neprobojni prsluk, a to su prsluci i jakne koji su izra|e-
ni na Institutu bezbednosti, a zelenu jaknu sam nosio mo`da u Kuli, si-
gurno sam je nosio u Kuli, a to je zelena, pilotska jakna”.
„I u Institutu sam te vi|ao u tvojoj zelenoj jakni”.
Okrivqeni Markovi} odgovara:
„To je mogu}e, ali retko, ja sam je obla~io samo kada letim”.
„A u ~emu si onda i{ao ku}i?”
Okrivqeni Markovi} odgovara:
„Ja sam u kancelariji drào civilno odelo. Imao sam dve kancela-
rije, jedna je sluìla za presvla~ewe, i u woj sam drào uniformu, leta~-
ki kombinezon, oru`je i sli~no. Ovo nije dobro {to radi{, ne znam kakvu
su ti uslugu obe}ali da ovakav iskaz da{, ali ja niti sam te ikada pozdra-
vio, pruìo ruku, niti ti ime znam”.
„To {to kaè{ da nije dobro, je kako treba, a ta~no je da me nikad
nisi pozdravio, nisi mi pruìo ruku, niti mi zna{ ime, jer za to {to si
mi rekao da uradim, ime i ne treba”.
„Kako je to mogu}e da ti i ja razgovaramo mobilnim telefonom, bez
kodova, {ifre? Koliko puta okrenem mobilni telefon, javi se pogre{an
glas, a tvoj glas ja uop{te ne znam. I kako je to mogu}e da pet meseci ~eka{
da ~uje{ moj glas preko mobilnog telefona, meni su svi glasovi isti?”
Na ovo okrivqeni Bujo{evi} izjavquje:
„Ako ste napravili to o ~emu sada razgovaramo, {ta ja mogu, tako ja
da sam pet meseci ~ekao samo da mi se Vi javqate na telefon, koji ste mi Vi
330
dali, i niko drugi se na taj telefon nije javqao, a u vezi na{ih razgovora,
prepoznavawe je bilo samo putem glasa”. Na kraju, na podse}awe istra`-
nog sudije da su im iskazi razli~iti, okrivqeni izjavquju:
Okrivqeni Markovi}:
„Urazumi se, ovo nema smisla”, gledaju}i okrivqenog Bujo{evi}a u
o~i. Okrivqeni Bujo{evi}, gledaju}i okrivqenog Markovi}a u o~i: „Ra-
zuman sam”.
RADOMIR MARKOVI] – MIHAQ KERTES

(Okru`ni zatvor u Beogradu, 30 juli 2001.)
Mihaq Kertes:
„Bio je 1998. godine nalog Predsednika da se ustupe vozila dràv-
nim slu`bama i ja sam veliki broj vozila wima i ustupio, pa i MUP-u
Srbije, s tim da je za svako vozilo bilo sa~iweno re{ewe. Taj kamion o
kome je ovde re~, a koji si traìo krajem 1999. godine, ne se}am se marke,
nisam pitao za{to ga traì{ niti sam te ikada pitao za tako ne{to. Ni
na kraj pamti mi nije bilo onda a ni sada da je taj kamion mogao da bude
zloupotrebqen, kao i bilo koje drugo vozilo koje sam kao direktor cari-
ne ustupao. Tada jesam dao nalog da se taj kamion da Slu`bi dràvne bez-
bednosti. Bilo je problema oko paqewa i rekao sam da se vozilo osposo-
bi, trebalo je da bude odveèn na Institut bezbednosti, ali je bilo ve}
kasno i ostavqen je na parkingu kod SUC, tako sam ti rekao. Ne znam ko-
je je ta~no to vozilo bilo, ali je bilo teretno vozilo.”
Radomir Markovi}:
„Braco, ti zna{ da sam neki put traìo vozila a neki put si ih i sam
davao. Me|utim, ja sam traìo blindirana putni~ka vozila i autobuse.
Kamione nikada od tebe nisam traìo, jer sam ih i ja davao vojsci, a da
li je neko u moje ime traìo ili si to po refleksu kamione davao Jedini-
ci, ja to ne znam.O kamionu nikada ti i ja nismo razgovarali. Sredstva ko-
ja su bila u Jedinici ja sam zatekao kada sam do{ao na ~elo Resora, ni ja
ne znam {ta je sve od tih sredstava bilo, kao {to ni ti ne zna{ koja si sve
vozila kome davao. Se}a{ se, kada je formiran Anketni odbor pitao sam
te {ta to Vuk pri~a, a ti si mi rekao da je oko tog kamiona sve radio Pe-
ra Raji}. Uostalom, je si li ti davao vozila Jedinici?”
Mihaq Kertes:
„Jesam, ali nikada nisam davao na ime i uvek su potpisivani nalozi
o primo-predaji. Za ovo konkretno vozilo, taj kamion, primo-predaju su
radili saradnici, kako moji tako i tvoji.”
331
Radomir Markovi}:
„Pitao sam te tada ko je radio oko tog kamiona i ti si mi rekao da
je to radio Pera Raji} i on je to radio sa Slu`bom, sa mnom nije, a ja do-
sije tog kamiona i nisam video”.
Mihaq Kertes:
„Rade, ovaj drugi kamion si ti traìo, a oko primo-predaje onog pr-
vog kamiona bilo je kako si ti rekao. Traìo si da li imam kamion. Ne mo-
gu da se setim da li konkretan kamion, a po{to sam ti posle dva dana rekao
da imam, primo-predaja je bila kao sam sam rekao. Ko je uzeo taj kamion,
ne znam. Sa Krsmanom ili Legijom nisam razgovarao oko tog kamiona. Pi-
tao si me da ti dam kamion ako imam, i ja sam ti posle dva dana rekao ko-
ji kamion imam.”
Radomir Markovi}:
„Braco, na hiqadu vozila sam traìo i potpisao sam prijem tih vo-
zila, ali kamion nikada nisam traìo.”
Mihaq Kertes:
„Rade, ti i ja smo se dogovorili za onaj drugi kamion.”
Radomir Markovi}:
„Da li sam ti ikada traìo kamion marke ’Mercedes’ 35-35?”
Mihaq Kertes:
„Nisi.”
Radomir Markovi}:
„Pa za{to bih traìo ba{ taj kamion, kada uop{te ne znam koje i
kakve kamione smo imali kao sredstva, a za mene je, od po~etka ovog slu~a-
ja, po dokumentaciji, postojao samo jedan kamion?”
Mihaq Kertes:
„Ti zna{ da smo vam uvek davali najboqa vozila, a taj kamion koji
smo vam dali krajem jeseni 1999. godine bio je najboqi i jedini ispravan.
Pera Raji} je formirao dokumentaciju i za prvi i za drugi kamion.”
Radomir Markovi}:
„Ponavqam ti, za mene je postojao samo jedan kamion. I Legija mi
je, tako|e, rekao da je to taj kamion koji se nalazi kod nas na placu. Sra-
mota je ovo {to radi{, to ~ini{ zato da bi ostao na slobodi i da te ~uva-
ju radnici Resora, i zato mora{ da kaè{ ono {to ti oni kaù.”
Mihaq Kertes:
„To nije ta~no. Ja pla}am da bi me ~uvali qudi iz privatnog obezbe-
|ewa, ne trgujem ni sa kim. Raji} jeste kompletirao dokumentaciju za ka-
mione. On je, uostalom, i radio sa policijom i ne vidim kakve ovo veze
ima sa Ibarskom magistralom.”
332
Radomir Markovi}:
„Kada je po~elo da se pri~a o dva kamiona, pitao sam te o ~emu se
radi, pa si mi tada rekao da je Raji} formirao dva dosijea, i za Bela}e-
vac i za nas.”
Mihaq Kertes:
„U koje vreme si me to pitao? Tek kada si traìo tu informaciju,
formiran je dosije.”
Radomir Markovi}:
„Ovde su bili qudi kod mene i rekli su mi {ta rade i tebi i drugi-
ma. Pitao sam te, kada je po~elo o ovome da se pri~a, i {ta to Vuk pri~a.
Tada si rekao da je Raji} jedan kamion dao Bela}evcu, a jedan nama. Tako|e
si rekao da ne zna{ o kojim vozilima je re~, jer si mnogo vozila dao. Pona-
vqam, za mene je u Slu`bi postojao samo jedan kamion. Da li se se}a{, da li
si i drugim qudima iz Jedinice davao vozila kada su se pozivali na mo-
je ime?”
Mihaq Kertes:
„Jesam, ali sam im davao u tvoje ime i svi su dobijali vozila uz re-
{ewa.”
Radomir Markovi}:
„To jeste su{tina pri~e. I drugi su, u moje ime, uzimali vozila, a
kao {to ti nisi znao koja si sve vozila dao ni ja nisam znao koja su vozi-
la uzimana. Ali, mene ovde sada terete da sam organizovao krivi~ni do-
ga|aj na Ibarskoj magistrali, a posle toga sve to i prikrivao, tako {to
sam od tebe traìo odre|eno vozilo.”
Mihaq Kertes:
„[ta se to mene ti~e? Meni je samo traèno da kaèm da li si mi
traìo kamion ili ne, i ja sam rekao istinu.”
Radomir Markovi}:
„Ja ti nikakav kamion nikada nisam traìo.”
Mihaq Kertes:
„Lica koja su u tvoje ime traìla vozila, traìli su putni~ka vozi-
la ili autobuse, ali ne i kamione. Pre nego {to si ti do{ao za na~elni-
ka Resora, kamioni su davani, ali ne znam ta~no koji, a od kada si posta-
vqen za na~elnika Resora nama ste traìli sa carine samo blindirane
automobile i autobuse. Me|utim, ovaj zadwi kamion si traìo.”
Radomir Markovi}:
„Pa, kako sam znao ba{ da ima{ taj kamion?”
333
NENAD ILI] – NENAD BUJO[EVI]
(Okru`ni zatvor u Beogradu, 14. avgust 2001.)
Konstatuje se da je okrivqeni Nenad Bujo{evi} ostao u svemu pri

svojoj odbrani koju je izneo 24. februara 2001. godine.
Posebno napomiwe:
„Kako sam ve} rekao, verovatno je da sam Ili}u rekao od koga dobi-
jam naloge, ali nisam siguran i sa sigurno{}u ne mogu da kaèm da sam
mu to, zaista, rekao.”
Okrivqeni Nenad Ili} izjavquje:
„Ja ne èlim ni{ta vi{e da kaèm, odbranu sam izneo, i do prije-
ma optu`nice ne èlim vi{e da se izja{wavam po ovom predmetu.”
Suo~ewe zavr{eno.
RADOMIR MARKOVI] – DRAGI[A DINI]

(Okru`ni zatvor u Beogradu, 14 avgust 2001.)
Radomir Markovi}:
Konstatuje se da je, prilikom suo~ewa okrivqeni Radomir Marko-
vi} ostao u svemu pri svom iskazu od 24. jula 2001. godine, sa dopunom:
„Kada je prona|ena registarska tablica u vozilu „BMW”, ja sam od
tebe, Dragi{a, traìo da proveri{ ~ija je to tablica, i ti si mi, nakon
toga, rekao da su provere izvr{ene, da je to registarska tablica koja je
ranije pripadala Resoru, ali su registarske tablice dve godine pre kri-
ti~nog doga|aja izgubqene i odjavqene, a ti registarski brojevi nisu upo-
trebqivani za bilo koje drugo vozilo. Kada smo se videli kod mene, ti si
doneo i neku kwigu, ali mi u toj kwizi ni{ta nismo gledali. Meni je do-
voqno bilo {to si ti izvr{io provere preko nadle`ne slu`be i da,
prakti~no, tablice nisu pripadale RDB. Rekao sam ti da tako i odgovo-
ri{ na zahtev Uprave za suzbijawe kriminaliteta. Na{a razmi{qawa
su, u Resoru, bila takva da je mogu}e da su te tablice, mo`da i celo vozi-
lo, dati Vuku Dra{kovi}u u vreme dok je bio potpredsednik. Podseti}u
te, Dragi{a, da smo razgovarali o ovome i kasnije. Kada je ministar Mi-
hajlovi}, ponovo, traìo proveru u vezi te tablice, i tada sam ti opet po-
novio da si na jednom mestu rekao: „Ja im rekao kako su hteli, a oni me
penzionisali.” To {to si rekao ja sam saznao. [to se ti~e te kwige, ni-
je bilo nikakvog razloga da je zadràvam, jer su za mene dovoqne bile
provere koje su prethodno izvr{ene.”
334
Svedok Dragi{a Dini} ostaje pri svom iskazu od 27. februara 2001.
godine, sa dopunom:
„Pre svega, to za penziju ja nikada nisam izjavio. Uostalom, tek 4.
maja ove godine sam penzionisan. [to se ti~e kwige, ja sam je uzeo od Bran-
ke, odnosno od Vidana, i dao sam ti kwigu. Istovremeno sam ti preneo {ta
je Branka rekla u vezi sporne registarske tablice. Tom prilikom sam ti
ostavio kwigu, a kada je, posle nekog vremena, Branka traìla da joj se
vrati kwiga, ja sam te o tome obavestio, pa si ti rekao da do|em i uzmem
kwigu, {to sam ja i uradio. Onda sam kwigu odneo i vratio je Branki.
Kwiga je bila zapakovana u nekoj kesi, a ja sadrìnu kese nisam gledao.”
Okrivqeni Radomir Markovi} izjavquje:
„Ja se ne se}am da li je ta kwiga bila u kesi, znam da je bila debela
kwiga. Ponavqam, ja tu kwigu uop{te nisam gledao.”
Nakon ovoga, svedok Dini} izjavquje:
„[to se ti~e razgovora koji smo ti i ja obavili u vezi zahteva mi-
nistra Mihajlovi}a, taj razgovor jesmo obavili i tada si meni rekao da
kaèm kako je bilo i ja sam rekao kako je bilo.”
335
336
ISKAZI PORODICA
UBIJENIH
GORANA BO[KOVI]:
(20. mart 2001.)
„Pre ovog doga|aja, moj suprug Veselin uop{te nije sumwao da mu

preti neka opasnost niti se meni àlio u vezi toga. Mislim da i nije
bio svestan opasnosti koja mu preti. Wemu se i nije i{lo na Ravnu Goru.
âk se tri puta vra}ao ku}i i tamo je oti{ao na insistirawe Danice i
Vuka Dra{kovi}a. Tom prilikom je i mene zvao da idem sa wim, ali sam
odbila.
Pre podne, oko pola deset, javio se telefonom Dragan ôvi}. Rekao
je mom suprugu da ne mora da ide, po{to on, ôvi}, ide svojim kolima. Ve-
selin je pozvao telefonom Vuka i rekao mu da ne}e da ide, na {ta se Vuk
naqutio, bar tako je mislio Veselin, po{to mu je spustio slu{alicu. U
svakom slu~aju, Veselin mi je rekao da se, eto, i Vuk naqutio i da bi tre-
balo da ide, nakon ~ega je oti{ao od ku}e.
Za tragediju sam saznala negde oko 13,50 ~asova. Trebalo je da kre-
nem u posetu u bolnicu, kada mi se javila jetrva pitaju}i me da li znam
{ta je sa Veselinom i da je te{ko povre|en. Odmah sam znala da se ne{to
stra{no desilo.
Znam da sam obavila niz telefonskih razgovora, mnogi su i mene
zvali, ali sada vi{e ne mogu da se setim sa kim sam sve razgovarala. Ubrzo
se i na{a ku}a napunila posetiocima, oti{la sam u Lazarevac, a ostalo i
sami znate kako se odigravalo.
Veselin i ja u braku imamo dve }erke, stare 24 i 21 godinu.
Traìm da krivci budu ka`weni po zakonu.
Isti~em imovinsko pravni zahtev, koji sada ne mogu da preciziram”.
337
VESELIN OSMAJLI]
(7. mart 2001.)
„Ja sam brat pokojnog Zvonka Osmajli}a. Sa wim sam bio u odnosi-
ma koji su vi{e nego {to smo obi~na bra}a. Meni se moj brat nije àlio
niti je izraàvao sumwu da ga neko prati niti da se ne{to sprema. Sva-
ki dan smo bili u kontaktima, a po{to je Zvonko nedeqom voleo da bude sa
porodicom, obi~no smo se ~uli telefonom, pre podne. Me|utim, ba{ te ne-
deqe 3. oktobra 1999, nismo se ~uli…
Iza Zvonka je ostala wegova supruga-udovica, kao i ~etvoro malo-
letne dece, od kojih najmla|e ide u prvi razred osnovne {kole. Nama, u na-
{oj porodici, Zvonko je puno zna~io. Pravo da vam kaèm, teè nam sa-
da pada ovo saslu{awe nego sahrana.
Mislim da su pro{la vremena kada se sve zata{kavalo. Zahtevam da
zlikovci koji su naneli zlo budu najo{trije ka`weni, smrtnom kaznom,
koja bi se izvr{ila tako da osete iste muke kao i moj brat, koji je izgoreo
u autu. Zahtevam da budu ka`weni svi koji su izvr{ili krivi~no delo, kao
i oni koji su spremali, zata{kavali i uop{te u~estvovali na bilo koji
na~in u tome.
Od{tetni zahtev isti~em i precizira}u ga naknadno.”
BO[KO VU[UROVI]
(7. mart 2001.)
„Ja sam brat pokojnog Vu{urovi} Dragana. Moj brat je bio porodi-
~an ~ovek, otac dvoje maloletne dece, stare 5 i 3 godine. Nikada nije iska-
zivao nikakvu sumwu niti je slutio da }e da mu se desi bilo kakvo zlo. Ni-
je on bio nikakav kriminalac, da bi bilo ko imao razloga da ga prati,
kontroli{e i sli~no.
Kao predstavnik porodice Vu{urovi}, zahtevam da izvr{ioci budu
ka`weni.
Isti~em imovinsko pravni zahtev, koji }u precizirati tokom po-
stupka.”
338
VESNA RAKOÊVI]
(7. mart 2001.)
„Ja sam udovica pokojnog Vu~ka Rako~evi}a.

O samom doga|aju ne èlim uop{te da govorim.
Vu~ko i ja imamo dvoje dece, devoj~icu staru 3,5 godine i de~aka sta-
rog 2,5 godine.
Zahtevam najteè kazne, smrtne kazne, za sve one koji su u~estvovali
i koji su izvr{ili ovo krivi~no delo”.
VUK DRA[KOVI]:
(7. mart 2001.)
„Od svoje ku}e, 3. oktobra 1999, krenuo sam ne{to iza 11 ~asova. Tre-
balo je da u istim kolima, xipu, budemo moj voza~ Branislav Lazarevi},
moja supruga Danica, ~lan predsedni{tva SPO Gordana Ani~i} i ja, a da
u drugom automobilu budu funkcioneri SPO, mladi qudi i sjajni sporti-
sti Zvonko Osmajli}, Dragan Vu{urovi} i Vu~ko Rako~evi}. Planirano je
bilo da idemo na Ravnu Goru, da obi|emo memorijalni kompleks u izgrad-
wi. Pred sam polazak pojavio se brat moje supruge, Veselin Bo{kovi}.
Svojim kolima i nenadano, odlu~io je da i on ide sa nama, tako da sam ja
seo pored wega. Xip je oti{ao ispred, dan je bio sun~an, drum suv, uslovi
za vo`wu idealni. Veselin Bo{kovi} je bio veoma oprezan voza~ i vozio
je umereno, ~ak toliko umereno da je xip dosta umakao „Audiju”.
Na deonici Ibarske magistrale, preko puta sela Petka, iz suprot-
nog pravca i{ao je jedan sveè ofarban kamion, koji je presijavao i neo-
~ekivano, namerno, mu~ki, neposredno pred mimolaèwe, naglo skrenuo
na auto u kom smo bili Veselin Bo{kovi} i ja. Veselin je reagovao muwe-
vito, skrenuv{i naglo udesno, tako da je izbegnut ~eoni sudar, ali je ka-
mion, {to }u kasnije videti, zaka~io levu stranu automobila, dakle onu
voza~evu. Osetio sam strahovit udarac, tresak, a posle toga je usledilo
prevrtawe. Automobil se zaustavio ispod puta, u wivi, okrenut ka Beogra-
du. Motor je jo{ radio. Osetio sam da mi te~e krv, imao sam posekotinu
na glavi. Pogledao sam prema voza~u. Drào je zatvorene o~i, ali je di-
sao, boqe re}i krkqao. Odvezao sam pojaseve i wemu i sebi, ugasio motor,
otvorio vrata, pre{ao na drugu stranu, poku{ao da otvorim ona druga
339
vrata, ali nisam mogao. Bio sam u stawu {oka, ali se se}am svakog deta-
qa. Otr~ao sam do puta, po~eo da pozivam u pomo}, brzo se vratio dole,
poku{avao da masiram voza~a. Onda je dotr~ao neki ~ovek sa fla{om vo-
de, posipali smo ga. Da li sa wegovog mobilnog ili sa mobilnog Veselina
Bo{kovi}a, ne znam, nazvao sam Danicu i rekao: „Vesko je te{ko povre-
|en, imali smo udes, vra}ajte se”.
Pozivao sam, na sav glas, Zvonka, Vu~ka i Gagu, ali jedan ~ovek mi je
rekao da su oni oti{li po hitnu pomo}. Ne{to prema Beogradu, ali van
druma, na levoj strani, gledano prema Beogradu, dimio je kamion i odle-
gala je serija eksplozija. Mnogi qudi ve} su zaustavqali svoje automobi-
le, a neo~ekivano, tako re}i odmah, video sam policijska kola, qude u uni-
formi. Uprkos mom zapomagawu da do|u u pomo}, da zovu hitnu pomo},
bez obzira {to su, kako sam verovao, saputnici iz prate}eg automobila
oti{li po hitnu pomo}, traìo sam da se hitna pomo} zove iz Beograda i
iz Vaqeva. Niko, me|utim, nije prilazio niti pruào pomo} od tih qudi
u uniformama. Do{li su neki drugi gra|ani, voza~i, pojavio se Dragan
ôvi}, koji je, tako|e, i{ao na Ravnu Goru. U me|uvremenu se vratila i Da-
nica. Dok sam se borio Vesku za ìvot, dok smo ga masirali, posipali vo-
dom, poku{avali da deblikiramo ta smrskana vrata, gore, na drumu, pri-
metio sam jednog ~oveka u ko`noj jakni i pored wega jednog ~oveka, u tre-
nerci je bio, koji je nekome javqao: „\ubre je ìvo”! Bio sam uveren da je
to bio neko od putnika o~evidaca i da se to odnosi na voza~a kamiona, toj
~iwenici i nisam pridavao zna~aj.
Nekoliko meseci kasnije, na nekoj televizijskoj emisiji, video sam
~oveka u kojemu sam odmah prepoznao onoga koji je javqao nekome: „\ubre
je ìvo”. Bio je to policijski general Branko \uri} i tu ~iwenicu sam
odmah javno saop{tio na televiziji „Studio B”. Mislim da je to bilo 8.
aprila 2000. godine.
Isto kao {to se policija pojavila, takore}i, odmah po zlo~inu, hit-
na pomo} je kasnila dugo i neoprostivo. Koliko dugo, u minutima, to se
ne moè re}i, jer to su stawa u kojima minuti izgledaju kao ve~nost. Ka-
da su se, sa tim ogromnim zaka{wewem, pojavili, iz automobila je izvu-
~en Veselin Bo{kovi}. Postavqen je na nosila. Moja supruga i, mislim,
Bo{ko Bulatovi}, koji je posle pristigao, krenuli su kolima hitne pomo-
}i, a za wima Gordana Ani~i}, moj voza~ i ja. Oni su nam, me|utim, uma-
kli, a po{to nismo znali odakle je hitna pomo}, ili iz Lazarevca ili iz
Beograda, zakqu~ili smo da je verovatno iz Beograda, s obzirom da je to-
liko dugo ~ekana, i ja sam krenuo ka Klini~kom centru. Usput, mom voza-
~u, na wegov mobilni, javqeno je da su Zvonko, Vu~ko i Gaga masakrirani
od toga kamiona.
340
U takvom stawu do{li smo do Klini~kog centra. Pred samim ula-
zom, stajao je jedan policajac koji nije krio ~u|ewe {to me vidi. Upitao
je: „Otkuda Vi” i dodao da je ~uo za saobra}ajnu nesre}u i da su tamo gene-
ral \uri} i jo{ mnogi generali policije.
Vratio sam se u Lazarevac i, kada sam tamo do{ao, Veselin Bo{ko-
vi} je ve} bio preminuo.
Od prvog trenutka, bilo mi je jasno da nije re~ o bilo kakvoj sao-
bra}ajnoj nesre}i, nego o teroristi~kom aktu, i da sam ja bio meta toga te-
roristi~kog akta. Sa tom izjavom istupio sam ve} 3. oktobra uve~e, a to
sam potvrdio i pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Lazarevcu, ka-
da sam dao izjavu, izraziv{i apsolutno nepoverewe u organe pravosu|a ta-
da{weg reìma.
Po{to dràva nije htela da reaguje i po{to je odbijala da ustanovi
neke kqu~ne ~iwenice, koje se u normalnim, pravnim dràvama utvr|uju za
par ~asova, Predsedni{tvo moje stranke odlu~ilo je da formira Pravno-
ekspertski tim i da utvrdimo ~iwenice koje nije htela da utvrdi dràva,
odnosno wen policijski istra`ni aparat. Te ~iwenice za kojima smo tra-
gali, bile su: ko je vlasnik kamona i ko je vlasnik registarskih tablica
kamona „ubice” koje su prona|ene posle zlo~ina, a i mnogi svedoci su vide-
li i zapisali broj. Veoma brzo, do{li smo do saznawa da je Slu`ba DB Sr-
bije vlasnik registarskih tablica, kojih nije bilo u zvani~noj dràvnoj
kompjuterskoj evidenciji vozila, nego je taj broj vo|en u nekoj specijalnoj,
tajnoj evidenciji DB. Obave{teni smo da je, ve} sutradan po zlo~inu ~etvo-
rostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, SDB upala u specijalnu eviden-
ciju, zaplenila dokumentaciju, a èna koja je vodila evidenciju, tako smo
saznali, preme{tena je na neko druo radno mesto, {to nije ni bitno.
SPO je bio tada velika partija, imali smo mnogo simpatizera {i-
rom Srbije i saznali smo da je kamion-ubica servisiran u vulkanizerskoj
radwi kod motela „[ari}” i da su teroristi ostavili trag. Ra~un na ko-
jemu pi{e tip kamiona, 3535 „Mercedes”, i na kojem pi{e da ra~un pla}a
MUP-Srbije. Do{li smo u posed tog ra~una, ubrzo }emo do}i i u posed
re{ewa Savezne uprave carina o poreklu kamiona-ubice, da je oduzet od
Dragana Gaji}a – gastarbajtera iz sela Bigrenica kod ]uprije i da je, pra-
vosna`nim re{ewem za prekr{aje, taj kamion wemu kona~no oduzet, a do-
bili smo usmene poruke da je dodeqen Slu`bi DB Srbije. Sa svim tim upo-
znali smo javnost i sa svim tim smo odmah upoznavali istra`ne organe u
Lazarevcu. Dosije o tom aktu dràvnog terorizma, kako smo ga nazvali,
otvorili smo pred gra|anima Beograda i onima koji su mogli da vide
„Studio B”, kao otvorenu kwigu. Podneli smo, po pribavqawu svih doka-
za, i krivi~nu prijavu protiv {efa Resora SDB Srbije Radomira Marko-
341
vi}a i na~enlika resornog DB Beograd Milana Radowi}a, jer je bilo o~i-
gledno da DB stoji iza teroristi~kog akta, a ni u jednoj dràvi sveta taj-
ne policije nisu samoupravne organizacije, gde se radi kako kome padne
na pamet, nego postoji sistem stroge subordinacije, pa smo, na osnovu to-
ga, podneli krivi~ne prijave protiv Markovi}a i Radowi}a.
Pravno-ekspertski tim je izrazio osnovanu sumwu u istinitost ono-
ga {to smo pro~itali u {tampi 24. novembra 1999, da je jedan od na~elni-
ka odeqewa Savezne uprave carina, Petar Raji}, nastradao u saobra}ajnoj
nesre}i 21. novembra, tako|e na Ibarskoj magistrali. Zapisnik istra-
`nog sudije o toj smrti, do kojega smo do{li, dao je osnova za ovakvu sum-
wu, a ona se pokazala do kraja opravdanom kada smo doznali da, po Raji}e-
voj smrti, Mihaq Kertes, tada{wi direktor Savezne uprave carina, pri-
stupa falsfikovawu dokumenata s Raji}evim potpisom, a Raji} je tada bio
mrtav, i potpisom nekog Desimira Prodanovi}a, isto pokojnog. I sa ti-
me smo upoznali dràvne organe.
Priti{weni dokazima, DB i weni sau~esnici, krajem decembra
1999, istupaju sa pri~om da je ta~no da je SDB bila vlasnik jednog kamio-
na „Mercedes” 3535 i da je kamion bio zelene boje, ali da to nije kamion-
-ubica sa Ibarske magistrale, nego jedan drugi kamion. Ve} sutradan smo
pokazali da je u pitawu montaà, sa ciqem prikrivawa ve} u~iwenog
krivi~nog dela, i istra`ne organe i javnost upoznali sa ~iwenicom da
se Slu`ba DB proglasila vlasnikom kamiona koji je bio u privatnoj svo-
jini, koji jeste bio u nekakvom fizi~kom posedu Savezne uprave carina
ali je re{ewe o wegovom oduzimawu poni{teno. Taj drugi kamion, Prav-
no ekspertski tim nazvao je kamionom dvojnikom. Ustanovili smo da je, po
nare|ewu Markovi}a, u dogovoru sa Mihaqem Kertesom, kamion naknad-
no ofarban u zeleno i zatraìli odmah ve{ta~ewe farbe na kamionu, da
ve{taci i advokati o{te}enih lica vide taj kamion, da ga vide i mediji
i kamere, ali to nikada nije dozvoqeno.
U celoj toj operaciji naknadnoga prikrivawa po~inilaca krivi~-
nog dela i tragova krivi~nog dela, u~estvovao je i Okru`ni tuìlac u Be-
ogradu Andrija Milutinovi}, zbog ~ega je i protiv wega pokrenuta kri-
vi~na prijava od strane SPO.
Zahtevam krivi~nu odgovornost i maksimalne kazne za sve koji su
u~estvovali u izvr{ewu i organizaciji zlo~ina, prikrivawu po~inila-
ca i organizatora zlo~ina i uni{tavawu tragova zlo~ina, bez obzira da
li je re~ o MUP, Slu`bi DB, pravosu|u, carini ili bilo kom drugom dr-
àvnom organu. U tom smislu, posebno isti~em odgovornost Mihaqa Ker-
tesa, koji je dobro znao zbog ~ega falsifikuje dokumentaciju i koga time
{titi i {ta {titi. Iz istih razloga, uz oteàvaju}u okolnost da je re~ o
Okru`nom tuìocu, isti~em odgovornost Andrije Milutinovi}a. Zahte-
342
vam i odgovornost onih koji su znali, toga 3. oktobra, da operaciju izvo-
di DB, jer je mnogo wih u~estvovalo u pruàwu logisti~ke pomo}i i pra-
}ewu, zbog krivi~nog dela neprijavqivawa krivi~nog dela. Wima je po-
sle zlo~ina bilo jasno ~emu je operacija sluìla i bili su obavezni da
prijave izvr{ioce.
Zahtevam, tako|e, krivi~ni pstupak protiv Mirjane Markovi} i
Slobodana Milo{evi}a, kao nalogodavaca i vrhovnih komandanata ovog
i mnogih drugih zlo~ina. Mirjani Markovi}, kao predsednici JUL-a i
supruzi tada{weg {efa dràve, i Slobodanu Milo{evi}u, predsedniku
SPS i tada{wem {efu dràve, SPO i ja bili smo glavni politi~ki pro-
tivnik i wihov zlo~ina~ki motiv je bio da elimini{u, da fizi~ki uklo-
ne predsednika tada najve}e antireìmske demokratske i opozicione par-
tije. Siguran sam da je komanda za zlo~in izdata od wih. Kona~no, {ef
SDB Srbije Radomir Markovi}, od svog dolaska na tu funkciju, deo te
Slu`be bio je pretvorio u organizaciju iskqu~ivo u slu`bi Slobodana
Milo{evi}a i wegove supruge i o~uvawa wihovog teroristi~kog poret-
ka, pa je sasvim logi~no da je od wih dobijen nalog.”
Na posebna pitawa istra`nog sudije, svedok izjavquje:
„Kamion-ubica je bio, kako sam ve} rekao, sveè ofarban, caklio
je, a bio je tamno zelene boje. Neposredno pre nego je taj kamion skrenuo
na nas, ispred wega nije bilo vozila, a iza wega je bila kolona.
Pre ovog zlo~ina, a na auto-putu Zagreb – Beograd, kod Sur~ina, 28.
septembra 1999, po povratku iz posete Slova~koj, veoma brzo po ukqu~ewu
na auto put, automobil u kome sam bio, a vozio ga je Branislav Lazarevi},
moj voza~, kretao se brzinskom trakom prema Beogradu, a sredwom trakom,
tako|e prema Beogradu, kretao se jedan {leper sa prikolicom. Neposred-
no pred prolaèwe na{eg vozila pored tog {lepera, on je naglo skrenuo
ulevo do same bankine i zatvorio prolaz. Moj voza~ je muwevito reagovao
skrenuv{i udesno, uz sna`no zano{ewe i {etawe po drumu. U tom automo-
bilu „Audiju”, tada je bio pozadi i Vu~ko Rako~evi}, a u drugom automo-
bilu iza nas bio je tada{wi moj spoqno politi~ki savetnik, a sada{wi
savetnik predsednika SRJ Predrag Simi}, koji je sa mnom bio u poseti
Slova~koj. Verovali smo da je voza~ ili bio pijan ili da je za trenutak za-
spao, zadremao, ali od svih nas daleko je bila pomisao da je bio atentat.
Tek posle zlo~ina na Ibarskloj magistrali, svi smo se setili toga doga-
|aja sa osnovanom sumwom da to nikako nije moglo biti slu~ajno, {to sam
i rekao daju}i izjavu pred istra`nim sudijom u Lazarevcu.
@elim da dodam jo{ ne{to. Me|u licima na ~ijoj odgovornosti na-
ro~ito insistiram, isti~em tada{weg {efa Beogradskog MUP-a Branka
\uri}a. Vi{e je nego izvesno da je, u organizovawu teroristi~kog zlo~i-
na koji je trebalo da bude predstavqen kao saobra}ajna nesre}a, organiza-
343
torima i po~iniocima toga zlo~ina bila neophodna i saradwa sa Javnom
bezbedno{}u i da je Branko \uri} bio taj koji je obezbedio tu saradwu. U
sudskom predmetu nalazi se i materijal o radu Anketnog odbora Skup{tine
Srbije, koji je, krajem 2000. godine, prikupqao ~iwenice vezane za zlo~in
na Ibarskoj magistrali. Branko \uri} je odbio da se pojavi pred Anket-
nim odborom, a pismeni izve{taj upu}en Anketnom odboru, potpisan od
strane pukovnika Er~i}a, daje sve razloge za moju tvrdwu da su Branko \u-
ri} i MUP toga dana na Ibarskoj magistrali imali zadatak da onemogu-
}e hvatawe voza~a kamiona, pre svega. U tom pisanom izve{taju, doslovce
stoji priznawe da pripadnici MUP-a i nisu blokirali {ire podru~je
zlo~ina radi hvatawa voza~a kamiona, a nisu ga blokirali, kao pi{e u tom
izve{taju, jer su „verovali da se voza~ kamiona krije ispod kamiona”. Sve
je ovo navedeno i u izve{taju Anketnog odbora Skup{tine Srbije.”
Na posebna pitawa javnog tuìoca, svedok izjavquje:
„[to se ti~e doga|aja koji je bio na auto putu kod Sur~ina kada je
{leper sa prikolicom presekao put vozilu u kome sam bio, to se dogodi-
lo predve~e. Bilo je veoma obla~no. Ne mogu da se setim da li su tada na
tom vozilu, u kome sam bio, bila upaqena svetla. To je bilo vozilo marke
„Audi” crne ili tamno sive boje. Ina~e, mali JAT-ov avion kojim sam do-
putovao iz Slova~ke, sleteo je na Sur~inski aerodrom oko 18 ~asova.
Preko puta ku}e u kojoj ìvimo moja supruga Dana i ja stanuje po-
rodica Milo{evi}, Gordana i wen suprug Dragan Milo{evi}.”
Na posebno pitawe punomo}nika, svedok izjavquje:
„U trenutku kada smo tog jutra kretali na Ravnu Goru, video sam da
Gordana Milo{evi} s nekim celo vreme pri~a mobilnim telefonom, a
stajala je ispred ku}e. To je izgledalo neobi~no i sumwivo, tim pre {to
su veoma ~esto kod mojih suseda dolazili policajci i sa visokim ~ino-
vima, pa smo zatraìli bili i listinge telefonskih razgovora Milo{e-
vi}evih nekoliko dana pre zloi~ina na Ibarskoj magistrali na sami dan
zlo~ina, kao i 10-15 dana posle zlo~ina, ali ni to nije u~iweno i taj na{
zahtev je odbijen.
Uo~i na{eg polaska na Ravnu Goru, kod nas je do{ao i pokojni Vese-
lin. On nije hteo da ide sa nama. Na samom polasku je rekao: „Ma idem i
ja”. Tog trenutka, ve} sam bio stavio svoj xemper u xip, jer je trebalo tim
xipom da putujem. Po{to je Veselin rekao da i on ide, pre{ao sam kod we-
ga u auto.
Naravno da su moji u qudi u Vaqevu znali da }emo da idemo na Rav-
nu Goru. Dan-dva pred polazak, javio sam to sve{teniku Qubi Rankovi}u,
i to preko mobilnog telefona, preciziraju}i da }emo se tamo na}i kod
crkve, a da fiksno vreme dolaska nije bitno.”
344
„Blic”, 8. mart 2001. godine
345
„Politika”, 8. mart 2001. godine
346
KAKO JE PRIPREMAN ZLOÎN
(Svedo~ewa agenata DB)
Iskazi ubica, organizatora i pripadnika tajne policije, dati u

istra`nom postupku, svedo~e, ~ak, i potresnije o monstruoznosti dikta-
torskih reìma nego i same kwige Solèwicina, [alamova, Keslera,
Londona ili [tajnera.
Normalnog ~oveka uhvati jeza dok ~ita izjave aktera ovog planetar-
nog zlo~ina dràve Slobodana Milo{evi}a, u ~ijem pripremawu, izvr{e-
wu i prikrivawu u~estvuju {ef Dràvne bezbednosti Srbije, {ef DB pre-
stonog grada, trojica generala policije, komandant najelitnije trupe re-
ìma za specijalne likvidacije, najvi{i savezni i republi~ki funkcione-
ri, cela ~eta egzekutora, elitna tehnika za prislu{kivawe i ubijawe, ~el-
ni qudi pravosu|a…
O kukavi~kom ubistvu ~etvorice mladih qudi i poku{aju likvida-
cije glavnog politi~kog protivnika Slobodana Milo{evi}a, o toj mon-
struoznoj sa~eku{i dràve koja je Ibarsku magistralu u~inila Jasenov-
cem i Au{vicom, oni pripovedaju ravnodu{no, bez trunke stida i kajawa,
~ak i sa ponosom, isti~u}i da je sve „odra|eno profesionalno u skladu sa
pravilima Slu`be”! Kao drogirani, kao roboti i ma{ine za ubijawe, bez
uzbu|ewa pri~aju kako su, po masakru, hladnokrvno posmatrali kola u ko-
jima gore tri ~oveka, unezverenu ènu sa umiru}im bratom na rukama, uz
samo jedan komentar policijskog generala: „\ubre je ìvo,” upu}en Vuku
Dra{kovi}u, jedinom preìvelom! Ledeno pribrano svedo~ili su i o to-
me kako su, posle kasapnice na Magistrali, tajno osmatrali i stanove ubi-
jenih, javqaju}i komandi dràvnog terorizma koji to „neprijateqi” dola-
ze da izraze sau~e{}e!
Saslu{awe okrivqenih i svedoka obavqeno je metodom intervjua,
povr{no i namerno usmereno, kako bi se zlo~in razvodnio i zata{kala
krivi~na odgovornost operativnog organizatora masakra, pukovnika DB
i komandanta JSO, Milorada Lukovi}a – Legije. Cela istraga protekla je
u nastojawima advokata porodica ubijenih i wihovih najbliìh da op-
tu`nica obuhvati i Legiju, ali su i tuìlac i istra`ni sudija okretali
347
glavu od istine i sledili otvorene, javno i drsko saop{tene naloge no-
vih vlastodràca da on bude za{ti}en.
Posebno je neshvatqivo i za svaku osudu pona{awe takozvane „demo-
kratske javnosti” poslemilo{evi}evske Srbije. Za dràvnu televiziju,
„Studio B”, televiziju „Pink”, za glavne urednike i komentatore vode}ih
novina, za razne „fondove”, „odbore”, „komitete”, i „centre” za za{titu
qudskih prava, za tolike nevladine organizacije, istraga o najteèm ak-
tu dràvnog terorizma Slobodana Milo{evi}a kao da nije ni postojala.
U bilo kojoj zemqi na Zapadu, ovakav zlo~in bio bi tema dignuta do neba.
êtiri meseca nakon otvarawa istrage protiv ubica sa Magistrale,
Resor DB Srbije saslu{ao je, ponovo ili po prvi put, petnaest svojih vi-
sokih funkcionera i operativaca. Wihove izjave upu}ene su istra`nom
sudiji Neboj{i @ivkovi}u i zastupniku optu`nice Milunu Dragutino-
vi}u, uz propratno re{ewe {efa Resora DB Srbije, generala Gorana Pe-
trovi}a, kojim je sve wih, radi izjave pred sudom, oslobodio ~uvawa „dr-
àvne tajne”.
Saslu{awa su zavr{ena 24. jula 2001. i, uz krivi~nu prijavu protiv
Milana Radowi}a, istoga dana dostavqena Okru`nom sudu u Beogradu.
Ta svedo~ewa su potresna i uverqiva optu`nica protiv poretka
dràvnog terorizma Slobodana Milo{evi}a, u kome su tajna policija i
weni eskadroni smrti, a pre svih Jedinica za specijalne operacije (JSO),
bili apsolutni gospodari ìvota i smrti.
Okru`ni sud i Okru`no tuìla{tvo u Beogradu zatvorili su o~i
pred tom slikom pakla. Ne samo da nisu pokrenute jo{ mnoge krivi~ne
istrage, nego su i priznawa dobijena od pripadnika DB Srbije, takore}i,
ignorisana. Tek reda radi, istra`ni sudija @ivkovi} saslu{ao je svih
petnaest funkcionera i operativaca DB, tako da je sve kqu~no u wiho-
vim izjavama izba~eno iz sudskog zapisnika ili o tome nisu ni pitani.
Za{to? Da li po naredbi, i po ~ijoj? Jednoga dana, zna}e se sve.
I te izjave, koje nisu u{le u sudski zapisnik, u{le su u ovu kwigu.
SR\AN LAZI]:
(27. februar 2001.)
„Se}am se kriti~nog doga|aja. Ja od 1. jula 1994. radim u DB, a kri-

ti~nom prilikom, 3. oktobra 1999, radio sam u CR DB Beograd. Imali smo
toga dana zadatak da pratimo Vuka Dra{kovi}a. Zbog toga su se dva na{a
348
automobila nalazila na Obrenova~kom putu, na izlasku iz Beograda, a
dva na Ibarskoj magistrali. Ne mogu ta~no da se setim u koje smo vreme,
po{to smo povezani radio stanicama, saznali da se Vuk Dra{kovi} kre-
}e iz Beograda Ibarskom magistralom, nakon ~ega su dva na{a automobi-
la sa Obrenova~kog puta krenula u tom pravcu. Konkretno, jedno od na-
{ih kola sam vozio ja, a sa mnom je bio Radosavqevi}. Negde u Lipova~-
koj {umi smo se prikqu~ili pratwi, s tim da je jedan na{ automobil bio
ispred objekta, a preostala tri su bila iza. Sem kola u kojima je bio Vuk
Dra{kovi}, ispred wega je i{ao jedan xip, a iza wega u kolima je bila we-
gova pratwa. Mi smo se kretali iza pratwe Vuka Dra{kovi}a, a na{a ~e-
tvrta kola su bila iza xipa na izvesnom rastojawu, s tim da smo bili u ra-
dio vezi, da bi voza~ tih kola znao koliko ispred kolone da se kre}e a da
ne bude prime}en.
U trenutku saobra}ajne nezgode, kola koja sam ja vozio su bila prva
iza Vuka Dra{kovi}a. Naime, na{a tri automobila koja su i{la iza ob-
jekta su se, tokom vo`we, povremeno mewala u redosledu pratwe. Sama sa-
obra}ajna nezgoda se odigrala tako da je, kra}e vreme pre toga, kolona Vu-
ka Dra{kovi}a sustigla kolonu vozila na drumu, a potom je xip tu kolonu
pretekao, {to nije mogao da u~ini voza~ kola gde je bio Vuk Dra{kovi}
kao i wegova pratwa iza, po{to se iz suprotnog pravca pojavila kolona
vozila. Zbog toga se brzina kretawa malo usporila. U trenutku kada sam ja
bio na oko 100-150 metra iza kola u kojima je bila pratwa Vuka Dra{ko-
vi}a, a to je bilo vozilo marke „BMW”, video sam kamion kako se kre}e
u koloni iz suprotnog pravca, prelazi na suprotnu stranu kolovoza, da-
kle u na{u traku, i udara u kolonu vozila koja su bila ispred mene. Po
pra{ini i delovima kola koja su letela, video sam da je kamion udario u
neka kola, ali nisam znao koja, a odmah nakon toga je do{lo do ~eonog su-
dara kamiona sa onim „BMW”-om ispred nas, koji je prakti~no podleteo
pod kamion. Skrenuo sam ulevo da zaobi|em mesto sudara i uspostavim
pratwu nad objektom, ali je Radosavqevi} rekao da se kola „Audi”, u koji-
ma je Vuk, nalaze pored puta, pa sam pro{ao mesto udesa i zaustavio se s
desne strane, gledano u pravcu Qiga, na jednom pro{irewu. Video sam da
je taj „Audi” bio okrenut sada prema Beogradu, a nalazio se pored puta.
Qudi iz zaustavqenih kola su po~eli da prilaze, a ~ini mi se da je i ka-
mion koji je u~estvovao u sudaru po~eo da gori, jer su mu pri{li neki qu-
di iz zaustavqenog autobusa sa protivpoàrnim aparatom. Tada se jedno
na{e vozilo vratilo.
Naime, ja i Radosavqevi} smo se zaustavili, a ona druga na{a dva
vozila su pro{la mesto nezgode i nastavila da se kre}u ka Qigu. Radosa-
vqevi} i ja smo stajali oko petnaest minuta. Ja sam kola tada preparki-
349
rao u suprotnom pravcu ka Beogradu, a ~ini mi se da se tada najpre vratio
crveni xip, a nakon toga i ta jedna na{a kola. Znam i da sam, posle, na li-
cu mesta video Danicu Dra{kovi} kao i Dragana ôvi}a iz SPO. Ne
znam ko je tada rekao, jer ru~na radio stanica nije bila kod mene nego kod
kolege, a u kolima je bila samo kolska, tek je re~eno da se na|emo na ulazu
u Lazarevac, po{to sa mesta na kome smo stajali nakon preparkirawa mo-
ramo ponovo da se okrenemo ka Qigu, jer u tom pravcu postoji odvajawe
ka Lazarevcu. To smo i u~inili i po{to smo, nakon toga, skrenuli levo
sa Ibarske magistrale, na{e ekipe su se okupile na ulazu u Lazarevac.
Tamo su bili i {ef smene i pomo}nik odeqewa. Rekli smo im {ta je bi-
lo, a onda su oni oti{li, ~ini mi se pe{ke, na lica mesta. Vratili su se
i rekli da ne moè putem da se pro|e, a nas uputili u Lazarevac u bolni-
cu, da vidimo da li je tamo odveèn Vuk Dra{kovi}. Naime, od mesta ne-
sre}e postoje dva puta koja se odvajaju za Lazarevac, jedan ispred a jedan
iza mesta nesre}e. Kombi hitne pomo}i, koji je odvezao Vuka Dra{kovi}a,
krenuo je ka Beogradu, ali je postojala mogu}nost da je nakon toga skrenuo
ka Lazarevcu, pa smo mi imali zadatak da proverimo da li se tamo nalazi.
Do{li smo blizu bolnice, Radosavqevi} je oti{ao do bolnice, ubrzo se
vratio i rekao da Vuk Dra{kovi} nije u bolnici i onda smo krenuli ka
blièm Beogradu ukqu~ewu na Ibarsku magistralu. Posle nekog vremena
javqeno nam je da se vratimo u Beograd u bazu.
U bazi je bio na~elnik, dva {efa smene, i nama su rekli da napi{e-
mo izve{taj do prekida pra}ewa, a to je momenat kada smo krenuli nazad
u Beograd. Izve{taj smo sastavili ja, Radosavqevi} i ne se}am se da li je
jo{ neko u~estvovao u tome. Izve{taj je napisao Radosavqevi}, mada to
nisam siguran, mogu}e je da je taj izve{taj napisao neko od mla|ih. Po-
sle nekog vremena nam je re~eno da idemo ku}i.
Po{to mi se predo~ava iskaz Radosavqevi} Aleksandra, u pogledu
ostvarivawa na{eg zadatka, da utvrdimo da li je Vuk Dra{kovi} u bolni-
ci u Lazarevcu, izjavqujem: Ja se sada ne se}am ta~no {ta mi je Radosavqe-
vi} rekao kada je do{ao iz bolnice, ali je logi~no da ne bi smo odatle oti-
{li do ukqu~ewa na Ibarsku magistralu, da pokrivamo taj deo, da mi je re-
kao da je Vuk Dra{kovi} u bolnici, ve} bi smo ostali kod bolnice i uspo-
stavili kontrolu nad objektom.
[to se ti~e pra}ewa Vuka Dra{kovi}a, kriti~nom prilikom broj
qudi i vozila koji su u tome u~estvovali je bio kao ranijih dana prili-
kom wegovog pra}ewa. Prakti~no, ceo aparat je radio na pra}ewu. Na to-
me radi uvek jedna smena koja ima tri-~etiri ekipe. Kriti~nom prilikom,
kori{}en je i radio kanal i simpleks veza, ali radio kanal nije mogao da
se upotrebqava zbog daqine kada se iza|e iz Beograda, ve} samo simpleks
350
veza, a i lokacija stana Vuka Dra{kovi}a je takva da je slab radio pa mo-
ra da se koristi pomo}ni kanal. Kriti~nom prilikom, ja nisam imao kod
sebe mobilni telefon, ve} smo vezu sa drugim ekipama ostvarivali samo
preko radio stanice. [ef smene je tada bio Pavi} Dragan, i to {ef sme-
ne koji je tada bio na terenu, a Toma{ Bogdan je bio pomo}nik odeqewa ko-
ji je, tako|e, bio na licu mesta. Ne se}am se da li je, sem mene i Radosavqe-
vi}a, jo{ neko imao zadatak da kontroli{e bolnicu u Lazarevcu, nakon
saobra}ajne nezgode. Po{to smo u bazi napisali izve{taj, sada se ne se-
}am da li nam je ne{to posebno re~eno.
Te{ko je proceniti kojom smo se brzinom kretali neposredno pre
nezgode. Nisam gledao u kilometar sat, ali neka bude da je ta brzina bila
izme|u 60 i 80 kilometara na sat. Po{to je objekat ispred sebe imao kolo-
nu, onda bi wihova brzina bila 60 kilometara na sat. U mojoj smeni, kri-
ti~nom prilikom, na putu, ja sam bio vo|a ekipe a Pokrajac u svojoj sme-
ni, ali prakti~no smo se dopuwavali, a nas dvojica smo i bili najstari-
ji. Na obrenova~kom putu, u qubi~astom vozilu „Polo”, bili smo ja i Ra-
dosavqevi}, tu u drugim kolima su bili \urkovi} Mi}a i ne se}am se ko
je bio „pe{ak” u kolima marke „Opel omega” bele boje. Na Ibarskoj magi-
strali su bili Pokrajac jo{ sa nekim, ne se}am se ta~no u kojim kolima,
ali mislim da je to „Audi kvatro”, jer ga je Pokrajac i duìo, a tamo su
bili Dragovi} sa jo{ nekim, ne se}am se sa kim, u kolima marke „Golf”.
Pokrajac i Dragovi} su bili voza~i.
Ne se}am se da li je sa Centrom neko ostvarivao tokom svega ovoga
vezu, ja bar za to ne znam. Ne se}am se ni da li je Radosavqevi} kod sebe ta-
da imao mobilni telefon, ali devedeset devet odsto da je imao. On i ja, dok
smo u kolima, obi~no komentari{emo kada vidimo da je sumwivo ne{to u
okviru zadatka. Kada kaèm sumwivo, onda mislim na kontrapratwu kao
i na pona{awe objekta, i u tom pravcu nikakvih komentara nije bilo ni-
ti je pre nezgode Radosavqevi} bilo {ta komentarisao. Ja se bar toga ne
se}am. Kada smo pisali izve{taj sedeli smo i svako je govorio ~ega se se-
}ao. Bilo je tu sugestija kako da se napi{e izve{taj i od na{ih pretpo-
stavqenih. Ne se}am se da li je Radosavqevi} pomiwao neki broj kola da
je zapisao, ali u svakom slu~aju je postojao registarski broj kola u kojima
je bio objekat. Ne mogu sada da se setim {ta smo na kraju u izve{taju na-
pisali, a koliko se se}am taj izve{taj sam napisao. Kada sam rekao suge-
stije, mislio sam na to da smo mi ispri~ali ono {to smo videli, dakle
nismo videli u koga je kamion direktno udario, a na osnovu na{e rekon-
strukcije, po{to smo videli i posledice saobra}ajnog udesa, zakqu~ak je
bio da je kamion najpre udario u „Audi”. Tu je izme|u na{ih {efova bilo
diskusije da li da pi{emo samo ono {to smo videli ili ono do ~ega smo
351
na{om kasnijom analizom do{li. [ta smo na kraju napisali u izve{ta-
ju, ja se ne se}am.”
SA[A \UR\EVI]:
(27. februar 2001.)
„Ja o kriti~nom doga|aju nemam neposredno saznawe. U slu`bi DB

radim od 1. marta 1999, a 3. oktobra te godine radio sam na zadacima pra-
}ewa i osmatrawa. Bio sam u prvoj smeni sa jo{ trojicom kolega, a zada-
tak nam je bio da osmatramo kretawe Vuka Dra{kovi}a. Do{li smo u 7,30
~asova kod Ko{utwa~kog bazena sa tri auta, a malo posle je do{ao i {ef
smene Qubojevi} Ratko koji nas je obavestio {ta nam je zadatak: da utvr-
dimo identitet lica koja dolaze kod Dra{kovi}a, broj automobila, jer po-
stoji obave{tewe da tog dana Vuk Dra{kovi} treba da ide na Ravnu Goru.
Nakon ovoga smo pristupili realizaciji, s tim da se ku}a Vuka Dra{ko-
vi}a nalazi na mestu koje ne dozvoqava veliki prilaz, pa smo morali da
se postavimo na mogu}e pravce kretawa ka ku}i i iza ku}e. Konkretno, ja
sam radio sa An|elkovi} Slobodanom. Vr{ili smo opservacije, a ukoli-
ko bi se pojavila ve}a kola, kao i xipovi, o tome bi trebalo da obavesti-
mo Centar kao i kolege koje su u poziciji da vide da li ta vozila idu kod
ku}e Vuka Dra{kovi}a. Video sam da je oko 10 ~asova nai{lo jedno vozilo
„BMW” i oti{lo je ka ku}i Vuka Dra{kovi}a, video sam i ko je bio u ko-
lima, a kasnije sam preko novina utvrdio da je to bio Rako~evi} Vu~ko.
Malo posle je do{ao i Zvonko Osmajli}, a potom je usledio preko mobil-
nog telefona, koji sam imao kod sebe, poziv Zorana Pavi}a, na~elnika ode-
qewa, da poja~amo budnost i da to prenesem Jovanovi}u ili Mir~evi}u.
Jovanovi} je bio dobio zadatak da zauzme poziciju da moè da kontroli{e
izlaz od ku}e Vuka Dra{kovi}a, a da ja popi{em sve registarske brojeve
tih automobila koji su do{li iz drugih pravaca. Nakon toga, ponovo mi
se javio Pavi}, pa sam mu izdiktirao brojeve tih automobila, a jedan broj
sam dobio i od An|elkovi}a, da bi posle petnaestak minuta Jovanovi}
preko radio stanice javio da oni izlaze sa tri auta, dao je i wihove {i-
frovane nazive, nama naravno razumqive. Potom se javio kolega Mir~e-
vi} da je preuzeo kontrolu, a ubrzo je na mestu, tu gde sam bio, do{ao Dejan
Stanimirovi} koji je pozvao mene i An|elkovi} Slobodana da u|emo kod
wega u kola i mi smo krenuli pravcem za Vukom Dra{kovi}em. Vizuelni
kontakt nismo imali, ali smo pravac kretawa znali jer nas je Mir~evi} o
352
tome obave{tavao. Nastavili smo sa pra}ewem, jer nas Centar nije opo-
zivao i, tek kada smo bili negde u predelu Lipova~ke {ume na Ibarskoj
magistrali, iz Centra je do{lo obave{tewe da mi zavr{imo sa pra}ewem
i da se vratimo u radne prostorije.
Kada smo do{li u Centar, tamo su bili na~elnik Zoran Pavi}, {ef
smene Qubojevi} Ratko i \or|e Stevanov, radnik odeqewa. Tamo smo sede-
li i posle nekog vremena na~elniku se neko javio telefonom i on je rekao:
„Ovi su imali udes”. Nismo znali o kome se radi, pa smo pitali da li su
na{i imali udes, ali je on rekao „Ne, nego Vukovi” i da o tome mora od-
mah da obavesti na~elnika Centra Milana Radowi}a, pa je oti{ao u dru-
gu prostoriju. Odmah nakon toga, po{to nam nisu dati drugi zadaci, mi
smo oti{li ku}i.
Kriti~nom prilikom, dok smo bili kod ku}e Vuka Dra{kovi}a, ja
sam uglavnom bio van kola, a vezu smo ostvarivali preko radija. Mobilni
telefon se koristio samo po neki put, vezano sa poslom a i nevezano sa po-
slom. U konkretnom slu~aju, Zoran Pavi} je mene pozvao na mobilni tele-
fon da prenese nalog, zato {to ovaj nalog nije hteo da prenese radio sta-
nicom. [to se ti~e same opservacije Vuka Dra{kovi}a, znam da je to vr{e-
no u kontinuitetu dve-tri nedeqe pre kriti~nog doga|aja.”
MIROSLAV \URKOVI]:
(28. februar 2001.)
„Nemam nesposredno saznawe o kriti~nom doga|aju. Od 1. aprila

1995. radim u Resoru DB Beograd, a 3. oktobra 1999. obavqao sam poslove
tajnog pra}ewa. Tog dana objekt je bio Vuk Dra{kovi}. Smenu smo preuze-
li negde pre podne, po{to smo imali obave{tewe da }e toga dana Vuk Dra-
{kovi} da ide na Ravnu Goru. Ja sam bio u jednim kolima, kao voza~, a sa
mnom je bio kao „pe{ak” Joji} Sa{a. Imali smo zadatak da sa~ekamo even-
tualni nailazak Vuka Dra{kovi}a na tom mestu – Obrenova~kom putu, uko-
liko se opredeli da na Ravnu Goru ide preko Obrenovca. Zajedno sa mnom
bio je u drugim kolima Lazi}, kao voza~, a pored wega je „pe{ak” bio Ra-
dosavqevi}. Znam da su toga dana jo{ dva auta bila, ali su na{e kolege bi-
le postavqene na Ibarskoj magistrali da preuzmu Vuka Dra{kovi}a ako
tuda bude i{ao, ta~no ne znam gde im je bio poloàj. Radio vezom smo po-
sle nekog vremena dobili obave{tewe da se Vuk Dra{kovi} kre}e Ibar-
skom magistralom, a detaqe oko samog kretawa vozila u kome je i sli~no
353
imali smo od prethodne smene, putem radio veze. Tada smo Lazi} i ja kre-
nuli ka Ibarskoj magistrali i, kada smo do{li do Lipova~ke {ume, ko-
lege iz prethodne smene su nam rukom mahnule da produìmo i ubrzo smo
sustigli kolonu Vuka Dra{kovi}a, koju je pratilo jedno na{e vozilo, a za
drugo smo znali da je ispred kolone. Koliko znam, Pokrajac je najpre bio
iza kolone Vuka Dra{kovi}a, a posle je pre{ao ispred. U reonu Lazarev-
ca, Lazi} je bio ispred mene, u susret nam je dolazila kolona vozila ka Be-
ogradu i video sam da je u jednom trenutku neki kamion, koji je i{ao ka Beo-
gradu, skrenuo u na{u traku i da je do{lo do sudara, ali nisam mogao da
vidim sa kojim vozilom. Tek kada smo pro{li pored mesta sudara, video
sam da je jedan „BMW” podvu~en pod kamion, a sa desne strane pored pu-
ta iz „Audija” je izlazio Vuk Dra{kovi}. Ja se tu, na licu mesta, nisam za-
dràvao, po{to sam video da je Lazi} stao i zbog prirode posla sam mo-
rao da nastavim daqe, da ne bi na{ posao neko doveo u vezu. Produìo sam
tri-~etiri kilometra, napravio sam tada polukrug i krenuo natrag ka Be-
ogradu. Kod jedne kafane je bio parking, gde sam stao, a ubrzo je Lazi} pre-
ko radio veze uspostavio sa nama kontakt i rekao gde da se na|emo. To je
bilo na jednom sporednom putu od Ibarske magistrale. Tek kasnije sam sa-
znao da je to put ka Lazarevcu. Po{to smo se na tom putu na{li, da bi se
sklonili sa Ibarske magistrale, Lazi} mi je rekao da ja produìm za Be-
ograd, a da }e on i wegov voza~ da ostanu u Lazarevcu. Oti{li smo u Ope-
rativni centar, gde sam nadre|enima rekao {ta je bilo. Tada mi je re~eno
da odem kod Urgentnog centra i da osmatram, jer se o~ekivalo da tamo na-
i|e Vuk Dra{kovi} radi ukazivawa pomo}i. Me|utim, posle dva sata ra-
dio vezom je javqeno da Vuk Dra{kovi} ulazi u Beograd i da odem na pum-
pu u @arkovu da tamo prihvatim pra}ewe. Kada sam tamo stigao oni su ve}
bili u blizini. Me|utim, odmah su kod semafora skerenuli levo i stali.
Ko tamo stanuje ja ne znam. Jo{ sat vremena sam sa kolegom ostao i ~ekao, a
onda sam preko radio veze povu~en sa zadatka i re~eno mi je da idem ku}i.
Kriti~nom prilikom bio sam u kolima bele boje marke „Omega”. Ne
mogu da se setim u kom vozilu je bio Dragovi}, ne mogu da se setim ni mar-
ke ni boje kola, po{to od akcije do akcije mewamo kola. Neposredno pre
nezgode, kretao sam se iza Lazi}a na otprilike 100-150 metara, a objekt
pra}ewa je bio ispred mene do petsto metara, ta~no ne znam.
Ina~e, ja uop{te nisam bio upoznat da }e neki na{i {efovi biti u
celoj toj operaciji pra}ewa. Sve vreme ih i nisam video, a tek kasnije sam
saznao da su neki i bili na terenu. Putem radio veze, prethodno, pre samog
udesa, javqeno nam je da se objekt nalazi u kolima marke „Audi”, s tim da
ne znam koja je bila oznaka, odnosno tip „Audija” i da je „Audi” crne boje.
Pro{av{i pored mesta gde je bio udes, Vuk Dra{kovi} je izlazio iz kola
354
marke „Audi” crne boje. Koliko se se}am, taj kamion koji je u~estvovao u
sudaru bio je zelenkaste boje.”
IVAN POKRAJAC:
(28. februar 2001.)
„Nisam bio o~evidac samog doga|aja. Od 1. januara 1996. radim u CR

Beograd, kao operativni radnik u Devetom odeqewu, na poslovima tajne
pratwe. Tre}eg oktobra 1999. godine radio sam iste poslove i radili smo
na pra}ewu Vuka Dra{kovi}a. Znam da je to pra}ewe bilo i nekoliko da-
na pre, vr{ilo se u smenama, a da li je bilo dvadeset i ~etiri sata ili sa-
mo preko dana, sada se ne se}am. Obi~no se, u principu, takvo pra}ewe vr-
{ilo samo preko dana. Kriti~nom prilikom, preuzeli smo smenu negde
pre podne, sa mnom je na neki na~in rukovodio i Lazi} Sr|an. To je bio
moj i Lazi}ev me|usobni dogovor, jer smo nas dvojica bili najstariji od
qudi koji su to prepodne na tome radili. Po dogovoru, ja sam bio na izla-
sku iz Lipova~ke {ume pored Ibarske magistrale, posmatrano iz Beogra-
da ka Lazarevcu. Sa mnom je bio, kao „pe{ak”, Milan Todorovi}. Tu smo
se nalazili za slu~aj da Lazi} Sr|an i wegove ekipe prethodno izgube Vu-
ka Dra{kovi}a i pokrijemo taj pravac kretawa, jer smo imali obave{te-
wa da toga dana treba da ide na Ravnu Goru. Radili smo sa ~etiri auta, ma-
da se, u principu, takve akcije vr{e sa tri auta. Me|utim, imali smo do-
voqan broj qudi. U jednom autu smo bili ja i Todorovi}, a u drugom La-
zi} i Radosavqevi}, u tre}em Dragovi} i îki}, a u ~etvrtom \urkovi} i
Joji}. Me|usobno smo bili povezani radio vezom. Me|utim, koristili smo
simpleks vezu, gde je mali domet, od kilometar do kilometar i po. Zbog to-
ga smo morali da koristimo i mobilne telefone, tim pre {to smo mora-
li da i {efove obave{tavamo gde se nalazimo. Sada ne mogu da se setim
sa kim smo ostvarivali vezu preko mobilnih telefona i u kojim situaci-
jama, ali znam da smo mobilni telefon koristili. Od na{ih qudi koji su
pratili Vuka bili smo obave{teni u kom autu se nalazi objekt, kao i da
se nalazi u pratwi dva druga automobila i dobili smo informaciju da je
Vuk sa pratwom od pravca Beograda u{ao u Lipova~ku {umu kre}u}i se
Ibarskom magistralom. Od onda smo ja i Todorovi} imali stalni kontakt
sa na{im qudima koji su pratili Vuka Dra{kovi}a, kretali smo se na iz-
vesnom odstojawu od Vuka Dra{kovi}a, a koordionaciju na{eg kretawa
ostvarivali smo na taj na~in {to sam se ja javqao na{im qudima iza, ka-
355
da pro|em neku vidqivu raskrsnicu ili upe~atqiv objekt pored puta, i
tada dobijam povratnu informaciju gde se nalazi wihova kolona, da bih
znao kolikom brzinom da se kre}emo. Ja i Todorovi} nismo ni jednog tre-
nutka ostvarili vizuelni kontakt sa objektom.
Kada smo do{li do skretawa za Lajkovac, dobio sam obave{tewe od
Lazi}a koji je rekao: „Ovo je stalo”. Pitao sam da li }e da ide daqe, a on je
rekao da ne}e i ne{to curi. Pomislio sam u prvi mah da je re~ o nekom sit-
nijem kvaru ili sitnijem udesu, pa sam stao. Me|utim, ubrzo je pored nas
pro{ao xip koji je bio u pratwi Vuka Dra{kovi}a, a od ranije sam znao da
je u wemu Danica Dra{kovi}. Po{to sam znao da Vuka Dra{kovi}a prate
tri na{a automobila, ja sam nastavio tada da pratim taj xip, ali on se u
Lajkovcu okrenuo i po~eo da vra}a ka Beogradu. Tada sam pomislio da se,
mo`da, ne{to ozbiqnije desilo na putu, ali sam znao da se iza mene nalaze
tri na{a auta, pa smo Todorovi} i ja nastavili da se kre}emo ka Vaqevu.
Kada smo do{li do skretawa za mesto Divce, tada smo se na{li sa Toma{om
Bogdanom, koji je bio zamenik na~elnika Devetog odeqewa CR DB Beograd,
i Pavi} Draganom, tada {efom smene, koji su nas po dogovoru i ~ekali. Re-
kao sam im da je, najverovatnije, do{lo do saobra}ajne nezgode. Ja sam im
preneo saznawe, a {ta su oni radili ne znam. U svakom slu~aju obavestili
su me da idu u pravcu nesre}e. Rekli su da mi sa~ekamo izvesno vreme i sada
se ne se}am da li je trebalo da samo ostanemo tu ili da nas oni obaveste {ta
da radimo daqe. Posle nekog vremena, Todorovi} i ja smo krenuli nazad.
U povratku, kada smo se pribliìli Lazarevcu, Ibarska magistra-
la je bila potpuno blokirana, tako da mi i nismo videli {ta se tamo de-
silo, a uskoro je do{ao nalog da cela ekipa krene ka Beogradu. Me|utim,
ubrzo su nam {efovi javili da ja i Todorovi} ostanemo na benzinskoj pum-
pi, i to, posmatrano ka Beogradu, pumpi koja je pored Ibarske magistrale,
gde se ukqu~uje jedan od puteva za Lazarevac, blià Beogradu. Ovo zbog
toga {to je bio izgubqen kontakt u odnosu na Vuka Dra{kovi}a. I, zaista,
posle ~etiri-pet sati, Vuk Dra{kovi} je pro{ao pored nas u pravcu Beo-
grada. Znam da smo posle i mi vra}eni u Beograd, odnosno mi smo automat-
ski krenuli za wim. O tome smo obavestili na{e nadre|ene i Dra{kovi-
}a smo pratili do ulaska u Beograd. Sada se ta~no ne se}am, ali ~ini mi
se da su tada moje kolege preuzele pra}ewe. Sve je bilo dosta tog trenutka
pome{ano u na{oj organizaciji. Znam da smo posle toga, uve~e, bili jedno
vreme ispred ku}e Veselina Bo{kovi}a, a nakon toga smo ja i Todorovi}
povu~eni i oti{li smo ku}i. To je bilo negde oko pono}i.
Toga dana, kada smo se Todorovi} i ja kretali ispred Vuka Dra{ko-
vi}a, nisam video nikakav kamion parkiran na putu ili pored puta, ni-
sam posebno obratio pa`wu da li smo se mimoi{li ili ne sa nekim kami-
356
onom. Znam da je, kako sam ve} rekao, pra}ewe Vuka Dra{kovi}a trajalo i
nekoliko dana pre kriti~nog doga|aja, ali od kada radim u Slu`bi nikad
nisam bio u situaciji da Vuka Dra{kovi}a pratim na deonici puta gde
je do{lo do udesa, sve do 3. oktobra 1999. godine.”
MILAN TODOROVI]:
(7. mart 2001. )
„Nemam neposredno saznawe o kriti~nom doga|aju. Tre}eg oktobra

1999, radio sam u MUP Srbije, CR DB Beograd, u prate}em odeqewu. Dan
ranije nam je re~eno da }emo tog dana, u nedequ, da pratimo Vuka Dra{ko-
vi}a, po{to treba da putuje na Ravnu Goru. Informacija koju smo dobili
je bila da }e i}i sa dva automobila i da }e se kretati Ibarskom magistra-
lom. Ja sam toga dana bio u kolima sa Pokrajac Ivanom, on je bio voza~ i
prakti~no smo bili posledwi u nizu od Beograda ka â~ku na Ibarskoj
magistrali, koji smo trebali da sa~ekamo nailazak Vuka Dra{kovi}a ra-
di pra}ewa.
Bili smo u predelu Lipova~ke {ume. Dok smo ~ekali obave{tewe ka-
da }e da nai|e Vuk Dra{kovi}, pored nas je pro{ao u pravcu â~ka jedan
xip sivo crvene marke „Terano 2”. Po{to smo i ranije taj xip vi|ali, kre-
nuli smo da pratimo xip. Posle nekog vremena, xip je stao sa desne stra-
ne, pa smo mi pro{li pored wega i nastavili da se kre}emo, a istovreme-
no smo dobili informaciju da iza nas dolazi Vuk Dra{kovi}. O tome smo
obavestili svoje kolege koje su bile u pratwi, rekli smo da se nalazimo
ispred Vuka Dra{kovi}a, s tim da smo morali da se kre}emo takvom brzi-
nom, ne suvi{e polako, da se ne bi ostvario vizuelni kontakt sa vozilima
koja su se kretala iza nas, a u jednom je bio i Vuk Dra{kovi}, zbog same
prirode posla koji radim. Znam da nas je, u jednom trenutku, sustigao onaj
xip, pribli`no smo se kretali brzinom kao i xip koji nas nije pretekao.
Po{to smo se ve} odvojili ka Lajkovcu, negde na tom delu smo dobili in-
formaciju da je do{lo do nesre}e u kojoj je u~estvovalo i vozilo u kome je
i Vuk Dra{kovi}. Istovremeno smo videli da se xip, koji je dotle bio iza
nas, okre}e i vra}a ka Beogradu. Mi smo nastavili kretawe, jer je na tom
delu gde smo bili lo{a pokrivenost, kako za mobilne telefone tako i za
radio stanice, a znali smo da se na{i {efovi, Pavi} Dragan i Toma{
Bogdan, nalaze negde oko skretawa za Divce. Hteli smo i fizi~ki da ih na-
|emo i obavestimo o novim saznawima. Posle nekog vremena smo ih na{li
i obavestili o tome {ta se desilo, pa su wih dvojica odmah krenuli ka me-
357
stu nesre}e, a nama su rekli da malo sa~ekamo i posle nekog vremena kre-
nemo za wima, da ne bismo zajedno i{li.
Na oko dvadeset minuta posle toga smo i mi krenuli natrag. Kada smo
do{li do prvog odvajawa ka Lazarevcu, posmatrano od â~ka, tu je saobra-
}ajna policija zaustavila saobra}aj, zbog ~ega smo Pokrajac i ja krenuli
ka Lazarevcu i preko Lazarevca se ukqu~ili slede}im ulazom na Ibarsku
magistralu, tako da smo zaobi{li mesto nesre}e. Pre nego {to smo krenuli
ka Lazarevcu, Pokrajac je iza{ao iz kola i poku{ao da ode pe{ke do mesta
nesre}e, ali se ubrzo vratio i nije imao precizno saznawe {ta se desilo.
Kre}u}i se ka Beogradu, na ulazu u Beograd smo dobili nare|ewe da
stanemo i da se skupimo. Stali smo na jednom placu nekog stovari{ta, gde
su se ekipe uskoro skupile. Do{li su tamo i Pavi} i Toma{. Oni su nam
rekli da se dve ekipe vrate na mesto nesre}e i da se rasporede tako da se
kontroli{u oba ukqu~ewa iz Lazarevca na Ibarsku magistralu. Pokra-
jac i ja smo stali na prvo odvajawe ka Lazarevcu, posmatrano od Beograda,
i evidentirali smo ko dolazi na mesto nesre}e i to smo javqali Centru, a
Dragovi} Qubi{a kao voza~ i jo{ jedan kolega su oti{li na drugi daqi
prilazni put. Kada se ve} sve zavr{ilo, odveèna havarisana vozila, qu-
di se razi{li a saobra}aj bio pu{ten, dobili smo nare|ewe da odemo is-
pred stana Bo{kovi} Veselina u @arkovu i evidentiramo, tako|e, ko do-
lazi. Tamo smo ostali sat-dva, nakon toga je do{la druga smena, a Pokra-
jac i ja smo opozvani. Bilo je to ne{to posle pono}i.”
SA[A JOJI]:
(28. februar 2001.)
„Nemam neposredno saznawe o kriti~nom doga|aju. U CR DB Beo-

grad sam po~eo da radim 1. marta 1999. Kriti~nom prilikom sam bio je-
dan od najmla|ih radnika koji su radili na tajnom pra}ewu Vuka Dra{ko-
vi}a, u smeni pre podne. Po dogovoru smo se svi na{li na Adi Ciganliji,
negde posle devet sati pre podne, a smena je imala sedam-osam ~lanova u
ekipi. Znam da je bilo ~etiri auta. Trebalo je da preuzmemo prethodnu sme-
nu, raspodelili smo se po pozicijama, s tim {to sa ja bio „pe{ak” sa vo-
za~em Mi}om \urkovi}em. Ubrzo smo dobili informaciju kuda se kre}e
objekt i krenuli smo po pravcu wegovog kretawa na Ibarsku magistralu.
U pra}ewe smo se ukqu~ili kod Lipova~ke {ume i, koliko se se}am, na{a
kola su bila posledwa u nizu kola na{e Slu`be koja su vr{ila pra}ewe.
358
Neposredno pre saobra}ajne nezgode, bili smo udaqeni od kola u kojima
su bili qudi iz pratwe Vuka Dra{kovi}a u „BMW“-u par stotina metara,
a mo`da i vi{e. Sam trenutak sudara uop{te nisam video. Kada smo pro-
{li pored mesta gde je do sudara do{lo, video sam da je onaj „BMW” prak-
ti~no ceo pod kamionom, jedva da se gepek video, a kamion i „BMW” su bi-
li udesno na silasku sa puta, u pravcu na{eg kretawa. Ne se}am se da li
smo stali ili usporili. Rekao sam Mi}i ne{to u smislu toga da li da iza-
|emo iz kola. Jednostavno, bili smo zapaweni. Ja sam pognuo glavu dole,
da mi niko ne vidi lice, i na kraju smo produìli kretawe daqe. Dok smo
prolazili mesto udesa, kraji~kom oka sam video sa desne strane jo{ neka
kola, ali sve je to konfuzno. U svakom slu~aju, produìli smo jedan kilo-
metar i zaustavili se. Nismo znali {ta da radimo, bili smo bukvalno iz-
gubqeni, a nismo mogli ni da uspostavimo vezu sa drugim kolegama. Onda
smo se okrenuli u pravcu ka Beogradu i skrenuli na jedan put u desno, gde
smo sreli kolege. Nakon toga, ja ne znam da li se voza~ o tome dogovarao
sa drugima, uglavnom mi smo krenuli preko Lazarevca za Beograd, do{li
smo u Centar i kada su me pretpostavqeni pitali {ta je bilo samo sam
odmahnuo rukom, oti{ao u kupatilo da se umijem. Tamo sam se zadrào dva-
desetak minuta, a kada sam se vratio znam da smo oti{li do Urgentnog
centra. Tamo smo ~ekali jedno vreme da li }e se pojaviti neki od automo-
bila koje smo ranije vi|ali na istom poslu. Onda smo oti{li u Vodovod-
sku ulicu u @arkovo, bar mislim da je Vodovodska ulica, i posle nekog
vremena smo opozvani, tako da sam ja do{ao ku}i ne mnogo kasno, negde
oko 22 sata.
[to se ti~e onog deli}a sekunde, kada sam video kola u kojima je bio
Vuk Dra{kovi} posle udesa, mislim da su bila crne boje. Boje kamiona ko-
ji je u~estvovao u udesu se ne se}am. Jedino znam da je bila tamna boja, a po-
{to je do{lo do sudara, kada mi je mesto do{lo u vidokrug, u prvom tre-
nutku sam video neki mali plami~ak, ali u trenutku kada smo prolazili
neposredno pored kamiona i podvu~enog „BMW”-a, mislim da tada nisam
video vatru.”
ALEKSANDAR RADOSAVQEVI]:
(27. februar 2001.)
„Se}am se kriti~nog doga|aja. U slu`bi DB radim od 1997. Tokom

1999. radio sam na tajnom pra}ewu i znam da je, po~etkom oktobra te go-
359
dine, u toku bila akcija pra}ewa Vuka Dra{kovi}a. Na dan kada je do{lo
do saobra}ajne nezgode, organizovano je vi{e ekipa u vezi pra}ewa Vuka
Dra{kovi}a po{to smo imali informaciju da toga dana treba da ide na
neki savet. Tog dana me je neko od {efova, sada se ne se}am ko, pozvao te-
lefonom i rekao da, u svakom slu~aju, toga dana ide na zadatak i da treba
da se sastanemo sa Lazi}em, koji je bio voza~, s tim da ne mogu da se setim
kako smo se on i ja na{li, da li je neko tre}i do{ao kolima po mene ili
ne, ipak je to bilo pre godinu i po dana, ali znam da sam sa Lazi}em posle
bio u kolima na zadatku.
Prva smena je imala zadatak da kontroli{e stan Vuka Dra{kovi}a
i da ga prate po wegovom izlazu iz stana. Kada sam rekao da kontroli{u
stan, wihov zadatak je samo da nadgledaju o izlazu, kada polazi, i da ga
prate, i ni{ta drugo. Znam da smo Lazi} i ja bili na po~etku Ibarske ma-
gistrale u kolima „Polo” qubi~aste boje, civilnih registarskih tabli-
ca. Ina~e, sve ekipe koje u~estvuju u zadatku su me|usobno povezane preko
radio veze. Tako mi svi ~ujemo me|usobne razgovore, pa nema potrebe za
nekim posebnim javqawima. Me|utim, neposredno pred preuzimawe, na-
ma se direktno javilo koji objekat preuzimamo. îni mi se da je to bilo
iza podneva, kada nam je javqeno da nailazi Vuk Dra{kovi}. Propustili
smo „Audi” u kome je bio Vuk Dra{kovi} i ukqu~ili se, pra}ewem, na me-
sto prve smene. Pratili smo kolonu. Desetak minuta pre udesa, ispred Vu-
kovog „Audija” bio je jedan crveni xip i znali smo da je u wemu Dana Dra-
{kovi} prema ranijim informacijama, a iza „Audija”, u kome je bio Vuk
Dra{kovi} na mestu suvoza~a, i{ao je crveni „BMW”, u kome je bila wego-
va pratwa. Tada je taj crveni xip pove}ao brzinu i odvojio se od „Audija”.
Po{to je, sem na{e smene, u blizini, tako|e, bio i Pokrajac Ivan u koli-
ma „Audi kvatro”, on je pretekao kolonu i preuzeo pra}ewe xipa. Ispred
nas su ostali „Audi” i „BMW”, a iza „BMW”-a jo{ jedna civilna kola.
Nakon toga, ta kola su pretekla „Audi” i „BMW”, tako da se za nas javila
nezgodna situacija, jer smo se na{li odmah iza „BMW”-a, dakle kako mi
to u operativi kaèmo, nismo imali masku. Neposredno pre saobra}ajne
nezgode, kretali smo se oko sto metara iza „BMW”-a, a rastojawe izme|u
tih kola i „Audija” je bilo negde oko petnaest metara. Pre ovoga sam, ta-
ko|e, primetio, sa leve strane puta, u na{em pravcu kretawa, jednog mom-
ka koji je star oko 25 godina. Stajao je i bio je sam sa mobilnim telefonom
u ruci. Kasnije, u izve{taju, dao sam wegov opis, koliko sam ga uo~io, jer
su na{a kola bila u pokretu, a meni se ovo urezalo u se}awe. Tada se, u
susret svima nama, pojavio kamion koji je, kada se pribliìo „Audiju”
gde je bio Vuk, skrenuo u levu stranu, prakti~no ka svima nama. Kamion je
potpuno pre{ao na na{u stranu. Voza~ „Audija” je poku{ao da izbegne ka-
360
mion, skre}u}i na stranu puta, ali nije uspeo, i do{lo je do sudara izme-
|u predwe strane kamiona i leve predwe strane „Audija”. „Audi” je neka-
ko bio odba~en pored puta, a kamion je odmah udario ~eono u „BMW”, ko-
ji je bio u kretawu, i gurao ga je unazad, da bi se, posle nekog vremena, za-
ustavili skoro popreko sa strane puta, desno, posmatraju}i u na{em prav-
cu kretawa. Istovremeno je Lazi} preduzeo ko~ewe, izbegao sve ovo, kre-
}u}i se u levu saobra}ajnu traku. Napravili smo „S” i potom se desno za-
ustavili na pet do deset metara od „Audija”, posmatrano ka â~ku. Staja-
li smo tako jedno pet minuta, bili smo nabijeni emocijama, besni, jer ni-
ko nam nije rekao za to {ta moè da se desi, a prakti~no smo i mi mogli
da zavr{imo pod kamionom. Kada sam ovo rekao, moram da kaèm da smo
svi mi pomalo profesionalno deformisani i polazimo od toga da, ipak,
ima malo slu~ajnosti. Dakle, u konkretnom slu~aju, ako je to ve} trebalo
da se desi, za{to onda to nama nije re~eno? Mada, i to moram da kaèm,
nismo bili sigurni da li se sve ovo dogodilo slu~ajno ili namerno. Na-
kon toga sam javio preko radija, da svi ~uju, da akcija daqe ne}e da ide i
da stojim na putu. Zapravo, ja sam to javio re~ima: „Objekat ne}e da ide
daqe, ostaje tu gde je.”
Tada sam iza{ao iz kola i video da se u „Audiju” nalazi Vesko, ko-
ji je bio u nesvesnom stawu, a pored tog „Audija” je bio Vuk Dra{kovi}.
Bio je usplahiren, upla{en i imao je ~vorugu negde u predelu ~ela. Po-
gledao sam i u qude koji su bili u „BMW”-u. Shvatio sam da od wih ni-
ko nije preìveo, a primetio sam da po glavi ~oveka koji je sedeo pozadi
curi benzin, pretpostavqam iz rezervoara tih kola, jer je „BMW” bi pot-
puno razbijen i benzin je {ikqao na sve strane. Tako|e sam video da su
vrata na suvoza~evoj strani kabine kamiona, koji je prouzrokovao sudar,
bila otvorena. Tada se, iz pravca â~ka, vratio onaj crveni xip, tamo su
bili Dana Dra{kovi} i voza~. Dana je iza{la iz xipa. Bila je usplahi-
rena, bacila se na zemqu, licem ka zemqi, udaraju}i rukama i nogama o
tlo. Tada se odnegde pojavio i ôvi} Dragan, koji je pri{ao Dani, a ona
se, u jednom trenutku, zaletela u obli`wi kukuruz, pa ju je on vratio.
Ve} su se okupili i qudi koji su nailazili putem. Uo~io sam da je,
iz pravca â~ka, u toj traci prvo zaustavqen jedan kamion sa prikolicom.
Mislim da je voza~ stajao ispred kamiona, drào je u ruci mobilni tele-
fon i pro{lo mi je kroz glavu kako je, za taj tragi~an trenutak, vrlo hla-
dan, jer je sve to nemo posmatrao.
Nakon otprilike pola sata, ili ne{to mawe, iz pravca Beograda je
do{la jedna siva metalik „[koda”, tipa „Oktavija” ili „Felicija”. Vo-
zilo se zaustavilo ispred na{eg vozila, ka â~ku, s tim da se zaustavilo
tako da je voza~ iz pune brzine naglo zako~io ispred nas, iza{ao i krenuo
361
pe{ke ka mestu udesa. Kada je bio u visini „Audija”, osmotrio je {ta se de-
{ava, pa po{to nije bio daleko od mene, ~uo sam da je promrmqao, sam za
sebe: „U pi~ku materinu, |ubre je jo{ ìvo.” Zatim se vratio u kola, pono-
vo ih je naglo okrenuo, napravio polukrug i vratio se u pravcu Beograda.
Mislim da ta „[koda” registarske tablice uop{te nije imala. Ubrzo na-
kon toga je do{lo do zapaqewa benzina na mestu gde su bili kamion i
„BMW” podvu~en ispod kamiona. Pre nego {to je do ovoga do{lo, ja sam
jo{ jednom pogledao taj kamion. Sada se wegove boje ne se}am, ali znam da
je zadwa tablica bila neobi~no ~ista, pa sam „skinuo tablicu”. Ho}u da
kaèm da sam „zapisao” registarski broj. Se}am se da je to bila civilna
tablica „BG” i da je na sebi imala brojeve devet i sedam, a ostalih se sada
ne se}am. Znam iz kasnijih novinskih napisa da je, u prvi mah, bio objav-
qen pogre{an registarski broj, a kasnije onaj pravi, na koji je i glasila
tablica na kamionu. U me|uvremenu smo i mi na{a kola okrenuli u pravcu
prema Beogradu, stali u kolonu i sa ostalim qudima posmatrali {ta se
de{ava. Posle 40-45 minuta, nai{la je milicija, a potom i hitna pomo}.
Toga dana, od na{ih {efova znam da je na terenu bio Toma{ Bogdan
i Pavi}, pa je rekao da svi krenemo u Lazarevac, u jednu ulicu, gde bi tre-
balo da se skupimo radi dobijawa daqih uputstava. Tako smo i u~inili.
Dobio sam zadatak da u|em u Dom zdravqa u Lazarevcu, jer smo imali in-
formaciju da je tamo preba~en Vuk Dra{kovi}. Ispred ulaza u Dom zdra-
vqa, bio je samo parkiran kombi koji koriste policajci iz javne bezbed-
nosti. Iz wihovog razgovora sam ~uo da pomiwu Vuka Dra{kovi}a, da je
u zgradi Doma zdravqa. Vratio sam se u na{a kola i rekao da ja ne idem
unutra, jer me je verovatno video neko na licu mesta od policajaca iz jav-
ne bezbednosti i verovatno bi im bilo sumwivo moje pojavqivawe, a to
je u suprotnosti sa prirodom posla koji mi obavqamo u na{em odeqewu.
On mi je rekao da sednem, a ubrzo preko radio veze dobili smo nalog da se
vratimo u firmu, {to smo i u~inili.
Kada smo do{li u sedi{te, tamo je bila op{ta ludnica, a nama je re-
~eno da napi{emo izve{taj, s tim da, po pravilu, izve{taj pi{e po jedan
od nas iz ekipe. Konkretno, ja izve{taj nisam pisao, a nisam siguran da
sam taj izve{taj uop{te potpisao. U svakom slu~aju, ja sam broj registar-
ske tablice predao {efu Qubojevi} Ratku, da bi se unelo u izve{taj. Na-
kon toga, nare|ewe je bilo da odemo ku}i, {to smo Lazi} i ja u~inili. U
svakom slu~aju, kasnije sam ~uo da je taj izve{taj, koji sam malopre pome-
nuo, uni{ten.
Koliko znam, nedequ dana pre kriti~nog doga|aja bilo je intezivno
pra}ewe Vuka Dra{kovi}a, u ~emu sam ponekad i ja u~estvovao, a pra}ewe
je bilo non-stop, dvadeset i ~etiri ~asa. [to se ti~e ~oveka koji je do{ao
362
„[kodom” na lice mesta, on je bio sredwe razvijenosti i ugojenosti, crne
kose sredwe duìne, nije imao zaliske i bio je normalno, neupadqivo obu-
~en. Imao je neku majicu i pantalone tamnijih boja, mislim teget. Na li-
cu nije imao neko posebno obele`je, pa ni nao~are, visina mu je bila oko
180 centimetara.
Kriti~nom prilikom, nisam imao mobilni telefon, a ni voza~, ima-
li smo samo radio vezu. Neposredno posle nezgode, video sam u blizini ka-
miona jedan lik koji se kretao ka Beogradu, na oko 100-150 metara od kami-
ona. Kretao se lagano, ali ja sam ga samo za trenutak osmotrio, mogu}e na
tren, oko dve sekunde, a onda sam obratio pa`wu na „Audi”. Bio je visok
oko 178 centimetara, tamno sme|e kratke kose, nosio je plavu majicu krat-
kih rukava i, mislim, farmerice isto tamne boje.
Posle svega ovoga, pri odlasku iz na{eg Centra ku}i, pretpostav-
qeni su nam rekli da o tome {to se desilo ni{ta ne pri~amo i da sedimo
ku}i uz telefon, „stend baj”, i ukoliko treba da se jo{ ne{to radi, da }e-
mo dobiti poziv.”
Na pitawe branioca okrivqenog Markovi} Radomira, svedok izja-
vquje: „Kriti~nom prilikom na Ibarskoj magistrali, na{a ekipa se sa-
stojala iz tri tima, dakle tri vozila, a za ~etvrto ne znam da li je bilo.
Jedno je bilo na{e vozilo, drugo je bilo „Opel omega”, u kome su bili \ur-
kovi} Miroslav i Joji} Sa{a kao suvoza~, a tre}e „Audi kvatro”, u kome
je bio Pokrajac Ivan, a suvoza~a ne mogu da se setim. Radio vezu smo odr-
àvali simpleks, preko „keca” i „osmice”, imali smo dve stanice, dakle
mogu}a je bila i dupleks veza. Ta kolska stanica je ostvarivala vezu sa
Centrom preko „keca”, ali kada se malo udaqimo od centra Beograda ve-
za se gubi i prelazimo na simpleks. [to se ti~e kola „Opel omega”, u tre-
nutku udesa taj auto je bio iza mene, ali je produìo kretawe ka â~ku, ne
zaustavqaju}i se. Ne se}am se da li su oni ne{to govorili u vezi saobra-
}ajne nezgode, ali mislim da nisu. Tada smo bili na simpleks vezi, ali smo
poku{ali i da ostvarimo vezu sa Centrom, me|utim, nismo uspeli. Kada
sam ja iza{ao iz kola, iza{ao sam sa radio stanicom koja je bila skrive-
na i nisam je upotrebqavao. Prethodno, kada je Vuk Dra{kovi} krenuo od
ku}e, sa Centrom se veza ostvarivala {ifrovano, dakle preko brojeva, i
mi nikom drugom nismo, sem Centru, ni{ta javqali. Za izve{taj sam ~uo
da je uni{ten naknadno, i to posle duèg vremena, iz pri~e, ne se}am se
ta~no ~ije, niti mogu ta~no da opredelim ko je, kada smo krenuli iz Cen-
tra, rekao da se ne pri~a {ta se desilo. To su svi {efovi koji su tamo bi-
li nekako stalno ponavqali. Ina~e, na{ Centar se nalazi odvojeno od se-
di{ta RDB, i kada sam rekao da je bila op{ta ludnica mislio sam na na{
Centar”.
363
STEVAN BASTA:
(18. jul 2001.)
„[to se ti~e operativnog dela prema Vuku Dra{kovi}u, mogu re}i

da je on u duèm vremenskom periodu obra|ivan kao prioritetan objekat
Tre}eg odeqewa, posebno u periodu wegovog imenovawa na mesto potpred-
sednika Savezne vlade i obavqawa te funkcije. Nakon podno{ewa ostav-
ke Vuka Dra{kovi}a i izlaska iz Vlade wegove stranke, Radovan Boòvi}
je preneo meni i Goranu Kuzmanovi}u da je Radowi} izdao nalog po kome
se operativno angaòvawe Tre}eg odeqewa mora maksimalno intenzivi-
rati uz primenu svih mera. Ovakav nalog je za nas zna~io dvadeset~etvoro-
~asovni smenski rad, u kome je svaka bitna informacija u vezi aktivnosti
i namera Vuka Dra{kovi}a u najkra}em roku morala biti prosle|ena pre-
ma na~elniku Centra Milanu Radowi}u ili u wegovom odsustvu zameniku
na~elnika Centra. Moram da kaèm da je takav nalog za primenu mera i
radwi RDB iziskivao vanredno angaòvawe radnika Tre}eg odeqewa i
posebno operativne tehnike na nekoliko lokacija. Naime, uslovi za pri-
menu operativno tehni~kih mera su bili vrlo oteàni jer su prislu{ni
centar i tehnika bili dislocirani iz objekta Centra koji je, u me|uvre-
menu, raketiran.
Nakon ovog naloga, Radovan Boòvi} me je obavestio da je Milan Ra-
dowi} naloìo da Tre}e odeqewe prikupi u {to kra}em roku sva saznawa
vezana za pripadnike obezbe|ewa Vuka Dra{kovi}a i da ih, zajedno sa wi-
hovim fotografijama, prosledi wemu. Istovremeno me je Radovan Boòvi}
informisao da }emo morati ubudu}e da primewujemo mnogo ~e{}e meru taj-
nog pra}ewa jer, kako je tada rekao, Radowi} smatra da dosada{wim ra-
dom obezbe|ujemo samo parcijalna saznawa o aktivnostima Dra{kovi}a. U
tom periodu april-jun 1999. Dra{kovi} je intenzivirao svoje aktivnosti
i kontakte, kako na doma}em, tako i na me|unarodnom planu, zbog ~ega je,
na osnovu pomenutog naloga, veoma ~esto i primewivana mera tajnog pra-
}ewa. Istovremeno sa ovim nalozima, Boòvi} me je obavestio i o tome da
je Milan Radowi} naloìo da odeqewe stvori uslove za bazu iz koje bi
se mogli osmatrati i TV dokumentovati aktivnosti Vuka Dra{kovi}a.
U vezi stvarawa baza za TV dokumentovawe i snimawe, istovremeno
sa dobijawem naloga od strane Radovana Boòvi}a, imao sam i jedan kra-
}i radni dogovor sa Ratkom Qubojevi}em iz Devetog odeqewa. Ratko Qu-
bojevi} me je obavestio da, na zahtev svog na~elnika, moraju da snime do-
lazak Vuka Dra{kovi}a u prostorije SPO u Knez Mihailovoj ulici, te da
imaju velike tehni~ke probleme. Na osnovu takvog naloga Milana Rado-
364
wi}a i razgovora sa Qubojevi}em, neposredno sam u~estvovao u stvarawu
uslova za realizaciju tog zadatka. Baza je locirana u jednoj od prostori-
ja Kolar~evog narodnog univerziteta, a zajedni~ke karakteristike prosto-
rija koju sam predvideo za bazu sa mnom su izu~avali i TV i foto-tehni-
~ari Devetog odeqewa, Stevanov \or|e i Vaske. Posle ovih radwi, obave-
stio sam Boòvi}a da sam obezbedio bazu i da o tome moè da informi{e
Radowi}a. Nekoliko dana nakon toga, Boòvi} me je obavestio da je Rado-
wi} li~no zainteresovan da vidi tu bazu, {to mu je i omogu}eno. Nakon
zajedni~kog opservirawa baze, Radowi} je zatraìo da stvorimo uslove za
jo{ jednu bazu za TV snimawe i foto-dokumentovawe i iz druge perspekti-
ve. I taj zadatak smo realizovali i ista je bila locirana u prostorijama
Robne ku}e „Beko”.
Po mom nalogu, ranije pomenuti radnici Devetog odeqewa, a u prat-
wi operativnog radnika Tre}eg odeqewa, dokumentovali su dolaske i od-
laske indikativnih lica u prostorije SPO u Knez Mihailovoj ulici. Na-
ime, ja sam, dobijaju}i informacije od operativnog radnika koji je obra-
|ivao Vuka Dra{kovi}a, Mihaila Simeunovi}a, naj~e{}e ili direktno
sa tehnike o tome da }e kod Dra{kovi}a do}i neko od strana~kih lidera,
davao inicijativu da to i TV dokumentujemo i da imamo TV zapis objedi-
wen sa izve{tajem o prislu{kivawu sadrìne razgovora koji su se obav-
qali kod Vuka Dra{kovi}a. Istovremeno, u jednom ili dva navrata, sni-
man je konkretno i sam dolazak i odlazak Vuka Dra{kovi}a u prostorije
SPO, posebno u situacijama kada je nalagana primena mera tajnog pra}ewa.
Tajno pra}ewe Vuka Dra{kovi}a je uvek primewivano na inicijati-
vu Milana Radowi}a, a o ~emu me je Boòvi} blagovremeno izve{tavao.
U tehni~kom smislu procedura oko naloga je uvek realizovana u Tre}em
odeqewu, kucawe naloga na karakteristi~nom obrascu i wegovo potpisi-
vawe. Potreba za tajnim pra}ewem Vuka Dra{kovi}a je nama u Tre}em ode-
qewu obrazlagana mogu}no{}u da Vuk preko tehnike legindira svoj kon-
takt u nekoj ambasadi ili sa nekim od lidera stranaka. Iako nam je obra-
zloèwe delovalo neubedqivo, mi smo uvek postupali po nalogu. Tako|e,
po{to je Milan Radowi} zahtevao od Tre}eg odeqewa da dobije spisak
automobila koje koriste Danica i Vuk Dra{kovi}, Radovan Boòvi}, Go-
ran Kuzmanovi}, Ne{a Mirkovi}, Mihailo Simeunovi} i ja, zajedni~ki,
pregledali smo sa~iweni TV materijal, uz beleèwe registarskih oznaka,
marke i tipa automobila, uz istovremeno prepoznavawe lica iz obezbe|e-
wa Vuka Dra{kovi}a.
Kada govorimo o snimcima koji su nastali TV dokumentovawem iz
pomenutih baza, èlim da napomenem da su isti bili vrlo profesionalno
odra|eni i da su, nakon prikazivawa grupnog-total snimka qudi i vozila
365
koja su dolazila na parking ispred sedi{ta SPO u Knez Mihailovoj uli-
ci, odmah zatim bili zumirani, odnosno pribliàvani, radi boqeg uo~a-
vawa crta lica pripadnika obezbe|ewa lidera SPO, kao i registarskih
oznaka automobila koja su koristili. Instrukciju o tome kako vr{iti
snimawe, na kojim detaqima se posebno zadràvati i sli~no, odgovorno
tvrdim, pripadnici Devetog odeqewa nisu dobili od mene. Tako|e moram
da napomenem da su ura|ene kra}e provere za ~lanove obezbe|ewa lidera
SPO, wihove fotografije i spisak automobila koje koriste, a zatim i in-
formacija koju je sa~inio Kuzmanovi} Goran i otkucao u dva ili tri pri-
merka, ali ne u formi slu`benog operativnog materijala sa odgovaraju}im
zaglavqem i podacima u tekstu. Po mom se}awu, jedan primerak te infor-
macije Boòvi} je odneo Milanu Radowi}u, dok su jedan ili dva primer-
ka ostala u Tre}em odeqewu. Ta informacija nije bila uloèna u dosije
Vuka Dra{kovi}a, a mi smo ostavili primerak za nas iz predostro`nosti,
da ukoliko nam se ne{to sli~no ponovo zatraì, olak{amo sebi posao.
Tako|e, mogu sa sigurno{}u da tvrdim da nijedan nagove{taj even-
tualnog putovawa Vuka Dra{kovi}a van Beograda nije pro{ao bez zahte-
va tada{weg na~elnika Centra Milana Radowi}a da se primeni mera taj-
nog pra}ewa. Ukupni podaci dobijeni primenom mera i radwi RDB pre-
ma Vuku Dra{kovi}u ukazivali su na pribliàvawe stavova izme|u lide-
ra opozicionih stranaka i usagla{avawa stava da je neophodno da odrè
zajedni~ki miting. Tokom avgusta 1999. godine, odràn je jedan takav skup
u Beogradu, koji je potvrdio na{u operativnu bezbednosnu procenu poli-
ti~ke situacije u zemqi i wenih mogu}ih implikacija u daqem periodu.
Nakon mitinga, ponovo je intenziviran operativni rad i pra}ewe aktiv-
nosti Vuka Dra{kovi}a i ranije pomenutih struktura.
Tokom septembra iste godine, do{li smo i do podatka da Vuk Dra-
{kovi} planira posetu ê{koj i razgovor sa predsednikom Havelom, kao
i da na svaki na~in èli da ugovori susret sa ruskim ministrom inostra-
nih poslova. Poznato mi je da je, prilikom odlaska na put u ê{ku, po za-
htevu Milana Radowi}a primewena mera tajnog pra}ewa prema Vuku Dra-
{kovi}u i u odlasku i u povratku sa puta. Mihailo Simeunovi}, Goran
Kuzmanovi}, Radovan Boòvi} i ja smo imali konkretan zadatak da u ne-
posrednoj saradwi sa operativnom tehnikom blagovremeno obezbedimo
podatak o ta~nom terminu odlaska i povratka Vuka Dra{kovi}a, te da sa
istim, pravovremeno prosle|enim, saznawima Devetom odeqewu, pomog-
nemo u prihvatu Vuka Dra{kovi}a. U vreme povratka i sve do de{avawa
na Ibarskoj magistrali, nisam imao nikakvih saznawa o tome da je, pri-
likom odlaska ili dolaska Vuka Dra{kovi}a iz ê{ke, bilo nekih doga-
|awa koja bi ukazivala na to da su preduzimane bilo kakve aktivnosti iz-
366
van ranije dogovorene procedure realizacije tajnog pra}ewa. Me|utim,
dan ili dva nakon slu~aja koji se desio na Ibarskoj magistrali, u jednom
od izve{taja sa operativno tehni~kih mera koje su primewivane prema Vu-
ku Dra{kovi}u, pojavio se komentar u kome je re~eno da je Ibarska magi-
strala ve} drugi poku{aj ubistva lidera SPO, jer se ne{to neuobi~ajeno,
nekakvim kamionom, desilo prilikom povratka Vuka Dra{kovi}a iz ê-
{ke u Beogradu, ali da je izbegnuto spretno{}u voza~a. U tom momentu,
dok sam ~itao taj izve{taj, meni je izgledalo neuverqivo, odnosno smatrao
sam da su to samo konstrukcije u ciqu potkrepqivawa sumwe da iza udesa
na Ibarskoj magistrali stoji RDB.
Nekoliko dana pre polaska Vuka Dra{kovi}a na Ravnu Goru, pri-
menom operativno tehni~kih mera dobili smo definitivnu potvrdu da }e
do puta do}i, nakon ~ega je usledio zahtev Milana Radowi}a, koji mi je
preneo Radovan Boòvi}, da je potrebno da intenzivno pratimo komuni-
kaciju Vuka Dra{kovi}a, kako bismo do{li do ta~nog podatka kada pola-
zi i sa kim, sa koliko automobila, te da saznawa dostavimo Radowi}u i
Devetom odeqewu radi lak{eg organizovawa prihvata. U subotu, 2. okto-
bra 1999, u toku dana do{li smo do podatka da }e Vuk Dra{kovi} po}i na
pomenuti put 3. oktobra, u prepodnevnim ~asovima, o ~emu smo odmah pi-
smenim putem informisali rukovodstvo CRDB Beograd. Istovremeno, po
zahtevu Milana Radowi}a, naloìli smo Devetom odeqewu da primeni
meru tajnog pra}ewa Vuka Dra{kovi}a prilikom putovawa na Ravnu Go-
ru. Narednog dana, 3. oktobra, nisam bio ukqu~en u samu primenu tajnog
pra}ewa Vuka Dra{kovi}a, tako da nisam imao saznawa kako je pra}ewe
realizovano, ni kakve je rezultate dalo, niti do kada je vr{eno. O tome da
je do{lo do udesa sa tragi~nim posledicama saznao sam po dolasku u kan-
celariju, a po prethodnom pozivu Gorana Kuzmanovi}a. U kancelariji sam,
pored Gorana Kuzmanovi}a, zatekao i Radovana Boòvi}a i jo{ jednog
radnika, mislim Tre}eg odeqewa. Toga dana, u ve~erwim satima, Radovan
Boòvi} i ja smo oti{li u na~elstvo da bismo predali do tada napisane
izve{taje mera, ali smo ustanovili da se u Centru nalaze samo deùrni
daktilograf i deùrni {ef. Obave{teni smo, tako|e, da Radowi} nije to-
ga dana dolazio u svoje kancelarije.
Po izlasku iz prostorija Centra, sa namerom da idemo ku}i, ja i
Boòvi} smo u nekoliko re~enica prokomentarisali dana{wi doga|aj,
izraàvaju}i sumwu u pozadinu doga|aja, pri ~emu je Boòvi}, u jednom
momentu, izneo: „Ma, Stevane, ovo su ubice!” Ja sam u tom momentu zakqu-
~io da se to odnosi na Milana Radowi}a i wegove pretpostavqene, pa ga
nisam pitao na koga misli, niti smo nastavili razgovor. Tako|e, napo-
miwem, da sam i pre doga|aja na Ibarskoj magistrali komentarisao pri-
367
tiske koji su bili vr{eni prema nama od strane Milana Radowi}a, u smi-
slu naloga i zahteva da se mora u svakom momentu znati gde se nalazi Vuk
Dra{kovi}, da li je sam ili u dru{tvu, {ta namerava da uradi u narednih
nekoliko sati, da li }e eventualno i gde i}i, sa kim }e ostvariti kontakt
i sli~no. Tada sam takve naloge pred Boòvi}em prokomentarisao da to
meni ne izgleda operativno celishodno, te da se ponekad upitam {ta oni,
ustvari, ho}e. Odgovor Boòvi}a, u pola glasa, je bio: „Rade ga kao da ho-
}e da ga koknu, ne znam kako mi svoje glave da sa~uvamo”.
Dan ili dva nakon doga|aja na Ibarskoj magistrali, Boòvi} je oba-
vestio mene i Gorana Kuzmanovi}a da Radowi} zahteva da intenzivno pra-
timo preko svih operativno tehni~kih mera, kao i da pro{irimo krug li-
ca koje prislu{kujemo iz rukovodstva SPO, koji imaju li~no dobre rela-
cije sa Vukom i Danicom Dra{kovi}. Eksploataciju operativne tehnike
vr{ili su odre|ene radnice Sedmog odeqewa. Sa ove distance, mogu da se
prisetim da su to sigurno radile Jelena Stojiqkovi}, Oqa \uki}, Tawa
Milutinovi}, Vesna Zari}. Ciq ovih aktivnosti po Boòvi}u je trebao
biti prikupqawe svih komentara kojima se RDB optuùje za nesre}u na
Ibarskoj magistrali.
Ve} nakon prvih izve{taja koji su se odnosili na tu temu, dobio sam
nalog od Veselina Le~i}a da jedan primerak navedenih izve{taja ~uvam
do daqweg, zajedno sa trakom-kasetom sa fono-zapisom. Ovo sam, uz asi-
stenciju Gorana Kuzmanovi}a, a ponekad i Ne{e Mirkovi}a i Mihaila
Simeunovi}a, radio dok god su trajali komentari na tu temu. Mogu sa si-
gurno{}u da tvrdim da su svi izve{taji sa ovom temom prosle|ivani ta-
da{wem na~elniku RDB Radomiru Markovi}u, {to se jasno videlo i po
signaturi na primerku koji smo slali rukovodstvu CRDB. Mogu da kaèm,
{to i prethodna konstatacija potvr|uje, da je ovo bila vrlo va`na stvar
za sam vrh Resora.
Nekako u tom periodu, Boòvi} je po~eo da donosi, zajedno sa osta-
lim materijalima koji su vra}eni u na{e odeqewe nakon upoznavawa od
strane rukovodstva CRDB, i izve{taje o kontroli telefona objekta „Ga-
ri”. Boòvi} mi je tada rekao da su to izve{taji Veselina Le~i}a, da je
to wegov posao i da te izve{taje ~uva kod nas. Tako|e mi je rekao da je to
neki kriminalac iz Pan~eva, da je bliska veza Vuka ili Danice Dra{ko-
vi}, te da }e on, navodno, dovesti svog ~oveka sa elektronskom opremom
kojom treba da izvr{i kontrolu slu`benih i stambenih prostorija, u ci-
qu otkrivawa prislu{nih sredstava. Dodao je, zato, da }e nam radnici sa
tehnike ili Veselin Le~i} javiti kada se to bude izvodilo, da bismo bla-
govremeno javili radnicima na prislu{noj tehnici da iskqu~e ure|aje.
Po mom se}awu to se u periodu do 2000. godine desilo dva ili tri puta,
368
a tako|e i u 2000. godini, u jednom ili dva navrata. Po~etkom 2000. godi-
ne, kada sam ja postao na~elnik Tre}eg odeqewa, u neposrednoj komunika-
ciji Le~i} Veselin je, na moje interesovawe dokle }u ja da dobijam te iz-
ve{taje i o ~emu je tu re~, izneo da je objekat „Gari” kriminalac koji je
vrlo blizak sa Danicom Dra{kovi} jo{ iz wihovog zajedni~kog rada u
„Termoventu” i da ga je ona angaòvala da obezbedi pouzdanu elektronsku
kontrolu wihovih prostorija. Tako|e mi je dodao da se do tih podataka do-
{lo preko izvesnog lica zvanog Kinez, koji je biv{i ili aktuelni sarad-
nik gradskog SUP-a te da, po{to on ho}e da trguje sa GSUP-om, moramo
posebnu pa`wu da obratimo i na Kineza i na Garija. Tako|e mi je rekao
da }e on dati nalog koleginici sa operativne tehnike koja to eksploati-
{e da izve{taje, ubudu}e, {aqe u Tre}e odeqewe, sa naznakom „za Bastu”,
i da ih ja nakon ~itawa prosledim wemu. Ono ~ime sam ja trebao da ruko-
vodim u proceni izve{taja, prema Le~i}u je bilo da li Gari ima kontak-
te sa Kinezom ili Danicom Dra{kovi}, te da takve izve{taje prosledim
Le~i}u. Od tada sam ja tako i postupao, a ~uvawe izve{taja sam preneo na
Gorana Kuzmanovi}a. Do sredine 2000. godine, jednom do dva puta su po-
daci, dobijeni kontrolom telefona objekta Gari, ukazivali da }e imati
kontakt sa Danicom Dra{kovi} u gradu. Jednom je bila precizirana Skup-
{tina grada kao lokacija sastanka, te sam ja, po nalogu Le~i}a, aktivi-
rao Deveto odeqewe. Me|utim, Garija nismo uspeli da prihvatimo. Osim
ovih izve{taja, u Tre}e odeqewe, odnosno meni, u nekoliko navrata sti-
zali su izve{taji o kontroli telefona Garija u Pan~evu, kao i dva albu-
ma sa fotografijama i izve{tajima o tajnom pra}ewu Garija od strane De-
vetog odeqewa CRDB, na kojima je fotografisano i lice pod pseudoni-
mom „Kinez” u dru{tvu sa Garijem.
Indikativno je, sa ove distance posmatrano, da je Radovan Boòvi}
kao na~elnik Tre}eg odeqewa, u drugoj polovini 1999. godine, u nekoli-
ko navrata predamnom prokomentarisao da je od rukovodstva CRDB Beo-
grad Radowi}a i Le~i}a nekoliko puta obave{tavan o namerama i kon-
taktima Vuka i Danice Dra{kovi}, a da takva saznawa mi u Tre}em ode-
qewu nismo imali ~ak ni u indicijama, primewuju}i sve operativno te-
hni~ke mere i pozicije. Na moje komentare da ne mogu da shvatim odakle
im takve informacije, Boòvi} je prokomentarisao da kontaktiraju i sa
kriminalcima. S tim u vezi, napomiwem da mi je Le~i} Veselin, 10-15 da-
na nakon doga|aja na Ibarskoj magistrali, saop{tio da raspolaè sazna-
wima da }e Andrija Dra{kovi} biti postavqen za {efa obezbe|ewa Vuka
Dra{kovi}a. Ni meni ni Boòvi}u, u tom trenutku, nije bilo poznato iz
kojih je izvora Le~i} dobio tu informaciju, ali smo pretpostavili da je
izvor informacije lice iz kriminogene sredine.
369
Tokom januara 2000. godine, do{li smo do podatka da je na sastanku,
u prostorijama SPO u Knez Mihailovoj ulici, i formalno ujediwena ta-
da{wa opozicija. U tom periodu zahtev Milana Radowi}a i Veselina Le-
~i}a je bio da sve pripremne radwe i kontakte Dra{kovi}a, u ciqu ujedi-
wewa opozicije, intenzivno pratimo preko svih operativno tehni~kih
mera i pozicija, kao i da vr{imo opservirawe i TV dokumentovawe iz ba-
za koja sam stvorio u blizini sedi{ta SPO.
Oko Budve i mog odlaska tamo, mogu da kaèm da se to desilo nakon
prvog odlaska Vuka Dra{kovi}a avionom sa aerodroma Sur~in, posle do-
ga|aja na Ibarskoj magistrali, kada mi je Veselin Le~i} rekao: „Ajmo kod
Radowe da mu to kaèmo”. Nakon upoznavawa Radowi}a da je Dra{kovi},
pre petnaestak minuta, kako mi je javqeno sa aerodroma, oti{ao dole,
isti je ispoqio interesovawe gde on ide dole, kod koga. Po mom obave{te-
wu da Vuk ide u svoj stan, shvatio sam da Radowi} nije znao za taj podatak,
nakon ~ega mi je naloìo da odmah krenem u Budvu, uz obrazloèwe da on
treba da se opservira radi primene tehnike. Posebno je naglasio da mu je
to mnogo va`no i da odmah krenem dole, da ponesem kameru sa sobom i sni-
mim odre|ene stvari u okolini ku}e. Konkretno, trebalo je da snimim ku-
}u, prilazne puteve prema ku}i, da snimim koga ima dole od obezbe|ewa,
da li ima samo wegovo strana~ko obezbe|ewe ili od MUP-a Crne Gore, ko-
jim se kolima kre}e, ko mu dolazi u posetu i sli~no. Kao {to sam i rani-
je kazao, na put smo oti{li koleginica Vera i ja i tamo smo proveli dva
ili tri dana. Tada sam se u Budvi sastao sa Ratkom Romi}em, kojeg sam upo-
znao sa detaqima posla koji treba da se odradi u Budvi, te sam ga, u tom
smislu, odveo da vidi ku}u u kojoj odseda Vuk, kao i reìm saobra}aja, od-
nosno prilaze ku}i. Poznato mi je da je Romi}, po mom odlasku u Beograd,
boravio u Budvi samo jedan dan. Po povratku u Beograd, na aerodromu nas
je sa~ekao Kuzmanovi} Goran i ja sam odmah sa torbom i video snimcima
oti{ao u prostorije na~elstva Centra RDB. U prostorijama na~elstva ni-
je bilo Radowi}a, ve} se tu nalazio Veselin Le~i}. Zajedni~ki smo pre-
gledali snimak, pri ~emu je Le~i} ocenio da je to krajwe profesionalno
odra|eno. Pored pomenutih detaqa i pozicije ku}e, snimio sam okolinu
stana, kom{ije Vuka Dra{kovi}a sa leve strane, koji su zid do wega, ski-
nuv{i pri tom prezime sa vrata, a prikazao sam i da, sa desne strane we-
gove ku}e, nema kom{ija, ve} samo preko puta ulice. Uz pomo} slu`be oba-
ve{tewa PTT, identifikovao sam kom{ijske veze Vuka Dra{kovi}a. Ra-
dowi} mi je, nakon toga, naloìo da mu za sutra i prekosutra napravim
mali album sa karakteristi~nim fotografijama i da mu ga donesem kada
ga napravim, da bi ga on odneo Radetu Markovi}u. Vaske, tehni~ar Deve-
tog odeqewa, je to uradio, a ja sam album predao Radowi}u, uz dogovor da
}emo narednog dana imati sastanak oko daqih aktivnosti. U nekoliko na-
370
vrata pitao sam Le~i}a da li Radowi}, tada{wi na~elnik, ne{to plani-
ra, pri ~emu nisam dobijao konkretne i odre|ene odgovore.
Ponovo sam, nakon izvesnog vremena, dobio nalog od Radowi}a da
idem za Budvu, uz obrazloèwe da je Rade Markovi} izgubio album i da mo-
ram ponovo da snimim objekat stanovawa Vuka Dra{kovi}a u Budvi. To
sam i uradio, ponovo sam sve snimio, a ponovo je zadatak bio da napravim
album sa slikama. Tokom boravka u Budvi odràvao sam permanentnu ko-
munikaciju sa Veselinom Le~i}em, Milanom Radowi}em i Goranom Ku-
zmanovi}em, koji mi je, tokom drugog boravka u Budvi, i davao odre|ene
instrukcije o mom operativnom anga`manu. Tako|e, Kuzmanovi} me je pra-
tio i sa~ekivao na aerodromu Beograd, prilikom mojih odlazaka i dola-
zaka iz Budve. Nakon toga, ja sam uradio album i predao Milanu Radowi-
}u, pri ~emu mi je on nagovestio da }e narednih dana biti odràn taj sa-
stanak, ali da on smatra da Rade Markovi} ne}e dozvoliti da CRDB Beo-
grad primewuje tehniku, ve} da }e to uraditi Sedma uprava. U nekoliko
navrata, ispoqavao sam interesovawe za eventualno odràvawe sastanka
koji su Radowi} i Le~i} ranije najavili, ali do istoga nije do{lo i wi-
hovi odgovori su bili neodre|eni, u smislu da je op{te ludilo, da ima pu-
no posla i da se ne zna da li }e od toga ne{to biti. Ponovo je sve to pre-
{lo u jedan hroni~an rutiniran operativni rad.
Na dan atentata na Vuka Dra{kovi}a u Budvi, obave{ten sam od
strane deùrne slu`be da se javim Jeleni Stojiqkovi}. Odmah po dolasku
ku}i, ja sam je pozvao telefonom i ona me je obavestila da se desilo ne{to
stra{no na moru i da do|em hitno. Na putu ka poslu, putem mobilnog te-
lefona pozvao sam Le~i}a i zatraìo da se vidimo u slu`benim prosto-
rijama. Iz sadrìne razgovora koji su obavqeni izme|u Dane Dra{kovi-
}a i Vuka saznao sam da je neko poku{ao da ga ubije, posle ~ega je Le~i} za-
traìo da pozovem jo{ nekog od koleginica kako bi se svi razgovori bla-
govremeno skidali. To sam i uradio i, po se}awu, mislim da sam pozvao Ve-
snu Zari} da do|e ili Tawu Milutinovi}. U razgovoru sa Le~i}em otvo-
reno sam ga pitao o ~emu se radi i gde sam ja u celoj pri~i, na {ta mi je on
odgovorio: „[ta da ti kaèm”. Potpuno je bilo jasno da sam bio ukqu~en
u posao, a da sam oko Ibarske magistrale funkcionisao kao i tada{wi na-
~elnik Tre}eg odeqewa Radovan Boòvi}.
Nekoliko dana nakon izdavawa poternice za Du{anom Spasojevi-
}em i Lukovi} Milom i upu}ivawa zahteva MUP Crne Gore prema MUP
Srbije, kojim se traì deportovawe traènih lica, {to smo saznali pre-
ko mera tako i preko sredstava javnog informisawa, informisao sam Le-
~i}a da je Tre}e odeqewe jo{ 1998. godine uradilo operativne provere za
iste, a po zahtevu CRDB Leskovac. Zahtev nam je stigao preko Tre}e upra-
ve. Nekoliko dana nakon toga, mogu}e da je pro{lo i 15 dana, sede}i u kan-
371
celariji Le~i}a ~uo sam da telefonom razgovara sa Brankom \uri}em, ta-
da{wim na~elnikom Gradskog SUP-a Beograd. Po zavr{etku tog razgovo-
ra, upitao sam da li zna gde su oni, na {ta mi je Le~i} odgovorio da jo{
ne zna, ali da se prema wima primewuuju odre|ene mere i radwe RDB, a za
potrebe GSUP-a, koji ho}e da ih prona|e i deportuje u Crnu Goru. Nakon
nekoliko dana La~i} me je obavestio da je Buca \uri}, na~elnik GSUP-a,
stupio u kontakt sa Spasojevi}em, te da je dogovoreno da on narednog da-
na sam do|e u prostorije GSUP-a. Po Veselinu Le~i}u, izvesno je bilo da
}e Spasojevi} samoinicijativno da ode u Crnu Goru, ali da }e, pre toga,
odràti na aerodromu konferenciju za {tampu i nakon toga oti}i avio-
nom u Crnu Goru. Me|utim, do toga nije do{lo jer isti, navodno zbog sr~a-
nih tegoba, ide u bolnicu a ne u Crnu Goru. Koliko se se}am, u narednih
deset do petnaestak dana samo jednom ili dva puta sam upitao Le~i}a {ta
se desilo Spasojevi}u, na {ta je on dosta nezainteresovano rekao: „Ma ne
znam vi{e ni{ta, luda ku}a”.
Ne{to posle toga, Radovan Boòvi} mi je predao fotografiju, za ko-
ju mi je rekao da ju je dobio od Marka Vukovi}a, jednog od na~elnika ode-
qewa u Tre}oj upravi RDB, na kojoj su se nalazili Danica Dra{kovi} i
mladi} za koga je on rekao da je to „Japanac”, lice iz kriminogene sredi-
ne. Marko Vukovi} je, po re~ima Boòvi}a, pomenutu fotografiju dobio
preko svog saradnika od majke \or|a Boòvi}a-Gi{ke. Tako|e mi je pre-
neo sugestiju Marka Vukovi}a da procenim sa rukovodstvom Centra da li
ova slika moè da se iskoristi kao argument u tada prisutnom tra~u po
gradu, da je naru~ilac atentata na Vuka Dra{kovi}a u Budvi, u stvari, we-
gova supruga Danica Dra{kovi}. Ovakvu tezu je i Milan Radowi} poku-
{ao da iznosi preda mnom, da bismo to komentarisali kao mogu}u vari-
jantu, ali ja sam bio na stanovi{tu da to nema nikakve logike, jer sam ne-
koliko puta slu{ao audio traku razgovora Vuka i Danice Dra{kovi} oba-
vqenog neposredno nakon atentata, {to nije i{lo tome u prilog. Kada sam
Veselinu Le~i}u rekao da posedujem takvu fotografiju on nije pokazao ni
minimum interesovawa za wu, tako da mu je nisam ni prezentovao, a nakon
dva dana sam je i vratio Radovanu Boòvi}u, jer mi je rekao da Marko Vu-
kovi} mora da je vrati saradniku.
U vezi svega {to sam izneo, mislim da je te{ko da me izvu~ete iz ove
pri~e, sa ovakvom postavkom. Ja sam, jednostavno, u svakom momentu funk-
cionisao kao potpuno lojalan i profesionalni pripadnik Slu`be dràv-
ne bezbednosti, na mestu pomo}nika na~elnika, mo`da malo u specifi~-
nim okolnostima, gde sam bio neposredno operativno angaòvan. Razvoj
doga|aja je pokazao da je moj deo posla dosta bitan, po pripremi i orga-
nizaciji, ja to ne mogu a da ne prihvatim”.
372
VESNA ZARI]-JOKSI]:
(19. jul 2001.)
„Sredinom 1999. godine, nakon okon~awa NATO agresije na SRJ, u

okviru redovnog obavqawa profesionalnih aktivnosti u CRDB Beograd,
na radnom mestu reproduktera u Sedmom odeqewu, raspore|ena sam na pro-
blematiku srpskog ekstremizma. Tokom perioda dugog oko 15 meseci, obra-
|ivala sam materijale dobijene sprovo|ewem operativno-tehni~kih mera
tajne kontrole telefonskih razgovora i prislu{nih sredstava, primewi-
vanih prema krugu lica koja su tretirana po ovoj problematici. U tom kon-
tekstu, posebno sam bila angaòvana na pra}ewu svakodnevnih politi~kih
i drugih aktivnosti Vuka Dra{kovi}a, lidera SPO, kao i wegovih najbli-
ìh saradnika. Moje angaòvawe na pomenutim zadacima je zapo~elo po-
~etkom avgusta 1999. godine, kada sam, po odluci Aleksandre Radoji~i}, po-
mo}nika na~elnika Sedmog odeqewa, preba~ena na radno mesto u me|uraz-
delniku Centrale 9, koja se nalazi u okviru po{te u ulici Maksima Gor-
kog, na kome sam neprekidno radila oko 15 dana, bez pauze, u intervalu od
11-21 ~asova. Tom prilikom, od tada{weg na~elnika Tre}eg odeqewa CR-
DB Beograd Radovana Boòvi}a, wegovog pomo}nika Stevana Baste i {e-
fa grupe za srpski ekstremizam Gorana Kuzmanovi}a, dobila sam po~etne
instrukcije za detaqno pra}ewe Dra{kovi}evih aktivnosti, u pogledu
wegovog kretawa, ostvarenih kontakata i eventualnih planova, pre svega,
vezanih za wegovo u~e{}e na opozicionom mitingu koji je, u organizaciji
velikog broja opozicionih partija, odràn u Beogradu, na Preobraèwe,
19. avgusta 1999. godine. Na zahteve pomenutih rukovodilaca Tre}eg odeqe-
wa CRDB Beograd, preslu{avala sam, u momentu obavqawa, razgovore re-
gistrovane na merama TKTR-a, koje su pokrivale dva telefonska prikqu~-
ka u porodi~noj ku}i Dra{kovi}evih. Postupaju}i u skladu sa tim zahte-
vima, po preslu{avawu razgovora, u {to kra}em vremenskom intervalu
uspostavila sam telefonsku komunikaciju sa jednim od pomenutih lica, u
skladu sa wihovom hijerarhijom, radi blagovremenog i, ponekad, veoma op-
{irnog izve{tavawa o sadrìni telefonskih kontakata Vuka Dra{kovi-
}a. Svakodnevnu komunikaciju sa pomenutim rukovodiocima Tre}eg odeqe-
wa, zbog nedostatka specijalnog telefona na Centrali 9, obavqala sam ko-
ri{}ewem fiksne (neza{ti}ene) telefonske linije. Tom prilikom, prime-
wivana je izvesna doza obostrane konspirativnosti, koja, u odre|enim situ-
acijama, na zahtev imenovanih, nije mogla do potunosti da do|e do izraàja.
Nakon usmenog obave{tavawa, usledila bi uobi~ajena faza repro-
dukcije preslu{nih materijala, a zatim i prosle|ivawe izve{taja, po
373
ustaqenoj proceduri. Po odràvawu navedenog opozicionog mitinga, moj
rad na Centrali 9 prekinut je zbog kori{}ewa godi{weg odmora, a kasnije
i bolovawa, koje je trajalo do kraja septembra 1999. godine. Vrativ{i se sa
bolovawa, raspore|ena sam na isto radno mesto, pri ~emu je, za razliku od
prethodnog perioda, moje radno vreme bilo u intervalu od 11-19 ~asova, u
turnusima od po dva dana. U to vreme, na insistirawe Radovana Boòvi}a
i Stevana Baste, intenzivirala sam pra}ewe Dra{kovi}evih aktivnosti,
{to je ukqu~ivalo i blagovremeno informisawe o kretawu i kontaktima
wegove supruge Danice, kao i o dogovorima lidera SPO-a sa ~lanovima
li~nog obezbe|ewa, po pitawu wegovog kretawa. Taj segment rada podrazu-
mevao je redovno usmeno izve{tavawe o wihovim na~elnim dogovorima, uz
posebno obra}awe pa`we na Dra{kovi}eve izlaske iz porodi~ne ku}e, {to
je, istovremeno, od strane deùrnih snima~a, bilo pra}eno i eksploataci-
jom prislu{nog sredstva koje je ugra|eno u domu Dra{kovi}evih.
Pomenute zahteve, navedeni rukovodioci Tre}eg odeqewa obrazlo-
ìli su ~iwenicom da je prema lideru SPO-a, u tom periodu, svakodnev-
no bila primewivana mera tajnog pra}ewa, od strane radnika Devetog ode-
qewa CRDB Beograd, ~ime ni moje angaòvawe, u obavqawu redovnih po-
slova i zadataka nije odudaralo od tada{we, uobi~ajene prakse. Dana 2.
oktobra 1999. godine, izvestila sam rukovodstvo Tre}eg odeqewa o kon-
taktu Dra{kovi}a sa protojerejem Qubomirom Rankovi}em iz Vaqeva, to-
kom koga je nagove{teno da bi lider SPO-a narednog dana mogao krenuti
put Ravne Gore, radi obilaska tamo{wih spomen-obele`ja. Kako je Dra-
{kovi}, tom prilikom, precizirao da }e na put krenuti ukoliko bude le-
po vreme, do{la sam do subjektivnog zakqu~ka da ~vrstu odluku, u tom po-
gledu, jo{ uvek nije doneo. Iako nisam u mogu}nosti da se setim koga sam
od pomenutih rukovodilaca Tre}eg odeqewa obavestila o toj ~iwenici,
odgovorno tvrdim da, osim uobi~ajenih, nisam dobila nikakve posebne
instrukcije {to, u pogledu doga|aja koji su usledili, kod mene nije iza-
zvalo ni najmawu sumwu.
Tre}eg oktobra 1999, iako sam, po ustaqenom rasporedu, bila na ko-
ri{}ewu slobodnog dana, oko 15.30 ~asova, na ku}ni broj javila mi se ko-
leginica Qubinka Karaj~i}, koja je insistirala da, ukoliko imam mogu}-
nosti, odmah do|em na Centralu 9. Ne obja{wavaju}i o ~emu se radi, nago-
vestila je da se ne{to dogodilo, tako da postoji potreba za mojim vanred-
nim angaòvawem. Prve informacije o nesre}i na Ibarskoj magistrali
saznala sam putuju}i do radnog mesta, da bih po dolasku u me|urazdelnik
bila detaqnije informisana o samom doga|aju, od deùrne koleginice Ta-
we Vuk{e, koja je kriti~nog dana, od ranih jutarwih ~asova, pratila Dra-
{kovi}eve aktivnosti. Po Vuk{inim tvrdwama, izre~enim tom prilikom,
374
od tada{weg na~elnika Tre}eg odeqewa Radovana Boòvi}a, tokom pre-
podneva 3. oktobra ona je dobila zadatak da detaqno proprati organiza-
ciju Dra{kovi}evog putovawa, sa posebnim obra}awem pa`we na automo-
bil kojim }e putovati, kao i na imena wegovih saputnika {to je, koliko
mi je poznato, i u~inila. Razgovaraju}i sa mnom, vidno uzbu|ena zbog po-
menute nesre}e, kao i ~iwenice da su u woj poginula ~etiri lica, Vuk{a
mi je ukratko prepri~ala sadrìnu razgovora koje su tog jutra obavili
Vuk Dra{kovi} i Veselin Bo{kovi}, napomenuv{i da se Bo{kovi}, uz
opravdawe da je umoran, dugo dvoumio u pogledu polaska na pomenuto pu-
tovawe, na koje je ipak krenuo, na veliko insistirawe wegove sestre Dani-
ce i wenog supruga Vuka Dra{kovi}a. I pored navedenih saznawa, i sa-
ma uzbu|ena zbog ove nesre}e, nijednog trenutka nisam posumwala u even-
tualnu ume{anost RDB-a u kriti~ni doga|aj. U periodu od 16.30 ~asova do
02 ~asa navedenog dana, iz minuta u minut pratila sam sadrìnu telefon-
skih poziva na koje je, u tom periodu, odgovarala izvesna Aqa, porodi~na
prijateqica Dra{kovi}evih. Nakon po~etnih, kontradiktornih infor-
macija o navodnoj pogibiji, a zatim i o te{kim telesnim povredama ko-
je je, prilikom nesre}e, zadobio Vuk Dra{kovi}, saznala sam da je lider
SPO-a lak{e povre|en, i da se sa suprugom nalazi u stanu pokojnog Vese-
lina Bo{kovi}a, nastradalog u udesu na Ibarskoj magistrali. Slede}i
uobi~ajenu proceduru, sva saznawa dobijena eksploatacijom mera TKTR,
blagovremeno sam, telefonskim, a zatim i pismenim putem, prosle|iva-
la Tre}em odeqewu. Tom prilikom, prema mojim se}awima, u vi{e navra-
ta sam razgovarala sa Stevanom Bastom i Goranom Kuzmanovi}em, na ~i-
je sam insistirawe i narednih dana nastavila intenzivno pra}ewe svih
aktivnosti Vuka i Danice Dra{kovi}, koji u periodu dugom oko dva mese-
ca gotovo da nisu napu{tali porodi~ni dom. U istom periodu, imenovani
rukovodioci Tre}eg odeqewa zahtevali su i sveobuhvatno prikupqawe po-
dataka o svim saznawima kojima, vezano za nesre}u na Ibarskoj magistra-
li, raspolaù lider SPO-a i specijalno oformqeni Pravno-ekspertski
tim, u kome su, u to vreme, najvi{e bili angaòvani advokati Borivoje Bo-
rovi} i Rajko Danilovi}. Naro~itu pa`wu Radovana Boòvi}a, tada{weg
na~elnika Tre}eg odeqewa, privukle su informacije do kojih sam do{la
preslu{avawem razgovora koji su, oko mesec dana nakon nesre}e, obavili
Dra{kovi} i (koliko se se}am) Borovi}, a vezano za pojavu novih krun-
skih svedoka, bra}e Ma}ika, koji su, navodno, mogli potvrditi ume{anost
RDB-a u pomenuti slu~aj. Na insistirawe Boòvi}a, koji je tim povodom
pokazao izvesne znake zbuwenosti, razgovor sam, u najkra}em mogu}em ro-
ku, reprodukovala i dostavila Na~elstvu CRDB Beograd, uz posredovawe
deùrnog operativca Tre}eg odeqewa, {to je za mene bila neuobi~ajena
375
praksa, s obzirom na ~iwenicu da su sve izve{taje sa isturenih lokacija,
do tada, u najve}em broju slu~ajeva preuzimali deùrni tehni~ari Sedmog
odeqewa. S tim u vezi, zakqu~ila sam da se radi o veoma bitnim informa-
cijama vezanim za rasvetqavawe kriti~nog doga|aja, koje su u tom trenut-
ku bile od velikog zna~aja za tada{we rukovodstvo CRDB Beograd, mada,
u tom smislu, nisam imala nikakve direktne potvrde.
Pra}ewe aktivnosti Vuka Dra{kovi}a nastavila sam i tokom nared-
nog perioda, zbog ~ega sam, po~etkom 2000. godine, preme{tena u Tre}e ode-
qewe CRDB Beograd, na mesto reproduktera u grupi za srpski ekstremizam.
Rade}i na pomenutim poslovima, sredinom 2000. godine, tokom Dra{kovi-
}evog boravka u Budvi pratila sam wegove kontakte sa suprugom i najbli-
ìm saradnicima, o ~emu sam, prvo usmenim, a zatim i pismenim putem, oba-
ve{tavala tada{weg na~elnika Tre}eg odeqewa Stevana Bastu i wegovog
pomo}nika Gorana Kuzmanovi}a. Kriti~ne ve~eri, kada je na Dra{kovi}a
poku{an atentat, sa koleginicom Tawom Milutinovi} radila sam po usta-
qenom rasporedu tre}u smenu, koja je po~iwala od 17.30 ~asova i trajala do
zavr{etka posla, naj~e{}e do 00.00 sati. Po mojim se}awima, izme|u 22-23
~asa, kao i prethodnih ve~eri, u slu`benoj prostoriji posetio nas je Ste-
van Basta, pokazuju}i uobi~ajeno interesovawe za eventualne novosti. Usme-
no sam ga obavestila o sadrìni prethodno reprodukovanog razgovora ko-
ji je Vuk Dra{kovi} te ve~eri obavio sa suprugom Danicom, iako mi nije
bilo poznato da li se Basta prethodno ve} upoznao sa sadrìnom pomenu-
tog kontakta, jer mu je izve{taj redovnim putem bio prosle|en preko deùr-
nog operativca. Tom prilikom iznela sam li~nu konstataciju da je Dra-
{kovi} te ve~eri pokazao primetne znake nervnog rastrojstva, s obzirom da
se na neuobi~ajen na~in àlio na nedostatak inspiracije, mole}i suprugu
da do|e u Budvu, u jednom trenutku rekav{i da mu se ne ìvi, jer se na odre-
|eni na~in ose}a odgovornim za smrt lica nastradalih u nesre}i na Ibar-
skoj magistrali. Nakon iscrpnog informisawa o aktuelnim doga|ajima,
Basta je napustio na{u kancelariju, a koleginica Milutinovi}, deùrni
operativac i ja, oko 00.00 sati, po zavr{etku redovnih poslova napustili
smo slu`bene prostorije i uputili se ku}ama. Stevan Basta je ostao u slu`-
benim prostorijima, {to je, po mom mi{qewu, na odre|eni na~in bilo ne-
uobi~ajeno, s obzirom na ~iwenicu da je prethodnih ve~eri zgradu MUP-a
napu{tao pre kraja radnog vremena reproduktera, u intervalu izme|u 23.00
i 24.00 ~asa, {to me je kasnije navelo na zakqu~ak da je, na odre|eni na~in,
bio upoznat sa naknadno odigranim de{avawima.
Po povratku ku}i, oko 01.30 ~asova, posetio nas je operativni rad-
nik Neboj{a Gruji}, koji je, bez dodatnih obja{wewa, preneo Bastin nalog
da se u {to kra}em vremenu neizostavno vratim u zgradu MUP-a, dodav{i
376
da je na~elnik Tre}eg odeqewa te no}i u vi{e navrata poku{ao da me kon-
taktira, {to mu nije po{lo za rukom zbog iskqu~enog telefonskog apara-
ta. Kriti~ne no}i, oko 02.00 ~asa, vrativ{i se u zgradu MUP-a, sa kolegi-
nicom Tawom Milutinovi} i operativnim radnicima Gruji}em i Mihaj-
lom Simeunovi}em, u slu`benim prostorijama sam zatekla ve}i broj ope-
rativnih radnika, reprodukterku Vericu Hajdukovi}, Stevana Bastu i we-
govog pomo}nika Gorana Kuzmanovi}a, koji su nas informisali da je, to-
kom ve~eri, u Budvi poku{an atentat na Vuka Dra{kovi}a.
Tokom neformalnog razgovora, Basta nam je saop{tio da mu je nave-
denu informaciju posredstvom mobilnog telefona javila neimenovana
radnica Sedmog odeqewa CRDB Beograd, u momentu kada se on nalazio
ispred zgrade MUP-a, pripremaju}i se da ode ku}i. Posle uobi~ajenog
preslu{avawa mera TKTR i PS, Tawa Milutinovi} i ja, u pratwi rad-
nika deùrne slu`be, napustile smo slu`bene prostorije oko 05.30 ~aso-
va. Nakon nekoliko dana, u mom prisustvu, tokom redovnih konsultacija
sa radnicama reprodukcije Tre}eg odeqewa, Basta nas je pojedina~no upi-
tao za li~no vi|ewe kriti~nog doga|aja u Budvi, navode}i da, s tim u ve-
zi, postoje razli~ite spekulacije. Izja{wavaju}i se o pomenutom pitawu,
nisam iskqu~ila ni prvu niti drugu mogu}nost, dok su prisutne kolegi-
nice, po mom se}awu, uglavnom zauzele opre~ne stavove. Tom prilikom ni-
je bilo nikakvih insinuacija u pogledu eventualne ume{anosti pripad-
nika RDB-a u ovaj doga|aj. Pra}ewe aktivnosti Vuka Dra{kovi}a, i tokom
narednog perioda, sve do oktobra 2000. godine, nastavqeno je sa punom pa-
`wom, i uz uobi~ajene konsultacije radnica reprodukcije sa na~elnikom
Tre}eg odeqewa Stevanom Bastom.
OLIVERA \UKI]:
(19. jul 2001.)
„Na poslovima reprodukcije materijala dobijenog kontrolom tele-

fonskih razgovora, kao i primenom prislu{nih sredstava prema Vuku
Dra{kovi}u, po~ela sam da radim dva do tri meseca od zasnivawa radnog
odnosa u CRDB Beograd. Sve do, otprilike, avgusta 1999. godine, na repro-
dukciji pomenutih materijala radila sam povremeno, u zavisnosti od po-
treba posla. Od avgusta 1999, a nakon odlaska koleginica koje su do tada
radile na tim poslovima na druga radna mesta, intenzivnije sam radila na
reprodukciji pomenutih materijala, po nalogu mog tada{weg {efa Alek-
377
sandre Radoji~i}. U periodu od avgusta 1999. do 3. oktobra iste godine,
promenila sam nekoliko radnih lokacija, na kojima sam, pored ostalih,
radila i reprodukciju pomenutog materijala. U me|uvremenu sam bila i
na godi{wem odmoru, u periodu od, otprilike, 23. avgusta 1999. pa do po-
lovine septembra iste godine.
TAWA VUK[A:
(20. jul 2001.)
„Kao radnik RDB MUP-a Srbije zaposlena sam od juna 1998. godine,
na poslovima reprodukcije operativno-tehni~kih mera i sredstava. Veza-
no za nesre}u koja se desila po~etkom oktobra 1999. na Ibarskoj magistra-
li, èlim da izjavim da sam, neposredno uo~i tog doga|aja, obave{tena da,
u okviru obavqawa redovnih poslova i zadataka, po nalogu Aleksandre
Radoji~i}, pomo}nika ne~elnika Sedmog odeqewa, treba da pre|em na pra-
}ewe i kontrolu telefonskih razgovora koje je Vuk Dra{kovi} obavqao
iz svog porodi~nog stana, na Centrali 9.
Kriti~nog dana, 3. oktobra 1999, prema mom se}awu, do{av{i na ra-
dno mesto izme|u 10 i 11 ~asova, ostvarila sam telefonski kontakt sa Alek-
sandrom Radoji~i}, od koje sam dobila instrukcije da posebno obratim pa-
`wu na kretawe Vuka Dra{kovi}a, {to je od mene traìo i Radovan Boò-
vi}, tada{wi na~elnik Tre}eg odeqewa CRDB Beograd, nagovestiv{i da
se lider SPO-a priprema za putovawe ~ije odredi{te tom prilikom nije
pomenuo. Prvo saznawe u pogledu Dra{kovi}evog odlaska na Ravnu Goru
dobila sam preslu{avawem wegovog razgovora sa Veselinom Bo{kovi}em,
koji je, prema mom se}awu, bio obavqen oko 11 ~asova istog dana. Kako se
Bo{kovi}, u pogledu polaska na put, dugo razmi{qao, jer za put nije bio
raspoloèn, kona~no je na to pristao usled upornog insistirawa Vuka
Dra{kovi}a i dobacivawe wegove supruge Danice, nakon ~ega je dogovore-
no da Dra{kovi} i Bo{kovi} krenu na put istim automobilom. Pomenute
informacije, odmah po preslu{avawu razgovora, prenela sam telefonskim
putem Radovanu Boòvi}u koji je, u me|uvremenu, od strane deùrnog sni-
ma~a, koliko se se}am Jelene Stojiqkovi}, bio vi{e puta obave{tavan o
svim promenama vezanim za Dra{kovi}evo putovawe, dobijenim eksploata-
cijom prislu{nog sredstva ugra|enog u stanu lidera SPO-a.
Nakon {to su Dra{kovi} i wegovi saputnici napustili stan, de-
ùrnom snima~u javio se meni nepoznat radnik Tre}eg odeqewa, kome je
378
saop{teno da su pomenuta lica napustila prostorije. Odre|eno vreme,
po mojoj proceni 2-3 ~asa, nismo uspostavqale kontakte sa radnicima
Tre}eg odeqewa, s obzirom na ~iwenicu da, u tom periodu, nije bilo ni-
kakvih kretawa u Dra{kovi}evom stanu, niti telefonskih razgovora ~i-
ju bi im sadrìnu prenele. Tokom dana, ne se}am se na koji na~in, najve-
rovatnije slu{awem radio programa, saznale smo da se na Ibarskoj ma-
gistrali dogodila saobra}ajna nesre}a u kojoj je Vuk Dra{kovi}, prema
prvoj verziji poginuo, a prema drugoj, te{ko povre|en. Ne{to kasnije, ja-
vio nam se neko od radnika Tre}eg odeqewa, ~iji identitet ne mogu da
potvrdim, interesuju}i se da li na merama TKTR i PS ima bilo kakvih
de{avawa. Obavestiv{i ga da, u tom pogledu, nije bilo nikakvih prome-
na, s obzirom da u stanu Dra{kovi}evih i daqe nije bilo nikoga, prema
mojim se}awima, u pogledu daqeg rada nismo dobile nikakve posebne in-
strukcije. Nakon toga, koliko se se}am, od strane koleginice Qubinke
Karaj~i} obave{tena sam da }e me u popodnevnoj smeni zameniti kolegi-
nica Vesna Zari}-Joksi}, koja je na radno mesto stigla izme|u 16 i 16,30
~asova. Prilikom primopredaje smene, koleginici Zari}-Joksi} saop-
{tila sam da je porodica Dra{kovi} otputovala na Ravnu Goru, te da se
na putu dogodila saobra}ajna nesre}a, o ~emu je ona bila ve} informisa-
na na putu od ku}e do posla.
Tako|e, ukratko sam joj prepri~ala sadrìnu razgovora koji su tog
jutra obavili Dra{kovi} i Bo{kovi}, obave{tavaju}i je da sam sve in-
formacije s tim u vezi prenela radnicima Tre}eg odeqewa. Jako uzbu|ena
zbog pomenutog doga|aja, napustila sam radno mesto oko 17 ~asova, dok je
koleginica Zari}-Joksi} nastavila da obavqa redovne radne zadatke to-
kom popodneva i ve~eri.
Slede}eg dana, tako|e sam, u okviru redovnog obavqawa svojih rad-
nih zadataka, pratila sve kontakte na pomenutim merama TKTR-a, pri ~e-
mu je od mene traèno da obratim pa`wu na sve reakcije povodom kriti~-
nog doga|aja na Ibarskoj magistrali. Pomenuti nalog, prema mojim se}a-
wima, prenela mi je Aleksandra Radoji~i}, pomo}nik na~elnika Sedmog
odeqewa. Istog dana, u vi{e navrata, ostvarivala sam kontakte sa radni-
cima Tre}eg odeqewa, koje sam informisala o sadrìni obavqenih Dra-
{kovi}evih razgovora, sa posebnim akcentom na wegove reakcije povodom
nesre}e na Ibarskoj magistrali.
Nagla{avam da, s tim u vezi, iako sam delimi~no bila upoznata sa
tokom doga|aja, nisam imala ni najmawe sumwi u pogledu ume{anosti
RDB-a u pomenuti slu~aj.”
379
\OR\E STEVANOV:
(20. jul 2001.)
„U okviru redovnih aktivnosti Devetog odeqewa, kao TV-tehni~ar

angaòvan sam u vi{e navrata na poslovima tajnog snimawa Vuka Dra{ko-
vi}a. Pomenuti poslovi su naro~ito intenzivno obavqani u toku 1999, za
vreme NATO bombardovawa SRJ. Nalozi za moje angaòvawe su dolazili
uobi~ajenom procedurom od strane na~elnika Devetog odeqewa, a wemu
od naru~ioca posla, na~elnika Tre}eg odeqewa. U navedenom periodu jo{
intenzivnije je ra|ena klasi~na pratwa Vuka Dra{kovi}a, gde su bili an-
gaòvani svi radnici Devetog odeqewa, dok je moje angaòvawe bilo po-
vremeno, u zavisnosti od potreba posla.
Neposredno pred 1. maj 1999, od strane Tre}eg odeqewa ukazala se
potreba za intenzivnijom kontrolom i snimawem prostorija SPO u Knez
Mihailovoj br. 48. Za izvr{ewe ovih poslova bilo je neophodno obezbe-
diti osmatra~nice – baze za snimawe. Na poslovima pronalaèwa baze
bio je neposredno angaòvan Basta Stevan, a kao tehni~ko lice, zbog uslo-
va snimawa, bio sam ja. Prvu bazu u „Kolarcu”, u ostavi za instrumente,
koja gleda na parking u dvori{tu SPO-a, obezbedio je Basta Stevan, ta-
ko da sam prvo snimawe zapo~eo 1-5. maja 1999. U bazu sam, po dogovoru sa
Bastom, a uz saglasnost mog na~elnika, ulazio ujutru oko 7,15 ~asova, a iz-
lazio po mraku, izme|u 19-19,30 ~asova. Nakon ovog prvog vezanog angaò-
vawa od nekoliko dana, usledio je prekid, pa je u posao ukqu~en i Vasi}
Neboj{a. Slede}i ulasci u bazu su bili uslovqeni potrebama Tre}eg ode-
qewa, koje je nama prenosio na{ na~elnik, a dolazili su od Baste. Posle
nekoliko kori{}ewa pomenute baze, a uz obrazloèwe da }e ovakvih zahte-
va biti u duèm vremenskom periodu, traìli smo da se obezbedi jo{ jedna
baza, {to je Basta i uradio, na{av{i novu lokaciju u pomo}nom magacinu
„Beka”, koji tako|e gleda na ve} pomenuti parking. Iz „Beka” sam vr{io
snimawe svih lica i vozila koja su dolazila na pomenuti parking, i to
ne vi{e od tri-~etiri puta. U „Beko” se ulazilo po prethodnoj Bastinoj
najavi, a u nekoliko navrata je i on kratko boravio sa nama u bazama.
[to se ti~e TV pokrivawa na lokaciji kod stana, a obzirom na nemo-
gu}nost nalaèwa baze, ova mera nije nikada kori{}ena na pomenutoj lo-
kaciji, ve} je ra|ena klasi~na pratwa, tako {to su pokrivani naj~e{}e ko-
ri{}eni pravci u odlasku Vuka Dra{kovi}a. Samo jednom prilikom je tra-
èno da se dokumentuje Dra{kovi}eva {etwa po obli`woj {umi, neposred-
no od strane na~elnika CRDB Beograd pa smo, uz obrazloèwe da ne posto-
je uslovi, uspeli da se odustane od pomenutog naloga. Prilikom pomenutog
380
razgovora bio je prisutan i na~elnik Tre}eg odeqewa Radovan Boòvi}.
Dana 3. oktobra 1999, kada se desila nesre}a na Ibarskoj magistrali, ni-
sam bio ni na koji na~in angaòvan oko poslova koje je obavqalo odeqe-
we, ve} sam o istoj saznao po povratku kolega sa Ibarske magistrale.
Izvesno vreme posle doga|aja na Ibarskoj magistrali, poznato mi je
da je kolega Vasi} Neboj{a radio fotografije sa snimqenog materijala iz
Budve, na kojima se nalazila ku}a Vuka Dra{kovi}a, a na istom snimku se
mogao videti i Basta Stevan. Fotografije su ra|ene na Bastin zahtev, a
iste sam i ja radio ponovo posle izvesnog vremena, na obi~nom papiru, po
wegovom izboru i po zavr{enom poslu. Basta je fotografije odneo sa sobom.
Posle doga|aja na Ibarskoj magistrali, Vuk Dra{kovi} je za prevoz
koristio crni „Audi” sa podgori~kim tablicama koji je, prilikom redov-
nog obavqawa pra}ewa, dokumentovan. Od odeqewa je traèno da se nak-
nadno dokumentuje novi automobil. Zahtev za ovom dokumentacijom je,
tako|e, do{ao od Baste. Traèno je da fotografije budu u krupnom planu
iz vi{e uglova. Ovaj nalog nije u potpunosti ispo{tovan, jer postoje}e
fotografije automobila verovatno nisu zadovoqavale zahtevu. Tako|e, u
periodu posle Ibarske magistrale, snimani su odlasci i dolasci (dola-
sci u mawoj meri) Vuka i Danice Dra{kovi} u Budvu, odnosno iz Budve, na
aerodromu Beograd, tako|e po nalogu Tre}eg odeqewa. Na snimcima su se
mogli videti ulasci i izlasci iz aerodroma, sa obezbe|ewem koje su u to
vreme imali Vuk i Danica Dra{kovi}. Svi navedeni poslovi obavqani su
na uobi~ajen na~in, snimawem svih intersantnih detaqa, od registarske
tablice, marke i boje vozila, prtqaga, dru{tva, do lica iz obezbe|ewa, a
sva dokumentacija je, po uobi~ajenoj proceduri, dostavqena Tre}em odeqe-
wu. U nekoliko navrata, a na zahtev operativnog radnika Tre}eg odeqewa,
sa postoje}e dokumentacije ra|ene su fotografije lica iz obezbe|ewa, u
krupnom planu, radi identifikacije istih, po{to se radi o licima ko-
ja je Dra{kovi} angaòvao posle nesre}e na Ibarskoj magistrali.”
JELENA STOJIQKOVI]:
(20. jul 2001.)
„Radim na poslovima snima~a (operatera) u snima~kom centru CRDB

Beograd (Sedmom odeqewu). U vezi eksploatacije mera prema Vuku Dra-
{kovi}u, mogu da izjavim da smo, nakon propusta jedne od operatera koja
nije blagovremeno obavestila deùrnog u Tre}em odeqewu o kretawu Dra-
381
{kovi}a, dobile striktno uputstvo da o svakoj promeni, bez obzira na wen
zna~aj, obave{tavamo rukovodstvo Tre}eg odeqewa, a u wihovom odsustvu
deùrnog operativnog radnika. Navedena uputstva preneo nam je neposred-
ni {ef Dedi} Dragan. Shodno ovome nalogu, u narednom periodu kolegi-
nice i ja smo o svim kretawima Vuka Dra{kovi}a blagovremeno informi-
sale rukovodstvo Tre}eg odeqewa.
Dana 3. oktobra 1999. bila sam u prvoj smeni (prepodnevnoj). Kao i
svakog dana, koleginica Jelena Stani} i ja smo blagovremeno obave{ta-
vale o kretawu Vuka Dra{kovi}a deùrnog u Tre}em odeqewu, s tim {to
se ne se}am ta~no da li je u pitawu bio neko od rukovodilaca ili opera-
tivac. Na osnovu podataka dobijenih sa mere PS-a, obavestili smo Tre}e
odeqewe o vremenu izlaska Vuka Dra{kovi}a iz ku}e, kao i o tome da }e
se on voziti u xipu. Nakon toga, po{to je na{a smena bila pri kraju, Je-
lena Stani} i ja smo se pripremale za odlazak ku}i. Tada nas je, koliko se
se}am, Qubinka Karaj~i} (reprodukter) obavestila da je do{lo do sao-
bra}ajne nesre}e na Ibarskoj magistrali. Po dolasku slede}e smene pre-
nele smo im, kao i svakog dana, saznawa vezana za mere.
Dana kada je izvr{en atentat na Vuka Dra{kovi}a u Budvi, ja sam bi-
la u no}noj smeni od 19 do 07,30 ~asova sa koleginicom Oliverom Zlati}.
Nakon atentata, Dra{kovi} se javio supruzi i obavestio je o navedenom
doga|aju, o ~emu smo koleginica i ja odmah izvestile Stevana Bastu, ta-
da{weg na~elnika Tre}eg odeqewa, na mobilni telefon, tako da je na{
razgovor obavqen u uvijenoj formi. Nakon toga, Basta se vratio u zgradu
CRDB i tada smo ga neposredno informisale o detaqima, a on sam je i
preslu{ao traku sa pomenutim razgovorom bra~nog para Dra{kovi}. To-
kom cele no}i, operativci Tre}eg odeqewa su uzimali trake i preslu{a-
vali ih, a sam Basta nas je, u vi{e navrata, obilazio i interesovao se da
li ima ne{to novo”.
DRAGAN PAVI]:
(20. jul 2001.)
„Pra}ewe Vuka Dra{kovi}a od strane Devetog odeqewa CRDB Beo-

grad, u periodu tokom NATO agresije na SRJ, kao i kasnije, vr{eno je u vi-
{e navrata i to redovno po nalogu, usmenom ili pismenom, na~elnika Cen-
tra, a na zahtev Tre}eg odeqewa. Naro~ito intenzivno Dra{kovi} je po-
krivan od dolaska Milana Radowi}a na mesto na~elnika Centra. U nave-
382
denom periodu, ne se}am se ta~no datuma, u prostorijama odeqewa, u uli-
ci Cara Uro{a, odràn je sastanak kome su prisustvovali, izme|u ostalih,
Radowi} i tada{wi na~elnik Tre}eg odeqewa Boòvi} Radovan. Tom pri-
likom, Radowi} je od rukovodstva Devetog odeqewa izri~ito zahtevao da
se direktno pokriva ulaz u Dra{kovi}evu ku}u, pri ~emu nije uvaìo ar-
gumente koji su ukazivali da je to nemogu}e u~initi bez dekonspiracije po-
sla. Na osnovu wegovih zahteva, na terenu je jedan od operativnih radnika
odeqewa postavqen u obli`woj {umi, gde je ubrzo prime}en od strane
obezbe|ewa Vuka Dra{kovi}a i nakon toga odustalo se od takvog na~ina
rada, a kontrola je uspostavqena po pravcima kretawa Vuka Dra{kovi}a.
Tako|e, Dra{kovi} je pokrivan u kontinuitetu u periodu od 19. sep-
tembra 1999. do 5. oktobra 1999. Tokom pratwe, primewivana je uobi~aje-
na procedura koja je podrazumevala blagovremeno i precizno izve{tava-
we o svim kretawima i kontaktima Vuka Dra{kovi}a, kao i vozilima ko-
ja koristi on i obezbe|ewe iz wegove pratwe. Prema podacima sa terena,
Dra{kovi} je naj~e{}e sedeo na mestu suvoza~a. Dana 2. oktobra 1999, u
prostorijama odeqewa, u ulici Cara Uro{a, odràn je kra}i dogovor, na
kome je na~elnik Tre}eg odeqewa Boòvi} upoznao na~elnika i {efove
Devetog odeqewa sa detaqima vezanim za najavqeni put Vuka Dra{kovi-
}a na Ravnu Goru. Boòvi} je izneo da postoji potvrda da }e Dra{kovi}
narednog dana u prepodnevnim ~asovima u pratwi obezbe|ewa oti}i na
Ravnu Goru. Tada nije bilo poznato kojim }e putem Dra{kovi} krenuti,
tako da je dogovoreno da ekipe budu postavqene na oba mogu}a pravca: na
Ibarskoj magistrali, obrenova~kom putu, kao i „ispred” stana. Za potre-
be pratwe Vuka Dra{kovi}a, kori{}ena je i „baza” u zgradi Kolar~evog
univerziteta. Pomenutu „bazu” obezbedio je tada{wi pomo}nik na~elni-
ka Tre}eg odeqewa Stevan Basta, sa kojim smo ja i TV tehni~ar Stevanov
\or|e istu prvi put i obi{li. Ciq kori{}ewa „baze”, po re~ima Baste,
bio je da se snima parking koji koristi SPO, {to podrazumeva registro-
vawe dolaska svih automobila i lica. Nakon toga, u pomenutu „bazu” vi-
{e nisam odlazio, a to su ~inili Stevanov, a kasnije i drugi TV tehni~ar
Vasi} Neboj{a, uvek u dogovoru sa Bastom. Tako|e, poznato mi je da je ko-
ri{}ena i druga „baza” u nekoj od zgrada koje gledaju na pomenuti par-
king, ali mi ta~na lokacija nije poznata, niti sam u wu ikada odlazio. U
okolini stana Vuka Dra{kovi}a nismo imali „bazu” za osmatrawe. Jedi-
no ~ega se se}am su pri~e da bi za pomenutu namenu mogla posluìti obli-
`wa ku}a, koja je navodno pripadala ro|aku ili bratu izvesnog kolege iz
Gradskog SUP-a.
U pogledu slu~aja Slavka ]uruvije, istakao bih da je, dan pre ubi-
stva, primewivano pra}ewe po nalogu na~elnika Centra, a na zahtev Tre-
383
}eg odeqewa. Tog dana, u mojoj smeni, o promenama na terenu informisao
sam tada{weg pomo}nika na~elnika Tre}eg odeqewa Stevana Bastu. Kada
sam ga obavestio da je ]uruvija u{ao sa suprugom u stan, Basta je veoma
burno reagovao, qute}i se {to mu nije precizno i blagovremeno javqeno o
kretawu ]uruvije na putu ka stanu. Vrlo brzo, na~elnik Devetog odeqe-
wa Zoran Pavi} je pozvan da do|e kod na~elnika Centra. Po povratku ku-
}i, Pavi} Zoran nam je rekao da ga je na~elnik Centra, zbog navedenog pro-
pusta, kritikovao na veoma grub i vulgaran na~in. Tako|e, Pavi} Zoran je
rekao da mu je na~elnik Centra naredio da se ubudu}e izve{tava o svim, i
najsitnijim, promenama u kretawu Slavka ]uruvije, {to je i u~iweno na-
rednog dana, sve do obustave posla. O navedenim ~iwenicama, ukqu~uju-
}i i reakciju Stevana Baste, informisao sam kasnije ~lanove komisije
RDB koja je trebala da utvrdi ~iwenice u vezi ubistva Slavka ]uruvije, a
~ijim radom je rukovodio tada{wi pomo}nik na~elnika RDB Quba Ri-
sti}. Na pomiwawe Stevana Baste i wegovog postupka, Risti} je rekao da
to sigurno nije bio Basta, tako da moja pomenuta tvrdwa nije u{la u izja-
vu, koju sam tom prilikom napisao”.
ZORAN PAVI]:
(20. jul 2001.)
„Vezano za doga|aj na Ibarskoj magistrali, mogu da dodam da sam, kao

tada{wi na~elnik Devetog odeqewa CRDB Beograd, nekoliko dana pre pu-
ta Vuka Dra{kovi}a na Ravnu Goru, od strane Milana Radowi}a, tada-
{weg na~elnika CRDB Beograd, bio upoznat da }e Deveto odeqewe, tom
prilikom, biti angaòvano na tajnom pra}ewu istog. Milan Radowi} mi
je sugerisao da }u sva daqa uputstva i instrukcije dobiti od rukovodstva
Tre}eg odeqewa CRDB Beograda. Se}am se da mi je Basta Stevan, tada{wi
pomo}nik na~elnika Tre}eg odeqewa CRDB Beograd, 2. oktobra 1999. go-
dine, rekao da }e Vuk Dra{kovi} narednog dana putovati za Ravnu Goru i
naloìo da se prema istom primeni mera tajnog pra}ewa. Tom prilikom
od wega nisam dobio nikakve posebne instrukcije, {to sam shvatio da se
pomenuta mera treba primeniti na uobi~ajeni na~in, odnosno da se pri-
likom polaska Dra{kovi}a ustanovi vrsta automobila, wihove registar-
ske oznake kao i lica koja su u wegovoj pratwi. Slede}eg dana, ekipe su
se postavile na uobi~ajen na~in oko 8 ~asova, na lokacijama koje su bile
dogovorene prethodnog dana. Negde oko 10 ~asova, nazvao me je telefonom
384
Milan Radowi} i traìo da ga o pokretu Vuka Dra{kovi}a iz ku}e odmah
izvestim i da javim tip, odnosno marke automobila, wihove registarske
oznake, boju, kao i raspored qudi u wima. Takva praksa, do tada, nije bi-
la uobi~ajena.
Po polasku Dra{kovi}a sa svojom pratwom za Ravnu Goru, radnici
sa terena su me obavestili o svim traènim podacima. Potom sam odmah
kontaktirao Bastu i preneo mu da je za Ravnu Goru krenulo tri automobi-
la, da se u prvom crvenom xipu marke „Nisan”, na mestu suvoza~a, nalazi
Danica Dra{kovi}, a da je voza~ NN lice, da se u drugom vozilu marke
„Audi”, na mestu suvoza~a, nalazi Vuk Dra{kovi}, a da se u tre}em auto-
mobilu marke „BMW” nalaze tri lica iz obezbe|ewa Vuka Dra{kovi}a.
Pomenuti zahtev za ustanovqavawe ta~nog rasporeda sedewa u automobi-
lima Dra{kovi}a i lica iz wegove pratwe, nismo dobijali ni za jedno
drugo lice, koje je trebalo pratiti od strane Devetog odeqewa, ve} se to
traìlo samo u odnosu na Vuka Dra{kovi}a, i to po zahtevu rukovodstva
Tre}eg odeqewa.”
BOGDAN TOMA[:
(20. jul 2001.)
„Nakon jednogodi{weg slu`benog odsustvovawa i boravka na pro-

storu Kosova i Metohije, u drugoj polovini juna 1999, vratio sam se u ma-
ti~nu organizacionu jedinicu, odnosno Deveto odeqewe CRDB Beograd,
na funkciju pomo}nika na~elnika odeqewa, koju sam i do mog odlaska na
KiM obavqao. Po povratku u Deveto odeqewe, kroz razgovore sa na~el-
nikom Devetog odeqewa Pavi} Zoranom i {efovima smena Pavi} Draga-
nom, Qubojevi} Ratkom i Sokovi} Neboj{om, upoznat sam da je, jo{ i za
vreme rata, odnosno NATO agresije na SRJ, izme|u ostalih poslova De-
vetog odeqewa, ra|eno i tajno pra}ewe prema Vuku Dra{kovi}u. Tom pri-
likom mi je nagla{eno od strane Zorana Pavi}a da ga je tada{wi na~el-
nik CRDB Beograd Milan Radowi} hteo drasti~no nov~ano kazniti zbog
jednog propusta prilikom tajnog pra}ewa Vuka Dra{kovi}a, odnosno zbog
neuo~avawa wegovog izlaska iz stana od strane radnika Devetog odeqewa.
Od druge polovine juna, kada sam se vratio u Deveto odeqewe, pa sve do 3.
oktobra 1999, odnosno do tragi~nog doga|aja na Ibarskoj magistrali, Vuk
Dra{kovi} je povremeno tajno pra}en, a posebno intenzivno desetak dana
pre navedenog doga|aja. Obzirom da je ovaj posao ra|en i pre mog povrat-
385
ka u Deveto odeqewe, a budu}i da su i {efovi i radnici na tajnom pra}e-
wu bili uhodani prilikom izvr{avawa konkretnih naloga tajnog pra}e-
wa prema Vuku Dra{kovi}u, li~no se nisam me{ao u organizaciju posla
i sam na~in rada.
Ina~e, konkretne zadatke za tajno pra}ewe Vuka Dra{kovi}a, od mog
povratka u odeqewe pa nadaqe, dobijao je na~elnik Devetog odeqewa Zo-
ran Pavi}, od strane, pretpostavqam, rukovodioca beogradskog Centra
Milana Radowi}a ili od strane na~elnika ili pomo}nika na~elnika
Tre}eg odeqewa Radovana Boòvi}a i Stevana Baste, koji su izdavali i
zahteve za tajno pra}ewe Vuka Dra{kovi}a. Dobijene instrukcije Pavi}
Zoran je prenosio {efovima, koje su iste prenosili na operativne radni-
ke, neposredne izvr{ioce posla. Prilikom preno{ewa ovih zahteva i in-
strukcija, koliko je meni poznato, nije bilo nekih specifi~nosti koje su
odstupale od uobi~ajenih zadataka Devetog odeqewa. Napomiwem, da in-
strukcije koje je dobijao na~elnik Devetog odeqewa Zoran Pavi} i koje je
prenosio direktno {efovima smena, nisu i{le preko mene, obzirom da to
nije bilo neophodno, po{to smo svi zajedno sedeli u istoj kancelariji.
Koliko je meni poznato, informisawe o kretawu Vuka Dra{kovi}a
vr{eno je putem telefona „specijala”, i to od strane rukovodstva Deve-
tog odeqewa, u ~emu sam i ja u~estvovao, prema rukovodstvu Tre}eg odeqe-
wa. Prilikom navedene komunikacije, uglavnom smo informisali o pozi-
ciji gde se Vuk Dra{kovi} nalazi, odnosno vremenu kada bi do{ao u kan-
celariju, stan ili neki drugi objekat.
Nakon tragi~nog doga|aja na Ibarskoj magistrali, a {to sam opi-
sao u prethodno datoj izjavi, vratio sam se u prostorije Devetog odeqewa
CRDB Beograd. Tom prilikom, iz razgovora sa Pavi} Zoranom, saznao sam
da je tada{wi na~elnik CRDB Beograd Veselin Le~i}, prokomentarisao
doga|aje na Ibarskoj magistrali re~ima: „Neko nam je zajebao posao”. Zo-
ran Pavi} mi nije precizirao u kom kontekstu je Le~i} to rekao.
Nagla{avam da nisam bio upoznat sa konkretnijim zadacima radni-
ka Devetog odeqewa, u vezi sa izve{tavawem kretawa Vuka Dra{kovi}a od
stana prema Ravnoj Gori, niti sam bio u mogu}nosti da putem radio veze
pratim wihovu komunikaciju, obzirom da radio stanica sa kojom smo ra-
spolagali nije bila u dometu.
Koliko mi je poznato, tokom rada na tajnom pra}ewu Vuka Dra{ko-
vi}a, kori{}ena je „baza” u blizini prostorija SPO, u Knez Mihailovoj,
i to iskqu~ivo u svrhu tajnog TV dokumentovawa ulazaka i izlazaka lica
u prostorije stranke. Navedenu „bazu” je obezbedio Basta Stevan, a pristup
u wu iz Devetog odeqewa imali su Vasi} Neboj{a, koji je za potrebe do-
bio od Baste Stevana i propusnicu za objekat u kome se nalazila „baza”, i
386
povremeno \or|e Stevanov. Tako|e mi je poznato da je, nakon doga|aja na
Ibarskoj magistrali, a po saznawu da je Vuk Dra{kovi} dobio „Audi”
crne boje, sa zatamwenim staklima podgori~ke registracije, Basta Stevan
traìo od nas da se Vuk Dra{kovi} TV dokumentuje u tom automobilu.
Koliko mi je poznato, taj posao su verovatno odradili Vasi} Neboj{a
ili \or|e Stevanov, na aerodromu Beograd, kojom prilikom je snimqen
pomenuti „Audi” sa bo~ne strane. Naj~e{}e je, od radnika Tre}eg odeqe-
wa, komunikaciju sa nama imao Basta Stevan, a u vezi sa realizacijom po-
slova tajnog pra}ewa Vuka Dra{kovi}a”.
RATKO QUBOJEVI]:
(20. jul 2001.)
„Na ispoqeno interesovawe o tehnolgiji rada Devetog odeqewa,

èlim da kaèm da su promene rada u ovom odeqewu, pre svega, vezane za
period dolaska novog rukovodstva CRDB Beograd, tokom 1999. godine, od-
nosno izborom Milana Radowi}a za na~elnika pomenutog Centra. Slo-
bodno tako mogu da kaèm, ova kadrovska promena je izazvala poja~an an-
ga`man Devetog odeqewa. Kao ilustracija takve promene pona{awa i za-
hteva rukovodstva CRDB Beograd, u odnosu na rad Devetog odeqewa, je sa-
stanak koji su, sa nama, odràli Milan Radowi} i Veselin Le~i}. Povod
za odràvawe sastanka je bio navodni propust koji se desio u na{em ra-
du, u odnosu na pra}ewe objekta „Rabin”. Sastanku su, tom prilikom, po-
red Veselina Le~i}a i Milana Radowi}a, prisustvovali i Zoran Pavi},
tada{wi na~elnik Devetog odeqewa, Bogdan Toma{, pomo}nik na~elni-
ka Devetog odeqewa, i Dragan Pavi}, Neboj{a Sokovi} i ja, kao rukovo-
dioci smena Devetog odeqewa. Tom prilikom, Milan Radowi} je, pored
op{tih primedbi na dosada{wi rad, zatraìo da u daqim radnim oba-
vezama i odnosu prema radu insistiramo na punoj disciplini, odgovor-
nosti i kvalitetu u primeni mere tajnog pra}ewa i obradi rezultata koje
primenom mere dobijamo. Pored detaqnijih izve{taja, insistirao je da,
prilikom primene ove mere, posebnu pa`wu obratimo prilikom pra}ewa
Vuka Dra{kovi}a, koji je nosio radni naziv „Diva”. Konkretno, traìo
je da u izve{tajima posebnu pa`wu obratimo na broj vozila, registarske
oznake, tipove, kao i registarske brojeve automobila, koje je koristio
Dra{kovi} i wegovo obezbe|ewe. Tako|e je traèno da uo~imo koliko ima
~lanova obezbe|ewe, wihov raspred, kao i da li nose oru`je. Nakon ovog
387
sastanka, jednom prilikom, po povratku iz prostorija na~elstva CRDB
Beograd, Zoran Pavi} nam je preneo i dodatne zahteve i naloge Milana Ra-
dowi}a, u odnosu na rad Devetog odeqewa prema Vuku Dra{kovi}u, koji
su se, pre svega, odnosili na registrovawe rasporeda ~lanova obezbe|ewa
i Vuka Dra{kovi}a, u smislu ko, na kom mestu, i u kojim kolima sedi, re-
dosled automobila, kao i mar{rute puteva koje koriste, {to smo mi u da-
qem radu i ~inili, kroz izve{tavawe, obradu i pisawe izve{taja.
Ina~e, tehnologija rada ovog odeqewa podrazumevala je, {to se i
~inilo, da se pisani izve{taji o tajnom pra}ewu, kao i eventualni foto-
dokumentovani materijali {aqu zameniku na~elnika CRDB Beograd Ve-
selinu Le~i}u. Iskqu~ivu komunikaciju sa na~elstvom Centra, u ovom pe-
riodu, imao je tada{wi na~elnik na{eg odeqewa Zoran Pavi}. Ovakvi
zahtevi prema Devetom odeqewu iziskivali su ~vr{}u i vrlo ~estu komu-
nikaciju sa rukovodstvom Tre}eg odeqewa CRDB Beograd, pre svega, sa Ra-
dovanom Boòvi}em i Stevanom Bastom.
Vezano za doga|aj na Ibarskoj magistrali, pomenuo bih na{e atipi-
~no izve{tavawe u primeni mere pra}ewa, odnosno javqawe odre|enih po-
dataka, odmah po wihovom pribavqawu, direktno sa terena. Naime, zahtev
koji je prema nama prosle|en od strane ne{eg na~elnika Zorana Pavi}a je
bio da odmah, putem mobilnih telefona, saznamo od radnika na terenu broj
vozila, tipove, boju i registarske oznake automobila koji su bili u prat-
wi Vuka Dra{kovi}a. Tako|e je i, posebno, insistirano da se javi ko, u ko-
jim kolima, i na kom mestu u automobilu sedi, a posebno Vuk Dra{kovi},
Danica Dra{kovi}, kao i ~lanovi obezbe|ewa. Odgovorno tvrdim da sam
sva saznawa dobijena sa terena prenosio Zoranu Pavi}u, pre svega ona ve-
zana za raspored i razme{taj po kolima Vuka Dra{kovi}a i ~lanova we-
govog obezbe|ewa, koji ih je odmah saop{tavao, putem telefona, meni ne-
poznatom sagovorniku. Tako|e mi je poznato da je u pomenutoj kancelari-
ji sa „specijalom” sedela na{a koleginica iz CRDB Beograd, radnik pi-
sarnice, koja je u nekoliko navrata tako|e pozivala Zorana Pavi}a da se
javi na pozive koje je on imao na telefonu „specijal”. Nije mi poznato sa
kime je sve Zoran Pavi} bio u kontaktu i ne mogu da se setim o kojoj se ko-
leginici radi.
Pored iznetog, jo{ jednom je bila sli~na situacija, vezano za nalo-
ge, u ciqu pra}ewa Vuka Dra{kovi}a. Naime, izvesno vreme pre navede-
nog doga|aja, imali smo zahtev da, po povratku Vuka Dra{kovi}a iz ino-
stranstva, avionom na aerodrom „Beograd”, primenimo meru tajnog pra}e-
wa, sa konkretnim zahtevom javqawa rasporeda kola i qudstva u wima,
kao i da ustanovimo u kojim se kolima nalazi, i na kom mestu sedi Vuk
Dra{kovi}, ~emu smo mi i odgovorili, odnosno, odmah izvestili, po we-
388
govom kretawu sa aerodroma. Tom prilikom, u realizaciji ovog zadatka,
bilo je angaòvano 9 na{ih automobila, ali, po na{im saznawima, tom
prilikom se nije ni{ta posebno desilo. Procedura javqawa je bila ista,
kao i prilikom doga|aja koji se kasnije desio na Ibarskoj magistrali. In-
formacije dobijene sa terena, ja sam urgentno prosle|ivao Zoranu Pavi-
}u, a on ih je prenosio daqe, meni nepoznatom sagovorniku”.
RADOVAN BO@OVI]:
(21. jul 2001.)
„Krajem jula 1999. godine, na kolegijumu NC RDB-a za Beograd, tada-

{wi na~elnik Milan Radowi} je istakao i potencirao: dao je nalog da se
prema Vuku Dra{kovi}u, kao prioritetnoj obradi, u narednom periodu
primewuju sve raspoloìve mere i radwe Resora, u ciqu intenzivnog sa-
gledavawa wegovih aktivnosti, kontakata i kretawa. Tom prilikom je in-
sistirao da Tre}e odeqewe prikupi podatke o licima iz obezbe|ewa Vu-
ka Dra{kovi}a, odnosno da izvr{i wihove identifikacije, pribavi wi-
hove fotografije, uz kra}u informaciju o istima. Tako|e je naloìo da
se intenzivira mera tajnog pra}ewa, kao i da se obezbede osmatra~nice u
blizini radnog i stambenog prostora. Navedene zahteve je obrazloìo na-
vodom da se do sada nije wegova aktivnost na advekatan na~in sagledava-
la, istakav{i da tada{wi na~elnik RDB-a Radomir Markovi} ima dru-
ga~ija saznawa o aktivnosti pomenutog, za razliku od onih kojima raspo-
laè Tre}e odeqewe ovoga Centra.
Postupaju}i po wegovim nalozima, u narednom periodu pristupilo
se izvr{ewu naloga, odnosno intenzivnoj primeni svih raspoloìvih me-
ra. Konkretno, moj pomo}nik Basta Stevan je obezbedio dve osmatra~nice
u blizini radnog prostora Vuka Dra{kovi}a, od kojih se jedna nalazila
u zgradi „Kolarca” a druga u zgradi „Beka”. Iz navedenih osmatra~nica
ostvarivan je uvid dolaska i odlaska Dra{kovi}a u radni prostor. Pome-
nute osmatra~nice za svoje potrebe koristili su radnici Devetog odeqe-
wa, kako bi adekvatno primewivali meru pra}ewa Vuka Dra{kovi}a. Jed-
nom prilikom me je Zoran Pavi}, na~elnik Devetog odeqewa, upoznao da
je obezbedio osmatra~nicu u blizini stana Vuka Dra{kovi}a. Napomenuo
mi je da je ovaj prostor u ranijem periodu kori{}en od strane GSUP-a
Beograd za wihove poslove i, koliko se se}am, da se nalazi u izvesnoj pri-
vatnoj ku}i.
389
Uo~i mitinga opozicije, odrànog 19. avgusta 1999. godine u Beo-
gradu, na kome je, po mom se}awu, u svom govoru Vuk Dra{kovi} zahtevao
promenu vlasti, odnosno raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora,
Radowi} je naloìo intenzivirawe svih mera Slu`be prema Vuku Dra-
{kovi}u, o ~emu sam informisan od svog pomo}nika Stevana Baste, jer sam
u periodu od 10. do 19. avgusta bio na godi{wem odmoru. Navedenu infor-
maciju sam prokomentarisao tako {to sam izneo da je postavqawe prema
Vuku Dra{kovi}u na taj na~in „tvrdo” i nepotrebno. Ubrzo nakon toga,
po odlasku Vuka Dra{kovi}a za ê{ku, Radowi} je insistirao da ustano-
vimo ta~no vreme wegovog povratka na Beogradski aerodrom, kako bi se
prema wemu, po povratku, primenila mera tajnog pra}ewa. Navedeni po-
datak smo blagovremeno ustanovili, tako da je i primewena mera pra}e-
wa nad istim po wegovom dolasku u Beograd.
Po na{im saznawima da Vuk Dra{kovi} namerava da narednih da-
na otputuje za Ravnu Goru, Radowi} je naloìo da se pripreme za wegov
odlazak operativno pokriju. Wegovi nalozi su se odnosili na utvr|iva-
we vremena polaska, lica koja }e putovati, vozila sa registarskim bro-
jevima koja }e koristiti, sa akcentom na podatak sa kojim kolima }e pu-
tovati Vuk Dra{kovi}. Tih dana rad Devetog odeqewa koordinirao je
moj pomo}nik Basta Stevan. Traène podatke o vozilima sa kojima smo
raspolagali blagovremeno smo dostavqali u pisanoj formi na jednom
primerku-kovertiranom na~elniku Centra. Na dan polaska Vuka Dra{ko-
vi}a na Ravnu Goru, 3. oktobra 1999. godine do{ao sam u kancelariju oko
11 ~asova. Ubrzo zatim kontaktirao me je Radowi} Milan, interesuju}i
se da li raspolaèmo nekim novim saznawima o pomenutom Dra{kovi}e-
vom putovawu. Tada sam mu rekao da, u odnosu na saznawa koja su mu do-
stavqena prethodnih ve~eri u kasnim satima, nema ni~eg novog. Tom pri-
likom sam ga informisao da sam ostvario kontakt sa na{im prislu{nim
centrom i da mi je saop{teno da se trenutno vr{e pripreme za odlazak na
Ravnu Goru, kao i da }e vreme polaska biti ne{to pomereno, kao i poda-
tak da }e biti umawen broj saradnika Vuka Dra{kovi}a, koji su trebali
da sa wim putuju. Radowi} je tom prilikom izneo da se nalazi u neposred-
noj blizini Tre}eg odeqewa, odnosno da }e do}i za petnaestak minuta.
Negde malo posle 11,30 ~asova, Radowi} je do{ao kolima na parking is-
pred zgrade Kompanije „Dunav”, u ulici Ustani~ka broj 128, u kojoj je bi-
lo tada sme{teno Tre}e odeqewe. Tom prilikom sam na kratko izneo sa-
znawa o kojima sam ga ve} prethodno izvestio. Napomenuo je da se ùri i
da ide na „Brdo kod {efa”, to jest kod na~elnika RDB-a Radomira Mar-
kovi}a. Izri~ito mi je traìo da ga obavestim odmah po dobijawu sazna-
wa o eventualnom polasku Dra{kovi}a na put.
390
Tom prilikom sam mu izneo neposredno dobijeno saznawe iz pri-
slu{nog centra da }e na put sa Dra{kovi}em krenuti i Veselin Bo{kovi}
i da }e na taj put krenuti svojim, nama poznatim automobilom „Audi-A8”,
kao i da }e najverovatnije Vuk sa wim biti u kolima. U vezi sa tim, Rado-
wi} mi je naloìo da ga obavestim o ta~nom vremenu polaska telefonom.
Na{ pomenuti razgovor je trajao vrlo kratko nakon ~ega sam se ja vratio
u svoju kancelariju. Nakon petnaestak minuta Radowi} me je kontaktirao
telefonom interesuju}i se da li ima nekih promena oko polaska. Tom pri-
likom sam ga obavestio da su pripreme za odlazak na Ravnu Goru u toku i
da sam saznawa dobio iz na{eg prislu{nog centra. Tada mi je ponovo su-
gerisao da ga obavestim odmah po dobijawu saznawa da Vuk Dra{kovi} sa
svojim saradnicima kre}e za Ravnu Goru.
Ne{to pre 13,00 ~asova, koleginica iz prislu{nog centra me je oba-
vestila da su po wenoj proceni Vuk i Dana Dra{kovi} upravo iza{li iz
stana, jer u stanu vi{e ne ~uje bilo kakve zvukove, razgovore, kretawe i
sli~no. Odmah potom, kontaktirao sam Radowi}a, izdiktirav{i mu broj
direktnog telefona u mojoj kancelariji da bi me tim putem kontaktirao,
a u ciqu izbegavawa razgovora takve vrste putem mobilnog telefona. Na-
kon wegovog javqawa informisao sam ga o napred dobijenim saznawima,
odnosno da su Dra{kovi}i napustili svoj stan i da su najverovatnije kre-
nuli na pomenuti put. Tom prilikom sam ga obavestio da }u se uskoro
uputiti ku}i, a da }u se vratiti ponovo na posao istoga dana oko 20 ~aso-
va, kako bih ustanovio da li su se Dra{kovi}i vratili sa Ravne Gore u
Beograd, sa ~ime se on saglasio.
Nakon dvadesetak minuta uputio sam se prema sedi{tu na~elstva
CRDB Beograd, u nameri da ostavim redovnu po{tu. Iz sedi{ta Beograd-
skog centra sam se potom uputio ka svom stanu. U toku te vo`we, na mo-
bilni telefon me je kontaktirao Radowi} upitav{i me: „Da li zna{ {ta
se desilo sa ovim na{ima?” Na moje pitawe na koga misli, on mi je odgo-
vorio: „Na Vuka i Danu”, naglasiv{i da je ~uo da je bila saobra}ajna ne-
sre}a u kojoj ima povre|enih i nastradalih me|u pomenutim putnicima za
Ravnu Goru. Ja sam mu rekao da o tome ni{ta ne znam, povodom ~ega mi je
naloìo da to proverim. Napomenuo sam mu da je to u ovom trenutku ne-
mogu}e jer moram da odem do kancelarije. Radowi} se interesovao da li
mi je poznato da li su Vuk Dra{kovi} i wegova pratwa putovali za Ravnu
Goru obrenova~kim putem ili „onim drugim”. Odgovorio sam mu da takvim
informacijama ne raspolaèm. Po mom dolasku u kancelariju nastojao
sam da proverim traèni podatak, kontaktiraju}i radnike na{eg prislu-
{nog centra, koji nisu u tom momentu raspolagali saznawima o udesu na
Ibarskoj magistrali. O tome sam putem mobilnog telefona obavestio Ra-
391
dowi} Milana, a on mi je sugerisao da i daqe nastojim da proverim tra-
ène podatke. Nakon toga, u duèm vremenskom periodu nisam uspeo da pri-
bavim traèna saznawa, nastoje}i da ga o tome upoznam. Poku{ao sam da ga
putem mobilnog telefona kontaktiram najmawe desetak puta, u ~emu nisam
uspeo, jer je isti bio nedostupan. Nakon toga niko vi{e od rukovodilaca
RDB-a nije imao bilo kakvih zahteva prema Tre}em odeqewu CRDB Beograd.
Sutradan, u jutarwim ~asovima, dobili smo nalog od zamenika na-
~elnika Centra da sa~inimo informaciju u kojoj }emo izloìti sva na-
{a saznawa o udesu na Ibarskoj magistrali, zahtevaju}i da to ~inimo i na-
rednih dana, ~emu smo mi i odgovorili.
Nakon nekoliko dana od udesa na Ibarskoj magistrali, kontaktirao
sam Milana Radowi}a, saop{tiv{i mu tvrdwe Pravno-ekspertskog tima
SPO-a, u kojima se navodi da je kamion koji je izazvao pomenuti udes u
vlasni{tvu MUP-a Srbije i predloìo mu da neko od ~elnika RDB-a iza-
|e u javnost povodom toga. Ubrzo nakon toga Milan Radowi} nam je na-
loìo da primenimo sve raspoloìve mere i radwe Resora prema {irem
krugu lica oko Vuka Dra{kovi}a, ra~unaju}i i ~lanove Pravno-ekspert-
skog tima, sa ciqem utvr|ivawa do kojih je saznawa do{ao Pravni tim
Dra{kovi}a, a koja se odnose na pomenutu nesre}u”.
ALEKSANDAR QUBI[A:
(21. jul 2001.)
„Nekoliko dana nakon {to je Vuk Dra{kovi} podneo ostavku i iza-

{ao iz Savezne vlade, {efovi smena Dragan Pavi} i Neboj{a Sokovi} su
mi preneli da je, po direktnom nare|ewu tada{weg na~elnika CRDB Beo-
grad, Milana Radowi}a, potrebno TV dokumentovati kretawa Vuka Dra-
{kovi}a i ~lanova wegovog obezbe|ewa prilikom izlaska i ulaska iz ku-
}e u ulici Beogradskih bataqona a zatim i wihov ulazak i izlazak iz
automobila.
Posebna pa`wa je trebala da se obrati ko je u kolima i na kome me-
stu sedi, kao i na na~in izlaska i ulaska u automobil. I jedan i drugi
{ef smene su mi se prakti~no pravdali i izviwavali {to je meni, kao jed-
nom od najstarijih i iskusnijih radnika, dodeqen ovaj zadatak. Ina~e, ru-
kovodstvo Devetog odeqewa je na radnom sastanku kod Radowi}a predla-
galo da se radnici ne izlaù direktno ispred ku}e, ve} da se taj posao
obavi iz nekog prevoznog sredstva, napr. Kampawole, ali je Radowi} in-
392
sistirao da se to izvede iz `buna u blizini Dra{kovi}eve ku}e. Po re~i-
ma Sokovi}a, Radowi} mu je napomenuo da, u slu~aju odbijawa nare|ewa,
moè biti preba~en na Kosovo, ponovo insistiraju}i da se zadatak izvr-
{i iz `buna.
U trenutku kada mi je predavao posao, Sokovi} je bio vidno uzbu-
|en i upla{en za moju bezbednost, obzirom da je imao u vidu sloènost i
rizi~nost situacije na samom terenu. Narednog dana, oko 7,30 ~asova uju-
tru, u pratwi kolege Sr|ana Lazi}a, iz pravca SRC „Ko{utwak” do{ao
sam do `buna koji se nalazi tridesetak metara udesno od ku}e Vuka Dra-
{kovi}a. Kod sebe sam imao torbu u kojoj su se nalazile dve kamere, ne-
koliko rezervnih baterija, a na sebi sam imao najlon i vojno {atorsko
krilo. Napomiwem da sa sobom nisam imao li~no naoruàwe, slu`benu
legitimaciju i sredstvo veze. Po mom ulasku u `bun, Lazi} se povukao u
svoje vozilo, koje se nalazilo kod MUP-ovog restorana u Ko{utwaku.
Nekoliko minuta kasnije primetio sam da iz pravca ku}e Vuka Dra{ko-
vi}a dolazi mu{karac obu~en u crni sako, star oko 35 godina, ja~e kon-
stitucije, crne kratke kose. Isti je razgrnuo prvi `bun nedaleko ispred
mene, a zatim i onaj u kome sam se ja nalazio. Po{to me je video, pitao je
{ta radim tu i traìo da iza|em iz `buna, a tom prilikom je izvadio pi-
{toq, koji mu se nalazio za pojasom. Po{to sam mu objasnio da sam pri-
padnik vojske i da obezbe|ujem jedinice i gorivo koje je izme{teno u Ko-
{utwaku, isti se interesovao da li neko moè da potvrdi moju pri~u,
predstaviv{i se kao radnik obezbe|ewa Vuka Dra{kovi}a. Dodao je da je,
kojim slu~ajem, bio u dru{tvu Vuka Dra{kovi}a, morao bi da upotrebi
oru`je i pusti psa na mene. Isti me je poveo ka {umi, idu}i iza mene sa
pi{toqem u ruci, a nakon dvadesetak metara pojavio se kolega Lazi}, ko-
ga je pripadnik obezbe|ewa Vuka Dra{kovi}a pitao da li me poznaje i da
li je zajedno sa mnom. Lazi}ev odgovor sam preduhitrio ponavqaju}i pri-
~u da sam vojnik, nakon ~ega je Lazi} pozvao {efa smene Sokovi}a, koji je
odmah do{ao, obzirom da se nalazio u neposrednoj blizini. Sokovi} i
pomenuti mu{karac su razgovarali, a zatim smo se svi udaqili sa pome-
nutog mesta.
Po dolasku u bazu sa~inio sam detaqan izve{taj o pomenutom doga-
|aju koji je prosle|en rukovodstvu CRDB. Me|utim, Sokovi} mi je rekao
da moram da sastavim nov izve{taj, jer po re~ima Radowi}a on je svojim
pretpostavqenim druga~ije prezentovao ovaj doga|aj, te da i ja moram da
se drìm toga. Stari izve{taj je pocepan, a novi sam napisao po instruk-
cijama koje sam dobio na papiru i koje je Radowi} izdiktirao nekom od
rukovodioca Devetog odeqewa. U tim instrukcijama je stajalo da je u bli-
zini ku}e Vuka Dra{kovi}a bilo nekolicina radnika, te da sam se izdvo-
393
jio iz te grupe, nakon ~ega mi je pri{ao ~lan wegovog obezbe|ewa sa pi-
{toqem u ruci i psom na povocu, koji me je opsovao i rekao da }e me sle-
de}i put ubiti ako se pojavim tu. Izve{taj takve sadrìne sam morao da
napi{em, uslovno re~eno upla{en za svoj daqi status u Slu`bi. Napomi-
wem da, prilikom ubistva Slavka ]uruvije i doga|aja na Ibarskoj magi-
strali, nisam bio ukqu~en u pomenute poslove.”
MIHAQ KERTES:
(21. jul 2001.)
„Se}am se da je, u jesen 1999, na~elnik RDB Radomir Markovi} jed-

noga dana traìo telefonom specijalom da Slu`bi ustupimo na kori{}e-
we kamion marke „Mercedes”, koji se nalazi na na{em skladi{tu na Beà-
nijskoj Kosi. Ja sam mu rekao da }u da proverim da li imam uop{te takav
kamion i taj dan se na tome zavr{io. Nakon dan-dva, ponovo me je Marko-
vi} zvao i podsetio na zahtev. Ja sam izdao odmah nalog da se to zavr{i.
U drugoj polovini dana sam proverio na skladi{tu {ta se de{ava i oba-
vestio me je, ~ini mi se, Banovi} \or|e da ne moè da upali kamion. Na-
redio sam da se osposobi i zbog toga sam angaòvao mog voza~a Dragana
Mijailovi}a i Ra{etu Milana da li~no odu i da se osposobqavawe kami-
ona zavr{i. Takav nalog sam dao rano popodne.
Dogovor izme|u mene i Markovi}a je bio da se pomenuti kamion pre-
da od strane SUC-a na Institut bezbednosti.
Ukazujem na ~iwenicu da je pomenuto vozilo „Mercedes”, kao i sva
ostala vozila, predato MUP-u sa re{ewem o dodeli, u kome je precizno
naveden broj motora i broj {asije. Sudbina pomenutog vozila, kao i svih
ostalih vozila koja su data MUP-u Srbije, nije mi poznata. Cela operaci-
ja predaje vozila desila se nakon doga|aja na Ibarskoj magistrali.”
ALEKSANDRA RADOJIÎ]:
(23. jul 2001.)
„Rad na eksploataciji mera koje su pokrivale bezbednosno inere-

santne aktivnosti Vuka Dra{kovi}a odvijao se u redovnim uslovima sve
394
do bombardovawa CRDB Beograd, kada je daqi radni anga`man Sedmog ode-
qewa bio bitno oteàn, budu}i da je pokrivawe mera tajne kontrole wego-
vih telefonskih razgovora izvr{avan sa vi{e lokacija. Naime, odmah po
iseqewu, nakon desetak dana, po~etkom aprila 1999, aktivnost Vuka Dra-
{kovi}a pra}ena je iz po{te na ûkarici da bi, u maju, wegova aktivnost
bila pra}ena i iz po{te u Vasinoj ulici. Kao pomo}nik na~elnika Sed-
mog odeqewa, koordinirala sam rad istog, budu}i da nije bio imenovan
na~elnik Sedmog odeqewa sve do maja, kada je na tu du`nost postavqen Zo-
ran Zagorac.
U razgovoru, po~etkom aprila 1999, sa tada{wim na~elnikom Tre}eg
odeqewa, Radovanom Boòvi}em, o tehni~kim mogu}nostima za eksploata-
ciju mera Tre}eg odeqewa, napomenula sam mu da je na ûkarici mogu}e
ukqu~iti samo osam mera tajne kontrole telefonskih razgovora (TKTR).
Od mera Tre}eg odeqewa bilo je mogu}e pratiti aktivnosti Vuka Dra{ko-
vi}a u wegovim stambenim prostorijama. S tim u vezi, nalog da se prema
Vuku Dra{kovi}u primeni mera TKTR dao mi je Radovan Boòvi}, obzi-
rom da je mera TKTR prema Vuku Dra{kovi}u bila pokrivena sudskom od-
lukom. U tom trenutku, zbog oteànih uslova rada i radne opasnosti po
radnike Sedmog odeqewa, na pra}ewu aktivnosti Vuka Dra{kovi}a bili
su angaòvani samo tehni~ari i reprodukteri.
Nakon delimi~ne konsolidacije rada Sedmog odeqewa, tokom maja
1999, a po nalogu R. Boòvi}a i S. Baste, wegovog tada{weg pomo}nika,
po~eo je intenzivni rad na prikupqawu svih informacija vezanih za ak-
tivnosti Vuka Dra{kovi}a, posebno usmerenih na kontakte koje je Dra-
{kovi} imao bave}i se politi~kim radom, na pravce wegovih kretawa
(naro~ita pa`wa je posve}ena putovawima Vuka Dra{kovi}a van Beogra-
da, kao i na wegove ukupne dnevne aktivnosti). Na pra}ewu aktivnosti Vu-
ka Dra{kovi}a, kao snima~i, bile su angaòvane slede}e radnice Sedmog
odeqewa: Qubina Slavica, Ili} Branka, Ili} Gabrijela, Ma|arov Sve-
tlana, Stojiqkovi} Jelena, Stani} Jelena, Puvali} Nada, Antoni}-Si-
mi} Olivera, Popovi} Nada, Milo{evi} Biqana, Jovi~i} Jasna, Vrane{
Zlatija, Rajkovi} Dragana, Milutinovi} Tawa, Zari} Vesna i Nada Sto-
lica.
Svaka promena dobijena primenom mera hitno se javqala Radovanu
Boòvi}u, Stevanu Basti, Goranu Kuzmanovi}u, tada{wem {efu grupe za
srpski ekstremizam ili, u wihovom odsustvu, deùrnom {efu ili deùr-
nom operativnom radniku Tre}eg odeqewa, tako da je aktivnost Vuka Dra-
{kovi}a, kao i wegova fizi~ka prisutnost, bila pokrivana 24 sata.
Pomenuti na~in pokrivawa aktivnosti Vuka Dra{kovi}a nije bio
uobi~ajen, budu}i da je ovakav vid organizacije posla kojim rukovodi Sed-
395
mo odeqewe, pre NATO agresije, sprovo|en samo u izuzetnim slu~ajevima,
prilikom demonstracija i mitinga koje je organizovao Vuk Dra{kovi},
a kada su se mogli o~ekivati neredi i sukobi sa pripadnicima MUP-a
Srbije.
Sve informacije do kojih su dolazili radnici Sedmog odeqewa i ja,
javqane su rukovodstvu Tre}eg odeqewa, koje je davalo direktne instruk-
cije o na~inu i intenzitetu pokrivawa svih aktivnosti Vuka Dra{kovi-
}a. Intenzitet i hitnost kojom se javqala svaka promena u aktivnostima
i kretawu Vuka Dra{kovi}a, najboqe se mogla detektovati na primeru ko-
leginice Nade Puvali} koja, koliko se se}am u junu ili julu, nije obave-
stila rukovodstvo Tre}eg odeqewa o povratku Vuka Dra{kovi}a sa puta iz
Crne Gore. To je izazvalo èstoku reakciju tada{weg na~elnika CRDB
Beograd, Milana Radowi}a, koji je pomenutu koleginicu prvo suspendo-
vao, a zatim, zbog wenih godina staà, kaznio sa 20 odsto umawewa li~-
nog dohotka. Sam doga|aj prouzrokovao je poja~anu tenziju u radu kolegi-
nica Sedmog odeqewa koje su pratile aktivnosti Vuka Dra{kovi}a i uka-
zao na ~iwenicu da je rukovodstvo CRDB Beograd izuzetno zainteresova-
no za aktivnosti i kretawe Vuka Dra{kovi}a.
Kasnije, tokom avgusta, obzirom na intenzivirani tempo rada koji
je, sam po sebi, zahtevao detaqnije instrukcije, Stevan Basta i Goran Ku-
zmanovi} su sa delom reprodukcije odràli radni dogovor o na~inima
pra}ewa aktivnosti Vuka Dra{kovi}a, ali i ostalih objekata rada Tre-
}eg odeqewa, o ~emu detaqnija saznawa moè pruìti Nada Stolica, ko-
ja je, za razliku od mene, prisustvovala pomenutom dogovoru.
Ovakav intenzivan rad na pra}ewu aktivnosti Vuka Dra{kovi}a
trajao je do nesre}e na Ibarskoj magistrali. Napomiwem da nije bilo rad-
nog dogovora o na~inu pokrivawa aktivnosti Vuka Dra{kovi}a neposred-
no pred put za Ravnu Goru, 3. oktobra 1999, te da se ne se}am da li je bilo
nekih posebnih zahteva od rukovodstva CRDB Beograd ili rukovodstva
Tre}eg odeqewa vezanih za pomenuti put. Po mojim saznawima, vi{e de-
taqa o napred iznetom mogu pruìti koleginice koje su direktno radile
na pra}ewu aktivnosti Vuka Dra{kovi}a.
Nakon nesre}e na Ibarskoj magistrali, a po nalogu Radovana Boò-
vi}a i Stevana Baste, rad na pra}ewu aktivnosti Dra{kovi}a dodatno je
poja~an. Posebno interesantno je da su od radnika Sedmog odeqewa i me-
ne li~no, Boòvi} i Basta traìli sve detaqe koji su se odnosili na ne-
sre}u na Ibarskoj magistrali (detaqi oko kamiona koji je izazvao nesre-
}u, mogu}ih svedoka, aktivnosti Pravno-ekspertskog tima SPO-a, kao i
angaòvawe Danice Dra{kovi} i instrukcije koje je davala svom suprugu
i Borivoju Borovi}u). S tim u vezi, nad ve}im brojem lica iz rukovodstva
396
SPO-a, primewena je mera TKTR, izme|u ostalih i nad Borivojem Borovi-
}em, Draganom ôvi}em, Spasojem Kruni}em, ôtri} Aleksandrom, Gor-
danom Ani~i} i Macankovi} Draganom. Pismene naloge za primenu ovih
mera dali su Radovan Boòvi} i Milan Radowi}.
Detaqno izve{tavawe o aktinostima Vuka Dra{kovi}a, wegove su-
pruge, kao i Pravno-ekspertskog tima, a povodom nesre}e na Ibarskoj ma-
gistrali, i{lo je dotle da su Boòvi} i Basta zahtevali od radnika Sed-
mog odeqewa, i pored lo{ih tehni~kih mogu}nosti, da se u izve{tajima
navodi svaka re~ i svaki detaq, ~ak i kada se radilo o nerazumqivim, ne-
dovr{enim i radnicima Sedmog odeqewa besmislenim podacima, prav-
daju}i svoju zainteresovanost operativnim razlozima”.
397
„Danas”, 6. mart 2001. godine
„Glas”, 11. mart 2001. godine
398
399
„Novi ekspres”, 20. jul 2001. godine
400
RAÛN SMRTI PLA]A
MUP SRBIJE – JSO
(Svedo~ewa servisera kamiona-ubice)
ZORAN MILENI]:
(25. februar 2001.)
„Radim u vulkanizerskoj radwi koja se nalazi na Ibarskoj magistra-

li pored motela „[ari}” Ve} dugo godina se bavim ovim poslom i, izme-
|u ostalog, razumem se u kamione marke „Mercedes”. U toj radwi redovno
se opravqaju i motorna vozila policije. Tokom 1999. godine vr{io sam
opravke na vozilima policije marke „Mercedes”. To su bili kamioni ti-
pa „Mercedes” 3535.
Konkretno, znam da sam jednu opravku vr{io 1. oktobra 1999, mislim
da je u pitawu bila zadwa desna osovina, spoqna guma.To su bile tjubeles
gume, ali je probila armatura sa strane i ta guma nije mogla da se okrpi
kao tjubeles, ve} je morala da se stavi unutra{wa guma. Taj kamion na op-
ravku je dovezao Sinobad Nenad. Za vreme popravke je ostao u radionici,
a rezervnu unutra{wu gumu mi je doneo kolima drugi voza~ iz MUP-a. Po-
sle opravke Nenad je kamion odvezao, a guma koja je morala da se opravi
ubacivawem unutra{we gume ostala je u radionici, i po wu je sutradan do-
{ao drugi voza~, i to malim „Pikap Nisanom”. Gumu je natovario na kola
i odvezao. Po{to prethodnog dana ra~un nisam izdao, izdao sam ga 2. ok-
tobra tom voza~u koji je preuzeo rezervnu gumu, s tim da nisam na ra~unu
napisao broj tablica kamiona. Smatrao sam da to nije va`no. Naime, znam
da je taj kamion koji je bio na opravci prethodnog dana imao civilne ta-
blice, a ne policijske, dakle plave tablice, po{to broj na tim plavim ta-
blicama znam, jer ga imam na ranijim ra~unima. Tako|e znam da je kamion
koji je bio na opravci bio zelene boje. Meni je delovalo kao sveè ofar-
ban kamion.
Tre}eg oktobra 1999. dogodila se saobra}ajna nezgoda na Ibarskoj
magistrala. Posle mesec dana, do{li su kod mene policajci iz Gradskog
401
SUP-a i pitali su me da li vodim izdavawe ra~una za opravke koje izvr-
{im. Na{li su i fasciklu u radwi, sa ra~unima MUP-a Srbije, a onda su
me pitali koje je boje bio taj kamion koji sam u oktobru opravqao, jer su,
po kopiji ra~una, videli da sam ga opravqao. Rekao sam im zelene boje, a da
li je bio natovaren nisam znao. Posle nekog vremena, ponovo su do{li po
mene i tada su me odveli na parking policije koji se nalazi u Lipovici
da prepoznam jedan kamion koji je tamo bio. Taj kamion je bio noviji mo-
del, istog tipa „Mercedes” 3535, u odnosu na onaj koji sam opravqao u ok-
tobru. Ja nisam smeo da kaèm da to nije taj kamion koji sam opravqao 1.
oktobra.”
Na pitawe sudije zbog ~ega to nije smeo da kaè, svedok izjavquje:
„Sada biste to pitali nekoga drugoga, a ne biste pitali mene”.
„Potom su me odveli u servis „[umadije”, u Maki{u, gde se nalazio
kamion marke „Mercedes”, koji je nagoreo do pola u udesu na Ibarskoj ma-
gistrali. Izgorela mu je prva i druga osovina, a zadwe dve nisu, i ja sam
prepoznao da je to kamion koga sam opravqao 1. oktobra. Prepoznao sam ga
po tome {to je to stariji model, a video sam da su na tom kamionu felne
cigla boje, a poluosovine, gde se {rafe glav~ine, su ofarbane u crnu boju.
Upravo tako je bio ofarban i u tom delu onaj kamion koji sam u oktobru
opravqao. Shvatio sam da sam opravqao kamion ubicu. Kada me je na~elnik
Gutovi} pitao da li je to taj kamion koji sam opravqao, jednostavno sam
odmahnuo rukom. Rekao sam: „To je samo gomila gvo`|a”, i pobegao sam.
Pre ovoga, koliko se se}am, bio sam i u Gradskom SUP-u gde sam na-
pisao pimenu izjavu da sam u oktobru popravqao kamion koji je bio zele-
ne boje, i to stariji tip „Mercedesa” 3535, a da sam i u julu, dakle pre to-
ga, tako|e opravqao jedan kamion istog tipa i starije godine proizvod-
we, ali je taj kamion, koji je tako|e koristio MUP, bio naranxaste boje.
Nakon tog dana, kada sam bio na prepoznavawu vozila u Lipovici
i u „[umadiji”, ta~nije dva dana kasnije, pozvao me je istra`ni sudija u
Lazarevac, a potom smo oti{li u Centar u Lipovicu. Tad je kabina na ka-
mionu bila podignuta, da bi ve{tak pro~itao broj {asije. Tada sam vi-
deo da je kabina sa dowe strane ùte boje. To je za mene zna~ilo da je re~ o
laìrawu, da bi se prikrili dokazi u vezi izginu}a onih qudi. Naime,
ja sam dobro tada razmislio i shvatio sam da je, prvo, kamion koji sam op-
ravqao u julu, bio naranxaste boje i stariji tip. Drugi kamion, koji je
isto takvog tipa a koji sam opravqao u oktobru, bio je zelene boje. Me|u-
tim, kamion koji mi je pokazan u Lipovici i koji je isto zelene boje bio
je novijeg tipa, a to se prepoznaje po sedi{tima, druga~ijim bravama na
vratima, unutra{wem enterijeru kabine, druga~ijoj instrument tabli. Uz
to, taj kamion u Lipovici, kada sam ga drugi put video i kada je kabina bi-
402
la podignuta radi o~itavawa broja {asije, bio je odozdo po kabini ofar-
ban ùto, {to zna~i da mu je osnovna boja bila ùta, a ne zelena, kako je
bio prefarban spoqa. Uz to, imao sam u vidu i ranije saznawe o boji fel-
ni, jer taj kamion u Lipovici je imao felne koje su imale klasi~nu sivu
boju, a ne cigla boju, kao onaj kamion koji sam opravqao u oktobru. Sada
ne mogu da se setim koja je boja felni bila na kamionu naranxaste boje, ko-
ji sam opravqao u junu mesecu. Me|utim, zapamtio sam da je taj naranxa-
sti kamion, koji sam u julu opravqao, imao na sebi plave milicijske ta-
blice, i to M 602-587, a mogu}e da su zadwe tri cifre bile 578. Kada sam
po drugi put bio u Lipovici, nikome nisam rekao da sam video da je ka-
bina s dowe strane ofarbana u ùto, niko me nije pitao.
Nakon ovoga, policija me vi{e ni{ta nije pitala o kamionima ni-
ti su dolazili kod mene. Jedanput su do{li iz SPO-a kod mene i ja sam sa
wima oti{ao kod Vuka Dra{kovi}a, u kancelariju, u Knez Mihailovoj,
ali ni wemu nisam ni{ta rekao u vezi razli~itih kamiona. Uop{te, bio
sam zapla{en da bilo kome kaèm ovo svoje saznawe, a od kad je do{lo do
promene vlasti vi{e se ne pla{im.
Ja sam, i prilikom opravke u julu 1999, tako|e pisao ra~un za oprav-
ku. Ina~e, te wihove plave policijske tablice pamtim, jer sve po~iwu na
600, a vozila dolaze stalno kod mene na popravku”.
Po{to se svedoku predo~avaju ra~uni broj 140 od 2. oktobra 1999. i
119 od 2. jula 1999, svedok izjavquje da su to ra~uni koje je on sastavqao.
„Boje raspoznajem i siguran sam da je, oba puta, kada mi je na placu
u Lipovici pokazan kamion zelene boje, to bio isti kamion”.
Konstatuje se da je branilac svedoku pokazao vi{e predmeta razli-
~itih boja i da je svedok svaki put ta~no odgovorio koja je boja u pitawu.
„Nadaqe, izjavqujem da sam u „[umadiji” bio samo jedanput da vi-
dim kamion, i to onaj koji je u~estvovao u saobra}ajnoj nezgodi, kada sam
bio sa inspektorima iz Gradskog SUP-a. Kako sam objasnio, prethodno
smo bili u Lipovici. Tako|e, samo sam bio sa inspektorima SUP-a, i to
je bilo prvo pokazivawe meni tog kamiona koji je bio tamo parkiran, za
koji sam i tada odmah video da nije to taj kamion koji sam opravqao pret-
hodno u oktobru. Me|utim, nisam to tada rekao inspektorima. Za{to, ne
mogu da objasnim, ali sam pretpostavio da su to oni napravili. Mislim
na to da su oni izvr{ili zlo~in na Ibarskoj magistrali. Advokata Boru
Borovi}a ne poznajem i u vezi ovih kamiona on sa mnom nije kontaktirao.
Jedino su sa mnom, krajem 1999. godine, razgovarali jedna starija plava è-
na i jedan gospodin. To je bilo tada kada sam bio kod Vuka Dra{kovi}a,
i rekli su da su advokati. [to se policije ti~e, sa mnom do pre 15 dana
niko nije razgovarao, a onda me je pozvao inspektor Slavi{a koji sada
403
radi u jedinici zvanoj „Poskok”. Tada je ponovo po~eo da me pita za kami-
one, i tada sam wemu, u vezi razlika u kamionima, rekao isto {to i vama
danas. Napomiwem da sam, i na po~etku svega ovoga, kada su me pozvali u
Gradski SUP i kada mi je Slavi{a uzimao pismenu izjavu, odmah opisao
kamion koji sam u oktobru opravqao sa svim detaqima, ukqu~uju}i cigla
boju felni, da je tada bio zelene boje, a da je ranije bio naranxaste boje. Ja
se ne se}am da li sam ulazio u kabinu kamiona koji sam opravqao, a i ako
jesam, to sam uradio iz radoznalosti.
Kada sam malopre rekao da razlikujem modele tog tipa kamiona
„Mercedes”, izme|u ostalog, i po instrument tabli, ja sam instrument ta-
blu video u novijem modelu, ali se noviji i stariji model razlikuju po
spoqnim bravama na vratima. Brave na onom izgorelom kamionu, koji je
bio u „[umadiji”, i ovom u Lipovici, nisu bile iste.
Davao sam i Anketnom odboru izjavu, u vezi nalepnica koje se nala-
ze u kabini kamiona, kod mewa~a sa rasporedom brzina. Znam da su bile
ùte nalepnice, a one se nalaze u svim kamionima tog tipa marke „Mer-
cedes”, ali nisu va`ne za identifikaciju”.
Konstatuje se da je, prilikom izlagawa o inspektoru Slavi{i, sve-
dok izjavio: „Evo, inspektor Slavi{a je u zgradi Suda na prijavnici, vi-
deo sam ga upravo pre dolaska sada kod vas. Ba{ smo se i pozdravili”.
ZORAN AVRAMOVI]:
(4. april 2001.)
„Nemam neposredno saznawe o kriti~nom doga|aju. Ina~e sam vla-

snik vulkanizerske radwe koja se nalazi na adresi Ibarski put br. 2, ma-
lo iza Lipovice, posmatrano od Beograda. Znam da je ranije u Lipovici
bio vozni park vojske, a kasnije je taj objekt po~eo da koristi MUP, i to
DB. îm su se uselili, jedan wihov ~ovek je do{ao i pitao me je da li mo-
gu da za wih vr{im vulkanizerske usluge, s tim da }e oni preko ra~una da
mi pla}aju te usluge, pa sam ja taj aran`man i prihvatio i od prilike jed-
no 5 godina unazad na taj na~in poslujemo.
Znam da su u tom periodu kod mene dovoèna razna vozila, putni~-
ka, oklopna, blindirana. Nekad su vozila imala tablice nekada ne, pone-
kad su bili sa ma{na tablicama, desi se da isto vozilo u istom danu do-
|e dva puta sa raznim tablicama. Jednostavno, na te tablice niko od nas
nije obra}ao pa`wu.
404
Od prilike, nekoliko meseci pre kriti~nog doga|aja, video sam da
su radnici policije dovezli i jedan kamion „Mercedes” ~ije se oznake
ta~no ne se}am. To je bio kamion koji je imao napred dve osovine, koje su
istovremeno sluìle za upotrebqavawe volana a bile su i pogonske oso-
vine. To vozilo je imalo i dve osovine pozadi. Zato se i zove ~etvorooso-
vinac. To su, ina~e, retki kamioni.
Neposredno pre kriti~nog doga|aja, tako|e je to vozilo doveèno u
radionicu. Ja imam de~ka koji je, ina~e, kod mene radnik, a to je Mileni}
Zoran. On je kriti~nom prilikom i skinuo to~ak sa kamiona, skinuo je i
gumu, a ja sam, uglavnom, u radionici samo gumu krpio. Ne se}am se da li
je tom prilikom kamion na sebi imao neke registarske oznake ili ne, a
boja mu je bila nekako zelena, to je boja koju je imao i ranije. Kada sam gu-
mu zakrpio, predao sam je radniku, a {ta je daqe bilo sa kamionom ne znam.
Ina~e, radim u „Srbija [umama” i ponekad sam odsutan iz radwe, pa sam
tek kasnije ~uo da je taj kamion, navodno, kod nas preno}io, ali ja ga vi-
deo nisam. U svakom slu~aju, znam da je u vezi tog kamiona izdat ra~un za
izvr{enu opravku i to istog dana, a da li je u ra~unu napisan neki regi-
starski broj ili ne toga se ne se}am, ali ve} sam rekao da ti brojevi ni-
{ta i ne zna~e.
U svakom slu~aju, 2-3 dana posle tog krpqewa gume, a ~ini mi se da
je bila u pitawu predwa leva guma, do{lo je do sudara na Ibarskoj magi-
strali. Sutradan, kada sam do{ao u radionicu sa terena, moj radnik mi je
rekao da je u tom sudaru u~estvovao isti onakav kamion „Mercedes” koji je
bio kod nas na opravci pre 2-3 dana. U vezi toga, kasnije su kod mene dola-
zili radnici policije, uzeli su mi celu kwigu ra~una, a potom su je vra-
tili, ali bez onih listova u kojima su registrovane usluge za taj kamion
„Mercedes”. Dolazio je kasnije i Vuk Dra{kovi} pa me je pitao zbog ~ega
nisam uzeo broj {asije i motora tog kamiona. Me|utim, ti podaci se ni-
kada ne uzimaju kod pruàwa vulkanizerskih usluga.
Posle kriti~nog doga|aja, kod mene u radionicu takav „Mercedes”
~etvoroosovinac nije bio doveèn radi vr{ewa nekih opravki sve do da-
nas. Jedino znam da su inspektori iz Gradskog SUP-a jednom prilikom
do{li po radnika Mileni}a i odveli ga do voznog parka u Lipovici. Po-
sle mi je ispri~ao da su mu tamo pokazali isti takav kamion, koji sam ve}
pomiwao”.
* * *
Iskazima ovih svedoka, u celini je potvr|eno sve {to je SPO, na osno-

vu pribavqenih dokaza, javnosti saop{tio jo{ u jesen 1999. godine.
405
406
ESKADRON SMRTI
(Svedo~ewa pripadnika JSO)
Kada su, prite{weni dokazima, Nenad Ili} i Nenad Bujo{evi} pri-

znali zlo~in na Magistrali, i novopostavqenom {efu DB Srbije Gora-
nu Petrovi}u, i wegovom zameniku Zoranu Mijatovi}u, bilo je poznato
sve. Jedinica za specijalne operacije, poznata kao „crvene beretke”, odi-
grala je krvavu ulogu eskadrona smrti.
Wen komandant u vreme masakra bio je pukovnik DB Milorad Luko-
vi}-Legija, ~ovek od najve}eg poverewa Radomira Markovi}a, {efa drà-
ve Slobodana Milo{evi}a i wegove supruge Mirjane Markovi}. Dokazi,
mnogi i neoborivi, kazivali su da je komandant JSO bio operativni or-
ganizator zlo~ina i da je, li~no, bio na Magistrali 3. oktobra 1999, naj-
verovatnije zajedno sa Draganom Filipovi}em-Fi}om i Miloradom Bra-
canovi}em, svojim zamenikom i {efom za bezbednost Jedinice, kojoj je po-
verena kompletna egzekucija.
Kamion-ubica krenuo je iz baze JSO u Lipovici (za volanom Nenad
Ili}), beli kombi, (za volanom Legijin kum Nenad Bujo{evi}), za wima
crveni „Golf”, sa komandantom i zamenikom.
Ali, komandant je, u trenutku priznawa Ili}a i Bujo{evi}a, i daqe
bio komandant JSO, jo{ i oven~an „slavom” onog koji je 5. oktobra 2000.
godine okrenuo le|a Slobodanu Milo{evi}u i pre{ao na stranu Zorana
\in|i}a i Vojislava Ko{tunice. Za nove {efove DB Srbije, za novu vlast,
on je bio „heroj”, nedodirqiv. Kao takav, i on i svi ostali svedoci iz JSO,
samo su se pro{etali do istra`nog sudije i tuìoca, diktiraju}i {ta im
je voqa.
Ovi iskazi trajni su dokaz sramnog pravosu|a i namernog slepila
pravde, koja zna sve, ali ne}e i ne sme da to pokaè.
Istra`ni sudija je, ~ak, pregovarao sa Legijom oko datuma, mesta i
na~ina uzimawa wegove izjave.
407
ALEKSANDAR NIKI]:
(15. februar 2001.)
„Poznato mi je da je kamion zelene boje marke „Mercedes-kiper” bio

parkiran u krugu Centra u Lipovici par dana pre nesre}e na Ibarskoj ma-
gistrali i pogibije ~etiri ~lana SPO. Spomenuti kamion bio je natova-
ren peskom. Tako|e mi je poznato da je pomenuti kamion Sinobad Neboj-
{a vozio kod vulkanizera kako bi se izvr{ila opravka zadwe gume koja je
ispustila jer je kamion vi{e dana stajao natovaren. Istovremeno pozna-
to mi je da je Ili} kome se trenutno ne mogu setiti imena, vozio gore na-
vedeni kamion po krugu Centra, navodno u ciqu obuke. Osim toga, pozna-
to mi je da je Ili} obu~avaju}i se sa istim izlazio i van kruga Centra.
Obuka je vr{ena po nalogu komandanta JSO, a meni nije poznato gde je po-
menuti voza~ tokom obuke i{ao. Istovremeno nagla{avam da mi je pozna-
to da je na dan nesre}e na Ibarskoj magistrali navedeni kamion napustio
Centar i da ga je po mojim kasnijim saznawima najverovatnije izvezao Si-
nobad Nenad. Po ~ijem je nalogu kamion izvezen iz Centra nije mi pozna-
to kao ni to kuda je odveèn.
O nesre}i na Ibarskoj magistrali sam saznao iz sredstava javnog in-
formisawa. Videv{i snimke na televiziji sa mesta nesre}e, uo~io sam ve-
liku sli~nost izme|u kamiona koji je izazvao nesre}u i kamiona koji je bio
parkiran u krugu Centra u Lipovici. Nakon par dana u Centar je doveze-
no vozilo – kamion iste marke, istog tipa, ali razli~ite boje. Vozilo je
garaìrano u hangaru. îni mi se da je oko toga angaòvan voza~ Sinobad
Ne{a. Od Ne{e sam saznao o novonabavqenom vozilu, a o starom – napred
pomiwanom zelenom kamionu ne znam {ta se desilo i nisam se raspiti-
vao. Tako|e mi je poznato da je novonabavqeni kamion prefarban u istu
boju (zelenu) kao i prvi kamion o kome sam govorio. Nalog za farbawe je
izdao komandant JSO, a {to je obavqeno u hangaru Centra. Samo farba-
we izvr{ila je ekipa majstora koja je do{la iz Centra Kula.”
NENAD SINOBAD:
(25. februar2001.)
„Ja sam, u drugoj polovini 1999, radio u MUP-u Srbije, a radno me-
sto mi je bilo u auto parku u Lipovici. Radim kao voza~, a ponekad mewam
408
i dispe~era kada nije tu. Se}am se da sam jedno jutro, upravo i kada sam
mewao dispe~era, obi{ao auto park i video sam da je na jednom kamionu
ispustila jedna zadwa guma. Zatraìo sam odobrewe od {efa da kamion
odvezem kod vulkanizera, a to je vulkanizer kod motela „[ari}”, gde mi ta
vozila i odvozimo na opravku. Znam da je to bio kamion marke „Mercedes”
zelene boje, ali se ne se}am registarskih tablica niti boje, jer je bila
kratka relacija i za to se nikada nije putni nalog sa~iwavao. Nakon op-
ravke, kamion sam vratio u Lipovicu i parkirao ga. Me|utim, 2-3 sata po-
sle toga, negde u 12-13 ~asova, iz grada je telefonom pozvao Bujo{evi}, s
tim da je on zvao preko na{e telefonske centrale. Rekao mi je da kamion
„Mercedes” zelene boje mora da se odmah odveze na parking u Institutu
bezbednosti na Bawici i tamo ostavi sa kqu~evima u bravi. Nije pomi-
wao registarski broj, ali na na{em parkingu u Lipovici bio je samo je-
dan kamion zelene boje, koji sam ja upravo dovezao sa opravke. Seo sam u
kamion i odvezao ga u Institut za bezbednost, parkirao sam ga i ostavio
kqu~eve u kontakt bravi, kako to uobi~ajeno ~inimo kada vozilo ostavqa-
mo, a onda sam oti{ao do deùrnog voza~a u Institut i on me je vratio na-
zad u Lipovicu. Ubrzo posle toga, mogu}e 2-3 dana kasnije, dogodila se sa-
obra}ajna nezgoda na Ibarskoj magistrali. Nakon ovoga, ja sam koristio
slobodan dan. Kad sam se vratio dispe~era vi{e nisam mewao, ~ini mi se
da sam video taj zeleni „Mercedes” u na{im garaàma u Lipovici posle
5-6 dana od kada sam ga bio izvezao. Meni je izgledao da je isti kao i onaj
stari, a ni ovaj put nisam zagledao tablice na tom kamionu. Ja sada ne
mogu da se setim detaqa kako se vrata na tom „Mercedesu” otvaraju, mi-
slim na kamion koji sam odvezao na Institut bezbednosti, ~ini mi se kao
kod svakog „Mercedesa”, zavla~ewem prstiju i povla~ewem mehanizma na
gore, ali tog detaqa se ne se}am.
Kada sam kamion odvezao kod vulkanizera da se popravi, tamo sam
sa~ekao da se popravi, pa sam ga i vratio. Farba na wemu nije izgledala
nova, kao da je ve} to vozilo voèno. Ime vulkanizera koji je opravqao gu-
mu ne znam, po{to ga svi samo zovemo Zo}a.
Nisam video da se u na{em krugu neko vozilo farba u nekom kra}em
vremenskom periodu pre saobra}ajne nezgode na Ibarskoj magistrali, a
Kova~evi} Lazara poznajem, On je moj kolega i u Lipovici radi kao me-
hani~ar.
U konkretnom slu~aju, kada sam kamion odvezao na opravku, ra~un
za opravku mi nije dat, a i de{ava se kada vulkanizer nema blanko ra~una
da ih kasnije, kada ih nabavi, popuni i dostavi na{em {efu na naplatu.
Tada je {ef na{eg objekta u Lipovici bio Aca Niki}. Zaboravio sam da
kaèm da, tog dana kada sam kamion vozio na opravku, ja sam morao od svog
409
{efa da traìm dozvolu i za drugu vo`wu do Centra za bezbednost na Ba-
wici. Bujo{evi} je sa mnom razgovarao u vezi toga, jer mu je veza telefon-
ski data preko na{e centrale, a mora da je pre toga kontaktirao i {efa,
po{to mi je {ef dao odobrewe da kamion odvezem na Bawicu. Verovatno
da je taj kamion imao saobra}ajnu dozvolu i da je bio tehni~ki ispravan
i registrovan, a sigurno je imao kontrolnu kwiìcu kao i svako MUP vo-
zilo. U kontrolnoj kwiìci postoje rubrike: pre|ene relacije, po ~ijem
nalogu i sli~no – ali se one popuwavaju samo kada to vozilo neko konkre-
tno duì, a ne u ovom slu~aju, kada vozilo koristi vi{e lica. Ina~e, kon-
trolna kwiìca se daje onda kada se vozilo registruje i daje se uz saobra-
}ajnu dozvolu”.
LAZAR KOVAÊVI]:
(1. mart 2001.)
Ja nemam neposredno saznawe o kriti~nom doga|aju. U Jedinicu za

specijalne operacije pri Resoru DB sam do{ao nakon pada Kninske Kra-
jine, gde sam ranije ìveo i radio kao ma{inovo|a. Imam kvalifikaci-
ju za mehani~arske poslove, pa sam kao mehani~ar primqen u spomenutu
jedinicu, uz prethodnu proveru, i raspore|en na rad u Centar u Lipovici.
Ponekad obavqam i poslove voza~a. Uz taj moj posao, nau~io sam i poslo-
ve auto lakirera a kod ku}e imam {pric. U na{em centru u Lipovici
{prica nema niti se obavqaju auto lakirerski poslovi. Od kada radim,
samo sam dva puta vr{io ove poslove. U jednom slu~aju je u pitawu bilo te-
retno vozilo „Mercedes” sa 4 osovine, a u drugom slu~aju je to bio neki
stari „Fap”.
Se}am se da je, neko vreme pre kriti~nog doga|aja, na na{em placu
bilo parkirano teretno vozilo „Mercedes”, to je bilo ~etvoroosovinsko
vozilo. Znam da je taj kamion bio neke svetle boje, naranxaste ili ùte.
Upamtio sam taj „Mercedes” zbog toga {to drugih kamiona te marke sa ~e-
tiri osovine u na{em Centru nismo imali, takvi kamioni su i u Srbi-
ji bili jako retki. Sada, zaista, ne mogu da se setim, ni orijentaciono, ka-
da je to vozilo doterano kod nas. Na otprilike 15 do 30 dana pre kriti~-
nog doga|aja, mene je na~elnik na{eg centra Niki} Aleksandar zamolio
da ofarbam jedan kamion i rekao je da se radi upravo o tom „Mercedesu”.
[to se ti~e Niki} Aleksandra, on je do tada, a i posle toga, uvek izada-
vao naredbe koje su morale da se izvr{e bez pogovora, a u vezi ovog „Mer-
410
cedesa” je jedini put bio kada to nije bila naredba, verovatno {to nisam
bio u obavezi da to radim. Rekao je: „Bi li ti mogao da ofarba{ taj ka-
mion”. Ja sam ovo prihvatio, tim pre {to je i to neko dokazivawe, eto ta-
ko, razumete. Meni Niki} nije rekao neki rok za farbawe, ali ja na~elni-
ka znam, kod wega je sve uvek odmah. Pitao me je to za mog radnog vremena.
Rekao sam da ovde nemam {pric nego kod ku}e, pa mi je rekao da odem ku-
}i po {pric i da se vratim, {to sam ja i u~inio. [to se ti~e boje, rekao
mi je da u magacinu ima boja, ona koja ima, i da treba u tu boju da ofarbam
kamion. Ja sam boju iz magacina uzeo. To je bila zelena boja, ta~nije tam-
no zelena boja. Kamion sam farbao taj dan, a po{to sam i no} iza toga bio
deùrni, nastavio sam sa farbawem i do jutra sam zavr{io sa radovima.
Ne se}am se ko je, prethodno, taj kamion malo pomerio ispred niza osta-
lih vozila, da bih mogao nesmetano da mu pri|em, znam da sam ga ofarbao
u tu zelenu boju, kabinu spoqa, sanduk spoqa. Me|utim, ni kabinu ni san-
duk nisam farbao sa dowe strane. Nisam farbao ni {asiju. Nisam far-
bao ni felne, a sada ne mogu da se setim koje su bile boje felne, da li crne
ili crvene boje, ali mi se ~ini da su bile crvene boje. To je, uostalom, i
fabri~ka boja tih delova kod te vrste vozila, ta ili crna. Znam da je ka-
mion bio bez registarskih tablica, a ne mogu ta~no da se setim kakve su
mu bile brave na ulaznim vratima, bile su kao kod svakog „Mercedesa”.
Po{to se svedoku predo~ava stranica br. 2 ekspertize saobra}ajne
nezgode – drugi deo – Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, gde se nalaze
fotografije dva kamiona marke „Mercedes”, svedok izjavquje:
„îni mi se da su brave bile kao na modelu „Mercedes” 3528 K (8 × 4/4),
ali ne mogu to da tvrdim. Po zavr{etku posla sam izvestio na~elnika da
je farbawe zavr{eno, a neko drugi je kamion vratio na po~etno mesto, gde
je kamion i ostao da stoji. U narednom periodu taj kamion je pomeran, je-
dan put je izlazio iz kruga i ne znam koliko je ostao van, ali znam da se
vratio za vreme radnog vremena natrag, i tada ga je vozio Sinobad Nenad,
a drugi put je i{ao na krpqewe gume, i to na krpqewe gume je i{ao 1-2 do
3 dana posle farbawa. Tada ga je, tako|e, vozio Sinobad Nenad, ali tada
se, za vreme radnog vremena, nije vratio i mogu}e da je neko popodne i{ao
po wega, kada je dokrpqen. Ne znam da li je u krugu ovaj kamion pomeran,
to nisam video niti sam video da je jo{ neki put izlazio van kruga.
Kada se dogodila nesre}a na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999, ja
sam to uve~e tek na televiziji video i bilo mi je ne{to sumwivo, jer je ta-
kav kamion koji je u~estvovao vrlo redak, a takav kamion tog tipa sam ja
farbao. Kada sam do{ao sutradan ujutru na posao, kamion nije bio u kru-
gu na{eg centra, ali o ovom nisam nikoga pitao, uostalom to se i ne pita.
Posle 10-15 dana, u na{ centar je do{ao kamion isti kao i onaj koji sam
411
ja farbao, bila je ista boja, samo {to sam iz daqine video da je jedna od
felni bila malo svetlija od ostalih, kao da je prana, mada isto r|a boje.
Taj kamion je i sada kod nas u centru, znam da su ga u me|uvremenu pregle-
dali istra`ni organi. Kakve brave ima taj kamion ne mogu sigurno da
tvrdim, mislim da su uspravne, ali ne znam. [to se ti~e felni, fabri~ki
moè da bude siva na „Mercedesovim” kamionima samo ako je aluminijum-
ska, ali na kamionu koji sam farbao sigurno nije aluminijumska felna.
Nedeqka Galovi}a poznajem od 1995. godine. I wemu i meni je bila
sumwiva ta nesre}a na Ibarskoj magistrali i sam kamion. Me|utim, o to-
me nismo mnogo razgovarali, to je opasna pri~a. Kako sam ve} rekao, do-
{ao sam iz Knina i u okviru centra u Lipovici ima nas trojica Kniwa-
na. U stvari, sa Sinobadom, ~etvorica.
ûo sam za neko lice po nadimku „Glavowa”, ali ne znam ko je to i
nisam ga nikada video. Galovi}u se jesam jedanput poàlio za to {to sam
morao da farbam kamion, mislim da je to u vezi ovog „Fapa” koga sam far-
bao u boju sivo maslinastu. Mogu}e da sam rekao da stari Lazica mora sve
da radi, i to ba{ tom prilikom, kada sam morao da farbam drugi kamion.
Sinobad Nenad je primqen kod nas verovatno na ne~iju intervenci-
ju, jer on nije bio formacijski u Kninskoj Krajini u na{oj jedinici „Po-
skok”, a to je bila specijalna jedinica. On je tih, miran i to je mawe-vi{e
sve {to znam o wemu.
U to vreme, kada je bio i kriti~ni doga|aj, na~elnik Niki} Aleksan-
dar je u na{em centru obavqao sve naredbodavne poslove. Nije bilo u to
vreme ni dispe~era, ni {efa obezbe|ewa niti {efa radione. Bez Niki}a
je bilo nemogu}e iza}i vozilom iz kruga centra, bez wega vozilo nije sme-
lo da se pomeri ni u krugu centra. Bez putnog naloga vozilo, sigurno, ni-
je moglo da iza|e, a Niki} je jedini potpisivao putne naloge. Po{to po-
vremeno obavqam i poslove voza~a, znam da za svaki izlazak vozila mora
da postoji putni nalog. Morao je i tada u 1999. godini, a taj putni nalog
je uvek morao da postoji i kada se odlazilo i na vrlo kratke relacije, kao
{to je, recimo, krpqewe gume u vulkanizerskoj radwi kod motela „[a-
ri}”. Bez putnog naloga obezbe|ewe nije pu{talo vozilo napoqe. U to vre-
me, Niki} je izdavao sve naredbe i sve je moralo da ide preko papira, od-
nosno prate}e dokumentacije. Meni niko nije pomogao u farbawu kamio-
na, izuzev ujutru, gde su jo{ 1-2 momka ~etkicama radili zavr{ne finese.
Ne znam koliko je te zelene farbe bilo u magacinu, a meni je trebalo za
kamion „Mercedes” 6-7 kilograma. Koliko znam, sanduk je bio na kamionu
prazan, s tim da sam ja farbawe sanduka vr{io onoliko koliko sam mogao
da dohvatim sa stolice na kojoj sam stajao pri farbawu sanduka pored ka-
miona. Ne znam da li je taj kamion, kada je odveèn kod vulkanizera, na
412
sebi imao tablice. Tada je u na{em centru u Lipovici Niki} jedini bio
ovla{}en da izdaje naredbe {ta da se radi i niko drugi sem wega.
Lice po prezimenu Iveki} poznajem. On radi kao voza~ i tako|e je
iz Knina, a bio je tamo u na{oj jedinici „Poskok”. Wega nikada nisam vi-
deo da je vozio taj „Mercedes” koji sam farbao. Kod nas u Centru nema li-
ca po nadimku „âva”, a nema ni „Mr~o”, a imamo „Radeta”, koji je sada
dispe~er. Ponekad ga neko zove, zaista, „Mr~a”. On je u kriti~nom peri-
odu 1999. godine radio kao magacioner. Ina~e, dok sam farbao taj kami-
on nisam video niti je bilo nekih fizi~kih o{te}ewa na kamionu”.
* * *
* *
*
Pred istra`nim sudijom ovaj isti ~ovek zaobi{ao je svoju izjavu od
16. februara 2001. godine, a ni tuìlac ni sudija nisu hteli ili smeli da
to primete. Kova~evi} je tada rekao:
„O doga|aju, odnosno saobra}ajnoj nesre}i na Ibarskoj magistrali
u kojoj su nastradala ~etiri ~elnika SPO, saznao sam istog dana uve~e iz
vesti koje su objavqene na televiziji. Sutradan kad sam do{ao na posao
ustanovio sam da se kamion, kojeg sam ja prethodno farbao, ne nalazi na
mestu gde je bio parkiran prethodnog dana, {to je izazvalo moju sumwu da
je isti iskori{}en u pomenutom doga|aju. Posle izvesnog vremena, ne mo-
gu da preciziram, ali najduè dva meseca isti ili identi~an kamion je
doveèn u krug Centra i parkiran tako|e ispred hangara. Napomiwem da
iz odre|enog straha da ne izazovem sumwu da samoinicijativno istraù-
jem, parkirani kamion nisam posebno zagledao. Koliko sam izdaqe uspeo
da osmotrim, parkirani kamion mi je izgledao identi~an kao onaj koji
sam farbao, osim {to je jedna felna na predwem to~ku izgledala druga-
~ije, odnosno starija. Postojala je pri~a da iza celog doga|aja stoji na-
{a Slu`ba, te da je neposredni voza~ kamiona-ubice bio na{ kolega iz Je-
dinice za specijalne operacije, koga nazivaju Glavowa”.
NEDEQKO GALOVI]:
(1. mart 2001.)
„Ja nemam neposredno saznawe o kriti~nom doga|aju. Ina~e, u rad-

nom odnosu sam od 1. juna 1994. i radim u MUP-u Srbije, u Jedinici za
413
specijalne operacije (JSO). Radno mesto mi je u Lipova~koj {umi, u cent-
ru gde se nalaze radionice i parking. Mi smo, prakti~no, logistika. Ope-
rativni deo na{e jedinice je sme{ten u Kuli. U oktobru 1999, ~ini mi se
da je deo jedinice bio sme{ten na Sewaku, i to komanda, a koliko ja znam
nisu bili sme{teni u Institututu za bezbednost na Bawici. U to vreme
sam bio, od 23. avgusta 1999, na bolovawu, jer sam doìveo udes kada sam se
slu`beno vra}ao sa Kosova. Na bolovawu sam bio sve do 11. aprila 2000.
godine. Prema tome, 3. oktobra 1999, bio sam na bolovawu, a o kriti~nom
doga|aju sam, najpre, ~uo iz novina i sa televizije.
Lazara Kova~evi}a poznajem negde od 1995. Vremenom mi je postao
prijateq, a i kolega mi je sa posla. On radi u istoj jedinici i na istoj lo-
kaciji kao i ja. U vreme kriti~nog doga|aja, radio je kao auto mehani~ar,
a sada je voza~. U okviru na{eg placa u Lipova~koj {umi, mi nismo imali
auto lakirera niti farbara, na{a vozila smo farbali u „Ikarbusu”, „Lo-
li” i sli~no. Meni je registracija mog vozila isticala krajem oktobra
1999. godine, pa sam te 1999, kao prethodnih godina, pozvao Kova~evi}a da
se dogovorimo kada ima vremena da mi dotera kola za tehni~ki pregled.
Prvi poziv upu}en wemu je bio krajem septembra, ali je on rekao da ima po-
sla i dogovor je bio da se ~ujemo u subotu 2. oktobra.
Po{to smo se toga dana, dakle 2. oktobra 1999, ~uli telefonom, a
znam da je taj dan bila subota, rekao mi je da doteram svoja kola kod wega
i, po{to imam tasta i ta{tu u Batajnici, ja porodicu tamo odvezem a La-
zaru kola ostavim u Novoj Pazovi. Po{to sam mu odvezao kola, poàlio
mi se da ima posla i da je farbao kamion. Do tog razgovora je do{lo tako
{to sam mu se ja izvinuo {to ga za ta moja kola stalno zovem, pa mi je on
objasnio da ga o~i peku zbog farbawa tog kamiona. Nije pomiwao koji je
kamion u pitawu, gde ga farba i u koju boju. Nisam imao saznawe da je on
ranije farbao motorna vozila. Po{to su ga o~i pekle i bio je umoran, vo-
zilo sam ostavio kod wega i sutradan sam ga pozvao, negde oko 17 ~asova, pa
mi je rekao da do|em i preuzmem vozilo. Ja sam tog dana bio u Pan~evu i
do{ao sam u Novu Pazovu elektromotornim vozom negde iza 20 ~asova.
Na{li smo se na @elezni~koj stanici. îm sam ga video, shvatio sam da
je neraspoloèn, napet, nervozan. Ja sam to i rekao, a on je meni samo od-
govorio: „Ne pitaj ni{ta, ~u}e{”. Daqe na ovome nisam insistirao. U to
vreme sam saznao da je tog dana bila saobra}ajna nezgoda na Ibarskoj ma-
gistrali i, zbog takve wegove reakcije i psihi~kog stawa, upitao sam ga:
„Da nije to kamion koji si farbao?” Jednostavno, povezao sam. Me|utim,
on je samo }utao i ja sam posle toga oti{ao ku}i.
Nakon ovoga, u decembru sam oti{ao do svoje jedinice u Lipovicu,
da bih sa na~elnikom centra razgovarao o svom statusu, da mu se javim, a
414
odneo sam i doznake. Tada nikakvog razgovora o kamionu nije bilo, niti
je neko pomiwao udes na Magistrali.
Posle pola godine od kriti~nog doga|aja, slu~ajno sam negde u gra-
du sreo Lazara Kova~evi}a. Imaju}i u vidu sve {to se pri~alo o toj ne-
sre}i na Ibarskoj magistrali i moje prethodno vi|ewe sa Lazarom na è-
lezni~koj stanici u Novoj Pazovi, pitao sam ga, otvoreno, ko je vozio ka-
mion. Nije hteo ni{ta da mi kaè, onda sam mu rekao da sam ja ~uo za sve
to, da je voza~ navodno lice po nadimku „Glavowa”, a to je momak iz na{e
jedinice Ili} Nenad. Tako|e sam pitao Lazara: „Da nisi farbao i drugi
kamion?” To je kamion, koji su, prethodno, prepoznavali na uvi|aju u na-
{em centru u Lipovici istra`ni sudija, javni tuìlac i sa wima je bio
neki vulkanizer Zoran. Na to mi je Lazar samo odgovorio ne{to u smislu
toga da pustim to: „Znam ja da je stari Lazica zaduèn za sve da radi”. Ne
mogu sada ta~no da se setim od re~i do re~i {ta mi je gvorio. Ina~e, i ka-
da sam bio u na{em centru u decembru 1999, a i posle, kada sam po~eo da
radim, nisam video nikakav kamion. Jednostavno, u okviru Centra posto-
ji poseban parking za ta na{a vozila koja nemaju veze sa kancelarijskim
delom gde ja radim, a moje radno mesto i nema veze sa voznim parkom, sem
~iste administarcije.
Da budem konkretan, kada sam pri tom susretu rekao Lazaru za voza-
~a, meni je to prethodno u jednom slu~ajnom susretu rekao Milorad Budi-
mir koji je, ina~e, na~elnik veze posebnih namena Druge uprave Resora DB,
a znam da je u decmbru 2000. oti{ao u penziju.
Posle ovoga, negde sredinom februara ove godine, sa mnom su obavi-
li razgovor operativci DB Beograd.
Sinobad Nenada poznajem negde od 1995-1996. godine. Tako|e, radi u
na{oj jedinici u Lipovici i pozanjem ga od kada je po~eo da radi kod nas,
gde je do{ao posle pada Krajine, iz Knina. Radi kao voza~ svih motornih
vozila, jer je voza~ profesionalac. Koliko znam, u vreme kada je do{lo do
nesre}e na Ibarskoj magistrali mewao je i deùrnog dispe~era u voznom
parku, po{to mi u to vreme deùrnog dispe~era nismo imali zbog toga {to
ovo radno mesto zvani~no nije bilo popuweno. Naime, na~elnik na{eg cen-
tra nare|uje ko }e u voznom parku da bude deùrni dispe~er, a to je po pra-
vilu neko od voza~a. Lice koje radi kao deùrni dispe~er pi{e putni na-
log za slu`beni put, popuwava podatke za vozilo i voza~a i taj putni na-
log potpisuje na~elnik. Bez urednog putnog naloga, obezbe|ewe na{eg cen-
tra ne pu{ta nijedno vozilo van kruga. Znam da je na~elnik o tome izuzet-
no vodio ra~una. Za svaki izlazak vozila iz kruga putni nalog je morao da
se sa~ini, pa je tako morao da se sa~ini putni nalog i za relaciju od na-
{eg voznog parka u Lipovici do Bawice. Obezbe|ewe ima i svog komandi-
ra, a to je Simonovi} Slavko. Obezbe|ewe vodi dnevnik evidencije, a to je
415
kwiga u koju se upisuje svaki ulazak i izlazak vozila, voza~ koji upravqa
vozilom u vreme ulaska odnosno izlaska, registarske tablice vozila. Na
putnom nalogu mora da bude nazna~ena kilometraà vozila, kada vozilo
izlazi. Izuzetno je bilo mogu}e da vozilo iza|e bez putnog naloga, ali je to
moralo da bude po naredbi komandanta na{e jedinice Lukovi} Milorada,
s tim da je to nare|ewe prenosio ili na{em na~elniku ili komandiru obe-
zbe|ewa. To se u praksi jedino de{avalo kada je cela Jedinica kretala ra-
di izvr{ewa zadataka. Ja ne znam, ali ne verujem, da je postojala druga mo-
gu}nost da vozilo pojedina~no iza|e iz na{eg kruga bez putnog naloga, ali
bi bilo sigurno evidentirano to vozilo da je iza{lo. Za izuzetne situaci-
je, na{ na~elnik, kada nije tu, ostavio bi u jednoj koverti blanko potpisa-
ne putne naloge, ali i to se vrlo retko koristilo, a taj putni nalog je mo-
gao da uzme deùrni voza~, s tim da je morao da ima prethodnu saglasnost
da otvori koverat.
Pre mog bolovawa, odnosno povre|ivawa, radio sam kao komandir
odeqewa veze. Prakti~no sam odràvao telefonsku centralu i odràvao
vezu sa centrom u Kuli. [to se ti~e uspostavqawa telefonske veze sa na-
~elnikom na{eg centra, ta veza nije morala da se uspostavqa preko cen-
trale, po{to na~elnik ima specijalu kao i direktan broj. Ukoliko je re~
o uspostavqawu veze sa lokalima, u okviru na{eg centra, na{ centar ima
dva normalna civilna PTT broja. Pozivom tog broja, uspostavqa se veza
u na{oj centrali. Lice koje zove, ili se predstavi ili ne, dovoqno je da
traì odre|en lokal ili osobu i deùrni vezista mu uspostavqa vezu. Da-
kle, tu nikakve posebne procedure nema, radi se kao i u svakoj PTT cen-
trali, kao i u bilo kom drugom preduze}u.
Posle povratka sa bolovawa, a i sada, radim kao administrator.
Na~elnik na{eg centra u Lipovici je Niki} Aleksandar. Kod nas
radi i Milorad Iveki} kao voza~.
[to se ti~e mog razgovora sa Lazarom, on je bio onakav kakav sam ga
opisao. U tim razgovorima neko o{te}ewe on meni nije pomiwao.
Ne verujem da je bilo ko od voza~a i dispe~era mogao da izveze ka-
mion, a da za to ne znaju Niki} ili Simonovi}, na~elnik obezbe|ewa. [to
se ti~e pripreme vozila, Niki} Aleksandar je vrlo pedantan u svemu tom
i, kada od komandanta Lukovi}a dobije nalog za odre|eno vozilo da ga
pripremi, uvek je o tome on vodio brigu. Voza~ samoinicijativno, po pra-
vilu, nije smeo da vozilo izvozi radi otklawawa kvara, ve} je bio duàn
da kvar upi{e u kwigu kvara, koja se nalazila kod deùrnog dispe~era ili
obezbe|ewa, pa na osnovu toga na~elnik na{eg centra daje nalog za otkla-
wawe kvara. Taj nalog se daje mehani~arskoj radionici u okviru objekta,
radi trebovawa delova i sli~no.
416
[to se ti~e vulkanizerskih radova, mi u okviru Centra nemamo vul-
kanizersku radionicu, a po pravilu te kvarove smo otklawali u vulka-
nizerskoj radwi kod motela „[ari}”, mada, i u tim slu~ajevima, bi tre-
balo da vozilo iza|e sa putnim nalogom potpisanim od strane Niki}a”.
* * *
* *
*
Galovi} je 15. februara 2001. izjavio i ovo:

„Na moje uporno interesovawe ko je vozio kamion-ubicu, Lazar Ko-
va~evi} mi je rekao da je to „Glavowa”, odnosno Ili} Nenad, pripadnik
JSO”. Istra`ni sudija je ovo ignorisao u zapisniku.
MILORAD BUDIMIR:
(7. mart 2001.)
„Ja o kriti~nom doga|aju nemam neposredno saznawe. U vreme kada se

desio kriti~ni doga|aj, 3. oktobra 1999, radio sam u Drugoj upravi RDB.
Galovi} Nedeqka sam poznavao od ranije i dvadesetak dana posle kriti~-
nog doga|aja privatno smo se sreli. Znam da je u to vreme on bio na bolo-
vawu, trebao je da ide na neke preglede.
Znam da se u Lipovici nalazi na{ objekat koji predstavqa logisti-
ku slu`be, tu su radionice za opravku vozila i sli~no. U to vreme kada
smo se sreli, televizija, novine i uop{te sredstva informisawa su bruja-
la o kriti~nom doga|aju, ~itali smo i on i ja da, navodno, kamion koji je
prouzrokovao udes poti~e iz tog objekta u Lipovici i pri~ali smo o si-
tuaciji u na{oj slu`bi, ali uop{teno, pri ~emu smo do{li do zajedni~-
kog zakqu~ka da su i u wegovoj i u mojoj slu`bi uznemireni, poti{teni.
To je sve o ~emu smo razgovarali.
Me|utim, pre nepunih mesec dana, kod mene ku}i su do{li qudi iz
CR DB Beograd koji su me bukvalno izveli iz stana i priveli u svoje pro-
storije, zadràli su me 12 ~asova i po diktatu wihovom ja sam „dobro-
voqno” dao izjavu koju sam i potpisao.
U vezi ovoga, po{to sam pu{ten, ja sam se àlbom obratio ministru
unutra{wih poslova Srbije i ta moja àlba je primqena 21. februara u
Vladi Srbije”.
417
MILORAD IVEKI]:
(14. mart 2001.)
„Ja i ne znam {to sam danas pozvan. Bio sam ranije u Kninu u poseb-
noj jedinici policije i 1995, kada je do{lo do napada Hrvata na nas, na-
{a jedinica se povukla i ovde u Beogradu smo, kao jedinica, sme{teni u
Lipovici, i to tehni~ki deo, a sedi{te jedinice je bilo u ul. Kneza Mi-
lo{a, u Drugoj upravi Resora DB. Mi smo upu}eni u Knin, kao jedinica
RDB, i to posebna jedinica, s tim da sam se ja toj jedinici prikqu~io u
Kninu. Dakle, u toj jedinici nisam bio u Beogradu pre Knina. Ja sam u toj
jedinici bio voza~, a i sada sam u istoj jedinici voza~. U jedinici sam
negde od 1995. Imam B, C, E, D kategoriju.
Po povratku u Beograd, sa mojim delom jedinice sam sme{ten u Li-
povicu i kao voza~ sam i{ao na teren na Kosovo, vozio sam do Kule gde je
na{ centar i sli~no.
Se}am se da je na placu u Lipovici tokom 1999, a pre doga|aja na
Ibarskoj magistrali u kome je povre|en Vuk Dra{kovi} a neki qudi pogi-
nuli, bio sme{ten jedan kamion „Mercedes” sa 4 osovine, dve predwe i dve
zadwe, a bio je neke boje izme|u ùte i crvene, od prilike naranxaste bo-
je. Pre kriti~nog doga|aja, i ja sam taj kamion vozio i znam da volan ostva-
ruje prenos na obe predwe osovine, pa mi je bio lak{i za vo`wu zbog bo-
qih manevarskih osobina i rasporeda optere}ewa. Ne znam ta~no od kada
je taj kamion bio u na{oj bazi. U vreme kriti~nog doga|aja bio sam par
dana slobodan, a kada sam u ponedeqak do{ao na posao, niko u na{oj bazi
nije pomiwao Ibarsku magistralu i samu nezgodu. Video sam da je kamion,
15-20 dana pre udesa na Ibarskoj magistrali, bio prefarban u zeleno i
znam da ga je prefarbao Kova~evi}. Tako|e znam da je taj kamion, sem me-
ne, vozio jo{ Nenad Sinobad. Nikada nikoga nisam u~io da vozi taj kami-
on, a ne znam da li je Sinobad nekoga u~io. De{avalo se da kamion i ne
bude prethodno u krugu ako treba da ide na put, ali gde je konkretno i{ao
ne znam niti me je to interesovalo. U to vreme nam je Aleksandar Niki}
bio pretpostavqeni za bazu u Lipovici, a komandant na{e jedinice, a to
je Jedinica za specijalne operacije, bio je Legija, za koga znam da se zove
Milorad, a prezime mu ne znam. Legija je povremeno dolazio u na{u bazu
u Lipovicu, i pre a i posle doga|aja na Ibarskoj magistrali. Wega sam
vi|ao i na Institutu bezbednosti, jer su tamo sada kancelarije Druge up-
rave RDB, a to je u stvari na{a jedinica, i znam da je tamo na Bawici par-
king, ali se uglavnom tamo prakiraju kola koja voze na{i {efovi.
418
Povremeno nosim po{tu u Institut, to ~inim slu`benim kolima,
imam i uredno popuwen putni nalog koji potpisuje {ef, a to je sada Ga-
ri} Veqko, po{to je Niki} Aleksandar bolestan i u bolnici je. U pogle-
du ovih naloga, isti reìm je bio i ranijih godina, s tim da je 1999. nalo-
ge potpisivao Niki} Aleksandar. U svakom slu~aju, nalog je bio potre-
ban za svaki izlazak vozila iz kruga na{e baze u Lipovici, bez obzira na
relaciju.
U krugu baze nemamo vulkanizera, pa ukoliko ne moèmo sami da ot-
klonimo kvar to vozimo kod vulkanizera. Konkretno, nama te kvarove ot-
klawa vulkanizer ~iji je servis na Ibarskoj magistrali, kod motela „[a-
ri}”. Ja sam ponekad vozio kola kod tog vulkanizera. Bez putnog naloga
vozilo nije moglo da iza|e iz baze.
Ina~e, Sinobad Nenad je voza~ u na{oj jedinici i u vreme kriti~-
nog doga|aja je radio u bazi u Lipovici. Jedno vreme je bio dispe~er, i to,
koliko se se}am, za vreme bombardovawa, a neko vreme nakon doga|aja na
Ibarskoj magistrali Sinobad je preba~en da vozi Legiju, i on je i sada sa
wim i vozi ga. Legija je i sada nama komandant, ja sam ga video i uìvo,
to je jedan visok, crn momak.
Ne znam koliko je farbawe tog kamiona „Mercedes” trajalo, vaqda
jedan dan, ne znam ni odakle ta zelena boja, a ina~e sa Kova~evi}em sam u
dobrim odnosima, skupa radimo i dugo se znamo, nikada se nismo sva|a-
li, ali nismo ni pri~ali o tom kamionu. U okviru na{e baze nema, kao ni
u Kuli, farbarsko lakirerska slu`ba ni radionioca za to, ve} vozila
farbamo u „Loli”. Kada sam vozio taj kamion „Mercedes”, na wemu su bi-
le plave registarske tablice. Kamion koji je sada parkiran u bazi, tako-
|e, na sebi ima plave registarske tablice, ali se broja ne se}am. U kami-
onu se nalazi i kwiìca sa oznakom da je vozilo MUP-a i u kwiìcu se
upisuje potro{wa vozila, goriva, pre|ena kilometraà i relacija, s tim
da je ta kwiìca stalno u vozilu i kada nije na putu, a putni nalozi se
nakon putovawa vra}aju {efu. Ovaj drugi kamion se sada ne vozi, napoqu
je, na placu, ne se}am se kakve su sada registarske tablice na wemu.
Kod vulkanizera nikada nisam i{ao za rezervni to~ak, a Ili} Ne-
nada znam iz jedinice, s tim {to je on u borbenom delu jedinice. Kao i
svi iz na{e Jedinice, dolazio je u na{u bazu u Lipovici. Me|utim, ni-
kada nisam video da je dolazio da odveze neko vozilo iz baze. [to se ti-
~e kamiona „Mercedesa”, registarske tablice na wega se stavqaju preko
automata, tako da, u zavisnosti od potrebe, on moè da se vozi sa plavim
policijskim tablicama ili sa belim tablicama. Sva na{a vozila u bazi
imaju duple tablice, i plave i bele, izuzev terenskih vozila, a to su xi-
povi”.
419
MILORAD LUKOVI]-LEGIJA:
(11. april 2001.)
„Radim u MUP Srbije, u Resoru DB, od jula 1996. godine, a 1999. go-
dine bio sam komandant JSO – Jedinice za specijalne operacije.
O doga|aju na Ibarskoj magistrali sam ~uo tog dana preko sredstava
informisawa, negde popodne. Istog dana sam ~uo da je Vuk Dra{kovi}
tvrdio da je na wega poku{an atentat. O ovome u JSO nije bilo nikakvih
komentara, sve dok kasnije {tampa nije objavila da je navodno Resor DB
ume{an u taj doga|aj.
Ja poznajem okrivqenog Bujo{evi} Nenada. On je kapetan u mojoj je-
dinici i vo|a je antiteroristi~ke grupe, a okrivqeni Ili} Nenad je pri-
padnik te jedinice. Po prirodi posla boqe poznajem Bujo{evi}a koji je
kapetan u najelitnijoj grupi te jedinice. Sa Ili}em je mogu}e da sam se
sreo u na{em centru u Kuli. Nikad sa Bujo{evi}em nisam razgovarao o ni-
kakvom atentatu, a jo{ mawe mu davao instrukcije u tom pravcu.
U junu-julu mesecu 1999. godine bio sam sa Jedinicom na Kosovu, pred
kraj bombardovawa, u vreme obavqawa operacija, kada je bilo pred potpi-
sivawe primirja. Tada mi se obratio Radomir Markovi} i rekao da tre-
ba da se formira grupa qudi u Beogradu kao za{tita predsednika Milo-
{evi}a zbog mogu}eg desanta NATO snaga na tada{weg predsednika. Re-
kao mi je da odredim jaku grupu qudi i to {to pre da ih po{aqem u Beo-
grad, s tim da se stacioniraju negde u blizini Belog dvora, odnosno Uì-
~ke ulice. Tada su najsposobniji qudi bili u Tre}oj borbenoj grupi ko-
ju je vodio kapetan Bujo{evi}, koga sam odredio da ide za Beograd sa svo-
jom borbenom grupom i, koliko znam, smestili su se u blizini restorana
„[eher”. O tome sam obavestio Radomira Markovi}a, rekao mu da je ko-
mandant grupe Bujo{evi}, i sada se ne se}am, ali po prirodi stvari bi
trebalo da bude da je Bujo{evi} trebalo da se javio Radomiru Markovi}u
radi daqih uputstava.
Na{a celokupna jedinica sa Kosova se vratila po~etkom avgusta na
planinu Taru, jer je na{ centar u Kuli bio sru{en pa smo se do kraja av-
gusta sukcesivno vra}ali u centar u Kulu koji se popravqao. Sa Bujo{e-
vi}em sam se ~uo tri do ~etiri puta nedeqno – ~isto rutinski, da bih pro-
verio da li je sve u redu sa Jedinicom, ali ni jedanput mi Bujo{evi} nije
ni{ta rekao da je dobio neki poseban zadatak od Radomira Markovi}a.
Mislim da je Bujo{evi}eva grupa 3. oktobra 1999. godine jo{ uvek bila u
Beogradu.
420
[to se ti~e baze u Lipovici, ona se nalazi u sastavu na{e jedinice.
U kriti~no vreme komandir je bio Aleksandar Niki}. Baza ima tri seg-
menta – obezbe|ewe, vozni park i magacinsku slu`bu. Tu je i odeqewe ve-
ze. Ovi segmenti su po liniji vezani za na~elnike odeqewa i od wih dobi-
jaju zadatke. Na~elnici nisu bili u Lipovici, pa je Aleksandar Niki}
kao komandir bio zaduèn za rad, red i disciplinu u Centru.”
Na posebna pitawa javnog tuìoca izjavquje:
„Na~elnik segmenta voznog parka je Radi} Dragi{a, kapetan sa se-
di{tem u Centru u Kuli. Major Krsmanovi} Dragoslav je moj pomo}nik
za logistiku, po{to jedinica ima svoj operativni i logisti~ki deo.
U bazi u Lipovici – u voznom parku, naredbe je mogao da izdaje ma-
jor Krsmanovi}, Dragi{a Radi}, poru~nik Veqko Gari}, zatim komandir
obezbe|ewa Aleksandar Niki} ili deùrni dispe~er, ako je re~ o vikendu.
Naravno, ja sam imao ovla{}ewa, kao i Radomir Markovi}, ako se pret-
hodno predstavim.
[to se ti~e voznog parka, ja sam uglavnom imao uvid u globalno sta-
we i znam da je u kriti~no vreme, zajedno u Kuli i Lipovici, bilo negde
oko 20 kamiona marke „Mercedes”, ali se pojedina~no u tipove tih vozila
nisam upu{tao, pa znam da je u to vreme bio „Mercedes” 3535 ~etvorooso-
vinac. Opravke i farbawe vozila vr{eni su uz saznawe majora Krsmano-
vi}a, i ponekad je on mene upoznavao, ali samo ako su bile velike havari-
je na vozilima, odnosno ako je {teta bila ve}a od 30.000 dinara. Sitnije
opravke su vr{ene preko Radi}a i Gari}a ~esto u sopstvenoj reìji, da bi
pro{li jeftinije. Ina~e, poznajem Lazara Kova~evi}a radnika baze, ali
on mi nikada nije traìo sredstva za farbawe vozila. Bio sam prisutan
kada su, nekoliko dana posle doga|aja na Ibarskoj magistrali, dva radni-
ka MUP-a vr{ila pregled kamiona u Lipovici. To mi je javio Niki}, pa
sam ja do{ao u Lipovicu. Nakon toga je Niki} dao nalog da se jedan ka-
mion izveze iz hangara. Taj kamion je bio tamnozelene boje.
Ja ne znam da li je u okviru na{eg voznog parka u kriti~nom perio-
du postojalo putni~ko vozilo marke „Golf 2” trule vi{we boje, uostalom
to je podatak koji moè slu`beno da se proveri. Ina~e, 2. i 3. oktobra 1999.
nisam imao nikakav kontakt ni fizi~ki ni telefonom sa Radomirom Mar-
kovi}em, niti pak sa Radowi}em. To su bili neradni dani.
Za ume{anost pripadnika JSO u kriti~ni doga|aj na Ibarskoj ma-
gistrali saznao sam pre 40 do 45 dana i to od pretpostavqenih, kada je re-
~eno da }e u okviru na{e jedinice da se sprovede interna istraga. Vladi-
mir \urica je moj pomo}nik za obave{tajne i kontraobave{tajne bezbed-
nosne poslove.
To je sve {to imam da izjavim”.
421
MILORAD BRACANOVI]:
(9. jul 2001.)
„Ja o kriti~nom doga|aju ne znam ni{ta. Od 1979. sam zaposlen u Re-

soru DB, a u oktobru 1999. sam radio kao na~elnik za bezbednost Jedinice
za specijalne operacije. U okviru mog posla bilo je prikupqawe obave-
{tewa i informacija o naoruàwu, brojnom sastavu, rasporedu i sli~no,
teroristi~kih jedinica protiv kojih je postupala JSO. Komandant te je-
dinice je bio Milorad Lukovi}, ali on nije bio meni nadre|en, ve} je od
mene, kao odgovornog lica, Jedinica samo dobijala obave{tewa u vezi ope-
rativnih dejstava. Ja sam odgovarao za svoj rad na~elniku Resora DB Ra-
domiru Markovi}u.
[to se ti~e kriti~nog doga|aja, ne znam ni{ta, po{to, ni pre a ni
posle tog doga|aja, nisam razgovarao ni sa na~elnikom RDB a ni sa koman-
dantom Lukovi}em. Oni od mene, u vezi ovog, nisu traìli nikakva obave-
{tewa, ni usmeno ni pismeno, a za sam doga|aj sam saznao iz {tampe i sa
televizije.
Znam da je Jedinica za specijalne operacije tokom marta, aprila, ma-
ja, pa do juna, boravila na Kosovu, a u junu 1999 je povu~ena na Taru. Tamo
se nalazila do po~etka jula. Nakon toga, deo Jedinice je razme{ten u cen-
tar u Kulu, deo u Beograd, ali taj organizacioni deo se mene nije mnogo ti-
cao. U svakom slu~aju, ja sam nakon prestanka ratnih dejstava jedno vreme
bio i na odmoru sa porodicom. Komandant Lukovi} je, u vreme kriti~nog
doga|aja, bio sa Jedinicom, ali ne znam gde se ta~no nalazio.
Jo{ jednom ponavqam da je moj posao bio vezan iskqu~ivo za obezbe-
|ewe bezbednosno logisti~ke podr{ke Jedinici, u slu~aju dejstava protiv
terorista. Nijednog trenutka, nikada meni nije bio pomenut Vuk Dra{ko-
vi} niti mi je ikada traèno i pomenuto prikupqawe obave{tewa u vezi
nekakvog, eventualnog, dejstva Jedinice na teritoriji grada Beograda.
Ja sam pro~itao natpis u listu „Borba” od 13. aprila 2001, pod na-
slovom „Ko je Bracanovi} iz DB”, pa izjavqujem da lice po nadimku „Ram-
bo” poznajem To je Nenad Bujo{evi}. Nenada Ili}a uop{te ne poznajem.
Kada kaèm da tog Ramba poznajem, poznajem ga po nadimku, a ne po liku, i
znam da je sa svojom jedinicom bio na Kosovu, znam ga kao izuzetnog borca
i dobrog stare{inu u Jedinici, a o wegovom eventualnom delovawu u Beo-
gradu ne znam ni{ta. Ja ne smem da se zakunem, ali dok sam povremeno vi|ao
momke iz JSO, znam da je jedan deo wih imao nekakve tetovaè po vratu, ali
ih poimenice ne znam, niti sam na to obra}ao neku posebnu pa`wu.
422
VEQKO GARI]:
(13. avgust 2001.)
„Neposredna saznawa o kriti~nom doga|aju nemam i sve {to znam o

tome vezano je za saznawa iz {tampe. Tokom 1999, radio sam u JSO na ad-
ministrativnim poslovima. Vodio sam platni spisak, overavao zdravstve-
ne kwiìce i sli~no, a nakon bombardovawa uop{te nisam bio sme{ten u
bazi u Lipovici. Od 1. marta 2000, postavqen sam za {efa automehani~ar-
ske radionice baze u Lipovici.
Po{to mi se predo~ava iskaz svedoka Lukovi} Milorada, da sam mo-
gao da izdajem naredbe u vezi kori{}ewa vozila u bazi u Lipovici, izjav-
qujem da sam takve naredbe mogao da izdajem od kada sam postavqen za {e-
fa automehani~arske radionice u Lipovici, dakle od 1. marta 2000, a pre
toga nikakva nare|ewa nisam mogao da izdajem, niti sam, kao radnik na
administrativnim poslovima, uop{te imao veze sa kori{}ewem vozila u
bazi u Lipovici.
DRAGI[A RADI]:
(13. avgust 2001.)
„Nemam neposredna saznawa o kriti~nom doga|aju. Naime, ja sam to-

kom 1999. godine radio u centru u Kuli, i bio sam {ef voznog parka. Me-
|utim, baza u Lipovici ima svog na~elnika koji je zaduèn za rad te baze.
U principu, u kriti~nom periodu je u na{em centru u Kuli, nakon bom-
bardovawa, uvedeno da vozila mogu da u|u i iza|u uz putni nalog, a kon-
trolu ulaska i izlaska vr{i slu`ba obezbe|ewa, koja ima svoju kwigu, s
tim da napomiwem da na~in vo|ewa te kwige i podaci iz we predstavqaju
tajnu. To je tajna u smislu toga da ja nemam ovla{}ewa da tu kwigu i{~i-
tavam, ve} to ~ine za to ovla{}ena lica.
U tom periodu, mi u centru u Kuli uop{te nismo imali aparate za
farbawe vozila. Zapravo, i sam objekat je bio sru{en za vreme bombardo-
vawa. Bazi u Kuli iz baze u Lipovici nije traèno da farbamo neko vozi-
lo. Poznato mi je da mi u na{em centru u Kuli nikada nismo imali teretna
vozila marke „Mercedes” ~etvoroosvince, a za bazu u Lipovici ne znam. U
centru u Kuli imamo teretna vozila marke „Mercedes”, i to jednu hladwa-
423
~u, dva tegqa~a i sli~no. Me|utim, to nisu ~etvorosovna vozila. To je sve
{to imam da izjavim”.
DRAGOSLAV KRSMANOVI]:
(13. avgust 2001.)
„Neposredna saznawa o kriti~nom doga|aju nemam. Sva saznawa u ve-

zi doga|aja na Ibarskoj magistrali imam iz sredstava javnog informisa-
wa. Radim u MUP-u Srbije, Resoru Dràvne bezbednosti, i u kriti~nom
periodu bio sam pomo}nik komandanta za logistiku u JSO, centar Kula.
Za vreme bombardovawa 1999. godine, centar Kule je bio razoren i
nakon prestanka bombardovawa sve aktivnosti su bile usmerene na sani-
rawe objekta, a na{i qudi su bili u to vreme stacionirani na terenu, ka-
ko bi nakon sanacije mogli da se vrate u Kulu. U Lipovici se nalazi na-
{a baza koja je malo bila zahva}ena ratnim dejstvima, pa su tamo sredstva
relativno brzo vra}ena, s tim da se u toj bazi nalazi mali broj qudi. Ta
baza radi i funkcioni{e kao i centar u Kuli. Po formaciji, ja sam orga-
nizaciono bio nadre|en odgovornim qudima u bazi u Lipovici, ali ne i
operativno. Sedi{te voznog parka je bilo u Kuli. Znam da je u kriti~nom
periodu bila velika frekvencija vozila koja su upravo radila na sanira-
wu Centra, prevoèwu gra|evinskog materijala, ra{~i{}avawu i sli~-
no. Me|utim, o spornom kamionu marke „Mercedes” ne znam ni{ta.
Ili} Nenada znam samo povr{no, ali Bujo{evi}a znam boqe i ~i-
ni mi se da je u kriti~nom periodu on bio u Beogradu, tamo je bio od ra-
nije, jer znam da je jedna na{a ekipa bila sme{tena u Institutu bezbedno-
sti na Bawici.
U mom radu nikada niko nije traìo da izvr{im neku protivzakoni-
tu radwu, a to nije ~inio ni na~elnik Resora Dràvne bezbednosti, u to
vreme Rade Markovi}. Ne bih mogao sada da se setim gde se Lukovi} nala-
zio u kriti~nom periodu. Ina~e, on je u to vreme bio komandant na{e jedi-
nice. Niki} Aleksandra poznajem. On je u kriti~nom periodu bio koman-
dir baze u Lipovici, ali on uop{te nije sa mnom kontaktirao u pogledu
operativnog funkcionisawa baze niti je posebno traìo nekakvu dozvolu
za izlazak ili ulazak vozila u bazu. To se odnosi na bilo koje vozilo.
Ne mogu da se setim koliko je u kriti~nom periodu teretnih vozila
marke „Mercedes” imao na{ vozni park. Sredstva su bila raspore|ena i
po vi{e baza, po celoj Srbiji. Ne znam koliko je vozni park imao ~etvo-
424
roosovinaca kamiona. Ina~e, ja sam imao ovla{}ewa da iz Kule izdajem
naredbe bazi u Lipovici, u pogledu organizacije ìvota i rada. U pogle-
du redovnih aktivnosti te baze, organizacija je bila ista kao i u centru u
Kuli, dakle stare{ina baze je za to bio odgovoran. Centar u Kuli je imao
servis, u kome su vr{ene mawe popravke vozila, ali ni{ta nije ra|eno u
smislu farbawa vozila, niti nekih ve}ih popravki. Te stvari su ra|ene u
ovla{}enim servisima i za takve aktivnosti sam i ja morao da traìm sa-
glasnost od na~elnika slu`be, ne zbog same prirode radova ve} zbog pro-
vere da li imamo materijalna sredstva za tako ne{to.
Lukovi} je bio komandant Jedinice. Zvani~no sedi{te Jedinice je u
Kuli, ali u kriti~nom periodu jedan deo Jedinice je bio i na Institutu
za bezbednost, delovi Jedinice su bili po bazama u Srbiji, a komandant je,
prakti~no, obilazio sve delove jedinica i on nije imao neko fiksno sedi-
{te, bio je svuda tamo gde su i delovi na{e jedinice.
Lazara Kova~evi}a znam, ali on je retko dolazio u centar u Kuli, po-
{to je radio u bazi u Lipovici. On je po struci mehani~ar i nikada od me-
ne nije traìo da se farba neki kamion, niti smo mi uop{te imali u cen-
tru aparate za farbawe.
U principu, rad i izlazak vozila, kako iz centra u Kuli, tako i iz
baze u Lipovici, se vr{i izdavawem putnog naloga. Me|utim, posle bom-
bardovawa su bile pove}ane aktivnosti oko sanirawa objekata i Jedini-
ce, pa je ponekad i bez putnog naloga vozilo izlazilo, a uz to postoje i sva-
kodnevne aktivnosti, kao {to su dovoèwe hleba, odno{ewe |ubreta i sve
uobi~ajene aktivnosti vezane za rad svake jedinice. Kontrolu putnog na-
loga vr{i deùrni na kapiji, dakle slu`ba obezbe|ewa, koja postoji i u
centru u Kuli, a tako|e i u bazi u Lipovici. Dispe~erska slu`ba se nala-
zi samo u centru u Kuli, a ne u Lipovici, po{to je u Lipovici ipak samo
baza. Naredbu za upotrebu bilo kog slu`benog vozila hijerarhijski je mo-
glo izdati svako ovla{}eno lice, od komandanta pa do niìh komandnih
kadrova, a mogao je i na~elnik Resora, Rade Markovi}, ali to ve} ne bi bi-
lo uobi~ajeno. Meni ni{ta sumwivo u vezi kamiona, koji je u~estvovao u
doga|aju na Ibarskoj magistrali, nije bilo niti se taj kamion u po~etku
kod nas nalazio.
Ina~e, na{a jedinica ima zvani~na obele`ja koja se nalaze na ruka-
vima uniforme kao i na kapiji, a znam da u Jedinici ima qudi koji nose
razne tetovaè. Nikakva posebna obele`ja Jedinica nema. Nisam prista-
lica tetovaè, a po{to mi se predo~ava nacrtana oznaka od strane No-
vakovi} Svetozara, ne mogu posebno o tome da se izjasnim, jer te tetovaè
nisam zagledao. Me|utim, pogotovo kada do|e letwe vreme, vidim da ima
dosta qudi u Jedinici koji nose razne tetovaè”.
425
Na posebno pitawe javnog tuìoca svedok izjavquje:
„Znam da je i tada{wi komandant Legija, dakle Lukovi} Milorad,
istetoviran, on nosi dosta tetovaà, prakti~no je sav {aren i ne znam po-
sebno koje su boje te tetovaè. [to se ti~e ovih tetovaà, znam da ih no-
se i qudi koji se nalaze u na{em rezervnom sastavu.
To je sve {to imam da izjavim”.
VLADIMIR \URICA:
(13. avgust 2001.)
„Neposredna saznawa o kriti~nom doga|aju nemam. U to vreme radio

sam u CRDB Beograd, a negde u martu 2000. godine pre{ao sam u JSO i moj
posao je bio vezan za Bracanovi}a, koji je bio pomo}nik komandanta za
bezbednost. Na to mesto pomo}nika sam postavqen negde sredinom febru-
ara 2001. i poslove sam obavqao do kraja maja 2001. godine, a potom sam
preba~en na druge poslove u okviru Resora.
Ili} Nenada poimeni~no nisam znao, a Bujo{evi}a sam znao po na-
dimku „Rambo”. Sa wima sam, po nalogu na~elnika Resora Dràvne bez-
bednosti i wegovog zamenika, obavio informativni razgovor i uzeo sam
im izjave u vezi kriti~nog doga|aja, a tako|e sam na isti na~in postupio
i u odnosu na Sinobad Nenada. Te izjave su oni najpre pisali, a potom su
iskucane, s tim {to napomiwem da nad wima ni u jednom trenutku nije
primewen nikakav vid prinude. Po uzimawu izjava, iste sam dostavio
ovla{}enim licima koja su mi i dala zadatak da izjave uzmem.
U vezi uzimawa ovih izjava, nikakav kontakt nisam imao sa tada{-
wim komandantom JSO, jer funkcionalno sam vezan direktno za na~elni-
ka RDB. To je sve {to imam da izjavim”.
* * *
* *
*
Da je jedan iz konvoja ubica imao istetoviranu ruù na desnoj stra-

ni vrata, prvi je posvedo~io saobra}ajni policajac Svetozar Novakovi}
jo{ pred istra`nim sudijom u Lazarevcu. Tada, on se pozvao i na jo{ dvo-
jicu o~evidaca: svog kolegu Qubi}a i izbeglicu @eqka. Imena prvog i
prezimena drugog nije mogao da se seti.
426
Obojica su, tri meseca kasnije, svedo~ila pred istra`nim sudijom
Okru`nog suda u Beogradu i potvrdili sve {to je Svetozar Novakovi} re-
kao u vreme kada se nisu znali neposredni izvr{ioci zlo~ina i kada je Ra-
domir Markovi} jo{ bio {ef DB Srbije.
MIROSLAV QUBI]:
(28. februar 2001.)
„Ja nemam neposredno saznawe o kriti~nom doga|aju. Kolega Novako-

vi} i ja smo kriti~nom prilikom bili u auto patroli. Novakovi} je bio
vo|a patrole, smena nam je tog dana 3. 10. 1999. god. bila od 6 do 14 ~asova.
Na{ reon kontrole je Ibarska magistrala od @arkova do skretawa za Vaqe-
vo. Me|utim, odmah na po~etku smo obave{teni da je u Stepojevcu do{lo do
neke mawe saobra}ajne nezgode pa smo upu}eni tamo na intervenciju. Pri
dolasku na lice mesta videli smo da je za saobra}ajnu nezgodu krivo lice
koje ima status izbeglice zbog ~ega to lice je trebalo da bude privedeno
deùrnom gradskom sudiji za prekr{aje. Zavr{avali smo zapisnik o uvi|a-
ju, znam da sam u jednom trenutku oti{ao do autobuskog stajali{ta na Ibar-
skoj magistrali od Beograda posmatrano sa desne strane i zaustavio sam
jedno vozilo marke „Golf 3” neke tamnije boje, ~ini mi se crne. Se}am se da
je to vozilo imalo oznake Vaqeva. U to vreme je bio aktuelan prenos vozi-
la do 4 godine starosti, taj voza~ mi je rekao da je upravo vozilo iz Nema~-
ke uvezao i privatno sam ga pitao koliko ga je to ko{talo. Me|utim, u tom
trenutku pored mene se zaustavio kolega Novakovi} koji je bio u patrol-
nim kolima a pozadi je sedeo i onaj izbeglica. Kolega mi je rekao: „Sedaj u
auto, idemo”. Rekao je i da mu je pobegao neki kamion, pa sam ja seo na me-
sto suvoza~a i krenuli smo u pravcu ka â~ku. Tokom vo`we ne{to je po-
miwao „oni mene zadràvaju”. U svakom slu~aju ja nisam ispred sebe video
nikakav kamion ali sam u jednom trenutku primetio da iza nas ide jedno
vozilo koje nam je ablendovalo a to je bio neki „Audi” ili „BMW” crne
ili teget boje. Ja sam na ovo skrenuo pa`wu kolegi Novakovi}u, ali on je
nastavio da juri onaj kamion i kada smo do{li u Velike Crqene na mestu
gde se sa Ibarske magistrale odvaja put za kopove, popeli smo se na jedan
nadvo`wak i ispred nas na duèm pravcu Ibarske magistrale nigde nije
bilo kamiona. Kolega je stao jer sam mu rekao da nema vi{e svrhe da daqe
jurimo nego da se vratimo u Beograd. Me|utim, zaustavilo se i ono vozilo
koje nam je ablendovalo. Novakovi} je iza{ao iz kola, a iz onih kola je iza-
427
{ao neki ~ovek i bio je crn tip kratke kose, ili sme|e tako ne{to, i ne-
kako su se sreli on i Novakovi}. ûo sam izme|u wih neku raspravu, psov-
ke pa sam i ja iza{ao ali ih nisam razdvajao, ~uo sam Novakovi}a kako go-
vori: „Ma pokaì mi slu`benu kad si kolega, {to odugovla~i{”, a onaj
tip je rekao: „Kako se ti zove{?”. Tada sam ja rekao Novakovi}u da preki-
ne sa raspravom, vratili se u patrolna kola i krenuli za Beograd sa onim
licem koje smo trebali da odvezemo za Beograd.
Nakon toga smo krenuli u @arkovo radi kontrole saobra}aja ali ka-
da smo do{li u @arkovo dobili smo, ~ini mi se preko ure|aja, obave{te-
we da se u reonu Lazarevca desila saobra}ajna nezgoda, da ima povre|enih
a mogu}e i mrtvih lica. Upu}eni smo tamo na lice mesta, usput smo sazna-
li da je me|u u~esnicima i Vuk Dra{kovi}. âk nam je re~eno da je on izgle-
da podlegao, sada se ne se}am da li je ta informacija do{la preko ure|aja
ili nam je preko mob. telefona javqeno. Kada smo do{li na lice mesta bi-
lo je dosta policije, bili su i vatrogasci, a bilo je puno i naroda iz ko-
la jer je saobra}aj bio zaustavqen. Tamo na licu mesta sam video kamion
koji je u~estvovao u nezgodi. Ispod wega je bio podvu~en „BMW”, izgoreo
je i taj „BMW” i kabina kamiona, a pored puta sam video i kola marke
„Audi” koja su tako|e u~estvovala u nezgodi. Tada nam je, ~ini mi se da je
komandir saobra}ajne policije u Lazarevcu, rekao da se vratimo i iz
pravca Beograda saobra}aj preusmerimo preko Lazarevca, {to smo mi i
u~inili i tu smo ostali do kraja smene. Kada je druga smena patrolnim ko-
lima do{la mi smo se vratili u bazu. Po{to smo do{li u bazu izve{taj o
radu tog dana je pisao Novakovi}.
[to se ti~e zapisnika o uvi|aju povodom lak{e saobra}ajne nezgo-
de u Stepojevcu tog jutra, ja sam taj zapisnik sa~inio, ali to je tipski za-
pisnik mawe-vi{e samo sa podacima u~esnika. Ne mogu da se setim u koli-
ko sati smo kolega i ja po~eli da jurimo onaj kamion ali znam da je bilo
jutro, u svakom slu~aju iza 7 sati. Po{to smo stali na nadvo`wak u Veli-
kim Crqenima, kada je do{lo do rasprave Novakovi}a i onog ~oveka iz
kola koja su nam prethodno ablendovala, ja sam od wih dvojice bio udaqen
oko 5 metara. Taj momak {to se sva|ao sa Novakovi}em, a koji je i vozio
kola, video sam da na vratu sa desne strane ima ne{to istetovirano, crve-
ne boje, meni je li~ilo kao ruà. Na sebi je imao ko`nu jaknu. Drugi momak
iz tih kola, suvoza~, samo je stajao kod kola, kod vrata. Ja ne znam kolika
je razdaqina izme|u benzinske pumpe u @arkovu i Velikih Crqena, nika-
da nisam merio tu kilometraù. Znam da je kriti~nom prilikom bilo sun-
~ano vreme a temperatura negde 15 do 20 stepeni. Kada sam pitao kolegu
Novakovi}a: „Je l’ to taj kamion?”, ne znam da li je on ne{to odgovorio.
Ina~e taj momak kome sam video tetovaù na vratu je bio tamnokos,
mogu}e sme|. To je sve {to imam da izjavim”.
428
@EQKO VUKAS:
(4. april 2001.)
„Ja nemam neposredno saznawe o kriti~nom doga|aju. Naime, toga da-

na u rano jutro vozio sam kola „Lada 1600”, i negde oko 5 sati ujutru sam
imao saobra}ajni udes mojom krivicom. „Lada” je bila sa beogradskim ta-
blicama ali se nije vodila na moje ime po{to mi je poznanik dao da je ko-
ristim. U vezi te nezgode intervenisala je saobra}ajna kontrola, a po{to
sam tada imao samo izbegli~ku legitimaciju kod sebe, meni su saobra}aj-
ci rekli da moraju da me odvezu za Beograd da izjavu dam deùrnom sudiji
za prekr{aje. Kola sam ostavio na licu mesta i seo sam u patrolno vozilo
na zadwe sedi{te. Sve ovo se de{avalo u jednoj raskrsnici u Stepojevcu
na Ibarskoj magistrali. Ti policajci su seli u kola, s tim da su kola bi-
la okrenuta u pravcu Beograda, kada je voza~ primetio da u susret dolazi
jedan kamion koji nije imao registarske tablice. Tada je bilo negde oko
osam sati pre podne, mo`da malo pre, i voza~ je iza{ao iz patrolnih ko-
la i mahnuo je rukom voza~u kamiona da stane. Ja taj kamion nisam video,
a da nema tablicu samo sam ~uo iz komentara tog voza~a. U stvari, ja sam
sedeo u patrolnim kolima i razmi{qao sam o mom slu~aju pa jednostavno
i nisam obratio pa`wu na taj kamion.
Posle od prilike minut-dva video sam da se taj policajac vra}a ka
kolima, a primetio sam kada je bio 20 metara od patrolnih kola, i da je u
jednom trenutku neodre|eno podigao ruku kao da ne{to pokazuje i tada sam
video da je u stvari pokazivao ka jednom terenskom vozilu marke „Lada
niva” koje je stajalo na Ibarskoj magistrali okrenuto u pravcu Lazarevca.
To terensko vozilo je bilo, ja mislim, bele boje a nisam video da li je u
vozilu bilo nekih lica. U svakom slu~aju voza~ je u{ao u kola i rekao je:
„Ovaj kamion pobeè”. Nakon toga je upalio motor, okrenuo se ka Lazarev-
cu i krenuo Ibarskom magistralom. Me|utim, ispred nas na putu nije bi-
lo nikakvog kamiona, a taj voza~ je prokomentarisao: „Pa kuda pobeè, ka-
ko je mogao da pobegne”. Ina~e sa te pozicije gde smo sada ve} bili put je
dosta pregledan i to kako Ibarska magistrala tako i popre~ni putevi.
Znam da je dosta brzo vozio i posle pet-{est kilometara zaustavili smo se
na raskrsnici. Nekih komentara u me|uvremenu vi{e nije bilo.
Ja se ne se}am da li je bilo nekih komentara pre nego {to je kola za-
ustavio, ali znam da, po{to su stali, iz kola je iza{ao voza~ na put a su-
voza~ je tako|e iza{ao i ostao kod predwih desnih vrata patrolnih kola.
Pre nego {to su iza{li iz kola voza~ je ugasio motor i po{to su iza{li
ja sam u jednom trenutku ~uo po zvuku da se iza patrolnih kola zaustavqa-
429
ju neka druga kola. Tada sam se okrenuo i video da je iza nas zaustavqena
jedna bela „Lada niva”, ista onakva kakvu sam video i prethodno u Stepo-
jevcu kada je voza~ patrole rukom pokazao ka woj. Od prilike ta „Niva”
je stala iza nas oko desetak metara, a u tom trenutku je jedan ~ovek prila-
zio ovom voza~u patrolnih kola tako da su se sreli na dva-tri metara od
patrolnih kola. Meni se ~ini da je jo{ neko sedeo u „Ladi nivi” ali u to
nisam siguran, a ne bih mogao da opi{em ni tog ~oveka {to je pri{ao vo-
za~u patrolnih kola po{to sam sve ovo posmatrao sa zadweg sedi{ta pa-
trolnih kola i vidik mi je bio pomalo zaklowen.
ûo sam da se izme|u voza~a patrolnih kola i onog drugog ~oveka vo-
di neki glasni razgovor, po gestikulaciji je izgledalo kao da se sva|aju.
Znam da sam ~uo da je voza~ patrolnih kola onog drugog ~oveka pitao: „Ko
si ti da me zaustavqa{?”, a onaj drugi je govorio: „Polako, ~ove~e”. To je
ponovio nekoliko puta govore}i voza~u patrolnih kola, a on je insistirao
da mu da isprave. Video sam da je taj drugi iz unutra{weg xepa jakne koju
je imao na sebi izvadio ne{to, pretpostavqam li~nu kartu ili legitima-
ciju, to nisam video, ali sam ~uo da je voza~ patrolnih kola rekao: „To da-
nas moè svako da ima”. Jo{ jedno kra}e vreme je potrajala wihova sva|a,
bilo je tu i me|usobnih psovki, i onda je voza~ patrolnih kola se vratio,
seo u patrolna kola, pa smo se okrenuli i onda su me odvezli policajci u
Beograd. U trenutku kada smo se mi okrenuli i krenuli ka Beogradu „Lada
niva” je i daqe bila na istom mestu ali sad ne mogu da tvrdim da li je ve}
krenula ili ne. Do Beograda policajci su prvo razgovarali u vezi te sva|e
koju je voza~ patrolnih kola imao sa onim drugim ~ovekom, a onda su, po{to
se voza~ smirio, razgovarali o tome gde je taj kamion mogao da nestane”.
* * *
* *
*
U decembru 2001, odmah nakon {to je, po zahtevu advokata Dragoqu-

ba Todorovi}a, kao punomo}nika porodica ubijenih, pokrenuta istraga
protiv komandanta JSO Milorada Lukovi}a-Legije, kao operativnog or-
ganizatora masakra na Magistrali, policajac Svetozar Novakovi} je te-
{ko povre|en, u saobra}ajnoj nesre}i u Sur~inu. „Naleteo” je na – autobus.
Povrede su bile toliko te{ke, sa prelomima i povredama unutra{wih or-
gana, da nije mogao da svedo~i u postupku protiv ubice sa ruòm na vratu.
Istovremeno, mnogi pripadnici JSO dobili su nalog da tetoviraju
ruù na desnoj strani vrata.
Kamion-ubica i kamion-dvojnik. Ruà-ubica i ruè-dvojnici.
430
431
432
CARINA U SLU@BI DB I JSO
(Dodela kamiona-ubice i kamiona-dvojnika)
Tokom istrage i su|ewa, materijalnim dokazima, otkrivawem falsi-

fikovanih dokumenata, iskazima svedoka i priznawem tada{weg general-
nog direktora Savezne uprave carina (SUC), Mihaqa Kertesa, potvr|eno
je sve {to je Pravno-ekspertski tim SPO tvrdio posle zlo~ina na Magi-
strali.
Kamion-ubicu Slu`bi DB Srbije, odnosno Jedinici za specijalne
operacije, dodelio je Mihaq Kertes, 2. septembra 1998. godine.
Odmah po ~etvorostrukom ubistvu, na zahtev {efa DB Radomira Mar-
kovi}a, Kertes ~ini svoju seriju falsifikata. Najpre, nare|uje da se „uklo-
ni” re{ewe od 2. septembra 1998. U kwizi SUC-a, zvanoj „kontrolnik”,
bri{e se belilom „primalac MUP Srbije” i preko toga upisuje „EPS”.
Potom, izdaje novo re{ewe, sa vlastitim potpisom, da je kamion-ubicu, 2.
septembra 1998, dodelio EPS-u, rudniku Bela}evac na Kosovu. Iza toga,
Kertes izdaje i re{ewe po kome je, ispred rudnika Bela}evac, kamion pre-
uzeo i na Kosovo odvezao „D. Prodanovi}”.
Sve ove falsifikate trebalo je da potpi{e i Petar Raji}, na~elnik
SUC-a za dodelu vozila, ali on to odbija. Zbog toga, 21. novembra 1999, gu-
bi ìvot u „saobra}ajnoj nesre}i” na – Ibarskoj magistrali.
Kada je Raji} uklowen, Kertes ispod svojih krivotvorenih re{ewa
potpisuje mrtvog ~oveka. On potpisuje i „D. Prodanovi}a”, tako|e pokoj-
nika, smrtno rawenog od albanskih terorista ba{ u vreme kada Mihaq
Kertes i DB proizvode re{ewe po kome je Prodanovi} (Desimir) odvezao
kamion-ubicu na Kosovo. Ne samo da je „potpisnik” bio u grobu, nego on
za ìvota nije umeo ni da vozi.
Posle svega, Mihaq Kertes, ponovo, na zahtev Radomira Markovi-
}a, u decembru 1999, Legijinoj jedinici isporu~uje kamion-dvojnik, tako-
|e „Mercedes” 35-35. U bazi JSO, u Lipovici, farbaju ga u zeleno i pred-
stavqaju kao kamion koji je Legijin voza~, Nenad Sinobad, 2. oktobra 1999,
dan uo~i zlo~ina, opravqao u vulkanizersko-limarskoj radwi „\ur|evo”.
433
U falsifikovanom re{ewu Mihaqa Kertesa pisalo je da je taj kamion do-
deqen MUP-u Srbije jo{ 16. aprila 1998. godine.
Ovakva krivotvorewa mogao je da smisli samo satanski um razbojni-
ka iz DB Srbije i wenog eskadrona smrti, ~iji je sastavni deo bila i Sa-
vezna uprava carina predvo|ena oficirom DB, Mihaqom Kertesom.
Verovali su da }e vladati ve~no i da mogu sve.
MIHAQ KERTES:
(6. mart 2001.)
„Ja sam, od 4. maja 1994. pa do 6. oktobra 2000, kada je do{lo do upa-

da u Saveznu upravu carina, bio na mestu direktora Savezne uprave cari-
na (SUC). Za to vreme, u okviru svojih ovla{}ewa sam podelio oko dve hi-
qade vozila. Preciznije, ta vozila sam dao na kori{}ewe, a to su bila vo-
zila koja su oduzeta u redovnom carinskom postupku pravosna`nim i ne-
pravosna`nim re{ewima, kao i nova vozila do kojih se dolazilo kupovi-
nom. Ta vozila raznih vrsta i tipova su ustupqena naj~e{}e Vojsci Jugo-
slavije, Ministarstvu unutra{wih poslova, a tako|e i ostalim organima.
Konkretno, u pogledu MUP-a, znam da im je dato na kori{}ewe vi{e sto-
tina vozila, i to od motora preko putni~kih vozila do kamiona…
Znam da su kod mene do{li pokojni Petar Raji} i Rajda Josip i re-
kli da su dobili zahtev od MUP-a da se vozilo, koje im je prethodno ustu-
pqeno, da na kori{}ewe EPS-u, i da se, s tim u vezi promeni re{ewe o to-
me kome se vozilo daje na kori{}ewe, pa sam ja dozvolio da se to i u~ini.
Znam da je u pitawu bio neki kamion…
Po{to mi se predo~ava iskaz svedoka Rajda Josipa, u pogledu onog
kamiona za kojeg je MUP traìo da se korisnik izmeni sa MUP-a na EPS
Kosovo, kod mene je zaista dolazio Rajda Josip, ali koliko znam sa wim je
bio i Petar Raji}. Oni su mi objasnili {ta je zahtev MUP-a i ja sam im
rekao da nemaju tu {ta da me pitaju kada to MUP zahteva ve} da to urade.
Po{to mi se predo~ava iskaz istog svedoka u pogledu onog drugog ka-
miona koji je traìo MUP, i to u vezi koga me je direktno telefonski zvao
Rade Markovi}, ja u vezi toga nisam davao Rajdi nikakve naloge ve} mom
voza~u i pratiocu, s tim da sam, dan ili dva pre toga, ve} rekao Rajdi i
Raji}u da se sa~ine uredna dokumenta, odnosno re{ewa”.
Na pitawa javnog tuìoca, svedok izjavquje: „U pogledu dodele vo-
zila na kori{}ewe, konkretno onog kamiona za koji je MUP traìo da se
434
korisnik sa MUP-a prebaci na EPS, to se i ranije ~inilo i, kada je u pi-
tawu policija ili Resor DB, to je ~iweno i bez zahteva onoga na koga se ko-
ri{}ewe vozila prebacuje. Uop{te, prilikom dodele vozila na kori{}e-
we, to u principu bez mene nije moglo da se ~ini. [to se ti~e onog kamio-
na koji je od mene telefonom traìo Rade Markovi}, on meni nije posta-
vio nikakav rok, jer je jednostavno znao da radimo dan za dan.”
MIHAQ KERTES:
(28. januar 2002.)
Svedo~i kao na zapisnicima iz istrage od 6. 03. 2001. godine i 30. 07.

2001. godine. S tim {to navodi da je okrivqeni Rade Markovi} zvao spe-
cijalnom vezom telefonom kada je traìo da mu se dostavi jedan kamion,
s tim {to sada navodi da mu je precizirao da mu je potreban kamion mar-
ke „Mercedes”…
Svedok odgovara da je sada siguran da mu je okrivqeni Markovi}
traìo kamion marke „Mercedes”, a to na osnovu, kako svedok kaè, „reka-
pitulacija svega {to se desilo”.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih da li se se}a koji je kamion
stvarno oteran na parking kod direkcije SUC-a, svedok izjavquje da je to
kamion marke „Mercedes”, a to su mu rekli i wegovi saradnici, jer je on
wima i rekao da kamion bude marke „Mercedes”, ali se ne se}a ni koji tip
ni bliè oznake „Mercedesa”.
Punomo}nici o{te}enih traè da se konstatuje da je svedok, kada mu
je predo~en iskaz iz istrage, obja{wavaju}i za{to danas svedo~i kao {to
svedo~i, izjavio i da je, koliko se se}a, i tada pomenuo da se radi o kami-
onu marke „Mercedes”, pa sud konstatuje da je svedok to stvarno rekao.
Na pitawe punomo}nika da li je uobi~ajeno da se na ovakav na~in do-
stavqaju vozila preko wegovog li~nog obezbe|ewa i voza~a, i da se ostav-
qaju kqu~evi ispod pepeqare pa svedok odgovara i jeste i nije uobi~aje-
no, de{avalo se to i ranije kada se radi za teritoriju grada Beograda.
Na slede}e pitawe punomo}nika o{te}enih da svedok mo`da ima
kakav dogovor sa sada{wim rukovodstvom Slu`be dràvne bezbednosti u
vezi sa svedo~ewem ovoga slu~aja, pa svedok izjavquje „kategori~ki tvrdim
da nemam nikakav dogovor, niti bih ja to kao ~ovek dozvolio”.
Branioci traè da se konstatuje da je svedok izjavio danas kako je pod
terapijom, pa da ga sud pita o kakvoj je terapiji re~, te svedok odgovara da
435
on ima {e}ernu bolest unazad pet godina i da je na to mislio, a svedok
isti~e da je svestan pitawa koja mu se postavqaju i svog odgovora.
Svedok obja{wava da redovno uzima lekove za ovu bolest „predijan”
i bromazepan” i to unazad pet godina.
Na pitawe branioca koliko je puta svedok davao iskaz da se radi o
kamionu marke „Mercedes” pa svedok izjavquje da je to uvek izjavqivao ka-
da je davao iskaz kod dràvnih organa i to tri puta kod organa SUP-a i
dva puta kod istra`nog sudije ovoga suda…”
JOSIP RAJDA:
(25. februar 2001.)
„Ja sam tokom 1999. godine radio u Saveznoj upravi carina na mestu
na~elnika odeqewa nabavke i predaje. Na to mesto me je doveo moj kum Mi-
haq Kertes. Poznato mi je da je 1999. do{lo do saobra}ajne nesre}e na Ibar-
skoj magistrali u kojoj je povre|en Vuk Dra{kovi}. To sam pro~itao u no-
vinama. Odmah posle toga, a znam iz novina da je nesre}a bila 3. oktobra
1999 godine, dakle 5. ili 6. oktobra do{ao je kod mene predve~e pokojni Ra-
ji} Petar. Naime, ja sam i radio i spavao u upravnoj zgradi. Raji} je radio
poslove na~elnika za krijum~arewe i po rangu je bio vi{i na~elnik od me-
ne. Nosio je neku ceduqu i pitao me je da li za neko MUP re{ewe, ~iji je
broj pisao na ceduqi, mogu pod istim brojem da dam drugo re{ewe. Pri to-
me je rekao da {ef sve zna, a to je bio direktor Kertes. Tom prilikom mi
je ostavio ceduqu, jer sam ja rekao da }u da proverim da li Kertes to zna.
Oti{ao sam kod Kertesa, koji je jo{ bio u zgradi, i kada sam mu rekao o ~e-
mu se radi Kertes mi je rekao da uradim sve kako Pera kaè. Ja sam se vra-
tio u kancelariju, iz arhive sam izvadio taj predmet koji mi je traìo Pe-
tar, pa sam ga odneo kod Petra da on proveri da li je to taj predmet. Petar
je proverio i, po{to je to bio taj predmet, usmeno mi je ponovo rekao da tre-
ba da se izmeni korisnik, jer je na original re{ewu kao korisnik bio ozna-
~en MUP, a na novom re{ewu, pod istim brojem, bi trebalo da pi{e EPS.
Na tom novom re{ewu bi trebalo da bude isti datum sa onog prvobitnog
re{ewa. Pitao je da li to moè da se u~ini, a ja sam rekao da moram da po-
zovem Radeta ]etkovi}a, koji je radio na izradi tih re{ewa putem kompju-
tera kao i na uno{ewu podataka o tome na kompjuteru, pa sam pozvao ]et-
kovi}a od ku}e da do|e.
Meni ova naredba za izradu novog re{ewa sa drugim podatkom o ko-
risniku vozila nije bila ~udna, jer smo to vi{e puta radili, ali mi je ~ud-
436
no bilo za{to se to radi uve~e posle radnog vremena. Kada je ]etkovi} do-
{ao, rekao sam mu {ta treba da se uradi, on je oti{ao u svoju kancelari-
ju i ubrzo se vratio i doneo mi i staro i novo re{ewe. Ja sam sve to odneo
Petru, dao sam mu ova re{ewa, a Petar je rekao da ide kod direktora i da
mu ta re{ewa trebaju za Lazarevac. Pospremio sam po kancelariji svoje
papire i, tako|e, oti{ao kod direktora na kafu, ali tamo o tome re{ewu
vi{e nismo razgovarali.
Tako|e se se}am da je, negde decembra 1999, mene pozvao Kertes, bilo
je to ve} posle radnog vremena, odnosno pozvao me je za vreme radnog vre-
mena i rekao da Slavko Radoj~i} Slavoqub do|e kod mene u kancelariju
posle radnog vremena, po{to treba da se na Sabirnom centru osposobi ne-
ki kamion „Mercedes” do uve~e. Banovi} \or|e se slu~ajno na{ao posle
radnog vremena sa Radoj~i}em i kada su do{li kod mene ja sam im preneo
naredbu. Meni Kertes nije rekao oznake vozila, ve} je samo rekao marku, da
je to vozilo „Mercedes”, kamion. Wih dvojica su oti{li od mene, ja sam
oti{ao u restoran, a negde oko 8-8,30 uve~e u restoran su do{li Radoj~i},
Banovi}, Ra{eta i Dragan, koji je tada bio voza~ Kertesov. Neko od wih je
rekao da je kamion osposobqen i da je sve u redu, ne znam ko je to rekao, i
o tome kamionu vi{e nije bilo nikakve pri~e. Ja taj kamion nisam video.
Napomiwem i to da, od kada sam ja si{ao u restoran pa do dolaska ove po-
menute ~etvorice, u me|uvremenu je si{ao i direktor Kertes, o tom kami-
onu nas dvojica nismo pri~ali, a kada su pomenuta ~etvorica do{li uve-
~e, Kertes je i daqe bio sa mnom, tako da nas je ukupno bilo {estorica.
Ja druge izmene u pogledu podataka u re{ewima nisam traìo od
]etkovi}a, kao ni od Radoj~i}a. Uostalom, bilo koja izmena i nije mogla
da se vr{i bez znawa i odobrewa direktora Kertesa.
Po{to mi se predo~ava iskaz svedoka Radoj~i} Slavoquba, da sam
tokom 1999. godine od wega traìo da u kontrolniku za odre|eno vozilo
pod odre|enim SUC brojem re{ewa izvr{i izmenu i umesto podataka da
je kamion dat na kori{}ewe MUP-u treba da upi{e da je dat na kori{}e-
we EPS-u, izjavqujem: mora da mu je neko drugi to naredio, ja nemam ta-
kvo ovla{}ewe. [to se ti~e mog naloga ]etkovi}u da sa~ini novo re{e-
we, to ovla{}ewe sam ja imao, jer se de{ava da lice kome ustupimo vozi-
lo po re{ewu, ode na plac i vozilo mu ne odgovara, ono se vrati nazad i
to nam saop{ti, pa mora da se sa~iwava novo re{ewe. Me|utim, ba{ u po-
gledu konkretnog vozila koje sam pomenuo da je Petar traìo da se izvr{i
izmena korisnika i umesto MUP bude EPS, ipak sam pitao direktora da
li je to u redu, jer je to vozilo MUP-u dato 1998. godine, bar koliko mi se
~ini, a druga polovina 1999, kada se traì izmena, je zaista preveliki
vremenski razmak.
437
Koliko znam, taj Ra{eta i Dragan voza~ su do{li u SUC 1996, mi-
slim da je bio novembar ili decembar, a znam da su pre toga radili u slu-
`bi Dràvne bezbednosti. Nije mi poznato da li su i daqe ostali u rad-
nom odnosu u DB-u ili su bili u radnom odnosu u SUC-u. Ina~e, {to se ti-
~e izdavawa vozila iz Sabirnog centra, kada se sva papirologija zavr{i
Radoj~i} se telefonski obave{tava koje lice }e da do|e da preuzme vozilo.
U tom pravcu, Radoj~i}u su mogli telefonom da se obrate Kertes, Vrawe{,
Pera i ja. To je sve {to imam da izjavim .”
RADE ]ETKOVI]:
(25. februar 2001.)
„Ja sam 1999. godine radio na referatu nabavke pri Odeqewu pro-
daje i nabavke u SUC-u. Radno mesto mi je bilo u zgradi Direkcije SUC-a
i bio sam zaduèn za uno{ewe podataka za vozila u ra~unar. Na ovaj na~in
sam i pravio re{ewa koja su, prakti~no, bila trodelna. Prvi deo je bilo
re{ewe o dodeli vozila na SUC, drugi deo re{ewa je bio prenos vozila
sa SUC-a na korisnika, a tre}i je bio zapisnik o primopredaji vozila na
osnovu tog drugog re{ewa. Uop{te, u radu na ovim stvarima, de{ava se da
pravno ili fizi~ko lice kome vozilo treba da se ustupi ne bude zadovoq-
no vozilom, pa mora da do|e do promene, kao i za sa~iwavawe re{ewa.
Iako sam ja bio zaduèn, uvek sam sva ta re{ewa, kao i izmene, radio po
nalogu na~elnika Rajde.
Me|utim, zaista sada ne mogu da se setim da li je on meni takav kon-
kretan nalog dao za neko teretno vozilo marke „Mercedes”, u smislu bri-
sawa nekog starog podatka i uno{ewa novog, niti mi ne{to zna~e kori-
snici vozila u smislu MUP ili EPS. Jednostavno, u glavi su mi mnogi
interesantniji slu~ajevi, kada su vozila bez broja motora i {asije.
Ina~e, imam jako puno posla, stra{no sam retko i odsutan sa posla
i na ra~unaru radim re{ewa. U periodu 1999. i 2000. godine sva sam re{e-
wa ja radio. Kako sam ve} rekao, re{ewa su bila trodelna, s tim da meni
treba da se vrati samo re{ewe SUC-a, a drugi deo re{ewa kome je vozilo
dodeqeno je i{ao na~elniku i ja ne znam da li je posle toga to re{ewe od-
lazilo u arhivu ili ne. Tokom rada se de{avalo da mi se ne vrati re{ewe
na SUC ili mi, pak, do|e drugi deo, odnosno nikada se nije desilo da kod
mene do|e re{ewe na korisnika. Me|utim, kada re{ewe na SUC ne do|e
kod mene, ja to evidentiram u jednoj posebnoj fascikli koja se nalazi kod
438
mene. Ove godine, po~etkom januara, kada su do{li radnici policije, ja
sam proverio i video da u odnosu na oba kamiona koja su ih interesovala
kod nas su re{ewa odra|ena. Me|utim, ispostavilo se da, papirolo{ki,
za jedno od tih vozila mi je SUC re{ewe vra}eno a za dugo nije. îni mi
se da za vozilo za koje stoji podatak da je ustupqeno MUP-u Srbije SUC
re{ewe nije vra}eno, za razliku od drugog vozila koje je ustupqeno EPS,
za koje mi je re{ewe SUC vra}eno.”
MILAN RA[ETA:
(25. februar 2001.)
„Ja sam radnik MUP-a, slu`ba DB, zajedno sa Mijailovi} Draganom

radim na obezbe|ewu lica. Krajem 1996. po zadatku smo Dragan i ja preba-
~eni u Saveznu upravu carina, ja kao pratilac, Dragan kao voza~ direkto-
ra Mihaqa Kertesa. Negde krajem 1999. Kertes je pozvao Dragana i mene u
kancelariju, tamo je ve} bio \or|e Banovi}, i dat nam je nalog da odemo
do skladi{ta vozila na Beànijskoj kosi, upalimo motor na jednom kami-
onu i kamion doteramo u ulicu Bulevar AVNOJ-a, u blizini Direkcije
SUC, kod obli`we osnovne {kole, i tu ga parkiramo. Taj zadatak smo do-
bili posle radnog vremena, ve} je bio mrak. Ni{ta Kertes nije precizno
pomiwao koji kamion, ali su znali \or|e i Dragan o kome je kamionu re~.
Banovi} i Dragan su odmah krenuli tamo, a mene je Kertes zadrào jo{
oko sat vremena. Onda me je uputio, tako|e, na to skladi{te da pomognem.
Tamo sam do{ao i bio je mrkli mrak. Na skladi{tu je bilo blata i neke
trave. Dragan i Slavko su poku{avali da upale motor na jednom kamionu,
mislim da bar napred taj kamion tablice nije imao a ne bih sada mogao da
se setim koje je bio marke i boje. Ja sam poku{avao tu ne{to da pomognem,
povezivao sam neke kablove za farove, u svakom slu~aju taj kamion smo na
kraju uspeli da stavimo u pogon. Oti{ao sam do svojih kola i krenuo na-
trag ka Direkciji, a iza mene je iza{ao Dragan i vozio taj kamion koji je
parkirao gde nam je nare|eno a onda je pre{ao kod mene u kola i oti{li
smo u Direkciju. Tamo smo se i oprali i verovatno Kertesa obavestili da
smo zadatak izvr{ili. Uostalom, dok smo tamo bili u SUC-u, Kertesovih
svakodnevnih zadataka je bilo puno, po~ev od poslovnih pa do prevoza è-
na, nabavke lekova, razno{ewa po{te i sli~no, a po navici i obavezi mi
smo Kertesa obave{tavali svaki put kada zadatak ispunimo. Potom smo
si{li u restoran i sa~ekali da Kertes po|e ku}i i da ga povezemo. Pri
439
izlasku iz zgrade Direkcije i ukqu~ivawu u saobra}aj, primetio sam da
onog kamiona koji je Dragan prethodno parkirao vi{e nema. Naredba da se
ode u skladi{te po taj kamion je bila urgentna, jer je rekao da na skladi-
{te odmah odu Dragan i Banovi}.”
\OR\E BANOVI]:
(25. februar 2001.)
„Ja sam ranije bio Kertesov voza~, ali od 1999. wega vi{e nisam vo-
zio, nego sam radio u Direkciji kao voza~ lokalne linije. Se}am se da je te
godine do{lo do nesre}e na Ibarkoj magistrali. Posle vi{e od mesec da-
na od te nesre}e, pozvao me je na~elnik Rajda Josip kod sebe. Po pozivu
sam oti{ao, a bio je prisutan i Radoj~i} Slavoqub, mada ne znam ko je od
nas prvi do{ao. Rajda nam je rekao da treba da odemo do Sabirnog centra
na Beànijsku kosu i da osposobimo neki kamion da se upali. Nisam znao
o kome kamionu je re~, ali je to Radoj~i} znao.
Oti{li smo do Sabirnog centra i tada sam tamo video na placu je-
dan kiper ùte boje, tada marku tog vozila nisam zapazio. Bilo je radno
vreme, poku{ao sam viqu{karom da sklonim okolna vozila da bi uop{te
mogli da pri|emo tom kamionu, po{to u wemu nije bilo akumulatora. U
me|uvremenu sam oti{ao i po gorivo, ali je prilaz tom kiperu bio zapre-
~en drugim vozilima, tako da nismo mogli da pri|emo sa akumulatorom
delu gde je motor. Zato sam se vratio u Direkciju da jedem i tamo sam sreo
jednog Dragana, koji je tada bio voza~ Kertesov, kao i Ra{etu, koji je bio
Kertesovo obezbe|ewe. Tu nas je na{ao Kertes koji je rekao da odemo, upa-
limo kamion i dovezemo ga u blizinu zgrade Direkcije SUC. Oti{li smo
ponovo na Beànijsku kosu, po~eo je ve} da pada mrak, znam da na kamionu
nije bilo jednog fara, pa je Ra{eta skinuo far sa drugog kamiona, nekog
„Mercedesa”, i ugradio ga je na to vozilo-kamion ùte boje. Akumulator
smo uspeli prakti~no preko krova da ubacimo u motor i tada je Dragan
upalio kamion. Uspeo je da ga izveze sa placa, a Ra{eta i ja smo po{li za
wim, i to Ra{eta svojim a ja svojim kolima. U blizini „Perpera”, Dragan
je kamion parkirao i sva trojica smo u{li u upravnu zgradu. Ja sam tu i
prespavao, zbog toga {to je bilo kasno da se vra}am u Ba~ku Palanku, a Dra-
gan i Ra{eta su oti{li da odvezu direktora Kertesa ku}i. Ujutru kada sam
se probudio i iza{ao iz zgrade, na mestu gde je bio parkiran ùti kiper,
koga je prethodno ve~e tu parkirao Dragan, vi{e ga nije bilo.
440
Preda mnom niko nije pomiwao zbog ~ega treba taj kamion da ospo-
sobimo, za{to je izveèn iz kruga Sabirnog centra, parkiran ispred Up-
rave zgrade i kada je i gde odveèn.
[to se ti~e tog kamiona, kada bih ga video mogao bih da ocenim da
li je takav kamion ono ve~e izveèn, ali da li je ba{ taj kamion to ne bih
mogao da prepoznam. Ne znam kakve je tablice imao na sebi, na to nisam
obra}ao pa`wu, a {to se ti~e naloga da taj kamion osposobimo, to je bi-
lo Kertesovo nare|ewe, jer je rekao da treba to da se uradi. [to se ti~e
samih kvaka na tom vozilu, mislim da nema kvake na vratima, ve} se bra-
va otvara kao na svakom putni~kom vozilu. Brava je uvu~ena u karoseri-
ju, a ne {tr~i napoqe van karoserije.”
SLAVOQUB RADOJÎ]:
(25. februar 2001.)
„Ja od 1996. godine, kad sam pre{ao u Saveznu upravu carina, radim
na radnom mestu vi{eg koordinatora, saradnik za prodaju i nabavku. Lo-
kacijsko radno mesto mi je na placu na Beànijskoj kosi. Konkretno, u po-
gledu motornih vozila moj posao se sastoji u tome da koordiniram sa na-
~elnikom odeqewa, a 1999. to je bio Josip Rajda, ~ije radno mesto je bilo u
zgradi SUC. On daje usmene naloge meni da odre|enom licu, fizi~kom ili
pravnom, treba da se spremi neko vozilo za odre|enu namenu, s tim da ka-
da ga interesuje da se vozilo da na kori{}ewe nekom licu ili sli~no, pret-
hodno mi kaè spisak vozila koja se nalaze na placu gde je moje radno me-
sto. Onda on sa tog spiska probere vozilo i da mi usmeni nalog koji gla-
si: donesi mi zapisnik o tom i tom vozilu, a uvek se radi o konkretnom
vozilu sa spiska. Naime, u okviru SUC postoje dva Sabirna centra i oba
su u Beogradu. Jedan je taj gde ja radim, na Beànijskoj kosi, a drugi je na
Univerzalu, ali je to samo ispostava na{eg Sabirnog centra. Vozila mi
preuzimamo od podru~nih jedinica koja vozila oduzimaju licima zbog ra-
znih prekr{aja, s tim da se o tako oduzetom vozilu najpre tamo napravi
zapisnik o generalijama vozila koje treba da sadrì osnovne podatke o
vozilu, kao {to su tip vozila, marka vozila, broj {asije, broj motora, bo-
ja vozila i sli~no. Taj zapisnik sa~iwava AMSJ pri podru~noj jedinici
koja je vozilo oduzela, a wihov voza~ dovozi vozilo kod nas u centar gde ga
mi preuzimamo. Po{to preuzmemo vozilo, na zapisniku o generaliji vo-
zila stavqamo na{ zavodni broj koji se sastoji iz dva dela. Prvi broj je
441
redovni broj pod kojim je u godini vozilo primqeno, a drugi broj ozna~a-
va broj kada je vozilo primqeno. Zatim uzimamo ko{uqicu,a ona je od-
{tampana i u vidu fascikle je, u koju stavqamo taj zapisnik a na ko{uqi-
ci je oznaka tipa vozila, na{ broj pod kojim se vodi vozilo kao marka vo-
zila, i tu ko{uqicu onda odlaèmo hronolo{kim redom u evidenciju. Ka-
da na~elnik traì podatke o odre|enim markama i tipovima vozila, mi
kopiramo zapisnike iz ko{uqice i to odnesemo na~elniku na uvid, kako
bi odredio koje vozilo treba nekome ustupiti. Potom na~elnik poziva to
lice ili predstavnika pravnog lica da do|e u Direkciju SUC-a i tamo
potpisuje dva papira. Jedno je re{ewe o kori{}ewu, odnosno dodeqivawu
odre|enog vozila, ~iji se podaci nalaze u tom re{ewu, a drugo je zapisnik
o preuzimawu vozila, odnosno o primopredaji motornog vozila. Oba ta
papira on dobija u Direkciji, po{to se kod wih nalaze obrasci, a nakon
toga, po usmenom nalogu Rajde, koji nama u Sabirnom centru najavi dola-
zak odre|enog lica, mi wemu dajemo vozilo za koje je prethodno Rajda i re-
kao da mu damo. Kod nas on samo potpi{e potvrdu o preuzimawu vozila.
Ja naknadno dobijam od na{e Direkcije re{ewe o dodeli vozila odre|e-
nom licu, koje je ina~e ve} vozilo i uzelo, to re{ewe odlaèm u dosije vo-
zila kod nas, a ceo dosije se odlaè na drugo mesto gde se ~uva. Me|utim,
to re{ewe koje mi dobijemo iz Direkcije naj~e{}e ne sadrì podatak ko-
me je vozilo ustupqeno, ve} samo pi{e da se ustupa vozilo SUC-a. Vero-
vatno se to vozilo vodi na Saveznu upravu carina.
Napomiwem i to da, kada po uputu Rajde, lice do|e da preuzme vozi-
lo, ukoliko imam podatak ko je to lice, ili za koje pravno lice vozilo
uzima, takav podatak upisujemo na ko{uqici pre wenog odlagawa. Mogu-
}e je, i sa same potvrde da je preuzeto vozilo, da se vidi ko i za koga je pre-
uzeto to vozilo, a i potvrdu ulaèm u ko{uqicu. U vezi svih ovih vozila
kod nas postoji i kwiga, koja se zove kontrolnik, u koji se po redu upisuju
sva vozila, kako stiù, i kroz taj kontrolnik se prati vozilo od prijema
do razduèwa. De{ava se da se nekad vr{e i izmene u podacima, ko je pre-
uzeo vozilo. Na primer, vozilo treba da preuzme jedno pravno lice, a pred-
stavnik ne}e da preuzme vozilo koga vidi kod nas. Me|utim, tu onda ni-
kakve ispravke i ne treba da vr{e.
Zapravo, po{to sam direktno upitan od strane istra`nog sudije, da
li su vr{ene neke izmene od kad radim u Sabirnom centru u na{im kwi-
gama i dosijeima, sem izmena za teretno vozilo u 1999 godini, ne mogu da
se setim drugog takvog slu~aja.
U konkretnom slu~aju, znam da je do{lo do izmene u podacima kome
je vozilo ustupqeno, u odnosu na jedno teretno vozilo u 1999. godini. To
je bilo teretno vozilo marke „Mercedes”, broja motora i {asije se ne se-
442
}am, a ne mogu ni boje da se setim, jer to vozilo fizi~ki i nisam video.
Znam da je u podacima iz na{eg dosijea re{ewe glasilo na SUC, a da je na
ko{uqici stajala oznaka da je ustupqeno MUP-u Srbije, i takav isti po-
datak je bio upisan u kontrolnik. Jednog dana me je pozvao na~elnik Raj-
da, pozvao se na broj re{ewa i na na{ broj SUC-a i rekao da se izmeni
podatak i da treba, umesto da je vozilo dato na kori{}ewe MUP-u Srbi-
je, da stoji podatak da je dato EPS-u Srbije. Ja nisam posumwao da je tu ne-
{to neispravno, u kontrolniku sam belilom izbrisao podatak o ranijem
korisniku i kao korisnika upisao EPS Srbije. Poku{ao sam da na ko-
{uqici izbelim podatak da je dato vozilo MUP-u, ali zbog materijala
ko{uqice to nije moglo, pa sam pocepao staru ko{uqicu i sa~inio novu,
sa podatkom da je vozilo dato EPS-u Srbije. U dosijeu za to vozilo nije
bilo potvrde o tome ko je vozilo preuzeo, ali takvih slu~ajeva ima mnogo.
Jednostavno, potvrda se i ne sa~ini, ali lice koje vozilo preuzima dola-
zi po uputu Rajde, a u Direkciji se i ovako sa~iwava prakti~na dokumen-
tacija, a da ona prethodno nije sa~iwena, Rajda lice ne bi ni uputio da
preuzme vozilo.
Ja sam ~uo 1999. godine za saobra}ajnu nezgodu na Ibarskoj magi-
strali, da su neki qudi poginuli a Vuk Dra{kovi} bio povre|en. Me|u-
tim, preokupiran sam svojim poslom i tek posle nekog vremena, kada sam
na televiziji video Vuka Dra{kovi}a kako je pokazivao neko re{ewe i
govorio da je to carinsko re{ewe, na re{ewu sam video grb, pa se i u me-
ni javila odre|ena sumwa u odnosu na to teretno vozilo. Nakon toga sam
prekontrolisao kod nas podatke za to teretno vozilo i, zaista, video sam
da u kontrolniku pi{e da je prekr{ilac taj Gaji}, koji se pomiwao u ve-
zi saobra}ajne nezgode u Lazarevcu. Me|utim, znam da je nekako istovre-
meno na na{em placu bio i neki drugi kamion marke „Mercedes”, tip je
po~iwao sa brojem 35, a druga dva broja ne mogu da se setim. On je bio na
drugom delu parkinga i taj kamion sam video, znam da je bio ùte boje.
Znam da je nakon {to je Rajda traìo da izmenim podatke o korisniku
onog prvog „Mercedesa”, on mene pozvao da do|em posle radnog vremena
kod wega. Ja sam to u~inio i tamo su, posle kra}eg vremena, do{li i Ra-
{eta i Dragan Ivanovi}, pa je Rajda rekao da idemo, da sredimo taj ùti
„Mercedes”, da ga upalimo i da ga predamo. Ja sam prvi oti{ao da upa-
lim viqu{kar i, eventualno, sklonim neko vozilo, ako smeta izlasku ka-
miona. Me|utim, viqu{kar nisam mogao da upalim, a ubrzo su do{li Ra-
{eta i Banovi}, koji mi je pomagao oko viqu{kara, a do{ao je i taj Dra-
gan. Oti{li su do kamiona i posle nekog vremena ga upalili. Sklonili
smo jedno putni~ko vozilo koje je smetalo i Ra{eta i Dragan su kamion
oterali sa placa. Po dogovoru, Banovi} i ja smo oti{li u Direkciju, ta-
443
mo je bio Rajda a potom su do{li i Ra{eta i Dragan, popili smo kafu i,
po{to sam bio sav prqav i prozebao, prvi sam oti{ao ku}i. Tom prili-
kom, Rajda uop{te nije pomiwao kamion.
U vezi tog ùtog kamiona, sem {to nikakvu potvrdu o preuzimawu ni-
smo sa~inili, neuobi~ajeno dugo iz Direkcije nisam dobijao re{ewe, {to
me je mu~ilo, i tek posle duèg vremena, negde u decembru, dobio sam re{e-
we, pa sam video da je taj ùti kamion ustupqen MUP-u Srbije. Me|utim,
~udno mi je bilo da je na re{ewu datum ustupawa bio neki iz prethodne
1998. godine.
Ja jesam kao neki {ef tu na placu, ali prakti~no svi mi moèmo vo-
zila da damo licima koja uputi Rajda. Rajda, jednostavno, okrene neki od
slobodnih telefona na placu i onda licu koje se javi, a to ne moram da bu-
dem ja, ve} neki drugi radnik, da nalog koje vozilo da ustupi licu koje }e
da do|e. Konkretno, ja se uop{te ne se}am kada i ko je dao ono prvo teret-
no vozilo, koje uop{te nisam video, licu koje je do{lo da ga preuzme za
MUP Srbije.
U pogledu pe~ata koje na placu dobijamo od Direkcije, nakon i u ve-
zi ustupawa vozila, ta re{ewa ne moraju obavezno da sadrè pe~at Di-
rekcije, a {to se ti~e izmene u kontrolniku i ko{uqice za ono prvo te-
retno vozilo, ne mogu da opredelim na~in na koji mi se Rajda javio tele-
fonom. Nije to bila ni pretwa ni molba, meni je zvu~alo kao obi~no na-
re|ewe, i ja sam morao to i da uradim, mada mi, ipak, nije bilo ni{ta
sumwivo.”
BO@IDAR \URI]:
(25. februar 2001.)
„Ja sam 1997. radio na glavnom skladi{tu, Sabirnom centru-Beà-

nijska kosa, pri SUC-u. Tada sam tamo unosio podatke u kontrolnik i
znam da su u leto te godine na plac primqena dva teretna vozila i oba su
bila marke „Mercedes”.
Se}am se da je jedan „Mercedes” oduzet od nekog Gaji}a, a druga je bi-
la neka firma i ~ini mi se da su bile makedonske registarske tablice.
Pri uno{ewu podataka za ta vozila, permutovao sam SUC brojeve, ali
sam istog dana gre{ku uo~io, korektorom sam prebrisao pogre{no unete
podatke i upisao prave podatke na pravo mesto. Drugo mi u vezi ovoga ni-
je poznato.”
444
RATOMIR ]ELI]:
(25. februar 2001.)
„Ja radim kao radnik u Sabirnom centru Beànijska kosa. Znam da

tu postoji i kontrolnik, motornik i prikqu~nik vozila, koji sam pone-
kad i ja popuwavao. Znam da je ponekad dolazilo i do izmene, ali do pre
tri nedeqe na to nisam obra}ao pa`wu. Tada su do{li kod nas radnici
policije i u kontrolniku su prona{li jednu od izmena, zapravo znali su
ta~no pod kojim brojem da traè tu izmenu. Pod tim brojem ja sam upisao
„ustupqeno”. Potom je jedan prepravqeni deo i datum. Video sam da sada
na tom ispravqenom delu pi{e „EPS”. Pred svima nama, {ef Radoj~i} je
rekao da je on upisao taj novi podatak, a ja zaista ne mogu da se setim ko-
ji sam prvobitni podatak uneo u kontrolnik.”
DRAGAN MIJAILOVI]:
(25. februar 2001.)
„Ra{eta Milan i ja radimo u slu`bi DB, u odeqewu za obezbe|ewe

lica. Po zadatku smo krajem 1996. preba~eni u Saveznu upravu carina, ja
kao voza~, a Ra{eta kao li~ni pratilac direktora Mihaqa Kertesa. Se-
}am se da smo negde krajem 1999, posle radnog vremena, odnosno predve~e,
od direktora dobili nalog da odemo na na{e skladi{te vozila na Beà-
nijskoj kosi, gde znam da je {ef neki Slavko, a prezime ne znam. Trebalo
je da upalimo jedan kamion i da ga dovezemo u Bulevar AVNOJ-a, u visi-
ni osnovne {kole, tu ga ostavimo, a kqu~ od kamiona ostavimo u pepeqa-
ri od kabine. Pri tome je trebalo da nam pomognu Banovi} \or|e, koji je
u me|uvremenu stigao, kao i taj Slavko, koji se nalazio u skladi{tu. Me-
ni i Ra{eti nije dat opis kamiona, ali je re~eno da Banovi} \or|e zna
koji je to kamion. \or|e i ja smo odmah oti{li do skladi{ta i tamo na-
{li Slavka.
Slavko je znao o kom kamionu je re~. Kamion je bio parkiran u ri-
kverc i, kada sam prilazio, sa predwe strane video sam na wemu znak
„Mercedes”, bila je neka svetla boja, nisam siguran koja, da li ùta ili
neka drap. Registracijsku tablicu nisam zapazio. Tako|e sam primetio
da taj kamion ima napred dve osovine, a kada sam seo i pomerio volan,
sva ~etiri predwa to~ka su se pomerala. Takav kamion do tada nisam vi-
445
deo. Imali smo malo muke da u wega stavimo akumulator, a kada smo to
uspeli kamion smo upalili. Tada je Ra{eta morao da poveè kablove na
predwe farove koji nisu radili, pa kada su i farovi proradili kamion
sam isterao sa skladi{ta i dovezao na mesto gde je trebalo, u Bulevar
AVNOJ-a, u blizini zgrade Direkcije SUC. Po dogovoru, kqu~ sam osta-
vio u pepeqaru.
Ra{eta me je pratio svojim kolima i onda smo on i ja oti{li kod di-
rektora Kertesa, izvestili da je kamion doteran i onda si{li u restoran,
gde smo se zadràli oko sat i po vremena, dok direktor nije zavr{io po-
sao i krenuo ku}i. Krenuli smo za wim, ja kao voza~ a pratilac Ra{eta do
mene. Kertes je sedeo pozadi. Pri napu{tawu zgrade Direkcije i ukqu~e-
wu u saobra}aj, video sam da kamion koji sam pre toga parkirao tamo vi-
{e nije.”
MILE MILO[EVI]:
(25. februar 2001.)
„Od 13. septembra 1994. godine radim u SUC-u. Prvobitno sam dobio
re{ewe kao radnik obezbe|ewa, to re{ewe do danas i nije izmeweno, ali
fakti~ki od polovine 1995. sam po~eo da obavqam poslove voza~a viqu-
{kara na Sabirnom centru na Beànijskoj kosi. To radim i danas. Na ovo
mesto sam do{ao po{to je radnik koji je prethodno radio taj posao dobio
infarkt. Po{to je on obavqao poslove i magacionera, i ja sada obavqam
te poslove, a obavqao sam ih i kada sam do{ao umesto tog ~oveka, dakle
kada sam u smeni ja i primam vozila na Sabirni centar po raznoraznim
SUC re{ewima.
Pre petnaestak dana, u Sabirni centar je do{ao jedan radnik poli-
cije. Kod sebe je imao odre|eni broj SUC re{ewa iz 1997. Prekontroli-
sali smo na{e kwige na Sabirnom centru i ispostavilo se da sam ja pri-
mio neki kamion pod tim SUC brojem. Me|utim, tog kamiona ne mogu da
se setim, jer sam primio puno vozila pa i kamiona, ne mogu da opredelim
ni koje je doba godine bilo niti se se}am izgleda, marke ili boje tog kami-
ona. Znam da po kwigama to vozilo vi{e nije na placu, a kada je izveèno
i za koga to ja ne znam.
Nadaqe, znam da je negde 1999. jedno pre podne do{ao {ef Slavko Ra-
doj~i} i rekao da treba da se upali kamion. Kamion je, po SUC broju, re-
kao koji je i ja sam kroz kwige utvrdio da je to kamion marke „Mercedes”,
446
ùte boje koji se nalazio kod nas na placu. Me|utim, nisam uspeo taj ka-
mion da upalim, znam da je isto pre podne zvao {ef radnike „Zastava pro-
met”, znam da su do{li ali nisu poneli novi akumulator. Oni su oti{li
neobavqenog posla, a ja sam to popodne oti{ao ku}i. Sutradan, kada sam
do{ao na posao, primetio sam da nema kamiona gde sam ga prethodnog da-
na parkirao. Tada mi je kolega, koji tako|e vozi taj viqu{kar a pre mene
je do{ao na posao, rekao da ga je {ef izgrdio, jer u viqu{karu nije bilo
nafte i sli~no. Video sam da kamiona, koji prethodnog dana dok sam ra-
dio nije bio upaqen, na placu vi{e nema. U vezi tog kamiona nisam niko-
ga ni{ta pitao.
Ja sam bio upoznat o doga|aju na Ibarskoj magistrali kada je povre-
|en Vuk Dra{kovi}, mada ne mogu da se setim datuma kada je to bilo. Jedi-
no {to znam to je da je taj „Mercedes” ùte boje, koji sam prethodno pomi-
wao, izvezen sa na{eg placa posle doga|aja tog na Ibarskoj magistrali.
Koliko vremena posle toga ne se}am se, mo`da je bilo i prole}e, u svakom
slu~aju znam da je bilo neko lepo vreme.
[to se ti~e ovog kamiona ùte boje marke „Mercedes”, za wega znam
da je bio parkiran na placu broj 2 u Sabirnom centru na Beànijskoj ko-
si. Naime, ceo kompleks parkirali{ta se vodi po placevima. Za parking
postoje dve kapije, glavna ulazna i sporedna. Te kapije se nalaze pod uglom
od devedeset stepeni. Pomenuti kamion je bio udesno od sporedne kapije
na oko trideset metara.
Onaj prvi kamion, koji smo danas pomiwali, a koga se ja konkretno
ne se}am, po kontrolniku je trebalo da bude na placu broj 13.
Ina~e, poznato mi je da se za svako vozilo koje primimo u Sabirni
centar formira omot-ko{uqica, a unutra se nalazi samo zapisnik o tom
vozilu, koji se prethodno sa~ini u MUP-u, u mestu gde se vozilo oduzima,
i u tom zapisniku se prakti~no navode samo osnovni podaci o vozilu i
wegovom stawu. Vozila nama prete`no dovozi AMC, Auto-moto savez, a
ne{to malo i „Zastava” Kragujevac. Sva druga dokumentacija o vozilu, za-
pisnici i sli~no se upu}uju u prekr{ajno odeqewe, koje se nalazi po ca-
rinarnicama. U trenutku kada lice dolazi da preuzme vozilo sa na{eg
placa, ono dolazi sa re{ewem iz Direkcije SUC-a, na osnovu kojeg mi sa-
~iwavamo potvrdu o preuzimawu vozila i ta potvrda ostaje kod nas u pred-
metu, i to u kopiji, a original preuzima lice koje preuzima vozilo, a {ta
se de{ava sa re{ewem koje to lice prethodno donese iz Direkcije ja ne
znam.”
447
BO@IDARKA PRODANOVI]:
(3. april 2001.)
„Neposredno saznawe o kriti~nom doga|aju nemam. Moj brat („D.

Prodanovi}”, Desimir Prodanovi}) je, tokom 1998. godine, radio na Ko-
povima u Bela}evcu. Ja sam, u to vreme, bila u Beogradu, a u Fo~i su bili
na{i roditeqi. Se}am se da smo se te 1998. godine na{li u Fo~i kod na-
{ih roditeqa na slavi, po{to slavimo \ur|evdan. Posle slave, moj brat
je sa mnom do{ao u Beograd i posle dan-dva je oti{ao u Bela}evac na po-
sao. Nakon toga, vi{e u Beograd nije dolazio. To mogu da tvrdim po{to
smo on i ja bili u izuzetno dobrim odnosima, a u Beogradu je imao samo me-
ne i, kad god bi dolazio, meni bi se javio. Nikada se nije desilo da ovde do-
|e a da se ne vidimo i da mi, pre toga, ne javi da dolazi.
Posle tog \ur|evdana, redovno smo se ~uli telefonom, na svaka 3-4
dana, sve do 3. novembra 1998. Nije mi, ~ak, ni napomenuo da treba, eventu-
alno, da do|e u Beograd. O tome nije bilo re~i. Tre}eg novembra te godi-
ne, ujutru sam ga pozvala na posao i dobila sam od wegovih kolega obave-
{tewe da je na kopovima. Dakle, tada se nismo ~uli niti smo se uop{te po-
sle toga ikada ~uli. Negde oko 8-8,30 ~asova ujutru, sutradan, dakle 4. no-
vembra, pozvao me je drugi brat i rekao mi o rawavawu na{eg brata na ko-
povima u Bela}evcu. Rekao je da su povrede te{ke i da su male {anse da nam
brat preìvi, i on je ubrzo i podlegao povredama 5. novembra 1998, na
VMA u Beogradu.
Ina~e, moj brat uop{te nije znao da upravqa kamionom. Neko vre-
me pre nego {to je poginuo, tek je zavr{io obuku za upravqawe malim ko-
lima, ali voza~ki ispit nije poloìo. Jo{ jednom podvla~im da smo, za-
ista, bili u bliskim odnosima i tvrdim vam da, ako bi do{ao u Beograd
i sa kilo droge, on bi mi se sigurno javio.
448
SPECIJALNA
EVIDENCIJA UBICA
(Svedo~ewa o uni{tavawu dokaza)
BRANKA ILI]:
(25. februar 2001.)
„U vezi kriti~nog doga|aja nemam direktno saznawe. Naime, u to vre-

me radila sam u GSUP-u Beograd, u Odeqewu za registraciju vozila, kao
{ef. U okviru tog odeqewa se vodi evidencija svih registrovanih vozila,
s tim da se vodi i posebna evidencija za slu`bena vozila.
Vodi se ru~na evidencija i evidencija dosijea. U ru~noj evidenciji
se unose podaci o registraciji vozila i vlasniku vozila, a u evidenciji
gde se nalaze dosijea nalazi se zahtev Slu`be za registraciju vozila i fo-
tokopija saobra}ajne dozvole po rednom broju.
Posle saobra}ajnog udesa na Ibarskoj magistrali, dakle posle 3.
oktobra 1999, i to posle nekoliko dana, mene je pozvao meni pretpostavqe-
ni Vidan Mijailovi} i rekao mi je da donesem ru~nu evidenciju i sve {to
imam u dosijeu u vezi registarskog broja koji znam da je bio BG i da su
prva tri broja bila 994. Odnela sam ru~ni registar i prate}u dokumenta-
ciju. Kada sam u{la kod Mijailovi}a u kabinet, tamo je ve} bio general
Dragi{a Dini}. On je u to vreme bio na~elnik Uprave saobra}ajne poli-
cije u sedi{tu ministarstva. Uzeo je ru~ni registar i otvorio ga, pa je po-
~eo da komentari{e {ta to i kakve podatke unosimo. Ti komentari mi ni-
su bili ba{ jasni, a onda mi je Dini} rekao da sam slobodna i da }e mi sva
dokumenta koja sam donela biti vra}ena. Ni{ta drugo mi nije rekao i ja
sam iza{la. Posle nekog vremena, meni je Mijailovi} vratio ru~ni regi-
star. Zapravo, to je u~inio kada sam ga podsetila da treba taj ru~ni regi-
star da vrati, po{to moja slu`ba nije imala gde da upi{e podatke o pro-
meni odre|enih stvari za vozila ~iji brojevi su bili u tom registru, pa
smo morali posebno da sve to pi{emo, da bismo kasnije uneli u kwigu. Po-
{to mi je ru~ni registar vratio, primetila sam da u wemu nedostaje 3 do
5 listova. Izme|u ostalog, nedostajali su i listovi gde je bila pomenuta
449
registracija za vozilo BG 994, zbog koga mi je traèno sve ovo, a podaci
za tu registraciju su bili na kraju ru~nog registra. Tu kwigu nikada ni-
sam vratila na staro mesto, jer su me i ovako qudi popreko gledali, a ~u-
la sam i kuloarske pri~e, tipa „to je ona kwiga” i sli~no, a to je upravo
kwiga u kojoj su se nalazili podaci o registraciji vozila o kome su ve}
novine pisale, a vezano za udes na Ibarskoj magistrali.
Na ovom radnom mestu sam bila do 10. februara 2000, kada me je na-
~elnik Branko \uri} pozvao kod sebe i rekao da idem na drugo radno me-
sto, gde sam i sada, ni{ta ne obrazloìv{i zbog ~ega. Napomiwem i to
da je meni Mijailovi} vratio samo ru~ni registar, a prate}a dokumenta-
cija, koja bi trebalo da bude u dosijeu, nikada mi nije vra}ena, a odnosi se
na vozilo koje sam prethodno pomiwala.
Napomiwem i to da je preregistracija registarskih brojeva, u smi-
slu promene simbola izme|u slovne i numeri~ke oznake, dakle sa zvezde na
zastavu, vr{ena od 1. oktobra 1998. Stawe ove kwige, koju sam ja odnela na
zahtev Mijailovi}a, bilo je dobro, jer je kwiga uop{te bila novija. Mogu
i da preciziram da je od trenutka kada sam kwigu i dosije za registarski
broj koji sam pomenula predala Mijailovi}u pa do povratka same kwige,
proteklo izme|u dve nedeqe do najvi{e 20 dana.”
Na posebno pitawe branioca okrivqenog Markovi}a, svedok izja-
vquje: „Kada sam primetila da u ru~nom registru koji mi je vra}en nedo-
staje nekoliko stranica, o tome ni{ta nisam komentarisala sa Mijailo-
vi}em. Uostalom, to i nisam videla u wegovoj kancelariji gde mi je on
predao taj registar, koji je bio umotan u nekoj kesi, ve} sam to primeti-
la tek kada sam registar odnela kod sebe u kancelariju. Kada sam i vide-
la da par stranica nedostaje, kwigu nisam htela da vra}am na staro me-
sto iz razloga kako sam navela. Osim Mijailovi}a, ja ni bilo kom dru-
gom licu nisam prijavila nedostatak ovih stranica”.
DRAGI[A DINI]:
(27. februar 2001.)
„Ja sam u preiodu, kada se dogodila saobra}ajna nezgoda na Ibarskoj

magistrali, imao zvawe pomo}nika na~elnika Resora javne bezbednosti.
Pre toga sam obavqao du`nost na~elnika Uprave saobra}ajna policije u
sedi{tu MUP-a, ali sam i tada, kada se desila ta saobra}ajna nezgoda, i
daqe rukovodio Upravom gde sam pre toga bio na~elnik.
450
Kada se desila saobra}ajna nezgoda, bio sam o tome obave{ten, po-
{to o takvim doga|ajima deùrna slu`ba obave{tava stare{ine, ali sam
saznao da uvi|aj vr{i ekipa za uvi|aj GSUP Beograd. Ni{ta se posebno
nisam interesovao u vezi tog doga|aja. Me|utim, neko vreme iza toga po-
zvao me je na~elnik Resora DB Markovi} Radomir, pitao je kako se kod nas
vode specijalne evidencije o registraciji vozila za odre|ene slu`be. Re-
kao sam da to radi slu`ba u Beogradu, a on je rekao da mu to donesem, i to
da mu donesem te evidencije u vezi registarske tablice koja se ve} uveliko
pomiwala po novinama da je na|ena na mestu nesre}e. Ja sam oti{ao kod
pukovnika Vidana Mijailovi}a, koji je na~elnik te Uprave. On je Branki
Ili} naloìo da mi donese potrebna dokumenta, pa je ona donela jedan re-
gistar i jedan papir formata A4, na kome se vidi ko podnosi zahtev za re-
gistraciju i za odjavu. Zapravo, to nije samo jedan papir, jer ne moè na we-
mu da bude istovremeno i registracija i odjava. Ti papiri su bili sloè-
ni, Branka ih je pregledala i rekla mi u vezi te tablice, da su bile regi-
strovane na DB, a negde 1993. ili 1994, ne se}am se ta~no sada {ta je rekla,
da su odjavqene, a da su prethodno bile na jednom putni~kom vozilu. Po-
tom je sve te papire stavila u registar, ne znam da li je tada ostala ili
oti{la, a ja sam Vidanu rekao da }u taj registar sa papirima da odnesem
na~elniku Resora DB. Mislim da je Branka bila prisutna ovome.
Sve to sam poneo i odneo Markovi}u. Upravo sam rekao ono {to je
meni Branka rekla, a potom se vratio na svoje radno mesto. Posle nekog
vremena, Branka je traìla registar, pa sam pozvao generala Markovi}a i
na wegov poziv sam tamo oti{ao i registar uzeo. Tada je rekao da, po{to
su tablice odjavqene pre toliko godina, one i ne pripadaju slu`bi DB, jer
ako su odjavqene vra}aju se. Ako je u pitawu samo jedna tablica, ona se
vra}a, i zna se kako se zapisni~ki tablice uni{tavaju. Tako|e mi je Mar-
kovi} rekao da, ako neko ne{to bude od nas traìo u vezi sporne tablice
i o onome kome pripada, u odgovoru treba re}i da one nisu u evidenciji,
jer se ovako neopravdano gnev naroda usmerava na Slu`bu. Ja sam stavio
u kesu registar i odneo ga pukovniku Mijailovi}u. Tom prilikom sam i
preneo stav generala Markovi}a. Kako sam rekao, ja sam registar stavio
u kesu i odneo ga. Da li su prate}i papiri, poput ovog vozila koje je Bran-
ka dala, bili u registru kada mi ga je Markovi} dao ili nisu, ne znam. Ja
ovaj registar nikada nisam ni otvarao ni pregledao kad je bio kod mene,
na putu od Mijailovi}a do Mijailovi}a i obratno. Markovi} i ja nismo
razgovarali o tome da li se u registru nalaze sve strane ili ne. Ponavqam,
kada sam Mijailovi}u vratio registar preneo sam stav generala Markovi-
}a da se predmetno vozilo o kome je re~, a u vezi sporne tablice, ne vodi
u evidenciji, ni{ta drugo mu nisam rekao.
451
Se}am se da je Mijailovi} jednom prilikom do{ao i rekao mi, meni
se ~ini, da je javni tuìlac traìo niz odgovora na pitawa u vezi te spor-
ne tablice. Ja wemu odgovore nisam diktirao, ali sam ga podsetio na stav
Resora u vezi evidencije za sporne tablice. Ne znam {ta je on u odgovoru
napisao.
Po{to mi se predo~ava dopis Uprave kriminalisti~ke policije od
25. oktobra 1999, pod brojem 3064, upu}en Upravi saobra}ajne policije,
izjavqujem da je mogu}e da sam taj dopis video, ali sam mislio da je to do-
pis javnog tuìla{tva. [to se ti~e odgovora, ne znam {ta je Vidan napi-
sao niti sam diktirao odgovore na pojedina~na pitawa. Me|utim, dok smo
razgovarali on je u svom rokovniku pravio pribele{ke, to nije bilo neo-
bi~no, jer on uop{te to uvek ~ini.
Po{to mi se predo~ava iskaz svedoka Vidana Mijailovi}a, koji je
naveo da je, kada je general Dini} vratio registar, rekao da fali jedan
broj listova, izjavqujem: Ne znam, Branka to neka kaè, to je registar ko-
ji se stalno upotrebqava, kao i svi drugi registri koji su tamo, a oni za-
dwi listovi mogu}e da se o{tete, ali ponavqam neka to kaè Branka. Ja
nisam mogao da kaèm da fale listovi, kada nisam ni gledao registar. Ka-
da sam rekao da je mogu}e da se zadwi listovi o{tete, mislim da je to lo-
gi~no, jer kako registar stoji on se i tare, pa se zato o{tete najpre zadwi
listovi.
[to se ti~e odnosa Resora DB i Resora javne bezbednosti, to su, u
principu, dve slu`be koje rade poslove svaka iz svog domena. Po zakonu,
na~elnik Resora javne bezbednosti moè da izda nalog da odre|ene radwe
izvr{i ovla{}eno lice nièg ranga iz slu`be DB, ali ja li~no nikada za
vreme svog rada nisam imao nikakav zahtev prema RDB. Isto tako, slu`ba
DB prema meni nije imala zahtev, izuzev o ovome oko ~ega smo danas razgo-
varali.
Kada sam od Mijailovi}a uzeo registar, nisam pomiwao vreme, od-
nosno rok vra}awa, niti sam ja sa~iwavao slu`benu bele{ku da sam taj
registar uzeo, a nisam o tome obavestio ni svog na~elnika. Ja sam li~no
pozvao Radomira Markovi}a i podsetio ga da treba da se vrati registar
koji sam mu prethodno dao, pa po{to me je pozvao registar sam uzeo od
wega. Taj registar je ve} bio upakovan u kesu i tako sam ga predao Mijai-
lovi}u.
Na kraju, èlim da kaèm da radim u ovoj slu`bi vi{e od 31 godinu
i na moj rad se nikada niko nije àlio, nikada nikoga nisam udarao ni
zlostavqao i, verujte, ovo sada mi je najteì trenutak u ìvotu”.
452
VIDAN MIJAILOVI]:
(27. februar 2001.)
„Ja sam u vreme kada je bio kriti~ni doga|aj bio na~elnik Uprave sa-
obra}ajne policije SUP-a Beograd. Ina~e, stanovao sam tada u Radni~koj
ulici, a sa ènom sam i{ao na banovobrdsku pijacu, jer je bila nedeqa. U
jednom trenutku mi je zazvonio slu`beni mobilni telefon i {ef smene Ve-
sna Trifunovi} me je obavestila da je na Ibarskoj magistarli do{lo do
saobra}ajne nezgode, da ima mnogo poginulih, a da je me|u wima i Vuk Dra-
{kovi}, bar je tako glasila informacija.
Odmah sam se uputio u stan, èna me je pitala o ~emu se radi, a ja sam
samo rekao da je te{ka nezgoda i da ima mnogo mrtvih, uzeo sam kqu~ od
slu`benog vozila „Golf 3” i odmah se uputio na lice mesta, video sam ta-
mo Branka \uri}a na~elnika SUP Beograd, bio je tamo istra`ni sudija i
zamenik tuìoca. Po{to je na mestu voza~a, u vozilu „BMW” koje je na-
stradalo, bila tablica, nije se znalo odakle je. Buca \uri} je traìo da
izvr{im proveru ~ija je to tablica. Pozvao sam Vesnu Trifunovi}, pa mi
je ona ubrzo javila da se ta tablica nalazi u Specijalnoj evidenciji i je-
dino je Branka Ili} {ef odseka imala kqu~ od ormana gde se nalaze ti do-
sijei. Tada je Buca \uri} traìo da Branka do|e na radno mesto sa kqu-
~em i da se utvrdi kojoj organizacionoj jedinici pripada ta tablica. Bu-
ca \uri} je oti{ao sa lica mesta pre mene, a ja sam ostao do kraja uvi|aja
i krenuo sam natrag. Po{to ni{ta nisam jeo toga dana, traìo sam od svog
pretpostavqenog \uri}a odobrewe da negde jedem, ali je on rekao da prvo
odem u Qermontovu ulicu, gde je bila organizaciona jedinica, i utvrdim
podatke u vezi tablice. Kada sam tamo do{ao, Branka me je ve} ~ekala. Ot-
vorila je orman i donela mi neki omot spisa formata A4, u kome je bio sa-
mo jedan list na kome je pisalo da tablica pripada Resoru DB. Me|utim,
stajalo je da je tu tablicu nosilo vozilo „Zastava 101”, da je jedna tablica
izgubqena negde 1993. ili 1994. i da je to vozilo, posle toga, i odjavqeno
sa tom tablicom. Nikakav drugi podatak nije stajao, pa ni podatak da je
druga tablica, po propisanom postupku, uni{tena. Nakon toga sam o ovim
~iwenicama informisao Bucu \uri}a i Branki vratio taj omot.
[to se ti~e prisustva na~elnika \uri}a na licu mesta, ja ga nisam
pitao odakle on tamo, gde smem da ga pitam, ja sam mu pot~iwen. Me|utim,
znam da on uvek do|e na lice mesta kada se desi neka ve}a nesre}a. Mi-
slim da je na sebi imao neku plavu jaknu ili trenerku, ali nisam siguran,
vaqda je imao i nao~are na sebi, me|utim i toga ne mogu da se setim, po-
{to sam obra}ao pa`wu na sam doga|aj i stravi~ne posledice.
453
Kada mi je Branka predala omot spisa koji sam traìo, mislim da
je bio prisutan i moj pomo}nik Alimpi}. Po{to mi se predo~ava foto-
dokumentacija po predmetu „pregled reg. tablice u vezi saobra}ajne ne-
zgode” od 3. 10. 1999. god., broj upisnika Ku. 19560/99 i to fotografija ta-
blice na slici 2, izjavqujem da je to bila ta tablica koja je na|ena na li-
cu mesta. Tako|e i na slici 1 je to ta tablica sa predwe strane, ali je is-
pod slike pogre{no otkucan tekstualni deo u pogledu registarskog bro-
ja. Napomiwem, u pogledu te tablice, da je ona na|ena u nastradalom vo-
zilu „BMW”.
Ja sada ne mogu ta~no da se setim koliko je bilo sati kada me je de-
ùrna slu`ba obavestila o saobra}ajnoj nezgodi, ali taj podatak je sigur-
no zabeleèn u deùrnoj slu`bi. To je bila nedeqa, spava se duè, a i pi-
jaca je jeftinija kasnije, tako da sigurno nisam krenuo pre 10-10,30 na pi-
jacu. Od polaska vozila od ku}e pa do lica mesta sam putovao 45-50 minu-
ta, a ne znam ta~no u koliko sati sam do{ao na lice mesta. Nisam gledao
na sat.
Nakon ovoga, posle 2-3 dana, kod mene je do{ao general Dini}, na-
~elnik Uprave saobra}ajne policije u sedi{tu MUP Srbije, dakle meni
nadre|eni. Traìo je da mu se donese dosije u vezi te tablice koja je pro-
na|ena na licu mesta. Ja sam naloìo Branki da mi donese to, a Dini} je
traìo i registar u vezi tog registarskog broja. To je jedna debela kwi-
ga koju je Branka donela. Ona je bila prisutna kada je Dini} rekao da mu
to traì Slu`ba, nije rekao koja Slu`ba, ali sigurno ona na koju se vodi
tablica. Sa sobom je odneo registar i iz dosijea je uzeo onaj papir sa po-
dacima koji su bili u wemu, a koje sam ve} naveo. Posle par dana, dobio
sam dopis kriminalisti~ke policije za moju upravu, a u vezi te tablice.
Pozvao sam Dini}a i obavestio ga o tome, a on je rekao da se napi{e kri-
minalisti~koj policiji da tog broja nema u evidenciji. Ja sam tako i po-
stupio, smatraju}i da je ispravno, jer je na tom papiru iz omota stajala oz-
naka: „Strogo pov. – dràvna tajna”. Napomiwem da je, od 15. aprila 1999,
sva ta evidencija preba~ena u sedi{te saobra}ajne policije u MUP-u Sr-
bije, ali su stariji brojevi ostali kod nas u jednom ormanu, i tu je bila
sva dokumentacija za te brojeve. Posle par dana, general Dini} je vratio
registar u nekoj koverti, ali je bio zapakovan, a ja sam to predao Branki
da ga vrati na mesto. Znam da onaj papir iz omota nije bio vra}en, ali ni-
sam pitao generala zbog ~ega. Me|utim, uskoro iza toga dolazi i drugi
dopis Uprave kriminalisti~ke policije, a u vezi sporne tablice, koji je
ovoga puta bio op{irniji. Ponovo sam o tome obavestio generala Dini-
}a, jer kod wih se sada vodila mati~no ta evidencija, mada su stariji do-
sijei bili kod nas, pa i u vezi sporne tablice. Tada mi je on rekao da do-
454
|em kod wega. Po{to je pro~itao taj dopis, izdiktirao mi je odgovore, pa
sam ja oti{ao u svoju slu`bu. Iz rokovnika sam odgovore i{~itao i iz-
diktirao ih, a potom potpisao taj akt. Odmah sam ga i prosledio, dakle
sve je to bilo istog dana.
Ina~e, ja sam na tom radnom mestu bio od 1. januara 1997. Meni li~-
no niko iz kriminalisti~ke policije nije traìo dosije i sli~no, ve} su
se obra}ali na~elniku odeqewa ili {efu odseka, koji su bili u obavezi
da sa~ine slu`benu bele{ku koji je predmet izuzet. Me|utim, u ovom kon-
kretnom slu~aju, kada je Dini} odneo registar i papir iz omota, slu`benu
bele{ku nisam sa~inio, a da li je Branka sa~inila ili ne, ne znam. Ja joj
nisam rekao da tu bele{ku sa~ini.
Po{to mi se predo~avaju dopisi Uprave kriminalisti~ke policije
od 25. 10. 1999, broj 3064, i Uprave saobra}ajne policije, upu}ene Upravi
kriminalisti~ke policije od 8. 11. 1999, izjavqujem: To je upravo dopis
po diktatu generala Dini}a, kao na{i odgovori. Izme|u ostalog, u wemu
je navedeno: „Zbog nepostojawa evidencije, odgovori na pitawa 2, 3, 4 i 5
se ne mogu dati”.
Kada je Dini} do{ao i traìo registar, svi zajedno smo gledali re-
gistar i gde se nalazi taj registarski broj koji je nosila tablica na|ena
u krilu mrtvog suvoza~a u „BMW”-u. Svi smo videli, kada smo je na{li,
da se vodi u SP evidenciji, {to zna~i Specijalnoj evidenciji. Ta tabli-
ca se nalazila, mislim, na kraju registra, ali ne znam ta~no na kom listu
od kraja i, koliko znam, niko tu ~iwenicu nije ne{to prokomentarisao.
Sami ti registri su trajne kwige koje tu stoje, ali se non stop upotrebqa-
vaju, za vreme rata su i seqene i tumbane, sakrivane u skloni{te. Ina~e,
samo u tom registru, se nalazi dve-tri hiqade prijava. Kada je general Di-
ni} vratio registar, rekao je da fali jedan broj listova, ali ni{ta drugo
nije prokomentarisao.
Ja ga u vezi toga ni{ta nisam pitao niti sam ovo Branki uop{te po-
menuo, a da li je ona to posle videla ili ne, ne znam, ona mi nije ni{ta u
vezi toga rekla niti me pitala”.
Po{to mu se predo~ava iskaz svedoka Ili} Branke od 25. februara
2001, svedok izjavquje: „Ta~no je da me je Branka podsetila da taj ru~ni re-
gistar, koji je Dini} odneo, nije bio odmah vra}en, po{to su morali u we-
mu da se unose novi podaci o promenama oko tablica. [to se ti~e Dini-
}evih komentara, ja se wih ne se}am. Ja sam do{ao sve iskreno i po{teno
da kaèm. Svestan sam i svojih gre{aka, ali {ta }ete, takvo je bilo vre-
me, znate i sami.”
455
BRANKO \URI]:
(20. mart 2001.)
„Ja nisam bio o~evidac kriti~nog doga|aja. U MUP-u Srbije radim

od 1980, a kriti~nom prilikom sam bio na mestu na~elnika Sekretarija-
ta unutra{wih poslova Beograda.
[to se ti~e puta Vuka Dra{kovi}a na Ravnu Goru, o tome sam znao
jedino iz {tampe, jer obi~no u to vreme i organizuje se tamo skup. Me|u-
tim, po definiciji, na{a slu`ba uop{te si tim nema nikakve veze. Kri-
ti~nom prilikom, 3. oktobra 1999. godine, bio sam kod ku}e. Sada se ne se-
}am, ali je mogu}e da sam se spremao da sa ènom odem na plac. Bio sam, u
svakom slu~aju, u trenerci kada me je, preko ku}nog fiksnog telefona, {ef
smene deùrne slu`be Gradskog SUP-a obavestio da se dogodila saobra-
}ajna nesre}a na Ibarskoj magistrali i da ima mrtvih i povre|enih. To
obave{tewe nije bilo ni{ta neobi~no, jer i ranije su me ili {ef smene
ili na~elnik deùrn eslu`be Gradskog SUP-a obave{tavali slu`beno o
svim zna~ajnim doga|ajima u gradu, kao na~elnika Resora Javne bezbedno-
sti za grad Beograd. To prvo obave{tewe kriti~nom prilikom je bilo ne-
odre|eno, s tim {to mi je preneto da su na licu mesta stare{ine OUP La-
zarevac. Ubrzo je usledio novi telefonski poziv {efa smene deùrne slu-
`be i tada mi je preneto da ima vi{e mrtvih, a da je povre|en i Vuk Dra-
{kovi}, lider SPO i, kako su rekli, da je u domu zdravqa u Lazarevcu. S
obzirom na ove informacije, ja sam pozvao svog voza~a Strahiwu Bo{ko-
vi}a koji stanuje u Zemunu, da do|e po mene i da odemo na lice mesta, pa mi
je on rekao da je na wemu va`nom nedeqnom ru~ku i zamolio me je da po-
{aqe zamenu, {to sam ja i prihvatio. Me|utim, posle 3-4 minuta, javio mi
se moj voza~ i rekao da je taj drugi ~ovek, koji je bio zamena, morao da ode
na Urgentni centar da prebaci dete od kolege koje je slomilo ruku i da }e
on, Strahiwa, da do|e po mene. Otprilike posle 20-30 minuta voza~ je do-
{ao po mene, a u me|uvremenu sam pozvao svog pomo}nika Lazi} Bogoquba,
on stanuje na ûkari~koj padini, ne znam ta~no adresu, ali znam da ima
stan u blizini benzinske pumpe preko puta ulaska na parking na Adi Ci-
ganliji. Obavestio sam ga o ~emu se radi i rekao sam mu da }emo do}i po
wega. Kada je do{ao voza~ po mene, odmah smo krenuli, s tim {to se ja ni-
sam presvla~io, usput smo povezli i Lazi}a i oti{li smo na lice mesta.
Kada smo prilazili licu mesta, prvo nas je zaustavila jedna patrola po-
licije na Ibarskoj magistrali, potom i druga patrola koja je bila na oko
200-300 metara od lica mesta i onda smo do{li na samo lice mesta. U tim
trenucima, nisam gledao na sat i merio vreme koliko je pro{lo od prvog
456
poziva deùrne slu`be do mog dolaska na lice mesta, ali je sigurno da,
od kada sam prvi put obavestio svog voza~a pa do dolaska na lice mesta,
pro{lo je vi{e od sat vremena.
Kada smo do{li na lice mesta, video sam da su tamo ve} vi{e uvi|aj-
nih ekipa, mislim da je bilo 4-5 patrola, bila je tu i ekipa za uvi|aje sa-
obra}ajnog odeqewa GSUP-a, a bio je i sudija ili javni tuìlac iz La-
zarevca, tako su me bar obavestile ekipe na licu mesta, i rekli su mi da
ono drugo lice koje nije tu, ponavqam javni tuìlac ili sudija, nalazi se
van Lazarevca, i znam da je to drugo lice posle mene do{lo na lice mesta.
Kako sam rekao, obave{ten sa da su to sudija i javni tuìlac iz Lazarev-
ca. Znam, u svakom slu~aju, da je prvo do{ao od wih jedan mu{karac, a po-
sle je do{la i jedna èna. Od drugih lica koja sam zatekao, tamo je ve} bio
Dragan ôvi}, koga sam poznavao iz vi|ewa, a bio je i wegov voza~, jer
znam da su ranije bili prisutni na licu mesta, gde sam i ja bio, prilikom
bombardovawa objekata po Beogradu od strane NATO snaga. Znam da je ta-
mo, u jednom trenutku, bio i Spasoje Kruni}, ali ne mogu sad da tvrdim da
li je ve} bio kada sam ja do{ao ili je do{ao posle mene. Znam da mi je pri-
{ao, kod sebe je imao mali fotografski aparat zvani „idiot”, i traìo
je od mene odobrewe da snimi lice mesta, {to sam ja i odobrio. Kada sam
do{ao, na licu mesta su bili i drugi qudi iz SPO, ali od mog dolaska
pa dok sam tamo bio, ja bra~ni par Dra{kovi}, Vuka i Danicu, nisam vi-
deo. Ina~e, tada je poàr na vozilima koja su u~estvovala u sudaru ve} bio
uga{en, a na licu mesta je bilo i vatrogasno vozilo. Video sam da, posma-
trano iz pravca Beograda, sa desne strane pored puta se nalazi jedno put-
ni~ko vozilo, a u istom pravcu, sa desne strane, na ivici puta, nalaze se
kamion, koji je bio okrenut ka Beogradu, i ostaci putni~kog vozila, koje
je podletelo pod kamion i koje je bilo okrenuto ka Qigu, s tim da su taj
kamion i putni~ko vozilo koje se sa wim sudarilo, prethodno, bili zahva-
}eni plamenom, koji je ve} bio uga{en kada sam do{ao. Znam da su saobra-
}ajni policajci bili ve} angaòvani oko preusmerewa saobra}aja, s tim
da su zadràli prva 3-4 vozila iz kolona od Beograda i Qiga, i to vozila
koja su bila najblià mestu doga|aja. Tako|e sam dobio informaciju od
uvi|ajne ekipe da je Vuk Dra{kovi}, u me|uvremenu, bio na neurohirur-
{koj klinici i da je odbio da mu se ukaè pomo}, pa se vratio ka Lazarev-
cu, a da je Veselin Bo{kovi} nastradao i da su u drugom vozilu nastrada-
li jo{ neki qudi.
[to se ti~e voza~a kamiona, nije se znalo da li je u blokiranoj ka-
bini kamiona ili ne, po{to usled poàra vrata na kamionu nisu mogla da
se otvore. Sa~ekao sam da do|e iz Beograda dizalica, koja bi razdvojila ka-
mion i vozilo koje je bilo pod wim. Na licu mesta sam ostao oko 2 sata, s
457
tim da sam, ~ekaju}i dizalicu, nakratko oti{ao u OUP Lazarevac da po-
pijem kafu.
Te{ko je sada to re~ima objasniti, ali tada, na licu mesta, prakti~-
no se i nije postavqalo pitawe bekstva voza~a, da je nemogu}e da je voza~
kamiona u me|uvremenu iza{ao iz kabine, sve je to bilo zgu`vano i izgo-
relo, i tek kada je dizalica fizi~ki razdvojila ta dva vozila jedan od sa-
obra}ajnih policajaca je primetio da se, negde na krilu suvoza~a iz put-
ni~kog vozila, nalazi par~e zgu`vanog metala, bilo je zama{}eno, i kada
ga je uzeo i obrisao video je da je to neka registarska tablica. Napomiwem
da taj kamion {to je u~estvovao u doga|aju, kada sam ja do{ao na lice me-
sta, pozadi nije imao registarsku tablicu. Tako|e se se}am da je, nakon
mog dolaska, na lice mesta do{ao je i Vidan Mijailovi}, na~elnik upra-
ve saobra}ajne policije GSUP-a. Me|utim, sve vreme dok sam bio na licu
mesta, ja niti wemu niti nekom drugome nisam davao nikakve naloge {ta
da rade, oni su radili svoj posao, a sa Vidanom, ni kada sam oti{ao sa li-
ca mesta, nisam kontaktirao u vezi uvi|aja. Kada kaèm da nisam komuni-
cirao, mislim na taj dan kad je bio doga|aj.
Znam i da je jedan policajac proverio u na{im redovnim evidencija-
ma na koga se vodi ta tablica koja je bila u krilu lica na mestu suvoza~a
u izgorelom putni~kom vozilu, pa je dobio obave{tewe preko na{eg termi-
nala da tog broja nema na evidenciji. Terminal daje podatke samo za redov-
ne registarske oznake, a mi nemamo prava da traìmo evidenciju registar-
skih brojeva koji se vode po specijalnoj evidenciji. Ta evidencija se vodi
pri MUP-u Srbije i, po pravilima slu`be, uvid u te registarske oznake
moè da odobri samo na~elnik Uprave za bezbednost saobra}aja MUP-a
Srbije, u konkretnom slu~aju tada je na tom mestu bio Dragi{a Dini}.
Kako sam ve} rekao, ja sam u trenerci do{ao na lice mesta. To je bi-
la „Adidas” trenerka neke plavo sive boje, imao sam nao~are kao i sada, i
tada sam imao brkove kao i sada.
[to se ti~e Radowi}a, koji je u to vreme bio na CR DB Beograd, po
definiciji na{eg posla mi imamo svakodnevnu komunikaciju. Me|utim,
pre kriti~nog doga|aja mene uop{te nije zvao niti obavestio za put Vuka
Dra{kovi}a. Nakon kriti~nog doga|aja, ja sam ga o tom doga|aju obavestio
sa mog mobilnog telefona, ali samog trenutka kada sam ga zvao sada ne
mogu precizno da se setim. U svakom slu~aju je bilo pre nego {to smo vo-
za~ i ja povezli Lazi}a sa ûkari~ke padine. Do tog preuzimawa Lazi}a
na ûkarici, sa drugim licima nisam razgovarao niti su me zvali, izuzev
deùrne slu`be i mog voza~a.
Po{to sam do{ao na uvi|aj, znam da sam obavio razgovore preko mog
mobilnog telefona sa Draganom Ili}em, na~elnikom UZSK MUP-a Srbi-
458
je, Vlajkom Stojiqkovi}em, ministrom unutra{wih poslova, i Radetom
Markovi}em, na~elnikom RDB. Sada je te{ko setiti se hronologije tih
razgovora, ali samo znam da sam ja pozvao Dragana Ili}a, a da su mene po-
zvali Stojiqkovi} i Rade Markovi}.
Dragana Ili}a sam pozvao, jer je po funkciji morao da bude obave-
{ten, po{to je jedna stvar uvi|ajna ekipa saobra}aja koja u konkretnom
slu~aju vr{i uvi|aj, a druga je vertikalna linija obave{tavawa u pogle-
du odre|enih kriminogenih doga|aja, u {ta, kao jedan deo, spada i saobra-
}ajni kriminalitet. Uostalom, svaka saobra}ajna nezgoda u kojoj ima po-
vre|enih i poginulih lica se, u {irem smislu, ra~una kao deo krvnih i
seksualnih delikata. Vlajko Stojiqkovi} me zvao i traìo uop{tene in-
formacije o tome kako sve to izgleda na licu mesta, koliki je broj povre-
|enih lica i kako je stawe povre|enog Vuka Dra{kovi}a. Rade Markovi}
mi je telefonski traìo iste informacije kao i Vlajko Stojiqkovi}.
Tog istog dana, 3. oktobra 1999, po{to je dizalica razdvojila vozi-
la i po{to se tek tada do{lo do saznawa da u kamionu nema voza~a, ja sam
upoznat da je bila preduzeta jedna op{irna akcija, kako na licu mesta ta-
ko i {ire, a i zvao sam Radowi}a i obavestio ga o ~iwenici da voza~a ne-
ma. Bilo je jasno da je ovo sada ve} krivi~no delo sa nepoznatim izvr{io-
cem, pa sam traìo od wega da on po svojim resornim linijama izvr{i
provere i do|e do nekih korisnih saznawa. Dogovorili smo se da se vidi-
mo, s tim {to je on rekao da se nalazi na Institutu bezbednosti na Bawi-
ci, da do|em kod wega, {to sam i u~inio. Kada sam tamo do{ao, sem Rado-
wi}a, tamo je bio i Rade Markovi}. Popili smo kafu i dogovorili se {ta
ko da prikupi od informacija, nakon ~ega sam oti{ao u GSUP. U GSUP-
-u je ve} bio Lazi}, okupio je operativne radnike i ve} su se formirale
grupe za prikupqawe obave{tewa, a u to isto vreme sam primio jednu de-
legaciju SPO, u kojoj su bili ôvi} i Bulatovi}. Nakon toga, organizo-
vana je pretraga terena, u kojoj je u~estvovalo oko 100 qudi, to se zove {i-
ra obrada lica mesta, i{lo se niz magistralu, i posle par dana jedna od
ekipa je donela podatak da je vozilo, ili sli~no vozilo, kamion, pre nezgo-
de krpilo ili popravqalo gumu kod vulkanizera pored motela „[ari}”.
Napomiwem da su meni pot~iweni, kao na~elniku resora Javne bez-
bednosti za grad Beograd, svakodnevno referisali sve va`ne ~iwenice, ne
samo u pogledu ovog doga|aja, ali sam ja slu`beno pratio sa velikom pa`-
wom {ta se u vezi tog doga|aja, jer sam posle nekog vremena direktno bio
prozivan u {tampi. Me|utim, za sve to vreme posle kriti~nog doga|aja na
mene nije vr{en nikakav pritisak od strane bilo kojih slu`benih lica,
niti sam se ja li~no-operativno angaòvao na ovom slu~aju. Za to postoji
linija slu`be i u okviru toga se precizno zna {ta ko radi.
459
Po{to mi se predo~ava iskaz svedoka Vidana Mijailovi}a, da sam
ja navodno traìo da se izvr{i provera ~ija je tablica koja je bila na|e-
na na licu mesta u krilu suvoza~a u izgorelom putni~kom vozilu, da sam
traìo da Branka Ili} do|e na radno mesto, kako bi se utvrdilo kojoj or-
ganizacionoj jedinici pripada ta tablica, da sam insistirao da Vidan
ode u Qermontovu ulicu i utvrdi podatke u vezi te tablice, te da me je Vi-
dan informisao o svojim saznawima o toj tablici, izjavqujem da to nije
ta~no. Ne znam za{to je to Vidan izjavio, ali {to se ti~e tih registarskih
brojeva koji su na specijalnoj evidenciji, postupak da se do|e do podata-
ka kome pripadaju je onakav kako sam ve} rekao u svom iskazu. Odgovorno
tvrdim da Vidan Mijailovi} nikako do podataka o toj tablici nije mogao
da do|e bez odobrewa Dragi{e Dini}a. [to se ti~e Branke Ili}, ona je u
jednom duèm vremenu radila u Odeqewu za registraciju vozila, kao {ef
odeqewa, i u zadwe vreme, pred wen preme{taj na drugo radno mesto, u
jednom te{kom periodu masa vozila se registrovala preko Belog Manasti-
ra, Republike Srpske, sa krajwe neproverenom registracijom, zbog ~ega su
kolale pri~e o wenim zloupotrebama i, da bi se prekinule te pri~e oko
we, imaju}i u vidu i da je supruga na{eg kolege Dragana Ili}a, dogovore-
no je da se Branka premesti na drugo radno mesto, radi ~ega sam je kod se-
be pozvao i saop{tio joj da je to razlog preme{tewa, s tim da sam ja radio
sa wenim muèm pre toga 20 godina. Svaka aluzija da je wen preme{taj po-
vezan sa doga|ajem na Ibarskoj magistrali potpuno je neosnovana. Po{to
mi se predo~avaju iskazi Vuka i Danice Dra{kovi}, da su me videli na li-
cu mesta, izjavqujem da ja wih nikada u ìvotu nisam video uìvo, pa ni
taj dan na Ibarskoj magistrali.
Nakon ovog doga|aja, posle nekog vremena, a na zahtev javnog tuìo-
ca, traìli smo preko carine dopisom da nas obaveste kome je sporni ka-
mion koji je u~estvovao u sudaru dodeqen na kori{}ewe. Znam da je u vezi
toga do{ao kod nas sada pokojni Pera Raji}, koji nam je rekao da Kertes
jednostavno sa nama ne}e da komunicira u vezi ovoga i da, {to se ti~e po-
dataka, to ponovo zatraìmo slu`benim putem preko MUP-a ili tuìla-
{tva, da bismo dobili, posle jo{ nekog vremena, odgovor od carine koji
je potpisao Pera Raji}, s tim {to se sada ne se}am da li je on li~no doneo
taj odgovor bio po{tom poslat, i na tom dopisu je bio wegov original
potpis kojim smo obave{teni da je sporno vozilo dodeqeno EPS-u Srbi-
je, kopovima Bela}evac. Znam da su kasnije vr{ena neka ve{ta~ewa i da
se ispostavilo da je potpis ~oveka koji je preuzeo vozilo za EPS falsifi-
kovan, a ~uo sam i da su, kasnije, u carini, u kasi prona|ene kopije dopisa
Pere Raji}a, na kojima je i wegov potpis falsifikovan. Me|utim, o tome
ja nemam neposredno precizno saznawe i ne mogu o tome da se izjasnim.
460
[to se ti~e lica koja su mene obave{tavala o toku prikupqawa oba-
ve{tewa o kriti~nom doga|aju, to su bili Lazi} i na~elnik uprave kri-
minalisti~ke policije Er~i}, a wima su se, povremeno, prikqu~ivali
na~elnik odeqewa za krvne i seksualne delikte ili na~elnik odeqewa za
saobra}aj”.
461
462
„Danas”, 20. april 2001. godine
463
464
465
„Glas”, 24. april 2001. godine
„Danas”, 30. maj 2001. godine
466
„Novi ekspres”, 30. maj 2001. godine
467
„Politika”, 21. jul 2001. godine
468
TVRDWA PUNOMO]NIKA PORODICE POGINULIH NA IBARSKOJ MAGISTRALI
RU@A PROTIV LEGIJE
„Ve~erwe novosti”, 21. jul 2001. godine
„Glas javnosti”, 22. jul 2001. godine „Danas”, 27. jul 2001. godine
469
„Blic”, 2. avgust 2001. godine
470
„Danas”, 16. avgust 2001. godine
471
„Politika”, 17. avgust 2001. godine
472
„Novi ekspres”, 17. avgust 2001. godine
„Danas”, 22. avgust 2001. godine
473
474
OPTU@NICA
OKRU@NO JAVNO TU@ILA[TVO PRITVOR

U BEOGRADU
KT-217/01
Beograd, 20. 08. 2001. godine
MD/QA
OKRU@NOM SUDU U BEOGRADU

BEOGRAD
Na osnovu ~l. 45 st. 2. ta~. 3 i ~l. 261 i 262. ZKP, pred tim sudom
podièm
O P T U @ N I C U
– protiv –
1. NENADA ILI]A, iz Jagodine, Ul. Slavke \ur|evi}, broj 3/7,

ro|enog 16. 08. 1974. godine u Jagodini, od oca Milorada i majke Gordane
ro|ene Stevanovi}, Srbina, dr`. SRJ, pismenog, sa zavr{enom turisti~-
kom {kolom, po zanimawu policajca, zaposlenog u MUP-u Srbije u Jedi-
nici za specijalne operacije, oèwenog, oca dvoje dece, vojni rok sluìo
1993/94 godine u Pan~evu, vodi se u VE SO Jagodina, bez nepokretne imovi-
ne, bez podataka iz kaznene evidencije, po sopstvenom kazivawu neosu|i-
vanog, nalazi se u pritvoru Okru`nog suda u Beogradu, po re{ewu istra-
`nog sudije Okru`nog suda u Beogradu KI-br. 187/2001 od 24. 02. 2001. go-
dine, produàvan re{ewima Okru`nog suda u Beogradu Kv. br. 811/2001 od
23. 03. 2001. godine i Vrjhovnog suda Srbije KR. br. 245/2001 od 24. 05. 2001.
(pritvor se ra~una od 24. 02. 2001. godine od 17,00 ~asova),
475
2. NENADA BUJO[EVI]A, iz Lazarevca, Ul. Du{ana Petrovi}a-
-[aneta broj 22/17, – Beograd, Ul. Qutice Bogdana broj 2, soliter broj 1,
ro|enog 29. 12. 1969. godine u [afhauzenu, dràva [vajcarska, od oca Sla-
voquba i majke Miline ro|ene Hristi}, Srbina, dr`. SRJ, pismenog, sa za-
vr{enom ma{inskom {kolom, po zanimawu policajca, zaposlenog u MUP-
-u Srbije RDB, oèwenog, oca dvoje maloletne dece, vojni rok nije do kra-
ja zavr{io, vodi se u VE SO Lazarevac, bez nepokretne imovine, bez poda-
taka iz kaznene evidencije, po sopstvenom kazivawu neosu|ivanog, nala-
zi se u pritvoru Okru`nog zatvora u Beogradu, po re{ewu istra`nog su-
dije Okru`nog suda u Beogradu KI-br. 187/2001 od 24. 02. 2001. godine, pro-
duàvan re{ewima Krivi~nog ve}a Okru`nog suda u Beogradu Kv. 811/2001
od 23. 03. 2001. godine i re{ewem Vrhovnog suda Srbije KR. 245/01 od 24. 05.
2001. godine, (pritvor se ra~una od 24. 02. 2001. godine od 17,00 ~asova),
3. RADOMIRA MARKOVI]A iz Beograda, Ul. @arkova~ka 48, ro-
|enog 11. 08. 1946. godine u Lukavcu – Bosna i Hercegovina, od oca Marka
i majke Ruìce ro|ene Drolc, Srbina, dr`. SRJ, pismenog sa zavr{enim
pravnim fakultetom, po zanimawu diplomiranog pravnika, zaposlenog u
MUP-u Srbije, oèwenog, oca jednog deteta, vojni rok sluìo 1975. godi-
ne u Sopotu, vodi se u VE SO ûkarica, vi{e puta odlikovanog, vlasnika
ku}e, bez podataka iz kaznene evidencije, po sopstvenom kazivawu neosu|i-
vanog, sada se nalazi u pritvoru Okru`nog zatvora u Beogradu po re{ewu
istra`nog sudije okru`nog suda u beogradu, KI-br. 187/2001 od 24. 02. 2001.
godine, produàvan re{ewima okru`nog suda u Beogradu, Kv. 811/2001. od
23. 03. 2001. godine, i Vrhovnog suda Srbije KR. 245/2001. od 24. 05. 2001. go-
dine, (pritvor se ra~una od 04. 02. 2001. godine od 18,00 ~asova),
4. MILANA RADOWI]A iz Beograda, ul. Bawi~kih `rtava br. 32,
ro|enog 05.06.1959. godine u Beogradu od oca Dragoslava i majke Nade, ro-
|ene Blagojevi}, Srbin, dràvqanin SRJ, pismenog, sa zavr{enim defek-
tolo{kim fakultetom, po zanimawu diplomiranog defektologa, oèwe-
nog, oca dvoje maloletne dece, vojni rok sluìo u Ni{u 1972. godine, vodi
se u VE pri MUP-u Srbije, vlasnika stana, povr{ine 160 m2, bez podata-
ka iz kaznene evidencije, po sopstvenom kazivawu neosu|ivanog, nalazi se
u pritvoru Okru`nog zatvora u Beogradu po re{ewu istra`nog sudije Ok-
ru`nog suda u beogradu KI-br. 720/01 od 24. 07. 2001. godine, (pritvor se
ra~una od 23. 07. 2001. godine u 11,00 ~asova),
{to su
dana 03.10.1999. godine, oko 12,00 ~asova na magistralnom putu Beo-

grad-â~ak, u ataru sela Petka (op{tina Lazarevac), kod magistralnog
476
stuba 259+500 metara, u pravcu Pravoslavne crkve, okrivqeni Nenad
Ili}, Nenad Bujo{evi} i Radomir Markovi}, li{ili ìvota vi{e lica
– o{t. BO[KOVI] VESELINA, o{t. RAKOÊVI] VU^KA, o{t. VU-
[UROVI] DRAGANA, i o{t. OSMAJLI] ZVONKA, pri ~emu im je
umi{qajno pomogao okrivqeni Radowi} Milan, tako {to je okr. Marko-
vi} kao na~elnik RDB Srbije, angaòvao okrivqenog Bujo{evi}a – pri-
padnika JSO RDB Srbije, rekav{i wegovom nep{osrednom stare{ini da
mu prenese da }e ga zvati, {to je i u~inio po~etkom jula meseca te godi-
ne, kada mu je telefonskim putem saop{tio da treba da se vide ispred re-
storana „Milo{ev konak”, pa je ovaj to i uradio, do{av{i na navedeno
mesto oko 22,00 ~asa, gde mu je okrivqeni Markovi} rekao da treba da se
izvr{i likvidacija jednog lica, koje se bavi poslovima vezanim za protok
droge, oru`ja i novca, a za ra~un separatista na Kosovu, te da to lice ima
dobre pozicije u dràvnim strukturama Republike Srbije, objasniv{i mu
da je to zadatak za wega i za jo{ jednog koga on odabere, napomenuv{i mu
da je bitno da to bude „saobra}ajka”, kao nesre}ni slu~aj, izazvana zapre-
~avawem sa kamionom i dobrim voza~em, po{to „oni voze brzo”, dodaju}i
jo{ na koji na~in, kada i gde }e odràvati kontakte sa wim, predaju}i mu
pri tome mobilni telefon, rekav{i mu da treba da bude stalno ukqu~en i
da iskqu~ivo preko wega sa wim kontaktira, a sve u ciqu daqeg uputstva
i nare|ewa, da bi se potom rastali, pa okrivqeni Bujo{evi} je smatraju-
}i da }e ulogu voza~a kamiona najboqe uraditi pripadnik wegove jedini-
ce okrivqeni Ili}, istog pozvao i narednih 5-6 dana upoznavao sa deta-
qima plana rade}i sa wim na pripremama, u ciqu ispuwewa plana, sve do
septembra meseca 1999. godine, kada su na auto-putu Zagreb-Beograd, na sa-
obra}ajnoj petqi koja povezuje aerodrom „Sur~in”, u sredwoj saobra}aj-
noj traci prema Beogradu, poku{ali realizaciju plana koja uputstva su
prethodnih dana dobili od okrivqenog Markovi}a, pa po{to to nisu us-
peli, dana 02. 10. 1999. godine, okrivqeni Markovi} je telefonom ponovo
pozvao Bujo{evi}a, izdav{i mu neophodna nare|ewa, naglasiv{i da }e to
lice ponovo u isztom vozilu marke „Audi” sutradan i}i ibarskim putem
iz pravca Beograda prema Lazarevcu, rekav{i mu da je pritom isti kamion
spreman i nalazi se u „Lipovici” da mu deùrni dispe~er prebaci ovaj
kamion na institut na Bawici, i da sutradan bude sa kamionom oko La-
zarevca a da }e sutradan ujutru ponovo zvati da mu objasni detaqe plana,
napomenuv{i da ovoga puta ne sme da bude gre{ke, i da lice treba likvi-
dirati, tako da je on istog dana pozvao deùrnog dispe~era u centar „Li-
povica”, rekav{i mu da teretno vozilo marke „Mercedes”, reg. Broja BG
994-970, broj {asije WDB 62502915383002, broj motora 44295010468128 –
vlasni{tvo MUP-a Srbije, RDB, doveze u „Institut za bezbednost” na Ba-
477
wici da ga parkira u {umi i kqu~eve ostavi u wemu, {to je istog dana i
u~iweno, da bi on odmah pozvao okrivqenog Ili}a, rekav{i mu da zada-
tak treba da urade sutradan (03. 10. 1999. godine), na ibarskoj magistrali
u blizini Lazarevca, tako da su kriti~nog dana nakon {to je okrivqeni
Bujo{evi} tog jutra oko 6-7 ~asova od okrivqenog Markovi}a dobio uput-
stva da kamion postavi u blizini Lazarevca, da ga parkiraju na pro{ire-
wu i okrenu prema Beogradu, te da ~ekaju daqe uputstvo, oko 08,00 ~asova
okrivqeni Ili} navedenim kamionom, a okrivqeni Bujo{evi} slu`be-
nim kombijem, krenuli ka Lazarevcu, vozilima oti{li u reon sela Petka,
vozila na pro{irewu puta parkirali i okrenuli prema Beogradu, ~ekaju-
}i daqa uputstva, sve do 12,00 ~asova, kada je okrivqeni Markovi} mobil-
nim telefonom pozvao okrivqenog Bujo{evi}a, rekav{i mu preciznije po-
datke o marki registarskom broju i broju putni~kih vozila koja im dola-
ze u susret, te licima koja se nalaze u wima, a koje podatke je od ranije a
posebno prethodnih deset dana i tog dana dobio od okrivqenog Radowi}a
kao na~elnika CRDB Beograd, a koji je u navedenom periodu posebno 02. i
03. 10. 1999. godine, preko Tre}eg, Sedmog i Devetog odeqewa ovog Centra
i wihovih na~elnika, stalno bio u kontaktu prate}i i inteziviraju}i
rad ovih odeqewa i inteziviraju}i mere tajnog pra}ewa i prislu{kiva-
wa Vuka Dra{kovi}a, wegovog obezbe|ewa i pratwe, sakupqaju}i preci-
zne podatke o ~asu polaska Vuka Dra{kovi}a na Ravnu Goru, broju vozi-
la, marki, registarskim brojevima i boji vozila, licima koja se nalaze u
wima, mestu gde sede, rasporedu u koloni i pravcu kretawa vozila, iste
pismeno, telefonskim putem, a borave}i kriti~nog dana, na „Institutu na
Bawici” u kancelariji okrivqenog Markovi}a, usmeno saop{tavao okri-
vqenom Markovi}u, koji ih je kumulirao, a zatim prenosio okrivqenom
Bujo{evi}u, pa na osnovu dobijenih podataka i informacija okrivqeni
Ili} je dobiv{i naredbu seo u navedeni kamion, po{av{i prema putni~-
kim vozilima, za koje je znao da mu dolaze u susret, pra}en u slu`benom
kombiju i telefonski navo|en od stranke okrivqenog Bujo{evi}a, tako da
je u kretawu primetio opisano putni~ko vozilo marke „Audi”, reg. broja
BG 12-64, i vozilo marke „BMW”, reg. broja BG 404-516, te kada su se ova
vozila neposredno pribliìla, naglo je okrenuo upravqa~ kamiona, skre-
nuo u levu saobra}ajnu traku, u nameri da izazove sudar i li{i ìvota
putnike iz ovih vozila, pa po{to je voza~ putni~kog vozila marke „Audi”,
o{te}eni Veselin Bo{kovi}, uo~io kamion skrenuv{i udesno, do{lo je do
kontakta ~eone leve strane kamiona i ~eone leve i leve strane putni~kog
vozila, tako da je vozilo od udara bilo odba~eno van puta udesno, gde se
zaustavilo u wivi, kojom prilikom je o{te}eni Veselin Bo{kovi} zado-
bio te{ke telesne povrede od kojih je na licu mesta umro a wegov saputnik
478
suvoza~ o{te}eni Vuk Dra{kovi} lake telesne povrede, da bi okrivqeni
Ili} upravqaju}i kamionom levom saobra}ajnom trakom, udario pred-
wom ~eonom stranom kamiona u predwu ~eonu stranu putni~kog vozila
marke „BMW”, kojim je upravqao o{t. Vu~ko Rako~evi}, kojom prilikom
je isti i wegovi saputnici o{te}eni Zvonko Osmajli} i Dragan Vu{uro-
vi} koji su bili obezbe|ewe o{te}enog Vuka Dra{kovi}a, zadobili te{ke
telesne povrede, od kojih su na licu mesta umrli, da bi nakon ovog okri-
vqeni Ili} isko~io iz kamiona, kroz kukuruznu wivu oti{ao prema La-
zarevcu i taksi vozilom oti{ao za Beograd, gde je istoga dana uve~e tele-
fonom razgovarao sa okrivqenim Bujo{evi}em koji mu je saop{tio da na-
logodavac nije zadovoqan, te da treba da se skloni izvesno vreme van Beo-
grada, {to je isti i uradio, a okrivqeni Markovi} je, ~uv{i se sa okri-
vqenim Bujo{evi}em nakon doga|aja istom saop{tio da nije zadovoqan
poslom, te da treba }utati a mobilni telefon koji je dobio od wega da uni-
{ti ili baci u Savu, {to je isti i u~inio, a da bi sve ovo prikrio, znaju-
}i da je na|ena na licu mesta registarska tablica kamiona reg. broja BG
994-970, okrivqeni Markovi} je narednih dana od MUP-a Srbije – Sekre-
tarijata u Beogradu Uprave saobra}ajne policije, a preko tada{weg na~el-
nika Uprave saobra}ajne policije generala Dragi{e Dini}a, zatraìo
kwigu – „registar” vozila i prate}u dokumentaciju za registarsku tabli-
cu BG 994-970, pa je videv{i da je ova tablica registrovana u evidenciji
specijalnih vozila (RDB), dosije i prate}u dokumentaciju zadrào a iz
slu`bene kwige – (registra), iscepao (uni{tio) posledwih {est listova,
u kojima je upisano 60 vozila od reg. broja (BG 994-941 do BG 995-000), me-
|u kojima i navedena i reg. tablica, a nakon petnaestak dana bez prate}e
dokumentacije, kwigu (registar) upakovanu u kesu, vratio generalu Dini-
}u koji je ne proveravaju}i sadrìnu kwige istu vratio Upravi saobra}aj-
ne policije, odnosno na~elniku i {efu za motorna vozila Vidanu Mijai-
lovi}u i Branki Ili}, da bi potom novembra meseca 1999. godine, od di-
rektora Savezne uprave carina – Mihaqa Kertesa, zatraìo da se MUP-u
Republike Srbije – RDB dodeli teretno vozilo vozilo marke „Mercedes”,
sli~nih karakteristika prethodnom vozilu, {to je istom i udovoqeno, da
bi ovo vozilo sa Sabirnog centra na Beànijskoj kosi bilo preba~eno na
„Institut za bezbednost” na Bawici a zatim u Centar „Lipovica” gde je
prefarbano, umesto postoje}e ùte u zelenu boju, na isto stavqena reg. ta-
blica M-602-578, prikazuju}i ga javnosti da je vlasni{tvo MUP-a Repu-
blike Srbije, informi{u}i je da je to jedini kamion marke „Mercedes” ko-
ji je u vlasni{tvu MUP-a Republike Srbije (Resora dràvne bezbednosti).
– ~ime su okrivqeni Nenad Ili}, Nenad Bujo{evi} i Radomir Mar-
kovi} kao saizvr{ioci izvr{ili krivi~no delo ubistva iz ~l. 47 st. 1
479
ta~. 6 KZ Republike Srbije, u vezi ~l. 22 KZ SRJ a okrivqeni Markovi}
Radomir u sticaju krivi~no delo falsifikovawe slu`bene isprave iz ~l.
248 st. 3 u vezi st. 2 i 1. KZ Republike Srbije, dok je okrivqeni Milan Ra-
dowi}, izvr{io krivi~no delo ubistva pomagawem iz ~l. 47 st. 2 ta~. 6 KZ
Republike Srbije, u vezi ~l. 24 KZ SRJ.
Zamenik javnog tuìoca
Milun Dragutinovi}
480
III
PISAWE U VETAR
(Protesti zbog selektivne istrage)
481
482
ZAHTEVI ADVOKATA
PORODICA UBIJENIH
ISTRA@NOM SUDIJI
OKRU@NOG SUDA U BEOGRADU
NEBOJ[I @IVKOVI]U
(21. mart 2001.)
Kao zastupnik Srpskog Pokreta Obnove i porodica ubijenih na

Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine, traìm da u svojstvu svedo-
ka, uzmete izjavu od Vesne Trifunovi}, {efa smene u deùrnoj slu`bi sa-
obra}ajne policije, Qermontova 12a.
Naime, Vesna Trifunovi} je na dan zlo~ina, na osnovu tablica sa ka-
miona-ubice, koje je na mestu zlo~ina prona{ao policajac Selim Dadano-
vi}, odmah potraìla taj broj u zvani~noj kompjuterskoj evidenciji vo-
zila. Po{to tog broja u toj evidenciji nije bilo, ona je 3. oktobra uve~e
oti{la u specijalnu evidenciju koju je vodila Branka Ili}, ali je tamo
zatekla generala Dragi{u Dini}a, na~elnika Vidana Mijailovi}a i jo{
neke policijske funkcionere, pa joj je uvid u specijalnu evidenciju vozi-
la bio onemogu}en.
Wen iskaz je od velike va`nosti, jer je od velike va`nosti saznawe
koji su to sve qudi upali ve} 3. oktobra uve~e u specijalnu evidenciju vo-
zila, i spre~ili je u utrv|ivawu ~iwenice o vlasniku kamiona-ubice i
time po~inili te{ko krivi~no delo.
Radomir @ivkovi},
advokat
483
ISTRA@NOM SUDIJI
NEBOJ[I @IVKOVI]U
(27. mart 2001.)
Kao pravni zastupnici porodica ubijenih 3. oktobra 1999. na Ibar-

skoj magistrali i kao zastupnici Srpskog Pokreta Obnove, ukazujemo na
neke krupne propuste u istrazi i zahtevamo da oni budu otkloweni.
1. Za{to do sada nisu objavqene fotografije i biografije Nenada
Ili}a i Nenada Bujo{evi}a, okrivqenih za ~etvorostruko ubistvo?
2. Za{to Milorad Lukovi}, tada{wi komandant JSO, ~iji su pri-
padnici okrivqeni za ~etvorostruko ubistvo, nije pod istragom, uprkos
tome {to su na wegovu ume{anost u zlo~in ukazali svedoci, i to pripad-
nici SDB Srbije i pripadnici Jedinice kojom je komandovao?
3. Neshvatqivo je da nije odre|en pritvor tada{wem direktoru Sa-
vezne uprave carina Mihaqu Kertesu i da Kertesa, pri wegovom saslu{a-
wu pred istra`nim sudijom, ni tuìlac ni istra`ni sudija nisu suo~i-
li sa kqu~nim i nesumwivo dokazanim ~iwenicama:
– Da je Kertes, li~no, po zlo~inu na Ibarskoj magistrali, naredio
falsifikovawe dokumenata o dodeli kamiona-ubice SDB Srbije i da je,
li~no, falsifikovao i antidatirao dokumentaciju, a sa ciqem da uni{ta-
va dokaze o zlo~inu i {titi po~inioce i organizatore ~etvorostrukog
ubistva;
– Da je Mihaq Kertes, li~no, falsifikovao potpise Petra Raji}a i
Desimira Prodanovi}a, koji su u tom trenutku bili mrtvi, i da je taj fal-
sifikat ustanovqen i sudskim ve{ta~ewem.
Uprkos svemu ovome i nesumwivom saznawu da je Mihaq Kertes bio
kqu~ni ~ovek u prikrivawu zlo~ina ~etvorostrukog ubistva i za{titi
po~inilaca i organizatora zlo~ina, on je saslu{an povr{no i kao nedu-
`ni svedok. Zahtevamo wegovo ponovno saslu{awe, u prisustvu zastupni-
ka porodica ubijenih, kao i detaqnu istragu okolnosti pod kojima je po-
ginuo Petar Raji}, za ~iji je potpis utvr|eno da je falsifikovan.
4. Rugawe `rtvama zlo~ina, wihovim porodicama i pravdi pred-
stavqa i ~iwenica da nije odre|en pritvor ni tada{wem {efu MUP Be-
ograda policijskom generalu Branku \uri}u, koji je, nesumwivo, pruào
logisti~ku podr{ku po~iniocima ~etvorostrukog ubistva, tako {to se,
li~no, pojavio na mestu zlo~ina odmah po zlo~inu, a da nije naredio poli-
ciji da blokira {ire podru~je i da prona|e voza~a kamiona-ubice. \uri}
484
je, naprotiv, spre~avao tu akciju hvatawa ubice, uz obja{wewe da za ubi-
com ~etiri ~oveka nisu tragali zbog toga {to su verovali da se ubica (vo-
za~ kamiona) nalazi ispod kamiona!
Sve ovo, kao i kontakti \uri}a sa organizatorima ubistva iz SDB
Srbije, kako na sami dan zlo~ina tako i neprestano posle zlo~ina, bilo
je poznato i javnom tuìocu i istra`nom sudiji.
Zahtevamo \uri}evo dopunsko saslu{awe, u prisustvu zastupnika
porodica ubijenih, kao i wegovo hap{ewe zbog krivi~nog dela sau~esni-
{tva u ~etvorostrukom ubistvu i realne opasnosti da on sa slobode uni-
{tava tragove niza drugih zlo~ina Radomira Markovi}a u koje je bio
ume{an.
5. Slobode nije li{en ni policijski general Dragi{a Dini} koji
je, po nalogu Radomira Markovi}a i Branka \uri}a, odmah po zlo~inu na
Ibarskoj magistrali upao u Specijalnu evidenciju vozila, koja se ne vo-
de u zvani~noj i javnoj kompjuterskoj evidenciji, i zaplenio dokaze da je
kamion-ubica bio u posedu SDB Srbije, ~ime je po~inio te{ko krivi~-
no delo.
6. Neobja{wivo je da biv{i okru`ni tuìlac Beograda Andrija Mi-
lutinovi} ne samo da nije li{en slobode, nego nije ni obuhva}en istra-
gom, uprkos jasnom saznawu i dokazima da je on mesecima blokirao istra-
gu o zlo~inu na Ibarskoj magistrali i da, uprkos tome {to je sudskom eks-
pertizom bilo utvr|eno da je dokumentacija o vlasni{tvu nad kamionom-
ubicom bila falsifikovana od strane Mihaqa Kertesa, on nije naloìo
zakonske mere protiv Kertesa, {to je bio obavezan, nego je, naprotiv, u
javnosti te falsifikate predstavqao kao originale, ~ime je po~inio te-
{ko krivi~no delo svesnog prikrivawa i za{tite po~inilaca i organi-
zatora najteèg krivi~nog dela, za koje je zapre}ena smrtna kazna.
7. Neshvatqivo je da jo{ nije izdat nalog za hap{ewe Slobodana Mi-
lo{evi}a i da se to u javnosti poku{ava opravdati „nedostatkom dokaza”
da je Milo{evi}, kao {ef dràve, naredio {efu svoje Slu`be dràvne be-
zbednosti, okrivqenom Radomiru Markovi}u, da organizuje ubistvo Vu-
ka Dra{kovi}a, lidera tada vode}e antireìmske stranke.
Sasvim je izvesno da, bez naloga {efa dràve, okrivqeni Markovi}
ne bi smeo, sve i kada bi hteo, da organizuje ubistvo {efa opozicije. Sa-
svim je, tako|e, izvesno da Slobodan Milo{evi}, posle zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali, kao i niza drugih sli~nih zlo~ina u dràvi ~iji je bio
predsednik, nije ni verbalno osu|ivao te zlo~ine, a kamoli da je, u skladu
sa svojim ustavnim obavezama, nalagao otkrivawe i ka`wavawe po~inila-
ca i oranizatora zlo~ina, {to ga ~ini apsolutno odgovornim i najodgo-
vornijim za po~iwene zlo~ine.
485
Zahtevamo saslu{awe Slobodana Milo{evi}a, u prisustvu zastup-
nika porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali, uvereni da bi tom sa-
slu{awu trebalo da prisustvuju i zastupnici porodice Slavka ]uruvije,
porodice Ivana Stamboli}a i porodica svih ~ije su najmilije likvidi-
rali pripadnici „eskadrona smrti” SDB Srbije, pod komandom Radomi-
ra Markovi}a, koji je deo SDB Srbije bio pretvorio u teroristi~ku for-
maciju ubica u slu`bi Slobodana Milo{evi}a i wegove supruge.
Zastupnici:
Dr Rajko Danilovi}
Dragoqub Todorovi}
Radomir @ivkovi}
OKRU@NOM JAVNOM
TU@ILA[TVU U BEOGRADU
(2. april 2001.)
Kao pravni zastupnici porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali

3. oktobra 1999, traìmo da, pored okrivqenih Nenada Ili}a i Nenada
Bujo{evi}a, budu okrivqeni i pravdi privedeni i ostali neposredni u~e-
snici u zlo~inu ~etvorostrukog ubistva.
Naime, u zlo~inu u~estvuju pripadnici SDB Srbije iz tri vozila:
kamiona-ubice, belog kombija i jednog putni~kog automobila, koji je, pre-
ma svedo~ewima o~evidaca, nakon po~iwenog zlo~ina preuzeo voza~a ka-
miona.
Nekoliko sati pre zlo~ina, policajci Svetozar Novakovi} i Miro-
slav Qubi}, zaustavili su kamion-ubicu u Stepojevcu, dok se kretao od
Beograda, zbog toga {to su primetili da taj kamion nosi registarske ta-
blice sa zvezdom petokrakom, izba~ene iz upotrebe. Legitimisawe voza-
~a kamiona, kao i voza~a belog kombija, koji prati kamion i tako|e nosi
na sebi tablice sa petokrakom, spre~avaju qudi iz tre}eg vozila, putni~-
kog vozila, koji se predstavqaju kao pripadnici SDB Srbije i od kojih je
jedan po iskazu policajaca datih pred istra`nim sudijom, na vratu imao
utetovirani romboid ili ruù.
Zahtevamo da otkrijete ko su oni i da protiv wih preduzmete zakon-
ske mere, zbog zlo~ina ~etvorostrukog ubistva i poku{aja ubistva pred-
sednika Srpskog Pokreta Obnove.
486
Zahtevamo da otkrijete i ostale neposredne u~esnike i zlo~inu, ka-
ko iz tog putni~kog automobila tako i iz belog kombija, i da protiv svih
wih budu preduzete zakonske mere.
Zastupnici:
Dr Rajko Danilovi}
Dragoqub Todorovi}
Radomir @ivkovi}
OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE

RASFORMIRAJTE ESKADRON SMRTI
(17. april 2001.)
Gospodine \in|i}u,
Obra}amo Vam se otvorenim pismom jer se pitawe, koje u pismu tre-
tiramo, moè raspraviti ili javno ili ga uop{te ne treba razmatrati.
Mi smo profesionalno, kao advokati, pojedina~no ili zajedno, an-
gaòvani kao punomo}nici o{te}enih (`rtava), u tri osetqiva, delikat-
na i po na{em mi{qewu za Va{u Vladu, za wen legitimitet i uspostavqa-
we pravne dràve najzna~ajnija slu~aja: masakr na Ibarskoj magistrali,
ubistvo Slavka ]uruvije i otmica Ivana Stamboli}a. Nalazimo da nas
razre{ewe ovih slu~ajeva pribliàva demokratskom svetu i me|unarod-
nim standardima savremene civilizacije.
Zato od Vas, kao predsednika Vlade i politi~ki najodgovornije li~-
nosti u Srbiji traìmo:
– Da se odmah rasformira borbena jedinica Resora dràvne bezbed-
nosti Srbije (JSO), koja je, za potrebe biv{eg reìma, likvidirala poli-
ti~ke neistomi{qenike i delovala po obrascu eskadrona smrti. Po rezul-
tatima dosada{we istrage, pripadnici ove dràvno-teroristi~ke forma-
cije u~estvovali su u sva tri navedena zlo~ina.
– Da se odmah suspenduju sa posla zamenik na~elnika Resora dràv-
ne bezbednosti Centar u Beogradu (prvi operativac) Veselin Le~i}, na-
~elnik i zamenik na~elnika Tre}eg odeqewa (unutra{wi neprijateqi) Ra-
dovan Boòvi} i Stevan Basta, na~elnik i zamenik na~elnika Devetog
odeqewa (prate}eg) Zoran Pavi} i Bogdan Toma{, inspektor za specijal-
ne zadatke Goran @ivaqevi}, kao i svi pripadnici Tre}eg i Devetog ode-
qewa Resora dràvne bezbednosti – Centar u Beogradu koji su u tim ode-
qewima radili u periodu od 1. aprila 1999. godine do 10. januara 2001. go-
487
dine, a da se rasformiraju i ukinu Tre}e i Deveto odeqewe RDB – Centar
u Beogradu kao relikt policijske komunisti~ke dràve i kao vaàn in-
strument otvorenog dràvnog terora diktatorskog reìma Slobodana Mi-
lo{evi}a. U sva tri zlo~ina o kojima je re~, pobrojani funkcioneri i
pripadnici RDB – Centar u Beogradu direktno su u~estvovali, izvr{a-
vaju}i naloge ve} uhap{enih i okrivqenih za najteà krivi~na dela, na-
~elnika Resora dràvne bezbednosti Srbije Radomira Markovi}a, wego-
vog pomo}nika Branka Crnog i na~elnika RDB – Centar u Beogradu Mi-
lana Radowi}a.
Nadamo se, gospodine \in|i}u, da ste saglasni sa na{om ocenom da
su masakr na Ibarskoj magistrali, ubistvo Slavka ]uruvije i otmica Iva-
na Stamboli}a jedinstven primer najcrweg, najogoqenijeg i najbrutalni-
jeg zlo~ina koji je jedna dràva izvr{ila nad svojim gra|anima u savreme-
noj Evropi.
Zastupnici:
Dr Rajko Danilovi}
Dragoqub Todorovi}
Nikola Barovi}
DOVOQNO JE BILO OKRENUTI TELEFON

(„Danas”, 18. april 2001.)
Vlada Republike Srbije veoma ceni zainteresovanost demokratske

javnosti za brzu reformu sistema, naro~ito za wegove najosetqivije delo-
ve, kakvi su Ministarstvo unutra{wih poslova, i pogotovo Slu`ba dr-
àvne bezbednosti, kaè se u saop{tewu Kabineta predsednika Vlade Re-
publike Srbije.
Nismo sigurni da su otvorena pisma najboqi na~in da se takva za-
interesovanost izraàva, pogotovu {to u demokratskim uslovima, kakve
danas stvaramo u Srbiji, postoje mnogi drugi, mawe spektakularni na~i-
ni komunikacije.
A {to se konkretnog povoda za „otvoreno pismo” ti~e, èlimo da
obavestimo javnost da je u ovom slu~aju zabrinutost suvi{na. Od {est slu-
`benika Dràvne bezbednosti, ~iju suspenziju predlaù autori „otvore-
nog pisma”, wih pet je ve} odavno razre{eno du`nosti, tj. nedequ dana na-
kon formirawa Vlade. Ovu informaciju su autori „otvorenog pisma” mo-
gli da dobiju jednostavnim telefonskim pozivom.
488
Svesni smo te{ko}a na koje korenite reforme nu`no nailaze, ali
postoje neke te{ko}e koje se mogu lako izbe}i, na primer ako se direktno
obratite na adresu od koje o~ekujete odre|enu aktivnost, isti~e se u ju~e-
ra{wem saop{tewu.
TU@ILA[TVO PI[E KRIMINALISTI^KOJ

POLICIJI I DR@AVNOJ BEZBEDNOSTI
(17. april i 9. maj 2001.)
Dostavqamo vam, uz fotokopiju dnevnog lista „Borba” od 13. marta

2001. godine, u kojem se na strani tri nalazi ~lanak sa natpisom „Ko je
Bracanovi} iz DB?”, i audio kasetu snimqenog razgovora advokta dr Raj-
ka Danilovi}a, punomo}nika SPO, te fotokopije podnesaka koji su upu}e-
ni ovom tuìla{tvu od strane zastupnika SPO – advokata: Dragoquba
Todorovi}a, Radomira @ivkovi}a i dr Rajka Danilovi}a od 02, 09. i 12.
aprila ove godine, i zahtevamo prikupqawe
POTREBNIH OBAVE[TEWA
Potrebno je da operativnim putem do|ete do saznawa ko je NN lice
na koje ukazuju radnici MUP-a Srbije Svetozar Novakovi} i Miroslav
Qubi}, kao i svedok Vukas @eqko, a koje ima istetoviranu ruù na desnoj
strani vrata.
Informativni razgovor obaviti i sa Bracanovi} Miloradom, rad-
nikom MUP-a Srbije – (Resor dràvne bezbedosti) – na okolnosti gde je
bio septembra i oktobra 1999. godine, posebno kakva saznawa ima u vezi
kamiona marke „Mercedes” i putni~kog vozila koje je bilo u pratwi ka-
miona i kombija koji su kriti~nog dana bili na Ibarskoj magistrali, da
li je on sa NN licem koje je imalo istetoviranu ruù bio u putni~kom vo-
zilu crne ili teget boje marke „BMW” ili „Audi”, da li je zaustavqao pa-
trolu saobra}ajne milicije koja je bila u sastavu Svetozar Novakovi} i
Miroslav Qubi}, spre~avaju}i ih da legitimi{u voza~a kamiona marke
„Mercedes” doveèn u Lipovicu, ko ga je farbao, kada je izveèn iz kruga
baze u Lipovici, da li mu je komandant JSO – Milorad Lukovi} nadre|en,
te da li je od wega zahtevao da zajedno sa drugim zaposlenim u ovoj slu`bi
izvr{e odre|ene radwe u vezi pripreme kamiona marke „Mercedes”, odno-
sno u~estvovawa u doga|aju na Ibarskoj magistrali od 3. 10. 1999. godine,
489
te da li je on bio u kontaktu sa na~elnikom RDB Radomirom Markovi}em,
i {ta mu je poznato u vezi ovog doga|aja.
Potrebno je da radnik MUP-a Srbije – saobra}ajne policije Sve-
tozar Novakovi} izvr{i prepoznavawe drugog lica koje je bilo u tre}em
vozilu – „BMW” – „Audi”.
Potrebno je da operativnim putem izvr{ite i sve druge provere na
navedene okolnosti ovog doga|aja, a koje su vezane za NN lica koji su se
predstavili kao radnici DB – vozilo u kojem su bili, te wihovom u~e{}u
u ovom doga|aju i vezu ovih lica sa neposrednim izvr{iocima krivi~nog
dela ubistva, wihovu vezu sa prtpostavqenim, prijavqenim Radomirom
Markovi}em, i drugim licima koja su bila u tom periodu nadre|ena kako
Markovi} Radomiru, Lukovi} Miloradu, Bracanovi} Miloradu, Bujo{e-
vi} Nenadu, Ili} Nenadu i drugim.
Po potrebi, obaviti informativni razgovor u vezi snimqenog raz-
govora sa NN licem, sa advokatom dr Rajkom Danilovi}em, na okolnosti:
koje lice ga je pozvalo i prenelo mu podatke, odnosno obavilo razgovor sa
wim dana 13. 4. 2001. godine u vreme kad je ovom razgovoru prisustvovao i
reporter lista „Borba” R. B.
Informativni razgovor obaviti i sa novinarom „Borbe”, ~iji su
inicijali R. B. na okolnosti {ta se desilo kriti~nog dana u kancelari-
ji dr Rajka Danilovi}a i na koji na~in je saznao za ovaj razgovor i da li
je u listu „Borba” autenti~an razgovor NN lica i advokata dr Rajka Da-
nilovi}a.
Ukoliko se ukaè potreba, sprovesti i druge istra`ne radwe – ope-
rativne radwe radi provere i otkrivawa svih neposrednih u~esnika doga-
|aja koji se desio na Ibarskoj magistrali dana 3. 10. 1999. godine.
Traìmo HITNOST U POSTUPAWU.
Milun Dragutinovi}
PREDSEDNIKU
G-|i VIDI PETROVI]-[KERO
(19. aprila 2001.)
Kao pravni zastupnici porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali

zahtevamo da ukinete naredbu od 13. aprila istra`nog sudije Neboj{e @iv-
490
kovi}a, kojom nam je zabraweno kopirawe zapisnika o saslu{awu okrivqe-
nih i svedoka, ~ijem saslu{awu, ina~e, ne moèmo da prisustvujemo.
Osnovano sumwamo da je istra`ni sudija @ivkovi} ovu naredbu do-
neo da bi od porodica ubijenih i cele javnosti sakrio kriminalnu ~i-
wenicu da je on, tajno, saslu{ao pukovnika Lukovi}a, zvanog Legija, ko-
mandanta JSO Resora dràvne bezbednosti, jedinice ~iji su pripadnici
okrivqeni za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, i da bi se
od javnosti prikrilo da su, prilikom saslu{awa Lukovi}a, i istra`ni
sudija i tuìlac zaobi{li sve kqu~ne i ve} utvr|ene ~iwenice koje upu-
}uju na zakqu~ak da je Lukovi} neposredno u~estvovao u zlo~inu i, u dogo-
voru sa Radomirom Markovi}em, rukovodio izvr{ewem zlo~ina dràv-
nog terorizma.
Sve ovo u~iweno je uprkos mnogim na{im prigovorima na na~in vo-
|ewa istrage u jednom unapred zadatom okviru, a sa ciqem da Lukovi}, ko-
mandant Milo{evi}evog i Markovi}evog eskadrona smrti, ~ijih je dese-
tak pripadnika neposredno u~estvovalo u izvr{ewu i pripremi zlo~ina
na Ibarskoj magistrali, bude izuzet od krivi~ne odgovornosti, zbog to-
ga {to se, posle 5. oktobra, svrstao pod komandu novih politi~kih samo-
voqnika, koji ga sada otvoreno i protivzakonito {tite.
Nezakonito pona{awe istra`nog sudije pra}eno je i otvorenom po-
dr{kom politi~kih mo}nika nove vlasti, koja ide dotle da je ju~e, 18.
aprila, {ef poslani~kog kluba vladaju}eg DOS u Skup{tini Srbije ê-
domir Jovanovi} javno uzeo u za{titu komandanta „eskadrona smrti”,
tvrde}i da Lukovi}-Legija i ne postoji.
Sve ovo ukazuje da je Sud i danas, kao i u doba Milo{evi}a, oru|e i
slu{kiwa politi~kih diktatora koji, posredstvom suda, {tite zlo~ince
i rugaju se `rtvama dràvnog terorizma, ~ime postaju sau~esnici u zlo~i-
nu, kako oni tako i sudije i tuìoci koji politi~ke naloge nadre|uju Za-
konu, Pravdi i ~iwenicama.
Zastupnici:
Dr Rajko Danilovi}
Dragoqub Todorovi}
Dr Vojislav Vuk~evi}
Radomir @ivkovi}
491
DR@AVNA BEZBEDNOST OTPISUJE
TU@ILA[TVU
(29. maj 2001.)
Ovim putem odgovaramo na Va{e dopise od 17. 04. 2001. i 09. 05. 2001.
godine, i obave{tavamo Vas slede}e:
– Po{tuju}i u potpunosti princip nezavisnosti rada sudstva, ni-
smo bili u mogu}nosti da pratimo rad pravosudnih organa u pogledu na-
vedenog, ali smo se putem sredstava informisawa, pitaju}i se odakle se po-
verqive informacije iz sudskih predmeta nalaze u wima, upoznali sa to-
kom sudskog postupka. Do sada istra`ni sudija nije nam poverio izvr{e-
we odre|enih radwi poput suo~avawa, saslu{awa i drugog.
– Povodom Va{eg zahteva da operativnim putem do|emo do saznawa
ko je NN lice koje ima istetoviranu ruù na desnoj strani vrata, podse}a-
mo vas da je u toku postupka, a {to je objavqeno i u sredstvima javnog in-
formisawa, okrivqeni Bujo{evi} Nenad dao iskaz da Milorad Lukovi}
ima istetoviranu ruù na pomenutom delu tela. S obzirom da je ustanov-
qena ~iwenica da Milorad Lukovi} ima navedenu tetovaù, ne vidimo ni-
kakav razlog za{to istra`ni sudija tokom saslu{awa Lukovi}a nije iz-
vr{io suo~avawe i prepoznavawe. Smatramo da smo u~inili dovoqno ti-
me {to smo obezbedili prisustvo Lukovi}a pred istra`nim sudijom i we-
govo saslu{awe, te ne vidimo razlog za{to bi se bavili poslovima istra-
`nog organa. Kako je o{te}eni Vuk Dra{kovi}, kao i wegovi punomo}ni-
ci u ovom postupku, izrazio sumwu u zakonitost rada RDB-a, te da je okri-
vio Lukovi}a za u~estvovawe u zlo~inu na Ibarskoj magistrali, smatramo
da bi se saslu{awem imenovanog od strane istra`nog sudije izbegla mo-
gu}nost daqeg optuìvawa RDB-a da prikriva odre|ene ~iwenice vezane
za navedeni zlo~in, {to bi sigurno usledilo u slu~aju da RDB uzme izjavu
od Lukovi}a, a bez prisustva o{te}enih.
– U odnosu na zahtev da obavimo razgovor i sa Bracanovi} Milora-
dom, radnikom RDB-a, obave{tavamo Vas da smo od imenovanog na traè-
ne okolnosti uzeli izjavu, koju Vam u prilogu ovog dopisa dostavqamo.
– U pogledu zahteva da obavimo informativni razgovor sa advoka-
tom Rajkom Danilovi}em, a na okolnosti snimqenog razgovora sa NN li-
cem, smatramo da bi na osnovu odredaba ZKP-a isti trebao biti pozvan u
tuìla{tvo, tim pre {to bi se wegov poziv u RDB mogao iskoristiti za
optuìvawe za vr{ewe odre|enog pritiska na imenovanog, kao i me{awe
u rad pravosudnih organa. Tako|e, ukazujemo da u tom smislu ne moè da
492
pomogne ni kaseta koju ste nam ostavili, s obzirom da je wena dostava bi-
la anonimna, tako da ista ne moè da ukaè na dobronamernost ili nedo-
bronamernost, a ne moè da posluìni kao dokazno sredstvo na sudu, a ni
Danilovi} nam u tom smislu ne moè pomo}i, s obzirom da je do sada davao
brojne izjave za medije, gde nije ukazao na lice koje mu je kasetu dostavilo.
– Povodom zahteva da operativnim putem izvr{imo provere na okol-
nosti vezane za radnike RDB-a i vozilo u kojem su bili, napomiwemo da su
ove ~iwenice, brojnim izjavama radnika RDB-a u toku postupka, ve} utvr-
|ene i da su bile objavqene ~ak i u sredstvima javnog informisawa.
– O~ekujemo da }e postupak koji se vodi pred pravosudnim organima
biti efikasan i da }e zlo~in po~iwen na Ibarskoj magistrali biti ra-
svetqen, a po~inioci ka`weni, a RDB }e, kao {to je do sada ~inio, od mo-
menta postavqawa novog rukovodstva, dati svoj doprinos.
Na~elnik
Resora dràvne bezbednosti
Goran Petrovi}
AMBASADORIMA [VEDSKE I SAD

(6. jun 2001.)
Po{tovane ekselncije,
Kao advokati porodica ~etvorice ubijenih na Ibarskoj magistra-
li, ubijenog Slavka ]uruvije i kidnapovanog Ivana Stamboli}a, u situa-
ciji kada smo uvideli i ocenili da je svako daqe na{e advokatsko angaò-
vawe i preduzimawe mera pred pravosudnim i drugim organima gowewa u
Jugoslaviji uzaludno i potpuno deplasirano, odlu~ili smo da se obrati-
mo me|unarodnoj zajednici preko predstavnika Evropske unije i ambasade
Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Beogradu.
Ovakav istup smatramo legitimnim jer Evropska unija i SAD, u pri-
premama za donatorsku konferenciju o Jugoslaviji, opravdano u prvi plan
stavqaju izvo|ewe pred me|unarodni sud svih po~inilaca zlo~ina u rat-
nim sukobima na teritoriji biv{e Jugoslavije. Kako su, po na{em shvata-
wu, svi zlo~ini isti i oni u ratnim sukobima i oni u, relativno i uslov-
no re~eno, mirnodopskim uslovima, i kako je svaki zlo~in – zlo~in, bez
obzira na wegove razmere, cenimo na{u notu opravdanom i, u prilog in-
ternacionalizaciji slu~ajeva koje mi profesionalno vodimo, isti~emo i
slede}e:
493
– Inspirator i generator svih ratova na ovim prostorima u prote-
kloj deceniji bio je diktatorski Milo{evi}ev reìm, kome je dràvni
terorizam bio osnovno sredstvo, na~in i metod politi~ke borbe. Epicen-
tar svih zlo~ina, bilo masovnih ili pojedina~nih, bio je Slobodan Mi-
lo{evi} i wegova ni~im ograni~ena vlast.
– Pouzdano se zna da je u okviru Milo{evi}evog reìma funkcioni-
sala specijalna ratna, borbena, komandoska jedinica koja je u~estvovala u
ratovima u Hrvatskoj i Bosni, sluìla za specijalne akcije i delovala u
okviru Ministarstva unutra{wih poslova Srbije – Resor dràvne bez-
bednosti, pod nazivom Jedinica za specijalne operacije. Prvi komandant
te jedinice bio je Franko Simatovi} Frenki, a sada{wi komandant je pu-
kovnik Milorad Lukovi} Legija. Sve iznete podatke obelodanio je na te-
leviziji „BK” 22. aprila ove godine aktuelni ministar policije Srbije
Du{an Mihajlovi}, a to su prenele dnevne i nedeqne novine.
– Protiv dvojice pripadnika te jedinice vodi se krivi~ni postupak
za direktno izvr{ewe zlo~ina na Ibarskoj magistrali. Obojica okrivqe-
nih su izvr{ewe dela priznali. U zlo~inu na Ibarskoj magistrali u~e-
stvovalo je, u raznim ulogama, jo{ sedam-osam pripadnika te jedinice. Po-
stoje vrlo jasne indikacije da su pripadnici ove jedinice direktni izvr-
{ioci ubistva Slavka ]uruvije i otmice Ivana Stamboli}a.
Izloèni primeri ukazuju da zlo~ini u ratom zahva}enim podru~ji-
ma za koje je nadleàn Ha{ki tribunal i zlo~ini u Beogradu i okolini,
imaju istog inspiratora i naredbodavca – Slobodana Milo{evi}a, istog
organizatora – Milo{evi}evog {efa tajne policije i istog egzekutora –
Jedinicu za specijalne operacije. Potpuna istovetnost zlo~inaca u su-
{tinskom smislu izjedna~uje i zlo~ine. Primamo sa razumevawem i uva-
àvamo formalnu razliku da je za zlo~ine u ratnim sukobima nadleàn Ha-
{ki tribunal, ali molimo ekselencije kao visoke predstavnike me|unaro-
dne zajednice u Jugoslaviji da svojim vladama i institucijama koje pred-
stavqaju prezentiraju na{e argumente za ravnopravno tretirawe `rtava
istog zlo~inca.
Direktan povod na{eg obra}awa me|unarodnoj zajednici je otvore-
no i javno uzimawe u za{titu komadanta Jedinice za specijalne operaci-
je, pukovnika Milorada Lukovi}a Legije, od strane najvi{ih predstav-
nika novih vlasti u Srbiji, pre svih premijera Srbije \in|i}a i mini-
stra policije Mihajlovi}a, zbog wegovih zasluga za prevrat 5. oktobra
2000. godine. I \in|i}, i Mihajlovi}, to su otvoreno, javno, preko svih
sredstava informisawa, bez ikakvog ustru~avawa, ~ak sa izrazito izraè-
nom uporno{}u i zainteresovano{}u, moglo bi se re}i i zagrièno{}u,
isticali.
494
U dosada{woj istrazi povodom zlo~ina na Ibarskoj magistrali do-
{lo se do ~vrstih, izuzetno validnih i u krivi~no-pravnom smislu prvo-
razrednih dokaza za neposredno u~estvovawe pukovnika Milorada Luko-
vi}a Legije u zlo~inu na Ibarskoj magistrali.
Me|utim, kada se tokom istra`nog postupka do{lo do koncentrisa-
wa izuzetno kvalitetnih dokaza o Lukovi}evoj ume{anosti u zlo~in, usle-
dila je potpuna blokada istrage. Politi~ki faktor se pokazao kao otvo-
reni i neprikosnoveni centar mo}i, koji ima i neograni~enu kontrolu
nad pravosu|em. Kod takvog stawa stvari, onemogu}eno nam je svako pro-
fesionalno delovawe, jer nadle`ni tuìlac nije u poziciji da samostal-
no, u okviru svojih zakonskih ovla{}ewa, donese odluku o pokretawu po-
stupka.
Molimo Vas da se kod svojih vlada i me|unarodnih institucija ko-
je predstavqate zaloìte da u razgovorima sa jugoslovenskim vlastima,
povodom donatorske konferencije o Jugoslaviji, krivi~na dela za koja je
nadleàn Ha{ki tribunal i zlo~ini na koje mi ukazujemo imaju ravnopra-
van tretman.
Advokati porodica ubijenih i kidnapovanih:
Rajko Danilovi}, Nikola Barovi},
Dragoqub Todorovi}, Vojislav Vuk~evi},
Radomir @ivkovi}
TU@ILA[TVO PI[E OKRU@NOM SUDU

(15. jun 2001.)
U prilog dopisa dostavqamo vam fotokopiju dnevnog lista „Borba”

od 13. 4. 2001 godine, zajedno sa audio kasetom ~iji sadràj je objavqen na
strani 3. „Borbe”, i izjavu Bracanovi} Milorada, pa predlaèmo da dopu-
ni dokazanog postupka, osim do sada saslu{anih svedoka u toku istrage,
saslu{ate slede}e svedoke:
Radi} Dragi{u preko RDB Srbije Centar Kula, Gari} Veqka preko
RDB Srbije Centar Lipovica, Bracanovi} Milorada preko MUP-a Srbi-
je, Veselina Le~i}a preko CRDB Beograd, \or|a Stevanova, Slobodana
An|elkovi}a, Dragana Stanimirovi}a, preko CRDB Beograd, zatim Dra-
ganu Otovi} preko MUP-a Srbije Sekretarijata u Beogradu.
Potrebno je ponovo pozvati svedoke Mihaqa Kertesa, Milorada Lu-
kovi}a, Rajda Josipa, Vidana Mijajlovi}a, Ili} Branku, Dragi{u Dini-
495
}a, Aleksandra Niki}a, Branka \uri}a, Radeta ]etkovi}a, Pavi} Zora-
na, Pavi} Dragana, Boòvi} Radovana, Stevana Bastu, Vukas @eqka, No-
vakovi} Svetozara, Qubi} Miroslava, te istima predo~iti iskaze drugih
saslu{anih svedoka, zatim ih me|usobno suo~iti na razli~itost u iskazi-
ma i kontradiktornistima, a pojedine od svedoka suo~iti i sa prijavqe-
nim Bujo{evi}em, Ili}em i Markovi}em.
Potrebno je tako|e izvr{iti poznavawe – (prepoznavawe) lica sa
tetovaòm na desnoj strani vrata od svedoka Novakovi} Svetozara, Qu-
bi} Miroslava i Vukas @eqka, a sve u ciqu prepoznavawa li~nosti –
osobe koja je kriti~nog dana 3. oktobra 1999. godine bila na Ibarskoj
magistrali i koja je predstavqaju}i se kao radnik Dràvne bezbednosti
ometao ovla{}eno slu`beno lice Novakovi} Svetozara da zaustavi te-
retni kamion marke „Mercedes” u kojem je bio voza~ prijavqeni Ili}
Nenad.
Isto tako, potrebno je da se od Resora dràvne bezbednosti Srbije
pribave podaci za lice sa prezimenom \urica, te isto pozvati i saslu{a-
ti u svojstvu svedoka, a od Centra resora dràvne bezbednosti Beograd
pribaviti kompletan spisak svih zaposlenih lica u Devetom i Tre}em ode-
qewu, koja su radila na poslovima pra}ewa kako Vuka Dra{kovi}a tako
i drugih lica u periodu jun-novembar 1999. godine.
Od Resora dràvne bezbednosti Srbije pribaviti za sve centre u Sr-
biji, posebno u Kuli i Beogradu – (Lipovica i Institut za bezbednost na
Bawici), dispe~erske kwige koje su vo|ene u ovim centrima i u kojima su
evidentirani ulasci i izlasci iz ovog centra kako fizi~kih lica tako i
motornih vozila, te lica koja su upravqala motornim vozilima u perio-
du jun-novembar 1999. godine, s posebnim osvrtom na centar Lipovica, a
iste kwige zatraìti i preko RDB Srbije od slu`bi obezbe|ewa u ovim
centrima na iste okolnosti, kao i kompletan popis motornih vozila sa
brojevima {asije i motora i bojom koja su se nalazila u ovim centrima u
avgustu, septembru i oktobru 1999. godine.
Nakon izvr{enih saslu{awa svedoka, suo~ewa, kako me|u svedoci-
ma tako i svedoka sa prijavqenim, te poznavawa – (prepoznavawa) lica i
stvari, mo}i }e se na potpuniji pravilniji na~in utvrditi ~iweni~no
stawe, kao i okolnosti vezane za sam doga|aj na Ibarskoj magistrali od
3. 10. 1999. godine, a samim tim do}i do prave istine ko su sve izvr{ioci
ovog krivi~nog dela.

Milun Dragutinovi}
496
SASLU[ATI ZORANA \IN\I]A
(13. jul 2001.)
U dopuni istrage, koju zahtevamo, neophodno je saslu{ati u svojstvu

svedoka Zorana \in|i}a, predsednika Vlade Srbije, na okolnost tvrdwi
izre~enih u intervjuu za Radio B92, a koji je prenet u listu „Danas” od 4.
maja 2001. godine, ~iju fotokopiju dostavqamo.
Zorana \in|i}a treba posebno saslu{ati na slede}e okolnosti:
1. Od koga je, na koji na~in, na kom mestu i kom svojstvu, krajem ok-
tobra 2000. godine, saznao za podatak da je sada okrivqeni Nenad Ili}
bio voza~ kamiona-ubice 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali?
2. Ko su ostala lica koja su pored wega saznala navedenu informaci-
ju, s obzirom da \in|i} govori u mnoìni?
3. Da li je o saznawu da je otkriven ~etvorostruki ubica obavestio
predsednika SRJ Vojislava Ko{tunicu?
4. Za{to nije prijavio policiji da je dobio informaciju o izvr{i-
ocu krivi~nog dela ~etvorostrukog ubistva?
5. Na osnovu ~ega zna da je ubica Ili} bio u potpunom o~ajawu, da je
bio izmanipulisan, da nije znao ko je bio u kolima i sli~no?
Dragoqub Todorovi}, advokat
TU@ILA[TVO PONOVO PI[E ISTRA@NOM

SUDIJI NEBOJ[I @IVKOVI]U
(1. avgust 2001.)
Napomiwemo da su predlozi Okru`nog javnog tuìla{tva delimi~-

no uzeti u obzir, te da su, shodno predlozima, sprovedene samo pojedine
istra`ne radwe, dok ve}i deo predloga nije uziman u razmatrawe niti je
izvr{eno saslu{awe predloènih svedoka, suo~ewe izme|u Radeta Marko-
vi}a i svedoka Dini} Dragi{e, kao ni poznavawe-prepoznavawe lica sa
tetovaòm na desnoj strani vrata od strane svedoka Novakovi} Svetoza-
ra, Qubi} Miroslava i Vukas @eqka, jer ovi svedoci ukazuju na takvo li-
ce, a okrivqeni Bujo{evi} Nenad u svom posledwem iskazu pred istra`-
nim sudijom tvrdi da tetovaù na desnoj strani vrata ima svedok Luko-
vi} Milorad.
497
Isto tako, od MUP-a Srbije – Resora dràvne bezbednosti nisu pri-
bavqene kwige sa podacima kako dispe~erske slu`be, tako slu`be obezbe-
|ewa, koja teretna i putni~ka vo¾ila su dana 2. i 3. 10. 1999. godine napu-
{tala krug centra „Lipovica” te ko su lica koja su upravqala ovim mo-
tornim vozilima i ~iwenice vezane za putne naloge i trenutak kada su
vra}ena u krug ovog centra.
Tako|e, po predlozima tuìla{tva nisu saslu{ani kao svedoci rad-
nici MUP-a Srbije – Resora dràvne bezbednosti Krsmanovi} Drago-
slav, Gari} Veqko, Radi} Dragi{a niti lice sa prezimenom \urica.
Tek nakon sprovo|ewa istra`nih radwi vezanih za ove predloge, sma-
tramo da istragu treba zavr{iti i predmet vratiti ovom tuìla{tvu ra-
di daqeg rada i odlu~ivawa.

Milun Dragutinovi}
PREDSEDNIKU
G-|i VIDI PETROVI]-[KERO
(16. avgust 2001.)
Obra}am Vam se povodom saop{tewa Okru`nog suda u Beogradu da je

istraga u predmetu Ibarska magistrala zavr{ena i da su spisi dostavqe-
ni Okru`nom tuìla{tvu na daqi postupak.
U skladu sa zakonom o krivi~nom postupku, u svojstvu supsidijarnog
tuìoca ili o{te}enog kao tuìoca, 7. avgusta 2001. godine podneo sam
zahtev za pro{irewe istrage protiv:
Pukovnika Milorada Lukovi}a Legije, biv{eg komandanta Jedini-
ce za specijalne operacije Resora dràvne bezbednosti MUP-a Srbije za
krivi~no delo ubistva u saizvr{ila{tvu;
Generala Branka \uri}a, na~elnika MUP-a Srbije – Sekretarijat u
Beogradu, za krivi~no delo ubistva u pomagawu;Mihaqa Kertesa, biv{eg
direktora Savezne uprave carina, za krivi~no delo pomo} u~iniocu po-
sle izvr{enog krivi~nog dela;Generala Dragi{e Dini}a, biv{eg na~el-
nika Uprave saobra}ajne policije MUP-a Srbije i pukovnika Vidana
Mijailovi}a, biv{eg na~elnika Uprave saobra}ajne policije MUP-a Sr-
498
bije – Sekretarijat u Beogradu za krivi~no delo pomo} u~iniocu posle iz-
vr{enog krivi~nog dela;
Andrije Milutinovi}a, biv{eg okru`nog javnog tuìoca za Beograd,
zbog krivi~nog dela pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela. Za-
hteve za pro{irewe istrage protiv navedenih lica stavio sam nakon {to
sam protiv svih, prethodno, podneo krivi~ne prijave Okru`nom javnom
tuìla{tvu 11. maja 2001. godine. Kako mi javni tuìlac u zakonskom ro-
ku od tri meseca nije odgovorio {ta je odlu~io povodom krivi~nih prija-
va, niti me je obavestio da u svojstvu supsidijarnog tuìoca, mogu da pre-
uzmem krivi~no gowewe okrivqenih pred okru`nim sudom, to sam 7. avgu-
sta 2001. preuzeo krivi~no gowewe svih prijavqenih, stavqaju}i zahtev
Okru`nom sudu za pro{irewe istrage u odnosu na sve.
Moj zahtev za pro{irewe istrage, u odnosu na sve okrivqene, for-
malno je potpuno ispravan i sastavqen u skladu sa odredbama Zakona o
krivi~nom postupku, uredno je predat na prijemnom {alteru Okru`nog
suda sa potvrdom prijema.
Svih pet zahteva za pro{irewe istrage sadrè ne{to oko trideset
stranica i ne znamo {ta je istra`ni sudija sa tim zahtevima uradio: da li
ih je pocepao, da li ih je bacio, da li ih je stavio u fioku ili uradio ne-
{to drugo.
Molimo vas da, u skladu sa va{im zakonskim ovla{}ewima, izvr{i-
te proveru na{ih navoda i obezbedite da istra`ni sudija postupa u skla-
du sa Zakonom o krivi~nom postupku, ili da nas obavestite da su li~nosti
protiv kojih traìmo pro{irewe istrage abolirane, amnestirane, pomi-
lovane ili su van zakona i za wih ne vaè pozitivni propisi ove zemqe
koji vaè za sve druge gra|ane.
499
500
501
„Danas”, 15. maj 2001. godine
502
„Danas”, 25. jul 2001. godine
503
504
„Danas”, 28-29. jul 2001. godine
505
506
507
„Danas”, 4-5. avgust 2001. godine
508
„Danas”, 1-2. septembar 2001. godine
509
510
511
512
513
514
JAVNA REAGOVAWA NA ISTRAGU
PITAWE SVIH PITAWA

(Intervju Vuka Dra{kovi}a, „Danas”, 3. mart 2001.)
SPO je va`ne informacije vezane za nesre}u na Ibarskoj magistra-

li, koje vode do vrha Resora dràvne bezbednosti, objavio odavno. Na ko-
ji na~in ste do{li do wih?
– Nikakva posebna ve{tina ni mudrost nisu bili potrebni. Krenu-
li smo u potragu za vlasnikom kamiona-ubice i vlasnikom registarskih
tablica koje je kamion-ubica nosio. Veoma brzo smo ustanovili da je vla-
snik i kamiona i tablica Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije. Samim tim
zlolinci su bili otkriveni, odnosno kqu~na ~iwenica da je to bilo ~e-
tvorostruko ubistvo, atentat na mene i akt dràvnog terorizma. Mi smo
to redovno saop{tavali javnosti i sa svim do ~ega smo dolazili, bilo da
je re~ o dokumentima ili nekim drugim saznawima, odmah smo upoznavali
i zvani~ne istra`ne organe. îm smo ustanovili ~iwenice, podneli smo
krivi~nu prijavu protiv {efa DB Radomira Markovi}a i {efa RDB za
Beograd Milana Radowi}a.
Pravosu|e, a i javnost, nisu adekvatno reagovali na informacije
Srpskog pokreta obnove.
– Razdvojio bih reakciju javnosti od pravosu|a, jer je Milo{evi}ev
poredak dràvnog terorizma kao maligno tkivo nagrizlo organe pravo-
su|a, MUP, dràvne organe i medije pod kontrolom reìma. Eskadroni
smrti su ubijali qude, a svuda su bile postavqene prepreke otkrivawu
istine o zlo~inima. Reakcija javnosti, posebno demokratske, bila je vi-
{e nego katastrofalna. Nastojali smo da uzbunimo javnost Srbije svako-
dnevnim saop{tewima da ìvimo u zemqi dràvnih ubica. Poku{avali
smo da dokaèmo da je qudski ìvot najvi{a svetiwa i vrednost, koju u
normalnim pravnim dràvama na prvom mestu {tite dràvni organi.
Gra|anima Srbije smo „otvorili” kwigu dokaza da ìve u zemqi u
kojoj dràva organizuje likvidacije. I {ta se desilo? Samo dva medija
515
objavqivali su te dokaze – list „Srpska re~” sa malim tiraòm i „Stu-
dio B” sa nevelikim dometom, a gotovo svi ostali, ~ak i takozvani nezavi-
sni mediji, vrlo su malu pa`wu tome posve}ivali. êsto nisu ni objavqi-
vali na{a saop{tewa…
List „Danas” je ka`wen po biv{em Zakonu o informisawu zbog ob-
javqivawa saop{tewa Srpskog pokreta obnove o krivcima za nesre}u na
Ibarskoj magistrali…
– A koliko puta je je ka`wen „Studio B”? Kaèm gotovo svi mediji,
~ast izuzecima. Da nastavim, onda su po~ele ~ak i da se javqaju kontrare-
akcije javnosti, da se SPO optuùje za privatizaciju „Studija B”, da je bi-
lo dosta pri~e o zlo~inu na Ibarskoj magistrali, kao da to nije bila naj-
va`nija, po gra|ane Srbije, tema tog vremena. Da je tada sva javnost ustala
protiv terorizma i wegovog vrhovnog komandanta Slobodana Milo{evi-
}a, Milo{evi}ev reìm bi pao na najva`nijem pitawu – organizovawu
zlo~ina protiv sopstvenih gra|ana i politi~kih protivnika. Svi su `mu-
rili pred ~iwenicom da je krajem maja pro{le godine policija upala u
„Studio B” kako bi zatvorila dosije o zlo~inu.
Da li je za Srpski pokret obnopve neka vrsta satisfakcije nedavno
hap{ewe Radomira Markovi}a upravo zbog zlo~ina na Ibarskoj magistra-
li, {to je ~ini se, jedina ~vrsta stvar, koju pravosu|e sada ima protiv vrha
biv{eg reìma?
Re~ satisfakcija u ovom slu~aju treba koristiti veoma oprezno jer
nema tog pravosu|a i te pravde koja moè da vrati ìvote ubijenih. Ni
kada je re~ o ubijenima na Ibarskoj magistrali, ni Slavka ]uruviju, ni
Ivana Stamboli}a, ni jo{ stotine gra|ana nastradalih od zlo~ina~kog
dràvnog aparata. Ukoliko postoji neka satisfakcija ona se sastoji u na-
di da zlo~inci ne}e uma}i pravdi, po~ev od izvr{ilaca do organizatora
iz RDB, kao i svih qudi u pravosu|u i MUP koji su {titili po~inioce,
pa do vrhovnih nalogodavaca, a to su bez sumwe Slobodan Milo{evi} i
wegova supruga. Naravno da smo ìveli u normalnoj dràvi, zlo~ina ne
bi ni bilo. Da smo ìveli u dràvi u kojoj je pravosu|e bilo nezavisno,
Markovi} bi bio uhap{en, odmah posle krivi~ne prijave SPO. Nevero-
vatno je i da odmah posle 5. oktobra pro{le godine, taj vrhovni komandant
zlo~ina, nije odmah uhap{en.
Svi dokazi koji se sada pokazuju postojoli su i tada, a neraspoloè-
we naroda je bilo da se do temeqa i brzo razru{i Milo{evi}ev terori-
sti~ki poredak. Za{to se ~ekalo i ubicama ostavilo vremena da verovat-
no uni{te tragove mnogih zlo~ina, pitawe je koje treba uputiti na adre-
su nove vlasti. Neko je posle 5. oktobra bio toliko mo}an da i daqe spo-
ti~e pravdu.
516
Ne prihvatam obja{wewa da je samo zlo~in na Ibarskoj magistrali
dokazan. [ta to nije dokazano kada je re~ o ubistvu Slavka ]uruvije, na-
ro~ito posle objavqivawa dokumenata o wegovom pra}ewu do nekoliko
minuta pred likvidaciju? Pratila ga je RDB. [ta to nije dokazano u ne-
stanku Ivana Stamboli}a? Ko ga je pratio? RDB. Ko ga je kidnapovao?
RDB. U kojoj se to dràvi sveta vr{e likvidacije politi~kih protivnika
bez direktnog naloga {efa dràve? O ~emu mi to pri~amo? Preko mrtvih
qudi sada neko u ovoj zemqi ho}e da tera neki legalizam i ho}e da pove-
è sve dlake iz jajeta. Sve je povezano.
[ta }e Srpski pokret obnove da uradi ukoliko voza~ kamiona kao
direktni izvr{ilac bude blago ka`wen jer je samo izvr{avao nare|ewe…
– Naravno da }emo traìti da egzekutor bude ka`wen prema teìni
zlo~ina, ali centralno pitawe je vrh Dràvne bezbednosti i dràve, oda-
kle su stizali nalozi. Nemojte da na kraju ispadne da je centar zla bio na
periferiji zla. Moramo ras~istiti ko je igrao koju ulogu u lancu smrti.
Svi krivci moraju da budu uhap{eni i ka`weni.
Za{to su RDB i Milo{evi} hteli da Vas likvidiraju?
– Nisu zaboravili godine borbe SPO protiv reìma. Pripremaju-
}i se da zemqu pretvori u balkanski Irak, Milo{evi} je po{ao od ra~u-
nice da prvo treba da ukloni glavnog neprijateqa. To {to sam preìveo
ja, {to je preìvela moja porodica, te{ko da bi neko preìveo. Platio
sam i uàsnu politi~ku cenu jer je najve}i deo javnosti i opozicije nije
razumeo i podrào SPO. Reìm ponovo 15. juna poku{ava da likvidira
glavnoga neprijateqa u Budvi, a posle toga do kraja sam se suo~io sa ne-
~im {to ne moè da sluì na ~ast demokratskoj opoziciji i javnosti, i to
wihovo pona{awe tamna je i neprolazna mrqa i optu`ba protiv wih.
Umesto solidarnosti, doìveo sam osudu, podsmehe, uvrede od strane de-
mokratske javnosti i opozicije, koja bi, da je Milo{evi} ostao na vlasti,
bila sigurno slede}a `rtva.
U delu javnosti pojavile su se i teorije da Vi niste bili meta aten-
tata, nego da je to bio…
– To su gluposti. To je bila prate}a artiqerija dràvnoga terori-
zma – pu{tawe glasina i svakojakih laì, bilo u formi pri~e, bilo u for-
mi ~ulo se, pa da iza|e u novinama. Upozoravali smo da centar dràvnog
terorizma proizvodi te glasine, umesto da reìm poloì ra~une za zlo~i-
ne. Ubice su traìle na~in da to pretvore u storiju, u neki novi zlo~in
sa elementima horora i zabave.
[ta se sada sve ne pri~a za Stamboli}a? [ta se sve nije pri~alo za
]uruviju, da je bio povezan sa podzemqem, da je bio kriminalac… Ba{ da-
nas je Dràvna bezbednost u jednom beogradskom dnevnom listu pustila
517
glasinu da je, toboè, utvr|eno da ]uruviju nije ubila Dràvna bezbed-
nost, {to je apsolutna neistina.
Da li procewujete da }e DOS uspeti da ukloni to, kako ste rekli,
„maligno tkivo dràvnog terorizma”?
– To }emo da vidimo. To je pitawe svih pitawa – i dràvno i naci-
onalno i politi~ko. Nema po{tovawa qudskih prava, tranzicije, sarad-
we sa svetom, ili bilo kakve slobode dok se u Srbiji ne za{titi osnovno
qudsko pravo na ìvot i kazne oni koji su u ime dràve to pravo uskra-
}ivali.
UHAPSITI SVE ODGOVORNE

ZA ZLOÎN
(16. mart 2001, saop{tewe SPO)
Ponovo zahtevamo da svi koji su u~estvovali u planirawu, organiza-

ciji i izvr{ewu ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, kao i
svi koji su, po zlo~inu, falsifikovawem dokumenata, kra|om dokumenta-
cije, blokirawem istrage i na bilo koji drugi na~in, {titili teroriste,
budu odmah uhap{eni.
Nedopustive i sramne su izjave da hap{ewa ubica ne}e smawiti ne-
zaposlenost u zemqi. To je otvoreno rugawe `rtvama dràvnog terorizma
u Srbiji i solidarisawe sa Milo{evi}em i wegovim poretkom zlo~ina.
Istraga je utvrdila da su oba uhap{ena izvr{ioca zlo~ina bili
pripadnici specijalne jedinice resora Dràvne bezbednosti Srbije pod
komandom izvesnog pukovnika Lukovi}a, ali nisu objavqne ni fotogra-
fije uhap{enih, niti je istraga obuhvatila i wihovog komandanta, koji
se ju~e nije pojavio pred sudom ni kao svedok.
Porodice ubijenih i Srpski Pokret Obnove traè da svi u~esnici
u zlo~inu, po~ev od neposrednih izvr{ilaca pa do sau~esnika, organiza-
tora i Slobodana Milo{evi}a, kao vrhovnog nalogodavca, budu suo~eni
sa pravdom.
Niko od wih ne sme da bude zaobi|en niti amnestiran bez obzira na
usluge koje su ~inili i sada ~ine za nove vlasti. Svi ~elnici koji se budu
odlu~ili na trgovinu qudskim ìvotima, stavi}e sebe na listu sau~esni-
ka u zlo~inu.
518
RUGAWE @RTVAMA
(Vuk Dra{kovi}, konferencija za novinare,
3. april 2001.)
Dolazim sa parastosa ~etvorici ~elnika Srpskog pokreta obnove,

koju su pre osamnaest meseci, 3. oktobra 1999. godine, ubijeni na Ibarskoj
magistrali.
Neki od izvr{ilaca i organizatora su u zatvoru, ali mnogi se kri-
ju i {tite, verovatno zbog toga {to su sada pokazali lojalnost novoj vla-
sti. Uprkos iskazu pred istra`nim sudijom da su, posle zlo~ina, u~estvo-
vali u prikrivawu tragova zlo~ina, neki su i unapre|eni. Tako je jedan,
koji je posvedo~io da je po nalogu Mihaqa Kertesa pripremao kamion
dvojnik da bi se prikrili tragovi krivi~nog dela, sada postao na~elnik
[este uprave.
Glavni nalogodavac je, od pre dva dana, u zatvoru, ali ne zbog toga
{to je on naloìo zlo~in na Ibarskoj magistrali, ne zbog toga {to je on
naredio ubistvo Slavka ]uruvije, likvidaciju Ivana Stamboli}a i jo{
mnoge, mnoge likvidacije po Srbiji, nego zbog toga {to je po~inio kri-
vi~no delo korupcije.
Mislim da hap{ewe Slobodana Milo{evi}a samo zbog korupcije,
a da pri tom nisu ni pomenuta najteà krivi~na dela za koja je odgovoran,
predstavqa rugawe `rtvama ubijenih, rugawe samom sistemu pravde i te-
meqnim hri{}anskim vrednostima, jer qudski ìvot je najve}e dobro i
onaj ko ugroàva qudski ìvot, a pogotovo u svojstvu {efa dràve, ~ini
najteè mogu}e krivi~no delo.
Da li je mogu}e zamisliti da je zlo~incima u Ninbergu su|eno zbog
korupcije? To {to nigde nije bilo mogu}e zamisliti, u Srbiji danas, na
àlost, jeste realnost. Kao {to smo se borili protiv blokade istrage i
skrivawa zlo~inaca za vreme Milo{evi}evog reìma, kada je re~ o zlo~i-
nu na Ibarskoj magistrali, tako }emo se boriti i izboriti i sada, da ni-
jedan od onih koji su na bilo koji na~in bili ume{ani u zlo~in ne}e bi-
ti amnestirani.
Istovremeno, o~ekujem i pozivam porodice ostalih ~ije je najmili-
je likvidirao ovaj reìm, a po nalogu Slobodana Milo{evi}a, porodicu
Slavka ]uruvije, porodicu Ivana Stamboli}a i porodice svih ostalih,
da dignu glas i da se uporno bore da se otkriju oni koji su im poubijali
najmilije, bez obzira kakva je wihova sada{wa pozicija i odnos prema
novoj vlasti.
519
OPTU@NICA BEZ GROBOVA
(„Danas”, 4. april 2001.)
Milo{evi} je za vreme svoje vladavine pretvorio Srbiju u gulag, u

kojem je deo Dràvne bezbednosti bio teroriti~ka formacija ~ije su mete
bili ìvoti gra|ana i politi~kih protivnika reìma. Zamislite da se u
Ninbergu sudilo za korupciju – rekao je na ju~era{woj konferenciji za
novinare Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove.
Dra{kovi} je konstatovao da su „retke porodice u Srbiji koje ne bi
mogle da optuè Slobodana Milo{evi}a za smrt svojih najbliìh ili
ekonomsku propast”.
– Ako je krao, mo`da moè da vrati, ali mrtve ne moè da vrati ni
Bog. U otu`nici nema nijednog groba iz Srbije, Hrvatske i Bosne za koje
je odgvoran Slobodan Milo{evi} – rekao je Dra{kovi}.
Predsednik SPO je naglasio da je Milo{evi}a „trebalo uhapsiti 6.
oktobra, a ne 31. marta po ameri~kom vremenu, tako da izgleda kao ispu-
wavawe ultimatuma”. Po wegovoj oceni, „6. oktobra je trebalo pohapsiti
komandante i rasformirati eskadrone smrti koji jo{ postoje”. Istakao
je, tako|e, da se neki u~esnici zlo~ina na Ibarskoj magistrali „prikriva-
ju zato {to imaju dobre odnose sa novim vlastima”.
Odgovaraju}i na pitawe novinara, Vuk Dra{kovi} je rekao da bi o
mogu}oj aboliciji Slobodana Milo{evi}a trebalo pitati predsednika
Srbije, „ukoliko se zna ko je to”.
– Ja sam dva puta bio u Centralnom zatvoru, 1991. i, zajedno sa svo-
jom suprugom, 1993. godine. Bio sam u podrumu, u mu~ili{tu. ûo sam da
Milo{evi} nije tamo, odnosno da ta mu~ili{ta vi{e ne postoje. To je
dobro, jer svaki zatvorenik treba da ima normalne uslove – rekao je Dra-
{kovi}.
ZA[TI]ENE FORMACIJE SMRTI

(9. april 2001, saop{tewe SPO)
U Srbiji i daqe deluju i za{titu od strane vlasti uìvaju policij-

ske jedinice koje su bile udarna pesnica Milo{evi}evog teroristi~kog
reìma u likvidirawu politi~kih protivnika, izvr{ewu atentata, otmi-
ca i zlostavqawu hiqada gra|ana.
520
Zbog toga, istragom nije obuhva}en zapovednik jedinice Dràvne bez-
bednosti Srbije, ~iji su pripadnici po~inili zlo~in ~etvorostrukog ubi-
stva na Ibarskoj magistrali, a policija i tuìla{tvo i ne tragaju za osta-
lim neposrednim u~esnicima u zlo~inu, koji su svi iz tog istog eskadro-
na smrti.
Samo za{titom onih koji su do 5. oktobra izvr{avali zlo~ina~ke
naloge Slobodana Milo{evi}a i Radomira Markovi}a, a posle 5. oktobra
su preplivali na stranu nove vlasti, moè se objasniti i sramna ~iweni-
ca da se, navodno, jo{ ne mogu otkriri dràvni teroristi koji su oteli i
verovatno ubili Ivana Stamboli}a, oni koji su ubili Slavka ]uruviju,
oni koji su 24. decembra 1996. ubili Pe|u Star~evi}a, oni koji su onemu-
gu}avali rad „Studija B”, premla}ivali radnike na TV-predajnicima, ì-
votiwski tukli ~ak i decu i ène prilikom policijske okupacije „Stu-
dija B” u maju 1999. godine.
ISTRAGA U ZADATIM OKVIRIMA

(„Svedok”, 10. april 2001.)
Zlo~in na Ibarskoj magistrali, kada su ubijena ~etvorica pripad-

nika Srpskog pokreta obnove, a lider SPO Bo`jom voqom ostao ìv u
atentatu na wega, polako se raspetqava. U zatvoru su voza~ kamiona-ubi-
ce i jedan od pomaga~a, ali Vuk Dra{kovi} je nezadovoqan dosada{wim
tokom istrage i sumwa da su neki od izvr{ilaca 5 oktobra u „bager revo-
luciji” promenili dres i da sad, zbog toga, uìvaju za{titu nekih od ~el-
nika DOS.
Vuk Dra{kovi}, u specijalnoj izjavi za „Svedok”, tvrdi:
Postoje veoma krupni propusti u istrazi i advokati Srpskog po-
kreta obnove i porodica ubijenih pismeno su, i blagovremeno, na te pro-
puste ukazali istra`nom sudiji i tuìocu, zatraìv{i da propusti budu
otkloweni.
Koji?
Ima ih mnogo, ali }u pomenuti samo one koji najvi{e bodu o~i:
Istraga je nesumwivo utvrdila da u neposrednom izvr{ewu zlo~i-
na u~estvuju pripadnici SDB Srbije razme{teni u tri automobila: ka-
mion-ubicu, beli kombi iz kojeg se izdaju komande i jedan putni~ki auto-
mobil koji obezbe|uje uspeh organizacije smrti.
521
Od neposrednih izvr{ilaca u zatvoru su samo dvojica: voza~ kami-
na, {to je va`no, i navigator izbelog kombija, {to je tako|e va`no. Si-
gurno je, me|utim, da u tom belom kombiju nije bio samo jedan ~ovek, a ne-
posredni izvr{ioci iz tre}eg automobila nisu ni obuhva}eni istragom,
uprkos ~iwenici da su dvojica policajaca, Novakovi} i Qubi}, pred is-
tra`nim sudijom i tuìocem dali i precizan opis tih izvr{ilaca iz
tre}eg automobila.
Izvr{ioci iz tre}eg automobila imaju kqu~nu, veoma va`nu ulogu
da spre~e svaki mogu}i neuspeh operacije ubistva.
Organizatori zlo~ina unapred su pretpostavili da je mogu}a situa-
cija da neki saobra}ajni policajac zaustavi i iz saobra}aja iskqu~i i ka-
mion-ubicu i beli kombi, ako ni zbog ~ega drugog, ono {o i jedan i drugi
nose tablice sa zvezdom petokrakom, izba~ene iz upotrebe. Zbog toga je, pre
svega u karavan smrti ukqu~en i tre}i automobil, u kojem su, uveren sam,
bili vode}i qudi specijalnih jedinica Slu`be dràvne bezbednosti Sr-
bije, da interveni{u ako do takvog slu~aja do|e.
I, zaista, policajac Novakovi} zaustavqa karavan smrti, ali ne
uspeva da ga iskqu~i iz saobra}aja, pa ni da legitimi{e qude, jer na sce-
nu stupaju qudi iz tre}eg automobila.
Najva`nija logisti~ka podr{ka je iz tre}eg automobila. Oba poli-
cajca, pred istra`nim sudijom i tuìocem, daju precizan opis qudi iz
tre}eg automobila, ali ni policija ni istraga ne obuhvata izvr{ioce iz
tre}eg automobila!
Za{to?
Zato {to je, izgleda, tuìlac dobio zadati okvir, preko kojeg ne mo-
è da ide, jer bi, ako bi iza{ao, naleteo na sami centar neposrednog zlo-
~ina, odnosno na komandanta jedinice za terorist~ke likvidacije, a taj
komandant je 5. oktobra izrazio lojalnost novoj vlasti!
I voza~ kamiona-ubice i „navigator” pripadali su wegovoj jedini-
ci i on im je bio komandant. Osim toga. prema opisu dvojice policajaca,
qudi iz tre}eg auta na vratu su imali oznaku koju nose pripadnici speci-
jalne jedinice za teroristi~ke likvidacije. Da li je i sam komandant bio
u tre}em autu, ili u belom kombiju, to istraga mora da utvrdi, a istraga
to odbija da utvrdi.
Na trgovinu grobovima ubijenih na Ibarskoj magistrali niko ne-
ma pravo, i svi oni koji su u~estvovali u tom eskadronu smrti, moraju bi-
ti suo~eni s pravdom, bez obzira kakve su usluge pruìli novoj vlasti po-
sle 5. oktobra, i da li su svoju lojalnost novoj vlasti pokazali time {to
su u~estvovali u hap{ewu Slobodana Milo{evi}a!? Advokati SPO i po-
rodice ubijenih, a i ja li~no, u nekoliko nastupa i TV emisija, zahtevali
522
smo da se slike voza~a i „navigatora” objave u novinama, ali tih slika i
pod novom vla{}u nema!
Za{to?
Zaprepa{}uje ~iwenica da tuìlac i istra`ni sudija prilikom sa-
slu{awa voza~a i „navigatora”, ne postavqaju elementarno pitawe: ko su
qudi iz tre}eg automobila, koji je posle zlo~ina prevezao voza~a kamio-
na-ubice? Da li je logi~no da voza~ belog kombija bude sam u kombiju i na-
vodi voza~a kamiona, da li je logi~no da komandant wihove jedinice ne
bude ukqu~en u operaciju?
Nijedno od ovih pitawa nije postavqeno zato {to je tuìla{tvo do-
bilo nalog da qude iz tre}eg automobila jednostavno prikrije!
Konkretno, nalogodavac zlo~ina nije otkriven. Rade Markovi} je-
ste organizator, ali on, ~ak i da je li~no hteo, ne bi smeo da na sebe pre-
uzme operaciju ubistva tada{weg lidera cele opozicije, bez naloga sa naj-
vi{eg mesta, a to zna~i bez naloga Slobodana Milo{evi}a.
Kao {to smo za vreme vladavine Milo{evi}a uporno tragali za svi-
ma odgovornima za ovaj zlo~in dràvnog terorizma, tako }emo i sada na-
staviti borbu, bez obzira na wihove dilove sa liderima nove vlasti. A
svaki ~elnik nove vlasti koji se upusti u trgovinu grobovima, veoma brzo
}e biti otuèn i izveden pred sud kao sau~esnik u zlo~inu na Ibarskoj
magistrali!
TRE]E VOZILO, TRE]E VOZILO

(Konferencija za novinare, 10. april 2001.)
Na dana{woj redovnoj konferenciji za novinare SPO, posve}enoj

propustima u istrazi o zlo~inu na Ibarskoj magistrali, prisutnim no-
vinarima obratili su se pravni zastupnici Srpskog pokreta obnove i po-
rodica ubijenih Rajko Danilovi}, Dragoqub Todorovi} i Radomir @iv-
kovi}.
Rajko Danilovi}:
„Propusta u istrazi je mnogo, uprkos ~iwenici da je i tako vo|ena
istraga nesumwivo pribavila brda dokaza o zlo~inu dràvnog terorizma
na Ibarskoj magistrali i {to je otkrila dvojicu neposrednih izvr{ila-
ca ~etvorostrukog ubistva i da je zlo~in organizovao Radomir Marko-
vi}, tada{wi {ef SDB Srbije. Ti krupni propusti nisu ni sporedni ni
slu~ajni.
523
U neposrednom izvr{ewu zlo~ina, sa ciqem ubistva Vuka Dra{ko-
vi}a, lidera tada vode}e antireìmske stranke u opoziciji, u~estvuju
dràvni teroristi sme{teni u tri vozila, a svi iz parapolicijske for-
macije pod komandom pukovnika Lukovi}a. U pritvoru su, me|utim, samo
voza~ kamiona-ubice i navodni voza~ belog kombija, koji izdaje komande
voza~u kamiona, dok oni koji su bili u tre}em autu, odakle je izgleda pru-
àna i glavna logisti~ka podr{ka, uop{te nisu obuhva}eni istragom,
iako su dvojica policajaca, Novakovi} i Qubi}, veoma detaqno opisali
kako izgledaju ti teroristi.
Istragom nije obuhva}en ni sami Lukovi}, iako je nesporno da su ne-
posredne ubice iz wegove parapolicijske jedinice i da je on li~no jednog
od wih povezao sa Radomirom Markovi}em, organizatorom zlo~ina.
Ni tuìlac ni istra`ni sudija, prilikom saslu{avawa Ili}a i Bu-
jo{evi}a, neposrednih izvr{ilaca ~etvorostrukog ubistva, ne postavqa-
ju pitawa vezana za ulogu komandanta wihove parajedinice u zlo~inu, da
li je on bio u tre}em automobilu koji je posle masakra preuzeo voza~a ka-
miona-ubice, da li je Bujo{evi} bio sam u kombiju, pa je i vozio kombi i,
slu{aju}i telefonske naredbe Radomira Markovi}a, izdavao i komande
Ili}u, voza~u kamiona-ubice.
Za{to ovi krupni propusti u istrazi nisu otkloweni, uprkos pra-
vovremenim pismenim zahtevima pravnih zastupnika SPO i porodica ubi-
jenih? Za{to policijski pukovnik Novakovi} tvrdi da ne moè da otkri-
je i uhapsi teroriste iz tre}eg auta, sve dok mu to pismeno ne naloì tu-
ìlac, a tuìlac se vajka da teroriste iz tre}eg vozila ne moè da pro-
na|e bez podr{ke policije?
O~igledno je po sredi neki unapred zadati okvir izvan koga istraga
ne sme da ide i mi danas, ovim javnim obra}awem, upozoravamo na tu zlo-
~ina u nas posle Drugog svetskog rata, u jednom svom segmentu, i to veoma
va`nom, blokirana i zabrawena.
Svi na{i zahtevi da budu objavqene fotografije Ili}a i Bujo{evi-
}a ~iwenicu da je istraga ~etvorostrukog ubistva, najve}eg dràvnog od-
bijeni su bez ikakvog obrazloèwa.
Istragom nije obuhva}en ni Slobodan Milo{evi}, vrhovni nalo-
godavac ovog i mnogih jo{ zlo~ina protiv gra|ana Srbije, iako je nesum-
wivo da ni Radomir Markovi} ni Milan Radowi} ni pomenuti Lukovi}
nisu mogli, sve i da su èleli, da organizuju te zlo~ine bez naredbe {e-
fa dràve.”
Radomir @ivkovi}:
„Na sve ove kao i mnoge druge propuste u istrazi, pismenim podne-
scima smo upozorili i zamenika okru`nog tuìoca i istra`nog sudiju,
524
ali nas oni tretiraju ne kao zastupnike `rtava dràvnog terorizma nego
kao protivnike. Druga~ije bi tekla istraga da je nama omogu}eno da pri-
sustvujemo saslu{awu jo{ oko tridesetak pripadnika SDB i najvi{ih
policijskih i dràvnih funkcionera koji su, direktno ili posredno, u~e-
stvovali u pripremi zlo~ina, izvr{ewu i prikrivawu po~inioca zlo~i-
na i tragova zlo~ina. U tom slu~aju, pritvor bi bio odre|en ne samo i pro-
tiv terorista iz tre}eg automobila i wihovog zapovednika, nego i pro-
tiv Mihaqa Kertesa, Branka \uri}a, Andrije Milutinovi}a i, naravno,
Slobodana Milo{evi}a.”
Dagoqub Todorovi}:
„Nas sada, prevashodno, zanima tre}e vozilo i teroristi u tom vo-
zilu. U tom smislu, ju~e smo uputili zahtev zameniku okru`nog javnog tu-
ìoca da pismeno zatraì od policije da prona|e i pohapsi teroriste,
s obzirom da su policajci Novakovi} i Qubi} precizno pred istra`nim
sudijom opisali kako izgledaju ti teroristi iz tre}eg i sada od istrage za-
{ti}enog automobila. Policijski pukovnik Novakovi} rekao je da }e od-
mah izdati nalog za otkrivawe i hap{ewe tih terorista Slobodana Mi-
lo{evi}a i Radomira Markovi}a, ukoliko mu to pismeno naloì okru`-
ni tuìlac. Za{to, me|utim, policija nije otkrila qude iz tre}eg vozila
pre podno{ewa krivi~ne prijave okru`nom tuìla{tvu?
I sami vidite da je neko vezao ruke i policiji i istrazi.
îwenica je da parapolicijski eskadroni smrti iz vremena dràv-
nog terorizma Slobodana Milo{evi}a i Radomira Markovi}a jo{ nisu
reformirani i da uìvaju za{titu nove vlasti. Dok je to tako, nema go-
vora o pravnoj dràvi i vladavini prava u Srbiji”.
NEMI SUDIJA I TU@ILAC

(„Danas”, 10. april 2001.)
Povodom teksta koji je eksluzivno objavio „Danas” u broju od pone-

deqka o svedo~ewu Nenada Bujo{evi}a o Nenada Ili}a o ubistvu ~etvori-
ce funkcionera Srpskog pokreta onove na Ibarskoj magistrali 3. oktobra
1999. godine, redakcija je ju~e zatraìla komentar Vuka Dra{kovi}a, pred-
sednika SPO-a i jedinog preìvelog iz automobila. Dra{kovi} je tom
prilikom rekao:
„Priznaju}i ~etvorostruko ubistvo, wih dvojica su nastojala da se-
be predstave kao robote koji su samo slu{ali naredbu da ubiju, a da nisu
525
ni znali ko je meta. Time oni, naravno, ne olak{avaju svoj krivi~no-prav-
ni poloàj, nego sebe predstavqaju i kao slepe i bespogovorne zlo~ince,
kao monstrume u slu`bi jednog isto tako monstruoznog reìma. Ne}u da
se vi{e bavim wima. Za~u|en sam i ogor~en zbog ~iwenice da, prilikom
saslu{awa ove dvojice, ni tuìlac, ni istra`ni sudija, nisu postavqali
nikakva, a kamoli su{tinska pitawa, {to upu}uje na zakqu~ak da su dobi-
li zadati okvir istrage izvan koga ne smeju da idu, kako bi bili za{ti}e-
ni neki, i to veoma va`ni, neposredni u~esnici u zlo~inu.
Naravno, da je vrhovni organizator zlo~ina {ef Milo{evi}eve
SDB, Radomir Markovi}. Okrivqeni sami priznaju da su bili pripadni-
ci specijalne formacije u okviru SDB pod komandom pukovnika Lukovi-
}a, i da je Lukovi} kao wihov zapovednik jednog od wih povezao sa Rado-
mirom Markovi}em radi izvr{ewa zlo~ina. Istra`ni sudija i tuìlac
ne pitaju ovu dvojicu ni{ta o wihovom komandantu, niti istragom obu-
hvataju i Lukovi}a, iako su i tuìlac i istra`ni sudija znali da su dr-
àvni teroristi, koji su neposredno u~estvovali u izvr{ewu zlo~ina, bi-
li raspore|eni u tri vozila: kamion-ubicu, beli kombi i u jo{ jedan put-
ni~ki automobil iz kojeg se pruà glavna logisti~ka podr{ka. One koji
su bili u tom tre}em automobilu detaqno su opisali policajci Novako-
vi} i Qubi} i jasno je da je verovatno i zapovednik Lukovi} bio u tre-
}em autu.
Kona~no, nelogi~no je da je Bujo{evi}, kao navigator voza~a kamio-
na ubice, sam bio u kombiju, pa je vozio i navodio. Istra`ni sudija i tu-
ìlac su sve ovo znali, ali su dràli zatvorena usta i o~i. Za{to? Znali
su isto tako, da su mnogi o~evici zlo~ina videli kako voza~a kamiona-
ubice posle masakra preuzima jedan putni~ki automobil i odvozi ga pre-
ma Beogradu. Presko~ena je u saslu{awu i ova ~iwenica. Za{to? Pa zato
{to svi putevi vode do pe}ine, tre}eg automobila, a tre}i automobil su
zaobi{li i policijska i sudska istraga, zbog toga {to su teroristi iz tog
vozila posle 5. oktobra pre{li na stranu pobednika. Na sve ove krupne
propuste u istrazi pismenim podnescima ukazali su pravni zastupnici
Srpskog pokreta obnove i porodica ubijenih i zatraìli da istraga obu-
hvati teroriste iz tre}eg auta, kao i komandanta te jedinice smrti, ali to
nije jo{ u~iweno.
Trgovine grobovima sa Ibarske magistrale ne moè biti, i svako
onaj ko to sada ~ini pro}i }e kao i Slobodan Milo{evi}. Uostalom, ne-
shvatqivo je da istragom nije obuhva}en ni Milo{evi} kao vrhovni na-
redbodavac zlo~ina. Traè, navodno, dokaze. Koje dokaze?”
526
LEGIJA OPERATIVNI
ORGANIZATOR ZLOÎNA
Uprkos dokazima, i tuìla{tvo i policija odbijaju da otkriju ne-

posredne u~esnike zlo~ina na Ibarskoj magistrali, koji su pruàli logi-
sti~ku podr{ku iz jednog putni~kog automobila, kojim je, posle ~etvoro-
strukog ubistva, voza~ kamiona-ubice preba~en u Beograd.
Tuìla{tvu i policiji, kao i ministru policije, danas i sutra bi-
}e neposredno uru~ena i kaseta svedo~ewa jednog pripadnika DB Srbije da
je Radomir Markovi} za izvr{ewe zlo~ina zaduìo pukovnika Lukovi-
}a, zvanog Legija, i da su Lukovi}evi qudi bili u tom putni~kom automo-
bilu, koji zaobilaze i policija i tuìla{tvo, verovatno zbog naloga ne-
kog od mo}nika nove vlasti, koji su obe}ali Lukovi}u, komandantu Milo-
{evi}evog eskadrona smrti, da }e biti po{te|en svake odgovornosti za
zlo~in na Ibarskoj magistrali, jer }e sva krivica biti pripisana iskqu-
~ivo wegovom komandantu Radomiru Markovi}u.
Ina~e, obojica uhap{enih, i voza~ kamiona-ubice i belog kombija,
koji je navodio voza~a, pripadnici su Jedinice kojom je komandovao pu-
kovnik Lukovi} i priznali su da ih je, radi izvr{ewa zlo~ina, sa Mar-
kovi}em povezao wihov komandant Lukovi}.
KO JE BRACANOVI] IZ DB?
(„Borba”, 13. april 2001.)
Reporter „Borbe” koji se zatekao u kancelariji advokata Rajka Dani-

lovi}a koji zastupa SPO u slu~aju „Ibarska magistrala”, imao je prili-
ku da bude svedok telefonskog poziva koji }e mo`da baciti kqu~no svetlo
na ovaj slu~aj.
Naime, razgovor na{eg novinara sa advokatom prekinuo je telefon-
ski poziv. Nepoznato lice gospodinu Danilovi}u saop{tilo je da se javqa
nakon wegove izjave o tome da Rade Markovi}, biv{i na~elnik DB, tvrdi
da ne poznaje voza~a kamiona-ubice. „To je mogu}e”, rekao je nepoznati
glas. Daqi tok tog razgovora u kome se Danilovi}ev sagovornik poziva na
advokatova saznawa o slu~aju Ibarske magistrale izre~ena u utorak u su-
retu sa novinarima „Borba” prenosi u celini bez ikakvih intervencija:
527
– Pomiwete ruù na vratu. To je Legija koji ima istetoviranu ruù
– kaè anoniman glas.
– Ne znam. Tako kaù, odgovara advokat.
– Ima ima. Ja ga li~no poznajem. A {to se ti~e voza~a, onog Nenada
zvanog Rambo, on je Legiji bio najve}i, najpoverqiviji ~ovek. Zato Rambo
krije wega. Zato {to je Legija wega doveo u Jedinicu od Arkana. On je bio
kod Arkana, zajedno sa wim. Imao je veliko poverewe i zato ga je on iza-
brao, kao ~oveka koji }e da vozi kamion. I {to kaè Rade Markovi} da ne
poznaje voza~a, mo`da ga ~ak i ne poznaje.
– Da. Da. Mogu}e je to – potvr|uje Danilovi}.
– Da. Mogu}e. Jer je Markovi} sve dogovorio sa Legijom, i tu ima je-
dan ~ovek koji se zove Bracanovi}. .
– Kako?!
– Bracanovi}.
– A ne Niki}?
– Ima i Niki}. Bracanovi} je bio na~elnik bezbednosti u Jedinici.
Bez wegovog znawa ni{ta nije moglo da se obavi. On je bio drugi ~ovek po-
sle Legije. Milorad, mislim da se tako zove.
– Rekli ste mu funkciju, to je dovoqno.
– On je sada na~elnik Sedme uprave, a kao smewen! Me|utim, on je
prakti~no unapre|en. To verovatno Petrovi} ne zna. Ovaj novi o tom ne
zna ni{ta.
– Oprostite, odakle vi to znate? Jeste li u „legiji” bili?
– Sticajem oklnosti, imam neke prijateqe koji su u toj jedinici pa
to sve znaju.
– A… tako. Preko prijateqa.
– Oni su tamo i dan-danas. Bracanovi} i Legija su verovatno do-
bili zadatak od Markovi}a. Pa, Markovi} mo`da i ne zna, jer su oni do-
bili zadatak da to sprovedu… taj Bracanovi} se, jednostavno, ne pomiwe
do sada.
– Ja, evo, prvi put ~ujem to ime.
– On je drugi ~ovek posle Legije. Legija komandant, ovaj na~elnik.
Znate kako je to u vojsci. To je vojna jedinica. Tako stoji i u wenom imenu.
– îsto vojna jedinica.
– Znam, i zove se borbena jedinica resora Dràvne bezbednosti. Eto
toliko.
– Pa, hvala vam, zavr{io je razgovor advokat Danilovi}.
Kaseta sa snimkom ovog razgovora danas }e biti dostavqena tu-
ìocu.
R. B.
528
LEGIJA IZNAD ZAKONA
U izvr{ewe i pripremawe zlo~ina na Ibarskoj magistrali bilo je

ukqu~eno vi{e od desetorice pripadnika jedinice RDB Srbije ~iji je ko-
mandant pukovnik Lukovi}, zvani Legija.
Pred istra`nim sudijom do sada su saslu{ani slede}i pripadnici
te jedinice:
Nenad Ili}, voza~ kamiona-ubice;
Nenad Bujo{evi}, koji iz belog kombija navodi voza~a kamiona;
Lazar Kova~evi}, koji kamion-ubicu farba u zeleno;
Aleksandar Niki}, {ef centra-baze u Lipovici, gde se za zlo~in
pripremaju i izvr{ioci i vozila;
Milorad Iveki}, koji je posvedo~io da je kamion-ubica bio sme{ten
u Lipovici i da je tamo pre zlo~ina navra}ao pukovnik Lukovi};
Nenad Sinobad, koji dan pre zlo~ina kamion odvozi na servisira-
we u vulkanizersku radwu „\ur|evo”, i koji je sada voza~ pukovnika Lu-
kovi}a;
Nedeqko Galovi}, koji je posvedo~io da kamion-ubica nije mogao da
bude izveden iz baze u Lipovici, bez naredbe pukovnika Lukovi}a.
Dosada{wa istraga je, tako|e, utvrdila da su i kamion-ubica i beli
kombi bili u neposrednom posedu Lukovi}eve jedinice, kao i da je i ka-
mion-dvojnik, koji je preko Mihaqa Kertesa pribavqen posle zlo~ina i
prefarban u zeleno, dodeqen jedinici pukovnika Lukovi}a.
Utvr|eno je, isto tako, da su qudi iz ove jedinice, ~ak i kada su po-
zivani da daju iskaze pred istra`nim sudijom, prethodno morali da oba-
veste Lukovi}a i da od wega dobiju dozvolu da se pojave pred sudom. Ovu
va`nu ~iwenicu posebno isti~e Aleksandar Niki}.
Istraga je ustanovila i postojawe jo{ jednog vozila, putni~kog
automobila, koji prati kamion-ubicu i beli kombi pri izvr{ewu zlo~i-
na. Prema opisu dvojice policajaca, i qudi iz tog tre}eg vozila pripada-
ju jedinici pukovnika Lukovi}a, a jedan od wih je, mogu}e, bio i sami Lu-
kovi}, {to je vi{e nego logi~no, jer su svi ostali neposredni izvr{ioci
teroristi~kog akta bili wegovi najverniji qudi, a ta jedinica je organi-
zovana po strogim pravilima vojne subordinacije, tako {to ni{ta ne mo-
è da preduzme bez odobrewa i naredbe svog komandanta.
Zbog svega ovoga, osnovano sumwamo da je neposredno Lukovi}evo
u~e{}e u zlo~inu razlog za{to je policija u predkrivi~nom postupku za-
obi{la tre}e vozilo i za{to su i tuìlac i istra`ni sudija za`murili
529
pred tom veoma va`nom ~iwenicom, s obzirom na to da je premijer nove
vlade Srbije javno isticao da je pukovnik Lukovi} odigrao pozitivnu ulo-
gu 5. oktobra 2000. godine, tako {to se svrstao na stranu pobednika. Do 5.
oktobra izvr{avao je zlo~ina~ke naloge Slobodana Milo{evi}a i Rado-
mira Markovi}a, i to tako {to je wegova jedinica bila udarna pesnica
dràvnog terorizma, a posle 5. oktobra je odlu~io da promeni gazde.
Osnovano, dakle, sumwamo da su novi samovoqnici, neki novi Mi-
lo{evi}i, zadràli poziciju da mogu da komanduju i policijom i pravo-
su|em i da od zlo~ina amnestiraju zlo~ince, laù}i i gra|ane Srbije i
Evropsku uniju i SAD i ceo svet da je Srbija postala pravna dràva.
Zahtevamo od pravosudnih organa u Srbiji da po{tuju samo naredbe
Zakona i ~iwenice, i da o svim pritiscima politi~kih samovoqnika oba-
veste javnost, pa }e im javnost Srbije i celog demokratskog sveta pruì-
ti i podr{ku i za{titu.
U protivnom, posta}e sau~esnici u zlo~inu.
Zahtevamo da iznad Zakona, Pravde i Istine ne bude nikoga.
Na sve ove ~iwenice, utvr|ene u dosada{wem istra`nom postupku,
danas su pravni zastupnici porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali
upozorili okru`nog javnog tuìoca Radeta Terzi}a i wegovog pomo}ni-
ka Miluna Dragutinovi}a, zatraìv{i strogu i neodlo`nu primenu Za-
kona, a to zna~i i naloge policiji da pribavi dodatne ~iwenice koje Tu-
ìla{tvo zatraì, a Zakon nalaè, {to je tuìlac Terzi} i zvani~no obe-
}ao pre ~etiri dana.
ODREDI SMRTI JO[ UVIJEK DJELUJU

(Rimska „La Republika”, preneto u listu „Vijesti”,
18. april 2001.)
Da li zbog ruà u dvori{tu, zbog ku}a koje se nalaze prekoputa ili

zbog modernog izgleda fasade zgrade, tek Centralni zatvor u Beogradu ne
izgleda kao smrtonosni zagrqaj u kome je Milo{evi} prikqe{ten izme|u
xelata i Ha{kog suda, i u kome ~eka osvetu pravde. Vi{e li~i na skloni-
{te, na jedan od onih stara~kih domova u koji dolaze oni koji su namjerno
zaboravqeni, izopa~eni o~evi koji su osramotili porodicu, koji su pro-
tra}ili porodi~nu imovinu i iznevjerili qubav svoje djece, ili koje, jed-
nostavno, ne znate gdje da smjestite. Wegovo slawe u Hag, koje mlako tra-
è Zapadwaci, jeste rje{ewe koje, ~ini se, sada djeluje suvi{e rizi~no ~ak
530
i ministrima koji su do ju~e bili blagonakloni prema Me|unarodnom
tribunalu.
âk i pod uslovom da se pravi kako se rat u Bosni nikad nije desio,
pokretawe postupka protiv Milo{evi}a u Beogradu obavezuje Srbiju da
se suo~i sa dijelovima svoje pro{losti koju ona poku{ava da zaboravi.
Naime, sve je jasnije da, tek {to su boja`qivi sudski organi u Srbiji za-
po~eli istrage o dràvnim zlo~inima, nai{li su na specijalne jedinice
tajne policije, koje se ve} sada nalaze na platnom spisku ministra unu-
tra{wih poslova, zbog ~ega Vuk Dra{kovi} sumwa u razrje{ewe tih istra-
ga. Dra{kovi} ove specijalne snage naziva „Milo{evi}evim odredima
smrti”, on ima i li~no iskustvo: u jesen 1999. on je pravim ~udom izbjegao
atentat, tom prilikom poginuo je wegov {urak. Istraga koja je u toku po-
kazuje koliko pro{lost proìma sada{wost i u kojoj mjeri je prisutna
neodlu~nost u novonastaloj demokratiji.
Prije nego {to poslu{amo Dra{kovi}a, bilo bi dobro da spoznamo
zbog ~ega su odredi smrti toliko va`ni u istoriji Srbije posqedwih de-
set godina. Oni su nastali iz nacionalisti~kih bandi, dijelom su nasta-
li spontano, no tajna policija je imala potpunu kontrolu nad wima.
Pripadnici tih odreda bili su srpski fanatici, obi~ni kriminal-
ci koji su ba{ zbog toga pu{teni iz zatvora, najzagrièniji fudbalski na-
vija~i. Gotovo sve ove jedinice izabrale su imena ìvotiwa („Tigrovi”,
„Vukovi”, „Beli orlovi”). U ratu protiv Hrvatske, a naro~ito u ratu u Bo-
sni, obavqali su najprqavije poslove kako bi postigli ciq, a koje regu-
larna vojska nije mogla da ~ini. Radi se o etni~kom ~i{}ewu”, masakri-
ma, silovawu, koje su ~inili kako bi istjerali „neprijateqsko” stanovni-
{tvo. Tajna policija raspore|ivala je ove jedinice na odre|ene zadatke
i uglavnom ih vojnim helikopterima prevozila do mjesta djelovawa, zbog
~ega su ove jedinice postale pravi komandosi. Sve ovo pokazuje, vi{e od
svih drugih dokaza, da rat u Bosni nije bio samo spontana zbrka, ve} agre-
sija koja je bila planirana i vo|ena, bar u prvoj fazi, iz Beograda.
Kada je kamion natovaren pijeskom naletio na automobilsku pratwu
koja je vozila Dra{kovi}a prema jugu, rat na Kosovu je tek bio zavr{en.
Dra{kovi} je radio na formirawu vlade nacionalnog jedinstva koja bi od-
stranila Milo{evi}a, ~ija bi funkcija bila samo ceremonijalna. Jedno
krilo reìma koje je bilo za ovo reìmu. Dra{kovi} je nakon toga po~i-
nio niz fatalnih gre{aka i danas je na ~elu irelevantne politi~ke par-
tije. Ali, moramo se podsjetiti da je on bio protiv rata u Bosni, za razli-
ku od nekih koji danas upravqaju polunovom Srbijom. Dra{kovi} kaè:
„Dana{wa Srbija ima osnovnu du`nost, a to je da osudi Milo{evi}evu po-
litiku od 1990. do danas. Takvu osudu ja nisam ~uo. Naravno, Milo{evi}
531
je uhap{en, ali zbog korupcije. To bi bilo isto kao da je sud u Nirnbergu
sudio nacisti~kim vo|ama zbog finansijskih pronevjera. [ef tajne po-
licije i grupa wegovih drugara nalaze se u zatvoru, ali odredi smrti i pa-
ravojne jedinice jo{ uvijek djeluju. Moè li se iskorijeniti malarija ako
se ubije nekoliko komaraca?
Petog oktobra uve~e, kada ga je napustila i vojska i policija, Milo-
{evi} je o~ajni~ki zatraìo pomo} od odreda „crvene ruè” kome je na-
redio da ponovo osvoji sjedi{te televizije. „Frenkijevci” su se pojavili
ispred RTS-a, ali su se sprijateqili sa demonstrantima. Zvani~na verzi-
ja koju je objavila jugoslovenska {tampa, i koja nikad nije demantovana,
bila je ta da je komandant odreda, Milorad Ulemek (Legija), sklopio do-
govor sa srpskim premijerom Zoranom \in|i}em, dogovor po kome }e taj
odred ostati neutralan. Zbog toga bi bilo poèqno da saznamo {ta je do-
bio zauzvrat. To bi prije svega htio da zna Dra{kovi}, i to iz li~nih
razloga. U istrazi koja se vodi zbog atentata koji je izvr{en, kada je tre-
balo ukloniti Dra{kovi}a, dvojica okrivqenih potvrdili su da pripa-
daju Ulemekovoj jedinici. Ali, ovaj posledwi je na slobodi. „Voleo bih da
saznam za{to”, rekao je Dra{kovi}.
IZJAVA ZA JAVNOST ADVOKATA

DR RAJKA DANILOVI]A,
DRAGOQUBA TODOROVI]A
I NIKOLE BAROVI]A
(20. april 2001.)
Nezadovoqni smo odgovorom gospodina Du{ana Mihajlovi}a, mi-

nistra policije, koji tvrdi da je Jedinica za specijalne operacije Resora
Dràvne bezbednosti „odavno rasformisana kao borbena jedinica” i da je
„transformisana u redovnu antiteroristi~ku formaciju kakvu imaju sve
policije sveta”. Ministar nije objasnio ono {to je bitno: da li su pri-
padnici ove jedinice, ubijaju}i ~etvoricu funkcionera SPO na Ibarskoj
magistrali i poku{avaju}i u dva navrata da ubiju predsednika SPO Vuka
Dra{kovi}a, delovali kao „transformisani u redovnu antiteroristi~ku
formaciju” ili je re~ o dràvnom terorizmu, bez obzira da li je ta jedi-
nica nazvana „borbena jedinica RDB” ili je „transformisana u redovnu
antiteroristi~ku formaciju”.
532
Ministar nije, tako|e, odgovorio ko je bio komandant te jedinice u
slu~aju masakra na Ibarskoj magistrali, ubistva Slavka ]uruvije i otmi-
ce Ivana Stamboli}a, {to su akti dràvnog terorizma.
Mo`da su dana{we vlasti spremne na nagodbu i opro{taj, ali po-
rodice o{te}enih, uveravamo, nisu.
„LEGIJA JE 5. OKTOBRA
STAO NA STRANU DOS-a”
(Du{an Mihajlovi}, „BK televizija”, 22. april 2001.)
Da li Du{an Mihajlovi} poznaje Radeta Markovi}a?

Nisam imao prilike da ga upoznam. Rade Markovi} je figura koja
predstavqa izuzetak u odnosu na pravila koja vaè u radu SDB, jer je prvi
put neko iz Javne bezbednosti postao {ef Dràvne bezbednosti. Postoji
surevwivost i rivalitet izme|u razli~itih slu`bi svuda u svetu, poseb-
no obave{tajnih i bezbednosnih slu`bi i policije. Smatra se da jedni u
svom radu primewuju jedna, a drugi druga sredstva, i zbog svega toga se ni-
kada nije dogodilo da neko iz jedne slu`be postane {ef u drugoj i obrnu-
to. Verovatno je Milo{evi}, kada je sklonio Jovicu Stani{i}a, do tada
mo}nog {efa slu`be koja je dominirala, ne samo u Ministarstvu, nego i u
zajednici bezbednosnih i obave{tajnih slu`bi koje imamo, ~ak i u odno-
su na kolege u vojnom delu, oslawaju}i se na vojsku i na vojne slu`be, hteo
da dokusuri i ponizi Slu`bu dràvne bezbednosti time {to }e za {efa po-
staviti novo lice umesto nekog od wih. Mislim da se zbog toga Rade Mar-
kovi} nikada nije shvatao kao pravi {ef i postojala je odre|ena struktu-
ra koja je bila Slu`ba u Slu`bi i na neki na~in otu|ena od SDB u celi-
ni. Mo`da je ]ur~i} imao ve}u ulogu u profesionalnom i operativnom
smislu.
Ta smena se Milo{evi}u osvetila. Pre toga je mogao da bude miran
u pogledu unutarpoliti~ke situcije. Mogao je da se posveti svojim ratovi-
ma preko Drine i velikosvetskim kombinacijama. Ali, kada je nesposob-
nog ~oveka postavio na to osetqivo mesto, problemi unutar Srbije su po-
stali toliki da nisu mogli da se kontroli{u. Metastaza procesa truqe-
wa Slu`be i celokupnog bezbednosnog sistema bila je odluka da se likvi-
diraju politi~ki protivnici. U nemo}i da se na drugi na~in spre~i uje-
diwavawe opozicije koje je tada postalo ozbiqno i aktuelno, neko je do-
neo odluku da likvidira Vuka Dra{kovi}a, tada{weg opozicionog lide-
533
ra. Kasnije, opet iz nemo}i da se na drugi na~in urazumi gospodin ]uru-
vija i zaustavi wegovo pisawe koje je èstoko otvaralo sve probleme i po-
vre|ivalo rane reìma, odlu~eno je da se i on likvidira na najgori mogu-
}i na~in, da bi, na kraju, kulminacija bila otmica Ivana Stamboli}a,
koji je, ako ni{ta drugo, bio prijateq te porodice i prethodni {ef drà-
ve. To je prevr{ilo ~a{u i stvorilo takvo raspoloèwe gra|ana da je i
posledwi vernik izgubio veru da taj reìm zna {ta ho}e i da moè da ga
vodi. Narod je shvatio da je to ludilo iz koga mora iza}i.
Znate li gospodina Ulemeka – Legiju?
Upoznao sam ga sada, imaju}i u vidu funkciju koju obavqa u Resoru.
Na samom po~etku, kada smo razgovarali o kadrovskim promenama, moja te-
za, ali i molba qudima koji su me odredili da obavqam ovu du`nost, bila
je da se primeni jedan kriterijum: ili da odu svi koji su sluìli Milo{e-
vi}u i dovedu novi qudi, ili da ostavimo sve, pa }emo ih isprobati na
dva na~ina . Prvi je to {to smo se dogovorili da se formira dràvna ko-
misija za ispitivawe rada DB i utvr|ivawe eventualnih zloupotreba u
radu, jer niko ne moè da pobegne od odgovornosti, a {to se ti~e qudi iz
nove garniture – onaj ko ne bude po{tovao zakon i pravila Slu`be u radu
bi}e smewen. Ministar ima ovla{}ewa da smeni sve osim svojih pomo}ni-
ka, zamenika i sekretara. To su jedine funkcije u ministarstvu koje posta-
vqa Vlada Srbije.
Kako komentari{ete zahtev trojice advokata koji kaù da treba ras-
formirati Jedinicu za specijalne operacije koju vodi Legija, jer je u~e-
stvovala u nekim stvarima koje vi pomiwete? Recimo, slu~aj Ibarska ma-
gistrala.
Ovih dana su gra|ani zasuti mno{tvom besmislenih dezinformaci-
ja, raznoraznih poluistina, insinuacija, nekih unapred donetih presuda
bez ikakvih dokaza. Zadrào bih se na ~iwenicama. îwenica je, kao pr-
vo, da komandant o kome govorimo nije, od kako sam ja ministar, napravio
nijedan prekr{aj zakona i pravila slu`be. On radi svoj posao profesio-
nalno i nemam nijednu pritu`bu na wegov rad. Tako|e, postoji i izvesno
nerazumevawe u javnosti koje se stalno podme}e, a to je da je u pitawu ista
jedinica koja je u~estvovala u ratovima u Hrvatskoj i Bosni. I da je to rat-
na borbena jedinica, kako to gospoda advokati kaù, i da Slu`bi borbe-
na jedinica ne treba. Me|utim, postoji razlika izme|u jedinice u BiH i
ove sada{we. Ona prva je rasformirana kao borbena, komandoska jedini-
ca koja je u tim ratovima sluìla za specijalne akcije u pozadini nepri-
jateqa i pretvorena je u antiteroristi~ku jedinicu koju ima svaka poli-
cija i svaka slu`ba sveta. Oni su se i obu~avali sa svojim kolegama u ~u-
venoj „Alfa” jedinici i sara|ivali su i sa drugim jedinicama. Ova sada-
534
{wa jedinica, kojom komanduje ~ovek sa popularnim nadimkom Legija, ne
razlikuje se od ruske jedinice, ameri~ke, nema~ke i svake druge jedinice.
Treba znati da u toj jedinici qudi ostaju do svojih 28 godina. To ograni-
~ewe postoji zbog psihofizi~kih napora i osobina kojima ~lanovi te je-
dinice moraju da raspolaù, tako da je i zbog toga nekada{wi sastav pro-
mewen. To je danas potpuno nova jedinica.
@elim da demantujem da je ta jedinica u~estvovala u likvidacijama
i da je bila odred smrti Radeta Markovi}a…
Slu~aj Ibarske magistrale je ~ist kao suza, nema tu nikakve tajne ni-
ti misterije. I mene ~udi da neko preko hleba ho}e poga~e. Imamo izvr{i-
oca i organizatora zlo~ina, a tragamo za potencijalnim naredbodavcem.
Sada ne mogu da tvrdim ko je taj dok ne budemo imali dokaze. A kad ih bu-
demo imali, uhapsi}emo ga, kao {to smo uhapsili izvr{ioce i organiza-
tore. Umesto da dobijemo pohvale {to smo rasvetlili jedan od najzamr{e-
nijih zlo~ina, sada, kada je o~igledno da je u pitawu politi~ki obra~un,
Legija postaje `rtva jer je 5. oktobra stao na stranu DOS. Pitam se koji je
zlo~in u~inio zato {to nije pucao na svoj narod i odbio nare|ewe? Ume-
sto da bude podràn, pohvaqen i od svih demokrata, sada je meta. Ispada
da je pod za{titom premijera ili ministra ili ne znam ni ja koga zato {to
je komandovao Jedinicom ~iji su pripadnici na zahtev {efa Slu`be, ko-
joj pripada ta jedinica, u~estvovali u jednom zlo~inu. Ve} smo utvrdili
da nije u pitawu akt Slu`be niti jedne jedinice, ve} da je u pitawu li~na
odgovornost pojedinaca.
Kada se napada Rade Markovi} onda se napada predsednik Ko{tuni-
ca koji ga je ostavio na tom mestu, a kada se napada Legija onda se su{tin-
ski napada Du{an Mihajlovi} i premijer Zoran \in|i}. U pitawu je po-
liti~ka igra?
Mi smo narod koji ne moè bez politi~kih igara, ali li~no mislim
da smo od oktobarskih doga|aja svi pametniji i da sada moèmo da razli-
kujemo ìto od kukoqa, odnosno mu}ak od ispravnih jaja. Time ko sad ko-
me podme}e te mu}kove nemam vremena da se bavim, jer onda ne mogu da ra-
dim svoj posao. Trebalo bi po ceo dan da drìm konferencije za {tampu i
odgovaram nekim zlonamernicima i neinformisanim neznalicama o to-
me {ta radim i za{to. Naprotiv, opredelio sam se za to da na{ odgovor
na sve bude – dokaz. Postoji jedna lepa narodna poslovica, vrlo upozora-
vaju}a za sve nas koji obavqamo javni posao. Posebno nas koje je dràva po-
stavila da se borimo protiv kriminala, a ne da vodimo politiku. Ona gla-
si – ako ho}e{ da do|e{ do ciqa nemoj se bacati kamenom na svakog psa
koji laje pored puta…
535
KRIVI^NA PRIJAVA
PROTIV DU[ANA MIHAJLOVI]A
OKRU@NOM JAVNOM TU@IOCU

U BEOGRADU
Beograd, 23. 4. 2001.
Punomo}nik o{te}enih DANICE I VUKA DRA[KOVI]A, iz Be-

ograda, podnosi
K R I V I ^ N U P R I J A V U
protiv prijavqenog DU[ANA MIHAJLOVI]A, ministra poli-
cije Vlade Republike Srbije, zbog osnova sumwe da je izvr{io krivi~no
delo zloupotrebe slu`benog poloàja 242 KZ Srbije, na taj na~in
[TO JE
U emisiji TV BK, dana 22. aprila 2001. godine sa nazivom „Nije srp-
ski }utati”, u svojstvu slu`benog lica ministra policije Vlade Republi-
ke Srbije izjavio da o{te}eni u slu~aju ubistva ~etvorice lica na Ibar-
skoj magistrali 3. 10. 1999. godine, o ~emu se vodi istraga pred Okru`nim
sudom u Beogradu KI-187/2001 protiv okrivqenih Ili} Nenada, Bujo{e-
vi} Nenada i Markovi} Radomira, treba da budu zadovoqni i da ne treba
da traè i ostale odgovorne koji su u~estvovali u naru~ivawu, planira-
wu, organizovawu i ostvarivawu ovog te{kog krivi~nog dela ili su osno-
vano sumwivi za krivi~na dela Pomo} u~iniocu posle izvr{ewa krivi~-
nog dela iz ~lana 204 ili krivi~nog dela Neprijavqivawe krivi~nog de-
la i u~inioca iz ~lana 203 KZRS, a posebno {to je amnestirao od odgovor-
nosti komandanta Jedinice za specijalne operacije RDB Srbije pukovni-
ka Milorada Lukovi}a, zvanog Legija, zbog navodnih zasluga u doga|ajima
5. oktobra 2000. godine, ~ime je priznao javno da direktno uti~e na Okru-
`nog javnog tuìoca u Beogradu i na istra`nog sudiju koji radi na pred-
metu, tako {to republi~ka policija, ~iji je on Ministar, vr{i selekciju
okrivqenih a time i dokaza, ~ime je prekora~io granice svog slu`benog
ovla{}ewa te{ko povre|uju}i prava o{te}enih.
Predlaèmo da Okru`ni javni tuìlac u Beogradu traì od TV BK
video snimak intervjua u emisiji „Nije srpski }utati” od 22. aprila 2001.
godine koja je emitovana u 13. ~asova, a sutradan ponovqena, kao i da iz-
536
vr{i uvid u zahteve za ispitivawem pojedinih lica koje su o{te}eni pre-
ko punomo}nika uputili zameniku okru`nog javnog tuìoca Milunu Dra-
gutinovi}u.
Punomo}nik o{te}enih:
Dragoqub Todorovi}
MINISTAR POLICIJE KAO SUDIJA

(24. april 2001.)
Na dana{woj konferenciji za novinare govorili su predsednik Srp-

skog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} i pravni zastupnici porodica ubi-
jenih na Ibarskoj magistrali, advokati dr Rajko Danilovi} i Dragoqub
Todorovi}.
Vuk Dra{kovi}:
„Moji pravni zastupnici podneli su krivi~nu prijavu protiv mi-
nistra unutra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}a. Krivi~na prijava pod-
neta je zbog toga {to je Mihajlovi}, nastupaju}i na BK Televiziji 22. ap-
rila, zloupotrebio svoju slu`benu funkciju, pripisao sebi ovla{}ewa
tuìoca i istra`nog sudije. Istragu o zlo~inu ~etvorostrukog ubistva
na Ibarkoj magistrali proglasio je zavr{enom, {to je neta~no, iznosio
je niz neistina, klevetao porodice poginulih, nazivaju}i ih ~ak i „psi-
ma koji laju i traè preko hleba poga~e”, a sve u nameri da od istrage bu-
du izuzeti neki potencijalni neposredni po~inioci zlo~ina, a pre svih
komandant Jedinice za specijalne operacije Resora dràvne bezbednosti
pukovnik Lukovi}, zvani Legija.
Pretkrivi~na istraga je na~inila krupan propust i, uprkos svim
saznawima kojima je raspolagala, policija nije istragom obuhvatila jo{
jedan automobil, koji je neposredno u~estvovao u zlo~inu. Naime, u zlo-
~inu u~estvuju teroristi raspore|eni u tri vozila: kamion-ubicu, beli
kombi i jedan putni~ki automobil. Tuìla{tvo je na osnovu svih ~iweni-
ca koje je istraga dosada utvrdila, a pogotovu na osnovu iskaza svedoka o~e-
vidaca koji su apsolutno potvrdili i postojawe tre}eg putni~kog automo-
bila i osnovane sumwe da je upravo u tom tre}em automobilu, prema opisu
svedoka o~evidaca, bio pukovnik Lukovi}, pre neki dan naloìlo poli-
ciji da izvr{i dodatnu istragu, vezanu za taj tre}i automobil. I {ta se
desilo? Ministar unutra{wih poslova pojavquje se na televiziji, istra-
gu progla{ava zavr{enom, napada i vre|a porodice poginulih, i pri to-
537
me izri~e ne{to {to predstavqa sramotu za pravni poredak ove dràve,
tvrde}i da bi porodice poginulih trebalo da budu zahvalne pukovniku Lu-
kovi}u, zbog toga {to je on 5. oktobra pre{ao na stranu DOS-a, i da poro-
dice moraju da budu zadovoqne time {to imaju dva neposredna izvr{ioca
i Radomira Markovi}a kao organizatora u pritvoru i da nemaju pravo da
traè „preko hleba poga~e”.
Porodice ubijenih ne traè ni{ta drugo nego da se oni koji su u~e-
stvovali u zlo~inu suo~e sa licem pravde. Du{an Mihajlovi} i pravosu-
|e, vaqda, nisu tu da u~esnike ovog teroristi~kog akta otkrivaju i hapse
nama, nego zakonu, zbog zakona, zbog dràve, jer to je bio dràvni zlo~in i
ovo {to je izgovoreno predstavqa ne{to {to apsolutno negira postoja-
we nezavisnog pravosu|a.
Ni~ija nije gorela do zore. Setimo se da je Slobodan Milo{evi} Ra-
domira Markovi}a {titio time {to je govorio da je re~ o heroju odbrane
zemqe. Sada Mihajlovi} upotrebqava nege druge sli~ne izraze, da je re~ o
heroju 5. oktobra, a to sa zlo~inom na Ibarskoj magistrali nema nikakve
veze. Taman da je bilo ko od vas, ovde prisutnih, ili ~ak \in|i}, Ko{tu-
nica, Mihajlovi}, po~inio neki zlo~in pre 5. oktobra, wih 5. oktobar ne
moè da amnestira od krivi~ne odgovornosti. Ovo je svojatawe prava i
privatizovawe zakona.”
Rajko Danilovi}:
„[ta pada u o~i? Pada u o~i to da su otkrivena dvojica neposrednih
izvr{ilaca ovog krivi~nog dela i da je otkriven, tako da kaèm, neposre-
dni organizator ovog dela. Izgleda da oni koji vode ovaj krivi~ni postu-
pak, i oni koji stoje iza tih koji vode ovaj krivi~ni postupak, zna~i poli-
ti~ki faktori, smatraju da o{te}eni time treba da budu zadovoqni. Dakle,
oni propagiraju jednu selektivnu istinu. Ne istinu o doga|ajima na Ibar-
skoj magistrali, ne utvr|ivawe svih odgovornih za ovaj te{ki, gnusni dr-
àvni terorizam i zlo~in, nego traè da se utvrde samo neki izabrani, oda-
brani, odnosno selektivni krivci. Drugi krivci koji su, zaista, krivci u
vezi sa ovim zlo~inom treba da budu za{ti}eni. Da je re~ o takvom vo|ewu
krivi~nog postupka mi smo se uverili kao zastupnici o{te}enih, a i sa-
mi o{te}eni, a verujem da se ve} uverila i javnost, i to vrlo {iroko, ne sa-
mo ovim posledwim istupom ministra policije Du{ana Mihajlovi}a, ne-
go i nekim ranijim doga|ajima u ovom predmetu i povodom ovog predmeta.
Mi upu}ujemo javnom tuìocu kao nadle`nom dokaze da je vr{ena se-
lekcija odgovornosti ~ak i onih neposrednih izvr{ilaca krivi~nog de-
la. Zna~i, onih direktnih u~esnika u izvr{ewu krivi~nog dela. Dajemo,
pruàmo dokaze, ukazujemo na dokaze koji se ve} nalaze u predmetu, na kon-
tradikcije u iskazima pojedinih svedoka koji navode dokaze za to. Okru-
538
`ni tuìlac Terzi} to prihvata i {aqe policiji zahtev da se prikupe do-
datna obave{tewa. Umesto da policija postupi po nalogu tuìoca, tuì-
lac, istra`ni sudija i mi o{te}eni dobijamo odgovor preko jedne emisi-
je, i to jedne televizije koja se nikad nije odvajala od vlasti, bez obzira ko
je bio na vlasti. Re~ je o televiziji Kari}. I onda se pojavquje slu~ajno
Bujo{evi}, prezime kao kapetan Bujo{evi} koji je jedan od izvr{ilaca
ovog krivi~nog dela, novinar koji nas vre|a i kaè da mi „lajemo”. A on,
izgleda, mjau~e verovatno u krilu ili Ko{tunice ili \in|i}a. Mi ne laje-
mo, mi zahtevamo, mi traìmo, mi insistiramo da se utvrdi potpuna isti-
na u ovom krivi~nom predmetu, i mi }emo na tome insistirati do kraja.
Kakve su to razlike u iskazima? Na primer, êdomir Jovanovi} tvr-
di da ne postoji nikakav Legija, ispada da je Legija fantazija. Gospodin
Legija tvrdi da je postojala specijalna jedinica od ove specijalne jedini-
ce, koja je formirana da ~uva Milo{evi}a od otmice. O~igledno da je to
bila specijalna jedinica koja je imala zadatak da izvr{i atentat na Vuka
Dra{kovi}a. Ministar policije sebi dozvoqava da se vidi kako mi nema-
mo prava da imamo uvid u zapisnike, nemamo prava da istupamo javno, a
branioci okrivqenih to mogu. Ali zato gotovo nema ni jednog relevantnog
politi~ara u ovoj sredini koji se ne izja{wava o ovom premetu, iako ga ne
poznaju, {to je o~igledno slu~aj i sa ministrom unutra{wih poslova, jer
da poznaje predmet, sigurno ne bi govorio ono {to je govorio u pomenu-
toj emisiji.”
Dragoqub Todorovi}:
„@elim da ukaèm na opasan presedan, koji se pojavquje ovde posle
petog oktobra. Ova zemqa, vi dobro znate, je zemqa montiranih politi~-
kih procesa, atentata, politi~kih ubistava, masovnih ubica kao {to su
Slobodan Penezi} Krcun, Aleksandar Rankovi}, Vojkan Luki}… Ovo je,
zna~i, zemqa koja nikada nije bila pravna dràva, gde podela vlasti ni-
kad nije bila uspostavqena, ali sada{wi presedan na koji èlim da uka-
èm prevazilazi sve dosad poznato. Sve evropske i sve svetske demokrati-
je imaju podelu vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku. Lideri DOS i
wihovi pomaga~i su najozbiqnije naru{ili podelu vlasti od 1945. godi-
ne do danas. O su|ewima, o hap{ewima, o poslovima istra`nog sudije go-
vore svi, ~ak i ministar telekomunikacija Tadi}, ministar informisa-
wa Orli}, neki savetnik Vesi}, ministar Mihajlovi}, koji je nekad bio
policajac i ~udi me da ne zna ovo o ~emu pri~a.
Jedino ko je kompetentan je istra`ni sudija, koji moè da kaè o ~e-
mu se radi u predmetu. Istra`ni sudija, koji je zabranio nama advokatima
da govorimo u javnosti o predmetu, o kome govori Vesi}, govori Tadi}, go-
vori Orli}. Vi sigurno znate kad se dogodi velika saobra}ajna nesre}a,
539
kad se desi neka kra|a, kad se prese~e neki lanac u trgovini droge, uvek se
pojavi istra`ni sudija i daje informaciju. Jedino je on nadleàn. Od ka-
da je do{ao DOS, istra`nog sudije nema u javnosti. Sada, umesto istra`-
nog sudije, predsednici sudova daju izjave o predmetima, o kojima ni{ta ne
znaju. Oni su proterali istra`nog sudiju iz javnosti. Podela vlasti izme-
|u sudske, izvr{ne i zakonodavne nikada nije bila toliko naru{ena kao sa-
da u vreme DOS-a. Sada imamo situaciju da o{te}eni ne mogu da prisustvu-
ju istra`nim radwama, istragu gde istra`ni sudija donosi naredbu i tra-
ì od nas da potpi{emo da ne smemo ni{ta re}i {ta se de{ava u istrazi.
I {ta imamo? Odjedanput, istupaju svi ovi: êda, Vesi}, i ko sve ne… Kao
kruna, dolazi ministar policije koji presu|uje, koji kaè – gotovo je.”
\IN\I]: DRA[KOVI] DA BUDE ZAHVALAN

(NIN, 3. maj 2001.)
Da li ste quti na Vuka Dra{kovi}a? On vas optuùje da nastavqa-

te sa dràvnim terorizmom Slobodana Milo{evi}a i koriste iste meto-
de i iste qude; Legiju, na primer?
– To je kao kad otvorite konzervu koja je dvadeset godina bila negde
u nekom podrumu. Niti sam qut niti uop{te reagujem na to. Za sto dana
smo na tom planu uradili vi{e nego {to bi neka vlada uradila za dve go-
dine. Bi}e objavqeno koliko je qudi iz Javne bezbednosti otpu{teno, pri-
vedeno, uhap{eno zbog korupcije, koliko je qudi iz Dràvne bezbednosti
uhap{eno ili suspendovano zbog kriminalnih radwi.
Dra{kovi} bi trebalo da bude veoma zahvalan {to je prvi priori-
tet bilo ubistvo na Ibarskoj magistrali i {to je tu ura|eno prakti~no
sve. Prona|eni su izvr{ioci, prona|en je nalogodavac. Od pedeset u~esni-
ka, mo`da nije svih pedeset identifikovano nego trideset pet, ali insi-
stirati na tome je zaista cinizam. Pomalo se postavqa pitawe da mo`da
i nije najva`nije za wega da se rasvetli taj slu~aj nego samo da on opet bu-
de neko ko tu igra glavnu ulogu. Da sam na wegovom mestu, bio bih veoma
zahvalan jer uop{te nije bilo jednostavno skupiti dokaze, a ne indicije,
za taj slu~aj i imati priznawe voza~a. To je ogroman posao. I jednoga da-
na }e neko da napi{e kwigu o tome. U prvih pet dana ove vlade, ~itava
Dràvna bezbednost bila je angaòvana na tom slu~aju. Meni je bilo va`-
no da bude ubica prona|en, da bude sistem otkriven i da bude nalogodavac
identifikovan, i to onda zna~i da je slu~aj potpuno razre{en.
540
\IN\I]: UBICA JE
„IZMANIPULISAN DE^KO”
(„Danas”, 4. maj 2001.)
Premijer Srbije Zoran \in|i} izjavio je ju~e da je policija otkri-

la i ubicu i nalogodavca ubistva ~etvorice istaknutih ~lanova Srpskog
pokreta obnove 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali kod La-
zarevca.
„Rasvetqavawe je zavr{eno. Zna se ko je vozio kamion (koji je iza-
zvao udes) i zna se ko je dao nalog. Taj ko je vozio kamion priznao je {ta je
uradio. Mi smo za tog ~oveka znali jo{ krajem oktobra, ali nismo mogli
da pokrenemo slu~aj, jer je Rade Markovi} bio i daqe na funkciji”, rekao
je \in|i} u intevjuu Radiju B92.
\in|i} je ju~e izjavio da je policija uradila veliku stvar, jer za to
„ubistvo nije bilo nikakavog pismenog naloga”, ali je voza~ kamiona pri-
znao da je u~inio delo.” Taj de~ko je bio u potpunom o~ajawu, bio je izma-
nipulisan. Trebalo je da izvede incident, ali nije znao ko je bio u koli-
ma”, rekao je \in|i}.
SJAHAO KURTA DA UZJA[E MURTA

(„Danas”, 5. maj 2001.)
Izjava predsednika Vlade Republike Srbije Zorana \in|i}a, kojom

je on istragu o ~etvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali proglasio
zavr{enom, izraàvaju}i pri tome i simpatije za voza~a kamiona-ubice,
nazivaju}i ga „izmanipulisanim de~kom” koji nije znao koga ubija, pred-
stavqa krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja i spre~avawe pra-
vosudnih organa da objektivno i neselektivno primewuju zakon – rekao je
za „Danas” Vuk Dra{kovi}.
„Da je Srbija pravna dràva, na ovakvu izjavu premijera reagovala
bi sva javnost, a pravosudni organi bi preuzeli zakonske mere protiv pre-
mijera i ja zahtevam preduzimawe tih mera. Ni Idi Amin, ni Bokasa, pa
ni sam Milo{evi}, nisu radili ovo {to radi \in|i}: javno vodili sud-
sku istragu, odre|ivali {ta sme, a {ta ne sme da se istraùje i jo{ izri-
cali presude ubicama. To {to je \in|i} rekao za ~etvorostrukog ubicu,
ne sme da kaè ni wegov advokat. Predsednik Vlade sve ovo ~ini zbog toga
541
da bi od sudske istrage i eventualne odgovornosti izuzeo svog prijateqa
pukovnika Lukovi}a, komandanta Jedinice za specijalne operacije DB,
zbog osnovane sumwe da je on iz jednog putni~kog automobila rukovodio
operacijom na Magistrali. \in|i} se hvali{e tim prijateqstvom, koje
datira od 5. oktobra, i ja protivu tog prijateqstva nemam ni{ta, ali on
nema pravo da veè ruke tuìla{tvu i sudu i da im nare|uje da ne ne sme-
ju istraìvati „prijateqevu” ume{anost. Smeju i moraju, pa ako nije u~e-
stvovao ne}e ni odgovarati, a ako jeste onda mora da odgovara”, kaè Dra-
{kovi}.
– Sramno je {to premijer kaè da porodice ubijenih moraju biti za-
hvalne zato {to su uhap{eni neki od u~esnika i da je licemerno traìti
da budu otkriveni ba{ svi. Tuìla{tvo i sud nisu servis porodica ubi-
jenih, nego dràvni organ, koji je obavezan da rasvetli taj zlo~in, kao i
sve druge, me|u kojima su ubistvo Slavka ]uruvije, otmica Ivana Stambo-
li}a, ubistvo Pavla Bulatovi}a, Radovana Stoji~i}a… Licemerno je i}i
u Pariz i Va{ington i pri~ati o vladavini prava pod upravom \in|i}e-
ve vlade, a ovde nare|ivatti preko novina i televizija {ta sud sme, a {ta
ne sme. I mi znamo gde su Pariz, Va{ington i Brisel, a vaqda tamo vide
da u Srbiji vlada bezakowe. Da se francuski, britanski ili nema~ki pre-
mijer, poput srpskog, predstavqaju kao tuìlac, sudija i branilac ubi-
ca, morali bi da podnesu ostavku.
„U Srbiji je sjahao Kurta, a do{ao Murta, koji je izgleda u mnogo ~e-
mu i gori od Kurte” – izjavio je lider SPO.
IBARSKA MAGISTRALA –
TERORIZAM DR@AVE
(Vuk Dra{kovi}, „Danas”, 12. maj 2001.)
êtvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. go-

dine, snimak je razbojni~ke pe}ine jedne dràve, od vrha do dna vlasti, uz
precizno raspore|ene uloge svih, bilo kad je re~ o izvr{ewu zlo~ina ili
wegovom naknadnom prikrivawu.
Smaknu}e je izvedeno mu~ki, kukavi~ki i osiono, a zatim skrivano
kao „dràvna tajna”, ve}a i od hladwa~e le{eva potopqenih u Dunav, u ap-
rilu 1999. godine.
Ono {to rade teroristi~ke i mafija{ke organizacije, protiv ko-
jih se bore sve savremene dràve, u Srbiji Slobodana Milo{evi}a radi-
542
la je upravo wegova dràva. Stubovi Slu`be bezbednosti, policije, ca-
rine, pravosu|a, medija i celog dràvnog aparata funkcionisali su kao
Milo{evi}eva „Koza nostra”.
TIPI^NO ZA WU I WEGA
Vrhovni zlo~inac izdao je nalog za likvidaciju lidera opozicije,
ali tako da to bude predstavqeno kao „nesre}an slu~aj”. Tipi~no za Mi-
lo{evi}a i wegovu suprugu. Ubiti, a zamagliti ubistvo. Isto kao i zapa-
liti poàr ludila i tragedije u celoj zemqi, a tvrditi da wih dvoje sa ti-
me nemaju nikakve veze i da, zapravo, rata nije ni bilo.
Tako se i desilo da posle masakra, izvr{enog kamionom punim peska
i eksploziva, wih dvoje ceo lanac u~esnika u zlo~inu odmah upregnu u zlo-
~in skrivawa i negirawa zlo~ina, ne ustru~avaju}i se da oslepe i oba par-
lamenta, republi~ki i savezni, obe vlade i gotovo sve medije.
Pravno-ekspertski tim SPO brzo je i javno, sa jasnim nalazom, zaku-
cao na vrata terorista. [ef Milo{evi}eve carine dodelio je kamion-
ubicu Milo{evi}evoj Dràvnoj bezbednosti koja organizuje i ~ini zlo-
~in, {ef Milo{evi}eve policije za Beograd odra|uje da voza~ kamiona
ne bude uhva}en, a Milo{evi}ev beogradski tuìlac vr{i blokadu istra-
ge. Uloge su podeqene preciznije i sigurnije nego kod Al Kaponea.
Pravno-ekspertski tim SPO sve je ovo, za vreme Milo{evi}eve stra-
hovlade, potkrepio neoborivim dokazima, uzaludno traè}i krivi~nu od-
govornost dvojice ~elnika Dràvne bezbednosti, Radomira Markovi}a i
Milana Radowi}a, policijskih generala Branka \uri}a i Dragi{e Dini-
}a, {efa Savezne uprave carina Mihaqa Kertesa, okru`nog tuìoca An-
drije Milutinovi}a, saveznog ministra za informacije Gorana Mati}a.
Osim neposrednih po~inilaca i onih koji su im pruàli logisti~-
ku podr{ku, nepunih mesec i po dana po zlo~inu poimeni~no je i nepogre-
{ivo razotkriven {tab i lanac dràvnog terorizma, uz ba{ tu kvalifi-
kaciju.
Okre}u}i glavu od dokaza i svog razbojni~kog lika u ogledalu, u epi-
centru zla smi{qani su novi zlo~ini. Opet tipi~no za Wu i Wega. Rat u
Sloveniji zatrpavali su ratom u Hrvatskoj, rat u Hrvatskoj ratom u BiH,
da bi sva ta gubili{ta na kraju poku{ali da bace u zaborav pokretawem
krvavog kola u samoj Srbiji.
Uve`bani da neistinu „bri{u” neistinom, nesre}u nesre}om i smrt
smr}u, posle svog krvavog pira na Ibarskoj magistrali odapeli su stre-
lu jo{ mnogih likvidacija po Srbiji, proizvo|ewa nepostoje}ih terori-
sti~kih grupa u zemqi, kao {to su „Osa” i „Pauk”, pu{tawa u opticaj fan-
543
tasti~nih storija u kojima su xelati progla{avani za `rtve, a `rtve za
xelate.
MORALNI I DUHOVNI ÊMER

Poraàvaju}a je istina da su na tu svoju vodenicu uspevali da nave-
du mnoge, tako da se u wihovoj Srbiji svakodnevnog terora, straha, sramo-
te i laì, naklonost gra|ana gubili upravo oni koji su se najsna`nije,
najrizi~nije i naj~asnije borili za istinu o Ibarskoj magistrali i svim
ostalim magistralama jednog poretka ubica. âst izuzecima, ali je i go-
tovo cela tada{wa opozicija }utala o zlo~inu ili o wemu govorila ret-
ko i uzdràno, a neki su, ~ak, podupirali i reìmske laì da zlo~ina ni-
je ni bilo. Povici na „Studio B”, zbog toga {to je svake ve~eri ponavqao
{est pitawa Slobodanu Milo{evi}u i wegovim teroristima, podstica-
ni su naro~ito od opozicije. Kada su policijski {lemovi i ~izme okupi-
rali tu stanicu, mnogi me|u onima koje, odnekud, bije glas slobodoumnih
utrkivali su se u izlivima zadovoqstva {to se to desilo.
I ta pona{awa i taj moralni i duhovni ~emer neizbe`ni su deo sva-
ke po{tene pri~e, analize i kwige o dràvnom terorizmu u Srbiji.
Ko je naredio i obavio smaknu}e Slavka ]uruvije? Ko je nalogoda-
vac likvidacije Pavla Bulatovi}a, @ike Petrovi}a, Radovana Stoj~i-
}a, Bo{ka Pero{evi}a? Ko je obavio otmicu i verovatno ubistvo biv{eg
predsednika Srbije Ivana Stamboli}a, po ~ijem nalogu?
Za{to ova pitawa nisu centralna pitawa dana{wih parlamenata,
vlada, medija, nevladinih organizacija, Akademije nauka, Udruèwa kwi-
èvnika, cele javnosti? Nova je vlast, koja tvrdi da je demokratska, a Mi-
lo{evi} je u zatvoru. I za{to je u zatvoru zbog korupcije, a ne zbog toli-
kih grobova?
Samo pre petnaestak godina, zbog nasiqa nad telom \or|a Marti-
novi}a, cela nacija digla se na noge. A sada? Ima li nas i ho}e li nas bi-
ti, ako ne oìvimo svetiwu qudskog ìvota, koju je tako tragi~no obezvre-
dio satanski poredak Slobodana Milo{evi}a?
NA ISTOJ STRANPUTICI
Sada{wa istraga o Ibarskoj magistrali pokazuje, na àlost, da se
nalazimo na nepromewenoj stranputici, koja je, u dosta ~emu, i pravno i
moralno i politi~ki, jo{ i tragi~nija.
Istra`ni sudija i tuìlac, sude}i prema zapisnicima, okrivqene,
potencijalne okrivqene i mnoge svedoke, saslu{avali su povr{no, ne
544
osvr}u}i se na o~igledne neistine i nelogi~nosti u iskazima, kao da nije
po sredi ~etvorostruko ubistvo, nego neki prekr{aj. Advokatima porodi-
ca ubijenih, za razliku od advokata okrivqenih, zabraweno je i da prisu-
stvuju saslu{awima, pa se oni koji zastupaju `rtve i pred sudom tretira-
ju kao `rtve. I ovako vo|ena istraga, nesumwivo je utvrdila da, u nepo-
srednom izvr{ewu zlo~ina, u~estvuju teroristi Resora dràvne bezbed-
nosti raspore|eni u tri vozila (kamion-ubicu, beli kombi i jo{ jedan
putni~ki automobil), da je logisti~ku podr{ku pruàlo jo{ tridesetak
agenata Dràvne bezbednosti i policijski general Branko \uri}, da je
operaciju smrti organizovao Radomir Markovi} i da su, u prikrivawu
akta dràvnog terorizma, do iznad gu{e bili ume{ani Mihaq Kertes,
Andrija Milutinovi}, policijski general Dini} i jo{ mnogi.
U pritvoru su, me|utim, samo Radomir Markovi}, voza~ kamiona Ne-
nad Ili} i terorista iz kombija Nenad Bujo{evi}. Tuìla{tvo je zatra-
ìlo od policije da ustanovi ko je to bio u tre}em automobilu, a preci-
zno su ih pred istra`nim sudijom opisala dvojica policajaca. Prema tom
opisu, jedan od wih mogao bi biti Milorad Lukovi}, komandant „Jedini-
ce za specijalne operacije” Resora dràvne bezbednosti. Sumwa je vi{e
nego osnovana i zbog toga {to je istraga ustanovila da su i voza~ kamio-
na-ubice i belog kombija i jo{ osmorica saslu{anih, na ovaj ili onaj na-
~in ume{anih u zlo~in, bili pripadnici te jedinice, a Bujo{evi} pri-
znaje da ga je, radi izvr{ewa zlo~ina, sa Radomirom Markovi}em povezao
ba{ Lukovi}.
ZA[TO ]UTE
Po Srbiju i sve nas u Srbiji, poraàvaju}a je ~iwenica da ni medi-
ji, ni nevladine organizacije za za{titu qudskih prava, ni razne ustano-
ve i fondovi za razvoj demokratije, ni parlament, nisu uop{te ni reago-
vali, a kamoli da su protestovali, zbog toga {to su republi~ki premijer
i ministar policije, otvoreno, naloìli blokadu istrage, a `rtvama te-
roristi~kog reìma Milo{evi}a uputili poruku: Imate u zatvoru Mar-
kovi}a, Ili}a i Bujo{evi}a, to vam je dovoqno i budite zahvalni i na
ovome!
Na ovaj atentat na zakon i pravosu|e nije se osvrnuo ni predsednik
SR Jugoslavije, koji je pravnik i za sebe tvrdi da je „legalista”, ~ak toli-
ki „legalista” da je, pozivaju}i se na „proceduru”, nekoliko meseci posle
5. oktobra, od smene i hap{ewa {titio Radomira Markovi}a, vrhovnog
organizatora Milo{evi}evog terorizma u Srbiji. Lideri, portparoli,
ministri, pomo}nici, savetnici, ~ak i komunalni inspektori wegove vla-
545
daju}e koalicije, svakoga dana, daju izjave i naloge dokle sme da ide istra-
ga, ko }e biti uhap{en, koliku }e ko dobiti kaznu, a „legalista” }uti o
svemu ovome.
Zahtev predsednice Okru`nog suda u Beogradu, Vide Petrovi} – [ke-
ro, da se obustavi ovaj teror nad pravosu|em, pre je glas vapiju}eg u pusti-
wi bezakowa, nego {to je to glas nade.
Nema nade za dràvu ~iji premijer na televiziji, u novinama i u par-
lamentu izri~e, ~ak, i presudu da je onaj, koji je na Ibarskoj magistrali
ubio ~etvoricu mladih i kao an|ele nevinih qudi, jedan „izmanipulisa-
ni de~ko” koji nije ni znao koga ubija. Ne~uveno! Ono {to tvrdi ubica
pred istra`nim sudijom, a normalno je da svaki ubica nastoji da na|e op-
ravdawe za svoj zlo~in, javno potvr|uje i predsednik Vlade u ovoj prokle-
toj, besudnoj i, nastavi li se ovako, na propast osu|enoj zemqi.
BI]E I PRAVDE I KAZNE

Nema nade za dràvu u kojoj wen premijer, ni stotinu dana po preu-
zimawu apsolutne vlasti, ne}e da kaè narodu Srbije: ko je to 25. avgusta
2000. godine oteo i ubio negda{weg predsednika Srbije Ivana Stamboli-
}a?! Ko je to naloìo, organizovao i po~inio streqawe novinara Slavka
]uruvije, na uskrs 1999. godine?
Premijer je 25. januara ove godine preuzeo javnu obavezu da }e, najdu-
è u roku od tri meseca, ovi zlo~ini biti rasvetqeni, a masakr na Ibar-
skoj magistrali u roku od mesec dana. Ni{ta nije otkriveno ni za Ivana
ni za Slavka, a Magistrala je blokirana zbog tragova koji ukazuju na onog
koga premijer {titi.
Zbog toga, policija nije mrdnula ni prstom da istraì ko je, na dan
masakra, iz jednog putni~kog automobila, pratio kamion-ubicu i beli kom-
bi. Tuìla{tvo je ponovilo naredbu. Usu|ujem se re}i: uzalud, jer je i sa-
da Tuìla{tvo izvan Tuìla{tva, Sud izvan Suda, a pritisaka i protesta
„demokratske javnosti” nema, ili su usamqeni, kao i pod Milo{evi}em.
Od Magistrale, od ]uruvije, od Stamboli}a, od le{eva u Dunavu, od
svih nevinih grobova, za novu vlast i wenu propagandnu ma{ineriju, za
wene Gorane Mati}e i Ivane Markovi}e, pre~e je da raspredaju o {vercu,
o kra|i patika ili o tome kako je premijer na sajmu automobila vozio
trotinet. Te nove na{e pa{e i suba{e zaboravqaju na onu iz Jevan|eqa,
koja je iznad svake vlasti: Ni{ta {to je sakriveno ne}e ostati sakriveno
i svako ko je duàn mora}e da plati.
A sve je, zapravo, ve} otkriveno i tu piramidu dràvnog terorizma,
od vrha do dna, uz grafi~ki prikaz, nedavno je objavila „Politika eks-
546
pres”. Milo{evi} i wegova supruga (izdaju naloge), Radomir Markovi}
(pokre}e aparat Dràvne bezbednosti za pra}ewe budu}e `rtve i organi-
zuje na~in ekzekucije), Lukovi} – Legija (preko „Jedinice za specijalne
operacije” Resora dràvne bezbednosti stara se o izvr{ewu), {ef beo-
gradske policije Branko \uri} (obezbe|uje bekstvo neposrednih izvr{i-
laca), beogradski tuìlac Andrija Milutinovi} (blokira istragu).
Blokirana i osaka}ena istraga o dràvnom zlo~inu na Ibarskoj ma-
gistrali neprolazna je optu`nica. Ona ne zastareva. Do}i }e Zakon u Sr-
biju i zasluèna kazna }e, tada, sti}i sve vinovnike, ali i sve one koji su
{titili zlo~ince, kako pod Milo{evi}em tako i pod sada{wim nasil-
nicima nad Istinom i Pravdom.
PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE

DR ZORANU \IN\I]U
(24. maj 2001.)
Gospodine predsedni~e,
O~ekuju}i da }ete isupuniti Va{a i DOS-ovska predizborna obe}a-
wa, koja ste nedavno li~no ponovili i preko ministra policije u Va{oj
Vladi, da }ete privesti pravdi sve teroriste koji su poku{ali da izvr{e
atentat na gospodina Vuka Dra{kovi}a, predsednika SPO, i koji su ubi-
li ~etvoricu funkcionera te stranke, koji su mu~ki ritualno ubili go-
spodina Slavka ]uruviju, koji su oteli (i verovatno ubili) biv{eg pred-
sednika Srbije gospodina Ivana Stamboli}a, uvereni smo da to ili niste
sposobni kao vlast da izvr{ite ili da postoje razlozi (nama nepoznati i
ostaje da naga|amo) koji Vas u tome spre~avaju.
Zar nije o~igledno da u svim ovim slu~ajevima, a ube|eni smo i u
ostalima (ubistvo ministra vojske Pavla Bulatovi}a, ministra polici-
je Srbije Radovana Stoji~i}a, ubistvo generalnog direktora JAT-a @ike
Petrovi}a i da ne nabrajamo daqe), dolazimo do saznawa da su sva ova li-
ca bila potpuno „pokrivena” pratwom slu`benika Resora dràvne bezbed-
nosti do same likvidacije. Slu~aj Ibarske magistrale nas je uverio da je
uloga egzekutora dodeqena pripadnicima Jedinice za specijalne operaci-
je RDB Srbije. Pa, zar to nije trag za otkrivawe egzekutora i u ostalim po-
liti~kim atentatima? Ili, zar nije pouzdan trag da se beli kombi, duì od
standardnog, bez prozora, pojavquje kod kidnapovawa tada biv{eg slu`be-
547
nika RDB gospodina Vladimira Nikoli}a, da nekoliko dana iza toga iz
wega kapetan Jedinice za specijalne operacije Nenad Bujo{evi} navodi vo-
za~a kamiona pripadnika iste jedinice Nenada Ili}a na simulirawe sa-
obra}ajnog udesa 3.10.1999. godine na Ibarskoj magistrali, da je taj opis
kombija sa kojim je kidnapovan gospodin Ivan Stamboli}, ili da su se sa
tim belim kombijem dovezli pripdanici Jedinice za specijalne operacije
RDB prilikom hap{ewa biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a?
Upravo o~igledna involviranost Jedinice za specijalne operacije
RDB ne samo u pobrojanim slu~ajevima dràvnog terorizma, kao i u~e{}e
wenih pripadnika u ratovima u Republici Hrvatskoj i Bosni i Hercego-
vini, upu}uje nas da ponovimo na{ zahtev za rasformirawe ove jedinice.
Wene aktivnosti, kao i delatnost tajne politi~ke policije (koja uhodi po-
liti~ke neistomi{qenike), nespojiva je sa demokratskom dràvom i gra-
|anskim dru{tvom, za koje ciqeve ste se vi li~no i kao menaxer DOS-a de-
klarisali. Da li odustajawe od tih ciqeva zna~i nastavqawe pogubne
prakse Milo{evi}evog reìma, ili za to postoje neki drugi razlozi koje
niste obelodanili?
Razume se da ne moèmo prihvatiti Va{u sugestiju da Vas zovemo te-
lefonom i da se obavestimo o temama koje pokre}emo, jer smo uvereni da se
radi o su{tinskim pitawima konstituisawa i funkcionisawa demokrat-
ske dràve i gra|anskog dru{tva, za koje postoji interesovawe javnosti i
koje se teme mogu i moraju javno razmatrati.
Advokati:
Dr Rajko Danilovi}, Dragoqub Todorovi},
Radomir @ivkovi}, Dr Vojislav Vuk~evi}
PRO[IRITI ISTRAGU PROTIV LEGIJE

(16. jun 2001, saop{tewe SPO)
Ju~e je uhap{en Milorad Lukovi}-Legija, nakon nasilni~kog i baha-

tog pona{awa na javnom mestu, ~ime su se u potpunosti pokazale ta~nim
tvrdwe SPO da taj ~ovek nije nikakav nacionalni heroj, kakvim su ga pred-
stavqali Zoran \in|i} i Du{an Mihajlovi}, ve} najobi~niji zlikovac.
Traìmo od okru`nog tuìoca u Beogradu da pro{iri istragu o
zlo~inu na Ibarskoj magistrali na uhap{enog Legiju, jer je li~no u~e-
stvovao u ~etvorostukom ubistvu {to je utvr|eno u dosada{woj istrazi.
548
O~ekujemo da }e komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO),
na ~ijem se poligonima za obuku otkopavaju ovih dana le{evi, biti optu-
èn i za te zlo~ine, koje je ~inio na sramotu Srbije i srpskog naroda.
[TA JE SVE REKAO GENERAL PETROVI]

(Dragoqub Todorovi}, „Srpska re~”, 1. avgust 2001.)
Na dan 26. jula 2001. godine na~elnik Resora dràvne bezbednosti

(RDB) Srbije general Goran Petrovi} odrào je konferenciju za {tampu.
Mediji su zabeleìli da je to prva konferencija za {tampu jednog {efa
tajne policije u Srbiji od 1945. godine. Po izvesnim aspektima ta konfe-
rencija ima istorijski zna~aj. Naime, general je izjavio da je RDB potpu-
no depolitizovana, da se vi{e lideri i funkcioneri politi~kih strana-
ka ne prislu{kuju, da se RDB vi{e ne}e baviti tzv. unutra{wim neprija-
teqem, nekada osnovnom i glavnom preokupacijom tajne policije, najavio
ukidawe ~inova u RDB i izdvajawe RDB iz Ministarstva unutra{wih po-
slova u posebnu agenciju koja bi se bavila borbom protiv stranih agena-
ta, ekstremista i terorista.
Posebno je bio interesantan, neuobi~ajen i potpuno neo~ekivan deo
konferencije na kojoj je na~elnik Petrovi} govorio o zlo~inu na Ibar-
skoj magistrali, ubistvu Slavka ]uruvije i otmici Ivana Stamboli}a.
General je bio vrlo odre|en, precizan i otvoren. U vezi sa zlo~inom na
Ibarskoj magistrali Petrovi}evim izlagawem potpuno su potvr|eni svi
navodi i bezbroj puta izneti argumenti pravno-ekspertskog tima SPO o
direktnoj odgovornosti za zlo~in svih pripadnika RDB iz Tre}eg (unutra-
{wi neprijateq) i Devetog (prate}eg) odeqewa koji su 3. oktobra 1999. go-
dine pratili Vuka Dra{kovi}a.
Naime, 11. aprila 1999. godine 27 pripadnika Devetog odeqewa RDB
– Centar u Beogradu pratilo je do samog momenta likvidacije Slavka ]u-
ruviju. General Petrovi} je izjavio da je na~elnik RDB – Centar u Beogra-
du, Milan Radowi}, izdao nalog za pra}ewe ]uruvije i insistirao na ta-
kvim detaqima koji su nebitni za uobi~ajeni operativni rad. Izve{taj mu
je morao biti slat svakih pet minuta, bez obzira da li se ne{to promeni-
lo ili ne. U nastavku citiramo deo iskaza generala Petrovi}a:
„Postoje neke indicije da je ]uruvija bio na meti ubica dan pre ne-
go {to je ubijen. Desetog aprila operativci, ta~nije pripadnici odeqe-
wa za pra}ewe, bili su mu stalno za petama. Ipak, kada je ]uruvija krenuo
549
od Trga Republike ka stanu, oni su prestali da ga prate. To je izazvalo ve-
liki Radowi}ev gnev. Na udaru su se na{li pre svih rukovodioci sekto-
ra za pra}ewe. Sli~no je bilo i sutradan. Kako se ]uruvija pribliàvao
stanu, iz centra za komunikacije je javqeno da se posao prekida. Jedan rad-
nik je ~uo, ali drugi nije, i nastavio je da prati ]uruviju. Slede}eg tre-
nutka iz komunikacijskog centra jedan glas je vikao tom radniku da beì
i da se skloni. Vi sami izvedite zakqu~ak {ta se desilo. Jer slede}eg mo-
menta ]uruvija je ubijen.”
Odavno se ovako uzbudqiva, surova i stravi~na pri~a nije pojavila
u na{oj javnosti. Ovo prevazilazi sve {to ma{ta scenarista horor fil-
mova moè da dosegne, a ipak je realnost: ~ista, brutalna i jeziva istina.
Nakon ubistva ]uruvije Radowi} je dao nalog da se Vuk Dra{kovi} pri-
oritetno obra|uje. Petrovi} saop{tava da je na osnovu izjava operativa-
ca izveden zakqu~ak da je Radowi} traìo da mu se dostavqa svaki poda-
tak, pravac kretawa, ~ak i najmawa sitnica o Vuku Dra{kovi}u. Petro-
vi} nagla{ava da se to radilo mimo uobi~ajenih pravila u slu`bi, pa
nastavqa:
„Kobnog dana Radowi}u su dostavqeni i podaci u koji automobil je
seo Vuk Dra{kovi}, a on je insistirao da mu se javi koje je to vozilo u ko-
loni, pa ~ak i na kom je mestu ko sedeo. To su podaci koji su totalno nebit-
ni za uobi~ajeni operativni rad. O svim tim informacijama on je infor-
misao i generala Radomira Markovi}a.
Nekoliko dana pre toga, Radowi} je zvao kolege u Vaqevu da se ras-
pita kada stiè lider SPO. Milan Radowi}, nekada{wi {ef beograd-
skog Centra RDB, traìo je 24-~asovno pra}ewe, fotografisawe i snima-
we ispred ku}e i sedi{ta stranke Vuka Dra{kovi}a, predsednika SPO.
Za Radowi}a postoje dokazi da je naredio da se Vuk Dra{kovi} pra-
ti intenzivno i to je trajalo gotovo dva meseca sve do tre}eg oktobra 1999.
godine, kada se udes dogodio.”
Ovo je jo{ dramati~nije, jo{ morbidnije i zverskije nego kod ]uru-
vije, a predstavqa nastavak i kontinuitet krvavog pira i lanca ubistava
i likvidacija naru~enog od potpno izbezumqenog, pomahnitalog i dubo-
ko u krv ogrezlog zverskog bra~nog para sa Dediwa.
Posebno zapawuje, zaprepa{}uje i duboko uznemirava uloga i aktiv-
nosti pripadnika Devetog (prate}eg) odeqewa RDB – Centar u Beogradu i
wihovih {efova u ovim zlo~inima. Izme|u ubistva ]uruvije i zlo~ina
na Ibarskoj magistrali pro{lo je {est meseci. Na~elnik Devetog odeqe-
wa u oba slu~aja i sve vreme od {est meseci, bio je Zoran Pavi}, a wegov
zamenik Bogdan Toma{. To Deveto odeqewe RDB – Centar u Beogradu ima-
lo je u tom periodu 40 pripadnika. Slavka ]uruviju pratilo je 27, a Vuka
550
Dra{kovi}a 33 pripadnika tog odeqewa. Dakle, potpuno iste ekipe pra-
tile su i Slavka ]uruviju i Vuka Dra{kovi}a.
Svi su oni znali da je to pra}ewe Slavka ]uruvije bilo atipi~no,
potpuno neuobi~ajeno i da se nije radilo o normalnom i rutinskom poslu.
Znali su, dakle, da takvo pra}ewe vodi u zlo~in – ubistvo iz zasede potpuno
nedu`nog ~oveka. Iako su to znali, iako im je bilo poznato kako se zavr{i-
lo pra}ewe ]uruvije, oni su potpuno normalno, rutinski i revnosno pre-
duzeli jo{ drasti~nije, jo{ sveobuhvatnije i jo{ preciznije pra}ewe, osma-
trawe i kontrolisawe bukvalno svakog gesta i pokreta Vuka Dra{kovi}a.
Na osnovu iznetog, sa stoprocentnom sigurno{}u moè se zakqu~i-
ti da su na~elnik Devetog odeqewa RDB – Centar u Beogradu, Zoran Pa-
vi}, wegov zamenik Bogdan Toma{ i svi pripadnici odeqewa koji su tre-
}eg oktobra 1999. godine pratili Vuka Dra{kovi}a unapred znali za zlo-
~in koji se dogodio i da su zbog toga sa umi{qajem izvr{ili krivi~no de-
lo za koje treba da odgovaraju.
Kompletno Deveto odeqewe iz tog perioda, ukqu~uju}i Zorana Pa-
vi}a i Bogdana Toma{a, i daqe radi u RDB. Pored wih i glavni saradni-
ci Radeta Markovi}a i Milana Radowi}a: Veselin Le~i} Leki, Radowi-
}ev zamenik i prvi operativac RDB – Centar u Beogradu, Radovan Boò-
vi}, na~elnik i Stevan Basta, zamenik na~elnika Tre}eg odeqewa (unutra-
{wi neprijateq) RDB – Centar u Beogradu i daqe rade u RDB, a Veselin
Le~i} Leki ~ak dobija visok ~in i va`no radno mesto.
Sve dok se u RDB i na slobodi nalaze tipovi poput Lekija, Pavi}a,
Toma{a, Boòvi}a, Baste i sli~nih od najavqenih reformi, transfor-
macije i depolitizacije tajne policije ne}e biti ni{ta.
ONI SU @IVI
(Vuk Dra{kovi}, „Srpska re~”, 31. avgust 2001.)
Te{ko je i pisati i govoriti o Zvonku, Vesku, Gagi i Vu~ku, jer u srp-

skom jeziku nema re~i kojima se, i pribli`no, moè opisati kakvi su to
divni qudi bili.
Wih ~etvoricu sve je povezalo jo{ pre wihovog ro|ewa. Isto pod-
nebqe, ista porodi~na ~estitost i odanost najvi{im qudskim i nacio-
nalnim vrednostima, isto stradawe roditeqa zbog svojih korena i vrli-
na. Bog, obraz, pravdoqubivost, pregala{tvo, hri{}anska etika Majke Je-
vrosime, Obili}eva kosovska `rtva i zavet Wego{ev krasile su ku}e Bo-
551
{kovi}a, Osmajli}a, Vu{urevi}a i Rako~evi}a. Odwihani u takvim poro-
di~nim kolevkama, sve su, u {koli i na studijama i posle studija, postiza-
li znawem i dobrotom, i to u zlovremenu kad su neznawe i zlo svuda sapli-
tali, sumwi~ili i progonili najboqe. Neizbe`no je bilo da se, takvi ka-
kvi su, sva ~etvorica na|u u Srpskom pokretu obnove.
Vesko mi je bio kao brat, a Zvonko, Gaga i Vu~ko kao sinovi.
Zvonka sam prvi put upoznao 1990, u maju, posle mitinga SPO u Zre-
waninu. Kao da ga vidim i ~ujem. Naklonio se, uz onaj wegov an|eoski sme-
{ak, i rekao: „î~a, ja sam Zvonko Osmajli}, reprezentativac u xudou”.
Od tada, nismo se razdvajali. Zvonko, ili Zvonce, kako sam ga zvao,
uskoro }e dovesti Gagu i Vu~ka. Sa wima }u pro}i sve Golgote: od Jasenov-
ca, Kupresa, Kosova Poqa, Ravne Gore, devetog marta, Vidovdanskog sabo-
ra, junskih demonstracija, tromese~nih protesta, NATO bombardovawa,
Preobraèwskog mitinga… pa do na{eg posledweg zajedni~kog puta na
Ravnu Goru, 3. oktobra 1999.
Iz ~iwenice da su, i u voqi i nevoqi, i u dobru i u zlu, ti sporti-
sti, ti sna`ni, neustra{ivi i plemeniti momci, bili sa mnom, ra{iri-
lo se uverewe da su oni moji telohraniteqi. Ru`na re~, jer su mi oni iz-
nad svega, bili kao ro|ena deca i ~lanovi porodice. Bili su lepota, ve-
drina i krila celog SPO, voqeni od svih.
Sa wima mi ni{ta nije bilo te{ko i nedosti`no.
Ne mogu, ne}u da verujem da ih nema. I sve mi se, dok i ovo pi{em,
pri~iwava da }e banuti moj Zvonce i pecnuti me pitawem: „î~a, je li ta~-
no da si ju~e u {ahu izgubio od Veska sa pet razlike?”
On je ìv, oni su ìvi. Najboqi ne mogu biti ubijeni.
Zvonkov otac \uro mi je rekao: qudi ìve dovijeka, a nequdi nesta-
ju i za wihovog ìvota.
Pred Bogom i dok je naroda koji govori srpskim jezikom, bi}e pro-
kleti monstrumi koji su po~inili i naredili zlo~in na Ibarskoj magi-
strali. Po Zakonu Neba, kazna se proteè i na deveto koleno.
ZLOÎN I KAZNA
(„Srpska re~”, 7. septembar 2001.)
Da i dana{wa Srbija nije u vlasti politi~kih nasilnika nad pra-

vom, zbog ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali na optuèni~-
koj klupi na{lo bi se najmawe trideset krivaca za taj teroristi~ki zlo-
552
~in Milo{evi}eve dràve, najve}i i najmonstruozniji u savremenoj Evro-
pi. Sudilo bi se i naredbodavcima i organizatorima i po~iniocima i
pomaga~ima i onima koji su }utali o ubistvu i ubicama.
Optu`nica je, me|utim, podignuta samo protiv tada{wih {efova
Dràvne bezbednosti Srbije i Beograda, Radomira Markovi}a i Mila-
na Radowi}a, i dvojice terorista-izvr{ilaca, Nenada Ili}a i Nenada Bu-
jo{evi}a. Uprkos neoborivim dokazima pribavqenim tokom {estomese~-
ne istrage, kao i najdirektnijim priznawima, tuìlac Milun Dragutino-
vi} amnestirao je ne samo celu ~etu na~elnika i agenata Dràvne bezbed-
nosti, koji su bili logisti~ka i operativna podr{ka organizatorima i
ubicama, nego je odbio da optuì i mnoge komandante teroristi~kog po-
retka, najdirektnije ume{ane u krvavi pir na Magistrali ili u skriva-
we dokaza o zlo~inu.
ZA[TO?
Na su|ewu, koje }e po~eti uskoro i ~iji }e tok pratiti i doma}i i
strani mediji i pravni stru~waci, tuìlac }e morati da odgovori za-
{to je pogazio tolike ~iwenice i sami zakon. Zbog ~ega nije optuìo Le-
giju, komandanta „eskadrona smrti” Dràvne bezbednosti, uprkos doka-
zima da je u~estvovao u zlo~inu, uprkos wegovom priznawu da je teroristu
Bujo{evi}a li~no povezao sa Radomirom Markovi}em i uprkos tome {to
su i Bujo{evi} i Ili} bili pripadnici „Jedinice za specijalne opera-
cije” kojom je Legija komandovao? Za{to je Mihaq Kertes svedok, a ne je-
dan od kqu~nih krivaca, kad je utvr|eno da je on kamion-ubicu dodelio Le-
gijinoj jedinici, a posle zlo~ina je li~no falsifikovao dokumentaciju
o toj dodeli? Za{to je tuìlac za`murio pred svim tim pa je, ~ak, u tekstu
optu`nice ublaàvao i cenzurisao i samo Kertesovo priznawe? Za{to ni-
su optuèni i policijski generali Branko \uri} i Dragi{a Dini}, pu-
kovnik policije Vidan Mijailovi}, okru`ni tuìlac Andrija Miluti-
novi}? Zbog ~ega su zaobi|eni agenti tajne policije, koji priznaju da su,
uo~i ubistva, kri{om snimali budu}e `rtve i fotografije i video kasete
dostavqali Radomiru Markovi}u?
Ne bude li na predstoje}em pretresu razotkriveno sve i, makar i na-
knadno, pred sudije izvedeni svi oni koji su do gu{e u zlo~inu, onda }e se
dràvno ubistvo na Ibarskoj magistrali pokazati i kao novo dràvno
ubistvo, ovog puta ubistvo nad Istinom o ubistvu i po~iweno od strane
pravosu|a.
Zemaqske pravde nema, po{to nijedna presuda ubicama ne moè oì-
veti ubijene, a to bi bila jedina pravda.
553
Samo je u Istini i najstroòj primeni zakona nekakva uteha poro-
dicama `rtava.
Himalaji dokaza pritiskaju ~etvoricu optuènih. Zahtev da budu ka-
`weni i svi ostali, ni~im i nikako ne moè umawiti wihovu krivicu
niti obavezu izricawa maksimalne kazne. Olak{avaju}ih okolnosti ne-
ma, i ne smeju biti ni traène. Dràva ima prvorazrednu obavezu da {ti-
ti ìvot svojih gra|ana. Na Ibarskoj magistrali dràva je ubila ~etiri
~oveka. Kraj. Sve su okolnosti samo oteàvaju}e po ubice, koji su bili za-
povednici i pripadnici dràvne Slu`be bezbednosti.
Sumwe nikakve nema ni u to da taj zlo~in dràve nije mogao biti
izvr{en bez naredbe sa najvi{e pozicije u dràvi. [ef teroristi~kog
reìma je u Hagu i tamo niko ne}e istraìvati wegovu odgovornost za
smrt Veska, Zvonka, Vu~ka i Gage, a ne}e ih interesovati ni uloga Milo-
{evi}eve supruge u masakru. Karlu del Ponte ne zanimaju Srbi likvidi-
rani od reìma wenog su`wa, mo`da i zbog toga {to su neke i leve i de-
sne Milo{evi}eve ruke, do lakata ogrezle u krv nevinih sa Magistrale,
odigrale glavnu ulogu pri wegovom hap{ewu i predaji – prodaji sudu u
Hagu.
PREMIJER I UBICE
Tako stièmo i do sada{weg srpskog premijera Zorana \in|i}a, ko-
ji je, od po~etka samog, javno vodio selektivnu istragu i sastavqao istu
takvu optu`nicu.
U intervjuu Radiju „B 92”, on je 3. maja ove godine izjavio da je, jo{ u
oktobru pro{le godine, znao da su Ili} i Bujo{evi} ubice. Advokati po-
rodica ubijenih odmah su od tuìoca Dragutinovi}a traìli da saslu-
{a \in|i}a. Kako i od koga je to saznao? Za{to je o svemu }utao do svog iz-
bora za predsednika Vlade Srbije? Za{to je, u tom istom intervjuu, izja-
vio da je Legija, komandant ubica, wegov prijateq i da wegovi prijateqi
ne mogu da odgovaraju? Kad mu je Legija postao prijateq? Da li ih je spri-
jateqio Jovica Stani{i}, koji je bio {ef Milo{evi}eve Dràvne bezbed-
nosti sve do kraja 1998. i koji je, kona~no, iz paravojske u Bosni povukao
Legiju na ~elno mesto tajne policije?
Tuìlac se nije usudio da saslu{a premijera. Ho}e li sudija Cvet-
kovi} biti sudija i slu{ati zakon, a ne nasiqe nad zakonom? On }e biti
obavezan i da ispita ulogu tajnih slu`bi, i kad je re~ o Legiji, Stani{i-
}u, Kertesu i ostalim, ali i kad je re~ o samom \in|i}u, koji javno pri-
znaje da je, i za vreme vladavine Milo{evi}a, bio povezan sa Milo{evi-
}evom tajnom policijom, kriminalcima i mafijom. Kako mu je to uspeva-
554
lo? Da bude protiv Milo{evi}a i da, istovremeno, bude prisan i sa ko-
mandantima tog teroristi~kog poretka? Ko je, u toj duploj i troduploj
igri agentura i {tabova smrti, bio glavna meta?
Po svom ustoli~ewu za predsednika, Vojislav Ko{tunica je pohitao
da, najpre, uzme u za{titu nikog drugog do Radomira Markovi}a. Zbog sta-
bilnosti u dràvi, kako je objasnio. Stra{no. Sada upire prostom u ja-
zbine smrti i svakojakog zla koje divqa ovom zemqom, ali bez ikakve na-
mere da ti {tabovi budu razotkriveni i pohap{eni. Naprotiv. Povla~i
svoje ministre iz kriminalne vlade, a toj istoj Vladi obe}ava podr{ku.
Nad masovnim grobnicama civila, koje se otkopavaju po Beogradu i
{irom Srbije, i to uglavnom na policijskim poligonima, zgraàva se
ceo svet. Uhap{en niko. Optuèn niko.
Karla del Ponte napadno izbegava da spomiwe ~elne qude Milo{e-
vi}evih zlo~ina nad Srbima, one iste ~elne qude koje nije hteo da optu-
ì i Milun Dragutinovi}. Ona u ovoj zemqi traga za generalom Mladi-
}em, a premijer joj obe}ava punu podr{ku. Da li je ovo Srbija ili Kaza-
blanka iz onog filma o mafiji i {pijunima? Pa nije Mladi} ubijao po
Ibarskoj magistrali, niti je on kriv za smrt Slavka ]uruvije, nestanak
Ivana Stamboli}a, smrt Pe|e Star~evi}a, novinara Panti}a, Momira
Gavrilovi}a…
SUDI]E SE SVIMA
U ime humanizma savremene Evrope, ministar pravde u ovoj besudnoj
dràvi razme}e se izjavama da dràva nema pravo da ubija ubice, pa smrt-
nu kaznu, po svojoj proceni, zamewuje sa najvi{e 20 godina zatvora, a mi-
nistar policije, uz sve to, ubicama i nalogodavcima nudi i nagradu od
300.000 maraka, ako prijave svoj zlo~in. Toga nema nigde u svetu. U drà-
vama bez smrtne kazne, onima koji oduzmu ìvot ~oveku, jedan i jedini ì-
vot, dat od jednog i jedinog Boga, izri~e se doìvotna robija ili po ne-
koliko stotina godina zatvora. Monstrumi, poput onih sa Ibarske magi-
strale, ne mogu ni da sawaju dan svoje slobode.
Zlo~in i kazna. Danas je u Srbiji, od Vlade pa do pravosu|a i razno-
-raznih toboè humanitarnih grupa, kao i mnogih medija, pa i same javno-
sti, sve na strani zlo~ina. Jo{ vaè}i Krivi~ni zakon iskqu~ivo je pro-
tiv `rtve, jer su ga usvojili komunisti, kojima je zlo~in bio u temequ si-
stema. Po tom Zakonu, koji nova vlast nije ni poku{ala da promeni, advo-
kati porodica ubijenih nemaju pravo da prisustvuju na istra`nim radwa-
ma protiv ubica, niti da isti~u bilo kakve prigovore na optu`nicu, dok
branioci ubica imaju sva ovla{}ewa i prava. U SAD i svuda tamo gde je
555
dràva na strani qudskog ìvota, porodicama `rtava Zakon daje sva pra-
va kao i dràvnom tuìocu, a tuìlac je obavezan da, bez milosti, ìgo-
{e atak na ìvot ~oveka, kao vrhovnu svetiwu.
Zoran \in|i} to zna, ali mu se pri~iwava da je on alfa i omega ì-
vota i smrti, zlo~ina i kazne, pa porodicama ubijenih na Ibarskoj magi-
strali bahato poru~uje da budu zahvalne i na tome {to }e se suditi i ovoj
~etvorici. Sudi}e se svim krivcima, bez izuzetka. Ako ne u oktobru, koji
je pred nama, a ono sigurno u nekom drugom i skorom mesecu.
KO JE OMOGU]IO RADOMIRU MARKOVI]U

DA DAJE INTERVJUE IZ ZATVORA?
(10. septembra 2001, saop{tewe SPO)
êtvorostruki ubica sa Ibarske magistrale Radomir Markovi} po-

~eo je da daje intervjue iz zatvora doma}im medijima, predstavqaju}i se-
be ne kao ubicu, nego kao `rtvu.
Sramna je ~iwenica da mediji koji ga intervjui{u uop{te ne pita-
ju za zlo~in na Ibarskoj magistrali, ni za ubistvo Slavka ]uruvije, ni za
otmicu Ivana Stamboli}a, tim pre {to se Markovi} i nalazi u zatvoru
zbog ~etvorostrukog ubistva ~elnika SPO.
Kako je, uostalom, mogu}e da Markovi} daje intervjue iz zatvora i
ko mu je obezbedio tu nezakonitu – kriminalnu poziciju?
TALIBANI SRBIJE
(„Srpska re~”, 24. septembar 2001.)
U tajnosti, u sitne no}ne sate, nedavno je iz pritvora pu{ten Du-

{an Spasojevi}, okrivqen za ume{anost u atentat na predsednika SPO
Vuka Dra{kovi}a 15. juna pro{le godine u Budvi i za otmicu biznisme-
na Milorada Mi{kovi}a, krajem aprila ove godine u Beogradu.
Wegov izlazak na slobodu od javnosti su tajili i nadle`ni u beo-
gradskom Okru`nom zatvoru i policija i tuìla{tvo i istra`ni sudija
i mediji. Tajnu je otkrio sami Spasojevi}, svojim saop{tewem za javnost
od 20. septembra, uz otvorene pretwe svima iz sada{we vlasti, a pre svih
556
ministru unutra{wih poslova Srbije Du{anu Mihajlovi}u, koji su se usu-
dili da on bude uhap{en, uprkos wegovim „revolucionarnim zaslugama”
od 5. oktobra pro{le godine.
Tuìoci, sudije i policijski istraìteqi ne kriju stid i nemo},
ali i strah da javno progovore i suprostave se vlastodr{cima koji otvore-
no {tite teroriste i terorizam u Srbiji.
KO KOGA [TITI
Spasojevi}, kaù, pripada Sur~inskom klanu ili Sur~inskoj mafiji
ili Sur~inskim teroristima, kako ih ve} ko naziva, koji su pod za{titom
dràve. To u Beogradskom tuìla{tvu znaju svi. Do 5. oktobra {titio ih
je Slobodan Milo{evi}, a posle 5. oktobra {titi ih novi i opasniji Mi-
lo{evi}. Ko je on pokazuju ~iwenice, nesporne i poznate svima u polici-
ji, tuìla{tvu i sudu, kao i svim medijima i mnogim gra|anima Srbije.
Spasojevi} ima dvorac u Sur~inu, sa bazenom, podrumskim lavirin-
tima, kamerama, obezbe|ewem i svom ostalom opremom i spremom kojom ne
raspolaè ni srpska policija. Otkuda mu sve to nikada nije istraìvano
ni pre ni posle 5. oktobra. Jedino je, u aprilu ove godine, ministar unu-
tra{wih poslova Srbije Du{an Mihajlovi} u svojim televizijskim na-
stupima upozorio da u Beogradu postoje mafija{ko-teroristi~ke grupe
koje su opremqenije i organizovanije od policije i da imaju svoje qude u
samoj policiji i u vlasti. Tada rekao, tada obe}ao obra~un, i nikada ne
izvr{io obe}ano. Neko mo}niji od wega zavrnuo mu je ruku, a zauzlao i
jezik, jer vi{e o toj teroristi~ko-mafija{koj formaciji nije ni govorio,
uprkos pretwama koje su mu li~no upu}ivane. Naprotiv, nedopustivo ud-
vori~ki izraàvao se o Legiji, komandantu terorista-ubica sa Ibarske
magistrale, ~ije su veze sa Sur~inskim klanom vi{estruke.
Po~etkom maja, Mihajlovi}eva policija hapsi petoricu osumwi~e-
nih za otmicu Mi{kovi}a, a me|u wima i Spasojevi}a i Mila Lukovi}a,
koje je crnogorsko pravosu|e tokom pro{le godine gawalo zbog atentata u
Budvi, ali Miloo{evi}eva policija odbijala je da ih isporu~i. Tek u de-
cembru 2000, Du{an Spasojevi} se vol{ebno pojavio u Podgorici i po-
kazao nekakvu medicinsku dokumentaciju da je, 15. juna pro{le godine, kao
teàk sr~ani bolesnik bio le~en u nekoj privatnoj ambulanti u Beogra-
du, {to mu je posluìlo kao alibi za ukidawe policijske poternice. Cr-
nogorski istra`ni sudija nije se ni potrudio da proveri ta~nost tih pa-
pira. I ne samo to. Crnogorsko pravosu|e vi{e nije insistiralo ni na
isporu~ewu Spasojevi}evog kompawona i prijateqa Mila Lukovi}a, a iz
pritvora je pu{ten i Vladimir Jovanovi} – Japanac, uprkos wegovom li~-
557
nom priznawu da su teroristi koji su izvr{ili atentat na predsednika
SPO koristili Japan~ev stan u Budvi, da im je on li~no dao kqu~ od sta-
na sa saznawem da }e oni izvr{iti atentat i da su u Japan~evom stanu i
pored stana prona|eni i pi{toq, i rukavice, i trenerka, i drugi trago-
vi terorista, a me|u wima i mobilni telefon Du{ana Spasojevi}a.
Javna je tajna u Vi{em sudu u Podgorici da je ovaj pravni terorizam
po~iwen {to zbog para koje je neko primio, a {to zbog politi~ke nagod-
be sa novom „demokratskom” vla{}u u Beogradu. Zbog toga, crnogorska po-
licija i sud posle 5. oktobra sasvim zaboravqaju na zlo~in u Budvi. Ne-
ko mo}niji i od {efa srpske policije i od wegovih crnogorskih kolega,
sve je zaustavio i blokirao. Do te mere nasilni~nki, da je ovog leta Vladi-
mir Jovanovi} – Japanac, koji se javno hvali{e time da je posle 5. okto-
bra postao jedan od ~elnih qudi DHSS, stranke novog ministra pravde u
Vladi Srbije, mesecima letovao u Crnoj Gori i, pri policijskim kon-
trolama, sa ponosom pokazivao legitimaciju MUP-a Srbije. Pro{le go-
dine, pod Milo{evi}em, imao je istu legitimaciju.
SUPRUGE, KUMOVI, BURGIJE

Taj Japanac je kum izvesnih Burgija, a Burgije su u obezbe|ewu Zora-
na \in|i}a.
Spasojevi} je i kum Legije, komandanta Milo{evi}eve teroristi~-
ke formacije za specijalne likvidacije, odnosno „Jedinice za specijalne
operacije” (JSO), Resora dràvne bezbednosti Srbije. Elitni pripadni-
ci te terorsiti~ke skupine, Ili} i Bujo{evi}, neposredni su izvr{io-
ci ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godi-
ne, i uskoro }e im biti su|eno. Wihov komandant, Legija, uprkos mnogim
i neoborivim dokazima da je i on li~no u~estvovao u teroristi~kom ma-
sakru i da ga je operativno organizovao, nije obuhva}en optu`nicom. Za-
{to? Zato {to ga je Zoran \in|i} za{titio kao „junaka 5. oktobra” preko
gotovo svih medija u Srbiji, javno i sa ponosom.
Nesumwivo je da su Slobodan Milo{evi} i wegova supruga bili vr-
hovna „ulema” dràvnog terorizma u Srbiji. Nesumwivo je, me|utim, i to
da je jedinicom za likvidacije, po nalogu „uleme”, zapovedao Legija, srp-
ski Osama Bin Laden. Tu jedinicu, taj teroristi~ki „eskadron smrti”,
osnovao je biv{i {ef Milo{evi}eve tajne policije Jovica Stani{i}, a
i on je premijerov prijateq.
U Slu`bi dràvne bezbednosti Crne Gore, kao i u policiji i pra-
vosu|u, javno se pri~a da je Beli Raspopovi}, visoki funkcioner crnogor-
ske tajne policije, koji je ubijen pre nekoliko meseci, za vreme budvanskog
558
atentata bio najte{we povezan sa tada{wim {efom Milo{evi}eve Slu-
`be bezbednosti Radomirom Markovi}em, sa Legijom, Spasojevi}em, Ja-
pancem i Andrijom Dra{kovi}em, perjanicama dràvnog terorizma u Sr-
biji. Spasojevi} i Japanac su, ~ak, bili u najintimnijim odnosima sa Bo-
bom Marovi} i wenim muèm, koji je bio {ef policije za Budvu, kod wih
su letovali i vozikali se gliserima pre zlo~ina, {to je sve ustanovila i
sudska istraga.
Marovi} je suspendovan, forme radi, ali niko nije ni pomi{qao da
uhapsi wega i wegovu suprugu. U svakom slu~aju, atentat u Budvi nije mo-
gao biti izvr{en bez logisti~ke podr{ke Milo{evi}evih, a to zna~i
Markovi}evih i Legijnih, qudi u Budvi i Crnoj Gori, koji su sada {ti-
}enici „demokratskih” reìma u Beogradu i Podgorici.
KO JE RATKO ROMI]?
Visoki funkcioner Dràvne bezbednosti Srbije za vladavine Slo-
bodana Milo{evi}a, Stevan Basta, u julu ove godine priznao je da je, u dva
navrata, posle zlo~ina na Ibarskoj magistrali, boravio sa ekipom tero-
rista u Budvi, da je tamo tajno, fotografskim aparatom i filmskom kame-
rom, snimio iz svih uglova i pozicija stan Vuka Dra{kovi}a, sa ciqem da
se ustanovi otkuda se, kako i kad moè najlak{e pri}i. Priznao je i pot-
pisao svoje priznawe, da je prilikom tih snimawa, u Budvi neposredno in-
formisao Ratka Romi}a, radi izvr{ewa „budu}eg zadatka”. Ko je taj Ro-
mi}? To je onaj gorila koji je obezbe|ivao Milo{evi}a i koga, posle 5. ok-
tobra, vidimo kako obezbe|uje Vojislava Ko{tunicu.
Da li je podignuta optu`nica protiv Baste? Nije. Protiv terori-
ste Romi}a. Nije. Romi} i Basta sigurno znaju ko je u Budvi ispalio devet
hitaca na Vuka Dra{kovi}a i po ~ijem nalogu, gde su tu Spasojevi}, Luko-
vi}, Milo{evi} i ostali. Wih, me|utim, niko ne hapsi niti ih to pita.
Javno se po Beogradu i Podgorici pri~a da se ni{ta ne sme predu-
zimati protiv terorista koje {titi \in|i}, ~ak i ako je re~ o onima ko-
ji su se svrstali uz Ko{tunicu. Kona~no, Romi} je bio, za vladavine Mi-
lo{evi}a, ~ovek zaduèn za „unutra{we neprijateqe”, {to zna~i SPO, a
pod komandom Radomira Markovi}a i Legije, pri ~emu ni pukovnik Ga-
vrilovi}, tada Markovi}ev i Legijin ~ovek od najve}eg poverewa, nije
igrao bezna~ajnu ulogu. Upravo zbog svega ovoga, Ko{tunica je pognuo gla-
vu i napadno zaboravio na svoju „ogor~enost” zbog likvidacije Momira
Gavrilovi}a. Prevejani \in|i} gura mu pod nos Radomira Markovi}a, jer
je Ko{tunica tako odlu~no posle Milo{evi}evog pada {titio ba{ tog
monstruma. Jedino je u toj za{titi bio nepokolebqivo ~vrst i jasan.
559
Kona~no, teroristi Slobodana Milo{evi}a i Mire Markovi} ni-
kada nisu ni poku{avali atentate na Ko{tunicu i \in|i}a ili ma kog
drugog lidera iz opozicije, nego su jedino na meti dràli predsednika
SPO i ubijali najboqe u SPO, krila SPO i cele Srbije: Veska, Zvonka,
Vu~ka, Gagu, Gi{ku, Belog, Tajsona, Dragana, Pe|u, Branivoja, Branka, Mi-
lana i jo{ stotine wih.
UPRAVA NAD TU@ILA[TVOM

Na{a Armija, kojom Ko{tunica komanduje, ima obave{tajnu i kon-
traobave{tajnu slu`bu koja zna takore}i sve, ali joj {ef dràve ne dozvo-
qava ni da progovori ni da deluje.
To {to zna Slu`ba bezbednosti na{e Vojske, a Ko{tunica joj nare-
|uje da }uti, zna i Resor Dràvne bezbednosti Srbije, a \in|i} im nare-
|uje da }ute.
Sur~inki klan je epicentar o kome se }uti. Finansijski {ef klana
je izvesni Markovi} koji je sagradio hiperluksuznu vilu \in|i}u. Taj
Markovi} i {ef poslani~kog kluba DOS u Skup{tini Srbije, êdomir
Jovanovi}, takore}i svakodnevno su u Okru`nom tuìla{tvu i sudu u Beo-
gradu. Tamo, uz ~estu asistenciju i Gorana Vesi}a, izdaju naloge: ko }e bi-
ti uhap{en, ko ne sme biti uhap{en, ko mora biti oslobo|en. Tako su iz
pritvora pu{teni i Spasojevi} i Legija.
DR@AVI ULAZ ZABRAWEN

U naseqe Sur~in, Zakonu je ulaz zabrawen. Ceo Beograd i Srbija
pri~aju, a i neki mediji pi{u, pa se o tome pone{to natukne i u parlamen-
tu, da se u tom blindiranom nasequ odre|uju tokovi droge i cigareta, da
se tu {tampaju i la`ne akcizne markice, koje se zatim lepe na cigarete.
Profit: stotine miliona maraka mese~no. Tamo se – prema nekim infor-
macijama – posle formalnog razre{ewa, udomio i Legija.
Kad je Du{an Mihajlovi} smogao hrabrosti da uhapsi Legiju, \in-
|i} ga je ekspresno oslobodio. êda Jovanovi} se, kaù, nije odvajao od
wega i dok je on, toboè, bio u pritvoru
Po ~ijem je nalogu Legija ubijao na Ibarskoj magistrali? Nesum-
wivo po naredbi Slobodana Milo{evi}a. Po ~ijem nalogu su likvidira-
ni Ivan Stamboli}, Slavko ]uruvija, sudija Simeunovi}… i jo{ stoti-
ne Srba? Po istom nalogu. Imena ubica, toboè, nepoznata. Nova vlast
drì sve: policiju, pravosu|e, parlamente, vlade, medije. Ne otkrivaju
ubice, jer su sa wima i {tite ih.
560
Amerika, Evropska unija, Rusija i ceo normalni svet objavili su rat
me|unarodnom terorizmu. Taj rat mora zna~iti i rat teroristima Slo-
bodana Milo{evi}a. Ako su uhapsili i predali-prodali svog {efa Tri-
bunalu u Hagu, to ne zna~i da nisu teroriosti i monstrumi. Ako 5. okto-
bra pro{le godine nisu pucali u narod, to ne zna~i da su time legalizo-
vali svoje zlo~ine pre 5. i posle 5. oktobra.
Zoran \in|i} je, nesumwivo, do gu{e u odbrani terorista. On, me-
|utim, bar javno, pori~e svoje zagrqaje sa ubicama, {to je i za o~ekivati.
Vojislav Ko{tunica, pak, javno izjavquje da je Vlada Zorana \in|i}a ma-
fija{ka i kriminalna, uz {okantni stav da on ne}e da ru{i tu mafija{ku
i kriminalnu Vladu.
Samo budale ne shvataju. Ta~ka. Kraj.
Zapravo, nema kraja: plati}e svi. Srpski narod kaè: Ne plati{ li
na mostu, plati}e{ na }upriji. Na }upriji sutra{we Srbije, pred sudi-
jama koje }e biti sudije, a ne sluge.
561
562
ADVOKAT TODOROVI]
KAO TU@ILAC
Ki. br. 187/2001

Istra`nom sudiji
Na osnovu ovla{}ewa iz ~lana 60. stav 4. Zakona o krivi~nom po-

stupku kao punomo}nik o{te}enih preuzimam krivi~no gowewe protiv
Milorada Lukovi}a – Legije.
U premetu Ki. Br. 187/2001. vodi se istraga protiv okrivqenog Rado-
mira Markovi}a, Milana Radowi}a, Nenada Bujo{evi}a i Nenada Ili-
}a zbog krivi~nog dela ubistva iz ~lana 47. stav 2. ta~ka 6. KZ RS, a kako
je Milorad Lukovi} Legija wihov sau~esnik to u smislu ~lana 32. stav 4.
i 5. Zakona o krivi~nom postupku stavqam
ZAHTEV ZA PRO[IREWE ISTRAGE
protiv
MILORADA LUKOVI]A sa ostalim podacima kao na zapisniku
o ispitivawu pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u predmetu Ki. Br.
187/2001 od 11. aprila 2001. godine
563
zbog osnovane sumwe da je
kao komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora dràv-
ne bezbednosti MUP-a Srbije u dogovoru sa na~elnikom Resora dràvne
bezbednosti MUP-a Srbije, general-pukovnikom Radomirom Markovi}em,
isplanirao, organizovao i li~no u~estvovao u atentatu na Vuka Dra{ko-
vi}a dana 3. oktobra 1999. godine u ataru sela Petka na Ibarskoj magistra-
li kojom prilikom su izgubili ìvot Veselin Bo{kovi}, Zvonko Osmaj-
li}, Vu~ko Rako~evi} i Dragan Vu{urovi}, i to tako {to je nakon dogo-
vora sa Markovi}em, odredio pripadnike svoje jedinice Nenada Bujo{e-
vi}a i Nenada Ili}a sa zadatkom da Ili} upravqa kamionom-ubicom na-
tovarenim peskom, a Bujo{evi} da ga navodi voze}i kombi, prethodno u
svojoj bazi u Lipovici potpuno pripremio kamion-ubicu marke „Merce-
des” za zlo~in tako {to su pripadnici wegove jedinice kamion prefarba-
li u zelenu boju i dan uo~i zlo~ina, po nalogu okrivqenog Bujo{evi}a,
pripadnik JSO Sinobad kamion-ubicu prebacio iz baze u Lipovici na
parking Instituta bezbednosti na Bawici odakle je kamion-ubica krenuo
na Ibarsku magistralu, zatim li~no na licu mesta, voze}i se u putni~kom
automobilu, u neposrednoj blizini kamiona, pruào logisti~ku podr{ku
pripadnicima svoje jedinice spre~avaju}i saobra}ajne policajce da ih za-
ustavqaju i da ih zbog neispravnih tablica iskqu~e iz saobra}aja, kao i
u evakuaciji voza~a kamiona- ubice, nakon ubistva koje je izvr{eno tako
{to je Ili} sa kamionom pre{ao na levu stranu i u direktnom sudaru sa
vozilima u kojima su se nalazili o{te}eni prouzrokovao smrt sve ~etvo-
rice poginulih,
– ~ime je izvr{io kao saizvr{ilac krivi~no delo ubistva iz ~lana
47. stav 2. ta~ka 6. KZ RS u vezi ~lana 22. KZ SRJ
P R E D L A @ E M O
Da se okrivqeni Milorad Lukovi} Legija ispita na navode iz za-
hteva za pro{irewe istrage i da se protiv wega istraga pro{iri u okvi-
ru predmeta Okru`nog suda u Beogradu Ki. Br. 187/2001.
Obrazloèwe
îweni~no stawe iz dispozitiva zahteva za pro{irewe istrage pro-
izilazi u celini iz spisa istra`nog predmeta Ki. 187/2001. Okru`nog su-
da u Beogradu, i to:
1. Iz iskaza okrivqenog Ili}a i Bujo{evi}a vidi se da su oni pri-
padnici Jedinice za specijalne operacije ~iji je komandant Milorad
Lukovi} Legija.
564
2. I Bujo{evi} i Ili} priznaju izvr{ewe krivi~nog dela ubistva.
3. Bujo{evi} navodi u svojoj odbrani da ga je Lukovi} uputio na Ra-
domira Markovi}a.
4. Sam Lukovi} priznaje da je Bujo{evi} elitni oficir wegove jedi-
nice i da ga je stvarno uputio na Markovi}a, ali razlog tog spajawa Bujo-
{evi}a i Markovi}a obja{wava drugim razlozima.
5. Saobra}ajni policajci Svetozar Markovi} i Miroslav Qubi}
koji su potpuno objektivni i neutralni svedoci, i u odnosu na okrivqene,
i u odnosu na o{te}ene, i u odnosu na Milorada Lukovi}a Legiju, u svo-
jim iskazima su izjavili da su dana 3. oktobra 1999. godine dok su kao ~la-
novi patrole saobra}ajne milicije patrolirali Ibarskom magistralom
primetili jedan kamion marke „Mercedes” koji je nosio neispravne tabli-
ce ~ija se neispravnost ogledala u tome da se izme|u oznake grada i ozna-
ke registarskog broja umesto zastave nalazi zvezda, da su hteli taj kamion
da zaustave i iskqu~e iz saobra}aja zbog neispravnih tablica, ali da ih
je u tome spre~ilo lice koje je iza{lo iz putni~kog automobila i predsta-
vilo se kao radnik RDB-a, koje je imalo tetovaù ruè na desnoj strani
vrata i od wih traìlo da kamion ne diraju. Svedoci Novakovi} i Qu-
bi} su nakon zlo~ina do{li na lice mesta i tu ustanovili da je u zlo~inu
u~estvovao kamion marke „Mercedes” koga su oni hteli da iskqu~e iz sao-
bra}aja. Svedo~ewe ovih, kako smo naveli, potpuno objektivnih, nepri-
strasnih i neutralnih svedoka i u odnosu na okrivqene, i na o{te}ene, i
na Milorada Lukovi}a Legiju, potvr|eno je materijalnim dokazima, ve-
{ta~ewima i izjavama drugih svedoka koji su tako|e potpuno neutralni,
objektivni i nepristrasni i u odnosu na okrivqene, na o{te}ene, na Mi-
lorada Lukovi}a Legiju i na svedoke Novakovi}a i Qubi}a:
– Uvi|ajem na licu mesta potvr|eno je da je u zlo~inu u~estvovao ka-
mion-ubica marke „Mercedes” i time je materijalnim dokazom potvr|ena
izjava svedoka Novakovi}a i Qubi}a.
– Na licu mesta prona|ena je registarska tablica koju je nosio ka-
mion-ubica i koja je izme|u oznake grada i registarskog broja imala zvezdu
{to je konstatovao u zapisniku o uvi|aju istra`ni sudija koji je vr{io
uvi|aj Krsto Bobot. Time je materijalnim dokazom potvr|ena izjava sve-
doka Novakovi}a i Qubi}a da je kamion „Mercedes” koga su oni hteli da
iskqu~e iz saobra}aja zbog neispravnih tablica i za koga su ustanovili da
je u~estvovao u zlo~inu imao tablice koje izme|u oznake grada i registar-
skog broja umesto zastave ima zvezdu.
– Ve{ta~ewem Zorana \or|evi}a, diplomiranog fizi~kog hemi~ara,
iz odeqewa kriminalisti~ke tehnike MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beo-
gradu, VE-2015/99 od 18.10.1999. godine utvr|eno je da je registarska tabli-
565
ca koju je nosio kamion-ubica bila originalna i da je imala zvezdu izme-
|u oznake grada i registarskog broja. Time je stru~nom ekspertizom, nala-
zom i mi{qewem sudskog ve{taka potvr|eno svedo~ewe svedoka Novakovi-
}a i Qubi}a da je registarska tablica koju je nosio kamion-ubica imala
zvezdu umesto zastave izme|u oznake grada i registarskog broja.
– Svedok @eqko Vukas koji je potpuno objektivan, neutralan i ne-
pristrasan svedok i u odnosu na okrivqene, i na o{te}ene, i na Milora-
da Lukovi}a Legiju, i u odnosu na svedoke Novakovi}a i Qubi}a, potvr|u-
je iskaz Novakovi}a i Qubi}a u celini, jer je bio sa wima u dru{tvu, po-
{to su ga oni uhvatili u saobra}ajnom prekr{aju, stavili u svoja kola i
hteli da privedu sudiji za prekr{aje u Beogradu. Dakle, taj @eqko Vukas
koga su svedoci Novakovi} i Qubi} hteli da privedu, bio je prisutan ka-
da su Novakovi} i Qubi} spre~eni da zaustave kamion sa neispravnom re-
gistarskom tablicom i bio je prisutan celom doga|aju o kome svedo~e No-
vakovi} i Qubi} u celini potvr|uju}i wihov iskaz.
– Okrivqeni Nenad Bujo{evi} koji je potpuno neutralan svedok u
odnosu na svedoke Novakovi}a i Qubi}a koje ne poznaje i za ~ije svedo~e-
we ne zna, u svom iskazu navodi da wegov komandant u JSO Milorad Luko-
vi} Legija ima istetoviranu ruù na desnoj strani vrata. Time okrivqeni
Bujo{evi} ubedqivo potvr|uje iskaz Novakovi}a i Qubi}a jer je rekao da
je wihovoj jedinici jedino pukovnik Milorad Lukovi} Legija ima takvu
tetovaù na takvom mestu.
Na osnovu izloènog jasno je da su iskazi svedoka Novanovi}a i Qu-
bi}a potpuno validni, ta~ni, precizni i u potpunosti potvr|eni svim
drugim materijalnim dokazima, dokazima putem ve{ta~ewa i dokazima
drugih svedoka. Tako pouzdani i kvalitetni dokazi kao {to su svedo~ewe
Novakovi}a i Qubi}a su apsolutno dovoqni za postojawe osnovane sum-
we da je Milorad Lukovi} Legija izvr{io delo koje mu zahtevom za pro{i-
rewe istrage stavqamo na teret.
6. Kamion-ubica bio je stacioniran u bazi JSO, ~iji je komandant
Milorad Lukovi} Legija, u Lipovici, kamion-ubicu dan pre zlo~ina pri-
padnik JSO vozio je kod vulkanizera, uo~i zlo~ina po nalogu okrivqenog
Nenada Bujo{evi}a pripadnik JSO Nenad Sinobad odvezao je kamion-ubi-
cu iz baze JSO u Lipovici na parking Instituta za bezbednost na Bawici
odakle je sutradan krenuo u izvr{ewe zlo~ina. Dakle, kompletna logisti-
ka obezbe|ena je preko JSO ~iji je komandant po vojni~kim pravilima, hi-
jerarhiji i komandovawu Milorad Lukovi} Legija. Pored dvojice ok-
rivqenih, Nenada Ili}a i Nenada Bujo{evi}a, sedam pripadnika JSO iz
baze JSO u Lipovici u~estvovalo je u logistici zlo~ina na Ibarskoj ma-
gistrali. I ovi podaci izneti pod ta~kom 6. tako|e ubedqivo, jasno i bez
566
ikakve dileme ukazuju na postojawe osnovane sumwe da je Milorad Luko-
vi} Legija po~inio krivi~no delo koje mu se stavqa na teret zahtevom za
pro{irewe istrage. Nije mogu}e da jedan komandant jedinice za specijal-
ne operacije, komandoske jedinice, jedinice koja je u~estvovala u ratovima
u Bosni i na Kosovu, ne zna {ta mu radi devet wegovih pripadnika. Dakle,
samo ~iwenica da iz jedne takve jedinice devet pripadnika u~estvuje, na
ovaj ili onaj na~in, u zlo~inu, ukazuje na osnovanost sumwe da je wihov ko-
mandant ume{an u zlo~in. Me|utim, izneli smo pod ta~kom 1-5. ovog zahte-
va i direktnije i neposrednije dokaze o u~e{}u Milorada Lukovi}a Le-
gije u zlo~inu. Posmatrani u celini svi dokazi koje smo razmatrali pod
ta~kama od 1. do 6, wihovim me|usobnim povezivawem i sklapawem u lo-
gisti~ku celinu nesumwivo i bez ikakve dileme proizilazi da je Milorad
Lukovi} Legija osnovano sumwiv za izvr{ewe krivi~nog dela koje mu se
ovim zahtevom za pro{irewe istrage stavqa na teret.
Sa iznetih razloga smatramo da je zahtev za pro{irewe istrage pro-
tiv Milorada Lukovi}a Legije osnovan i na zakonu zasnovan.
Punomo}nik o{te}enih
Ki. br. 187/2001

Istra`nom sudiji
Na osnovu ovla{}ewa iz ~lana 60. stav 4. Zakona o krivi~nom pos-

tupku kao punomo}nik o{te}enih preuzimam krivi~no gowewe protiv
Branka \uri}a, za krivi~no delo ubistva u pomagawu iz ~lana 47. stav 2.
ta~ka 6. KZ RS u vezi ~lana 24. KZ SRJ to u smislu ~lana 32. stav 4. i 5.
Zakona o krivi~nom postupku stavqamo
protiv
BRANKA \URI]A sa ostalim podacima kao na zapisniku o ispiti-
vawu pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Beogradu u predmetu Ki. br.
187/2001 od 20. marta 2001. godine
567
zbog postojawa osnovane sumwe da je
kao general-major policije i na~elnik MUP Srbije – Sekretarija-
ta u Beogradu u dogovoru sa okrivqenim Radomirom Markovi}em, nakon
{to je precizno upoznat sa scenarijem atentata na Vuka Dra{kovi}a, vre-
menom i na~inom ubistva, u civilnom odelu (trenerci), po zadatku, po una-
pred odre|enoj podeli uloga, na{ao se 3. oktobra 1999. godine na licu me-
sta u selu Petka na Ibarskoj magistrali neposredno nakon udesa i pre do-
laska na lice mesta uvi|ajne ekipe Sekretarijata za unutra{we poslove iz
Beograda spre~io blokadu lica mesta i {ire okoline i tako onemogu}io
hvatawe i identifikovawe voza~a kamiona-ubice i drugih u~esnika u ubi-
stvu ~etvorice qudi koje je izvr{eno prelaskom kamiona-ubice na levu
stranu i izazivawem direktnog sudara sa vozilima u kojima su se nalazi-
li poginuli
– ~ime je po~inio krivi~no delo ubistva u pomagawu iz ~lana 47.
stav 2. ta~ka 6. KZ RS u vezi ~lana 24. KZ SRJ.
P R E D L A @ E M O
Da se okrivqeni Branko \uri} ispita na navode iz zahteva za pro-

{irewe istrage i da se protiv wega istraga pro{iri u okviru predmeta
Okru`nog suda u Beogradu Ki. br. 187/2001.
O b r a z l o ` e w e
îweni~no stawe iz dispozitiva krivi~ne prijave proizilazi iz

kompletnog spisa istra`nog predmeta Okru`nog suda u Beogradu Ki. br.
187/2001. i spisa istra`nih radwi Op{tinskog suda u Lazarevcu.
Na osnovu izjava o{te}enog Vuka Dra{kovi}a i Danice Dra{kovi}
u kojima oni kategori~ki tvrde da su Branka \uri}a primetili na mestu
gde se zlo~in odigrao pet minuta posle zlo~ina, proizilazi da je Branko
\uri} bio neposredno, kao logisti~ka podr{ka, u pravcu kako smo to
opisali u dispozitivu prijave, ukqu~en u izvr{ewe krivi~nog dela.
Na osnovu iskaza na~elnika Uprave saobra}ajne policije MUP Sr-
bije – Sekretarijata u Beogradu, Vidana Mijailovi}a, pouzdano se utvr|u-
je da je Branko \uri} pre uvi|ajne ekipe bio na licu mesta.
Iz vi{e dokaza koji se nalaze u spisima predmeta kako prdmeta
Okru`nog suda u Beogradu, tako i predmeta Op{tinskog suda u Lazarev-
cu, vidi se da Branko \uri} nije naredio blokadu lica mesta i {ire oko-
line i tako omogu}io u~esnicima u ovom zlo~inu da pobegnu sa lica me-
sta. Napomiwemo da pripadnici Javne bezbednosti, saobra}ajne polici-
568
je i uvi|ajnih ekipa za saobra}ajne udese nisu bili upoznati unapred sa
atentatom na Dra{kovi}a i kada su do{li na lice mesta ra~unali su da se
radi o saobra}ajnom udesu. Po{to se radi o iskusnim profesionalcima
specijalizovanim sa saobra}ajne udese oni bi sigurno vrlo brzo otkrili
u~esnike ovog ubistva da ih u tome nije spre~io Branko \uri}.
Iz spisa predmeta proizilazi jo{ jedan dokaz na osnovu koga se mo-
è pouzdano utvrditi da je Branko \uri} aktivno u~estvovao u ovom zlo-
~inu, a to je dokaz da je nakon zlo~ina na Ibarskoj magistrali zajedno sa
drugim u~esnicima u zlo~inu, pre svega Radomirom Markovi}em, imao
sastanak u Institutu bezbednosti na Bawici. Da bi bila jasnija ova si-
tuacija napomiwemo da kod klasi~nog saobra}ajnog udesa ili saobra}aj-
ne nesre}e bez obzira na wenu teìnu, razmere i broj poginulih nikada se
ne sastaju na~elnik Resora dràvne bezbednosti republi~kog MUP-a i
na~elnik Sekretarijata u Beogradu, tako|e Republi~kog MUP-a. Dakle, ni
jedan, ni drugi visoki funkcioner MUP-a, i jedan i drugi sa ~inom gene-
rala, nemaju nikakve potrebe, niti se u drugim situacijama bilo gde sasta-
ju i ~ak se i ne ~uju telefonom kada se radi o bilo kakvom saobra}ajnom
udesu. Jednostavno, saobra}ajni udesi nisu u nadle`nosti ni Radomira
Markovi}a, ni Branka \uri}a, pa zbog toga pouzdano utvr|en podatak u
toku dosada{we istrage da su se wih dvojica sa jo{ nekoliko visokih funk-
cionera MUP-a sastali u Institutu za bezbednost (koji tako|e nema ni-
kakve veze veze sa saobra}ajnim udesima) ima zna~aj prvorazrednog dokaza
da je Branko \uri} u~estvovao u ~etvorostrukom ubistvu na Ibarskoj ma-
gistrali.
Iz same izjave Branka \uri}a, koju je dao 20. marta 2001. godine pred
istra`nim sudijom, vidi se da on i pre i u toku i posle zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali intezivno, iz ~asa u ~as, kontaktirao i sa okrivqenim Mi-
lanom Radowi}em, koji je to vreme bio na~elnik Centra Beograd Resora
dràvne bezbednosti i desna ruka Radetu Markovi}u i ina~e i u zlo~inu
na Ibarskoj magistrali. Dakle, \uri} je sve vreme u kontaktu sa svim
funkcionerima MUP Srbije i Resora dràvne bezbednosti, iako to po
prirodi svog posla i prirodi doga|aja ne bi trebao da radi i u drugim
situacijama kada ima i vi{e mrtvih i kada su saobra}ajne nezgode prouz-
rokovale ve}u katastrofu on to ne radi. Pogotovu, nema nikakve potrebe
da kontaktira sa funkcionerima Resora dràvne bezbednosti koji za sao-
bra}ajne udese jednostavno nisu nadle`ni.
Postoji i jedan dokaz koji tako|e ukazuje na ume{anost \uri}a u iz-
vr{ewe ovog krivi~nog dela, a to je ~iwenica da je na~elnik odeqewa za
registraciju vozila MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu Branka Ili-
}a po \uri}evom nare|ewu smewena sa tog mesta nakon policijske istra-
569
ge za zlo~in na Ibarskoj magistrali jer se ispostavilo da Branka Ili} ne
èli da sara|uje u prikrivawu u~estvovawa Radeta Markovi}a i Resora
dràvne bezbednosti u ovom zlo~inu.
Ki. br. 187/2001

Istra`nom sudiji
Na osnovu ovla{}ewa iz ~lana 6. stav 4. Zakona o krivi~nom postup-

ku kao punomo}nik o{te}enih preuzimam krivi~no gowewe protiv Miha-
qa Kertesa, za krivi~no delo pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog
dela iz ~lana 204. stav 3. KZ RS to u smislu ~lana 32. stav 4. i 5. Zakona o
krivi~nom postupku stavqamo
ZAHEV ZA PRO[IRAWE ISTRAGE
protiv
MIHAQA KERTESA sa ostalim podacima kao na zapisniku o ispi-
tivawu pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u predmetu Ki. 187/2001 od
6. marta 2001.
zbog osnovane sumwe da je
kao direktor Savezne uprave carina (SUC) u nameri da prikrije iz-
vr{eno krivi~no delo Radomira Markovi}a po dogovoru sa wim nekoli-
ko dana nakon zlo~ina na Ibarskoj magistrali koji se dogodio 3. oktobra
1999. godine u kwigu u kojoj se, rukom pisano, vodi evidencija ustupqenih
vozila od strane SUC-a na kori{}ewe drugim korisnicima precrtao po-
datak da je kamion-ubica marke „Mercedes” koji je 2. septembra 1998. go-
dine dodeqen Resoru dràvne bezbednosti Srbije i napisao da je istog
datuma, 2. septembra 1998. godine, navedeni kamion ustupqen EPS-u – Po-
vr{inski kop Bela}evac i naredio da se sa~ini kompletna dokumentaci-
ja, koja se ina~e sa~iwava kompjuterom, i to re{ewe o dodeli vozila i za-
pisnik o primopredaji motornog vozila tako da po toj dokumentaciji pro-
izilazi da je kamion-ubica marke „Mercedes” 2. 9. 1998. godine dodeqen
570
EPS-u – Povr{inski kop Bela}evac, pa je falsifikovan potpis u rubri-
ci VOZILO PRIMIO izvesnog Prodanovi} D, a u rubrici SAGLASAN
kao direktor SUC-a sam se potpisao, {to je utvr|eno ve{ta~ewem ve{ta-
ka grafologa Dragane Otovi} iz odeqewa kriminalisti~ke tehnike MUP-
-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, VE 617/2000 od 3. marta 2000. godine,
po kome je potpis Prodanovi} D. falsifikovan, pa je time u nameri da
pomogne Radomiru Markovi}u da prikrije izvr{ewe krivi~nog dela na-
stalog u~estvovawem u zlo~inu na Ibarskoj magistrali naloìo da se na-
vedeni falsifikati izvr{e, a falsifikovani dokument u vidu re{ewa o
dodeli vozila na kori{}ewe EPS-u – Povr{inski kop Bela}evac pot-
pisao kao direktor, a falsifikovani zapisnik o primopredaji kamiona
Povr{inskom kopu Bela}evac potpisao u rubrici SAGLASAN
– ~ime je izvr{io krivi~no delo pomo} u~iniocu posle izvr{enog
krivi~nog dela iz ~lana 204. stav 3. KZ RS
P R E D L A @ E M O
Da se okrivqeni Mihaq Kertes ispita na navode iz zahteva za pro-

{irewe istrage i da se protiv wega istraga pro{iri u okviru predmeta
Okru`nog suda u Beograda Ki. br. 187/2001.
îweni~no stawe iz dispozitiva zahteva za pro{irewe istrage pro-

izilazi u celini iz spisa istra`nog predmeta Ki 187/2001 Okru`nog su-
da u Beogradu.
Pre svega, na osnovu grafolo{kog ve{ta~ewa ve{taka Dragane Oto-
vi}, diplomiranog fizi~kog hemi~ara, iz odeqewa kriminalisti~ke teh-
nike MUP Srbije – Sekretarijat u Beogradu, VE 617/2000, od 3. marta 2000.
godine, nesumwivo proizilazi da je dokument o primopredaji vozila mar-
ke „Mercedes” EPS-u – Povr{inski kop Bela}evac falsifikat.
Daqe, na tom falsifikovanom dokumentu o primopredaji vozila u
rubrici SAGLASAN postoji potpis Mihaqa Kertesa, {to zna~i da je on
znao {ta potpisuje, preciznije, da potpisuje falsifikovani dokument i
da time ~ini krivi~no delo.
Izjavama zaposlenih u Saveznoj upravi carina Rajde Josipa, Radeta
]etkovi}a, Slavoquba Radoj~i}a proizilazi da je falsifikovani doku-
ment o primopredaji vozila sa~iwen nekoliko dana nakon zlo~ina na
Ibarskoj magistrali, a vi{e od godinu dana nakon {to je kamion-ubica do-
deqen Resoru dràvne bezbednosti 2. septembra 1998. godine, a nekoliko
571
dana nakon zlo~ina na Ibarskoj magistrali u dokumentaciji se mewaju
podaci, pa umesto korisnika RDB stavqa se drugi korisnik EPS – Po-
vr{inski kop Bela}evac. îwenica koja ukazuje da to nije ba{ uobi~ajena
izmena, kako neki svedoci kaù, je ta {to je od uno{ewa prvih podataka da
je kamion ustupqen EPS-u – Povr{inski kop Bela}evac pro{lo vi{e od
godinu dana. Da to nije neka uobi~ajena ispravka svedo~i i to se ta isprav-
ka vr{i samo nekoliko dana nakon zlo~ina u kome je taj kamion-ubica u~e-
stvovao. Pored toga, na istu stvar ukazuje i ~iwenica da taj kamion nika-
da nije bio dodeqen EPS-u – Povr{inski kop Bela}evac, niti je iz EPS
– Povr{inski kop Bela}evac bilo zahteva za dodelu tog kamiona, niti je
za wim bilo potrebe. Dakle, taj falsifikat je napravqen samo i iskqu~i-
vo da bi se prikrio podatak da je kamion-ubica koji je u~estvovao u zlo~i-
nu na Ibarskoj magistrali vlasni{tvo Resora dràvne bezbednosti.
Da je Mihaq Kertes direktno u~estvovao u tom falsifikatu i isti
naloìo dokaz je to {to je falsifikovani dokument zapisnik o primopre-
daji kamiona-ubice EPS – Povr{inski kop Bela}evac potpisaou rubri-
ci SAGLASAN, a li~no je potpisao i re{ewe o dodeli kamiona-ubice
EPS – Povr{inski kop Bela}evac.
Pored grafolo{kog ve{ta~ewa i izjava svedoka i direktnog uvida
u zapisnik o primopredaji vozila i re{ewe o dodeli na kori{}ewe vo-
zila dokaz da je izvr{en falsifikat je i kwiga koja ima format delovod-
nog protokola, u kojoj je precrtan korisnik Resor dràvne bezbednosti, a
upisan novi EPS – Povr{inski kop Bela}evac. Ta kwiga se u originalu
nalazi u spisima predmeta Okru`nog suda u Beogradu Ki 187/2001 i ima
braon korice, a debela je vi{e od 3 santimetra.
Dokaz da je Mihaq Ketres hteo da, napred navedenim falsifikati-
ma, pomogne okrivqenom Radomiru Markovi}u u prikrivawu krivi~nog
dela je i taj {to je on, nakon zlo~ina, po dogovoru sa Radomirom Marko-
vi}em, Resoru dràvne bezbednosti isporu~io kamion iste marke, istog
tipa, ali novijeg modela, koji je vrlo sli~an, skoro identi~an kamionu
ubici. Taj kamion po Markovi}evom nalogu preba~en je u bazu JSO u Lipo-
vici gde je prefarban u zelenu boju kakvu je imao i kamion-ubica i koga
su posle zlo~ina pregledali ve{taci i vulkanizeri i time je Markovi}
obja{wavao da je Resor dràvne bezbednosti imao sli~an, skoro identi-
~an, iste boje, iste marke i istog tipa automobil koji je stajao u garaì,
koji je neo{te}en i time obja{wavao svoju i svoje slu`be nevinost u slu-
~aju Ibarska magistrala. U svim sredstvima javnog informisawa, u izja-
vama koje je Markovi} davao na televiziji, na kraju, i u svojoj odbrani, on
je isticao da se radi o zabuni, obzirom da skoro isti kamion Resora
dràvne bezbednosti stoji na parkingu neo{te}en i da, prema tome, on ne-
572
ma nikakve veze sa zlo~inom. Po iskazu radnika Svaezne uprave carina
Milana Ra{ete, \or|a Banovi}a, Mila Milo{evi}a i drugih, a i po iska-
zu samog Mihaqa Kertesa, jasno je da je taj drugi kamion nakon zlo~ina na
Ibarskoj magistrali, po Markovi}evom zahtevu, dostavqen RDB-u i da je
prefarban u istu boju u bazi JSO u Lipovici.
Nalazimo da na osnovu izloènog i na osnovu svih dokaza koji se na-
laze u spisima predmeta Ki. 187/2001 nesumwivo i jasno proizilazi osno-
vana sumwa da je Mihaq Kertes kao direktor Savezne uprave carina pri-
krivao i pomogao da ne budu otkriveni izvr{ioci krivi~nog dela vi{e-
strukog ubistva na Ibarskojmagistrali 3. oktobra 1999. godine.
Sa iznetih razloga nalazimo da je zahtev za pro{irewe istrage pro-
tiv Mihaqa Kertesa zbog krivi~nog dela pomo} u~iniocu posle izvr{enog
krivi~og dela iz ~lana 204. stav 3. KZ RS osnovan i na zakonu zasnovan.
Ki. br. 187/2001

Istra`nom sudiji
Na osnovu ovla{}ewa iz ~lana 60. stav 4. Zakona o krivi~nom postup-

ku kao punomo}nik o{te}enih preuzimam krivi~no gowewe protiv Dra-
gi{e Dini}a i Vidana Mijailovi}a, za krivi~no delo pomo} u~iniocu po-
sle izvr{enog krivi~nog dela iz ~lana 4. stav 3. KZ RS. U smislu ~lana 32.
stav 4. i 5. Zakona o krivi~nom postupku stavqam
protiv
1. DRAGI[E DINI]A sa ostalim podacima kao na zapisniku o
ispitivawu pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u predmetu Ki.
187/2001. od 27. februara 2001. godine i
2. VIDANA MIJAILOVI]A sa ostalim podacima kao na zapisni-
ku o ispitivawu pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u predmetu Ki.
187/2001. od 27. februara 2001. godine
573
zbog osnovane sumwe da su
Dragi{a Dini}, kao na~elnik Uprave saobra}ajne policije MUP-a
Srbije, a Vidan Mijailovi}, kao na~elnik Uprave saobra}ajne policije
MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, pomogli u~iniocu krivi~nog de-
la tako {to su nakon ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali na
zahtev glavnog organizatora i naredbodavca ~etvorostrukog ubistva, Rado-
mira Markovi}a, iz evidencije za slu`bena vozila MUP-a Srbije – Sekre-
tarijat u Beogradu koja se nalazi u okviru odeqewa za registraciju motor-
nih vozila od {efa odeqewa, Branke Ili}, uzeli ru~nu evidenciju i evi-
denciju dosijea, kao i dosije za registarske tablice BG 994-970 koje je
imao kamion-ubica na Ibarskoj magistrali, sve to odneli Markovi}u, a
zatim na zahtev Branke Ili} vratili kwigu u kojoj se vodi ru~na eviden-
cija sa nekoliko istrgnutih strana i to ba{ onih na kojima su bili poda-
ci o registarskoj tablici BG 994-970, koja je na|ena na licu mesta na Ibar-
skoj magistrali i bez dosijea za vozilo sa registarskim tablicama BG
994-970, pa su nakon izvesnog vremena povodom policijske istrage o doga|a-
ju na Ibarskoj magistrali, po direktnom nalogu Radomira Markovi}a, kri-
minalisti~koj policiji odgovorili da se regisatrska tablica BG 994-970,
koja je na|ena na mestu zlo~ina, ne vodi u evidenciji u MUP-u i da ne pri-
pada slu`benim vozilim MUP-a, i time direktno i neposredno sa umi{qa-
jem pomogli Radomiru Markovi}u da prikrije tragove izvr{ewa krivi~-
nog dela
– ~ime su izvr{ili krivi~no delo pomo} u~iniocu posle izvr{e-
nog krivi~nog dela iz ~lana 204. stav 3. KZ RS
P R E D L A @ E M O
Da se okrivqeni Dragi{a Dini} i Vidan Mijailovi} ispitaju na
navode iz zahteva za pro{irewe istrage i da se protiv wih istraga pro-
{iri u okviru predmeta Okru`nog suda u Beogradu Ki. br. 187/2001.
– ~iweni~no stawe iz dispozitiva zahteva za pro{irewe istrage
proizilazi u celini iz spisa istra`nog predmeta Ki. 187/001 Okru`nog
suda u Beogradu.
Osnovanost sumwe da su okrivqeni Dini} i Mijailovi} po~inili
krivi~no delo proizilazi, pre svega, iz iskaza rukovodioca odeqewa za
registraciju motornih vozila MUP-a Srbije – Sekretarijata u Beogradu,
Branke Ili}, koji je pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u predmetu
Ki. 187/2001 dala 25. februara 2001. godine. Branka Ili} je u svom iskazu
574
navela da pripadaju vozilu Resora dràvne bezbednosti. To je ona utvrdi-
la pregledom tzv. ru~nog registra, tj. kwige u kojoj se rukom upisuju podaci
o registrarskim tablicama. Po iskazu Branke Ili}, na zahtev Dragi{e Di-
ni}a i Vidana Mijailovi}a, ona je wima predala kwigu ru~nog registra i
dosije za vozilo RDB-a koje je nosilo registarske tablice BG 994-970. Tu
kwigu su Dini} i Mijailovi} odneli Radomiru Markovi}u i nisu je izve-
sno vreme vra}ali, pa je Branka Ili} to traìla od Mijailovi}a i Dini-
}a. Nakon {to je traìla da joj vrate kwigu, Dini} i Mijailovi} su kwi-
gu ru~nog registra vratili, ali sa nekoliko istrgnutih stranica i to ba{
onih na kojima su upisani podaci za registrarske tablice BG 994-970 i ti-
me je uni{ten slu`beni dokument u kome su upisani podaci kome pripada-
ju BG 994-970. Po iskazu Branke Ili}, Dini} i Mijailovi} joj nisu vra-
tili dosije za vozilo koje je nosilo tablice BG 994-970. Branka Ili} je u
svom iskazu navela da je kwiga ru~nog registra bila potpuno nova i da bez
trzawa i cepawa pojedine stranice nisu mogle same od sebe da ispadnu.
Iz iskaza Dragi{e Dini}a pred istra`nim sudijom Okru`nog suda
proizlazi da je od wega traìo Radomir Markovi} da mu donese kwigu ru~-
nog registra u kojoj su upisani podaci o registarskoj tablici BG 994-970,
da je Markovi} zadrào taj registar, a da je Dini}u rekao da ako neko bu-
de pitao kome pripadaju sporne tablice odgovori da one nisu u evidenci-
ji, da nisu evidentirane, kao i da je on to rekao Mijailovi}u kada ga je pi-
tao {ta da odgovori kriminalisti~koj policiji koja mu dopisom traì
podatke kome pripadaju te tablice. Dini} kaè da je rekao Mijailovi}u
ono {to je wemu rekao Markovi} Radomir, a to je da odgovori da te tabli-
ce nisu u evidenciji. Tako|e, iz iskaza Dini}a proizilazi da je on rekao
da je on prilikom vra}awa registra izjavio da su zadwi listovi o{te}e-
ni, da je to kwiga koja se stalno koristi( videli smo da Branka Ili} kaè
da je kwiga nova i da se listovi ne mogu o{tetiti, sem cepawem).
Iz iskaza Vidana Mijailovi}a proizlazi da je Dini} do{ao kod we-
ga u kancelariju, da je on onda pozvao Branku Ili}, da je ona donela ru~ni
registar, i da su sve troje zajedno videli da su u tom registru upisane re-
gistarske tablice BG 994-970 i da je pripadaju vozilu Resora dràvne bez-
bednosti. Daqe, iz iskaza Mijailovi}a se vidi da mu je Dini} izdiktirao
odgovor kriminalisti~koj policiji koja je traìla podatke o tome gde su
registrovane tablice BG 994-970. Taj odgovor koji mu je Dini} izdikti-
rao sadràvao je laàn podatak da te tablice nigde nisu evidentirane.
Tako|e, iz izjave Mijailovi}a proizilazi da je Dini}, prilikom vra}awa
registra, wemu rekao da fali jedan broj listova iz ru~nog registra. U spi-
sima predmeta Okru`nog suda Ki. 187/2001 postoje i dopisi kriminalisti-
~ke policije Upravi saobra}ajne policije i to od 25. 10. 1999. godine koji
575
je potpisao Milenko Er~i} i koji ima broj 3064 u kome traì da Uprava
saobra}ajne policije odgovori gde su evidentirane registarske tablice
BG 994-970 i odgovor Vidana Mijailovi}a broj 483/99 od 8. 11. 1999. godi-
ne koji odgovara, u stvari daje laàn odgovor, da registarske tablice BG
994-970 nisu evidentirane. Tako|e, u spisima predmeta postoji i odgovor
Vidana Mijailovi}a kriminalisti~koj policiji odmah nakon zlo~ina
gde je odgovorio da registarskog broja BG 994-970 nema u evidenciji.
Utvr|ivawe podataka kome pripadaju registarske tablice koje je no-
sio kamion-ubica BG 994-970 je bilo od izuzetno velikog zna~aja u rasvet-
qavawu okolnosti pod kojima se dogodio zlo~in na Ibarskoj magitrali.
Dini} i Mijailovi} su otvoreno, drasti~no i bez ikakve dileme direkt-
no, po nalogu Radomira Markovi}a, dali la`ne podatke o tome da regi-
starske tablice BG 994-970 nisu evidentirane, iako su bile evidentira-
ne kao tablice koje pripadaju vozilu Resora dràvne bezbednosti. Pored
toga, Dini} i Mijailovi} su omogu}ili i pomogli Radomiru Markovi}u
da uni{ti podatke iz ru~nog registra o tome da registarske tablice BG
994-970 pripadaju vozilu Resora dràvne bezbednosti.
Nalazimo da na osnovu izloènog i na osnovu svih dokaza koji se na-
laze u spisima predmeta Ki. 187/2001 nesumwivo i jasno proizilazi osno-
vana sumwa da su Dragi{a Dini} i Vidan Mijailovi} prikrivali i po-
magali da ne budu otkriveni izvr{ioci krivi~nog dela vi{estrukog ubi-
stva na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.
Sa iznetih razloga nalazimo da je zahtev za pro{irewe istrage pro-
tiv Dragi{e Dini}a i Vidana Mijailovi}a zbog krivi~nog dela pomo}
u~iniocu posle izvr{nog krivi~nog dela iz ~lana 204. stav 3. KZ RS osno-
van i na zakonu zasnovan.
DRUGI OP[TINSKI SUD U BEOGRADU

Istra`nom sudiji
Povodom obave{tewa Drugog op{tinskog javnog tuìla{tva iz Beo-

grada Kt. br. 900/2001 od 1. oktobra 2001. godine, a na osnovu ovla{}ewa iz
~lana 60. stav 2. ZKP u svojstvu punomo}nika o{te}enih kao tuìoca bla-
govremeno stavqam
576
ZAHTEV ZA SPROVO\EWE ISTRAGE
protiv
ANDRIJE MILUTINOVI]A nekada{weg Okru`nog javnog tuì-
oca Beograda ~ije ostale li~ne podatke i generalije istra`ni sudija mo-
è pribaviti preko Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu, po{to je
Andrija Milutinovi} u tom tuìla{tvu radio kao zamenik i kao Okru`-
ni javni tuìlac
zbog osnovane sumwe
kao Okru`ni javni tuìlac Beograda koriste}i hijerarhijski si-
stem organizovawa rada tuìla{tva i princip stroge subordinacije pri-
likom dono{ewa odluka po kome je za sve relevantne odluke svih tuì-
laca sa teritorije Okru`nog tuìla{tva Beograda nadleàn Okru`ni
javni tuìlac zloupotrebio svoj poloàj i u nameri prikrivawa u~ini-
laca krivi~nog dela i pomagawa u~inocima da ne budu otkriveni, kao i
drugim radwama kojima se ide za tim da se ne sprovede krivi~ni postu-
pak protiv okrivqenih, i pored o~iglednih dokaza spre~avao provere i
utvr|ivawe ~iwenica na okolnost kome pripada kamion-ubica i kome
pripadaju registarske tablice koje je on nosio, kao i ko su bili qudi iz
putni~kog automobila koji su se svedocima – saobra}ajnim policajcima
na Ibarskoj magistrali predstavili kao pripadnici Resora dràvne bez-
bednosti, pa je od strane Okru`nog javnog tuìoca doneto re{ewe kojim
je odba~ena prijava o{te}enih protiv Markovi} Radomira i Radowi}a
Milana, a nakon odbacivawa prijave, iako su se pojavili novi dokazi,
nije ni{ta preduzimao da se prijava aktivira i sprovede istraga, iako
je u spisima predmeta imao izve{taj da kamion-ubica nikada nije predat
ESP-u – Povr{inski kop Bela}evac na kori{}ewe, zatim, nalaz sudskog
ve{taka grafologa da je re{ewe o dostavqawu na kori{}ewe teretnog vo-
zila marke „Mercedes” koje je u~estvovalo u zlo~inu EPS Srbije – Po-
vr{inski kop Bela}evac falsifikat, zatim ve{ta~ewem kojim je utvr|e-
no da su tablice koje je nosio kamion-ubica originalne, kao i iskaze ne-
pristrasnih svedoka – saobra}ajnih milicionera da su se qudi iz put-
ni~kog vozila koji su spre~ili legitimisawe voza~a kamiona-ubice pred-
stavili kao radnici Resora dràvne bezbednosti, pa je ignori{u}i nave-
dene dokaze tvrdio da se radi o saobra}ajnoj nesre}i, da nema dokaza da je
kamion-ubica pripadao Resoru dràvne bezbednosti, da nema dokaza da su
registarske tablice koje je nosio kamion-ubica pripadale Resoru dràv-
ne bezbednosti, da nema dokaza za u~estvovawe pripadnika Resora dràv-
ne bezbednosti u zlo~inu, odbijao prijave protiv funkcionera Resora
dràvne bezbednosti, nije dozvoqavao uvid u spise predmeta i fotokopi-
577
rawe istih punomo}nicima o{te}enih i time u duèm vremenskom peri-
odu od zlo~ina na Ibarskoj magistrali pa do svoje smene po~etkom 2001.
godine svesno i namerno ometao istragu, koja je odmah nakon wegove sme-
ne utvrdila pravo stawe stvari i izvr{ioce zlo~ina koji je organizovao
Resor dràvne bezbednosti MUP-a Srbije.
krivi~nog dela iz ~lana 204. stav 3. KZ RS
P R E D L A @ E M O
Da se okrivqeni Andrija Milutinovi} ispita na navode iz zahte-

va za sprovo|ewe istrage i da se protiv wega donese re{ewe o sprovo|e-
wu istrage u okviru predmeta Okru`nog suda u Beogradu Ki. Br. 187/2001.
îweni~no stawe iz disopozitiva zahteva za sprovo|ewe istrage

proizilazi u celini iz spisa istra`nog predmeta Ki. 187/2001. Okru`nog
suda u Beogradu.
Re{ewem Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu Kt. 706/99 od 29.
decembra 1999. godine odba~ena je krivi~na prijava o{te}enih protiv
Radomira Markovi}a i Milana Radowi}a zbog krivi~nih dela ubistva
iz ~lana 47. stav 2. ta~ka 6. Krivi~nog zakona Republike Srbije kao ne-
osnovana.
Glavni razlozi za odba~aj ove krivi~ne prijave su bili ti {to po
stanovi{tu Okru`nog javnog tuìoca u Beogradu u spisima predmeta ni-
je bilo dokaza da kamion-ubica marke „Mercedes” pripada Resoru dràv-
ne bezbednosti (RDB) i {to nije bilo dokaza da registarske tablice koje
je u vreme zlo~ina nosio kamion-ubica i koje su prona|ene na licu mesta
BG 994-970 pripadaju RDB.
Me|utim, na osnovu vrlo va`ne, vrlo zna~ajne i vrlo relevantne do-
kumentacije koja se, pre nego {to je doneto re{ewe o odba~aju, nalazila
u spisima predmeta moglo se zakqu~iti da postoji sumwa da i vozilo i
registarske tablice pripadaju RDB i da je trebalo nastaviti daqe pro-
vere pre nego {to se donese odluka o odba~aju prijave.
Naime, pre nego {to je prijava odba~ena, u spisima predmeta nala-
zio se nalaz i mi{qewe ve{taka Zorana \or|evi}a, diplomiranog fizi~-
kog hemi~ara, iz odeqewa kriminalisti~ke tehnike MUP Srbije – Sekre-
tarijat u Beogradu, VE 2015/99 od 18.10.1999. godine, u kome se tvrdi da su
registarske tablice na|ene na mestu zlo~ina koje je nosio kamion-ubica
578
BG 997-970 originalne, {to zna~i da su negde morale biti evidentirane.
Prema tome, Okru`no javno tuìla{tvo je moralo da proveri gde su te
tablice evidentirane i nije moglo da se zadovoqi odgovorom uprave sao-
bra}ajne policije da one nisu evidentirane, jer je to glupost. Svaka ori-
ginalna tablica mora da je evidentirana. Samo falsifikovane tablice,
tablice napravqene na kartonu, tablice na kojima nisu originalna slo-
va i brojevi nisu nigde evidentirane, i originalne, ispravne, od strane
policije izdate tablice moraju biti evidentirane. Dakle, sama ~iweni-
ca da su tablice originalne, {to je utvrdio ve{tak \or|evi}, ukazuje da
one moraju biti evidentirane u slu`benim kwigama i tuìla{tvo je u
tom pravcu trebalo da prikupqa dokaze, podatke, pre nego {to je odbaci-
lo krivi~nu prijavu.
Pored navedenog, iz izve{taja III odeqewa uprave kriminalisti~ke
policije MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu od 28. 10. 1999. godine ko-
je je potpisao major Du{an Surla jasno proizilazi da je obavqen razgovor
sa radnicima EPS-a- Povr{inski kop Bela}evac i to sa ukupno sedam rad-
nika: Ivicom Jakovqevi}em, Milovanom @uni}em, Draganom Radakovi-
}em, Zvnkom ânovi}em, Radetom Stojisavqevi}em, Petrom Kosi}em i Da-
nicom Vukovi} i da su napravqene slu`bene bele{ke o razgovoru sa svima
wima i da svih sedam radnika Povr{inskog kopa Bela}evac izjavquju da
nemaju nikakvo saznawe u vezi sa tim da je neko vozilo marke „Mercedes”
dodeqeno Povr{inskom kopu Bela}evac. Svi su izjavili da ne znaju da je
to vozilo traèno, niti da je vozilo stiglo u Povr{inski kop Bela}evac,
niti je iko ikada u Povr{inskom kopu Bela}evac video takvo vozilo. Ovaj
izve{taj majora Surle je bio dovoqan samo za to da se zakqu~i da izve{taj
Savezne uprave carina (SUC) o dodeli vozila Povr{inskom kopu Bela}e-
vac nije ta~an, jer iz izve{taja Du{ana Surle nesumwivo, jasno, proizila-
zi da EPS – Povr{inski kop Bela}evac nije dobio vozilo marke „Merce-
des” bez obzira {to to SUC u svom izve{taju tvrdi.
Dakle, na osnovu ova dva dokumenta koje je Okru`no tuìla{tvo
posedovalo u svojim spisima (ve{ta~ewe \or|evi}a i izve{taj Surle) mo-
ralo je da se nastavi sa daqim proverama, a nikako da se donese re{ewe o
odba~aju krivi~ne prijave. Tuìla{tvo je donelo re{ewe o odba~aju kri-
vi~ne prijave ignori{u}i sadràj navedena dva dokumenta i to vrlo indi-
kativno i vrlo simptomati~no ukazuje da Andrija Milutinovi} kao Ok-
ru`ni javni tuìlac nije hteo da utvrdi pravu istinu o tome kome pripa-
daju kamion-ubica i registarske tablice koje je on nosio u vreme zlo~ina,
ve} je poùrio da odbaci krivi~nu prijavu protiv funkcionera RDB-a.
Nakon odba~aja krivi~ne prijave protiv Markovi}a i Radowi}a u
spise Okru`nog javnog tuìla{tva pristigli su i drugi dokumenti na
579
osnovu kojih se pouzdano moè utvrditi da je kamion-ubicu SUC ustupio
RDB-u, a da je nakon zlo~ina sa~inio falsifikat i umesto RDB-a sasta-
vio zapisnik o primopredaji vozila EPS-u – Povr{inski kop Bela}evac.
Naime, grafolo{kim ve{ta~wem Dragane Otovi}, diplomiranog fizi~-
kog hemi~ara, iz odeqewa kriminalisti~ke tehnike MUP-a Srbije – Se-
kretarijat u Beogradu, broj VE 617/2000 od 3. marta 2000. godine, utvr|e-
no je da je u zapisniku o primopredaji motornog vozila marke „Mercedes”
u rubrici VOZILO PRIMIO u ime EPS- Povr{inski kop Bela}evac
falsifikovan potpis D. Prodanovi}a. To je bio jo{ jedan dokaz da je ka-
mion-ubica iz SUC-a nije dostavqen Povr{inskom kopu Bela}evac. Na
osnovu tog ve{ta~ewa Okru`ni javni tuìlac je morao pregledati kom-
pletnu dokumentaciju Savezne uprave carina i da je to uradio odmah bi
utvrdio na osnovu kwige protokola o datim vozilima na kori{}ewe od
strane SUC-a (koja se ina~e vodi rukom, hemijskom olovkom i koja je du-
ga~ka i li~i na svaki delovodni protokol i ne moè se popuwavati ma-
{inom) da je jednostavno precrtan podatak o tome da je kamion-ubica 2.
septembra 1998. godine dodeqen RDB-u Srbije i da je stavqeno da je dode-
qen EPS – Povr{inski kop Bela}evac. Na osnovu toga tuìla{tvo je mo-
glo utvrditi i niz drugih podataka iz dokumentacije u SUC, ali Okru`-
ni javni tuìlac takve promene nije vr{io jer ga istina nije interesova-
la, ve} ga je zanimalo samo da za{titi funkcionere RDB-a.
Nakon odbacivawa krivi~ne prijave saslu{an je i svedok saobra}aj-
ni policajac Svetozar Novakovi} 27. 11. 2000. godine i wegovo svedo~ewe
je moralo biti povod za niz dodatnih provera {to Milutinovi} ne pre-
duzima. Dakle, i pre nego {to je doneto re{ewe o odba~aju krivi~ne pri-
jave protiv Radomira Markovi}a i Milana Radowi}a od strane OJT-a
29. decembra 1999. godine i posle toga, postojali su materijalni, pismeni
i vrlo ubedqivi i kvalitetni dokazi ne za odba~aj istrage, nego za sprovo-
|ewe istrage, ali Okru`ni javni tuìlac Andrija Milutinovi} u konti-
nuitetu od 3. oktobra 1999. godine uporno i sistematski ni{ta ne prove-
rava, ni{ta ne utvr|uje, ne dozvoqava o{te}enima da razgledaju spise pred-
meta i time pokazuje da je izuzetno i potpuno neuobi~ajeno zainteresovan
da se protiv funkcionera RDB-a ne vodi istraga povodom zlo~ina na
Nalazimo da na osnovu izloènog i na osnovu svih dokaza koji se
nalaze u spisima predmeta Ki. 187/2001 nesumwivo i jasno proizilazi
osnovana sumwa da je Andrija Milutinovi} kao Okru`ni javni tuìlac u
Beogradu prikrivao i pomagagao da ne budu otkriveni izvr{ioci krivi~-
nog dela vi{estrukog ubistva na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. go-
dine. Sa iznetih razloga nalazimo da je zahtev za sprovo|ewe istrage pro-
580
tiv Andrije Milutinovi}a zbog krivi~nog dela pomo} u~iniocu posle
izvr{enog krivi~nog dela iz ~lana 204. stav 3 KZ RS osnovan i na zakonu
zasnovan.
OKRU@NI SUD U BEOGRADU

Predsedniku Okru`nog suda g-|i Vidi Petrovi}-[kero
(16. avgust 2001.)
Obra}am Vam se povodom saop{tewa Okru`nog suda u Beogradu da je

istraga u predmetu Ibarska magistrala zavr{ena i da su spisi dostavqe-
ni Okru`nom tuìla{tvu na daqi postupak.
U skladu sa Zakonom o krivi~nom postupku, ja sam u svojstvu supsi-
dijarnog tuìoca ili o{te}enog kao tuìoca, u svojstvu punomo}nika, na
osnovu ovla{}ewa iz ^lana 60 stav 4 Zakona o krivi~nom postupku i u
smislu ~lana 32 stav 4 i 5 Zakona o krivi~nom postupku, 7. avgusta 2001.
godine, podneo zahtev za pro{irewe istrage u istra`nom predmetu KI
187/2001 (u kome se vodi istraga protiv okrivqenih za zlo~in na Ibar-
skoj magistrali) i to protiv pukovnika Milorada Lukovi}a Legije, biv-
{eg komandanta Jedinice za specijalne operacije Resora dràvne bezbed-
nosti MUP-a Srbije, za krivi~no delo ubistvo u saizvr{ila{tvu iz ~la-
na 47 stav 2 ta~ka 6 KZ RS u vezi ~lana 22 KZ SRJ, generala Branka \uri-
}a, na~elnika MUP-a Srbija – Sekretarijat u Beogradu, za krivi~no delo
ubistva u pomagawu iz ~lana 47 stav 2 ta~ka 6 KZ RS u vezi ~lana 24 KZ
SRJ, Mihaqa Kertesa, biv{eg direktora Savezne uprave carina, za kri-
vi~no delo pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela iz ~lana 204
stav 3 KZ RS, generala Dragi{e Dini}a, biv{eg na~elnika Uprave saobra-
}ajne policije MUP-a Srbije, i pukovnika Vidana Mijailovi}a, biv{eg
na~elnika Uprave saobra}ajne policije MUP-a Srbije – Sekretarijat u
Beogradu, za krivi~no delo pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog
dela iz ~lana 204 stav 3 KZ RS, i Andrije Milutinovi}a, biv{eg Okru`-
nog javnog tuìoca za Beograd zbog krivi~nog dela pomo} u~iniocu posle
izvr{enog krivi~nog dela iz ~lana 204 stav 3 KZ RS.
Zahteve za pro{irewe istrage protiv navedenih lica stavio sam na-
kon {to sam protiv svih, prethodno, podneo krivi~ne prijave Okru`nom
javnom tuìla{tvu 11. maja 2001. godine. Kako mi javni tuìlac u zakon-
581
skom roku od tri meseca nije odgovorio {ta je odlu~io povodom krivi~-
nih prijava, niti me je obavestio da u svojstvu supsidijarnog tuìoca mo-
gu da preuzmem krivi~no gowewe okrivqenih pred Okru`nim sudom, to
sam postupaju}i po ~lanu 60 stav 4 Zakona o krivi~nom postupku, 7. avgu-
sta 2001. godine preuzeo krivi~no gowewe svih prijavqenih stavqaju}i
zahtev Okru`nom sudu za pro{irewe istrage u odnosu na sve. Dakle, postu-
pio sam u smislu ~lana 60 stav 4 Zakona o krivi~nom postupku koji glasi:
„O{te}eni koji nije obave{ten da javni tuìlac nije preduzeo go-
wewe ili da je odustao od gowewa moè svoju izjavu da produùje postu-
pak dati pred nadle`nim sudom u roku od tri meseca od dana kad je javni
tuìlac odbacio prijavu, odnosno od dana kad je done{eno re{ewe o obusta-
vi postupka”.
U konkretnom slu~aju za mene je rok od tri meseca objektivni rok
za preuzimawe krivi~nog gowewa. Kako je prijava podneta 11. maja 2001.
godine i kako je mogla biti odba~ena istog dana (11. maja 2001. godine), moj
rok za nastavak gowewa je 11. avgust 2001. Podno{ewem zahteva za pro{ire-
we istrage 7. avgusta 2001. godine ja sam taj objektivni zakonski rok ispo-
{tovao.
U odnosu na okrivqene Kertesa, Dini}a, Mijailovi}a i Milutino-
vi}a zahtev za pro{irewe istrage podneo sam na osnovu ~lana 32 stav 4
i 5 Zakona o krivi~nom postupku koji glasi:
„Sud koji je nadleàn za izvr{ioca krivi~nog dela nadleàn je po
pravilu i za sau~esnike, prikriva~e, lica koja su pomogla u~iniocu posle iz-
vr{ewa krivi~nog dela, kao i za lica koja nisu prijavila pripremawe krivi~-
nog dela, izvr{ewe krivi~nog dela ili u~inioca.
U svim slu~ajevima iz prethodnih stavova sprove{}e se po pravilu je-
dinstveni postupak i doneti jedna presuda.”
Moj zahtev za pro{irewe istrage, u odnosu na sve okrivqene, for-
malno je potpuno ispravan i sastavqen u skladu sa odredbama Zakona o
krivi~nom postupku, uredno je predat na prijemnom {alteru Okru`nog
suda sa potvrdom prijema. Povodom ovog zahteva istra`ni sudija je po Za-
konu o krivi~nom postupku morao da postupi na slede}i na~in:
– da saslu{a okrivqene i donese re{ewe o pro{irewu istrage;
– da saslu{a okrivqene, na|e da nema mesta pro{irewu istrage i
izrazi neslagawe sa zahtevom za pro{irewe istrage vanraspravnom ve}u
Okru`nog suda;
– vanraspravno ve}e donosi re{ewe povodom neslagawa istra`nog
sudije da se istraga pro{iri ili da se zahtev za pro{irewe istrage odbi-
je po{to nije osnovan. Protiv re{ewa vanraspravnog ve}a dozvoqena je
àlba Vrhovnom sudu.
582
Istra`ni sudija nije postupio po Zakonu o krivi~nom postupku, ni-
je razmatrao na{e zahteve za pro{irewe istrage, nije odlu~ivao o wima,
ve} je istragu proglasio zavr{enom, a spise dostavio Okru`nom javnom
tuìla{tvu na daqi postupak. Svih pet zahteva za pro{irewe istrage sa-
drè ne{to oko 30 stranica i ne znamo {ta je istra`ni sudija sa tim za-
htevima uradio: da li ih je pocepao, da li ih je bacio, da li ih je stavio u
fioku ili uradio ne{to drugo.
Molimo Vas da u skladu sa Va{im zakonskim ovla{}ewima izvr{i-
te proveru na{ih navoda i obezbedite da istra`ni sudija postupa u skla-
du sa Zakonom o krivi~nom postupku, ili da nas obavestite da su li~nosti
protiv kojih traìmo pro{irewe istrage abolirane, amnestirane, pomi-
lovane ili su van zakona i za wih ne vaè pozitivni propisi ove zemqe
koji vaè za sve druge gra|ane.
Advokat
Dragoqub Todorovi}
VRHOVNI SUD SRBIJE

PREDSEDNIK SUDA
G-|a LEPOSAVA KARAMARKOVI]
(23. avgust 2001.)
U istra`nom predmetu Okru`nog suda u Beogradu Ki 187/2001, u kome

se vodi istraga protiv Radomira Markovi}a i drugih povodom zlo~ina
na Ibarskoj magistrali, u svojstvu punomo}nika, zastupam o{te}ene.
U toku postupka iskristalisali su se dokazi za postojawe osnovane
sumwe o izvr{ewu krivi~nih dela u vezi sa zlo~inom na Ibarskoj magi-
strali za jo{ {est lica. U tom pravcu podneo sam krivi~ne prijave Okru`-
nom javnom tuìla{tvu protiv svih {est osnovano sumwivih, 11. maja
2001. godine. Stvarnu nadle`nost Okru`nog tuìla{tva i Okru`nog suda
zasnovao sam u smislu ~lana 32. stav 4 i 5 Zakona o krivi~nom postupku.
Odluku Okru`nog tuìoca o podnetim prijavama nisam dobio. Ima-
ju}i u vidu da odredba ~lana 60. stav 1 Zakona o krivi~nom postupku, koja
reguli{e ovla{}ewa tuìoca povodom krivi~ne prijave, nema sankciju,
kao i vreme proteklo od podno{ewa krivi~ne prijave, odlu~io sam se da
postupim u skladu sa odredbom ~lana 60 stav 4 Zakona o krivi~nom pos-
tupku u svojstvu supsidijarnog tuìoca pa sam Okru`nom sudu podneo Za-
583
htev za pro{irewe istrage u predmetu Ki 187/2001 protiv svih prijavqe-
nih lica i to 7. avgusta 2001. godine, opet, zasnivaju}i stvarnu nadle`-
nost Okru`nog suda na osnovu ~lana 32 stav 4 i 5 Zakona o krivi~nom po-
stupku.
Podnose}i Zahtev za pro{irewe istrage, rok iz ~lana 60 stav 4 Za-
kona o krivi~nom postupku tretirao sam kao objektivan. Naime, mogao je
Okru`ni javni tuìlac moje krivi~ne prijave da odbaci odmah po prije-
mu – zna~i 11. maja 2001. godine i da me o tome ne obavesti, moglo se desiti
da mi wegova obavest iz bilo kojih razloga ne bude uru~ena i da o tom od-
ba~aju ne znam ni{ta. U takvoj situaciji, ako bih stavio Zahtev za pro{i-
rewe istrage, recimo, 12. avgusta 2001. godine, rizikovao bih da se moj Za-
htev odbaci, zbog propu{tawa objektivnog roka od tri meseca za preuzima-
we gowewa, predvi|enog u ~lanu 60. stav 4. Zakona o krivi~nom postupku.
Me|utim, istra`ni sudija po mojim Zahtevima za pro{irewe istra-
ge nije postupio, povodom wih nije doneo nikakvu odluku, pona{ao se kao
da ti zahtevi ne postoje i kao da nisu podneti, proglasio istragu zavr{e-
nom i dostavio spise predmeta Okru`nom tuìla{tvu na daqi postupak
i odluku.
Po{to sam na{ao da su ovakvim postupawem istra`nog sudije moja
prava, kao stranke u krivi~nom postupku, drasti~no povre|ena, obratio
sam se podneskom iste sadrìne predsedniku Okru`nog suda, ministru
pravde i predsedniku Vlade Srbije. Predsednik Okru`nog suda mi je odgo-
vorio da Okru`ni tuìlac nije odbacio moje prijave, pa prema tome ni-
sam mogao da koristim ovla{}ewa iz ~lana 60 stav 4, Zakona o krivi~nom
postupku, te su moji zahtevi podneti 7. avgusta 2001. godine bespredmetni.
Ovakav odgovor predsednika Okru`nog suda cenim lai~kim i nedo-
pustivim za jednog rukovodioca zna~ajne pravosudne institucije kakva je
nesumwivo Okru`ni sud u Beogradu.
Ja sam svoje zahteve za pro{irewe istrage sastavio striktno u skla-
du sa Zakonom o krivi~nom postupku. Izuzetno sam se trudio da ti zahtevi
sadrè precizan i saèt dispozitiv i detaqne razloge na osnovu kojih
dokaza i podataka postoji osnovana sumwa da su okrivqeni po~inili kri-
vi~na dela koja im se zahtevom stavqaju na teret. Posebno sam obrazloìo
stvarnu nadle`nost Okru`nog suda za postupke koje sam Zahtevima za pro-
{irewe istrage inicirao u skladu sa ~lanom 32 stav 4 i 5 Zakona o kri-
vi~nom postupku. Tako|e sam objasnio moj pravni stav za preuzimawe kri-
vi~nog gowewa prijavqenih, stavqawem Zahteva za pro{irewe istrage u
smislu ~lana 60 stav 4 Zakona o krivi~nom postupku.
Na osnovu izloènog, istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu mo-
rao je moje Zahteve za pro{irewe istrage od 7. avgusta 2001. godine, da tre-
584
tira u skladu sa Zakonom o krivi~nom postupku i da na osnovu tog zakona
donese odluku. Mogao je da odbaci zahteve kao nedozvoqene, kao neblago-
vremene; mogao je da ih tretira kao krivi~ne prijave; mogao je da izrazi ne-
slagawe vanraspravnom ve}u Okru`nog suda, ali morao je da donese re{e-
we sa pravom na àlbu. Istra`ni sudija je uradio ono {to jedino nije mo-
gao, a to je da se pravi kao da zahtevi nisu podneti i kao da ne postoje.
Predsednik Okru`nog suda u Beogradu u odgovoru ide, u nepo{to-
vawu zakona, korak daqe od istra`nog sudije, pa utvr|uje da su moji zahte-
vi bespredmetni {to izaziva zaprepa{}ewe i ose}aj o potpunoj besmisle-
nosti i uzaludnosti advokatskog posla i postupawa pred sudovima sa ova-
ko nezakonitim lai~kim i ignorantskim shvatawima predsednika najve-
}eg suda u zemqi.
U prilogu vam dostavqam:
1. Pet Zahteva za pro{irewe istrage podnetih Okru`nom sudu 7. avgu-
sta 2001. godine.
2. Podnesak upu}en predsedniku Okru`nog suda u Beogradu 16. 08.
2001. godine.
3. Odgovor predsednika Okru`nog suda u Beogradu od 20. 08. 2001.
godine.
Molim vas da u okviru va{e nadle`nosti razmotrite moje navode i
uti~ete na Okru`ni sud u Beogradu da mi, u skladu sa Zakonom o krivi~-
nom postupku, omogu}i ostvarewe prava koja imam kao punomo}nik o{te-
}enih. I pod uslovom da su moji zahtevi za pro{irewe istrage bespredmet-
ni (kako kaè predsednik Okru`nog suda) o tome treba doneti re{ewe na
koje imam pravo àlbe.
Advokat
Dragoqub Todorovi}
585
586
FEQTON
DRAGOQUBA TODOROVI]A
U „SRPSKOJ REÎ”
DOSIJE „IBARSKA MAGISTRALA” (I)
PET VARIJACIJA
NA TEMU JEDNOG ZLOÎNA
(11. maj 2001.)
Stravi~ni masakr; podmuklo, brutalno i svirepo ubistvo ~etiri ~o-

veka na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine ima niz osobenosti,
karakteristika i specifi~nosti koje ga izdvajaju i koje mu daju dimenziju
planetarnog zlo~ina.
1. Ovaj zlo~in je naru~ila, planirala, organizovala i izvr{ila dr-
àva uz aktivno u~e{}e vi{e od 50 dràvnih slu`benika, po~ev od najvi-
{eg – predsednika Republike, preko {efa tajne policije, rukovodilaca
najvi{ih dràvnih institucija i policijskih generala do na~elnika i
obi~nih operativaca Tre}eg i Devetog odeqewa Resora dràvne bezbed-
nosti (RDB) – Centar u Beogradu i Okru`nog javnog tuìocu u Beogradu.
Nije poznato u novijoj na{oj i evropskoj istoriji da je u nekom sli~-
nom zlo~inu tako aktivno, direktno i skoro javno u~estvovalo tako mno-
go oficijelnih dràvnih predstavnika kao u ovom kukavi~kom ubistvu,
ovoj sa~eku{i u kojoj `rtvu ne ~ekaju maloletni i drogirani egzekutori,
ve} elitni oficiri tajne i javne policije.
2. @rtve ovog zlo~ina su potpuno nevini, nedu`ni i lojalni gra|a-
ni dràve koja ih je likvidirala. Postavqena je takva zaseda, priprem-
qena takva zamka i smi{qen takav pakleni na~in ubistva da `rtvama
nije ostavqen ni promil mogu}nosti da se izvuku. Scenario ubistva je to-
liko brutalan, morbidan i monstruozan da ga je te{ko shvatiti i razu-
meti i kada bi se organizovao protiv opasnih zveri koje ugroàvaju decu,
587
a kamoli protiv mladih qudi koji se slobodno kre}u putevima svoje zem-
qe, svoje [umadije, svoje teritorije kojoj su vi{e dali i kojoj vi{e pri-
padaju nego ijedan pitomac eskadrona smrti Milo{evi}eve monstruozne
dràve.
3. Normalnog ~oveka obuzme strah, uhvati ga jeza i doìvi {ok ka-
da ~ita izjave aktera ovog zlo~ina gde oni, posle vi{e od godinu dana, na
àlost, ve}ina u svojstvu svedoka, pred istra`nim sudijom pripoveda~-
kim tonom opisuju detaqe doga|aja vezanih za zlo~in. Taj pripoveda~ki
ton, ta potpuna ravnodu{nost, ta jezivost i brutalnost pred sudijom le-
di krv u ìlama, uznemirava i onespokojava u toj meri da se postavqa pi-
tawe gde su i koje su granice zla koje ~ovek moè naneti drugom ~oveku.
Posebno frapira to {to mladi qudi, na~elnici i operativci Tre-
}eg i Devetog odeqewa RDB i danas svoje u~e{}e u krvavom doga|aju na
Ibarskoj magistrali tretiraju kao normalan, ~isto profesionalan i ru-
tinski posao i ne pokazuju nikakvo àqewe, kajawe ili sli~no ose}awe.
Sti~e se utisak da bi oni ponovo sa istom rutinom i profesionalizmom
u~estvovali u novim, istim ili sli~nim misijama ({to i nije nemogu}e,
jer svi, bukvalno svi, jo{ uvek rade u RDB). Pripadnici tajne policije
koji su u velikom broju u~estvovali u ovom zlo~inu pokazali su izuzetno
visok stepen izdresiranosti, izdrilovanosti i potpuno odsustvo svake
qudskosti i osobina koje ~oveka odvajaju od ìvotiwe. Sa stanovi{ta ho-
mo sapiensa ne moè se objasniti niti opravdati postupak pripadnika
tajne policije, koji posle stravi~nog zlo~ina, u kome su i sami u~estvo-
vali, prate i posmatraju sestru na ~ijim rukama umire brat, prate i evi-
dentiraju qude koji izjavquju sau~e{}e porodici jedne od `rtava zlo-
~ina.
4. Veliku zabrinutost, nelagodnost i poti{tenost kod svakog slo-
bodnog i dobronamernog ~oveka, ~oveka dobre voqe, ~oveka privrènog
tradicijama evropske civilizacije izaziva, najblaè re~eno, vrlo mla-
ko, rezervisano i uzdràno reagovawe na{e javnosti povodom ovog bes-
primernog, nezapam}enog i stra{nog zlo~ina. Posebno je neshvatqivo i
zapawuju}e {to je to ignorisawe, pre}utkivawe i potiskivawe u drugi
plan ovog {kolskog primera dràvnog terora, nastavqeno i nakon smene
Slobodana Milo{evi}a i wegove tajne policije, glavnih protagonista
dràvnog terorizma. Dakle, i u uslovima kada nova vlast transparentno
najavquje pravnu dràvu, nezavisno sudstvo i rasvetqavawe svih zlo~ina
Milo{evi}eve teroristi~ke i mafija{ke dràve, zlo~in na Ibarskoj ma-
gistrali ponovo je u drugom planu, daleko od fokusa javnosti. Prava i
po{tena re~ o ~etvorostrukom ubistvu, koje je izvr{ila teroristi~ka
Milo{evi}eva falanga, u srpskoj javnosti nije se ~ula ni pre, ni posle
588
5. oktobra 2000. godine, ni od strana~kih lidera, ni od raznih „fondova”,
„odbora”, „komiteta” i „centara” za za{titu i unapre|ewe qudskih pra-
va, ni od nezavisnih ili provladinih elektronskih i drugih medija, broj-
nih kolumnista dnevnih i nedeqnih listova, slobodnih intelektualaca,
niti od bilo kog faktora koji uobi~ajeno tretiramo kao glas javnosti ili
javno mwewe.
Nije jednostavno objasniti razloge ovako pasivnog odnosa javnog
mwewa u Srbiji prema doga|aju koji bi u svakoj zemqi zapadnih demokra-
tija bila prva, osnovna i jedina tema dignuta do neba sve do wenog potpu-
nog razre{ewa i rasvetqewa svakog detaqa. Mo`da pravo obja{wewe tre-
ba potraìti u ~iwenici da autenti~nog javnog mwewa u dana{woj Srbi-
ji, zapravo, i nema. Kada ministar policije otvoreno priznaje da u Srbi-
ji deluje osam dobro organizovanih mafija{kih grupa, tada o bilo kakvoj
politici, trì{tu, pravnoj dràvi, tranziciji i javnom mwewu ne moè
biti ni govora.
5. Ako se masakr na Ibarskoj magistrali posmatra iz bilo kog ug-
la, analizira sa bilo koje ta~ke gledi{ta, razmatra sa bilo kog aspekta
i ceni na osnovu bilo kakvih pravnih, logi~kih, psiholo{kih i uop{te
ìvotnih pravila, dolazi se do samo jednog mogu}eg zakqu~ka: to je zlo-
~in koji po tome kako je organizovan i izvr{en, ko ga je izvr{io, pobu-
dama za izvr{ewe i posledicama koje je izazvao nema premca ili sli~nog
primera u svim zlo~inima na ovim stranama u drugoj polovini dvadese-
tog veka.
U ovom tekstu izne}emo jo{ samo nekoliko indikativnih, ilustra-
tivnih i vrlo neuobi~ajenih okolnosti pod kojima se vodi postupak povo-
dom ovog zlo~ina pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Beogradu. Na-
ime, istraga se vodi pod direktnom kontrolom novih vlasti. Premijer
\in|i} i ministar policije Mihajlovi} to uop{te i ne kriju. Javno, pre-
ko svih sredstava informisawa isti~u da su oni odredili kada }e se istra-
ga pokrenuti, protiv kojih lica, koliko }e trajati i kada }e biti zavr{e-
na, kao i {ta se tokom istrage smeju pitati okrivqeni i svedoci. Samo u
tim okvirima, odre|enim od \in|i}a i Mihajlovi}a, istraga se sme i mo-
è odvijati. Sve ostalo je, kako oni javno isti~u, cinizam, nezahvalnost,
prikupqawe politi~kih poena, traèwe hleba preko poga~e i sli~no. Po-
sebno je neprihvatqivo {to odgovorne za zlo~in ne odre|uje tuìla{tvo
i istra`ni sudija, koji su za to po zakonu jedino i nadle`ni, ve} premijer
i ministar. Tako dolazimo do apsurdne situacije o vrlo ograni~enom i
strogo selektivnom preduzimawu istra`nih radwi i obuhvatawu istra-
gom u~esnika u ovom montruoznom krivi~nom delu. Samo primera radi na-
vodimo da je u predmetu ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana i drugih pred
589
istim Okru`nim sudom u Beogradu okrivqen lekar, koji je po pravilima
medicinske nauke i u skladu sa medicinskom etikom, ukazao pomo} povre-
|enom koji je osumwi~en za ubistvo, a u predmetu ~etvorostrukog ubistva
na Ibarskoj magistrali istragom nisu obuhva}eni direktni izvr{ioci
dela, wihovi pomaga~i i oni koji su svesno i namerno uni{tavali dokaze
i prikrivali po~inioca dela ({to ve}ina i priznaje).
Ovakvo delovawe i istupi premijera i ministra su u toj meri neuo-
bi~ajeni da se ozbiqno moraju analizirati razlozi takvog pona{awa. Ve}
na prvi pogled i samo povr{nom poznavaocu politi~kih prilika u Srbi-
ji, jasno je da se radi o uskostrana~kim, ~isto privatnim i li~nim kalku-
lisawima, preuzetim obavezama i datim obe}awima u okviru usluga, pro-
tivusluga i najogoqenije politikantske tezge i trgovine. To sve svedo~i
da je politi~ka scena Srbije i daqe duboko privatizovana i da se nismo
odmakli daqe od pakla Milo{evi}eve krvave diktature.
DOSIJE „IBARSKA MAGISTRALA” (II)

NEKI ASPEKTI ZLOÎNA
NA IBARSKOJ MAGISTRALI
(23. maj 2001.)
Ima mnogo aspekata i pozicija sa kojih se moè posmatrati i ana-

lizirati zlo~in na Ibarskoj magistrali. Politi~ki, pravni, kriminali-
sti~ki, psiholo{ki, moralni, sociolo{ki i svaki drugi aspekt tragedi-
je ~etvorice mladih qudi 3. oktobra 1999. godine ukazuje na svojevrstan be-
stijarijum oli~en u Milo{evi}evoj dràvi, koji je strogo ome|en i u ko-
me ~opori poslu{nika u vidu raznih dràvnih slu`benika bespogovorno
sprovode voqu bra~nog para koji neprikosnoveno vlada bestijarijumom.
Prosto impresionira i zapawuje broj visokih dràvnih funkcione-
ra, koji u okviru svoje slu`bene du`nosti i izvr{avawa svojih radnih oba-
veza za koje primaju platu, u~estvuje u ovom po svireposti, surovosti i mo-
tivima izvr{ewa nezapam}enom i jedinstvenom zlo~inu u savremenoj ci-
vilizaciji Evrope na samom kraju dvadesetog veka. êtvorica generala po-
licije, na~elnici uprava, visoki savezni funkcioneri u rangu minista-
ra. Okru`ni javni tuìlac Beograda, veliki broj vi{ih i niìh funkci-
onera MUP-a Srbije i vi{e od 30 operativaca i pripadnika specijalnih
jedinica MUP-a potpuno mirno, rutinski, ~inovni~ki revnosno, bez ika-
590
kvih posebnih pretwi i pritisaka, smatraju}i da je to u opisu wihovog
radnog mesta, apsolutno svesni svih elemenata i posledica, u~estvuju u jed-
nom zlo~inu bez premca, zlo~inu nad zlo~inima.
Izneto zapaàwe, koje analizira samo jedan aspekt zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali, deluje u toj meri nestvarno, uàsno i zastra{uju}e, da
obi~an ~ovek shvati da je, primera radi, okru`ni javni tuìlac Beogra-
da koji treba da bude vrhovni za{titnik prava, zakona i zakonitosti, kri-
minalac koji otvoreno, svesno i namerno prikriva bitne dokaze za rasvet-
qewe zlo~ina. Vrlo mu~no, krajwe nelagodno i uznemiravaju}e deluje sa-
znawe da se u na{oj neposrednoj blizini, u kom{iluku, na ulici, pijaci,
slobodno kre}u, sa nama razgovaraju i na drugi na~in kontaktiraju qudi
koje doìvqavamo i po{tujemo kao radnike slu`bi koje treba da nam obe-
zbede sigurnost i miran ìvot, nalaze, u stvari, patolo{ki tipovi i mon-
struozne ubice.
Iz drugog ugla i sa drugog aspekta posmatrana izloèna opservaci-
ja pokazuje visoki stepen sigurnosti bra~nog para u svoju ogromnu, ni~im
ograni~enu i u krv ogrezlu vlast. Pripremaju}i i organizuju}i ovaj zlo-
~in, zlo~inci se uop{te i ne trude da obezbede neku posebnu konspirativ-
nost i bilo kakve mere opreza. Jednostavno, angaùju sve potrebne poten-
cijale iz svih, za zlo~ine nadle`nih, institucija, jer je o~igledno da je to
rutinski posao, da je mnogo puta ponovqeni da ni~im ne moè da ugrozi
vlast za koju bra~ni par smatra da je ve~ita. Zbog takvog shvatawa svaka
mera predostro`nosti je suvi{na i nepotrebna.
Ako se razmatra struktura, radni i stru~ni profil kao i ovla{}e-
wa u~esnika u masakru na Ibarskoj magistrali, dolazi se do nesumwivog
zakqu~ka da je zlo~in na Ibarskoj magistrali prvi multidisciplinar-
ni zlo~in do sada otkriven:
– Celu akciju planira, organizuje i wom rukovodi li~no {ef tajne
policije, general policije i najodaniji ~ovek bra~nom paru.
– Priprema se specijalno vozilo, kojih u Jugoslaviji ima vrlo malo,
koje ima takve reference i performanse da je wegov voza~ maksimalno si-
guran, a da ono ima takav oklop i takvu snagu da sve sa ~im do|e u kontakt
razbija, lomi i razara. Takav kamion je prona|en u za to najpogodnijoj us-
tanovi – Saveznoj upravi carina.
– Za neposrednog izvr{ioca zlo~ina bira se najelitniji oficir iz
jedinice koja je u~estvovala u ratnim operacijama, u specijalnim zadaci-
ma i koja je organizovana po strogo vojni~koj disciplini i vojni~koj hi-
jerarhiji u komandovawu. Iz te jedinice je i voza~ kamiona-ubice.
– Za logisti~ku podr{ku i spre~avawa organa saobra}ajne polici-
je i organa uvi|aja da nakon saobra}ajnog udesa utvrde, uhvate i uhapse iz-
591
vr{ioca dela, angaòvan je li~no na~elnik MUP-a Srbije – Sekretarijat
u Beogradu, ina~e general policije. On je za sve policajce javne bezbedno-
sti Beograda neprikosnoveni autoritet i faktor koji svaku akciju poli-
cije moè da zaustavi pokretom malog prsta.
– Akciju uni{tavawa podataka o registarskim tablicama koje je
imao kamion-ubica, kao i dosijea tih tablica, vodio je niko drugi ve}, ta-
ko|e, general policije, pomo}nik na~elnika Resora javne bezbednosti
MUP-a Srbije i na~elnik Uprave saobra}ajne policije MUP-a Srbije,
dakle, za saobra}ajnu policiju, registracije i sve u vezi sa saobra}ajem
najva`niji i najkompetentniji faktor – ~ovek broj jedan.
– Ekipu iz Devetog – prate}eg odeqewa Resora dràvne bezbednosti
(RDB) – Centar u Beogradu na zadatku totalnog pra}ewa, osmatrawa i kon-
trolisawa svakog koraka Vuka Dra{kovi}a dana 3. oktobra 1999. godine
predvode li~no na~elnik i zamenik na~elnika tog odeqewa, a od 40 pri-
padnika odeqewa wih vi{e od 30 u~estvuje u ovoj akciji.
– Da bi se iskqu~ila svaka gre{ka, svaka eventualnost i otklonila
najmawa opasnost od pokretawa krivi~nog postupka protiv nekog od izvr-
{ilaca zlo~ina, za prikrivawe dokaza i podataka dostupnih o{te}eni-
ma, odre|en je Okru`ni javni tuìlac Beograda koji je po hijerarhijskom
i subordiniraju}em ustrojstvu tuìla{tva u mogu}nosti da spre~i svako
krivi~no gowewe.
I sve ostale aktivnosti na organizaciji, izvr{ewu i prikrivawu
zlo~ina na Ibarskoj magistrali preduzeti su na najvi{em nivou.
Ovaj multidisciplinarni prilaz izvr{ewu jednog zlo~ina svedo~i
o tome u kojoj meri je zlo~in postao sastavni deo, ozbiqan metod i osnov-
na delatnost politi~ke prakse bra~nog para. To svedo~i i da je re~ o radu
na usavr{avawu preciznosti i smawewu svakog rizika od neuspeha, pri-
likom izvr{ewa zlo~ina kao najva`nijeg sredstva politi~ke borbe bra~-
nog para. Daqe, to je i dokaz da je zlo~in na Ibarskoj magistrali stravi~-
ni nastavak krvavog pira i paklenog kruga ubijawa, koji je najavqen leta
1989. godine u govoru diktatora na Gazimestanu, po~eo u Borovu selu, Slo-
veniji i Vukovaru 1991. godine, nastavqen blokadom Sarajeva i logorom u
Bosanskoj krajini 1992. godine, a zavr{en terorom i genocidom na Kosovu,
suprotstavqawem celom svetu i izazivawem bombardovawa zemqe 1998-1999.
godine, kao i ~itavom serijom ubistava politi~kih protivnika i neisto-
mi{qenika okon~anih ubistvom Slavka ]uruvije, ~etvorostrukim ubi-
stvom na Ibarskoj magistrali i otmicom Ivana Stamboli}a.
592
DOSIJE „IBARSKA MAGISTRALA” (III)
PROPUSTI U ISTRAZI
(7. jun 2001.)
Stavqawem zahteva za sprovo|ewe istrage Okru`nog javnog tuìoca

i hap{ewem Radomira Markovi}a, Nenada Bujo{evi}a i Nenada Ili}a
24. februara 2001. godine po~eo je istra`ni postupak povodom zlo~ina na
Ibarskoj magistrali, protiv imenovanih zbog krivi~nog dela ubistva iz
~lana 47. stav 2. ta~ka 6. KZ RS. Istragu vodi istra`ni sudija Okru`nog
suda u Beogradu Neboj{a @ivkovi} u predmetu Ki. br. 187/2001.
Radi se o delikatnom i izuzetno obimnom predmetu. Pre po~etka ove
istrage spis slu~aja zlo~ina na Ibarskoj magistrali imao je preko hiqa-
du stranica pisanog materijala nastalog tokom uvi|aja, uvi|ajnih radwi,
pretkrivi~ne (policijske) istrage, sprovo|ewa istra`nih radwi pred Op-
{tinskim sudom u Lazarevcu, prikupqawa potrebnih obave{tewa od stra-
ne kriminalisti~ke policije po nalogu tuìla{tva. Materijal se sasto-
ji od zapisnika sa raznih uvi|aja, nalaza, mi{qewa i ekspertiza mnogih
ve{ta~ewa, izve{taja kriminalisti~ke policije i drugih dràvnih orga-
na, zapisnika o saslu{awu vi{e svedoka, zatim sijaset raznih dokumena-
ta, isprava i slu`benih bele{ki. Kompletan materijal trebalo je detaq-
no, pomno i studiozno prou~iti, savladati i u svakom pogledu apsolvira-
ti pre saslu{awa okrivqenih i svedoka u ovoj istrazi.
Imaju}i u vidu stawe stvari u predmetu Ki. br. 187/2001, nakon tro-
mese~ne istrage i rezultate preduzetih istra`nih radwi slobodno se mo-
è re}i da se istra`ni sudija ni povr{no nije upoznao sa materijalom o
kome smo govorili. Kako u dosada{wem istra`nom postupku nisu mogli
da u~estvuju punomo}nici o{te}enih (zbog apsurdnih zakonskih ograni~e-
wa), moè se re}i da istraga nije u o~ekivanoj meri doprinela rasvetqa-
vawu ~iweni~nog stawa u ovom predmetu.
Saslu{awe okrivqenih i svedoka obavqano je metodom intervjua
(okrivqeni ili svedok ispri~a sve {to zna i {to ho}e – po svom naho|e-
wu) uz minimalne intervencije istra`nog sudije i vrlo retka pitawa za-
menika tuìoca. O nekom serioznijem ispitivawu, uz predo~avawe po-
stoje}eg materijala i iskaza, traèwu blièg i detaqnijeg obja{wewa
pojedinih postupaka i opaàwa, ukazivawu na nelogi~nost i neutemeqe-
nost odre|enih zakqu~aka, traèwu da se imenuju lica koja neke delove
iskaza mogu da potvrde ili koja su bila prisutna preduzimawu odre|enih
593
radwi, kao i pitawa kojima bi se otklonile izvesne protivre~nosti ne-
ma ni govora. Takav pristup istrazi u ovom predmetu nije profunkcioni-
sao. Sve je u ovoj istrazi povr{no, nedore~eno, neopredeqeno, bez detaqa,
bez ubedqivih obja{wewa, protivre~no i vrlo nestru~no i neprofesio-
nalno vo|eno.
Konkretne primedbe razmotri}emo po segmentima, tako da }emo prvo
razmotriti uo~ene nedostatke prilikom ispitivawa okrivqenih, a u na-
stavku ispitivawa radnika Savezne uprave carine, pripadnika Jedinice
za specijalne operacije – Centar u Lipovici, pripadnika Resora dràvne
bezbednosti (III i IX odeqewe) i, na kraju, drugih svedoka saslu{anih u
ovom predmetu.
– Prilikom ispitivawa okrivqenih Ili}a i Bujo{evi}a trebalo
je detaqno utvrditi sve detaqe u vezi sa wihovim poslom: kakva je orga-
nizacija jedinice ~iji su pripadnici, ko su im pretpostavqene stare{i-
ne, kako se vr{i komandovawe, {ta zna~i vojno ustrojstvo jedinice i ka-
ko se ono u praksi manifestuje; daqe, bilo je neophodno ustanoviti da li
su se prilikom preuzimawa kamiona na parkingu Instituta za bezbednost
morali nekome da jave (portiru, ~uvaru i sl.), da li je neko zabeleìo wi-
hov izlazak, da li je kamion bio evidentiran da se nalazi na tom parkin-
gu i ko je to evidentirao; posebno je trebalo raspraviti pitawe da li je, sem
wih dvojice, jo{ neko u~estvovao u logisti~koj podr{ci pre ili posle
zlo~ina, posebno {to i Bujo{evi} i Ili} iznose pretpostavku da je jo{ ne-
ko u~estvovao (Ili}: Nisam hteo da pitam za to ali pretpostavqam da je
bio jo{ neko; Bujo{evi}: bitno je bilo da se Ili} posle saobra}ajke sklo-
ni sa lica mesta i smatrali smo da }e preko slu`be sve ostalo biti sre|e-
no). Ni Ili}, ni Bujo{evi} nisu pitani na osnovu ~ega su imali takve
pretpostavke. Ili} nije ispitan na okolnosti kojim taksijem je posle ne-
sre}e do{ao u Beograd (naziv taksija, iz kog je grada, marka i boja vozila i
sli~no). Bujo{evi} nije saslu{an {ta mu je, kada ga je pozvao telefonom,
rekao Ili} kako je posle sudara do{ao u Beograd. Tako|e ni Ili} ni Bujo-
{evi} se nisu izjasnili kako su i kome pravdali odsustvo sa posla posle
zlo~ina (Ili} kaè da je bio kod tetke u Kragujevcu). Bujo{evi} nije ispi-
tan da li je nakon {to mu je pukovnik Lukovi} rekao da }e ga zvati Marko-
vi}, obavestio Lukovi}a o kontaktu sa Markovi}em; zatim, Bujo{evi} se
ne saslu{ava na okolnosti o kakvom kombiju se radi, kakvu registraciju
ima, ~ije je vlasni{tvo, gde ga je preuzeo, a gde vratio, da li je wime bio
zaduèn i sli~no, a posebno da li je tog dna neko bio sa wim u kombiju i
precizno kakva je wegova uloga u atentatu bila. Ni Ili}u ni Bujo{evi}u
nisu predo~ene izjave saobra}ajaca, koji su saslu{ani kao svedoci, o tome
da su ih pripadnici RDB-a sa istetoviranom ruòm na vratu iz putni~-
594
kog vozila, spre~ili da zaustave kamion koji je vozio Ili}, kao ni to da li
pukovnik Lukovi} na vratu ima istetoviranu ruù i da li im je poznato
da li je pukovnik Lukovi} tog dana bio na Ibarskoj magistrali, ako jeste
gde i u kom svojstvu, a ako nije gde se nalazio.
– Najve}i propusti u istrazi napravqeni su prilikom ispitivawa
radnika Savezne uprave carina (SUC) na ~elu sa direktorom Mihaqem
Kertesom. Ti propusti su toliko o~igledni da se neminovno name}e pi-
tawe opstrukcije same istrage od strane istra`nog sudije. Naime, Mihaq
Kertes se uop{te ne saslu{ava na okolnosti ustupawa prvog vozila mar-
ke „mercedes” (za koje je pouzdano utvr|eno da je kao kamion-ubica u~estvo-
valo u zlo~inu na Ibarskoj magistrali) MUP-u Srbije, zatim, falsifi-
kovawu tog dokumenta preina~ewem korisnika na EPS – Povr{inski kop
Bela}evac, ve{ta~ewe i druge dokaze iz kojih se vidi da je taj dokument
falsifikat i da EPS nikada nije dobio taj kamion. Istra`ni sudija je u
spisima predmeta imao kompletnu dokumentaciju o tom prvom vozilu i
morao je saslu{avaju}i Kertesa sve nedoumice, nejasno}e i protivre~no-
sti raspraviti. Primera radi, Kertes je morao objasniti zbog ~ega se tek
posle zlo~ina sa~iwava falsifikovani dokument o izmeni korisnika i
to nakon vi{e od godinu dana, zbog ~ega postoje razlike u originalnom
dokumentu sa falsifikovanim podacima i onom koji je dostavqen sudu i
koji je bio predmet ve{ta~ewa, za{to originalni dokument nije niko pot-
pisao u rubrici vozilo predao, a za{to je u onom dokumentu koji je dostav-
qen sudu u rubriku vozilo predao stavqen falsifikovani potpis Petra
Raji}a, za{to u originalnom dokumentu i dokumentu koji je dostavqen su-
du i koji je ve{ta~en u rubrici vozilo primio stoje razli~iti potpisi
Prodanovi} D. koji su oba falsifikovani, za{to u jednom primerku tog
dokumenta stoji wegov potpis u rubrici saglasan, a u drugom ne stoji, za-
{to je falsifikovawe, ili kako kaù svedoci – promena naziva korisni-
ka, obavqeno na brzinu, hitno i urgentno, posle radnog vremena, poziva-
wem radnika sa kompjutera od ku}e.
Nijedno od navedenih pitawa Kertesu nije postavqeno, a vrlo je bi-
tno za razja{wewe kqu~nih pitawa u istrazi. Kertes se tako|e ne pita o
tome kako je mogu}e da se drugo vozilo marke „mercedes” po wegovom iska-
zu na zahtev Radomira Markovi}a dodequje MUP-u tek nakon zlo~ina {to
potvr|uju i ostali saslu{ani svedoci, a u dokumentu o dodeqivawu tog
vozila MUP-u stoji datum 16. april 1998. godine, zatim se ne raspravqa
pitawe da li je mogu}e dodeliti vozilo na kori{}ewe ako nije pravnosna-
`no re{ewe o oduzimawu i kako je mogu}e da je po dokumentaciji u spisi-
ma drugo vozilo marke „mercedes” dodeqeno na kori{}ewe MUP-u pre ne-
go {to je odlu~eno po àlbi prethodnog vlasnika kamiona koja je re{e-
595
wem Saveznog ve}a za prekr{aje usvojena 17. juna 1998. godine. Kertesu se
ni{ta ne predo~ava, wemu se ne postavqaju nikakva pitawa i wegovim
saslu{awem se ne otklawa nijedna protivre~nost izme|u onog {to Ker-
tes tvrdi i dokumentacije koja se nalazi u spisima predmeta. I ostali
svedoci iz SUC-a saslu{avaju se vrlo povr{no, bez insistirawa na deta-
qima u vezi spornih pitawa koja smo istakli analiziraju}i saslu{awe
Mihaqa Kertesa. Zapisnik o saslu{awu Mihaqa Kertesa pred istra`nim
sudijom zavr{ava se wegovom konstatacijom da je na saslu{awe do{ao u
pratwi pripadnika RDB-a. Mo`da u toj pojedinosti leì odgovor na pi-
tawe zbog ~ega je Kertes tako povr{no i bez insistirawa na vrlo va`nim
i neophodnim detaqima saslu{an.
– Pred istra`nim sudijom saslu{ano je vi{e pripadnika Jedinice
za specijalne operacije pri Resoru dràvne bezbednosti koji su radili u
okviru Centra u Lipovici i kojima je komandant pukovnik Milorad Lu-
kovi}. Iako su svi oni u svojim iskazima navodili vojni~ku disciplinu,
hijerarhiju i na~in komandovawa u okviru wihove jedinice nisu saslu{a-
vani na okolnosti kakva je saznawa pukovnik Lukovi} imao o teretnim
automobilima marke „mercedes”, koji su bili stacionirani u wihovom
centru sve do uo~i zlo~ina na Ibarskoj magistrali, koji su iz tog centra
voèni na popravke, vra}ani, prefarbani, itd. Svedok Sinobad je u svom
iskazu naveo da ga je uo~i zlo~ina na Ibarskoj magistrali Nenad Bujo{e-
vi} pozvao telefonom da teretni kamion marke „mercedes” (sveè ofarban
u zeleno) preveze u Institut na Bawicu (taj kamion kao kamion-ubica u~e-
stvuje u zlo~inu). Sinobad se ne saslu{ava na okolnosti kako je dovezao
kamion na Bawicu, kome ga je predao, da li je neko evidentirao wegov do-
lazak i parkirawe u krugu Instituta, zatim, od Sinobada se ne traì da
objasni u kakvim je on odnosima sa Bujo{evi}em, po kom osnovu Bujo{evi}
wemu izdaje tu naredbu, niti ga istra`ni sudija pita da li je posle zlo~i-
na kontaktirao sa Bujo{evi}em i da li je saznao da je taj kamion u~estvo-
vao u zlo~inu. Jedan od svedoka iz ovog Centra u Lipovici navodi da je po-
sle {est meseci znao ko je vozio kamion-ubicu, koji je kamion u~estvovao u
zlo~inu, ko ga je farbao, kada je farban i sli~no. Me|utim, ni wega istra-
`ni sudija ne pita od kuda je znao za podatak ko je vozio kamion, otkud je
znao ko je farbao kamion, otkud je znao da je ba{ taj kamion u~estvovao u
zlo~inu. Tog svedoka niko ne pita da li ima saznawa po ~ijem je nalogu ka-
mion farban, pod kojim uslovima je do{ao drugi kamion, sli~an onome ko-
ji je u~estvovao u udesu, niti bilo koji detaq vezan za niz situacija koje taj
svedok opisuje u svom iskazu. Svedoka koji kaè da je farbao prvi kamion,
a za koga drugi svedok kaè da misli da je farbao i drugi kamion, sudija ne
pita na te okolnosti, niti raspravqa sa tim svedokom va`nu ~iwenicu o
596
tome ko je vozio kamion-ubicu, jer i ovaj svedok to zna. Jednostavno, svi
svedoci koji su saslu{ani, a koji rade u Centru u Lipovici, znaju niz po-
dataka vezanih za dopremawe i jednog i drugog kamiona u wihov centar, wi-
hove popravke, farbawa, u~estvovawe jednog od wih u zlo~inu, odvoèwe
kamiona-ubice pre zlo~ina na ta~no odre|eno mesto, a prilikom davawa
iskaza ne istraùje se otkud oni sve to znaju, za{to su }utali, da li su jo{
nekome o tome pri~ali, da li je sa svim tim podacima koje oni iznose u
svom svedo~ewu bio upoznat wihov komandant Milorad Lukovi} i niz dru-
gih pitawa koja se name}u na osnovu wihovog iskaza izloènog u slobod-
nom govoru.
– Kada se radi o ispitivawu pripadnika III i IX odeqewa Resora
dràvne bezbednosti bilo je neophodno ra{~istiti pitawe da li je pra-
}ewe, osmatrawe i kontrolisawe Vuka Dra{kovi}a toga 3. oktobra 1999. go-
dine bilo uobi~ajeno, rutinsko i onako kako je izgledalo svih deset go-
dina kako prate, po sopstvenim iskazima, Vuka Dra{kovi}a. Bilo je vrlo
va`no rasvetliti ~iweni~no stawe koje proizlazi iz iskaza tih svedoka
da IX odeqewe ima oko 40 pripadnika, a da su u pra}ewu Vuka Dra{kovi-
}a u~estvovali wih vi{e od 30 (detaqnim prou~avawem iskaza saslu{anih
pripadnika IX odeqewa pouzdano se dolazi do podatka da je 3. oktobra
1999. godine preko 30 wih pratilo Vuka Dra{kovi}a). Dakle, trebalo je
utvrditi da li je svakodnevno, deset godina, skoro celo IX odeqewe pra-
tilo Vuka Dra{kovi}a, da li je to uobi~ajeno da kompletno odeqewe sva-
ki dan prati Vuka Dra{kovi}a deset godina, da li je to rutinski posao
da skoro 40 qudi svaki dan u stopu prati Vuka Dra{kovi}a? Ako nije ta-
ko, onda je trebalo istraìti da li je toga dana bio neki posebni razlog za
angaòvawe tolikog broja qudi, za prakti~no blokirawe dva putna prav-
ca prema Ravnoj Gori, za u~e{}e u pra}ewu Vuka Dra{kovi}a, na~elnika,
zamenika na~elnika i {efova sektora tog IX odeqewa. Trebalo je tokom
saslu{awa insistirati na tome da pripadnici IX odeqewa naprave raz-
liku (ako postoji, a postoji sigurno) izme|u svakodnevnog pra}ewa i ovog
koje je obavqano 3. oktobra 1999. godine, kao i zbog ~ega je to pra}ewe 3. ok-
tobra 1999. godine imalo sve te posebnosti koje se ogledaju u broju anga-
òvanih qudi, u~e{}u na~elnika i drugih funkcionera u pra}ewu ({to
ina~e nije uobi~ajeno), angaòvawu tolikih kola, organizovawu sastana-
ka na ta~no unapred utvr|enim mestima. Takvo analiti~ko ispitivawe
pripadnika Resora dràvne bezbednosti sigurno bi dalo ozbiqan rezul-
tat i doprinelo uspe{nijem odvijawu istrage po svim bitnim pitawima
kojima se istraga bavi. Prilikom saslu{awa pripadnika RDB-a propu-
{teno je da se utvrdi koji su to prostori sa kojih je osmatrano kretawe Vu-
ka Dra{kovi}a, wegov ulazak u stan, wegov izlazak iz stana i wegov bo-
597
ravak u stanu. Na~elnik III odeqewa RDB-a, Radovan Boòvi}, rekao je da
takav prostor za osmatrawe Vuka Dra{kovi}a u blizini wegovog stana
postoji, ali istra`ni sudija nije insistirao na tome o kom se prostoru
radi. Taj detaq je tako|e vrlo vaàn za rasvetqavawe spornih ~iwenica
u vezi sa zlo~inom na Ibarskoj magistrali.
– U vezi sa ispitivawem pukovnika Milorada Lukovi}a i generala
Branka \uri}a tako|e se pojavquje niz propusta od strane istra`nog su-
dije. Pre svega, pukovnik Lukovi} se ne pita da li ima istetoviranu ruù
na vratu, zatim se ne pita kako je mogu}e da wegovi qudi budu glavni u~e-
snici – izvr{ioci zlo~ina, da wegovi qudi uo~i zlo~ina dovoze kamion-
ubicu na odre|eno mesto, da wegovi qudi prefarbavaju kamion-ubicu i
drugi kamion, da uo~i zlo~ina kamion-ubicu wegov ~ovek vozi na poprav-
ku, a da on to sve ne zna i da u svemu nema nikakvu ulogu, a poznato je da je
jedinica ustrojena po vojni~koj hijerarhiji i komandovawu. Posebno, pu-
kovnik Lukovi} se ne saslu{ava na okolnosti da li je bio na Ibarskoj ma-
gistrali 3. oktobra 1999. godine, da li je imao i kakvo obja{wewe sa sao-
bra}ajnom milicijom, o ~emu je razgovarao tri-~etiri puta nedeqno sa Ne-
nadom Bujo{evi}em nakon {to ga je povezao sa Radomirom Markovi}em.
Prilikom saslu{awa generala Branka \uri}a on se nije izjasnio
kako je mogu}e da do|e na lice mesta pre uvi|ajne ekipe iz Sekretarijata
gde je on na~elnik. Tako|e se nije izjasnio ni na pitawe zbog ~ega je potre-
bno da se povodom jedne saobra}ajne nezgode on kao na~elnik beogradske
policije sastaje sa najvi{im funkcionerima Slu`be dràvne bezbedno-
sti i to u Institutu za bezbednost na Bawici, odakle je kamion-ubica i
krenuo na magistralu. De{avale su se saobra}ajne nesre}e i prave katastro-
fe prilikom sudara vozova, pada aviona, prevrtawa autobusa punih put-
nika sa mnogo vi{e poginulih, pa se nikada nije desilo da {ef policije,
general policije, do|e na lice mesta pre uvi|ajne ekipe i da posle toga
drì sastanak sa {efom Resora dràvne bezbednosti.
Nabrojali smo samo najva`nije i najuo~qivije propuste u istrazi
kojih ima bezbroj. Razlozi za ovako traqavo i aqkavo vo|ewe istra`nog
postupka u jednom tako zna~ajnom i po posledicama izuzetno te{kom pre-
dmetu mogu biti trojaki. Mogu}e je da se radi o od strane politi~kih mo}-
nika dirigovanoj i selektivnoj (po pitawu odgovornih) istrazi. Zatim, mo-
è se raditi o krajwe nezainteresovanom, indolentnom i neprofesional-
nom pristupu radu na ovom predmetu od strane istra`nog sudije. Na kra-
ju, tre}i razlog ovakve istrage moè biti nekompetentnost, nestru~nost
i nepoznavawe osnovnih pravila svakog istra`nog postupka koji je jedan
od najva`nijih postupaka u na{em pravosudnom sistemu.
598
DOSIJE „IBARSKA MAGISTRALA” (IV)
NOVA VLAST I ZLOÎN

NA IBARSKOJ MAGISTRALI
(20. jun 2001.)
Sada je ve} potpuno izvesno i bez ikakve dileme jasno, da je zlo~in na

Ibarskoj magistrali naredio Slobodan Milo{evi}, da bi likvidirao
svog, tada najozbiqnijeg i najva`nijeg politi~kog protivnika Vuka Dra-
{kovi}a, lidera, u to vreme, najve}e i najzna~ajnije opozicione stranke
u Srbiji. Dakle, radi se o par exellence politi~kom atentatu. Prosto je ne-
verovatno da mediji u Srbiji taj aspekt i tu dimenziju zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali ne analiziraju i ne isti~u ~ak, moglo bi se re}i, da ga za-
nemaruju, potiskuju i marginalizuju. Pouzdano je utvr|eno da su direktni
izvr{ioci (Lukovi}, Ili}, Bujo{evi}) i organizatori (Markovi}) zlo~i-
na pripadnici Resora dràvne bezbednosti tog Milo{evi}evog resora za
ubijawa i likvidacije, tog eskadrona smrti koji je reagovao i stupao u
krvavu akciju na najmawi Milo{evi}ev mig. Niko ne obra}a pa`wu, ne
uvi|a i ne komentari{e da su izvr{ioci i organizatori zlo~ina profe-
sionalne ubice i da Vuka Dra{kovi}a i ne poznaju, niti su sa wim imali
bilo kakve veze. Motivi ovog zlo~ina nisu osveta, koristoqubqe, strasti,
niti bilo koji uobi~ajeni motiv za ubistvo. Kod svakog ubistva najva`ni-
je je utvrditi motiv. Smatramo da je u slu~aju zlo~ina na Ibarskoj magi-
strali utvr|ivawe motiva ubistva vrlo prosto i na osnovu prikupqenih
dokaza veoma jednostavno: Slobodan Milo{evi} preko svog resora smrti
uklawa najozbiqnijeg politi~kog protivnika.
Nema, prema tome, nikakve sumwe ni o jednom detaqu vezanom za zlo-
~in na Ibarskoj magistrali i ulogu u tom zlo~inu Slobodana Milo{evi-
}a i wegovog reìma.
Me|utim, velike sumwe, nevericu i podozrewe izaziva stav novih
vlasti prema zlo~inu na Ibarskoj magistrali koji se, najblaè re~eno, mo-
è okarakterisati kao zainteresovanost da se zlo~in na Ibarskoj magi-
strali ne rasvetli do kraja i u svim segmentima:
1. Novoizabrani predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Voji-
slav Ko{tunica, se odmah po preuzimawu du`nosti potpuno neo~ekivano
i neuobi~ajeno, stavio u za{titu Milo{evi}evog {efa resora smrti Ra-
domira Markovi}a. Stranka SPO je uporno, argumentovano, sistematski
i dosledno insistirala na Markovi}evoj smeni i isticala wegovu ume{a-
599
nost u mnoge stravi~ne Milo{evi}eve zlo~ine. Posebno je ukazano da je
Srpski pokret obnove podneo krivi~nu prijavu protiv Markovi}a sa, ve}
tada, ~vrstim i ubedqivim dokazima o wegovoj ume{anosti u zlo~in na
Ibarskoj magistrali. Ko{tunica, me|utim, tvrdoglavo insistira na za-
dràvawu Markovi}a. Ko{tuni~ino zalagawe za Markovi}a prevazilazi-
lo je i wegove nadle`nosti, jer on kao predsednik SRJ nije bio nadleàn
za pitawe Markovi}eve smene. Ko{tunica ignori{e i stav svojih koali-
cionih partnera iz DOS-a, koji su tada tako|e traìli odlazak Markovi-
}a, pa ~ak se ni Milo{evi}eva partija SPS nije naro~ito isticala u za-
{titi Markovi}a (imali su druge prioritete). Vojislav Ko{tunica je bio
toliko uporan i otvoren u za{titi Markovi}a da se sam Markovi} osi-
lio u toj meri da je izjavqivao:
„Podne}u ostavku ako to od mene zatraì predsednik Ko{tunica”.
Kasnije, kada se pokazalo, da je zadràvawe Markovi}a bilo kata-
strofalna i kardinalna gre{ka, jer su na sve strane po~eli da se pojavqu-
ju le{evi, droga, kriminal u svim vidovima u koji je u svemu i bez izuzet-
ka bio ume{an Radomir Markovi} i wegov krvavi resor i kada se sazna-
lo da je, sa svojom bra}om po zlo~inu, uni{tio mnogo dokaza svog krvavog
pira, Ko{tunica se licemerno i nedràvni~ki pravdao da on nije bio na-
dleàn za Markovi}evo smewivawe i da su isto kao {to su, bez wegovog
znawa, imenovali Markovi}evog naslednika, mogli i samog Markovi}a da
smene. To je takva hipokrizija da ~oveku pamet stane. Ko{tunica je najma-
we ~etiri puta u svojim najva`nijim istupima otvoreno, eksplicitno i
vrlo nadmeno traìo da Markovi} ostane na du`nosti koju je obavqao u
Milo{evi}evom reìmu.
2. To zalagawe Vojislava Ko{tunice za Radomira Markovi}a i we-
gov opstanak na funkciji dobija novu dimenziju u svetlu jednog intervjua
Zorana \in|i}a. Naime, u intervjuu Radiju B 92, 3. maja 2001. godine, koji
su sutradan preneli svi dnevni listovi, \in|i} je govore}i o okrivqenom
Nenadu Ili}u koji je vozio kamion-ubicu 3. oktobra 1999. godine i pro-
tiv koga se vodi istraga za ~etvorostruko ubistvo rekao:
„... Mi smo za tog ~oveka (Ili}a) znali jo{ krajem oktobra, ali ni-
smo mogli da pokrenemo slu~aj, jer je Radomir Markovi} bio i daqe na
funkciji.”
Zoran \in|i} krajem oktobra nije imao nikakvu funkciju ni u jed-
nom dràvnom organu, pa nije jasno u kom svojstvu je to saznao, za{to to
nije prijavio policiji, ko su ti drugi koji su to znali, od koga je to saznao
i na koji na~in...? Na sve te okolnosti pravno-ekspertski tim SPO tra-
ìo je ispitivawe \in|i}a u istra`nom postupku koji se vodi povodom
zlo~ina na Ibarskoj magistrali. Za ovu analizu zna~ajno je da li je o tom
600
svom saznawu \in|i} obavestio Ko{tunicu i {ta mu je on na to odgovorio.
Jer, ako je Ko{tunica znao da je poznat voza~ kamiona-ubice koga je an-
gaòvao Markovi} i da se ne moè uhapsiti jer je Markovi} na visokoj
funkciji, a svim sredstvima spre~avao Markovi}evu smenu, onda je on pri-
krivao, zata{kavao i spre~avao utvr|ivawe zlo~ina u kome su poginula
~etiri ~oveka i to sa mesta, ni mawe ni vi{e, nego predsednika Republi-
ke. Imaju}i u vidu ~iwenicu da su \in|i} i Ko{tunica vode}e li~nosti
koalicije DOS, koja je po~etkom oktobra, prakti~no do{la na vlast i da
su wihovi kontakti bili svakodnevni nema sumwe da je \in|i} saop{tio
Ko{tunici svoje saznawe o otkrivawu neposrednog ubice u zlo~inu na
Ibarskoj magistrali i zato stav Vojislava Ko{tunice o ostajawu Marko-
vi}a na funkciji ima mnogo ve}u teìnu i ukazuje na dubqe korene takvog
opredeqewa.
3. Istraga povodom zlo~ina na Ibarskoj magistrali, koja se vodi
pred Okru`nim sudom, prakti~no je blokirana, jer nakon saslu{awa Mi-
lorada Lukovi}a Legije u svojstvu svedoka 11. aprila ove godine i suo~a-
vawa okrivqenih Bujo{evi}a i Markovi}a 26. aprila zatvoren je krug do-
kaza koji pouzdano potvr|uje u~e{}e Legije u zlo~inu. Posle toga vi{e od
mesec dana nije sprovedena nijedna istra`na radwa i pored vi{estrukih
pismenih i usmenih intervencija kod svih relevantnih ~inilaca i u pra-
vosu|u i u politici.
Postoje vrlo ozbiqni razlozi za sumwu da premijer \in|i} nasto-
ji da se iz istrage iskqu~i Milorad Lukovi} Legija, da ga za{titi i spre-
~i wegovo hap{ewe i izvo|ewe na sud. \in|i} se javno izja{wava da mu je
Legija prijateq ali, toboè, bez obzira na to, ako se pruè dokazi, on }e
biti uhap{en. Dokazi da je Legija glavni akter zlo~ina su te vrste i tak-
vog kvaliteta da bi mogla da se donese presuda, a ne da se samo pokrene po-
stupak. \in|i} ne propu{ta nijednu priliku da istakne da je ta istraga
zavr{ena. Govori i pi{e:
„Rasvetqavawe je zavr{eno... Zna se ko je vozio kamion... Zna se ko je
dao nalog... Policija je otkrila i ubicu i nalogodavca.”
Wegova upornost da predstavi slu~aj rasvetqenim i istragu zavr{e-
nom je toliko o~igledna i on na tome toliko gorqivo i zagrièno insi-
stira da se vidi wegova zainteresovanost da spase i za{titi Legiju:
„Dra{kovi} bi trebalo da bude zahvalan... Prona|eni su izvr{ioci,
prona|en je nalogodavac... Od pedeset u~esnika mo`da nije svih pedeset
identifikovano, ali insistirati na tome je zaista cinizam.”
Potpuno je jasno o ~emu se radi, u ~emu je problem, {to je \in|i}
nervozan, zbog ~ega istragu treba zavr{iti. Naravno, zbog toga {to dok
god istraga traje, kao u~esnik zlo~ina moè biti identifikovan i Legi-
601
ja. Razumqivo je da \in|i} insistirawe na otkrivawu svih u~esnika zlo-
~ina na Ibarskoj magistrali naziva cinizmom, po{to je wegov prijateq
Legija vrlo vaàn u~esnik zlo~ina.
Prijateqstvo sa Legijom, kojim se \in|i} hvali, verovatno datira
od ranije i sigurno je kompleksnije nego {to izgleda. U svojim se}awima
na doga|aje od 5. oktobra 2000. godine \in|i} tvrdi da se ba{ toga dana
upoznao i sprijateqio sa Legijom. Malo je verovatno da Legija bude za Mi-
lo{evi}a protiv \in|i}a sve do petog oktobra, a da od petog oktobra bu-
de uz \in|i}a. To prijateqstvo datira od ranije, mo`da je u vezi i sa dugo-
godi{wim \in|i}evim prijateqem Jovicom Stani{i}em, ranijim {efom
Milo{evi}eve tajne policije i, kako se vidi, iz pisawa {tampe u posled-
we vreme, glavnim {efom duvanske mafije (u kojoj \in|i} ima svoje me-
sto) sa ovla{}ewem da smeni ranijeg bosa, Vawu Bokana, i postavi novog,
Stanka Suboti}a, a koji i danas ima ekipu kontinuiteta u srpskoj tajnoj
policiji. Mo`da u trouglu \in|i} – Legija – Stani{i} leì tajna \in-
|i}evog beskompromisnog zalagawa za Legiju, jer \in|i} i Stani{i} su
bili prijateqi i svakodnevno se vi|ali u vreme demonstracija zime 1996/97,
iako su se nalazili na sasvim suprotnim pozicijama: {ef tajne policije
– jedan od troje lidera, vo|a demonstracija.
4. Ministar policije u vladi Zorana \in|i}a, Du{an Mihajlovi},
u za{titi Legije ide i daqe od svog {efa:
„Legija postaje `rtva jer je 5. oktobra stao na stranu DOS-a. Pitam
se koji je zlo~in u~inio zato {to nije pucao na svoj narod i odbio nare|e-
we? Umesto da bude podràn i pohvaqen od svih demokrata, sada je meta.”
Mihajlovi} naivno i neinteligentno, {ibicarski poku{ava da za-
meni tezu. Me|utim, nije Legija u~inio zlo~in {to nije pucao na narod 5.
oktobra, ve} {to postoje dokazi i to impresivni i egzaktno proverqivi da
je u~estvovao u ~etvorostrukom ubistvu 3. oktobra 1999. godine na Ibar-
skoj magistrali.
Mihajlovi} u istom razgovoru jo{ jednom mewa tezu. Na zahtev iz ot-
vorenog pisma \in|i}u da se rasformira Jedinica za specijalne operaci-
je, kojom komanduje Legija, kao eskadron smrti, Mihajlovi} odgovara da to
vi{e nije borbena jedinica, ve} je transformisana antiteroristi~ka je-
dinica koja se bori protiv otmica, uzimawa talaca i sli~nog. Potpuno
je neva`no, nebitno i nezanimqivo pitawe kako se ta jedinica zove, ~ime
se bavi, koga ubija, jedino je va`no da li su weni pripadnici u~estvovali
u ~etvorostrukom ubistvu 3. oktobra 1999. godine u selu Petka na Ibar-
skoj magistrali, a to je i po Mihajlovi}u nesporno.
Da bi do kraja podrào svog premijera i ostao na liniji, Mihajlovi}
je tako|e istragu o zlo~inu na Ibarskoj magistrali proglasio zavr{enom:
602
„Slu~aj Ibarske magistrale je ~ist kao suza, nema tu nikakve tajne,
niti misterije. I mene ~udi da neko preko leba ho}e poga~e.”
Dakle, i Mihajlovi}, kao i wegov {ef \in|i}, boji se daqeg razre-
{avawa slu~aja, nastavqawa istrage i zazire od wenog eventualnog pro-
{irewa.
5. Poseban i mo`da najzna~ajniji aspekt odnosa \in|i}a i Mihajlo-
vi}a prema Legiji je taj da \in|i} prihvata da javno govori o svom prija-
teqstvu sa Legijom, a Mihajlovi} pred {irokim TV auditorijumom 21. ap-
rila 2001. godine izjavquje:
„îwenica je kao prvo da komandant o kome govorimo (Legija) nije,
od kako sam ja ministar, napravio nijedan prekr{aj zakona i pravila slu-
`be. On radi svoj posao profesionalno i nemam nijednu primedbu na we-
gov rad...”
Nakon ovih eksplicitnih i javnih pohvala premijera i ministra,
Legija u zoru 5. maja 2001. godine silexijski puca i demolira diskoteku u
Kuli, pri~iniv{i {tetu od oko milion maraka. Mesec dana kasnije, u ra-
no jutro, 15. juna 2001. godine, u klubu „Bojan Stupica” u Beogradu puca,
maltretira policajca, razoruàva policijsku patrolu, primorava ih da
spuste pu{ke na pod, {utira ih i vi~e: „Ja sam Legija, ja sam bog”.
U svakoj civilizovanoj i pravnoj dràvi posle ovakva dva inciden-
ta, ~oveka koga su direktno i javno uzimali u za{titu, premijer i mini-
star morali bi da daju ostavke. Me|utim, \in|i} i Mihajlovi} na taj ~in
i ne pomi{qaju i to je jo{ jedan dokaz da se nismo ni pribliìli normal-
noj civilizovanoj i pravnoj dràvi zapadnih demokratija.
Kvalitet istrage u predmetu Okru`nog suda KI.-br. 187/2001 protiv
okrivqenih za zlo~in na Ibarskoj magistrali je ispod svakog nivoa. Pro-
pusti u istrazi su takvi i u toj meri izraèni da to ukazuje na mogu}u op-
strukciju istrage pod pritiskom politi~kog faktora.
DOSIJE „IBARSKA MAGISTRALA” (V)

KAKO SE PROBIJALA
ISTINA O ZLOÎNU
(4. jul 2001.)
Zlo~in na Ibarskoj magistrali predstavqa paradigmu, {kolski

primer i klasi~ni oblik dràvnog terorizma. Izvr{en je u vreme kada
603
diktatorski bra~ni par smatra da se wihova vlast nalazi na vrhuncu, da
su nedodirqivi i nezamenqivi, nedosti`ni i ve~ni. Ta opijenost vla{-
}u, izbezumqenost od vlasti i potpuna obnevidelost za sve {to nije gola,
brutalna i ni~im ograni~ena sila i mo}, rezultira s jedne strane baha-
tim, komotnim i skoro otvorenim preduzimawem zlo~ina kao potpuno
normalnog, skoro legalnog i legitimnog metoda eliminisawa politi~-
kog protivnika, a s druge strane preduzimawem svih mera za spre~avawe
utvr|ivawa istine o zlo~inu, ukqu~uju}i najgrubqe falsifikate, uni-
{tavawe dokumenata, {ikanirawe i smewivawe s radnog mesta onih koji
ne slu{aju, do fizi~ke likvidacije nezgodnih svedoka. Sve to bra~ni par
preduzima preko najvi{ih i najodgovornijih dràvnih funkcionera kao
{to su policijski generali, direktor Savezne uprave carina, Okru`ni
javni tuìlac u Beogradu i drugi.
U opisanim okolnostima besprimerne tiranije i totalitarizma, u
uslovima ~iste i pomahnitale li~ne vlasti bra~nog para koji gazi, ru{i
i ubija sve {to mu se na|e na putu, bilo je vrlo te{ko, skoro nemogu}e,
utvrditi bilo koji relevantan podatak, ~iwenicu ili dokaz o tome kako
se dogodio zlo~in na Ibarskoj magistrali.
U situaciji totalne blokade i potpune paralisanosti svih institu-
cija dràve u ~iju nadle`nost spada otkrivawe, gowewe i su|ewe po~i-
niocima krivi~nih dela, aktivnosti, odmah nakon zlo~ina formiranog,
pravno-ekspertskog tima SPO, Vuka Dra{kovi}a i porodica poginulih
izgledale su unapred bezuspe{nim, uzaludnim i sizifovskim poslom. Me-
|utim, postepeno, korak po korak, detaq po detaq, segment po segment po-
lako se slagala slika stravi~nog i do tada nevi|enog zlo~ina koji je od
po~etka do kraja u svemu i u najmawoj pojedinosti bez ijednog izuzetka iz-
vr{ila dràva.
Dodatne te{ko}e i probleme pravno-ekspertskom timu u utvr|iva-
wu istine stvarala je sredina u kojoj se zlo~in odigrao: apati~no, tupo,
ravnodu{no i tradicionalno vlasti nakloweno javno mwewe u Srbiji.
Nemamo ta~nih podataka, niti saznawa o tome da li je organizovano istra-
ìvawe javnog mwewa na temu zlo~ina na Ibarskoj magistrali, ali si-
gurni smo da je pred okupaciju „Studija B” u maju 2000. godine ogroman
procenat srpske javnosti smatrao da dràva nije ume{ana u zlo~in. Neza-
konito, kriminalno i silexijsko zauzimawe „Studija B” u srpskoj javno-
sti primqeno je vrlo nezainteresovano, rezervisano i sa mlakom reakci-
jom i protestima.
U takvoj atmosferi diktature, potpune paralize pravne dràve i ap-
solutno nenaklowenog javnog mwewa pravi je podvig {to je zlo~in na
Ibarskoj magistrali uop{te ostao u nekoj kakvoj-takvoj proceduri. Za to
604
su zasluì stranka SPO, pre svega, wen predsednik, porodice poginulih
i ~lanovi pravno-ekspertskog tima. Pored wih, mora se ista}i izuzetno
zna~ajan doprinos utvr|ivawu istine o zlo~inu na Ibarskoj magistrali
niza stru~waka i slu`benih lica MUP-a Srbije, sudskih ve{taka, objek-
tivnih svedoka, qudi koji imaju integritet, karakter, profesionalnu eti-
ku i visoki li~ni moral:
– Komisija ve{taka saobra}ajne struke sa Katedre za bezbednost sa-
obra}aja i motorna vozila Saobra}ajnog fakulteta u sastavu prof. dr. Ra-
doslav Draga{, prof. dr. Milan Vujani} i prof. dr. Josip Lenasi uradi-
la je ekspertizu saobra}ajne situacije zlo~ina na Ibarskoj magistrali i
5. decembra 1999. godine dala pismeni nalaz i mi{qewe u kome stru~no,
precizno, jasno i bez ikakvih kalkulacija i dilema, bez ikakvih rezervi i
ograni~ewa, bez alternativnih i hipoteti~kih re{ewa kao na dlanu daje
opis insceniranog saobra}ajnog udesa na Ibarskoj magistrali 3. oktobra
1999. godine.
– Dragana Otovi}, inèwer fizi~ke hemije, zaposlena u Odeqewu
kriminalisti~ke tehnike MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, oba-
vila je grafolo{ko ve{ta~ewe potpisa Desimira Prodanovi}a iz EPS-a,
na dokumentu po kojem je navodno Savezna uprava carina kamion-ubicu sa
Ibarske magistrale predala na kori{}ewe EPS-u – Povr{inski kop Be-
la}evac, i utvrdila da je potpis Desimira Prodanovi}a falsifikovan i
da dokument o predaji nije autenti~an. To je bio inicijalni akt na osnovu
koga je ceo falsifikat potpuno i detaqno raskrinkan i utvr|eno da je
kamion-ubica bio u posedu Resora dràvne bezbednosti.
– Inspektor Tre}eg odeqewa kriminalisti~ke policije Beograda,
major Du{an Surla, u izve{taju od 28. oktobra 1999. godine, dakle, samo
dvadesetak dana posle zlo~ina, navodi da je na osnovu razgovora sa sedam
radnika EPS-a – Povr{inski kop Bela}evac utvrdio da kamion-ubica
nije nikada dat na kori{}ewe Povr{inskom kopu Bela}evac.
– Zoran \or|evi}, inèwer fizi~ke hemije, zaposlen u Odeqewu kri-
minalisti~ke tehnike beogradske policije, kao ve{tak, dao je 18. oktobra
1999. godine nalaz i mi{qewe u kome je utvrdio da su registarske tabli-
ce BG 994-970 koje je u momentu zlo~ina nosio kamion-ubica originalne
i time potpuno otklonio mogu}nost manipulisawa u smislu da te tabli-
ce nisu nigde evidentirane.
– [ef Odeqewa za registraciju vozila u beogradskoj policiji, Bran-
ka Ili}, izjavila je da se registarske tablice kamiona-ubice BG 994-970
vode u evidenciji slu`benih vozila MUP-a i da pripadaju vozilu koje je u
vlasni{tvu MUP-a. Objasnila je da su kwigu registra tablica slu`benih
vozila i dosije vozila koje je nosilo registraciju BG 994-970 od we uzeli
605
weni pretpostavqeni pukovnik Mijailovi} i general Dini} i da su joj,
na wen zahtev, posle dvadeset dana, vratili kwigu registracija, ali sa
iscepane dve-tri stranice i to ba{ one gde su evidentirane registarske
tablice BG 994-970, a da joj dosije vozila koje je nosilo te tablice nisu
vratili.
Ovim iskazom Branke Ili} rasvetqena je vrlo bitna ~iwenica u
ovom postupku i spre~eno je prikrivawe ~iwenice gde su evidentirane ta-
blice koje je imao kamion-ubica {to su poku{ali da urade Dini} i Mi-
jailovi} u dogovoru sa Radomirom Markovi}em.
– Saobra}ajni milicioneri Svetozar Novakovi} i Miroslav Qu-
bi}, koji su neposredno pre zlo~ina na Ibarskoj magistrali, radili na
kontroli i regulisawu saobra}aja, izjavili su da su ih u poku{aju zaustav-
qawa kamiona-ubice zbog neispravnih registarskih tablica, spre~ili
putnici iz putni~kog vozila koji su se predstavili kao radnici Resora
dràvne bezbednosti (RDB) i koji su na desnoj strani vrata imali isteto-
viranu ruù. Ovim iskazom potvrdili su da je u zlo~inu na Ibarskoj ma-
gistrali, pored kamiona-ubice i belog kombija, u~estvovalo i putni~ko
vozilo sa pripadnicima RDB-a. Okrivqeni Bujo{evi}, na suo~ewu sa Ra-
domirom Markovi}em, 26. aprila 2001. godine, izjavquje da komandant Je-
dinice za specijalne operacije pukovnik Lukovi} ima istetoviranu ruù
na desnoj strani vrata.
Naveli smo samo nekoliko primera profesionalnog i po{tenog ra-
da i svedo~ewa koji su mnogo doprineli nastojawu pravno-eskpertskog ti-
ma SPO i porodica poginulih da se utvrdi prava i potpuna istina o zlo-
~inu na Ibarskoj magistrali. Isticawe ovih primera ima i zna~aj pore-
|ewa gde navedeni ve{taci i svedoci deluju kao moralne gromade u odno-
su na, primera radi, àlosnu, jadnu i bednu figuru Okru`nog javnog tuì-
oca u Beogradu, koji je uloìo ogroman napor, sve svoje znawe i umewe da
prikrije, uni{ti i ukloni sve {to bi makar upu}ivalo na istinu o zlo~i-
nu na Ibarskoj magistrali.
Promenom vlasti 5. oktobra 2000. godine nema nikakvih promena u
tretmanu postupka koji se vodi u vezi sa zlo~inom na Ibarskoj magistra-
li. Na mestu Okru`nog javnog tuìoca i daqe je Andrija Milutinovi}, ko-
ji predmet zlo~ina na Ibarskoj magistrali drì zakqu~an u svojoj fioci
i ne dozvoqava uvid u wega advokatima – ~lanovima pravno-ekspertskog
tima SPO. Glavni arhitekta zlo~ina Radomir Markovi} i daqe rukovo-
di tajnom policijom.
Tek mesec dana nakon konstituisawa nove republi~ke vlade 24. fe-
bruara 2001. godine kre}e istra`ni postupak protiv uhap{enih Radomi-
ra Markovi}a, Nenada Bujo{evi}a i Nenada Ili}a za krivi~no delo ubi-
606
stva iz ~lana 47. stav 2. ta~ka 6. KZ RS i time su oni ozna~eni kao direktni
izvr{ioci zlo~ina na Ibarskoj magistrali. O~ekivawa pravno-ekspert-
skog tima SPO da }e se pokrenutom istragom rasvetliti sve okolnosti zlo-
~ina i da }e za wega odgovarati svi koji su u wemu u~estvovali ubrzo su se
pokazala kao nerealna i naivna. Naime, vrlo brzo je bilo jasno da je istra-
ga dirigovana iz najvi{ih centara mo}i (republi~ki premijer i ministar
policije) i da je strogo selektivna. Preduzete su sve mere da se pojedini
direktni izvr{ioci zlo~ina za{tite zbog zasluga koje su imali za novu
vlast prilikom prevrata 5. oktobra 2000. godine. To su, uostalom, premi-
jer i ministar policije otvoreno i javno isticali optuùju}i porodice
poginulih da su nezahvalni, da ho}e hleba preko poga~e, da ubiraju poli-
ti~ke poene i sli~no.
Izjava premijera \in|i}a da je novoj vlasti jo{ u oktobru 2000. go-
dine bilo poznato da je Nenad Ili} vozio kamion-ubicu i sa wim ubio ~e-
tiri ~oveka, a da nije uhap{en jer se Radomir Markovi}, koji ga je za taj
posao angaòvao, nalazio na mestu {efa tajne policije, skandalozna je i
u svakoj pravnoj dràvni izazvala bi krivi~ni postupak za prikrivawe
zlo~ina. Poznato je da se Markovi} na mestu {efa tajne policije nalazio
po izri~itom zahtevu predsednika Republike Vojislava Ko{tunice i to
uprkos svakodnevnim zahtevima stranke SPO da bude smewen. Tako|e se zna
da su \in|i} i Ko{tunica koalicioni partneri, da je wihova koalicija
na vlasti, da su oni u svakodnevnom kontaktu i da je jednostavno nemogu}e
da i Ko{tunica ne zna ono {to zna \in|i}: da je otkriven Nenad Ili},
voza~ kamiona-ubice, i da ga je angaòvao Radomir Markovi}, a da ne mo-
è biti uhap{en jer je Radomir Markovi} {ef tajne policije. Dakle, i po-
sle takvih saznawa o Markovi}u kao zlo~incu, Ko{tunica i daqe traì
da on ostane {ef tajne policije.
To prevazilazi i mere koje je biv{a vlast preduzimala da bi spre-
~ila otkrivawe zlo~ina na Ibarskoj magistrali i ukazuje da je postupak u
vezi sa zlo~inom na Ibarskoj magistrali i pod uticajem nove vlasti pre-
vashodno politi~ko, a ne pravno pitawe, jer o tome kada }e, protiv koga }e
i zbog ~ega }e se voditi istraga odlu~uju politi~ki faktori, a ne organi
pravosu|a.
Kada se radi o reagovawu javnosti u Srbiji na ~iwenicu da je ve} po-
uzdano i nesumwivo utvr|eno da je zlo~in na Ibarskoj magistrali posle-
dica dràvnog terorizma, mnogo qudi oba pola, svih starosnih dobi, naj-
razli~itijih stepena obrazovawa i koeficijenata inteligencije, svih vr-
sta zanimawa i raznih politi~kih uverewa, odmah postavqa pitawe, iz-
raàva ~u|ewe, ~ak otvoreno zamera: kako je mogu}e da je taj posao (ubistvo
~etiri ~oveka na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine) ura|en ta-
607
ko neprofesionalno, amaterski, diletantski, tako aqkavo, neoprezno i
povr{no?
Sve to potvr|uje da i nova vlast i javno mwewe u Srbiji u uslovima
nove vlasti ni za nijansu nisu druk~iji nego u vreme Slobodana Milo{e-
vi}a. Sve to ukazuje da je u pravu kolumnista koji je nedavno napisao da je
Srbija u stvari jedna ru`na zemqa.
608
IV
SU\EWE
(Od 11. oktobra 2001. do 30. januara 2003.)
609
610
SUDSKO UBIJAWE PRAVDE
Su|ewe je po~elo 11. oktobra 2001, u 9 ~asova, pred peto~lanim Ve-

}em Okru`nog suda u Beogradu: sudija Miroslav Cvetkovi}, predsedava-
ju}i Ve}a; sudija Slobodan ]uk, ~lan Ve}a; i sudije porotnici – Mihajlo
Pa{i}, Dobrivoje Ivanovi} i Radomir Skoko.
Zastupnik optu`nice: zamenik Okru`nog javnog tuìoca Milun Dra-
gutinovi}.
Branioci optuènih: advokati Slobodan Milivojevi}, Nikola Ga-
vrilovi}, Toma Fila, Goran Petronijevi} i Zora Dobri~anin-Nikodi-
novi}.
Punomo}nici porodica ubijenih: advokati Rajko Danilovi}, Dra-
goqub Todorovi}, prof. dr Vojislav Vuk~evi}, Radomir @ivkovi}, Vla-
dimir Boòvi} i Nikola Barovi}.
Uz nevi|ene mere obezbe|ewa, novinarima je zabraweno da u sudnicu
unesu TV-kamere i fotoaparate. Samo su kamere TV „Bra}a Kari}” snimi-
le po~etak procesa i uvo|ewe u sudnicu ~etvorice optuènih: Nenada
Ili}a, Nenada Bujo{evi}a, Radomira Markovi}a i Milana Radowi}a. Sa
uve~e emitovanog i prili~no zamu}enog TV-snimka bilo je jasno da je ka-
merman tek preleteo preko ubica, posebno Ili}a i Bujo{evi}a, ~ija su li-
ca, tek tada i tako, prvi put pokazana javnosti. Policija i pravosudni
organi su, u svim ranijim slu~ajevima, medijima dostavqali fotografi-
je osumwi~enih i okrivqenih ne samo za ubistvo, nego i za banalna kri-
vi~na dela.
Dvojicu neposrednih ubica, Ili}a i Bujo{evi}a, iz publike su, kao
heroje, pozdravili pripadnici JSO, Legijini qudi, skandiraju}i: „Sa va-
ma smo, bra}o” i „Srbija, Srbija”!
Policijsko obezbe|ewe zabranilo je uno{ewe u sudnicu i dva veli-
ka platnena transparentna: „LEGIJA – \IN\I]EV BIN LADEN” i
„UHAPSITE LEGIJU – \IN\I]EVOG BIN LADENA”.
Vuk i Danica Dra{kovi} nisu hteli da u|u u sudnicu, u znak prote-
sta {to optu`nicom nisu bili obuhva}eni Legija, general Branko \uri},
611
general Dragi{a Dini}, Mihaq Kertes, Andrija Milutinovi} i jo{ mno-
gi ~elnici i pripadnici DB, Carine, pravosu|a i „Jedinice za specijal-
ne operacije”, koji su u~estvovali u pripremi, izvr{ewu ili skrivawu
zlo~ina.
Ovakav po~etak, kao i ceo tok su|ewa okrivqenim za najmonstruo-
zniji zlo~in dràvnog terorizma u Evropi posle II svetskog rata, pokazao
je svu bedu i srpskog pravosu|a i nove, poslemilo{evi}evske vlasti.
Dok je Tribunal u Hagu svima u svetu dozvolio direktan TV-prenos
su|ewa optuènim za ratne zlo~ine, i tako stotinama miliona gledalaca
omogu}io da budu i kontrolori procesa i svojevrsna porota, u Beogradu
su odlu~ili da sude u mraku, povr{no i bez voqe. Uz sve ovo, nagla{eno
polupismeno ili nepismeno, o ~emu svedo~e i zapisnici sa procesa. U ovoj
kwizi-hronici, kwizi-svedoku i kwizi-tuìocu, ti zapisnici su {tampa-
ni bez jezi~kih, stilskih ili gramati~kih popravki, onakvi kakvi su, uz
odre|ena skra}ivawa, da se izbegne ponavqawe iskaza datih pred istra`-
nim sudijom.
I srpski mediji potpuno su se uklopili u taj duhovni muq i sramo-
tu. Uz veliki tro{ak i na sve talambase slali su specijalne izve{ta~e u
Hag, a sa su|ewa samom vrhu teroristi~kog poretka Slobodana Milo{evi-
}a izve{tavali su, uglavnom, po~etnici i novinari koji su tamo i{li da
love „senzacije” i da neki, ~ak, direktno i bez zazora, izraàvaju simpati-
je za ubice. Ve}ina wih pisala je o su|ewu za „slu~aj Ibarske magistrale”,
za „saobra}ajnu nesre}u” ili za „doga|aj” ili „nezgodu”. Sem „Srpske re-
~i”, gotovo svi ostali zaobilazili su prave re~i: zlo~in, ubistvo, terori-
zam, ubice.
Taj ~emer „demokratskih medija” pokazao se ve} prvog dana su|ewa,
kada su neposredni egzekutori masakra, Nenad Ili} i Nenad Bujo{evi},
porekli priznawe zlo~ina, priznawe ponovqeno pet puta u istrazi i pot-
krepqeno materijalnim dokazima, i sudijama ispri~ali neku bajku, nema-
{tovitu i o~iglednu la`, vrednu samo rugawa. Ali, ni rugawa, ni podsme-
ha, ni javnog komentara te budala{tine nije bilo. Naprotiv, ve}ina me-
dija istakla je, u naslove, da se dogodio „senzacionalni obrt”.
Dvojica ubica izjavili su da su „iz patriotskih razloga” priznali
zlo~in, za koji je predvi|ena smrtna kazna, po nagovoru „jednog nepoznatog
lica lica tamne kose i tamnih o~iju”, da Slobodan Milo{evi} ne bude is-
poru~en Hagu! Za srpske medije ovaj iskaz zna~io je „senzacionalni obrt”!
Za te medije, bi}e normalne i logi~ne i mnoge kasnije stupidnosti sli~-
ne ovoj, kao kad Bujo{evi} izjavi da je na dan zlo~ina, 3. oktobra, slavio
ro|endan druga koji je ro|en 30. septembra, ali se ne se}a u kojoj kafani,
jer su svi bili pijani!
612
Nikom od srpskih „demokratskih medija” nije zasmetalo ni prisu-
stvo u sudnici Legijinih terorista iz „Jedinice za specijalne operacije”,
koji su skandirali ubicama i pretili porodicama ubijenih, niti se ~uo
glas protesta protiv toga {to je Legija, pri svakom svom dolasku u àlo-
snu Palatu pravde, bio pra}en ~oporom gorila, pokazuju}i divqu silu u
besudnoj i moralno mrtvoj Srbiji.
Sudija Cvetkovi} je sudio po dan ili dva, pa nastavak zakazivao za
mesec dana, i tako sve do kraja skandaloznog procesa i skandalozne pre-
sude. Od 11. oktobra 2001. pa do 30. januara 2003, kada je izrekao presudu,
sudio je samo 21 dan i jo{ dva dana su okrivqeni, wihovi branioci i ad-
vokati porodica ubijenih davali svoje zavr{ne re~i. A i tih 20 dana rada
sudija Cvetkovi} sudio je samo po tri-~etiri sata dnevno i tro{io ih,
uglavnom, na saslu{avawe neva`nih svedoka, paradirawa ubica i wiho-
vih branilaca, istraìvawe besmislica koje nemaju nikakve veze sa zlo~i-
nom na Magistrali. Ne {tede}i ni vreme ni àra, tako je utvr|ivao da li
je Radomir Markovi} iz zatvora izveden na neku luksuznu ve~eru uz pisme-
no odobrewe istra`nog sudije, otkud la`ne li~ne karte i paso{i porodi-
cama Ili}a i Bujo{evi}a. Saslu{avao je, revnosno i danima, drugove,
prijateqe, tetke, te~e i ostalu rodbinu zlo~inaca. Najposle, 21. novembra
2002. godine, su|ewe je proglasio zatvorenim za javnost i odobrio da se, na
zahtev okrivqenih Radomira Markovi}a i Milana Radowi}a, kao „slu`-
bena tajna – strogo poverqivo”, ~itaju transkripti DB Srbije o prislu-
{kivawu svih razgovora Vuka Dra{kovi}a u wegovom stanu i u Stranci,
i to posle Milo{evi}evog pada 2000. godine, a po nalozima upravo Rado-
mira Markovi}a i Milana Radowi}a, koji su na ~elnim funkcijama DB
ostali sve do po~etka 2001. Li~no je sudija Cvetkovi} ~itao te kriminal-
ne spise, kao da se sudilo Vuku Dra{kovi}u, prihvataju}i tvrdwe organi-
zatora ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali da je Dra{kovi}
bio jednako legitimna meta, unutra{wi neprijateq, srpski ekstremista
i terorista i za Milo{evi}a i za wegove naslednike. Zbog toga je, u toku
procesa, advokat Dragoqub Tododrovi} protiv sudije Cvetkovi}a pod-
neo krivi~nu prijavu.
Glavni svedoci saslu{avani su povr{no, na brzinu i mrzovoqno, a
sudija Cvetkovi} je odbio mnogo puta ponovqene zahteve advokata poro-
dica ubijenih da saslu{a veoma va`ne svedoke, kao {to je Zoran \in|i},
i da ponovo, uz suo~ewa i unakrsna ispitivawa, izjave pred sudom daju Go-
ran Petrovi} i Zoran Mijatovi}, {efovi DB Srbije posle Markovi}e-
vog hap{ewa.
Kao da je, ovakvim vo|ewem su|ewa, planski kupovano vreme. Odugo-
vla~ewem je bledelo ogor~ewe javnosti zbog zlo~ina, a banalizovawem
613
procesa i otvorenim simpatijama za ubice jo{ se i pripremao teren za
sudsko gaèwe dokaza i zakona, tim pre {to su posle pu~a „crvenih be-
retki” (JSO) u novembru 2001. godine operativni organizatori ~etvoro-
strukog ubistva na Magistrali i glavni qudi Milo{evi}evog poretka
vaspostavili punu kontrolu nad DB Srbije i wenim odredima smrti, la-
ì, ucena i nagodbi. Povrh svega, u jedra sudskog zlo~ina sna`no je duvao
i vetar otvorenog savezni{tva nove vlasti sa takvom DB i svim wenim
punktovima, ukqu~uju}i tu i advokaturu, pravosu|e i medije.
Evo tih dvadeset i jedan dan su|ewa koje je trajalo 476 dana.
614
DVADESET DANA SUDSKE FARSE
PRVI DAN: 11. OKTOBAR 2001.
Okrivqeni Nenad Ili}:

„Ja sam dao iskaz u vezi ovoga kod istra`nog sudije, me|utim ja sa
kriti~nim doga|ajem nemam nikakve veze, odnosno nisam u~estvovao u we-
mu. Naime, negde 20. februara 2001. godine pozvao me je okrivqeni Nenad
Bujo{evi} koji je moj nadre|eni stare{ina da do|em u Institut za dràv-
nu bezbednost na Bawici i ja sam do{ao negde oko 16 ~asova ina~e sam ja sa
poslom bio u Institutu. Na{li smo se u prizemqu u jednoj kancelariji u
blizini kancelarije na{eg komandanta pukovnika zvanog „Legija” a sa Bu-
jo{evi}em je tada bio i jo{ jedan ~ovek koga ja do tada nisam upoznao ni-
ti znam {ta on radi, mogu samo da pretpostavim da radi u Dràvnoj bez-
bednosti. Radilo se o smeni koja je vr{ena tada u Dràvnoj bezbednosti, pa
je mogu}no da se ovo lice pojavilo iz nove garniture. Lice je bilo staro
oko 40 godina, sredwe visine, sredwe debqine, bio je kratko o{i{an, ured-
ne za~e{qane frizure bez brkova, obrijan bez nao~ara. Tada mi je Bujo{e-
vi} rekao da je vrhovni interes kako Slu`be tako i na{e dràve, a i inte-
res na{e jedinice koja je sve vreme, kako kaè okrivqeni „pquvana” u sred-
stvima informisawa da se re{i slu~aj na Ibarskoj magistrali. Pomenuo
mi je da treba da prihvatimo Bujo{evi} i ja da smo u~estvovali u tome, da
}e nam biti garantovano posle ovoga putem promene opisa da nemamo ni-
kakve posledice, da }emo dobiti i nov~anu naknadu, a da je u pripremi za-
kon kojim se {tite svedoci i da ne}emo odgovarati za to. Rekao mi je i to
da }emo biti u zatvoru izvesno vreme dok se to ne zavr{i. Ono tre}e lice
mi je tada dalo jednu kwiìcu – skriptu da je pro~itam i u woj je navedeno
{ta sam ja sve trebao da izjavim i koja je bila navodno moja uloga i uloga
Bujo{evi}a u svemu ovome i pitao sam ga ko jo{ stoji iza toga. Okrivqeni
navodi da je ono lice koje mu je dalo skriptu oti{lo, pa je on sa Bujo{evi-
}em razgovarao, jer su ostali sami u kancelariji, ko }e jo{ da u~estvuje u
615
ovome, i onda mu je Bujo{evi} rekao da }e u tome u~estvovati i okrivqeni
Markovi} Radomir, i da }e Radomir Markovi} biti spona sa Slobodanom
Milo{evi}em. Ja ne znam da li je Bujo{evi}a neko o ovome obave{tavao,
ali je to bio na{ razgovor. Kad sam pitao {ta ako Markovi} ne pristane
na to odgovorio mi je da }e Markovi}a dràti izvesno vreme u zatvoru ka-
ko kaè okrivqeni da }e ga „ohladiti” i da }e Markovi} pristati.
Meni je bilo u interesu da se za{titi jedinica, pa sam pristao na te
uslove i posle dva do tri dana mene i okrivqeni Bujo{evi}a je na{ koman-
dant Legija dovezao slu`benim vozilom xip do Okru`nog suda u Beogradu
i ja sam dao iskaz kod istra`nog sudije, a ono {to sam rekao kod istra`nog
sudije i {to je zapisano po mom kazivawu je ustvari ono {to sam ja iz onih
skripti nau~io napamet, mo`da neki detaq iz skripti nisam pomenuo.
One skripte sam prou~avao i na dan-dva pre davawa iskaza kod istra-
`nog sudije vratio sam ih Bujo{evi}u i ne znam {ta je bilo s wima.
Odmah posle saslu{awa kod istra`nog sudije odveèn sam u pritvor
i od tog trenutka niti sam kontaktirao sa okr. Bujo{evi}em niti sa bilo
kojim drugim licem koje sam sada pomenuo.
Ina~e, na dan 3. oktobra 1999. godine ja sam sa suprugom, mojom maj-
kom i detetom bio kod na{ih ro|aka tetke Timotijevi} Sneàne, i muà
joj Jovana u Kragujevcu, stigli smo negde oko 17 ~asova u wihov stan, sta-
nuju u nasequ Aerodrom, ali ne znam ta~ni broj ali znam ku}u, bili smo
na slavi Sv. Jevstatije. Bila je to subota popodne, bio sam i sutradan kod
wih, a u Beograd sam se javio u ponedeqak uve~e. Iz Jagodine za Kraguje-
vac smo krenuli negde oko 15,30 ~asova. Ina~e u stanu u Jagodini sam do-
{ao u petak uve~e.
Glavni razlog za{to ja ovo isti~em je {to za sve vreme koje sam pro-
veo u pritvoru niko nije ni poku{ao da stupi u kontakt sa mnom u vezi
obe}awa koja su nam davana, a u me|uvremenu je Slobodan Milo{evi} iz-
ru~en sudu u Hagu, o pomenutom Zakonu o za{titi svedoka niko vi{e ne go-
vori, tako da sam shvatio da od tih pri~a nema ni{ta. Osetio sam se li~-
no izmanipulisanim, a shvatio sam da je to najobi~nija prevara i zbog to-
ga ne èlim vi{e da u~estvujem u tome. Ja ovo nisam ranije izjavio, boje-
}i se za svoju sigurnost u pritvoru i zbog toga sam sa~ekao su|ewe, po{to
smatram da je to prava prilika i da }e to iza}i u javnost, pa }u na taj na-
~in imati i neku li~nu za{titu.
Na pitawe tuìoca izjavquje da se ne se}a da li je ono tre}e lice ko-
je mu je dalo skriptu imalo sme|e ili crne o~i, zna da je bio crn, imao je
crn ten i crnu kosu. Ta „skripta” su, u stvari, bile stranice klasi~nog
formata povezane heftma{inom. Mo`da je bilo oko 15 stranica. Strani-
ce nisu bile numerisane. Otkucano je sve bilo na ma{ini.
616
Tako|e, okrivqeni obja{wava da je sutradan na razgovoru sa Bujo-
{evi}em i onim nepoznatim licem dao pismenu izjavu kod Vladana \uri-
ce, to je lice koje obavqa neku bezbedonosnu slu`bu u na{oj jedinici i po-
{to sam dao izjavu, ja sam svaku stranicu i potpisao. Ja ne znam da li je
ta izjava dostavqena i da li ona egzistira u ovim spisima. Ja nisam pro-
~itao tu izjavu, ali sam je li~no pisao na osnovu onoga {to je bilo u uput-
stvu u skriptama.
Na pitawe tuìoca da li je pomiwana visina sume koja je trebala da
se isplati za ovo, navodi se da se visina sume nije pomiwala, nego bi se
utvrdila prema visini i obimu zadatka.
Tako|e, navodi da mu je obe}ano da ceo slu~aj ne}e duè trajati od
pet ili {est meseci, odnosno da }e toliko vremena biti u zatvoru.
Navodi i to da kad se vratio sa slave iz Kragujevca za Beograd, oti-
{ao je posle toga u Kulu i to je oti{ao u ponedeqak uve~e, tako da je u uto-
rak ujutru bio u jedinici u Kuli, iz Beograda za Kulu je i{ao autobusom.
Sam je putovao do Kule.
Na pitawe tuìoca gde je bio sa jedinicom do juna meseca do okto-
bra meseca 1999. godine navodi da je on to ve} rekao kod istra`nog sudije
i to je ta~no {to je izjavqivao jer to nije bilo u uputstvima u skripti.
Na konstataciju punomo}nika o{te}enih Nenad Ili} ponavqa da je
razlog za{to je on prihvatio da da ovakvu izjavu kod istra`nog sudije bio
i to {to mu je Bujo{evi} rekao da na osnovu ovakve spre~ava se izru~ewe
Slobodana Milo{evi}a i to je po Nenadu Bujo{evi}u najbitnije.
Konstatuje se i to da je okrivqeni Ili} rekao da bi samo Bujo{evi}
i Ili} bili na tapetu a ne i jedinica.
Na pitawe daqe punomo}nika o{te}enih za{to Bujo{evi}u nije pre-
do~io da on nije pogodna li~nost za ovo, jer je kriti~nom prilikom, kad
se desio doga|aj na Ibarskoj magistrali bio kako kaè okrivqeni Ili}
u Kragujevcu pa okrivqeni odgovara da je hteo da u~estvuje u ovome iz svih
razloga koje je napred naveo.
Na pitawe punomo}nika za{to istra`nom sudiji i kad je saslu{a-
van 14. avusta 2001. godine nije rekao ovo {to danas na pretresu isti~e,
navodi da se drào pri~e iz skripti, a istra`ni sudija mu je rekao da ga
ispituje u vezi ~iwenica koje nisu u vezi sa slu~ajem, po{to mu nije bio
poznat branilac istra`ni sudija mu je rekao da mogu da razgovaraju, ali
da i ne moraju.
Izjavu koju je dao 14. 08. 2001. godine dao je istra`nom sudiji i ta~-
no je da je tako izjavqivao, me|utim obja{wewe koje je dao na pretresu je
ta~no, a to {to je tada izjavqivao nisu ta~ne izjave, osim da je bio u Kra-
gujevcu, ali onako kako je na pretresu izjavio.
617
U skripti koju je dobio nisu upisani podaci ni o vozilu marke „Mer-
cedes” ni u vezi drugih stvari o kojima je pri~ao istra`nom sudiji 14. 08.
2001. godine.
Konstatuje da je okrivqeni obja{wavao da je jedinica u kojoj je bio
imala vojni karakter. Ustvari, radilo se o specijalnoj jedinici tipa en-
gleskog „SAS”-a u okviru MUP-a Srbije.
Na pitawe kako je regulisan na~in komandovawa u toj jedinici ok-
rivqeni izjavquje da o tome ne èli da se izja{wava niti o broju qudi,
niti o sastavu. Navodi da je to po wemu dràvna tajna, a time ~uva i ì-
vote qudi koji su ostali da rade u toj jedinici. Ukoliko ne bude publike
o tome moè da govori i ako bude oslobo|en ~uvawa te tajne.
Na daqe pitawe punomo}nika navodi da on sa pukovnikom Lukovi-
}em ni{ta nije razgovarao o doga|aju, misli na trenutak dok ga je ovaj vo-
zio vozilom da da izjavu kod istra`nog sudije. U vozilu su bili Bujo{e-
vi}, Lukovi} i ja. Ne zna~i da su }utali u vozilu, ali o doga|aju nisu pri-
~ali. U Slu`bu dràvne bezbednosti je stupio marta meseca 1997. godine.
Na slu`bu se javio zbog toga {to je iza{ao konkurs, a Slu`ba mu nije va-
`nija od poodice. Prvi put je o Ibarskoj magistrali saznao u nedequ uve-
~e kada je bio na slavi kod tetke u Kragujevcu. Razgovarao je o tome sa ko-
legama iz jedinice, ali su naga|ali i komentarisali kao {to su to ~ini-
la i druga lica i javnost.
Na pitawe punomo}nika o{te}enog gde je bio 5. oktobra 2000. godine
navodi da se ne se}a gde je toga dana bio, niti se se}a {ta je toga dana bilo.
Navodi da ima dozvolu za „B”, „C” i „E” kategoriju, vozio je par pu-
ta kamione u okviru jedinice.
Na pitawe da li je li~no poznavao Zvonka Osmajli}a, Rako~evi} Vu-
~ka i Vu{urovi} Dragana izjavquje da ih nije poznavao niti je ~uo za wih.
Na daqe pitawe punomo}nika da li je duàn da bude stalno u kontak-
tu sa neposrednim predpostavqenim i kad je van jedinice, pa okrivqeni
izjavquje da je to poèqno, ali nije neophodno.
Pretpostavqa da se o tome vodi neka posebna evidencija. Na daqe
pitawe gde je bila stacionirana wegova jedinica, odnosno wegovo radno
mesto u toj jedinici na nekoliko dana pre 3. oktobra 1999. godine, izjav-
quje da ne èli da odgovara na to pitawe.
Jedinica ima ina~e kamione za svoje potrebe.
Okrivqeni tvrdi da vozila wegove jedinice nikada nisu bila blizu
Instituta bezbednosti, a u okviru Lipovice i Kule su bili kamioni. Ne
zna da li se vodi i kako ta evidencija.
Na pitawe punomo}nika kako obja{wava ~iwenicu da se o wegovoj
jedinici i Slu`bi prvi put u javnosti komentari{e tek posle hap{ewa
618
okrivqenih Ili}a i Bujo{evi}a, a tvrdi da je hteo da opere qagu sa jedi-
nice, okrivqeni navodi da nije ta~no da se o toj jedinici u javnosti pi-
salo tek posle wegovog hap{ewa. Daqe navodi da kada mu je predata skrip-
ta niko mu nije predo~io da se radi o nekoj dràvnoj tajni. Navodi i to da
se ne zna da li je oslobo|en ~uvawa dràvne tajne. Ne moè ni da se seti
da li ga je istra`ni sudija upozorio na to da je oslobo|en ~uvawa dràv-
ne tajne.
Na pitawe punomo}nika navodi da u skriptama nije bilo fotoela-
borata. Tako|e navodi da mu nikakva video-traka nije predata niti je vi-
deo neku video-traku u vezi Ibarske magistrale.
Punomo}nik advokat Nikola Barovi} govori da je okrivqeni rekao
„da ni{ta nije video u vezi doga|aja na Ibarskoj magistrali” i traì da
se to unese u zapisnik, a predsednik ve}a konstatuje da to okrivqeni ni-
je izjavio.
Konkretno okrivqeni navodi da je u skriptama od vozila koja su u~e-
stvovala na Ibarskoj magistrali bio pomenut kamion i kombi, vozilo
misli marke „Mercedes”. navodi da je navedeno da je kamion bio „Merce-
des”, a da je iza wega i{lo vozilo kombi marke „Mercedes”. Od momenta
kada je dobio „skripta” do momenta kada je dao izjavu kod istra`nog sudi-
je nije napu{tao prostorije Insstituta. U „skriptama” je bila pomenuta
boja kamiona kao zelena, a kombija kao tamna ili teget boja. U skriptama
nije postojala skica lica mesta. Nije bila nazna~ena veli~ina prostora
u kome se dogodila saobra}ajna nezgoda. Nazna~eno je da su bile dve tra-
ke ijedno pro{irewe na putu.
Na pitawe branioca navodi da je vozilo kamion u okviru jedinice,
ali ni{ta preko vozila marke „TAM 150”.
Na pitawe branioca okrivqenog Markovi}a, odnosno u vezi konsta-
tacije okrivqenog da mu je Bujo{evi} rekao da iza akcije stoji „vrh”, na
{ta se to odnosilo, pa okrivqeni obja{wava da mu Bujo{evi} nije to pre-
cizirao i da on to nije daqe pitao, a razgovor se vodio u vezi zadataka
koji su trebali da obave i uslovima.
Okrivqeni Nenad Bujo{evi}:

„Ja sam dao izjavu kod istra`nog sudije, ali sam to dao na osnovu su-
gestija koje sam dobio od jednog gospodina koji do{ao u Institut traìo
da sa mnom razgovara u vezi doga|aja o Ibarskoj magistrali. Prvo mi je re-
kao da se radi o poverqivom zadatku, a onda mi je objasnio da treba da dam
izjavu da sam u~estvovao u doga|aju na Ibarskoj magistrali i da ukaèm
na okrivqenog Markovi} Radomira kao nalogodavca govore}i da }e Mar-
kovi} pristati na to, rekao mu je tako|e da je to u interesu dràve, slu`-
619
be i jedinice u kojoj radi. Obe}ao mu je da }e posle izlaska iz zatvora da
mu garantuju i to posle {est meseci bezbednost, identitet okrivqenog i
wegove porodice, da }e dobiti finansijsku podr{ku, ali nisu opredeli-
li sumu, da }e su|ewe biti zavr{eno za dva meseca. Rekli su mu da na|e jo{
jedno lice u koje ima poverewa, pa je Bujo{evi} na{ao okrivqenog Ili-
}a, jer mu je on prvi pao na pamet. Istog popodneva sa Ili}em se ponovo
na{ao sa tim licem, a radi se o licu sa tamnim o~ima i tamnom kosom,
sredwe visine i sredwe razvijenosti bez nekih posebnih karakteristika
kao {to su brkovi i nao~are. Tom prilikom to lice je predalo neke papi-
re i wemu i Ili}u u kojima je pisalo {ta treba da kaè. Radi se o kako ka-
è okrivqeni Bujo{evi} skupu izjavu i skupu izve{taja. Razgovor se oba-
vqao koliko mu se ~ini na prvom ili drugom spratu, ne moè to da opre-
deli jer zgrada Instituta ima i podzemne prostorije. Nije siguran na ko-
liko dana je razgovarao sa ovim licem u odnosu na ~as kada je dao iskaz kod
istra`nog sudije, ali je prethodno dao izjavu kod nekog lica koga zovu \u-
rica i to je samo pisao izjavu, a izjavu je dao na osnovu onoga {to je nau-
~io iz spisa koje je dobio od pomenutog lica. Ne moè da opredeli ni da-
tum ni ~as kada je ovu izjavu dao kod pomenutog \urice. Mo`da na jedan
dan ili na sam dan kada je odveden kod istra`nog sudije.
Kod istra`nog sudije je voèn xipom, bila su tu jo{ neka lica a
Ili} je bio u drugom vozilu koliko se se}am.
Navodi da se sa Radetom Markovi}em nije sastajao pre kriti~nog
doga|aja na Ibarskoj magistrali ni privatno ni slu`beno niti je sa wim
imao kontakta od kako je uhap{en osim kad je suo~avan sa wim u istrazi,
a u suo~ewu je tako pri~ao tako {to se drào onoga {to su mu sugerisali
da treba da kaè.
Navodi da moè da kaè gde je ta~no bio 3. 10. 1999. godine, ali da to
sada ne èli da kaè zbog bezbednosti svedoka koji to mogu da potvrde a ima
o tome i materijalne dokaze. Odnosno materijalne dokaze ima u vezi ovoga
{to danas isti~e na pretresu. Kaè da je verovatno razgovarao i sa Ili-
}em u vezi ovoga ali se konkretno ne se}a {ta. Ina~e ta~ni su podaci gde i
kako je okrivqeni radio u Slu`bi dràvne bezbednosti mada su i u ovim
podacima odnosno izjavama koje je dobio od onog lica bili svi ti podaci.
Na pitawe suda da li mi je Lukovi}, zvani Legija bio komandant u
jedinici navodi, a bio je u grupi qudi koji su ga doveli xipom u sud.
Konstatuje se da je okrivqeni izjavio u prethodnom postupku odnosno
prethodnoj odbrani da su ga kod istra`nog sudije doveli nepoznati qudi.
Na daqe pitawe suda za{to ranije nije isticao ovakvu odbranu na-
vodi da se prvo drào toga da }e iza}i posle {est meseci iz zatvora, a dru-
go shvatio je u zatvoru i da ne}e do~ekati su|ewe ako promeni iskaz. Ta-
620
ko|e navodi da od kako je uhap{en sve vreme je bio do dana{weg dana u sa-
mici. Mada je sam traìo da i daqe ostane u samici posle {est meseci,
jer nije siguran u grupnoj sobi.
U suo~ewu izme|u okrivqenog Bujo{evi}a i okrivqenog Ili}a ok-
rivqeni Ili} re~e Bujo{evi}u da je on izjavio pred sudom da su ih na sa-
slu{awu kod istra`nog sudije prevezli xipom u kome su pored okrivqe-
nih bili jo{ samo pukovnik Legija koji je vozio, a Bujo{evi} re~e u lice
Ili}u „mo`da je to tako bilo”.
Na pitawe tuìoca navodi da ga je istra`ni sudija u jednom od sa-
slu{awa, ne moè sada da kaè u kom oslobodio od ~uvawa slu`bene taj-
ne, a dràvnu tajnu nisu pomiwali. Tako|e navodi da u uputstvima koje je
dobio nije bilo re~i o eventualnom alibiju za okrivqene. Ne moè da pre-
cizira da li je bilo uputstva kako da se pona{aju u slu~aju suo~avawa sa
drugim licima u postupku. Se}a se {ta je sve izjavqivao u suo~ewu sa ok-
rivqenim Markovi}em, ali tada je postupao rade}i po navedenim in-
strukcijama. Suo~ewe sa Radetom Markovi}em je bilo u istra`nom zatvo-
ru, a od kako je uhap{en na wega niko nije vr{io pritisak kako i {ta tre-
ba da kaè. Svojeru~no datu izjavu kod pomenutog \urice je li~no potpi-
sao, a na pitawe tuìoca da li je izjavu prethodno pro~itao, pre nego {to
je potpisao izjavquje {to bi je ~itao kad je on svojeru~no napisao. Doda-
je da je bila i jedna {tampana izjava verovatno je potpisao, ali se ne se-
}a da li je prethodno pro~itao. Ne moè da se seti da li se sa Ili}em na-
kon dobijawa ovih papira konsultovao {ta sve treba da pri~a. Na daqe
pitawe tuìoca da nema dozvolu i da ne zna da upravqa kamionima, vozio
je vojni kamion 110 ili 150 pre desetak godina, zna da vozi kombi vozilo.
Konstatuje se da je okrivqeni na po~etku izjavio da je iskaz kod is-
tra`nog sudije dao pod prinudom, a obja{wava da to zna~i da je wegova
porodica „napoqu”, a on „unutra”.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih da li je neko pretio wemu ili
porodici, navodi da mu niko nije pretio, ali on je shvatio da je, kako ka-
è, ovo ponuda koja se ne odbija.
Konstatuje se, tako|e, da je okrivqeni izjavio da je ono lice koje mu
je dalo papire govorilo da ukoliko takvu izjavu da Milo{evi}u }e se su-
diti u zemqi, da }emo dobiti donacije, da }e se izbe}i socijalni nemi-
ri u krajwem slu~aju gra|anski rat. Daqe navodi da mu je verovatno ono
lice koje mu je dalo papire reklo da ne sme o ovome da pri~a sa nekim dru-
gim licem.
Na konkretno pitawe punomo}nika o{te}enih da li je o ovome raz-
govarao sa komandantom jedinice pukovnikom Lukovi}em navodi da sa wim
nije razgovarao o tome.
621
Punomo}nik o{te}enih advokat Dragoqub Todorovi} traì da se
konstatuje da kad je postavio pitawe da li su okrivqenom Bujo{evi}u va-
`niji Slobodan Milo{evi} ili wegova porodica da su se iz zadwih re-
dova sudnice javila neidentifikovana lica uzvikuju}i „Srbija, Srbija”
i da su pretili punomo}niku tako da on smatra da mu je ugroèn ìvot, pa
sud konstatuje da je to ta~no, i da je predsednik ve}a odmah posle toga uda-
qio ova lica iz sudnice.
Na postavqeno pitawe okrivqenom Bujo{evi}u da li mu je va`nija
porodica ili Milo{evi}, okrivqeni Bujo{evi} izjavquje da se ne radi
uop{te o Milo{evi}u, ve} ako izbije gra|anski rat wegova jedinica }e
prva da ide na zadatke.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih o kakvim se to izve{tajima i iz-
javama radi u papirima koje je dobio od navedenih lica okrivqeni Bujo-
{evi} navodi da te izjave i izjave nisu bili potpisani. U naslovu je bio
naslov „izve{taj i izjava” bez drugih karakteristika. U wima su bili ra-
zni podaci, policijski izve{taji bez potpisa i drugih podataka, a bilo
je i sugestija {ta treba da kaù on i Ili}. Misli da ono {to je imalo na-
ziv „izjava” misli da se radilo o izjavama svedoka, ali ne moè to na si-
guran na~in da kaè da je to negde upisano ili imalo neki broj, a radilo
se o obimnom materijalu, radilo se o jednoj gomili navodi cifru od 150
stranica pa ne moè da se o svemu precizno izjasni. Mo`da je bilo i vi{e
od 150, a mo`da i 200 stranica. Ve}i deo tih izjava je pro~itao. Dok je ~i-
tao te izjave sa okrivqenim Ili}em u kancelariji je bilo i ono lice ko-
je im je dalo te izjave, ali ne zna da li sve vreme.
Na konkretno pitawe punomo}nika gde je bio 5. oktobra 2000. godi-
ne navodi da je bio u slu`bi i da je bio u Beogradu kod Ta{majdana, a pre
toga na Institutu.
Na daqe pitawe punomo}nika od koga je bio izdan i zbog ~ega danas
mewa odbranu navodi da je bio izdan od onog lica koje mu je dalo napred
navedena dokumenta, a verovatno i od nekog ko je stajao iznad tog lica,
ali ne zna.
Na pitawe da li se pitao za{to ba{ on treba da bude izabran za ovaj
zadatak navodi da ga verovatno ne bi pitali da nisu prethodno uradili
provere i zakqu~ili da je on pogodan. Navodi da je u papirima bilo for-
mulisano da da izjavu koju je rekao kod istra`nog sudije da je u pitawu „je-
dno lice koje je dràvni neprijateq, radi za strane obave{tajne slu`be,
da nosi pare iz inostranstva dole na Kosovo, da je u pitawu oru`je i dro-
ga, da ima veze sa svima i sa dràvnim vrhom, vladom, carinom i da upra-
vo na{a slu`ba mora da obavi zadatak”.
Sli~ne zadatke nije obavqao.
622
Na pitawe punomo}nika da li je pre razgovora sa onim licem koje
mu je dalo papire imao kontakt u vezi onog doga|aja sa nekim drugim li-
cem, okrivqeni Bujo{evi} izjavquje da nije imao.
Preciznije obja{wava da je pre razgovora sa tim licem, koje mu je
dalo te papire, wega pozvao deùrni na institut da mu javi za taj razgo-
vor. Misli da je to lice li~no do{lo kod okrivqenog Bujo{evi}a, ali ne
zna kako se to lice zove. Sem onoga {to je pri~ao da mu je nu|eno, nikakve
druge garancije misli konkretno na posredne stare{ine nije dobio niti
mu je to lice o tome ne{to pri~alo. Obja{wava i to da se ranije de{ava-
lo da prilikom obavqawa zadataka neko lice traì da se obavi zadatak
a da se ne upoznaju o tome i stare{ine. Taj kontakt sa onim licem ukupno
je trajao ~etiri do pet sati. Navodi da je ono lice koje mu je dalo papire
bilo staro izme|u 40 i 50 godina, izgovor mu je bio normalan, li~io mu je
na Beogra|anina. Kod istra`nog sudije je priveden sa Instituta. Ne mo-
è da se seti gde je bio Ili}.
Okrivqeni sada obja{wava da je u Drugom odeqewu na~elstva ili
na~elstvo Drugog odeqewa ne moè da se seti. Za wega je zna~ilo da to li-
ce radi u dràvnoj bezbednosti, ali ne zna ta~no u kom poslu, jer je tada
vr{ena reorganizacija i da u principu nije znao {ta to zna~i na~elstvo.
Na pitawe punomo}nika da li je okrivqeni koji je radio na speci-
jalnim zadacima, kako je objasnio u istrazi, bilo normalno i uobi~aje-
no da lice koje nepoznaje postavqa navedeni zadatak, pa okrivqeni navo-
di da u slu`bi dràvne bezbednosti ni{ta nije normalno.
To lice je ina~e bilo u civilu, a ne se}a se da li je pokazalo i slu`-
benu legitimaciju.
Okrivqeni, tako|e, navodi da kad je dobio ove spise od navedenog
lica izlazio je iz zgrade Instituta.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih da li je o ovom razgovoru oba-
vestio komandanta pukovnika Legiju odgovara da nije, niti ga je tada oba-
vestio niti do dana{weg dana. Nije pitao pukovnika za{to ga odvode u
Palatu pravde, a okrivqeni navodi da je znao za{to ga odvode u Palatu
pravde, a ne zna da li je Lukovi} to znao.
Ne moè ta~no da precizira, ali ono lice mu je pomiwalo i okri-
vqenog Radomira Markovi}a koji }e u~estvovati u svemu ovome, a ne mo-
è da zakqu~i da li je to lice prethodno razgovaralo sa Markovi}em ili
}e ga o tome tek obavestiti i da on treba da ukaè na Slobodana Milo-
{evi}a.
Na pitawe za{to u suo~ewu sa Markovi}em nije tvrdio ovo {to
tvrdi danas, navodi da bi pro{lo jo{ tri do ~etiri meseca a on ne bi ni
do~ekao su|ewe.
623
Okrivqeni na pitawe svog branioca navodi da me|u izjavama koje je
dobio od navedenog lica su bile i izjave okrivqenog Ili}a i Bujo{evi-
}a {ta oni treba da kaù kod istra`nog sudije.
Okrivqeni dodaje i to da Rade Markovi} nije ukazao na Slobodana
Milo{evi}a, Milo{evi} je isporu~en Hagu, a okrivqeni Bujo{evi} se
i daqe nalazi u pritvoru i ose}a se prevarenim.
Na pitawe branioca da li okrivqeni ho}e da kaè bar nadimke li-
ca koja mogu da potvrde wegov alibi, okrivqeni Bujo{evi} navodi da ne-
}e da kaè”.
DRUGI DAN: 12. OKTOBAR 2001.
Okrivqeni Radomir Markovi}:

Izjavquje da se brani u svemu kao na zapisniku od 26. aprila 2001. go-
dine, s tim {to ponovo podvla~i da ga je Zoran Mijatovi} odveo kod mini-
stra Mihajlovi}a i tamo su traìli da okrivqeni da izjavu da je angaò-
vao okrivqenog Bujo{evi}a da bi likvidirao Vuka Dra{kovi}a, tada su
mu obe}ali sigurnost, da izabere zemqu u koju ho}e da ode novi identitet
i da }e mu re{iti finansijsku situaciju, a obe}ali su mu da za to ne}e od-
govarati pred na{im sudom. Nije pristao na takvu soluciju, zvali su ga i
kasnije na razgovor u vezi sada{weg predsednika Ko{tunice, traè}i da
slu`ba pruì sve podatke koje ima u vezi delatnosti Ko{tunice. Odgova-
rao im je o ~iwenicama koje je slu`ba imala na raspolagawu i koji su bili
ina~e dostupni i ministru. Po{to je odbijao druga~iju saradwu po~ela je
druga~ija kampawa protiv wega ona kako je sve to u istrazi naveo.
Bliè obja{wava da ga je Zoran Mijatovi} izveo iz zatvora i odveo
kod ministra Mihajlovi}a, a razgovor je obavqen u vi{e lica. Bili su
prisutni Goran Petrovi}, Mihajlovi} i Mijatovi}. Tada su ga ispitiva-
li i o Zoranu \in|i}u…
Na pitawe da li je po dobijawu svih podataka o doga|aju na Ibarskoj
magistrali smatrao da se radi o udesu okrivqeni navodi da je po dobija-
wu podataka zakqu~io da ne stoji slu`ba a mislili su svi u slu`bi da se
radi o udesu.
Navodi da ga niko nije obavestio o farbawu kamiona.
Na pitawe punomo}nika da li je o referisawu \uri}a izvestio re-
sornog ministra Vlajka Stojiqkovi}a okrivqeni navodi da mu je \uri}
rekao da je on referisao ministra Stojiqkovi}a, a okrivqeni je o ovome
624
izvestio Slobodana Milo{evi}a jer je to bila uobi~ajna procedura. Mi-
lo{evi}a je obavestio specijalnom linijom, a preneo mu je ono {to mu je
Buca \uri} rekao.
Na pitawe punomo}nika za{to ~iwenice koje je na sudu izneo o ve-
zi odvo|ewa na razgovor kod ministra Mihajlovi}a nije to u istrazi re-
kao, pa okrivqeni odgovara da je to hteo da kaè na sudu.
Nikakav album fotografija nije ni traìo ni dobio u vezi poku-
{aja atentata na Vuka Dra{kovi}a u Budvi.
Na pitawe punomo}nika ako je ta~no to {to tvrdi okrivqeni da je
u bliskim odnosima Vuk Dra{kovi} i Slobodan Milo{evi} ~emu potre-
ba slu`be da se Vuk Dra{kovi} prati deset godina i prislu{kuje.
Okrivqeni odgovara da je on dve godine bio na~elnik slu`be resora
dràvne bezbednosti opra}ewu se izve{tavaju resorni rukovodioci, a ne
do na~elnika a mere se primewuju prema zahtevu operativnih radnika.
Na konkretno pitawe da li Radowi} kao na~eknik centra resora dr-
àvne bezbednosti Beograda u~estvuje u tome navodi da on daje odobrewe
da se radwe obave a po zahtevu operativnih radnika.
Na pitawe da li je znao da se Vuk Dra{kovi} prati navodi da je po-
vremeno znao.
Na pitawe punomo}nika da li je okrivqeni doneo odluku o prislu-
{kivawu mobilnog telefona Vuka Dra{kovi}a okrivqeni navodi da o to-
me postoji procedura po~ev i od predloga operativnog radnika, pa do we-
govog stare{ine, pa do na~elnika slu`be bezbednosti, zatim do ministra
i do predsednika vrhovnog suda Srbije. Zna da se neki telefon Dra{ko-
vi}a prislu{kivao, ali ne zna da li mobilni, ali je uvek po{tovana ova-
kva procedura. On li~no nije doneo dve odluke o prislu{kivawu telefo-
na Vuka Dra{kovi}a niti postavqawu osmatra~kih centara u blizini ku-
}e i sedi{ta stranke Vuka Dra{kovi}a.
Na pitawe punomo}nika da li su savezni organi davali vozila na
upotrebu slu`bi dràvne bezbednosti navodi da je carina davala vozila
na upotrebu.
Na pitawe kada je utvrdio da je kamion vlasni{tvo carine okrivqe-
ni odgovara da to ne zna.
Na pitawe punomo}nika da li je upoznat sa iskazima saobra}ajnih
policajaca Novakovi} Svetozara i Qubi} Miroslava okrivqeni izjav-
quje da je pro~itao predmet. Se}a se da su izjavqivali da je na kamionu ko-
ji je u~estvovao u doga|aju na Ibarskoj magistrali pomiwano da je bila
registracija sa zvezdicom.
Da li okrivqeni ima i sada odgovor nakon upoznavawa sa tim za-
pisnicima otkud registracija sa petokrakom na „BMW”-u odgovara da on
625
ne moè da zna gde je koja tablica po{to je bio podatak da je tablica iz-
gubqena.
Na pitawe da li pukovnik Lukovi} ima neki osobeni znak okivqe-
ni odgovara da ima vi{e osobenih znakova. On je tetoviran ali ne znam po
kojim delovima tela, misli da se vidi znak neke tetovaè na ruci kada je
ovo lice u uniformi, a kada je u majici vide se tetovaè. Ako ima majicu
vide se i tetovaè na vratu.
Na konkretno pitawe da li zna otkud tablica sa petokrakom na telu
mrtvog Osmajli}a u „BMW”-u nakon upoznavawa sa zapisnicima iz istra-
ge od 28. 02. 2001. godine saobra}ajnih policajaca Novakovi} Svetozara i
Qubi} Miroslava okrivqeni odgovara da ne zna.
Punomo}nik o{te}enog advokat Todorovi} stavqa primedbu pred-
sedniku ve}a koji je na pitawe u vezi kamiona izjavio da postoji op{ta
zbrka oko kamiona i da treba da se precizira pitawe na koji kamion se od-
nosi, a ovako kazivawe ukazuje da predsednik ve}a ne zna predmet i da ne
sme tako da komentari{e. I ostali punomo}nici se pridruùju ovoj pri-
medbi.
Na daqe pitawe punomo}nika okrivqeni navodi da je postojala op-
{ta informacija o odlasku Vuka Dra{kovi}a na Ravnu Goru ali on nije
imao informaciju o wegovom pra}ewu. Navodi da je znao da su u stanu Vu-
ka Dra{kovi}a bili montirani prislu{ni ure|aji, a nije znao da su mon-
tirani takvi ure|aji postavqeni u sedi{tu stranke.
Navodi da nema saznawa da su postojali studiji televizijska i to
dva studija u kojima su obra|ivani podaci u vezi Vuka Dra{kovi}a, navo-
di da wemu kao na~elniku nisu stizale sve informacije sa terena o aktiv-
nostima jer je to bilo mnogo izve{tavali su ga samo o onome {to je on kao
na~elnik trebao da zna, a ne zna za pomenute studije. Nema saznawa da li
su pra}eni i snimani ~lanovi ekspertskog tima.
Na pitawe branioca obja{wava da Slobodan Milo{evi} nikada ni-
je o Vuku Dra{kovi}u okrivqenom govorio o negativnom svetlu, jednom je
slu{ao razgovor izme|u ova dva lica i on je bio sasvim korektan i iz to-
ga je okrivqeni zakqu~io da Milo{evi} nema nikakvog razloga da eventu-
alno da nare|ewe o likvidaciji Vuka Dra{kovi}a.
Konstatuje da zbog pretwi upu}enih predsedniku ve}a iz sudnice je
udaqen o{te}eni brat Zvonka Osmajli}a.
Na pitawe branioca da su ga na razgovor kod ministra Mihajlovi-
}a iz zatvora vodili oko 15 ~asova, a odveli su ga u jednu vilu koja se nala-
zi u okviru instituta, jedan izolovani objekat. Tom prilikom nije imao
lisice na rukama. Mihajlovi} je zakasnio jedan sat na razgovor. Vra}en
je u zatvor oko 19 ~asova…
626
Na pitawe branioca okrivqenog Radowi}a da li zna da li je vr{e-
na operativna obrada Vuka Dra{kovi}a okrivqeni izjavquje da zna. Ra-
di se o tajnom posmatrawu, tajnom prislu{kivawu i tajnom pra}ewu. Po-
stojali su linijski pomo}nici koji su ga obave{tavali o stvarima za ko-
je se smatra da okrivqeni treba da zna, a ina~e se to raspravqalo na kole-
gijumu. Postojale su i dnevne informacije.
Okrivqeni Milan Radowi}:

Da se brani u svemu kao na zapisniku iz istrage od 26. 04. 2001. godine.
S tim {to obja{wava da on od kako je na ~elu Slu`be nije uveo ni-
jedno novo pravilo ili novu metodu ili ne{to sli~no ta Slu`ba i rani-
je nije ~inila jedino je dao nalog da stvari koje su od maweg zna~aja ne
prete se na isti na~in kao {to su stvari koje imaju prioritet.
Navodi da navodi u optu`nici ne odgovaraju istini u odnosu na we-
ga, jer tuìlac ne zna organizaciju rada Slu`be i zbog toga nije predsta-
vio na pravi na~in situaciju. Sve stalne mere u Slu`bi se primewuju to-
kom 24 ~asa prema svim licima bez izuzetka tako i da u odnosu na Vuka
Dra{kovi}a nije postojala nikakva specijalna mera nekog drugog intezi-
teta nego {to je uobi~ajeno. Obrada podataka odre|uje primenu mera, a ta
obrada moè da traje i malo duè ili se radi po hitnom postupku, a to za-
visi od operativnih podataka koji se dobiju i pojava koje se istraùju…
U papirima priloènim istra`nom sudiji, odnosno sudu nalaze se
tri dopisa koje je Tre}a uprava RDB prosledila dràvnoj bezbednosti Be-
ograda. Radi se o povratnim dopisima o dobijenoj saglasnosti za prime-
nu operativno tehni~kih mera u konkretnom slu~aju prema gospodinu Vu-
ku Dra{kovi}u. Prvi akt je datiran sa februarom mesecom 1999. godine,
drugi sa martom mesecom 1999. godine, a tre}i februar 2000. godine. Na-
pomiwem da ja u februaru i martu 1999. godine ni na koji na~in nisam bio
raspore|en na radnoj du`nosti u RSDB Beograda. Moja radna du`nost po-
~iwe u tom centru 10. aprila 1999. godine. Smatram da je zbog potpunog
i jasnog uvida u navedene materijale potrebno prezentirati inicijalne
akte koje SRDB Beograd {aqe nadle`noj upravi, a razlog je {to se u ini-
cijalnom aktu nalaze i razlozi za primenu odre|enih mera. Obja{wava da
dok je on bio na~elnik SRDB Beograda nijedan slu`beni akt nije uni{ten.
Za sve to vreme on nije po~inio ni jedno krivi~no delo.
Iz operativnih podataka koji postoje u slu`bi moè se ta~no vide-
ti {ta je slu`ba radila u vezi Vuka Dra{kovi}a i {to }e potvrditi ovo
{to okrivqeni isti~e, a kasnije }e predloìti da se ta dokumentacija i
pribavi, naro~ito dnevna informacija koji je pravi poseban operativ-
no analiti~ki tim za potrebe resora dràvne bezbednosti. Period od 15.
627
oktobra 2000. godine do 15. novembra 2000. godine naro~ito ukazuje na iz-
vore informacija prema Vuku Dra{kovi}u. U odnosu sa neposrednim sta-
re{inama kontaktirao je na kolegijumima bilo usmenim podno{ewem iz-
ve{taja bilo prosle|ivawem izvornih materijala o primeni operativne
tehnike preseka podataka o va`nijim kategorijama lica bez obzira na li-
niju rada, dnevnim informacijama i odre|enim slu`benim bele{kama ko-
je su obja{wavale ili ukazivale na odre|ene potrebe od interesa za bezbed-
nost na teritoriji grada Beograda…Na pitawe tuìoca {ta zna~i prio-
ritetni objekat pa okrivqeni obja{wava da li }e neko biti prioritetni
objekat o tome se raspravqa na radnom sastanku centra nadle`ne uprave
kome se pi{e o tome bele{ka presek o raspoloìvim saznawima procewu-
je se stepen op{te opasnosti karakter veza, intezitet kontakta ili sada-
{wa ili dosada{wa prikupqena saznawa i opredequje na~in slu`be u
primeni operativno tehni~kih mera radwi. Nije bio na sastanku kada je
odlu~eno da se Vuk Dra{kovi} prioritetno prati, to mu je kasnije re~e-
no u Tre}em odeqewu RDB Beograda.
Na dan 3. 10. 1999. godine okrivqeni se nije nalazio u Devetom ode-
qewu wegovog Centra, bio je u svojoj kancelariji.
Na pitawe punomo}nika da li je bio obave{ten o odlasku Vuka Dra-
{kovi}a na Ravnu Goru okrivqeni izjavquje da je bio obave{ten. Ne zna
koliko je qudi bilo angaòvano da ga prati, zna koja su odeqewa u~estvo-
vala u tome jer su to uvek ista odeqewa. Konkretno radilo se o Tre}em
odeqewu koje se bavi ekstremizmom i terorizmom. U konkretnom slu~aju
Vuk Dra{kovi} je ra|en pod grupom „srpski ekstremizam”. Indirektno
je bilo ukqu~eno i Prvo odeqewe. Bilo je ukqu~eno i Deveto odeqewe za
tajnu pratwu i fotodokumentaciju i Sedmo odeqewe koje je odeqewe ope-
rativne tehnike. Poznaje Radovana Boòvi}a koji radi kao na~elnik Tre-
}eg odeqewa. Sa ovim licem se na dan 3. 10. 1999. godine video oko 18 ~a-
sova na zajedni~kom radnom sastanku i sa Stevanom Bastom se video iza 18
~asova, a pre toga ne dozvoqava sada mogu}nost da se sada ~uo, a i sa svim
ostalim rukovodiocima.
Na pitawe punomo}nika obja{wava da su postojala dva osmatra~ka
mesta, jedno na Kolar~evom univerzitetu, a dugo u Knez Mihailovoj uli-
ci u wima se ne nalazi nikakva oprema. Tamo se oprema donosi shodno ope-
rativnim potrebama i bila su zaduèna za dva ili tri izdvojena posla
koja nemaju direktne veze sa ovim dog|ajem.
Sredstva za prislu{kivawe bila su montirana u prostorijama SPO
u Beogradu, a nasle|ena su kao montirana u zgradi Vuka Dra{kovi}a, o
ovome ne bi pri~ao, a o ovome su ve} pisala sredstva informisawa i sred-
stva kori{}ena 24 sata dnevno.
628
Na pitawe da li je slu`ba kojom je rukovodio okrivqeni snimala i
objekat – stan Vuka Dra{kovi}a u Budvi pa obja{wava okrivqeni da su
snimili objekat – stan, sa namerom da pro{ire primenu tehni~kih sred-
stava. Pratili su kontakt sa ameri~kim diplomatom i gr~kim ili ruskim
diplomatom. Postoji standardni album fotografija koji je tom prili-
kom napravio. Fotografije obuhvataju {iri izgled lica mesta oko stana
snimqeno iz raznih uglova. Saglasnost za ovaj postupak je dobio od ok-
rivqenog Markovi}a. Sa MUP-om Crne Gore tada nisu sara|ivali. Na
ovom zadatku bio je angaòvan Ratko Romi} radi se o na~elniku [estog
odeqewa.
Na pitawe punomo}nika obja{wava da od februara meseca kada mu
je re~eno da je neraspore|en prakti~no nije dolazio u slu`bu do trenutka
hap{ewa, mada je bio na informativnom razgovoru po po wihovom pozi-
vu. Nije imao ponude o eventualnoj za{titi i identitetu u vezi wegovog
kazivawa po ovom predmetu.
U li~nom kontaktu okrivqeni Markovi} ga je oslovqavao „Radowa”.
Na pitawe punomo}nika okrivqenom da li je lice koga je on nazivao
nadimkom „Rambo” okrivqeni Nenad Bujo{evi}, pa okrivqeni Radowi},
navodi da jeste jer mu nije znao ni ime ni prezime. Sa Bujo{evi}em je imao
kontakt na 20 dana posle doga|aja na Ibarskoj magistrali kada je u~estvo-
vao u akciji hap{ewa grupe terorista.
Na naknadno pitawe da su albumi koji su snimqeni u Crnoj Gori u
vezi Vuka Dra{kovi}a bili predati okrivqenom Markovi}u.
Na pitawe punomo}nika da li je od Tre}eg i Devetog odeqewa insi-
stirao o dobijawu podataka na kom sedi{tu sedi Vuk Dra{kovi}, s kojim
automobilom se svakodnevno kre}e i koji su qudi u wegovoj pratwi to-
kom ~itave obrade a okrivqeni odgovara da na tome nije insistirao, jer u
izve{taju Tre}eg i Devetog odeqewa ti podaci postoje.
Koliko mu je poznato ne zna da li je SDB MUP-a Crne Gore obave-
{ten o delatnostima SDB Srbije u Crnoj Gori.
Na pitawe da li je uobi~ajeno da na prostoru federacije jedna slu`-
ba SDB ulazi na prostor druge i da je ne obave{tava o operaciji navodi
da jeste.
Na pitawe kako se obezbe|uje da ne do|e do sukoba izme|u ove dve
slu`be ako se ne obave{tavaju o aktivnostima okrivqeni izjavquje da to
ne zna.
Branilac traì da u|e konstatacja okrivqenog u zapisnik da je re-
kao intezitet pra}ewa i primewena mera ne odre|uje centar ve} taj inte-
zitet zavisi od inteziteta aktivnosti objekta koji je u pitawu.
Pa okrivqeni izjavquje da je to tako rekao.
629
TRE]I DAN: 7. NOVEMBAR 2001.
Vidan Mijailovi}:
Izjavquje u svemu kao na zapisniku iz istrage od 27. 02. 2001. godine.
Branko \uri}:
Izjavquje u svemu kao na zapisniku od 20. 03. 2001. godine.
Na pitawe tuìoca obja{wava da je ve} dobio jedno obave{tewe o
tablici tako da on Vidanu Mijalovi}u nije davao nikakav nalog u vezi
provere ovih tablica.
Na pitawe punomo}nika s kim se dogovorio da se Branka Ili} pre-
mesti na drugo radno mesto navodi da je to bilo u dogovoru sa Stojiqko-
vi}em, Dini}em, Vlastimirom \or|evi}em kao i wenim suprugom Draga-
nom Ili}em.
Na pitawe punomo}nika izjavquje da ne zna ko je bio {ef smene ko-
ji ga je obavestio specijalnom vezom o udesu, misli da je bio Dimitrijevi}
sa {efom smene je dva do tri puta razgovarao pre nego {to je oti{ao na
lice mesta.
U suo~ewu izme|u svedoka Vidana Mijailovi}a i Branka \uri}a,
Vidan isti~e da mu je Branko \uri} traìo da proveri kome pripadaju ta-
blice na|ene na licu mesta, a Branko \uri} isti~e da nije ta~no. Svedok
Vidan Mijailovi} navodi da kada je sporna tablica na|ena da mu je \uri}
rekao da proveri na koga se vodi tablica i ja sam telefonom pozvao de-
ùrnu slu`bu uprave saobra}ajne policije SUP-a Beograd javila se toga
dana deùrna smena Vesna Trifunovi} i ova mu je javila da se vozilo vo-
di u specijalnoj evidenciji i on je posle toga o tome obavestio Branka \u-
ri}a. \uri} mu je rekao da ostane do kraja uvi|aja a kasnije u Qermonto-
voj da proveri na koju jedinicu se vodi ta tablica…
Za ovim Vidan Mijailovi} navodi da je mobilnim telefonom po-
zvao Vesnu Trifunovi} koja mu je dala podatak da se vozilo nalazi u spe-
cijalnoj evidenciji, a nije to traìo radio-vezom. Vesna Trifunovi} je
proveravala da li se vozilo nalazi u registru sa tim brojevima i po{to
je imala ta~an broj u tom registru je nazna~eno da se vozilo vodi u speci-
jalnoj evidnciji. Vesna nema daqe pristup za ovu evidenciju specijalnih
vozila kqu~ je imala samo Branka Ili}.
Vidan isti~e i to da mu je Buci \uri}u odnosno da mu je Buca \u-
ri} rekao da treba da pozove Branku Ili} da do|e od ku}e, otvori kance-
lariju i ormar gde se nalazi kwiga o vozilima specijalne evidencije i da
proveri na koju organizacionu jedinicu se vozilo vodi, pa Branko \uri}
630
isti~e da uop{te mu nije traìo da do|e Branka Ili} kako to navodi Vi-
dan. Taj razgovor uop{te nije vo|en.
Na pitawe punomo}nika da li je dao nalog na licu mesta da se traga
za licem koje je bilo u izgorenom kamionu-teretnom, svedok odgovara da
on nije za to zaduèn. Na lice mesta je do{ao kao {to je ve} izjavio jer se
na~elnik sekretarijata obave{tava o svim va`nijim doga|ajima koji se do-
ga|aju na teritoriji lica mesta.
Na konkretno pitawe da li je slu`beno do{ao na lice mesta, svedok
dogovara da je do{ao slu`beno na lice mesta.
Punomo}nik o{te}enih postavqa pitawe koje je on to slu`bene rad-
we radio na licu mesta.
Branilac okrivqenog Nenada Ili}a protivi se postavqawu ovak-
vog pitawa, jer bi to vodilo u nove istrage i nije u vezi konkretnog optu-
èwa, a i branioci ostalih se pridruùju tom prilogu.
Pa ve}e donosi
R E [ E W E
Da se ne dozvoli ovako postavqawe pitawe svedoku, jer nije u di-
rektnoj vezi sa predmetom optuèwa.
Na pitawe punomo}nika svedoka da objasni da li je izrekao re~eni-
cu „|ubre je ìvo” svedok isti~e da tu re~enicu nije rekao i da je to naj-
ve}a glupost koju je ~uo.
Na pitawe da li su bila otvorena vrata na teretnom kamionu pa sve-
dok navodi da su vrata tog kamiona kasnije razvaqena kasnije od vatroga-
sne ekipe koja je ugasila poàr, a snimak ovog kamiona je tek posle toga
napravqen.
Svetozar Novakovi}:
Svedok dodaje i to da je posle malo duèg vremena bio pozvan radio-
-vezom od strane kolega iz saobra}ajne policije koji imaju sedi{te na ni-
{kom auto-putu kod „Laste” kad je do{ao i na{ao se s kolegama u wiho-
vom vozilu pokazivali su mu slike, odnosno fotografije nekih lica, tre-
balo je da kaè da li me|u tim fotografijama nalazi ono lice koje je opi-
sivao u svom iskazu kod istra`nog sudije i nije mogao na tim fotografi-
jama da prepozna to lice. Ne moè da se opredeli da li je ovaj doga|aj pre-
poznavawa na fotografijama bio posle wegovog prvog saslu{awa kod su-
dije u Lazarevcu ili kasnije.
Na pitawe branioca okrivqenog Ili}a da li je ovo prepoznavawe
fotografija obavqeno pre ili posle davawa ovog iskaza ovog svedoka na
631
informativnom razgovoru u SUP-u pa svedok odgovara da je bilo posle
tog razgovora ali nije siguran.
Svedok navodi i to da kolege koje su mu pokazivale fotografije su
se predstavili kao kolege iz odeqewa „Poskoka”.
Milorad Budimir:
U svemu izjavi kao na zapisniku od 07. 03. 2001. godine.
Milorad Iveki}:
U svemu izjavi kao na zapisniku od 14. 03. 2001. godine.
S tim {to navodi da on ne zna kada je nabavqen kamion „Mercedes”
koji je on vozio kako je obja{wavao u istrazi.
Na pitawe tuìoca da li je kamion „Mercedes” bio u Lipovici ka-
da je svedok do{ao u jedinicu 1995. godine, pa svedok izjavquje „ja mislim
da nije”.
Lazar Kova~evi}:
Izjavquje kao na zapisniku od 1. 03. 2001. godine.
S tim {to obja{wava da ne moè da se izjasni o datumu od kad je vo-
zilo „Mercedes” bilo u centru u Lipovici.
Nenad Sinobad:
ÊTVRTI DAN: 8. NOVEMBAR 2001.
Nedeqko Galovi}:
Izjavquje kao na zapisniku kod istra`nog sudije od 01. marta 2001.
godine.
Zoran Pavi}:
Izjavquje u svemu kao na zapisnicima od 07. 03. 2001. godine i 27.
07. 2001. godine.
Na pitawe punomo}nika da li je svedok obavestio okrivqenog Ra-
dowi}a o tome gde ta~no sedi Vuk Dra{kovi} u kolima i u kojim kolima
svedok obja{wava da je obavestio o tome okrivqenog Radowi}a…
632
Dragan Paji}:
Izjavquje kao na zapisniku iz istrage od 14. 03. 2001. godine i 27.
03. 2001. godine.
Na pitawe punomo}nika da li zna koliko je bilo baza iz kojih se sni-
mao Vuk Dra{kovi} pa svedok odgovara koliko je wemu poznato bila je jed-
na baza u Kolarcu. Jedanput je bio u woj ali nije imao zadatke u vezi we.
Dragan Toma{:
Izjavquje kao na zapisniku od 07. 03. 2001. godine i 27. 07. 2001. go-
dine.
Ratko Qubojevi}:
Izjavquje kao na zapisniku iz istrage od 07. 03. 2001. godine i 27.
07. 2001. godine.
Svedok obja{wava na pitawe punomo}nika o{te}enih da pored po-
dataka o tome u kojim kolima je sedeo Vuk Dra{kovi} i na kom sedi{tu
bili su i podaci koja ga kola prate, broj lica u tim kolima, broj tih ko-
la i ostali potrebni podaci…
Svedoku je poznato da je prilikom pisawa izve{taja bio poznat
broj o na|enoj registarskoj tablici i da je napomenuto ali ne zna koje je
lice donelo tu tablicu. Jo{ navodi da je prilikom pra}ewa Vuka Dra{ko-
vi}a sa aerodroma u prethodnom doga|aju bilo raspore|eno devet ekipa od
Aerodroma do blizu stana Vuka Dra{kovi}a. Izraz dokumentovali smo
dolazak zna~i da su to snimili kamerom…
Radovan Boòvi}:
Izjavquje kao na zapisnicima iz istrage od 14. 03. 2001. godine i
27. 07. 2001. godine.
Konkretno svedok navodi da Vuk Dra{kovi} nije pra}en u ranijim
slu~ajevima kada je i{ao na Ravnu Goru.
Svedok obja{wava da na~elnik Centra daje predlog za pra}ewe na
osnovu zahteva i predloga na~elnika odeqewa.
Na pitawe punomo}nika da li ste kao na~e~nik Tre}eg odeqewa da-
li predlog na~elniku centra u ovom slu~aju okrivqenom Radowi}u, da se
postave osmatra~nice ili baze, tv. studija za osmatrawe prostorija SPO
u Knez Mihailovoj ulici svedok odgovara da nije…
Konstatuje se da dok je okrivqeni Radowi} postavqao pitawa sve-
doku porodice o{te}enih su naveli da okrivqeni Nenad Ili} dobacuje
znake prstom u wihovom pravcu, predsednik ve}a to nije primetio, ali je
udaqio iz sudnice Nenada Ili}a za vreme postavqawa ovih pitawa uz
633
opomenu o{te}enima da se smire, a nakon ovoga okrivqeni Nenad Ili}
se uvodi u sudnicu.
Po ulasku okriqenog Ili}a na pitawe da li je ovaj pokazivao ne-
ki gest rukom prema o{te}enima navodi da prema wima nije nikakav gest
pravio, po~e{ao se rukom po glavi samo.
PETI DAN: 27. DECEMBAR 2001.
Milorad Lukovi}:
Izjavquje kao na zapisniku iz istrage od 11. 04. 2001. godine.
Svedok je do{ao na Institut, bila su tri vozila „xipovi” koliko
se sada se}a on je li~no odvezao okrivqene Ili}a i Bujo{evi}a video je
da su oni upla{eni, ali nisu hteli ni{ta da komentari{u za{to treba
da daju iskaz u sudu, niti su o tome ne{to pri~ali dok su bili voèni do
Palate pravde. Na ulazu u Palatu sa~ekao ih je jedan radnik Instituta
i odveo na saslu{awe, a svedok se vratio u Institut.
Na pitawe tuìoca obja{wava da je dva puta prisustvovao uvi|aju
oko pregleda kamiona „Mercedes”, koji je bio u bazi u Lipovici. Zna da su
oba put a na uvi|aju bili prisutni radnici MUP-a Srbije, drugi put je
dovo|en i vulkanizer koji je ne{to radio na kamionu, a tada ne moè da
precizira da li je i kojom prilikom bio prisutan i istra`ni sudija. Ko-
liko se se}a prvi put ga je na~elnik slu`be bezbednosti Rade Markovi}
obavestio da }e biti uvi|aj oko pregleda kamiona, a drugi put ne. Aleksan-
dar Niki} mu je rekao o tom drugom uvi|aju. Tako|e obja{wava da je Ni-
ki} bio zaduèn da objediwuje sve sektore slu`bi u bazi u Lipovici.
Na pitawe tuìoca da li je o saznawu da su Bujo{evi} i Ili} uhap-
{eni imao kasniji kontakt sa Mijatovi}em svedok navodi da je bio besan
kad je ~uo za hap{ewe ovih lica a da ga o tome nisu ni{ta obave{tavali pa
je sam traìo sastanak kod Mijatovi}a koji ga je primio, nije mu dao da sed-
ne kod razgovora, ponovio mu je da svedok treba da se pona{a u skladu sa
pravilima slu`be, ali ponovo nije hteo ni{ta konkretno da kaè, svedok
mu je na to rekao da }e traìti raport kod na~elnika slu`be, a Mijatovi}
mu je govorio da na~elnik nema sa tim veze, da je Mijatovi} u kontaktu sa
okru`nim tuìocem u Beogradu, pitao je svedoka da li ho}e da „pliva” ili
„pluta” u slu`bi i na tome se taj razgovor zavr{io. Svedok je kasnije tra-
ìo sastanak kod na~elnika i dobio ga, sastao se sa Goranom Petrovi}em
koji mu tako|e ni{ta konkretno nije rekao, ve} ga uputio na Mijatovi}a,
634
a posle toga kako kaè svedok krenula je hajka prema wemu, govorili su mu
da je on nedisciplinovan i to je trajalo sve do maja meseca 2001. godine.
Navodi da je 18. juna 2001. godine dao otkaz u slu`bi.
Na pitawe predsednika ve}a svedok obja{wava da ima tetovaè po
rukama i ima istetoviranu jednu ruù na vratu sa desne strane, ona je sada
izbledele boje, a moè da se vidi i kada svedok nosi ko{uqu.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih svedok obja{wava da mu je okri-
vqeni Markovi} usmeno dao saop{tewe o angaòvawu Tre}e borbene gru-
pe oko obezbe|ewa predsednika Milo{evi}a to je bilo pri kraju bombar-
dovawa u drugoj polovini jula 1999. godine, mislim da okrivqeni Ili}
nije bio u toj grupi. Grupa je brojala negde izme|u 37 i 40 qudi. Zvani~no
i pismeno ova grupa nije evidentirana. Ova grupa koliko se svedok se}a
pri kraju septembra 1999. godine vra}ena je u bazu. Tako|e svedok obja{wa-
va da je grupa bila wemu podre|ena iako je Bujo{evi} bio komandir gru-
pe a u slu~aju odsustva svedoka nare|ewe je mogao da da i okrivqeni Mar-
kovi}. Po zavr{etku zadatka grupa je vra}ena u bazu u Kuli.
Svedok bliè obja{wava da je formalno on bio komandir grupe,
ali je on ~esto bio odsutan iz Beograda i po prirodi stvari, a po{to je
svedok obavestio okrivqenog Markovi}a da je Bujo{evi} komandir gru-
pe, Bujo{evi} je trebalo da se javi Markovi}u radi daqih uputstava.
Dragi{a Dini}:
Milan Todorovi}:
Ivan Pokrajac:
Kao na zapisnik od 28. 02. 2001. godine.
Sa{a \ur|evi}:
Kao na zapisniku iz istrage od 27. 02. 2001. godine.
Sr|an Lazi}:
Kao na zapisniku od 27. 02. 2001. godine.
Qubodrag Gaji}:
Svedok na pitawe tuìoca odgovara da nije dobio nikakvu depe{u o
pra}ewu Vuka Dra{kovi}a na teritoriji op{tine Vaqivo konkretnom
635
prilikom. Jo{ dodaje da SUP Vaqevo nije ranije vr{io pra}ewe Vuka
Dra{kovi}a kada je ovaj dolazio u Vaqevo. Konkretno kada je Vuk Dra{ko-
vi} dolazio nije bilo nikakve pratwe na teritoriji SUP-a Vaqevo, kada
su bile javne manifestacije povodom nekih doga|aja bilo je uobi~ajeno re-
gulisawe saobra}aja i sli~no.
Na pitawe okrivqenog Radowi}a svedok obja{wava da ga je zvao ok-
rivqeni na mo`da 7 dana pre 3. 10. 1999. godine i obavestio ga da imaju po-
datak o skupu na Ravnoj Gori pa svedok odgovara da jeste razgovarao sa Ra-
dowi}em i rekao mu je da oni iz Vaqeva ne znaju ni{ta o tom doga|aju.
[ESTI DAN: 28. DECEMBAR 2001.
Stevan Basta:
Izjavquje kao na zapisniku iz istrage 14. 03. 2001. godine.
Na konkretno pitawe okrivqenog Radowi}a da li svedok zna ko je
Vuku Dra{kovi}u preneo ideju u vezi ume{anosti slu`be DB u vezi doga-
|aja na Ibarskoj magistrali konkretno pomiwe i ime biv{eg radnika DB
Nik~evi} Stevana pa svedok odgovara da imaju saznawa da je ovo lice do-
lazilo u stan Vuka Dra{kovi}a, ali sadrìnu razgovora ne zna. Okrivqe-
ni Radowi} navodi da o ovome imaju ta~ni podaci u materijalu snimqe-
ni oko 20. oktobra 2000. godine.
Milorad Bracanovi}:
U svemu kao na zapisniku od 9. 07. 2001. godine.
Aleksandra Radoji~i}:
Na pitawe punomo}nika da li je bio uobi~ajen na~in pra}ewa, sni-
mawa i prislu{kivawa koji je Resor dràvne bezbednosti primewivao
prema Vuku Dra{kovi}u od kraja 1999. godine pa do doga|aja na Ibarskoj
magistrali, pa svedok odgovara da u tom trenutku nije bio, ali je ranijih
godina bio primewivan – pra}en.
Na pitawe okrivqenog Radowi}a svedok obja{wava da je Sedmo ode-
qewe logisti~ka podr{ka svim odeqewima.
Tawa Vuk{a:
636
Jelena Stojiqkovi}:
\or|e Stevanov:
U svemu kao na zapisniku iz istrage od 27. 07. 2001. godine.
Aleksandar Qubi{a:
Veselin Le~i}:
Svedok tako|e navodi da zna da je Stevan Nik~evi} kontaktirao sa
Vukom Dra{kovi}em 2000. godine ali ne zna ta~an datum, Nik~evi} tada
nije bio u resoru dràvne bezbednosti, ali ne zna {ta je to razgovarao sa
wim. ûjnost kasete je bio lo{, bilo je re~i da se ona sa~uva i kasnije
eventualno sazna {ta je predmet razgovora.
Svedok navodi da sada radi u MUP-u Srbije u odeqewu specijalnih
operacija.
Veqko Gari}:
Vladimir \urica:
S tim {to obja{wava da je razgovore sa Bujo{evi}em i Ili}em oba-
vio po nalogu Gorana Petrovi}a i Mijatovi} Zorana, tada{weg na~elni-
ka resora dràvne bezbednosti i wegovog zamenika. Nema saznawa da je
pre uzimawa izjava od okrivqenih Bujo{evi}a i Ili}a neko drugi sa wi-
ma obavio informativni razgovor.
Svedok obja{wava da su Ili} i Bujo{evi} izjavqivali da kako su
mislili da se radi o stranim dràvqanima i na kraju su izrazili kajawe.
Nijedan ni drugi nisu koristili neke materijale kada su davali ove izja-
ve. Svedok navodi da u vezi uzimawa ovih izjava nije kontaktirao sa sve-
dokom Lukovi} Miloradom.
Tako|e svedok navodi da je pojedina~no ovaj razgovor i uzimawe iz-
java za svakoga od navedenih okrivqenih trajao otprilike negde oko tri
sata. Da li su i kada posle toga okrivqeni odvedeni u Palatu Pravde sve-
dok ne zna. Ina~e on je li~no pozvao obojicu okrivqenih na razgovor a ova
lica su ve} bila na institutu kada ih je pozvao. Ina~e na ovim poslovima
svedok radi 17 godina. Po mi{qewu svedoka ovo uzimawe izjave je ura|e-
637
no po zakonu. O hap{ewu Ili}a i Bujo{evi}a saznao je iz sredstava javnog
informisawa.
Na pitawe okrivqenog Ili}a svedoku da li mo`da Ili} zastajki-
vao, vra}ao se na neke detaqe prilikom davawa izjave i sli~no pa svedok
odgovara da je wemu sve bilo normalno kod davawa iskaza okrivqenog ok-
rivqenog Ili}a.
Sa{a Joji}:
\or|e Banovi}:
Milan Ra{eta:
U svemu kao na zapisniku od 25. 02. 2001. godine i 27. 07. 2001. godine.
Dragan Mijailovi}:
U svemu kao na zapisniku od 25. 02. 2001. godine i 27. 07. 2001. godine.
SEDMI DAN: 29. JANUAR 2002.
Aleksandar Radosavqevi}:
Svedok tako|e ponavqa da je ~uo re~enicu koje je izjavilo lice koje
je do{lo „[kodom” i koje je gledalo u pravcu Vuka Dra{kovi}a re~eni-
cu „u pi~ku materinu |ubre je jo{ ìvo.”
Miroslav \urkovi}:
Aleksandar Niki}:
Na pitawe tuìoca svedok navodi da ne poznaje nijedno lice koje ga
je saslu{avalo u CRDB.
Dragi{a Radi}:
638
Mile Milo{evi}:
Izjavquje da ostaje pri izjavi koju je dao kod istra`nog sudije.
Ratomir ]eli}:
Dragoslav Krsmanovi}:
Neboj{a Sokovi}:
Od 1994. godine sam {ef smene Devetog odeqewa CDB Beograd. Se}am
se da je Vuk Dra{kovi} „pra}en” sve do doga|aja na Ibarskoj magistrali, a
kada se desio doga|aj na magistrali, ja nisam bio toga dana u smeni do{ao
sam tog dana oko 16,45 ~asova ve} kada se doga|aj odigrao.
OSMI DAN: 27. FEBRUAR 2002.
Dragan ôvi}:
Izjavquje u svemu kao na zapisniku iz istrage od 3. 04. 2001. godine
odnosno pred Op{tinskim sudom u Lazarevcu od 27. 10. 1999. godine.
S tim {to obja{wava da je on u jednom trenutku rekao svom voza~u
Aleksi} Neboj{i da pretraì okolni kukuruz da bi eventualno na{ao li-
ce koje je vozilo kamion pretpostavqaju}i da je ovo lice mo`da ispalo
iz kamiona {to je ovaj i u~inio.
Na pitawe punomo}nika svedok obja{wava da vozilo koje se podvu-
klo pod teretni kamion nije prepoznao kao vozilo u kojem je bilo obezbe-
|ewe Vuka Dra{kovi}a, nije ni pomislio da je to vozilo, kada je do{ao
na lice mesta ugledao je vozilo u kojem je bio Vuk Dra{kovi} i Vuka Dra-
{kovi}a.
Na daqe pitawe punomo}nika obja{wava da mu je vaqda Goca Ani-
~i} u jednom trenutku rekla da se u podvu~enom vozilu ispod kamiona na-
lazi pratwa Vuka Dra{kovi}a pa je on otr~ao do kamiona sa namerom da
otvori kamion i ukaè pomo}, ali je neko od prisutnih rekao da moè do-
}i do eksplozije, tako da nije mogao ni{ta da u~ini.
Spasoje Kruni}:
639
Na pitawe tuìoca izjavquje da kada je stigao na lice mesta vozilo
koje je bilo ispod kamiona bilo je potpuno zgu`vano, ali tada nije gorelo.
Na daqe pitawe tuìoca obja{wava da je uglavnom snimao sa zum kamerom
sa rastojawa 5 do 6 metara s tim {to je zamolio ôvi}evog voza~a da pri|e
bliè automobilu u kom je nastradao Veselin Bo{kovi} i to iz blizine
snimi po{to svedok to nije mogao da uradi. Ina~e vozilo „BMW” i kami-
on je snimio sa daqine 5 do 6 metara i to sa vi{e pozicija. Svedok bliè
obja{wava da je to digitalna kamera. Moè da se snime od 18 do 24 snimka.
Ne moè da se seti da li je potro{io sve snimke.
Disketu je dao ôtri}u da ovaj to umnoì u 10 do 15 primeraka i da
to sakrije na razli~ita mesta, a da jedan preda listu „Srpska re~”, {to
je ovaj i u~inio.
Kasnije kada je svedok bio u Domu zdravqa u Lazarevcu pri{ao mu
je jedan uniformisan policajac i rekao mu je da svedok ni{ta ne brine
da }e sutradan lokalna policija iz Lazarevca da pretraì teren u ciqu
nalaèwa voza~a, a svedoku je bilo jasno da kako kaè svedok da od ovoga
ne}e biti ni{ta.
Milivoje Mladenovi}:
Na pitawe tuìoca obja{wava da je poàr ga{en vodom i lakom pe-
nom. Nije primetio nikakvu tablicu kod kamiona i automobila. Nije ob-
ra}ao pa`wu da li je bilo tablica na ovim vozilima.
Po wegovom iskustvu kao vatrogasca vetrobransko staklo na kamionu
se istopilo.
Branko Petrovi}:
Izjavquje kao na zapisniku od 26. 10. 1999. godine i Okru`nog suda u
Beogradu od 3. 04. 2001. godine.
Slavko Ivanovi}:
U svemu kao na zapisniku od 3. 04. 2001. godine i na zapisniku Op-
{tinskog suda u Beogradu od 1. novembra 1999. godine.
Miroslav Terzi}:
U svemu kao na zapisniku od 3. 04. 2001. godine i Op{tinskog suda u
Lazarevcu od 1. novembra 1999. godine.
Dragan Komarica:
U svemu kao na zapisniku od 3. 04. 2001. godine i kod Op{tinskog su-
da u Lazarevcu od 9. novembra 1999. godine.
640
Zoran Avramovi}:
Zoran Mileni}:
U svemu kao na zapisniku od 4. 04. 2001. godine i kod istra`nog su-
dije Op{tinskog suda u Lazarevcu od 17. decembra 1999. godine.
Konstatuje se da se javqa punomo}nik o{te}enih Radomir @ivkovi}
i isti~e da mu iz publike prete dva lica i da mu je rekao „pi~ko, jeba}u
ti majku kad iza|e{ napoqe”.
Predsednik ve}a konstatuje da to nije ~uo, ali je ozna~ena lica iz-
bacio iz sudnice sa nare|ewem slu`bi obezbe|ewa da im uzme podatke.
DEVETI DAN: 28. FEBRUAR 2002.
Radule Ivanovi}:
Izjavquje kao na zapisniku kod Op{tinskog suda u Lazarevcu od 9.
11. 1999. godine.
@eqko Vukas:
Dragan Milo{evi}:
Gordana Milo{evi}:
Miroslav Dimitrijevi}:
Izjavquje kao na zapisniku iz istrage od 7. 05. 2001. godine i zapi-
snika iz istrage Op{tinskog suda u Lazarevcu od 9. 11. 1999. godine.
Blagica Kosti}:
Izjavquje kao na pomenutom zapisniku iz istrage.
Predrag Radosavqevi}:
Kao na zapisniku iz istrage od 3. 04. 2001. godine i kod Op{inskog
suda u Lazarevcu od 2. 11. 1999. godine.
641
Boìdarka Prodanovi}:
Dragi{a Ne{i}:
U svemu kao na zapisniku od 11. 11. 1999. godine. Svedok obja{wava
da je on doga|aj sa „Mercedesom” i ~ovekom koji je u{ao u wega video otpri-
like 5 do 6 posle udesa.
Nenad Stojanovi}:
Kao na zapisniku iz istrage od 3. 04. 2001. godine i zapisniku kod
Op{tinskog suda u Lazarevcu od 29. 10. 1999. godine.
DESETI DAN: 28. MART 2002.
Branka Ili}:
Kao na zapisniku iz istrage 25. 02. 2001. godine.
Rade ]etkovi}:
Kao na zapisniku iz istrage 25. 02. 2001. godine.
Boìdar \uri}:
Na pitawe tuìoca svedok precizira da je podatke za dva vozila
„Mercedes” uneo kontrolnik tokom 1997. godine, a se}a se da su oba vozi-
la stigla, tj. primqena na plac istog dana.
Radoslav \or|evi}:
Izjavquje u svemu kao na zapisniku iz istrage kod ovog suda 3. 04.
2001. godine, odnosno zapisniku iz istrage Op{tinskog suda u Lazarevcu
od 29. 10. 1999. godine.
Dragan Vesni}:
Slobodan Radojkovi}:
U svemu kao na zapisniku kod istra`nog sudije Op{tinskog suda u
Lazarevcu od 29. 10. 1999. godine.
642
Punomo}nik o{te}enih advokat Dragoqub Totdorovi} predlaè da
se kao svedok saslu{a Zoran \in|i}, Du{an Mihajlovi}, Goran Petro-
vi}, Dragan Filipovi}, Du{an Surla, Tre}e odeqewe, Dragana Otovi},
ve{tak-grafolog u SUP-u, Milenko Er~i}, na~elnik uprave kriminali-
sti~ke policije, Vladimir \or|evi}, ve{tak iz MUP-a Srbije krimina-
listi~ke tehnike, sudija Krsto Bobot, Radovan Boòvi}, na~elnik Tre-
}eg odeqewa, da se ponovo saslu{a radi provere navod odbrane Radowi}
Milana, a razloge daje u pismenoj formi i primerke razloga daje branio-
cima okrivqenih.
Branioci pitawe saslu{awa svedoka ostavqaju sudu na ocenu, ne pro-
tive se u principu, jer je i wihov predlog da se neka od ovih lica saslu-
{aju s tim {to predlaù i saslu{awe svedoka @ari} Vladice na okolno-
sti iz odbrane okrivqenih, a saglasno predlaù da se na pretresu saslu-
{aju ve{taci saobra}ajne struke, a branilac okrivqenog Ili} Nenada
}e predloìti naknadno i svedoke koji }e potvrditi odbranu okrivqe-
nog gde je bio kriti~nom prilikom kada se desio doga|aj na Ibarskoj ma-
gistrali.
Branilac okrivqenog Radowi}a predlaè da se saslu{aju svedoci
Bogoqub Lazi} i Strahiwa Bo{kovi} koji se mogu pozvati preko GSUP-
-a radi prvere odbrane okrivqenih.
JEDANAESTI DAN: 24. APRIL 2002.
Vesna Trifunovi}:
Navodi da je radila i sada radi u Upravi saobra}ajne policije gra-
da Beograda, kao {ef smene deùrne slu`be.
U vreme kada je bio slu~aj na Ibarskoj magistrali 3. 10. 1999. godine
ja sam radila u vremenu od 7 do 19 ~asova, ne mogu da opredelim kada me je
deùrni za podru~je auto-puta i ibarske magistrale kod Lazarevca oba-
vestio da je do{lo do sudara vi{e putni~kih vozila, pa sam ja daqe obave-
stila izme|u ostalog i na~elnika Vidana Mijailovi}a, a obave{tena je i
ekipa koja u takvim slu~ajevima izlazi na uvi|aj, a koja se nalazi u Beo-
gradu u ulici Savskoj. Posle izvesnog vremena javio mi se na~elnik Vidan
Mijailovi} pretpostavqam da se javio mobilnim telefonom i traìo je
podatke o teretnom kamionu, konkretno je traìo vlasnika kamiona po
registarskom broju, rekao je i broj ali ja sada ne znam taj broj. Pogleda-
la sam u terminal i nisam mogla da na|em te podatke, i o tome sam izve-
643
stila Mijailovi}a. Svedok dodaje i to da je o doga|aju obavestila i Mi-
hajla Alimpi}a koji je pomo}nik na~elnika uprave saobra}ajne policije.
Obavestila je i {efa deùrne slu`be SUP-a Beograd.
Svetozar Mir~evi}:
Ja sam oktobra meseca 1999. godine radio u Resoru dràvne bezbedno-
sti u Devetom odeqewu na poslovima tajne pratwe. Radio sam i na poslo-
vima Vuka Dra{kovi}a i Danice Dra{kovi}.
Po{to se konstatuje da svedok jo{ uvek radi u istom odeqewu, a ni-
je oslobo|en du`nosti od odavawa slu`bene tajne to se prekida sa daqim
ispitom svedoka dok se ne dobije dozvola da se osloba|a od ~uvawa tih
tajni.
Aleksandar ôtri}:
Ja sam ~lan stranke SPO i na nekoliko dana posle doga|aja na Ibar-
skoj magistrali meni je Spasoje Kruni} predao disketu na kojoj su se na-
lazile fotografije koje je snimio neposredno posle doga|aja, bilo je de-
setak fotografija u koloru, snimqewe su digitalnim fotoaparatom. Ja
sam tada bio ~lan gradske vlade Beograda zaduèn za informisawe, te fo-
tografije su narezane na 4 ili 5 kompakt diskova, ti diskovi su ostali
kod mene mada sam ja to prosledio i slu`bi informisawa stranke SPO.
Koliko se se}am na tim fotografijama su se videla vozila koja su u~estvo-
vala u doga|aju i dobro se vide, ne se}am se da je bila neka fotografija
gde je samo snimqena registarska tablica.
Stevan Nik~evi}:
Do 1999. godine radio sam u RDB Republi~kom MUP-u, jedno vreme
privatno od oktobra meseca 2000. godine u Republi~kom MUP-u, a od 7.
februara 2001. godine nalazim se u Saveznom MUP-u. Preciznije od ok-
tobra 2000. godine bio je u republi~koj vladi, koministar za unutra{we
poslove.
Ja nisam uop{te radio na predmetu ibarske magistrale, niti sam
kontaktirao sa bilo kojim okrivqenim u vezi ovoga. U oktobru mesecu
2000. godine kada je svedok bio ~lan republi~ke vlade, predmet je ve} bio
u tuìla{tvu i Republi~ki MUP vi{e sa wim nije imao veze.
Na pitawe tuìoca obja{wava da je Vuka Dra{kvo}a upoznao okto-
bra meseca 2000. godine i posle toga je imao kontakte sa wim kako u Vladi
tako i u ku}i Vuka Dra{kovi}a. Me|utim, ne se}a se da je u tim kontak-
tima bilo re~i o doga|ajima na Ibarskoj magistrali. Uvek je tim razgovo-
rima prisustvovao jo{ neko. Nikad sami nismo razgovarali.
644
Na pitawe branioca da li svedok zna da je Vuk Dra{kovi} predlo-
ìo svedoka ispred SPO na mesto koministra Vlade Srbije za unutra{we
poslove svedok navodi da zna, ali ne zna razloge. Pre mandata svedok ni-
je razgovarao ni sa kim iz Srpskog pokreta obnove o doga|aju na Ibarskoj
magistrali, a ne se}a se da o tome nije bilo re~i ni na sastancima sa Vu-
kom Dra{kovi}em.
Branioci traè da u zapisnik u|e reakcija okrivqenog Markovi}a
na kazivawe svedoka oko sastanka svedoka u ku}i sa Vukom Dra{kovi}em
kada je okrivqeni Markovi} izjavio da se ta~no zna {ta se razgovaralo na
tom sastanku i da svedok treba da kaè istinu, a da je reakcija svedoka bi-
la da ne èli da ga na ovaj na~in okrivqeni maltretira.
Na pitawe branioca okrivqenog Radowi}a da li je bilo to ura|eno
dok je svedok bio koministar u Vladi na rasvetqavawu slu~aja na Ibarskoj
magistrali svedok odgovara da ni{ta nije ura|eno, ne samo na tom slu-
~aju ve} i na drugom slu~aju ve} je koministar koji je bio ispred stranke
SPS blokirao sve odluke, a bio je potreban konsenzus sva tri ministra.
Na daqe pitawe branioca navodi da nije postojala nikakva zvani~na na-
redba da se ne radi na tom slu~aju.
Tako|e svedok navodi da je 1998. godine postavqen za na~elnika cent-
ra Resora dràvne bezbednosti Beograd na predlog Radomira Markovi}a.
U maju mesecu 1999. godine je smewen sa mesta, dato mu je obrazloè-
we zato {to je za vreme ratnih dejstava sklonio sina od 10 godina i }er-
ku od 6 godina. Svedok navodi da ne zna za odluku Vlade da deca ovakvih
funkcionera, tj. ~lanovi porodice nisu smeli da se sklawaju. Iz Slu`be
RDB-a je oti{ao jula ili avgusta meseca 1999. godine, jer je dobio da pre-
|e u SMIP, i zatraìo saglasnost od slu`be DB, pa je dobio obave{te-
we da ne samo da ne}e da dobije saglasnost, ve} }e biti degradiran. Tra-
ìo je podatke {ta je to pogre{io, za{to je bio raàlovan, ali ih nije
dobio.
Svedok navodi da poznaje vi{e lica iz stranke SPO, ali je sva ta li-
ca upoznao u oktobru mesecu 2000. godine.
Vladica @adi}:
Ja poznajem okrivqenog Markovi} Radomira jer ima splav na Savi
do mog splava, se}am se da je oktobra meseca 1999. godine trebao da do|e je-
dan majstor da mi popravqa ne{to na splavu i negde oko 11,15 ~asova na
moj splav je do{ao okrivqeni Markovi} sa suprugom i detetom, bili su tu
do iza 12 ~asova, kada je zazvonio mobilni telefon na koji se javio okriv-
qeni Markovi} i rekao da mora da ode hitno. Nije naveo razlog, ali me je
zamolio da mu prebacim ènu i dete do ku}e.
645
DVANAESTI DAN: 28. MAJ 2002.
Goran Petrovi}:
Od 1996. do maja 1999. godine radio sam u dràvnoj bezbednosti ka-
da mi je izre~ena mera kada sam udaqen iz slu`be i od tada sam radio u
jednoj privatnoj {pediterskoj firmi.
Odnosno 26. januara 2001. godine postavqen sam za na~elnika resora
dràvne bezbednosti od strane Vlade Srbije.
Znam da se radilo na slu~aju ibarske magistrale i bio sam obave-
{ten da su na|eni kako po~inioci tako i izvr{ioci doga|aja. Ja li~no
nisam u~estvovao u konkretnim radwama ali sam dobijao obave{tewa od
meni podre|enih lica, a tako|e sam ta obave{tewa slao i ministru Mi-
hajlovi}u. Po obave{tewu Zorana Stijovi}a pomo}nika na~elnika beo-
gradskog centra koji je direktno saslu{avao i okrivqenog Markovi}a do-
bio sam obave{tewe da on èli da razgovara kako sa mnom tako i sa mini-
strom Mihajlovi}em jer je sumwao da mi ne dostavqamo obave{tewa koja
on daje daqe do ministra Mihajlovi}a pa zajedno sa Zoranom Mijatovi}em
koji je bio moj zamenik u to vreme, a uz saglasnost istra`nog sudije zaka-
zan je sastanak koji je bio 31. maja 2001. godine koji je obavqen u sedi{tu
RDB-a na Bawici negde u popodnevnim ~asovima. Sam razgovor trajao je
negde oko jednog sata, a posle toga bila je ve~era. Na tom sastanku po meni
je okrivqeni Markovi} samo iznosio svoju odbranu kao {to je to ~inio i
pred sudskim organima, a da pri tome ni{ta drugo konkretno nije isti-
cao u vezi onoga {to je hteo navodno da kaè ministru Mihajlovi}u.
Na tom sastanku nije bilo re~i o tome da za neke informacije koje
navodno Markovi} treba da da slu`bi dràvne bezbednosti i MUP-u o ne-
kim li~nostima wegov status u ovom predmetu bude druga~iji. Nije mu nu-
|ena od strane slu`be finansijska podr{ka odnosno da mu se promeni
identitet i da promeni mesto boravka. To je bio jedini kontakt sa okriv-
qenim u ovom slu~aju, sa drugima nisam imao neposredne kontakte.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih da li je svedoku poznato da je u
doga|aju na Ibarskoj magistrali u~estvovalo i tre}e vozilo koje nije obu-
hva}eno optu`nicom a koje je vlasni{tvo RDB-a svedok odgovara da mu ta
~iwenica nije poznata, on je o tome pro~itao ne{to u {tampi. Zadatak
slu`be je bio da se ograni~i na otkrivawe eventualnih u~esnika radni-
ka RDB-a.
Na konkretno pitawe da li mu je poznato da su se lica koja su se na-
lazila u tom tre}em vozilu predstavili kao radnici RDB-a nije mu po-
znato.
646
Na daqe pitawe da li su mogli, kao {to je svedok izjavio u inter-
vjuu u „Ninu” od oktobra 2001. godine, da saznaju za tre}e vozilo i lica u
wima, tako {to su obavili razgovore sa desetinama i desetinama qudi,
svedok odgovara da su mogli ali niko nije pomenuo to tre}e vozilo.
Na daqe pitawe da li mu je poznato o tome {ta je ve{ta~ila grafo-
log Dragana Otovi} svedok obja{wava da mu ni{ta nije poznato u vezi tog
svedo~ewa.
Na slede}e pitawe da li mu je poznata uloga Mihaqa Kertesa u ovom
slu~aju svedok odgovara da sem onoga {to su operativni radnici saznali
i kako su prezentirali wemu li~no nije poznato. Misli na operativne
radnike RDB-a.
Nije mu poznato za{to nije podneta prijava protiv Mihaqa Kerte-
sa, verovatno zbog toga {to nije postojala osnovana sumwa.
Na slede}e pitawe da li mu je neko iz politi~kog vrha davao sugesti-
je o tome da li protiv nekih lica treba ili ne treba podneti prijave sve-
dok navodi da je vi{e puta kontaktirao premijera \in|i}a i ovaj mu je go-
vorio da svi oni koji su osnovano sumwivi, bez obzira o kome se radi, ma-
kar i o wegovim najbliìm saradnicima.
Svedok dodaje da je prvi put saznao da su osnovano sumwivi Bujo{e-
vi} i Ili} za u~e{}e u doga|aju na jedan dan pre nego {to su uhap{eni.
Na slede}e pitawe da li je svedok znao za izjavu koju je premijer \in-
|i} dao na radiju „B 92” 4. 05. 2001. godine i koju je preneo list „Danas” od
4. 05. 2001. godine u vezi ovog doga|aja svedok odgovara da za tu izjavu ni-
je znao.
Na pitawe punomo}nika da li mu je poznato pre nego {to je on stu-
pio na du`nost po predlogu Vlade vr{ena neka aktivnost u vezi eventual-
nih u~esnika iz slu`be dràvne bezbednosti u slu~aju ibarske magistrale
i koliko je trajao rad do dolaska svedoka na du`nost u vezi ovoga slu~aja
svedok odgovara da koliko mu je poznato bile su preduzimane neke radwe
u vidu informativnih razgovora, a od stupawa na du`nost svedoka rad na
ovom slu~aju bio je otprilike oko mesec dana.
Na pitawe punomo}nika da li je svedoku poznato koje su mere pri-
mewivane, pra}ewe i prislu{kivawe prema Vuku Dra{kovi}u, poznato mu
je. Te mere u pogledu pra}ewa bile su tipi~ne mere koje su primewivane
prema drugim licima, a pred sam doga|aj na Ibarskoj magistrali i na sam
sam dan doga|aja te mere su bile atipi~ne po mi{qewu svedoka i to je sve-
dok i izjavio na konferenciji za {tampu. Obja{wava da je atipi~no to
da se rukovodioci resora interesuju iz sata u sat o pra}ewu objekta, kao i
tome kojim sredstvom se kre}e objekat misli se na objekat, gde ko sedi i
raspored sedewa. Nije tipi~no ni to da se od tih funkcionera provera-
647
vaju izve{taji po nekoliko puta na dan. Konkretno misli na okrivqenog
Radowi}a koji je bio na~elnik Centra, kao i na druge funkcionere na-
~elnika resora DB.
O aktivnostima Radowi}a svedok je saznao na osnovu izjava radnika
RDB koji su u~estvovali u tom slu~aju jer su te izjave predo~ene svedoku.
Svedok dodaje i to da mu nije poznato da li je neko od optuènih imao
neki li~ni sukob sa Vukom Dra{kovi}em.
Na pitawe punomo}nika da li je izvr{io primopredaju du`nosti sa
okrivqenim Markovi}em da jeste da je ra|eno na krajwe neformalnoj vr-
sti u prisustvu nekoliko punomo}nika govorilo se o dnevnim stvarima
nije se govorilo o konkretnom slu~aju.
Na pitawe svedoku da li mu je poznato da je u vezi dobijenih infor-
macija i dan kada se dogodio doga|aj na Ibarskoj magistrali uni{ten ne-
ka dokumentacija svedok odgovara da koliko je to wemu poznato nije, po-
stojalo je lice Cvijetin Milinkovi} on je bio deùrni na~enik u centru
i wemu su se dostavqale informacije tog kriti~nog dana i te informaci-
je postoje.
Punomo}nik o{te}enih postavqa pitawe svedoku da li je ovo lice
bilo deùrno i na dan 11. aprila 1999. godine kada je ubijen Slavko ]u-
ruvija.
Odbrana se protivi ovakvom pitawu, jer nije u vezi sa predmetom,
Sud donosi re{ewe
R E [ E W E
Da svedok odgovori na to pitawe.

Pa svedok odgovara da mu nije poznata ta ~iwenica.
Na slede}e pitawe punomo}nika da li je na pomenutom sastanku sa
svedokom, sa Mihajlovi}em i Markovi}em da li mu je nu|eno da bude sve-
dok u Hagu, i nagodba, pa svedok izjavi da nije.
Na pitawe punomo}nika da li je postojala mogu}nost da pretposta-
vqeni angaùje nekog nièg po sebi po rangu iz nekog drugog odeqewa ili
centra a da o tome ne obavesti wegovog stare{inu svedok odgovara da to
nije mogu}e, nije to bilo ni u praksi a ni u pravilima Slu`be.
Na pitawe branioca okrivqenog Ili}a {ta je svedok mislio kada
je rekao da je saznao za izvr{ioca Ili}a na dan uo~i hap{ewa, na kakvo
hap{ewe je mislio, svedok odgovara da se radilo o hap{ewu od strane ov-
la{}enih radnika MUP-a i DB-a, odnosno nije mu poznat detaq da li su
u konkretnom slu~aju zajedno radili radnici MUP-a i DB-a. Konkretno
on je saznao od na~elnika dràvne bezbednosti za grad Beograd o indici-
648
jama da su okrivqeni Ili} i Bujo{evi} osumwi~eni, a svedok je kasnije
dao nalog da se ova lica privedu. On li~no nije video akt o tome da su Ili}
i Bujo{evi} uhap{eni.
Na pitawe branioca okrivqenog Markovi}a svedok navodi da je na
osnovu izve{taja nekih radnika DB-a pro~itao da je Radowi} na dan doga|a-
ja na Ibarskoj magistrali obave{tavao o aktivnostima pra}ewa Vuka Dra-
{kovi}a okrivqenog Markovi}a ne moè da navede nijedno ime od tih lica.
Na daqe pitawe branioca da je od strane premijera \in|i}a u {tam-
pi objavqena vest da je okrivqeni Markovi} progovorio i da }e Milo{e-
vi} dobiti smrtnu kaznu, da li je ta informacija potekla od slu`be bez-
bednosti ili li~no do svedoka, pa svedok odgovara da nikada nije obave-
stio \in|i}a o tome niti mu je to poznato.
Svedok na daqe pitawe odgovara da koliko on zna istra`ni sudija je
i pismeno odobrio razgovor koji je svedok pomiwao izme|u Markovi}a s
jedne strane Mihajlovi}a, Mijatovi}a i svedoka s druge strane i da je to
zavedeno u Okru`nom zatvoru. Ne zna ime istra`nog sudije ali se radi o
sudiji koji je radio na tom predmetu.
Markovi}a je na sastanak doveo Mijatovi} i Borislav Gali} tada-
{wi {ef kabineta Resora DB-a.
Razgovor koji je tada obavqen nije u vezi sa hap{ewem Milo{evi}a.
Razgovor je bio usmen i neformalan i nije se nikakav zapisnik vo-
dio. Razgovor nije imao tajni karakter. Svedoku nije poznato da je Du{an
Mihajlovi} izjavqivao da mu nije poznato da je ovaj razgovor postojao.
Na slede}e pitawe svedok odgovara da o tome da je uredno zavedeno u
zatvoru izvo|ewe Markovi}a iz pritvora na pomenuti sastanak dobio oba-
ve{tewe od Mijatovi}a, a li~no svedoku to nije poznato.
Radilo se o ozbiqnom slu~aju gde je po zakonu mogla da se izrekne
smrtna kazna i zato ga je Mijatovi} obavestio.
Na pitawe branioca okrivqenog Markovi}a za{to razgovor nije
vo|en u zatvoru svedok obja{wava da bi verovatno u javnosti pogre{no
bilo protuma~eno pojavqivawe ministra Mihajlovi}a u zatvoru.
Na pitawe branioca okrivqenog Radowi}a da li je sva dokumenta-
cija slu`be dostavqena istra`nim organima svedok odgovara da je dosta-
vqeno odnosno ono {to se traìlo. Konkretno uz krivi~nu prijavu dosta-
vqene su i izjave radnika RDB-a i izjave osumwi~enih. Koliko je svedoku
poznato sve su izjave dostavqene iz slu`be, a da li je ostao neki dokument
da nije dostavqen svedoku nije mu poznato. Tako|e su dostavqene i slu`-
bene bele{ke ali ne zna da li sve.
Zoran Mijatovi} je bio zaduèn za rad sa istra`nim organima sa
jo{ nekoliko lica i on je o ovome odlu~ivao.
649
Na pitawe okrivqenog Markovi}a kako je tekao razgovor na pome-
nutom sastanku svedok bliè obja{wava da su prvo razgovarali oko jednog
sata, zatim su obavili ve~eru, pa je Mihajlovi} oti{ao a Mijatovi} i Pe-
trovi} su jo{ dvadesetak minuta razgovarali sa Markovi}em, a Marko-
vi} isti~e da je razgovor obavqen i posle ve~ere u prisustvu Mihajlovi-
}a, a neformalni razgovor je bio pre ve~ere.
Na pitawe okrivqenog Markovi}a svedoku da li se se}a {ta mu je
svedok rekao na zavr{etku razgovora u hodniku svedok odgovara da mu je
rekao da je ironija sudbine da se on i Zoran Mijatovi} trude da izvuku ok-
rivqenog Markovi}a iz zatvora, a u vezi pomo}i rasvetqavawa slu~aja na
Ibarskoj magistrali, mada je Markovi} sa Radowi}em iz slu`be izbacio
i Petrovi}a i Mijatovi}a.
Za ovim okrivqeni Markovi} isti~e da je svedok ba{ ovako rekao.
Za ovim svedok isti~e da se izvla~i iz konteksta re~enica „izvla~e-
we iz zatvora”, su{tina je bila da se radilo o pomo}i rasvetqavawa na
Na pitawe okrivqenog Markovi}a da li se se}a da mu je svedok re-
kao na rastanku da {to se wega ti~e ovaj razgovor nije ni postojao svedok
odgovara da je tako, a u smislu diskrecije da se sa tim ne izlazi u javnost.
Svedok odgovara da sada radi kao direktor slu`be za istraìvawe
i dokumentaciju u SMIP-u.
Du{an Mihajlovi}:
Ja sam se nalazio na mestu ministra unutra{wih poslova Srbije i
kada je okrivqeni Markovi} uhap{en u vezi slu~aja sa ibarskom magistra-
lom. Po obave{tewu Zorana Mijatovi}a i Gorana Petrovi}a, a po{to se
tada vodila istraga protiv Slobodana Milo{evi}a, da Markovi} ima ne-
ke informacije koje bi hteo li~no svedoku da saop{ti i po{to je to u vi-
{e navrata ponavqano, svedok je pristao da obavi razgovor sa Markovi-
}em koji je i obavqen 31. maja 2001. godine u prostorijama SDR na Bawici
kom razgovoru su prisustvovali i Mijatovi} i Petrovi}. Me|utim po-
{to Markovi} nije ni{ta novo izneo u vezi Slobodana Milo{evi}a, raz-
govor se na tome i zavr{io. Nije pomiwan slu~aj ibarske magistrale. Ja
sam posle toga oti{ao a ostali su Zoran Mijatovi} i Goran Petrovi}.
Nije mi poznato da li je u vezi razgovora vo|en zapisnik ili je sa~iwena
neka slu`bena bele{ka. Po{to nije bilo nikakvih informacija nije Mar-
kovi}u obe}avano u smislu promene identiteta, pu{tawa iz pritvora ili
neke finansijske podr{ke.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih da li su svedoku poznati, tj. da
li je svedoku poznato u vezi doga|aja na Ibarskoj magistrali ko je po~i-
650
nilac odnosno organizator, a ako mu je poznato ko je po~inilac, sveodok
izjavquje da su mu poznati podaci od radnika slu`be koji su u~estvova-
li u tom slu~aju. Li~ne kontakte u vezi toga nije imao.
Na pitawe punomo}nika da li je istina da je svedok izjavqivao da
o{te}eni nemaju pravo na punu istinu jer je u vezi doga|aja na Ibarskoj ma-
gistrali na „BK” televiziji, u emisiji „Nije srpski }utati” izjavio: „Slu-
~aj Ibarske magistrale je ~ist kao suza, nema tu nikakve tajne, niti mi-
sterije, i mene ~udi da neko preko hleba ho}e poga~e…”, pa svedok odgo-
vara da on nikada nije izjavio da o{te}eni nemaju pravo i da je to zakqu-
~ak i konstrukcija iz wegovog izlagawa. Svedok daqe obja{wava da iz we-
gove izjave ne proizilazi da je neko {ti}en, niko od strane slu`be MUP-a
nije zabranio da se bilo ko u vezi ovoga pojavi na sudu i da da svoj iskaz.
Punomo}nik o{te}enog navodi da je bilo primedbe u vezi prkupqa-
wa dokaza na licu mesta i uop{te u vezi lica pod nadimkom „Legija”, a
svedok odgovara da punomo}nik zna ko vodi istragu i ako je milicija ne-
{to pogre{no radila sa istra`nim sudijom je mogla to da ras~isti.
Na pitawe punomo}nika da li je svedok izjavqivao u pomenutoj emi-
siji da nije utvr|ena odgovornost jedinice kojom je komandovao „Legija”,
svedok na to odgovara da nijedan materijalni dokaz nije na to upu}ivao,
da bi jedinica bila odgovorna ve} se radi o li~noj odovornosti pripad-
nika jedinice.
Na pitawe punomo}nika kakve veze ima u vezi sa doga|ajem na Ibar-
skoj magistrali, koji se dogodio 3. oktobra 1999. godine, ~iwenica da je
Milorad Lukovi} stao na stranu DOS-a, pa svedok izjavquje da to nema
nikave veze.
Na pitawe da li se Lukovi} zvani „Legija” iskupio za neke doga|aje
time {to je stao na stranu DOS-a svedok izjavquje da su to proizvoqne
konstrukcije i da sa tim nema veze.
Na daqe pitawe da u tom tekstu stoji i re~enica: „o~igledno da je u
pitawu politi~ki obra~un”, o kakvom se to obra~unu radi kad je u pita-
wu Ibarska magistrala, svedok odgovara da je to opet tuma~ewe od stra-
ne punomo}nika o{te}enog, a da to nije u vezi sa ibarskom magistralom.
Na daqe pitawe da li mu je poznata izjava premijera \in|i}a da su
mu bili poznati izvr{ioci dela na Ibarskoj magistrali jo{ krajem okto-
bra 2000. godine, ali da nisu mogli da pokrenu slu~aj jer je Rade Markovi}
bio na funkciji pa svedok izjavquje da mu ta izjava nije poznata.
Prvi put se upoznao sa po~iniocima kada je pro~itao bele{ku ovla-
{}enog radnika slu`be, ne moè da opredeli datum kada je to bilo. Pozna-
to mu je da su dva milicionera zaustavila vozilo gde su bila lica koja su se
predstavila kao radnici dràvne bezbednosti jer je to bila stvar istrage.
651
Na konkretno pitawe punomo}nika o{te}enih kako svedok zna da
Lukovi} zvani Legija nije u~estvovao na Ibarskoj magistrali svedok od-
govara da u materijalima koje je on pro~itao nije bilo podataka o wego-
vom u~e{}u.
Na konkretno pitawe branioca okrivqenog Markovi}a za{to Mi-
hajlovi} nije bio u zatvoru na razgovoru sa Markovi}em, a svedok odgovara
da on nije bio organizator tog susreta i da je oti{ao tamo gde je razgovor
zakazan, a organizovao je sve to Zoran Mijatovi}. Upravo mu je Mijatovi}
rekao da je tema razgovora Slobodan Milo{evi}. U wegovoj praksi kao mi-
nistar policije nije razgovarao sa drugim licima u Centru bezbednosti.
Ponovo podvla~i da u razgovoru nije bilo re~i o Ibarskoj magistrali.
Na pitawe da li je razgovor imao predmet tajnosti svedok obja{wa-
va da je razgovor obavqen po uobi~ajenoj proceduri.
Koliko se se}a razgovor je trajao duè od sata. Ne zna kada je po~e-
la ve~era. On je oti{ao i ne moè da se izja{wava da li je ve~era bila ili
ne. Nije se interesovao da li su u prostorijama ostali Mijatovi}, Petro-
vi} i Markovi}. Ne se}a se da li je svedoka neko ispratio sa sastanka.
Na pitawe branioca Radowi}a ko je, kada, za{to i da li je neko od-
lu~io da slu~aj ibarske magistrale od Tre}eg odeqewa GSUP-a Resora jav-
ne bezbednosti preuzme resor dràvne bezbednosti i da on podnese pri-
javu o tome ne obja{wavaju}i ko je mati~no vodio predmet, pa svedok odgo-
vara da je to komentar na koji svedok nema komentar. Svedok je dobijao in-
formacije o ovom slu~aju od ovla{}enih na~elnika Resora Sretena Lu-
ki}a i Gorana Petrovi}a.
Na konkretno pitawe da li je svedoku poznato ko je postavio prislu-
{ne ure|aje u ku}u Vuka Dra{kovi}a svedok izjavquje da mu nije poznato.
Svedok na pitawe branioca obja{wava da je u svojim komentarima o
slu~aju ibarska magistrala upotrebqavao izraze atentat i zlo~in, a sma-
tra da poku{aj ubistva lidera opozicije nije ni{ta drugo nego to jer je u
pitawu politi~ka pozadina.
TRINAESTI DAN: 29. MAJ 2002.
Dragan Dodig:
Svedok navodi da je na~elnik Tre}eg Odeqewa centra resora dràv-
ne bezbednosti u Beogradu od 5. 02. 2001. godine. Na tom mestu nasledio je
Basta Stevana. Prilikom primopredaje du`nosti ja sam primio od Baste
652
sav materijal s kojim je on zaduèn. To je konstatovano i u zapisniku. Ba-
sta je ve} imao popisanu dokumentaciju od decembra 2000. godine i po to-
me smo vr{ili primopredaju.
Sa{a ]uri~i}:
Svedok navodi da je na~elnik odeqewa za registraciju vozila i vo-
za~ke dozvole. Nasledio je na tom mestu Branku Ili} i to do 1. juna 2000.
godine. Branka Ili} je sa ovog mesta oti{la 10. februara 2000. godine i
nije vr{ena zapisni~ka primopredaja du`nosti. Ru~ni registri su ostali
u sali za registraciju i ne nalaze se kod {efa. Ru~ni registar koji je pred-
met ovoga slu~aja nalazio se kod mene u kancelariji nekih tri do ~etiri
meseca, a onda ga je zatraìo na~elnik odeqewa Mitar Rikalo ne znam ko-
liko je stajao kod wega i prema mom saznawu vra}en je na mesto gde stoje
registri.
Branislav Lazarevi}:
Ja sam na dan 3. oktobra 1999. godine, negde oko 11 ~asova vozilom
xip „Nisan” povezao Danicu Dra{kovi}, a u vozilu se nalazila i Gorda-
na Ani~i}. Iza nas u vozilu su se nalazili Vuka Dra{kovi} i Veselin Bo-
{kovi}, a iza u vozilu su bili Rako~evi}, Vu{urovi} i Osmajli}. Obja-
{wava da je on ustvari voza~ Vuka Dra{kovi}a i pre polaska Dra{kovi}
je stavio svoj xemper u xip jer je svedok trebao da vozi Vuka, ali je Veselin
rekao da ne}e sam i}i ukoliko Vuk ne do|e kod wega u auto, pa je Vuk oti-
{ao u automobil gde je bio Veselin.
Navodi da je on malo brè vozio od ostalih tako da ne zna {ta je na-
zad bilo, ali kad su do{li u Lajkovac, odnosno ulaz u Lajkovac, preko mo-
bilnog telefona Dana Dra{kovi} je dobila poziv od Vuka da se dogodila
nesre}a i da se vratimo nazad, pa sam ja okrenuo xip i oko 5 minuta od pri-
jema ovog poziva do{ao sam do mesta gde se nesre}a desila.
Na pitawe punomo}nika svedok obja{wava da je on vozio Vuka Dra-
{kovi}a u trenutku kad se on vra}ao iz Slova~ke, misli da je to bilo sep-
tembra meseca 1999. godine. Kada smo krenuli od aerodroma, u vozilu po-
red mene i Vuka bio je i Vu~ko Rako~evi}, a iza toga bilo je jo{ jedno vo-
zilo. Na auto-putu u blizini Beograda kod „Grme~a” vozio sam krajwom
levom trakom brzinom do 150-160 km/~as i u jednom trenutku uo~io sam te-
retno vozilo koje je vozilo sredwom trakom, a na udaqenosti od dvesta me-
tara, da naglo skre}e u traku kojom sam ja vozio. Odmah sam volan usmerio
u desnu stranu i uspeo da skrenem. U tom trenutku izme|u ovog vozila i mog
vozila nije bilo drugih automobila, radilo se o nekom tamnom vozilu, mi-
slim da je bilo sa prikolicom, a bliè podatke o tome ne znam. Vozilo u
653
kome smo se nalazili je „Audi 8”, sive metalik boje, koji u karakteristi-
kama ima ksenon farove – qubi~aste boje. To se de{avalo oko 18 ~asova po-
podne, bilo je sunce i ja sam mislio u prvi mah da je voza~ zaspao. Komen-
tar posle ovoga je bio da smo mogli da poginemo.
Na pitawe branioca okrivqenog Ili}a da li se svetla automatski
pale kod ukqu~ivawa vozila, svedok odgovara da se ne pale automatski, a
na daqe pitawe za{to su bila upaqena navodi da on vozi stalno sa upaqe-
nim svetlima. Auto koji se kretao na povratku sa aerodroma iza vozila
svedoka bio je marke „Opel omega” crne boje.
Svedok dodaje u vezi doga|aja na auto-putu po povratku Vuka Dra{ko-
vi}a iz Slova~ke nisu pomislili da je neko hteo da ih ubije.
ÊTRNAESTI DAN: 2. JUL 2002.
Bogi} Bulatovi}:
Na dan 2. 10. 1999. godine u Skup{tini grada beograda bio je dogovor
kome sam i ja prisustvovao, tada sam bio na mestu direktora gradskog ze-
lenila grada Beograda, da se 3. 10. 1999. godine ide na Ravnu Goru. Sastan-
ku su bili prisutni Vuk i Danica Dra{kovi}, Kruni} i jo{ nekoliko li-
ca. Odnosno taj razgovor je bio u petak posle radnog vremena, a u nedequ
sam iz Zemuna sa svojim {oferom vozilom „xip” krenuo prema Ibarskoj
magistrali negde pre 12 ~asova. Uz put nas je preteklo vozilo „xip” u ko-
me je bila Danica Dra{kovi} i Gordana Ani~i}, a iza nas je bilo vozilo
u kome je bio Veselin Bo{kovi}, a nisam znao da je u tom vozilu Vuk Dra-
{kovi}. Kada smo vozilom do{li do Lajkovca primetio sam da Danica ne-
{to telefonira u „xipu” koji je bio zaustavqen i Gordana Ani~i} mi je
dala znak rukom da se vratimo nazad pa smo se okrenuli vozilom i krenu-
li ka Beogradu, posle dva minuta vo`we ugledao sam veliki dim, voza~ je
zaustavio vozilo, iza{ao sam iz vozila i do{ao do mesta gde se nalazilo
vozilo u kome je bio sada pokojni Veselin. Pri{ao sam vozilu i poku{ao
da mu ukaèm pomo}, pored vozila je ve} bila Danica Dra{kovi} i Gor-
dana Ani~i}. Dok sam bio na licu mesta za~uo sam dve ili tri eksplozije,
dok sam bio u kolima sa Veselinom primetio sam jedno teretno vozilo ko-
je je zahvatilo plamen. Tom vozilu nisam prilazio. Sa Danicom Dra{ko-
vi} i Veselinom sam krenuo sanitetskim vozilom do Lazarevca, na licu
mesta primetio sam jedno slu`beno vozilo i jedno vozilo saniteta i sao-
bra}ajca, a druga lica nisam u uniformi video.
654
Milenko Er~i}:
U vreme 3. oktobra 1999. godine sve do marta meseca 2001. godine bio
sam na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije Sekreta-
rijata u Beogradu. Ja nisam bio na licu mesta na dan 3. oktobra 1999. godi-
ne u vezi doga|aja na Ibarskoj magistrali, re~eno mi je od {efa smene De-
ùrne slu`be Sekretarijata u Beogradu i to telefonom da se dogodila sa-
obra}ajna nezgoda i da su svi akteri odnosno u~esnici na licu mesta. U
takvim slu~ajevima saobra}ajna policija obavqa svoj posao i to je bio ra-
zlog za{to nije preduzeta policijska blokada lica mesta. Kasnije je sa~i-
wen izve{taj u vezi doga|aja, ja sam se saglasio sa onim {to pi{e u izve-
{taju, a takav izve{taj smo dostavili i anketnom odboru Skup{tine Re-
publike Srbije koji je formiran u vezi ovog slu~aja.
Kasnije sam od Guti} Miodraga on je bio na~elnik odeqewa za krv-
ne delikte dobio obave{tewe da prilikom razdvajawa teretnog vozila i
vozila „BMW” nije prona|en voza~ teretnog vozila i onda se pristupilo
pribavqawu podataka o tome ko je voza~ ovog vozila, gde je ovo vozilo bi-
lo pre doga|aja, poku{ali su da se prona|u o~evidci, izme|u ostalog obi-
|ene su sve okolne kafane i preduzete su ostale uobi~ajene mere radi sazna-
vawa tih ~iwenica. U toku tog a dana nismo dobili podatke ni o voza~u
niti o vozilu.
Na pitawe punomo}nika da li je svedok potpisao akt koji je dostav-
qen Okru`nom tuìla{tvu u Beogradu o tablicama koje su na|ene na licu
mesta i ko je vlasnik tih tablica, svedok izjavquje da jeste ali je to bila
informacija operativnih radnika koji rade na tom zadatku i na osnovu
odgovora koji je dobio od nadle`ne slu`be koja vodi o tablicama. Pro-
pratni akt i o tome ko je vlasnik kamiona tako|e je kontaktirao. Svedok
navodi da sada radi u Beogradu u Upravi za strance.
Na ponovno pitawe punomo}nika o{te}enog da li je ekipa za krvne
delikte kada je iza{la na lice mesta vr{ila neposrednu blokadu lica me-
sta, svedok odgovara da blokada nije vr{ena do trenutka dok se nije sazna-
lo da voza~ kamiona nije na licu mesta, a s obzirom na to kad je iza{la ova
ekipa blokada lica mesta, po svedoku nema svrhe.
Bogoqub Lazi}:
Ja sam se na dan 3. oktobra 1999. godine nalazio na mestu pomo}nika
Sekretarijata za suzbijawe kriminaliteta, a na~elnik je bio Branko \uri}.
Na dan kada se dogodila nezgoda na Ibarskoj magistrali bio sam kod
ku}e kada me je pozvao \uri} rekav{i da je u nezgodi stradao Vuk Dra{ko-
vi} i da bi bilo potrebno da iza|emo na lice mesta, dogovrili smo se da se
na|emo kod benzinske pumpe kod Ade ciganlije, tu je \uri} do{ao sa svo-
655
jim voza~em Bo{kovi} Strahiwom pa smo i oti{li na lice mesta. Pri-
{ao je \uri}u kolega iz saobra}ajne policije ne znam mu ime koji je poma-
gao istra`nom sudiji i referisao mu {ta se dogodilo, a posle toga mu je
pri{ao i komandir vatrogasne jedinice i tako|e referisao {ta se dogo-
dilo. Nakon toga \uri} je imao kontakt i sa ôvi} Draganom, a posle to-
ga i sa Spasojem Kruni}em koji je kasnije do{ao na lice mesta.
Strahiwa Bo{kovi}:
Na dan 3. 10. 1999. godine bila je nedeqa i bio sam kod ku}e kada me
je pozvao na~elnik \uri}, ja sam mu bio {ofer da do|em kod wega slu`be-
nim kolima pa sam ja oti{ao po ova kola u SUP Novi Beograd jer su se ta-
mo nalazila a zatim sam uzeo \uri}a ispred wegovog stana. Zatim smo kre-
nuli ka Lazarevcu. Uz put kod pumpe u blizini Ade ciganlije smo uzeli
Bogoquba Lazi}a. Ne moè da se seti koliko su vremena proveli od ove
pumpe do lica mesta. Znam da je na licu mesta \uri}u pri{ao Dragan ô-
vi}, ~uo sam da razgovara o tome da je ôvi} bio u koloni koja se kretala
ka Ravnoj Gori kao i podatak da je nastradao Vuk Dra{kovi}, ali svedok
Vuka Dra{kovi}a nije video na licu mesta. Zatim je svedok sedeo u koli-
ma, na licu mesta je bio oko 20 minuta kada je u{ao \uri} sa Lazi}em u ko-
la i rekao mu da vozi u OUP Lazarevac.
Za ovim okrivqeni Nenad Bujo{evi} izjavquje da bi dopunio svoju
odbranu o tome gde je bio kriti~nom prilikom pa izajvquje slede}e:
Navodi da zbog za{tite svedoka koje treba da predloì o tome gde
je bio kriti~nom prilikom nije hteo ranije da se izja{wava. Mogao je o
tome ranije da se izjasni, kada su Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi} uda-
qeni iz slu`be na druga mesta, a zbog pretwi u sudnici nije to u~inio pa
to ~ini sada. Dogovorio se sa svojom dvojicom kolega da proslave ro|en-
dan sa nekim kolegama iz jedinice pa su u prepodnevnim ~asovima oko 9-10
~asova ujutro dvojica kolega kod mene su do{li Vujo{evi} Ivan i Miq-
kovi} Deja, uzeli okrivqenog iz wegovog stana u Beogradu, ne zna ~ijim ko-
lima su i{li prema Pazovi, tamo su u centru grada u kafi}u pili èsto-
ka pi}a od 1 do 3 sata, a zatim oti{li u Novi Sad gde su u kafi}ima oko
Spensa ponovo pili. Obja{wava da se sa ostalim kolegama iz jedinice na-
{ao negde na izlasku iz Beograda kod Batajnice, misli da ih je bilo ukup-
no devet, odnosno bilo ih je devetorica zajedno sa krivqenim ih je bilo
deset i misli da su bila dvoja kola kad su daqe krenuli prema Pazovi i
Novom Sadu. U Novom Sadu su se zadràli do 18 ili 19 ~asova uve~e i on-
da su krenuli svi ka Kuli i onda su se u jednom kafi}u kratko zadràli,
popili po jedno ili dva pi}a ne zna ta~no jer su bili pijani i oti{li u
centar u Kuli. Imena ostalih lica koja su bila sa okrivqenim, Vujo{e-
656
vi} Miqan, Ivkovi} Dejan, \ureti} Goran, Tojaga @eqko, Josijevi} De-
jan, Nikoli} Ivan, Nikoli} Dejan, Jankovi} Goran, Marjanovi} Jovan.
Pretpostavqa da se sva ova lica nalaze jo{ uvek u jedinici u Kuli bila
kada su okrivqeni uhap{eni. Navodi da okrivqeni Ili} Nenad nije bio
sa wima. Prakti~no ro|endan je bio Ivkovi} Dejanu i \ureti} Goranu.
Zbog toga {to ranije nisu imali slobodne dane odlu~ili su da to prosla-
ve u nedequ 3. 10. 1999. godine.
Na pitawe tuìoca da li su toga dana ne{to ru~ali navodi da nisu
jeli, tako da bi seli u kafani mo`da su pojeli neki hamburger ili send-
vi~. Odlu~ili su da to bude nedeqa jer su petak i subotu proveli sa poro-
dicama, a nedeqa je bila prvi slobodni dan. Ne moè da navede imena ka-
fi}a gde su svra}ali.
Na pitawe tuìoca obja{wava da je mogu}no da je o doga|aju na Ibar-
skoj magistrali saznao u nedequ uve~e, nije siguran jer je bio pijan, a u
svakom slu~aju u ponedeqak je ve} znao za to.
Navodi da je Miqan vozio „golfa”, a Nikoli} je vozio „BMW”, ali
ne moè da bude ta~an da su se ba{ tim kolima vozili. Ve}ina od tih li-
ca su imala kola, ali ne moè da precizira bliè koje marke. Navodi da
on nije posedovao automobil.
Dodaje da se izviwava okrivqenom Markovi}u {to ga je uveo u ovo
tako|e i okrivqenom Ili}u.
PETNAESTI DAN: 12. SEPTEMBAR 2002.
Zoran Mijatovi}:
Ja sam od 26. januara 2001. godine postavqen za zamenika na~elnika
Resora dràvne bezbednosti Gorana Petrovi}a. U doba dok je na~elnik
bio okrivqeni Markovi} bio sam wegov pomo}nik do 1. januara 1999. go-
dine, kada sam oti{ao u penziju.
Prema proceni operativnih radnika koji su radili na predmetu
krivice okrivqenog Markovi}a zakqu~io sam da treba obaviti sa wim
informativni razgovor u prostorijama zatvora, pa sam i do{ao negde ma-
ja meseca 2000. godine u prostorije zatvora i preko upravnika zatvora Bla-
nu{e stupio u kontakt sa okrivqenim Markovi}em koji je pristao na raz-
govor. Razgovor je obavqen ne samo izme|u mene i okrivqenog Markovi-
}a u jednoj prostoriji. Trajao je dosta dugo i u toku razgovora Markovi}
je izrazio spremnost na saradwu u vezi slu~aja s tim da mu Predsednik Re-
657
publike Ko{tunica i resorni ministar policije Mihajlovi} i da to ga-
rantuje predsednik vlade Srbije. Nije bliè obja{wavao ta pod tim pod-
razumeva. Sutradan sam obavio ponovo razgovor kako se svedok izraàva
oficijelni i taj razgovor je sniman na magnetofonu uz pristanak okriv-
qenog Markovi}a. Razgovor je trajao 7 ili 8 ~asova a razgovaralo se kako
o ovom predmetu tako i o drugim stvarima. Sa~inio sam slu`benu bele{ku
na oko 15 do 20 stranica i o razgovoru obavestio kako Gorana Petrovi}a
tako i resornog ministra Mihajlovi}a. Posle 15 dana Mihajlovi} je izja-
vio da bi trebalo obaviti razgovor sa okrivqenim Markovi}em, pa sam
ja do{ao u zatvor i uz odobrewe istra`nog sudije @ivkovi}a koji sam ja
dobio pismeno i predao ga upravniku zatvora Blanu{i, a ovaj ga je stavio
u jedan sef doveden je okrivqeni Markovi} koji je pristao da se sa wim
obavi razgovor van prostorija zatvora {to je kasnije i objavqeno u Cen-
tru RDB na Bawici. Iz prostorija zatvora smo iza{li negde oko 1 ~asa.
Dozvola za obavqawe ovog razgovora je bila takva da je trebalo da se ok-
rivqeni Markovi} vrati najdaqe do 20 ~asova u prostorije zatvora. I{-
li smo crnim xipom u kome su pored mog {ofera, Markovi}a i jo{ dva
pratioca koji su ina~e uobi~ajeni moji pratioci. Tokom vo`we sa Mar-
kovi}em sam obavqao razgovor o svakodnevnim pitawima nezavisno od
ovog predmeta.
Razgovor je obavqen u prisustvu Gorana Petrovi}a, svedoka Mija-
tovi}a i ministra Mihajlovi}a, a svedok navodi da je on ministru Mi-
hajlovi}u pre toga izjavio da on ne o~ekuje da }e bilo {ta iz razgovora sa
Markovi}em da se dobiju neke nove ~iwenice koje bi bile bitne za pred-
met i za rad slu`be, a to je rekao Mihajlovi}u na osnovu onoga {to je imao
prilike da sazna iz razgovora svedoka i okrivqenog u zatvoru. Ne moè
da precizira da li je Mihajlovi} bio u prostoriji kad je sa Markovi}em
do{ao ili je naknadno pristigao. Razgovor je trajao oko ~etiri sata i po-
{to je Markovi} iznosio ~iwenice koje su ve} svedoku bile poznate sve-
dok navodi da je povremeno napu{tao prostoriju tako da nije pratio ceo
tok razgovora. U toku razgovora ponu|eno je Markovi}u i da obeduje, ne
zna da li su Mihajlovi} i Petrovi} uzimali ne{to od hrane, a kad se raz-
govor zavr{io svedok je Markovi}a ponovo vozilom vratio u istra`ni za-
tvor. Zna samo da ga je vratio u zatvor do predvi|enog vremena oko 20 ~a-
sova uve~e. Ne se}a se da li je ministar Mihajlovi} bio u prostoriji kad
je on sa Markovi}em krenuo nazad za zatvor.
Na konkretno pitawe suda da li je Markovi} u vezi ovog slu~aja na
pomenutom sastanku ne{to konkretnije izjavio svedok navodi da je Mar-
kovi} tvrdio da on sa ovim li~no nema nikakve veze i zbog toga svedok je
ina~e naveo da je on znao da taj razgovor ne}e ni{ta novo doneti.
658
Na pitawe suda da li je Markovi} traìo neke garancije oko wego-
ve bezbednosti tokom razgovora, svedok navodi da on to nije ~uo kako ka-
è ~esto je izlazio, a navodi da je i Petrovi} izlazio iz te prostorije.
Na pitawe tuìoca da li je u vezi ovog razgovora vo|ena neka pisme-
na bele{ka i da li je razgovor sniman svedok navodi da nije.
Na pitawe branioca okrivqenog Markovi}a da li je na tom sastan-
ku razgovarano i o slu~aju „ibarska magistrala” i da li je pomiwan pred-
sednik Milo{evi}, svedok navodi da je bilo re~i o „Ibarskoj magistra-
li” ali da je svedok odmah napu{tao prostoriju, jer je ve} ~uo o tome iz ra-
nijeg razgovora sa okrivqenim Markovi}em, a nije ~uo da je pomiwan biv-
{i predsednik Slobodan Milo{evi}.
Na pitawe branioca okrivqenog Markovi}a svedoku da je Mihajlo-
vi} izjavio da na tom sastanku nije bilo re~i o slu~aju „Ibarska magi-
strala” niti o Milo{evi}u, i da je Mihajlovi} izjavio da nije bio pri-
sutan kada se ne{to eventualno jelo, da li je onda iskaz svedoka ta~an, pa
svedok odgovara da ne}e da komentari{e nikakve izjave drugih lica i
ostaje pri svom iskazu koji je danas dao.
Na daqe pitawe da li je svedok imao dozvolu istra`nog sudije i da
obavi razgovor o kome je svedo~io, u prostorijama zatvora sa okrivqenim
Markovi}em, pa svedok odgovara da je imao takvu dozvolu.
Konstatuje se da je svedok izjavio da je na dozvoli kojom se odobrava
izvo|ewe Markovi}a iz zatvora koju je dao istra`ni sudija stajalo ime
svedoka koji }e to da obavi i to na traèwe svedoka nije hteo da na tu|e
ime i prezime izvodi Markovi}a kada on obavqa tu radwu.
Svedoku je predo~en dopis istra`nog sudije Okru`nog suda u Beogra-
du KI-br.187/01 od 31. 05. 2001. godine, a svedok i daqe ostaje pri tvrdwi
da je wemu li~no bilo dozvoqeno od strane istra`nog sudije da iz prosto-
rija zatvora izvede okrivqenog Markovi}a na razgovor.
Na konkretno pitawe da li je RDB zvani~no izvestila i pismeno
Tre}e odeqewe u vezi nekih saznawa oko slu~aja „Ibarska magistrala”
svedok navodi da su postojale informacije, ali da to vi{e treba da zna ge-
neral Kneèvi} koji je to bio direktno zaduèn.
Svedok navodi i to da su od prethodnika radnika Javne bezbednosti
dobili, kako svedok kaè figurativno oko 2 kilograma materijala u vezi
ovog slu~aja.
Na konkretno pitawe tuìoca kada je svedok ~uo za imena okrivqe-
nih Bujo{evi}a i Ili}a navodi kada je dobio izve{taj o wihovim izjava-
ma u vezi wihovog u~e{}a u ovom slu~aju.
Za ovim okrivqeni Bujo{evi} navodi da je li~no svedok Mijatovi}
nudio okrivqenom pre nego {to je dao izjavu i saslu{an da mu je nudio no-
659
vac i pomenu identiteta, odnosno na dan kada je davao izjavu kod ~oveka
koji mu je tu ponudu ponovio, na{ta je svedok izjavio da su to besmislice.
Bujo{evi} na to dodaje da je ovom razgovoru bio prisutan i pukovnik „Le-
gija”, a na to svedok izjavquje da nikakav razgovor nije ni vo|en pa nije
mogao ni biti prisutan „Legija”.
Tuìlac i punomo}nici o{te}enog i odbrana traè da se konstatu-
je da je tokom suo~ewu izme|u okrivqenog i svedoka do{lo do incidenta,
prethodno je svedok uputio re~i okrivqenom „majmune jedan”, a zatim je
okrivqeni krenuo sa psovkom „ovde sam zbog tebe, ti si sve ovo zamesio”,
a da je obezbe|ewe spre~ilo kontakt izme|u ova dva lica.
Konstatuje se da je okrivqeni zapretio svedoku „ovo je po~etak, tek
}e{ da vidi{”.
Za ovim okrivqeni Markovi} pita svedoka da li je ta~no da je tokom
razgovora sa wim u prostorijama zatvora predo~avao mu na propuste slu-
`be i u vezi konkretnog predmeta pa svedok odgovara da je to ta~no. Na da-
qe pitawe okrivqenog da li izjava okrivqenog Bujo{evi}a koja tereti
okrivqenog Markovi}a moè da se promeni i da je svedok rekao „moè on
i da se ne seti”, svedok odgovara da to nije rekao okrivqenom Markovi}u.
Za ovim okrivqenim Markovi} tvrdi da svedok nije napu{tao prostori-
ju u kojoj je vo|en razgovor u prostorijama RDB-a i da to nije uobi~ajeno,
a na to svedok navodi da je mo`da to uobi~ajeno za okrivqenog Markovi-
}a a da je on druga~iji ~ovek i da je izlazio iz prostorija.
Katarina Milinovi}:
Svedo~i kao na zapisniku od 2. 11. 1999. godine kod Op{tinskog su-
da u Lazarevcu i kod istra`nog sudije Okru`nog suda u Beogradu od 3. 04.
2000. godine.
Milan Uskokovi}:
Izjavquje kao na zapisniku od 27. 10. 1999. godine kod Op{tinskog
suda u Lazarevcu.
[ESNAESTI DAN: 13. SEPTEMBAR 2002.
Du{an Surla:
Ja sam u vreme doga|aja na „Ibarskoj magistrali” bio inspektor Tre-
}eg odeqewa uprave kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije Sekretari-
660
jat u Beogradu, radio sam na tom slu~aju, se}am se da sam dobio izve{taj o
ve{ta~ewu potpisa koji je uradila Dragana Otovi}, sada ne mogu da se se-
tim kada sam to dobio. Princip je bio da se to odmah daqe prosle|uje tu-
ìla{tvu i ja ne mogu konkretno da odgovorim kada sam dopis poslao Ok-
ru`nom javnom tuìla{tvu.
Na konkretno pitawe suda da prema podacima ve{ta~ewa je primio
4. 03. 2000. godine, a dostavio ga Tuìla{tvu 10. 11. 2000. godine, navodi
da on ne moè sada da precizira.
Dejan Ivkovi}:
Meni je bio ro|endan 30. septembra 1999. godine ali sam se dogovo-
rio sa drugovima iz Kule, a ja sam sa tim drugovima pripadnik Jedinice
u Kuli, da proslavimo ro|endan, pa po{to je 30. bio radni dan odlu~ili
smo da se na|emo 3. 10. 1999. godine, po{to je to bio prvi slobodni dan, ka-
da se nije radilo. Istog dana je ro|endan trebao da proslavi na{ kolega
\ureti} Goran koji ìvi u Novom Sadu, a ja sam se 3. 10. 1999. godine na-
{ao sa Bujo{evi} Miqanom pa smo posle oti{li u stan Bujo{evi}a, a tu
smo bili negde izme|u 9 i 10 ~asova. Krenuli smo mojim vozilom „BMW”
u prepodnevnim ~asovima smo se na{li negde oko Batajnice sa nekim na-
{im drugarima koji su bili u vozilu „Xeta”, a prethodno je svedok u svo-
je vozilo primio i Marjanovi} Jovana i Nikoli} Ivana. Onda su svi pro-
duìli put do Stare Pazove gde su se zadràli u nekom kafi}u, onda oti-
{li u Novi Sad i na{li se sa \ureti} Goranom gde su nastavili sa pro-
slavom negde u kafi}ima oko „Spensa”. Tu su ostali do ve~erwih sati, a
onda su oti{li ka Kuli gde su se isto zadràli u nekim kafi}ima i po-
sle oti{li u jedinicu, a onda su oti{li u jedinicu koja je tada bila sta-
cionirana u Kuli. Ne se}a se kako su tu stigli kaè da su bili pijani.
Navodi da su i ostali bili pod uticajem alkohola. Navodi da tog dana ni-
je video okrivqenog Ili}a.
Na pitawe da je od 1995. godine u stalnom radnom odnosu u MUP-u,
a sada radi u Jedinici za specijalne operacije u Kuli. Prakti~no je u toj
jedinici od 1995. godine, a pre toga je bio u rezervi, a u Kuli je od 1996.
godine. Okrivqenog Bujo{evi}a poznaje od 1996. godine. Ne moè da odgo-
vori na pitawe kada je video okrivqenog Bujo{evi}a pre nego {to se sa-
stao sa wim da proslavi ro|endan. U vozilu „Xeta” su bili svedoci Toja-
ga @eqko, Josijevi} Dejan, Jankovi} Goran i Nikoli} Dejan.
Na konkretno pitawe punomo}nika o{te}enih gde je svedok bio na
dan 3. 10. 1999. godine i gde mu je bila Jedinica, pa svedok navodi da mu je
komandant rekao da je oslobo|en odgovora na ovakva pitawa i ne moè da
odgovori na ovo pitawe, a radi se o komandantu Mari~i} Du{anu.
661
Ne moè da odgovori na pitawe da li dobija dozvolu za izlazak i
kakva je procedura.
Gde je bila jedinica Bujo{evi} Nenada pita punomo}nik o{te}enog,
svedok izjavquje da ne zna gde je okrivqeni Bujo{evi} toga dana bio sta-
cioniran.
Na pitawe punomo}nika svedok navodi da je zavr{io ~etvrti stepen
ma{inskotehni~ke {kole.
Svedok bliè obja{wava na pitawe punomo}nika da je ideja za pro-
slavu ro|endana potekla od wega jer se sa licima sa kojima je proslavqao
ro|endan su privatno se druìli jer su se bavili sportom alpinizmom a
i daqe se bavi alpinizmom. Radi se o hobiju i svi se bave tim.
Na pitawe punomo}nika da li u okviru jedinice postoji klub za al-
pinizam svedok odgovara da ne bi mogao na to pitawe da odgovori. A na
pitawe da li je svedok bio na ro|endanu kod okrivqenog Bujo{evi}a sve-
dok odgovara da verovatno. Ne zna ta~an datum kad je okrivqenom Bujo{e-
vi}u ro|endan. Ne bi mogao da odgovori na pitawe da li u okviru jedi-
nice postoji kodeks koji propisuje `rtvovawe jednih za druge. Wegov od-
nos sa okrivqenim Bujo{evi}em je kako kaè svedok „kolegijalni”.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih na kojoj adresi je stanovao Bu-
jo{evi} kada su ga uzeli u vozilo svedok odgovara da zna adresu ali ne mo-
è da odgovori na to pitawe.
Konstatuje se da je pre toga okrivqeni Bujo{evi} glasno rekao da
svedok ne odgovara na to pitawe, da mu tamo stanuje porodica i da mu je
porodica u opasnosti.
Na daqe pitawe punomo}nika navodi da su u Pazovi bili u jednom
kafi}u koji je u sredini Pazove sa desne strane prema Novom Sadu, ne zna
ime kafi}a, a u Novom Sadu su bili u vi{e kafi}a. A u Kuli su bili u
kafi}u „Ipon”.
Na pitawe da li je na ovakav na~in i ranije slavio ro|endan svedok
odgovara da verovatno. Na daqe pitawe odgovara da je \ureti} Goran ro-
|en 30. 09. 1973. godine. Na pitawe branioca okrivqenog Bujo{evi}a gde
je svedok bio tri do ~etiri dana pre 3. 10. 1999. godine svedok odgovara da
je bio na poslu u Kuli.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih za{to se nije ranije prijavio
kao svedok kad je znao da je okrivqeni Bujo{evi} uhap{en u vezi ovog do-
ga|aja pa svedok odgovara da nije bilo wegovo da o tome govori, kako ka-
è, svako gleda svoja posla.
Miqan Vujo{evi}, Jovan Marjanovi}, Ivan Nikoli}, Dejan Josije-

vi}, Goran \ureti}, @eqko Tojaga, Dejan Nikoli} i Goran Jankovi}, svi
662
pripadnici JSO, „svedo~ili” su isto, kao i Dejan Ivkovi}, kao nau~eni
recital.
Na predlog tuìoca izvr{en je uvid u slu`bene legitimacije za De-

jana Ivakovi}a koji ima br. 1130 Jedinice za specijane operacije i za Go-
rana \ureti}a br. 1180 Jedinice za specijalne operacije. Na wima nema
datuma ro|ewa.
Tuìlac predlaè da se preko MUP-a Srbije pribavi izve{taj za
sve danas ispitane svedoke i za ispitanog Bujo{evi}a gde su se nalazili
zadweg dana septembra i 1, 2. i 3. oktobra 1999. godine sa ta~nim podaci-
ma o ovim licima, vreme i ~as eventualnog izlaska i vra}awa pogotovo za
ta~an datum ro|ewa Ivkovi} Dejana i \ureti} Gorana.
Punomo}nik o{te}enih advokat Dragoqub Todorovi} ostaje pri ra-
nije datim predlozima.
Odbrana predlaè u dopunu iskaznog postupka saslu{awe svedoka
Zorana Stijovi}a i Borislava Gali}a i Milorada Lukovi}a – Legije a u
vezi odbrana okrivqenih.
Tuìlac se ne protivi saslu{awu svedoka Zorana Stijovi}a i Bori-
slava Gali}a, a smatra da je suvi{no saslu{awe Milorada Lukovi}a – Le-
gije jer je dva puta saslu{avan.
Branioci predlaù da se saslu{a istra`ni sudija Zoran @ivkovi}.
Sud donosi
R E [ E W E
Prihvata se predlog radi saslu{awa ve{taka Dragane Otovi} i Zo-

rana \or|evi}a danas neispitanih svedoka, zatim svedoka Zorana Stijo-
vi}a i Borislava Gali}a, kao i istra`nog sudije Neboj{e @ivkovi}a, dok
}e o ostalim predlozima biti naknadno odlu~eno.
SEDAMNAESTI DAN: 15. OKTOBAR 2002.
Neboj{a @ivkovi}:
Ja sam bio istra`ni sudija u predmetu krivice Markovi} Radomi-
ra i ostalih okrivqenih i u toku istrage de{avalo se da ovla{}eni rad-
nici slu`be Javne bezbednosti iz Beograda traè da obave informativ-
ni razgovor sa okrivqenim Markovi} Radomirom i ja sam dozvoqavao da
663
obave razgovor. Me|utim, nikada nisam na ne~ije ime od tih radnika do-
zvolio ovakav razgovor.
Na konkretno pitawe suda da li mu se obratio svedok Zoran Mijato-
vi} da obavi razgovor sa okrivqenim Markovi}em svedok izjavquje da ne
zna. Wemu se obra}ao Centar dràvne bezbednosti za dozvole i on je takve
dozvole davao na ime Centra.
Kada je svedoku predo~ena dozvola od 31. 05. 2001. godine za izvo|ewe
okrivqenog Markovi} Radomira na dan 31. 05. 2001. godine i 1. 06. 2001. go-
dine u vremenu od 14 i 18 ~asova svedok isti~le da je to wegova dozvola
da je potpis wegov, a ono {to je pisanim slovima ispod napisano nije we-
gov rukopis i ne zna ko je pisao.
Bliè svedok obja{wava da kada se traì dozvola za dobijawe in-
formativnog razgovora nekad se u zahtevu nazna~i koje }e lice obavqati
razgovor a nekad ne. Me|utim, u zatvoru postoji evidencija koje je lice
obavilo razgovor ako ga je obavilo.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih da li se okrivqeni Markovi} à-
lio istra`nom sudiji odnosno svedoku u vezi ovih informativnih razgo-
vora svedok odgovara da mu se u jednom trenutku àlio kako ga svakodnevno
vode na informativne razgovore i jednom mu se àlio na bolest bubrega.
Na konkretno pitawe da li se okrivqeni Markovi} àlio da je iz-
vo|en van zatvora na informativni razgovor svedok navodi da nije ni znao
da je izvo|en van zatvora na informativni razgovor.
Na pitawe tuìoca da li se u principu dozvoqavalo izvo|ewe ok-
rivqenih, nezavisno od ovog slu~aja, na obavqawe informativnog razgo-
vora van prostorija zatvora u vezi vo|ewa ove istrage, pa svedok odgova-
ra da se dozvoqavalo, ali dozvola tada glasi da ta radwa moè da se oba-
vqa van prostorija zatvora i nazna~ava se koja se radwa dozvoqava.
Jovan Timotijevi}:
Ja ìvim u Kragujevcu u nasequ Aerodrom, slavim slavu Sv. Jevsta-
tije koja pada na dan 3. oktobra i znam da je okrivqeni Ili} Nenad na dan
2. oktobra negde oko 18 ili 19 ~asova do{ao u Kragujevac autobusom, zajed-
no sa suprugom, majkom i sinom.
Ja sam ih sa~ekao na autobuskoj stanici, oti{li smo mojoj ku}i, ta-
mo su preno}ili, sutradan su bili na slavi, preno}ili i slede}u no} a
prekosutra od wihovog dolaska su ponovo u popodnevnim ~asovima negde
predve~e svi oti{li na stanicu, ja sam ih otpratio, pretpostavqam da su
oti{li za Jagodinu. Na samoj slavi sam imao pored ovih lica ukupno dva-
desetak gostiju. Svedok bliè obja{wava da su me|u tim gostima wegova
blià rodbina i moè da navede wihova imena.
664
Tuìlac traì da svedok navede imena ovih lica, pa svedok navodi
imena: Timotijev} Sre}ko wegov stric koji je umro pro{le godine, Timo-
tijevi} Vera, Timotijevi} Sa{a, Timotijevi} Jagoda, Timotijevi} Rado-
slav, Timotijevi} Jovanka, To{i} Miroslav, To{i} Jovanka, To{i}
Aleksandar, Stevanovi} Dragan, wegova majka Stevanovi} Milica, \u-
ri} Milivoje brat od ujaka, bili su tu i kom{ije Milunka i Milo{, Ti-
motijevi} Qubi{a.
Na pitawe punomo}nika navodi da je svedok nosio kola~ u crkvu u
nasequ Aerodrom, tamo je prese~en kola~, misli da se pop zove Radovan,
crkva je u izgradwi i misli da se crkva zove „Sveti Sava”. Na konkretno
pitawe da li je sve{tenik svedoku sekao kola~ navodi da jeste.
Navodi da je ove godine slavu slavio u Stragarima po{pto tamo ima
ku}u, tamo mu je sekao kola~ pop Miroslav.
Sneàna Timotijevi}:
Okrivqeni Nenad Ili} je sestri} od svedokove ro|ene sestre.
Ja slavim slavu Sv. Jevstatije koja pada 3. oktobra i znam da je na toj
slavi bio okrivqeni Ili} Nenad i 1999. godine. Do{ao je sa suprugom,
majkom i detetom prethodnog dana, zna~i 2. oktobra, bio je na slavi celog
dana, tu su svi preno}ili, a sutradan ujutro su oti{li. Pored wih ima-
la sam i druge goste a to su sve ro|aci. Navodi da kom{ije dolaze drugog
dana. Radi se o najuòj familiji, a imena su im Timotijevi} Rajko, \u-
ri} Milivoje, Timotijevi} Sre}ko koji nije ìv, \uri} Svetislav koji
je tako|e umro.
Obja{wava da se kola~ sekao na toj slavi, da je no{en u crkvu na sam
dan slave pre podne, svedok navodi da su oni i ove godine slavili slavu
ali u Stragarima. Ona nije bila prisutna kada je se~en kola~ u crkvi, su-
prug je nosio kola~ u crkvu.
Dragan Stevanovi}:
Ili} Nenad mu je sestri}, sin od ro|ene sestre.
Ja sam bio na slavi Sv. Jevstatije na dan 3. oktobra 1999. godine u
Kragujevcu. Do{ao sam na sam dan slave negde oko 14 ~asova tamo sam za-
tekao okrivqenog Nenada Ili}a sa suprugom i majkom, bio mu je tu i sin.
Sa slave sam oti{ao negde oko 22 ~asa, a Nenad je ostao na slavi posle mog
odlaska. Bilo je jo{ tu gostiju, negde izme|u 15 do 20 nisam ih brojao.
Na pitawe tuìoca da li svedok svake godine ide na ovu slavu, na-
vodi da nekad ide on, nekad wegova supruga, nekad wegov otac i majka. Ti-
motijevi} Jovan koji slavi ovu slavu dolazi i kod svedoka. Svedok navo-
di da ima dve ro|ene sestre Gordanu i Sneànu.
665
Svedok navodi da je na slavi bio \uri} Rajko, to je ustvari rodbi-
na. Pored ro|aka bili su i prijateqi ali ne zna wihova imena.
Na pitawe punomo}nika kad je svedok saznao da je okrivqeni Ili}
uhap{en navodi da je to saznao preko radija i televizije. Nije znao zbog ~e-
ga je uhap{en. Nije nikome pri~ao o saznawu da je okrivqeni Ili} uhap-
{en i da je on bio na pomenutoj slavi.
Na konkretno pitawe da li je komentarisao sa nekim od lica koji su
bili na slavi da je okrivqeni bio kriti~nom prilikom na slavi, svedok
odgovara da ta lica vi|a jednom godi{we i da sa wima nije ni{ta komen-
tarisao. Kad je kasnije ~uo iz novina komentarisao je sa suprugom ali to
nije verovao.
Na konkretno pitawe da li se javqao sestri kod koje je bila slava iz-
javquje {ta sam imao da joj se javqam ja {ta sam imao rekao sam.
Nije se javqao ni Nenadovoj majci.
Na pitawe punomo}nika da li je svedok i ove godine bio na slavi kod
Timotijevi} Jovana navodi da je bila svedokova majka a slava je bila u
Stragarima. Nije pose}ivao sve ovo vreme okrivqenog Ili}a u zatvoru.
Konstatuje se da je svedok rekao da moè da se zakune u dvoje dece u
ono {to je danas svedo~io.
Miroslav To{i}:
Meni je Timotijevi} Jovan {urak. Ja sam na dan 3. oktobra 1999. go-
dine kada je slava Sv. Jevstatije bio kod Timotijevi} Jovana na slavi, do-
{ao sam na sam dan slave negde u popodnevnim ~asovima i ostao do 22 ~asa,
a supruga mi je ranije do{la na slavu da bi pomagala oko slave. Na slavi
je bio i okrivqeni sa suprugom, majkom i sinom. Kad sam ja oti{ao sa sla-
ve okrivqeni Ili} je ostao u stanu Timotijevi} Jovana, bilo je oko dvade-
set gostiju, a mo`da i vi{e. Dolazi rodbina, a dolaze i odre|eni prijate-
qi. Bili su recimo Timotijevi} Qubi{a, Sre}ko. Sre}ko je bio sa supru-
gom, Rajko Timotijevi} sin Qubi{e. Svedok navodi da je bio i sutradan
na slavi, ali je do{ao u kasnijim ve~erwim ~asovima i ne se}a se da je tada
u stanu Jovanovom bio okrivqeni Ili}. Ne bih mogao da navedem imena
prijateqa, sve su to prijateqi Jovanovi iz Stragara neke zna po nadimci-
ma. Zna nekog Ma{u, ]atu. Ova lica su bila sutradan na slavi.
Svedok bliè obja{wava da prvog dana uglavnom dolazi rodbina a
drugog prijateqi.
Na konkretno pitawe da li je svedok i kada saznao da je okrivqeni
uhap{en u vezi doga|aja na Ibarskoj magistrali i da li je komentarisao
sa nekim ovo, po{to svedok navodi da je Ili} bio i tada na slavi, svedok
odgovara da ne zna ta~no kada je saznao da je Ili} uhap{en u vezi ovoga, a
666
nije komentarisao ni sa kim u vezi ovoga, a svedok navodi „za{to bi to
komentarisao”.
Svedok dodaje da je takav ~ovek i da tako reaguje, nosim to u sebi.
Na pitawe branioca Ili} Nenada da li svedok zna u kojoj je slu`bi
radio okrivqeni u kriti~no vreme svedok navodi da je znao samo da je ra-
dio u SUP-u.
Borislav Gali}:
Na dan 31. 05. 2001. godine radio sam u RDB kao {ef kabineta na~el-
nika Resora dràvne bezbednosti a tada je Goran Petrovi} bio {ef reso-
ra. Ja sam toga dana kolima iz zatvora prebacio u Centar na razgovor ok-
rivqenog Markovi}a u kolima od zatvora do centra sa Markovi}em pored
svedoka bio je i Zoran Mijatovi}.
Pored ovog vozila koliko se se}am su bili jo{ jedno ili dva vozila
sa obezbe|ewem, a ne se}a se koja su lica bila u tim vozilima i koliko. Sve-
dok precizira da je on vozio vozilo u kome su bili okrivqeni Markovi} i
Mijatovi}. Zoran Mijatovi} zna koja je funkcija svedoka bila u to vreme.
Zoran Stijovi}:
U maju mesecu 2001. godine bio sam na funkciji pomo}nika na~elni-
ka Centra RDB Beograd.
Ja sam obavqao informativni razgovor sa okrivqenim Markovi-
}em, ali ne u ovom slu~aju.
Na pitawe branioca okrivqenog Markovi}a da li je ovaj nekad sve-
doku izrazio zahtev da bi razgovarao sa nekim van zatvora, svedok odgova-
ra da mu to Markovi} nikada nije traìo.
Od okrivqenog Markovi}a je ~uo da je izvo|en van zatvora.
Svedok odgovara da nije bio zaduèn, niti je radio na slu~aju Ibar-
ska magistrala.
Zoran \or|evi}, ve{tak:

Ja radim u odeqewu kriminalisti~ke tehnike MUP-a Srbije Sekre-
tarijata u Beogradu. Ve{ta~io sam registarske tablice o broju Upisnika
VE 16560/99 od 3. 10. 1999. godine i u tome postoji fototehni~ka dokumenta-
cija, a te tablice nakon doga|aja na Ibarskoj magistrali donelo je lice po
izvr{enom uvi|aju, a donela je deùrna slu`ba koja je bila na licu mesta.
Zadatak ve{ta~ewa je bio da se utvrdi iz koje radionice su iza{le ove ta-
blice. Utvr|eno je ve{ta~ewem da su originalne tablice ura|ene u radio-
nici Koste Glavini}a br. 4 u Beogradu. I ranije sam radio ovakva ve{ta-
~ewa, znam kakve brojeve oni upotrebqavaju i zato sam utvrdio. Nije mi bi-
667
la du`nost da utvrdim kome su pripadale te tablice. Nalaz kada se uradi
predaje se odeqewu koje vodi predmet i to se radi odmah po{to se zavr{i
ve{ta~ewe.
Konstatuje se da je tuìlac predao sudu ve{ta~ewe MUP-a Srbije
sekretarijata u Beogradu odeqewe kriminalisti~ke tehnike VE 3734/00 od
18. 11. 2000. godine i izve{taj UKP Tre}eg odeqewa iz Beograda od 3. 01
2001. godine.
Predsednik ve}a je pro~itao dopis MUP-a Srbije Jedinice za spe-
cijalne operacije br. 04-021022/02 od 26. 09. 2002. godine.
Pro~itan je i dopis MUP-a Srbije, Uprave saobra}ajne policije,
SUP-a Beograd R. 2987/02 od 10. 10. 2002. godine.
Izvr{en je uvid u ovaj registar.
Konstatuje se da na registru na koricama stoji broj 993-000-995-000
ispisan je ru~no hemijskom olovkom i posledwi broj u registru je 940 za
vozilo Star~evi} Dragi{e iz Petke kod Lazarevca.
Punomo}nici o{te}enih traè da se ponovo saslu{a Goran Petro-
vi} na okolnosti kako je DB otkrila izvr{ioce doga|aja na Ibarskoj ma-
gistrali okrivqene Ili}a i Bujo{evi}a, a to predlaè i u pismenoj for-
mi. Ostaju i pri predlogu da se saslu{a Zoran \in|i} i Krsto Bobot na
okolnosti iz pismenog podneska od 28. 03. 2002. godine.
Branilac okrivqenog Ili}a se protivi da se ponovo saslu{a Goran
Petrovi} jer se on ve} izja{wavao na tu okolnost, a onaj ko bi eventual-
no trebao da se saslu{ava na tu okolnost je \urica Vladimir.
Ovom predlogu se protivi i branilac okrivqenog Bujo{evi}a, a
predlaè da se saslu{a svedok Lukovi} Miodrag radi provere iskaza ok-
rivqenog Bujo{evi}a sa pro{log pretresa, odnosno kada je saslu{avan
svedok Mijatovi}.
Predlogu da se saslu{a Lukovi} Miodrag pridruùju se i branio-
ci okrivqenog Markovi}a.
Branillac okrivqenog Radowi}a se protivi predlogu da se pono-
vo saslu{a Goran Petrovi} jer je ve} saslu{an na ovu okolnost.
Tuìlac se protivi predlogu da se ponovo saslu{a svedok Lukovi}
Legija.
Za ovim sud donosi
R E [ E W E
Prihvata se predlog da se ponovo saslu{a svedok Lukovi} Miodrag
na okolnosti odbrane okrivqenog Bujo{evi}a.
Odbija se predlog da se saslu{a ponovo Goran Petrovi}, a da se sa-
slu{a svedok Zoran \in|i} i Krsto Bobot odlu~i}e se naknadno.
668
OSAMNAESTI DAN: 20. NOVEMBAR 2002.
Milorad Lukovi}:
Izjavquje da ostaje pri onome {to je ranije svedo~io na pretresu
27. 12. 2001. godine s tim {to navodi da tada nije iz odre|enih razloga na-
veo {ta je sve razgovarao sa Mijatovi} Zoranom, a sada precizira da po-
{to je prethodno bio kod na~elnika Petrovi}a koji ga je uputio na Mi-
jatovi}a kao lice koje je bilo zaduèno oko saslu{awa kako okrivqenih
Bujo{evi}a, Ili}a, tako i drugih lica koja su tada bila pod komandom
svedoka Lukovi} Milorada u wegovoj jedinici svratio u kancelariju Mi-
jatovi}a, tamo je bio i okrivqeni Bujo{evi} i pitao ga zbog ~ega su lica
privo|ena na razgovor. Mijatovi} mu je tada objasnio da postoji plan da
se tada{wem predsedniku Milo{evi}u sudi u zemqi, a ne da se izru~i Ha-
gu, ali za sprovo|ewe tog plana potrebno je da odre|eni qudi iz jedini-
ce Lukovi} Milorada budu angaòvani, pomiwao je i slu~aj sa Ibarske
magistrale, ali ni{ta bliè nije precizirao na koji na~in to treba da
se obavi. Svedok navodi da je on u to vreme ina~e smatrao da Milo{evi}a
ne treba izru~iti Hagu i nije se sloìo sa tom idejom koju je Mijatovi}
iznosio i zbog toga mu je Mijatovi} govorio ono {to i pro{li put je sve-
dok isticao pitaju}i ga „da li ho}e da pliva ili pluta u slu`bi” i tako
se taj razgovor zavr{io. Svedok navodi da je ina~e pravilo u slu`bi da
niko ne zna sve detaqe nekog plana. Svedok naknadno dodaje da ne moè da
precizira da li je Bujo{evi} bio prisutan u prostoriji kada je Mijato-
vi} svedoku obja{wavao da }e lica, misle}i tu i na Bujo{evi}a, da pro-
mene identitet, da }e im se obezbediti sigurnost, tvrde}i da ni ne}e bi-
ti duè u pritvoru od 6 meseci. Navodi da sa Bujo{evi}em nije o svemu
ovome kasnije razgovarao.
Na pitawe tuìoca za{to svedok ovo ranije nije isticao, svedok na-
vodi da je vr{en strahovit pritisak od strane Mijatovi}a i wegovih po-
mo}nika, jer se svedok nije slagao sa ovom koncepcijom, pre}eno je i sve-
doku i wegovoj porodici, tako da je on u jednom trenutku mogao porodi-
cu da iseli iz zemqe.
Uzgredna napomena:
(Ne trepnuv{i, dakle, Milorad Lukovi} – Legija izjavio je da je i
27. decembra 2001. godine bio izloèn „strahovitom pritisku” Zorana
Mijatovi}a i da je pre}eno i wemu i wegovoj porodici, iako je Mijato-
vi} jo{ u novembru 2001. smewen i najuren ~ak u Skopqe, a smewen je upra-
vo na ultimativni zahtev JSO i Legije. Sudija Cvetkovi} nije èleo da
ovo i primeti.)
669
Konstatuje se da je svedok izjavio i to da kad je pro{li put (27. de-
cembra 2001.) davao iskaz svedoka je Mijatovi} upozorio u ~etvrtak da ne
mewa iskaz.
Na pitawe branioca okrivqenog Bujo{evi}a da li svedok zna da su
Bujo{evi}u i Ili}u predavana neka dokumenta od strane DB za ova lica,
a svedok navodi da na par dana po{to su Bujo{evi} i Ili} uhap{eni od
strane suda zbog vo|ewa istrage, svedoku lice koje se zove Gali} {ef ka-
bineta Gorana Petrovi}a predao paso{e i li~ne karte svedoku da on to
preda porodicama ovih lica, a {to je svedok i u~inio, nije mu obja{wa-
vao zbog ~ega je to predato. Svedok navodi da se verovatno to odnosilo na
to {to je Mijatovi} isticao da postoji mogu}nost promene identiteta Bu-
jo{evi}a i Ili}a i wihovih porodica.
Na daqe pitawe branilaca svedok obja{wava da je kad je vozio ok-
rivqewe Bujo{evi}a i Ili}a u Palatu pravde oni su kod sebe imali mo-
bilne pi{toqe sa kojima su zaduèni i mobilne telefone.
Branilac okrivqenog Bujo{evi}a navodi da kod sebe ima paso{e na
ime Raki} Sandre i dva maloletna deteta, a na ime Savi} Marijane i dva
maloletna deteta, kao i li~ne karte na ime Sandre Raki} i Marijane Sa-
vi} pa predlaè da sud pokaè ova dokumenta svedoku i ovaj }e se izjasni-
ti da li se radi o tim dokumentima koja je predao ovim licima ili ne, a
po{to su ova dokumenta pre pokazivawa svedoku data na uvid tuìocu i
punomo}niku o{te}enih sud pokazuje dokumenta svedoku, pa po{to su sve-
doku pokazana dokumenta, izjavquje da se na paso{ima nalaze supruge i de-
ca okrivqenih Bujo{evi}a i Ili}a i u li~nim kartama su supruge okri-
vqenih, ali da imena nisu ta~na na ime tako se supruge ne zovu, a ta doku-
menta koja su mu pokazana su predata ovim licima.
Na pitawe punomo}nika koje su to obaveze imali okrivqeni Bujo-
{evi} i Ili} kriti~nom prilikom da ne bi mogli da budu u mogu}nosti
da u~estvuje u doga|aju na Ibarskoj magistrali svedok precizira bliè te
obaveze. Radilo se vikendu i nisu imali slu`benih obaveza.
Svedok navodi i to da je napred priloène paso{e i li~ne karte do-
bio u wegovoj kancelariji, sada ne moè da se seti da li je zvao porodicu ok-
rivqenog Ili}a i Bujo{evi}a da se negde na|u ili im je li~no odneo ku}i.
Dragana Otovi}, ve{tak:

Ja sam radila i ve{ta~ewe VE. 617 oko toga da li je autenti~an pot-
pis Prodanovi} Desimira na zapisniku o primopredaji motornog vozila
Savezne uprave carina 04/2 br. 911728/3 od 2. 09. 1998. godine i to sam pre-
dala Tre}em odeqewu MUP-a Beograd. To je preuzeo Surla Du{an i ve-
{tak navodi da je on to preuzeo 3. najverovatnije 9. 2000. godine.
670
Na pitawe punomo}nika za{to je toliko stajalo ovo ve{ta~ewe kod
ve{taka obja{wava da, dok se ne traì nalaz ve{ta~ewa oni to ne dosta-
vqaju.
DEVETNAESTI DAN: 21. NOVEMBAR 2002.
ZAPISNIK O NASTAVKU GLAVNOG PRETRESA

Sastavqen na dan 21. novembra 2002.godine pred Okru`nim sudom u
Beogradu, u krivi~nom predmetu protiv okrivqenog ILI] NENADA i
dr. zbog kriv. dela iz ~l. 47 st. 2 ta~.6 KZ RS, a po optu`nici OJT-a u Beo-
gradu Kt. Br. 217/01 od 28. 08. 2001. godine.
Konstatuje se da su prisutni svi okrivqeni, svi wihovi branioci,
tuìlac i svi punomo}nici o{te}enih osim advokata Nikole Barovi}a
koji je uredno obave{ten.
Po saslu{awu stranaka sud donosi
R E [ E W E
U smislu ~l. 292 ZKP dana{wi glavni pretres radi izvo|ewa doka-
za vezanih za ~uvawe tajne }e biti tajni s tim {to sud konstatuje da pored
navedenih lica u zasedawu su jo{ i ~lan obezbe|ewa sudski Bratislav
Stojiqkovi}, Tomovi} Neboj{a obezbe|ewe iz Okru`nog zatvora, Novo-
vi} Miloje tako|e iz Okru`nog zatvora, Jeremi} Dobrica, tako|e iz Ok-
ru`nog zatvora, I~in Zoran tako|e iz Okru`nog zatvora u Beogradu, pri-
pravnik iz kancelarije Vladimira Boòvi}a [oqaga Zoran.
Predsednik ve}a upozorava lica koja su prisutni glavnom pretresu
sa koga je iskqu~ena javnost da ~uvaju tajnu za sve ono {to saznaju na pre-
tresu i odavawe tajne predstavqa krivi~no delo.
NASTAVAK DOKAZNOG POSTUPKA

Pro~itan je dopis Bezbednosno informativne agencije Beograd 02-
110 od 12. 08. 2002. godine koji nosi oznaku „slu`bena tajna – strogo po-
verqivo”.
Konstatuje se da je nakon ~itawa dopisa prisustupio advokat Niko-
la Barovi}.
671
Konstatuje se da su pro~itane informacije o nesre}i na Ibarskoj
magistrali, izvod iz dnevnih informacija od 3. 10. 1999. godine do 25. 11.
1999. godine i informacije u vezi sa izborom koministra unutra{wih po-
slova Srbije oktobar novembar 2002. godine od 14. 01. 2000. godine po~ev-
{i od informacije 725 do 14. 11. 2000. godine informacije 935.
Na pitawe suda okrivqenom Radowi}u ko je sastavqao ove informa-
cije on obja{wava da izvode iz dnevnih informacija {to je danas pro~i-
tao koje sastavqa svakodnevno operativno analiti~ki tim Petog odeqe-
wa CRDB Beograd.
Punomo}nik o{te}enih advokat Rajko Danilovi} uz konstataciju da
je predsednik Vlade republike Srbije Zoran \ini} u vi{e navrata kon-
statovao da ne postoji prislu{kivawe od strane RDB Srbije postavqa pi-
tawe okrivqenom Mrakovi}u i Radowi}u kome su napred navedene in-
formacije dostavqene.
Za ovim okrivqeni Radowi} odgovara da ni jedna od ovih mera nije
ra|ena mimo zakona, zato postoji odluka Vrhovnog suda Srbije u konkret-
nom slu~aju u odnosu na Vuka Dra{kovi}a primewivano je vi{e pojedi-
na~nih mera i sve su one bile ra|ene uz odobrewe Vrhovnog suda Srbije uz
odgovaraju}u adekvatnu proceduru. Tako|e tvrdi da istoga dana kada je is-
tekao zakonski rok od godinu dana za primenu ovih mera prema Vuku Dra-
{kovi}u one su sve bile ukinute. Nakon 5. oktobra ni jedno od lica koja
su u{la u vlast nije prema wemu primewivana operativna mera o tome tre-
ba da postoje podaci CRDB. Sve operativno bezbednosne informacije se
dostavqaju jednom centru Petom odeqewu koje vr{i obradu tih informa-
cija, sa~iwava tu informaciju, a to je ono {to je ~itano i to se dostavqa
svim nadle`nim operativnim upravama, pomo}icima, na~elnicima, ope-
rativnim na~elnicima dràvne bezbednosti i na~elniku resora. Ove in-
formacije ne bi trebalo da se dostavqaju nikome van slu`be.
Na pitawe punomo}nika okrivqenom Radetu Markovi}u da li je on
dostavqao ovakve informacije nekome van slu`be DB odgovara da ne vidi
razloga da odgovori na to pitawe, ovde se ne sudi o tome da li je slu`ba
radila po zakonu ili ne.
Na pitawe punomo}nika da li pomenute mere o kojima je pri~ao spa-
da i prislu{kivawe okrivqen Radowi} izjavquje da ne moè egzaktno da
odgovori.
Sud konstatuje da kod ovog trenutka pretres ponovo je po~eo javan.
Sud postavqa pitawe okrivqenom Bujo{evi}u kako mu se zove supru-
ga pa on isti~e da se zove Sawa Bujo{evi} pokazan mu je paso{ na ime Ra-
ki} Sandre koji je bio predmet izva|en kao dokaz na prethodnom pretresu
pa okrivqeni Bujo{evi} isti~e da je slika na paso{u slika supruge i dvo-
672
je maloletne dece k}erka Nata{a i sin Nikola. Sin ima 3 godine a k}er-
ka 2,5 godine.
Za ovim je pokazan paso{ na ime Savi} Marije okrivqenom Ili}u
pa ovaj isti~e da jeste fotografija, na tom paso{u wegove supruge, koja se
zove Ili} Marija, a tako|e i fotografije wegove dvoje dece, k}erka Kse-
nija a sin Lazar sin je ro|en 11. marta 1998. godine, a k}erka 12. decembra
2000 godine, supruga mu je ro|ena 25. decembra 1979. godine.
Za ovim Bujo{evi} navodi da mu je sin ro|en 8. januara 1999. godine,
a k}erka 11. avgusta 2002. godine dok mu je suprga ro|ena 11. maja 1973. ili
1974 godine nije siguran.
Tuìlac stavqa predlog da se u vezi napred navedenih paso{a i
li~nih karti izvr{i ve{ta~ewe ko i kada ih je izdao i na ~iji zahtev, da
se od Zavoda za izradu nov~anica pribavi izve{taj kada su ova dokumen-
ta izra|ena, kome i kada su data. Tako|e predlaè da se saslu{aju svedo-
ci Goran Petrovi}, Zoran Mijatovi} i Borisav Gali}, a u vezi navoda
svedoka Lukovi} Milorada, a u vezi wegovog svedo~ewa sa prethodnog
pretresa.
Punomo}nici o{te}enih zajedni~ki predlaù izvi|ewe novih doka-
za u pismenoj formi koju predlaù sudu, a {to je i pro~itao advokat Vla-
dimir Boòvi}.
Punomo}nik ostaje pri predlogu da se saslu{aju Krsto Bobot i Zo-
ran \in|i}, a predlaè da sud izvede kao dokaz i pismo koje je ovom za-
stupniku poslao protojerej Crkve Sv. Save Aerodrom u Kraujevcu iz koga
se vidi da ne postoji Jovan Timotijevi} kao slavar svetog Jevstatija niti
ima saznawe da je donosio kola~ u crkvu 3. oktobra 1999. godine.
Dodatni razlog za saslu{awe Zorana \in|i}a je i materijal koji je
danas pro~itan.
Punomo}nik o{te}enih advokat Rajko Danilovi} traì da sud pri-
bavi dokaze ko je dao odobrewe kako to tvrdi Radowi} da se na osnovu za-
kona vr{e operativne radwe nad Vukom Dra{kovi}em, da se od lica koja
su poslali danas pro~itani materijal zatraì da li su oslobo|eni ~uva-
wa sliu`bene tajne i predlaè se saslu{awe svedoka Milanovi} Qubo-
mira koji je bio rukovodilac grupe pod nadimkom „poskok” koja je radi-
la na ovom slu~aju.
Banilac okrivenog Ili}a slaè se sa predlogom tuìoca da se od
Zavoda za izradu nov~anica zatraè podaci o {tampawu paso{a i li~nih
karata, a smatra da je za sada preuraweno da se ve{ta~e ova dokumenta dok
se ne dobije takav izve{taj. Tako|e smatra da ne trebaju ponovo da se saslu-
{avaju Borislav Gali, Zoran Mijatovi} i Goran Petrovi} jer je ve} bi-
lo suo~ewe izme|u Mijatovi}a i Bujo{evi}a na oklnosti o kojima je sve-
673
do~io Milorad Lukovi} na pro{lom pretresu, a stvar je suda da li }e da
oceni ko od wih govori istinu. Goran Petrovi} se uop{te ne pomiwe u
tom kontekstu od strane Lukovi}a oko prodaje paso{a i li~nih karti, a
sigurno da Borislav Gali ne}e da svedo~i o tome da li je dao ili nije dao
paso{e Lukovi}u ukoliko su oni falsifikovani jer bi se time izloìo
krivi~nom progonu. Tako|e se protivi predlogu {ta je punomo}nik Todo-
rovi}a izve{tio protojerej iz Kragujevca jer evidentno je da crkve nema-
ju evidenciju kome sve se~e kola~. Predlaè da se izvr{i uvid u dnevni
list „Nacional” od 20. 11. 2002. godine kao potvrdu tvrdwe svedoka Mi-
lorada Lukovi}a da ga traì ha{ki tribunal jer to stoji na naslovnoj
strani ovog lista. Protivi se saslu{awu svedoka Milanovi} Qubomira
jer bi to bilo u suprotnosti sa Zakonom o krivi~nom postupku bila bi to
neka saznawa iz predkrivi~nog postupka, a li~no smatra da to lice ne-
ma {ta da kaè.
Branilac okrivenog Bujo{evi}a se pridruùje svim ovim predlozi-
ma branioca okrivqenih.
Zajedni~ki stav svih branioca okrivqenog Markovi}a je da treba
privadi izve{taj Zavoda za izradu nov~anica a da svi ostali predlozi ne
pridonse razre{ewu ove stvari ve} odugovla~ewu postupka.
Branilac okrivqenog Radowi}a se pridruùje navedenom mi{qewu
prethodih branilaca, smatra da suvi{e dugo traje ovaj postupak gde se
lica neopravdano drè u pritvoru.
Branilac okrivqenog Markovi}a predlaè da se pribavi bele{ka
sa~iwena od strane istra`nog sudije ovoga suda Neboj{e @ivkovi}a koja
se nalazi u predmetu koji ovaj sudija vodi protiv Lukovi}a i drugih li-
ca a u vezi privo|ewa svedoka Branka \uri}a od 24. 07. 2001. godine, i da
se pribavi izve{taj Drugog op{tinskog suda koji se vodi protiv okriv-
qenog Markovi}a i jo{ nekih drugih lica gde se vidi da je okrivqeni
Branko Crni izvo|en na isti na~in kao i okrivqen Markovi} iz zatvora
od strane Zorana Mijatovi}a, {ta mu je tada sve nu|eno.
Branilac okrivqenog Radowi}a predlaè da se ukine pritvor jer se
prema wemu protvor produàva a postoji mogu}nost blaèg ka`wavawa
pa pritvor nije obavezan. Li~no smatra da iz navedenih dokaza ne utvr|u-
je se wegova krivica za ono {to mu se stavqa na teret.
Tuìlac se protivi predlogu pribavqawa pomenute slu`bene bele-
{ke Drugog op{tinskog suda jer nisu predmet ovog postupka a tako|e se
protivi predlogu da se prema Radowi}u ukine pritvor.
Okrivqeni Radowi} se pridruùje mi{qewu branioca da on nevin
sedi u zatvoru, da je tuìlac znao za sve ove dokaze koji nisu izvo|eni ve-
rovatno ga ne bi optuìo, pa tako|e predlaè da mu se ukine pritvor.
674
Sud donosi:
R E [ E W E
Prihvata se predlog tuìoca da se od Zavoda za izradu nov~anica
pribavi izve{taj o tome da li su i kada {tampani paso{i i li~ne karte na
ime Raki} Sandre i Savi} Mirjane, da se izvr{i uvid u izve{taj proto-
jereja @ivote Markovi}a koji je 4. 11. 2002. godine dostavio pun. adv. Dra-
goqubu Todorovi}u pa je izvr{en uvid u ovaj izve{taj.
Da se izvr{i uvid u dnevni list „Nacional” od 20. 11. 2002. godine
pa je izvr{en uvid u ovaj list.
Da se na slede}i pretres pozovu saobra}ajni ve{taci kao i o{te}e-
ni Vuk i Danica Dra{kovi}.
O predlogu da se saslu{aju Krsto Bobot i Zoran \in|i} odlu~i}e
se na slede}em pretresu, a svi ostali predlozi dana{wi se odbijaju kao
suvi{ni.
Radi ovoga dana{wi glavni pretres zakazuje se za
18. i 19. decembar 2002. godine u 9 ~asova u sudnici 3/I
[to je saop{teno tuìocu, braniocima, okrivqenima i pun. o{te-

}enih.
Odbija se predlog da se prema okrivqenom Milanu Radowi}u uki-
ne pritvor.
DVADESETI DAN: 18. DECEMBAR 2002.
Milan Vujani}, ve{tak

Izjavquje da ostaje pri pismenom nalazu koja je Komisija ve{taka
dala u vezi ovog slu~aja od 10. 12. 1999. godine, jer ni{ta novo nisu dobi-
li {to bi druga~ije uticalo na sadrìnu nalaza.
Na pitawe branioca okr. Ili}a ukoliko je ta~na wegova tvrdwa da
je vozio kriti~nom prilikom vozilo „Mercedes” brzinom 40 km/~as kako
je to u istrazi izjavqivao kakva bi bila situacija, ve{tak odgovara da je
brzinu ovog vozila odredio na osnovu tafografa iz drugog vozila o ~emu
je dao mi{qewe, ukoliko bi brzina bila 40 km/~as vozilo „Mercedes” bi
potro{ilo vreme od 1,4 sekunde za prelazak na levu stranu i do mesta su-
dara, pa bi vozilo „Audi” tada bio udaqen 31 m, odnosno toliki mu je put
675
bio potreban da pre|e do mesta sudara, s obzirom da je zaustavni put „Audi-
ja” 59 m ne bi bilo mogu}e da voza~ ko~ewem zaustavi vozilo pre mesta
sudara.
Na daqe pitawe branioca, ako je ta~no {to je tvrdio Ili} da je sa
vozilom „Mercedes” bio stao pre sudara sa vozilom „BMW” da li je to ta-
~no, pa ve{tak izjavquje da je na strani 5 nalaza analizirana ova situaci-
ja i vozilo „BMW” ne bi mogao da do|e u onaj poloàj kako se zatekao da
je vozilo „Mercedes” stajalo.
Na daqe pitawe branioca ve{tak navodi da je vozilo „Mercedes”
imalo blag ugao skretawa u levo, a {to se vidi i iz skice, taj ugao opre-
dequje jasno vidqiv trag desnog to~ka.
Ve{taci traè za dana{wi dolazak nagradu a to }e fakultet dosta-
viti fakturu.
Vuk Dra{kovi}:
(izjava predata Sudu)
„Nije potrebno da u celosti ponavqam svoje iskaze koje sam, kao je-
dini preìveli masakra na Ibarskoj magistrali, dao pred istra`nim su-
dijom Op{tinskog suda u Lazarevcu i istra`nim sudijom Okru`nog su-
da u Beogradu. Podseti}u samo na neke ~iwenice.
Toga 3. oktobra 1999, na Ravnoj Gori nije se odràvao nikakav poli-
ti~ki skup. Po{to me je Slu`ba DB tajno uhodila i prislu{kivala bez
minuta zastoja, wenim tada{wim {efovima, okrivqenim Markovi}u i
Radowi}u, sigurno je poznato i da sam, dva dana uo~i 3. oktobra, telefo-
nirao sve{teniku Qubi Rankovi}u u Vaqevo i zamolio ga da moj dolazak
na Ravnu Goru sakrije i od Op{tinskog odbora i ~lanstva SPO u tom gra-
du. Rekao sam mu da, naprosto, èlim da sa wim, arhitektom Spasojem Kru-
ni}em i jo{ nekoliko nas iz Beograda vidim kako napreduju radovi na iz-
gradwi Ravnogorskog Spomen doma i da se malo opustim i odmorim.
Ovo isti~em zbog toga {to su organizatori zlo~ina, raspolaù}i
saznawem da }u biti bez ve}e pratwe, kao ogoqeni paw, pokrenuli sva svo-
ja odeqewa, i Tre}e i Sedmo i Deveto, svu komandu dràvnog terorizma,
ukqu~uju}i i oruàni eskadron smrti DB, Jedinicu za specijalne opera-
cije, i wenog komandanta pukovnika Milorada Lukovi}a Ulemeka – Legi-
ju, a sa ciqem moje likvidacije.
Od moje ku}e krenula su troja kola, ne{to posle 11 ~asova. Bio sam u
„Audiju” sa bratom moje supruge Veselinom Bo{kovi}em. On je bio veoma
dobar i oprezan voza~, ali ja uvek, ako ne vozim, pa`qivo osmatram sve,
kao da vozim. Preko puta sela Petka, desetak minuta posle 12 ~asova, obo-
jica smo, istovremeno, videli kako jedan kamion, tamno-zelene boje, ispred
676
koga nije bilo drugih vozila, naglo i mu~ki skre}e na na{u traku puta. Ve-
sko je reagovao muwevito, ablenduju}i dva-tri puta i beè}i udesno sa
druma. Na nesre}u, nije izbegnut sudar. Udarac je bio silovit, „Audi” se
zarotirao i zaustavio u wivi sa kukuruzima, okrenut ka Beogradu.
Naravno da nisam mogao videti kako kamion udara u „BMW” u kome
su bili Zvonko, Gaga i Vu~ko. Vesko je krkqao pored mene, jo{ je davao zna-
ke ìvota. Sa wegovog mobilnog javio sam supruzi Danici, koja je u xipu
bila izmakla ispred nas, da se odmah vrati, jer je Vesko te{ko povre|en.
Ni slutio nisam {ta se desilo Zvonku, Gagi i Vu~ku. Naprotiv, gla-
sno sam ih dozivao. Neki ~ovek, odnosno ne~ovek, rekao mi je da se ne bri-
nem, jer su wih trojica oti{la po hitnu pomo}. Do kraja ìvota patwa }e
mi razdirati du{u zbog toga {to sam se qutio na wih trojicu {to kasne
sa hitnom pomo}i, a oni su tada goreli pod kamionom obavijenim dimom,
uz seriju ekspolozija! ûo sam najmawe ~etiri-pet eksplozija. Neki od oku-
pqenih govorili su mi da to eksplodiraju gume. Ne, siguran sam da je re~
o eksplozivu i jedan od propusta u istrazi je i taj {to to nije ispitivano.
Odmah po tragediji, na drumu sam ugledao policijska kola, policaj-
ce, u obi~nim i maskirnim uniformama. Stvorili su se tu najmawe pola
sata pre hitne pomo}i. ûo sam kako jedan od civila, u plavoj trenerci i
sa nao~arima, nekome telefonom ili motorolom javqa: „\ubre je ìvo.”
Verovao sam da se to odnosi na voza~a kamiona-ubice. Tek {est meseci ka-
snije, na televiziji sam prepoznao tog ~oveka. Bio je to policijski gene-
ral Branko \uri}, tada{wi {ef Javne bezbednosti Beograda.
Od mene, gospodo sudije, ne bi bilo sre}nijeg ~oveka na svetu, kada
bih mogao da svedo~im druk~ije i da kaèm da se u nedequ, 3. oktobra 1999,
na Ibarskoj magistrali nije ni{ta dogodilo. Da nisu ubijena ~etiri mla-
da i kao an|eli nevina ~oveka, da iza wih nije ostalo jedanaestoro siro-
~adi, ~etiri udovice, ~etiri majke kao ~etiri ~avke, da u crno nije zavi-
jeno sedam bratstava, od Cetiwa i Nik{i}a pa do Berana i Bijelog Po-
qa, i da u crno nije zavijen ceo Srpski pokret obnove.
Na Ibarskoj magistrali nije se dogodio bilo koji zlo~in, nego mon-
struozno smaknu}e u organizaciji dràve, nezabeleèno u Evropi posle
Drugog svetskog rata. [ef Slu`be DB pokrenuo je ~itavu ma{ineriju taj-
ne policije da likvidira mene, tada najopasnijeg, takore}i i jedinog stvar-
nog, protivnika Slobodana Milo{evi}a, da ubije lidera srpske opozici-
je, po obrascu ~e~enskih terorista. Za izvr{ewe zlo~ina operativno je
zaduèn Legija, pukovnik tajne policije i komandant wene elitne oruà-
ne formacije, Jedinice za specijalne operacije, odnosno specijalne likvi-
dacije. Kada Dràvna bezbednost, ~iji je zadatak da spre~ava terorizam
i progoni teroriste, postane teroristio~ka organizacija, onda se, gospo-
677
do sudije, po me|unarodnom i na{em pravu, suo~avamo sa dràvnim tero-
rizmom, koji se, po teìni, tretira i kao genocid. Teì zlo~in, naime,
ne postoji. Ibarska magistrala je Jasenovac terorista Slobodana Milo-
{evi}a.
Pravnik sam po obrazovawu i poznajem svako slovo ovoga sudskog
predmeta. Sve je dokazano. U va{im spisima, gospodo sudije, vi{e je od 150
dokaza, od kojih je svaki kao pravni maq. Nesporno je utvr|eno da okri-
vqeni Markovi} i Radowi} za izvr{ewe i skrivawe zlo~ina angaùju ne
samo DB, nego i Javnu bezbednost, carinu, qude iz pravosu|a. General
Branko \uri} omogu}io je da voza~ kamiona-ubice ne bude uhva}en. Gene-
ral Dragi{a Dini} u~estvuje u sklawawu dokaza o registarskim tablica-
ma kamiona iz kwige specijalne evidencije. Direktor Savezne uprave ca-
rina Mihaq Kertes falsifikuje dokumente, da bi prikrio vlasni{tvo
DB nad kamionom, a dva meseca po masakru, na traèwe okrivqenog Mar-
kovi}a, Legijinoj jedinici smrti dodequje novi kamion, sli~an onom ko-
jim je po~iweno ~etvorostruko ubistvo, sa ciqem da se taj kamion pre-
farba u zeleno i javnosti predstavi da DB nikada nije raspolagala dru-
gim kamionom i da je taj naknadno prona|eni i ofarbani „mercedes” vo-
èn na krpqewe gume u vulkanizersku radwu „\ur|evo”, dan uoo~i zlo~i-
na na Magistrali. Na uvi|aj o zlo~inu ne izlazi mesno nadle`ni istra-
`ni sudija iz Lazarevca, nego nenadle`ni Krsto Bobot iz Beograda. On
je pre tragedije na Magistrali bio pripravan da obavi uvi|aj, ~im mu ko-
manda terorista javi da je wihov krvavi posao obavqen. Okru`ni tuì-
lac Andrija Milutinovi} bio je, tako|e, deo tog teroristi~kog lanca, za-
duèn da blokira pravosu|e u istrazi.
Gospodine javni tuìo~e, va{a optu`nica je invalidna, selektiv-
na. Voqom sada{wih vlastodràca, a pre svih premijera Zorana \in|i}a
i ministra policije Du{ana Mihajlovi}a, optu`nica je zaobi{la i Le-
giju i \uri}a i Dini}a i Bobota i Milutinovi}a i jo{ nekoliko deseti-
na {efova i pripadnika DB koji su ili pomagali pripremu zlo~ina ili
su skrivali istinu o zlo~inu i {titili organizatore i ubice. Ba{ jutros,
dolaze}i u ovu sudnicu, ~itam kako Du{an Mihajlovi}, u jednom inter-
vjuu, pukovnika Milorada Lukovi}a, glavnog organizatora ~etvorostru-
kog ubistva, naziva „gospodinom Legijom” i kaè kako taj zapovednik Mi-
lo{evi}eve udarne jedinice za likvidacije danas ima pla}eno dràvno
obezbe|ewe kakvo nema ni predsednik Bu{, uprkos tome {to je Bu{ na me-
ti Bin Ladena i „Al Kaide”. Taj ~ovek, formalno, vi{e i ne radi u DB,
ali on je stvarni {ef DB, sada{we BIA, i stvarni zapovednik „crvenih
beretki”. Ubijao za Milo{evi}a do 5. oktobra 2000, a onda izdao Milo-
{evi}a i na vlast doveo \in|i}a i ostale. Posle pobune wegove Jedinice
678
za specijalne operacije, odnosno „crvenih beretki”, u novembru pro{le
godine, Legija je uklonio tada{we {efove DB, Gorana Petrovi}a i Zora-
na Mijatovi}a, a na ~elna mesta tajne policije doveo svoje qude. Andreja
Savi} je {ef DB, odnosno BIA, onoliko koliko je i Milan Milutinovi}
predsednik Srbije. Slu`bu vode Milorad Bracanovi}, Legijin zamenik u
vreme masakra na Ibarskoj magistrali, i Cvijetin Milinkovi}, glavni
deùrni operativac na dan zlo~ina na Magistrali i na dan ubistva Slav-
ka ]uruvije. Ovo su ~iwenice. Zoran \in|i} i wegova Vlada stvorili su
od Srbije nakaznu dràvu. Umesto Slobodana Milo{evi}a, ova nesre}na
i besudna zemqa postala je plen devetnaest, ili koliko ih ve} ima, novih
Milo{evi}a, sa istim poretkom dràvnih ubica i terorista.
No, ni~ija nije gorela do zore, pa ne}e ni Zorana \in|i}a. Ovaj zlo-
~in i mnogi jo{ ne zastarevaju i jednoga dana zakon }e sti}i sve i svakoga.
Kao ~ovek koji veruje u Boga, verovao sam da i u najgorem ~oveku ima
makar zrnce Boìjeg, zrnce qudskosti, i da }e okrivqeni, makar u ovoj
sudnici, kad im se mimoi|u pogledi sa pogledima porodica onih koje su
ubili, pognuti glave. Ne, prevario sam se. Oni su ovde iskazali neshva-
tqivu bahatost, pona{aju se kao ma{ine za ubijawe, pa jo{ ih iz publike
glasno i drsko podràvaju isti takvi iz Legijine jedinice, skandiraju}i:
„Srbija, Srbija.” Dodatni i stra{ni dokaz u kakvim nam je razbojni~kim
rukama bila dràva, u kakvim razbojni~kim rukama je dràva i danas, uko-
liko je Srbija uop{te dràva.
Ta~no je da sam ja bio meta terorista, ali jednaka meta bila su i ~e-
tvorica ubijenih. Da ste vi, sudija Cvetkovi}u, sedeli sa mnom u kolima,
sada biste bili na Top~iderskom ili nekom drugom grobqu. Naprosto, ko-
manda dràvnog terorizma naredila je da budu ubijeni svi u autu sa mnom
i svi u kolima iza mene, pa ma ko da su ti qudi. To pokazuje naro~itu svi-
repost i hladnokrvnost okrivqenih, kao monstruma koji ubijaju bez ika-
kvog li~nog motiva, po zapovesti, iz strasti.
Okrivqeni imaju pravo da laù, ali do granice da ne vre|aju `rtve,
porodice `rtava, zakon i zdravu pamet. Zameram ovom sudu {to im je do-
zvolio da ~ine upravo to. Nakon brda dokaza i pet puta ponovqenih pri-
znawa zlo~ina u istrazi, okrivqeni Ili} i Bujo{evi} ve} mesecima ovaj
proces pretvaraju u lakrdiju, pri~aju}i o „nepoznatom licu tamne kose i
tamnih o~iju”, koje ih je nagovorilo da priznaju ~etvorostruko ubistvo!
Ovde paradiraju tetke, te~e, strine i ro|aci okrivqenog Ili}a, govore-
}i da je on na dan zlo~ina bio kod wih gost na slavi, a sve{tenici kaù
da oni i ne slave slavu. Ovde se slu{aju uvredqiva i sramna svedo~ewa
pripadnika Legijine jedinice, da je okrivqeni Bujo{evi} 3. oktobra sla-
vio ro|endan koji je 30. septembra, ovde laù wegovi izdresirani drugo-
679
vi, qudi indiga, koji ponavqaju, do u zapetu, isti naru~eni i nau~eni
tekst. Za{to im je dozvoqeno to rugawe, ponovno ubijawe ubijenih? Za{to,
sudija Cvetkovi}u, prilikom svedo~ewa Legije, niste saop{tili da se pro-
tiv wega, zbog zlo~ina na Ibarskoj magistrali, ve} vodi istraga i da,
kao takav, on spada u kategoriju svedoka koji, laù}i, {titi sebe samoga?
Kona~no, za{to ste dozvolili da se ovde, na zahtev okrivqenih, ~i-
taju transkripti tajnih prislu{kivawa mojih razgovora u stanu i u SPO,
neposredno posle zlo~ina na Magistrali, ali i posle 5. oktobra 2000. go-
dine? [ta sam ja i sa kim pri~ao posle zlo~ina, nema nikakve veze sa ~e-
tvorostrukim ubistvom. Na zahtev okrivqenih, koji su autori tog tajno
snimqenog materijala, na{ao sam se u poloàju ne `rtve, ne mete terori-
sta, nego u poziciji optuènog.
Protestujem i {to ve} mesecima odbijate da, kao svedoka, saslu{ate
premijera Zorana \in|i}a. U intervjuima NIN-u, „Danasu” i raznim elek-
tronskim medijima on je izjavqivao da je, jo{ u oktobru 2000, dakle ~eti-
ri meseca pre hap{ewa okrivqenih Ili}a i Bujo{evi}a, znao ko je vozio
kamion-ubicu i da je taj de~ko bio izmanipulisan, jer je verovao da je Vuk
Dra{kovi} Ha{im Ta~i. Meni je \in|i} to, tako|e, rekao. Traìm da ga
saslu{ate, da se nas dvojica suo~imo, da kaè od koga je saznao da je Ili}
vozio kamion, da li od svog prijateqa Legije ili nekog drugog? Du`ni
ste da ga pozovete i on mora da do|e.
Zahtevam i da saslu{ate Qubomira Milanovi}a i Slavi{u Softi-
}a, inspektore „Poskoka”, kojima je Aleksandar Niki}, {ef Centra Le-
gijine jedinice u Lipovici, dosta pre hap{ewa okrivqenih izjavio da je
Ili} vozio kamion-ubicu i da su Ili} i Bujo{evi}, jedan voze}i kamion
a drugi kombi, ve`bali u Centru pre zlo~ina. O tome su Milanovi} i
Softi} sa~inili i slu`benu bele{ku, koja je u sudskom predmetu.
Kona~no, u sudskom predmetu je svojeru~no pisana izjava Aleksandra
Niki}a od 15. januara pro{le godine, namerno ili slu~ajno do sada igno-
risana. On kaè da je kamion-ubica danima pre zlo~ina bio u Centru u
Lipovici, natovaren peskom, i da je zbog optere}ewa peskom popustila
jedna guma, pa je zbog toga, dan uo~i zlo~ina, Legijin {ofer Nenad Sino-
bad vozio kamion u vulkanizersku radwu „\ur|evo”. Niki}, tako|e, sve-
do~i da je, po Centru i izvan Centra, okrivqeni Ili} vozio kamion pod
peskom, radi obuke, a po Legijinom nalogu. On kaè i da je, posle masakra
na Magistrali, u Centar u Lipovici doveèn sli~an kamion, da je ofar-
ban u zelenu boju, da je i to ura|eno po Legijinom nalogu i da su farbawe
obavili majstori iz Kule, gde je Centar Jedinice za specijalne operaci-
je. Traìm da ponovo saslu{ate Niki}a. Traìm, tako|e, da se ovde pri-
kaè TV kaseta o priznawu okrivqenih Ili}a i Bujo{evi}a, datom u cen-
680
trali DB. To snimawe wihovog priznawa organizovao je Milorad Braca-
novi}, {to je pre}utao kada je ovde svedo~io.
Du`ni ste, isto tako, da ponovo saslu{ate Gorana Petrovi}a i Zora-
na Mijatovi}a. Kao ~elni qudi DB oni su, nedopustivo, porodicama okri-
vqenih Ili}a i Bujo{evi}a izdali la`ne li~ne karte i paso{e, a o tro-
{ku DB iznajmili im i nove stanove. Petrovi} mi je rekao da je to u~iwe-
no na zahtev okrivqenih, uz obrazloèwe da im se porodice za{tite od mo-
gu}e krvne osvete, s obzirom na ~iwenicu da su sva ~etvorica ubijenih iz
krajeva u kojima vlada nepisani zavet da se niko ne posveti dok se ne osve-
ti. To {to su Mijatovi} i Petrovi} u~inili je kriminal, jer porodica-
ma drugih ubica ne izdaju se ni la`ne li~ne karte niti im dràva pla}a
stanove.
Zahtevam da saslu{ate i Krstu Bobota. Po ~ijem nalogu je, neovla-
{}en, iz Beograda i{ao na uvi|aj o zlo~inu po~iwenom u Lazarevcu?
@alosno je, i to da kaèm, {to se ovaj proces vodi u mraku. Ma {ta
ko mislio o Tribunalu u Hagu, direktan TV prenos omogu}en je svima ko-
ji to èle, pa su stotine miliona qudi u prilici da budu i kontrolori
su|ewa i svojevrsna porota. A ovde, gde se sudi samom vrhu Milo{evi}e-
vog teroristi~kog poretka, nema TV kamera. Zabraweno je, ~ak, da novina-
ri u sudnicu unose i kasetofone za tonsko snimawe. I to dokazuje da se,
osim pada Milo{evi}a, u Srbiji ni{ta drugo nije promenilo.
I da zavr{im. Kad je zlo~in po~iwen i kad su okrivqeni uhap{e-
ni, za ovo krivi~no delo po na{em zakonu bila je predvi|ena smrtna ka-
zna. U me|uvremenu, smrtna kazna je, na àlost, ukinuta i zamewena kaznom
zatvora od 40 godina. Okrivqeni su time maksimalno nagra|eni. Zahtevam
da im se izrekne sada vaè}a najstroà zakonska kazna, ni dana mawe.”
Punomo}nik o{te}enog advokat Rajko Danilovi} èli da postavi
pitawe svedoku da komentari{e izjavu ministra Mihajlovi}a u dana{wim
novinama, a radi se skoro o svim novinama, da zvani~no nije bilo prislu-
{kivawa svedoka, a niti bilo kog politi~ara ili drugih posle 5. okto-
bra 2000. godine a informacije koje su ~itane na tajnom pretresu govore
suprotno, pa da se svedok izjasni da li se radi i neznawu ili neobave{te-
nosti ministra ili da ministar ne govori istinu, odnosno da su to neki
radili na svoju ruku.
Svi branioci se zajedno protive ovakvom pitawu jer se radi o mi-
{qewu svedoka, a ni ranije takva pitawa nisu dopu{tena.
Sud donosi
R E [ E W E
Da svedok odgovori na ovo pitawe,
681
Pa svedok odgovara da ministar Mihajlovi} ne govori istinu, i po-
red sudske odluke pravosna`ne da se ukolone prislu{i ure|aji kojim je
prislu{kivan svedok to nije u~iweno ni posle 5. oktobra 2000. godine
sklopqen je savez da se Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi} iskqu~e iz slu-
`be posle pobune „Crvenih beretki” a na wihovo mesto dovede ~ovek ko-
ji je bio organizator i u~esnik u eskadronu smrti odnosno na~elnik DB
u biv{em reìmu.
Svedok isti~e da je bio meta reìma Slobodana Milo{evi}a, a da je
najmawe 5 do 6 puta bio meta atentata u raznim doga|ajima.
Po{to punomo}nik o{te}enih navodi da Danica Dra{kovi} ne è-
li da svedo~i i predlaù da se wen iskaz pro~ita, tuìlac se sa ovim sla-
è, a po{to se odbrana sa ovim slaè to sud donosi
R E [ E W E
Da se pro~ita iskaz Danice Dra{kovi} dat u istrazi 7. marta 2001.
godine.
Pro~itan je napred navedeni iskaz.
Pro~itan je izve{taj Narodne banke Jugoslavije zavod za nov~ani-
ce i izradu kovanog novca iz Beograda od 27. 11. 2002. godine.
Tuìlac u dopunu dokaznog postupka predlaè da se saslu{aju Pe-
trovi} Goran, Zoran Mijatovi}, Gali} Borislav, Milorad Bracanovi},
Qubi{a Milanovi}, Softi} Slavi{a, Bobot Krsto i da se pribavi vi-
deo kaseta na okolnosti na koje se izja{wavao svedok Vuk Dra{kovi}.
Punomo}nici o{te}enih se pridruùju predlogu tuìoca, a sa svo-
je strane ostaju pri predlogu da se saslu{a Zoran \in|i} koji su i rani-
je, tako|e predlaù da se saslu{a i ministar Du{an Mihajlovi}.
Punomo}nik o{te}enih Barovi} predlaè da sud nabavi izve{taj
o tome da li je prislu{kivawe o ~emu se izja{wavao okrivqeni Milan Ra-
dowi} bilo na zakonu zasnovano, odnosno da se pribavi izve{taj od Vr-
hovnog suda Srbije kojim bi se to eventualno dozvolilo.
Pun. o{te}enih Todorovi} traì da sud izvr{i uvid u dopis I Su.
556/02 Vrhovnog suda Srbije iz Beograda koji je potpisala predsednik
suda mr. Leposava Karamarkovi} a na traèwe Vuka Dra{kovi}a pa sud
donosi
R E [ E W E
Da se izvr{en uvid u izve{taj, te je izvr{en uvid.
Svi branioci okrivqenih protive se izvo|ewu dokaza saslu{awem
predloènih svedoka, smatraju da su se oni ve} izja{wavali, a predlaù
da sud pribavi od Vrhovnog suda Srbije re{ewe odnosno ostavqaju sudu na
682
ocenu da li to treba u~initi o tome je izjavqivao i okrivqeni Radowi}
da su imali odobrewe o pra}ewu i prislu{kivawu Vuka Dra{kovi}a. Sa
svoje strane saglasni su sa tuìocem da se pro~itaju iskazi svedoka iz op-
tu`nice koji do sada nisu saslu{ani.
Za ovim sud donosi
R E [ E W E
Da se saslu{aju svedoci Qubomir Milanovi} i Slavi{a Softi} na
okolnoti iz kazivawa svedoka Vuka Dra{kovi}a i da se pribavi izve{taj
o tome da li postoji re{ewe dato ili od Vrhovnog suda Srbije ili Bezbe-
donosno informativne agencije o pra}ewu i snimawu Vuka Dra{kovi}a
kako je to obrazlagao okrivqeni Radowi}.
O saslu{awu svedoka \in|i} Zorana i Krste Bobota, odlu~i}e se na
slede}em pretresu,a odbijaju se svi ostali predlozi kao suvi{ni.
DVADESET I PRVI DAN: 15. JANUAR 2003.
Qubi{a Milanovi}:
Ja sam negde od novembra meseca 2000. godine kao ~lan grupe koja se
zvala „Poskok” pri MUP-u Srbije a po ovla{}ewu ministra Mihajlovi-
}a dobio zadatak da radim na slu~aju oko doga|aja na „Ibarskoj magistra-
li”. Ovaj slu~aj je bio od tri prioriteta koji je Mihajlovi} dao da se ra-
de, druga dva su bila slu~aj ubistva ]uruvije i nestanak Ivana Stamboli-
}a. Radili smo u okviru javne bezbednosti a radila su i lica iz dràvne
bezbednosti koja su tako|e u~estvovala u ovom slu~aju.
Na dan 15. 02. 2000. godine u Centru javne bezbednosti saznao sam da
kolege iz dràvne bezbednosti uzimaju izjavu od Aleksandra Niki}a i jo{
nekih drugih lica, a po{to sam imao neke informacije da je Aleksandar
Niki} pedantno obavqao svoje poslove pri jedinici koja je bila u Lipo-
va~koj {umi samoinicijativno sam potraìo Niki}a i obavio razgovor
i na osnovu tog razgovora sam sa~inio i slu`benu bele{ku. Ja nisam uzi-
mao zvani~nu izjavu od Niki}a. To su radila druga lica.
Svedok bliè obja{wava da je bio jedno vreme i Softi} ali je prak-
ti~no samo na po~etku tako da ne zna {ta je dana{wi svedok razgovarao
sa Niki}em i ne bi imao {ta da kaè u vezi toga.
Svedok obja{wava da je od Niki}a dobio podatke o tome da je kamion
marke „Mercedes” na dan 3. 10. 1999. godine isteran iz Centra u Lipovi-
683
ci, ali da Niki} to nije li~no video, nego je i on to ~uo od drugih lica,
mada je Niki} navodio kako je video kako se prethodnih dana upravqa tim
kamionom u Centru Lipovica od odre|enih lica. Pomiwao je da je kamion
bio natovaren peskom i da je taj kamion zbog popravke gume tako|e izvo|en
iz Lipovice. Svedok je sa tim podacima upoznao Zorana Mijatovi}a, me-
|utim Mijatovi} nije bilo stalo kako je rekao toliko do toga da se utvr-
di ko je vozio kamion kriti~nom prilikom rekav{i da wega mnogo vi{e
interesuje politi~ka pozadina ovoga konkretno da ga interesuje okr. Mar-
kovi} i Slobodan Milo{evi} te zbog toga svedok daqe nije hteo da u~e-
stvuje u radu obja{wavaju}i da i do tada Slu`ba javne bezbednosti je do-
stavqala sve podatke do kojih je do{la slu`bi Dràvne bezbednosti, a
ovi nisu sa tim upoznali Javnu bezbednost o tome {ta je ta slu`ba sazna-
la, odnosno nisu dobijali povratne informacije. Svedok tako|e navodi
da prakti~no u doba podno{ewa prijave se sve to doga|alo, kada je on pre-
stao da radi na tom mestu. Odnosno posle podno{ewa prijave svedok je
sklowen sa radnog mesta na kome je bio tada.
Precizira da su u radu slu`be javne bezbednosti do{li do podataka
da je kamion marke „Mercedes” koji je u~estvovao u doga|aju pripadao slu-
`bi RDB, a da je falsifikovana dokumentacija u MUP-u i ko je to u~inio,
a tako|e i ko je izvr{io falsifikovawe u carini, obavqena su ve{ta~e-
wa u vezi toga. Tako|e su do{li i do podataka ko je dao drugi kamion i na
koji na~in.
Na pitawe tuìoca svedok odgovara da je o sukobu izme|u slu`be ja-
vne bezbednosti i dràvne bezbednosti izvestio i ministra Mihajlovi-
}a, odnosno o tome da se ne dobijaju povratne informacije kao {to je na-
pred objasnio.
Na pitawe punomo}nika o{te}enih svedok obja{wava da su sve slu-
`bene bele{ke sastavqene od strane svedoka bile dostavqene i uz dopunu
krivi~ne prijave dostavqene licima koja su kasnije formirala predmet
odnosno konkretno Zoranu Mijatovi}u.
Punomo}nici o{te}enog i tuìoca odustaju od saslu{awa svedoka
Slavi{e Softi}a.
Izvr{en je uvid u zapisnik o uvi|aju istra`nog sudije od 3. 10. 1999.
godine, obdukcioni zapisnik ISM S. 890/99, S. 891/99, S. 892/99 od 4. ok-
tobra 1999. godine i S. 889/99 od 4. oktobra 1999. godine, ve{ta~ewe MUP-
-a Srbije VE. 2015/99 UZSK odeqewa kriminalisti~ke tehnike od 18. ok-
tobra 1999. godine, ve{ta~ewe VE. 617/2000 od 3. marta 2000. godine MUP-
-a Srbije, Sekretarijat u Beogradu Odeqewe krimotehnike, zapisnik o ve-
{ta~ewu br. 0461/1-01 Instituta bezbednosti od 9. februara 2001. godi-
ne, spisi Savezne uprave carina u predmetu II. 2033/96 Carinarnice Su-
684
botica, spisi predmeta sabirnog SUCA broj kontrolnika 1073/97 i spi-
se predmeta Sabirnog centra Beànijska kosa SUCA broj kontrolnika
1012/97 za kamione „Mercedes” 3535 godina proizvodwe 1990, re{ewe Sa-
vezne uprave carina 04/2 br. D11728/1 od 1. septembra 1998. godine sa re-
{ewem o dodeqivawu vozila Savezne uprave carina 04/2 br. D11728/2 od
2. septembra 1998. godine, potvrda MUP-a Srbije sekretarijata u Beogra-
du od Uprave saobra}ajne policije od 15. februara 2001. godine, pismene
nalaze i mi{qewe ve{taka Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu br. 1 i 2 od
10. decembra 1999. godine i 24. decembra 1999. godine, izve{taj o brzini
kretawa vozila MUP-a Srbije Uprave saobra}ajne policije od 3. oktobra
1999. godine KU. 16560/99, izve{taj o vanredno tehni~kom pregledu vozi-
la marke „BMW” MUP-a Srbije od 4. oktobra 1999. godine, izve{taj o van-
rednom tehni~kom pregledu vozila marke „Audi” reg. br. BG 12-64 od is-
tog datuma izve{taj o vanrednom pregledu teretnog vozila „Mercedes” od
4. oktobra 1999. godine, izve{taj o ispitivawu peska instituta za tehno-
logju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina od 11. novembra 1999. go-
dine, skica lica mesta i tok saobra}ajne nezgode od 3. oktobra 1999. godi-
ne i fotodokumentaciju Ku. 1656/99 od 3. oktobra 1999. godine, dokumenta-
ciju MUP-a Srbije Sekretarijata u Beogradu UKP Odeqewa krim tehni-
ke od 14. decembra 1999. godine za kamion „Mercedes” dokumentaciju MUP-
-a Srbije, Sekretarijata u Beogradu UKP Odeqewe krim. tehnike 16560/99
od 3. oktobra 1999. godine za kamion „Mercedes”, fotodokumentaciju
MUP-a Srbije, sekretarijat u Beogradu UKP Odeqewa krim. tehnike Ku.
16560/99 od 3. oktobra 1999. godine za reg. tablicu BG 994-970, fotodoku-
mentaciju broj 04. sl. 61/01-01 za kontrolnik motornih prikqu~nih vozi-
la SUC-a Sabirnog centra Beànijska kosa, uvid u kontrolnih motornih
vozila SUC-a Sabirnog centra Beànijska kosa, uvid u odluku MUP-a Sr-
bije Resora dràvne bezbednosti br. 55/99 od 17. marta 1999. godine, br.
67/2000 od 22. februara 2000. godine, broj 915/99 od 10. februara 1999. go-
dine, uvid u izvod iz kwige evidencija ulazaka i izlazaka vozila iz baze
JSO u „Lipovici” za period 02-03. oktobra 1999. godine, RDB br. 1334 od
10. avgusta 2001. godine – fotokopija kwige, te uvid u zapisnik o uvi|aju
KI-187/2001 od 27. juna 2001. godine sa~iwen na parkingu AK „[umadija”
Beograd i MUP-a Srbije RDB – Centar „Lipovica”, te uvid u izve{taj Sa-
vezne uprave carina 05/2 D. br. 16409/1 od 23. novembra 2000. godine, sa fo-
tokopijom priloga i obave{tewa da se vozilo moè izloìti prodaji br.
44026/3-98 od 24. juna1998. godine.
Tuìlac ponovo predlaè da se saslu{a Zoran Mijatovi} na okol-
nosti koje je dana{wi svedok iznosio, a i na okolnosti izno{ewa svedo-
ka Lukovi}a, a punomo}nici o{te}enih se pridruùju ovim predlozima.
685
Izvr{en je uvid u ve{ta~ewe VE 3734/00 od 18. decembra 2000. godi-
ne ve{taka Dragane Otovi}.
Punomo}nici o{te}enih tako|e ostaju pri predlogu da se saslu{a-
ju svedoci Krsto Bobot i Zoran \in|i} na okolnosti koje su ranije pred-
lagali. Tako|e predlaù da se u smislu izmene Zakona o krivi~nom po-
stupku ~l. 504a i 504j glava 29a pro~itaju izjave date u predkrivi~nom po-
stupku i to za lica Aleksandra Niki}a od 15. februara 2001. godine, Ne-
deqka Galovi}a od 15. februara 2001. godine, Lazara Kova~evi}a od 16.
februara 2001. godine, Nenada Sinobada od 22. februara 2001. godine i
Milorada Budimira od 16. februara 2001. godine. Predlaù da se izvr{i
i uvid u slu`bene bele{ke koje je sa~inio danas ispitani svedok oko toga
ko je dao i na ~iji zahtev drugi kamion i ko je naru~io farbawe kamiona.
Odbrana se protivi predlogu tuìoca za ponovno saslu{awe sve-
doka Mijatovi}a jer se radi o odnosu nadre|enog i podre|enog, a to nije
predmet ovog slu~aja, tako|e se protivi predlogu pun. o{te}enih da se iz-
vr{i uvid u izjave – slu`bene bele{ke jer to nije predvi|ene Zakonom o
krivi~nom postupku, Zakon na koji se poziva pun. o{te}enih se odnosi na
sasvim druge slu~aje.
Branilac okr. Markovi}a predlaè da se izvr{i uvid u slu`benu
bele{ku koja nosi oznaku KI. br. 187/01 od 24. jula 2001. godine o iskazu
svedoka Branka \uri}a koji je dao u istrazi istra`nom sudiji Neboj{i
@ivkovi}u.
Tuìlac se protivi ovom predlogu jer se radi o tome da se Branko
\uri} àlio radniku RDB-a kada je bio na saslu{awu, ta je izjava data bez
prisustva tuìoca istra`nom sudiju i smatra da to nije od va`nosti za
ovaj predmet.
Branioci tako|e predlaù da se izvr{i uvid u fotokopiju zapisni-
ka o saslu{awu okr. Branka Crnog od 8. novembra 2002. godine pred istra-
`nim sudijom Op{tinskog suda u Beogradu u predmetu okr. Markovi} Ra-
domira za delo iz ~l. 242 i 248 st. 2 KZ RS i to strana br. 4 jer se ovaj ok-
rivqeni u svom iskazu doti~e i ovog doga|aja.
Tuìlac se protivi ovom predolgu.
Za ovim sud na predlog stranaka u smislu ~l. 292 ZKP donosi
R E [ E W E
Da se iskqu~i javnost za deo pretresa radi izvo|ewa dokaza obave-
{tewa koje je sudu na wegov zahtev dostavila Bezbedonosno informativ-
na agencija iz Beograda od 14.januara 2003. godine.
Za ovim predsednik ve}a konstatuje da su u zasedawu ostali pored
okrivqenih, wihovih branilaca, tuìlac i pomo}nika o{te}enih jo{ i
686
radnici obezbe|ewa Mitrovi} Dragan, Savi} Drago{, Kqaji} Mil{a,
Savi} Miodrag, Kosani} Petar i Mirjanovi} Veselin.
Predsednik ve}a upozorava lica koja prisustvuju glavnom pretresu
na kome je iskqu~ena javnost da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su
na ovom pretresu saznali i da odavawe tajne predstavqa krivi~no delo.
Izvr{en je uvid u obave{tewe Bezbedonosno informativne agenci-
je Beograd 01 br. 28 od 14. januara 2003. godine sa prilogom fotokopije od-
luke Vrhovnog suda Srbije Cp. 264/99 od 2. novembra 1999. godine.
Za ovim sud donosi
R E [ E W E
Da se odbiju svi dana{wi predlozi tuìoca, punomo}nika o{te}e-
nih i branioca kao suvi{ni.
Punomo}nici o{te}enih predlaù da se pribavi i eventualna od-
luka koja bi pokrivala period pre 2. novembra 1999. godine kao i nakon
2. novembra 2000. godine.
Tuìlac se pridruùje ovom predlogu.
Pun. o{te}enih adv. Dragoqub Todorovi} predlaè da se izvr{i
uvid u fotokopiju lista „Danas” od 4. maja 2001. godine strane 3, o izjavi
Zorana \in|i}a pod naslovom „Na~et organizovani kriminal”.
Svi branioci se protive ovim predlozima, smatraju da to dovodi
odugovla~ewu postupka. Ukoliko je neko vr{io prislu{kivawe mimo za-
kona to bi bilo predmet drugog postupka.
Sud donosi
R E [ E W E
Da se predlozi odbiju kao suvi{ni.
Stranke novih predloga nemaju. Dokazni postupak je zavr{en.
Sud donosi
R E [ E W E
Odlaè se dana{wi glavni pretres radi davawa zavr{ne re~i.
687
Sudsko ve}e: Miroslav Cvetkovi} (predsednik), Slobodan ]uk
(~lan Ve}a – sudija) i porotnici (prvi s leva i prvi i drugi s desna)
Mihajlo Panti}, Dobrivoje Ivanovi} i Radomir Skoko
Sudija Miroslav Cvetkovi}
688
Okru`ni javni tuìlac Milun Dragutinovi}
Glavni organizatori: Radomir Markovi} i Milan Radowi}
689
Nenad Ili} – Glavowa: voza~ kamiona-ubice, oficir JSO
Nenad Bujo{evi} – Rambo, voza~ kombija, kapetan JSO
690
Sa desna na levo, okrivqeni Milan Radowi},
Radomir Markovi}, Nenad Bujo{evi} i Nenad Ili}
Nasmejani ubica Nenad Ili} (levo) i Nenad Bujo{evi} (desno)
691
Radomir Markovi} u vreme zlo~ina
692
Vuk Dra{kovi} u sudnici sa advokatima
Vojislavom Vuk~evi}em (levo) i Nikolom Barovi}em (desno)
Sa desna na levo: tuìlac Milun Dragutinovi} i advokati

Rajko Danilovi}, Vladimir Boòvi} i Radomir @ivkovi}
693
Milorad Lukovi} – Legija: izvr{ni organizator zlo~ina, za{ti}en od nove vlasti
kao „heroj 5. oktobra”, pod istragom koju vode porodice ubijenih.
694
Legija vr{i smotru JSO („crvenih beretki”)
Grafit za vreme istrage i su|ewa
695
„\ubre je ìvo”: policijski general Branko \uri}, za{ti}en od optu`nice dràve,
ali ne i od sudskog gowewa od strane porodica ubijenih.
696
Mihaq Kertes – Braca: dodelio oba kamiona Legijinoj jedinici
i falsifikovao dokumente o dodeli. Za{ti}en od nove vlasti.
Pod istragom koju vode porodice ubijenih.
697
Blokirao istragu o zlo~inu: okru`ni tuìlac Beograda Andrija Milutinovi}.
Zadrào se na funkciji i posle pada Milo{evi}a. Na slici:
Milutinovi} i glavni tuìlac Tribunala u Hagu Karla del Ponte.
Pod istragom je koju vode porodice ubijenih.
698
Vrhovna komanda zlo~ina: Slobodan Milo{evi} i Mirjana Markovi}.
Nova vlast uhapsila je wega zbog „finansijskih malverzacija”,
a wu je osumwi~ila za dodelu stana dadiqi svoga unuka.
699
700
REAGOVAWA I ZAHTEVI
U TOKU SU\EWA
PRAVDA SUZAMA NE VERUJE

(„Srpska re~”, 10. oktobar 2001.)
Navr{ile su se dve godine od monstruoznog zlo~ina koji je reìm

Slobodana Milo{evi}a dugo pripremao i nemilosrdno izvr{io na Ibar-
skoj magistrali. U prisustvu ~lanova porodica i vi{e hiqada prijateqa
i po{tovalaca ~etvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove, 3. okto-
bra 2001, na Top~iderskom grobqu odràn je dvogodi{wi pomen mu~eni~-
kim `rtvama jedne sumanute tiranije.
Evo {ta kaù udovice ubijenih, o dve godine wihovog bola, o istra-
zi, predstoje}em su|ewu…
Gorana Bo{kovi}:
„Rekli su mi da vreme le~i rane, ali to nije ta~no. U po~etku, dugo
nisam bila svesna onoga {to se dogodilo, a sada, svakim narednim danom
dok o tome razmi{qam, teè mi pada. Neshvatqiva mi je ironija sudbine
da neko ko je toliko pomagao qudima, kao {to je to ~inio Veselin, strada
od qudi. Wega, koji je sav ìveo dobrotom i srcem za druge qude, stiglo je
najcrwe qudsko zlo”.
Istragu o zlo~inu na Ibarskoj magistrali, neprekidno ometanu i
dirigovanu iz raznih centara politi~ke mo}i u Srbiji, kao i sudski po-
stupak koji sledi, Gorana Bo{kovi} ocewuje kao „veliku i bezdu{nu
farsu”.
„Postupci svih tih qudi, na razne na~ine ukqu~enih u ne{to {to
oni cini~no nazivaju rasvetqavawem slu~aja Ibarske magistrale, u meni
izaziva ose}aj neizmernog ga|ewa. Po mom dubokom uverewu, su{tinski
nije u~iweno ni{ta da se otkriju pravi krivci, ve} se i{lo samo dotle da
se zadovoqi nekakva forma i umiri javnost. Ali, iako je svima jasno ko
701
su pravi krivci i nalogodavci, oni voqom vlasti ne}e odgovarati. Zbog
~ega to rade, ne znam, ali verujem da }e im Bog suditi – kao {to je i svima
pre wih”.
Takozvani obi~ni i materijalno siroma{ni qudi, u to se mnogo
puta za protekle dve godine wegova porodica uverila, Veselina se se}a-
ju sa dubokim po{tovawem i bezmernom zahvalno{}u. To se videlo i na
parastosu povodom druge godi{wice od pogibije Veselina, Zvonka, Vu~-
ka i Gage.
„Do{ao je veliki broj upravo qudi koje ja nisam poznavala ali ko-
ji su mi prilazili i sa suzama u o~ima govorili da su Veskovom smr}u iz-
gubili najro|enijeg, zbog svega {to je on za wih u~inio. Me|utim, onih na
funkcijama i sa titulama, koji su Veska iskori{}avali koliko su mogli
i dok je bio ìv stalno ga zivkali, predstavqaju}i se kao wegovi veliki
prijateqi – tamo nije bilo”.
Gorana Bo{kovi}, tako|e, ne moè da sakrije svoju ogor~enost pred
odnosom institucije na ~ijem se ~elu Veselin nalazio pre dve godine i ko-
ju je u svom mandatu vrlo uspe{no vodio, Direkcije za gra|evinsko zemqi-
{te. Novo rukovodstvo se nije udostojilo, kaè ona, ni da svom prethod-
niku objavi ~ituqu u novinama, a pojedini direktori sektora nisu dozvo-
lili slu`benicima da prisustvuju parastosu, sa obrazloèwem da se ti-
me „remeti proces rada”.
Ipak, ve}i broj zaposlenih to nije spre~ilo da se senima svog voqe-
nog direktora poklone posle radnog vremena, zbog ~ega im se Veselinova
supruga i k}erke najtoplije zahvaquju.
„Veselin nije delio qude po politi~koj pripadnosti, ve} iskqu~i-
vo po wihovim moralnim i karakternim osobinama. Utoliko mi je pre ne-
shvatqiva ta koli~ina mr`we prema mrtvom ~oveku i ja to nikako ne bih
mogla da podvedem pod pojam neprimerene politizacije koje danas ima na
svakom koraku. Za mene je to najobi~nija – nequdskost”.
Iako, kaè, nikada o tome nije razmi{qala, o materijalnom obe{te-
}ewu za pretrpqenu du{evnu patwu porodice zbog gubitka oca i muà
({to bi se u normalnoj dràvi kao obaveza podrazumevalo, jer su u plani-
rawu, organizaciji i izvr{ewu monstruoznog zlo~ina na Ibarskoj magi-
strali, to je nepobitno utvr|eno, u~estvovali ne pojedinci ve} ~itavi de-
lovi dràvnog aparata, uz znawe i pre}utnu saglasnost svih vidova i ni-
voa vlasti), Gorana Bo{kovi} isti~e da bi celokupnu sumu ustupila u do-
brotvorne svrhe (Veselinovo ìvotno osigurawe ve} je upla}eno manasti-
rima SPC) – pruàju}i time jo{ jedan mali doprinos plemenitim ciqe-
vima za koje se Veselin tokom ìvota borio i idealima kojima je na kraju
i svoj ìvot poloìo.
702
Rada Osmajli}:
„Voqu za ìvotom daju mi na{a deca, k}erke Jovana, Dmitra i Dani-
ca. Zbog wih sam do{la u situaciju da kaèm sebi: ne sme{ da bude{ sebi~-
na, odvajaju}i se patwom od spoqnog sveta. Svest o tome mnogo mi vi{e
zna~i od re~i utehe na{ih prijateqa koje se naj~e{}e svode na izreku: ì-
vot te~e daqe”.
Razmi{qaju}i o svemu {to se doga|alo u minule dve godine, Rada
Osmajli} kaè da se iskreno radovala kada je krvavom reìmu Slobodana
Milo{evi}a do{ao kraj.
„U tim trenucima ra|ala se nada da }e pravda napokon trijumfova-
ti. Ali, onda se sve to sru{ilo kao kula od karata. êmu sluì i kome tre-
ba ta surova politi~ka igra, to poigravawe sa tragedijom ~etvorice nevi-
nih qudi i nesre}om wihovih porodica? Jedino ~emu mi jo{ moèmo da se
nadamo jeste moralna satisfakcija i ko ima pravo to da nam oduzme, ko sme
da to podredi svojim strana~kim interesima – {to je istraga tako surovo
obelodanila. Suo~ena sa tim poniàvawem pomislim da bi mo`da bilo
boqe da ovi koji nam danas obe}avaju „istinu” ni{ta nisu ni po~iwali.
Ja sam hri{}anka i nikada me nije pokretala èqa za osvetom ali na{a de-
ca imaju pravo da ~ast i obraz wihovog oca budu odbraweni i sa~uvani”.
O svima koji su joj se za proteklo vreme na{li u nevoqi Rada Osmaj-
li} govori sa dubokom zahvalno{}u. „Davao je moj Zvonko sve od sebe i u
politi~koj borbi za demokratiju, i kada je kao borac bio rawen na gospi}-
kom rati{tu, ali ni{ta mawi patriota nije bio ni u sportskom nadmeta-
wu, brane}i nacionalne boje svoje dràve Srbije. Svi bi morali da stanu
mirno kad se spomenu imena ~etvorice ubijenih na Ibarskoj magistrali”.
Ratka Vu{urovi}:
„Ovih dana oktobra smisao za ìvot moj i moje djece nalazim u nekim
sre}nim trenucima, slikama i bojama proìvqenim, ipak ne tako davno,
sa Gagom. Sve je jo{ tako nestvarno ìvo, èqa da se doku~e bar na tren
neke davne stvari narasta do te{ke ùdwe, a stvarnost je jako realna, go-
tovo geometrijski odre|ena. Stalna je ta borba izme|u onoga {to nosimo
u sebi, svega proìvqenog i onog {to nas sre}e i svakodnevno ~eka. Jed-
na mi se jako dopala misao: „Svake no}i odsijecam dio svoga srca, ali ono
je ujutro opet cijelo”. Nisam ni slutila da }u je proìvjeti jako li~no”.
Ako me pitate {ta mislim o samom slu~aju, kako se osje}am posle
dvije godine od jednog uàsa koji nam je svima ìvot okrenuo naopa~ke, on-
da bih rekla da je minimum qudskog dostojanstva ono pravo na pravdu, u
pravnoj dràvi. To bi trebalo da se ti~e svakog ~ovjeka, a oni najodgovor-
niji dobro da promisle”.
703
„Ja, prosto, imam potrebu da kaèm da je moj Gaga bio jedan mlad,
pravdoqubiv, slobodouman ~ovjek, bez mrqe na karakteru. Uz sve to, jako
vrijedan i odgovoran. Osim svojih strana~kih aktivnosti, kada je sa we-
mu jako dragim ~ovjekom, liderom Srpskog pokreta obnove Vukom Dra{ko-
vi}em, vi{e od deset godina istu ovu Srbiju ko zna koliko puta prepje{a-
~io uzdu` i poprijeko, imao je i svoj posao. Obavqao ga je vrlo uspje{no.
Imao je i svoju porodicu i to jako lijepu, ali je imao i jedan veliki san,
kao i mnogi drugi, o druga~ijoj, slobodnoj i boqoj Srbiji. Kakav je onda
lik onog ko ubija takve qude? Ko mu daje za pravo da ne bude prozvan pra-
vim imenom i prezimenom ubice? Ko mu daje pravo da daqe slobodno {e-
ta, ìvi, di{e?”
„Znam da se oni kojih nema brzo zaboravqaju, bar tako narod kaè.
Ali ja sam vi{e nego sigurna da postoje oni koji nikada ne umiru, ~iji je
duh slobodan, ispuwava svaki tren svome najmilijem i lebdi kao prijet-
wa svakom zlu. Ipak, dobro je neuni{tivo. Ja vjerujem da svakom kucne ~as
kad do|e Bogu na istinu. Nema ve}e gadosti, ponièwa i prokletstva no
kad je nekom rod ubica ili kad je neko pomaga~ ubici. A osje}aj koji na-
vre pri svakoj pomisli na dobrog, pravog ~ovjeka, na divnog oca, muà,
odanog prijateqa je neuni{tiv isto kao i prezir pred besprizorno{}u
i besmislom ìvota ubice. Ja razmi{qam na taj na~in, a moji sinovi \or-
|e i Radan od svih pri~a najvi{e vole onu o kraqu lavova. Na kraju pri-
~e, uve~e, kad pogleda u zvijezde, malom lavu se sa neba smije{i lik wego-
vog velikog tate. On spokojno odlazi na spavawe, iako ko zna {ta se sve de-
{ava u wegovoj maloj glavi, ali tatin osmijeh mu daje snagu za daqe. Jedno-
stavno, mi smo takvi. Ne damo da najboqe umre.”
Vesna Rako~evi}:
„Posle ne~eg tako stra{nog, kao {to je zlo~in od 3. oktobra 1999. go-
dine, javi se u ~oveku ne{to nagonsko, svest se buni i brani tako {to od-
bacuje razmi{qawe, ve} tu uàsnu ~iwenicu poku{ava da potisne negde
duboko u podsvest.”
„Tuga je ono sa ~ime odlazim na po~inak i svakog jutra se budim. Da-
ni proti~u, ali vreme koje prolazi ne pomaè. Dovoqno je da se osvrnem,
pogledam decu koja rastu (na{ sin je tada imao jedanaest meseci a uskoro
}e napuniti tri godine) i najteè mi je {to znam da daqe moram sama. A,
tako|e, {to postoje pitawa na koja }u deci morati da odgovorim – naro-
~ito ono glavno: za{to wihovog tate vi{e nema? Pomalo me ve} sada hva-
ta panika od svega toga”.
„@ivot je pred nama, treba se boriti i, naravno, ja sam se uhvatila
u ko{tac sa takvim ìvotom, pa sam tek sada shvatila koliko sam jaka i
704
{ta sve mogu da podnesem. Svakoj od nas ~etiri ène poginulih na Ibar-
skoj magistrali deca daju smisao i putokaz u ìvotu. Daj, Boè, da su ona
ìva i zdrava, ali ose}am potrebu da na ovom mestu navedem i re~i svoje
svekrve: „Ne daj, Boè, {to se trpjet moè”. Sam zlo~in kod sela Petka ne
bih komentarisala. Ne znam {ta se tu vi{e moè re}i. Da li }e se to po-
voqno re{iti ({to kaèm krajwe uslovno, jer nama gubitak najmilijih ni-
{ta ne moè nadoknaditi) ne znam, ali treba jo{ mnogo toga otkriti. Vo-
lela bih i verujem da }e pravda na kraju pobediti, da }e svi krivci, kad-
-tad, biti otkriveni i primereno ka`weni”.
SRAMNI POÊTAK SU\EWA

UBICAMA SA IBARSKE MAGISTRALE
(11. oktobar 2001, saop{tewe SPO)
Danas je po~elo javno su|ewe ubicama sa Ibarske magistrale. Me|u-

tim, sa tog toboè javnog su|ewa javnost je proterana.
Naime, svim novinarima je zabraweno da unesu TV-kamere, foto-
grafske aparate i kasetofone ne samo u sudnicu, nego i u zgradu suda, {to
je skandal bez presedana. Jedino je BK televiziji dozvoqeno da kameru
unese u sudnicu, jer ovu televiziju, od pre dva dana, ure|uje Demokratska
stranka.
Premijer Srbije je, najpre, svojim javnim pritiscima na tuìla{tvo
od optu`nice za akt dràvnog terorizma na Ibarskoj magistrali amnesti-
rao svog prijateqa Legiju i jo{ mnoge do gu{e odgovorne za zlo~in, a sa-
da je obezbedio i selektivno izve{tavawe sa su|ewa. Tako gra|ani Srbi-
je ne}e videti kako su ubice, Ili} i Bujo{evi}, danas u sudnicu u{li na-
smejani, niti }e novine mo}i da objave wihove fotografije.
Povrh svega, proces je zapo~eo u sudnici koja nije mogla da primi ni
deseti deo rodbine i prijateqa ubijenih, kao ni jo{ desetine gra|ana i
stranih predstavnika, iako Okru`ni sud raspolaè mnogo ve}om salom,
koja je danas bila zakqu~ana.
Policija je, istovremeno, dobila nalog da ispred sudnice ukloni
transparente na kojima je pisalo: „Ko {titi teroriste i sam je terorista”
i „Uhapsite Legiju – \in|i}evog Bin Ladena”.
Srpski Pokret Obnove i porodice ubijenih traè da selektivno su-
|ewe ubicama bude prekinuto, sve dok se ne omogu}i svim novinarima i
TV-kamerama da prate ceo proces. U protivnom, su|ewe mora i zvani~no
705
biti progla{eno tajnim, jer je danas i zapo~elo kao tajno, diskrimina-
torsko i uvredqivo za porodice `rtava.
SUDSKI TEROR NAD @RTVAMA

Dana{we su|ewe ubicama sa Ibarske magistrale nije bilo su|ewe

teroristima, nego nastavak zlo~ina nad ubijenim i wihovim porodicama.
Sudija Miroslav Cvetkovi} izbacio je iz sudnice Veselina Osmaj-
li}a, brata ubijenog Zvonka Osmajli}a, a policajac po nadimku Ma~ak,
koji je obezbe|ivao Slobodana Milo{evi}a u Centralnom zatvoru, fizi~-
ki je nasrnuo i na Zvonkovu udovicu Radu Osmajli}.
Grupa pripadnika Dràvne bezbednosti Srbije i danas je, kao i ju~e,
otvoreno podràvala ubice, a jedan mladi} iz publike je pretio advoka-
tima porodica ubijenih.
Terorizam Milo{evi}eve dràve na Srpskim Pokretom Obnove –
sada se preselio u sud \in|i}eve Srbije.
OTPOÊTI BORBU
PROTIV DR@AVNOG TERORIZMA
Srpski pokret obnove podràva stavove o borbi protiv terorizma u

~itavom svetu koje je predsednik SAD Xorx Bu{ izneo u svome pismu upu-
}enom predsedniku SRJ Vojislavu Ko{tunici, a naro~ito pozdravqa Bu-
{ov poziv na saradwu u borbi protiv terorizma koji je u tom pismu upu-
}en vlastima u SRJ.
SPO smatra da taj poziv treba neodlo`no prihvatiti i borbu pro-
tiv terorizma otpo~eti privo|ewem pravdi svih organizatora i izvr{i-
laca atentata na Ibarskoj magistrali, otmice Ivana Stamboli}a, ubi-
stva Slavka ]uruvije i desetina drugih, ~ime bi se naneo prvi ozbiqan
udarac dràvnom terorizmu organizovanom od strane Milo{evi}evog
diktatorskog reìma.
706
Ako se u Srbiji sa borbom protiv terorizma i daqe nastavi tako
{to }e komandanti Milo{evi}evih odreda smrti biti slavqeni kao za-
slu`ni prijateqi ~elnika aktuelnog srpskog reìma, bi}e jasno da je Bu-
{ovo pismo upu}eno na pogre{nu adresu.
PRIMERI BE[Â[]A JEDNOG SUDIJE

(Dragoqub Todorovi}, „Srpska re~”, 24. oktobar 2001.)
Glavna karakteristika, najupe~atqiviji utisak i osnovni ton su|e-

wa ~etvorici okrivqenih za ~etvorostruko ubistvo u zlo~inu na Ibar-
skoj magistrali 3. oktobra 1999. godine, jeste otvorena, direktna, do sada
u srpskim sudnicama nevi|ena i, ~ak, ni~im prikrivena ili maskirana
pristrasnost predsednika ve}a petorice Okru`nog suda u Beogradu, sudi-
je Miroslava Cvetkovi}a.
U ovako specifi~nom predmetu, zlo~inu koji je izvr{ila i organi-
zovala tajna policija biv{eg reìma po nalogu {efa dràve, dakle, o PAR
EXELLENCE aktu dràvnog terorizma dràve, reìma i wihovih ekspo-
nenata, mora se odmah ukazati na jedan detaq koji, mo`da, u drugim predme-
tima ne bi bio naro~ito bitan. Naime, u vrlo {irokim sudijskim i advo-
katskim krugovima u Beogradu poznata je slepa privrènost, odanost i iz-
razita ideolo{ka opredeqenost sudije Cvetkovi}a za SPS, levicu uop{te
i nekada{weg predsednika Milo{evi}a. Cvetkovi} to nikada nije krio i
tu nema ni{ta sporno, lo{e i nelogi~no. I sudije su ìvi qudi, i sudije
su deo dru{tva, javnog mwewa i oni mogu da se politi~ki opredequju. Me-
|utim, problemi nastaju ako se sudi qudima koji pripadaju reìmu, insti-
tucijama i partijama za koje optira i ~iju politiku preferira sudija, kao
{to je slu~aj sa sudijom Cvetkovi}em i konkretnim krivi~nim predmetom
u kome se sudi za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali.
Osnovni i elementarni, li~ni i profesionalni integritet, moral
i po{tewe nalagali su sudiji Miroslavu Cvetkovi}u da ne prihvati rad
na ovom predmetu. Me|utim, ovaj prigovor savesti Cvetkovi} nije prihva-
tio ili do wega on nije ni do{ao, pa je pristao da bude predsednik ve}a
petorice koje sudi Milo{evi}evim svetim ratnicima koji su u posledwoj
deceniji harali prostorima biv{e Jugoslavije. Ne moè ortodoksni pri-
stalica Milo{evi}a suditi za ~etvorostruko ubistvo {efu Milo{evi-
}eve tajne policije i wenim elitnim pripadnicima. To bi, primera radi,
bilo isto, kao kada bi neki antisemitski sudija iz vremena Tre}eg rajha
707
sudio Ajhmanu posle sloma nacizma. Milo{evi}ev rajh je sru{en, wegova
tiranska i u krvi ogrezla vlast je pro{lost, on je tamo gde mu je mesto i
gde je morao mnogo ranije da bude, a Srbija treba za zlo~ine Milo{evi}a,
wegove ène, wihovih falangi i eskadrona smrti da obezbedi neutralne i
objektivne sudije, a ne wihove ostra{}ene navija~e.
Cvetkovi} se u toj meri stavio na stranu okrivqenih da su ~lanovi
porodica ubijenih u nekoliko navrata glasno protestovali dobacuju}i
sudiji da je najboqi advokat okrivqenih. Konkretnih primera ove zaista
nezapam}ene pristrasnosti ima mnogo. Sudija je potpuno izgubio kontro-
lu i sve kriterijume, tako i toliko da se vi{e puta stekao utisak da gro-
zni~avo, ~ak i pani~no, poku{ava da pomogne okrivqenima nervozno re-
aguju}i na svaki poku{aj spre~avawa takvog pona{awa.
1. Prilikom svakog, najobi~nijeg, vrlo jasnog i preciznog pitawa
bilo kog od punomo}nika o{te}enih, sudija je obavezno zahtevao obja{we-
we zbog ~ega se to pitawe postavqa. U toj raspravi oko razloga za posta-
vqawe pitawa okrivqeni je, na osnovu podataka koje je ~uo, mogao da pri-
lagodi svoj odgovor, jer ako zna zbog ~ega se pitawe postavqa, onda zna i
kakav odgovor treba da da.
2. Kada je jednom od okrivqenih postavqeno pitawe kako funkcio-
ni{e Jedinica za specijalne operacije (JSO), kakav je sistem komandova-
wa, odlu~ivawa i odgovornosti, kao i ~ime se ta jedinica bavila, okriv-
qeni je odgovorio da je to dràvna tajna. Na prezentirawe dokumenta od
strane punomo}nika, po kome su oslobo|eni ~uvawa dràvne i slu`bene
tajne svi okrivqeni i svedoci sudija je doslovno rekao: „Okrivqeni je iz-
javio da ne èli da odgovori na to pitawe, a nije rekao da se ne}e izja-
{wavati zbog toga {to je to dràvna tajna”. Tada je ponovo postavqeno
pitawe okrivqenom i on je rekao da ho}e da odgovori na to pitawe ako je
oslobo|en ~uvawa dràvne tajne, pod uslovom da se isprazni sudnica. Su-
dija je kategori~ki zabranio odgovor na takvo pitawe koje je izuzetno va-
`no i bitno za rasvetqavawe niza detaqa vezanih za sam zlo~in.
3. Na samom po~etku ispitivawa okrivqenih Bujo{evi}a i Ili}a,
oni su izjavili da wihove izjave date u prethodnom postupku u celini i u
svim detaqima nisu ta~ne, sem generalija. Time su u potpunosti negira-
li svako slovo i svaku re~ iz zapisnika u prethodnom postupku. Nakon to-
ga, ispri~ali su svoju novu pri~u kako su do{li u vezu sa zlo~inom. Ka-
snije, svako pitawe koje se odnosilo na ne{to {to su oni rekli istra`-
nom sudiji (gde su radili, gde je stacionirana wihova jedinica, koje za-
datke je ona izvr{avala, kakvi su wihovi me|usobni odnosi; zatim, o di-
sciplini, hijerarhiji i sli~no) sudija je odbijao sa napomenom da to ve}
postoji u zapisniku iz istrage. Me|utim, oni su taj zapisnik iz istrage u
708
potpunosti, sem generalija, negirali, pa je neophodno da se i o tim deta-
qima, koji nisu vezani za wihovu novu pri~u, ponovo izjasne. To sudija
uporno nije dozvoqavao, pa su ta pitawa postavqana i odgovori u zapi-
sniku konstatovani tek posle dugog i mu~nog natezawa i insistirawa pu-
nomo}nika. Okrivqeni su, ina~e, na ta pitawa, izvan nove pri~e, odgo-
varali identi~no kao u istrazi, ali bilo je neophodno to upisati i u za-
pisnik sa glavnog pretresa zbog toga {to su na samom po~etku rekli da iz
istrage, sem generalija, ni{ta nije ta~no.
4. Jedno od najva`nijih pitawa u ovom krivi~nom predmetu, pitawa
na osnovu ~ijeg re{ewa je i do{lo do rasvetqewa zlo~ina i uop{te do kri-
vi~nog postupka, jeste pitawe vlasni{tva kamiona-ubice. Zahvaquju}i
brojnim, uglavnom materijalnim dokazima, vrlo pouzdano, bez ijednog
spornog detaqa ili suprotnog dokaza, do{lo se do saznawa da je kamion-
ubica u momentu zlo~ina bio u posedu Resora dràvne bezbednosti. To je,
dakle, kqu~ni detaq, potpuno i bez ikakve dileme, nesumwiva ~iwenica.
U svojoj pristrasnosti, potpuno gube}i iz vida gde se nalazi i {ta radi,
sudija Miroslav Cvetkovi} se glasno izja{wava:
„Oko tih kamiona postoji zbrka”.
Sudija ne sme da daje ocene dokaza u toku postupka, {to Cvetkovi} ~i-
ni, zatim, on ceni najva`niji dokaz, na kraju pogre{no ga ceni, daje la`nu,
tendencioznu i apsolutno ni na ~emu utemeqenu ocenu su{tinskog dokaza.
5. Prilikom ispitivawa okrivqenih sudija ne ukazuje na nelogi~-
nost pojedinih delova odbrane. Primera radi, ne pita Bujo{evi}a i Ili-
}a, kako je mogu}e da po nalogu nepoznatog ~oveka priznaju ~etvorostruko
ubistvo izvr{eno na monstruozan na~in, idu ni krivi ni du`ni u zatvor i
te se pri~e drè vi{e od {est meseci. Zatim, ne insistira da Markovi}
objasni kako je mogu}e da vi{e od polovine najva`nijeg dela RDB, onog u
Beogradu, preduzima do tada nezapam}ene mere kontrole Vuka Dra{kovi}a,
uz angaòvawe ogromnog broja qudi i vrhunske tehnike, a da on, kao nepri-
kosnoveni {ef te slu`be, o tome ne zna ni{ta. Ne radi se o kradqivcu vo-
}a na pijaci, ve} o lideru najve}e opozicione stranke u zemqi. Nije re~ o
rutinskom pra}ewu, ve} o logistici koja prethodi stravi~nom pokoqu na
Ibarskoj magistrali. Sudija tako|e ne skre}e pa`wu okrivqenima na ma-
terijalne gre{ke iz odbrane, recimo, da u momentu hap{ewa Bujo{evi}a i
Ili}a niko ne zna da wihova jedinica (JSO) uop{te postoji i da je to no-
torna stvar i op{tepoznata ~iwenica, pa je wihova odbrana da su hteli da
speru qagu sa jedinice, sa stanovi{ta materijalne istine – apsurdna. Ka-
da punomo}nici poku{aju da ukaù na nelogi~nosti i materijalne gre{ke
u pojedinim delovima odbrane, onda sudija traì dodatna obja{wewa za-
{to se to pita, zbog ~ega je to zna~ajno i sli~no, i time okrivqenima omo-
709
gu}ava da dobiju podatke, da dobiju na vremenu i kona~no svojim komenta-
rima pitawa, koja postavqaju punomo}nici, daje {lagvort okrivqenima
kako da odgovore.
6. Prilikom uno{ewa u zapisnik odbrane okrivqenih, sudija ubla-
àva formulacije u korist okrivqenih, upotrebqava termine koje okriv-
qeni nisu izgovorili, tretiraju}i termine koje on unosi u zapisnik kao
sinonime za izraze okrivqenih, iako oni nisu sinonimi, ve} imaju su-
protno zna~ewe. Tako kada okrivqeni neke aktivnosti RDB zove akcija,
sudija u zapisnik unosi doga|aj. Termin akcija i doga|aj imaju dijametral-
no suprotno zna~ewe. Okrivqeni Ili} za svoju jedinicu (JSO) kaè da je
~isto vojna formacija, a sudija unosi u zapisnik samo vojna formacija.
Kada punomo}nik insistira da se unese onako kako okrivqeni kaè sudi-
ja ironi~no konstatuje: „Pa ne moè vaqda biti prqava”. Tek kad puno-
mo}nik kaè da moè biti poluvojna, delimi~no vojna i sl., sudija unosi
onako kako je okrivqeni rekao. Takvim uno{ewem u zapisnik iskaza okri-
vqenih sudija ~ini da zapisnici nisu autenti~ni, jer ne sadrè ono {to
je okrivqeni stvarno rekao.
7. Predsednik ve}a je odobrio jednom okrivqenom da deo svog iskaza
direktno diktira u zapisnik, iako nije znao {ta }e da izdiktira, a sa pu-
nomo}nicima se nateè, obja{wava i vodi duge rasprave o svakom pa i o
najbanalnijem pitawu. Ovaj primer najboqe pokazuje da sudija ne tretira
ravnopravno sve u~esnike postupka, ve} da okrivqeni i wihovi branio-
ci imaju povla{}eni poloàj.
8. Kada ne èli da unese u zapisnik neku konstataciju punomo}nika,
kada odbija neko pitawe punomo}nika, sudija to radi usmeno i ne upisuje
u zapisnik da je pitawe odbio, da nije hteo ne{to da konstatuje. Po zako-
nu je duàn da u zapisnik unese svako pitawe i onda da donese re{ewe o od-
bijawu postavqawa takvog pitawa. Ovakvim pona{awem sudija prikri-
va i falsifikuje stvarno stawe stvari na su|ewu. Pored toga, sudija je du-
àn da zapisni~ki konstatuje svaku primedbu. Vi{e puta punomo}nik je
traìo da se upi{e u zapisnik da se u sudnici ne nalaze kompletni spisi
predmeta, a da je posebno uo~qivo da nedostaje zna~ajan materijalni dokaz
u ovom predmetu delovodnik ili kontrolnik Savezne uprave carina. Su-
dija je odgovarao da kompletan spis nije donet u sudnicu zbog opasnosti
od kra|e (zar Okru`ni sud ni u ovako zna~ajnom predmetu ne moè da obe-
zbedi svoje spise). Ni posle tri puta ponovqenog zahteva da se u zapisnik
unese ova primedba, ona nije uneta.
9. U jednom trenutku, dok je punomo}nik traìo da okrivqeni Bujo-
{evi} objasni da li su mu va`niji èna, deca i on sam od socijalnih nemi-
ra, donacija i Slobodana Milo{evi}a, ustala su ~etvorica mladi}a iz pu-
710
blike, po~ela da prete punomo}niku i da skandiraju: „Srbija, Srbija”, kao
i da uzvikuju: „Ne damo te, brate, sa tobom smo do smrti.” Ovim su jasno ma-
nifestovali da su iz JSO kojoj pripadaju i Bujo{evi} i Ili}, da ih po-
dràvaju i da su za Srbiju, Milo{evi}a i wegovih likvidatora koji su
ubijali po putevima, ulicama, haustorima, parkovima, kafanama i svim
mogu}im mestima po Srbiji. Za ovaj incident sudija je pred prepunom sudni-
com optuìo punomo}nika, zbog toga {to je pitawe postavqao povi{enim
tonom i verovatno (iako to nije rekao) zbog toga {to je takvo pitawe uop-
{te postavio. Time je sudija jo{ jednom manifestovao svoju pristrasnost.
10. Sa najve}om pa`wom, koncentracijom, izuzetno precizno i pom-
no, Cvetkovi} je ispitivao okrivqenog Markovi}a na okolnosti koje ne-
maju nikakve veze sa optuèwem, optu`nicom i predmetom rasprave u ovoj
krivi~no-pravnoj stvari. Markovi} nije izveden pred sud da tuma~i i ce-
ni kakvi su odnosi izme|u pojedinih li~nosti na srpskoj politi~koj sce-
ni, ve} da kao okrivqeni odgovara za vrlo jasne i precizno formulisane
optu`be da je po~inio krivi~no delo vi{estrukog ubistva za koje je zapre-
}ena smrtna kazna. Jadno i bedno u svom politikanstvu, navija~koj stra-
sti i àlu za pro{lim, komunisti~kim vremenima delovao je predsednik
velikog ve}a Okru`nog suda u Beogradu kada je sav ozbiqan, vrlo pa`qi-
vo diktirao u zapisnik re~i okrivqenog Markovi}a, koje su potpuno ire-
levantne za predmet su|ewa. Dakle, jo{ jednom, ko zna po koji put u toku
dvodnevnog su|ewa, Cvetkovi} je transparentno pokazao da je opredeqen za
jednu stranu.
Izneli smo samo najva`nije, najkarakteristi~nije i najo~iglednije
primere otvorenog ali istovremeno i podmuklog, jasnog ali i lukavog, ma-
nifestnog ali i pritvornog stavqawa na stranu okrivqenih, sudije Miro-
slava Cvetkovi}a. Ovim javno pozivamo sudiju Cvetkovi}a da se povu~e iz
ovog predmeta, a razloge za takav ~in, u to smo uvereni, najboqe zna on sam.
[EF DB LA@E
(Vuk Dra{kovi}, NIN, 1. novembar 2001.)
U pro{lom broju va{eg lista objavqen je intervju sa na~elnikom

Slu`be dràvne bezbednosti Goranom Petrovi}em, koji je neprimereno,
necivilizovano, i u demokratskom svetu nezamislivo, iskoristio funkci-
ju da javno napadne `rtve zlo~ina na Ibarskoj magistrali, oceniv{i na-
{e tragawe za pravdom i odgovorno{}u – opsesijom. Taj zlo~in je nespor-
711
no po~inila Slu`ba koju on sada vodi, i u kojoj nije nov, ve} je bio na veo-
ma visokoj funkciji sve do kraja 1998. godine, a to je, znamo, bilo vreme naj-
ve}ih ratnih operacija i zlo~ina u okruèwu, kao i najve}ih progona opo-
zicije Slobodanu Milo{evi}u, pa ne ~udi animozitet koji gospodin Pe-
trovi} pokazuje prema meni i mojoj supruzi. ûdi samo smelost gospodina
Petrovi}a da uzme sebi pravo na javne prozivke ne samo mene i moje supru-
ge, nego bilo kog gra|anina ove zemqe, za bilo {ta, jer to ni u kom slu~aju
nije wegov posao, kao {to mu nije posao da javno ocewuje bilo koje istrage
ili su|ewa, a naro~ito istrage zlo~ina koje je po~inila wegova Slu`ba.
No, sve je to pitawe li~nog morala i porodi~nog vaspitawa Gorana Petro-
vi}a, ali neistine koje je izneo moraju se demantovati radi javnosti. Jer,
nije u pitawu ni Goran Petrovi}, ni Vuk Dra{kovi}, ve} ~etiri nevine
`rtve zlo~ina dràvnog terorizma biv{e vlasti, koje zasluùju istinu.
Gospodin Petrovi} je u va{em listu ozbiqno i bez ostatka, kao i ne-
davno Du{an Mihajlovi}, pa zatim Zoran \in|i}, uzeo u za{titu Milo-
rada Ulemeka Legiju, komandanta Specijalnih jedinica, ~iji su qudi po-
~inili zlo~in na Ibarskoj magistrali, a na{e zahteve za istragom wego-
vog u~e{}a u zlo~inu nazvao opsesijom. Rekao je tako|e da niko od 50-70
qudi koje su oni ispitivali oko Ibarske magistrale nije pomenuo Legi-
ju, i da „pri~a” da je on bio u kombiju poti~e od Pravno-ekspertskog tima
SPO-a i, na kraju, da je posle istrage ovog zlo~ina jasno da Specijalna
jedinica kojom je komandovao Legija nije eskadron smrti, kako ocewuje
SPO, nego su samo dva wena ~lana pogre{ila, i predata su zakonu.
Naravno, po zadatku i nalogu svojih {efova gospodin Petrovi} go-
vori sve same neistine, po{to istra`ni postupak dokazuje sasvim suprot-
no, a ne verujem da Petrovi} to ne zna. Ne samo da ubice Bujo{evi} i Ili},
elitni oficiri ove jedinice, pomiwu Legiju vi{e puta u iskazu, nego to
~ini najmawe jo{ 30 svedoka u istrazi, a naro~ito ga terete iskazi dru-
gih pripadnika wegove jedinice koji su u~estvovali u pripremi zlo~ina,
popravqali kamion-ubicu, farbali prvo jedan, pa drugi kamion, i to sve
na poligonu Specijalnih jedinica ~iji je komandant Legija, a bez ~ijeg
znawa i odobrewa se u Jedinici ne radi ni{ta, kako oni kaù. Dakle, ne-
ta~no je da ga niko ne spomiwe i neta~no je da su samo dva pripadnika Spe-
cijalnih jedinica u~estvovala u zlo~inu. Mi smo ve} davno objavili ime-
na wih devet koji su u~estvovali direktno u pripremi zlo~ina.
Zatim, neta~no je da pri~a o tome da je Legija bio u kombiju poti~e
od Pravno-ekspertskog tima SPO. Niko, nikada i nigde nije rekao da je
Legija bio u kombiju, pa ni Pravno-ekspertski tim SPO. Mi ve} dve godi-
ne govorimo da je on bio u tre}em putni~kom vozilu, koje istraga nije obu-
hvatila iz pravno i policijski neobja{wivih razloga. A to {to mi govo-
712
rimo nisu na{e pri~e, to je svedo~ewe dva saobra}ajna milicionera koji
su tog dana bili na du`nosti i zaustavili kamion-ubicu radi kontrole, a
iza wega je, kaù, stao beli kombi i putni~ko vozilo. Iz putni~kog vozi-
la, svedo~e saobra}ajci, iza{la su dva ~oveka, od kojih je jedan imao tetova-
ù na vratu, i traìo od wih da puste kamion, jer su to „na{i na zadatku”.
Tada je do{lo do sva|e izme|u saobra}ajaca i qudi iz putni~kog vo-
zila, a za to vreme je kamion-ubica pobegao. Da nije bilo putni~kog vozila
i qudi u wemu, kamion-ubica bi bio zaustavqen, iskqu~en iz saobra}aja
zbog sumwivih tablica, kaù saobra}ajci, pa samim tim ni zlo~ina ne bi
bilo. Zna~i, nisu nikakve pri~e, nego svedo~ewa slu`benih lica, iskazi
dati u istrazi, koje ne mogu osporiti ni Petrovi}, ni \in|i}, ni Mihaj-
lovi}. Mogu ih samo zanemariti, da spre~e daqu istragu o tre}em vozilu,
{to i ~ine ve} godinu dana. Saobra}ajni milicioner Novakovi} svedo~io
je o tre}em vozilu jo{ u Lazarevcu i od tada, naravno, da traìmo da istra-
ga zlo~ina na Ibarskoj magistrali obuhvati i to tre}e putni~ko vozilo i
qude u wemu, i to ne moè biti opsesija. Opsesija je uporno nastojawe sa-
da{we vlasti, sve do Gorana Petrovi}a, da sakriju od javnosti i pravde
to vozilo i wegovog voza~a i suvoza~a na sve mogu}e na~ine, pa i monti-
rawem neistina i napadom na `rtve, {to je be{~a{}e bez presedana.
Goran Petrovi} kaè da su u istrazi ovog zlo~ina ispitali 50-70
qudi i lako otkrili ko je izveo kamion iz baze u Lipovici, a na na{e za-
hteve da isto tako lako otkrije i ko je vozio tre}e putni~ko vozilo u kolo-
ni smrti, kaè da to nije wegov posao i da se obratimo istra`nom sudiji.
Zna~i, wegov posao je onoliko koliko ho}e i koliko mu je re~eno da istra-
ùje, {to je o~igledno. Tre}e vozilo nije hteo da istraùje ni istra`ni
sudija @ivkovi}, ni tuìlac, iako smo mi pismeno to nekoliko puta tra-
ìli, a sve na osnovu svedo~ewa dva saobra}ajna milicionera, pa je sasvim
neobja{wivo i veoma vidqivo to vozilo postalo tabu-tema ovog predme-
ta. Jedino {to se name}e kao zakqu~ak je da je dat nalog i policiji i pra-
vosu|u od Mihajlovi}a i \in|i}a da se to ne istraùje, jer bi se sigurno
do{lo do wihovog prijateqa, za{titnika, saborca i ko zna {ta jo{, Le-
gije, kao glavnog organizatora zlo~ina, {to oni ni po koju cenu ne}e do-
zvoliti. Tako se sada doga|a isto {to se doga|alo za vreme vladavine Ra-
deta Markovi}a i Slobodana Milo{evi}a. Oni pre su na sve na~ine po-
ku{avali da ubede javnost da kamion-ubica nije vlasni{tvo Dràvne bez-
bednosti, pa su u tom smislu blokirali istra`ne radwe u carini, a ovi
novi Petrovi}i i \in|i}i na sve na~ine sakrivaju tre}e putni~ko vozi-
lo, koje je sasvim nesporno bilo na Ibarskoj magistrali.
Mnogo su isti, kaù otpora{i, a ja traìm da Petrovi}, \in|i} i
Mihajlovi} razmisle o toj sli~nosti sa Markovi}em i Milo{evi}em, jer
713
je sasvim mogu}e da pro|u kao i oni, kada ovo me|uvreme nove partizan-
{tine ode iz Srbije.
Wihova namera da sakriju i zaba{ure Ulemeka i putni~ko vozilo
tako {to }e napadati `rtve zlo~ina da „traè preko leba poga~e”, kako
nedavno re~e Mihajlovi}, uspe}e isto onako kako je Rade Markovi} us-
peo da dokaè da kamion-ubica nije vlasni{tvo Dràvne bezbednosti. To
putni~ko vozilo je tamo bilo, neko sa ruòm na vratu je bio u wemu, vide-
li su to i svedo~ili neki qudi, uz to slu`bena lica, to je istina koju ne
moè niko izmeniti, pa ni nova vlast bez obzira koliko bila osiona.
[to se ti~e osporavawa od strane Gorana Petrovi}a na{e ocene da
je Jedinica kojom je komandovao Legija eskadron smrti, {ta je ona i ko je
wen komandant najboqe svedo~e stotine iskopanih le{eva na poligoni-
ma te jedinice. Samo u ovoj zemqi, i samo u ovom me|uvremenu, i pod ova-
kvom vla{}u mogu}e je u ne~ijem dvori{tu iskopati trista, petsto ili
osamsto le{eva, a ne uhapsiti nikoga, pa ~ak ni ku}evlasnika, odnosno
komandanta poligona, i ne upitati – odakle ovo ovde? Pored toga, svaka
istraga svakog zlo~ina, od Ibarske magistrale do ubistva ]uruvije ili
nestanka Ivana Stamboli}a stane kada zapreti opasnost da je i tu negde
Prijateq. U novoj vlasti svi zapravo znaju sve o svim zlo~inima ove je-
dinice, i svi }ute o svemu, ali to }utawe je postalo mnogo glasno i opa-
sno po wih.
Gospodin Petrovi} je tako|e veoma ù~no osudio objavqivawe is-
kaza svedoka i optuènih iz istra`nog postupka zlo~ina na Ibarskoj ma-
gistrali, {to ne ~udi, s obzirom na wegovo ideolo{ko opredeqewe i po-
sao kojim se bavi. Mra~ni qudi iz mra~nih slu`bi komunisti~kih gula-
ga kojima on pripada i danas se najvi{e pla{e javnosti, i samo javnosti,
jer su mrak i tajna wihovo carstvo. U demokratskom svetu istraga i su|e-
we ovakvog i sli~nog zlo~ina predmet su iscrpnog pisawa svih medija i
to je lekcija koju gospodin Petrovi} jo{ nije nau~io. Javnost samo poma-
è i ne ometa ni{ta osim opsesije Gorana Petrovi}a i wegovih nalogoda-
vaca da od ubice naprave heroja – {to im nikako ne ide.
DA LI JE SU\EWE TAJNO
[ef dràvne bezbednosti Goran Petrovi} navodno je oslobodio

„~uvawa tajne” oficire DB-a osumwi~ene za izvr{ewe ~etvorostrukog ubi-
714
stva na Ibarskoj magistrali, kao i sve radnike DB-a koji su u~estvovali
u pripremawu atentata na Vuka Dra{kovi}a.
I pored ove ~iwenice, su|ewe Radetu Markovi}u, Milanu Radowi-
}u, Nenadu Bujo{evi}u i Nenadu Ili}u zatvoreno je za javnost.
Poku{aj redakcije „Srpska re~” da dobije dozvolu za pra}ewe na-
stavka toka su|ewa pretvorio se u najobi~niju „{etwu”. Glavni i odgovor-
ni urednik Bogoqub Pej~i} uputio je zahtev Vrhovnom sudu Srbije da se
odobri tonsko snimawe celog toka pretresa zakazanog za 7. novembar 2001.
Ve} sutradan je iz Vrhovnog suda usledio poziv gospo|e Qiqane Mitro-
vi}, savetnika predsednika Vrhovnog suda Leposave Karamarkovi}, koja je
sugerisala da se obratimo Okru`nom sudu, budu}i da je Vrhovni sud nad-
leàn samo za filmsko i televizijsko snimawe. Istog dana, 26. oktobra,
poslat je zahtev za akreditaciju novinara „Srpske re~i” Okru`nom sudu
u Beogradu, da bi nekoliko dana kasnije usledio odgovor Okru`nog suda
da snimawe toka su|ewa moè da odobri iskqu~ivo predsednik Vrhovnog
suda Srbije – Leposava Karamarkovi}.
Ponovo smo uputili zahtev gospo|i Karamarkovi}, ali do zakqu~e-
wa ovog lista (6. 11. u 18.00) odgovor nismo dobili.
Kako smo saznali, za nastavak toka su|ewa nijedna TV stanica nije
dobila dozvolu za bilo koji vid snimawa.
Nezamislivo je ovakvo pona{awe pravosudnih organa bilo gde u
svetu i nezamislivo je da ovakav zlo~in bude sakrivan od javnosti. Koga
to oni {tite i ~ega se to pla{e, ukoliko i sami nisu upleteni u ovaj kr-
vavi zlo~in?
\IN\I] I CRVENE BERETKE

Kriminalna je izjava premijera Zorana \in|i}a da su takozvane

„crvene beretke” obavezne da i sada izvr{avaju nezakonite naloge na isti
na~in kao {to su to ~inile i za vladavine Mire Markovi} i Slobodana
Milo{evi}a.
Jedinicu za specijalne operacije Resora Dràvne bezbednosti, kao
udarni eskadron Milo{evi}evog dràvnog terorizma, trebalo je rasfor-
mirati odmah posle 5. oktobra, kao {to je u predizbornoj kampawi bilo
i obe}ano. Ta jedinica je, umesto toga, sasvim amnestirana, a wen koma-
dant progla{en za kultni simbol nove vlasti i nedodirqiv za pravosu-
715
|e, uprkos dokazima o Legijinom direktnom u~e{}u u zlo~inu na Ibar-
skoj magistrali i uprkos jo{ nizu krivi~nih dela koja je po~inio posle
5. oktobra.
Licemerno je i od {efa Resora Dràvne bezbednosti, gospodina Go-
rana Petrovi}a, {to sada javnosti saop{tava sve najgore o qudima iz te
jedinice, kada je, do pre dva dana, o tim istim qudima govorio sve najbo-
qe i po profesionalizmu ih upore|ivao sa elitnim britanskim, ruskim
i ameri~kim antiteroristi~kim formacijama.
DA SE EMITUJE ZABRAWENA KASETA

Srpski pokret obnove zahteva da mediji, bez cenzure, objave sadràj

TV kasete koju su snimili pripadnici JSO (Jedinica za specijalne ope-
racije) Resora DB prilikom posete premijera Zorana \in|i}a wihovom
centru u Kuli 11. novembra ove godine.
Zabrana emitovawa sadràja te kasete, koja je u toku, pokazuje da je
\in|i} jedno obe}avao i Legiji i pripadnicima JSO, sasvim drugo govo-
rio, a tre}e radio. To pokazuje da nije i{ao u Kulu da re{ava probleme,
nego da reìra nove probleme i da manipuli{e.
ISTRAGA PROTIV LEGIJE I \URI]A

Danas je istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu Neboj{a @iv-

kovi} doneo re{ewe o sprovo|ewu istrage protiv Milorada Lukovi}a Le-
gije i generala policije Branka \uri}a, zbog krivi~nog dela ubistva Ve-
selina Bo{kovi}a, Zvonka Osmajli}a, Dragana Vu{urovi}a i Vu~ka Rako-
~evi}a na Ibarskoj magistrali.
O~ekujemo da istra`ni sudija odredi pritvor Miloradu Lukovi}u i
Branku \uri}u, jer je pritvor za ovo krivi~no delo po zakonu obavezan.
Nadamo se da }e za zlo~in na Ibarskoj magistrali biti pokrenuta
istraga i protiv Mihaqa Kertesa, Dragi{e Dini}a, Vidana Mijailovi-
}a i Andrije Milutinovi}a.
716
\IN\I]EVA BUNA PROTIV \IN\I]A
Pobuna takozvanih „crvenih beretki” izreìrana je sa ciqem da

mnogi pripadnici tog eskadrona smrti, koji je bio udarna pesnica tero-
rizma Slobodana Milo{evi}a i wegove supruge, izbegnu krivi~nu odgo-
vornost, a pre svih wihov komandant Milorad Lukovi}-Legija.
Pod punom ratnom opremom, oni su umar{irali u Beograd istoga da-
na kada je Legija u beogradskom Okru`nom sudu saslu{avan zbog svog u~e{-
}a u ~etvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali i kada je protiv we-
ga pisana i optu`nica za spaqivawe privatne diskoteke u Kuli i pucwa-
vu u klubu „Bojan Stupica” u Beogradu. Istovremeno, saznalo se i da Le-
giju i jo{ nekoliko desetina pripadnika Jedinice za specijalne operaci-
je (JSO) Resora dràvne bezbednosti Srbije potraùje sud u Hagu.
Po{to su Legija i wegovi qudi oslonac diktature i terora i Zora-
na \in|i}a, premijer je isplanirao tipi~no svoju akciju: da za{titi es-
kadron smrti, a da, zbog obmane vlada SAD i Evropske unije, proizvede
utisak o merama protiv „crvenih beretki”.
[IBICAREWE I LEGALIZAM
Sa ~elnih pozicija Dràvne bezbednosti smeweni su Goran Petro-
vi} i Zoran Mijatovi}, koji nisu bili ba{ slepo poslu{ni premijeru i
koji su, pre nekoliko meseci, uklonili Legiju sa funkcije komandanta
„crvenih beretki”. Novi {ef DB je, prvoga jutra po stupawu na du`nost,
sa lako}om postigao sporazum sa „pobuwenicima”, po kome niko ne}e bi-
ti ka`wen za oruànu pobunu, a JSO ne samo da ne}e biti raspu{tena ne-
go }e nastaviti da funkcioni{e kao i ranije. Weno podvo|ewe pod resor
Javne bezbednosti obi~ni je trik, a stvarni komandant eskadrona smrti
i daqe ostaje Legija. Koliko je cela reìja bila u funkciji za{tite i JSO
i Legije potvrdio je i beogradski Okru`ni tuìlac Rade Terzi}, ~ovek ko-
ji premijera javno naziva svojim „{efom”. Odmah po okon~awu „pobu-
ne”, on je poùrio sa izjavom da nije ta~no da je protiv Legije podignuta
ikakva optu`nica, iako su weno postojawe potvrdili i Legijini advoka-
ti. O~igledno, ona }e biti povu~ena.
Izvesno je da }e u vodu pasti i re{ewe istra`nog sudije Neboj{e
@ivkovi}a od 12. novembra o pokretawu istrage protiv Legije zbog zlo~i-
na na Ibarskoj magistrali, a po privatnoj tu`bi porodica ubijenih. Sama
~iwenica da su porodice `rtava bile prinu|ene da privatno gone ubicu,
717
a da to nije hteo da u~ini dràvni tuìlac, jasno pokazuje da ga {titi vrh
sada{we vlasti, a pre svih Zoran \in|i}. Kona~no, onog trenutka kada je
doneo re{ewe o pokretawu istrage sudija @ivkovi} je, po zakonu, morao da
naredi hap{ewe Legije, jer je pritvor za krivi~no delo ~etvorostrukog
ubistva obavezan. Sudija @ivkovi} to nije u~inio, {to dodatno potvr|u-
je da u dràvi Zorana \in|i}a vlada zakon xungle.
Ponovo neobave{ten i nedorastao svojoj funkciji, Vojislav Ko{tu-
nica je poùrio da u javnu za{titu uzme „crvene beretke” i da, ~ak, sa ne-
skrivenim simpatijama stane uz Legiju, citiraju}i ga strastvenije nego
Milana Grola. „Dosledni” branilac lika i dela Radomira Markovi}a po-
verovao je u pobunu Legijine ~ete protiv \in|i}a, pa je odmah komandan-
tu Milo{evi}evih zlo~ina ponudio svoju za{titu, ocewuju}i da bornim
kolima i mitraqezima izvedenim na protest JSO nije ugrozila bezbednost
dràve, nego je to bio „glas vapiju}eg u pustiwi”. Tako je on na „pobuweni-
ke” usmerio dodatnu pozornost i bes demokratskog sveta. Odmah je reago-
vala britanska vlada, i to javno, a odlu~uju}i protesti i zahtevi tek sle-
de. ûje se, ~ak, da }e u vodu pasti i pariski sporazum o otpisu i reprogra-
mirawu na{eg inostranog duga, ukoliko \in|i} ne uradi ono {to mora.
U svakom slu~aju, Ko{tunica je pomogao da svet shvati podvalu i ~i-
wenicu da bi Legijinim isporu~ewem sudu u Hagu svi Milo{evi}evi zlo-
~ini pre 5. oktobra bili rasvetqeni, kao i nerasvetqena ubistva posle 5.
oktobra, i da takvih zlo~ina u Srbiji vi{e ne bi ni bilo.
ANALIZA ZAPADNIH SLU@BI

Prema pouzdanim izvorima, zapadne obave{tajne slu`be zaokruù-
ju „predmet” koji vode pod radnim naslovom: „Main Killers” (glavne ubice).
Ta analiza, potkrepqena svakovrsnim dokazima, kazuje sve o JSO, ka-
da je formirana i za{to, {ta je sve ta formacija ~inila po Hrvatskoj, BiH
i na Kosovu, kao i kakva je wena uloga u zlo~inu na Ibarskoj magistrali,
ubistvu Slavka ]uruvije, otmici i ubistvu Ivana Stamboli}a, ubistvu
Pavla Bulatovi}a, sudije Simeunovi}a, @ike Petrovi}a, samog Arkana i
jo{ mnogih, ukqu~uju}i i likvidacije posle 5. oktobra pro{le godine.
Legija je, prema saznawima tih slu`bi, naredbe za zlo~ine dobijao
od Milo{evi}a, Mire Markovi}, pa ~ak i od wihovog sina Marka. Mira
Markovi} je li~no nekoliko puta pose}ivala centar JSO u Kuli. Logi-
sti~ku podr{ku Dràvne bezbednosti za izvr{ewe zlo~ina pruào je Ra-
domir Markovi}, a Mihaq Kertes je bio glavni finansijer.
Sami \in|i} povezao se sa Legijom dosta pre 5. oktobra pro{le go-
dine. Za vreme tromese~nih demonstracija koalicije „Zajedno” 1996. i 1997.
718
on se skoro svake no}i sastajao sa tada{wim {efom DB Srbije Jovicom
Stani{i}em. Susretali su se u stanu Milorada Vu~eli}a. Tada se povezao
i sa Legijom. Savez wih dvojice osnaèn je i preko \in|i}evih prijateqa
u Sur~inskoj mafiji, koja je izvr{avala razne kriminalne naloge dobije-
ne od DB i „crvenih beretki”. Du{an Spasojevi} je, primera radi, Legijin
kum. Tako je sada{wi premijer uspostavio saradwu sa zapovednikom Mi-
lo{evi}eve elitne formacije slepih ubica. Uo~i 5. oktobra, \in|i} ga
namamquje na la` da }e Zapad i Ha{ki sud oprostiti Legiji i wegovim
qudima sve po~iwene zlo~ine.
Imenovawe Gorana Petrovi}a za {efa DB razo~aralo je Legiju, ali
je \in|i}, na svoj na~in, uspeo da sredi „nesporazum”. Ubedio je svog pri-
jateqa da se strpi i da Zapad od wega traì da uhapsi Milo{evi}a i da
ga isporu~i Hagu, posle ~ega }e da uslede priznawa i nagrada.
Umesto nagrade, nam}orasti {ef DB Goran Petrovi} suspendovao
je Legiju, a posle ga je i otpustio iz Slu`be. Nezainteresovan za \in|i}e-
ve podzemne i nadzemne petqancije, Ha{ki sud je na tajni spisak svojih
klijenata stavio ne samo Legiju nego i vi{e od stotinu pripadnika „crve-
nih beretki”, {to je sve izazvalo eksploziju besa i Jedinice i wenog stvar-
nog zapovednika.
Navodno wihovo ponièwe zbog toga {to nisu znali da bra}u Bano-
vi} hapse po zahtevu suda u Hagu, nego su verovali da je re~ o „te{kim kri-
minalcima”, nema veze sa stvarno{}u. I kada su pripadnici JSO po~ini-
li masakr na Ibarskoj magistrali, wima je, toboè, bilo re~eno da su me-
ta zlo~ina neki „{iptarski teroristi”. Niko od wih nije se postideo ni
protestovao kada su saznali koga su ubili, iako – kaù – wihova zakletva
nare|uje da „nikada ne smeju ubiti Srbina”, a himna im je, gle ironije,
„Hriste Boè”.
Panika je me|u wima zavladala zbog Ha{kog spiska i nagove{taja da
bi Radomir Markovi} i teroristi Nenad Ili} i Nenad Bujo{evi} mogli
da progovore pred sudom o Legijinom zlo~inu na Ibarskoj magistrali i
jo{ mnogo ~emu.
O@EDNELE KRVAVE KAPE

Biv{i komandant „crvenih beretki” Milorad Lukovi} Legija, Ce-

movi}-Cema, i ko zna jo{ kako se zove ili se zvao, deli ovih dana inter-
719
vjue kao „umetni~ka du{a” i kaè da se wegove „beretke” nisu bunile niti
ru{ile Vladu, jer da jesu Vlade vi{e ne bi bilo, zauzeli bi je u toku no-
}i a niko to ne bi ni znao. Alal vera na humanosti umetni~ke du{e, koja
moè da sru{i Vladu a ne}e, jer ga ne zanima politika nego samo klavir.
Mi bismo voleli da nije bio tako human nego da je sru{io Vladu i preu-
zeo i formalno vlast, jer on o~igledno ima veliku mo} u ovoj zemqi pa za-
{to da to ne legalizujemo. Jer, ko bi od nas gra|ana, pa ~ak i funkcione-
ra iz vlasti, mogao neka`weno da zakopava le{eve na poligonima kojima
komanduje, zapali kafanu, pretu~e policiju, ne odaziva se na sudske po-
zive za krivi~no delo ~etvorostrukog ubistva, organizuje oruàne pobune
jedinice kojoj je komandant, a da ne snosi nikakvu odgovornost. Jer, kaè
na{ vr{ilac du`nosti premijera „zato {to je dràva va`nija od odgovor-
nosti pojedinca”. Naravno da se to ne odnosi na ostale gra|ane nego samo
na ovog pojedinca.
Zna~i, lepo nam je rekao da je Legija dràva, {to je i ta~no. Krvava
kapa na wegovoj glavi i glavama wegovih „specijalista” za ubistva, osu{i-
la se od krvi jer nema rata, pqa~ke, miliona maraka sa carine, pa sada èle
da ovde malo zarate i zaprete da ne bi neko od wih, ne daj Boè, bio ispo-
ru~en Hagu ili pozvan na sud za ono {to su ~inili, od ~ega su im kape i po-
crvenele. Posle izjave da mogu, samo da ho}e, zauzeti Vladu u toku no}i, ko-
ji }e sudija ili tuìlac protiv wih preduzeti ne{to, jer ko zna {ta wima
tek mogu u~initi. Zato je okru`ni tuìlac Terzi} i poùrio da saop{ti
kako protiv Legije nije podignuta optu`nica za paqevinu u Kuli i tu~u u
„Stupici”, ne daj Boè, iako su dan –dva pre sve novine objavile ~ak i de-
taqe te optu`nice. A za le{eve zakopane po poligonima gde je on komando-
vao niko ga i ne pita gde su, gde sme, tako da se taj simbol Srbije koja nas je
osramotila ponosno {eta sa devet xipova i dvadeset telohraniteqa, kao
javna slika nove vlasti koja ni{ta ne mewa, ne zato {to ne}e ili ne moè
nego zato {to je ista kao i prethodne. Legija se ne mewa, promenili su se
samo qudi iz vlasti, tako da danas premijer hita u Kulu na poklowewe i
{eni pred zlikovcima, a predsednik dràve citira izjavu biv{eg koman-
danta specijalnih jedinica o pravu na protest pod punim naoruàwem te
jedinice, jer to je wihova radna ode}a, kako kaè i on i Legija.
I da znamo, Srbijom vlada Legija i wegove krvave kape, sve dok se
otkopavaju le{evi a niko ne pita ko ih je to bio zakopao, sve dok se ne ot-
kriju ubice stotina qudi koji svakodnevno ginu na beogradskim ulicama,
vi{e nego u Milo{evi}evo vreme, sve dok on ne bude uhap{en za ~etvoro-
struko ubistvo na Ibarskoj magistrali, kada }e se razre{iti i sva osta-
la nere{ena ubistva. Do tada, neka on nama uìva u umetnosti jer te{ko
je do{ao do te du{e umetni~ke, koliko samo grobova je morao pro}i.
720
GORE NEGO POD MILO[EVI]EM
Srpski pokret obnove osu|uje policijsko saslu{awe urednika i no-

vinara „Blica” i „Reportera”, i pokretawe istrage protiv wih.
I ovi pritisci na medije pokazuju da se u odnosu vlastodràca pre-
ma neposlu{nim medijima ni{ta nije promenilo od vremena Slobodana
Milo{evi}a i Mirjane Markovi}. To i ne ~udi, s obzirom na ~iwenicu da
Milorad Bracanovi}, jedan od u~esnika u zlo~inu na Ibarskoj magistrali
i donedavni zamenik Milorada Lukovi}a Legije, sada treba da bude po-
stavqen za pomo}nika na~elnika Resora Dràvne bezbednosti Srbije.
U Srbiji je, pod vla{}u Zorana \in|i}a, u celini vaspostavqen Mi-
lo{evi}ev reìm dràvnog terora.
LA@ LEGIJINIH ADVOKATA

(6. decembar 2001, saop{tewe SPO)
U beogradskom Okru`nom sudu danas je re~eno da vest o prekidawu

istrage protiv Legije i \uri}a, organizatora zlo~ina na Ibarskoj magi-
strali, nije ta~na. Tu la`, koju su objavili svi mediji, lansirali su Le-
gijini i \uri}evi advokati, koji su branioci i Radomira Markovi}a, sa
ciqem da povre|uju porodice ubijenih ili, pak, da pripreme javnost za
neke nagodbe \in|i}a i wegovog pravosu|a sa ubicama.
Takve nagodbe nisu iskqu~ene, jer Legiju, \uri}a, Kertesa i genera-
la Dini}a, da ih premijer nije uzeo u za{titu, ne bi krivi~no gonile po-
rodice ubijenih, nego bi oni morali biti optuèni od dràvnog tuìo-
ca, zajedno sa Radomirom Markovi}em, Milanom Radowi}em i teroristi-
ma Ili}em i Bujo{evi}em.
ZAKQU^CI GLAVNOG ODBORA

(8. decembar 2001.)
U Kragujevcu je danas odràna sednica Glavnog odbora Srpskog po-

kreta obnove. Usvojeni su slede}i zakqu~ci:
721
1. U Srbiji vladaju bezakowe, kriminal, rasprodaja dràve i pqa~-
kawe gra|ana. Premijer Zoran \in|i} i wegovi ministri ovo sprovode uz
podr{ku policijskih formacija koje su bile udarna pesnica dràvnog te-
rorizma i zlo~ina doskora{weg reìma. Milorada Lukovi}a-Legiju, ko-
mandanta takozvanih „crvenih beretki”, Milo{evi}eve jedinice za spe-
cijalne likvidacije i operacije, \in|i} je u~inio nedodirqivim za pra-
vosu|e i spre~io da on bude optuèn za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj
magistrali i jo{ mnoge zlo~ine. Zbog toga, toboè, jo{ nisu otkrivene
ubice biv{eg predsednika Srbije Ivana Stamboli}a i novinara Slavka
]uruvije, kao {to su nerasvetqena i mnoga ubistva posle pada Slobodana
Milo{evi}a.
2. Sprege sa mafijom su toliko bahate i javne, da mafija dobija i
unosne poslove koji se finansiraju iz me|unarodnih kredita i donacija.
3. Krivicu za bezakowe, kriminal, diktaturu, svakodnevne zlo~ine,
materijalno i moralno propadawe naroda i uni{tewe na{e dràve sno-
si i predsednik SR Jugoslavije Vojislav Ko{tunica. Zbog wegove vi{e-
mese~ne za{tite Radomira Markovi}a, zbog wegove pasivnosti pred sa-
movoqom Zorana \in|i}a, podr{ke Vladi Srbije za koju tvrdi da je kri-
minalna i mafija{ka, on je i kao {ef dràve i kao simbol i nosilac li-
ste vladaju}e koalicije, odgovoran za tragi~no stawe u zemqi.
IZJAVA VUKA DRA[KOVI]A

Zahtevam da Sud, posle ju~e zavr{enog ro~i{ta, naloì Dràvnoj

bezbednosti Srbije da bezuslovno ukloni iz mog stana i sedi{ta SPO pri-
slu{ne ure|aje, i to u mom prisustvu i u prisustvu svih koje budem pozvao,
ukqu~uju}i i novinare.
Sudska istraga je utvrdila da su ure|aji sluìli za pripremu ~e-
tvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali i moju fizi~ku likvidaci-
ju, kao lidera tada vode}e antireìmske stranke. Zbog toga je monstruo-
zna tvrdwa Dràvne bezbednosti da ta wena {pijunska oprema predstavqa
„dràvnu tajnu”, a dodatno su kriminalni predlozi Sudu da ure|aji za
prislu{kivawe mogu biti ukloweni i u mom prisustvu, samo pod uslovom
ako se obaveèm da }u ~uvati tu wihovu „tajnu” o zlo~inu protiv moje po-
rodice i meni najbliìh a ubijenih.
Slu`ba koja je organizovala i po~inila ~etvorostruko ubistvo jo{
se i ruga `rtvama, a od Suda zahteva da pogazi Ustav i tajno uho|ewe gra-
722
|ana Srbije radi wihove likvidacije proglasi za „interes dràve”. Sa-
mo u zlo~ina~koj dràvi zlo~ini su dràvna tajna i dràvni interes. Na
ovom slu~aju se uverqivo pokazuje da nema razlike izme|u Srbije pod Mi-
lo{evi}em i Srbije pod \in|i}em, niti izme|u Ozne i Udbe Slobodana
Penezi}a i Dràvne bezbednosti Radomira Markovi}a i wenog sada{weg
{efa Andreje Savi}a.
Ako Sud ne presudi po Ustavu i zakonu, nego po tajnim pravilnici-
ma Dràvne bezbednosti o uho|ewu i ubistvima gra|ana Srbije, onda }e
to biti sudski zlo~in legalizovawa policijskog bezakowa. U tom slu~a-
ju, taj kriminalni dosije razmatra}e nadle`ne sudske i druge instituci-
je Evropske unije i Ujediwenih nacija.
LEGIJA – STVARNI [EF SRBIJE

Milorada Lukovi}a Legiju, formalno biv{eg komandanta Jedinice

za specijalne operacije, a stvarnog {efa Srbije, Beogra|ani veoma ~esto
vi|aju u diskotekama i restoranima, okruènog sa tridesetak policajaca.
Pripadnici Legijinog obezbe|ewa voze se u desetak xipova sa pla-
vim policijskim registracijama. Legija je preteklih dana vi|en u klubo-
vima „Bombo” u centru grada i „Kafe” na Sewaku.
Premijer Zoran \in|i} tvrdi za Legiju da je wegov prijateq i to je
jedini razlog {to ga dràvni tuìlac ne goni za zlo~in na Ibarskoj ma-
gistrali, za masovne grobnice otkrivene na poligonima Jedinice za spe-
cijalne operacije, za paqevinu diskoteke u Kuli, kao i za sadisti~ko
iìvqavawe nad gostima beogradskog kluba „Stupica”.
Na{a javnost mora da zna da u Srbiji posle 5. oktobra zlo~inci i
dràvni teroristi nisu promenili gazde, nego su gazde postali oni sami.
PODR[KA SPECIJALNOM TU@IOCU

Podràvamo inicijativu vode}ih pravnih stru~waka u Srbiji o

ustanovqewu funkcije specijalnog dràvnog tuìoca, koji bi istraìvao
najteà krivi~na dela ~ije rasvetqavawe spre~ava vlast, kao {to su zlo-
723
~in na Ibarskoj magistrali, ubistvo Slavka ]uruvije, nestanak Ivana
Stamboli}a ili ratni zlo~ini.
Da bi uspe{no obavqao svoju funkciju, specijalni tuìlac bi tre-
balo da uìva svestranu podr{ku nadle`nih organa Evropske unije i Uje-
diwenh nacija, ukqu~uju}i i pravo da za istraìvawe zlo~ina specijal-
ni tuìlac angaùje i strane istraìteqe, s obzirom da u Srbiji ne po-
stoji slobodno pravosu|e.
Smatramo da bi ovakvo uspostavqawe funkcije specijalnog tuìoca
trebalo da bude i jedan od primarnih uslova za prijem na{e dràve u Sa-
vet Evrope .
SUDNICA – PRODU@ENI ZLOÎN

Na Ibarskoj magistrali je, 3. oktobra 1999, teroristi~ka formaci-

ja dràve Slobodana Milo{evi}a, Mirjane Markovi}, Radomira Marko-
vi}a i Milorada Lukovi}a-Legije ubila ~etvoricu ~elnika SPO.
Selektivno su|ewe teroristima – koje se nastavqa sutra – pretvara
se u produèni zlo~in nad ubijenim i wihovim porodicama. Operativni
i glavni organizator masakra, pukovnik Milo{evi}eve Dràvne bezbed-
nosti Legija, ne samo da nije optuèn, nego se wegovi qudi uz naklonost
predsedavaju}eg sudije Cvetkovi}a, u sudnici javno rugaju i prete porodi-
cama ubijenih. Advokati ubica cerekaju se pred udovicama i siro~adi.
Od javnosti u Srbiji krije se da su ministri inostranih poslova
Evropske unije nedavno uputili o{tre zamerke vlastima u Srbiji zbog se-
lektivne istrage ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali i pot-
punoj blokadi policijske istrage o ubistvu Slavka ]uruvije i nestanku
Ivana Stamboli}a.
KWIGA O MAGISTRALI
(Vuk Dra{kovi}, „Srpska re~”, 16. januar 2002.)
Kwiga o Ibarskoj Magistrali pi{e se i kad se ne pi{e, i kad se go-

vori i kad se }uti, i ne}e joj uma}i nijedan krivac niti tajna.
724
Kao i sve kwige o velikim zlo~inima, ona ne moè imati ni kraja ni
posledweg izdawa, jer nikada ma koje pero, svedo~ewe, krik ili presuda
ne mogu kazati sve o 3. oktobru 1999. godine.
Bila je nedeqa, a u crkvenom kalendaru – Sveti Jevstatije. Ma{ine-
rija smrti jedne dràve upu}ena je na Ibarsku Magistralu sa zadatkom da
taj drum pretvori u giqotinu.
Desetine raznih vozila, ukqu~uju}i i kamion-tenk natovaren peskom
i eksplozivom, helikopteri, vodovi tajne policije predvo|eni generali-
ma i pukovnicima, izveli su krvavi pir ubistva ~etiri ~oveka, dok su, u
sportskoj opremi, i{li na izlet. Onaj peti, koji ovo pi{e, ~udom nekim
je preìveo.
Uàsno je i se}ati se. Kao u paklu, ne znaju}i da su svuda oko mene
ubice, dok mi je Vesko umirao na rukama, zvao sam u pomo} Zvonka, Gagu
i Vu~ka, koji su na taj izlet, na Ravnu Goru, i{li u kolima iza mene. Ne-
~ovek neki govorio mi je da su oni oti{li po hitnu pomo}, a znao je da su
sva trojica bila pod kamionom koji su potresale eksplozije i obavijao
neprovidni dim. Drugi, u plavoj trenerci, {etkao se razboji{tem i ne-
kom, telefonom, javqao: „\ubre je ìvo”. Mislio sam da on misli na vo-
za~a kamiona. Kasnije }u saznati da je to bio general, policijski zapoved-
nik Beograda, i da je mislio na mene. Kasnije }e se otkriti i da su se ubi-
ce, odmah po masakru, okupile u jednoj kr~mi, da proslave.
Zbog svega {to je ~etvorostrukom ubistvu prethodilo, na~ina na ko-
ji je izvr{eno, kao i onog {to se kasnije doga|alo i doga|a se i daqe, Ibar-
ska Magistrala prestala je da bude ime jednog puta. Postala je simbol zlo-
~ina, a u strane jezike u{la je pod zna~ewem: dràvno ubistvo, dràvni
terorizam.
Taj pojam, terorizam dràve, posle Magistrale probija se i u jezik
Srba, iako su otpori ogromni, jer je u Srbiji, i danas, mnogo onih koji zlo-
~in vlasti, zlo~in dràve, doìvqavaju kao pravo dràve. Osim toga, u
redovima nacionalne „elite”, naro~ito politi~ke, vazda je bilo previ{e
moralnih bogaqa koje je sre}nim ~inila nesre}a od wih boqih. Ovome
dodajem i jo{ sna`ne uslovne reflekse straha stotina hiqada qudi ~iji
su najbliì ubijeni, utamni~eni, mu~eni, opqa~kani i osramo}eni po ko-
munisti~koj okupaciji Srbije. Kona~no, pod vla{}u Slobodana Milo-
{evi}a, u ratovima u kojima je zemqa oki}ena grobovima, qudski ìvot
izgubio je i svoje samo vrednosno zna~ewe.
Sa svim ovim i mnogo ~ime jo{, unapred su ra~unali naredbodavci
Magistrale. Vladati – za wih je zna~ilo ubijati. Smrt je bila strast i ve-
ra u svemo}, a svaki dràvni ubica veli~an je kao Obili}. Tako je, posle
Magistrale, u dràvnim novinama pukovnik tajne policije, zvani Legi-
725
ja, opisivan kao „vitez” koji je u svim ratnim okr{ajima, od Hrvatske i
Bosne pa do Kosova, kad god bi poginuo vojnik iz wegove jedinice, sebi sa-
mome, iz o~aja, lomio ruku. [iren je mit o tome da se Legijini „junaci” na
Jevan|equ zakliwu da oni nikada ne smeju ubiti Srbina i da je wihova
himna „Hriste Boè, raspeti i sveti”.
Propaganda jednog satanskog poretka maskirala je ubice sa Magi-
strale i, pod slavopojkama odbrane „Srpstva i Srba”, nare|ivala i vr{i-
la nove likvidacije Srba. Kad se vlast vi{e nije mogla ~uvati slawem
„crvenih beretki” na Hrvate, Muslimane i Albanace, jer su tamo poraè-
ni i otuda proterani, taj eskadron smrti Milo{evi}eve Slu`be dràv-
ne bezbednosti ustremio se na protivnike reìma u Srbiji. Na Srpski
pokret obnove i na mene.
Komanda smrti o~ekivala je da }e se ogromna ve}ina onih koji su se
pred Srbijom i svetom {epurili kao protivnici Slobodana Milo{evi-
}a radovati ubistvu na Ibarskoj Magistrali, jer }e u tom zlo~inu oni
sagledavati {ansu za sebe. I tako je i bilo. Stra{no, ali istinito. Pre-
ko grobova mojih najdraìh i najboqih, hijene u opoziciji pohitale su u
svoju promociju, sa nadom da }e Milo{evi} dovr{iti posao, odnosno da
ni mene ne}e biti.
Kwiga o Magistrali ne moè zaobi}i istinu da niko od lidera ta-
kozvanih antireìmskih stranaka, osim jednog, nije do{ao u ku}u porodi-
ca ubijenih da izjavi sau~e{}e, niti se pojavio na sahrani Veska, Zvonka,
Gage i Vu~ka. Ve}ina wih nisu, ~ak, ni poslali telegrame, iako su to, po zo-
vu li~ne savesti i uz rizik od kazne, u~inili i neki Milo{evi}evi qudi.
Kwiga o Magistrali ne}e presko~iti ni istinu da su Zoran \in|i}
i wegovi zastupnici, pre Magistrale, u svojim svakodnevnim kontaktima,
od Berlina do Va{ingtona, klevetali i mr`wom pucali gotovo iskqu~ivo
u SPO i mene, dok su Milo{evi}a spomiwali samo uzgred i reda radi.
A Srpski Pokret Obnove?
Stranka demonstracija, posle Magistrale, nigde nije ni zakazala
demonstracije. Po ku}ama {irom Srbije, {apatom je preno{eno da su svi
iz opozicije izdali. Do bola je oìvqeno se}awe na vreme kada je |eneral
Draà Mihailovi}, pod terorom, napu{ten od svih. Srbija mu je upu}i-
vale suze i molitve, ali ni{ta vi{e od toga.
U {oku, na meti krvnika i napu{ten od „saveznika”, Srpski Pokret
Obnove zatraìo je od mene polumrtvog da zaboravim sve, da pre|em preko
svega i da objedinim opoziciju. Srce se opiralo, ali izbora nisam imao.
I tako je, 10. januara 2000. godine, sto dana posle Magistrale, stvoren DOS
– Demokratska Opozicija Srbije. Ja sam kumovao imenu i programu. To
mi je jedan od najteìh dana u ìvotu. Sa fanati~nom stra{}u, takore}i
726
svi nastojali su da zajedni~ki dokument zaobi}e zlo~in na Ibarskoj Magi-
strali ili da on bude spomenut razvodweno.
Tako su se pona{ali i na velikom mitingu DOS-a, na beogradskom
Trgu Slobode, 14. aprila 2000. godine. Iako je taj protestni skup odràn
pod parolom otpora gra|ana Srbije dràvnom terorizmu, niko od devet-
naest lidera opozicionih stranaka i udruèwa, osim mene, nije ni spo-
menuo terorizam i Magistralu.
â{a ù~i bila je prepuwena, ali su me sa svih strana prisiqavali
da, i daqe, budem slep i nem. I tako su, dva meseca kasnije, u mom stanu u
Budvi, ubice sa Magistrale pucale na mene. Oru`je im napunilo sramno
dràwe opozicije, kao i javno rugawe Srpskom Pokretu Obnove zbog sva-
kodnevnog podse}awa na masakr na Magistrali.
To najboqe znaju Mirjana Markovi}, Slobodan Milo{evi}, Rado-
mir Markovi} i Legija, glavni komandant ubica. Siguran sam, me|utim,
da su bili vi{e nego za~u|eni, najprijatnije za~u|eni, saznawem da niko
od lidera DOS-a, koalicije koju sam stvorio radi ru{ewa dràvnog tero-
rizma u Srbiji, nije oti{ao u Budvu, da me obi|e posle atentata. I ne sa-
mo to. Niko, sem dvojice, nije mi ni telefonirao, a Zoran \in|i} i Voji-
slav Ko{tunica jo{ su se, javno, i rugali mojoj tragediji.
Dok ovo pi{em, Slobodan Milo{evi} odavno ne vlada Srbijom i u
zatvoru je u Hagu, a Srbijom, kao da se ni{ta nije promenilo, vr{qaju i
vladaju ubice sa Magistrale. Milo{evi} i wegova èna nisu, li~no, vozi-
li kamion-ubicu, ni beli kombi, ni putni~ki auto u kome je bio Legija.
Oni su nare|ivali. Sada se ispostavqa da su te naredbe izdavali qudima
koji nisu bili samo wihovi, ve} i \in|i}evi istovremeno. Po~ev od Jo-
vice Stani{i}a pa do Legije i Mihaqa Kertesa.
Stani{i} je, kao {ef Milo{evi}eve tajne policije, osnovao „crve-
ne beretke”, alfu i omegu zlo~ina u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na
Kosovu i dràvnog terorizma u Srbiji. Po Milo{evi}om slomu, Zoran
\in|i} se hvali{e da je bio prijateq sa Stani{i}em za sve vreme dok je
on bio udarna pesnica bra~nog para sa Dediwa. Sada saznajemo i da je Le-
gija, komandant ubica sa Magistrale, davna{wi \in|i}ev prijateq. Sa-
da saznajemo i da su Legija i Stani{i} „junaci” narodne pobune protiv
Slobodana Milo{evi}a.
Kwiga o Magistrali, koja }e se pisati i posle Zorana \in|i}a i Vo-
jislava Ko{tunice, razotkri}e sve, mada jo{ samo slepi ne mogu da vide.
Legiji jo{ niko u Srbiji ne zna ni prezime. âs je Lukovi}, ~as Ule-
mek, ~as Cemovi}, a vlada ovom nesre}nom zemqom. On je od Milo{evi}a
i wegove ène primao naloge smrti, a sada ih i prima i izdaje. Ubijao za
Milo{evi}a, a uhapsio Milo{evi}a. Ubijao za Milo{evi}a, a Hagu pro-
727
dao Milo{evi}a. Komandovao masakrom na Magistrali, a nedodiriv za
tuìoca i sud. Izvede „crvene beretke”, u punoj bojnoj opremi, na ulice
prestonice, a \in|i}, posle toga, odlazi na slavu kod Legije i na ~elni
poloàj u Dràvnoj bezbednosti postavqa Milorada Bracanovi}a, koji je
u vreme masakra na Magistrali bio prvi do Legije i, po svemu sude}i, sa
wim neposredno rukovodio zlo~inom.
Kwiga o Magistrali, koja se pi{e sama, kwiga je i o Slavku ]uruvi-
ji, Ivanu Stamboli}u i ostalim ubijenim. Ona ne}e zaobi}i ni ~iweni-
cu da u istoriji Srbije nije bilo ve}ih bezdu{nika od trgova~ke bulumen-
te koja je, posle Milo{evi}a, uzjahala Srbiju. Wima qudski ìvoti ne
zna~e ni{ta. Ni Vesko ni Zvonko ni Vu~ko ni Gaga ni Slavko ni Ivan ni-
ti iko drugi. Da ih ne podseti neki novinar, nikada ih ne bi ni spomenu-
li. Wihova vlast za wih je sve. I proda}e, izda}e, zaboravi}e svakoga, za
minut vladawa. Zoran \in|i}, o~ito, zna da ne bi ni sekundu vladao bez
Legije i ostalih Milo{evi}evih ubica, a Evropa i Amerika sluè mu kao
buvqa pijaca na kojoj, u za{titu za monstrume, prodaje i uni{tava Srbiju.
Odakle mi, pitaju prijateqi, snaga da se, posle svega, borim i daqe?
Crpem je iz bola koji ne prestaje ni u snu. Iz qubavi prema wima ~etvo-
rici i duga koji im nikada ne}u mo}i vratiti.
Sa mnom su bili na Kosovu Poqu, 29. septembra 1990, kada je Milo-
{evi} naredio da budem kamenovan. Sa mnom su bili i 9. marta 1991, i na
Vidovdanskom saboru 1992, i one vartolomejske junske no}i 1993, i za vre-
me tromese~nih protesta tri godine kasnije, i na Preobraèwskom mitin-
gu 1999, i svih onih meseci kada su padale bombe na Srbiju. Pratili su me
i u Jasenovac, oktobra 1990, kada smo otpevali Vje~nuju pamjat na tom naj-
ve}em grobu srpskog naroda. Sa mnom su, eto, bili i u oktobru 1999, ka-
da su Slobodan Milo{evi}, Mirjana Markovi}, Radomir Markovi}, Mi-
lorad Lukovi}-Ulemek-Legija, Branko \uri}, i jo{ celi vodovi razboj-
nika napravili wihov Jasenovac na Ibarskoj Magistrali.
Bili su mi {to i zemqa Anteju. Oslonac, bra}a, prijateqi, sigur-
nost. Savetnici i kriti~ari.
Fakultetski obrazovani i prvi u svojim strukama, bili su me|u naj-
boqim i u svemu drugom ~ega su se dotakli. Vesko je u {ahu dogurao do ti-
tule FIDE majstora, a Zvonko, Gaga i Vu~ko osvojili su mnoge medaqe u
borila~kim ve{tinama.
Vesko je neumorno ponavqao da bez duhovnog preporoda ne moè biti
nikakvog preporoda. Zato je bio toliko posve}en izgradwi crkava, i sva-
kom drugom dobri~instvu, ali u ti{ini, bez razmetawa, takore}i tajno. I
stan mu je li~io na crkvu. Onoga prokletog dana, nije skrivao sre}u dok
smo prolazili kraj gradili{ta hrama Svetog Luke i crkve na Orlova~i.
728
Zvonko je, na to posledwe putovawe, krenuo sa olimpijskim zlatom
oko vrata. Vu~ko me, se}am se, opomenuo da ne zaboravim {ah, da posma-
traju na Ravnoj Gori Veskovo i moje nadmetawe. A Gaga me, uz onaj wegov
osmeh, pecnuo: „Ja~i je Vesko od tebe, î~a”.
Nikada, kao toga leta, nisu bili tako razigrani i puni raskala{nog
nemira, kao deca. I na moru, u avgustu, i na Savi, u septembru.
I takvi, ba{ takvi, pose}uju me u snu. Govore mi da se nije desilo
ono {to se desilo i da je po sredi nekakav nesporazum, zabuna.
Nema zabune. Ima ubica, ima laì, ima po~asti za zlo~ince, ima
slave za wihove za{titnike i sau~esnike. Nema ni Boga u Srbiji, a ima
onih koji bi, i da nam se pokaè, zaurlali da ponovo bude razapet, i lice-
mernih koji ga raspiwu i kad mu se, toboè, mole.
Kwiga o Magistrali kwiga je o tome, o svemu. Ona se pi{e Ovde i
Gore. Ona odre|uje i kaznu.
LEGIJA I SURÎNCI
KONTROLI[U SDB
(Danica Dra{kovi}, „Nacional, 23. mart 2002.)
Dràvna bezbednost je u zadwih mesec dana ponovo potpuno pala u

ruke premijerovog druga Legije i wegovih Sur~inaca, jer je od dvadeset
raznih na~elnika odeqewa i rukovodilaca slu`bi u republi~koj i beo-
gradskoj Dràvnoj bezbednosti postavqenih posle 5. oktobra smeweno se-
damnaest, ostala su samo trojica. Naravno, vra}eni su stari kadrovi, svi
oni koji su pratili, prislu{kivali i ubijali po nalogu Legije, a ~ini se
i \in|i}a, po{to drugog obja{wewa za wihovu rehabilitaciju i vra}awa
na posao umesto u zatvor nema, a prislu{ni ure|aji u mojoj ku}i i u Srp-
skom pokretu obnove i daqe stoje. Ni{ta ~udno, jer je {ef beogradske
Dràvne bezbednosti sada Cvijetin Milinkovi} zvani Cvika, koji je bio
glavni deùrni onoga dana kada je ubijen ]uruvija, a za wegovog pomo}ni-
ka postavqen je Milan \urovi}, koji je za vreme Radeta Markovi}a bio
na~elnik Tre}e uprave republi~ke Dràvne bezbednosti. Ta uprava se ba-
vi unutra{wim neprijateqima, najvi{e politi~kim neistomi{qenici-
ma i ona je na ~elu sa \urovi}em pripremila i organizovala atentat na
Ibarskoj magistrali i u Budvi, ubistvo Slavka ]uruvije, otmicu Ivana
Stamboli}a, pra}ewa i hap{ewa otpora{a i ko zna {ta sve. Formalno,
republi~ki {ef Dràvne bezbednosti je neki Savi}, koji se pita kao i
729
onaj Mili}, a wegov zamenik Bracanovi}, ubica sa Ibarske magistrale,
voza~ tre}eg vozila, na stalnoj je telefonskoj vezi sa Legijom koji stvarno
upravqa i Slu`bom dràvne bezbednosti i dràvom.
Analiti~ari, novinari, politi~ka javnost ovih dana se bave vojnom
obave{tajnom slu`bom i da li je ona uhapsila Peri{i}a po zakonu, a ni-
ko se ne bavi time {ta radi Legija i wegovi legionari u Dràvnoj bezbed-
nosti Srbije, kako i po kojim zakonima ponovo isti qudi hapse, privo-
de, prislu{kuju i prate gra|ane, opoziciju i politi~ke protivnike sada
\in|i}evog reìma. Vidimo kako su upali u prostorije Vlade Republike
Srpske u Beogradu, bez ikakvog naloga suda, oteli dokumentaciju, maltre-
tirali slu`benike, a niko ne protestuje niti analizira, jer, zaboga, to ni-
su Amerikanci, to su samo musavi Srbi iz Republike Srpske koji jo{, za-
mislite, mo`da podràvaju Ko{tunicu.
âk ni u obra~unu dosovaca koji je u toku, DSS ne traì ostavke u
toj slu`bi iako prate i prislu{kuju i predsednika Jugoslavije i wegove
savetnike i vide da je ta slu`ba potpuno privatizovana i pod kontrolom
je samo jednog ~oveka, predsednika Vlade. On je to i ozvani~io formira-
wem Vladinog saveta za dràvnu bezbednost na ~elu sa wim, koji funkci-
oni{e po principu ko do|e – do|e, jer ne treba kvorum, a ako se donosi od-
luka, onda je onako kako kaè \in|i} pa makar svi ~lanovi Saveta glasa-
li suprotno.
Ovakva zloupotreba vlasti i privatizacija dràve nezabeleèna je
u civilizovanim zemqama, ~ak i u vreme Staqinove strahovlade, ali ima
i dobru stranu u tome {to kada padne vlast zna}emo ko je odgovoran za sve
{to je uradila i radi Dràvna bezbednost Srbije, {to je mnogo gore od
aktuelnih ha{kih optu`nica.
To vreme odgovornosti se bliì, vidimo po svemu, a naro~ito po
premijerovim obe}awima narodu koja su sa velikih investicija, priliva
stranog kapitala, otvarawa gradili{ta po zemqi sada pala na krastav~i-
}e, papri~ice, kikiriki, krompir. Lupetawe, ludilo, neznawe, improvi-
zacija i potpuna konfuzija premijera, ve} su potpuno ogoqeni i narod vi-
di da je on velika prevara, a ne promena, pa raste otpor i mr`wa koja mu
{anse za otima~inu vlasti smawuje na minimum. Okruèn nesposobnim
potpredsednicima i ekspertima, folirantima s konca i konopca, koji ve}
skoro dve godine otimaju od naroda sve {to mogu preko poreza, struje, po-
ve}awa cena svemu i sva~emu, progla{avaju}i to reformama, a tako stru~-
na je svaka baba u Srbiji, premijer polako izdu{uje svoj balon naduven ba-
hato{}u nezasluène vlasti. I daqe preti, traì ostavke, otima mandate,
ali ve} izgleda kao polupana konzerva kojoj je istekao rok trajawa.
730
NE]U DA SVEDOÎM, NEKA ME UHAPSE
(Vuk Dra{kovi}, „Blic”, 25. mart 2002.)
Ne}u se odazvati pozivu da svedo~im u procesu za ~etvorostruko ubi-

stvo na Ibarskoj magistrali, jer ne pristajem na selektivnu optu`nicu i
su|ewe.
Istraga je utvrdila da je u pripremi, izvr{ewu ili prikrivawu tog
zlo~ina dràvnog terorizma u~estvovalo nekoliko desetina pripadnika
reìmske ma{inerije smrti, a sudi se samo dvojici organizatora, Radomi-
ru Markovi}u i Milanu Radowi}u, i dvojici neposrednih ubica, Nenadu
Ili}u i Nenadu Bujo{evi}u.
Jednako kao i ~etvorica optuènih, za ubistvo Veska, Zvonka, Gage i
Vu~ka krivi su i Milorad Lukovi}-Legija, Mihaq Kertes i Branko \uri}.
Legija je, kao pukovnik Dràvne bezbednosti i komandant „crvenih
beretki”, neposredno komandovao masakrom i za egzekutore odabrao Ili-
}a i Bujo{evi}a, oficire iz svoje jedinice. Bujo{evi} mu je i kum. Mi-
haq Kertes, tada svemo}ni {ef carine, dodelio je Legijinoj jedinici ka-
mion kojim je po~iweno ~etvorostruko ubistvo i li~no je posle zlo~ina
falsifikovao dokumentaciju o kamionu-ubici. General Branko \uri},
{ef beogradske policije, na mesto ubistva stigao je pre hitne pomo}i i
obezbe|ivao da neposredne ubice ne budu uhva}ene.
Zbog direktnog pomagawa u pripremi ~etvorostrukog ubistva, okru-
`ni tuìlac morao je da podigne optu`nicu i protiv dvanaest {efova i
agenata Dràvne bezbednosti. To su Stevan Basta, Radovan Boòvi}, Zo-
ran Pavi}, Dragan Pavi}, Ratko Romi}, Veselin Le~i}, Neboj{a Sokovi},
Ratko Qubojevi}, Aleksandar Radosavqevi}, Ivan Pokrajac, Sa{a Joji}
i Sa{a \ur|evi}. Svi oni su tajno pratili ili su dirigovali tajnim pra-
}ewem Slavka ]uruvije, na dan wegovog ubistva, 11. aprila 1999, i svi oni
su na istom zadatku bili i na Ibarskoj Magistrali, 3. oktobra 1999. Sve i
da nisu znali da je wihovo tajno pra}ewe ]uruvije bilo u funkciji ]uru-
vijine likvidacije, saznali su to odmah po wegovom ubistvu. Sa tim sazna-
wem, da su oni deo ma{inerije smrti, odradili su i zlo~in na Magistra-
li, a neki od wih – Stevan Basta, Radovan Boòvi} i Ratko Romi} – pri-
premili su na isti na~in i atentat na mene u Budvi, 15. juna 2000. godine.
Optu`nica nije smela da zaobi|e jo{ mnoge, a pre svih Milorada
Bracanovi}a, koji je u vreme zlo~ina bio Legijin zamenik i {ef za bez-
bednost „crvenih beretki”, generala Dragi{u Dini}a i pukovnika Vida-
na Mijailovi}a, koji su uklawali dokaze o tome da je Dràvna bezbednost
bila vlasnik registarskih tablica kamiona-ubice. Tuìlac je raspola-
731
gao i sna`nim indicijama da je Bracanovi}, zajedno sa Legijom, 3. oktobra
bio na Magistrali. Andrija Milutinovi}, tada{wi okru`ni tuìlac
Beograda, po nalogu organizatora zlo~ina blokirao je istragu, pa je i on
morao biti optuèn.
Uz Legiju, Kertesa i \uri}a, najmawe jo{ ovih petnaest pripadnika
ovda{we „Al kaide”, do 5. oktobra Milo{evi}eve a posle 5. oktobra \in-
|i}eve, morali su da budu i u pritvoru i na optuèni~koj klupi.
Tokom {estomese~ne istrage, nepobitno je utvr|en i duga~ak spisak
onih koji su, odmah po zlo~inu, znali da nije u pitawu nikakva „saobra-
}ajna nesre}a”, kako je to vlast tvrdila, nego organizovani teroristi~ki
akt te vlasti i dràve, u kome su i sami u~estvovali, ne znaju}i, mo`da,
pre ubistva, da su bili unajmqeni radi ubistva. ]utali su o zlo~inu po-
sle zlo~ina i po~inili krivi~no delo prikrivawa krivi~nog dela. To su
agenti DB Sr|an Lazi}, Bogdan Toma{, Miroslav \ukovi}, Milan Todo-
rovi}, Qubodrag Gaji}, Aleksandar Qubi{a, \or|e Stevanov i mnogi
jo{, koji su me tajno pratili i prislu{kivali. To su i Kertesovi sarad-
nici Josip Rajda, Milan Ra{eta, \or|e Banovi}, Slavoqub Radoj~i} i
Dragan Mijailovi}. To su i Legijini qudi, pripadnici „crvenih beret-
ki” iz wihove baze u Lipovici, gde je pripreman kamion-ubica i odakle su
ga na krvavi zadatak izvezli Ili} i Bujo{evi}. Kamion je, primera radi,
u zeleno farbao Lazar Kova~evi}, na servisirawe ga je, dan uo~i pomora,
vozio Nenad Sinobad, ina~e Legijin li~ni {ofer. U pripremu su bili
ukqu~eni i Nedeqko Galovi}, Milorad Iveki}, Milorad Budimir i {ef
voznog parka Aleksandar Niki}. Uz pretpostavku da nisu znali za{to pri-
premaju kamion i ko su mete tih „srpskih junaka”, sve su to saznali odmah
po masakru. Svi oni su, odmah, znali i da su pripadnici wihove jedini-
ce po~inili ~etvorostruko ubistvo, ali svi oni su o svemu }utali sve do
hap{ewa Radomira Markovi}a, Nenada Bujo{evi}a i Nenada Ili}a.
Da je dana{wa Srbija zemqa zakona, optu`nica za dràvni terori-
zam na Ibarskoj Magistrali bila bi podignuta protiv, najmawe, ~etrde-
set organizatora, izvr{ilaca, pomaga~a i onih koji su skrivali zlo~in
i zlo~ince.
Moje odbijawe da svedo~im nije samo nepristajawe na ovako sramno
krwu optu`nicu. Kad su toliki vinovnici za ubistvo na{ih najbliìh
i najdraìh na slobodi bahato za{ti}eni od Zorana \in|i}a, onda neka
slobode budemo li{eni i Danica i ja i sve porodice ubijenih.
êtvoricu terorista kojima se sudi terete brda dokaza. To je nespor-
no. Na sramotu sada{we vlasti i pravosu|a, mnogi odgovorni za isti zlo-
~in ne samo da nisu na optuèni~koj klupi i iza re{etaka, nego su za zlo-
~in jo{ i nagra|eni.
732
Legiji se klawaju kao simbolu 5. oktobra i onom ko ih je doveo na
vlast. Bracanovi} je stvarni {ef nove Dràvne bezbednosti Srbije. Mi-
haq Kertes, sve sa obezbe|ewem, {etka se pored moje ku}e, a Demokratska
stranka pla}a krvavu slobodu tom zlo~incu tako {to ga hu{ka da sada la-
ìma, umesto kamionima, udara na mene.
U stanu i u stranci su mi i danas prislu{ni ure|aji, koje su ubice
koristile za zlo~in na Magistrali. \in|i}, Legija, Bracanovi} i kompa-
nija drè prst na doskora{wem obara~u Milo{evi}a, Radomira Marko-
vi}a, Legije, Bracanovi}a i kompanije. Gde je promena? Nema je.
U sudnici samoj, Legijini qudi prete advokatima porodica ubije-
nih, a ubice, Ili} i Bujo{evi}, udovicama pokazuju sredwi prst. Advoka-
ti optuènih cerekaju se i rugaju mrtvima. Ne brane zlo~ince, nego bra-
ne i sami zlo~in.
Mediji }ute, a javnost ni{ta ne zna, jer joj je zabraweno da vidi i da
~uje. Ceo svet prati direktni televizijski prenos procesa Slobodanu Mi-
lo{evi}u, tako da je ceo svet porota. A ovde? Odlukom Vrhovnog suda Sr-
bije, kamerama je zabrawen ulazak u salu, u kojoj se sudi ~etvorici vinov-
nika za najve}i i najmonstruozniji dràvni zlo~in u Evropi, za posled-
wih {est decenija!
U \in|i}evoj Srbiji pogaèni su i osramo}eni i zakon i sud i svi
qudski i hri{}anski obziri. Zato je optu`nica za Ibarsku Magistralu
osaka}ena, zato su za{ti}ene i ubice Slavka ]uruvije i Ivana Stamboli-
}a, zato Danica i ja ne}emo da svedo~imo. Sve smo kazali istra`nom su-
diji, onda kada smo verovali da }e optu`nica biti celovita i da }e je pi-
sati zakon i ~iwenice.
Svedo~i}emo kad do|e vreme za to i kada optu`nica obuhvati sve,
pa i Zorana \in|i}a, glavnog za{titnika mnogih krivaca za ubistvo Ve-
ska, Zvonka, Gage i Vu~ka.
SRAMNA IZJAVA
GORANA SVILANOVI]A
(27. mart 2002, saop{tewe SPO)
Licemerna je ju~era{wa izjava ministra inostranih poslova Gora-

na Svilanovi}a, data u @enevi, da vi{e nije potreban specijalni izvesti-
lac UN za qudska prava u SR Jugoslaviji, jer je pod novom vla{}u ostva-
ren su{tinski napredak u za{titi ìvota i sloboda gra|ana.
733
Mnoge ubice sa Ibarske magistrale su na slobodi i za{ti}ene od
nove vlasti, kao i ubice Ivana Stamboli}a, Slavka ]uruvije, Pavla Bula-
tovi}a, sudije Simeunovi}a i jo{ desetina likvidiranih od eskadrona
smrti DB Srbije. Neotkriveni su i organizatori i po~inici ubistava po-
~iwenih posle pada Milo{evi}a. Ovde se svakodnevno ubija, a qudi se i
kidnapuju. DB Srbije u prostorijama SPO i u stanu predsednika Stran-
ke drì prislu{ne ure|aje…
Umesto da zatraì dodatnu pomo} UN u za{titi qudskih prava, Svi-
lanovi} je xunglu zlo~ina i bezakowa proglasio za slobodu. Sramno.
SVI ONI MORAJU DA SVEDOÊ
K. br. 429/2001

Predsednik ve}a – sudija Miroslav Cvetkovi}
PREDLOG ZA IZVO\EWE DOKAZA
u krivi~nom predmetu K. br. 429/2001

Predlaèmo da se u dopunu dokaznog postupka izvedu slede}i dokazi:
1. Da se kao svedok saslu{a ZORAN \IN\I], sada{wi predsednik
Vlade Republike Srbije, koji je radiju B 92 dao izjavu koja je preneta u dnev-
nom listu „Danas” od 4. maja 2001. godine, a za koju posedujemo audio kase-
tu originalnog istupawa na radiju B 92, zatim magnetogram istog istupa-
wa, zatim tekst o tom istupawu u dnevnom listu „Danas” od 4. maja 2001. go-
dine. U toj izjavi povodom zlo~ina na Ibarskoj magistrali Zoran \in|i}
kaè: „Rasvetqavawe je zavr{eno. Zna se ko je vozio kamion (koji je izazvao
udes) i zna se ko je dao nalog. Taj ko je vozio kamion priznao je {ta je ura-
dio. Mi smo za tog ~oveka znali jo{ krajem oktobra, ali nismo mogli da
pokrenemo slu~aj jer je Rade Markovi} bio i daqe na funkciji.”
U vezi sa navedenom izjavom Zorana \in|i}a kao svedoka treba sa-
slu{ati na slede}e okolnosti:
a) Od koga je, na koji na~in, na kom mestu i u kom svojstvu, krajem ok-
tobra 2000. godine saznao za podatak da je sada okrivqeni Nenad Ili} bio
voza~ kamiona-ubice 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali;
734
b) Ko su ostala lica koja su pored wega saznala navedenu informa-
ciju, s obzirom da \in|i} govori u mnoìni;
v) Da li je o saznawu da je otkriven ~etvorostruki ubica, obavestio
predsednika SRJ Vojislava Ko{tunicu;
g) Za{to nije prijavio policiji da je dobio informaciju o izvr{i-
ocu krivi~nog dela ~etvorostrukog ubistva;
d) Po{to u izjavi radiju „B 92” koju prenosi „Danas” od 4. maja 2001.
godine za voza~a kamiona-ubice kaè:
„Taj de~ko je bio u potpunom o~ajawu, bio je izmanipulisan. Treba-
lo je da izvede incident, ali nije znao ko je bio u kolima.”
Dakle, svedoka \in|i}a treba saslu{ati na okolnost na osnovu ~e-
ga zna da je Ili} bio u potpunom o~ajawu, da je bio izmanipulisan, da ni-
je znao ko je bio u kolima i sli~no.
Saslu{awe \in|i}a na sve navedene okolnosti moè u velikoj meri
da pomogne rasvetqavawu uloge svakog od okrivqenih u zlo~inu na Ibar-
skoj magistrali jer se upravo o tome on izja{wavao u navedenoj izjavi.
2. Da se kao svedok saslu{a ministar unutra{wih poslova Vlade Re-
publike Srbije DU[AN MIHAJLOVI] na okolnosti izjave koju je dao
gostuju}i u emisiji BK televizije „Nije srpski }utati” a koju je preneo
list „Nedeqni telegraf” od 25. aprila 2001. godine. Tom prilikom Mi-
hajlovi} je izjavio:
„Slu~aj Ibarske magistrale je ~ist kao suza, nema tu nikakve tajne,
niti misterije. I mene ~udi da neko preko hleba ho}e poga~e. Imamo iz-
vr{ioca i organizatora zlo~ina, a tragamo za potencijalnim naredbodav-
cem. Sada ne mogu da tvrdim ko je taj dok ne budemo imali dokaze. A kad ih
budemo imali uhapsi}emo ga, kao {to smo uhapsili izvr{ioce i organi-
zatore. Umesto da dobijamo pohvale {to smo rasvetlili jedan od najzamr-
{enijih zlo~ina, sada kada je o~igledno da je u pitawu politi~ki obra-
~un, Legija postaje `rtva jer je 5. oktobra stao na stranu DOSa. Pitam se
koji je zlo~in u~inio zato {to nije pucao na svoj narod i odbio nare|e-
we? Umesto da bude podràn i pohvaqen od svih demokrata, sada je meta.
Ispada da je pod za{titom premijera ili ministra ili ne znam ni ja koga
zato {to je komandovao jedinicom ~iji su pripadnici na zahtev {efa slu-
`be, kojoj pripada ta jedinica, u~estvovali u jednom zlo~inu. Ve} smo
utvrdili da nije u pitawu akt slu`be, niti te jedinice, ve} da je u pita-
wu li~na odgovornost pojedinca.”
Nalazimo da je izjava Mihajlovi}a vrlo simptomati~na, da on daje
prili~no odre|ene sudove i ocene o organizaciji zlo~ina na Ibarskoj
magistrali, o tome ko je u~estvovao u zlo~inu, na koji na~in, a ko nije i
zbog ~ega nije. Da bi se rasvetlila uloga svakog okrivqenog smatramo da
735
je neophodno saslu{ati Du{ana Mihajlovi}a na sve okolnosti izjave ko-
ju je dao, a koju smo citirali.
3. Da se kao svedok saslu{a general policije GORAN PETROVI]
koji je do 15. novembra 2001. godine bio na~elnik Resora dràvne bezbed-
nosti Srbije na okolnosti povodom wegove izjave u NINu od 25. oktobra
2001. godine kada je rekao:
„Po~ev{i da se po nalogu vlade i ministarstva bavimo tim slu~a-
jem, mi smo razgovarali s desetinama i desetinama qudi, proveravali ~i-
wenice. To nije bilo ba{ mnogo te{ko. Zna se kad se desio doga|aj, ko je
toga dana bio deùrni u bazi u Lipovici, ko je izveo taj kamion… Vrlo
brzo smo nedvosmisleno utvrdili da su ta dva lica po~inioci. Priveli
smo ih na razgovor i oni su priznali delo. Potom su na vrlo emotivan na-
~in ispri~ali da su dve godine znali da }e se pri~a otkriti, da su wima
rekli da treba da likvidiraju opasnog {iptarskog teroristu. Tom pri-
likom je, radi potpunije istine, wima re~eno da oni ne mogu izbe}i od-
govornost…”
Nalazimo da je ova izjava vrlo indikativna sa dosta vrlo va`nih po-
dataka i da moè koristiti u rasvetqavawu uloge okrivqenih u celom
doga|aju. Zbog toga smatramo da je na okolnosti citirane izjave Gorana
Petrovi}a wega neophodno ispitati kao svedoka. Goran Petrovi} je iz-
javio da je lako utvr|eno ko je bio deùrni u bazi JSO u Lipovici, ko je
izvezao kamion-ubicu i beli kombi, pa bi ga u tom pravcu trebalo saslu-
{ati za{to, kada je ve} to bilo lako, nije utvr|eno i koje je tre}e vozilo
sa pripadnicima RDB bilo na Ibarskoj magistrali i koje je lice sa teto-
vaòm ruè na desnoj strani vrata bilo u tom vozilu. Ovo sve zbog toga
{to iskazi svedoka saobra}ajnih policajaca Svetozara Novakovi}a i Mi-
roslava Qubi}a, kao i @eqka Vukasa, u dosada{wem toku postupka ni~im
nisu dovedeni u pitawu, kao ni osporeni, pa podatke koje su oni u svojim
iskazima dali uzimamo kao verodostojne, istinite i potpuno ta~ne.
4. Od ministra unutra{wih poslova Vlade Republike Srbije pri-
baviti adresu i pozvati i u svojstvu svedoka saslu{ati DRAGANA FI-
LIPOVI]A FI]U na okolnost koju je funkciju u JSO i RDB imao u vre-
me zlo~ina na Ibarskoj magistrali, gde je bio 3. oktobra 1999. godine i
eventualno obaviti prepoznavawe Filipovi}a od strane svedoka Nova-
kovi}a, Qubi}a i Vukasa po{to postoje osnovane indicije da je u tre}em
automobilu zajedno sa ~ovekom sa tetovaòm na desnoj strani bio i on.
5. Da se kao svedok saslu{a DU[AN SURLA u vreme zlo~ina ma-
jor policije i inspektor Tre}eg odeqewa Uprave kriminalisti~ke poli-
cije MUP Srbije – Sekretarijat u Beogradu na okolnosti kada je dobio
izve{taj o ve{ta~ewu potpisa br. 617/2000 od 3. marta 2000. godine koji je
736
uradila ve{tak MUP Srbije – Sekretarijat u Beogradu Dragana Otovi},
diplomirani fizi~ki hemi~ar i kada ga je uputio Okru`nom tuìla{tvu
u Beogradu. Po stawu u spisima predmeta proizlazi da je major Du{an
Surla potpisao izve{taj od 10. novembra 2000. godine po kome odgovara
na vi{e dopisa Okru`nog javnog tuìla{tva pod brojem KTN 478/2000. U
tom izve{taju svedok Surla navodi da dostavqa grafolo{ko ve{ta~ewe
ve{taka Dragane Otovi} koje je ura|eno 3. marta 2000. godine. Potrebno
je ispitati svedoka Surlu da li je to ve{ta~ewe tada prvi put dostavqe-
no Okru`nom tuìla{tvu, ako nije, kada je dostavqeno prvi put, a ako je
tada uz taj izve{taj od 10. novembra 2000. godine nalaz i mi{qewe ve{ta-
ka Dragane Otovi} prvi put dostavqeno Okru`nom tuìla{tvu svedok
Surla treba da se izjasni za{to je nalaz i mi{qewe ve{taka potpisa gra-
fologa Dragane Otovi} koje je ura|eno 3. marta 2000. godine tuìla{tvu
dostavqen tek 10. novembra 2000. godine, dakle, posle osam meseci.
6. Da se kao svedok saslu{a DRAGANA OTOVI], diplomirani fi-
zi~ki hemi~ar, ve{tak grafolog, u vreme zlo~ina zaposlena u MUP Sr-
bije – Sekretarijat u Beogradu Odeqewe kriminalisti~ke tehnike, na ko-
ji na~in, kome i kada je dostavila svoj nalaz u ve{ta~ewu potpisa VE br.
617/2000 od 3. marta 2000. godine.
7. Da se kao svedok saslu{a MILENKO ERÎ], u vreme zlo~ina na
Ibarskoj magistrali na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije MUP
Srbije – Sekretarijat u Beogradu koji je dostavio izve{taj Anketnom od-
boru Narodne skup{tine Republike Srbije u kome je naveo:
„Nismo raspolagali podatkom da se NN voza~ udaqio sa lica me-
sta, nego se pretpostavilo da se nalazi ispod kamiona, jer je na kamionu
bilo polomqeno vetrobransko staklo.”
Tako|e, u izve{taju koji je Anketnom odboru dostavio Milenko Er-
~i} stoji da je uvi|aj trajao nekoliko sati, a da policijska blokada pod-
ru~ja nije preduzeta.
Na osnovu izloènog svedoka Er~i}a treba saslu{ati na sve okolno-
sti vezane za uvi|aj na licu mesta i ulogu Branka \uri}a koji je bio na
licu mesta, posebno za{to nije nare|eno blokirawe i bliè i {ire oko-
line i o tome u kakvom stawu se nalazio kamion-ubica, odnosno kabina tog
kamiona. Saslu{awem Er~i}a treba proveriti validnost wegovih tvrd-
wi dostavqenih Anketnom odboru imaju}i u vidu fotodokumentaciju, sli-
ku lica mesta i izjave o~evidaca i prisutnih prilikom uvi|aja posle
zlo~ina 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali.
8. Da se kao svedok saslu{a VLADIMIR \OR\EVI], diplomira-
ni fizi~ki hemi~ar, radnik MUP Srbije – Serktarijat u Beogradu, Ode-
qewe kriminalisti~ke tehnike, koji je ve{ta~io originalnost tablica
737
prona|enih na kamionu-ubici u vreme zlo~ina, a na okolnost blièg ob-
ja{wewa datog pismenog nalaza i mi{qewa koje je dao u svojstvu ve{taka.
9. Da se saslu{a kao svedok VESNA TRIFUNOVI], koja je u vreme
zlo~ina na Ibarskoj magistrali bila deùrna u Upravi saobra}ajne po-
licije MUP Srbije – Sekretarijat u Beogradu na okolnosti da li ju je
zvao Vidan Mijailovi} sa lica mesta na Ibarskoj magistrali i kakve je
podatke od we traìo i {ta mu je ona odgovorila. Ovaj dokaz predlaèmo
na okolnost izjave koju je Mijailovi} dao na glavnom pretresu, a koja je su-
protna iskazu svedoka Branka \uri}a koji je tako|e bio na uvi|aju 3. ok-
tobra 1999. godine.
10. Da se saslu{a kao svedok tada{wi sudija Prvog op{tinskog su-
da u Beogradu, KRSTO BOBOT, na okolnost zbog ~ega je iza{ao na uvi|aj
kada se dogodio zlo~in na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine i
na okolnost ko mu je naloìo da iza|e na uvi|aj. Ovo sa razloga {to Kr-
sto Bobot nije uop{te bio istra`ni sudija, ve} sude}i sudija Prvog op-
{tinskog suda, zatim {to je za uvi|aj u ovom slu~aju stvarno nadleàn bio
deùrni istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu. Sudija Krsto Bobot
nije bio ni mesno nadleàn, jer ako se smatralo da na uvi|aj treba da iza-
|e deùrni sudija iz Op{tinskog suda, to je mogao biti samo istra`ni
sudija Op{tinskog suda u Lazarevcu. Dakle, ni po svojoj funkciji, ni po
stvarnoj, ni po mesnoj nadle`nosti na uvi|aj povodom ovog zlo~ina ni-
kako nije mogao iza}i Krsto Bobot. Zbog toga je zanimqivo saslu{awem
Bobota proveriti kako se on na{ao na licu mesta 3. oktobra 1999. godine.
11. Da se kao svedok ponovo saslu{a RADOVAN BO@OVI], u vre-
me zlo~ina na Ibarskoj magistrali na~elnik Tre}eg odeqewa (unutra{wi
neprijateq) Resora dràvne bezbednosti Srbije – Centar u Beogradu i to
na okolnosti provere odbrane okrivqenog Milana Radowi}a koji je na-
veo da su sve mere prislu{kivawa telefona, fizi~kog pra}ewa i prislu-
{kivawa preko prislu{nih ure|aja u privatnim i slu`benim prostori-
jama Vuka Dra{kovi}a na dan 3. oktobra 1999. godine obavqane po zahte-
vu Radovana Boòvi}a. U vezi sa tim ispitivawem Radovana Boòvi}a
treba proveriti deo wegove izjave dat u istra`nom postupku koji glasi:
„… na{e odeqewe nikada nije dobilo nalog od na~elnika ili wego-
vog zamenika CR DB Beorad da vr{i foto ili video snimawe i pravi u
tom smislu neke video zapise u vezi pra}ewa Vuka Dra{kovi}a, na{e ode-
qewe to i ne radi ali znam da su takvi nalozi dati Devetom odeqewu. [to
se ti~e Vuka Dra{kovi}a na Ravnu Goru, mi nismo imali poseban opera-
tivno tehni~ki centar ni u blizini prostora kancelarije Vuka Dra{ko-
vi}a, to je radilo Deveto odeqewe, a znam da je Deveto odeqewe dobilo i
prostor u blizini zgrade gde stanuje Vuk Dra{kovi} a to je prostor koji
738
je koristio G SUP Beograd za svoje potrebe. Mi smo operativno tehni~-
ke centre imali u takozvanim razdelnicama a to su u stvari prislu{ni
centri pri po{tama i sli~no. Upravo i informaciju koju sam kriti~nog
dana dobio u vezi toa da nema nikoga u ku}i Vuka Dra{kovi}a, a {to se
uklapalo sa najavqenim vremenom polaska, dobio sam od na{eg radnika
koji radi na prislu{kivawu…
„Ovde je posebno potrebno utvrditi o kakvom prostoru u blizini
zgrade gde stanuje Vuk Dra{kovi} se radi, ko ga je, na koji na~in i zbog
~ega koristio, zatim gde je on ta~no lociran i u koje svrhe ga je koristio
GSUP Beograd.
12. Da se u nastavku dokaznog postupka pribave listinzi mobilnih
telefona svih pripadnika Resora dràvne bezbednosti koji su u~estvo-va-
li u akciji prislu{kivawa i fizi~kog pra}ewa Vuka Dra{kovi}a dana
3. oktobra 1999. godine (operativaca Devetog i Tre}eg odeqewa), kao i wi-
hovih {efova Radovana Boòvi}a, Stevana Baste, Milana Radowi}a, Ve-
selina Le~i}a, Zorana Pavi}a, Branka \uri}a, Radomira Markovi}a da
bi se utvrdilo sa kojim telefonima su preko svojih mobilnih telefona
vodili razgovore 3. oktobra 1999. godine i na osnovu toga utvrdilo kako
je akcija koordinisana i ko je sve u tome u~estvovao da bi se razjasnile
uloge svih u~esnika u ~etvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali.
28. mart 2002. godine
Advokat
Dragoqub TODOROVI]
DOGOVORNA ZA[TITA ZLOÎNACA

(17. avgust 2002, saop{tewe SPO)
Odluka Vi{eg suda u Podgorici da obustavi istragu protiv osum-

wi~enih za atentat na predsednika SPO Vuka Dra{kovi}a u Budvi 15. ju-
na 2000. godine, samo potvr|uje da po~inioce tog zlo~ina {tite vlasto-
dr{ci u Beogradu i u Crnoj Gori.
Istraga je vo|ena potpuno diletantski, {to se vidi i iz ~iwenice
da istra`ni organi nisu osumwi~enima utvrdili ni krvnu grupu, kako bi
nalaz uporedili sa tragovima krvi na rukavici, prona|enoj na mestu iz-
vr{ewa atentata.
Osumwi~eni za taj zlo~in Legijin kum Du{an Spasojevi}, Mile Lu-
kovi} i Vladimir Jovanovi}-Japanac, pripadnici su Resora dràvne bez-
739
bednosti i „sur~inskog klana”, glavnih kriminalnih stubova i sada{we
vlasti.
Vi{em sudu u Podgorici podneta je krivi~na prijava protiv nekih
od po~inilaca atentata u Budvi, na osnovu zvani~ne istrage pravosudnih
organa u Srbiji, vr{enoj povodom zlo~ina na Ibarskoj magistrali, ali
je crnogorsko pravosu|e sve to bacilo pod noge, zbog ~ega }e jednoga dana
morati da odgovaraju.
KUMOVI
(Danica Dra{kovi}, „Nacional”, 24. avgust 2002.)
Nedavno je premijer Srbije boravio u Crnoj Gori i kobajagi sa \u-

kanovi}em dogovarao koncept Ustavne poveqe. To je bila pri~a za javnost
kojom se jo{ bavi i srpska i crnogorska {tampa. Ono ~ime se niko ne ba-
vi je stvarni razlog te posete i glavna tema razgovora, a to je sre|ivawe ma-
fija{kih obaveza na{eg premijera prema kriminalcima koji su ga doveli
na vlast. Kako je odmah po wegovom povratku iz Crne Gore, iznenada i bez
ikakvog razloga, obustavqena istraga protiv osumwi~enih za atentat na
Vuka u Budvi, i ta odluka objavqena na sva zvona i u Srbiji i u Crnoj Go-
ri, jasno je da je on zbog toga boravio u Milo~eru, jer takvi poslovi se
ne zavr{avaju telefonom.
Stvarni vladar Srbije i wegov nalogodavac Legija, organizator zlo-
~ina na Ibarskoj magistrali, atentata u Budvi i verovatno svih do sada
nerasvetqenih ubistava, naredio je da se Du{an Spasojevi}, wegov kum i
vaàn prijateq zbog kojeg je ~ak zapalio diskoteku u Kuli kada je bio uhap-
{en posle kidnapovawa Mi{kovi}a, oslobodi crnogorske istrage za aten-
tat na Vuka, kao {to je u Srbiji oslobo|en od svih istraga. Obustava istra-
ge protiv Spasojevi}a osloba|a i wemu va`nog ro|aka wegove ène Mile-
ta Lukovi}a, koji je tako|e u~estvovao u atentatu i bio pod poternicom iz
Crne Gore dve godine, jer ga Legijina policija nije htela isporu~iti Cr-
nogorcima ni za vreme Milo{evi}a ni posle wega. \in|i} je obavio zada-
tak, \ukanovi} je obustavio istragu koju niko nije ni vodio, ali do sada je
nisu smeli zatvoriti zbog obiqa dokaza u predmetu. Usput je i on ne{to pa-
zario u bezna|u svoje izgubqene bitke, pa makar to bilo i \in|i}evo obe-
}awe, uvek ludom radovawe, da }e ga negde, kod nekoga i za ne{to podràti.
Da je obustava istrage rezultat politi~ke, a sigurno i finansijske
trgovine, vidi se iz dokaza koje je policija prikupila i na osnovu kojih su
740
uhap{eni bra}a Lovri} i Japanac, dok je za Spasojevi}em i Lukovi}em ras-
pisana poternica. Odmah je prona|en pi{toq iz kojeg su pucali i pri-
gu{iva~, i to ispod prozora Japan~evog stana, a pored toga i rukavice ko-
je su nosili, sa mrqama krvi na wima, zatim majica, narukvica, a u Japan-
~evom stanu municija, trenerke, patike, telefoni i ostali pribor za aten-
tat. Mobilni telefon sa kojeg se razgovaralo na dan atentata i dva dana
pre, bio je registrovan na ime Du{ana Spasojevi}a koji je u Budvi ~esto
boravio i spavao u ku}i {efa Dràvne bezbednosti Budve Velizara Maro-
vi}a, sa kojim je blizak prijateq kao i Japanac. Taj {ef Dràvne bezbed-
nosti toga dana nije poslao obezbe|ewe ispred na{e ku}e, kako je to bilo
uobi~ajeno i dogovoreno za svaki Vukov boravak posle atentata na Ibar-
skoj magistrali, a zatim je u vreme atentata neko iskqu~io i uli~no osve-
tqewe ispred na{e ku}e. Prema informacijama koje je prikupila polici-
ja, Lovri}i su stanovali u stanu do Japanca, a kod Japanca su te ve~eri bi-
li Mile Lukovi} i Du{an Spasojevi}, tako da su organizovano pratili
Vukovo kretawe i pripremali atentat, jer su ti stanovi udaqeni od na{eg
stana samo sto metara. U re{ewu o sprovo|ewu istrage stoji da je Du{an
Spasojevi} pucao na Vuka nakon {to je presko~io dvori{nu ogradu uz po-
mo} Lukovi}a, a da su bra}a Lovri}i i Japanac ~uvali straù. Za sve ovo
vreme, od pokretawa do obustavqawa istrage, nije preduzeta nijedna istra-
`na radwa osim saslu{awa osumwi~enih, koji su naravno negirali delo,
i nekih svedoka.
âk za vreme {estomese~nog pritvora bra}e Lovri} i Japanca, ni-
su upore|eni otisci prstiju na|enih na terasi, ogradi i na vratima, ni-
je im va|ena krv da se uporedi sa onom koja je na|ena na rukavici sa ruke
koja je pucala, a utvr|eno je da je to nulta krvna grupa. Wihovu nevinost
ili krivicu najlak{e je bilo utvrditi ba{ upore|ivawem otisaka pr-
stiju i krvne grupe, pa i kontrolom DNK na osnovu na|ene krvi na ruka-
vici, a po{to to nije ura|eno, o~ito je da su krivci pohvatani pa pu{te-
ni, a istraga umrtvqena nakon Spasojevi}eve finansijske iwekcije i po-
licijskog dogovora Legije sa wegovim crnogorskim kolegom koji ima
sli~nu biografiju. Ucewuju}i jedan drugoga tajnama mnogih ubistava po
Srbiji i Crnoj Gori, oni lako vade svoje ubice iz zatvora i osloba|aju ih
od odgovornosti, pa je i ovo {to se desilo sa atentatom na Vuka {kolski
primer mafija{ke saradwe po sistemu – ja tebi, ti meni. Uzalud smo do-
stavili i dodatne dokaze, kao {to je izjava policajca Stevana Baste u
predmetu ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, da je on, po na-
logu Radeta Markovi}a, dva puta boravio u Budvi sa zadatkom da slika
na{ stan sa svih strana, prilaze, visinu prozora, da identifikuje kom{i-
je, {to je i u~inio, i album sa slikama predao Radetu Markovi}u a poka-
741
zao Ratku Romi}u koji je, tako|e, boravio u Budvi tih dana, o~ito u pri-
premi atentata.To je onaj isti Ratko Romi} koji je, po svedo~ewu agenta DB
iz pratwe ]uruvije, bio u Golfu ispred ]uruvijinog stana u vreme ubi-
stva, verovatno da prihvati i poveze ubice po obavqenom poslu. Istra`-
ni sudija i tuìlac nisu ~ak ni pozvali Bastu i Romi}a da objasne razlo-
ge snimawa i povezanost sa atentatorima, ve} su i te dokaze odbili, jer su
izgleda i Basta i Romi} va`ni qudi policijske i dràvne mafije i kod
Milo{evi}a i kod \in|i}a.
Umesto wih, odgovara}u ja pred crnogorskim sudom zato {to ne }u-
tim i {to ho}u pravdu. Uvredio se istra`ni sudija @ivkovi}, onaj koji
nije ni{ta radio ni istraìvao, onaj koji ni svedoke nije hteo da saslu{a,
onaj koji je tek nakon dve godine saslu{ao Spasojevi}a i nije ga pritvorio,
iako je osumwi~en za krivi~no delo terorizma, gde je pritvor obavezan,
nije mu utvrdio krvnu grupu, uzeo i uporedio otiske, nije proverio navod-
ni wegov alibi da je tog dana bio u Beogradu na Urgentnom centru, sve to
nije uradio {to je morao i kaè da nije zbog para nego tako treba. On je pu-
stio Japanca i bra}u Lovri} iz zatvora u jeku decembarske predizborne
kampawe 2000. godine, kao {to je i ovo obustavqawe istrage protiv svih
obavqeno u jeku sada{we predizborne kampawe, pa se vidi ko ovaj slu~aj
koristi u predizborne svrhe, \in|i} i \ukanovi}, ili ja. @ivkovi} me
optuùje da gazim preko le{eva do predsedni~ke foteqe moga muà, kao da
sam ja obustavila istragu, a le{evi mnogih `rtava poplo~ali su wegov put
do foteqe predsednika suda u Cetiwu, koju je dobio kao nagradu za traqa-
ve istrage i nagodbe. Meni su le{evi u ku}i i stranci i neka budem ka`we-
na od crnogorskog suda zato {to @ivkovi} i crnogorska vlast brane i pu-
{taju na slobodu ubice moga brata, mojih prijateqa i atentatore na moga
muà. To je primerena pravda \ukanovi}eve dràve i ~ojstvo i juna{tvo
sada{we Crne Gore.
KUKAVICE
(Danica Dra{kovi}, „Nacional”, 27. avgust 2002.)
Poznati i priznati intelektualac a neretardirani Du{an Spasoje-

vi}, reagovao je na moj tekst o atentatorima iz Budve. Ne}u se osvrtati na
tru}awa o mojim, naàlost, postoje}im godinama i, naàlost, nepostoje-
}im qubavnicima, ni o plasti~nim operacijama koje su wemu potrebnije
nego meni da bi li~io na ~oveka, kao ni na ostale gluposti. Osvrnu}u se sa-
742
mo na wegovu tvrdwu: „Potpuno je neta~no da nam nisu ra|ene analize krvi,
naprotiv, ra|ene su nam sve mogu}e analize”. E, pa nisu vam ra|ene nikakve
analize. Imam kopiran ceo predmet, i policijski i istra`ni, nema ana-
liza, a i tuìlac i sudija kaù da nisu ra|ene iz samo wima poznatih raz-
loga. Ne}u ga tuìti ni za {ta, iako se veoma „vite{ki” nalupetao, kako
i prili~i ovakvom junaku, samo }u privatno nastaviti gowewe i wega i
ostalih osumwi~enih, i uradi}u im sve analize.
ûdi me da mu wegov kum i mentor Legija ne objasni, kako to ve} on
ume po novinama, da je proma{io temu i da treba, kao pravi Srbin i junak,
da ratuje sa sebi ravnima, a ne sa ènama. Ali, izgleda da su i Legija i on,
i svi wihovi kumovi prave ènetine i jajare, jer jedina wihova juna{tva
za koje znamo su ubistva iz zasede sa kamionima punim peska i eksploziva
i uz podr{ku dràve i wenih slu`bi, ubijawe èna, dece, staraca, pqa~-
kawe ku}a i imawa tokom juna~kih ratovawa, razbijawa kafi}a i maltre-
tirawa gostiju u wima, pa me ne ~udi da ovako ratuju i sa mnom. Sami, bez
telohraniteqa i legitimacija dràvne bezbednosti, oni su najobi~nije
kukavice, i nisu u stawu da stanu iza svojih dela, pa poteù tra~eve kao
svoje najja~e oru`je. To {to èle da mi kaù, i on i Legija, ne moraju pre-
ko {tampe, neka do|u, ako smeju, ali sami, bez telohraniteqa i oru`ja da
razgovaramo kao mu{karci, ako to jesu. Moj telefon }e dobiti od {efa
Dràvne bezbednosti, wihovog kuma Bracanovi}a, koji me prati i prislu-
{kuje, ili opet od wihovog kuma ûmeta, koji me isto ovako jajarski zo-
ve i preti.
Po{to nije retardiran nego pametan, Spasojevi} treba da ukapira
da nisam ja protiv wega pokrenula istragu u Crnoj Gori, ni prikupqala
dokaze, nego policija, istra`ni sudija i tuìlac. Nisam znala do 15. ju-
na 2000. godine da oni uop{te i postoje, i kada sam se raspitivala ko su,
odakle su i ~ime se bave, oni koji su mi pone{to rekli brzo su bili kidna-
povani i prebijeni u Sur~inu, kao nekada Milovan Brki}, novinar „Srp-
ske re~i”, zato {to je pisao o wima. Boqe da je o tome ova ènetina od Spa-
sojevi}a pri~ala nego o godinama, {valeracijama i operacijama, jer to ni-
je tema. No, treba ga razumeti, vi{ak ènskih hormona ~ini ~uda.
A {to se ti~e negirawa \in|i}eve podr{ke, neka to pri~a negde dru-
go ali ne u Srbiji, jer svi znamo da bi i on i kum Legija bez te podr{ke i
za{tite odavno bili u zatvoru za mnoga zlodela koja su po~inili. Sa ve-
likim zadovoqstvom devedeset odsto policajaca bi u~estvovalo u dokaz-
nom postupku protiv wih, jer sve se zna, ali je, za sada, sve pod embargom.
Ne zadugo.
743
NEVINA[CE RADE
(Danica Dra{kovi}, „Nacional”, 7. septembar 2002.)
Da je ovo dru{tvo izokrenuto naopa~ke vidimo po stalnoj te`wi jav-

nosti da, kao nigde u svetu, od ubica i kriminalaca pravi heroje, pa otu-
da i Rade Markovi}, biv{i {ef Dràvne bezbednosti Srbije na naslovnoj
strani ovog lista, sa bombastim izjavama i vidnim simpatijama redakci-
je prema wemu. To {to je unesre}io hiqade porodica {irom Srbije i Ko-
sova, organizovao ubistva, pqa~ke, {verc i kidnapovawa sa svojim qudi-
ma koje je pla}ao i naoruàvao legitimacijama DB-a da lak{e rade {ta ho-
}e, vi{e ne smeta nikome, i legalizacija wegovih zlo~ina prerasta u kam-
pawu. Tako on u „Nacionalu” tvrdi, onako uzgred, u pauzi patriotskih la-
prdawa protiv Haga, kojima kupuje zaborav, da sur~inska mafija u wegovo
vreme nije postojala i kaè: da bi neka grupa bila mafija „mora da se uve-
è sa vrhom politi~ke vlasti, MUP-om i sudstvom”, {to kao, tada nije bi-
lo. Na tu ordinarnu glupost i la` nema pitawa otkuda onda Sur~incima
legitimacije Dràvne bezbednosti, ratno naoruàwe i ogromno bogatstvo
i mo}. Za{to na{ premijer li~no u listu „Vreme” suprotno svedo~i i ka-
è da su mu ba{ Sur~inci javili da imaju nalog da ga ubiju i omogu}ili
mu bekstvo, otkuda to isto javno govori i biv{i na~elnik General{taba
Neboj{a Pavkovi}, odaju}i zahvalnost Sur~incima {to su odbili da to
u~ine. Takve naloge pre 5. oktobra mogao je dati samo Rade Markovi} i o~i-
to su Sur~inci bili specijalna jedinica Dràvne bezbednosti za likvi-
dacije politi~kih protivnika, a glavna veza sa wima bio je Legija, desna
ruka Radeta Markovi}a. To ve} nisu samo pri~e i sumwe, jer vaqda nam ne
laè premijer po novinama, kao ni biv{i na~elnik General{taba. Ta gru-
pa qudi, radnika Dràvne bezbednosti, organizovala je i izvr{ila zlo~in
na Ibarskoj magistrali i poku{aj atentata u Budvi, o tome postoji mno-
go dokaza i svedoka, pa se zato sve zatrpava i drì po fijokama, kao i slu-
~aj ]uruvije i Stamboli}a. ûveni beli kombi, koji kaù da ne mogu da na-
|u u istrazi o nestanku Ivana Stamboli}a, je kombi u vlasni{tvu Legiji-
ne jedinice, bio je na Ibarskoj magistrali, bio je kod ]uruvije, kod Stam-
boli}a ispred ku}e danima, a zatim su ga u wemu odvezli nakon kidnapo-
vawa, bio je taj isti kombi i kada je hap{en Milo{evi} i lako ga je pro-
na}i da se ho}e.
Sve je to jedna ruka, jedna linija, isti qudi koji su bili pod koman-
dom Radeta Markovi}a i zajedno sa wim po~inili sve zlo~ine, pa su istra-
ge nepotrebne. Zato je degutantno davati ovakvom zlo~incu prostor u jav-
nosti da pri~a ono {ta ho}e, a ne pitati ga ono {to treba.
744
U tom sramnom i neprofesionalnom tekstu Rade Markovi} je obja-
snio da nevin leì u zatvoru zbog zlo~ina ~etvorostrukog ubistva na
Ibarskoj magistrali, te da u tom predmetu protiv wega ima izjava samo
jednog svedoka koju je on kasnije promenio i ni{ta vi{e, te da o~ekuje oslo-
bo|ewe od odgovornosti, jer od sto saslu{anih svedoka niko protiv wega
ni{ta nije rekao. I to je, naravno, notorna la` i da imalo ozbiqno pra-
te su|ewe o tom slu~aju novinari koji su sa wim razgovarali znali bi da
ga terete skoro svi saslu{ani svedoci. Nenad Bujo{evi}, voza~ belog kom-
bija, rekao je da mu je Rade Markovi} dao nalog da nas presretne na Ibar-
skoj magistrali, a Mihaq Kertes, biv{i direktor carina i wegov prija-
teq, svedo~i da su oba kamiona bila u vlasni{tvu Dràvne bezbednosti,
{to zna~i pod komandom Radeta Markovi}a. Kertes je posvedo~io da mu
je li~no Rade Markovi}, nakon zlo~ina, traìo drugi sli~an kamion da
bi ga prikazao javnosti i prikrio kamion-ubicu, {to su potvrdili i sve-
doci Milan Ra{eta, \or|e Banovi}, Mile Milo{evi}, Dragan Mihajlo-
vi}, radnici carine.
Svedoci Petar Rajda i Slavoqub Radoj~i} izjavili su da su, po na-
logu Kertesa, vr{ili ispravke u delovodnom protokolu Carine i kucali
falsifikovan re{ewe za kamion-ubicu. Svedoci Nenad Sinobad i Lazar
Kova~evi}, radnici Dràvne bezbednosti iz Legijine jedinice, svedo~i-
li su o farbawu kamiona i wegovom transportu na Institutu za bezbed-
nost. Svedok Branka Ili}, tada na~elnik Odeqewa za specijalne eviden-
cije, tereti li~no Radeta Markovi}a da je odmah nakon zlo~ina upao u
prostorije te slu`be, odneo kwigu evidencije i vratio je pocepanu, bez ne-
kih stranica u kojima je, o~ito, bio registarski broj kamiona ubice. Tu
je i duga~ak spisak radnika iz slu`be kojom je rukovodio Rade Markovi},
wih pedeset, koji su nas po wegovom nalogu svakodnevno pratili i pri-
slu{kivali u svrhu pripreme zlo~ina kao {to su: Stevan Basta, Ratko Qu-
bojevi}, Sr|an Lazi}, Radovan Boòvi}, Zoran Pavi}, Ivan Pokrajac i
mnogi drugi, zatim radnice sa telefonskih centrala i svih onih 35 poli-
cajaca koji su toga dana za nama krenuli na Ravnu Goru. Da nas tako neuo-
bi~ajeno prate traìo je sam Rade Markovi}, po svedo~ewu Milana Rado-
wi}a, tada{weg na~elnika beogradske Dràvne bezbednosti, i sve to nije
moglo da se radi bez wegovog znawa, naloga i odgovornosti, jer je bio na-
~elnik Slu`be, pa poku{aj prikrivawa te stravi~ne ma{inerije zlo~ina
kojom je rukovodio i koja je odnela tolike ìvote na neki na~in je i sa-
u~e{}e u zlo~inu.
On ~ini sve da uz pomo} {tampe dokaè kako je bio na ~elu Dràv-
ne bezbednosti, a ni{ta o ovome nije znao niti je u bilo ~emu u~estvovao.
Ako je tako, onda nisu ni poginuli oni na Ibarskoj magistrali, nije otet
745
Ivan Stamboli}, nije ubijen Slavko ]uruvija, Pavle Bulatovi}, ni mno-
gi drugi.
Govore}i o dokumentaciji Dràvne bezbednosti koje nema, rekao je
da nije uni{tena i da su te pri~e neta~ne. Naravno da i to laè, kao i
sve ostalo, uni{tio je tone i tone papira, cepawem i paqewem u zgradi
„Ineksa”, u ulici 27. marta i to posle 5. oktobra. Celom ovom operaci-
jom rukovodio je, po wegovom nalogu, Milorad Lukovi}-Legija i time se
hvalio pijan po beogradskim kafi}ima. Ko{tunica, kao predsednik Jugo-
slavije, iz samo wemu i Radetu Markovi}u poznatih razloga, dao je vre-
menski prostor za tu operaciju, spre~avaju}i smenu Radeta Markovi}a ko-
ji smo traìli u Prelaznoj vladi, i sa ove vremenske distance jasno je ka-
ko i za{to Srpski pokret obnove i Vuk Dra{kovi} nisu do{li na vlast
sa DOS-om, jer umesto papira pocepali bi Dràvnu bezbednost sa sve Ra-
detom Markovi}em, Legijom, Sur~incima i wihovim mentorima koji su
danas na vlasti.
PISMO OKRU@NOM SUDU

Sudiji Miroslavu Cvetkovi}u
Po{tovani gospodine Sudija,
Na pretresu okrivqenim za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj ma-
gistrali, odrànom 21. novembra ove godine, sa koga je bila iskqu~ena
javnost, ~itani su transkripti Resora dràvne bezbednosti o prislu{ki-
vawu razgovora u mom stanu i Stranci.
Kao o{te}eni u sudskom predmetu zlo~ina na Ibarskoj magistrali i
kao prislu{kivani, imam pravo da dobijem kopiju tih materijala Reso-
ra DB Srbije, ~itanih 21. novembra.
Zbog toga Vas molim da mi te materijale dostavite, preko mojih prav-
nih punomo}nika dr Rajka Danilovi}a ili Dragoquba Todorovi}a.
U Beogradu, 26. novembra 2002.

Vuk Dra{kovi},
predsednik SPO
746
PATRIOTE
(Danica Dra{kovi}, „Nacional”, 30. novembar 2002.)
Su|ewe optuènim za zlo~in ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj

magistrali pretvorilo se u pravnu lakrdiju. Nakon saslu{awa desetina
svedoka koji su svi od reda potvrdili krivicu i uprkos te{kim materi-
jalnim dokazima u predmetu, od kamiona-ubice i belog kombija u vlasni-
{tvu „crvenih beretki” do falsifikovanih potpisa i dokumenata, presu-
da se ne izri~e, nego se izvode cirkuske akrobacije da optuèni izbegnu
odgovornost, uz svesrdnu pomo} sudije Cvetkovi}a. Tako ve} na nekoliko
zadwih ro~i{ta koja se zakazuju na mesec dana, kao svedoci defiluju tetke,
babe, strine, ujke i deca, da posle dve godine }utawa pri~aju kako su Ili}
i Bujo{evi} tog dana bili na slavi ili na proslavi ro|endana, u kafani
koje se ne se}aju jer su bili pijani. U toku istrage, Ili} i Bujo{evi} su
priznali zlo~in i detaqno opisali kako su ga po~inili po nalogu Radeta
Markovi}a, kamionom i kombijem „crvenih beretki” i uz logisti~ku po-
dr{ku preko {ezdeset radnika Dràvne bezbednosti, koji su svedo~ewem
to potvrdili. Priznawe zlo~ina su Ili} i Bujo{evi} prvo dali 19. febru-
ara u policiji, a zatim ga ponovili u sudskoj istrazi 24. februara, 30. ap-
rila i 14. avgusta 2001. godine.
Na glavnom pretresu, 11. oktobra iste godine, posle osam meseci, sve
su porekli, tvrde}i da su zlo~in priznali po nalogu „nepoznatog lica tam-
ne kose i o~iju”, a iz patriotskih pobuda, da bi se Milo{evi}u sudilo u
zemqi i da bi dolazile donacije. Pri~a je glupa, prazna i nebulozna, po me-
ri policijskog advokata Tome File, koji ovde ne brani zlo~ince nego zlo-
~in, jer je Milo{evi} ve} 28. juna bio u Hagu, a oni su 14. avgusta i daqe
priznavali ubistvo.
Me|utim, sudija Cvetkovi} je to prihvatio i u prethodna tri mese-
ca saslu{ava samo svedoke koji la`nim iskazima poku{avaju da potvrde
navodne alibije, izbegavaju}i sve predloge tuìoca i o{te}enih da daqe
izvodi dokaze optu`be. Zato nikako ne poziva kao svedoka Zorana \in|i-
}a, koji je na radiju „B-92”, posle 5. oktobra 2000. godine, izjavio da je on
nekoliko meseci pre hap{ewa Ili}a i Bujo{evi}a znao ko su ubice sa
Ibarske magistrale, ali ih zbog Radeta Markovi}a nisu mogli hapsiti.
Kako je znao, treba da objasni na sudu, ko je wemu to rekao i za{to je Mar-
kovi} bio smetwa hap{ewu, teme su koje sudija Cvetkovi} ne}e da pokrene
uporno odbijaju}i da odlu~i o \in|i}evom svedo~ewu, jer bi se posle toga
morala prekinuti manipulacija nepodobnim svedocima sa la`nim iska-
zima koji defiluju u sudnici.
747
Jedan od wih je i komandant „crvenih beretki” Legija, koji je ovih
dana svedo~io i svojim iskazom porekao prethodna dva svedo~ewa data u
istrazi i na glavnom pretresu, u kojima je rekao da je po zahtevu Radeta
Markovi}a poslao Bujo{evi}a na izvr{ewe zadatka. Sada tvrdi da to ni-
je ta~no i da je prisustvovao dogovoru Zorana Mijatovi}a i optuènih
Ili}a i Bujo{evi}a o wihovom `rtvovawu iz patriotskih razloga i do-
brovoqnom odlasku u zatvor, pa ih je, ~ak, li~no tamo i odvezao, a sve da
bi Milo{evi}u sudili u zemqi. Kolika je to glupost i la` dovoqno se
podsetiti da je ba{ Legija prvo uhapsio Milo{evi}a i smestio u Central-
ni zatvor, a zatim helikopterom „crvenih beretki”, na Vidovdan, isporu-
~io Hagu, o ~emu su u medijima govorili \in|i} i êda Jovanovi} i Toma
Fila, odaju}i mu priznawe i zahvalnost. Pri tome, po vaè}im zakonima
ove zemqe on nije ni mogao biti svedok u ovom procesu, jer je optuèn za
isto delo i protiv wega je pokrenuta istraga, pa do zavr{etka te istrage
on ima status okrivqenog, kao Bujo{evi}, Ili}, Markovi} i Radowi}, i
ne moè svedo~iti ni o ~emu. Su|ewe koje traje za ~etvoricu optuènih
bi po zakonu moralo sa~ekati zavr{etak istrage protiv Legije, ali za zako-
ne ne haje sudija Cvetkovi}, jer oni o~ito ne vaè za policajce i radnike
Dràvne bezbednosti.
Da bi potvrdili sada{we la`ne iskaze okrivqenih, advokati optu-
ènih Bujo{evi}a i Ili}a su kao dokaze patriotske zavere, spektakular-
no, priloìli la`ne paso{e i li~ne karte wihovih èna i dece koje su do-
bili pre godinu dana, odmah po hap{ewu kako kaè Legija, a tek sada po-
kazali sudu. Po mom saznawu, ta dokumenta su im data da se sakriju od po-
rodica poginulih i mogu}e osvete, {to samo dodatno dokazuje krivicu op-
tuènih, jer da je bilo druga~ije la`ne paso{e bi imali i Ili} i Bujo{e-
vi}, a wihove porodice bi, zaista, bile van zemqe a ne u sudnici. Tako je
i Legija obja{wavaju}i promenu svog iskaza, rekao da ranije nije mogao
svedo~iti o dogovoru Mijatovi}a sa Ili}em i Bujo{evi}em jer su mu pre-
tili Hagom, pa je morao porodicu skloniti iz zemqe. [ta se promenilo u
me|uvremenu i wemu dalo sada{wu hrabrost ne kaè taj junak, kojeg o tro-
{ku gra|ana ~uvaju desetine policajaca, blindiranih automobila i dugih
cevi, iako vi{e nije u dràvnoj slu`bi, {to nije mogu}e ni u afri~kim
bantu dràvama ali jeste u na{oj \in|oviji. Naravno da sve laè, jer mu
je porodica uvek bila u zemqi i bahato se pokazivala javnosti kao i on.
Sina mu u {kolu „Milo{ Crwanski” na Banovom brdu svakodnevno dovo-
zi deset policajaca sa pet blindiranih xipova pla{e}i decu i prolazni-
ke, a èna mu je ovih dana parama sakupqenim u kasici prasici pokrenula
luksuzni ~asopis „In life”, i promovisala prvi broj u restoranu „Que Pa-
sa”, uz sav prate}i cirkus sa kojim kriminalci i zlo~inci, me|usobnom
748
podr{kom, peru krvavi novac i ulaze u legalne poslove, uz kori{}ewe me-
dija i u prisustvu vlasti.
Sve to je lako vidqivo i proverqivo, pa je wegovo svedo~ewe i be-
skrupulozne laì koje na sudu govori zastra{uju}i dokaz nepromenqivo-
sti Milo{evi}evog sistema dozvoqenog i neka`wenog dràvnog zlo~ina,
u ~ijem zata{kivawu svim snagama u~estvuju i policija i pravosu|e, kao u
slu~aju ]uruvija, Stamboli}, Bulatovi}, Simeunovi}, Petrovi}, Gavri-
lovi} i mnogim drugim. Ovde to ne}e mo}i, }era}u ih svim sredstvima sve
do pravde.
PISMO VRHOVNOM SUDU
VRHOVNI SUD SRBIJE

Resavska 42
– predsednik g-|a Leposava Karamarkovi} –
Po{tovana gospo|o Karamarkovi},
Na procesu optuènim za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magi-

strali 21. novembra ove godine ~itani su transkripti DB Srbije o pri-
slu{kivawu u mom stanu i u prostorijama SPO, i to posle 5. oktobra 2000,
zbog ~ega je moj punomo}nik podneo krivi~ne prijave protiv premijera
Zoran \in|i}a, direktora BIA Andreje Savi}a i sudije Okru`nog suda
Miroslava Cvetkovi}a.
Sigurno Vam je poznato da doju~era{wa DB a sada{wa BIA odbija
da, uprkos pravosna`noj sudskoj presudi, ukloni prislu{ne ure|aje iz
mog stana i SPO.
S obzirom na ~itawe pomenutih transkripata, jasno je da me prislu-
{kuju i danas, pa od Vas traìm informaciju da li to BIA ~ini po odo-
brewu Vrhovnog suda Srbije.
Sa najboqim èqama,
U Beogradu, 2. decembra 2002.

Vuk Dra{kovi},
predsednik SPO
749
PISMA DB I SUDU
BEZBEDNOSNO INFORMATIVNA AGENCIJA

Gospodin Andreja Savi}
Direktor
Beograd
Kraqice Ane bb
Kao punomo}nik Vuka i Danice Dra{kovi}, o{te}enih u krivi~-

nom postupku pred Okru`nim sudom u Beogradu K. 429/01, koji se ozna~a-
va kao ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, obra}am Vam se za
zahtevom da nam date kopije dva dokaza koji su relevantni za ovaj krivi~-
ni postupak. Oba dokaza su iz faze policijske obrade (pretkrivi~nog po-
stupka), koji se u ovom krivi~nom predmetu mogu koristiti na glavnom
pretresu.
1. Prema na{im saznawima postoji slu`bena bele{ka koju su febru-
ara 2002. godine sastavili Qubomir Milanovi}, tada {ef tima iz Reso-
ra javne bezbednosti jedinice „Poskok” i inspektor Slavi{a Softi} o
razgovoru vo|enom sa Aleksandom Niki}em, rukovodiocem baze u Lipo-
vici JSO, {to je u~iweno desetak dana pre hap{ewa Nenada Ili}a i Ne-
nada Bujo{evi}a. Ovu slu`benu bele{ku gospodin Qubomir Milanovi}
predao je gospodinu Goranu Petrovi}u, tada{wem Na~elniku RDB Srbi-
je. Prema na{em uvidu ova se bele{ka ne nalazi u navedenim spisima Ok-
ru`nog suda u Beogradu.
2. Tako|e imamo saznawa da postoji TV kamerom snimak priznawa
Nenada Ili}a i Nenada Bujo{evi}a koje se dali pred Vladimirom \uri-
com. O ovome smo obave{teni od gospodina Gorana Petrovi}a, kao i da
je tu kasetu preuzeo sada{wi Va{ zamenik Milorad Bracanovi}, koji si-
gurno ima saznawe gde se ta kaseta nalazi.
Ako ne moète da nam predate kopije ova dva dokaza, traìmo da nas
obavestite da li ih BIA ima kod sebe, jer je ona preuzela svu dokumenta-
ciju biv{eg RDB Srbije, ili, bar, da nas obavestite gde se ta dva dokaza
sada nalaze (ko ih ~uva).
Beograd, 4. 12. 2002. godine

Punomo}nik:
Advokat Dragoqub Todorovi}
750
VRHOVNI SUD SRBIJE
PREDSEDNIK
G-|a Leposava Karamarkovi}
Po{tovana gospo|o Karamarkovi},

Pozvan sam da, 18. decembra 2002. godine, svedo~im u Okru`nom su-
du u Beogradu, u procesu okrivqenim za ~etvorostruko ubistvo na Ibar-
skoj magistrali.
Nisam bilo koji svedok. Bio sam primarna meta terorista iz „Jedi-
nice za specijalne operacije” (JSO) Resora DB Srbije i jedini preìve-
li svedok masakra.
Traìm od Vas da Vrhovni sud Srbije izda dozvolu RTS da, slikom
i tonski, prati taj iskaz u celini, kao i moje, eventualne, odgovore na pi-
tawa sudija, branilaca okrivqenih, samih okrivqenih i punomo}nika
porodica ubijenih.
@eleo bih, naravno, da Vrhovni sud izda ovu dozvolu svim elektron-
skim medijima, generalno, kako doma}im tako i stranim, ali sam svestan
~iwenice da to, zbog tehni~kih mogu}nosti i kapaciteta same sudnice,
nije izvodqivo. Zbog toga je moj zahtev usmeren na dràvnu televiziju, uz
dogovor sa wenim glavnim i odgovornim urednikom, gospo|om Bojanom
Leki}, da }e RTS vr{iti posao „pool television”, odnosno da }e snimqe-
ni materijal staviti na raspolagawe svim drugim elektronskim mediji-
ma koji to budu zatraìli.
Na procesu Slobodanu Milo{evi}u pred Tribunalom u Hagu, ma
{ta gra|ani Srbije mislili o tom Sudu, omogu}en je, ~ak, direktan TV
prenos celog procesa svima koji to èle, tako da su stotine i stotine mi-
liona qudi na{e planete u prilici da budu i kontrolori procesa i svo-
jevrsna porota.
Istovremeno, ovde, u Srbiji, na procesu samom vrhu Milo{evi}e-
vog dràvnog terorizma, pristup TV kamera i snimateqa u sudnicu nije
dozvoqen. Vrhovni sud Srbije dozvolio je, samo, televiziji „Bra}a Kari}”
da snimi po~etak su|ewa, nekoliko sekundi, i to bez tona i tako da, ~ak,
ni okrivqeni ne budu jasno prikazani gledaocima.
Vama je, sigurno, iz optu`nice, poznato da je smaknu}e na Ibarskoj
magistrali najve}i zlo~in dràvnih terorista u Evropi za posledwih po-
la veka.
Da se ne{to sli~no desilo u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj,
Nema~koj, ili bilo kojoj demokratskoj dràvi, javnost tih zemaqa bila bi
751
uzbuwena do neba i na su|ewu bi bile sve kamere i svi novinari, uz di-
rektan prenos.
Nadam se da }ete udovoqiti mom zahtevu.
U Beogradu, 6. decembra 2002. godine
Vuk Dra{kovi},
predsednik SPO
KLEVETNICI
(Danica Dra{kovi}, „Nacional”, 14. decembar 2002.)
Premijer srpske Vlade lisi~jeg lika i zmijskog pogleda, boravio je

ovih dana u Berlinu na Konferenciji povodom „Jubileja odbora za Istok
nema~ke privrede posve}enog promenama u isto~noj Evropi”, kako pi{e
wegova „Politika”. Zbog kriminala kojim se bavi, dugo ve} nigde nije po-
zivan niti je putovao osim sa Canetom ili Cepterom u Monako i Dubai,
pa je poziv iz Berlina oberu~ke prihvatio, iako je to bila neva`na prosla-
va nema~kih privrednika. Uzalud su se trudili i „Politika” i televizi-
ja „Pink” i televizija „BK” da dugim i praznim izve{tajima uveli~aju zna-
~aj posete, ostala je samo tu`na slika wegovog pra}akawa po praznim ho-
lovima i glumatawa va`nosti koje nema. Slao nam je razne poruke otuda
ali je mene jedna naro~ito lecnula. Rekao je, kao nekada Milo{evi}, da na-
{a privreda ima veliku {ansu, da su investicije u Srbiji sigurne i sve bi
napredovalo da neki odavde ne klevetaju svoju zemqu po Evropi, {to, kaè
on, nije patriotski. Odmah sam se prepoznala i pomalo upla{ila, jer iako
ne klevetam pri~am gde stignem o wemu i Vladi sve {to mislim i znam, {a-
qem i razna dokumenta, sva koja imam i dobijam, pa ako i na mene misli ni-
je nimalo naivno.
Sada vidimo da je Milo{evi} progawao i ubijao one koje su mu pot-
kopavali vlast govore}i istinu o woj, a ovaj novi \in|o{evi} ubija jo{
i vi{e i to sve koji ga samo krivo pogledaju, pa o~ekujmo najgore. Tim pre
{to su i prislu{ni ure|aji ostali svugde gde su bili u mojoj ku}i i stran-
ci, on ih ne uklawa uprkos izvr{nim sudskim presudama. Posle 5. oktobra
rekao je da nikoga vi{e ne prislu{kuju i slagao, jer su na su|ewu za ~etvo-
rostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali ~itani razgovori iz na{e ku}e
i sa na{ih telefona, privatni, poslovni, svi od reda, i to posle 5. okto-
752
bra, za vreme wegove vlasti i po wegovom nare|ewu. Sve je u~inio da Slu`-
bu dràvne bezbednosti izuzme iz Ministarstva policije i stavi pod svo-
ju {apu i kontrolu tako da je direktno odgovoran za wen rad, pa je sada-
{wi direktor te slu`be Savi} wemu podre|en poslao sudu te papire sa
wegovim znawem i odobrewem. Po{to je sve to ~itano po zahtevu advokata
optuènih Radowi}a i Markovi}a, a nema nikakve veze sa procesom koji
se vodi, postavqa se pitawe da li su time hteli pravdati zlo~in i dokaza-
ti da smo Vuk i ja nepodobna i opasna opozicija i ovoj vlasti, {to zna~i
opravdana meta dràvnih ubica i pre i sada.
O tom prislu{kivawu, za{titi koju daje Legiji, kriminalu kojim se
bavi, o Sur~inu, dràvnom novcu koji preko mafije dolazi i u wegove xe-
pove, donacijama koje usmerava u kriminalne tokove, pri~amo strancima
svakodnevno i mo`da je to ono klevetawe zemqe o kojem je pri~ao u Berli-
nu, jer o~ito misli da je on Srbija, kao {to je i Milo{evi} nekada mislio.
Pri~ali smo sa strancima i o tome kako je po dolasku na vlast formirao
grupu specijalnih inspektora „Poskok” koja je trebala da istraùje krup-
ni kriminal, pa je istraìvala i zlo~in na Ibarskoj magistrali, i otkri-
la da je organizovan u Centru Jedinice za specijalne operacije pod koman-
dom Legije. Nakon te istrage, usledila su priznawa voza~a Ili}a i Bujo-
{evi}a koju je i filmskom kamerom zabeleìo sada{wi zamenik DB na~el-
nik Bracanovi}, ali posle deset dana usledila je i smena {efa „Poskoka”
Qubomira Milanovi}a i wegovo degradirawe na mesto referenta za ne-
{to, samo da bi se spre~ila istraga do Legije. Nestao je „Poskok”, a niko
u javnosti to nije zabeleìo iako je pompezno pra}eno wegovo formirawe.
Od tada sve ide ka zata{kavawu zlo~ina i, da bismo to spre~ili, po-
slali smo me|unarodnim stru~wacima materijalne dokaze iz predmeta i
mnoge izjave radnika iz Jedinice za specijalne operacije, pa i izjavu Alek-
sandra Niki}a zaduènog za vozila Jedinice koju citiram u celini, bez
ikakvih ispravki, jer drugi niko ne}e i ne sme, a va`nija je mnogo od na{ih
razgovora po ku}i, iako sudija Cvetkovi} misli druga~ije. Niki} kaè:
„Poznato mi je da je kamion zelene boje marke „Mercedes-kiper” bio
parkiran u krugu Centra u Lipovici par dana pre nesre}e na Ibarskoj ma-
gistrali i pogibije ~etiri ~lana SPO. Spomenuti kamion bio je natova-
ren peskom. Tako|e mi je poznato da je pomenuti kamion Sinobad Neboj{a
vozio kod vulkanizera kako bi se izvr{ila opravka zadwe gume koja je ispu-
stila jer je kamion vi{e dana stajao natovaren. Istovremeno poznato mi
je da je Ili}, kome se trenutno ne mogu setiti imena, vozio gore navedeni
kamion po krugu centra, navodno u ciqu obuke. Osim toga, poznato mi je
da je Ili}, obu~avaju}i se sa istim izlazio i van kruga Centra. Obuka je
vr{ena po nalogu komandanta JSO, a meni nije poznato gde je pomenuti vo-
753
za~ tokom obuke i{ao. Istovremeno nagla{avam da mi je poznato da je na
dan nesre}e na Ibarskoj magistrali navedeni kamion napustio Centar i
da ga je po mojim kasnijim saznawima najverovatnije izvezao Sinobad Ne-
nad. Po ~ijem je nalogu kamion izvezen iz Centra nije mi poznato kao ni to
kuda je odveèn. O nesre}i na Ibarskoj magistrali sam saznao iz sredsta-
va javnog informisawa. Videv{i snimke na televiziji sa mesta nesre}e,
uo~io sam veliku sli~nost izme|u kamiona koji je izazvao nesre}u i kamio-
na koji je bio parkiran u krugu Centra u Lipovici. Nakon par dana u Cen-
tar je dovezeno vozilo – kamion iste marke, istog tipa, ali razli~ite boje.
Vozilo je garaìrano u hangaru. îni mi se da je oko toga angaòvan voza~
Sinobad Ne{a. Od Ne{e sam saznao o novonabavqenom vozilu, a o starom
– napred pomiwanom zelenom kamionu ne znam {ta se desilo i nisam se
raspitivao. Tako|e mi je poznato da je novonabavqeni kamion prefarban u
istu boju (zelenu) kao i prvi kamion o kome sam govorio. Nalog za farba-
we je izdao komandant JSO, a {to je obavqeno u hangaru Centra. Samo far-
bawe izvr{ila je ekipa majstora koja je do{la iz Centra Kula.”
Da li je sve ovo klevetawe na{e zemqe ili istina i borba za pravdu,
ìvot i budu}nost, proceni}e gra|ani, a do tada ~uvajmo se od \in|i}e-
vog dràvnog terora i wegovih ubica pu{tenih sa lanca koji ne ubijaju sa-
mo qude nego i Srbiju. To je na{a stvarnost od koje se ne moè pobe}i ni u
Berlin, jer \in|i} u Berlinu, \in|i} iz Berlina, Legija na vlasti, a mi
u zape}ku Evrope.
PRESUDA I KWIGA
(„Srpska re~”, 17. decembar 2002.)
Zapo~eto 11. oktobra pro{le godine, su|ewe optuènim za ~etvoro-

struko ubistvo na Ibarskoj magistrali privodi se kraju. Sklapaju se i
posledwe stranice kwige dokumenata o tom zlo~inu, tako da }e Presuda
i Kwiga biti objavqene, takore}i, istovremeno.
Iskqu~ivo od peto~lanog sudskog Ve}a, kojem predsedava sudija Mi-
roslav Cvetkovi}, zavisi ho}e li Presuda biti u saglasju sa Kwigom, sa
Istinom, a ona je jedina uteha za porodice `rtava i zemaqska anatema za
xelate. Gore, pred Wim, ubicama }e biti odmerena kona~na kazna, nepro-
lazna i do kraja vremena.
Istina }e biti ogledalo za Presudu i one koji se potpi{u ispod we.
Od toga, ho}e li se ogre{iti o ~iwenice i dokaze, zavisi i ho}e li ti pot-
754
pisi biti sudijama na ~ast ili na bruku, a bruka sudija je drugo ime za
zlo~in.
Kwigu pi{u dokazi koji su u sudskim spisima. Ti su dokazi toliko
brojni i neumoqivi, da ne ostavqaju nimalo prostora ni takozvanom „slo-
bodnom sudijskom uverewu”.
Naprosto, svaki dokaz je pravni maq, presuda po sebi.
UBICE
Kada se, i ako, jednoga dana, bude snimao i film o Magistrali, Kwi-
ga }e biti potresni scenario tog magnum crimen-a.
Sredinom marta 1999, dok po Srbiji i Srbima padaju bombe NATO
pakta, {ef tajne policije Slobodana Milo{evi}a, general Radomir Mar-
kovi}, dobija nalog o pripremawu ubistva lidera SPO Vuka Dra{kovi-
}a, ~oveka koji je deset godina predvodio sve pobune protiv diktature {e-
fa dràve i wegove supruge Mirjane.
Sva tehnika i bra~nom paru najodaniji qudi Dràvne bezbednosti
stavqeni su u pogon pravqewa zamke za budu}u `rtvu. Naredba saop{te-
na Radomiru Markovi}u glasila je da „neprijateq broj 1” bude likvidi-
ran na drumu, dok je u vo`wi, kako bi ubistvo javnosti bilo predstavqe-
no kao saobra}ajna nesre}a.
Ve} nekoliko godina, pri DB Srbije delovala je „Jedinica za speci-
jalne operacije” (JSO), najmodernije opremqena, vojni~ki organizovana i
sastavqena, pre svega, od qudi sa hrvatskog i bosanskog rati{ta, spremnih
da u~ine sve. Komandant tog „eskadrona smrti”, poznatog i po svom nadim-
ku „Crvene beretke”, nekoliko meseci pre NATO invazije, postaje Milo-
rad Lukovi}-Ulemek, zvani Legija. Taj pukovnik DB preuzet je iz Arkano-
vih „Tigrova”, ratne paravojne formacije. U „Tigrovima” je formirao „Su-
per tigrove”, wima komandovao, a za svog zamenika odabrao Nenada Bujo{e-
vi}a. Legija je bio od tolikog Milo{evi}evog poverewa, da on, posle okon-
~awa NATO agresije, dobija zadatak da, sa svojim najboqim qudima, {ti-
ti Milo{evi}a od, eventualnog, NATO desanta i otmice. Legija je i za ko-
mandira tih „za{titnika” odabrao Nenada Bujo{evi}a, sa kim se i okumio.
Primiv{i nalog za eliminisawe glavnog neprijateqa reìma, Ra-
domir Markovi} je izvr{ewe operacije smrti poverio Legiji. Zajedno su
isplanirali sve. Zajedno su odabrali ubice: Nenada Ili}a, koji }e da vo-
zi kamion, i Nenada Bujo{evi}a, koji }e mu pruàti logisti~ku podr{ku
iz belog kombija. Sami Legija, operativno }e da nadgleda sve, a Marko-
vi} }e, preko policijskog generala Branka \uri}a, da se obezbedi od, slu-
~ajne, policijske potere za voza~em posle po~iwenog zlo~ina. Markovi}
755
je, zajedno sa Milanom Radowi}em, {efom DB za Beograd, komandovao i
prislu{kivawem i tajnim pra}ewem `rtve, a bio je zaduèn i za parali-
sawe pravosudnih istra`nih organa i tuìla{tva.
Trebalo je da Vuk Dra{kovi} bude likvidiran 28. septembra uve~e,
po povratku iz posete Slova~koj, na deonici puta od Sur~ina do Beogra-
da. [leper, za ~ijim je volanom Nenad Ili}, mu~ki, zatvara prolaz, ali
Dra{kovi}ev voza~ reaguje muwevito. @rtve i ne razmi{qaju o atentatu.
Veruju da je voza~ {lepera, naprosto, bio zadremao.
Ve} sutradan, Radomir Markovi} saznaje da Vuk, za dva-tri dana, ide
na izlet na Ravnu Goru. On i Legija upozoreni su da, ovoga puta, ne sme bi-
ti „gre{ke”. Odabiraju najboqi kamion koji Legijina jedinica ima. Van-
redno ga farbaju u zeleno i pune peskom kraj Save.
Ili} u kamionu, Bujo{evi} u kombiju, Legija u „Golfu”. To je pore-
dak ubica, koji sat pre masakra. Neplanirano, kamion na Magistrali za-
ustavqa saobra}ajna policija. Legija interveni{e. Policajci uo~avaju
istetoviranu ruù na desnoj strani vrata.
Dra{kovi} kre}e od ku}e ne{to posle 11 ~asova. Ni on, niti iko od
onih koji kre}u sa wim, ne zna da ih prati vi{e od 30 agenata Radomira
Markovi}a i Milana Radowi}a, razme{tenih u osam automobila. Svakog
minuta, Radomir Markovi} javqa Legiji i Bujo{evi}u gde je „neprija-
teq”. Ubice iz zasede kre}u u 12, 12 minuta. Tri minuta kasnije, sledi ma-
sakr. Nenad Ili}, hladokrvno, izlazi iz kamiona, koji }e uskoro zahva-
titi plamen i eksplozije, i ulazi u „Golf”, u kome je Legija.
SKRIVAWE UBISTVA
Ovako je bilo. To zna cela DB Srbije, svi u Legijinoj jedinici, tu-
ìlac, sudije, i sve je poduprto dokazima.
Mihaq Kertes postaje kqu~na figura posle zlo~ina. SPO je, naime,
brzo otkrio i dokazao da je kamion-ubica bio vlasni{tvo DB Srbije. Ta-
da Radomir Markovi} od Mihaqa Kertesa pribavqa kamion istog tipa, a
Legijina jedinica ga farba u zeleno, tvrde}i da je to onaj zeleni kamion
koji su servisirali dan uo~i ubistva, a SPO do{ao u posed tih ra~una.
Petar Raji}, Kertesov na~elnik za vozila Carine, znao je, me|utim,
sve i odbio da, falsifikovawem dokumentacije, postane sau~esnik u zlo-
~inu. Za to je platio glavom. Ubijen je ba{ na Ibarskoj magistrali, 21. no-
vembra 1999. Tek tada, Legija otvara istra`nom sudiji i tuìocu vrata
svoje teroristi~ke baze u Lipovici i pokazuje im onaj drugi kamion. U
dokumentaciji tog falsifikovanog kamiona bio je i falsifikovani pot-
pis ubijenog Petra Raji}a.
756
Kada je SPO i to otkrio i dokazao, Radomir Markovi} i Legija or-
ganizuju atentat na Vuka u Budvi. Legija za izvr{ioca, opet, bira svog ku-
ma. Ovog puta, Du{ana Spasojevi}a, ~lana po zlu ~uvene „Sur~inske mafi-
je”, ~ije je sve kolovo|e Radomir Markovi} snabdeo kwiìcama i zna~ka-
ma agenata i oficira DB.
RO\ENDAN I SLAVA KOD KRAQICE

Ili} i Bujo{evi} nisu priznali zlo~in zbog griè savesti, kako su
to, po hap{ewu, poku{ali da predstave. U~inili su to pritisnuti dokazi-
ma, i to u trenutku kada im je bilo jasno da Vojislav Ko{tunica vi{e ne}e
mo}i da {titi Radomira Markovi}a i kada im se u~inilo da i Zoran \in-
|i} ne}e smeti zata{kavati Legijina zlodela. Tako su, i tada, priznali.
Priznawe je bilo neta~no samo u jednom detaqu: pri poku{aju Vuko-
vog ubistva na autoputu kod Sur~ina, kori{}en je {leper sa prikolicom,
a ne kamion-ubica sa Magistrale. Ta mala rupa u iskazu trebalo je da im
posluì kao, eventualni, izgovor da, kasnije, zavisno od razvoja doga|a-
ja, poku{aju da poreknu i neporecivo.
Pet puta su, tokom istrage, ponavqali priznawe, a onda su, na po-
~etku su|ewa, izjavili da su – nevini. Optuèni, naravno, imaju pravo i
da laù, ali laì dvojice ubica sa Magistrale u}i }e u enciklopediju.
Najpre su kazali da su zlo~in priznali „iz patritotskih razloga”, da Mi-
lo{evi} ne bude isporu~en Hagu i da Srbija dobije zapadne donacije. Ne-
koliko meseci kasnije, odustaju od „patriotizma” i hvataju se za „alibi”.
Tek godinu dana posle hap{ewa i tri godine od po~iwenog zlo~ina, Bujo-
{evi} se „setio” da je, na dan zlo~ina, slavio ne~iji ro|endan sa desetak svo-
jih drugova iz „Crvenih beretki”, a Ili} se „prisetio” tetke i te~e u Kra-
gujevcu, kod kojih je bio na slavi u parohiji crkve „Sveti Sava”.
Bujo{evi}evu la` dodatno ~ini enciklopedijskom i ~iwenica da je
on, 3. oktobra, slavio ro|endan druga koji je ro|en 30. septembra. Nenad
Ili} je, naravno, posle zlo~ina, imao dovoqno vremena da, za dana 3. okto-
bra, stigne na slavu i kod te~e u Solun, jer te~a iz Kragujevca, Jovan Timo-
tijevi}, nikada nije slavio Svetog Evstatija, bar ne u crkvi „Svetog Save”.
I kad se laè, onda se ne laè ovako bedno. Mo`da }e slede}i put
re}i kako su na dan ubistva, zajedno sa Legijom i Markovi}em, bili na ro-
|endanu i slavi kod britanske kraqice.
SMRT I @IVOT
Legije nema na spisku optuènih, pa mu se i ne sudi. Nema ni Kerte-
sa, ni generala Branka \uri}a, ni generala Dragi{e Dini}a, ni biv{eg
757
beogradskog okru`nog tuìoca Andrije Milutinovi}a, ni mnogih jo{ uk-
qu~enih u pripremu, izvr{ewe i skrivawe zlo~ina. Na samom po~etku
istrage, okru`ni tuìlac Rade Terzi} najavqivao je wihovo hap{ewe.
Onda je u fioku zakqu~ao planine dokaza i slu{ao ono {to mu „{ef” ka-
è, kako on zove srpskog premijera \in|i}a, a kako je wegov prethodnik
Andrija Milutinovi} zvao Slobodana Milo{evi}a.
Od novembra pro{le godine, posle pobune „Crvenih beretki”, Le-
gija je preuzeo komandu nad Srbijom. Formalno otpu{ten iz DB, posle pa-
qevine jedne privatne diskoteke u Kuli i razoruàvawa policajaca u klu-
bu „Bojan Stupica” u Beogradu, on je na ~elo DB Srbije i Beograda doveo
svoje qude, Milorada Bracanovi}a i Cvijetina Milinkovi}a, a dotada-
{we {efove tajne policije, Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, na-
terao da podnesu ostavke. Nedodirqiv za pravdu, on iz pozadine komandu-
je „Crvenim beretkama”, ima obezbe|ewe ve}e nego {ef dràve, radi {ta
ho}e. U Palati pravde u Beogradu javno pri~aju da on vr{i pritisak na
sudije da za`mure pred zlo~inom na Magistrali i da je on jedina smetwa
otkrivawu ubica Slavka ]uruvije i Ivana Stamboli}a.
Uz sve ovo, sramno je i da Va{ington i Brisel ne traè odgovornost
komandanta udarnog Milo{evi}evog „eskadrona smrti”. Da li zbog toga
{to je uhapsio i Hagu isporu~io Slobodana Milo{evi}a? Ili – zbog jo{
„pone~ega”? Na pijaci wihovih interesa, an|eo lako postaje satana, kao
Bin Laden, i satani se trgova~ki gleda kroz prste, kao Legiji, jer sluì
onima koji sluè wima. Principi, pravda, Xefersonova deklaracija o
svetiwi qudskog ìvota – to vaì za wih, ali ne i za druge, ne i za Srbe.
U svakom slu~aju, zaobilaze}i Legiju, Kertesa i ostale, optu`nica je
postala selektivna i proizvela je i selektivno su|ewe ubicama sa Magi-
strale. Ovi koji su optuèni i kojima se sudi u tome, me|utim, ne mogu i
ne smeju na}i nikakve olak{avaju}e okolnosti za sebe. Wihov zlo~in je
wihov, on je stra{an i dokazan, pa moraju dobiti maksimalne kazne.
Kad je su|ewe po~elo, strepeli su od smrtne presude. Ta kazna je, u me-
|uvremenu, ukinuta. Ubice su time, prakti~no, pomilovane. Deca, supru-
ge i rodbina onih koje su poubijali ti monstrumi odlaze na grobqe, u „po-
setu” svojim najmilijim. Grobqe i zatvor. Smrt i ìvot. U tome je razli-
ka. Kona~no, za decu, supruge i roditeqe ubijenih ìvot sami je postao ne-
prolazan bol, teì od zatvora.
Sudije ovo moraju da znaju. Sada, kada budu izricale presudu Rado-
miru Markovi}u, Milanu Radowi}u, Nenadu Ili}u i Nenadu Bujo{evi-
}u. I sutra, kada bude odmeravana kazna ostalim teroristima sa Magi-
strale.
758
ÎSTAÎ
(Danica Dra{kovi}, „Nacional”, 28. decembar 2002.)
Niko nema {to Srbin imade, kaè narodna pesma koja bi mogla bi-
ti himna za Dosovu vlast. Ona je za samo dve godine Srbiju u~inila zem-
qom ~uda.
Skup{tina nam ima vi{ak poslanika, umesto 250 preko 300, da se na-
|e ako neko naprasno izgine. Vlada broji 15 potpredsednika i ko zna koli-
ko ministara, a jo{ }e da je pro{iruju ovih dana. Predsednik dràve je ne-
vidqiv dve godine, a drugog narod ne}e da izabere. Rasprodaju fabrike,
rudnike, cementare, pivare, za dve-tri pare, radnici ostaju bez posla, glad-
ni i ne bune se, ubice su na slobodi, lopovi na vlasti, a gra|ani i ìvi i
mrtvi na bira~kim i poreskim spiskovima. Da je sve to normalno i, ~ak,
rezultat izuzetno uspe{nih reformi, obja{wava nam premijer svakodnev-
no, na svim ekranima, satima, uz mno{tvo neprikladnih metafora, dok qu-
di umiru od zime i gladi, ubijaju se u o~aju ili ih ubijaju Vladini terori-
sti. Penzioneri ~ekaju penzije i neke dugove od dràve, a penzioner od 35
godina, „gospodin” Legija, kako kaè ministar Mihajlovi}, tro{i wihove
pare na blindirane xipove, oru`je i obezbe|ewe kakvo nema ni ameri~ki
predsednik. Iako je pod ha{kom optu`nicom i pod istragom za ~etvoro-
struko ubistvo na Ibarskoj magistrali, javno osumwi~en za otmicu Ivana
Stamboli}a, ubistvo ]uruvije i skoro sva ubistva po Beogradu, umesto da
je u zatvoru, on uìva dràvnu za{titu, tro{i dràvni, na{ novac, na be-
san ìvot i svakodnevne bahanalije po beogradskim kafanama. Ministar
Mihajlovi} kaè da tako treba, da je sve po zakonu, te da se to radi svuda
u svetu. Naravno da laè, nigde u normalnoj dràvi nema Legija niti tro-
{ewa buxeta za blindirana vozila i obezbe|ewe biv{ih policajaca, jer od
~ega bi se oni ~uvali u Francuskoj, Engleskoj ili Americi, nije vaqda od
gra|ana?
U akciju odbrane i za{tite tog „gospodina” u penziji ukqu~io se i
zamenik ministra policije Nenad Mili}, koji u razgovoru za „Vreme” mi-
norizuje wegovu krivicu za pobunu „crvenih beretki”, paqewe diskoteke u
Kuli i tu~u u „Bojanu Stupici”, pravdaju}i to bezazlenim pijanstvom, uz
jasnu poruku javnosti da on tu me~ku ne sme ~a~kati pod pre~ku.
U okviru takve politike javne dràvne za{tite i ~uvawa ubica, ume-
sto gra|ana, o~ekivano je i sasvim logi~no da brata ubijenog Slavka ]uru-
vije, koji ne}e da }uti i traì hap{ewe i su|ewe tim ubicama, udari hlad-
wa~a „crvenih beretki” iz Centra u Kuli, na novosadskom putu, verovatno
jedna od onih koje su prevozile le{eve sa Kosova do Batajnice. Niko nije
objavio ime voza~a koji je vozio hladwa~u, jer je on o~ito bio na dràvnom
759
poslu zastra{ivawa ili likvidacije Slavkovog brata, pa uìva za{titu
vlasti kao i wegov komandant Legija. Za ono {to je u~inio, o{tetio vozi-
lo i povredio Jovinu porodicu, sigurno ne}e odgovarati, kazni}e ga {to
nije dobro obavio posao i u}utkao Slavkovog brata. Sakrili su mu od jav-
nosti ime i prezime zato {to on nije voza~ hladwa~e, nego dràvni slu`-
benik na zadatku, ~ista~ koji uklawa svedoke, tragove i sve one koji smeta-
ju krvavim beretkama i wihovom komandantu. To je slu~aj i kod ubica sa
Ibarske magistrale, Nenada Ili}a i Nenada Bujo{evi}a, koji se sakriva
od javnosti i policija dve godine ne dozvoqava objavqivawe wihovih fo-
tografija, {to je nezabeleèno u svetu, jer se fotografije i sitnih lopo-
va objavquju odmah nakon hap{ewa. Pored toga, dràva je od na{ih, na-
rodnih para porodicama Ili}a i Bujo{evi}a, pla}ala i pla}a zakup sta-
nova da ih za{titi od mogu}e osvete porodica ubijenih i dala im je doku-
menta sa drugim imenima. Sve to je dokaz da ni oni nisu ubice, nego dràv-
ni slu`benici koji su obavqali dràvne poslove i dràva im se oduùje
na sve na~ine. Ako su ubijali za Milo{evi}evu dràvu, za{to uìvaju
\in|i}evu za{titu, pitawe je na koje }e i on i Mihajlovi} uskoro odgova-
rati, iako su se, kao nekada Milo{evi}, zaboravili i zaneli, uvereni da
im je vlast ve~na i neprolazna.
760
„Politika”, 15. oktobar 2001. godine
761
762
763
„Danas”, 9. novembar 2001. godine
„Naconal”, 27. mart 2002. godine
764
„Ekspres”, 29. januar 2002. godine
„Nacional”, 11. maj 2002. godine
765
„Glas javnosti”, 13. septembar 2002. godine
766
„Blic”, 14. septembar 2002. godine
„Blic”, 14. septembar 2002. godine „Blic”, 15. oktobar 2002. godine
767
768
769
770
771
772
773
774
775
776
ZAVR[NE REÎ
(23. januar 2003.)
MILUN DRAGUTINOVI],
zamenik Okru`nog javnog tuìoca
Po{tovani Predsedni~e i ~lanovi ve}a,

Na osnovu ~l. 344. ZKP-a izne}u svoju ocenu dokaza izvedenih na glav-
nom pretresu, izloìti svoje zakqu~ke o ~iwenicama va`nim za odluku,
staviti i obrazloìti svoj predlog o krivi~noj odgovornosti optuènih,
po odredbama Krivi~nog zakona koje bi se imale primeniti, kao i sve okol-
nosti koje bi sud trebao uzeti u obzir prilikom odmeravawa kazne. Pred-
met izlagawa bi}e dela opisana u optu`nici koja se optuènima ILI]
NENADU, BUJO[EVI] NENADU, MARKOVI] RADOMIRU i RADO-
WI] MILANU stavqaju na teret.
1.
Optuènim Nenadu Ili}u, Nenadu Bujo{evi}u i Radomiru Marko-
vi}u stavqeno je na teret da su na na~in opisan optu`nicom sa umi{qajem
li{ili ìvota vi{e lica, odnosno ~lanova stranke SPO i li~nog obezbe-
|ewa predsednika te stranke Vuka Dra{kovi}a – Osmajli} Zvonka, Rako~e-
vi} Vu~ka, Vu{urovi} Dragana i Bo{kovi} Veselina, pri ~emu im je umi-
{qajno pomogao optuèni Milan Radowi}, dok se optuènom Radomiru
Markovi}u stavqa na teret i kriv. delo falsifikovawe slu`bene ispra-
ve. Izvedenim dokazima utvr|ene su sve odlu~ne ~iwenice na kojima se
takva optu`ba zasniva.
U vreme izvr{ewa krivi~nih dela koja se optuènima stavqaju na te-
ret, odnosno 3. 10. 1999. godine, optuèni su bili radnici MUP-a Srbije,
RDB-a, optuèni Nenad Ili} pripadnik JSO-a, RDB-a Srbije, Nenad Bu-
jo{evi} pripadnik JSO RDB-a Srbije sa ~inom kapetana, Milan Radowi}
na~elnik Centra RDB-a – Beograd i Radomir Markovi} na~elnik RDB-a
777
Srbije, u kojoj slu`bi je zbog prirode posla kao i organizacije postojala
stroga subordinacija.
Nesporno je da su kriti~nog dana u putni~kom vozilu marke „audi”
reg. br. BG 12-64 bili za upravqa~em pokojni Veselin Bo{kovi} a kao su-
voza~ o{t. Vuk Dra{kovi}, dok su u putni~kom vozilu marke „be-em-ve” reg.
br. BG 404-516, bili kao voza~ Vu~ko Rako~evi} a kao saputnici Zvonko
Osmajli} i Dragan Vu{urovi}.
Teretnim vozilom marke „mercedes” broj {asije WDB 62502915383003
i broja motora 44295010468128, reg. broja BG 994-970 vl. MUP-a Republi-
ke Srbije RDB-a upravqao je optuèni Nenad Ili}. Ovu ~iwenicu kao ne-
spornu potvrdili su optuèni Ili} Nenad i Nenad Bujo{evi} koji su naj-
pre priznali izvr{ewe krivi~nog dela a potom u kasnijoj fazi postupka
isto negirali daju}i razloge na koji na~in i zbog ~ega su priznali svoje
u~e{}e u ovom doga|aju a onda razloge za{to su promenili iskaze, pravda-
ju}i se da kriti~nog dana nisu bili na Ibarskoj magistrali, ve} na slavi
u Kragujevcu, odnosno na proslavi ro|endana svojih kolega u Staroj Pazo-
vi, Novom Sadu i Kuli.
Optuèni Nenad Bujo{evi} je prilikom priznawa krivi~nog dela
objasnio detaqno na koji na~in, a kada i gde je imao kontakt sa optuènim
Radomirom Markovi}em, objasniv{i pri tom {ta je od wega traìo optu-
èni Radomir Markovi} kao pretpostavqeni, i na~in kako je do{lo do
organizovawa kako wega tako i optuènog Ili}a, a zatim do u~estvovawa
u doga|aju 3. 10. 1999. godine, u~e{}a oko planirawa i organizovawa optu-
ènog Radomira Markovi}a, s posebnim osvrtom na davawe uputstava na
koji na~in da se izvr{i ubistvo, lica koja treba likvidirati u putni~-
kom vozilu marke „audi”.
Ovako kazivawe optuèni Bujo{evi} je kao i optuèni Ili} dao ist-
ra`nom sudiji Okru`nog suda prilikom prvog saslu{awa dana 24. 2. 2001.
godine, a kasnije 30. 4. 2001 godine, dok je doslednost u kazivawu prave
istine branio i prilikom suo~ewa sa opt. Radomirom Markovi}em istog
dana odnosno 30. 4. 2001 godine (kada je istra`ni sudija u zapisnik o suo-
~ewu uneo doslovno sve re~i, odnosno re~enice koje su jedan drugom upu-
tili (opet optuèni Bujo{evi} priznaju}i svoje u~e{}e u krivi~nom de-
lu istovremeno optuùju}i optuènog Radomira Markovi}a za u~e{}e u
istom, dok je on to negirao).
Optuèni Nenad Ili} i Nenad Bujo{evi} su na glavnom pretresu
11. 10. 2001 godine promenili iskaze negiraju}i u~e{}e u krivi~nom delu
opravdavaju}i svoja priznawa ~iwenicom da su prihvatili odnosno pri-
znali u~e{}e u inkriminisanom doga|aju na sugestiju NN lica zaposle-
nog u Institutu bezbednosti na Bawici a zbog interesa dràve i slu`be u
778
kojoj rade, te da je za svaqivawe krivice na optuènog Radomira Marko-
vi}a sledila protivusluga dobijawe novog identiteta za wih i ~lanove
wihovih porodica, finansijsku podr{ku, te promenu prebivali{ta (pri
tom NN lice im je dalo skriptu iz koje su nau~ili {ta treba da izjave, a
skripta je bila zbir izjava i bele{ki, kako kaè optuèni Ili}, 15 stra-
nica a optuèni Bujo{evi} 150-200 stranica), ne objasniv{i pri tom za-
{to odmah o tome nisu obavestili svoje pretpostavqene stare{ine a pre
svega svog komandanta Milorada Lukovi}a.
U daqem toku dokaznog postupka ostali su pri izmewenim odbrana-
ma a kao dokaz wihovog ne u~e{}a u doga|aju predloìli su saslu{awe sve-
doka wihovog alibija pripadnike MUP-a Srbije JSO-a u Kuli, te poro-
dice i familije Timotijevi} Sneàne i Jovana, koji su svojim iskazima
koje su dali na glavnom pretresu potvrdili da su bili odnosno videli u
svom dru{tvu dana 3. 10. 1999. godine, optuène Bujo{evi} Nenada i Ili}
Nenada, na proslavi ro|endana u Staroj Pazovi, Novom Sadu i Kuli, kao
i slave u ku}i Timotijevi} Jovana u Kragujevcu.
Analizom iskaza promewenih od strane optuènih te dovo|ewem u
vezu sa iskazom svedoka Zorana Mijatovi}a, tada{weg zamenika na~elnika
RDB-a, za koga optuèni Bujo{evi} tvrdi da je on taj ~ovek koji je nudio
novac da se prizna krivi~no delo, te da se promeni identitet (mewaju}i po-
novo svoju odbranu), da je tom razgovoru prisustvovao wegov komandant
„Legija” mada ga u ranijem iskazu nije pomiwao, kao i analizom iskaza sve-
doka Petrovi} Gorana, tada{weg na~elnika RDB-a, koji ga u toj tvrdwi de-
mantuju izjavquju}i druga~ije, kao i dovo|ewem u vezu sa drugim izvedenim
dokazima dolazi se do pouzdanog zakqu~ka da su oni po{tuju}i princip
subordinacije na na~in kako su u iskazu kojim su priznali u~e{}e u kri-
vi~nom delu, bili izvr{ioci krivi~nog dela koje se optuènim stavqa na
teret. Teza wihove odbrane da su kriti~nog dana bili na drugom mestu je i
mogu}a jer imaju}i u vidu vreme izvr{ewa krivi~nog dela to je bilo i mo-
gu}e da su oni oti{li na navedena mesta, jer im je za takve situacije i rad-
we bio svakako potreban alibi, tako da je verovatno bilo i mogu}e videti
ih u popodnevnim ~asovima u Staroj Pazovi, Novom Sadu i Kragujevcu.
Prilikom davawa prvog iskaza optuèni Ili} je i tada izjavio da je
nakon izvr{ewa krivi~nog dela kroz kukuruz oti{ao do Lazarevca, taksi
vozilom do Beograda a onda kod tetke Timotijevi} Sneàne u Kragujevac.
Paso{i (putne isprave) i li~ne karte za koje je utvr|eno u dokaznom
postupku da ih je napravio Zavod za izradu nov~anica a da ih je porodica-
ma (ènama i deci) optuènih Ili}a i Bujo{evi}a izdao MUP Srbije a
koje je odbrana optuènih ponudila kao dokaz wihove tvrdwe da su prizna-
li krivi~no delo da bi sa~uvali interes dràve i svoje jedinice i da bi
779
teretili opt. Radomira Markovi}a, nije dokaz te ~iwenice (odnosno po-
tvrda promewenih iskaza optuènih), ve} obrnuto – dokaz da je slu`ba u
kojoj su radili, davawem ovakvih isprava porodicama optuènih iste za-
{titila, odnosno obezbedila jer su porodice ostale same bez brige i za-
{tite, a u ciqu za{tite od eventualne osvete bilo porodica o{te}enih,
odnosno pristalica stranke SPO-a.
Ovakav stav potkrepquje i kazivawe Vuka Dra{kovi}a na glavnom
pretresu da je li~no wemu odnosno wegovom punomo}niku advokatu Draga-
nu Todorovi}u Goran Petrovi}, tada{wi na~elnik RDB-a Srbije, rekao
da su porodicama optuènih Bujo{evi}a i Ili}a date navedene isprave
na wihov zahtev i iz straha od osvete.
Postavqa se pitawe, ako je i istina ono {to optuèni govore u iz-
mewenoj odbrani, za{to i wima isto tako nisu od strane MUP-a Republi-
ke Srbije odnosno slu`be u kojoj su radili ura|ene nove putne isprave i
li~ne karte. Zbog svega iznetog, prvi iskazi optuènih Bujo{evi}a i Ili-
}a su jedino logi~ni, jasni uverqivi i podudarni jedan sa drugim i kao
takvi u sklopu drugih izvedenih dokaza koji ih terete, ukazuju da su wiho-
ve radwe u izvr{ewu krivi~nog dela bile me|usobno povezane, te da su
imali svest o zajedni~kom delovawu u li{avawu ìvota vi{e lica, zbog
~ega su i izvr{ili krivi~no delo ubistva iz ~l. 47. st. 2. ta~. 6. KZ RS.
Optuèni Radomir Markovi} u svojim iskazima datim istra`nom
sudiji dana 24. 2. 2001. godine i 26. 4. 2001. godine kao i prilikom suo~ewa
sa optuènim Bujo{evi} Nenadom od 13. 4. 2001. godine i svedocima Dini}
Dragi{om od 14. 8. 2001. godine i Mihaqem Kertesom od 13. 7. 2001. godi-
ne kao i na glavnom pretresu dana 12. 10. 2001. godine osporava izvr{ewe
krivi~nog dela, negiraju}i tvrdwu optuènog Bujo{evi}a da ga je on an-
gaòvao radi izvr{ewa krivi~nog dela i u~e{}a u doga|aju na Ibarskoj
magistrali, osporavaju}i zatim ~iwenicu da je nakon doga|aja na Ibar-
skoj magistrali od svedoka Dragi{e Dini}a zbog provere registracije
koja je prona|ena na licu mesta dobio ru~ni registar i prate}u dokumen-
taciju za reg. tablicu BG 994-970, odnosno da je dokumentaciju zadrào a
iz kwige (ru~nog registra), istrgao posledwih 6 stranica i takvu vratio
odeqewu za motorna vozila GSUP-a Beograd, a od Mihaqa Kertesa, direk-
tora SUC-a, traìo teretno vozilo marke „mercedes” sli~nih karakteri-
stika sa teretnim vozilom marke „mercedes” koje je bilo u~esnik na Ibar-
skoj magistrali dana 3. 10. 1999. godine.
Na glavnom pretresu ponovio je iskaz obja{wavaju}i da je iz Cent-
ralnog zatvora dana 31. 5. 2001. godine izvo|en i da je od strane svedoka Zo-
rana Mijatovi}a, zamenika na~elnika RDB-a, vo|en radi razgovora na In-
stitut bezbednosti sa ministrom Du{anom Mihajlovi}em i na~elnikom
780
RDB-a Goranom Petrovi}em, gde su mu nudili da prizna da je on angaò-
vao optuènog Bujo{evi}a da bi likvidirao Vuka Dra{kovi}a, nude}i mu
pri tom novi identitet, zemqu u koju }e oti}i, sigurnost, kao i re{enu
finansijsku situaciju.
Optuèni Markovi} Radomir je objasnio da je ovaj doga|aj pre}utao
i isti nije hteo da saop{ti istra`nom sudiji, ve} je to hteo da kaè na su-
du. Ovakvom odbranom optuèni Markovi} je svakako hteo ukazati na ne-
zakonitost u radu radnika MUP-a Srbije RDB-a, te kr{ewe dozvole istra-
`nog sudije o izvo|ewu iz Centralnog zatvora, me|utim ovakav iskaz ovog
optuènog opovrgnut je kako iskazom istra`nog sudije Okru`nog suda u
Beogradu, te sadrìnom dozvole kojom je dozvoqeno od strane istra`nog
sudije da se ovaj optuèni dana 31. 5. 2001. godine izvede iz prostorija Cen-
tralnog zatvora a u prisustvu radnika MUP-a, a koja dozvola se sa nave-
denom sadrìnom nalazi u spisima predmeta Okru`nog suda u Beogradu i
~iju sadrìnu je objasnio i sam istra`ni sudija kada je saslu{an na glav-
nom pretresu kao svedok.
U toku dokaznog postupka optuèni Radomir Markovi} se branio da
je za doga|aj na Ibarskoj magistrali saznao od optuènog Milana Radowi-
}a, tada{weg na~elnika CRDB Beograd, a on je nakon referisawa na~el-
nika GSUP-a Beograd Branka \uri}a o tome obavestio Slobodana Milo-
{evi}a, objasnio je tako|e na glavnom pretresu da je znao da se prislu{ku-
je telefon Vuka Dra{kovi}a i da je imao saznawe da su se na kamionu koji
je u~estvovao u doga|aju na Ibarskoj magistrali nalazile tablice sa zve-
zdom petokrakom, te da je postojala op{ta informacija o odlasku Vuka
Dra{kovi}a na Ravnu Goru, odnosno da su u stanu Vuka Dra{kovi}a i pro-
storijama SPO-a bili montirani prislu{ni ure|aju, odnosno da je znao
da je vr{ena operativne obrada Vuka Dra{kovi}a, tajnim posmatrawem,
prislu{kivawem i pra}ewem, odnosno da su ga o tome obave{tavali linij-
ski pomo}nici u vezi ~ega su sa~iwavane i dnevne informacije.
Optuèni Milan Radowi} se u toku celog postupka branio da on ni-
je bio u~esnik u ovom doga|aju, posebno da kao na~elnik CRDB Beograd ni-
je umi{qajno pomogao optuènima da izvr{e navedeno krivi~no delo, ob-
jasnio je da je bio na~elnik centra koji je imao 11 odeqewa od kojih je Tre-
}e odeqewe radilo ekstremizam i terorizam, te je bilo posebno zaduèno
za Vuka Dra{kovi}a a da su pored Tre}eg odeqewa Sedmo i Deveto odeqe-
we bili posebno angaòvani oko pra}ewa i prislu{kivawa Vuka Dra{ko-
vi}a. Potvrdio je ~iwenicu da su svi izve{taji koji su dobijani od ovih
odeqewa, odnosno na~elnika ovih odeqewa, dolazili wemu, a on bi ih za-
jedno sa svojim zamenikom selektovao, prou~avao a zatim ih dostavqao na-
~elniku RDB-a Srbije ili pomo}nicima po linijama rada u okviru RDB-a.
781
Objasnio je da je bio upoznat sa radom ovih odeqewa na terenu i da je znao
gde su bile osmatra~nice u blizini prostorija SPO-a iz kojih su pravqe-
ni video i foto zapisi.
U svojoj odbrani pred istra`nim sudijom objasnio je tako|e da su me-
re prema Vuku Dra{kovi}u intenzivirane kada je javno po~eo da napada
dràvnu bezbednost zbog doga|aja na Ibarskoj magistrali, a tada su te me-
re preduzete i prema {irem krugu oko Vuka Dra{kovi}a, sve u skladu sa
pravilima SDB-a. Za doga|aj na Ibarskoj magistrali je saznao od na~elni-
ka GSUP-a Beograd Branka \uri}a kada je izlazio iz zgrade u Hilandar-
skoj ulici i kada je krenuo na Bawicu u Institut, a nakon ovoga obavestio
ga je i na~elnik Devetog odeqewa Pavi} Zoran, nakon ~ega je on obavestio
optuènog Radomira Markovi}a, sa kojim se kasnije i sastao na Institu-
tu gde im je Branko \uri}, koji je bio na licu mesta, referisao {ta se sve
dogodilo na Ibarskoj magistrali.
Optuèni Milan Radowi} je ponovio iskaz na glavnom pretresu,
osporavaju}i ~iwenicu da kao na~elnik CRDB-a Beograd nije uveo ni jed-
no novo pravilo, novu metodu ili ne{to sli~no, a da je pravio razliku iz-
me|u prioritetnih stvari, osporavao je ~iwenicu da je intenzivirao me-
re pra}ewa i prislu{kivawa prema Vuku Dra{kovi}u a da 3. 10. 1999. go-
dine, do dobijawa informacija o doga|aju na Ibarskoj magistrali, nije
imao nikakav telefonski kontakt niti bilo kakav drugi kontakt u vezi Vu-
ka Dra{kovi}a, objasniv{i da se sa optuènim Radomirom Markovi}em
na{ao na Institutu oko 13,30 ~asova a da je on na Institut bezbednosti
oti{ao u 12,30 po jednom drugom poslu, objasniv{i da je sve vreme bio u
prostorijama CRDB-a Beograd (11,30-15 ~asova).
Kategori~no je izjavio da na~elnika Tre}eg odeqewa Radovana Boò-
vi}a 3.10.1999. godine u prepodnevnim ~asovima nije video a video se sa
wim oko 18 ~asova na zajedni~kom sastanku kada je bio prisutan i Stevan
Basta, objasniv{i isto tako da intenzitet pra}ewa i primena odre|ene
mere zavisi od intenziteta aktivnosti objekta koji je u pitawu.
2.
U toku dokaznog postupka saslu{an je veliki broj svedoka, o~evida-
ca doga|aja, kao i svedoka koji su imali saznawa za doga|aj na Ibarskoj
magistrali.
Ve}ina svedoka je dala svoje iskaze kako pred istra`nim sudijom, ta-
ko i pred krivi~nim ve}em suda na glavnom pretresu u kojima obja{wava-
ju svoje u~e{}e vezano za sam doga|aj, tako i svoja saznawa i vi|ewa veza-
na za doga|aj, pri tom obja{wavaju}i i detaqe bitne kako za u~esnike u do-
782
ga|aju tako i za sam doga|aj, te podatke kojima su raspolagali odnosno sa-
znali nakon doga|aja.
Mnogi od svedoka su svojim kazivawem pred sudom doprineli da se
do|e do releventnih ~iwenica i dokaza za rasvetqavawe krivi~nih dela i
wegovih izvr{ilaca, te utvr|ivawa potpune istine o doga|aju koji je pred-
met ovog postupka.
Svedok Sinobad Nenad je jedan od svedoka koji je u fazi istra`nog
postupka objasnio da je on na poziv optuènog Bujo{evi} Nenada kamion
marke „mercedes” zelene boje dovezao iz Centra JSO u Lipovici na In-
stitut bezbednosti, gde ga je ostavio sa kqu~evima u kontakt bravi, a ko-
ji je prethodnog dana vozio radi popravke zadwe gume kod vulkanizera u
radwu „\UR\EVO” odnosno Mileni} Zorana.
Ovako svedo~ewe ovog svedoka je u potpunosti potvrdilo pri~u i
sled doga|aja, koje kazivawe se po svojoj logi~nosti i potpunosti odno-
sno realnosti uklopilo u izjave opt. Bujo{evi} Nenada i Ili} Nenada
koje su dali istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu.
Potvrda i potkrepqewe priznawa optuènih Bujo{evi}a i Ili}a
je i izjava wihovog komandanta, svedoka Lukovi} Milorada-Legije, koji
je izjavio istra`nom sudiji da je Tre}om borbenom grupom komandovao ka-
petan Bujo{evi} Nenad, koga je sa grupom smestio u Beograd u blizini ka-
fane „[eher” radi obezbe|ewa tada{weg predsednika Slobodana Milo-
{evi}a, te da je o tome obavestio optuènog Radomira Markovi}a kao na-
~elnika, a da je po prirodi stvari optuèni Bujo{evi} trebalo da se ja-
vi opt. Radomiru Markovi}u radi daqih uputstava.
Objasnio je tako|e da je navedena grupa odnosno optuèni Bujo{evi}
bila u Beogradu i dana 3. 10. 1999. godine, a da se sa optuènim Bujo{evi-
}em ~uo 3-4 puta nedeqno, u kojim razgovorima mu Bujo{evi} nije pomi-
wao bilo kakav zadatak koji je dobio od optuènog Radomira Markovi}a.
Svedoci-radnici MUP-a Srbije u Centru JSO u Lipovici su pot-
vrdili ~iwenicu da se uo~i kriti~nog doga|aja u wihovom centru nalazio
tamno zeleni kamion marke „mercedes” – ~etvoroosovinac, koji je nekoli-
ko dana pred doga|aj farbao svedok Lazar Kova~evi}, a na molbu svedoka
Aleksandra Niki}a, koga je vozio i Iveki} Milorad i Sinobad Nenad,
koji je dan uo~i doga|aja ovaj kamion vozio na popravku (zamenu gume kod
vulkanizera „Zo}e”, Mileni} Zorana u radwu „\ur|evo”).
Svedok Lazar Kova~evi} je opisao na koji na~in je farbao kamion,
kojom farbom, te da je videv{i na televiziji sporni kamion zakqu~io da
se radi o kamionu koji je on farbao a sutradan kada je do{ao na radno me-
sto primetio je da ga nema u krugu a da je u Lipovici doveèn nakon 15-20
dana drugi kamion sa druga~ije ofarbanim felnama.
783
Objasnio je da kada je farbao kamion nije farbao dowi deo kabine,
felne i {asiju, a oni su bili crvenkaste boje.
Svedok Iveki} Milorad je pored iznetog objasnio i ~iwenicu da je
ovim kamionom on upravqao, te da su u Centru u Lipovici svi kamioni
odnosno teretna vozila imali duple tablice (plave i bele) odnosno poli-
cijske i civilne.
Svedok Mileni} Zoran, radnik vulkanizer u radwi „\ur|evo”, obja-
snio je da je on vr{io popravku gume na spornom kamionu marke „mercedes”,
te da je to u~inio 2. 10. 1999. godine kada je kamion dovezao Sinobad Nenad
i koji kamion je bio sveè zeleno ofarban sa belim tablicama, koji kamion
je tokom leta tako|e popravqao, s tim {to su na wemu bile plave tablice
i bio je crvenkasto naranxaste boje. Za izvr{ene opravke izdao je ra~une
iz kojih je vidqivo o kojem kamionu se radi kada je popravqan i koje reg.
tablice je zapisao, a koji ra~uni se nalaze u spisima predmeta.
Taj kamion je prepoznao i prilikom prvog uvi|aja u auto-ku}i „[u-
madija”, ali nije smeo da kaè zbog svoje bezbednosti, rekav{i prilikom
drugog uvi|aja u Lipovici da je taj kamion, kamion kojem je on 2. 10. 1999.
godine popravqao gumu, dok je pravu istinu rekao pred istra`nim sudi-
jom Okru`nog suda u Beogradu i na glavnom pretresu, objasniv{i to ~iwe-
nicom da je do{lo vreme da kaè istinu i da je bezbedan, te da je kamion ko-
ji je on opravqao upravo bio u~esnik doga|aja na Ibarskoj magistrali, a
kod koga su felne odnosno osovine bile ofarbane u crno odnosno crvenka-
sto, objasnio je pri tom da je o{tetio desni plasti~ni blatobran na de-
snom zadwem to~ku, te da je wegova osnovna boja bila crvena, koja je prefar-
bana u zeleno, kao i ~iwenicu koje tablice je kamion nosio uo~i 3. okto-
bra 1999. godine.
Sve ovo potvrdio je i na zapisniku o uvi|aju kada je bio prisutan
prilikom sa~iwavawa zapisnika od strane istra`nog sudije Okru`nog su-
da u Beogradu Neboj{e @ivkovi}a u predmetu KI-187/01 od 27. juna 2001.
godine, a {to je sastavni deo predmeta Okru`nog suda.
3.
U toku pretkrivi~nog postupka, posebno sprovo|ewa istrage za ~e-
tvorostruko ubistvo, veliki problem predstavqalo je utvr|ivawe iden-
titeta odnosno vlasni{tva teretnog vozila marke „mercedes”, broja „{a-
sije WDB 62502915383003 i broja motora 44295010468128, koji brojevi su
o~itani na kamionu koji je u~estvovao u doga|aju, koji su verifikovani u
zapisniku o uvi|aju istra`nog sudije i izvr{enim ve{ta~ewima Saobra-
}ajnog fakulteta u Beogradu.
784
Pribavqawem preostale dokumentacije iz SUC-a, te saslu{awem
brojnih svedoka zaposlenih u SUC-u kao i izvr{enim ve{ta~ewima spor-
nih re{ewa SUC-a i zapisnika o primopredaji motornog vozila, do{lo
se do pouzdanih dokaza da je navedeni kamion u prekr{ajnom postupku odu-
zet od Gaji} Dragana, te da je nakon sprovedenog carinskog prekr{ajnog po-
stupka zbog izvr{enog prekr{aja oduzet i lagerovan na sabirni centar
„Beànijska kosa” SUC-a.
Iz podataka i dokumentacije koja je priloèna uz ovaj kamion pro-
izilazi da je isti jo{ 1996. godine oduzet od Gaji} Dragana, da je bio crve-
ne boje, te da je uveden u kontrolnik motornih i prikqu~nih vozila na sa-
birnom centru „Beànijska kosa” dana 10. 7. 1997. godine pod brojem 1073
i da je preuzet od carinarnice Subotica.
Pregledom kontrolnika vidqivo je da je ovo vozilo dana 2. 9. 1998.
godine ustupqeno MUP-u Srbije, te da je belilom nakon doga|aja na Ibar-
skoj magistrali uni{tena oznaka da je ustupqeno MUP-u Republike Srbi-
je, ve} je na belilo stavqena oznaka da je ustupqeno EPS-u Republike Sr-
bije. Ovu ~iwenicu kao nespornu potvrdili su saslu{ani svedoci: radni-
ci SUC-a, sabirnog centra „Beànijska kosa” Radoj~i} Slavoqub, Rajda
Josip, ]eli} Ratomir i ]etkovi} Rade.
Isto tako, ovi svedoci su zajedno sa drugim svedocima potvrdili ~i-
wenicu da je preko Petra Raji}a, na~elnika za krijum~arewe u SUC-u, za
ovo vozilo sa~iwena dokumentacija i re{ewe kao i zapisnik o primopre-
daji motornog vozila broj 04/2-D-11728/2 od 2. 9. 1998. godine i 04/2 broj D
11728/3 od 2. 9. 1998. godine, u kojima stoji da je motorno vozilo dodeqeno
na kori{}ewe EPS-u Republike Srbije, Elektroprivredi Kosova i Me-
tohije, povr{inskom kopu Bela}evac, a da je vozilo preuzeo Desimir Pro-
danovi} a predao Petar Raji}, {to ne odgovara utvr|enom ~iweni~nom
stawu, jer je pribavqenim dokazima, pre svega ve{ta~ewima MUP-a Repu-
blike Srbije, odeqewa krim. tehnike, VE 617/00 od 3. 3. 2000. godine i VE
3734/00 od 18. 12. 2000. godine, utvr|eno da potpis Prodanovi} Desimira
nije autenti~an, kao ni potpis Petra Raji}a, {to je potvr|eno kako izja-
vom sestre pok. Desimira Prodanovi}a Boìdarke Prodanovi}, potvrdom
o smrti VMA za Prodanovi} Desimira od 5. 11. 1998. godine kao i izjava-
ma svedoka, zaposlenih radnika na povr{inskom kopu „Bela}evac” kao i
izjavama saslu{anih svedoka – radnika SUC-a.
Tako|e je nesporno utvr|eno da je sa sabirnog centra „Beànijska
kosa” nakon doga|aja na Ibarskoj magistrali teretno vozilo marke „mer-
cedes” ùte boje novembra meseca 1999. godine po naredbi svedoka, tada-
{weg direktora SUC-a Mihaqa Kertesa, predato MUP-u RDB-u u ciqu
prikrivawa prvog kamiona i pokazivano u javnosti od strane MUP-a,
785
odnosno tada{weg na~elnika RDB-a Radomira Markovi}a kao jedino te-
retno vozilo marke „mercedes” koje poseduje MUP odnosno Centar JSO u
Lipovici.
Ova nesporna ~iwenica utvr|ena je svedo~ewima svedoka – Mihaqa
Kertesa, Rajda Josipa, Milo{evi} Mila, Radoj~i} Slavoquba, Banovi}
\or|a, Ra{eta Milana, Mijajlovi} Dragana, \uri} Boìdara, \eli} Ra-
tomira i ]etkovi} Radeta, te potvr|enim kazivawem Mihaqa Kertesa da
mu je optuèni Radomir Markovi} nakon 3. 10. 1999. godine, traìo teret-
no vozilo marke „mercedes” koje mu je i predato na na~in kako to opisuju
navedeni svedoci, a tu ~iwenicu je potvrdio i kategori~no i dosledno
ostao pri istoj i prilikom suo~ewa Mihaq Kertes sa optuènim Radomi-
rom Markovi}em.
U svakom slu~aju opisom kamiona od strane svedoka Lazara Kova~e-
vi}a i Mileni} Zorana, te izvr{enim uvi|ajima, kako jednog tako i drugog
kamiona te dovo|ewem u vezu identiteta ovih vozila, porekla sa prezento-
vanom i priloènom dokumentacijom uz navedeno kazivawe svedoka-akte-
ra ustupawa odnosno davawa motornog vozila MUP-u, moè se osnovano za-
kqu~iti da je sporni kamion marke „mercedes”, koji je u~estvovao u doga|a-
ju na Ibarskoj magistrali, dodeqen MUP-u a ne EPS-u R Srbije 2. 9. 1998.
godine, da je iz crvene boje prefarban u zelenu boju od strane svedoka Laza-
ra Kova~evi}a, da ga je 2. 10. 1999. godine popravqao svedok Mileni} Zo-
ran a da je nakon otkrivawa registarske tablice koja je bila na ovom vozi-
lu BG 994-970 i porekla kome pripada, optuèni Radomir Markovi} je
zatraìo od svedoka Mihaqa Kertesa novi kamion iste marke koji mu je,
kako su to svedoci potvrdili, dodeqen ùte boje, kasnije prefarban u ze-
leno, a kao takav pokazivan javnosti (ali sa brojnim drugim detaqima i
karakteristikama na koje su ukazali svedoci Mileni} Zoran, te odgovara-
ju}a ve{ta~ewa i zapisnici istra`nog sudije Okru`nog suda u Beogradu).
4.
Pored prethodnih nespornih i dokazanih ~iwenica vezanih za te-
retni kamion marke „mercedes” izvedenim dokazima, pre svega iskazima
svedoka, ve{ta~ewima i pribavqenim materijalnim dokazima koji se na-
laze u spisima predmeta rasvetqeno je i pitawe prona|ene tablice na me-
stu doga|aja a koja je prona|ena u putni~kom vozilu marke „be-em-ve” koju
je u zapisnik o uvi|aju koji je obavqen na licu mesta dana 3. 10. 1999. godi-
ne konstatovao istra`ni sudija Prvog op{tinskog suda u Beogradu Krsto
Bobot. Ve{ta~ewem prona|ene tablice od strane ve{taka Zorana \or|evi-
}a, VE 2015/99 od 18. 10. 1999. godine, ustanovqeno je da se radi o tablica-
786
ma sa oznakama BG 994-970 koje imaju petokraku, a koja je izra|ena u radi-
onici MUP-a RS u Ul. Koste Glavini}a br. 4.
U toku sprovo|ewa istrage, saslu{ani su brojni svedoci koji su bi-
li kriti~nog dana na Ibarskoj magistrali i koji su tog dana primetili
karakteristi~ni teretni kamion marke „mercedes” zelene boje, koji je no-
sio bele registarske oznake, sa petokrakom umesto zastave.
Izme|u brojnih svedoka tu ~iwenicu primetili su voza~i teretnih
vozila, kamiona, svedoci Radoslav \or|evi}, koji je kamion video tri pu-
ta i koji je zapisao tablicu BG 994-970 na koricama od kwige naloga.
To prime}uju i saobra}ajni policajci – Novakovi} Svetozar i Qu-
bi} Miroslav – koji su zaustavqali ovo vozilo, te svedok Vukas @eqko,
Nenad Stojanovi} navode}i u svom iskazu da je primetio stare nevaè}e
registarske tablice sa crvenom zvezdom i brojevima BG -994, autoprevoz-
nik svedok Radosavqevi} Predrag, a da su bele tablice bile na kamionu
na zadwem delu potvr|uje i svedok Dragan Komarica i Miroslav Terzi}.
Svedok – na~elnik uprave saobra}ajne policije SUP-a Beograd – Vi-
dan Mijailovi} je u svom iskazu potvrdio da je i on dok je bio na licu me-
sta primetio navedenu tablicu, te da je od strane na~elnika GSUP-a Beo-
grada Branka \uri}a zamoqen da proveri poreklo ove tablice, {to je i
u~inio prvo preko svedoka Vesne Trifunovi} a zatim i preko {efa ode-
qewa za registraciju vozila uprave saobra}ajne policije SUP-a Beograd
Branke Ili}.
Kada je do{ao na radno mesto istog dana gde su konstatovali da je
navedena tablica pripadala MUP-u RDB-a i da se nalazila u specijalnoj
evidenciji. Nakon ovoga svedok Dragi{a Dini} u prisustvu svedoka Vi-
dana Mijailovi}a i Branke Ili} konstatuje tu ~iwenicu, kwigu-registar
i dosije za navedenu tablicu na zahtev optuènog Radomira Markovi}a
odnosi iz ovog odeqewa, rekav{i im „da to traì slu`ba”, a kada, po{to
mu je optuèni Radomir Markovi} objasnio da tog reg. broja nema u evi-
denciji, vratio se i saop{tio Vidanu Mijailovi}u da odgovori na dopi-
se tuìla{tva i UKP-a krim. policije GSUP-a Beograd, da se ova tabli-
ca ne nalazi u evidenciji. Iz iskaza saslu{anih svedoka daqe proizilazi
da je navedeni registar bio neophodan u daqem radu, tako da je na insi-
stirawe Branke Ili} nakon dvadeset dana Dragi{a Dini} zatraìo od op-
tuènog Radomira Markovi}a da registar vrati, {to je ovaj i u~inio vra-
tiv{i registar u najlon kesi, bez dosijea za tablicu, kada je svedok Bran-
ka Ili} konstatovala da nedostaju posledwih 6 stranica kwige u kojima
je bila sporna tablica. Ovakvi iskazi koji su kontradiktorni iskazu opt.
Radomira Markovi}a ponovili su i prilikom suo~ewa svedok Dragi{a
Dini} i na glavnom pretresu Branka Ili} i Vidan Mijailovi}.
787
Ova ~iwenica dokazana je i uvidom u navedeni registar kao i po-
tvrdom MUP-a RS Sekretarijata u Beogradu Uprave saobra}ajne polici-
je od 15. 2. 2001 godine, kao i dopisom broj 226-R-2987/02 od 10. 10. 2002. go-
dine koji je potpisao na~elnik odeqewa za registraciju vozila Sa{a ]ur-
~i}, gde je konstatovano da nedostaje posledwih 6 strana registra za bro-
jeve koji su ozna~eni na koricama BG 993-001 do BG 995-000.
Izvedeni dokazi u vezi teretnog vozila marke „mercedes” i reg. ta-
blice BG 994-970, u svakom slu~aju dovode u sumwu i kompromituju odbra-
nu opt. Radomira Markovi}a ukazuju}i na wega kao izvr{ioca predmet-
nih krivi~nih dela, ~ije radwe su bile objektivno povezane i sa radwama
drugih optuènih, tako da su svi imali svest o zajedni~kom delovawu, u
li{avawu ìvota vi{e lica, odnosno izvr{ewu predmetnog kriv. dela, te
prikrivawa na ovakav na~in ovog kriv. dela.
Imaju}i u vidu iskaz saslu{anih svedoka Gorana Petrovi}a, Zora-
na Mijatovi}a, Du{ana Mihajlovi}a, Mihaqa Kertesa, Dragi{e Dini-
}a, Branke Ili}, Vidana Mijailovi}a, svedoka Josipa Rajde, Ra{eta Mi-
lana, Radoj~i} Slavoquba, Boòvi} \or|a, Mijailovi} Dragana i dru-
gih, odbranu opt. Radomira Markovi}a treba odbaciti kao neosnovanu,
sra~unatu na izbegavawe krivi~ne odgovornosti za izvr{ena kriv. dela.
Uostalom postavqa se pitawe: ako opt. Radomir Markovi} nije iz-
vr{ilac kriv. dela, za{to je, kako to tvrde saslu{ani svedoci i drugi iz-
vedeni dokazi, traìo registar vozila od svedoka Dragi{e Dini}a, a te-
retni kamion marke „mercedes” od svedoka direktora SUC-a Mihaqa Ker-
tesa, ve} je upravo ove radwe preduzimao radi prikrivawa svojih i tu|ih
inkriminisanih radwi.
5.
U toku dokaznog postupka saslu{ani su kao svedoci i radnici MUP-
-a RS RDB-a CRDB-a Beograd, posebno radnici Tre}eg, Sedmog i Devetog
odeqewa koji su u svojim iskazima detaqno opisali na~in rada wihovih
odeqewa u okviru centra, intenzitet pra}ewa objekta o{t. Vuka Dra{ko-
vi}a, wegove porodice i obezbe|ewa te stambenih prostorija i poslovnih
prostorija SPO. Svedoci Radosavqevi} Aleksandar, Lazi} Sr|an, Pokra-
jac Ivan i \urkovi} Miroslav, Joji} Sa{a, \ur|evi} Sa{a, Bogdan To-
ma{, Pavi} Dragan, Milan Todorovi}, Ratko Qubojevi}, Aleksandar Qu-
bi{a, \or|e Stevanov, radnici Devetog odeqewa, objasnili su na koji na-
~in i u detaqe koliko dugo su pratili Vuka Dra{kovi}a, kojim intenzite-
tom i sa koliko qudi i sredstava, kako u toku leta 1999. godine, tako i sep-
tembra meseca 1999. godine, odnosno 2. i 3. 10. 1999 godine i nakon ovoga.
788
Objasnili su da su zadatke tajnog pra}ewa izvodili po nare|ewima
svojih pretpostavqenih stare{ina a da su video snimawa kamerom ku}e i
ulaza u prostorije SPO-a zapo~eli aprila meseca a nastavili tokom le-
ta sa osmatra~nica koje su napravqene specijalno za tu svrhu – sa Kolar-
~evog univerziteta i zgrade RK „BEKO”. Te zadatke vr{ili su svedoci
Aleksandar Qubi{a, koji se zbog nare|ewa i nebezbednosti mesta odakle
je snimao ulaz u ku}u Vuka Dra{kovi}a izlagao i riziku, jer je u takvom za-
datku i uhva}en od strane obezbe|ewa SPO-a, a \or|e Stevanov je kamerom
beleìo sva doga|awa oko prostorija SPO-a u Knez Mihailovoj ulici.
Svedok Radosavqevi} Aleksandar, kao o~evidac doga|aja i ~lan pa-
trole (pe{ak) je video ceo doga|aj a zadwu tablicu sa kamiona, koja je bila
civilna beogradskih oznaka i brojeva 9 i 7 je zapisao (skinuo), a prili-
kom pravqewa izve{taja kriti~ne ve~eri u svom odeqewu saop{tio je i
predao svom pretpostavqenom stare{ini.
Na~elnik Devetog – prate}eg odeqewa u vreme kriti~nog doga|aja
bio je svedok Pavi} Zoran, koji je u svojim iskazima koje je dao u toku po-
stupka objasnio rad svog odeqewa, te detaqe vezane za pra}ewe i snimawe
Vuka Dra{kovi}a uo~i i na dan doga|aja, s posebnim osvrtom na detaqe
vezane za polazak Vuka Dra{kovi}a na Ravnu Goru, te wegov kontakt sa opt.
Milanom Radowi}em, kada je oko 10 ~asova kriti~nog dana od wega tra-
ìo da ga izvesti kada krene Vuk Dra{kovi} na put, marku, tip vozilo,
ko je u kojim kolima, a te informacije je saznav{i za to odmah prosledio
opt. Radowi}u, kao i Tre}em odeqewu.
Svedok Radovan Boòvi} kao na~elnik Tre}eg odeqewa je u svojim iz-
javama potvrdio ~iwenicu da je opt. Milan Radowi} kao na~elnik CRDB-
-a Beograd naloìo „tvrdo” pra}ewe Vuka Dra{kovi}a prakti~no 19. 9.
1999. godine, pre mitinga SPO-a, te da je to pra}ewe podrazumevalo 24-~a-
sovno pra}ewe u kontinuitetu.
Od dolaska optuènog Radowi} Milana na mesto na~elnika, pove}a-
na je aktivnost u pra}ewu mnogih lica a posebno Vuka Dra{kovi}a, koji
je traìo trenutne informacije gde se on nalazi, traè}i da iste budu i
iscrpne. Objasnio je da su sve mere koje su tih dana preduzete, preduzete i
kriti~nog dana. U pogledu pra}ewa Devetog odeqewa ovo odeqewe je do-
bijalo naloge od strane na~elnika RDB-a ili na~elnika CRDB Beograd
optuènog Radowi}a, koji je traìo sve informacije o polasku Vuka Dra-
{kovi}a na put, a nakon toga i li~no do{ao pa ga je ovaj i usmeno obave-
stio pred ulazak u zgradu, {ta je sve preduzeto, narediv{i mu da ga izve-
sti o novim detaqima po{to on ùri na Bawicu – Institut, kod opt. Ra-
domira Markovi}a, jer je sa wim imao dogovor da se kriti~nog dana vidi.
Objasnio je da nije bio obave{ten o radu Devetog odeqewa niti je bila oba-
789
veza da ga obave{tavaju, da je znao da to odeqewe prati Vuka Dra{kovi}a,
dok je objasnio da kada se objekat kre}e van Beograda praksa je bila da se
objekat prati do izlaznih punktova na ivici grada CRDB-a Beograd, prak-
ti~no zna~i do Lipova~ke {ume, kada je u pitawu Ibarska magistrala ali
ne i daqe.
Prvo saznawe da se ne{to desilo u vezi Vuka Dra{kovi}a dobio je
od opt. Milana Radowi}a telefonskim putem, a saznawe i proveru te in-
formacije da je stvarno Vuk Dra{kovi} po{ao na put dobio je od centra
saznav{i daje wegova ku}a prazna. Kriti~nog dana odnosno ve~eri oti{ao
je u Centar a opt. Radowi}a tog dana nije video u centru ve} samo zameni-
ka Le~i}a, koji im je dao nalog da se sva saznawa u vezi doga|aja pismeno
uvode u protokol i dostavqaju odmah u kancelariju opt. Radowi}a.
Kako navodi ovaj svedok Vuk Dra{kovi} je bio pod prioritetom du-
è vreme a od jula 1999. godine opt. Radowi} je rekao da je potrebno da se
izvr{i i dnevno izve{tavawe a da je u pra}ewu Vuka Dra{kovi}a Deveto
odeqewe maksimalno ukqu~eno od 20. 9. 1999. godine pa daqe.
Objasnio je tako|e da je podatak koji je dobio 3. 10. 1999. godine da u
ku}i nema nikoga telefonom odmah saop{tio opt. Radowi}u, nakon {to je
opt. Radowi} oti{ao od wega, misli da mu je to saop{tio posle 12 ~asova.
Svedok – zamenik na~elnika Tre}eg odeqewa Stevan Basta je u svom
iskazu potvrdio ono {to je ve} rekao svedok Boòvi} Radovan, poja{wa-
vaju}i ~iwenicu da je pra}ewe Vuka Dra{kovi}a bilo od ranije i da je na-
kon bombardovawa 1999. godine optuèni Radowi} rekao da treba upotre-
biti sve raspoloìve mere u okviru resora i to „intenzivno i ofanzivno”.
Znao je za rad Devetog odeqewa kao i Sedmog odeqewa od kojih je imao po-
datak da }e Vuk Dra{kovi} 3. 10. 1999. godine i}i na Ravnu Goru, a poda-
tak {ta se sve desilo na Ibarskoj magistrali saznao je u svom stanu u po-
podnevnim satima kada je do{ao u kancelariju, gde je video Radovana Bo-
òvi}a a zatim sa wim oti{ao u Centar u Hilandarskoj ulici, gde nije
zatekao niti na~elnika centra niti wegovog zamenika. Nakon wegovog po-
stavqewa na mesto na~elnika Tre}eg odeqewa 1. 1. 2000. godine pa do 5. 2.
2001. godine, svu dokumentaciju vezanu za doga|aj na Ibarskoj magistrali
za koje je imao nalog da je ~uva, predao je svom nasledniku – postavqenom
Dodig Draganu.
Svedoci Radoji~i} Aleksandra, u vreme doga|aja pomo}nik na~el-
nika Sedmog odeqewa CRDB-a Beograd, Tawa Vuk{a, Vesna Zari}-Joksi},
Jelena Stojiqkovi}, zaposlene u Sedmog odeqewu na poslovima i zadaci-
ma operativne tehnike su u svojim iskazima objasnile na koji na~in su
obavqale svoje zadatke a svedokiwa Radoji~i} Aleksandra je opisala i
na~in primene mere, obja{wavaju}i da je mera prislu{kivawa nad Vukom
790
Dra{kovi}em postojala od ranije ali ne u kontinuitetu dok je od 1999. go-
dine ova mera primewivana u kontinuitetu, a da su sve podatke koje su ski-
nuli sa prislu{nih ure|aja, obra|ivali, i u formi izve{taja slali Tre-
}em odeqewu a telefonom hitne informacije tipa „ide na put” „vra}a se sa
puta”. Posle doga|aja na Ibarskoj magistrali, zatraèno je od wihovog
odeqewa da izve{taji o Vuku Dra{kovi}u budu detaqniji i da se u wima
navedu svi podaci do kojih se do|e u vezi samog doga|aja, isto tako ova
svedokiwa je objasnila da je 24-~asovno pra}ewe odnosno intenzivni rad
prestao kada su pre{li u novu zgradu a to je bilo po~etkom 2000. godine.
Svedok Gaji} Qubodrag – na~elnik CRDB-a Vaqevo u svojim iskazi-
ma je objasnio da je polovinom septembra meseca 1999. godine ~uo od optu-
ènog Milana Radowi}a da }e verovatno Vuk Dra{kovi} do}i na Ravnu
Goru radi otvarawa spomen doma Draì Mihajlovi}u, a da je 3. 10. 1999. go-
dine, kada je davao pomen majci na Grobqu u Vaqevu, wega preko mobilnog
telefona pozvao opt. Milan Radowi}, pitaju}i ga za Ravnu Goru, objasniv-
{i mu da treba tamo da do|e Vuk Dra{kovi} sa qudima iz stranke i preko
telefona mu izdiktirao brojeve i marke automobila koji su krenuli iz
Beograda. To saznawe je proveravao preko svojih qudi na Ravnoj Gori a od
deùrnog u wegovom centru saznao je za doga|aje na Ibarskoj magistrali,
pri tom objasniv{i da on i wegov centar u Vaqevu u vezi pra}ewa Vuka
Dra{kovi}a nisu imali nikakav nalog niti od Tre}e uprave RDB-a niti
je depe{om obave{ten da treba da preuzme pra}ewe, {to bi po pravilima
slu`be trebalo da bude, tako da je bio kriti~nog dana zate~en informaci-
jom i od strane opt. Milana Radowi}a tako i od svog centra.
Napred navedeni iskazi saslu{anih svedoka, posebno Basta Stevana,
Boòvi} Radovana, Pavi} Zorana i Gaji} Qubodraga, suprotni su iskazu
i tvrdwi opt. Milana Radowi}a da mere pra}ewa odnosno prislu{kiva-
wa o{t. Vuka Dra{kovi}a nisu intenzivirane pre doga|aja od 3. 10. 1999.
godine te da se isti tog jutra nije interesovao za kretawe i polazak Vuka
Dra{kovi}a, niti je sa slu`bom komunicirao telefonima, odnosno da je
tog jutra bio ispred zgrade Tre}eg odeqewa u Ustani~koj ulici, odnosno
da nije bio upoznat sa ~iwenicama kuda, kada s kim, gde i kojim putni~-
kim vozilom putuje Vuk Dra{kovi}, kojim wegovo obezbe|ewe, a kojim we-
gova supruga i weni saputnici.
* * *
Ekspertizama saobra}ajne nezgode Saobra}ajnog fakulteta u Beogra-

du – 1637, prvi i drugi deo, data su mi{qewa vezana za brzinu kretawa vo-
zila, u~esnike doga|aja, pona{awa voza~a u saobra}aju teretnog i putni~-
791
kih vozila u konkretnoj saobra}ajnoj situaciji, te tehni~kih karakteri-
stika i tehni~ke ispravnosti teretnog vozila marke „mercedes”, koje je bi-
lo u~esnik u doga|aju, dok je izve{tajem o ispitivawu peska koji je bio u
tovarnom sanduku teretnog vozila marke „mercedes”, Instituta za tehno-
logiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina dat zakqu~ak da je pe-
sak iz kamiona najpribli`niji po svojim fizi~ko hemijskim osobinama
pesku „dunavac”, koji je kao uzorak uzet iz peskare „Maki{” na Starom ob-
renova~kom putu. Obdukcionim zapisnicima Medicinskog fakulteta u
Beogradu Instituta za sudsku medicinu – S br. 890, 891, 892 i 899, kon-
statovano je da su NN le{evi – le{evi Zvonka Osmajli}a, Vu~ka Rako~evi-
}a, Dragana. Vu{urovi}a i Veselina Bo{kovi}a, te da su wihove smrti na-
silne i da su nastupile usled razorewa po ìvot va`nih mo`danih centa-
ra i iskrvavqewa iz rascepa srca, slezine, jetre i raskomadanih krvnih
sudova oko mnogobrojnih preloma kostiju, dok je kod pok. Veselina Bo{ko-
vi}a smrt nasilna i nastupila je usled iskrvavqewa u levu grudnu dupqu
i rascepa desne pretkomore srca i sr~ane kese.
Sve povrede su nanete tupim, te{kim i jako zamahnutim mehani~kim
oru|em i svi le{evi sem le{a Veselina Bo{kovi}a bili su ugqenisani.
Iz izve{taja na~elnika hitne slu`be u Lazarevcu dr Marka Seni}a
od 19. 10. 1999. godine konstatovana je povreda glave o{t. Vuka Dra{kovi-
}a u vidu povrede-rane duìne 8 cm {irine 1 mm u levom temenom predelu
koja se kvalifikuje kao laka telesna povreda.
* * *
Kako se nije pojavila sumwa u ura~unqivost optuènih a izvedeni

dokazi ukazuju da su optuèni u odnosu na sva krivi~na dela za koja se te-
rete postupali sa umi{qajem, svi su krivi~no odgovorni. Govore}i o okol-
nostima vezanim za odmeravawe kazne treba posebno ista}i stepen krivi~-
ne odgovornosti optuènih i ja~inu povrede za{ti}enog dobra.
Oteàvaju}a okolnost je da su optuèni lica koja su u vreme izvr{e-
wa kriv. dela bili pripadnici MUP-a RS RDB-a, odnosno specijalne je-
dinice u okviru RDB-a, da su imali najvi{a zvawa i najvi{u odgovornost
– na~elnici RDB-a Srbije i CRBD-a Beograd, odnosno kapetan u tre}oj
borbenoj grupi JSO, da su koriste}i ta zvawa i funkcije, koriste}i kom-
pletnu slu`bu pri MUP-u, posebno jedinicu RDB-a za specijalne opera-
cije odnosno Tre}e, Sedmo i Deveto odeqewe CRDB-a Beograd, i qude za-
poslene u wima, tehni~ka sredstva i operativno tehni~ke mogu}nosti tih
slu`bi, koji su im bili prava logistika– sistemom stroge subordinaci-
je koja postoji me|u optuènima, nare|ewima i odgovornostima, delovali
792
jedinstveno u li{avawu ìvota vi{e lica biraju}i pri tom zbog dobre
obave{tenosti, organizacije i pripreme – ciq odnosno putni~ko vozilo
u kojima su bili o{te}eni.
Po{to su se tokom krivi~nog postupka pojavile indicije, ali ne i
~vrsti dokazi o motivima u~inilaca, moè se zakqu~iti da su optuèni
postupali sa najvi{im stepenom umi{qaja.
O tome posebno svedo~i na~in izvr{ewa kriv. dela, koje je o~igled-
no duè vremena i pa`qivo planirano.
Posledica ovog krivi~nog dela – smrt ~etiri mlada ~oveka, ostav-
qena maloletna deca i ène, kao i druge posledice koje po svojoj teìni
nadma{uju neophodne uslove za postojawe kvalifikovanog ubistva, tako-
|e moraju imati odraza u teìni kazne.
Zbog svega iznetog, predlaèm sudu da svakom od optuènih izrekne
najstroù kaznu propisanu krivi~nim zakonom.
DRAGOQUB TODOROVI],
advokat
Zlo~in na Ibarskoj magistrali je {kolski primer, paradigma i ob-

razac dràvnog terorizma. Milo{evi}eva dràva preko svoje najva`nije,
najelitnije i najubojitije institucije, tajne policije, organizuje atentat
da bi eliminisala svog najve}eg politi~kog protivnika i najve}u opa-
snost za ni~im ograni~enu vlast. U tom, od dràve naru~enom i od tajne
policije izvr{enom teroristi~kom aktu ginu ~etiri apsolutno nevina
mlada ~oveka.
Zavr{na re~ je podeqena u ~etiri dela i to:
Prvi deo: kamion ubica
Drugi deo: tablice koje je kamion-ubica nosio
Tre}i deo: logisti~ka podr{ka Resora dràvne bezbednosti
êtvrti deo: iskazi okrivqenih Nenada Ili}a i Nenada Bujo{evi-
}a pred istra`nim sudijom i na glavnom pretresu
I
Na~elnik Resora dràvne bezbednosti (RDB) Ministarstva unutra-
{wih poslova Srbije (MUP) Radomir Markovi} bio je glavni organiza-
tor i koordinator dràvne teroristi~ke akcije, atentata na Vuka Dra{ko-
793
vi}a, koji je izveden na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine kada
su ubijena ~etiri istaknuta ~lana Srpskog pokreta obnove (SPO) i sarad-
nika Vuka Dra{kovi}a.
Izvr{avaju}i nalog diktatorskog bra~nog para kao {ef najve}eg os-
lonca i stuba wihove diktature, tajne policije i Jedinice za specijalne
operacije (JSO) u wenom sastavu, koja deluje kao eskadron smrti, Radomir
Markovi} je prona{ao i pripremio kamion-ubicu natovaren peskom, od-
redio izvr{ioce, saop{tio im zadatak, organizovao do tada nevi|enu lo-
gisti~ku podr{ku preko RDB – Centar u Beogradu i wihova tri odeqewa:
Tre}eg (unutra{wi neprijateq), Sedmog (prislu{kivawe i snimawe pre-
ko prislu{nih sredstava ugra|enih u stanu i kancelariji, telefona, sni-
mawe kamerama u improvizovanim TV studijima), Devetog (fizi~ka prat-
wa svakog kretawa), kao i preko MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogra-
du i wegovog na~elnika Branka \uri}a, koji su imali zadatak da spre~e
eventualne akcije organa javne bezbednosti i saobra}ajne policije na ot-
krivawu neposrednih u~esnika u izvr{ewu zlo~ina.
Velika je, nezaobilazna i najzna~ajnija uloga Radomira Markovi}a
u prikrivawu i uni{tavawu tragova izvr{enog dela, dokaza i svega {to
bi na bilo koji na~in uticalo na razre{ewe zlo~ina na Ibarskoj magi-
strali. Zlo~in na Ibarskoj magistrali izvr{en je tako {to je voza~ kami-
ona-ubice, okrivqeni Nenad Ili}, umi{qajno, po nalogu Radomira Mar-
kovi}a, skrenuo na suprotnu kolovoznu traku u nameri da na taj na~in li-
{i ìvota putnike koji su se nalazili u vozilu „audi” koje se kretalo svo-
jom kolovoznom trakom. Tom prilikom ubijena su ~etiri bliska saradni-
ka Vuka Dra{kovi}a.
Kada se radi o kamionu-ubici kojim je upravqao okrivqeni Nenad
Ili}, re~ je o kamionu marke „mercedes”, tip 3535, sa ~etiri osovine, go-
dina proizvodwe 1988, broj {asije WDB 62502915383003, broj motora
44295010468128, registarskih oznaka BG 994-970, vlasni{tvo MUP-a Sr-
bije – Resor dràvne bezbednosti.
U vezi sa kamionom-ubicom stawe dokaza i dokaznog materijala u
spisima predmeta Okru`nog suda u Beogradu K 429/2001, po kome se sudi
okrivqenim za ~etvorostruko ubistvo je slede}e:
1. Svedok Qubi{a Milanovi} izjavio je pred sudom da je u svojstvu
inspektora specijalne policijske jedinice „Poskok” utvrdio da je kami-
on-ubica dodeqen MUP-u, da je bio stacioniran u Centru JSO u Lipo-
vici i da mu je na~elnik Centra u Lipovici Aleksandar Niki} rekao da
je ~uo za ime pripadnika JSO iz Kule koji je vozio kamion-ubicu 3. okto-
bra 1999. godine na Ibarskoj magistrali, kao i da je li~no video ~oveka
koji isti kamion, natovaren peskom, vozi po krugu Centra. O toj Niki}e-
794
voj izjavi sa~inio je slu`benu bele{ku, ali je upozoren na odredbe pro-
cesnog zakona, na sudu nije pomiwao ime tog voza~a.
Me|utim, iskazom svedoka Galovi}a, tako|e pripadnika JSO iz Cen-
tra u Lipovici, da se pri~alo o Nenadu Ili}u sa nadimkom Glavowa kao
voza~u kamiona-ubice, izjavom Bujo{evi}a iz prethodnog postupka o tome
da je li~no traìo da se kamion-ubica prebaci u blizinu Instituta na
Bawici i potvrdom Nenada Sinobada da ga je Bujo{evi} zvao i traìo
da kamion prebaci na ta~no odre|eno mesto pored Instituta na Bawici,
kao i izjavom iz istrage Nenada Ili}a o preuzimawu kamiona-ubice 3.
oktobra 1999. godine sa parkinga Instituta za bezbednost na Bawici pot-
puno je jasno svedo~ewe Qubi{e Milanovi}a o slu`benoj bele{ci koju
je sastavio posle razgovora sa Niki}em, a potvr|eno je i mnogim drugim
dokazima. Samo primera radi navodimo da je pouzdano utvr|eno da je ka-
mion-ubica bio natovaren peskom za koji je hemijskom ekspertizom utvr-
|eno da je uzet sa {qunkare u Maki{u.
2. Lazar Kova~evi}, radnik Centra u Lipovici izjavio je da je na
otprilike 15 do 30 dana pre zlo~ina u Centru Lipovica prefarbao jedan
kamion „mercedes” sa ~etiri osovine koji je bio naranxaste ili ùte bo-
je u tamnozelenu boju. Kamion je bio parkiran u hangaru Centra Lipovi-
ca. Napomenuo je da je ta vrsta kamiona vrlo retka u Srbiji. Daqe, u svom
iskazu rekao je da kabinu ni sanduk nije farbao sa dowe strane. Nije far-
bao ni felne koje su bile i posle wegovog farbawa ostale crvene boje i to
neke r|e crvene boje. U nastavku iskaza naveo je da je na televiziji 3. okto-
bra 1999. godine video kamion-ubicu sa Ibarske magistrale i zakqu~io
da je kamion tog tipa on farbao, a da je taj tip kamiona „mercedes” vrlo
redak. Kada je sutradan ujutru (4. oktobra 1999. godine) do{ao na posao u
Centar Lipovica zakqu~io je da se kamion „mercedes” koji je on farbao
ne nalazi u Centru Lipovica.
3. Nedeqko Galovi}, tako|e radnik Centra u Lipovici navodi da
je u vreme zlo~ina na Ibarskoj magistrali bio na bolovawu, ali da se sa
Lazarom Kova~evi}em video 9. oktobra 1999. godine i taj susret opisao
je na slede}i na~in:
„… shvatio sam da je neraspoloèn, napet i nervozan. Ja sam to i re-
kao, a on je meni samo odgovorio – ne pitaj ni{ta, ~u}e{. Daqe, na ovome ni-
sam insistirao. U to vreme sam znao da je nekoliko dana ranije bila saobra-
}ajna nezgoda na Ibarskoj magistrali i zbog takve wegove reakcije i psihi~-
kog stawa upitao sam ga – da nije to kamion koji si farbao? Jednostavno,
povezao sam. Me|utim, on je samo }utao…”
Galovi} je Kova~evi}a video i nakon pola godine od zlo~ina i pi-
tao ga otvoreno ko je vozio kamion i po{to je on }utao pitao ga je da li je
795
voza~ kamiona bio „Glavowa”, a to je nadimak momka iz JSO, Nenada Ili-
}a. Galovi} navodi da je sli~an razgovor kao sa Kova~evi}em vodio i sa
kolegom Miloradom Budimirom, koji je bio na~elnik veze u Drugoj upra-
vi RDB-a.
4. Milorad Budimir potvr|uje susret sa Galovi}em, wihov razgovor
o zlo~inu na Ibarskoj magistrali i o wegovom i Galovi}evom zajedni~kom
zakqu~ku: „da su i u wegovoj i u mojoj slu`bi uznemireni i poti{teni”.
5. Nenad Sinobad, voza~ u Centru u Lipovici, u svom iskazu navodi:
„Po~etkom oktobra 1999. godine, ne se}am se ta~no datuma, ali znam
da je bila subota, bio sam deùrni dispe~er u objektu MUP-a u blizini Li-
pova~ke {ume.
Prilikom redovnog obilaska vozila primetio sam da je na kamionu
marke „mercedes 3535”, zelene boje, ispustila zadwa desna guma. Po{to je
moja obaveza bila da sva vozila, i putni~ka i teretna, imam u ispravnom
stawu, a radilo se o ispu{tawu samo jedne od dve gume na to~ku, seo sam u
pomenuti kamion i odvezao ga do vulkanizera koji se nalazi pored resto-
rana „[ari}”, na putu ka Beogradu, gde ina~e i vr{imo opravku guma.
Nakon popravke gume, pomenuti kamion sam vratio na parking i
parkirao ga na mesto odakle sam ga i odvezao.
Istoga dana oko 12 sati telefonom me je pozvao Bujo{evi} Nenad, ko-
ji mi je naloìo da ovaj kamion odvezem do Instituta bezbednosti, parki-
ram ga u tamo{wu {umu i ostavim kqu~eve u wemu. Ja sam odmah seo u ka-
mion i uradio kako mi je re~eno, nakon ~ega sam se vratio na svoje radno
mesto gde me je odvezao deùrni voza~.”
6. Zoran Mileni}, radnik u vulkanizerskoj radwi koja se nalazi na
Ibarskoj magistrali pored motela „[ari}”, izjavio je da se u toj vulka-
nizerskoj radwi redovno popravqaju motorna vozila policije. Na dan 1.
oktobra 1999. godine u radwu je dovezen na popravku gume kamion „merce-
des” MUP-a koji je dovezao Nenad Sinobad, koji je bio zelene boje i sveè
ofarban. Sutradan je drugi voza~ policije do{ao malim automobilom
pikap „nisanom” i on mu je toga dana (2. oktobra 1999. godine) izdao ra~un
i predao rezervnu gumu koja je od prethodnog dana ostala na popravci. Da-
kle, Sinobad je ostavio rezervnu gumu i nije uzeo ra~un, a to je uradio su-
tradan voza~ „pikapa”.
U nastavku svog iskaza Zoran Mileni} je rekao da je on napola izgo-
reo kamion-ubicu prepoznao i ustanovio da je na wemu popravqao gumu 1.
oktobra 1999. godine. Kamion-ubicu je prepoznao po tome {to se radilo o
starijem modelu i {to su felne cigla boje a i da je kabina sa dowe strane
crvenkaste ili naranxaste boje, {to zna~i da mu je osnovna boja bila crve-
na a ne zelena kako je bio prefarban spoqa. U svom iskazu Mileni} je, da-
796
kle, kategori~ki izjavio da je kamion koji je popravqao 1. oktobra 1999. go-
dine bio kamion-ubica sa Ibarske magistrale 3. oktobra 1999. godine.
7. Zoran Avramovi}, vlasnik vulkanizerske radwe na Ibarskoj magi-
strali kod motela „[ari}” potvrdio je iskaz svog radnika Zorana Mile-
ni}a da je 1. oktobra 1999. godine popravqena guma na kamionu „mercedes”,
vlasni{tvo MUP-a – Centar Lipovica. U nastavku iskaza Avramovi} je
naveo da je, dva do tri dana posle tog krpqewa gume, do{lo do sudara na
Ibarskoj magistrali i da mu je sutradan kada je do{ao u radionicu wegov
radnik Zoran Mileni} rekao da je u tom sudaru u~estvovao isti onakav ka-
mion „mercedes” koji je bio kod wih na opravci pre dva-tri dana.
8. U spisima predmeta nalazi se ra~un broj 140 od 2. oktobra 1999. go-
dine, izdat u vulkanizerskoj radwi kod motela „[ari}” za popravku gu-
me na kamionu vlasni{tvo MUP-a – Centar Lipovica.
9. Na osnovu zapisnika o uvi|aju Ki-187/2001 koji je 27. juna 2001. go-
dine na parkingu auto-ku}e „[umadija” u Beogradu, ulica Obrenova~ki
put broj 3, sa~inio istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu, Neboj{a
@ivkovi}, vidi se da je on pregledao ostatke kamiona-ubice koji je u~e-
stvovao u kriti~nom doga|aju i konstatovao da su felne crvenkaste boje
osnovnog premaza protiv korozije – boje minijuma. Zadwi deo sanduka ko-
ji nije bio zahva}en vatrom sa spoqne strane je mat vrlo tamnozelene boje.
Ove konstatacije istra`nog sudije sa uvi|aja u potpunosti se poklapaju sa
iskazima Kova~evi}a i Mileni}a o tome da su delovi kamiona sa spoqne
strane bili prefarbani u tamnozelenu boju, a posebno da su felne bile
crvenkaste boje osnovnog premaza.
10. Svedok Radoslav \or|evi} je privatni autoprevoznik i vlasnik
teretnog kamiona, koji je na dan 3. oktobra 1999. godine vr{io prevoz {o-
dera Ibarskom magistralom za potrebe mesne zajednice u îbutkovici. [o-
der je prevozilo vi{e kamiona. Oko 9.30 sati kamionom je pro{ao Ibar-
skom magistralom pored jezera O~age i tada je sa desne strane, posmatra-
no prema â~ku, na pro{irewu pored puta video parkiran kamion marke
„mercedes” tamnozelene boje koji je bio sveè ofarban, ~ist i koji se si-
jao. Na levim vratima imao je oznake 3535. Po{to se radilo o vrlo neobi~-
nom i markantnom kamionu, koji ima ~etiri osovine i koga nema niko u
tom kraju, zagledao je kamion i zapamtio registarske oznake koje su bile
BG 994-970 i taj broj registracije je upisao u svoju kwigu i to na korice
kwige u kojoj pi{e naloge. To je uradio zato {to je u tom trenutku bio na
mestu suvoza~a u kabini, a kamionom je upravqao wegov sin Predrag \or-
|evi}. Tablice su bile stare, sa crvenom zvezdom petokrakom izme|u ozna-
ke grada i registarskog broja. Objasnio je da je taj broj zapisao zbog toga
{to je on ranije imao kamion koji je vozio pune ~etiri godine i koji je
797
imao oznake BG 994-932. Posebno je naveo da je komentarisao ~iwenicu da
su registarske tablice sa crvenom zvezdom petokrakom stare i van upo-
trebe i da je rekao sinu:
„Sine, kamion je spremqen za rad, ali je iza{ao iz registracije”.
U nastavku svog iskaza \or|evi} navodi da je istog dana, 3. oktobra
1999. godine, oko 12 sati, kada se sa posledwom turom vra}ao iz îbutko-
vice video parkiran isti kamion sa desne strane Ibarske magistrale, po-
smatrano ka Beogradu, ~eonim delom okrenut ka Beogradu, na parking pro-
storu na autobuskom stajali{tu kod ku}e Dragi{e Ne{i}a iz ]elija.
11. Svedok Nenad Stojanovi}, voza~, 3. oktobra 1999. godine ujutru u
6,30 sati krenuo je da prevozi {oder za mesnu zajednicu îbutkovica. Oko
8,30 sati kre}u}i se svojim kamionom Ibarskom magistralom primetio je
u selu [opi} kod spomenika Slobodanu Penezi}u Krcunu, sa desne stra-
ne puta posmatrano ka â~ku, kamion „mercedes”, tipa 3535, tamnozelene
boje, skoro ofarbanog, kao i registarsku tablicu koja je imala zvezdu pe-
tokraku izme|u oznake grada i registarskog broja, oznaka BG i prve bro-
jeve 994. Docnije je u toku prevoèwa {odera za îbutkovicu isti kamion
primetio izme|u 10 i 10,30 sati kod jezera O~age i izme|u 11 i 11,30 sati
u selu ]elije.
12. Svedok Predrag Radosavqevi} je bio jedan od osam kamionxija
koji su 3. oktobra 1999. godine prevozili {oder za MZ îbutkovica. On je
izjavio da je izme|u 8,30 i 9 ~asova pro{ao pored spomenika Slobodanu
Penezi}u Krcunu i da je preko puta spomenika na pro{irewu primetio
kamion marke „mercedes” zelene boje, ~etvoroosovinac, tipa 3535, koji je
bio okrenut prema â~ku. Drugi put toga dana isti zeleni kamion video
je na nekom pro{irewu puta u ]elijama. Kamion je bio okrenut ka Beo-
gradu i imao je sa zadwe strane registarske tablice sa BG oznakama.
Tako|e, podatke o kamionu-ubici dali su i voza~i koji su se kretali
Ibarskom magistralom u vreme zlo~ina: Slavko Ivanovi}, Miroslav Di-
mitrijevi}, Milan Uskokovi}, Dragan Komarica i Miroslav Terzi}. Sve-
dok Terzi} je u svom iskazu naveo da je siguran da je kamion-ubica pozadi
imao registarske tablice sa {estocifrenim brojem beogradskih oznaka.
13. Na osnovu iskaza saobra}ajnih policajaca, Svetozara Novakovi-
}a i Miroslava Qubi}a, utvr|eno je da su oni 3. oktobra 1999. godine bi-
li u patroli na Ibarskoj magistrali, da su u jednom trenutku primetili
teretni kamion sa beogradskim oznakama na registarskim tablicama, ali
sa zvezdom petokrakom izme|u oznake grada i registarskog broja umesto za-
stave koje nose nove tablice. Na osnovu zvezde petokrake zakqu~ili su da
se radi o starim registarskim tablicama koje su van upotrebe, pa su hteli
da sustignu kamion i da ga iskqu~e iz saobra}aja. U tom poku{aju su spre-
798
~eni od strane ~oveka koji je iza{ao iz putni~kog automobila, rekao da
je iz RDB-a i da kamion pripada RDB-u pa ga zbog toga ne mogu iskqu~iti
iz saobra}aja. To je jo{ jedan dokaz da je kamion-ubica bio vlasni{tvo
RDB-a, i da je imao tablice koje su pripadale vozilu RDB-a, jer je kasnije
utvr|eno da su tablice originalne i da su pripadale vozilu RDB-a.
14. Da bi se prikrila ~iwenica da je kamion-ubica od strane Savez-
ne uprave carina (SUC) dodeqen MUP-u – RDB i da je u momentu zlo~ina
bio u vlasni{tvu RDB-a, MUP-RDB je traìo od SUC-a da se izmeni kom-
pletna dokumentacija o tome kome je kamion-ubica dodeqen, pa da se ume-
sto korisnika MUP Srbije stavi drugi korisnik EPS – Povr{inski kop
Bela}evac. Tu izmenu MUP je traìo nakon zlo~ina na Ibarskoj magi-
strali. To je eksplicitno u svom iskazu naveo Mihaq Kertes, koji je odobrio
da se kompletna dokumentacija o dodeli kamiona-ubice MUP-u Srbije
falsifikuje i kao korisnik nazna~i EPS – Povr{inski kop Bela}evac.
15. Na osnovu izve{taja MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu,
Uprava kriminalisti~ke policije, tre}e odeqewe, od 28. oktobra 1999. go-
dine, koji je potpisao major Du{an Surla vidi se da je on 21. oktobra 1999.
godine obavio informativne razgovore sa radnicima Elektroprivrede
Srbije – Povr{inski kop Bela}evac i to: Ivicom Jakovqevi}em, Milo-
vanom @uwi}em, Draganom Radakovi}em, Zvonkom ânovi}em, Radetom
Stojisavqevi}em, Petrom Kosti}em i Danicom Vukovi}, na osnovu kojih
je zakqu~io da od SUC-a nikada EPS-u nije dato na kori{}ewe nikakvo
teretno vozilo i da ne znaju ni{ta o dodeli teretnog vozila marke „mer-
cedes”, a da im je to vozilo dodeqeno sigurno bi znali.
16. Na osnovu ve{ta~ewa koje je obavio MUP Srbije – Institut za
bezbednost, 04 sp. br. 61/1-01 od 9. februara 2002. godine, a koje je potpisao
ve{tak major Ivan Jovanovi}, dipl. hemi~ar, vidi se da je u kwizi „Kon-
trolnik motornih i prikqu~nih vozila” Savezne uprave carina u koju se
upisuju podaci o vozilima koja se daju na kori{}ewe, kao i kom korisni-
ku se daju, izvr{ena prepravka tako {to je belilom odnosno korektorom
prekriven podatak da je vozilo (kamion-ubica) dato na kori{}ewe MUP-
-u, a preko toga napisano da je dodeqeno EPS-u. Preciznije, ve{tak je u
svom zakqu~ku napisao:
„Prema tome, na mestu, na kojem se u spornoj rubrici nalazi sada
vidqivi deo teksta EPS, prvobitno je bio upisan deo teksta koji glasi
MUP-u”.
17. Svedok Josip Rajda, koji je u SUC-u radio na mestu na~elnika
odeqewa nabavke i prodaje, izjavio je da je odmah posle zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali, negde 5. ili 6. oktobra 1999. godine, od wega iz uprave
SUC-a zahtevano da izmeni original re{ewe gde je kao korisnik bio oz-
799
na~en MUP a na novom re{ewu pod istim brojem bi trebalo da se stavi
EPS i na tom novom re{ewu bi trebalo da bude isti datum sa onog prvo-
bitnog re{ewa. Tu naredbu potvrdio mu je i Mihaq Kertes. Po{to mu je
naredba data nakon radnog vremena, on je uve~e pozvao Radeta ]etkovi}a,
koji je u SUC-u radio ta re{ewa, rekao mu {ta treba da uradi i ]etkovi}
je napravio novo re{ewe pod istim brojem i sa istim datumom u kome je
izmeweno samo ime korisnika, pa je umesto MUP-u pisalo EPS-u.
18. Na osnovu grafolo{kog ve{ta~ewa koje je ura|eno u MUP-u Sr-
bije – Sekretarijat u Beogradu, Uprava kriminalisti~ke policije, odeqe-
we kriminalisti~ke tehnike, VE 617/00, od 3. marta 2000. godine, koje je
potpisala ve{tak Dragana Otovi}, dipl. fiziko-hemi~ar, vidi se da je u
zapisniku o primopredaji motornog vozila Savezne uprave carina 04/2 br.
D-11728/3, od 2. septembra 1998. godine po kojem je teretno vozilo „merce-
des 3535” (kamion–ubica) dodeqeno EPS-u – Povr{inski kop Bela}evac
u rubrici vozilo primio falsifikovan potpis Prodanovi} Desimira.
Mi{qewe ve{taka precizno glasi:
„Potpis – Prodanovi} D. na ZAPISNIKU O PRIMOPREDAJI
MOTORNOG VOZILA SAVEZNE UPRAVE CARINA 04/2 Br. D 11728/3
od 02.09.1998. godine, nije autenti~an potpis PRODANOVI] DESI-
MIRA.”
19. Na osnovu grafolo{kog ve{ta~ewa koje je ura|eno u MUP-u Sr-
bije – Sekretarijat u Beogradu, Uprava kriminalisti~ke policije, odeqe-
we kriminalisti~ke tehnike, VE 3734/00, od 18. decembra 2000. godine,
koje je potpisala ve{tak Dragana Otovi}, dipl. fiziko-hemi~ar, vidi se
da je u zapisniku o primopredaji motornog vozila Savezne uprave carina
04/2 br. D-11728/3, od 2. septembra 1998. godine po kojem je teretno vozilo
„mercedes 3535” (kamion-ubica) dodeqeno EPS-u – Povr{inski kop Bela-
}evac u rubrici vozilo predao falsifikovan potpis Petra Raji}a. Mi-
{qewe ve{taka precizno glasi:
„Potpis – P. Raji} na ZAPISNIKU O PRIMOPREDAJI MO-
TORNOG VOZILA SAVEZNE UPRAVE CARINA 04/2 Br. D 11728/3 OD
02.09.1998. godine, nije napisao Petar Raji}.”
20. Kada se analizira opisani falsifikat potpisa Petra Raji}a na
zapisniku o primopredaji vozila, u rubrici vozilo predao treba imati u
vidu da je taj falsifikat napravqen 5. ili 6. oktobra 1999. Po iskazu sve-
doka Josipa Rajde, ba{ toga dana (5. ili 6. oktobra 1999) do{ao je kod we-
ga Petar Raji} u popodnevnim ~asovima, po{to Rajda radi i stanuje u up-
ravnoj zgradi SUC-a, i naredio mu da sa~ini novu i to kompletnu doku-
mentaciju o davawu na kori{}ewe kamiona „mercedes 3535” (kamion-ubi-
ca), sa istim brojem i datumom kao i stara, samo sa izmenom korisnika,
800
gde je umesto MUP-a kao korisnika trebalo upisati EPS – Povr{inski
kop Bela}evac. Po Rajdinim re~ima, Raji} je bio na~elnik u SUC-u za kri-
jum~arewe i po rangu bio vi{i od wega, pa je mogao da mu izda takav na-
log. Rajda je ipak proverio kod Kertesa da li da postupi po Raji}evom na-
logu i Kertes mu je odobrio da tako uradi. Kod takvog stawa stvari nije
jasno i potpuno je neshvatqivo zbog ~ega falsifikuju Raji}ev potpis i to
za stvar koju je on naloìo. Ako je Raji} naredio da se sa~ini nova doku-
mentacija, on bi sigurno i stavio svoj potpis na jedan od dokumenata iz
te nove dokumentacije. Me|utim, verovatno da je sve to u vezi sa falsifi-
kovawem dokumentacije ura|eno bez Raji}evog znawa, jer bi on kao ozbi-
qan, po{ten i iskusan ~ovek, stru~wak i profesionalac prozreo o ~emu
se tu radi i ne bi dozvolio da se ta operacija falsifikovawa dokumena-
ta radi prikrivawa zlo~ina realizuje.
Zbog toga je sve i ura|eno bez wegovog znawa i zbog toga je wegov pot-
pis falsifikovan. Iste jeseni, preciznije 21. novembra 1999. godine, na
Ibarskoj magistrali, kod sela Dudovica, oko 17 ~asova, u saobra}ajnoj ne-
sre}i poginuo je Petar Raji} pod, najblaè re~eno, nerazja{wenim okol-
nostima. Da li je i on `rtva dràvnih eskadrona smrti jo{ nije utvr|e-
no, mada sve izloèno ukazuje da je kao eventualni neprijatni svedok li-
kvidiran.
21. Svedok Slavoqub Radoj~i}, vi{i koordinator-saradnik za pro-
daju i nabavku u SUC-u, izjavio je da je po nalogu Josipa Rajde u kwizi
„Kontrolnik motornih i prikqu~nih vozila” belilom izbrisao podatak
o ranijem korisniku teretnog vozila „mercedes 3535” (kamion-ubica) MUP
Srbije i napisao kao korisnika EPS – Povr{inski kop Bela}evac. U na-
stavku iskaza naveo je da je pocepao staru ko{uqicu (omot spisa) u kojoj
se nalazila dokumentacija vezana za teretno vozilo „mercedes 3535”, na ko-
joj je pisalo da je vozilo dato MUP-u i sa~inio novu sa podatkom da je vo-
zilo dato EPS-u – Povr{inski kop Bela}evac. Daqe je izjavio da mu je po-
znato da su izmeweni podaci o korisniku u re{ewu o dodeli vozila na ko-
ri{}ewe i zapisniku o primopredaji vozila i da je u oba ta dokumenta
ostao isti broj i isti datum i samo je zamewen korisnik tako {to je ume-
sto MUP-a kao korisnik naveden EPS – Povr{inski kop Bela}evac.
22. Dakle, po direktnom nalogu iz MUP-RDB kompletna dokumen-
tacija o davawu na kori{}ewe kamiona-ubice od strane SUC-a MUP-u Sr-
bije – RDB, falsifikovana je nakon zlo~ina na Ibarskoj magistrali i u
falsifikovanoj dokumentaciji je prikazano da kamion-ubica sa Ibarske
magistrale nije pripadao MUP-u Srbije ve} EPS-u – Povr{inski kop Be-
la}evac. Time je zavr{en samo deo paklenog plana da se prikrije zlo~in i
prikaè da MUP-RDB sa wim nema nikakve veze. Drugi deo aktivnosti na
801
prikrivawu zlo~ina, ometawu istrage i navo|ewu iste na pogre{an put
Markovi} je ostvario tako|e preko Savezne uprave carina. Naime, da bi
potpuno zavarao istragu smislio je da od SUC-a traì novo teretno vozi-
lo iste marke, istog tipa, sli~nog modela i drugih karakteristika, da ga
prefarba u istu tamnozelenu boju kako je bio ofarban i kamion-ubica i
da objavi da je ta~no da MUP – Centar u Lipovici poseduje kamion iste
marke, istog tipa i iste boje i sli~nih drugih karakteristika koji neo-
{te}en stoji u hangaru Centra u Lipovici i da je, prema tome, ~ista slu-
~ajnost i podudarnost da je kamion-ubica skoro potpuno isti sa kamionom
koji se nalazi u pomenutom hangaru.
Tu svoju ideju Markovi} je realizovao preko direktora Savezne up-
rave carina, Mihaqa Kertesa. Kao svedok na sudu Mihaq Kertes kaè da
je Markovi}, neposredno nakon zlo~ina na Ibarskoj magistrali, speci-
jalnom telefonskom linijom traìo od wega da mu dostavi kamion marke
„mercedes”. U tom pravcu Mihaq Kertes je naredio da se MUP-u Srbije –
RDB dostavi teretno vozilo marke „mercedes”, tipa 3535, godina proizvod-
we 1990, broj {asije WDB 62514815562090, broj motora 44294510589673,
koji je bio veoma sli~an ranijem kamionu marke „mercedes” (kamionu-ubi-
ci). Po Kertesovoj naredbi taj kamion je dostavqen MUP-u Srbije – RDB-
-u – Centar u Lipovici i Markovi} ga je prikazivao kao svojevrsni ka-
mion-alibi i time dokazivao da je samo puka slu~ajnost i podudarnost da
su i kamion-ubiica i kamion-alibi vozila iste marke, istog tipa, sa vrlo
malim razlikama u performansama.
23. Na osnovu iskaza radnika SUC-a Milana Ra{ete, \or|a Banovi-
}a, Dragana Mijailovi}a, Josipa Rajde i Slavoquba Radoj~i}a pouzdano
je utvr|eno da je posle radnog vremena Mihaq Kertes li~no traìo da se
sa Sabirnog centra na Beànijskoj kosi sa placa uzme jedan kamion „mer-
cedes”, kiper, da se stavi u pogon i doveze u blizinu zgrade Direkcije
SUC-a. Kamion su radnici SUC-a po no}i dovezli i parkirali u blizini
restorana „Perper”, oti{li u Direkciju i to saop{tili direktoru Ker-
tesu, a sutradan utvrdili da na mestu gde su ga parkirali tog vozila vi{e
nema. Iskazi navedenih svedoka iz SUC-a obiluju podacima o vrlo hitnom,
vrlo urgentnom, tajnom i u svakom pogledu konspirativnom no}nom pre-
voèwu teretnog vozila marke „Mercedes 3535”, kiper sa Sabirnog centra
na Beànijskoj kosi do parkinga u blizini restorana „Perper” odakle ga
je MUP preuzeo. Taj kamion-alibi Markovi} je docnije prefarbao u istu
tamno-zelenu boju kao i kamion-ubicu, pokazivao organima istrage, svedo-
cima, vulkanizeru Mileni}u, tuìocima i sudijama iz Lazarevca. Izgle-
dalo je da je Markovi} u potpunosti uspeo da manevrom sa kamionom-ali-
bijem potpuno prikrije izvr{ewe zlo~ina. Me|utim, Srpski pokret obno-
802
ve i wegov predsednik Vuk Dra{kovi} se nisu obeshrabrili ve} su upor-
nim radom, a koriste}i i rad dela po{tenih profesionalaca iz Javne bez-
bednosti MUP-a Srbije, uspeli da dokaù sve manipulacije Radomira
Markovi}a i da ta~no i precizno identifikuju i kamion-ubiicu i kami-
on-alibi i da potpuno razotkriju i ogole sve falsifikate Markovi}a,
Kertesa, Buce \uri}a i svih drugih u~esnika u ovom teroristi~kom aktu.
24. Opisana situacija sa kamionom-ubicom i kamionom-alibijem iz-
loèna pod 1-23 pokazuje i razotkriva samo jedan segment ovog, posle 1945.
godine, u Evropi nezapam}enog akta dràvnog terorizma.
Na kraju napomiwemo da je Okru`ni javni tuìlac u Beogradu svo-
jim aktom KT – 706/99, od 29. decembra 1999. godine, odbacio krivi~nu pri-
javu koju je Srpski pokret obnove podneo protiv Radomira Markovi}a i
Milana Radowi}a zbog krivi~nog dela ~etvorostrukog ubistva iz ~lana
47, stav 2, ta~ka 6. KZ RS, sa glavnim argumentom za odba~aj da kamion-
ubica u zlo~inu na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine nije bio
vlasni{tvo MUP-a Srbije – RDB, ve} EPS-a – Povr{inski kop Bela}e-
vac. To je najboqi dokaz {ta je Markovi} uradio, {ta je hteo da postigne
i {ta je postigao svim radwama preduzetim da zavara istragu u pogledu
osnovne i polazne ~iwenice za razre{ewe zlo~ina: kome je pripadao ka-
mion-ubica u momentu izvr{ewa zlo~ina na Ibarskoj magistrali?
II
Pored dokaza vezanih za kamion-ubicu, drugo zna~ajno pitawe u ra-
svetqavawu zlo~ina na Ibarskoj magistrali i dokazivawu krivice okri-
vqenih jesu dokazi koji se odnose na registarske tablice koje je u momen-
tu zlo~ina nosio kamion-ubica. îweni~no stawe utvr|eno na su|ewu Ra-
domiru Markovi}u i drugima pred Okru`nim sudom u Beogradu, koje se od-
nosi na registarske tablice, predstavqa vrlo zna~ajan dokazni materi-
jal za utvr|ivawe krivice za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistra-
li. Re~ je o dokazima prvog reda, dokazima koji poti~u iz razli~itih iz-
vora saznawa i empirijski proverqivim dokazima.
24. U zapisniku o uvi|aju obavqenom na licu mesta 3. oktobra 1999.
godine istra`ni sudija Krsto Bobot je konstatovao:
„Nakon podizawa pomo}u dizalica teretnog vozila i se~ewa deformi-
sane karoserije vozila marke „be-em-ve”, prilikom va|ewa le{eva iz auto-
mobila, na telu suvoza~a u izgorelom vozilu „be-em-ve” uo~ena je registar-
ska tablica koja je potpuno izgorela, ali se na osnovu utisnutih reqef-
nih, slovnih i brojnih oznaka moglo videti da je to registarska tablica
BG 994-970 i ona je uzeta sa lica mesta i predata Tre}em odeqewu Uprave
803
kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, u ci-
qu utvr|ivawa wenog porekla, odnosno kom vozilu ta tablica pripada.”
25. Ve{tak Zoran \or|evi}, diplomirani fizi~ki hemi~ar, ve{ta-
~io je registarske tablice prona|ene prilikom vr{ewa uvi|aja 3. okto-
bra 1999. godine na Ibarskoj magistrali. Ve{tak je ustanovio da se radi o
tablicama sa oznakama BG 994-970, koje izme|u oznake grada i registar-
skog broja imaju crvenu zvezdu petokraku. Ve{tak je ovu registarsku tabli-
cu uporedio sa originalnom registarskom tablicom izra|enoj u radio-
nici MUP-a Srbije u Ulici Koste Glavini}a.
Ve{ta~ewem je utvr|eno da su tablice BG 994-970 potpuno identi~-
ne sa originalnim tablicama. Dakle, tablice nisu falsifikat, nisu pra-
vqene od drugog materijala, na drugi na~in i na drugom mestu, ve} se radi
o originalnim registarskim tablicama potpuno u skladu sa standardima
koji se primewuju u wihovoj izradi.
Pismeni nalaz i mi{qewe ve{taka \or|evi}a pod brojem VE-2015/99
od 18. oktobra 1999. godine nalazi se u sudskim spisima. U svom iskazu na
glavnom pretresu od 15. oktobra 2002. godine ve{tak \or|evi} je potvr-
dio da su tablice BG 994-970 na|ene na licu mesta izra|ene u radionici
MUP-a Srbije u Ulici Koste Glavini}a 4.
26. Svedok Radoslav \or|evi}, koji je na dan 3. oktobra 1999. godine
svojim kamionom prevozio {oder Ibarskom magistralom za potrebe Mesne
zajednice îbutkovica, u potpunosti je identifikovao kamion-ubicu koji je
toga dana video na Ibarskoj magistrali.
To je u~inio na slede}i na~in:
– kamion-ubicu toga 3. oktobra 1999. godine video je tri puta. Prvi
put oko 9,30 sati u blizini jezera O~age, drugi put ispred kafane „Sandra”
u ]elijama, a tre}i put oko 12,00 sati na autobuskom stajali{tu kod ku-
}e Dragi{e Ne{i}a u ]elijama;
– uo~io je da se radi o kamionu marke „mercedes”, tipa 3535, sa ~eti-
ri osovine, koji je sveè ofarban u tamnozelenu boju i koji se sav sija. Ta-
ko|e je konstatovao da takav automobil niko u wegovoj okolini ne posedu-
je. Svi ti podaci o izgledu kamiona koje je dao \or|evi} u celini i bez
ikakvih odstupawa vi{estruko su potvr|eni mnogim materijalnim doka-
zima i iskazima svedoka koji su do podataka o izgledu kamiona do{li iz
potpuno drugih izvora saznawa od \or|evi}a i nezavisno jedan od drugog;
– posebno je zanimqiv detaq koji je uo~io \or|evi} – da su na kami-
onu-ubici to~kovi bili izrazito tamnocrvene boje. To je potvrdio Lazar
Kova~evi}, koji je kamion farbao, a nije farbao to~kove na kojima su osta-
le originalne crvene boje. Zatim je ovo \or|evi}evo zapaàwe potvrdio
istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu Neboj{a @ivkovi}, koji je po-
804
sle nesre}e, u toku istrage, 27. juna 2001. godine, na parkingu Auto ku}e
„[umadija” pregledao ostatke kamiona koji je u~estvovao u kriti~nom do-
ga|aju i utvrdio da su felne crvenkaste boje, osnovnog premaza protiv ko-
rozije – boje minijuma. Zoran Mileni}, vulkanizer, koji je popravqao ka-
mion-ubicu neposredno pre zlo~ina, video je da su na wemu felne cigla
boje. Prema tome, ~etiri ~oveka (Kova~evi}, @ivkovi}, Mileni} i \or-
|evi}), koji se pre zlo~ina nikada nisu videli niti ~uli jedan za drugog,
koji obavqaju potpuno razli~ite poslove (Kova~evi} poslove u Jedinici
za specijalne operacije, Mileni} poslove vulkanizera, @ivkovi} poslo-
ve istra`nog sudije Okru`nog suda, a \or|evi} poslove kamionxije) i ko-
ji stanuju u raznim gradovima (Kova~evi} u Novoj Pazovi, Mileni} u Ba-
rajevu, @ivkovi} u Beogradu, a \or|evi} u Lazarevcu), u razli~ito vreme,
na raznim mestima, u razli~itim funkcijama i pod potpuno razli~itim
okolnostima, apsolutno identi~no svedo~e o vrlo bitnom detaqu – da su
to~kovi kamiona-ubice crvene boje. Time je kamion-ubica vrlo precizno,
nepobitno, bez ikakve sumwe i dileme identifikovan.
U okolnostima kada nije sporno da je kamion koji je \or|evi} tri
puta, pre zlo~ina, video na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine,
bio kamion-ubica kojim je po~iweno ~etvorostruko ubistvo, interpreti-
ramo deo \or|evi}evog iskaza koji se ti~e registarskih tablica:
\or|evi} isti~e da je zapisao zadwu registarsku tablicu kamiona-
-ubice koja je imala oznake BG 994-970 i crvenu zvezdu petokraku izme|u
oznake grada i registarskih brojeva. Navodi da je tu registraciju zapisao
na korice kwige naloga. Bio je u mogu}nosti da zapi{e taj podatak zbog to-
ga {to je kamionom upravqao wegov sin Predrag \or|evi}, a on sedeo na
mestu suvoza~a. Obja{wavaju}i motiv za zapisivawe tih registarskih oz-
naka izjavquje da se radi o markantnom kamionu kakav u wegovoj okolini
niko nema, a drugi razlog za zapisivawe registarskih oznaka je taj {to je
on ~etiri godine vozio kamion koji je imao registarske oznake BG 994-
932. Posebno napomiwe da su registarske tablice na kamionu ubici bile
nevaè}e, jer su izme|u oznake grada i brojeva imale crvenu zvezdu peto-
kraku umesto zastavice, pa je zbog toga rekao sinu:
„Sine, kamion je spreman za rad, ali je iza{ao iz registracije”.
Kada je posledwi put video kamion-ubicu, istog dana oko 12,00 sa-
ti, na autobuskom stajali{tu kod ku}e Dragi{e Ne{i}a u ]elijama on je
na wemu video i predwe registarske tablice koje su tako|e imale oznake
BG 994-970.
Na osnovu \or|evi}evog iskaza pouzdano se utvr|uje da su registar-
ske tablice koje je sudija Krsto Bobot prona{ao na licu mesta, BG 994-970,
pripadale kamionu-ubici i da ih je on nosio u momentu zlo~ina.
805
27. Saobra}ajni policajac Svetozar Novakovi} je zajedno sa kole-
gom Miroslavom Qubi}em, 3. oktobra 1999. godine, bio u auto-patroli.
Radili su na Ibarskoj magistrali u reonu od @arkova do skretawa za
Vaqevo, u smeni od 6 do 14 sati. Dok su stajali sa patrolnim kolima na
sporednom putu koji iz Stepojevca vodi prema Konaticama, na samoj ras-
krsnici sporednog puta i Ibarske magistrale u neposrednoj blizini
centra Stepojevca, Novakovi} je primetio kamion „mercedes” koji se kre-
tao putem Beograd-â~ak, sa starim tablicama koje su imale crvenu zve-
zdu petokraku izme|u oznake grada i registarskih brojeva. Novakovi} je
dao znak kamionu da stane zbog starih i nevaè}ih tablica. Kamion je
dao migavac, usporio je i samo {to se nije zaustavio a pred Novakovi}a
su iza{la dva ~oveka koji su se predstavili kao radnici Resora dràvne
bezbednosti (RDB). Dok je Novakovi} razgovarao sa wima kamion je na-
stavio kretawe Ibarskom magistralom prema â~ku. Po{to je video da
kamion odlazi, Novakovi} ulazi u auto i ide za wim. Iza kamiona prema
â~ku i{ao je jedan kombi, tako|e sa starom, neispravnom registarskom
tablicom. Jo{ dok je i{ao za kamionom Novakovi}a je sustigao putni~-
ki automobil, ablendovao mu da stane i iz wega je iza{ao isti onaj ~o-
vek koji mu se predstavio kao radnik RDB-a, kada je u Stepojevcu zausta-
vio kamion. Novakovi} izlazi iz auta, a ovaj iz RDB-a mu kaè: „Polako,
kolega”. Novakovi} mu traì legitimaciju, a ovaj iz RDB-a ga pita kako
se zove. Novakovi} qut opsuje, ulazi u auto i odlazi za Beograd zajedno sa
Qubi}em.
Kasnije istog dana, obave{teni o nesre}i u ataru sela Petka, do{li
su na lice mesta i videli posledice zlo~ina pa je Novakovi}ev kolega Qu-
bi} za kamion-ubicu rekao: „Ovo je onaj kamion”, misle}i na kamion ko-
ji su poku{ali da zaustave u Stepojevcu.
Ina~e, Miroslav Qubi} u potpunosti je potvrdio iskaz svog kole-
ge Novakovi}a.
Na osnovu ovog iskaza nesumwivo proizlazi:
– da je kamion, koji su poku{ali da zaustave u Stepojevcu, bio mar-
ke „mercedes”;
– da je taj kamion imao stare i nevaè}e registarske tablice sa cr-
venom zvezdom petokrakom;
– da je i{ao prema â~ku;
– da je za wim tako|e prema â~ku i{ao jedan kombi sa starim regi-
starskim tablicama;
– da su spre~eni da zaustave kamion intervencijom dva lica koja su
se predstavila kao radnici RDB-a i da su oni dva puta intervenisali na
dva razli~ita mesta na Ibarskoj magistrali;
806
– da su dolaskom na mesto zlo~ina ustanovili da je kamion-ubica ba{
onaj koji su poku{ali da zaustave u Stepojevcu.
Iskazima saobra}ajnih policajaca, Novakovi}a i Qubi}a, pored
identifikacije kamiona-ubice i registarskih tablica koje je nosio (sta-
rih, nevaè}ih) utvr|eno je da se iza kamiona prema â~ku kretao kombi (sa
starim tablicama) i da protiv zaustavqawa kamiona interveni{u rad-
nici RDB-a.
U autenti~nost iskaza svedoka saobra}ajnih policajaca ne moè se
sumwati zbog toga {to stvarni doga|aji toga dana na Ibarskoj magistra-
li potvr|uju wihovu pri~u. Pored toga oni su u svom autu vozili i tre}eg,
@eqka Vukasa, koga su privodili zbog saobra}ajnog prekr{aja deùrnom
sudiji za prekr{aje u Beogradu, koji je tako|e saslu{an kao svedok i po-
tvrdio ~iwenice iz Novakovi}evog i Qubi}evog iskaza. Na kraju, radi se
o svedocima koji su saobra}ajni policajci – dakle pripadnici MUP-a,
pa i to ukazuje na objektivnost wihovog svedo~ewa.
28. Svedok Nenad Stojanovi}, kamionxija iz Lazarevca, koji se 3. ok-
tobra 1999. godine kretao Ibarskom magistralom i prevozio {oder za Me-
snu zajednicu îbutkovica, nakon {to je dao poznate i drugim dokazima
utvr|ene identifikacione elemente kamiona-ubice (marku, tip, boju, sve-
ù farbu) i nakon {to ga je tri puta video toga dana na Ibarskoj magi-
strali, na tri razli~ita mesta uo~io je da kamion-ubica:
– ima stare, nevaè}e registarske tablice sa crvenom zvezdom peto-
krakom;
– oznake grada na tablicama su BG;
– prvi brojevi registracije su 994.
29. Autoprevoznik Predrag Radosavqevi}, dana 3. oktobra 1999. go-
dine, prevozio je pesak Ibarskom magistralom za Mesnu zajednicu îbut-
kovica. On je toga dana dva puta video kamion-ubicu i opisao ga kao „mer-
cedes”, tipa 3535, ~etvoroosovinac tamnozelene boje. Na tom kamionu je
video zadwe registarske tablice bele boje, beogradskih oznaka, ali se bro-
jeva ne se}a.
30. Miroslav Terzi} se neposredno pre zlo~ina sa kamionom „mer-
cedes”, kiper, naranxaste boje, kretao iza kamiona-ubice, video kada je on
pre{ao na levu stranu i izazvao sudar sa „audijem” koji se kretao iz su-
protnog pravca svojom kolovoznom trakom. Terzi} je prvi pri{ao „audi-
ju” koji je nakon zlo~ina sleteo sa puta.
U vezi sa registarskim tablicama kamiona-ubice, Miroslav Terzi},
saslu{an kao svedok izjavio je:
„Ja tvrdim da je kamion sa zadwe svoje strane imao registarsku ta-
blicu, {ta je sa tom tablicom ja ne znam. Dok je kamion goreo registarska
807
tablica sa zadwe strane kamiona bila je tamo gde joj je mesto… Tablice na
kamionu su bile bele boje”.
31. Svedok Dragan Komarica je o~evidac zlo~ina, po{to se 3. okto-
bra 1999. godine kretao Ibarskom magistralom iz pravca Beograda pre-
ma â~ku, voze}i svoj putni~ki automobil marke „golf”, registarski broj
PV 38-31. Video je kada je kamion-ubica iznenada pre{ao na levu stranu
i video sudare, karambol, vatru i dim. Ukazivao je pomo} putnicima
„audija”.
Dakle, svojim o~ima video je zlo~in i kamion-ubicu. O registarskim
tablicama kamiona-ubice rekao je:
„Video sam na kamionu zadwu registarsku tablicu beogradskog pod-
ru~ja, {estocifren broj. Predwu registarsku tablicu ne moè videti ni-
ko, jer je kamion bio na „be-em-veu”.
32. Na~elnik Uprave saobra}ajne policije MUP-a Srbije – Sekre-
tarijat u Beogradu, pukovnik Vidan Mijailovi} ispitan je kao svedok. Vi-
dan Mijailovi}, nakon {to se dogodio zlo~in na Ibarskoj magistrali 3.
oktobra 1999. godine iza{ao je na lice mesta. Tamo mu je data registarska
tablica BG 994-970, koja je prona|ena na ugqenisanom le{u suvoza~a auto-
mobila „be-em-ve”, koji je podleteo sa predwe strane pod kamion-ubicu i
onda se zapalio. Tu tablicu (BG 994-970) kasnije je Vidan Mijailovi}, kod
istra`nog sudije, video na fotografiji iz fotodokumentacije i potvrdio
da je to tablica koja mu je predata na licu mesta 3. oktobra 1999. godine.
Dakle, nema nikakvog spora o kojoj tablici se radi, pa u nastavku inter-
pretirawa iskaza Mijailovi}a, u svim Mijailovi}evim aktivnostima oko
tablica re~ je o tablicama BG 994-970. Za vreme uvi|aja Mijailovi}ev
{ef, na~elnik MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, Branko \uri},
naloìo mu je da proveri ~ija je to tablica. Mijailovi} je sa lica mesta
pozvao Vesnu Trifunovi}, {efa smene deùrne slu`be Uprave saobra}aj-
ne policije MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, da izvr{i proveru
~ija je tablica, a ona mu je odgovorila da se te tablice nalaze u specijal-
noj evidenciji i da se ne mogu proveriti preko terminala.
Po{to je Branka Ili}, {ef Odeqewa za registraciju vozila Upra-
ve saobra}ajne policije MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, jedino
imala kqu~ od ormana gde se nalaze dosijea, Branko \uri} je traìo od
Mijailovi}a da Branka Ili} do|e na radno mesto sa kqu~em i utvrdi ko-
me pripadaju tablice.
Mijailovi} je pozvao Branku Ili} i ona je odmah stigla u kancelari-
ju u Ulici Qermontovqevoj i sa~ekala Mijailovi}a, koji je ubrzo stigao.
Tada je Branka donela dosije iz ormana, iz koga se videlo da tablice BG
994-970 pripadaju Resoru dràvne bezbednosti i da ih je nosilo vozilo „za-
808
stava 101”. O tome je Mijailovi} obavestio \uri}a, a Branki Ili} vra-
tio dosije.
Posle dva-tri dana kod Mijailovi}a je do{ao general Dragi{a Di-
ni}, na~elnik Uprave saobra}ajne policije MUP-a Srbije. Traìo je da
se donese dosije u vezi s tom tablicom i registar u vezi s tim registarskim
brojem. Mijailovi} je pozvao Branku Ili} i ona je donela i traèni do-
sije i debelu kwigu koja predstavqa registar. Dini} je rekao da mu to tra-
ì RDB i odneo je sa sobom i registar i dosije.
Opet, nakon dva-tri dana, Mijailovi} je dobio dopis od Uprave kri-
minalisti~ke policije MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, u kome
se traè bliì podaci za te tablice. O tome Mijailovi} obave{tava Di-
ni}a i on mu kaè da kriminalisti~koj policiji napi{e da tog registar-
skog broja nema u evidenciji. Mijailovi} je to i napisao u odgovoru, prav-
daju}i se pred istra`nim sudijom da je u tom dosijeu, za vozilo koje je no-
silo tablice pisalo strogo pov. – dràvna tajna.
Po Mijailovi}evim re~ima uskoro posle toga stigao je i drugi do-
pis od kriminalisti~ke policije, ovog puta znatno op{irniji, u kome se,
taksativno nabrojano, po vi{e ta~aka traè podaci o tablicama. Dini}
je tada pozvao Mijailovi}a u svoju kancelariju i po{to je pro~itao do-
pis, izdiktirao mu odgovore, pa je Mijailovi} oti{ao u svoju kancelari-
ju i sve ovo {to mu je izdiktirao Dini} napisao u odgovoru kriminali-
sti~koj policiji. Glavni deo odgovora po Dini}evom nalogu glasi:
„Zbog nepostojawa evidencije odgovori na pitawa 2, 3, 4 i 5 se ne mo-
gu dati”.
Po{to Dini} nije vra}ao dosije i kwigu registra, Branka Ili} se
obratila Mijailovi}u i traìla da on pozove Dini}a i da traì da vra-
ti registar i dosije, napomiwu}i da joj je registar potreban radi posla.
Dini} je na Mijailovi}ev zahtev vratio samo registar sa napomenom da
fali jedan broj listova, a dosije nije uop{te vratio.
33. [ef smene deùrne slu`be u Upravi saobra}ajne policije MUP-
-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, Vesna Trifunovi}, potvrdila je na-
vode Vidana Mijailovi}a da ju je posle zlo~ina na Ibarskoj magistrali
istog dana zvao i traìo da proveri kome pripadaju tablice koje su pro-
na|ene na licu mesta. Ona je na uobi~ajen na~in preko terminala poku{a-
la da prona|e kome pripadaju te tablice i nije mogla da na|e podatke pa
je o tome obavestila Mijailovi}a.
Daqe, Vesna Trifunovi} je objasnila da se podaci o vlasniku dobi-
jaju tako {to se ubaci registarski broj vozila u kompjuter i dobije se po-
datak o vlasniku ukoliko isti postoji. U konkretnom slu~aju taj podatak
nije postojao u terminalu. Na koji na~in se jo{ moè dobiti podatak ko-
809
me pripadaju registarske tablice ona ne zna jer ne radi na poslovima re-
gistracija.
34. Na osnovu dopisa MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, Up-
rava kriminalisti~ke policije broj 2900 od 5. oktobra 1999. godine, vidi
se da je kriminalisti~ka policija traìla da se kroz evidenciju izvr{i
provera registarske tablice koja je na|ena na licu mesta i utvrdi kom
vozilu pripada i ko je vlasnik tog vozila.
Odgovorom Uprave saobra}ajne policije koju je potpisao Vidan Mi-
jailovi}, broj 428/99, od 11. oktobra 1999. godine, kriminalisti~ka poli-
cija je obave{tena da pod registarskim brojem BG 994-970 nije registro-
vano nijedno vozilo.
Navedenim materijalnim dokazima potvr|uje se iskaz Vidana Mija-
ilovi}a i u vezi sa pitawem kriminalisti~ke policije i sa odgovorom sa-
obra}ajne policije.
35. Iskaz Vidana Mijailovi}a potvr|en je dokumentima i kada se ti-
~e drugog pisma kriminalisti~ke policije i odgovora saobra}ajne poli-
cije. Kriminalisti~ka policija je svojim aktom od 25. oktobra 1999. godi-
ne pod brojem 3064 traìla od saobra}ajne policije odgovor na pitawa u
vezi sa tablicama koja su formulisana u {est ta~aka. Saobra}ajna poli-
cija aktom broj 483/99 od 8. novembra 1999. godine odgovorila je da se od-
govori na pitawa 2, 3, 4 i 5 ne mogu dati.
Sa dokumentima pod 11 i 12 u potpunosti je dokazana istinitost,
autenti~nost i objektivnost svedo~ewa Vidana Mijailovi}a.
36. Branka Ili}, {ef Odeqewa za registraciju vozila u MUP-u
Srbije – Sekretarijat u Beogradu, potvrdila je navode Vidana Mijailo-
vi}a da je na dan 3. oktobra 1999. godine, kada se dogodio zlo~in na Ibar-
skoj magistrali, bila pozvana od Vidana Mijailovi}a, da je do{la u svo-
ju kancelariju u Ulici Qermontovqevoj i da je proverom u evidenciji
utvrdila da su tablice prona|ene na licu mesta pripadale vozilu u vla-
sni{tvu RDB-a.
Tako|e je potvrdila da je, nekoliko dana posle zlo~ina na Ibarskoj
magistrali, na poziv Vidana Mijailovi}a, u wegovu kancelariju donela
kwigu registra u kome su upisane sporne registarske tablice i dosije za
vozilo koje je nosilo registarske tablice o kojima je re~. Tada je u kance-
lariji Mijailovi}a zatekla generala Dragi{u Dini}a, koji je sa sobom
odneo i dosije i kwigu registra.
Svedok Branka Ili} tako|e je u potpunosti potvrdila navode Mija-
ilovi}a da Dini} nije vra}ao ni kwigu registra ni dosije vozila kome su
pripadale registarske tablice na|ene na licu mesta posle zlo~ina. Tek na-
kon wene intervencije Mijailovi} je pozvao Dini}a i on je vratio kwigu
810
registra, ali nije dosije. U kwizi registra koja je vra}ena nedostajalo je
tri do pet listova i to su nedostajali ba{ oni listovi iz kwige u kojima
je bio upisan registarski broj tablica prona|enih na Ibarskoj magistra-
li neposredno posle zlo~ina 3. oktobra 1999. godine. U svom iskazu Branka
Ili} je jo{ napomenula da Dini} dosije uop{te nije vratio, da je smewena
sa mesta {efa Odeqewa za registraciju vozila 10. februara 2000. godine,
kada joj je to saop{tio Branko \uri} bez ikakvog obrazloèwa, zatim da je
kwiga ru~nog registra bila dobro o~uvana i da je bila skoro nova, da kwi-
gu nije htela da vra}a na mesto gde je ona ranije stajala jer svi su se podsme-
vali i popreko gledali na tu kwigu govore}i: „To je ona kwiga” i sli~no.
Iz iskaza Branke Ili} nesumwivo proizlazi:
– da su registarske tablice prona|ene na mestu zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali 3. oktobra 1999. godine pripadale vozilu u vlasni{tvu
RDB-a;
– da je nakon zlo~ina na Ibarskoj magistrali general Dragi{a Di-
ni} uzeo iz wenog odeqewa i odneo kwigu ru~nog registra motornih vozi-
la u kome su bile evidentirane tablice o kojima je re~ i dosije za vozilo
kome su pripadale;
– da je tek na weno insistirawe kod svog {efa Mijailovi}a, Dragi-
{a Dini} vratio samo kwigu ru~nog registra u kojoj je nedostajalo tri do
pet listova i to ba{ onih na kojima je bio evidentiran registarski broj
tablice BG 994-970 koju je nosio kamion-ubica;– da Dragi{a Dini} ni-
kada nije vratio dosije vozila kome su pripadale registarske tablice
BG 994-970.
37. Na zahtev predsednika ve}a Okru`nog suda u Beogradu koje sudi
Radomiru Markovi}u i drugima, K-429/01, od 18. septembra 2002. godine,
na~elnik Odeqewa za registraciju vozila Uprave saobra}ajne policije
MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, dostavio je kwigu registra vo-
zila. Sud je na glavnom pretresu izvr{io uvid u kwigu na osnovu koga je
jasno da se radi o novoj i dobro povezanoj kwizi iz koje listovi ne mogu
sami da ispadaju.
Dostavqaju}i kwigu registra Odeqewe za registraciju vozila je
uputilo i dopis broj 226-R-2987/02 od 10. oktobra 2002. godine, koji je
potpisao na~elnik Odeqewa za registraciju vozila Sa{a ]ur~i}, u ko-
me pi{e:
„U prilog akta dostavqamo Vam registar vozila od reg. broja BG
993-001 do reg. broja BG 995-000, u kome nedostaje posledwih {est stra-
nica…”.
Na osnovu ovog dopisa u potpunosti i u celini su potvr|eni iskazi
Vidana Mijailovi}a i Branke Ili} koji se odnose na kwigu registra vo-
811
zila i nedostatak listova u woj i to ba{ onih na kojima su upisani re-
gistarski brojevi BG 994-970.
38. General Dragi{a Dini}, na~elnik Uprave saobra}ajne policije
MUP-a Srbije, svedo~e}i u ovom predmetu izjavio je da mu je kwigu eviden-
cije registarskih tablica traìo Radomir Markovi}, da je on istu uzeo
od Vidana Mijailovi}a, zajedno sa dosijeom za vozilo kome su pripadale
te tablice, da je i kwigu registra i dosije u Mijailovi}evu kancelariju
donela Branka Ili}.
Daqe, Dini} navodi da je on i dosije i kwigu registra predao Rado-
miru Markovi}u i da mu je rekao da je Branka Ili} obavestila wega i Mi-
jailovi}a da registarske tablice BG 994-970 pripadaju vozilu RDB-a.
Dini} tako|e izjavquje da je ta~no da je od Markovi}a ponovo uzeo
kwigu registra tek nakon intervencije Branke Ili} i da mu je Markovi}
tom prilikom rekao:
„… Ako neko ne{to bude od vas traìo u vezi sporne tablice i o
onome kome pripada u odgovoru treba re}i da one nisu u evidenciji…”.
Taj nalog Radomira Markovi}a Dini} je preneo Vidanu Mijailovi-
}u i on je tako odgovorio kada su mu ti podaci traèni. I kada su drugi
put isti podaci traèni Dini} je rekao Mijailovi}u da isto odgovori.
Sve napred izloèno Dini} je potvrdio i na suo~ewu koje je izvr{e-
no izme|u wega i Radomira Markovi}a pred istra`nim sudijom Okru`nog
suda u Beogradu dana 14. avgusta 2001. godine.
U svom iskazu Dini} isti~e da je on vratio kwigu registra koja je
bila u najlon-kesi, da je nije vadio iz kese i da je mislio da se dosije vozi-
la nalazi u kwizi.
O ~iwenici iz Mijailovi}evog iskaza da mu je rekao da nedostaje
pet-{est listova iz kwige registra, Dini} kaè: „Ne znam, Branka to ne-
ka kaè… ali ponavqam to neka kaè Branka”.
A o okolnosti iz iskaza Mijailovi}a da mu je on izdiktirao {ta
da odgovori kriminalisti~koj policiji na pitawa u vezi sa tablicama
koja su formulisana u {est ta~aka, Dini} iznosi:
„Se}am se da je Mijailovi} jednom prilikom do{ao i rekao da, meni se
~ini javni tuìlac, traì niz odgovora na pitawa u vezi te sporne ta-
blice, ja wemu odgovore nisam diktirao ali sam ga podsetio na stav Reso-
ra dràvne bezbednosti u vezi evidencije spornih tablica. Ne znam {ta
je on u odgovoru napisao. Po{to mi se predo~ava dopis Uprave kriminali-
sti~ke policije od 25. oktobra 1999. godine pod brojem 3064 upu}en Upra-
vi saobra}ajne policije izjavqujem da je mogu}e da sam taj dopis video, ali
sam mislio da je to dopis Javnog tuìla{tva. [to se ti~e odgovora ja
ne znam {ta je Vidan napisao niti sam mu diktirao odgovore na pojedi-
812
na~na pitawa, me|utim dok smo razgovarali on je u svom rokovniku pravio
pribele{ke, to nije bilo ni{ta neobi~no jer on uop{te to uvek ~ini.”
Ako se pa`qivo analiziraju ove dve, na prvi pogled, nesaglasnosti
izme|u iskaza Branke Ili} i Vidana Mijailovi}a s jedne strane, i iska-
za Dragi{e Dini}a s druge strane, vidi se da to prakti~no nisu nesagla-
snosti. Dini} poku{ava u svom iskazu da pone{to prikrije, da neke doga-
|aje druga~ije prikaè, da umawi svoju odgovornost (koje je svestan, i to
se vidi iz wegovog iskaza pred istra`nim sudijom), ali u su{tini iskazi
Branke Ili}, Mijailovi}a i Dini}a koji se ti~u okolnosti oko nedostat-
ka listova iz kwige registra nakon vra}awa iste od Markovi}a su iden-
ti~ni. Tako|e, nema suprotnosti izme|u Mijailovi}a i Dini}a u vezi sa
Dini}evim nalogom Mijailovi}u da svima koji to traè odgovore da re-
gistarske tablice BG 994-970 nisu u evidenciji.
39. Radomir Markovi} u svojoj odbrani negira bilo kakvu svoju po-
vezanost sa registarskim tablicama BG 994-970 prona|enim na mestu zlo-
~ina. Me|utim, dokazi za wegovu direktnu ume{anost u uni{tavawe svih
tragova o tome gde su evidentirane i kome pripadaju navedene registarske
tablice takvi su da o tome vi{e ne treba raspravqati.
Me|utim, treba ipak ukazati na dva detaqa iz odbrane Radomira
Markovi}a u vezi sa dokazima koji se odnose na registarske tablice. Na-
ime, Radomir Markovi} je izjavio da je kwiga registra bila u vrlo lo-
{em stawu, raspadnuta (on ju je nazvao kupusara), da se vrlo lako moglo
desiti da iz we listovi prilikom preno{ewa sami ispadaju. Kwiga re-
gistra je bila dostavqena sudu, sud je u wu izvr{io uvid, pa su svi pri-
sutni mogli vrlo prosto da utvrde da se radi o novoj kwizi, ~vrsto pove-
zanoj ~vrstim koricama i da nema nikakvog govora o tome da iz we ispa-
daju listovi.
Drugi detaq iz Markovi}eve odbrane ti~e se wegovog poku{aja da do-
vede u sumwu ~iwenicu da je kamion-ubica u vreme zlo~ina nosio tablicu
BG 994-970, s obzirom da je tablica prona|ena u krilu ugqenisanog le{a
suvoza~a u automobilu „be-em-ve” Zvonka Osmajli}a. U tom pravcu Marko-
vi} je navodio da su neki automobili u vlasni{tvu RDB-a bili dodeqi-
vani Vuku Dra{kovi}u dok je bio potpredsednik Savezne vlade, pa je mo-
gu}e da je ta registarska tablica pripadala nekom od tih automobila i
da se tako na{la u automobilu „be-em-ve” u kome su se nalazili Dra{ko-
vi}evi saradnici. To je jedna besmislica, jedna vrlo providna cini~na,
monstruozna insinuacija Radomira Markovi}a u nameri da se izvu~e iz
~iweni~no i pravno vrlo te{ke situacije u kojoj se na{ao.
40. Milo{evi}ev javni tuìlac grada Beograda Andrija Milutino-
vi} odbacuje krivi~ne prijave protiv {efova RDB-a Markovi}a i Radowi-
813
}a, sa la`nim obrazloèwem da kamion-ubica ne pripada RDB-u i da regi-
starske tablice koje je nosio kamion-ubica ne pripadaju vozilima RDB-a.
Tu otvorenu, ordinarnu i gnusnu la` smi{qenu u mraku, tmu{i i najdub-
qoj rupi teroristi~ke i u krvi ogrezle Milo{evi}eve tajne policije po-
navqaju sva reìmska sredstva informisawa u op{irnim ~lancima sa
krupnim naslovima koji isti~u da kamion koji je u~estvovao u saobra}aj-
noj nesre}i (kako oni zovu ovaj teroristi~ki akt i zlo~in) nije pripadao
RDB-u niti su tablice koje je on nosio vlasni{tvo vozila RDB-a. Na osno-
vu iznetog pregleda stawa dokaznog materijala (1-17) u spisima predmeta
Okru`nog suda u Beogradu K. br. 429/01 po kome se sudi okrivqenima za ~e-
tvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, moè se izvesti vrlo preci-
zan zakqu~ak da su sva pitawa u vezi sa registarskim tablicama BG 994-970
koji je nosio kamion-ubica u momentu izvr{ewa zlo~ina raspravqena, ra-
svetqena, razre{ena i razja{wena.
III
Atentati na Vuka Dra{kovi}a bili su pripremqeni vrlo studio-
zno, pedantno, sistematski i uz upotrebu svih tehni~kih sredstava i ce-
lokupnog qudstva iz tri odeqewa RDB – Centar u Beogradu (III, VI i IX).
Koliki je zna~aj pridavan toj logisti~koj pripremi atentata vidi se po
tome da je osobqe koje je radilo na pra}ewu Vuka Dra{kovi}a, na mera-
ma tzv. TKTR-a (tajna kontrola telefonskih razgovora) i PS (prislu-
{no sredstvo) radilo danono}no, u tri smene, prekovremeno i po {esna-
est sati.
Aktivnostima na prislu{kivawu, fizi~kom pra}ewu, snimawu tv-
-kamerom i sveobuhvatnoj, totalnoj kontroli, ~ak i misli i krvotoka ako
je to mogu}e Vuka Dra{kovi}a, dat je najve}i mogu}i zna~aj. Primer kakav
je prioritet u RDB-u imao najmawi, najsitniji i najbanalniji podatak o
Vuku Dra{kovi}u je taj da je slu`benica RDB-a suspendovana zato {to ni-
je blagovremeno informisala kada se Vuk Dra{kovi} vratio iz Budve. Za
opservaciju Vuka Dra{kovi}a i prikupqawe {to vi{e podataka koji mo-
gu biti zna~ajni za atentat i koji se mogu upotrebiti prilikom izvr{e-
wa atentata da bi on bio sigurnije, preciznije i stoprocentnim uspehom
izvr{en, nije bilo dovoqno fizi~ko pra}ewe u stopu, prislu{kivawe te-
lefona, prislu{kivawe preko prislu{nih sredstava u ku}i i prostori-
jama u stranci, ve} se organizovalo fotografsko snimawe i snimawe vi-
deo kamerom Vuka Dra{kovi}a, wegovih gostiju, saradnika i obezbe|ewa.
O aktivnostima RDB-a u vezi sa zlo~inom na Ibarskoj magistrali u
spisima predmeta postoje slede}i dokazi:
814
41. Na~elnik Resora dràvne bezbednosti – Centar u Vaqevu Qubo-
drag Gaji}, kao svedok, pred sudom izjavio je da ga je 3. oktobra 1999. godi-
ne zvao preko mobilnog telefona u Vaqevo Milan Radowi} i pitao {ta
se de{ava na Ravnoj Gori, po{to Vuk Dra{kovi} dolazi tamo. Gaji} je od-
govorio da o tome ni{ta ne zna, pa u nastavku iskaza navodi:
„Svedok obja{wava da zadatak koji mu je Radowi} dao po operativnom
zahtevu bio da se na licu mesta, konkretno na Ravnoj Gori, prikupe podaci
koja se tamo lica nalaze, u kojim automobilima i sl. i taj zadatak je dobio
operativac Miodrag Cvetkovi} iz Qiga koji je izvestio da se ni{ta spe-
cijalno ne de{ava, tamo su samo neki turisti…”.
O tom izve{taju Cvetkovi}a Radowi} je obave{ten.
42. Svedok Radovan Boòvi}, na~elnik Tre}eg odeqewa RDB – Cen-
tar u Beogradu izjavio je da Vuk Dra{kovi} prilikom ranijih putovawa
na Ravnu Goru nije pra}en od strane RDB-a.
Tako|e, Boòvi} obja{wava da u slu~ajevima kada se vr{i pra}ewe,
a re~ je o putu van Beograda, pra}ewe se vr{i samo do punktova RDB – Cen-
tar u Beogradu, konkretno na Ibarskoj magistrali to zna~i pra}ewe do iz-
laska iz Beograda do Lipova~ke {ume. U vezi sa putem Vuka Dra{kovi}a
na Ravnu Goru 3. oktobra 1999. godine od ovog pravila je drasti~no odstu-
pqeno, po{to je Dra{kovi} pra}en do kraja.
43. Aleksandra Radoji~i} radila je kao pomo}nik na~elnika Sedmog
odeqewa RDB – Centar u Beogradu. Re~ je o odeqewu operativne tehnike
gde se prikupqaju, sre|uju i dostavqaju drugim odeqewima podaci priku-
pqeni prislu{kivawem telefona i prislu{nih ure|aja ugra|enih u sta-
nu. Kao svedok Aleksandra Radoji~i} je izjavila da je od kraja maja 1999.
godine pa sve do izvesnog vremena posle zlo~ina na Ibarskoj magistra-
li, prema Vuku Dra{kovi}u primewivana mera prislu{kivawa dvadeset
~etiri sata i to u kontinuitetu.
Radovan Boòvi} je izjavio da je polovinom septembra 1999. godi-
ne privatnim poslom bio u Leskovcu i kada je do{ao 19. septembra 1999.
godine obave{ten je:
„Kada sam do{ao na posao moj pomo}nik Stevan Basta obavestio me
je da je odràn radni dogovor sa na~elnikom RDB-a – Centar u Beogradu Mi-
lanom Radowi}em i da je na sastanku naloèno pra}ewe Vuka Dra{kovi}a
i to pra}ewe dvadeset ~etiri sata u kontinuitetu”.
44. Po nalogu Milana Radowi}a formirana su dva punkta za snima-
we video kamerom parkinga ispred prostorija SPO i samog ulaza u pro-
storije. Postojale su dve baze za snimawe: jedna u kafani „Kolarac” i dru-
ga, rezervna, u robnoj ku}i „Beko”. Radilo se o pravim malim televizijskim
studijima iz kojih su se snimala vozila i lica koja dolaze u SPO. Posto-
815
jao je i ure|aj za zumirawe. Tehni~ar je za potrebe RDB-a radio i fotogra-
fije odre|enih li~nosti ili vozila snimqenih tv-kamerom. O postojawu
i radu ova dva tv-centra na sudu se izja{wavao tv-tehni~ar \or|e Steva-
nov, koji ih je postavqao i u wima radio, kao i Stevan Basta i Ratko Qu-
bojevi}.
45. Po izjavi Sr|ana Lazi}a, pripadnika Devetog odeqewa koje se ba-
vi fizi~kim pra}ewem, toga 3. oktobra 1999. godine prakti~no ceo apa-
rat je radio na pra}ewu Vuka Dra{kovi}a. [ef smene u Devetom odeqewu,
Ratko Qubojevi}, navodi da je 3. oktobra 1999. godine u Devetom odeqewu
bilo zaposleno ukupno ~etrdeset qudi, a u akciju pra}ewa Vuka Dra{ko-
vi}a na putu za Ravnu Goru, iako je bila nedeqa, ~isto privatni put, bez
ikakvih politi~kih i drugih doga|aja na Ravnoj Gori, bilo je ukqu~eno
oko trideset pet qudi i to: Zoran Pavi}, Bogdan Toma{, Ratko Qubojevi},
Dragan Pavi}, Neboj{a Sokovi}, Milan Todorovi}, Miroslav \urkovi},
Sa{a Joji}, Ivan Pokrajac, Sr|an Lazi}, Sa{a \ur|evi}, Aleksandar Ra-
dosavqevi}, \or|e Stevanov, Aleksandar Qubi{a, Svetozar Mir~evi},
Qubi{a Dragovi}, Slobodan An|elkovi}, zatim izvesni îki}, Jovano-
vi} i nekoliko wih ~ija se imena ne pomiwu a koji su bili u nekoj od osam
ekipa koje su iza{le na teren da prate Vuka Dra{kovi}a. Kako nisu bili
sigurni da li }e Vuk Dra{kovi} i}i na Ravnu Goru Ibarskom magistra-
lom ili Obrenova~kim putem oba putna pravca su bila zaposednuta. Pot-
puno neuobi~ajeno na teren su iza{li i zamenik na~elnika Devetog odeqe-
wa Bogdan Toma{ i {ef smene Dragan Pavi} koji su jednim automobilom
oti{li do sela Divci da bi tu sa~ekali Vuka Dra{kovi}a.
46. Svedo~ewem Zorana Pavi}a, na~elnika Devetog (prate}eg) odeqe-
wa utvr|eno je da se kod wih pojavio problem u kojim kolima se nalazi Vuk
Dra{kovi}. U svojoj izjavi Pavi} isti~e:
„… ali se pojavio problem identifikacije u kojim kolima se nalazi
Vuk Dra{kovi}. U intervalu od deset do dvanaest sati toga dana dolazi-
lo je desetak vozila, neka od wih su odlazila i na kraju sam dobio informa-
ciju od ekipa da je na put krenuo i crveni xip u kome je bila Dana Dra{ko-
vi}. Me|utim, na put su krenula jo{ dva vozila, ali su oba imala tamna
stakla i nismo znali u kojim kolima je Vuk Dra{kovi}. Ovo sam preneo po-
mo}niku na~elnika Tre}eg odeqewa, a od ekipa sam saznao da se taj crveni
xip odmah pri polasku odvojio od druga dva vozila, s tim {to su na{e eki-
pe nastavile pra}ewe ona dva vozila za koja smo znali da se u jednom od ta
dva automobila nalazi Vuk Dra{kovi}”.
Kada se zna kako je zlo~in na Ibarskoj magistrali izveden, jasno je
da je osnovni, najva`niji i krucijalni podatak za organizatore i plane-
re atentata u kojim kolima se nalazio Vuk Dra{kovi}.
816
47. Zamenik na~elnika Tre}eg odeqewa Stevan Basta saslu{an u svoj-
stvu svedoka izjavio je da je wegov na~elnik Boòvi} od wega krajem apri-
la ili maja 1999. godine traìo da pod hitno prikupe informacije o pri-
padnicima obezbe|ewa Vuka Dra{kovi}a i to u pogledu wihove eventual-
ne osu|ivanosti, prekr{aja po javnom redu i miru, da li poseduju oru`je,
ilegalno ili sa dozvolom, da li su u kontaktu sa kriminalcima u gradu.
Basta je u svom iskazu naveo da je Tre}e odeqewe uradilo taj izve{taj na
tri do ~etiri strane:
„… izve{taj je odnet u koverti na uobi~ajen na~in, obi~no na~elnik
Boòvi} to odnese u zgradu gde sede na~elnik RDB – Centar u Beogradu, Ra-
dowi} i wegov zamenik, i posle nekog vremena prera|eni materijal se vra}a
kod nas. Ovog puta je ovaj materijal pisan kao informacija za rukovodstvo
Centra i Resora da se upoznaju sa materijalom, dakle bez zaglavqa i auto-
rizacije. I ranije se de{avalo da pi{emo takve informacije koje prakti~-
no idu do vrha Resora i ukoliko su kvalitetne vra}aju se nazad, tada im da-
jemo zvani~nu formu i kao takve idu i dosije”.
48. Na glavnom pretresu ispitan je u svojstvu svedoka Goran Petro-
vi}, koji je nakon 5. oktobra 2000. postavqen za na~elnika Resora dràvne
bezbednosti Srbije. Petrovi} je izjavio da su mere pra}ewa i prislu{ki-
vawa prema Vuku Dra{kovi}u pred sam doga|aj na Ibarskoj magistrali i
na sam dan doga|aja bile atipi~ne i da je on taj podatak izneo na konferen-
ciji za {tampu. Obja{wava da se atipi~nost ogleda u tome {to se rukovo-
dioci Resora interesuju iz sata u sat o pra}ewu objekta kao i za podatke
kojim sredstvom se kre}e objekat, gde ko sedi i raspored sedewa {to se sve
proveravalo neposredno uo~i i na sam dan doga|aja na Ibarskoj magistra-
li. Petrovi} je tako|e izjavio da nije tipi~no da funkcioneri proverava-
ju izve{taje po nekoliko puta na dan kao {to je radio okrivqeni Radowi}
i drugi funkcioneri RDB-a. O aktivnostima funkcionera RDB-a svedok
Petrovi} je saznao na osnovu izjava radnika RDB-a koji su u~estvovali u
tom slu~aju.
49. Svedoci Radovan Boòvi}, na~elnik Tre}eg odeqewa i Stevan Ba-
sta, zamenik na~elnika Tre}eg odeqewa, svedo~ili su pred sudom da su po-
sle zlo~ina na Ibarskoj magistrali, oko 22.00 sata, me|usobno razgovara-
li o tom zlo~inu, da su bili zabrinuti, da su videli da se rade prqave stva-
ri od strane RDB-a, pa je Boòvi} rekao Basti:
„Ovi ovoga ho}e da koknu (misle}i na Vuka Dra{kovi}a). Stevo, {ta
}e biti sa nama?”
Iz ovoga se najboqe vidi {ta se u stvari dogodilo na Ibarskoj ma-
gistrali, kao i to da je visokim funkcionerima RDB-a, kao {to su Boò-
vi} i Basta, bilo jasno o ~emu se radi.
817
50. Pripadnik Devetog (prate}eg) odeqewa, Aleksandar Radosavqe-
vi}, bio je u automobilu marke „polo” qubi~aste boje, zajedno sa kolegom
iz istog odeqewa Sr|anom Lazi}em, kojim su pratili kolonu automobila
Vuka Dra{kovi}a. Neposredno pred sudar na Ibarskoj magistrali kreta-
li su se iza automobila „be-em-ve” koji se nalazio u koloni vozila Vuka
Dra{kovi}a. Videli su trenutak kada je kamion potpuno pre{ao na wiho-
vu stranu, kako je voza~ „audija” poku{ao da izbegne sudar sa kamionom ali
nije uspeo i do{lo je do sudara izme|u predwe strane kamiona i leve pred-
we strane „audija” i „audi” je bio odba~en pored puta, a kamion je odmah
udario ~eono u „be-em-ve” koji je bio u kretawu i gurao ga unazad prema
wihovom automobilu kojim je upravqao Lazi}. Lazi} je jedva uspeo da iz-
begne sudar sa tim kamionom koji je gurao ispred sebe „be-em-ve”. Obja{wa-
vaju}i tu situaciju Radosavqevi} je pred sudom rekao:
„Stajali smo tako jedno pet minuta, bili smo nabijeni emocijama,
besni jer niko nam nije rekao za to {ta moè da se desi, a prakti~no smo i
mi mogli da zavr{imo pod kamionom. Kada sam ovo rekao moram da kaèm da
smo svi mi pomalo profesionalno deformisani i polazimo od toga da ipak
ima malo slu~ajnosti. Dakle, i u konkretnom slu~aju ako je ve} to treba-
lo tako da se desi, za{to onda to nama nije re~eno?”
Na osnovu ovog iskaza nema nikakve sumwe i dileme da je Radosavqe-
vi}u i Lazi}u bilo potpuno jasno da je taj sudar name{ten, da je organizo-
van od strane RDB-a, a da wima ni{ta o tome nije re~eno. Oni su verovat-
no na osnovu potpuno neuobi~ajenih mera prislu{kivawa, snimawa i pra-
}ewa Vuka Dra{kovi}a toga dana, kao i na~ina na koji je kamion pre{ao
na levu stranu i kosio sve pred sobom, zakqu~ili da je to atentat. Zbog to-
ga Radosavqevi} tako otvoreno kaè da ako ve} iza svega stoji RDB zbog
~ega to wima nisu rekli jer su i oni mogli da poginu i da ih raznese ka-
mion-ubica. Iskaz Radosavqevi}a je dokaz da je RDB organizovao ubistvo
i to dokaz iznutra, iznet od strane pripadnika RDB-a, koji je imao svoju
ulogu u atentatu a da o wemu nije unapred bio obave{ten.
51. \or|e Stevanov, pripadnik Devetog odeqewa RDB-a, na sudu je
izjavio:
„Ja neposredno saznawe oko samog doga|aja nemam. U to vreme 1999.
godine, kada se odigrao kriti~ni doga|aj, radio sam u Devetom odeqewu na
poslovima tv-tehni~ara. U to vreme u oktobru ja nikakav konkretan za-
datak nisam imao u vezi Vuka Dra{kovi}a i sva saznawa za kriti~ni do-
ga|aj su vezana za ono {to sam ~uo od qudi koji su do{li sa terena, bili su
zgranuti po{to su i oni mogli da nastradaju”.
I na osnovu ovog dokaza jasno je da su operativci Devetog odeqewa
koji su pratili Vuka Dra{kovi}a Ibarskom magistralom 3. oktobra 1999.
818
godine shvatili o ~emu je re~, da se radilo o atentatu, da oni o tome nisu
bili obave{teni i da su mogli da nastradaju. Iskaz Stevanova je intere-
santan i zbog toga {to je on izri~ito rekao:
„Ina~e, svi nalozi Devetom odeqewu dolaze od Milana Radowi}a koji
je bio na~elnik RDB-a – Centar u Beogradu”.
52. O ume{anosti okrivqenog Milana Radowi}a u zlo~in na Ibar-
skoj magistrali moè se izvesti zakqu~ak na osnovu izjave svedoka Steva-
nova navedene u prethodnoj ta~ki, zatim izjave svedoka Stevana Baste koji
je rekao:
„Inicijative i naloge za tajno pra}ewe iskqu~ivo daje na~elnik
RDB-a – Centar u Beogradu i tako je uvek bilo u okviru rada na{e slu`be…
U okviru rada RDB-a nalozi za prikupqawe podataka o odre|enim licima i
objektima uvek dolaze hijerarhijski u okviru Centra RDB-a u Beogradu”.
Na~elnik Devetog odeqewa Zoran Pavi} tako|e u izjavama u ovom
predmetu tvrdi da je vi{e puta u vezi sa putem Vuka Dra{kovi}a na Rav-
nu Goru kontaktirao sa Milanom Radowi}em i to da je prvu informaciju
o tome da }e Vuk Dra{kovi} da ide na Ravnu Goru dobio od Milana Rado-
wi}a, o samom udesu na Ibarskoj magistrali obavestio je Radowi}a.
Na~elnik Tre}eg odeqewa u vreme zlo~ina na Ibarskoj magistrali,
Radovan Boòvi}, izjavio je da je dobio zadatak od Radowi}a da utvrdi sa
kim }e Vuk Dra{kovi} da ide na Ravnu Goru, koga dana }e da ide i ta~no
vreme polaska. U vezi sa na~inom rada RDB-a Boòvi} je izjavio:
„Uop{te princip rada je da Deveto odeqewe u pogledu pra}ewa mo-
è da dobije samo pismeni nalog od na~elnika RDB-a ili na~elnika RDB-a –
Centar u Beogradu, {to je u konkretnom slu~aju Radowi} i u~inio”.
Ina~e, svedok Boòvi} je 3. oktobra 1999. godine ~etiri puta bio u
telefonskom kontaktu sa Radowi}em povodom puta Vuka Dra{kovi}a a jed-
nom su se i videli ispred prostorija gde je radio Boòvi}. Tako|e, Boò-
vi} je jednom bio u Radowi}evoj kancelariji i to posle zlo~ina, ali ni-
je na{ao Radowi}a ve} wegovog zamenika Le~i}a.
53. Na osnovu izloènih izjava svedoka jasno je da je Radowi} bio u
centru zbivawa u vezi sa putovawem Vuka Dra{kovi}a na Ravnu Goru, we-
govim prislu{kivawem, pra}ewem i da je o tome bio obave{tavan sukce-
sivno, vi{e puta u toku dana.
Na osnovu iskaza Radovana Boòvi}a koji glasi:
„Po{to je Radowi} do{ao o ovome sam ga usmeno obavestio i to pred
ulaz u zgradu gde su na{e prostorije, a gde me je i pozvao da si|em jer je re-
kao da ùri. Rekao je da ga izvestim ukoliko ne{to novo saznam, a da on mo-
ra da ode na brdo kod Radeta Markovi}a, jer ima sa wim od ranije dogovor
da se vide. Kada kaèm brdo to u àrgonu zna~i prostorije RDB-a kod In-
819
stituta za bezbednost na Bawici”, vidi se da je toga dana kada se dogodio
zlo~in Milan Radowi} bio u direktnom kontaktu i sa okrivqenim Mar-
kovi}em.
Posle zlo~ina na Ibarskoj magistrali Branko \uri}, na~elnik
MUP-a Srbije – Sekretarijat u Beogradu, zvao je Milana Radowi}a tele-
fonom, on mu je rekao da se nalazi na Institutu za bezbednost na Bawici
i pozvao je \uri}a da do|e u Institut. \uri} je oti{ao na Institut i ta-
mo zatekao Radowi}a i Radomira Markovi}a. Tu su Radowi}, Markovi} i
\uri} popili kafu i razgovarali.
Kada se ima u vidu i Radowi}eva komunikacija toga dana sa Qubo-
dragom Gaji}em i ~iwenica da je veliki deo dana proveo zajedno sa Rado-
mirom Markovi}em u kancelariji u blizini Instituta za bezbednost na
Bawici, uz sve ostalo {to smo naveli, vidi se da je toga dana Milan Ra-
dowi} imao vrlo bogatu aktivnost i da je wegova uloga u zlo~inu na Ibar-
skoj magistrali veoma zna~ajna.
54. U prethodnom delu zavr{ne re~i izneli smo dokaze da je kamion-
-ubica bio u vlasni{tvu RDB-a, da je nosio tablice koje su pripadale vo-
zilu RDB-a, a da su saobra}ajne policajce dok su poku{avali da zaustave
kamion-ubicu 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali, pre nego
{to se dogodio zlo~in, u dva navrata u tome spre~ili pripadnici RDB-a.
Te okolnosti, tako|e, ukazuju da je RDB nosilac kompletnog posla oko iz-
vr{ewa zlo~ina.
55. Vrlo je karakteristi~no i za u~e{}e RDB-a u zlo~inu na Ibar-
skoj magistrali indikativno i simptomati~no to {to je vi{e operativa-
ca Devetog odeqewa RDB-a – Centar u Beogradu dobilo zadatak da posle
zlo~ina prate Vuka Dra{kovi}a u Medicinski centar u Lazarevcu, zatim
u Urgentni centar i u blizinu stana Veselina Bo{kovi}a koji je u ovom
zlo~inu ubijen. Operativci su imali zadatak da evidentiraju ko dolazi u
stan Veselina Bo{kovi}a da izjavi sau~e{}e. Navedene ~iwenice potvr|e-
ne su iskazom svedoka pripadnika Devetog odeqewa Miroslava \urkovi}a,
Sa{e Joji}a, Ivana Pokrajca i Milana Todorovi}a. Nema nikakve logike
niti bilo kakvog suvislog obja{wewa zbog ~ega RDB posle tako stra{nog
zlo~ina prati porodice ubijenih, sem ako nije organizovala i po~inila
zlo~in. Organizatoru i izvr{iocu ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj
magistrali, Milo{evi}evoj tajnoj policiji, bilo je vrlo zna~ajno da pri-
kupe {to vi{e podataka o tome {ta `rtve zlo~ina i porodice ubijenih
znaju o samom zlo~inu i u kom pravcu, kojim sredstvima i kojim metodama
usmeravaju i vode istragu o okolnostima zlo~ina. To je tajnoj policiji po-
trebno da bi tu istragu ometala i kanalisala je u pogre{nom smeru. Pod
pretpostavkom da je zlo~in organizovao i izvr{io neko drugi nema ni-
820
kakve potrebe za angaòvawem tajne policije usmerenom prema `rtvama
i to odmah nakon nesre}e.
Samo ~iwenice iznesene pod ovom ta~kom ako se pa`qivo analizi-
raju i dovedu u nekakav logi~ki i ìvotni sklad jasno ukazuju da je zlo~in
organizovala i izvr{ila tajna policija.
56. Posebno zna~ajan dokaz da je tajna policija organizovala i izvr-
{ila zlo~in na Ibarskoj magistrali predstavqa materijal koji je na taj-
nom delu glavnog pretresa pro~itao predsednik ve}a. Radi se o sre|enom
materijalu, o prislu{kivawu Vuka Dra{kovi}a, wegovih saradnika, po-
rodice, stranih diplomata, advokata i drugih, posle zlo~ina na Ibarskoj
magistrali. Na sudu su pro~itani delovi tog policijskog dosijea za dva pe-
rioda i to za period posle zlo~ina pa do januara 2000. i od formirawa
Prelazne vlade oktobra 2000. do januara 2001. Me|utim, interes i prio-
ritet RDB-a bili su svi detaqi, sve aktivnosti i sva doga|awa vezana za
zlo~in na Ibarskoj magistrali u stranci SPO i u okolini Vuka Dra{ko-
vi}a, i te podatke svim sredstvima RDB permanentno prikupqa i sre|uje
od samog zlo~ina pa sve do smene Radomira Markovi}a u januaru 2001. go-
dine. Iz pro~itanog materijala se vidi da iskqu~ivi interes RDB-a pred-
stavqaju aktivnosti Vuka Dra{kovi}a, stranke SPO, pravno-ekspertskog
tima, advokata i drugih u vezi sa rasvetqavawem zlo~ina na Ibarskoj ma-
gistrali. RDB prakti~no samo to interesuje. O tome beleì svaki detaq,
svaki razgovor, svaku ~iwenicu, svako ime i sve {to moè imati bilo ka-
kve veze sa rasvetqavawem zlo~ina. Za takvu aktivnost nema drugog obja-
{wewa sem da je RDB organizator i izvr{ilac zlo~ina na Ibarskoj ma-
gistrali, pa ovom metodom (prislu{kivawem, pra}ewem i sre|ivawem po-
dataka dobijenih na taj na~in) èle da budu u toku doga|aja i da svojim de-
lovawem spre~e Vuka Dra{kovi}a i Srpski pokret obnove u rasvetqava-
wu zlo~ina.
57. Na kraju, na osnovu svega izloènog u ovom odeqku zavr{ne re~i
proizlazi da je potpuno nemogu}e, nelogi~no i iskqu~eno da se sve u opi-
sano u vezi sa RDB-om de{avalo van znawa i u~e{}a Radomira Markovi}a.
Pod ta~kama od 1 do 17 izneli smo samo deo materijala koji govori
o angaòvawu RDB-a i wenih potencijala u logisti~koj i svakoj drugoj po-
dr{ci atentatu na Vuka Dra{kovi}a koji je organizovan i izveden 3. ok-
tobra 1999. godine. âk i kada bismo apstrahovali ~iwenice i dokaze
utvr|ene u ovom postupku, a vezane za kamion-ubicu i registarske tablice
koje je pomenuti kamion nosio toga dana, samo na osnovu anga`mana RDB-
-a mogao bi se izvesti zakqu~ak o tome da je RDB organizovao i izvr{io
ovaj zlo~in i potpuno i nesporno utvrditi krivica Radomira Markovi-
}a i Milana Radowi}a.
821
Imaju}i u vidu da se radi o nedeqi, privatnom putu, bez ikakvog
strana~kog ili politi~kog skupa na Ravnoj Gori, da prilikom ranijih pu-
tovawa na Ravnu Goru Vuk Dra{kovi} uop{te nije pra}en, da se pra}ewe
kada je re~ o putovawu van Beograda preduzima samo do izlaza iz Beograda
(do Lipova~ke {ume), aktivnost RDB-a da se Vuk Dra{kovi} prati, sni-
ma, prislu{kuje i na drugi na~in opservira uz angaòvawe gotovo kom-
pletnih odeqewa (Tre}eg, Sedmog i Devetog) RDB-a – Centar u Beogradu,
sa blokirawem oba putna pravca prema Ravnoj Gori, sa prikupqawem po-
dataka od kojih su najva`niji, najzna~ajniji i prioritetni podaci o tome
u kom automobilu se nalazi Vuk Dra{kovi} i na kom mestu u kolima sedi,
moè se objasniti i protuma~iti samo kao logisti~ka podr{ka atentatu.
U prilog takvom zakqu~ku idu i ~iwenice da operativci RDB-a istog da-
na kada se dogodio zlo~in prate Vuka Dra{kovi}a u medicinske ustano-
ve u kojima mu se ukazuje pomo} i evidentiraju ko ulazi u ku}u ubijenog Ve-
selina Bo{kovi}a i docnije sve do formirawa republi~ke Vlade 26. ja-
nuara 2001. godine prate, prislu{kuju i beleè svaku re~, ~ak i najmawe i
najbezna~ajnije pojedinosti vezane za zlo~in od 3. oktobra 1999. godine i
napore Vuka Dra{kovi}a i stranke SPO da rasvetle ovaj zlo~in. Ako se u
navedenom kontekstu razmotri okolnost da su mnogi funkcioneri i ope-
rativci RDB-a u toku same akcije shvatili da se radi o atentatu, organi-
zovanom od RDB-a, i o tome svedo~ili pred sudom, dobija se kompletna,
precizna i jasna slika o ulozi RDB-a u ovom zlo~inu.
IV
U vezi sa priznawem okrivqenih Ili}a i Bujo{evi}a u istrazi, wi-
hovim izmewenim iskazima na glavnom pretresu i alibiju koji su istakli
iznosimo slede}e:
58. Nenad Ili} je svoju odbranu dao 24. februara 2001. godine pred
istra`nim sudijom. Ispitan je vrlo iscrpno i sa mnogo detaqa. Wegovom
ispitivawu prisustvovao je branilac koga je on izabrao, advokat Slobo-
dan Milivojevi}.
59. Ukazujemo na karakteristi~an deo ovog Ili}evog iskaza da su on,
voze}i kamion-ubicu, i Nenad Bujo{evi}, upravqaju}i kombijem, u pre-
podnevnim satima, oko 8.00 sati, krenuli na Ibarsku magistralu. Napo-
menuo je da je on kamion parkirao na jedno pro{irewe puta na Ibarskoj
magistrali, a da je u blizini parkiran i kombi, pa je onda, nakon parki-
rawa kamiona, Ili} pre{ao u kombi i sedeo sa Bujo{evi}em par sati, sve
negde do 12.00 sati kada su pozvani mobilnim telefonom. Ovaj deo iskaza
Ili}a pred istra`nim sudijom potvr|uje vi{e kamionxija koji su ispi-
822
tani pred sudom i koji su prevozili {oder Ibarskom magistralom za Me-
snu zajednicu îbutkovica. Svi su oni potvrdili da su kamion-ubicu vi-
deli barem jednom i da je bio parkiran pored Ibarske magistrale i da u
wemu nije bilo voza~a. Ovo Ili}a niko nije mogao da nau~i. To je mogao
da kaè samo neko ko je bio na Ibarskoj magistrali. Prema tome, na ovom
primeru vidi se potpuna autenti~nost Ili}evog iskaza pred istra`nim
sudijom.
60. Pored navedenog u prethodnom stavu, Ili} je posvedo~io da je na
isti na~in poku{ao atentat na Vuka Dra{kovi}a na putu za sur~inski
aerodrom. U svom iskazu je naveo i vreme kada se to dogodilo. Tu ~iweni-
cu je potvrdio Vuk Dra{kovi} i ona se potpuno uklapa u iskaz Ili}a. Da-
kle, u poku{aju atentata na Vuka Dra{kovi}a na putu izme|u sur~inskog
aerodroma i Beograda postoji apsolutna saglasnost u vremenu, mestu i na-
~inu izvr{ewa poku{aja atentata izme|u Ili}a i Vuka Dra{kovi}a. Pre-
ma tome, Ili} je govorio istinu jer niko ga ne bi mogao nau~iti da tako
precizno i u potpunoj saglasnosti sa Dra{kovi}em opi{e taj poku{aj
atentata. Da nije u~estvovao u tom poku{aju Ili} ne bi mogao ni da zna
da je uop{te postojao poku{aj atentata na Vuka Dra{kovi}a, a pogotovo
ne da ga tako precizno vremenski i prostorno locira.
61. Kada se radi o pitawu proveravawa istinitosti iskaza Ili}a ko-
ji je dao istra`nom sudiji postoji jedan vrlo simptomati~an i indika-
tivan detaq iz iskaza Ili}a:
„Po mojoj proceni „audi” (automobil u kome se nalazio Vuk Dra{ko-
vi}) je i{ao relativno brzo, 100-120 kilometara na ~as, a kada je bio na 400
metara od mene voza~ „audija” mi je blicnuo, ja sam polako ulevo i{ao na we-
govu stranu…”.
Vuk Dra{kovi}, koji je saslu{an kao svedok, izjavio je da je voza~
automobila „audi” u kome je on bio, Veselin Bo{kovi}, ablendovao voza-
~u kamiona kada je on skretao na levu stranu. To je detaq koji mogu da kaù
samo u~esnici u doga|aju. Po{to je Bo{kovi} ubijen o tom detaqu ablen-
dovawa mogu da svedo~e samo Nenad Ili} i Vuk Dra{kovi} i wih obojica
u iskazima pred sudom potpuno saglasno ukazuju na taj detaq. To je jedan od
mnogih razloga zbog kojih smatramo da je Ili}ev iskaz u istrazi istinit.
62. Nenad Ili} je ponovo saslu{an pred istra`nim sudijom 14. avgu-
sta 2001. godine i tada je u potpunosti ostao pri svom prvom iskazu koji
je dao 24. februara 2001. godine.
63. Nenad Ili} mewa iskaz tek na glavnom pretresu koji je odràn 11.
oktobra 2001. godine, skoro osam meseci nakon davawa prvog iskaza kod
istra`nog sudije. U izmewenom iskazu pori~e izvr{ewe krivi~nog dela i
izjavquje da je o zlo~inu na Ibarskoj magistrali saznao iz medija. Pozi-
823
va se na alibi da je toga dana i u to vreme bio na slavi sa porodicom kod
ro|aka u okolini Kragujevca.
64. Kada obja{wava kako je do{lo do toga da pred istra`nim sudi-
jom prizna krivi~no delo, Ili} izjavquje da mu jedno nepoznato lice, koga
prvi put vidi, koji mu nije pokazao slu`benu legitimaciju, kome ne zna ime
ili bilo koji drugi podatak, prilazi u hodniku ispred kancelarija wiho-
vih rukovodilaca, predstavqa se kao inspektor Resora dràvne bezbedno-
sti i traì od wega i Bujo{evi}a da izvr{e zadatak koji se sastojao u tome
da oni prihvate izvr{ewe zlo~ina na Ibarskoj magistrali, budu pet-{est
meseci u pritvoru, zatim promene identitet i dobiju materijalnu nakna-
du. Ili} je daqe naveo da im je taj ~ovek objasnio da je to zadatak sa najvi-
{eg vrha i da ga je potrebno izvr{iti zbog spre~avawa izru~ewa Milo{e-
vi}a u Hag, socijalnih nemira koji mogu nastati u zemqi, donacija koje tre-
ba da stignu iz inostranstva i zbog ugleda Jedinice za specijalne operaci-
je (JSO) koji moè biti poquqan. Ili} i Bujo{evi} to prihvataju, dobi-
jaju pismeni materijal iz koga treba da nau~e to priznawe, o tom zadatku
ne pri~aju nikome, ~ak ni svom komandantu Miloradu Lukovi}u Legiji
koji ih, obojicu zajedno, vodi istra`nom sudiji nakon ~ega su uhap{eni.
65. Odavno se u beogradskim sudnicama nije ~ula neverovatnija, nelo-
gi~nija i fantasti~nija pri~a od ove Ili}eve i Bujo{evi}eve prilikom
promene iskaza.
Prva, osnovna i najva`nija nebuloza, nelogi~nost i fantasti~nost
ove pri~e je ta da neko razuman, pri ~istoj svesti, uz to i porodi~an ~ovek
prihvata nalog od apsolutno nepoznatog ~oveka da ide u zatvor i izloì se
riziku da odgovara za krivi~no delo za koje je u to vreme bila predvi|ena
smrtna kazna.
66. Razlozi koje su Ili} i Bujo{evi} naveli da su im predo~eni za
odlazak u pritvor su veoma na~elni, uop{teni, dnevnopoliti~ki i, moglo
bi se re}i, banalni da ~ovek, pojedinac, koji ima porodicu, na wih obra-
ti pa`wu. Uostalom, 14. avgusta 2001. godine, kada su i Ili} i Bujo{evi}
ostali pri iskazu datom 24. februara 2001. godine pred istra`nim sudi-
jom, Slobodan Milo{evi} je ve} bio izru~en u Hag, donacije su uveliko
pristizale, nikakvih socijalnih nemira nije bilo. [to se ti~e spasavawa
ugleda JSO tako {to }e se priznati zlo~in radi se o potpunoj nesuvislo-
sti takvog razloga. Nijedan ~lan bilo kakve jedinice ne moè podi}i ug-
led toj jedinici ako prizna ~etvorostruko ubistvo. êtvorostruki ubica
samo moè poquqati ugled jedinice kojoj pripada. Dakle, i kada su otpa-
li svi razlozi zbog kojih im je re~eno da priznaju ~etvorostruko ubistvo,
Bujo{evi} i Ili} opet u celini i u potpunosti ostaju pri priznawu ko-
je se dali {est meseci ranije pred istra`nim sudijom.
824
67. Alibi koji je istakao Nenad Ili} da je u vreme zlo~ina 3. okto-
bra 1999. godine bio sa porodicom na slavi kod svog te~e Jovana Timoti-
jevi}a u Kragujevcu, u nasequ Aerodrom, koji je slavio slavu Svetog Evsta-
tija ne moè se prihvatiti iz slede}ih razlika:
– alibi Ili}u potvr|uju te~a Jovan Timotijevi}, tetka Sneàna Ti-
motijevi}, ujak Dragan Stevanovi}, {urak Miroslav To{i}. Imaju}i u
vidu srodstvo normalno je da oni svaku Ili}evu pri~u, koja mu pomaè
da izbegne odgovornost, potvrde;
– pored navedenih lica na slavi u Kragujevcu bili su majka i supru-
ga Nenada Ili}a;
– potpuno je nelogi~no i ìvotno nije mogu}e da majka, supruga, ujak,
tetke znaju punih osam meseci da se Nenad Ili} nalazi u pritvoru optu-
èn za zlo~in na Ibarskoj magistrali za koji mu preti smrtna kazna, a da
nikome ne kaù, da nikome ne napi{u, da nigde ne izjave da je Nenad Ili}
u vreme zlo~ina bio na slavi u Kragujevcu i da nije mogao da izvr{i zlo-
~in. Ne postoji obja{wewe kojim moè da se opravda postupak, recimo,
majke koja zna da joj je sin u vreme kada se dogodio zlo~in na Ibarskoj ma-
gistrali bio na slavi u Kragujevcu i da se zbog izvr{ewa tog zlo~ina na-
lazi u zatvoru a da to nigde i nikome za sve to vreme ne kaè;
– Ili}ev te~a, Jovan Timotijevi}, ispitan kao svedok na sudu izja-
vio je da je nosio slavski kola~ u crkvu u nasequ Aerodrom i da je u crkvi
kola~ prese~en. Izveden je dokaz na sudu ~itawem dopisa protojereja @i-
vote St. Markovi}a iz Kragujevca od 4. novembra 2002. godine u kome on
kaè da kao slavar u evidenciji ne postoji Jovan Timotijevi}, niti po-
stoje druga saznawa da je on slavio Svetog Evstatija ni pre ni posle 1999.
godine. Tako|e u tom dopisu prota Markovi} obave{tava da ne raspola-
è nikakvom evidencijom i saznawima, ni da je gospodin Jovan Timotije-
vi} 3. oktobra 1999. godine nosio slavski kola~ u Crkvu Sveti Sava, ~i-
ji je stare{ina protojerej-stavrofor @ivota St. Markovi} koji je ovaj do-
pis i napisao.
68. Nenad Bujo{evi} u svom prvom iskazu pred istra`nim sudijom
24. februara 2001. godine, op{irno je objasnio svoje u~e{}e u zlo~inu na
Ibarskoj magistrali, kontakte sa okrivqenim Radomirom Markovi}em
i Nenadom Ili}em, opisuju}i pritom i najsitnije detaqe iz tih razgo-
vora i uop{te pripremawa zlo~ina. Wegovu izjavu potvrdio je okrivqe-
ni Ili}, a ona je potvr|ena i brojnim materijalnim dokazima i iskazi-
ma neutralnih svedoka ~iji je izvor saznawa potpuno nezavisan u odnosu
na wegov.
69. Na saslu{awu pred istra`nim sudijom posle dva meseca 30. ap-
rila 2001. godine, Bujo{evi} u potpunosti ostaje kod svih navoda iz prvog
825
iskaza, ~ak ga produbquje, bliè obja{wava i precizira, posebno odgova-
raju}i na pitawa javnog tuìoca. Istog dana, 30. aprila 2001. godine, oba-
vqeno je suo~ewe Bujo{evi}a i okrivqenog Radomira Markovi}a u kome
Bujo{evi} energi~no, navode}i niz detaqa, pobija Markovi}eve tvrdwe
da ga uop{te ne poznaje. âk je na Markovi}eve re~i prilikom suo~ewa:
„Ovo nema smisla, urazumi se” odgovorio: „Razuman sam”.
70. Po tre}i put Bujo{evi} je ispitan u istra`nom postupku 14. av-
gusta 2001. godine i tada je u svemu ostao pri svojoj odbrani iznetoj 24. fe-
bruara 2001. godine, dakle, skoro 6 meseci posle prvog iskaza.
71. Tek na glavnom pretresu, koji je odràn osam meseci posle prve
izjave istra`nom sudiji, 11. oktobra 2001. godine, Bujo{evi} negira svoje
u~e{}e u zlo~inu na Ibarskoj magistrali. Obja{wava da ga je na to pri-
znawe nagovorilo jedno lice koje nije poznavao, kome ne zna ime, koje mu
se nije predstavilo niti pokazalo slu`benu legitimaciju. O tom nagova-
rawu nikome ni{ta nije pri~ao. To lice je od wega traìlo da prizna u~e-
{}e u ~etvorostrukom ubistvu da bi se Milo{evi}u sudilo u zemqi, da bi
dràva dobila donacije, da bi se izbegli socijalni nemiri i da bi se sa-
~uvao ugled jedinice JSO kojoj pripada. Sve {to je naveo kao razlog zbog
~ega je priznao u istrazi toliko je neubedqivo, nesuvislo, naivno, suprot-
no elementarnoj logici, zdravom razumu i potpuno u sferi fantazije. U
ovom iskazu Bujo{evi} se nije pozvao na alibi. Naveo je da zna gde je bio
3. oktobra 1999. godine, ali da to ne moè da kaè.
72. Okrivqeni Bujo{evi} poziva se na alibi na glavnom pretresu
2. jula 2002. godine, dakle, tek posle 16 meseci od kada je priznao u~e{}e u
zlo~inu, a devet meseci od kako je porekao priznawe. Samo to je dovoqno
za potpunu neregularnost svake pomisli na alibi, pa makar se dokazivao
materijalnim dokazima.
73. Bujo{evi}, nakon vi{e od godinu dana od priznawa, navodi da je
u vreme zlo~ina na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine bio na
proslavi ro|endana dvojice svojih drugova iz jedinice u Novom Sadu sa
jo{ nekoliko pripadnika iste jedinice. Ovakav alibi je neuverqiv, nema
snagu materijalnog, objektivnog, nepristrasnog i proverqivog dokaza i to
pre svega zbog toga {to nije iznet u isto vreme kada je povu~eno priznawe.
Pored toga toj dvojici wegovih drugova nije bio ro|endan 3. oktobra 1999.
godine ve} ranije, a svi pripadnici jedinice JSO, koji su na su|ewu svedo-
~ili o Bujo{evi}evom alibiju, pri~ali su istu pri~u bez ijednog konkret-
nog podatka. âk su svi rekli da su pili po kafi}ima oko „Spensa” ne na-
vode}i nijedno ime kafi}a u kome su bili. Na sva pitawa koja su izlazila
iz okvira iste pri~e, koju su svi potpuno identi~no pri~ali na sudu, od-
govarali su sa „ne znam”, „ne se}am se” i „to je slu`bena tajna”.
826
74. Alibi koji je istaknut devet meseci nakon {to je povu~eno pri-
znawe o u~e{}u u zlo~inu, koji potvr|uju bliski prijateqi (drugovi iz
jedinice) i koji se odnosi na proslavu nepostoje}ih ro|endana, bez navo-
|ewa ijednog proverqivog podatka, nije alibi. Pogotovu kada se poziva-
we na alibi posmatra u kontekstu apsolutno fantasti~nih razloga za po-
vla~ewe priznawa, koje je usledilo osam meseci nakon priznawa i po{to
je u tom vremenskom periodu tri puta ponovqeno.
75. Kada se radi o priznawu Ili}a i Bujo{evi}a pred istra`nim
sudijom 24. februara 2001. godine, jedna od najva`nijih ~iwenica koju je
priznao Nenad Bujo{evi} je ta da ga je za izvr{ewe zlo~ina na Ibarskoj
magistrali angaòvao li~no Radomir Markovi}. Ako se ima u vidu uloga
Radomira Markovi}a u vezi sa kamionom-ubicom, registarskim tablica-
ma koje je kamion-ubica nosio i angaòvawem Resora dràvne bezbedno-
sti oko izvr{ewa atentata, {to je obra|eno u prva tri dela zavr{ne re~i,
ispostavqa se kao potpuno logi~na uloga Radomira Markovi}a i u anga-
òvawu Nenada Bujo{evi}a, kako je to Bujo{evi} objasnio u svom prvom
iskazu.
* * *
Na kraju, potpuno nezavisno od izloènih argumenata pod I-IV, isti-

~emo jo{ dva karakteristi~na detaqa iz dokaznog postupka koji je vo|en
pred ovim sudom, i to:
76. Iznenada, odlukom sudije Miroslava Cvetkovi}a, na glavni pre-
tres kao svedok pozvan je Milorad Lukovi} Legija da bi tre}i put u svoj-
stvu svedoka dao iskaz. Ina~e, protiv Milorada Lukovi}a za isti doga|aj
za koji se sudi Radomiru Markovi}u i jo{ trojici pripadnika RDB-a –
zlo~in na Ibarskoj magistrali vodi se istraga pred istra`nim sudijom
Okru`nog suda u Beogradu na osnovu pravosna`nog re{ewa o sprovo|ewu
istrage. Na svom tre}em pojavqivawu pred sudom u svojstvu svedoka, Mi-
lorad Lukovi} mewa iskaz i prilago|ava ga izmewenoj odbrani na glav-
nom pretresu okrivqenih Ili}a i Bujo{evi}a. Promenu svog ranijeg iska-
za Lukovi} obja{wava pretwama wemu i wegovoj porodici od strane funk-
cionera novog RDB-a, koji je u slu~aju zlo~ina na Ibarskoj magistrali
podneo krivi~nu prijavu. Posebno navodi da ga je uo~i davawa iskaza na
glavnom pretresu zvao Zoran Mijatovi}, zamenik na~elnika RDB-a Srbi-
je i od wega traìo da se drì dogovora. Me|utim, Milorad Lukovi} je iz-
javu dao 27. decembra 2001. godine kada vi{e nije bio radnik RDB-a i kada
ni Zoran Mijatovi} nije bio zamenik na~elnika RDB-a ve} dva i po meseca,
po{to je 15. oktobra 2001. podneo ostavku na to mesto. Imaju}i u vidu te ~i-
827
wenice potpuno je deplasirana tvrdwa da Zoran Mijatovi} upu}uje bilo
kakve pretwe Miloradu Lukovi}u vezane za wegovo svedo~ewe na sudu.
77. [to se ti~e ~iwenica u vezi sa izvo|ewem Markovi}a iz pri-
tvora, ve~erom, razgovorom koji je Markovi} vodio sa ministrom Mihaj-
lovi}em, na~elnikom RDB-a Petrovi}em i wegovim zamenikom Mijatovi-
}em, kao i okolnosti pod kojima je do{lo do tog izvo|ewa te ve~ere i tog
razgovora, izdavawa la`nih paso{a i li~nih karti koje su navodno ru-
kovodioci MUP-a i RDB-a predali porodicama okrivqenih, smatramo
da nisu relevantne za utvr|ivawe materijalne istine u ovom predmetu i
da predstavqaju deo taktike i tehnike operativnog rada policajaca od
operativca do ministra na rasvetqavawu ~itavog niza politi~kih ubi-
stava u vreme Milo{evi}eve diktature.
DR RAJKO DANILOVI],
advokat
Optu`nica je dokazana u celini, mada ima krupan nedostatak, jer se

temeqi na predkrivi~nom postupku i istrazi koji su usmereno i selektiv-
no vo|eni i sprovedeni. Radi toga, u ovom sudskom postupku imamo primer
da je dokazano mnogo vi{e nego {to je optu`nicom obuhva}eno.
Na optuèni~koj klupi sedi samo deo organizatora i izvr{ilaca ko-
ji su u~estvovali u realizaciji zlo~ina~kog plana: poku{aja ubistva li-
dera SPO Vuka Dra{kovi}a, nesumwivo glavnog i najozbiqnijeg politi~-
kog protivnika reìma Slobodana Milo{evi}a i koji su, samim time, ka-
da se analiziraju posledice kriti~nog doga|aja, od 3. oktobra 1999. godi-
ne, odgovorni za ~etvorostruko ubistvo.
Geneza otkrivawa izvr{ilaca ovog krivi~nog dela je geneza rasvet-
qavawa koja su lica u~estvovala u organizaciji i izvo|ewu dela, ali, na-
ravno i u prikrivawu, zasluùje kratak osvrt.
O{te}eni i SPO odmah po izvr{enom ~etvorostrukom ubistvu na
Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine ukazivali su na to da se ra-
di o zloupotrebi Resora Dràvne bezbednosti Srbije po nalogu Sloboda-
na Milo{evi}a u izvr{ewu ovoga zlo~ina. Svima koji su imali saznawe
i iskustva sa na~inom funkcionisawa ove Slu`be u vreme reìma Slobo-
dana Milo{evi}a, koji je prerastao u diktaturu, bilo je o~igledno ko je
naru~ilac ubistva Vuka Dra{kovi}a, a time i zlo~ina na Ibarskoj ma-
gistrali, ko su organizatori kao i gde treba traìti izvr{ioca. Me|u-
828
tim, odbrana na glavnom pretresu poku{ava da ovaj sudski proces prika-
è u suprotnom zna~ewu tvrde}i da se radi o sudsko-politi~kom obra~u-
nu vlasti posle 5. oktobra 2000. godine sa Slobodanom Milo{evi}em, ne-
spretno povezuju}i to sa wegovim hap{ewem i izru~ivawem Ha{kom tri-
bunalu. Slobodan Milo{evi} je uhap{en zbog zloupotreba u kori{}ewu
dru{tvenih sredstava i fondova oficijelnog buxeta SR Jugoslavije, a iz-
ru~en je po zahtevu ha{kog tuìoca. Ovaj sudski postupak nema veze sa hap-
{ewem i izru~ivawem Ha{kom tribunalu Slobodana Milo{evi}a, ali
ima direktne veze sa wegovom odgovorno{}u i naru~ivawu da se putem fi-
zi~ke eliminacije ukloni wegov glavni opozicioni politi~ki rival.
SPO formiraju}i tzv. Pravno-ekspertski tim, koji je pored advoka-
ta obuhvatio i izvesne saobra}ajne eksperte i poslanike, prikupio je do-
kaze na osnovu kojih SPO i Vuk Dra{kovi} podnose krivi~nu prijavu pro-
tiv na~elnika RDB Srbije Radomira Markovi}a i na~elnika Centra RDB
Beograd Milana Radowi}a i to ve} u decembru 1999. godine. Ova se krivi~-
na prijava ekspresno odbacuje od strane Okru`nog javnog tuìoca u Beo-
gradu Andrije Milutinovi}a, sa obrazloèwem da kamion marke „Merce-
des”, tipa 3535, sa ~etiri osovine, godina proizvodwe 1988, sa nazna~e-
nim brojem motora i {asije, registarske oznake BG 994-970, nije vlasni-
{tvo MUP Srbije i RDB Srbije. Reìm Slobodana Milo{evi}a ne samo
da je preko dela Slu`be bezbednosti organizovao navedeni zlo~in, ve} ga
preko svojih qudi u Tuìla{tvu revnosno skriva i {titi organizatore.
Sve vreme dok SPO, wegovi advokati i advokati o{te}enih, kao i
ostali u Pravno-ekspertskom timu prikupqaju dokaze o u~e{}u RDB Sr-
bije u organizovawu atentata na Vuka Dra{kovi}a, predsednika SPO, ta
Slu`ba poku{ava i po tre}i put da ubije Vuka Dra{kovi}a, ovoga puta u
Budvi, {to je tako|e u ovom postupku rasvetqeno. Slu`benici RDB, kojim
su rukovodili tre}e i ~etvrto optuèni, snimala je ku}u za odmor u Podu-
bovici u Budvi, vlasni{tvo Danice i Vuka Dra{kovi}a, na terenu van svo-
je nadle`nosti i na teritoriji Crne Gore, bez znawa sli~nih slu`bi u
ovoj federalnoj jedinici.
Rasvetqeno je u ovom sudskom postupku da su oni koji su optuèni
Vuka Dra{kovi}a, wegove saradnike, wegovo najbliè okruèwe, pratili
i uhodili primenom svih debeovskih mera: snimaju se razgovori u ku}i, u
prostorijama SPO, na mestima gde Vuk Dra{kovi} boravi i komunici-
ra, snimawe nije samo audio, ve} je i video. U tu svrhu, organizuju se dva
video studija, tro{e se ogromna sredstva, angaùju se saradnici mnogih
odeqewa RDB: Tre}e odeqewe za borbu protiv unutra{weg neprijateqa
ili ~itati politi~kog protivnika reìma Slobodana Milo{evi}a, Sed-
mo odeqewe za prislu{kivawe telefona i putem ure|aja ugra|enih u pro-
829
storije SPO, u stanu porodice Dra{kovi}, u prostorijama gde se odrà-
vaju sastanci lidera opozicije. Vuk Dra{kovi}, predsednik SPO, glavni
politi~ki protivnik Slobodana Milo{evi}a, nije u mogu}nosti da se
kre}e bez uho|ewa i pratwe od Devetog odeqewa. Pored ova tri odeqewa
RDB-a koriste se i druge slu`be MUP-a Beograda, a po nalogu wegovog ta-
da{weg na~elnika Branka \uri}a, koji pomaè RDB u uho|ewu Vuka Dra-
{kovi}a.
Nijedan opozicioni lider, ili neko drugo lice u Srbiji nije tako
i toliko pra}eno i uho|eno. Kulminacija primene navedenih „mera”, da
upotrebimo toliko drag eufemizam udba{a, nastaje od onoga trenutka ka-
da Vuk Dra{kovi} ulazi u Saveznu vladu kao potpredsednik, a {to je bi-
lo u vreme bombardovawa od strane NATO-a. Dakle, poja~ano pra}ewe i
uho|ewe prethodi organizovawu i neuspelim poku{ajima ubistva lidera
SPO Vuka Dra{kovi}a, najpre kada se vra}a iz dràvne posete ê{koj,
zatim na Ibarskoj magistrali, i najzad, u Budvi. Polaze}i od ovih sazna-
wa i ~iwenica, koje su rasvetqene i u ovom krivi~nom postupku, tvrditi
da je Vuk Dra{kovi} sara|ivao sa Slobodanom Milo{evi}em i wegovim
reìmom predstavqa vrhunac udba{kog izvrtawa ~iwenica. Slobodan
Milo{evi} koristi i zloupotrebqava ne samo RDB, ve} i predsednika
Vrhovnog suda Srbije Bal{u Govedaricu, kao i Tuìla{tvo, pa se prema
Vuku Dra{kovi}u primewuju sve „mere”, koje se kada je re~ o pra}ewu i
prislu{kivawu poku{avaju da pravdaju razlozima bezbednosti, jer on
kontaktira sa licima bezbednosno relevantnim. Ta tvrdwa je, razume se,
izgovor, poku{aj stvarawa alibija, jer je razlog angaòvawa znatnih de-
lova Slu`be RDB upravu u funkciji onemogu}avawa Vuka Dra{kovi}a da
deluje politi~ki, kao lider SPO-a i opozicije, a protiv reìma Slobo-
dana Milo{evi}a.
Toliko o motivu pobrojanih poku{aja ubistva Vuka Dra{kovi}a.
Na àlost, ciq je i bez ubistva postignut, a naro~ito posle tre}eg
poku{aja u Budvi. Reìm Slobodana Milo{evi}a je uspeo da Vuka Dra{ko-
vi}a udaqi iz Beograda, da mu ometa neposredni uticaj na rasplet sukoba
izme|u opozicije i diktatorskog reìma Slobodana Milo{evi}a. Vuk
Dra{kovi} je eliminisan kao neposredni akter i u~esnik ru{ewa tog re-
ìma, ali se reìm nije time za{titio od ru{ewa. Navedenim poku{aji-
ma ubistva Vuka Dra{kovi}a, on i SPO gurnuti su da se prvenstveno ba-
ve otkrivawem organizatora i izvr{ilaca ~etvorostrukog ubistva, {to
jeste i deo politi~ke borbe protiv reìma Slobodana Milo{evi}a, do-
kazuju}i da je on zlo~ina~ki, ali je zbog toga suèn prostor borbe protiv
tog reìma na drugim planovima, {to je i bio ciq trostrukog organizo-
vawa ubistva Vuka Dra{kovi}a.
830
Ciq primene svih pobrojanih mera i posebno poku{aja ubistva Vu-
ka Dra{kovi}a bio je fizi~ka eliminacija najopasnijeg protivnika reì-
ma Slobodana Milo{evi}a. Op{te poznata je ~iwenica da je reìm Slo-
bodana Milo{evi}a strepeo od Vuka Dra{kovi}a i SPO, jer je Vuk Dra-
{kovi} bio politi~ki lider koji je artikulisao narodno nezadovoqstvo
reìmom i bio je personifikacija sve masovnijeg otpora politici reì-
ma Slobodana Milo{evi}a, otvoreno se protive}i ratovima na podru~ju
biv{e Jugoslavije. Vuk Dra{kovi} je, da upotrebim rado kori{}enu sin-
tagmu u medijima, „car trgova”, politi~ar koji predvodi pobuweni narod
protiv reìma Slobodana Milo{evi}a. Nema sumwe da je Slobodan Mi-
lo{evi} strahovao da mu se ne ponovi sindrom koji se u uobi~ajenoj komu-
nikaciji naziva „kraj vladavine âu{eskua”. Nema sumwe da je Vuk Dra-
{kovi} obeleèn kao najve}a opasnost Slobodanu Milo{evi}u i wegovom
reìmu. Me|utim, poku{aj odbrane da „proturi” pri~u, koju je fabriko-
vala propaganda RDB-a, da je Dra{kovi} bio u dobrim i kooperativnim
odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em nije samo cini~no tvr|ewem, ve}
je i naivno, jer je op{te poznata ~iwenica da su Vuk Dra{kovi} i SPO
permanentno imali kriti~ki odnos prema politici reìma Slobodana
Milo{evi}a, i da su bili najangaòvaniji protivnici te politike. Ste-
pen uho|ewa i primene drugih mera prema Vuku Dra{kovi}u, kao i tri po-
ku{aja ubistva, upravo pokazuju da su te tvrdwe potpuno suprotne istini
i da predstavqaju tipi~no udba{ko zbuwivawe javnog mwewa.
Na àlost, Krivi~ni zakonik po kojem se sudi i koji se moè pri-
meniti, ne poznaje kao posebno krivi~no delo, ili, bar, kao kvalifika-
tornu okolnost, politi~ko ubistvo. U ovom slu~aju, kada je re~ o ovoj op-
tu`nici, upravo se radi o dva poku{aja ubistva (elimini{emo tre}i po-
ku{aj, jer nije predmet optuèwa) Vuka Dra{kovi}a, lidera SPO, najja-
~eg lidera opozicije reìmu Slobodana Milo{evi}a, koja je taj reìm
sru{ila 5. oktobra 2000. godine.
Kada se ne moè Vuk Dra{kovi} eliminisati propagandno-politi~-
ki, jer je nemogu}e Vuka Dra{kovi}a proglasiti „izdajnikom”, „stranim
pla}enikom”, „slugom NATO-a”, zbog wegovog doprinosa kao potpredsed-
nika Savezne vlade koji je osudio bombardovawe SR Jugoslavije i koji je
vodio èstoku kampawu preko stranih medija da se obustavi bombardova-
we, tada ga treba ubiti i tako u}utkati i eliminisati. To je logi~ni re-
zon jednog reìma koji je vodio ratove na prostorima biv{e Jugoslavije,
a videli smo, i koji je isprovocirao sukob sa najve}om svetskom silom NA-
TO-om i na teritoriji Srbije. To je, da ponovim i zakqu~im, motiv oba
poku{aja ubistava Vuka Dra{kovi}a o kojima ovaj sud odlu~uje a time i
~etvorostrukog ubistva 3. oktobra 1999. godine.
831
Pripremaju}i se za izbore koji su se i odràli krajem 2000. godine,
reìm Slobodana Milo{evi}a propagandno sve tada{we lidere opozici-
je progla{ava „izdajicama”, „NATO slugama”, „Stranim pla}enicima”,
{to je bilo te{ko pripisati Vuku Dra{kovi}u, upravo i zbog wegovog za-
paènog angaòvawa u funkciji potpredsednika Savezne vlade, pa se or-
ganizuje i atentat u Budvi.
Na~in na koji je kori{}en deo RDB-a i drugih prate}ih slu`bi tog
resora a posebno Jedinice za specijalne operacije, potvr|uje da se radi o
te{koj zloupotrebi koju smo ozna~ili kao praksu dràvnog terorizma.
Za{to su dràvni teroristi odabrali 3. oktobar 1999. godine za dru-
gi poku{aj ubistva Vuka Dra{kovi}a?
Rasvetqeno je da Vuk Dra{kovi} toga dana nije i{ao ka Ravnoj Gori
gde je trebalo da odrì bilo kakav politi~ki sastanak ili da u~estvuje u
radu nekog politi~kog skupa svojih pristalica. Utvr|eno je da je Vuk Dra-
{kovi} toga dana, kao i pre toga dana, bio prislu{kivan bez prekida od
Slu`be kojom su rukovodili optuèni Radomir Markovi} i Milan Rado-
wi}. Wima je bilo poznato da je Vuk Dra{kovi} telefonom obavestio sve-
{tenika Qubu Rankovi}a u Vaqevu da }e do}i 3. oktobra 1999. na Ravnu
Goru, ali i da mu je poru~io da o tome ne obave{tava Op{tinski odbor i
~lanstvo SPO, govore}i mu da èli sa wime i arhitektom Spasojem Kru-
ni}em i sa jo{ nekoliko svojih saradnika iz Beograda da vidi kako napre-
duju radovi na izgradwi Ravnogorskog spomen doma. Tako, dobro je pozna-
to organizatorima ovog ubistva tre}eg i ~etvrto optuènog da Vuk Dra-
{kovi} ne ide na sastanak sa bilo kakvom osobom koja je obave{tajno re-
levantna (ili da upotrebimo izraz Stevana Baste iritantna), ili bar na
neki politi~ki skup. Me|utim, upravo je zbog toga i angaòvana cela Slu-
`ba RDB, tri odeqewa, na uho|ewu i pra}ewu Vuka Dra{kovi}a, jer su an-
gaòvali Tre}e, Sedmo i Deveto odeqewe, pa su stvoreni uslovi za reali-
zaciju zlo~ina~kog plana. U ceo taj posao ukqu~uju se i odabrani pripad-
nici Jedinice za specijalne operacije, {to nije mogu}e bez u~e{}a i ruko-
vo|ewa wenog komandanta pukovnika Milorada Lukovi}a Ulemeka-Legi-
je. Logisti~ku potporu pruàju pripadnici navedenih odeqewa RDB-a, a
pripadnici Jedinice za specijalne operacije u~estvuju u poku{aju ubistva
Vuka Dra{kovi}a i u ~etvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali.
Postavqa se logi~no pitawe, za{to je angaòvano 37 pratilaca Vu-
ka Dra{kovi}a i wegovih saradnika na dan zlo~ina 3. oktobra 1999. go-
dine od strane RDB-a, kada se zna da je re~ o poseti Ravnogorskom spomen
domu. Logi~no, odgovor je zato {to treba ubiti Vuka Dra{kovi}a, a tre-
ba ga ubiti jer je glavni politi~ki protivnik sad ve} oslabqenog reìma
Slobodana Milo{evi}a nakon bombardovawa NATO-a u najuèm krugu
832
pripadnika reìma Slobodana Milo{evi}a raste strah od Vuka Dra{ko-
vi}, od SPO i opozicije. Reìm je uznemiren mitinzima posle NATO bom-
bardovawa u Kragujevcu, Ni{u, Beogradu, {irom Srbije.
Da je u organizovawu ubistva Vuka Dra{kovi}a 3. oktobra 1999. go-
dine u~estvovalo vi{e delova ili pripadnika RDB-a, kao i MUP-a Sr-
bije, potvr|uju i druge ~iwenice i dokazi: neposredno posle masakra ka-
mionom i pogibije ~etvorice na mestu doga|aja dolazi policijski auto,
policajci u obi~nim ili maskirnim uniformama.
Kao {to smo rekli za ubistvo politi~kog protivnika u ovom slu~a-
ju koriste se delovi RDB-a i wegovih specijalizovanih slu`bi {to pred-
stavqa akt dràvnog terorizma. Nepotrebno je govoriti o tome da je re~
o najopasnijem zlo~ina~kom aktu i organizaciji, jer je dràva organiza-
cija ~iji aparat sile treba da {titi gra|ane od terorizma i da se u kori-
sti u borbi protiv terorizma. Zato je dràvni teror najizopa~eniji tero-
rizam, ~iji je govore}i pravnim jezikom, najvi{i stepen dru{tvene opa-
snosti. Zadatak je i funkcija RDB-a i sli~nih slu`bi da se bore protiv
terorizma, da ga spre~avaju, a kada se delovi tih slu`bi organizuju kao te-
roristi~ka zavereni~ka grupa tada se radi o najve}em stepenu zloupotre-
be slu`be i dràvnog aparata. U organizovawu, izvr{ewu i prikrivawu
zlo~ina, videli smo, angaùju se ~itava odeqewa RDB, pojedinci, grupe,
ili ~ak i delovi Jedinice za specijalne operacije, pa ~ak funkcioneri
Carine, funkcioneri SUP-a Beograd, Okru`ni tuìlac u Beogradu, skla-
waju se dokazi o registarskim tablicama, falsifikuju se dokumenti, ume-
sto slu`benih izve{taja dostavqaju se la`ne informacije okru`nom tu-
ìocu, prikriva se vlasni{tvo kamiona, od Carine se nabavqa drugi ka-
mion i farba se da bi se prikazao kao kamion koji je vlasni{tvo RDB-a,
na uvi|aj se upu}uje nenadleàn istra`ni sudija, a spre~ava se nadle`nom
istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Lazarevcu da vr{i uvi|aj. Ni to ni-
je dovoqno, ve} se prilikom pokretawa i vo|ewa pretkrivi~nog postup-
ka zadaci dele na ovla{}ewa inspektora Javne bezbednosti i inspektora
Dràvne bezbednosti, me|u kojima postoji surevwivost.
Inspektori Javne bezbednosti prikupqaju, moglo bi se re}i, pe-
dantno i sistemati~no mnoge dokaze, a naro~ito materijalne: otkrivaju ko
je vlasnik kamiona sa peskom kori{}enog za poku{aj ubistva Vuka Dra-
{kovi}a, najpre na putu od sur~inskog aerodroma do Beograda, a zatim na
Ibarskoj magistrali, utvr|uju ko je vlasnik registarskih tablica, gde su
proizvedene, otkrivaju falsifikovawe registra, cepawe listova regi-
stra, a tako|e i ~itav niz dokaza prikupqenih u Upravi Carine – falsi-
fikovawe dokumenata o dodeli kamiona kojim je delo izvr{eno naknadno
navode}i da je kamion dat EPS-u na Kosovu, a navodne ne RDB-u, dokume-
833
nata o dodeli drugog sli~nog kamiona RDB-u, a zatim farbawe kamiona,
utvr|ivawe porekla peska voènog u kamiona i sli~no.
Nasuprot tome, pripadnici funkcioneri RDB-a koji su u pretkri-
vi~nom postupku angaòvani na rasvetqavawu slu~aja i daqe primewuju
„udba{ke” metode, poku{avaju da prave nagodbe i delimi~no u tome uspe-
vaju, tako {to {timuju iskaz prve dvojice optuènih da im je navodno re-
~eno da trena „da ubiju nekog albanskog teroristu”, zatim {to vr{e odbir
okrivqenih „osloba|aju}i” odgovornosti one koji su u~estvovali umi-
{qajno u organizaciji ubistva, zatim daju „svojim” qudima i wihovim po-
rodicama la`ne putne isprave za inostranstvo i li~ne karte, sa izmewe-
nim identitetom, pregovaraju o ponudama ako pristanu na „saradwu” i ako
doprinesu u otkrivawu naredbodavaca i sli~no. Me|utim, zahvaquju}i
mno{tvu prikupqenih dokaza naro~ito od stane ovla{}enih slu`benih
lica iz Javne bezbednosti, prikupqeni su dokazi o u~e{}u u izvr{ewu de-
la ne samo ~etvorice optuènih ve} i drugih lica protiv kojih su o{te-
}enih podneli krivi~ne prijave i preuzeli gowewe, a postupci su u toku
protiv Milorada Lukovi}a-Legije i Branka \uri}a-Buce pred istra`-
nim sudijom Okru`nog suda u Beogradu, ako i protiv Mihaqa Kertesa i
pred Petim op{tinskim sudom u Beogradu protiv Dragi{e Dini}a i Vi-
dana Mijailovi}a.
Postoje istine koje su notorne, koje ne treba dokazivati, koje su op-
{te poznate i koje su same po sebi nesumwive. U red takvih istina dolazi
ona da je glavni organizator izvr{ewa krivi~nog dela ubistva Vuka Dra-
{kovi}a, koje je ostalo u poku{aju u oba slu~aja, a koje je prouzrokovalo
masakr i smrt ~etvorice na Ibarskoj magistrali, na~elnik RDB optuè-
ni Radomir Markovi}. Po ~ijem je nalogu on to u~inio jednostavno je od-
govoriti. Zato {to negira svoje u~e{}e i svoju ulogu u poku{aja ubistva
Vuka Dra{kovi}a, a time i ubistva ~etvorice na Ibarskoj magistrali,
on skriva nalogodavca (ili nalogodavce), ne radi toga {to ih {titi iz
lojalnosti ve} zato {to se brani poku{ava da {titi sebe, da sakrije svo-
ju ulogu.
Me|utim, ~iwenice su nesumwive i tvrdoglave. Da ih ne bih ponav-
qao redom i podvrgavao ponovnoj analizi, {to je u~inio moj kolega Dra-
goqub Todorovi} i {to }e ~initi ostale kolege, punomo}nici o{te}enih,
samo }u da pobrojim najmarkantnije.
1. Kamion kojim je po~iweno ~etvorostruko ubistvo Savezna uprava
carine dodequje Jedinici za specijalne operacije 2. novembra 1998. godi-
ne o ~emu postoje pismeni dokazi u sudskom spisu;
2. Ovaj dodeqeni kamion, koji je bio crne boje, prefarban je u tam-
no zelenu boju u bazi JSO u Lipovici pet dana uo~i wegove upotrebe za
834
masakr na Ibarskoj magistrali, a farba ga pripadnik JSO Lazar Kova-
~evi};
3. Dan uo~i masakra na Ibarskoj magistrali ovaj sveè ofarbani ka-
mion servisiran je u vulkanizersko-limarskoj radwi „\ur|evo”. Wega na
servis vozi pripadnik JSO i li~ni {ofer Milorada Lukovi}a-Legije, a
ra~un za opravku pla}a ova jedinica RDB-a. Ra~un se kao dokaz nalazi u
predmetu, a ova je ~iwenica utvr|ena i iskazom svedoka Nenada Sinobada.
4. Uve~e 2. oktobra 1999. godine, uo~i masakra, Nenad Sinobad po na-
logu Nenada Bujo{evi}a, kapetana JSO, odvozi kamion na Institut za bez-
bednost na Bawici, a sutradan ujutro taj se kamion prebacuje na Ibarsku
magistralu i upotrebqava za izvr{ewe dela.
5. Na dan izvr{ewa zlo~ina dvojica saobra}ajnih policajaca koji
su bili na slu`bi – Svetozar Novakovi} i Miroslav Qubi}, bezuspe{no
poku{avaju da ovaj kamion iskqu~e iz saobra}aja, jer su uo~ili da ima re-
gistarske tablice sa petokrakom zvezdom koje su bile van upotrebe. Ova
dvojica saobra}ajnih policajaca potvrdila su da ih je u tome spre~ilo li-
ce iz jednog putni~kog automobila u kojem je bilo i drugo lice, a koji se
predstavio kao pripadnik Slu`be bezbednosti. Ova dvojica saobra}ajnih
policajaca uo~avaju tetoviranu ruù na desnoj strani vrata lica koje je
ih je spre~ilo da kamion sa nedozvoqenim registarskim tablicama iskqu-
~e iz saobra}aja. Tetoviranu ruù na desnoj strani vrata ima komandant
JSO Milorad Lukovi};
6. Kada je Pravno-ekspertski tim SPO obelodanio da je ~etvoro-
struko ubistvo izvr{eno kamionom u vlasni{tvu RDB Srbije, a {to je bi-
lo polovinom decembra 1999. godine nakon 70 dana od zlo~ina, na zahtev
optuènog Radomira Markovi}a tada{wi direktor Savezne carine Mi-
haq Kertes pronalazi drugi sli~an kamion, tako|e marke „Mercedes”,
3535, ùte boje i dodequje ga po nalogu optuènog Markovi}a Jedinici za
specijalne operacije. O ovome postoji iskaz Mihaqa Kertesa. Kamion se
u JSO farba zelenom bojom, i la`no se predstavqa javnosti 20. decembra
1999. godine kao kamion koji je navodno servisiran 2. oktobra 1999. godi-
ne u vulkanizerskoj radwi „\ur|evo”. Ceo postupak nabavke, farbawa, nad-
gleda Milorad Lukovi}, {to potvr|uje Op{tinski tuìlac iz Lazarev-
ca Radoji~i} i vulkanizer Mileni}.
Priznawe prvooptuènog Nenada Ili}a i priznawe drugooptuè-
nog Nenada Bujo{evi}a o svom u~e{}u u izvr{ewu dela data u istrazi ja-
sna su, puna su podudarnih detaqa, naro~ito u pogledu okolnosti i ~i-
wenica.
835
VLADIMIR BO@OVI],
advokat
Po{tovane porodice nevino i mu~ki pobijenih na Ibarskoj magi-

strali, dana 3. oktobra 1999. godine, po{tovani predstavnici javne re~i,
uvaèni gra|ani, po{tovane i uvaène kolege!
Dozvolite mi da u vrlo skromnoj i procesno ograni~enoj ulozi pu-
nomo}nika o{te}enih, dam svoj skromni doprinos tragawu za istinom,
tragawu za pravdom i wihovom utvr|ivawu kroz ovu zavr{nu re~. U svemu
se pridruùjem onom {to je izneo dràvni tuìlac kao i ve} iznetim ana-
lizama, dokazima, wihovoj oceni i izlagawu kolega Todorovi}a i Dani-
lovi}a, naravno kao i u svemu {to stoji u optu`nici dràvnog tuìoca,
sa èqom da odmah na po~etku istaknem svoje veliko neslagawe i kritiku
jednoj selektivnoj, naàlost osaka}enoj i invalidnoj optu`nici kojoj ne-
dostaju mnogi okrivqeni, ali kojoj nimalo ne nedostaju dokazi za ~etvo-
ricu ovde prisutnih, okrivqenih kao i za wihovo nedvosmisleno u~e{}e
u ovom politi~ki motivisanom, dobro isplaniranom, pripremqenom, or-
ganizovanom i izvedenom ~etvorostrukom ubistvu, kao i poku{aju ubistva
Vuka Dra{kovi}a.
Da ne bih ponavqao ve} od kolega izneto, bez u onoj nu`noj meri, tru-
di}u se da iznesem svoje li~no vi|ewe odnosa Dràve i svih dràvnih or-
gana u ovoj krivi~noj stvari, naravno potkrepquju}i to vrlo jasnim i kon-
kretnim dokazima iz samog predmeta.
Ve} na po~etku mogu zakqu~iti da se radi o aktu dràvnog terori-
zma, izvedenog od strane vrha policijske dràve Slobodana Milo{evi}a.
Naravno ako se radi o policijskoj dràvi u woj je sve policija, u woj je tu-
ìla{tvo policija, u woj je sud policija, u woj je policija najstvarniji
deo dràvnog svebi}a policije i ne moè se govoriti ni o ~emu drugom u
policijskoj dràvi, osim o aktima policije.
Da je ovo akt jedne policijske dràve, najboqe moè posvedo~iti sa-
mo izvo|ewe krivi~nog dela na ovaj i ovakav na~in. Kao {to su moje kole-
ge istakle, tolika koli~ina osionosti, bahatosti, sigurnosti u sebe i u
aparat policijske i dràvne mo}i kojim se upravqa, moè biti i jeste od-
govor na neka pitawa eventualnih i sitnih nelogi~nosti, koje se pojav-
quju, ali koje opet dubokom, pravom, proverqivom i logi~kom analizom,
predstavqaju neraskidivi i jasan deo jednog ipak bri`qivo pripremqe-
nog i skovanog plana i jedne veoma dobro isplanirane i izvedene akcije.
Kako je to bilo uobi~ajeno, kao i u mnogim drugim pqa~kama gra|a-
na, pojedinaca i ~itavoga naroda, Savezna uprava carina (koja je trebala
836
da se bavi svojim poslom) mahom je oduzimala od gra|ana sve pokretne i
vredne stvari i davala ih (a kome bi drugom) do svojoj tajnoj policiji na
upotrebu, ili boqe re}i, na zloupotrebu.
Tako je bilo i sa dva kamiona marke „mercedes” tipa 3535, koja su
oduzeta od bra}e Gaji}, ~etvoroosovinca, kamiona sa specijalnim obele`-
jima i visokom snagom, sofisticiranih tehni~kih karakteristika. Na-
ravno, nije slu~ajno da su oba kamiona ve} unapred odre|ena ({to }e se
kasnije ispostaviti da je deo plana) na na~in da jedan bude kamion ubica
koji }e u navodnoj saobra}ajnoj nesre}i biti uni{ten, zapaqen, a da dru-
gi koji }e biti kamion alibi, biti iskori{}en za pokazivawe u velikoj
policijskoj pozornici i predstavi zvanoj – istraga. Zato me za~u|uje ~i-
wenica da itekako veliki broj dokaza koji su ovde izvedeni, kako materi-
jalnih, tako i formalnih, ne upu}uje na kajawe, àqewe na strani okriv-
qenih, naprotiv… Verovatno, zaslepqeni svojom tada{wom mo}i i nemo-
gu}nosti da i posle ovoliko vremena provedenog u zatvoru, shvate svu te-
ìnu i tragiku svog pona{awa u ovom, ali ne samo u ovom slu~aju, okriv-
qeni svojim dràwem izvr}u ruglu sam pojam pravde, onaj op{ti i uni-
verzalni.
Naime, ako se, kao {to su to moje uvaène i cewene kolege rekle, do-
vedu u vezu dokazi, ako se pa`qivom analizom (ali jednom profesional-
nom analizom, analizom ve{tog pravnika, a ne priu~enog policijskog, do-
u{ni~kog pravnika), razmotre dokazi, moè se sa sigurno{}u zakqu~iti
da je na najvi{em politi~kom nivou doneta odluka da se likvidira gospo-
din Dra{kovi}. Imenovani je tada bio predsednik najve}e opozicione
stranke i ~ovek koji je ocewen da bi u narastaju}em nezadovoqstvu me|u
narodom (usled velikih socijalnih, politi~kih i nacionalnih tenzija, po-
sle svima nama dobro poznatih doga|aja…) mogao po rumunskom sindro-
mu, ozna~iti kraj politi~kog, a mo`da i ìvotnog puta diktatorskog pa-
ra policijske dràve Milo{evi}-Markovi}. Ostalo je nerazja{weno, ne-
dore~eno i samo zasad nedokazano, na kom od ta dva tasa monstruoznog i
diktatorskog dela policijske vage je doneta odluka o tome, ali je apsolut-
no razja{weno, rasvetqeno i dokazano da je u policijskoj dràvi Milo-
{evi}evoj, to izvedeno preko policije, kako tajne, koja je okosnica ovoga,
tako i javne, koja je u dobrom delu pomogla nakon izvr{enog krivi~nog de-
la, na na~in {to je prikrivala i pomagala u~iniocima nakon izvr{enog
krivi~nog dela. Vi{e nego jasno, iz iskaza Ili}a i Bujo{evi}a (koje su oni
vi{e puta ponovili kako pred organima policije, tako i pred istra`nim
sudijom) proisti~e da su oni neposredni izvr{ioci, a da im je nalogoda-
vac, naravno, {ef dràvne bezbednosti, {to }e se, ne samo iz iskaza Bu-
jo{evi}a i wegovog suo~ewa sa Markovi}em, utvrditi nakon izvr{ewa sa-
837
mog dela. Na na~in jasan i nedvosmislen, izveden kroz istra`ni i kasni-
je dokazni postupak na glavnom pretresu, potkrepqene su napred navedene
tvrdwe, kao i farsa oko predmeta i sredstva izvr{ewa ovog krivi~nog de-
la, teretnog vozila marke „mercedes” 3535.
Radi razja{wewa, neophodno je krenuti ab initio. Neposredno posle
kriti~nog doga|aja do{ao sam na lice mesta i sam bio svedok, tako da }u
se truditi da u mojoj zavr{noj re~i izloìm i dokazima potvrdim, sve ono
kroz {ta sam kao advokat, kao punomo}nik o{te}enih pro{ao i prolazio
kroz ovaj predmet. Neposredno po ga{ewu poàra i podizawu kamiona i
vozila „be-em-ve” (u kom su se nalazila trojica mojih dobrih prijateqa, ko-
ji su poginuli), do{ao sam i na licu mesta nalazio delove wihovih tela,
delove garderobe i li~nih stvari (me|u kojima i torbu Veselina Bo{kovi-
}a). Sve ovo govori o jednom uvi|aju, vrlo lo{e odra|enom, svakako ne slu-
~ajno, i to naro~ito u policijskom kriminalisti~ko-tehni~kom smislu.
Uzmimo samo u obzir sadrìnu krivi~ne prijave koju je podneo Se-
kretarijat u Beogradu, Uprava saobra}ajne policije Ku br. 16560 / 99, gde
se kaè da je do{lo do direktnog sudara izme|u teretnog vozila marke „mer-
cedes” kiper, sa ~etiri osovine, nepoznatog registarskog broja, vlasni-
{tva i nepoznate boje, kojim je upravqao za sada NN voza~. Naravno, pri-
java je protiv nepoznatog u~inioca krivi~nog dela NN i u istoj i pored
toga {to je registarska tablica BG 994-970 koja je bila na predmetnom ka-
mionu, na|ena na licu mesta, pre}utana. Na kraju krivi~ne prijave, u na-
pomeni, stavqeno je da je ispred ~eonog dela NN teretnog vozila, a na de-
lu suvoza~a u putni~kom vozilu „be-em-ve”, prona|ena gore navedena izgo-
rela registarska tablica, koja }e nama posluìti kao dobar pravac i po-
kazateq, da se posredstvom we utvrdi da se ista nalazi u specijalnoj evi-
denciji, koja nije dostupna informacionom sistemu MUP-a Republike Sr-
bije, odnosno o ovome postoji dopis od 05. 10. 1999. g. broj 2900/99 Uprave
saobra}ajne policije, i da pripada slu`bi Dràvne bezbednosti.
Takvu krivi~nu prijavu, Op{tinsko javno tuìla{tvo }e prihvati-
ti i veoma traqavo, neprofesionalno postupati, sputavano od strane cen-
tara policijske mo}i, policijske dràve i sprovoditi u istrazi koja je
bila sve osim profesionalna i onakva kakva je morala i trebala biti, po
slovu i u duhu zakona. Istragu je vodio istra`ni sudija \or|e @ujovi},
ina~e predsednik Op{tinskog suda u Lazarevcu. Imenovani je drsko i ba-
hato ispoqavao silu prema nama, punomo}nicima o{te}enih, ~esto nas
prekidaju}i u pitawima, zabrawuju}i pitawa svedocima i odbijaju}i mno-
gobrojne na{e predloge me|u kojima one najzna~ajnije, da se prema broju
{asije i motora utvrdi ne{to bliè o vlasniku kamiona i da se utvrdi
ne{to preciznije o tom samom kamionu.
838
Krivi~na prijava je besmislena jer je sa stanovi{ta logike neodrì-
vo da tako retko teretno vozilo, pobrojanih karakteristika ne bude iden-
tifikovano u informacionom sistemu MUP-a Srbije ili u informacio-
nom sistemu MUP-a Crne Gore. Sudija je ~esto otkazivao ve} zakazana
ispitivawa, na istim su defilovali razni svedoci, koji su ponekad ima-
li i advokate, mahom neva`ni i nebitni i sve je i{lo ka drugom pravcu i
smeru od onoga kojim se trebalo i}i, da bi se na jedan zakonom zasnovan i
precizno utvr|en na~in, do{lo do odlu~nih ~iwenica, koje }e dati odgo-
vore na pitawa ko je vlasnik kamiona, ko je voza~ kamiona, gde je taj kami-
on i{ao, gde je prevozio pesak (ina~e iz Maki{a, {to }e kasnije ve{ta~e-
wem biti utvr|eno), kojom su se brzinom kretala vozila i {ta je bio nepo-
sredni povod za naglo skretawe?
Sama ~iwenica da je ovo kvalifikovano kao krivi~no delo, te{ko
delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja iz ~l. 201 KZ RS, a ne krivi~no
delo iz ~l. 47 KZ RS, ubistvo i poku{aj ubistva, zna~i unapred, od strane
policije, u pogre{nom pravcu i smeru usmereno i vo|eno, kako bi se zava-
rali tragovi i skrenula pa`wa sa pravih i stvarnih motiva i organizato-
ra, po~inilaca i pomaga~a ovog te{kog zlo~ina i sve dalo u nekom drugom
pravcu i svetlu. Ako nemate voza~a kamiona, logi~no je da je kamion, odno-
sno broj {asije jedini kqu~ i putokaz kojim treba i}i, tako da je tim advo-
kata, punomo}nika o{te}enih, vrlo brzo preko tog broja do{ao do infor-
macije da je kamion ubica, dana 12. 10. 1996. g. na grani~nom prelazu Kele-
bija oduzet Draganu Gaji}u. Wegovom ro|enom bratu Zoranu, kamion iste
marke, naravno razli~itog broja {asije, oduzet je istom prilikom, tako da
je nama advokatima sve postalo kristalno jasno. Ovo re{ewe o oduzimawu
teretnih vozila i Draganu i Zoranu Gaji}u naravno imamo u predmetu.
Samo deset dana nakon kriti~nog doga|aja i izvr{enog krivi~nog de-
la, bilo je nedvosmisleno i kristalno jasno da je sve i{lo u pravcu da se ne
otkrije identitet kamiona ubice. Da je svo postupawe tuìla{tva u Laza-
revcu, istra`nog suda i{lo u pogre{nom pravcu suprotno zakonu, logici,
profesiji, moralu najboqe govori saop{tewe Op{tinskog javnog tuìla-
{tva u Lazarevcu od 20. 12. 1999. g. gde su navodno izneti dokazi o vlasni-
{tvu kamiona kojim je poku{ano ubistvo Vuka Dra{kovi}a i koji je usmr-
tio ~etvoricu wegovih najbliìh saradnika. Tada smo mi advokati o{te-
}enih, uz dokazne predloge podneli jedan podnesak tom tuìla{tvu i sudu,
da je upravo Op{tinsko javno tuìla{tvo u Lazarevcu, nakon sprovede-
nih istra`nih radwi ukazalo da je kamion marke „mercedes” 3535 sa bro-
jem {asije koji je na|en na licu mesta 62502915383003 vlasni{tvo slu`be
DB. Naime, Op{tinsko javno tuìla{tvo u Lazarevcu, u svom saop{tewu
obave{tava javnost da je 17. decembra Op{tinski sud u Lazarevcu, u svoj-
839
stvu svedoka saslu{ao zaposlenog u vulkanizerskoj radwi „\ur|evo” Mi-
leni} Zorana, koji je popravqao kamion marke „mercedes” tip 3535, da je
svedok u prisustvu istra`nog sudije i javnog tuìoca u auto centru Spe-
cijalne jedinice resora Dràvne bezbednosti, pokazao ba{ taj kamion.
Kako je istra`ni sudija konstatovao da se radi o kamionu marke
„mercedes” tipa 3535 godina proizvodwe 1990, sa brojem {asije drugim,
zna~i WDB 62514815562090 i daqe to se èlelo ukazati da taj kamion nije
u~estvovao u zlo~inu na Ibarskoj magistrali, te da je isti u posedu MUP-
-a Srbije, kod koga se trenutno nalazi jer je re{ewem Savezne uprave ca-
rina, dana 16. aprila 1998. godine i dodeqen. Ovo je nesporno, napred od-
re|eni kamion i nije u~estvovao u zlo~inu, ve} je to kamion oduzet od Dra-
gana Gaji}a, u~estvovao u izvr{ewu krivi~nog dela, dok je kamion Zorana
Gaji}a bio kamion alibi.
Ovim saop{tewem tuìla{tvo je navodno èlelo da spre~i uznemi-
ravawe javnosti, da spre~i ono do ~ega smo mi do{li, da onemogu}i izla-
zak istine na videlo a èlelo se, da se na neki na~in ometa na{ daqi rad
i da se o{te}eni optuè u smislu da ne èle da se otkrije istina. Me|u-
tim, na ovaj na~in, tuìla{tvo je priznalo najva`nije ~iwenice, na ko-
je su o{te}eni ukazivali u toku samog postupka. Na posredan na~in smo na
samom po~etku krivi~nog postupka raspolagali re{ewima Savezne upra-
ve carina iz kojih je evidentno da su bra}i Gaji}, Draganu re{ewem broj
52033 iz 1996. i Zoranu re{ewem broj 502032 iz 1996, istog dana 16. okto-
bra 1996. oduzeti kamioni marke „mercedes” tipa 3535.
Da je kamion ubica vlasni{tvo slu`be DB-a, pokazuju posredni do-
kazi – tablica, koja je na wega stavqena, kao i wegovo farbawe u drugu bo-
ju, razli~itu od osnovne boje kako bi se jo{ vi{e zavarali tragovi kao i
sam na~in izvr{ewa krivi~nog dela.
Nakon saslu{awa svedoka, Tuìla{tvo i Sud obmawuju javnost, ana-
lizom saop{tewa MUP-a, vidqiva je èqa da se javnost usmerava u odre-
|enom pravcu uz konstantno prisustvo zloupotrebe funkcije tuìla{tva
i istra`nog suda, a koje je bilo u suprotnosti sa materijalnim dokazima,
sa nalazima ve{taka saobra}ajne struke, a koji se odnose na brzinu kreta-
wa vozila o{te}enih, kao i re{ewa koja su kao dokaz priloèna jo{ ta-
da uz podnesak.
Saop{tewem Op{tinskog javnog tuìla{tva Lazarevac isti~e se da
su se u javnosti pojavile razne izjave i saop{tewa, koji su u suprotnosti
sa interesom postupka pred dràvnim organima, u pravcu otkrivawa za sa-
da jo{ uvek nepoznatog izvr{ioca, a da se nije istaklo da je upravo MUP
Srbije (pazite koja ironija)!!!, dao najve}i broj saop{tewa, najve}i do-
prinos u rasvetqavawu ove tragedije. Ujednom od saop{tewa tada{weg,
840
a i sada{weg (~ini mi se) portparola MUP-a Srbije gosp. ôli}a, navo-
di se da su se automobili o{te}enih, kretali brzinom ve}om od 150 kilo-
metara na sat, da je ta brzina bila neprilago|ena i da je to jedan od glav-
nih uzroka saobra}ajne nezgode.
U saop{tewu Op{tinskog javnog tuìla{tva od 07. 12. 1999. g. navo-
di se da je primqen ve}i deo traènih izve{taja, a dnevni list „Politi-
ka” od toga dana preneo je saop{tewe u kome se kaè „na osnovu do sada pri-
kupqenih obave{tewa i sprovedenih istra`nih radwi, nije pribavqen
nijedan relevantan dokaz koji bi ukazivao da se u konkretnom slu~aju ra-
di o nekom drugom krivi~nom delu, a ne o krivi~nom delu za koje si vodi
postupak”, navodi se u saop{tewu tuìla{tva. Jasno je zbog ~ega je potreb-
no opet se vratiti na saop{tewe Op{tinskog javnog tuìoca u Lazarevcu,
od 20. 12. 1999. godine (koje }e kasnije biti preciznije obja{weno) i koje
je drasti~an dokaz zloupotrebe prava, zloupotrebe zakona, tuìla~ke funk-
cije, funkcije suda u slu`bi policijske dràve i politi~kog centra mo-
}i. U svom saop{tewu tuìla{tvo traì saradwu u rasvetqavawu zlo~i-
na, pa kako su o{te}eni, {to je razumqivo, najvi{e zainteresovani da se
postupak ne ometa, da se vodi brzo, efikasno, te da se otkriju u~inioci
najteèg krivi~nog dela, to su punomo}nici upravo zahvaquju}i tuìla-
{tvu, u ovom objavqenom saop{tewu istom, ukazali na ~iwenicu da su po-
menutim i citiranim re{ewima carinarnice u Subotici, oduzeta oba ka-
miona i da su u tom trenutku bili u vlasni{tvu carine, a kasnije }e se na-
ravno utvrditi, u vlasni{tvu MUP-a i Dràvne bezbednosti.
U postupku su obavqena dva ve{ta~ewa i to ve{ta~ewe VE 2015/99
MUP-a Srbije Sekretarijata u Beogradu, od 18. 10. 1999. godine i ve{ta-
~ewe 617/ 2000 od 03. 03. 2000 godine MUP-a Srbije, Sekretarijata u Beo-
gradu, Odeqewa krim. tehnike. Ciq izvr{ioca zlo~ina je bio da se kami-
on koji je dodeqen MUP-u, DB-u, koji je upotrebqen kao sredstvo izvr{e-
wa ovog monstruoznog krivi~nog dela prikaè nepostoje}im za MUP i
DB i vlasni{tvo nad wim, a da je on dodeqen navodno EPS-u, kopu Bela-
}evac i da je re{ewe o preuzimawu potpisao izvesni Prodanovi}, koji je
pre toga umro i naravno nikakav kamion nije dodeqen istom. Ve{tak je u
nalazu i mi{qewu V br. 617/00 od 03. 03. 2000 g. dao mi{qewe „da potpis
Prodanovi} D na zapisniku o primopredaji motornog vozila SUC 04/2
od 02. 09. 1998. godine, nije autenti~an potpis Prodanovi} Desimira”. U
zapisniku o saslu{awu svedoka, sestra Prodanovi}a, Boìdarka Proda-
novi} je izjavila „negde oko 8 i 30 ujutro, 4. novembra, pozvao me je drugi
brat i rekao mi o rawavawu na{eg brata na kopovima u Bela}evcu, rekao je
da su povrede te{ke i da su male {anse da nam brat preìvi i on je ubrzo
i podlegao povredama 5. novembra 1999. godine na VMA u Beogradu.”
841
Na osnovu izve{taja MUP-a Srbije, Sekretarijat u Beogradu, Tre-
}e odeqewe od 28. 10. 1999. godine, koje je potpisao major Du{an Surla, vi-
di se da je 21. 10. 1999. godine, obavqen informativani razgovor sa radni-
cima EPS-a, na osnovu kojih je zakqu~eno da od SUC-a EPS-u nikada ni-
je dato na kori{}ewe nikakvo teretno vozilo i da ne znaju ni{ta o dodeli
teretnog vozila marke „mercedes” a da im je to vozilo dodeqeno sigurno bi
znali. Jasan je razlog i namera da se taj kamion potpuno odbaci i ni na
koji na~in ne dovede u vezu sa DB-om, jer je on „kamen o vratu” i osu|uju}a
presuda za Radeta Markovi}a.
U zapisniku o saslu{awu svedoka od 25. 02. 2002. g. Rajda Josip, isti-
~e „iz novina znam da je nesre}a bila 3. 10. 1999. g, a 5-6 10.1999. do{ao je
kod mene predve~e pokojni Raji} Petar, on je bio vi{i na~elnik od mene,
nosio je neku ceduqu i pitao me je da li za neko SUC re{ewe ~iji je broj
pisao na ceduqi, mogu pod istim brojem da dam drugo re{ewe. Ja sam sve
to odneo Petru, dao sam mu ova re{ewa, a Petar je rekao da ide kod direk-
tora i da mu ta re{ewa „trebaju za Lazarevac”. Daqe navodi da mu je nared-
bu potvrdio i Mihaq Kertes a po{to mu je ista data nakon radnog vreme-
na, on je uve~e pozvao Radeta ]etkovi}a koji je u SUC-u radio ta re{ewa,
rekao mu {ta treba da uradi i ]etkovi} je napravio novo re{ewe pod
istim brojem i sa istim datumom u kome je izmeweno samo ime korisnika
pa je umesto MUP-u pisalo EPS-u.
Na zapisniku o primopredaji motornog vozila SUC-a 4/02 od 02. sep-
tembra 1998. godine, falsifikovan je potpis Petra Raji}a, a po mi{qewu
ve{taka nakon grafolo{kog ve{ta~ewa V 3734/00 od 18. decembra 2000. go-
dine. Kada se analizira opisani falsifikat potpisa Raji}a o primopre-
daji vozila treba imati u vidu da je falsifikat napravqen 5. ili 6. okto-
bra 1999. godine. Na osnovu iskaza svedoka Josipa Rajde tog dana kod we-
ga je do{ao Petar Raji} i naredio da mu sa~ini novu i kompletnu dokumen-
taciju na napred opisan na~in. Kod takvog stawa stvari, nejasno je zbog ~e-
ga se falsifikuje Raji}ev potpis i to za stvar koju je on naloìo. Logi~-
nije je da je falsifikovawe ura|eno bez Raji}evog znawa, jer je on kao oz-
biqan, po{ten i iskusan ~ovek prozreo o ~emu se tu radi i ne bi dozvolio
da se ta operacija falsifikovawa dokumenata, radi prikrivawa zlo~ina,
realizuje. Zbog toga je sve i ura|eno bez Raji}evog znawa, a wegov potpis je
falsifikovan. Iste jeseni, preciznije 21. novembra 1999. g. na Ibarskoj
magistrali kod sela Dudovica oko 17 ~asova u saobra}ajnoj nesre}i pogi-
nuo je Petar Raji} pod nerazja{wenim okolnostima.
U pogledu pojma tuìoca i wegove uloge kao dominus litisa ili go-
spodara postupka, moè se zakqu~iti o kakvoj se monstruoznoj i prqavoj
ulozi tuìoca kako op{tinskog tako i okru`nog tuìla{tva, tuìoca
842
Andrije Milutinovi}a, u Beogradu radi. Tuìlac je taj koji moè i ima
na raspolagawu da upotrebi aparat dràvne sile da dobije sve {to mu za-
treba u vo|ewu istrage kao gospodara postupka. Me|utim, on je naravno
bio servis tajne policije u sistemu policijske dràve i tu nije bilo ni go-
vora o wegovoj stvarnoj i pravoj ulozi dominus litisa. On je bio taj koji
je mogao i morao od carine zahtevati ili od MUP-a ili od bilo kog dru-
gog organa dostavqawe ovog ili onog izve{taja. Za razliku od nas kao pu-
nomo}nika o{te}enih, kao advokata porodica poginulih koji to nismo bi-
li u mogu}nosti.
Naravno, to je bilo jedno nerealno o~ekivawe, ali ja se se}am svo-
jih istupa u javnosti i podr{ke koju smo imali od strane jednog dela me-
dija koji su bili van kontrole reìma i policijskog aparata, da smo osta-
vqali na savesti i na profesionalnoj svesti tih qudi da ipak ili ne pri-
hvate da rade pod takvim okolnostima, neprofesionalno, ne~asno i neza-
konito, ili pak da ako to ne mogu da onda podnesu ostavke ili da imaju od-
re|eni javni otklon od toga. To je bilo nerealno i za o~ekivati i da se to
desi, iako su postojali ~asni izuzeci, svedoci smo da su neke sudije odbi-
jale da u~estvuju u takvim predmetima. Naravno, tu ne sme a da se ne pome-
ne, naravno, i ve} vi|ena tehnologija ma{inerije tajne policije i SDB-a,
fabrikovawem raznih afera i podmetawem, kako bi se pa`wa javnosti
usmerila u nekom drugom pravcu i smeru od one stvarne, kao {to je nazovi
prihvatawe odgovornosti za ovaj teroristi~ki i ubila~ki napad na Ibar-
skoj magistrali od nekakve tajne teroristi~ke srpske organizacije, oslo-
bodila~ke organizacije OSE ili povezivawe sa tada aktuelnom grupom
PAUK, gde se pomiwao izvesni stru~wak za atentate kamionom sa peskom,
{to je predstavqalo jednu prqavu, odvratnu i apsolutno nepovezanu i ne-
ta~nu aluziju sa 3. oktobar na Ibarskoj magistrali, tragedijom na Ibar-
skoj magistrali, gde se sve to ~inilo kako bi se skrenula pa`wa sa pravih
i stvarnih dokaza i zakqu~aka koje je javnost u sve ve}oj meri izvodila.
@elim da istaknem i veoma korektno i mudro pona{awe o{te}enih poro-
dica koje su svakako najzainteresovanije pored mnogo drugih zaintereso-
vanih da se sve ovo izvede na ~istac, i imale su i imaju mogu}nost da vr{e
veliki pritisak na sud, kako tokom istrage tako i tokom ovog glavnog
pretresa i dokaznog postupka, me|utim one to dosad nisu uradile niti su
bilo kakvim gestom u~inile ne{to {to bi moglo da omete dokazivawe.
To mislim da predstavqa i jo{ jednu posebnu obavezu koju bi sud morao da
uzme u obzir prilikom dono{ewa, nadamo se pravedne odluke.
Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu, postupalo je po krivi~noj
prijavi koju je podneo SPO protiv Radomira Markovi}a i Milana Rado-
wi}a i dana 29. 12. 1999. godine, donelo re{ewe o odba~aju krivi~ne pri-
843
jave i uputilo porodice i punomo}nike o{te}enih na podno{ewe zahte-
va za istragu istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu.
U delu nalaza ve{taka iz ve{ta~ewa V 2015/99 MUP-a Srbije, kaè
se da je belilom prebrisano gde je pisalo MUP DB odnosno MUP Srbije
i stavqeno je EPS Bela}evac. Ovaj slu~aj predstavqa, naàlost, jedan u
nizu tragi~nih doga|aja ovakve vrste, ne{to {to se apsolutno ne moè ni
zamisliti, a kamoli desiti u zemqama u kojima postoji bilo kakva prav-
na logika a kamoli pravna dràva.
Me|utim, na{a javnost je toliko zbuwena, slu|ena, uznemirena, toli-
ko bojim se i u ovom svom prethodnom periodu navikla na smrt, na onaj naj-
gori mogu}i na~in, da je na neki na~in malo izgubila i smisao za pravdu
i istinu, do te mere da ne poznaje {ta je za wu korisno a {ta je to {tetno
da ovo sve {to se desilo pre i 3.10. i posle ovog tragi~nog doga|aja ne sa-
mo da stoji u direktnoj vezi ve} i nadogra|uje tu tiradu smrti, tu negativ-
nu tragi~nu liniju koja je po mojoj oceni po~iwe sa raspadom biv{e drà-
ve i koja traje na ovaj ili onaj na~in do dana{weg dana i tu je upravo oba-
veza na ovom Sudu koji donosi odluku i presudu u ime naroda, da u ime ovo-
ga naroda stavi jednom ta~ku na sve ove i ovakve stvari. Da stavi ta~ku
na ubijawe u ime ne~ega {to se zove policijski i politi~ki centar mo}i,
{to se zove obra~un sa politi~kim neistomi{qenicima, {to se zove akt
dràvnog terorizma i akt policijske dràve, {to se zove jedan terori-
sti~ki akt uperen protiv, qudi, gra|ana i to od koga, od strane Policije
i SDB-a koja bi trebala da bude i morala bi da bude javni servis bezbed-
nosti svih gra|ana.
êtvorica nevino, mu~ki pobijenih lica na Ibarskoj magistrali i
wihova nevina krv treba da predstavqaju posledwu opomenu svima da se
vi{e nikada i nikome ne smeju desiti nigde. Ovo su|ewe nije samo su|ewe
pro{losti i su|ewe sada{wosti, ovoje su|ewe i za budu}enost, koje tre-
ba da ozna~i odlu~an prekid i raskid sa tim i takvim sistemom odsud-
stva vrednosti, sistemom vrednosti bez vrednosti u kome su svi `rtve, u
kojem nema pobednika, u kojem nema radosti, u kojem nema sre}nog kraja,
svaki kraj je nesre}an, svaki kraj je smrt, svaki kraj je gubitak i u kome
svi gube.
Apsolutno, takve stvari, takvi doga|aji, takav ambijent, takvo vre-
me, policijska zemqa u kojoj smo ìveli, stvarali su takvu monstruoznu
atmosferu, gde se to moè gledati i sa poimawem pojma ìvota i smrti,
gde kada se takve stvari dese i de{avaju nama onda su sva na{a nadawa, ve-
rovawa i sve ono {to nam iz religije kao duhovnog izvori{ta ~ovekovog
dolazi, kako to Andri} mislim divno kaè, nije dovoqno da se pribliì
taj veliki jaz izme|u ìvota i smrti, neka ova presuda, nadam se, na zako-
844
nu zasnovana, nadam se na dokazima ovde izvedenim zasnovana, bude taj
most, to priblièwe izme|u velikoga jaza ìvota i smrti.
Tajna i svetiwa ìvota, koja je ovim bezumnim, bezbo`nim aktom po-
licijske sile i zlo~ina naru{ena, mora biti brawena i odbrawena ovim
postupkom. Ovo je zlo~in protiv ~oveka, ali je ovo zlo~in i protiv Boga,
koji uspostavqa i koji propoveda tu i takvu svetu tajnu ìvota. Ovo je akt
uperen na same temeqe civilizacije. Ovo je akt uperen na same institute
~ove~nosti.
I upravo strogo ka`wavawe u duhu najnovijih izmena zakona a koje
su u svetlu ukidawa smrtne kazne, apsolutno je primereno za nauk i pouku
svim budu}im, svim mogu}im u~iniocima i po~iniocima i onima koji
razmi{qaju u ovom ili onom pravcu, da }e biti suo~eni sa sna`nom, od-
lu~nom i veoma strogom dru{tvenom sankcijom i reakcijom dru{tva, za-
jednice, gra|anina, suda u ime gra|ana i u ime naroda, koje }e ozna~iti je-
dan kraj, jedan diskontinuitet sa sistemom policijske dràve, sistemom
naviknute smrti, sistemom ubijawa, sistemom mraka i sistemom u kojem
je samo sistem tajne policije i sistem policije pravi i jedini realni i
stvaran, drugo je sve fiktivno.
Tu su fiktivni, imaginarni i virtuelni qudi, kamioni, dokumenta,
papiri, re{ewa, tu se sve bri{e belilom, tu nestaju dokumenta, tu u toj
virtuelnoj stvarnosti, toj opijenosti mo}i, Rade Markovi} nije ni sve-
stan da radi to {to radi, ne na na~in da nije svestan krivi~ne odgovorno-
sti, nego da wemu sad i okrivqenima jo{ uvek izgleda nije jasno da je taj
san smrti, san sistema ubijawa prekinut, da je sa wim zavr{eno i da se mo-
ra suo~iti sa zorom kojom po~iwe novo jutro, jutro pravde i istine koje
mora obasjati Srbiju. I ovom presudom, nadam se ra|a se ta zora, ova pre-
suda predstavqa zoru te i takve Srbije koja dolazi, koja traì i vapi za
pravdom, za istinom,.
Kao {to se vidi ovde je sve nerealno osim tog policijskog sistema
koji je jasan, realan, nedvosmislen, prisutan, dokazan, izveden, on gazi pro-
fesiju, gazi autoritet li~nosti, on gazi apsolutno sve pred sobom, wemu
je ciq sama wegova svrha opstajawa, {to svakako, ovom presudom mora bi-
ti diskontinuirano, mora biti prekinuto i mora na izvestan na~in po-
sluìti kao jedan po~etak uspostavqawa tog novog sistema, sistema od-
govornosti, suo~avawa, sistema utvr|ivawa jasnih i nedvosmislenih ~i-
wenica. Ova presuda mora biti temeq presuda svim drugim u~esnicima
ovog monstruoznog krivi~nog dela, moraju svi biti prona|eni i ka`weni.
Ovaj zlo~in ne moè i ne sme zastariti. Dugotrajni odlazak u zatvor
ovde prisutnih okrivqenih je samo uvod u odlazak svih drugih u~esnika.
Naàlost, od kolega branilaca ovde se tokom ovoga su|ewa moglo ~uti ove
845
ili one zamerke na ra~un nas punomo}nika o{te}enih, kao advokata, ali
kojima se ipak mora priznati da su izneli ceo teret dokazivawa, a koji ne
stoji na na{oj strani, teret dokazivawa stoji na strani dràvnog tuìo-
ca, stoji na strani obaveze tuìoca da ovu stvar istera do kraja, {to na-
àlost nije ura|eno, ali u ovoj meri u kojoj je to ura|eno ono zasluùje da
bude izvedeno do kraja. Ja }u vas podsetiti opet, da smo mi samo deset dana
posle ubistva imali skoro apsolutno sklopqenu pri~u koja je samo posle
upotpuwena ovim mozaikom smrti, mozaikom virtualnih i izmi{qenih sa-
op{tewa, dokaza koje mequ qudski mozak, qudsku potrebu da kaù istinu
i koje od qudi prave te pione, krpe koje od qude prave apsolutne gubitni-
ke u svakom smislu.
Setimo se bar na momenat {ta smo sve mi preìvqavali. Istra`ni
sudija \or|e @ujovi} je u jednom momentu zabrawivao prisustvo, to je ra-
dio i Okru`ni javni tuìlac Andrija Milutinovi}, suprotno ~lanu 59
tada{weg ZKP-a gde se doslovce kaè da o{te}eni imaju prava da razma-
traju spise i razgledaju predmete koji sluè kao dokaz.
Drage kolege branioci, vi ste tako|e advokati, stavite se bar malo
u na{ poloàj i ono {ta smo mi preìveli. Ne moè se ba{ tako, uz du`-
no po{tovawe profesije, i naravno, osnovnoga na{eg poziva i vokacije
branioca, ali prelaziti preko ovakvih stvari koje su od op{teg interesa
za sve nas za sve budu}e generacije pravnika koji dolaze i koji }e sigurno
sa pa`wom i sa velikom pozorno{}u gledati ovoj slu~aj. To {to je nova
vlast uradila ovoliko koliko je uradila ne daje pravo wima ili bilo ko-
me da nam daje pravdu na ka{i~icu, da se bilo kako ili bilo sa ~im ili
bilo kako taktizira.
Put do istine i pravde je, ovde smo to najboqe videli i osetili, du-
ga~ak i teàk. Ali ovaj slu~aj predstavqa i predstavqa}e Pandorinu ku-
tiju politi~kog i pravnog ìvota u Srbiji. Mora}emo je otvoriti. Da li
ovde na pravi na~in danas, sutra, za dva dana, pre ili kasnije. [to bude
kasnije bi}e bolnije i sramotnije za sve. Ceo dosada{wi rad pravosudnih
i drugih dràvnih organa, kako u toku, da rezimiramo, istrage u Lazarev-
cu, tako i u istrazi pred Okru`nim tuìla{tvom do 5. 10. 2000. u Beogra-
du, ocewujem kao protivzakonit, neprofesionalan i usmeren na spre~ava-
we utvr|ivawa pune istine, izvo|ewe svih u~inilaca ovog monstruoznog
ubistva pred lice pravde. Smatram da su se stekli uslovi i za utvr|ivawe
pune odgovornosti za sve u~esnike koji su direktno ili indirektno, na-
merno ili nenamerno, svesno ili nesvesno kr{ili zakon i pravila slu-
`be, pre svega, na lazareva~ki i beogradski sud i tuìla{tvo, MUP, Ca-
rinu i druge organe. Pored ve} poznatih izvr{ilaca, ovde moraju odgova-
rati svi wihovi sau~esnici, pomaga~i, nalogodavci ovog monstruoznog
846
zlo~ina i samo tako u jednoj sveobuhvatnoj i nezavisnoj i na zakonu zasno-
vanoj presudi, koja }e u potpunosti rasvetliti ovaj stravi~an zlo~in mo-
è se govoriti o nekakvom zakonitom i pravednom re{ewu i zasluènom
ka`wavawu svih po~inilaca.
Istraga je do demokratskih promena 05. 10. 2000. godine, vo|ena za
krivi~no delo te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja iz ~l. 201
KZ RS, a ne za krivi~no delo ubistva za koje je predvi|ena smrtna kazna (po
tada vaè}em zakonu), a sada kazna od 40 godina zatvora. Grupa qudi neki
direktno, a neki posredno, neki svesno, a drugi nesvesno, dràla je od 3.
oktobra 1999. godine, na slobodi izvr{ioce i nalogodavce ovog vi{estru-
kog ubistva. Postoji ~iweni~no pokri}e za utvr|ivawe ko je od wih iz-
vr{io krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja, a u pogledu istra-
`nih sudija da li su izvr{ili krivi~no delo povrede zakona od strane su-
dije iz ~l. 243 KZ RS.
Ono {to je za nas mo`da i najzna~ajnije u ovom procesu je povratak
vere u mogu}nost normalnog ìvota, ovde i sada. A to je i osnovni uslov
za opstanak na{eg dru{tva. Te male, normalne, a opet tako va`ne, velike
i uzvi{ene re~i i pojmovi: pravda, za{tita qudskog ìvota i wegovih naj-
osnovnijih prava, po{tovawe zakona, sloboda, mogu}nost samorealizaci-
je, poverewe u dràvu i wene organe.
Zbog toga ovaj proces ima i posebno zna~ewe koje nadrasta konkretno
pitawe krivice i kazne. Re~ je, jednostavno, o tome da li uop{te sme da po-
stoji dràva koja bezrazlo`no i hladnokrvno priprema ubistvo sopstve-
nih gra|ana? I da li takva nakazna dru{tvena tvorevina ima pravo da se
poziva na bilo kakav „legalitet svojih postupaka” i na razloge samozva-
nih „vi{ih interesa”. I najstra{nije, da li je ovaj monstruozni mehani-
zam uop{te demontiran. Ili i daqe hara i pali po putevima i sudnicama
Srbije, ne prihvataju}i nikakvu krivicu za ono {to je do sada izazvao.
Su|ewe nije strate{ka igra mo}i i ve{tine, nije nikakav {ah sa
ìvim qudskim figurama. Ono je pre svega, indikator ukupne politi~ke
(ne)kulture u Srbiji, nekad i sad. To je test procesa ukupne socijalizaci-
je na{eg dru{tva. Ovo su|ewe }e pokazati rezultate sukoba sa svim onim
neformalnim, nevidqivim aspektima vr{ewa vlasti. Istera}e na ~istac
ono {to je godinama i decenijama zaturano pod (krvavi) tepih bezrezervnog
sluèwa hiru svakog aktuelnog diktatora. Proveri}e ideju „javne sfere”
koliko je zaista transparentno ono {to slovi kao takvo.
Nije ovde re~ ni o kakvoj osveti i isterivawu pravde. Ovde se radi
o elementarnim, ali naàlost ovde i daqe nedovoqno prihva}enim uzusi-
ma qudskog pona{awa. Niko ovde nema ni{ta li~no ni protiv koga. I ne
insistira se, pritom, na nekakvim „sitnicama” – naprotiv. U pitawu je
847
odbrana prava pojedinca da ne bude osu|en bez su|ewa i odmah zatim bez-
du{no pogubqen (zapaqen na loma~i ne~ije bezdu{nosti) odlukom svemo}-
nih, tajnih institucija policijske dràve. Koje i sada na sve ovo vero-
vatno gledaju samo kao na kolateralnu gre{ku, lo{e odigranu video igru
koju treba uredno zaboraviti i odraditi sve to opet, samo sada sa drugim
akterima i u nekoj ve{tijoj varijanti. Ovakva svest neopozivo veruje da je
ovo, u stvari, politi~ki proces usmeren protiv neke grupe qudi, prili-
ka da se promene konkretni izvr{ioci, ali da sam sistem mora da postoji
sa sve svojim planerima, egzekutorima, voza~ima, skriva~ima i ~ista~ima.
I da je to normalno.
Ova olaka svest o dopu{tenom i nedopu{tenom je i dovela do smrti
~etvorice qudi. êtvorice gra|ana, sa porodicama i prijateqima, sa bo-
lom smrti i svojim silom prekinutim ìvotima. Kao rezultat vere da po-
stoje oni koji smeju da sami odre|uju pravo na ìvot i smrt svojim, na ne-
sre}u mawe mo}nim sugra|anima.
Ne smemo da zaboravimo, ni za trenutak, da su ovde oni `rtve, a ni-
kako wihove sada s pravom zabrinute ubice – ali, na àlost, opet zabri-
nute pre svega za svoje ìvote, karijere, udobnosti i privilegije, za kraj-
wi rezultat procesa, za to {ta }e snimiti kamere i objaviti novine.
Zloupotrebe ovog tipa moraju da se prekinu i da vi{e niko ne smatra
sebe vi{im od svih drugih, ovla{}enim da ubija nemo}ne, neza{ti}ene,
unapred osu|ene. Ovo je zato i proces samom zlu, a ne samo wegovim izvr{i-
ocima. Put ka kona~noj socijalizaciji i reformi jednog politi~ki naka-
znog dru{tva koje mora da {to pre nestane, ali da se nikad ne zaboravi.
RADOMIR D. @IVKOVI],
advokat
Gospodine predsedni~e, gospodo sudije porotnici, kolega tuìo~e,

po{tovane kolege branioci, u nameri da u svom izlagawu ne ponavqam ~i-
wenice koje su iznele moje kolege u prethodnom obra}awu, izne}u dokaze iz
kojih sud mora nesumwivo utvrditi postojawe krivice na strani okriv-
qenih Ili} Nenada, Bujo{evi} Nenada, Markovi} Radomira i Radowi}
Milana za izvr{ewe krivi~nog dela koje im je optu`nicom Okru`nog
javnog tuìla{tva u Beogradu stavqeno na teret.
1. Kamion marke „mercedes” 3535, kojim je izvr{en zlo~in, Savezna
uprava carina je dodelila JSO, bazi u Lipovici dana 2. septembra 1998.
848
godine (svi dokazi vezani za postupak dodele pomenutog kamiona nalaze se
u spisima predmeta).
2. Nekih 15 do 30 dana pre 3. oktobra 1999. godine, kada je izvr{en
zlo~in, navedeni kamion, koji je prethodno bio ùte ili naranxaste boje,
pripadnik JSO, svedok Lazar Kova~evi}, farba u tamno-zelenu boju.
(dokaz: izjava svedoka Lazara Kova~evi}a.)
3. Dana 2. oktobra 1999. godine, dan uo~i zlo~ina, tako ofarban ka-
mion odvozi na servisirawe u vulkanizersko-limarsku radwu „\ur|evo”,
svedok Nenad Sinobad, pripadnik JSO i li~ni voza~ komandanta JSO Mi-
lorada Lukovi}a-Legije. Ra~un za popravku pla}a JSO.
(dokaz: pomenuti ra~un u spisima predmeta i izjava svedoka Nenada
Sinobada.)
4. Istog dana, zna~i 2. oktobra uve~e, na zahtev drugookrivqenog Bu-
jo{evi} Nenada, ina~e kapetana JSO, svedok Nenad Sinobad odvozi pome-
nuti kamion na Institut za bezbednost na Bawici, parkira ga, po nalogu
okr. Bujo{evi}a, u {umi i ostavqa kqu~eve od kamiona u pepeqari. Oda-
tle }e, sutradan, 3. oktobra ujutru, prvookrivqeni Nenad Ili} krenuti u
izvr{ewe zlo~ina.
(dokaz: izjava svedoka Nenada Sinobada i iskazi prvo i drugookrivqe-
nih Ili} Nenada i Bujo{evi} Nenada dati u istra`nom postupku, kada su
priznali izvr{ewe predmetnog krivi~nog dela.)
5. Dana 3. oktobra, na dan zlo~ina, ujutru oko 9 sati, dvojica saobra-
}ajnih policajaca, Svetozar Novakovi} i Miroslav Qubi}, u Stepojevcu,
gde su vr{ili rutinsku kontrolu saobra}aja, poku{avaju da iz saobra}a-
ja iskqu~e navedeni kamion, po{to su primetili da nosi registarske ta-
blice sa petokrakom zvezdom koje vi{e nisu bile u upotrebi. U tome ih
spre~avaju dvojica radnika RDB, koji izlaze iz putni~kog automobila ko-
ji je prethodno pratio kamion. Saobra}ajnim policajcima se legitimi{u
kao radnici RDB i nare|uju im da ne zaustavqaju kamion.
(dokaz: izjave svedoka Svetozara Novakovi}a i Miroslava Qubi}a.)
6. Da bi prikrio zlo~in i ~iwenicu da je kamion kojim je izvr{en
zlo~in u vlasni{tvu RDB, polovinom decembra meseca 1999. godine, ka-
da je otkriveno od strane pravno-ekspertskog tima Srpskog pokreta obno-
ve ~ije je vlasni{tvo kamion, tre}eokrivqeni Markovi} Radomir, tada
na~elnik RDB Srbije, zahteva od tada{weg direktora Savezne uprave ca-
rina, ovde svedoka Kertes Mihaqa, da RDB-u dodeli drugi kamion iste
marke i tipa („mercedes 3535”), {to ovaj i ~ini. Dodequje JSO-u kamion
iste marke i tipa, ùte boje. Ovaj kamion pripadnici JSO u Lipovici, po
nalogu komandanta Milorada Lukovi}a-Legije, farbaju u tamno-zelenu
boju, kao {to je bila boja kamiona-ubice i predstavqaju ga javnosti dana
849
20. decembra 1999. godine, kako bi, toboè, dokazali da kamion ubica ni-
je u wihovom vlasni{tvu.
(dokaz: izjava svedoka Kertes Mihaqa, re{ewe o dodeli kamiona, iz-
jave jo{ sedam svedoka, radnika Savezne uprave carina, izjava svedoka Milo-
rada Lukovi}a, te svedoka Zorana Mileni}a.)
7. Svedok Lazar Kova~evi} je u svojoj izjavi naveo da se, odmah po iz-
vr{enom zlo~inu na Ibarskoj magistrali, znalo u bazi u Lipovici da je
prvookrivqeni Ili} Nenad vozio kamion.
(dokaz: izjave svedoka Lazara Kova~evi}a i Milorada Iveki}a).
8. Svedok Niki} Aleksandar, {ef baze JSO u Lipovici, izjavio je da
mu je poznato da je prvookrivqeni Ili} Nenad pre zlo~ina vozio pome-
nuti kamion po krugu Centra, navodno u ciqu obuke, kao i da je, obu~ava-
ju}i se, sa istim kamionom izlazio van kruga Centra, a sve po nalogu ko-
mandanta JSO Milorada Lukovi}a-Legije.
(dokaz: izjava svedoka Aleksandra Niki}a).
9. Prvookrivqeni Ili} Nenad u svom iskazu datom u istra`nom po-
stupku, navodi da je voza~ „audija” (pok. Veselin Bo{kovi}), u momentu ka-
da je on (okr. Ili}) kamionom skrenuo na levu stranu, ablendovao i skre-
nuo u desno kako bi izbegao kontakt sa kamionom. To je isto izjavio i sve-
dok-o{te}eni Vuk Dra{kovi}. Ovo navodi da je prvookrivqeni vozio ka-
mion, jer kako bi znao za ovaj detaq oko ablendovawa i skretawa „audija”
da nije vozio kamion.
(dokaz: iskaz prvookrivqenog Ili} Nenada dat u istra`nom postup-
ku i izjava svedoka-o{te}enog Vuka Dra{kovi}a.)
10. Drugookrivqenog Bujo{evi} Nenada sa tre}eokrivqenim Mar-
kovi} Radomirom povezuje komandant JSO Milorad Lukovi} Legija.
(dokaz: iskaz drugookrivqenog Bujo{evi}a dat u istra`nom postu-
pku i izjava svedoka Milorada Lukovi}a Legije data tako|e u istra`nom
postupku.)
11. Evidencija o registarskoj tablici kamiona kojim je izvr{en zlo-
~in vo|ena je u specijalnoj evidenciji vozila RDB. Istog dana kada je iz-
vr{en zlo~in, zna~i 3. oktobra, tre}eokrivqeni Markovi} Radomir nare-
|uje generalu Dragi{i Dini}u da mu donese svesku u kojoj se vodi speci-
jalna evidencija registarskih tablica. Ovaj to i ~ini, uzima svesku od sve-
doka Branke Ili}, tada{weg na~elnika specijalne evidencije i nosi je
Radomiru Markovi}u, koji je vra}a tek posle nekoliko dana, pocepav{i iz
we stranicu na kojoj je bilo evidentirano da su registarske tablice kami-
ona bile u vlasni{tvu RDB Srbije.
(dokaz: sveska evidencije u kojoj nedostaju zadwe stranice, izjave sve-
doka Vesne Trifunovi}, Branke Ili}, Vidana Mijailovi}a.)
850
12. Tre}eokrivqeni Radomir Markovi} nare|uje i organizuje pre-
ko svojih slu`bi konstantno pra}ewe i prislu{kivawe o{te}enog Vuka
Dra{kovi}a uo~i zlo~ina, a na sam dan zlo~ina wega je pratilo 37 qudi,
od ukupno 40 iz Devetog odeqewa, i prislu{kivalo celokupno qudstvo
Sedmog odeqewa.
(dokaz: izjave radnika RDB koji su radili na pra}ewu i prislu{kiva-
wu Vuka Dra{kovi}a.)
13. êtvrtookrivqeni Milan Radowi}, u vreme izvr{ewa krivi~-
nog dela na~elnik CRDB za Beograd, na sam dan izvr{ewa zlo~ina, od svo-
jih pot~iwenih, koji su bili u tajnom pra}ewu o{te}enog Vuka Dra{ko-
vi}a, traìo je da mu jave gde sedi Vuk Dra{kovi}, na predwem ili zadwem
sedi{tu automobila, ko je sa wim, ko je u kolima iza wega i sl. Pre samog
zlo~ina ~etvrtookrivqeni Milan Radowi} je tre}eokrivqenom Radomi-
ru Markovi}u dostavio fotografije i TV snimke svih osoba za koje su pri-
slu{kivawem utvrdili da }e 3. oktobra krenuti sa Vukom Dra{kovi}em
na Ravnu Goru. Naredio je svojim pot~iwenim iz CRDB da pokriju sve pu-
teve prema Ravnoj Gori, Ibarsku magistralu, put preko Obrenovca i pre-
ko Mionice. Svakog minuta, do zlo~ina, traìo je od svojih qudi da ga
obave{tavaju gde je Vuk Dra{kovi}, i o tome je li~no obave{tavao tre}e-
okrivqenog Radomira Markovi}a.
(dokaz: izjave 25 radnika CRDB za Beograd iz Tre}eg, Sedmog i Deve-
tog odeqewa.)
Analizom dokaza, koje sam prethodno izneo u trinaest ta~aka, ne-
sumwivo se utvr|uje postojawe krivice za svakog okrivqenog ponaosob.
Tako|e, utvr|uje se i postojawe organizovanog planirawa i izvr{ewa zlo-
~ina u ciqu likvidacije politi~kog protivnika. Organizacija koja sto-
ji iza svega jeste dràva sa svojim slu`bama, pre svega RDB i JSO u wenom
sastavu, koji sa svojim qudstvom, po dobijawu naloga od vrha reìma, pla-
niraju, organizuju i izvr{avaju atentat na Vuka Dra{kovi}a, svog najve-
}eg politi~kog protivnika u to vreme. To je, gospodo sudije, dràvni te-
rorizam do tada nezabeleèn u svetu. îtav dràvni aparat se angaùje
kako bi se likvidirao politi~ki protivnik, a potom i prikrili trago-
vi kako se ne bi utvrdila wihova krivica za to nedelo.
Koji su motivi tada vladaju}eg reìma da likvidira Vuka Dra{ko-
vi}a i obezglavi Srpski pokret obnove?
Vuk Dra{kovi}, od 1990. godine predvodi najja~u opozicionu stran-
ku, Srpski pokret obnove. On, „kraq trgova”, izvodi nezadovoqan narod
na ulice. Pomenu}u 9. mart 1991. godine, 3. juni 1993. godine, Vidovdanski
sabor… Ozbiqno ugroàva vlast tada{weg predsednika Slobodana Mi-
lo{evi}a. Ulaskom u Saveznu vladu po~etkom 1999. godine i svojim anga-
851
òvawem, u vreme agresije NATO pakta na na{u zemqu, za spas srpskog na-
roda i dràve, wegov rejting i popularnost u narodu naglo ska~u. Milo-
{evi}, upla{en skokom rejtinga Vuka Dra{kovi}a, izbacuje ga iz Savezne
vlade, i nare|uje svojim pot~iwenim u RDB-u da poja~aju wegovo pra}ewe
i prislu{kivawe, a potom i wegovu likvidaciju. Jedino se wega boji, bo-
ji se demonstracija i mitinga opozicije. U leto i jesen 1999. godine slede
mitinzi opozicije koje predvodi Vuk Dra{kovi}, i to 19. avgusta u Beo-
gradu, zatim mitinzi u Kragujevcu, Ni{u… Diè se na desetine hiqada
qudi. Milo{evi} se boji pobune naroda i tada pada definitivna odluka
da se Vuk Dra{kovi} likvidira. Wegovom likvidacijom Srpski pokret
obnove bi bio obezglavqen, protivnika vi{e nema, Milo{evi} ostaje na
vlasti. Do januara meseca 2000. godine tako je i bilo. Vuk se povukao, SPO
obezglavqen, nema naroda na ulicama, Milo{evi}ev reìm siguran. Ali
10. januara 2000. godine Vuk Dra{kovi} se vra}a u politi~ki ìvot Sr-
bije. Formira DOS, i Milo{evi} u wemu ponovo vidi opasnost. Daje se
nalog ovde tre}eokrivqenom Radomiru Markovi}u, a ovaj to prenosi ~e-
tvrtookrivqenom Milanu Radowi}u, da se stan Vuka Dra{kovi}a u Budvi
snimi i organizuje atentat na wega. Pripadnici CRDB-a odlaze u Budvu,
izvr{avaju zadatak, donose fotodokumentaciju Vukovog stana, Radowi} je
predaje Radomiru Markovi}u, i 15. juna 2000. godine sledi jo{ jedan aten-
tat na Vuka Dra{kovi}a u Budvi. Vuk i ovaj atentat ~udom preìvqava,
ali je Milo{evi} uspeo. Vuk se povla~i, ostaje u Budvi do 7, oktobra 2000.
godine, SPO obezglavqen. To su, gospodo sudije, motivi po~iniocima za
izvr{ewe krivi~nog dela kojima Vi danas sudite.
Na kraju svoje zavr{ne re~i upusti}u se u analizu izmewene odbrane
prvo i drugookrivqenih Ili}a i Bujo{evi}a, kao i dokaza koji su pred
ovim sudom izvedeni u ciqu wihove provere.
Pomenuti okrivqeni na jednom od glavnih pretresa mewaju svoju od-
branu i negiraju svoje u~estvovawe u izvr{ewu krivi~nog dela. Izjavquju
da su ~etvorostruko ubistvo, za koje je u tom trenutku bila zapre}ena smrt-
na kazna, priznali iz „patriotskih razloga”, a po nagovoru „jednog nepo-
znatog lica tamne kose i tamnih o~iju”, kako Slobodan Milo{evi} ne bi
bio isporu~en Hagu. Kao motiv za poricawe priznawa navode isporu~i-
vawe Milo{evi}a Hagu, jer su tada shvatili da ih je „izdalo ono nepozna-
to lice tamne kose i tamnih o~iju” Ovakva, izmewena odbrana prvo i dru-
gookrivqenih je potpuno nelogi~na i kontradiktorna. Zar bi bilo ko, iz
„patriotskih razloga”, koji izme|u ostalog nisu uop{te patriotski, do-
veo svoj ìvot u pitawe rizikuju}i da se na wemu izvr{i smrtna kazna?
Drugo, Milo{evi} je uhap{en i isporu~en Hagu dana 28. juna 2001. godine,
a obojica okrivqenih su dana 14. avgusta 2001. godine ponovili priznawe
852
o izvr{ewu zlo~ina. Za{to, kada su ve} tada znali da su „izdani” i da je
Slobodan Milo{evi} u Hagu? Kona~no, Milo{evi}a je uhapsio i depor-
tovao u Hag wihov komandant Milorad Lukovi} Legija.
Najzad i okr. Ili} i okr. Bujo{evi} se tek u junu mesecu 2002. godi-
ne „seti{e”, i to Ili} slave svoje tetke, na kojoj je navodno bio u vreme iz-
vr{ewa krivi~nog dela, a Bujo{evi} ro|endana svojih kolega, sa kojima je
kriti~nog dana slavio ro|endan. Uzgred, kolega koji je slavio ro|endan
ro|en je 30. septembra, a slavi ga 3. oktobra?
Uprkos sada o~igledno la`nom svedo~ewu tetke i te~e okr. Ili}a,
Jelene i Jovana Timotijevi}a, i ostalih saslu{anih svedoka, ro|aka i kom-
{ija, potvrdom sve{tenika u crkvi „Svetog Save” u Kragujevcu, u kragu-
jeva~kom nasequ „Aerodrom”, da Jovan Timotijevi} nikada nije slavio
slavu Svetog Evstatija u wihovoj crkvi i parohiji, dokazano je da Ili}
nije bio na wihovoj slavi kriti~nog dana, jer Jovan Timotijevi} nije ni
slavio tog dana slavu. Svedoci koji navodno potvr|uju izmewenu odbranu
okr. Bujo{evi}a deluju kao dobro nau~eni |a~i}i, koji znaju da su slavili
ro|endan, ali ne znaju imena kafana u kojima su pili, ve} samo otprilike
wihove pribli`ne lokacije. Napomiwem da od Beograda do Novog Sada i
u samom Novom Sadu ima na desetine kafana, a oni, kao pripadnici JSO-
-a, koji tim putem idu skoro svakodnevno, ne mogu da se sete imena nijed-
ne od wih. Naravno, da se ne bi moglo proveriti u wima da li su stvarno
bili kriti~nog dana.
I na kraju potpuno je nelogi~no da svi saslu{ani svedoci na okol-
nosti potvrde izmewenih odbrana okr. Ili}a i okr. Bujo{evi}a, duè od
18 meseci nikome ne govore da okrivqeni Ili} i Bujo{evi} 3. oktobra
nisu mogli biti, istovremeno na Magistrali, u kamionu i kombiju, i na
slavi u Kragujevcu i ro|endanskim pijankama. Zar nije logi~no da tetka
i te~a, saznav{i za razlog hap{ewa Ili}a i vreme izvr{ewe krivi~nog
dela, ne obaveste neke zvani~ne organe o tome? Zar nije logi~no da to isto
u~ine supruga ili majka okr. Ili}a? Tako|e logi~no bi bilo da kolege
okr. Bujo{evi}a o ~iwenici navodnog proslavqawa ro|endana kriti~nog
dana ne obaveste bar svog komandanta, kako wihov kolega ne bi nevin le-
ào u pritvoru?
Naravno da tu nema logike, pa je potpuno jasno da su svi ti svedoci
svedo~ili la`no kako bi pomogli okr. Ili}u i Bujo{evi}u. Gospodine
predsedni~e, gospodo sudije porotnici, sa svega iznetog smatram da je u
potpunosti dokazano postojawe krivice na strani okrivqenih, pa pred-
laèm, kao punomo}nik o{te}enih, da taj sud okrivqenima izrekne naj-
stroìje kazne predvi|ene Zakonom. Hvala!
853
DR VOJISLAV VUKÊVI],
advokat
Ceweni sude,
Za posledwih nekoliko decenija, u Evropi nije bilo ovakvog zlo~i-
na. On je monstruozan ne samo po posledicama i na~inu ubistva ~etvorice
mladih qudi, nego i po tome {to je taj po svemu teroristi~ki ~in organi-
zovala i po~inila dràva nad svojim gra|anima, odnosno Slu`ba dràv-
ne bezbednosti Srbije.
Tokom {estomese~ne pretkrivi~ne i krivi~ne istrage, kao i na ovom
procesu, sve je dokazano. [ef Dràvne bezbednosti, okrivqeni Radomir
Markovi}, organizovao je likvidaciju Vuka Dra{kovi}a, lidera Srpskog
pokreta obnove, tada vode}e opozicione stranke, i najve}eg, gotovo i je-
dinog, po vladaju}i reìm opasnog protivnika. Okrivqeni Markovi} je
pokrenuo prakti~no celu DB, sva wena odeqewa i svu wenu tehniku, da pri-
premi egzekuciju, pri ~emu je posebnu ulogu igrao okrivqeni Milan Ra-
dowi}, kao {ef Centra DB za Beograd. Neposredni izvr{ioci angaòva-
ni su iz najelitnije formacije Dràvne bezbednosti, Jedinice za specijal-
ne operacije, pod komandom pukovnika Milorada Lukovi}a, zvanog Legi-
ja, koji je operativni organizator masakra i protiv koga se za to krivi~-
no delo pred ovim okru`nim sudom vodi istraga.
Organizatori ovog teroristi~ko-politi~kog zlo~ina odlu~ili su
se za ubistvo kamionom, sa ciqem da to javnosti bude predstavqeno kao sa-
obra}ajni udes. Ciq je bio likvidirati Vuka Dra{kovi}a i svakog ko bu-
de sa wim u kolima i wegovo obezbe|ewe koje ga je pratilo u drugom auto-
mobilu, kako bi bilo spre~eno da interveni{e posle zlo~ina i uhvati ili
likvidira voza~a kamiona-ubice.
Sudski predmet vrvi od dokaza koji ovo potvr|uju i ~ine nespornim.
Okrivqeni Ili} i Bujo{evi} priznali su zlo~in u svojih {est izja-
va, dva puta u pretkrivi~nom postupku i ~etiri puta za vreme sudske istra-
ge. Jedno od priznawa dali su i pred TV-kamerama Slu`be dràvne bezbed-
nosti. Zlo~in su priznali tako {to su im predo~eni materijalni dokazi
i svedo~ewa mnogih svedoka. Wihovo naknadno poricawe priznawa u su-
protnosti je ne samo sa utvr|enim ~iwenicama i izjavama svedoka, nego je
u suprotnosti i sa logikom. U anale najve}ih besmislica izre~enih u sud-
nici u}i }e wihove izjave da su „po nalogu nepoznatog lica tamne kose i
tamnih o~iju” priznali zlo~in za koji je, u momentu priznawa, bila zapre-
}ena smrtna kazna i da su to u~inili „iz patriotskih razloga”, da bi se
spre~ili socijalni nemiri i da Slobodan Milo{evi} ne bi bio izru~en
854
Tribunalu u Hagu! U enciklopediju besmislica u}i }e i wihovi takozva-
ni „alibiji”, kojih su se „setili” tek osam meseci po hap{ewu.
U drskosti, koja vre|a zdravi razum, `rtve, wihove porodice i sami
Sud, oti{li su toliko daleko da je optuèni Bujo{evi} doveo deset svo-
jih prijateqa, od kojih su svi iz Jedinice za specijalne operacije Resora
Dràvne bezbednosti Srbije, da kaù kako je on na dan zlo~ina, 3. oktobra
1999, sa wima slavio neki ro|endan dvojice pripadnika JSO, koji su ro-
|eni 30. septembra, ali da niko ne zna ni naziv kafane niti bilo {ta dru-
go koliko-toliko proverqivo, jer su svi bili pijani! Usput, u slu`benim
legitimacijama tih vajnih slavqenika, kad su davali iskaze pred ovim su-
dom, nije bio upisan bilo koji datum wihovog ro|ewa, pa ni 30. septembar.
Okrivqeni Ili} je za svedoke pozvao tetku, te~u i wihove ro|ake, da po-
tvrde da je na dan zlo~ina slavio Svetog Evstatija u crkvi „Sveti Sava” u
kragujeva~kom nasequ „Aerodrom”. Mogao je on 3. oktobra sti}i i do Pe-
{te, jer je masakr na Magistrali po~iwen u 12 ~asova i 12 minuta, ali je
problem u ~iwenici da wegov te~a i tetka, prema zvani~noj potvrdi sta-
re{ine crkve „Sveti Sava”, koja je ovde izvedena kao dokaz, nikada nisu u
toj crkvi slavili Svetog Evstatija niti lomili slavski kola~. Dodatni
i krunski dokaz da je re~ o drsko-la`nim „alibijima” je taj da se niko od
tih „svedoka” nije oglasio punih osam meseci po hap{ewu Bujo{evi}a i
Ili}a. Drugovi Bujo{evi}a sa „ro|endana”, tetka i te~a Ili}a, sa „sla-
ve”, kao i wihove supruge i roditeqi, kao zaliveni }ute osam meseci po
wihovom hap{ewu, ne isti~u da oni nisu, istovremeno, mogli da ro|en-
danski lumpuju, da slave Svetog Evstatija, i da ubijaju nedu`ne Srbe na
Ovo isti~em uzgred, kao svedo~anstvo bezobzirnosti dvojice nepo-
srednih izvr{ilaca, spremnih da i ovakvim besmislicama, koje ne mogu
pro}i ni u obdani{tu, poku{aju da poreknu svoj neporecivi i apsolutno
dokazani zlo~in.
Ta bezobzirnost karakteri{e i odbranu okrivqenih Markovi}a i
Radowi}a. Pritisnuti brdima dokaza, izlaz za sebe nastoje da traè u to-
bo`wem nedostatku politi~kog motiva da Slobodan Milo{evi} ili we-
gova supruga izdaju nalog Slu`bi dràvne bezbednosti o likvidaciji Vu-
ka Dra{kovi}a.
Oni, dakle, logi~no i ta~no ukazuju na nalogodavca, ali poku{ava-
ju da u svoju korist kapitalizuju okolnost da nalogodavac nije obuhva}en
optu`nicom. Pri tome, pribegavaju ne~asnim i za svakog ~oveka u Srbi-
ji o~igledno la`nim konstrukcijama da je Milo{evi} imao korektne od-
nose sa Vukom Dra{kovi}em, koji je, eto, bio i potpredsednik Savezne
vlade u vreme NATO agresije na Srbiju!
855
Po{to je Dràvna bezbednost, po wihovom nalogu, pratila svaki
pokret i slu{ala svaku re~ Vuka Dra{kovi}a, okrivqeni Markovi} i Ra-
dowi} dobro znaju da je Dra{kovi} u{ao u Saveznu vladu iskqu~ivo sa
ciqem da svoj ugled i ugled Srpskog pokreta obnove u me|unarodnoj zajed-
nici stavi u slu`bu nastojawa da se izbegne bombardovawe Srbije i da ne
izgubimo Kosovo i Metohiju, ~emu se Milo{evi} bahato suprotstavio,
narediv{i maksimalnu medijsku izolaciju Dra{kovi}a, wegovo svakomi-
nutno pra}ewe od strane DB i svakovrsna {ikanirawa, pa i hap{ewa qu-
di iz Srpskog pokreta obnove. Okrivqeni Markovi} i Radowi} tu tortu-
ru i to mu~ili{te Vuka Dra{kovi}a i wegovih qudi nazivaju, pred ovim
sudom, „korektnim odnosima”.
Zbog hrabrog suprotstavqawa namerama Slobodana Milo{evi}a da
se NATO agresija iskoristi kao pokri}e za likvidacije reìmu nepo}ud-
nih gra|ana u Srbiji, zbog javne kvalifikacije ubistva novinara Slavka
]uruvije kao akta dràvnog terorizma, Vuk Dra{kovi} je izba~en iz Sa-
vezne vlade 28. aprila 1999, usred NATO bombardovawa. Eto, koliko su ti
odnosi bili „korektni”.
Posle Ha{ke optu`nice, podignute protiv Milo{evi}a krajem ma-
ja 1999. godine, vlastodràc se suo~io sa izborom: izgubiti vlast i na}i
se u zatvoru, ili sa~uvati vlast po svaku cenu. Gubitak vlasti pretio je,
pre svega, ili gotovo iskqu~ivo, od Vuka Dra{kovi}a i SPO. Taj hariz-
matski lider, veliki pisac posve}en temeqnim vrlinama i vrednostima
srpske nacije i najubedqiviji branilac Srba i Srbije u vreme NATO agre-
sije, odmah po okon~awu bombardovawa krenuo je da saziva mitinge po Sr-
biji, traè}i hitne i po srpsku naciju spasonosne izbore. Koliko su bezna-
~ajni bili mitinzi opozicionog Saveza za promene, Milo{evi} i wego-
va supruga videli su kada je Vuk okupio desetine hiqada qudi u Kragujev-
cu, zatim u Ni{u, i kada je, 19. avgusta 1999, ispuwen plato ispred Savezne
skup{tine u Beogradu, o ~emu govore i mnogi svedoci u ovom procesu. Vla-
daju}i bra~ni par pla{io se samo ulice, sudbine koja je sna{la âu{eskua
i wegovu suprugu Helenu. Strepeli su jedino od Vuka Dra{kovi}a i SPO.
Od 1990. godine, sve velike skupove i demonstracije protiv wihove vlada-
vine organizovao je i vodio on. Setimo se 9. marta 1991, Vidovdanskog sa-
bora 1992, junskih demonstracija 1993, tromese~nih protesta {irom Srbi-
je 1996. i 1997. godine. Vuk Dra{kovi} je bio no}na mora vladaju}e fami-
lije. Dva puta hap{en i prebijan gotovo do smrti, u Srbiji i celom svetu
poznat pod nadimkom „kraq trgova”. Sva istraìvawa o raspoloèwu gra-
|ana Srbije, obavqena neposredno po okon~awu bombardovawa, govorila
su da se SPO i Vuk Dra{kovi} name}u kao jedina alternativa. Milo{evi}
i wegova supruga nisu mogli nikako optuìti Vuka Dra{kovi}a za kola-
856
boraciju sa agresorima, nisu mogli ni da velikog pisca, koji je svojim ro-
manima prvi progovorio o zata{kanom genocidu nad Srbima u Drugom
svetskom ratu, ozna~e kao nacionalnog izdajnika. Preostalo im je samo da
ga ubiju, ali tako da ubistvo predstave kao saobra}ajnu nesre}u.
Likvidacija tog i takvog politi~kog protivnika, za Slobodana Mi-
lo{evi}a i wegovu suprugu iskrsla je 1999. godine, naro~ito posle podi-
zawa ha{ke optu`nice, kao centralno pitawe wihovog o~uvawa vlasti i
o~uvawa wihove slobode. Ra~unali su, {to okrivqeni Markovi} i Rado-
wi} znaju, da }e, kad im u krilo padne glava Vuka Dra{kovi}a, pasti ceo
SPO, a sa ostalom opozicijom }e lako.
Zlo~in je planiran do u detaqe, onda kada to `rtva i ne sluti i ka-
da je meta skoro ogoqena, bez ve}e pratwe i za{tite. Kamion-ubica ustre-
mquje se na Dra{kovi}ev automobil 28. septembra, kada se lider SPO vra-
}a iz posete Slova~koj. Kamion-ubicu, napuwen peskom i eksplozivom, DB
ponovo pokre}e ~etiri dana kasnije, jer je okrivqeni Radowi} pribavio
saznawa da Vuk Dra{kovi} putuje na privatni izlet na Ravnu Goru i da }e
tamo krenuti bez ve}e pratwe. Idealno za egzekuciju. I novinar Slavko
]uruvija likvidiran je po sli~nom obrascu i posle intenzivnog prislu-
{kivawa i uho|ewa od strane istih {efova i agenata DB koji su prislu-
{kivali i tajno pratili Dra{kovi}a na dan masakra na Magistrali. Pla-
neri nisu ni{ta prepustili slu~aju. Istra`ni sudija iz Beograda, iako
mesno nenadleàn, odabran je unapred i spremno ~ekao poziv da krene ka
Lazarevcu na uvi|aj. [ef Javne bezbednosti za Beograd, general Branko
\uri}, neutralisao je policiju, spre~iv{i je da blokira {ire podru~je
mesta zlo~ina i obezbedi nesmetano bekstvo voza~a kamiona-ubice. Okru-
`ni tuìlac Andrija Milutinovi} blokirao je sudsku istragu, a predsed-
nik Vrhovnog suda Srbije Bal{a Govedarica organizatorima teroristi~-
kog akta izdaje potvrdu da je Vuk Dra{kovi} srpski ekstremista, terori-
sta, unutra{wi neprijateq i strani {pijun! Tu kriminalnu dozvolu, ko-
ju su sami izdiktirali ~oveku koji je bio deo dràvne ma{inerije smrti i
bezakowa, okrivqeni Markovi} i Radowi} na ovom procesu poteù kao
argument da su delovali u okviru Zakona, odnosno da je ~etvorostruko ubi-
stvo obavqeno zakonito i da su, legalno, i posle ubistva, uhodili i pri-
slu{kivali Dra{kovi}a, radi nove pripreme wegove likvidacije „po Za-
konu”! Stra{no!
Bog je sa~uvao Vuka Dra{kovi}a i kod Sur~ina i na Magistrali.
Slomqen zbog gubitka najdraìh i najboqih u Srpskom pokretu obnove,
on je nekoliko meseci bio politi~ki paralisan, a strah od terora okovao
je Srbiju. Protesta vi{e nije bilo. Aktivnosti cele opozicije su, tako-
re}i, presahnule.
857
Jedra bune u ime spasa ove nesre}ne nacije ponovo {iri Vuk Dra{ko-
vi}, 10. januara 2000, kada u prostorijama SPO okupqa lidere opozici-
onih stranaka i stvara DOS. Pri svom prvom politi~kom nastupu posle
gubitka svojih krila na Ibarskoj magistrali, povukao je potez koji je {o-
kirao i pani~no upla{io Slobodana Milo{evi}a i wegovu suprugu. Ok-
rivqeni Markovi} i Radowi} znaju da je tada izdat novi nalog za Vuko-
vu likvidaciju, koja }e biti poku{ana 15. juna 2000. godine u Budvi, opet
u wihovoj organizaciji i uz angaòvawe ubica iz Dràvne bezbednosti,
o ~emu, tako|e, postoje svedo~ewa u ovom sudskom predmetu. Da je dana{wa
Srbija dràva zakona i reda, istovremeno bi se sudilo i zlo~incima sa
Ibarske magistrale i terorista iz Budve, jer je meta ista, motiv isti, iz-
vr{ioci i organizatori su isti, a sve je dokazano.
Motiv da Milo{evi} i wegova supruga izdaju monstruozni nalog
smrti protiv Vuka Dra{kovi}a ve}i je od Himalaja. I, naravno, izdat je
okrivqenom Markovi}u, {efu Dràvne bezbednosti, bezrezervno odanom
bra~nom paru, ~ak toliko da je delove SDB pretvorio u otvoreno terori-
sti~ku organizaciju u slu`bi vladaju}e familije. Od Hitlerovog sloma i
Staqinove smrti u Evropi se ovako ne{to nije doga|alo, ali jeste u î-
leu, Argentini i sli~nim totalitarnim reìmima. Tamo su formirani
dràvni „eskadroni smrti”, politi~ki protivnici su ubijani, hiqade qu-
di gutala je pomr~ina. Kad su hunte gubile vlast, svuda se otkrivalo da je
svaki teroristi~ki nalog izdavan od strane vladaju}ih familija. Druk~i-
je je i nemogu}e bilo gde, pa i u Srbiji.
îwenica da je nalogodavac u Hagu i da nije obuhva}en optu`nicom
za ovaj zlo~in, ne moè biti „alibi” za organizatore i egzekutore kojima
se ovde sudi, niti se i~ija krivica moè umawiti zbog toga {to optu`ni-
com nisu obuhva}eni svi koji su u~estvovali u nare|ewu, pripremi, orga-
nizovawu, izvr{ewu ili prikrivawu ovog magnum crimena.
Isto tako, ne smeju ovde okrivqeni da o~ekuju bilo kakav popust za
po~iweni zlo~in zbog toga {to su neki wihovi sau~esnici 5. oktobra 2000.
godine, kada je sru{ena vlast Slobodana Milo{evi}a, prevrnuli }urak i
pretr~ali na pobedni~ku stranu, zadràvaju}i svoju divqu silu i mo} da
budu iznad Zakona.
Pravda je spora, ali je dosti`na i sti}i }e sve.
Okrivqeni Markovi} isti~e da je nelogi~no da on, kao {ef Dràv-
ne bezbednosti, za izvr{ewe zlo~ina angaùje kamion Dràvne bezbedno-
sti. Koji drugi kamion da angaùje? Da ga iznajmi od nekog privatnika, od
preduze}a, od koga? Ni od koga, osim da DB to u~ini kamionom DB. Tajnost
i manipulacije su bile mogu}e samo u tom slu~aju. Zbog toga su svi agenti
iz DB, i tehnika, i formacija iz koje se regrutuju neposredni izvr{ioci.
858
Za ~etvoricu okrivqenih dokazano je, i to po nekoliko puta, svako
slovo optu`nice.
Pravde za ubijene nema, jer ih nijedna presuda ne moè oìveti.
Zakona i presude koja }e ìgosati ovaj uàsni zlo~in i wegove po-
~inioce mora da bude.
U ime ubijenih, wihovih porodica, o~eva i majki bez sinova, supruga
bez muèva i dece bez o~eva, kao i u ime zemaqske pravde, traìm maksi-
malnu zakonsku kaznu za okrivqene.
Pridràvamo pravo da naknadno, u ime o{te}enog, podnesemo zahtev
za naknadom {tete.
A sad jedno podse}awe: U Hrvatskoj, u jednom gradu, godinama je sta-
jao spomenik `rtvama usta{kog terora. Spomenik je 1991. godine miniran
i potpuno uni{ten. Nove generacije ne}e vi{e gledati vredno umetni~ko
delo i ne}e imati priliku da se upoznaju sa porukom koja je na ovom spo-
meniku bila zapisana. Ali, wegovi savremenici }e je jo{ dugo pamtiti, a
me|u wima sam i ja, pa mi dozvolite da vam ovu poruku prenesem. Na spo-
meniku je pisalo:
„I kad nam mu{ke uzmete ìvote,
i grobovi na{i bori}e se s vama”
NIKOLA BAROVI],
advokat
êstite porodice Osmajli}, Vu{urovi}, Rako~evi}, Bo{kovi}, Dra-

{kovi}, Sude, kolege, Srbija bi bila mrtvo more da posledwih deset i vi-
{e godina nije bilo SPO-a i Dra{kovi}a.
Meta zlo~ina prethodnih vlasti, da bi se sistem sa~uvao, da bi se od
Srbije stvorilo mrtvo more jesu bili Dra{kovi}, SPO, ]uruvija, u vre-
me kada su hladwa~e sa le{evima potapane u Dunav, Ivan Stamboli}. Me-
te su bili zato {to su antifa{isti.
Okrivqeni su deo toga mehanizma zla. Optu`nica je potvr|ena, tu-
ìlac je pokazao, kolege su pokazale, dokazi su potvrdili krivicu optu-
ènih. Svedoci iz Carine su rasvetlili kako su kamioni nabavqani, pre-
farbavani, ve{taci kako su kori{}eni.
Svedoci iz Lipovi~ke {ume su pokazali koji je od optuènih za zlo-
~in iskoristio kamion od Carine dobijen za tu svrhu.
859
Pripadnici 9. odeqewa posvedo~ili su ko je zlo~ince-ubice obave-
{tavao, koordinisao i na `rtve naciqao.
Policajci, saobra}ajci, su posvedo~ili ko je na Ibarskoj magistra-
li zlo~ina~kom akcijom direktno upravqao – ~ovek „sa tetoviranom ru-
òm na desnoj strani vrata”, wegovog suvoza~a i wihovu odlu~nost u zlo-
~ina~koj akciji.
U toku ovog pretresa, u spisima sa su|ewa, koji stoje na katedri is-
pred Suda, pojavili su se pored optuènih potpuno jasnog lika jo{ troji-
ca neposrednih zlo~inaca-nalogodavaca i izvr{ilaca.
To zlo zapahnulo je i sudove. Od Vrhovnog suda je traèno i od suda
dobijeno odobrewe za „legalizaciju” zlo~ina. Ta odobrewa za zlo~ina~ke
radwe sud je oglasio dràvnom tajnom. Ogla{eno je dràvnom tajnom kako
je zlo~in izvr{en. Zlo~in – dràvna tajna. I sada zlo~ini imaju status
dràvne tajne.
Dvojica optuènih mewawem svojih iskaza na pretresu nisu ospori-
li optu`nicu. Nisu osporili ni oni ni od wih pozvani da im u skrivawu
zlodela pomognu. Ali su posvedo~ili i ne shvataju}i, ne{to drugo: i iska-
zima u istrazi i iskazima na su|ewu da jesu mehanizam zla, da je zlu sveje-
dno da li koga ubija ili ne, da li prikriva ubice. Posvedo~ili su da je ì-
vot za zlo bezvredan.
Tuìlac razlo`no zahteva najstroìju kaznu.
Optuèni se ne brane nego skrivaju zlo.
Time se odbraniti ne mogu. @rtve bi mogle dati oprost, pravo bi
moglo dati oprost samo ako bi se branili razotkrivawem mehanizma zla.
* * *
* *
*
[est branilaca okrivqenih za ~evorostuko ubistvo na Ibarskoj ma-
gistrali dali su zavr{ne re~i 28. januara 2003. godine.
Zavr{ne re~i odbrane imaju nekoliko zna~ajnih karakteristika:
– svi su otvoreno vre|ali punomo}nike o{te}enih, kao i rodbinu
ubijenih,
– svi su kao najve}i nedostatak krivi~nog postupka isticali to zbog
~ega se svedoci nisu zakliwali u decu,
– neki od branilaca uop{te nisu govorili o predmetu, ve} o sebi, o
svom ocu, o tome u {ta veruju, o svom moralnom liku (Fila), o svojim pri-
jateqstvima, drugarstvima i mladosti provedenoj u beogradskoj policiji
(Ma{i}),
860
– neki su govorili o dokazima koji uop{te nisu izvedeni u krivi~-
nom postupku,
– neki su la`no predstavqali stawe dokaza u spisima predmeta.
Sve navedeno posledica je nedostatka argumenata i apsolutnog ne-
poznavawa predmeta.
Bilo je àlosno posmatrati „~uvenog” advokata Tomu Filu, sa ~e-
trdeset godina advokatskog staà, kako na kraju postupaka koji traje sko-
ro dve godine govori o tome da je on kr{ten u crkvi, da se ven~ao u crkvi,
da veruje u Boga, da odlazi u crkvu i da }e biti sahrawen po crkvenim obi-
~ajima, a da, pri tom, ne kaè nijednu jedinu re~ o svom braweniku koji od-
govara za ~etvorostruko ubistvo niti analizira bilo koji segment ovog
dugotrajnog sudskog postupka.
861
862
V
ZLOÎN SUDIJA
(Od „presude” do PRAVDE)
863
864
PRESUDA
NASTAVAK ZAPISNIKA
O GLAVNOM PRETRESU
Sastavqen na dan 30. januara 2003. godine, pred Okru`nim sudom u

Beogradu, u krivi~nom predmetu protiv okr. ILI] NENADA, BUJO[E-
VI] NENADA, RADOMIRA MARKOVI]A i MILANA RADOWI]A
zbog kriv. dela iz~l. 47 st. 2 ta~. 6 KZ RS, a po optu`nici OJT-a u Beogra-
du Kt. Br. 217/01 od 20. 08. 2001. godine
Pretres zapo~et u 11 ~asova.
Predsednik ve}a konstatuje da su na pretres pristupili tuìlac,
o{te}eni, punomo}nici o{te}enih, okrivqeni i branioci okrivqenih.
Za ovim je sud nakon ve}awa i glasawa U IME NARODA doneo i jav-
no objavio slede}u
P R E S U D U
Okr. ILI] NENAD i BUJO[EVI] NENAD poznatih generalija
K R I V I S U
[to su:
Dana 3. oktobra 1999. godine oko 12 ~asova na magistralnom putu Be-
ograd-â~ak u ataru sela Petka, Op{tina Lazarevac, kod magistralnog
stuba 259 + 500m u pravcu pravoslavne crkve li{ili ìvota Bo{kovi}
Veselina i pri tome sa umi{qajem doveli u opasnost ìvote Rako~evi}
Vu~ka, Vu{urovi} Dragana i Osmajli} Zvonka tako {to je Bujo{evi} Ne-
nad angaòvao Nenada Ili}a objasniv{i mu da treba da se izvr{i likvi-
dacija jednog lica koje se bavi poslovima vezanim za protok droge, oru`-
ja i novca, a za ra~un separatista na Kosovu, da je to zadatak za Bujo{evi-
865
}a i za jo{ jednoga koga on odabere napomenuv{i da mu je bitno da to bude
„saobra}ajka”, kao nesre}an slu~aj, izazvan zapre~ewem sa kamionom i do-
brim voza~em, po{to „oni voze brzo” pa je nakon ovoga okr. Bujo{evi} po-
zvao okr. Ili}a, ina~e pripadnika iste jedinice JSO i radio nekoliko
dana sa wim na pripremama ciqa ispuwewa plana da bi na dan 2. 10. 1999.
godine okr. Bujo{evi} pozvao deùrnog dispe~era jedinice u Lipovici
dav{i mu nalog da prebaci kamion na Institut na Bawici rekav{i mu da
teretno vozilo marke „Mercedes” reg. br. BG 994-970 broj {asije WDB
62502915383003, broj motora 44295010468128 vlasni{tvo MUP-Srbije
RDB, parkira u {umi kod kod Instituta za bezbednost na Bawici i kqu-
~eve ostavi u wemu, {to je istog dana i u~iweno, zatim pozvao okr. Ili}a
rekav{i mu da zadatak treba urade sutradan 3. 10. 1999. godine na ibarskoj
magistrali u blizini Lazarevca, tako da su kriti~nog dana oko 8 ~asova,
okr. Ili} navedenim kamionom, a okr. Bujo{evi} slu`benim kombijem
krenuli ka Lazarevcu, do{li u pomenuti reon sela Petka, parkirali vo-
zila na pro{irewu puta okrenutim ka Beogradu pa je okr. Bujo{evi} sa-
znav{i za dolazak automobila dao naredbu Ili}u da sedne u kamion i po-
|e prema putni~kom vozilu, a on je bio u slu`benom kombiju i telefonski
navodio Ili}a kada treba da skrene u suprotnu traku, pa kada je prime-
tio putni~ko vozilo marke „Audi” reg. BG 12-64, a iza kog vozila se kre-
talo vozilo marke „BMW” reg. BG 404-516 obavestio je o tome Ili}a ko-
ji je naglo upravqa~ kamiona, skrenuo u levu saobra}ajnu traku u nameri
izazivawa sudara, pa po{to je voza~ putni~kog vozila marke „Audi” o{t.
Veselin Bo{kovi} uo~io ovo skretawe kamiona, skrenuo je svojim vozilom
udesno ali je do{lo do kontakta ~eone leve strane kamiona i ~eone leve
strane putni~kog vozila, tako da je vozilo od udara bilo odba~eno van pu-
ta udesno gde se zaustavilo u wivi, kojom prilikom o{t. Veselin Bo{ko-
vi} je zadobio te{ke telesne povrede od kojih je na licu mesta umro, a we-
gov saputnik suvoza~ o{t. Vuk Dra{kovi} lake telesne povrede, da bi okr.
Ili} upravqaju}i daqe kamionom levom saobra}ajnom trakom udario
predwom ~eonom stranom kamiona u predwu ~eonu stranu putni~kog vozi-
la „BMW” kojim je upravqao o{t. Vu~ko Rako~evi} kojom prilikom je
on i wegovi saputnici op{t. Zvonko Osmajli} i o{t. Dragan Vu{urovi},
koji su bili u obezbe|ewu o{t. Vuka Dra{kovi}a zadobili te{ke telesne
povrede od kojih su na licu mesta umrli da bi nakon ovoga okr. Ili} isko-
~io iz kamiona, kroz kukuruznu wivu oti{ao prema Lazarevcu, taksi vo-
zilom oti{ao za Beograd, ~uo se telefonom sa okr. Bujo{evi}em koji mu
je rekao da treba da se skloni izvesno vreme van Beograda {to je isti i
uradio,
– ~ime su po~inili krivi~no delo ubistvaiz ~l. 47 st. 2 ta~. 3 KZ SRS.
866
Za koje delo ih sud primenom napred navedenih zakonskih propisa i
~l. 33, 38, 41, 50 KZJ i ~l. 356 ZKP
O S U \ U J E
Na kazne ZATVORA u trajawu od po 15 /PETNAEST/ GODINA, koja

}e izdràti po pravosna`nosti presude, a u izra~ene kazne ura~unava im
se vreme provedeno neprekidno u pritvoru od 24.02.2001. godine.
OKr. RADOMIR MARKOVI] poznatih generalija
K R I V J E
[to je:
Nakon doga|aja od 3. 10. 1999. godine, napred opisanog u~iniocima
napred navedenog krivi~nog dela okr. Ili} Nenadu i Nenadu Bujo{evi}u
umi{qeno, a radi pomo}i ovima posle izvr{enog krivi~nog dela pri-
krivao tragove i na drugi na~in pomogao da ne budu otkriveni tako {to
je narednih dana od MUP-a Srbije – Sekretarijata u Beogradu Uprave sa-
obra}ajne policije, a preko tada{weg na~elnika Uprave saobra}ajne po-
licije generala Dragi{e Dini}a zatraìo kwigu – „registar” vozila i
prate}u dokumentaciju zadrào u kojima je upisano 60 vozila od reg. br.
994-941 do BG 995-000, me|u kojima i navedena registarska tablica, a na-
kon 15 dana, bez prate}e dokumentacije, kwigu – registar upakovan u kesu
vratio generalu Dini}u, iz ove kwige – registra nedostajalo je posled-
wih 6 listova, a Dini} je neproveravaju}i sadrìnu kwige istu vratio Up-
ravi saobra}ajne policje, odnosno na~elniku i {efu za motorna vozila
Vidanu Mijailovi}u i Branki Ili}, da bi potom novembra meseca 1999.
godine od Savezne uprave Carina – direktora Muhaqa Kertesa zatraìo
da se MUP-u RS – RDB dodeli teretno vozilo marke „Mercedes” sli~nih
karakteristika prethodnom vozilu {to je istom i udovoqeno, ovo vozilo
doveèno sa Sabirnog centra u Beànijskoj kosi na Institut za bezbed-
nost na Bawici, a zatim u Centar Lipovica gde je prefarbano, umesto po-
stoje}e, umesto postoje}e ùte u zelenu boju, na isto stavqena reg. tabli-
ca M 602-578 prikazuju}i ga javnosti da je vlasni{tvo MUP-a Srbije i
informi{u}i da je to jedini kamion marke „Mercedes” koji je u vlasni-
{tvu MUP-a RS (Resora dràvne bezbednosti,)
krivi~nog dela iz ~l. 204 st. 3 u vezi st. 1 KZ RS
Za koje delo ga sud primenom napred navedenog zakonskog propisa i
~l. 33, 38, 41, 50 KZJ i ~l. 356 ZKP
867
O S U \ U J E
Na kaznu ZATVORA u trajawu od 7 /SEDAM/ GODINA DANA koju

}e izdràti po pravosna`nosti presude, a u kaznu mu se ura~unava vreme
provedeno neprekidno u pritvoru od 24. 02. 2001. godine.
OBAVEZUJU SE okr. Ili} Nenad, Bujo{evi} Nenad i Radomir Mar-
kovi} da na ime tro{kova postupka naknade sudu solidarno dinara, i na
ime pau{alnog iznosa po 10.000 dinara, sve u roku od 15 dana po pravosna-
`nosti presude pod pretwom prinudnog izvr{ewa.
Konstatuje se da je i pored upozorewa predsednik ve}a pre po~etka
objavqivawa presude da se po{tuje mir i red u sudnici i da se ne}e dozvo-
liti nikakva glama niti dobacivawe, jer }e u protivnom isprotivnom
sudnica biti ispra`wena od strane lica koja to ~ine, kada je objavqena
presuda za okr. Ili} Nenada, Bujo{evi} Nenada i Radomira Markovi}a,
u delu kad je objavqeno kolika mu je kazna izre~ena i da mu se u kaznu ura-
~unava vreme provedeno u pritvoru od 24. 02. 2001. godine po{to je pri-
tvor okr. Ili}u i Bujo{evi}u produèn pritvor, o{te}eni Vu{urovi}
Bo{ko i Osmajli} Veselin su po~eli d prave galamu i nered pa je predsed-
nik ve}a naloìo da oni iza|u iz sudnice {to nisu hteli da u~ine.
Nakon ovoga iz sudnice su udaqeni okrivqeni i ve}e se povuklo,
kasnije je predsednik ve}a preko pun. Vladimira Boòvi}a stavio pred-
log da o{te}eni obe}aju da ne}e praviti daqe nered da bi se nastavilo sa
objavqivawem presude, a punomo}nik je obavestio predsednika ve}a da je
reazgovarao sa o{te}enim i da nije mogao da pruì takve garancije.
Zbog toga se konstatuje da se objavqivawe presude daqenastavqa u
sudnici br. 5 ovoga suda, gde su pord okrivqenih, svih branilaca i pred-
stavnika {tampe i televizije prisutni jo{ i tuìlac, a pun. o{t. adv. Vla-
dimir Boòvi} izve{tava da su se dogovorili da niko do punomo}nikka
o{te}enih niti neko od o{te}enih ne èle daqe da prisustvuju objavqi-
vawu presude.
Za ovim je objavqeno da se
Okr. MILAN RADOWI] poznatih generalija
Na osnovu ~l. 355 ta~. 3 ZKP
OSLOBA\A OD OPTU@BE
Da je:
Dana 3.10.1999. godine, oko 12,00 ~asova, na magistralnom putu Beo-
grad-â~ak, u ataru sela Petka (Op{tina Lazarevac), kod magistralnog
stuba 259 + 500 metara, u pravcu Paoslavne crkve, okrivqeni Nenad Ili},
Nenad Bujo{evi}i i Radomir Markovi}, li{ili ìvota vi{e lica, o{t.
868
Bo{kovi} Veselina, o{t. Rako~evi} Vu~ka, o{t. Vu{urovi} Dragana i
o{t. Osmajli} Zvonka, pri ~emu im je umi{qajno pomogao okrivqeni Ra-
dowi} Milan, tako {to je okr. Markovi} kao na~elnik RDB Srbije, an-
gaòvao okrivqenog Bujo{evi}a – pripadnika JSO RDB Srbije, rekav{i
wegovom neposrednom stare{ini da mu se prenese da }e ga zvati, {to je i
u~inio po~etkom jula meseca te godine, kada mu je telefonskim putem sa-
op{teno da treba da se vide ispred restorana „Milo{ev konak”, a je ovaj
to i uradio, do{av{i na navedeno mesto oko 22,00 ~asova de mu je okrivqe-
ni Markovi} rekao da treba da se izvr{i likvidacija jednog lica, koje se
bavi poslovima vezanim za protok droge, oru`ja i novca, a za ra~un sepa-
ratista na Kosovu, te da to lice ima dobre pozicije u dràvnim struktu-
rama Republike Srbije, objasniv{i da mu je to zadatak za wega i za jo{ jed-
nog koga on odabere, napomenuv{i mu da je bitno da to bude „saobra}ajka”,
kao nesre}an slu~aj izazvana zapre~ewem sa kamionom i dobrim voza~em,
po{to oni „voze dobro”, dodaju}i jo{ na koji na~in, kada i gde }e odrà-
vati kontakte sa wim, predaju}i mu tom prilikom mobilni telefon, re-
kav{i mu da treba da bude stalno ukqu~en i da iskqu~ivo preko wega s
wim kontaktira, a sve u ciqu daqeg upustva i nare|ewa, da bi se potom
rastali, pa okrivqeni Bujo{evi} je smatraju}i da }e ulogu voza~a kami-
ona najboqe uraditi pripadnik wegove jedinice okrivqeni Ili}, istog
pozvao i narednih 5-6 dana upoznao sa detaqima plana rade}i sa wim na
pripremama, u ciqu ispuwewa plana, sve do septembra meseca 1999. godi-
ne, kada su na auto-putu Zagreb-Beograd, na saobra}ajnoj petqi koja pove-
zuje Aerodrom „Sur~in” u sredwoj saobra}ajnoj traci prema Beogradu, po-
ku{ali realizaciju plana koja upustva su predhodnih dana dobili od ok-
rivqenog Markovi}a, pa po{to to nisu uspeli, dana 2. 10. 1999. godine, ok-
rivqeni Markovi} je telefonom ponovo pozvao Bujo{evi} izdav{i mu ne-
ophodna nare|ewa, naglasiv{i da }e to lice ponovo u istom vozilu mar-
ke „Audi” sutradan i}i ibarkim putem iz pravca Beograda prema Laza-
revcu, rekav{i mu pri tom da je isti kamion spreman i nalazi se u „Li-
povici”, da mu deùrni dispe~er prebaci ovaj kamion na Institu na Ba-
wici, i da sutradan budu sa kamionom oko Lazarevca a da }e sutradan uju-
tru ponovo zvati da mu objasni detaqe plana, napomenuv{i da ovoga pu-
ta nesme da bude gre{ke, i da lice treba likvidirati, tako da je on istog
dana pozvao deùrnog dispe~era u Centru „Lipovica”, rekav{i mu da te-
retno vozilo marke „Mercedes”, reg. broja BG 994-970, broj {asije WDB
62502915383003, broj motora 4495010468128 – vlasni{tvo MUP-a Srbije,
RDB doveze u „Institut za bezbednost” na Bawici da ga parkira u {umi i
kqu~eve ostavi u wemu, {to je istog dana i u~iweno, da bi on odmah pozvao
okrivqenog Ili}a, rekav{i mu da zadatak treba da urade sutradan (3. ok-
869
tobra 1999. godine), na ibarskoj magistrali u blizini Lazarevca, tako da
su kriti~nog dana nakon {to je okrivqeni Bujo{evi} tog jutra oko 6-7 ~a-
sova od okrivqenog Markovi}a dobio upustva da kamion postavi u bli-
zini Lazarevca, da ga parkiraju na pro{irewu i okrenu prema Beogradu,
te da ~ekaju daqe upustvo oko 08,00 ~asova okrivqeni Ili} navedenim ka-
mionom, a okrivqeni Bujo{evi} slu`benim kombijem, krenuli ka Laza-
revcu, vozilima oti{li u reon sela Petka, vozila na pro{irewu puta par-
kirali i okrenuli prema Beogradu, ~ekaju}i daqa upustva, sve do 12,00 ~a-
sova kada je okrivqeni Markovi} mobilnim telefonom pozvao okrivqe-
nog Bujo{evi}a, rekav{i mu preciznije podatke o marki, registarskom
broju i broju putni~kih vozila koja im dolaze u susret, te licima koja se
nalaze u wima, a koje podatke je od ranije a posebno predhodnih deset dana
i tog dana dobio od okrivqenog Radowi}a, kao na~elnika CRDB Beograd,
a koji je u navedenom periodu posebno 02. i 03. 10. 1999. godine, preko Tre-
}eg, Sedmog i Devetog odeqewa ovog Centra i wihovih na~elnika, stalno
bio u kontaktu prate}i i intenziviraju}i rad ovih odeqewa i intenzi-
viraju}i mere tajnog pra}ewa i prislu{kivawa Vuka Dra{kovi}a, wego-
vog obezbe|ewa i pratwe, skupqaju}i precizne podatke o ~asu polaska Vu-
ka Dra{kovi}a na Ravnu Goru, broju vozila, marki, registarskim broje-
vima i boji vozila, licima koja se nalaze u wima, mestu gde sede, raspore-
du u koloni i pravcu kretawa vozila, iste pismeno, telewfonskim putem,
a borave}i kritiv~nog dana na Institutu na Bawici” u kancelariji ok-
rivqenog Markovi}a, usmeno saop{tavao okrivqenom Markovi}u koji
ih je kumulirao, a zatim prenosio okrivqenom Bujo{evi}u, pa na osnovu
dobijenih podataka i informacija okrivqeni Ili} je dobiv{i naredbu
seo u navedeni kamion, po{av{i prema putni~kim vozilima, za koje je znao
da mu dolaze u susret, pra}en u slu`benom kombiju i telefonski navo|en od
strane okrivqenog Bujo{evi}a, tako da je u kretawu primetio opisano put-
ni~ko vozilo marke „Audi”, reg. broja BG 12-64, i vozilo marke „BMW”,
reg. broja BG 404-516, te kada su se ova vozila neposredno pribliìla, na-
glo je okrenuo upravqa~ kamiona, skrenuo u levu saobra}ajnu traku, u na-
meri da izazove sudar i li{i ìvota putnike iz ovih vozila, pa po{to je
voza~ putni~kog vozila marke „Audi”, o{te}eni Veselin Bo{kovi} uo~io
kamion skrenuo udesno, do{lo je do kontakta ~eone leve strane kamiona i
~eone leve strane putni~kog vozila, tako da je vozilo od udara bilo odba-
~eno van puta udesno, gde se zaustavilo u wivi, kojom prilikom je o{te-
}eni Veselin Bo{kovi} zadobio te{ke telesne povrede od kojih je na li-
cu mesta umro, a wegov saputnik suvoza~ o{te}eni Vuk Dra{kovi} lake
telesne povrede, da bi okrivqeni Ili} upravqaju}i kamionom levom sa-
obra}ajnom trakom, udario predwom }eonom stranom kamiona u predwu
870
~eonu stranu putni~kog vozila marke „BMW” kojim je upravqao o{t. Vu~-
ko Rako~evi} kojom prilikom je isti i wegovi saputnici o{te}eni Zvon-
ko Osmajli} i Dragan Vu{urovi} koji su bili obezbe|ewe o{te}enog Vu-
ka Dra{kovi}a, zadobili te{ke telesne povrede, od kojih su na licu me-
sta umrli, da bi nakon ovoga okrivqeni Ili} isko~io iz kamiona, kroz
kukuruznu wivu oti{ao prema Lazarevcu, i taksi vozilom oti{ao za Beo-
grad, gde je istog dana uve~e telefonom razgovarao sa okrivqenim Bujo{e-
vi}em koji mu je saop{tio da nalogodavac nije zadovoqan, te da treba da
se skloni izvesno vreme van Beograda, {to je isti i uradio, a okrivqeni
Markovi} je ~uv{i se sa okrivqenim Bujo{evi}em nakon doga|aja istom
saop{tio da nije zadovoqan poslom, te da treba }utati a mobilni telefon
koji je dobio od wega da uni{ti ili baci u Savu, {to je isti i u~inio, a
da bi se ovo prikrilo znaju}i da je na|ena na licu mesta registarska ta-
blica kamiona reg. broja BG 994-970, okrivqeni Markovi} je narednih
dana od MUP-a Srbije – Sekretarijata u Beogradu, Uprave saobra}ajne po-
licije, a preko tada{weg na~elnika Uprave saobra}ajne policije genera-
la Dragi{e Dini}a, zatraìo kwigu – „Registar” vozila i prate}u doku-
mentaciju za registraciju tablica BG 994-970, pa je videv{i da je ova ta-
blica registrovana u evidenciji specijalnih vozila (RDB) dosije i pra-
te}u dokumentaciju zdrào a iz slu`bene kwige „(registra), iscepao (uni-
{tio) posledwih {est listova, u kojima je upisano 60 vozila od reg.bro-
ja (BG 994-941 do BG 994-000), me|u kojima i navedena reg. tablica, a na-
kon petnaestak dana bez prate}e dokumentacije kwigu (registar) upako-
vao u kesu, vratio generalu Dini}u, koji je ne proveravaju}i sadrìnu kwi-
ge istu vratio Upravi saobra}ajne policije, odnosno na~elniku i {efu
za motorna vozila – Vidanu Mijailovi}u i Branki Ili}, da bi potom no-
vembra meseca 1999. godine, od direktora Savezne uprave carine – Miha-
qa Kertesa, zatraìo da se MUP-u Republike Srbije – RDB dodeli teret-
no vozilo marke „Mercedes”, sli~nih karakteristika predhodnom vozilu,
{to je istom i udovoqeno, da bi ovo vozilo sa Sabirnog centra na Beà-
nijskoj kosi bilo preba~eno na „Institut za bezbednost” na Bawici a za-
tim u Centar „Lipovica” gde je perfarbano umesto postoje}e ùte boje u
zelenu boju, na isto stavqena reg. tablica M 602-578, prikazuju}i ga jav-
nosti da je vlasni{tvo MUP-a Republike Srbije informi{u}i je da je to
jedini kamion marke „Mercedes” koji je u vlasni{tvu MUP-a Republike
Srbije (Resora dràvne bezbednosti)
– ~ime bi izvr{io kriv. Delo ubistva pomagawem iz ~l. 47 st. 2 ta~.
6 KZ RS u vezi ~l. 24 KZ SRJ.
Prema okr. ILI] NENADU, BUJO[EVI] NENADU i MARKO-
VI] RADOMIRU koji se nalaze u pritvoru po re{ewu istra`nog sudi-
871
je Okru`nog suda u Beogradu KI-br. 187/01 od 24. februara 2001. godine, a
koji im se ra~una od istog datuma, kada su li{eni slobode PRODU@AVA
SE PRITVOR do daqe odluke suda.
Prema okr. RADOWI] MILANU koji se nalazi u pritvoru po re-
{ewu istra`nog sudije u Beogradu KI-br. 720/01 od 24. jula 2001. godine, a
koji mu se ra~una od 23. jul 2001. godine, kada je li{en slobode UKIDA SE
PRITVOR okrivqeni se ima odmah pustiti na slobodu.
Presuda je javno saop{tena sa kratkim obrazloèwem i stranke su
pou~ene na upotrebu pravnog sredstva.
Predsednik ve}a-sudija
Miroslav Cvetkovi}
872
873
„Ve~erwe novosti”, 31. januar 2003. godine
874
„Ve~erwe novosti”, 31. januar 2003. godine
875
876
„Danas”, 31. januar 2003. godine
877
878
„Blic”, 1. februar 2003. godine
879
880
„Danas”, 1-2. februar 2003. godine
881
„Danas”, 1-2. februar 2003. godine
882
„Vreme”, 6. februar 2003. godine
883
„Vreme”, 6. februar 2003. godine
884
SUDIJE ESKADRONA SMRTI
SMRTONOSCI
(Danica Dra{kovi}, „Nacional”, 31. januar 2003.)
Sudija Cvetkovi}, stari kadar srpske boq{evi~ke bande i wegovo

partizansko Ve}e, sastavqeno po principu zasluga u borbi protiv naro-
da, presudio je okrivqenima za ~etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magi-
strali. Ta presuda sve moè biti samo ne pravda, a wu od komunista ni-
smo mogli ni o~ekivati. Sve {to su ~inili i ~ine od dolaska na vlast do
danas je samo nepravda, otima~ina, pqa~ka, likvidacije neistomi{qeni-
ka, koje su od masovnih, vremenom, postale pojedina~ne. Nova vlast ni{ta
nije promenila, oni su deca ubica, lopova i grobara Srbije, koji samo na-
stavqaju dela o~eva, pa je zato i bilo mogu}e da sudije kao Cvetkovi}, ]uk,
Skoko i sli~ni ostanu da i daqe dele nepravdu i brane komunizam, kako
su dresirani. Jedan od ~lanova tog Ve}a, kojeg prezime sasvim ta~no od-
slikava, sudija ]uk, nedavno je osudio na tri meseca zatvora bezuslovno
ènu, slu`benika nekog od beogradskih arhiva, zato {to je pri~ala da su
Tito i Draà bili zajedno uslikani na nema~koj poternici za vreme ra-
ta sa istom nov~anom nagradom za one koji ih odaju i pomognu hap{ewe. On
je nesre}nu ènu osudio zato {to {iri istinu koja moè dobiti oblike
epidemije i sru{iti wihovu komunisti~ku kulu od karata laì i preva-
re u kojoj i danas udobno ìve.
Taj sistem su|ewa, ne po Zakonu nego za komunizam, u kojem su samo
]ukovi imenovani za sudije, i danas je opstao, jer su i ovoj vlasti oni po-
trebni po{to se i sama ustoli~ila na nepravdi, zlo~inu i otima~ini tu-
|e desetogodi{we borbe za promene. Zato je \in|i} ne samo zadrào Cvet-
kovi}e, ]ukove i Skoke nego im je poverio ba{ ovaj predmet da sude i pre-
su|uju zbog wihove ideolo{ke zatucanosti koja }e, znao je on, ignorisati
i pravdu i dokaze. Radowi} i Markovi} su ga ucenili onim {to o wemu
imaju u dosijeima Dràvne bezbednosti, a Legija mu preti fizi~ki i za-
885
slugama za dolazak u fotequ koje se na prevaru svih i svakoga do~epao. Za-
dojen bolesnom mr`wom prema Vuku, on ciqano podràva nepravdu i ago-
niju dràve zadràvaju}i Milo{evi}ev sistem vlasti i qude koji su tu
vlast odràvali, jer samo tako i on opstaje ve} dve godine. Svaka koreni-
ta promena bilo koga i ~ega otvorila bi vrata pravde koja bi odnela i
\in|i}a zajedno sa Radowi}ima, Markovi}ima, Legijama i ostalom poli-
cijskom i sudskom bulumentom komunisti~kih smrtonosaca koji se i daqe
uspe{no odràvaju zaverama }utawa i me|usobnih sakrivawa i pokrivawa.
Te zavere su pratile ceo proces su|ewa na Ibarskoj magistrali. Ubi-
ce, Bujo{evi} i Ili}, su pod pritiskom dokaza priznali zlo~in, rekav{i
da ih je za taj posao angaòvao Rade Markovi} preko wihovog komandanta
Legije, ali su sakrili samog Legiju, Bracanovi}a i wihovo prisustvo u
tre}em vozilu. Na osnovu tog priznawa Cvetkovi} ih je osudio sa po pet-
naest godina zatvora, uz obrazloèwe da je kao olak{avaju}u okolnost uzeo
samo priznawe i wihovu zabludu da treba da ubiju albanske teroriste, kao
im je, kaù, rekao Rade Markovi}. Zna~i, sudija je zasnovao osu|uju}u pre-
sudu za Ili}a i Bujo{evi}a na priznawu da idu da ubiju albanske terori-
ste po nalogu Radeta Markovi}a, ali je presu|uju}i Radetu Markovi}u sa-
mo za prikrivawe zlo~ina, to priznawe zaboravio, jer bi on bio nalogo-
davac i organizator i, naravno, morao dobiti mnogo ve}u kaznu.
Presudu po kojoj jedan isti dokaz vaì za Bujo{evi}a i Ili}a, ali
ne i za Radeta Markovi}a, i to u istom predmetu i pred istim Ve}em, mo-
è izre}i samo debil i zatucani saradnik Slu`be dràvne bezbednosti
kojoj sudija sigurno pripada prema na~inu su|ewa {efovima te slu`be
Markovi}u i Radowi}u koje je poku{avao amnestirati po svaku cenu.
Pritisnut dokazima u predmetu, koji su jasno nacrtali plan zlo~i-
na, u kojem je Rade Markovi} organizator koji angaùje Legiju i wegovu
jedinicu sa svom mehanizacijom za ubijawe, Radowi}a sa celom beograd-
skom slu`bom za pripremu ubistva sa dvadeset~etvoro~asovnim pra}ewem
`rtava sve do mesta zlo~ina, sudija je doneo polovi~nu presudu kojom je za
svoju slu`bu u~inio sve {to je mogao, u nadi da }e Legija i drugovi koji su
na slobodi doprineti {ta treba da se ni ta presuda ne odrì. Mawe va-
`ne qude, Bujo{evi}a i Ili}a, osudio je najmawe {to je mogao, otvoreno
primewuju}i srpsku rasisti~ku teoriju prema Albancima koje je, izgle-
da, dozvoqeno ubijati, jer je kao olak{avaju}u okolnost prihvatio glupu
pri~u da su mislili da ubijaju albanske teroriste na putu za Ravnu goru.
Za Radeta Markovi}a je dokaze uzimao selektivno da bi ga kaznio {to ma-
we, uprkos savim jasno dokazanoj krivici organizacije koja zahteva ve}u
kaznu nego za izvr{ioce i to je uradio na udba{ko bahati na~in „moè
mi se”, a do odluke Vrhovnog suda ko zna {ta }e biti. Radowi} je oslobo-
886
|en kao predigra za Markovi}a po ube|ewu da nema krivice ako uhapsite,
prislu{kujete i na svaki na~in terori{ete klasne neprijateqe. Dozvo-
qeno je i neka`wivo da, kada sednete u fotequ Dràvne bezbednosti, an-
gaùjete sve qude i sva tehni~ka sredstva za neprekidno uho|ewe i ubija-
we politi~kih protivnika, kaè sudija. Dva televizijska studija u bli-
zini Stranke, jedan iznad na{e ku}e, atipi~no pra}ewe svakog koraka i
hvatawa svake izgovorene re~i, kako su potvrdili brojni radnici te slu-
`be, detaqan izve{taj kako smo se rasporedili u kolima pred polazak na
Ravnu goru, koji je poslao organizatorima i ubicama, svakodnevni kon-
takti sa Radetom Markovi}em i pre i posle zlo~ina, kontakti sa radni-
cima Dràvne bezbednosti Vaqeva i razgovor koji je Radowi} vodio na
dan zlo~ina, raspituju}i se o na{em putu na Ravnu goru, svedo~ewa pre-
ko pedeset radnika wegove slu`be protiv wega, sve to je za Cvetkovi}a,
]uka, Skoka i ostale, obavqawe redovnog posla i nije ka`wivo. Za{to je
to radio, po kom zakonu i po ~ijem nalogu, Sud nije utvr|ivao nego je, ~ak,
odbio zahtev odbrane okrivqenih da se izvede dokaz pribavqawa re{ewa
Vrhovnog suda Srbije, koji je jedini nadleàn da odobri pra}ewe i pri-
slu{kivawe gra|ana, jer ga, vaqda, iz bahatosti nisu ni imali, nego samo
za period posle zlo~ina.
Ovako blage kazne za ~etvorostruke ubice sa predumi{qajem, Bujo-
{evi}a, Ili}a i Radeta Markovi}a, i osloba|aju}a presuda za Radowi}a,
iako je radio suprotno zakonu, zloupotrebqavaju}u slu`bu koju je vodio
radi za{tite vlasti, mogu}e su jo{ samo u komunisti~koj Srbiji. Sve to,
zajedno sa ubicama koje {etaju oko nas, jasno odslikava \in|i}ev majmun-
ski lik u nepromewenom srpskom ogledalu boq{evi~kog komunofa{izma,
smrti i ubijawa. Zato, ako ho}emo ne{to mewati, \in|i} nam je meta.
NEMA VE]E NEPRAVDE OD SUDSKE

(Milena Popovi}, intervju sa Rajkom Danilovi}em,
„Srpska re~”, 12. februar 2003.)
Ve} ste javno rekli da je presuda o zlo~inu na Ibarskoj magistrali

pravno neodrìva, besmislena i sramna. Na kojim sve argumentima zasni-
vate tu ocenu, ina~e {iroko prihva}enu i u stru~nim krugovima i u jav-
nosti?
– Sama ~iwenica da i stru~na javnost i gra|ani tako cene presudu
pokazuje da ta presuda ima ogromne nedostatke.
887
Prvi pravni nedostatak te presude je da je sudija Cvetkovi} izri-
~u}i presudu mewao izreku presude u odnosu na izreku optu`nice. To mi
pravnici nazivamo povredom identiteta optu`nice i presude. Zapravo,
sudija Cvetkovi} je dao jedan sasvim novi, drugi opis izvr{ewa krivi~-
nog dela, vrlo malo zadràvaju}i taj opis samo u odnosu na prvu dvojicu
okrivqenih kako ga je dao tuìlac.
Drugi nedostatak te presude je {to ona postaje – besmislena. Presu-
da sada tvrdi da su dvojica pripadnika Jedinice za specijalne operacije,
dakle vojne organizacije Resora dràvne bezbednosti, izvr{ili zlo~in
na Ibarskoj magistrali a da im niko nije dao taj nalog. To je potpuno van
pameti, jer ta Jedinica ne deluje izvan naredbi onoga ko je komandovao wo-
me. Prema onome kako je tuìlac postavio stvar, nalogodavac, komandant,
taj koji je naru~io to ubistvo je Radomir Markovi}. To je i logi~no, jer
je Radomir Markovi} tada bio {ef Resora dràvne bezbednosti Srbije.
Tre}e, mewaju}i izreku presude u odnosu na izreku optu`nice sudi-
ja je napravio jednu neverovatnu pravni~ku budala{tinu tvrde}i da su iz-
vr{ioci Nenad Ili} i Nenad Bujo{evi}, navodno, u pogledu svoga umi-
{qaja, zna~i svesti i voqe, imali samo za ciq da ubiju jednog ~oveka, a to
je trebalo da bude izmi{qeni, fantomski Albanac koji snabdeva oru`jem
Albance, a ima veze sa nekim vrhovima u na{oj vladi. Nenad Ili} je pre-
laze}i na levu traku kamionom napuwenim peskom i eksplozivom u nameri
da ubije imao dva ciqa. Prvi je da ubije dva putnika u „audiju”. Jedan je
ostao ìv, drugi je ubijen. I samom ~iwenicom da se na{ao na levoj traci sa
takvim kamionom Ili} ve} prihvata mogu}u posledicu da ubije i nekog dru-
gog. To se i desilo – ubijena su jo{ trojica qudi na Ibarskoj magistrali.
êtvrto, u sudskoj praksi elementarno je da ako se prihvata iskaz
iz istrage, ili svedoka ili okrivqenog, pogotovo priznawe okrivqenog,
onda se to priznawe ne moè delom prihvatiti a delom odbaciti, {to je
u~inio sudija u odnosu na drugoptuènog Nenada Bujo{evi}a. Sudija je
prihvatio Bujo{evi}ev iskaz da je on na{ao ~oveka u Jedinici za speci-
jalne operacije i pripremio ga da izvr{i ubistvo navodno nekog Alban-
ca sa Kosova. Sudija je, dakle, ovo prihvatio, ali nije prihvatio Bujo{e-
vi}ev iskaz da mu je zadatak dao Radomir Markovi}, da su se sastali kod
„Milo{evog konaka”, da mu je Radomir Markovi} dao jedan specijalni te-
lefon za wihovu vezu, da mu je dao nalog da, kada se to zavr{i, taj speci-
jalni telefon baci u reku.
Prema tome, to su takve krupne pravni~ke slabosti presude, koje go-
vore da je presuda i doneta s namerom da ne bude prihva}ena od Vrhovnog
suda Srbije. Zna~i da je doneta presuda koja je, u stvari, apriorno osu|e-
na na ukidawe i vra}awe predmeta na ponovno su|ewe.
888
Koji razlozi mogu da navedu jednog sudiju da donese presudu sa toli-
ko o~iglednih propusta?
– Osnovni razlog kojim se rukovodio je: hteo je da ne odlu~uje on ve}
neko drugi. Daqe, sve ovo vreme on je – kupovao vreme. Vaqda je ra~unao da
}e se ne{to dogoditi dok Vrhovni sud bude razmatrao presudu, ukinuo,
vratio je, da on, mo`da, vi{e ne}e suditi. Da }e verovatno do}i do ra{~i-
{}avawa, razbistravawa politi~kih odnosa u dvovla{}u koje je sada u Sr-
biji izme|u centra mo}i kojim rukovodi Zoran \in|i} i centra mo}i ko-
jim poku{ava i daqe da upravqa Legija, i drugi oko Legije, traè}i svo-
je sponzore me|u politi~arima kao {to je Ko{tunica, [e{eq ili neko
drugi. Tako proizilazi da ova presuda nema veze sa pravnim re{avawem
optu`nice koju je podiglo Tuìla{tvo.
I sama optu`nica imala je propuste. Pre svega bila je selektivna.
Kako ocewujete ulogu tuìoca?
– Mi smo imali primedbe na optu`nicu, imali smo primedbe da je
ona selektivna, da je ona odabrala pojedine krivce, da su u tom lancu od-
govornosti neki od wih pretvoreni u svedoke, a neki su, pak, zaobi|eni,
kao recimo Milorad Lukovi} Legija. Mi smo bili protiv takve optu`ni-
ce i woj smo zamerali dosta, mada moram da priznam da je tuìlac u okvi-
ru svoje optu`nice, takve kakva je, posao izvanredno obavio. Prvo, pri-
kupio je dokaze koji nesumwivo potvr|uju odgovornost sve ~etvorice optu-
ènih, drugo – dao je izvanrednu analizu tih dokaza u zavr{noj re~i. Taj
deo posla tuìlac je obavio odli~no, ali nije obavio onaj prethodni deo
posla. Da li je on odlu~ivao o tom delu posla ili se pitao neko drugi – mi
to ne znamo. Jedno je sigurno, generalno re~eno optu`nica je selektivna,
presuda je selektivna i ima nedostatke koje sam pobrojao.
Zadrìmo se na pitawu nalogodavaca. Na desetine pripadnika DB
i Jedinice za specijalne operacije u~estvuju u zlo~inu, u wegovim raznim
fazama, a prema presudi nalogodavaca nema?
– RDB je tako konstituisan, struktuiran i ovla{}en da se ovakve
stvari, kao {to su likvidacije, ne mogu izvr{iti bez znawa na~elnika
Resora, na~elnik mora to da odobri. Kad u tome u~estvuje RDB i Centar
u Beogradu mora biti ukqu~en u to. Po organizacionoj shemi, po pravi-
lima slu`be primena ovakve mere onesposobqavawa ili likvidacije
objekta, govorim wihovom terminologijom, ne moè bez toga. Drugo, Ra-
de Markovi} je do kraja involviran u ovaj predmet. On nabavqa jedan ka-
mion, nabavqa drugi kamion, on traì da se dokumentacija drugog kami-
ona falsifikuje, uni{tava dokumentaciju prvog kamiona, a to je sve ni-
zom dokaza utvr|eno, materijalnim dokazima, iskazima svedoka. Ta wego-
va involviranost, wegovo u~e{}e je takvo i toliko da on u tome nije do
889
gu{e nego – ceo. Prema tome, pravi je apsurd wega nazvati ~ovekom koji
samo poku{ava da prikrije ovo {to je ura|eno, sa obja{wewem da time
spasava ~ast slu`be. Ne znam kako spasava ~ast slu`be ako prikriva a ne
otkriva?
Mi nismo znali da postoji Jedinica za specijalne operacije, nismo
znali za Bracanovi}a, a pogotovo ne za Bujo{evi}a ili Ili}a, nismo ni-
{ta znali ni o Legiji. I {ta se doga|a? Mi svakodnevno bombardujemo
javnost informacijama i pripremamo je da shvati da je to ubistvo. Me|u-
tim, posle 5. oktobra Radomir Markovi} i Milan Radowi} nas prislu-
{kuju, sada u funkciji da sakriju zlo~in. Oni prislu{kuju i sa dozvolom i
bez dozvole. Tu je sve dozvoqeno. To je stawe udba{ke svesti. Belo je crno,
hladno je toplo, gore je dole, desno je levo, oni imaju jednu izmi{qenu
stvarnost. Kod wih je sve dozvoqeno da bi postigli ciq.
Presuda je oslobodila odgovornosti Milana Radowi}a, a tu`ba je
zaobi{la Legiju i Bracanovi}a…
– RDB organizuje trideset sedam pripadnika Devetog odeqewa da bi
Radowi}u pruàli informacije svakog minuta ko gde sedi u vozilima, na-
ro~ito gde sedi Vuk Dra{kovi}, a znaju da ide na relaksiraju}i vikend, na
Ravnu goru. Nema nikakvog politi~kog doga|aja, ni~ega {to bi ugrozilo
„boànstveni” reìm Slobodana Milo{evi}a. Zna~i – nemaju nikakav
razlog osim da ga ubiju. Prema sudiji Cvetkovi}u, ne moè da bude kriv
~ovek koji se sve vreme uo~i atentata bavio time gde ko sedi u vozilima.
To je van pameti! Vuka je RDB, svi to znamo, sve vreme pratio. Ovoga puta
radio je svoj posao mnogo revnosnije nego obi~no jer ho}e da ga ubiju. Po-
tom u akciju stupa drugi deo Jedinice za specijalne operacije, jedna druga
linija koja ho}e da izvr{i likvidaciju. Ja ne tvrdim da je svaki od onih
udba{a koji su obavqali u toj akciji neki svoj posao na par~e, prema za-
duèwu, u~estvovao u tom zlo~ina~kom planu, ali tvrdim da su odgovorni
qudi iz tih slu`bi – Radomir Markovi}, Milorad Lukovi} Legija i, naj-
verovatnije, Bracanovi} – u~estvovali u zlo~inu.
Kako je do{lo do toga da obratite pa`wu na Bracanovi}a?
– Kada su otkrivene ubice sa Ibarske magistrale, bar deo wih, i ka-
da je pokrenut postupak, mi insistiramo da Milorad Lukovi} Legija bude
izveden na optuèni~ku klupu. Tuìla{tvo to ne prihvata. Mi predlaè-
mo da se izvede na saslu{awe. Kada istra`ni sudija to prihvata, Jedini-
ca za specijalne operacije pravi pobunu, pravi jedan ograni~eni dràvni
udar i postiè da na mesto na~elnika RDB-a i wegovog zamenika do|u qu-
di koji }e na sve na~ine spre~avati sudsko gowewe Legije, a onda i su|ewe
koje je u toku. Mi za Bracanovi}a nemamo direktni dokaz ali i to }e se kad-
-tad znati, to }e se otkriti. Bracanovi} najverovatnije u~estvuje u celoj
890
toj pri~i, tu je na Ibarskoj magistrali. I on dolazi da bude saslu{an u
pratwi dvojice debeovaca, jer je ve} uznapredovao po{to su na~elnik Go-
ran Petrovi} i wegov zamenik Zoran Mijatovi} smeweni pa je ovaj do{ao
na va`no mesto operativca – zamenika na~elnika. On ide kod tuìoca na
kafu, odatle silazi dole da daje svoj iskaz – video sam to svojim o~ima, ne
pri~am napamet. Bio sam slu~ajno kod tuìoca uo~i Bracanovi}evog sa-
slu{awa i taj pri~a da ni{ta ne zna, a ja vas podse}am da mi se jednom pri-
likom, kada je bila novinarka „Borbe” u mojoj kancelariji, javio jedan ~o-
vek (ona je snimala razgovor), koji mi je rekao da èli da mi skrene pa`wu
na Bracanovi}a. Ja pitam ko je ta osoba, a on mi kaè da je to najva`niji
~ovek u organizovawu i izvr{ewu atentata na Ibarskoj magistrali. To je
novinarka snimila, ja sam taj snimak dao istra`nom sudiji, novinarka ga
je, ~ak, objavila u „Borbi”.
Legijino prisustvo na Ibarskoj magistrali potvrdili su i svedoci?
– U onome {to mi imamo, {to su dokazi i indicije, nesporno je Le-
gijino u~e{}e u zlo~inu, jer su dvojica saobra}ajnih policajaca, koji sa-
vesno i revnosno obavqaju svoj posao na toj prokletoj Ibarskoj magistra-
li, zaustavili kamion-ubicu koji se kretao ka mestu zlo~ina sa tablica-
ma koje su van upotrebe i koje imaju petrokraku na sebi. Odmah potom iz-
laze iz jednog vozila dvojica qudi i jedan od wih prilazi policajcima
i kaè: „[ta ho}ete, kolege?” Policajci mu uzvrate: „Pustite to, kakve
smo mi to kolege?” On pak vadi legitimaciju RDB-a. Oni zapaàju na we-
govoj desnoj strani vrata istetoviranu ruù. To obojica potvr|uju. Ruù
ima Legija i to je op{te poznato. Bracanovi} na saslu{awu kaè da ni-
kada nije video tu ruù. On ne zna da mu {ef (Legija) ima istetoviranu
ruù koja je i napravqena da bude odmah vidqiva i da impresionira oko-
linu! Drugo, mislite li da je mogu}e da Rade Markovi} kod pripadnika
Jedinice za specijalne operacije naru~i izvr{ewe ubistva Vuka Dra{ko-
vi}a a da to ne ide preko Legije, komandanta te jedinice? I moè li taj
komandant to da radi bez svog bezbedwaka, Bracanovi}a? Ta jedinica iz-
vr{ava, a logistiku priprema Resor dràvne bezbednosti.
Da li je sudija Cvetkovi} na bilo koji na~in uzeo u obzir priznawe
optuènih da su poku{ali da izvr{e atentat na Vuka Dra{kovi}a u bli-
zini aerodroma u Sur~inu, pre zlo~ina na Ibarskoj magistrali?
– Kad sam govorio o presudi nabrojao sam ~etiri wena nedostatka.
Postoji i ovaj, peti: u presudi koju je izrekao sudija Cvetkovi} nema uop-
{te odgovora na pitawe prvog poku{aja atentata na Vuka Dra{kovi}a,
na putu od Sur~ina do Beograda. Ni to nije re{io. Trebalo je da saop{ti
da to nije istina ako zaista nije. Za{to veruje da taj deo priznawa optu-
ènih nije istinit a da drugi jeste? Za{to? Zato {to u ovome drugome po-
891
stoji masakr pa mora da im veruje? Zna~i, ako nema mrtvih poku{aj aten-
tata ne vaì, to moè da se sakrije!
Oni koji su pre{li petog oktobra na stranu pobednika, i zbog toga
slavqeni kao heroji i od vlasti i od novinara koji danas kroje medijsku
sliku u Srbiji, prikazani su na su|ewu u svome pravom svetlu. Kako vi vi-
dite te doga|aje?
– Uvreèno je mi{qewe, koje je na nivou op{te predrasude, da su 5.
oktobra, posle poraza Slobodana Milo{evi}a na izborima za predsed-
nika SRJ, elementi prinude Milo{evi}evog reìma pre{li na stranu po-
bednika. To je skoro op{te mi{qewe. Ja mislim da je to apsolutno neta~-
no. Ja mislim da je Milo{evi} zajedno sa svojim prinudnim stubovima
vlasti – Resorom dràvne bezbednosti, Jedinicom za specijalne operaci-
je i Vojskom Jugoslavije – shvatio da mora da prizna poraz a da je ra~u-
nao da }e se brzo vratiti, pa je dao nalog svojim eskadronima smrti, svo-
jim jedinicima prinude i prisile da prikaù kako prelaze na stranu po-
bednika. Vi znate da je Milo{evi} èleo da ostane predsednik SPS-a, i
dan danas to èli, zna se da je rekao da ide malo da se odmori ali ne i da
baci kopqe u trwe, jer èli i daqe da se bavi politikom. On je ra~unao da
}e ovi qudi koji su pre{li na stranu pobednika iznutra izazvati erozi-
ju tog sistema, i predstavqati mu permanentnu pretwu. Me|utim, stvari
ne idu tokom koji je Milo{evi} predvi|ao i mi sada imamo ovo dvovla-
{}e o kojem govorim, zna~i dva centra mo}i.
[ta je mene impresioniralo u ovom postupku? Kad promatram su-
bjekte koji su u svemu tome u~estvovali – to su okrivqeni, to su wihovi
branioci za koje mi svi mawe-vi{e znamo da su saradnici Resora dràvne
bezbednosti, u publici dosta pripadnika Jedinice za specijalne opera-
cije RDB-a, ne mislim na rodbinu okrivqenih jer rodbina uvek rodbinski
gleda i wima je opro{teno, kad promatramo sudsku odluku tog Ve}a – do-
lazimo do jednog zaista, rekao bih, opasno impresivnog zakqu~ka: da svi
oni smatraju da je legitimno pravo ubiti Vuka Dra{kovi}a, a ovaj masakr
je posledica tog shvatawa, da je legitimno pravo ubiti svog politi~kog
protivnika. Zna~i, ti qudi, taj svet ima tako iskrivqenu svest, tako de-
formisanu, tako pogre{no montiranu, da misle da je takvo ubistvo, to po-
liti~ko ubistvo, jedna dozvoqena, legitimna stvar, a ne najve}i zlo~in.
Mi gledamo na tu stvar kao na najve}i zlo~in.
[ta je sudija u obrazloèwu presude prihvatio a {ta odbacio od
dokaza predo~enih u toku istrage? Koje je dokaze odbio i sa kojim obrazlo-
èwem? Kako je presuda saop{tena?
– Ja mislim da sudija nije dao nikakvo obrazloèwe. Sudija je samo
izrekao presudu a i wegovo izricawe presude spada u doga|aje jedinstve-
892
ne u istoriji pravosu|a ne samo Srbije ve} ra~unam tu i biv{u SFRJ. Ni-
kada se nije dogodilo da je izricana presuda i da je u sudnici, koja ne mo-
è da primi vi{e od sto qudi, i oko sudnice bilo preko sedamdeset po-
licajaca iz specijalnih jedinica. O~ekuju}i, ako odbijete jednu tre}inu
publike koja je tu bila do{la zbog okrivqenih, ogromno, opravdano, dubo-
ko nezadovoqstvo o{te}enih i druge publike takvom presudom, sudija ni-
je stigao ni da izrekne presudu. Kada je do{ao do Radomira Markovi}a pu-
klo je, u sudnici je bio haos, sud je izvre|an. U publici je bila i „hrabra”
Jedinica za specijalne operacije, bar wih desetak, ali su pobegli iz sud-
nice. Policija je pobegla sa okrivqenima iz sudnice, advokati odbrane
su pobegli. Ono policajaca {to je ostalo, shvataju}i i sami duboko u se-
bi nepravdu, nisu znali kako da smire te qude.
Kako se desilo da jednom zaqubqeniku u lik i delo Slobodana Mi-
lo{evi}a bude povereno su|ewe za zlo~in na Ibarskoj magistrali?
– Vida [kero je pre neki dan javno po~ela da brani Cvetkovi}a, ali
je trebalo da bude iskrena i da kaè za{to ga brani. Sudiju Cvetkovi}a
kao predsednika Ve}a izabrala je Vida [kero kada je bila na funkciji
predsednika Okru`nog suda u Beogradu. îm ga je izabrala mi smo bili ne-
zadovoqni i ja sam oti{ao kod we na razgovor i rekao joj da mi ne veru-
jemo sudiji Cvetkovi}u, jer je wega doveo Radmilo Bogdanovi}. On je zaqu-
bqen u Slobodana Milo{evi}a i ne moè biti sudija za ovaj predmet. Ona
nije htela da ga promeni i sad ga brani, pre}utkuju}i da se radi o wenom
izboru predsednika Ve}a.
Mi ovde govorimo ne o drugostepenom postupku, ve} o odgovornosti
sudije za ono {to radi, a sudija je bio pod pritiskom. îjim? To treba ot-
kriti. Najverovatnije pod pritiskom tog centra mo}i: Legija, specijal-
ne jedinice, aparat dràvne bezbednosti koji jo{ uvek opstaje. Mi danas
u toj slu`bi na Bracanovi}evom mestu imamo ~oveka koji je nabio kesu na
glavu Vladimiru Nikoli}u i koji mu je tada saop{tio da ima ovla{}e-
we da ga ubije!
Sa takvom slu`bom i tim qudima nema ni demokratije ni Evrope,
nema ni za{tite od poku{aja politi~kih likvidacija.
Ovo je prvo su|ewe pripadnicima tajne policije u na{oj zemqi?
– Sada govorim sociolo{ki, sa neke distance, analiti~ki: ta vrsta
poku{aja ubistva, ta ubistva su najve}e zlo, najteì oblik karcinoma u
jednoj zajednici. Milo{evi} je po~eo svoju politi~ku karijeru tako {to je
uhapsio svog politi~kog protivnika, Azema Vlasija, i ja sam tada rekao
da onaj politi~ar koji misli da svoje politi~ke sporove sa politi~kim
neistomi{qenicima i protivnicima moè da re{ava hap{ewem moè da
ra~una da }e i on jednoga dana biti uhap{en. Ali ovde je jo{ gora stvar.
893
Neko ko ho}e da ubija treba da ra~una da }e i on biti ubijen ili }e odgo-
varati za to ubistvo.
Mi, naravno, ne moèmo nikako da budemo zadovoqni presudom. Ja
sam naveo nedostatke presude. îme moèmo biti delimi~no zadovoqni?
Time {to prvi put posle Drugog svetskog rata udba{i zbog svojih zlode-
la sede na optuèni~koj klupi i osu|eni su na kakvu-takvu presudu, ali to
je slabo zadovoqstvo, to je delimi~no, nedovoqno zadovoqstvo. Jedino
{to me u celom ovom doga|awu ~ini optimistom je {to su i stru~na jav-
nost i gra|ani osudili tako sramnu presudu, {to pokazuje da se ne{to
prelomilo u svesti i mentalitetu ovog naroda i da niko ne}e da odobri
takvo zlikova~ko pona{awe kao {to je ubistvo.
U TOGI, POD CRVENOM BERETKOM

(Ilija Stamenkovi}, „Srpska re~”, 12. februar 2003.)
Krici èna i burni povici negodovawa i zaprepa{}ewa koji su se

~uli na po~etku ~itawa presude u Okru`nom sudu u Beogradu, ve} su sami
po sebi dovoqan komentar kako je „pravda zadovoqena” u slu~aju zlo~ina
na Ibarskoj magistrali.
Tri i po godine posle izvr{enog akta dràvnog terorizma kod se-
la Petka i godinu i po dana trajawa sudskog procesa, u~vrstili su poro-
dice ubijenih u uverewu da je spisak krivaca u najve}em policijskom, po-
liti~kom i sudskom skandalu Milo{evi}evog reìma (ali i wegovih na-
slednika na vlasti) mnogo {iri od onih koji su u sudnici poimence ozna-
~eni kao neposredni izvr{ioci, sau~esnici, podstreka~i, organizatori i
inspiratori.
O svom vi|ewu svega {to se u Palati pravde doga|alo od jeseni 2001,
zakqu~no sa 30. januarom 2003. godine, govori Veselin Osmajli}, brat ubi-
jenog Zvonka, koji, kao ni Dragan Vu{urevi} i Vu~ko Rako~evi}, nisu ni
ubijeni 3. oktobra 1999. na Ibarskoj magistrali, nego je Nenad Ili}, vo-
za~ kamiona, samo wihove ìvote „doveo u opasnost”!
PROVOCIRAWU NIJE BILO KRAJA

Od prvog ro~i{ta do izricawa presude prisutan na svim saslu{a-
wima svedoka i okrivqenih, kao i zavr{noj re~i svih advokata i izrica-
wu presude, Veselin Osmajli} s gor~inom ocewuje da je od ovog su|ewa
894
prakti~no napravqen tragi~an cirkus. I sve to „zahvaquju}i” sudiji Mi-
roslavu Cvetkovi}u, koga Osmajli} smatra ne samo lo{im profesional-
cem ve} i potpunim ne~ovekom, jer je doneo presudu kakvu je doneo.
„Od po~etka sam bio razo~aran wegovim pona{awem. Ve} posle we-
govog uvodnog obra}awa prisutnima u sudnici posumwao sam u wegovu ob-
jektivnost i verovatno}u da }e on doneti pravi~nu odluku, kakvu su o~e-
kivale porodice ~etvorice `rtava zlo~ina na Ibarskoj magistrali, ali
i celokupna javnost. Nakon prvog saslu{avawa svedoka, videv{i kako vo-
di postupak i kako se pona{a, ja sam protestovao sa mesta na kome sam se-
deo, zahtevaju}i da ga, kao predsednika Ve}a, treba izuzeti iz ovog su|ewa
jer mu on nije dorastao. Tada su me i javni tuìlac i advokati smiriva-
li, veruju}i da postoji nada da se donese pravedna presuda, jer su prikup-
qeni dokazi takvi da se ~ak i jedan pristrasan sudija, kao {to je Cvetko-
vi}, ne}e usuditi da donese druga~iju odluku”.
„Kada sam prvi put bio izba~en iz sale, jer nisam mogao da slu{am
krivokletni~ka svedo~ewa i razne nebuloze (odbrana je ~esto provocirala
i vre|ala kako ose}awa porodica ubijenih tako i zdrav razum prisutnih u
sudnici), postalo mi je sasvim jasno da }e do kraja su|ewa sudija Cvetkovi}
tolerisati lakrdiju koju je nametala druga strana. Na emotivne reakcije
~lanova porodica ubijenih on je vrlo revnosno intervenisao, da bi navod-
no obezbedio red u sudnici, ali je razne provokacije optuènih, wihovih
svedoka i branilaca dozvoqavao, pre}utno ih podràvaju}i u tome.”
„Ja mogu da navedem vi{e primera sudijske pristrasnosti. [ta re-
}i na ~iwenicu da, dok su u sudnici pripadnici „crvenih beretki”, pri-
jateqi optuènih zlo~inaca Ili}a i Bujo{evi}a, iz klupa dobacivali
vulgarne uvrede i otvoreno pretili na{im advokatima i rodbini ubije-
nih (a to mogu da potvrde svi prisutni) sudija se pravio da ni{ta ne pri-
me}uje. I suprotno: na svaku moju glasno izre~enu primedbu da neki sve-
dok laè, momentalno me je udaqavao iz sudnice. Tako|e, kada je ubicu Ili-
}a jedna od udovica revoltirano upitala za{to se smeje, on je visoko po-
digao ruku iznad glave i pokazao joj sredwi prst. To su videli i straàri
i cela sudnica, jedino nije „video” sudija Cvetkovi}. I tada sam ja reago-
vao, bio udaqen iz sudnice, a na pitawe sudije {ta se desilo Ili} je odgo-
vorio da se on samo po~e{ao po glavi, ali da je „bradowa” (mislio je na
mene) to pogre{no shvatio. Sudija je ovo prihvatio, tako da sam ponovo ja
bio krivac za nered u sudnici”, veli Osmajli}.
Skoro u svakoj prilici branioci okrivqenih, na ~elu sa advokatom
Tomom Filom, pokazivali su nevi|enu bezobzirnost, a sve u èqi da ispro-
vociraju porodice i prijateqe `rtava. Naime, Fila je u trenutku dok je
jedan od svedoka obja{wavao kako je video dim na mestu zlo~ina, poku{a-
895
vaju}i da bude „duhovit” dobacio: „Gde ima dima ima i vatre”. Veselin
Osmajli} ga je pred svima pitao da li bi on taj svoj smisao za humor poka-
zao i da je u zapaqenom automobilu bilo wegovo dete.
„U sudnici se nalazio moj otac, ~ovek od sedamdeset pet godina, ko-
ji se veoma uzbudio zbog tog ~udovi{nog postupka „uglednog beogradskog
advokata” i malo je falilo da sudija Cvetkovi} i wega ne izbaci iz sud-
nice”, prise}a se brat Zvonka Osmajli}a.
Sve je to ukazivalo kako }e izgledati zavr{ni ~in, presuda tog
sudije.
Osmajli} navodi i da je sudija Cvetkovi} gotovo neprekidno usme-
ravao svedoke {ta }e i kako da govore; dok ih je ispitivao i diktirao u
zapisnik, kao da je o~ajni~ki traìo bilo kakvu olak{avaju}u okolnost za
zlo~ince. Nekoliko puta zbog toga su energi~no protestovali i advoka-
ti `rtava.
BAHATI PRIJATEQI ZLOÎNACA

Posle izricawa presude, Veselin Osmajli} je ube|en da sudija Cvet-
kovi} zapravo ni{ta nije radio na svoju ruku – za najodgovornije {to je
su|ewe ovako okon~ano i daqe smatra premijera i wegove ministre poli-
cije i pravosu|a. I pored wihove navodne zaprepa{}enosti presudom, ka-
ko su to posle wenog izracawa izneli u medijima.
„Za ovu presudu oni su krivi, jer se znalo da je Miroslav Cvetko-
vi} godinama istaknuti ~lan SPS, a to vaì i za porotnike. Dvojica po-
rotnika su snimqeni na kongresu SPS, videlo se u televizijskom izve-
{taju kako sede u prvim redovima.”
Ali, i pored svega toga, Osmajli} isti~e da je verovao da su i oni
qudi, da toliki dokazi oko Ibarske magistrale ne}e ni wih ostaviti ra-
vnodu{nim. Me|utim, sudija Cvetkovi} je doneo svoju sramnu odluku.
„Kada vam kaèm kako sam se ja ose}ao tog trenutka, uveren sam da go-
vorim i u ime ~etiri udovice i dece Veselina, Zvonka, Gage i Vu~ka, wi-
hovih roditeqa, bra}e, sestara i ostale rodbine, kao i mnogobrojnih pri-
jateqa koji su se zatekli u sudnici. A to ose}awe se, po meni, moè smatra-
ti jednako te{kim kao i ono od 3. oktobra 1999. godine, kada je do svih nas
stigla stra{na vest o wihovoj pogibiji. Mo`da nam je sada bilo i teè,
jer smo videli da wih ~etvoricu po drugi put ubijaju, a da smo mi bespo-
mo}ni da to zaustavimo. Zbog toga smo bili najavili da }emo stupiti u
{trajk gla|u. Ali, sudija Cvetkovi} je ~ovek koji nema stida.”
On je, dodaje Osmajli}, jednostavno pozvao porodice okrivqenih i
„crvene beretke” (koje su vaqda bile „poja~awe” za obebe|ewe Suda) da pre-
896
|u u drugu prostoriju, kako bi on na miru mogao da pro~ita svoju skanda-
loznu odluku.
„Sudija je svoje napu{tawe sudnice objasnio pritiskom koji je na
wega vr{en. Od koga, od mene koga su svaki put detaqno pretresali na ula-
zu u Palatu pravde, a posle jo{ jednom ispred sudnice? Ili je taj pritisak
bio o~igledniji od strane „crvenih beretki”, prijateqa ubica, kojima ni-
ko nije smeo ni da se obrati a kamoli da ih razoruà? Pa, svi znaju kakva
je atmosfera vladala u Okru`nom sudu kada je Milorad Lukovi} Legija
do{ao da svedo~i. Obezbe|ivali su ga pripadnici wegove Jedinice za spe-
cijalne operacije, na desetine wih, do zuba naoruànih (nisu se ni trudi-
li da sakriju svoje „heklere”) blokirali su i prilaze zgradi i hodnike oko
sudnice u Palati pravde. Mo`da bi sudija Cvetkovi} mogao da objasni:
koja je to vrsta pravne dràve i jednakosti nas kao gra|ana!?”
Veselin obja{wava i za{to je odustao od {trajka gla|u zbog nanete
nepravde: „[ta se sve tada moglo dogoditi, shvatio sam kada sam policaj-
cu koji je do{ao da nas izvede iz sudnice rekao da moè samo mrtvog da me
iznese. Na to mi je on odgovorio: „Ako treba – i mrtvog”! Bilo mi je jasno
da se ne {ali, pogotovo kada sam video veliki broj pripadnika Inter-
ventne brigade ispred vrata sudnice. Po{to je me|u nama koji smo se tu za-
tekli bilo svega nekoliko mu{karaca, ostalo su bile ène, nisam smeo da
rizikujem da usled primene policijske sile i one budu povre|ene.”
KALKULANTSKO SAUÊSNI[TVO
Na kraju, brat Zvonka Osmajli}a iznosi svoje razloge za{to toli-
ko nagla{ava negativnu ulogu predstavnika dràve, od premijer \in|i-
}a do ministara Bati}a i Mihajlovi}a, koji su po wegovom ose}awu ~ak
odgovorniji od samog sudije Cvetkovi}a.
„Ovo tvrdim zbog toga {to su oni sve vreme umawivali teìnu zlo-
~ina na Ibarskoj magistrali, iako su znali sve, jo{ od kraja 2000. godine,
kada su preuzeli policiju i pravosu|e. Wima odgovara da qudi poveruju ka-
ko se oni trude da savladaju otpor predstavnika biv{eg reìma, a u stvari
im savr{eno odgovara da imaju uvek ponekog deùrnog krivca za to {to se
stvari ne odvijaju onako kako bi oni, navodno, èleli. Nave{}u za to pri-
mere, za svu trojicu. Zoran \in|i} je odmah po izboru za premijera rekao,
jasno i glasno, da on zna ko su ubice sa Ibarske magistrale i da }e svi oni
biti privedeni pravdi. Me|utim, posle toga on, i pored zakonske obaveze
i upornih zahteva na{ih advokata, nije hteo da se pojavi pred sudom, gde bi
detaqno objasnio tu svoju tvrdwu (koju u me|uvremenu nije demantovao, pa
zna~i da je ostao pri svojim navodima iz januara 2001. godine). Ministar
897
Mihajlovi} je tako|e tvrdio ne{to sli~no, da policija zna ko su ubice, i
da je zlo~in na Ibarskoj magistrali, {to se MUP-a ti~e, do kraja razja{-
wen slu~aj. Ali, kada je do{lo do zahteva da budu uhap{eni i drugi u~esni-
ci ovog doga|aja, koji su prema svim prikupqenim dokazima i izjavama sve-
doka, bili organizatori ili sau~esnici u zlo~inu, kao {to su Legija i po-
licijski generali \uri} i Dini}, on nam je bezobrazno poru~io da „traì-
mo hleba preko poga~e”. Da li je hteo da kaè da bi trebalo da budemo zado-
voqni {to su i ovoliko „u~inili” za nas, porodice ubijenih, {to su oni
unapred odredili ko }e biti progla{en krivim, zato {to su sa ostalima
postigli neki dogovor? Ili je prava istina to da im novi reìm, kako
mnogi u Srbiji pretpostavqaju, duguje dolazak na vlast posle 5. oktobra
2000. godine? Da li je to wihovo shvatawe pravde i zakonitosti u novoj,
„demokratskoj Srbiji”? Vladan Bati}, od kada je postavqen za ministra
pravde, kuka kako je potrebno o~istiti pravosu|e od osvedo~enih poslu{-
nika biv{eg reìma, a ni jednog trenutka nije se usprotivio {to je ba{
jednom takvom poveren komplikovan proces – gde se upravo i dokazuje su-
{tina zlo~ina~kog reìma ~iji je odani pripadnik bio i pomenuti su-
dija Cvetkovi}. Ali, ministru Bati}u }e ovo dobro do}i da kaè da je sud-
stvo nezavisno, iako ni{ta ne vaqa i donosi ovakve skandalozne presude.
Smatram, ipak, da }e kad-tad pravda pobediti, pa da }e i wih trojica odgo-
varati za svoje ne~asne postupke. Ako neko misli da moè da se igra i ì-
votima i pravdom ne sme da zaboravi kakva je sudbina stigla mnoge silni-
ke i zlikovce, kako je pro{ao i Milo{evi} moè i wih da sna|e – jer Bog
je posledwi sudija za sva na{a dela i nedela,” poru~uje Veselin Osmajli}.
Udovice pokojnog Veselina Bo{kovi}a, Zvonka Osmajli}a, Dragana
Vu{urovi}a i Vu~ka Rako~evi}a ni deset dana posle izricawa presude
nisu mogle da se povrate od {oka, preneraènosti i neverice pred onim
{to se dogodilo. Jednostavno, psihi~ki nisu u stawu za bilo kakav komen-
tar, jer „sve je re~eno samom presudom” o qudima nerazumnim i bezdu{nim,
jo{ vi{e me|u sudijama nego me|u ubicama.
NEZAVISNI
(Danica Dra{kovi}, „Nacional”, 14. februar 2003.)
Po povratku iz Amerike, u kojoj nismo ni bili, prema izve{tajima

„objektivnih i nezavisnih” televizija, Bojane Leki}, Milomira Mari}a,
Zorana Predi}a i ostalih podrepa{a \in|i}eve boq{evi~ke svevlasti,
898
sa~ekalo nas je saop{tewe kolegijuma sudija Okru`nog suda u Beogradu,
isto tako „objektivnih i nezavisnih”. Naqutile se te sudije na komentare
presude za ~etvorostruki zlo~in na Ibarskoj magistrali i zatraìle od
sredstava javnog informisawa da ih za{tite od „neumerenih javnih istu-
pa predstavnika izvr{ne vlasti i nekompetentnih sagovornika”. Uz to su
i zapretile ~lanom 6 Zakona o ure|ewu sudstva, odlu~iv{i da se izbore za
nastavak sramnog jednopartijskog deqewa pravde i po babu i po stri~evi-
ma i nepravdi Boga istinoga, i za pare i za jare, i od straha i po nalogu,
kako su radili i pre i danas.
Nigde u civilizovanom svetu ne postoji takav poloàj suda i sudija
da mogu da sude kako ho}e i kad ho}e, pa i po dvadeset godina, i da zahteva-
ju da niko ne komentari{e ni{ta. Naprotiv, u Evropi i Americi se sa
mnogo vi{e u~e{}a javnosti i sredstava informisawa prati ~ak i istra-
ga i su|ewe u svim ve}im slu~ajevima te{kih zlo~ina i komentari{e se od-
luka suda na sve mogu}e na~ine, {to je normalno jer je tamo sloboda i de-
mokratija. Ovakav slu~aj dràvnog terora nad svojim gra|anima i orga-
nizovawe ubistva politi~kog protivnika uz upotrebu celog dràvnog re-
presivnog aparata i svih slu`bi, kako je bilo u slu~aju zlo~ina na Ibar-
skoj magistrali, te zemqe nisu nikada imale, a da jesu sigurno bi bio jav-
no pra}en hiqadu puta vi{e nego u Srbiji. Te{ko da bi engleska, francu-
ska ili nema~ka javnost ovako kao srpska skoro ravnodu{no propratila
traqavu istragu, selektivnu optu`nicu i sramnu nezakonitu presudu ka-
kva je izre~ena. Su|ewe u Hagu, javni televizijski prenosi i svakodnevno
komentarisawe rada i sudije i tuìoca i u Evropi i kod nas pravi su pri-
mer u~e{}a javnosti u radu suda, {to je normalno i zakonito, jer u ime na-
roda sudije mogu da rade samo javno i nikako druga~ije. Kolegijum sudi-
ja Okru`nog suda nije protestovao zbog svakodnevnih komentara, ocena i
procena i kompetentnih i nekompetentnih sagovornika su|ewa u Hagu ko-
jih su prepuni i {tampa i televizija, pa je ovaj wihov protest zbog komen-
tara presude za zlo~in na Ibarskoj magistrali golo licemerje i zloupo-
treba javnosti radi pritiska, uterivawa straha i najave novih jo{ neza-
konitijih i nepravednijh odluka po sistemu moè nam se, nezavisni smo.
Dobro bi, zaista, bilo da su nezavisni i da sude samo na osnovu za-
kona i dokaza u predmetu. Tada ne bi bile mogu}e mnoge presude, a naro~i-
to ova za Radeta Markovi}a, Radowi}a, Bujo{evi}a i Ili}a, kao i nepo-
stojawe su|ewa i presude za Kertesa, Legiju, \uri}a, Dini}a i mnoge dru-
ge ume{ane u ovaj zlo~in sa dokazima u predmetu. Ono {to nedostaje celoj
pri~i je ba{ ta nezavisnost suda i sudija, jer na{e sudije su sasvim zavi-
sne ili od komunisti~ke ideologije koju silom odràvaju ili od mafije
sa kojom zajedno rade ili od korupcije i mita ~ija visina odre|uje duì-
899
nu kazne ili od straha za fotequ i ìvot, jer ko ne slu{a i ne zavisi do-
ìvi sudbiju sudije Simeunovi}a. U miqeu kriminalizovanog dru{tva i
mafija{ke vlasti, kakva je Srbija od Milo{evi}a do danas, bez ikakvih
promena osim na gore, vidimo i mi i ceo svet, pri~a o nezavisnom sudstvu
je utopija u koju niko ne veruje pa ni sudije, ali je poteù po potrebi kada
ih kriminalci pritisnu da bi opravdali nezakonite odluke koje donose.
Presuda za ~etvorostrki zlo~in na Ibarskoj magistrali je tipi~an pri-
mer sprege suda i mafije i pritiska kriminalaca kao {to je Legija, da se
presudi mimo zakona i dokaza, to zna i vidi cela javnost, a traìti jo{
}utawe o tome je mafija{ka osiqenost umi{qenih sudija koje su se zane-
le neodgovorno{}u za svoju nespornu podr{ku desetogodi{woj zlo~ina~-
koj diktaturi Milo{evi}a i wegovih ubica nad ovim narodom. I tada su
te iste sudije sudile u ime naroda a protiv naroda, kao {to ~ine i danas
svakodnevno osloba|aju}i kriminalce koji ubijaju, pale, ru{e, i divqaju
po Srbiji, a iìvqavaju}i se nad gra|anima koji nemaju neku silu i mo}.
Na svojoj grba~i sam i ja i hiqade gra|ana ove zemqe za proteklih 12 go-
dina osetili tu wihovu nezavisnost po kazamatima Srbije, pa je nakon sve-
ga i wihovog opstanka na istim mestima najblaè re~eno nepristojno da
bilo {ta traè od onih koje su revnosno progawali.
Presudu za zlo~in na Ibarskoj magistrali kolegijum sudija Okru`-
nog suda je morao osuditi a ne braniti, jer kao aktivni u~esnici u spro-
vo|ewu vlasti prethodnog reìma dobro znaju da Rade Markovi} moè bi-
ti samo organizator zlo~ina koji je nesporno po~inila wegova slu`ba za-
jedno sa Radowi}em koji je uhodio politi~ke protivnike radi ubistva {to
je nazakonito i ne moè biti redovan posao ni u jednoj zemqi na svetu, ka-
ko je to ocenio komunisti~ki sudija Cvetkovi} u osloba|aju}oj presudi.
Podsetimo se da je u Americi predsednik Ri~ard Nikson morao dati ostav-
ku samo zato {to je prislu{kivao izborni {tab Demokratske stranke u
vreme izborne kampawe. Poku{aj da se Slu`ba Dràvne bezbednosti i we-
ni {efovi koji su sejali smrt po Srbiji i oko we oslobode odgovornosti,
kako je u~inio sudija Cvetkovi} a podrào Kolegijum Okru`nog suda, je
sau~esni{tvo u zlo~inima te slu`be. Pri~a o nevinosti i neznawu za sve
{to se radilo u Dràvnoj bezbednosti koju lansira Rade Markovi} i we-
govi advokati glupa je i neodrìva ovde i u demokratskim zemqama sve-
ta koje se skandalizuju dvogodi{wim odràvawem Milo{evi}evog reì-
ma i wegovih ~elnih qudi uprkos ratovima, zlo~inima i grobovima koji
su iza wih. âu{esku u Rumuniji je pao samo zbog diktature u svoj zemqi
a za wim, kao simbol wegove vlasti, cela Sekuritate, pa je srpska pri~a
o nevinosti, neznawu i neodgovornosti srpskog Sekuritatea i sudska za-
{tita ~elnih qudi te slu`be sigurni put ka stranom protektoratu nad
900
na{im institucijama vlasti. Pre svega nad pravosu|em i policijom, o ~e-
mu se ve} javno govori u demokratskom svetu, pa kolegijum sudija Okru`-
nog suda ima budu}nost koliko i nevinost Radeta Markovi}a.
Pravo na pravi~no su|ewe, kaù sudije, ima svako, ali i pravo na za-
sluènu kaznu za ubice imaju grobovi koje obilazim i u wihovo ime celom
Kolegijumu sudija Okru`nog suda koji tako ne misle èlim da doìve sud-
binu tih mu~enika koji su poginuli i izgoreli na svom putu borbe za ovu
slobodu u kojoj wihove ubice vladaju i sude.
SAMO JAVNOST GARANTUJE

POTPUNU NEZAVISNOST SUDIJA
(Dragoqub Todorovi}, „Srpska re~”, 26. februar 2003.)
U dràvi koja se na ovom delu Balkana, punih osamdeset pet godina,

u raznim varijantama zvala Jugoslavija i koja je ovih dana prestala da po-
stoji nikada, u wenoj skoro ~itavo stole}e dugoj istoriji, nije doneta ta-
ko sramna, tako za pravo i pravdu poniàvaju}a, za sud i sudstvo degradi-
raju}a, za moral i po{tewe iritiraju}a, za zakon i zakonitost nipoda-
{tavaju}a, za logiku i zdrav razum potcewiva~ka presuda, kao {to je pre-
suda beogradskog Okru`nog suda ~etvorici optuènih za ~etvorostruko
ubistvo na Ibarskoj magistrali, koju je predsednik ve}a, sudija Miroslav
Cvetkovi}, javno objavio 30. januara ove godine. Sud, zakon, pravo i prav-
da nisu u biv{im Jugoslavijama nikad bili na nekom naro~itom nivou i
to je jedan od zna~ajnih razloga {to su se Jugoslavije raspadale. Me|utim,
ova, Cvetkovi}eva, presuda za jedan od najmonstruoznijih i najsurovijih
zlo~ina u savremenoj evropskoj civilizaciji druge polovine dvadesetog
veka je ispod svakog nivoa, ona zapravo i nema nivo, razinu, granicu. Ona
je ispod crte i barijere elementarnog qudskog dostojanstva i integrite-
ta i nalazi se u sferama dubokog mraka, rupe i tmu{e ~ovekove li~nosti
iz koje poti~u porivi za najne~asnija dela koja je ~ovek u stawu da izvr{i.
Ova kriminalna, kukavi~ka, opasna i opaka presuda duboko je i iz
samih temeqa uzdrmala i ugrozila i samu dràvu i onu sve tawu granicu
koja deli organizovane dràvne institucije od mafije. Ova presuda je ta-
kav presedan da daje podstrek mafiji za izvr{ewe istih i sli~nih dela u
budu}nosti, u svrhu kriminalizovawa svih segmenata dru{tva i komplet-
nog preuzimawa vlasti od strane, ve} sada enormno uticajnih, mafija{kih
centara mo}i.
901
Na osnovu reagovawa javnosti povodom ove skandalozne presude ana-
lizira}emo i izneti na{e argumente za dva, po na{em mi{qewu, karakte-
risti~na aspekta u pomenutoj reakciji javnosti.
Prvi: Uloga javnosti u radu sudova i wen uticaj na nezavisnost su-
dova i sudija, kao i {ta je to uop{te sudijska nezavisnost, prema kojim
reperima se meri i kako se u praksi manifestuje.
Drugi: Pravni aspekt presude koju je objavio sudija Miroslav Cvet-
kovi} i u vezi sa tim va`no pitawe: {ta je to slobodno sudijsko uverewe,
diskreciono pravo ocene dokaza i gde su i kakve su granice sudijskog uve-
rewa i diskrecione ocene?
I
Presudu Miroslava Cvetkovi}a o{tro i argumentovano su kriti-
kovali ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Bati}, predsednik Skup-
{tine AP Vojvodine Nenad ânak, savezni ministar unutra{wih poslo-
va Zoran @ivkovi}, savezni sekretar za informisawe Slobodan Orli},
predsednik poslani~ke grupe DOS u Skup{tini Srbije êdomir Jovano-
vi}, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, predsednik
Nove Srbije Velimir Ili}, izvr{ni direktor Jugoslovenskog komiteta
pravnika za qudska prava Mirna Kosanovi}, Narodni pokret „Otpor”,
mnogi kolumnisti dnevnih i nedeqnih listova, komentatori radio i tele-
vizijskih stanica, istaknuti pravnici, advokati, analiti~ari dru{tve-
nih pojava i kretawa i, moglo bi se re}i, kompletno javno mnewe.
U odbranu sudije Cvetkovi}a, wegove presude i nezavisnosti, uz ne-
suvislu, apsurdnu i za aktuelnu politi~ku i uop{te intelektualnu komu-
nikaciju, prosto neverovatnu tezu da sudsku presudu ne sme da komentari-
{e niko sem vi{i sud, javili su se sudija Vrhovnog suda Vida Petrovi}-
[kero (koja je u svojstvu predsednika Okru`nog suda u Beogradu odredila
Miroslava Cvetkovi}a, jednog od najube|enijih i najve}ih oboàvalaca
i navija~a Slobodana Milo{evi}a, da sudi u predmetu brutalnog zlo~ina
Milo{evi}a, wegovog diktatorskog reìma i wegovih eskadrona smrti),
pomo}nik saveznog ministra pravde Neboj{a [arki} (koji je u Milo{e-
vi}evoj diktaturi bio istaknuti pravosudni funkcioner, zakonopisac i
tako|e pomo}nik ministra pravde, ali srpskog JUL-ovca Aran|ela Marki-
}evi}a, i koji sada podràva Miroslava Cvetkovi}a, zaslepqenog i obne-
videlog milo{evi}evca) i Kolegijum sudija Okru`nog suda u Beogradu (~i-
ji je ~lan i Miroslav Cvetkovi}, okoreli, zagrièni i prononsirani pri-
stalica Milo{evi}a, wegove ène, wegovog reìma i wegove tiranije).
902
Kada je re~ o javnosti mora se ista}i da je na~elo javnosti jedno od
osnovnih, najva`nijih i su{tinskih na~ela svakog sudskog postupka, pa
i krivi~nog. Koliki zna~aj na~elo javnosti ima u krivi~nom postupku vi-
di se po tome {to je po ~lanu 368. stav 1. ta~ka 4. predvi|eno kao apsolut-
na povreda Zakonika o krivi~nom postupku, ako je protivno zakoniku bi-
la iskqu~ena javnost na glavnom pretresu. Apsolutno bitna povreda Zako-
nika o krivi~nom postupku podrazumeva obavezno, imperativno i bez ika-
kvih izuzetaka ukidawe presude. Dakle, bez javnosti nema su|ewa, osuda ni
presuda. Po stavu zakonodavca javnost je garant objektivnosti, po{tewa,
profesionalnosti, zakonitosti i pravi~nosti svakog sudskog postupka.
Javnost nije samo puko sedewe gra|ana u sudnicama, posmatrawe i
slu{awe su|ewa, ve} je smisao javnog su|ewa kriti~ka javnost, javnost ko-
ja podrazumeva izno{ewe primedbi na tok su|ewa, sastav sudskog ve}a, od-
luke suda, ocene iskaza pojedinih u~esnika sudskog postupka, osvrte na ~i-
weni~na i pravna pitawa, kao i na politi~ke implikacije pojedinih sud-
skih procesa, zatim vrednovawe sudija sa stru~ne, profesionalne i eti~-
ke ta~ke gledi{ta.
U pogledu pitawa {ta je javnost u zakonskom smislu tog pojma nema
nikakvog spora da je re~ o naj{iroj javnosti, kompletnom javnom mwewu,
politi~arima, novinarima, nau~nim, kulturnim i javnim li~nostima, tzv.
stru~noj javnosti (advokati, pravnici, tuma~i, prevodioci i drugi), svi
zainteresovani gra|ani, qudi sa vi{kom slobodnog vremena, studenti, do-
ma}ice, penzioneri, svi radoznali i svi drugi bez izuzetka.
Po na{em mi{qewu javnost u radu sudova, javna rasprava o pojedi-
nim sudskim procesima, naj{ira zastupqenost u svim medijima i medijska
prezentacija svih aspekata su|ewa i kompletnog sudskog postupka samo do-
prinose nezavisnosti sudova i sudija. [to su sudovi, sudije i su|ewa vi-
{e zastupqeni u javnosti to je wihova nezavisnost pouzdanija, ~vr{}a i
kvalitetnija. Javnost spre~ava delovawe u mraku, zakulisne radwe, korup-
ciju, pritiske politi~kog faktora, uticaj na sud i sudije po osnovu nepo-
tizma, prijateqstva, burazerstva, karijerizma, ideolo{ke, strana~ke ili
nacionalne srodnosti i bliskosti. Sve to javnost razara, ru{i, slama,
demistifikuje i omogu}ava nezamu}en, precizan i ~ist uvid u tako deli-
katnu, osetqivu i suptilnu oblast kakva je deqewe pravde.
Svako skrivawe od javnosti, beàwe i u~auravawe u niè, vi{e i
najvi{e sudske instance dovodi do sumwi u sudske odluke koje dobijaju
obele`ja „ma~ke u xaku”, „karte u xepu” i sli~no. Sve karte i u svako vre-
me moraju da budu na stolu.
Duboko je pogre{no stanovi{te da javne izjave o sudskom postupku,
sudijama i sudskim odlukama koje daju politi~ari, nosioci izvr{ne vla-
903
sti ugroàvaju nezavisnost suda i sudija. Niko ne moè politi~aru da za-
brani da se izja{wava o bilo ~emu, a pogotovu o tako va`nom i zna~ajnom
pitawu kao {to su sudovi, sudije i wihov rad. Nije jasno iz kojih razlo-
ga je normalno i poèqno da politi~ari mogu da kritikuju rad lekara,
prosvetnih radnika, carinika, policajaca i predstavnika drugih javnih
slu`bi, a da ne smeju ni da pomenu sudije, kao da su oni bogomdani, kao da
su iznad dru{tva, dràve, zakona, iznad svega {to simbolizuje ovozemaq-
ski ìvot. Na kraju, mnogo je boqe da politi~ar javno kritikuje pojedi-
nog sudiju ili sudsku odluku, nego da ga poziva u kancelariju, saop{tava
mu odluku koju treba da donese i visinu kazne koju treba da izrekne, kako
se to radilo po komitetima i drugim forumima u komunisti~kom vremenu.
Kolegijum sudija Okru`nog suda u Beogradu, ako èli da unapredi,
poboq{a i afirmi{e instituciju nezavisnog sudije mora mnogo vi{e da
radi na slede}em:
– da sudije poseduju stru~no i svako drugo znawe i kvalitet da bi mo-
gli sami sa sigurno{}u i autoritetom da donose odluke. Sudija koji ne
zna, koji ne ume i koji nije sposoban nikada ne moè biti nezavisan;
– da sudije budu li~nosti sa moralnim integritetom i dignitetom,
da ne dolaze u isku{ewe primawa mita i korumpiranosti po bilo kom
osnovu, posebno politi~kom i karijeristi~kom (kao u nedavnoj pro{lo-
sti sudije koje su sudile kosovskim Albancima, sanxa~kim Bo{wacima,
paucima, osama, Vladimiru Nikoli}u, Makiju, Bapsiju i drugima). Sudi-
je sklone mitu i korupciji nikada ne mogu biti nezavisne;
– da sudije ne pripadaju nikakvoj militantnoj, regresivnoj, repre-
sivnoj i autoritarnoj ideologiji kao {to su komunizam, rasizam ili na-
cizam. Sudija koji je komunista, rasista ili nacista nikada, ni u jednom
momentu nije nezavisan;
– da sudije ne konzumiraju alkohol u radno vreme i da nisu skloni
alkoholizmu. Sudija alkoholi~ar ne moè da bude nezavisan ni u su|ewu
ni u dono{ewu odluke.
Kolegijum sudija Okru`nog suda u Beogradu umesto {to kuka, bogo-
radi, pledira za tajna su|ewa i optuùje javnost da im ugroàva nezavi-
snost, boqe bi bilo da se potrudi da im kriminalci koji demoliraju klub
u centru grada, pucaju na javnom mestu, ugroàvaju prisutne gra|ane, razo-
ruàvaju i maltretiraju policijske patrole i to u specijalnom povratu,
ne izlaze iz pritvora nakon dvadeset~etiri sata, da im desetak krimina-
laca optuènih za te{ka krivi~na dela za koja je predvi|ena smrtna kazna
ne budu pu{teni na slobodu i daju se u bekstvo, da im krivac za smrt {e-
snaest qudi ne ~eka na slobodi pravosna`nost presude od deset godina ro-
bije i kad do~eka onda pobegne, da predmet u kome za teàk zlo~in odgova-
904
raju najvi{i funkcioneri Milo{evi}evog eskadrona smrti, dobije u rad
ekstremni milo{evi}evac Miroslav Cvetkovi}.
[to se ti~e utvr|ivawa istine, razre{avawa i rasvetqavawa okol-
nosti pod kojima se dogodio zlo~in na Ibarskoj magistrali, veliku, ne-
procewivu i nezamenqivu ulogu imala je javnost. Kompletna istraga o
ovom zlo~inu, koja je godinu dana vo|ena u uslovima Milo{evi}eve dik-
tature, a vi{e od dve godine pod uticajem novih postpetooktobarskih vla-
sti (koje su iz nekih svojih kalkulacija, razloga i strahova forsirale se-
lektivni pristup istrazi), odvijala se javno. Svaki podatak i dokaz, sva-
ko ime i novo saznawe, svaka nova provera, ve{ta~ewe i ukazivawe, poja-
va svake indicije ili samo nagove{taja u pravcu otkrivawa pojedinog seg-
menta ovog stravi~nog zlo~ina plasirana je preko sredstava informisa-
wa i to na po~etku samo preko Televizije Studio B i „Srpske re~i”, a doc-
nije mnogo {ire, da bi pred kraj su|ewa skoro sva pisana i elektronska
sredstva javnog informisawa dala zna~ajan publicitet i odgovaraju}i
prostor ovom doga|aju. Nalazimo da je ovakav, moglo bi se re}i, pravi,
adekvatan i nesumwiv tretman zlo~ina i u najmo}nijim i najtira`nijim
medijima imao prvorazrednu i odlu~uju}u ulogu da Miroslav Cvetkovi}
do kraja i u potpunosti ne realizuje svoju podmuklu i ne mnogo skrivanu
nameru za{tite osnovne i najva`nije institucije Milo{evi}evog reì-
ma, pravi bastion wegove vlasti i vladawa – tajnu policiju i wene eska-
drone smrti i da sve optuène pusti na slobodu i oslobodi. U okolnosti-
ma kada je javnost bila upoznata i sa najsitnijim detaqima ovog zlo~ina
i kada je svaki i najmawi dokaz prezentiran javnosti, Cvetkovi} ipak ni-
je smeo da ide do kraja pa je doneo kompromisnu odluku koja ne moè da iz-
drì ni najpovr{niju proveru vi{eg suda, ali se nije usudio da trojicu od
~etvorice okrivqenih pusti na slobodu za {ta se tokom su|ewa skoro ot-
voreno pripremao.
II
Pravnom analizom presude Miroslava Cvetkovi}a optuènima za
zlo~in na Ibarskoj magistrali ve} na prvi pogled vidi se da ona ima vi-
{e presedana i vi{e prosto neverovatnih propusta u stru~nom pogledu.
Sa usko stru~ne, sudijske ta~ke gledi{ta ti propusti su neshvatqivi i jed-
nostavno neobja{wivi. Radi se o rutinskim rezonima koje znaju i sudijski
pripravnici, a koje nije primenio izuzetno iskusni sudija beogradskog
Okru`nog suda Miroslav Cvetkovi}, koji sudi u krivi~noj materiji sko-
ro ~etrdeset godina. To jasno i nedvosmisleno ukazuje da motivi dono{e-
wa ovakve presude nisu stru~ni, pravni, zakonski, sudijski, ve} se nalaze
905
u sferi Cvetkovi}eve politi~ke i ideolo{ke pripadnosti i duboke opre-
deqenosti za Slobodana Milo{evi}a ~iji je glavni oslonac i udarna pe-
snica tajna policija ovaj zlo~in pripremila, organizovala i izvr{ila.
Ilustracije radi izne}emo samo neke od bezbroj pravnih aspekata ove pre-
sude Okru`nog suda u Beogradu koju je doneo i javno objavio sudija Cvet-
kovi} u svojstvu predsednika ve}a petorice:
1. Sud je u celini prihvatio priznawa koja su u istra`nom postup-
ku dali okrivqeni Ili} i Bujo{evi} i potpuno odbacio wihove alibije
i argumente koje su izneli prilikom izmene iskaza na glavnom pretresu
kada su povukli priznawe iz istrage. Jedino {to nije prihva}eno iz pri-
znawa okrivqenog Nenada Bujo{evi}a je to da ga je za ovaj zlo~in angaò-
vao Radomir Markovi} i da mu je u vezi sa tim davao uputstva i naloge. To
je najva`nija i krucijalna ~iwenica iz Bujo{evi}evog priznawa. Pri-
hvatiti sve detaqe iz ne~ijeg priznawa, a izostaviti i ne uzeti u obzir
samo jedan podatak koji, ina~e, ima potpuno istu validnost kao i svi dru-
gi podaci izneti u priznawu, je ozbiqan presedan i predstavqa opasan i
vrlo indikativan i providan nonsens. Ne postoji ni{ta iz drugog dokaz-
nog materijala {to bi uticalo na to da taj deo priznawa koji se ti~e ak-
tivnosti Radomira Markovi}a dovede u pitawe. Naprotiv, svi drugi u
ovom postupku izvedeni dokazi potkrepquju i ukazuju na ta~nost Bujo{e-
vi}evog priznawa o ulozi Markovi}a u zlo~inu. U stru~nom i sudijskom
pogledu za ovakav stav sudije Cvetkovi}a jednostavno nema opravdawa.
Za to se pada na ispitu na fakultetu, na pravosudnom ispitu, takve pre-
sude bez ikakvih daqih provera se ukidaju. Ovde je, me|utim, od stru~ne
i sudijske ta~ke gledi{ta zanimqivije stanovi{te da ovakav postupak
Cvetkovi}a nije slu~ajan, da nije mogu}e da on napravi ovakvu stru~nu
gre{ku, da nije mogu}e da se radi o oma{ci, nesnalaèwu i sli~nim obja-
{wewima. Jedino {to iz ovakvog stava proizlazi, {to je objektivno i {to
je mogu}e to je da Cvetkovi} ho}e da za{titi Radomira Markovi}a, za-
tim tajnu policiju ~iji je Markovi} {ef i na kraju Slobodana Milo{e-
vi}a koji je gazda, gospodar i bog i tajnoj policiji i Markovi}u i Cvet-
kovi}u.
2. U krivi~nom pravu je poznat aksiom da nema presude bez optu`be.
Sud ne moè da sudi, presu|uje i donese presudu ako nema zahtev ovla{}e-
nog tuìoca. Sud moè da sudi samo u okviru ~iweni~nog opisa i radwe
izvr{ewa koje su date u optu`bi. Dakle, sud ~iwenice iz optu`be moè da
prihvati kao ta~ne i osudi optuènog ili da na|e da za to ~iweni~no sta-
we nema dokaza pa da optuènog oslobodi. Zna~i, sud nije ovla{}en i po
zakonu mu je zabraweno da mewa ~iweni~no stawe iz optu`be, on samo mo-
è da ga prihvati ili ne prihvati i zavisno od toga osudi ili oslobodi
906
optuènog. Pri tom, sud nije vezan za pravnu ocenu ~iweni~nog stawa ko-
ju daje optu`ba. Pravnu kvalifikaciju dela sud moè da mewa, ali ~iwe-
ni~ni opis nikako i ni po koju cenu. To sudije znaju i o tome izuzetno vo-
de ra~una, jer povreda toga pravila i u najmawoj meri dovodi do obavez-
nog ukidawa presude. To se stru~no zove povreda identiteta optu`be i pre-
sude, jer u ~iweni~nom opisu i optu`ba i presuda moraju biti identi~-
ne. Sudija Cvetkovi} koji je doneo na hiqade presuda odli~no zna izloè-
no pravilo, ali u slu~aju Ibarske magistrale drasti~no od wega odstupa
i to u toj meri da to izaziva sumwu u wegove vansudijske, vanzakonske i
vanpravni~ke motive za takav postupak. Radomir Markovi} po optu`bi
dràvnog tuìoca je ozna~en kao glavni organizator zlo~ina, kao ~ovek
koji je dao nalog za zlo~in, koji je obezbedio qude za izvr{ewe zlo~ina,
koji im je predao kamion-ubicu i kombi kojima su iza{li na Ibarsku ma-
gistralu i kojima je zlo~in izvr{en, koji im je obezbedio apsolutnu, pot-
punu i sveobuhvatnu logisti~ku podr{ku od strane kompletna tri odeqe-
wa Resora dràvne bezbednosti – Centar u Beogradu. Me|utim, Cvetko-
vi} u celini mewa takav ~iweni~ni opis aktivnosti Radomira Marko-
vi}a dat u optu`bi i u presudu ubacuje da je Markovi} samo pomogao di-
rektnim izvr{iocima zlo~ina Bujo{evi}u i Ili}u i to tek nakon {to
su izvr{ili delo, tako {to je preduzeo radwe da prikrije dokaze za u~e-
{}e kamiona-ubice u ovom zlo~inu. Po Cvetkovi}evoj presudi proizla-
zi da su direktni izvr{ioci sami odlu~ili da izvr{e atentat, bez Mar-
kovi}evog znawa, a da su se posle zlo~ina obratili Markovi}u da im po-
mogne i on im pomaè tako {to uklawa tragove o ume{anosti tajne poli-
cije u zlo~in. To je tolika besmislica i sa pravne i sa logi~ke i sa ìvot-
ne i sa svake druge ta~ke gledi{ta. To ne bi uradio ni neko kome je to prvi
predmet u kome presu|uje. To ne bi uradio ni sudija laik. Potpuno je iz-
li{no navedeni postupak sudije Cvetkovi}a komentarisati i razmatra-
ti u kontekstu struke, prava i zakona. Re~ je o drasti~nom i potpuno ogo-
qenom postupku za{tite Markovi}a i tajne policije.
3. U èqi da {to vi{e kompletan zlo~in minimizira i predstavi ga
kao samostalno delo Bujo{evi}a i Ili}a, Cvetkovi} nesudijski, neprav-
ni~ki i lai~ki vr{i prekvalifikaciju dela tako {to umesto krivi~nog
dela umi{qajnog li{avawa ìvota vi{e lica, kako su okrivqeni optuè-
ni od strane dràvnog tuìoca, iste ogla{ava krivim da su samo jedno li-
ce li{ili ìvota a sa umi{qajem doveli u opasnost ìvot jo{ nekih li-
ca. To je toliki pravni, logi~ki i ìvotni nonsens i apsurd da ne treba
biti ni pravnik ni sudija ~ak ni obrazovan ~ovek da bi se to shvatilo.
Okrivqeni Ili} je vozio kamion-ubicu, pre{ao na levu stranu u nameri
da li{i ìvota sve koji se tom stranom u skladu sa saobra}ajnim propi-
907
sima kre}u. Wegov direktan umi{qaj bio je usmeren na to da li{i ìvo-
ta sve putnike u automobilu „audi” kome je po zadatku prepre~io put. U
„audiju” je moglo biti petoro qudi. Iza „audija” je bilo jo{ automobila
u kojima je tako|e moglo biti vi{e lica. Dakle, re~ je o umi{qaju da se sa
jakim, sna`nim, u odnosu na putni~ke automobile izuzetno visokim ka-
mionom pokosi sve {to {to se kre}e svojom saobra}ajnom trakom veoma
frekventnom magistralom. Posledica te radwe, koju je preduzeo okrivqe-
ni Ili}, skretawem te{kim kamionom na levu traku, je pogibija ~etvori-
ce qudi. To je toliko pravno jasno, ~isto i nesporno da nije potrebno ni-
kakvo bliè obja{wewe. Sigurno je, dakle, da se radi o krivi~nom delu
li{avawa ìvota vi{e lica. Sudija Cvetkovi} pravi egzibiciju, ponovo
naru{ava identitet optu`be i presude i nalazi da je Ili} hteo da ubije
samo jednog putnika iz „audija”, kao da je tog putnika ga|ao najprecizni-
jim snajperom, kao da se nije prepre~io te{kim kamionom koloni automo-
bila koja ide svojim pravcem. Po Cvetkovi}evoj presudi ispada da je Ili}
hteo da ubije {iptarskog teroristu koji je bio u „audiju”, ali po{to nije
bio [iptar onda je ubio voza~a „audija” a svi ostali ubijeni su kolate-
ralna {teta i wihove ìvote okrivqeni Ili} je umi{qajno (samo) doveo
u opasnost. To je takav pravni~ki kalambur, takav cinizam, takva arogan-
cija i takvo nipoda{tavawe suda, sudskih presuda, optu`be, ubijenih qu-
di, wihovih porodica da je samo taj deo presude dovoqan da se vrlo oz-
biqno dovede u pitawe nepristrasnost sudije Miroslava Cvetkovi}a.
4. Po ~lanu 4, stav 1. Krivi~nog zakona SRJ predvi|eno je:
„Na u~inioca krivi~nog dela primewuje se zakon koji je vaìo u vre-
me izvr{ewa krivi~nog dela”.
U vreme izvr{ewa zlo~ina na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999.
godine po Krivi~nom zakonu Srbije koji je tada vaìo za krivi~no delo
za koje su optuèni Nenad Ili} i drugi bila je predvi|ena kao najstroì-
ja – smrtna kazna.
Po ~lanu 4, stav 2. Krivi~nog zakona SRJ predvi|eno je:
„Ako je posle izvr{ewa krivi~nog dela izmewen zakon, jednom ili
vi{e puta, primeni}e se zakon koji je blaì za u~inioca”.
Posle izvr{ewa zlo~ina na Ibarskoj magistrali, a pre izricawa
presude Krivi~ni zakon Srbije je izmewen pa je za krivi~no delo za koje
su optuèni Nenad Ili} i drugi predvi|ena kao najstroìja kazna ~etr-
deset godina zatvora.
Kako je po napred citiranoj odredbi ~lana 4, stav 2. Krivi~nog za-
kona SRJ predvi|ena primena blaèg zakona, a kako je zakon koji kao naj-
stroìju kaznu predvi|a ~etrdeset godina zatvora blaì od onog koji pred-
vi|a smrtnu kaznu, to se na okrivqene Nenada Ili}a i druge morao pri-
908
meniti novi, blaì zakon koji umesto smrtne kazne predvi|a kao najstro-
ìju kaznu – ~etrdeset godina.
Dakle, u vreme izricawa presude za krivi~no delo za koje su bili op-
tuèni Nenad Ili}, Nenad Bujo{evi}, Radomir Markovi} i Milan Rado-
wi} bila je predvi|ena kao najstroìja kazna – kazna zatvora u trajawu
od ~etrdeset godina i ona je mogla biti izre~ena. Sudija Cvetkovi} je us-
meno obrazlaù}i presudu objasnio da je najstroìja kazna koja je okriv-
qenima mogla biti izre~ena petnaest godina zatvora – {to je neta~no i
{to je sa stanovi{ta tuma~ewa zakona ~ista glupost.
Imaju}i u vidu sve napred izneto u vezi sa pravnom analizom presu-
de koju je sudija Cvetkovi} doneo, javno objavio i ukratko obrazloìo sma-
tramo da je Miroslav Cvetkovi} to uradio namerno i da je zloupotrebio
sudijsku funkciju i donose}i ovakvu presudu po~inio krivi~no delo kr{e-
wa zakona od strane sudije iz ~lana 243. KZ Srbije. Nalazimo da je dono-
{ewem ovakve presude Miroslav Cvetkovi} iza{ao iz granica slobodnog
sudijskog uverewa i diskrecione ocene dokaza. Sve {to smo naveli u prav-
noj analizi (1–4) ukazuje da je Cvetkovi}, u nameri da pribavi kakvu ko-
rist Radomiru Markovi}u i drugim optuènima i da nanese {tetu poro-
dicama o{te}enih, doneo nezakoniti akt. Miroslav Cvetkovi} je, dono-
se}i presudu optuènima za zlo~in na Ibarskoj magistrali, u toj meri,
tako drasti~no i potpuno neuobi~ajeno kr{io odredbe Zakonika o kri-
vi~nom postupku da se to ne moè pravdati nikakvim tuma~ewem zakon-
skih odredbi.
909
910
NEPREDVI\ENI POGOVOR
Ova kwiga je bila zavr{ena i pred {tampawem, kada je, u sredu 12.
marta, pri svom ulasku u zgradu Vlade Srbije, ubijen premijer Zoran
\in|i}.
Istoga dana, Vlada je izdala saop{tewe za javnost i ozna~ila Milo-
rada Lukovi}a-Legiju, Du{ana Spasojevi}a i Mila Lukovi}a kao vo|e „Ze-
munskog kriminalno-teroristi~kog klana” i organizatore atentata na
\in|i}a. Za wima i ostalim ~lanovima „klana” odmah su raspisane i po-
ternice.
U istom saop{tewu, Vlada je Legiju, Spasojevi}a i Lukovi}a optuì-
la i za zlo~in na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stamboli}a, aten-
tat na Vuka Dra{kovi}a u Budvi i jo{ mnoge likvidacije, otmice, razboj-
ni{tva i trgovinu narkoticima.
Progla{eno je vanredno stawe u Srbiji.
Vlada je priznala da je, odavno, znala istinu o zlodelima, ali je
{titila i krila zlo~ince sve do smaknu}a premijera!
Narednih dana, narod je zasipan izve{tajima o tobo`woj „efikasnoj
policijskoj istrazi”.
Obelodaweno je da je Slobodan Milo{evi} bio naredbodavac masa-
kra na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999, ponovnog poku{aja ubistva
Vuka Dra{kovi}a, 15. juna 2000. godine, i ubistva Ivana Stamboli}a, 25.
avgusta 2000. godine. Naloge smrti on je izdavao {efu DB Radomiru Mar-
kovi}u, a izvr{ewe je poveravano Miloradu Lukovi}u-Legiji, pukovniku
DB i komandantu Jedinice za specijalne operacije. Legija je, u svim li-
kvidacijama, ubice odabirao iz te teroristi~ke formacije.
Vlast se „hvalisala” otkri}em onoga {to je Srpski pokret obnove
govorio jo{ od Ibarske magistrale i zbog ~ega je razapiwan i od Milo{e-
vi}eve i od sada{we vlasti.
Uhapsite Legiju, uhapsite Legiju, uhapsite Milorada Bracanovi}a,
uhapsite Dragana Filipovi}a-Fi}u, uhapsite Branka \uri}a, uhapsite
Mihaqa Kertesa, uhapsite Du{ana Spasojevi}a, raspustite Milo{evi}e-
911
vu Slu`bu dràvne bezbednosti, rasformirajte Jedinicu za specijalne
operacije...
Zoranu \in|i}u i wegovoj Vladi te zahteve svakodnevno su upu}i-
vali i SPO i Vuk Dra{kovi} i advokati porodica ubijenih. Ova kwiga
je svedo~anstvo o tome svemu, ali i optu`nica protiv svih koji su znali
istinu i koji su, sve do 12. marta 2003. godine, ~inili zlo~in odbrane zlo-
~inaca. Taj zlo~in ubio je i Zorana \in|i}a.
Znali su sve i }utali su o svemu. Znali su da je, na Magistrali, Le-
gija bio operativni komandant smrti, da je komandovao iz onog tre}eg vo-
zila, na ~ijem otkrivawu je SPO toliko insistirao, i da su sa wim bili
Milorad Bracanovi} i Dragan-Filipovi}-Fi}a.
Znali su, i pre \in|i}evog ubistva, da je Ivan Stamboli} do mesta
smaknu}a odvezen onim istim belim kombijem Legijine jedinice smrti ko-
ji je na Magistrali vozio Legijin kum i kapetan „crvenih beretki” Nenad
Bujo{evi}-Rambo.
Znali su i da je taj isti Bujo{evi} bio jedan od Stamboli}evih otmi-
~ara i ubica.
Znali su i celu istinu o atentatu u Budvi. Znali su za Spasojevi}a, za
Lukovi}a, za Vladimira Jovanovi}a-Japanca, za bra}u Lovri}e, Ivana i
Milana. Znali su da je Legija u Budvu, po glavu Vuka Dra{kovi}a poslao
Nenada Ili}a, voza~a kamiona-ubice sa Ibarske magistrale, da poloì
„popravni ispit”. Znali su i da je Legija u Budvu uputio i Leonida Mi-
livojevi}a i Branka Ber~eka, elitne ubice „crvenih beretki”. Znali su i
da je Ber~ek pucao osam puta i da je svoj krvavi „popravni ispit” polagao
na Fru{koj Gori, deset dana kasnije, kada je iznad jame sa ìvim kre~om
pucao u glavu Ivana Stamboli}a.
Znali su, i pre smaknu}a Zorana \in|i}a, da su teroristi iz Budve u
Srbiju preba~eni vojnim helihopterom i da je naredbu o angaòvawu Voj-
ske u zlo~inu Slobodan Milo{evi} izdao na~elniku General{taba gene-
ralu Neboj{i Pavkovi}u.
Sve su to oni znali, mo`da ~ak i pre osvajawa vlasti 5. oktobra 2000.
godine, jer se potvrdila i sumwa Srpskog pokreta obnove da su ~elnici
DOS-a, pre svega vrh Demokratske stranke, jo{ za Milo{evi}eve straho-
vlade bili u najte{wim vezama sa komandom teroristi~kog poretka.
Da su atentatori iz Budve preba~eni u Srbiju vojnim helikopterom,
Vuk Dra{kovi} je rekao jo{ 19. juna 2000. godine, ~etiri dana po atentatu
i dva dana posle leta helihoptera od vojne baze u Kumboru do vojnog aero-
droma u Kraqevu.
Budvanskom atentatu u ovoj kwizi posve}en je uzgredni i periferni
zna~aj, jer je kwiga posve}ena ubijenim na Ibarskoj magistrali. U Budvi je,
912
„Nacional”, 13. mart 2003. godine
913
me|utim, politi~ki i moralno ubijen Vuk Dra{kovi} i ceo Srpski po-
kret obnove, jer je mo}na propaganda Milo{evi}evog reìma i tada opozi-
cionog DOS-a lansirala la` da nikakvog atentata nije ni bilo, nego da je
Vuk osam puta pucao u sebe!
Reìm je, tako, nastavio sa pucwima u svog najve}eg protivnika, a
lideri DOS-a su, poput hijena, maksimalno iskoristili tu la` da bi se,
preko sloma SPO, dograbili glasova za sebe. I uspeli su. Takore}i goto-
vo svi tradicionalni glasa~i SPO glasali su za Vojislava Ko{tunicu i
Zorana \in|i}a.
[to se generala Neboj{e Pavkovi}a ti~e, on se na{ao pod skutima
Ko{tunice, ali mu je punu za{titu pruìo Zoran \in|i}, onog trenutka
kad ga je Ko{tunica, po naredbi NATO pakta, pustio niz vodu. Stranka
Zorana \in|i}a bila je i glavni promoter kandidature Neboj{e Pavkovi-
}a za predsednika Srbije, u jesen 2002. godine.
[tite}i grobare SPO, vladaju}i DOS je, bez obzira na me|usobne
sukobe, bio jedinstven u svim progonima qudi iz Stranke bez ~ije se dese-
togodi{we borbe i `rtava oni nikada ne bi domogli vlasti.
Sindrom „oceubistva”, o kojemu je pisao Dostojevski, pokazao je svo-
je monstruozno lice.
Ova kwiga ne bavi se op{irnije ni sramotnom istinom da je vlast
Vojislava Ko{tunice i Zorana \in|i}a odbila da, uprkos pravosna`noj
i bezuslovno izvr{noj sudskoj presudi, iz stana Vuka Dra{kovi}a i cen-
trale Srpskog pokreta obnove budu ukloweni prislu{ni ure|aji, ugra|e-
ni tajno, za vladavine Slobodana Milo{evi}a, i sa ciqem izvr{ewa zlo-
~ina. Ta {pijunska oprema je, i daqe, na istom mestu i u istoj funkciji.
Zoran \in|i} je ubijen. Ubila ga je ista ruka koja je ubila Veska,
Zvonka, Gagu i Vu~ka. Ista horda koja je po~inila i zlo~in u Budvi i smak-
nu}e Ivana Stamboli}a i streqawe Slavka ]uruvije, iako o ubistvu ]uru-
vije, toboè, ni u vanrednom stawu, vlast nije pribavila „pred sudom va-
lidne dokaze”.
Do \in|i}evog ubistva, oni koji su ga ubili bili su nedodirqivi.
Legija, Du{an Spasojevi}, Mile Lukovi}-Kum i ostali progla{eni su za
heroje 5. oktobra. Od Ko{tunice do \in|i}a, svi su ih oboàvali i {ti-
tili. I{li im na poklowewe, opra{tali sve, cepali optu`nice protiv
wih, prepustili im vlast nad DB, nad Srbijom.
Od \in|i}evog ubistva, u istoj milosti Vlade Srbije na{li su se
oni koji nisu pripadnici „Zemunskog klana”, ali jesu pripadnici Sur~in-
skog i mnogih drugih klanova.
Uzgred, u vreme ~etvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, bud-
vanskog atentata, likvidacije Slavka ]uruvije i Ivana Stamboli}a, kao
914
ni dve pune godine posle toga, nije postojao nikakav „Zemunski klan”, ne-
go je Sur~inski klan bio jedinstveni epicentar svih smaknu}a i ostalih
zlo~ina.
Nisu uhap{eni ni Legija ni ogromna ve}ina wih sa poternice ob-
javqene 12. marta 2003. godine. Svi kqu~ni qudi tog „klana smrti” ostali
su izvan doma{aja policije, osim Du{ana Spasojevi}a i Mila Lukovi}a,
a oni su ubijeni, u prisustvu vlasti i zbog pruàwa otpora, bez ijednog do-
kaza o pruènom otporu.
Samo su zlom Du{an Spasojevi} i Mile Lukovi} zaduìli Srpski
pokret obnove, ali SPO ne likuje nad wihovom likvidacijom. Znali su
sve. I kad su se i o ~emu dogovarali sa \in|i}em i Ko{tunicom, i zbog ~e-
ga. I ko je sve, od ~elnika DOS-ove vlasti, dolazio da poqubi mafija{ki
prsten na wihovim krvavim prstima, ko se grlio i qubio sa wima, ko ih
je izvla~io iz zatvora, ko im je i {ta obe}ao.
Mrtva usta ne govore. Majka ubijenog Du{ana Spasojevi}a je, me|u-
tim, sve do 12. marta, do raspisivawa poternice nad svojim sinom, bila
ponosna na wega, jer je znala da mu se klawa vrh Dràve!
Vojislav Ko{tunica, po ubistvu Zorana \in|i}a, izigrava nevina-
{ce. Kao da on nije bio simbol i nosilac liste DOS-a, kao da on nije po-
stao {ef dràve, kao da nije znao ni za Ibarsku magistralu ni za atentat
u Budvi ni za ubistvo Ivana Stamboli}a ni za sve druge zlo~ine, ukqu~u-
ju}i i svoje veze sa ubicama.
Dopuwena krivi~na prijava za zlo~in na Ibarskoj magistrali nije
podneta. Legija, Bracanovi}, Filipovi}, Kertes, \uri} – svi su, i daqe,
u nadle`nosti privatne tu`be Dragoquba Todorovi}a, advokata porodi-
ca ubijenih.
A zlo~in u Budvi? Krivi~nu prijavu protiv Slobodana Milo{evi-
}a, Radomira Markovi}a, Milorada Lukovi}a-Legije i Neboj{e Pavkovi-
}a, dakle vrha teroristi~kog reìma jednog serijskog ubice, vlast je pro-
sledila Vi{em sudu u Podgorici. Onom istom sudu, koji je, posle 5. okto-
bra 2000. godine, a u dogovoru vlasti u Beogradu i Podgorici, obustavio
krivi~ni progon zlo~inaca.
I sad }e, taj Vi{i sud u Podgorici, da saslu{ava Slobodana Milo-
{evi}a, koji je u Hagu, da saslu{ava Du{ana Spasojevi}a i Mila Luko-
vi}a, koji su ubijeni, i da saslu{ava Radomira Markovi}a, Milana Rado-
wi}a, Milorada Lukovi}a-Legiju, Nenada Ili}a, Leonida Milivojevi}a
i Branka Ber~eka, a svi su u Srbiji, {to u zatvoru {to na slobodi!
Komanda Demokratske stranke izdala je, po \in|i}evom ubistvu, ko-
mandu svojim medijima u Srbiji, pre svega centralnim televizijama, da
Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obnove budu tretirani kao da su mrtvi,
915
kao da ih nema. „@ute beretke” nastavqaju posao rasformiranih „crvenih
beretki”.
U toku vanrednog stawa, u Srbiji je uhap{eno vi{e od 11.000 hiqa-
da qudi. Hapsili su, uglavnom, bez dokaza i naslepo, koga su hteli. Legi-
ju i jo{ desetine onih koji su do gu{e u zlo~inu na Ibarskoj magistrali
i u Budvi nisu uhapsili.
Na svakodnevne zahteve SPO, izricane u toku vanrednog stawa, da
Mihaq Kertes, Branko \uri}, Milan Radowi}, Dragan Filipovi}-Fi-
}a, Stevan Basta, Ratko Romi} i ostali budu uhap{eni, vlast je odreago-
vala }utawem i cini~nim saop{tewem da je podigla optu`nicu protiv
Kertesa i \uri}a, zbog „nezakonite registracije jednog xipa”!
Kwiga o Ibarskoj magistrali, o zlo~inu bez kazne, nije zavr{ena.
Blizu Lazarevca, preko puta sela Petka i crkve Svetke Petke, 3. ok-
tobra 1999. godine, razbojnici jednog razbojni~kog dràvnog poretka po-
skidali su maske sa svojih lica, ~inova i funkcija, pokazuju}i se Srbima
i Srbiji kao obi~ni ~opor ubica.
Srbi i Srbija, na nesre}u Srba i Srbije, nisu hteli ni da vide ni
da ~uju.
Kwiga svedo~i o slepilu i gluvo}i jednog naroda, koji je, posle Ma-
gistrale i posle Budve, razapeo `rtve zlo~ina, i koji je, ~ak i posle slo-
ma Slobodana Milo{evi}a, slavio i u zvezde okivao ubice i monstrume.
Setimo se Isusovih re~i uo~i wegovog Raspe}a: „Kod o~iju ne}ete
videti i kod u{iju ne}ete ~uti”.
Zbog slepila i gluvo}e pred zlo~inom na Magistrali, zemqa Srbi-
ja ostala je razboji{te. Takore}i svakoga dana, i nakon Milo{evi}evog
pada, Smrt je uzimala svoj krvavi danak, nadmeno sigurno i neka`weno, a
kolovo|e novog poretka, koji se la`no predstavqao kao demokratski, pu-
zili su pred zlo~incima, {titili ih i sara|ivali sa wima.
Krila Smrti naro~ito je dala selektivna sudska istraga, koja je
skrivala glavne ubice sa Magistrale i atentatore iz Budve, kao i stra-
{na presuda izre~ena 30. januara 2003. godine.
Da li Srbija sada razume ili, opet, razume pogre{no?
Ni onda, kada svi odgovorni za ubistvo Veska, Zvonka, Gage i Vu~ka,
ubistvo Ivana Stamboli}a, Zorana \in|i}a, Slavka ]uruvije, svi kriv-
ci za atentat na Vuka u Sur~inu i Budvi, budu uhap{eni i osu|eni, Kwiga
o Ibarskoj magistrali ne}e biti sklopqena.
Ona }e oti}i pred Vrhovnog Sudiju, koji je Alfa i Omega i koji, ko-
na~no i za sva vremena, presu|uje svima. Za Dobro i Zlo, za Istinu i La`,
za Licemerstvo, za Farisejstvo, za svaki postupak i re~.
916
Svakog 3. oktobra, ta~no u 12 sati i 15 minuta, na mesto zlo~ina dolaze
sve{tenici i prijateqi ubijenih. ^lanovi SPO iz Lazarevca postavili
su i spomen plo~u sa natpisom: „@rtvama komunisti~kog terora”.
917
918
Mesto zlo~ina na Ibarskoj magistrali: dve srpske zastave i zastava SPO u sredini.
919
920
SADR@AJ
I ZLOÎN I POTRAGA ZA UBICAMA 9

(Od 3. oktobra 1999. do 24. februara 2001.)
UMESTO PREDGOVORA 11
KOMEMORACIJA 27
SAHRANE 31
OPRO[TAJ OD VESKA 31
OPRO[TAJ OD ZVONKA, GAGE I VU^KA 35
ZAHVALNOST 59
PORODICE UBIJENIH 61
POSVE]EN VERI I CRKVI 61
MOLITVA ZA VOZAÂ 64
NA SVETU PETKU 68
„NEKA TATA DO\E” 71
STRAH NAD SRBIJOM 75

UBICE 75
ATENTAT – KRUPAN ÎN 76
ATENTAT 77
ATENTAT? 79
STRAH OKIVA SRBIJU 83
NAPAD NA VUKA BI]E PONOVQEN 83
SPO TRAGA ZA UBICAMA 87

FORMIRAN PRAVNO-EKSPERTSKI TIM 88
ZAKQU^CI PREDSEDNI[TVA 88
POMO] OD INTERPOLA 89
„OSA” – TO JE DB SRBIJE 90
KAMION-UBICA U POSEDU MUP-a SRBIJE 90
UBICI JE IME: DB 91
FORMIRATI ANKETNI ODBOR 92
NARODNOJ SKUP[TINI REPUBLIKE SRBIJE 93
SPO NAPU[TA SKUP[TINU SRBIJE 94
TEMEQI HRAMA UBIJENOG KTITORA 97

VERA U BOGA – TEMEQ SVEGA 97
ORDEN SVETOG SAVE 103

TAKVI SE RETKO RA\AJU 111
PISMO IZ JUNA 1998. 137
SPO TRAGA ZA UBICAMA (II) 139

„ESKADRON SMRTI” DB 139
921
ILI]U, PITAJ SVOJU SUPRUGU 141
UBISTVO PETRA RAJI]A 142
„PAUK” – LO[ I PROVIDAN SCENARIO 142
KAMION GOVORI 143
^LANOVIMA I PRISTALICAMA SPO,
GRA\ANIMA SRBIJE I CRNE GORE 144
KRIVI^NA PRIJAVA SPO 147
ISKAZI SVEDOKA PRED SUDOM U LAZAREVCU 165

VUK DRA[KOVI] 165
NEBOJ[A ALEKSI] 167
DRAGAN ÔVI] 168
RADOSLAV \OR\EVI] 169
BRANKO PETROVI] 170
MIROSLAV TERZI] 172
PREDRAG RADOSAVQEVI] 172
KATARINA MILINOVI] 173
DRAGAN KOMARICA 174
MIROSLAV DIMITRIJEVI] 175
SLU@BENA BELE[KA 176
SLU@BENA BELE[KA 176
SVETOZAR NOVAKOVI] 178
PODNESCI ADVOKATA SUDU I TU@ILA[TVU U LAZAREVCU 181

NADLE@NO JE OKRU@NO TU@ILA[TVO 181
SASLU[ATI BRANKU ILI] 181
NAGORELA TABLICA 182
SASLU[ATI GORDANU I DRAGAN MILO[EVI] 182
TU@IOCU @IVKU DRAJI]U 183
KAD JE PREFARBAN KAMION DVOJNIK? 183
ZORAN GAJI] DA VIDI KAMION 184
OSE I PAUCI 187

NESRE]E SU TU ÊSTE 187
BRZINA UZROK SAOBRA]AJNE NESRE]E 189
„ZAJEDNO DO KVORUMA” 189
UZIMAWE PRAVDE U SVOJE RUKE VODI U ANARHIJU 190
PRINUDNA UPRAVA 191
KO JE „OSA” 191
„OSA” LETI OKO TEBE 193
„PAUK” ZA VUKA 195
„SPECIJALISTA ZA LIKVIDACIJE KAMIONOM SA PESKOM” 196
DR@AVA PROTIV SRPSKOG POKRETA OBNOVE 197
DRA[KOVI] JE FRANCUSKI [PIJUN 198
MINI SUKWA, JEL’ DA 200
SPO TRAGA ZA UBICAMA (III) 205

KAKO JE „NASTRADAO” PETAR RAJI] 205
ANKETA: DA LI U SRBIJI POSTOJI DR@AVNI TERORIZAM 207
@IVIMO U ZEMQI DR@AVNOG TERORIZMA 208
POTPISI DVOJICE MRTVACA 211
OPET „OSE” I „PAUCI” 212
UBICE PRIPREMAJU KAMION-DVOJNIK 212
TU@ILAC BRANI UBICE 213
RASCEP U LAZAREVA^KOM PRAVOSU\U 214
TU@ILA[TVO U SLU@BI DR@AVNOG TERORIZMA 215
DR@AVNI TERORIZAM JE [TO I GENOCID 216
KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV GORANA MATI]A 217
KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV GENERALA DINI]A 217
SVE MAJKE VOLE SVOJU DECU 218
GENERALI NE SMEJU DA ]UTE 218
DOS NE SME DA ]UTI O DR@AVNOM TERORIZMU 219
GENRAL BRANKO \URI] UME[AN U ZLOÎN 220
922
„KRV JE QUDSKA RANA NAOPAKA” 221
KRIVI^NI POSTUPAK PROTIV IVANE PRIMOVI] 222
[EST MESECI POSLE ZLOÎNA – [EST PITAWA
ZA SLOBODANA MILO[EVI]A I WEGOVU POLICIJU 223
BUCA 223
[ESTOMESE^NI POMEN 225
NALOGODAVCI SU MILO[EVI] I WEGOVA SUPRUGA 226
BRANKO \URI] OPET NAPLA]UJE ZLOÎN 229
DAHIJE MORAJU DA ODU 230
SRAMOTA ZA PRAVOSU\E 231
SAMO ÊTIRI PITAWA 232
NA TEROR – OTPOR 232
UBISTVO BO[KA PERO[EVI]A 233
KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV ANDRIJE MILUTINOVI]A 234
OSAM MESECI OD ZLOÎNA 235
„OGOQAVAWE” METE 235
ATENTAT U BUDVI 241

OVO JE NASTAVAK MAGISTRALE 242
MILO[EVI] UBIJA, A OPOZICIJA MRZI 243
[TA JE OVO, SAWAM LI 245
REAGOVAWA RE@IMA NA BUDVANSKI ATENTAT 247
REAGOVAWA SRPSKE OPOZICIJE 249
ATENTAT I POSLEDICE 250
IZA ATENTATA STOJI CIA 253
O ODVRATNOM 254
VUK U METI 255
VUK META NE SAMO RE@IMA 259
SRE]A NA TU\OJ NESRE]I 260
ANKETNI ODBOR – NOVI ZAHTEV 260
MILO[EVI] PADA ALI NE I UBICE 267

FORMIRAWE, RAD I IZVE[TAJ
ANKETNOG ODBORA SKUP[TINE SRBIJE 267
NARODNOJ SKUP[TINI REPUBLIKE SRBIJE 268
KOMINISTRIMA PRAVDE I MUP-a SRBIJE
U PRELAZNOJ VLADI REPUBLIKE SRBIJE 273
UKLONITI STUBOVE MILO[EVI]EVOG RE@IMA 275
„[EFE, KOME DA JEBEMO MATER” 275
MARKOVI] VA@NIJI I OD MILO[EVI]A 276
VLADIMIR NIKOLI], ZATOÊNIK SLU@BE DB 277
MRTVI SPORAZUM 287
NOVA VLAST [TITI UBICE 289
GENRAL ILI] I „NESALOMIVI” 289
NEMA OSTAVKE ZA POÎWENE ZLOÎNE 290
ZABORAVQENA OBAVEZA 291
ROKOVI KAO IZGOVOR 291
II HAP[EWA I SELEKTIVNA ISTRAGA 297

(Od 24. februara do 11. oktobra 2001.)
HAP[EWE UBICA 299
SASLU[AWA OKRIVQENIH 305

NENAD ILI] 305
NENAD BUJO[EVI] 310
RADOMIR MARKOVI] 315
MILAN RADOWI] 317
PONOVQENA SASLU[AWA 319
RADOMIR MARKOVI] 319
NENAD BUJO[EVI] 327
NENAD ILI] 329
923
ZAPISNICI O SUOÊWU 329
RADOMIR MARKOVI] – NENAD BUJO[EVI] 329
RADOMIR MARKOVI] – MIHAQ KERTES 331
NENAD ILI] – NENAD BUJO[EVI] 334
RADOMIR MARKOVI] – DRAGI[A DINI] 334
ISKAZI PORODICA UBIJENIH 337

GORANA BO[KOVI] 337
VESELIN OSMAJLI] 338
BO[KO VU[UROVI] 338
VESNA RAKOÊVI] 339
VUK DRA[KOVI] 339
KAKO JE PRIPREMAN ZLOÎN 347

SR\AN LAZI] 348
SA[A \UR\EVI] 352
MIROSLAV \URKOVI] 353
IVAN POKRAJAC 355
MILAN TODOROVI] 357
SA[A JOJI] 358
ALEKSANDAR RADOSAVQEVI] 359
STEVAN BASTA 364
VESNA ZARI]-JOKSI] 373
OLIVERA \UKI] 377
TAWA VUK[A 378
\OR\E STEVANOV 380
JELENA STOJIQKOVI] 381
DRAGAN PAVI] 382
ZORAN PAVI] 384
BOGDAN TOMA[ 385
RATKO QUBOJEVI] 387
RADOVAN BO@OVI] 389
ALEKSANDAR QUBI[A 392
MIHAQ KERTES 394
ALEKSANDRA RADOJIÎ] 394
RAÛN SMRTI PLA]A MUP SRBIJE 401

ZORAN MILENI] 401
ZORAN AVRAMOVI] 404
ESKADRON SMRTI 407

ALEKSANDAR NIKI] 408
NENAD SINOBAD 408
LAZAR KOVAÊVI] 410
NEDEQKO GALOVI] 413
MILORAD BUDIMIR 417
MILORAD IVEKI] 418
MILORAD LUKOVI]-LEGIJA 420
MILORAD BRACANOVI] 422
VEQKO GARI] 423
DRAGI[A RADI] 423
DRAGOSLAV KRSMANOVI] 424
VLADIMIR \URICA 426
MIROSLAV QUBI] 427
@EQKO VUKAS 429
CARINA U SLU@BI DB I JSO 433

MIHAQ KERTES 424
MIHAQ KERTES 435
JOSIP RAJDA 436
RADE ]ETKOVI] 438
MILAN RA[ETA 439
\OR\E BANOVI] 440
924
SLAVOQUB RADOJÎ] 441
BO@IDAR \URI] 444
RATOMIR ]ELI] 445
DRAGAN MIJAILOVI] 445
MILE MILO[EVI] 446
BO@IDARKA PRODANOVI] 448
SPECIJALNA EVIDENCIJA UBICA 449

BRANKA ILI] 449
DRAGI[A DINI] 450
VIDAN MIJAILOVI] 453
BRANKO \URI] 456
OPTU@NICA 475
III PISAWE U VETAR 481

(Protesti zbog selektivne istrage)
ZAHTEVI ADVOKATA PORODICA UBIJENIH 483

ISTRA@NOM SUDIJI OKRU@NOG SUDA
U BEOGRADU NEBOJ[I @IVKOVI]U 483
ISTRA@NOM SUDIJI OKRU@NOG SUDA
U BEOGRADU NEBOJ[I @IVKOVI]U 484
OKRU@NOM JAVNOM TU@ILA[TVU U BEOGRADU 486
RASFORMIRAJTE ESKADRON SMRTI 487
DOVOQNO JE BILO OKRENUTI TELEFON 488
TU@ILA[TVO PI[E KRIMINALISTI^KOJ POLICIJI I DB 489
PREDSEDNIKU OKRU@NOG SUDA U BEOGRADU 490
DR@AVNA BEZBEDNOST OTPISUJE TU@ILA[TVU 492
AMBASADORIMA [VEDSKE I SAD 493
TU@ILA[TVO PI[E OKRU@NOM SUDU 495
SASLU[ATI ZORANA \IN\I]A 497
TU@ILA[TVO PONOVO PI[E
ISTRA@NOM SUDIJI NEBOJ[I @IVKOVI]U 497
PREDSEDNIKU OKRU@NOG SUDA U BEOGRADU 498
JAVNA REAGOVAWA NA ISTRAGU 515

PITAWE SVIH PITAWA 515
UHAPSITI SVE ODGOVORNE ZA ZLOÎN 518
RUGAWE @RTVAMA 519
OPTU@NICA BEZ GROBOVA 520
ZA[TI]ENE FORMACIJE SMRTI 520
ISTRAGA U ZADATIM OKVIRIMA 521
TRE]E VOZILO, TRE]E VOZILO 523
NEMI SUDIJA I TU@ILAC 525
LEGIJA OPERATIVNI ORGANIZATOR ZLOÎNA 527
KO JE BRACANOVI] IZ DB? 527
LEGIJA IZNAD ZAKONA 529
ODREDI SMRTI JO[ UVIJEK DJELUJU 530
IZAJAVA ZA JAVNOST ADVOKATA... 532
„LEGIJA JE 5. OKTOBRA STAO NA STRANU DOS-a” 533
KRIVI^NA PRIJAVA
PROTIV DU[ANA MIHAJLOVI]A 536
MINISTAR POLICIJE KAO SUDIJA 537
\IN\I]: DRA[KOVI] DA BUDE ZAHVALAN 540
\IN\I]: UBICA JE „IZMANIPULISAN DE^KO” 541
SJAHAO KURTA DA UZJA[E MURTA 541
IBARSKA MAGISTRALA – TERORIZAM DR@AVE 542
PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE 547
PRO[IRITI ISTRAGU PROTIV LEGIJE 548
[TA JE SVE REKAO GENERAL PETROVI] 549
ONI SU @IVI 551
925
ZLOÎN I KAZNA 552
KO JE OMOGU]IO RADOMIRU MARKOVI]U
DA DAJE INTERVJUE IZ ZATVORA 556
TALIBANI SRBIJE 556
ADVOKAT TODOROVI] KAO TU@ILAC 563
FEQTON DRAGOQUBA TODOROVI]A U „SRPSKOJ REÎ” 587

PET VARIJACIJA NA TEMU JEDNOG ZLOÎNA 587
NEKI ASPEKTI ZLOÎNA NA IBARSKOJ MAGISTRALI 590
PROPUSTI U ISTRAZI 593
NOVA VLAST I ZLOÎN NA IBARSKOJ MAGISTRALI 599
KAKO SE PROBIJALA ISTINA O ZLOÎNU 603
IV SU\EWE 609
(Od 11. oktobra 2001. do 30. januara 2003.)
SUDSKO UBIJAWE PRAVDE 611
DVADESET DANA SUDSKE FARSE 615

PRVI DAN: 11. OKTOBAR 2001. 615
DRUGI DAN: 12. OKTOBAR 2001. 624
TRE]I DAN: 7. NOVEMBAR 2001. 630
ÊTVRTI DAN: 8. NOVEMBAR 2001. 632
PETI DAN: 27. DECEMBAR 2001. 634
[ESTI DAN: 28. DECEMBAR 2001. 636
SEDMI DAN: 29. JANUAR 2002. 638
OSMI DAN: 27. FEBRUAR 2002. 639
DEVETI DAN: 28. FEBRUAR 2002. 641
DESETI DAN: 28. MART 2002. 642
JEDANAESTI DAN: 24. APRIL 2002. 643
DVANAESTI DAN: 28. MAJ 2002. 646
TRINAESTI DAN: 29. MAJ 2002. 652
ÊTRNAESTI DAN: 2. JUL 2002. 654
PETNAESTI DAN: 12. SEPTEMBAR 657
[ESNAESTI DAN: 13. SEPTMBAR 660
SEDAMNAESTI DAN: 15. OKTOBAR 2002. 663
OSAMNAESTI DAN: 20. NOVEMBAR 2002. 669
DEVETNAESTI DAN: 21. NOVEMBAR 2002. 671
DVADESETI DAN: 18. DECEMBAR 2002. 675
DVADESET I PRVI DAN: 15. JANUAR 2003. 683
REAGOVAWA I ZAHTEVI U TOKU SU\EWA 701

PRAVDA SUZAMA NE VERUJE 701
SRAMNI POÊTAK SU\EWA
UBICAMA SA IBARSKE MAGISTRALE 705
SUDSKI TEROR NAD @RTVAMA 706
OTPOÊTI BORBU PROTIV DR@AVNOG TERORIZMA 706
PRIMERI BE[Â[]A JEDNOG SUDIJE 707
[EF DB LA@E 711
DA LI JE SU\EWE TAJNO 714
\IN\I] I CRVENE BERETKE 715
DA SE EMITUJE ZABRAWENA KASETA 716
ISTRAGA PROTIV LEGIJE I \URI]A 716
\IN\I]EVA BUNA PROTIV \IN\I]A 717
O@EDNELE KRVAVE KAPE 719
GORE NEGO POD MILO[EVI]EM 721
LA@ LEGIJINIH ADVOKATA 721
ZAKQU^CI GLAVNOG ODBORA 721
IZJAVA VUKA DRA[KOVI]A 722
LEGIJA – STVARNI [EF SRBIJE 723
PODR[KA SPECIJALNOM TU@IOCU 723
926
SUDNICA – PRODU@ENI ZLOÎN 724
KWIGA O MAGISTRALI 724
LEGIJA I SURÎNCI KONTROLI[U SDB 729
NE]U DA SVEDOÎM, NEKA ME UHAPSE 731
SRAMNA IZJAVA GORANA SVILANOVI]A 733
SVI ONI MORAJU DA SVEDOÊ 734
DOGOVORNA ZA[TITA ZLOÎNACA 739
KUMOVI 740
KUKAVICE 742
NEVINA[CE RADE 744
PISMO OKRU@NOM SUDU 746
PATRIOTE 747
PISMO VRHOVNOM SUDU 749
PISMA DB I SUDU 750
KLEVETNICI 752
PRESUDA I KWIGA 754
ÎSTAÎ 758
ZAVR[NE REÎ 777

MILUN DRAGUTINOVI] 777
DRAGOQUB TODOROVI] 793
DR RAJKO DANILOVI] 828
VLADIMIR BO@OVI] 836
RADOMIR D. @IVKOVI] 848
DR VOJISLAV VUKÊVI] 854
NIKOLA BAROVI] 859
V ZLOÎN SUDIJA 863

(Od „presude” do PRAVDE)
PRESUDA 863
SUDIJE ESKADRONA SMRTI 885

SMRTONOSCI 885
NEMA VE]E NEPRAVDE OD SUDSKE 887
U TOGI, POD CRVENOM BERETKOM 894
NEZAVISNI 898
SAMO JAVNOST GARANTUJE
POTPUNU NEZAVISNOST SUDIJA 901
NEPREDVI\ENI POGOVOR 911
SADR@AJ 921
927
IBARSKA MAGISTRALA
ZLOÎN BEZ KAZNE
Izdava~
„Srpska re~”
Beograd, Vuka Karaxi}a 8/1
Direktor
Danica Dra{kovi}
Urednik
Qiqana [op
Priprema za {tampu
Velimir Brankovi}
Tira`
3000 primeraka
[tampa i povez
„Politika”, Beograd
„@elnid”, Beograd
Beograd, 2003.
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
323.2(497.11)„1999/2001”(093.2)
347.93:343.611(497.11)„1999/2001”(093.2)
ZLOÎN bez kazne : Ibarska magistrala
/ Šurednik Qiqana [op¹. – Beograd :
Srpska re~, 2003 (Beograd : Politika). –
927 str. : ilustr. ; 30 cm. –
(Biblioteka Srpske re~i)
Tira` 3 000.
ISBN 86-491-0052-X
1. [op, Qiqana
a) Srbija – Politi~ke prilike – 1999-2001
COBISS.SR–ID 106905868

Vuk Drašković Zločin Bez Kazne

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vuk Drašković Zločin Bez Kazne

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

IBARSKA MAGISTRALA

ZLO^IN BEZ KAZNE

SRPSKI POKRET OBNOVE

(SVETO PISMO, Psalmi Davidovi,

Ova kwiga je svedo~anstvo o jednom dr`avnom zlo~inu i potrazi za

Kamion-ubica po zlo~inu: eksplozije, vatra, dim

„Glas javnosti”, 5. oktobar 1999. godine

Nemi jauk i neverica ispunili su Veliku dvoranu beogradskog Do-

Na mestu ubistva: sve}e i cve}e

„Glas javnosti”, 6. oktobar 1999. godine

Veselin Bo{kovi} je sahrawen 5. oktobra, na Top~iderskom grobqu

Dimitrije Kalezi}, dekan Bogoslovskog fakulteta:

Milan Vilenica, mati~ni paroh Veselina Bo{kovi}a:

Nikola Bosni}, tast Veselina Bo{kovi}a:

OPRO[TAJ OD ZVONKA, GAGE I VU^KA

Atanasije Rakita, vladika hvostanski:

Srpski pokret obnove primio je desetine hiqada telegrama sau~e-

POSVE]EN VERI I CRKVI

U ku}u `alosti ulazi se bez kucawa. Polako prolazi prva nedeqa od

Veskove k}erke Nina i Vesna

Zvonko Osmajli} i Rada Grubor upoznali su se 6. januara 1988. godi-

Zvonko sa k}erkama Dmitrom, Jovanom i Danicom

Na vratima stana porodice Vu{urovi} – ~ituqa. U ku}i u kojoj su

„NEKA TATA DO\E”

Iza Vu~ka Rako~evi}a, upravnika beogradske hale „Pionir”, osta-

ATENTAT – KRUPAN ^IN

U dr`avi Srbiji, zemqi diktature i straha, svakakve su nesre}e mo-

…Voza~ kamiona je netragom nestao. Me{tani Petke ka`u da se za

STRAH OKIVA SRBIJU

NAPAD NA VUKA BI]E PONOVQEN

[ta nerazja{wena pogibija ~lanova SPO u ovom trenutku zna~i ne

Odmah po tragediji, bilo je jasno da je re~ o dr`avnom zlo~inu iza

FORMIRAN PRAVNO-EKSPERTSKI TIM

Na zahtev predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a,

Predsedni{tvo Srpskog pokreta obnove najo{trije osu|uje atentat

Srpski pokret obnove i Pravno-ekspertski tim SPO zatra`ili su

Takozvana „Osa”, koja je ju~e na sebe preuzela atentat na predsedni-

KAMION-UBICA U POSEDU MUP-a SRBIJE

Iz pouzdanih izvora koje ne `eli da otkriva, Pravno-ekspertski

Navr{ilo se trideset dana od smrti na{ih najboqih i najdra`ih:

Predsedni{tvo Srpskog pokreta obnove odlu~ilo je danas da posla-

Poslani~ki klub Srpskog pokreta obnove u Narodnoj skup{tini

FORMIRAWE ANKETNOG ODBORA NARODNE SKUP[TINE SRBI-

SPO NAPU[TA SKUP[TINU SRBIJE

Na dana{wem zasedawu Skup{tine Srbije, poslanici crveno-crne

Na Svetog Luku, krsnu slavu Veselina Bo{kovi}a, u beogradskom na-

VERA U BOGA – TEMEQ SVEGA

Ve} deset godina, Srpska pravoslavna Crkva, slu{aju}i potrebe svo-

Patrijarh Pavle i Veskov brat Goran

Prepuna porta budu}eg hrama

Na Top~iderskom grobqu u Beogradu, 11. novembra 1999, ~etrdese-

Nismo razgovarali sa wihovom rodbinom nego sa onima koji ih, zbog

Anatolij Karpov, svetski prvak u {ahu:

Alisa Mari}, {ahovski velemajstor:

Aleksandar Matanovi}, velemajstor:

Mile Nov~i}, dramaturg:

Petar Lazi}, glavni i odgovorni urednik lista „Ve~iti fenomeni”:

Mitar Mitrovi}, kwi`evnik:

Milorad Baji}, rediteq:

Savo Martinovi}, kwi`evnik:

Vaso Milin~evi}, profesor beogradskog univerziteta:

Bora Ivkov, velemajstor:

PISMO IZ JUNA 1998.