PRIPREMA NASTAVNIKA ZA ČAS

PREDMET: FILOZOFIJA PROFESOR: ALEKSANDAR MIJUŠKOVIĆ

RAZRED I ODJELJENJE: ČETVRTI, 1,2,3 VRIJEME: 45 MINUTA

OPERATIVNI PODACI: NASTAVNA TEMA-ODREĐENJE FILOZOFIJE

NASTAVNA JEDINICA: LJUDSKE POBUDE ZA FILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA

TIP ČASA: OBRADA NOVOG GRADIVA

ZADACI ČASA: 1. OBRAZOVNI: UPOZNAVANJE OSNOVNIH ELEMENATA I

PRINCIPA MIŠLJENJA

a) MATERIJALNI: SHVATANJE ODNOSA ISPRAVNOG I ISTINITOG MIŠLJENJA

b) FUNKCIONALNI: PSIHIČKI, ODNOSNO MISAONI, ČULNI, VERBALNI, PRAKTIČNI I

FIZIČKI RAZVOJ UČENIKA, ODNOSNO RAZVOJ SPOSOBNOSTI MIŠLJENJA I
ZAKLJUČIVANJA

2.VASPITNI: RAZUMIJEVANJE PORIJEKLA FILOZOFIJE I UPOZNAVANJE SA NOVIM

KARAKTERISTIKAMA FILOZOFIJE I POBUDAMA KAO I POTREBAMA ČOVJEKA ZA
NJEN NASTANAK I PROUČAVANJE

NASTAVNA SREDSTVA: UĐBENIK, NAVEDENA LITERATURA, TABLA, KREDA.

OBLICI RADA: FRONTALNI I INDIVIDUALNI

NASTAVNE METODE: DIJALOŠKA, MONOLOŠKA, RAD NA TEKSTU

ISHODI UČENJA: UČENICI ĆE DA SHVATE OSNOVNE LJUDSKE POBUDE I MOTIVE

ZA FILOZOFSKO ISTRAŽIVANJE

RAZRADA PLANIRANIH FAZA:

UVODNI I GLAVNI DIO ČASA (OKO 20 MINUTA): Kada se pitamo o

porijeklu i nastanku filozofije mi zapravo pokušavamo da odgovorimo na dva
pitanja. 1. prvo je istorijsko kada se filozofija pojavila u istoriji i koji su uslovi
pogodovali njenom nastanju. 2. Drugo je egzistencijlano-antropološko pitanje i tiče
se prirode samog čovjeka.

1.ISTORIJSKO PORIJEKLO FILOZOFIJE Filozofija nastaje u staroj Grčkoj na

prelasku iz 7 u 6 vijek p.n.e. Njena pojava vezana je za poseban način grčkog
životačiju suštinu izražava gradsak zajednica (polis). U staroj Grčkoj su se ukrštali
različiti uticaji tadašnjih razvijenih kultura kao što su egipatska, indijska, persijska,
vavilonska itd. Nastanak filozofije i nauke počiva na postepenoj prevlasti logosa,
razložnog govora nad mitskom predstavom svijeta. Vjerodostojnost mitskih
predstava počiva na zajedničkim vjerovanjima u nekoj zajednici a vjerodostojnost
logičkog govora na razumljivim razlozima koji zadovoljavaju i zahtijevaju
uzajamno preispitivanje. Mitskim govorom prenose se članu neke zajednice
uvjerenja za koja se smatra da su istinita zahvaljujući tome što su prihvaćena u
tradiciji. Od tog člana zajednice se zahtijeva da ta uvjerenja poštuje i da ih
nepromjenjena prenese dalje. Za razliku od mita, logičan govor razvija i otkriva
istinitost uvjerenja u toku razgovora i dozvoljava da se na osnovu boljih razloga
ono popravi ili izmjeni. Logos se osamostaljuje i stiče prevlast nad mitom u Grčkoj
oko 5. vijeka p.n.e. Ovaj preokret u grčkoj kulturi posljedica je duboke krize
tradicionalnog načina života u grčkom polisima, tako da i pojavu filozofije
možemo vezati za krizu mitske svijesti u antičkoj Grčkoj.

2.EGZISTENCIJALNO-ANTROPOLOŠKO PORIJEKLO FILOZOFIJE Korijen

filozofije nalazi se u samoj brizi čovjeka za sopstveni opstanak i potrebi za
njegovim osmišljavanjem, ali filozofija nije jedini način osmišljavanja ljudskog
opstanka. Neki od njih kao što su mit, religija ili umjetnost pojavljuju se mnogo
ranije u ljudskoj istoriji. U onom trenutku kad čovjek shvati da njegov opstanak
zavisi pre svega od njega samog, od njegove sposobnosti da valjano uredi i osmisli
svoj svijet, on mora da se osloni na pouzdana i sasvim ljudska sredstva. Upravo je
razum najpouzdanije sredstvo ljudskog osmišljavanja svijeta. Filozofija je stvar
ljudskog razuma a ne božanskog nadahnuća. Potreba za filozofijom može se
pojaviti u svakoj prilici a neke ćemo kao što je čuđenje detaljnije obraditi. Prirodna
briga za opstanak, protumačena razumom dobija u filozofiji intelektualni izraz.
Zahtijev da se život uskladi sa umom postaje jedan od osnovnih činilaca moderne
civilizacije. Razum, odnosno racionalno tumačenje svijeta, predstavlja zajednički
nit koja povezuje različite epohe i kulture i prevazilazi njihove posebnosti i
ograničenja. Tako i filozofija , koja je nastala u jednom posebnom antičkom
svijetu, mogla je da postane zajednička svojina drugih kultura koje su je kasnije
preuzele.

ZAVRŠNI DIO ČASA (OKO 20 MINUTA): LJUDSKE POBUDE ZA

FILOZOFIRANJE

ČUĐENJE

Platon i Aristotel (čuveni starogrčki filozofi iz 5. odnosno 4. veka pre nove ere) zapazili
su da se filozofija javlja usled čuđenja odnosno divljenja, da je čuđenje glavna
pobuda/motiv da se filozofira. l  Čemu se čudimo?   Obično se čudimo onome što
je neobično, nesvakidašnje, retko itd. (paranormalni fenomeni – telepatija, telekineza,
levitacija) Međutim, filozofija počinje kada počnemo da se čudimo onome najobičnijem,
najsvakidašnjijem (podeli ljudi na muškarce i žene, sposobnosti čoveka da govori,
novcu, itd.). Međutim, upravo time što se čudimo običnome, ono za nas postaje nešto
neobično i nesvakidašnje. Slično iskustvo svako od nas ima u onom trenutku kada mu
neka reč koju je upotrebljavao često, neka obična, svakidašnja reč, zazvuči krajnje
čudno. (Normalni ljudi se čude nad nenormalnim. Filozofi se čude nad normalnim. Šta
se odatle može zaključiti o filozofima?) (svakodnevno, obično, normalno = opšte, bitno)
To najobičnije, najsvakidašnjije čemu se čudi filozofija, u filozofiji se naziva onim što
se samo po sebi razume, onim što je samo po sebi očigledno. Takav je na
primer fenomen postojanja. Svi upotrebljavamo glagol “biti”, a da nam je pri tome
njegove značenje/smisao samo po sebi razumljivo, samo po sebi očigledno. Svako od
nase se svakodnevno susreće sa mnoštvo stvari, susreće se sa činjenicom da te stvari
postoje. Uprkos tome, ili baš zbog toga (mnoštva), njihovo postojanje nam ostaje
potpuno samorazumljivo, samoočigledno. Jednostavnije, možemo reći da
je znatiželja izvor filozofije. Ali ne bilo koja znatiželja, već samo ona koja za svoj
predmet ima ono što je samorazumljivo i samoočigledno. Npr. možemo se čuditi tome
zašto stvari uopšte jesu/postoje, tj. zašto jednostavno ne postoje, kao kada se deca
pitaju “zašto je nešto, a ne ništa”, zašto stvari jesu baš to što jesu, itd.

SUMNJA

Na mišljenje da čuđenje predstavlja motiv da se filozofira, nadovezuje se ideja da mi

(počinjemo da) filozofiramo zato što sumnjamo. Tek kada posumnjamo u pred-
rasude mi počinjemo da filozofiramo. Predrasude su pogledi (koji obrazuju pogled na
svet, živtnu filozofiju itd., vidi prethodnu lekciju) koje smo prihvatili manje ili više
nesvesno i bez kritičkog preisipitivanja. Drugim rečima, to su pogledi koje smo
prihatili pre rasuđivanja o njima. Upravo zato philosophos nije sophos. Mudrac prosto
ima neki pogled na svet. Filozof ga, pak, dovodi u pitanje. Predrasude su, inače, ono što
nam je potpuno samorazumljivo i samoočigledno. Ako pro-filozofirati znači po-sumnjati,
onda se pobuda da se filozofira može dovesti u vezu sa dovođenjem u pitanje
predrasuda, kao najsamorazumljivijih i najsamoočevidnijih pogleda. Recimo, ljudima je
dugo vremena bilo očigledno da je zemlja ravna ploča. Kuda god pogledaš oko sebe,
vidiš doduše reljef, ali u osnovi, vidiš da je zemlja ravna ploča sa mnoštvom izbočina i
udubljenja. Isto tako, dugo vremena bilo im je samorazumljivo da zemlja miruje, a da se,
na primer, sunce kreće. I zaista, kada ne bi mirovala kamen pušten da pada slobodno
sa nekog tornja ne bi padao vertikalno naniže, već dijagonalno. Ali da li zaista imamo
razloga da poverujemo onome što vidimo? Da li zaista vertikalni pad naniže kamena
dokazuje da zemlja miruje? Da li je zaista istinito ono što je očigledno? Ipak, u to se
može posumnjati, i ljudi su u to zaista i posumnjali. Našu kratku analizu sumnje
možemo da dopunimo Hegelovim iskazom koji kaže da ono što je poznato nije samim
tim i spoznato. l  Šta nam je najpoznatije? Hegel hoće da kaže da to što poznajemo
nešto (a ono svakidašnje, obično je upravo ono najpoznatije) ne povlači za sobom to da
smo saznali suštinu toga nečega. Mi moramo da dovedemo u pitanje to naše
poznavanje kako bismo došli do istinskog znanja. Tako nam je fenomen egzistencije,
fenomen postojanja, upravo ono najpoznatije. Ovaj sto za kojim sedim prvo shvatam
kao nešto postojeće, a tek onda kao nešto za čime sedim. Sve sa čime dolazim u bilo
kakav kontakt shvatam kao postojeće. Ali da li ja zaista znam šta to znači biti, šta to
znači postojati. * Vidi udžbenik, Da li je filozofija po nečemu izuzetna?, prividno znanje –
sumnja, str. 18. Posebnu pažnju obratiti na razliku između pojave, za koju se vezuje
prividno znanje,i prave stvarnosti, za koju se vezuje teorija.

GRANIČNE SITUACIJE

Sa druge strane, neki filozofi smatraju da iz duboke potresenosti koja spopada čoveka

kada se zatekne u graničnoj situaciji i svesti o njegovoj sopstvenoj izgubljenosti u
svetu proizilazi pitanje o samom sebi. Granična situacija se naziva graničnom zato što
je u vezi sa granicama ljudske egzistencije, tj. u vezi je sa rođenjem i smrću, koji
predstavljaju krajnje granice ljudskog postojanja. Čovek se u graničnoj situaciji
nalazi suočen sa smrću (jednom od granica svojeg postojanja). Tako bolest na smrt
predstavlja jednu tipičnu graničnu situaciju. U toj graničnoj situaciji čovek postavlja
granična pitanja, pitanja koja se tiču granica, odnosno krajnje svrhe i smisla ljudske
egzistencije.

POLOŽAJ ČOVEKA U SVETU

Iskonski položaj čovek u svetu je položaj koji čovek u svetu zauzima kao čovek. Kako to
da shvatimo? Čovek zauzima razne položaje. Čovek kao ćerka ili sin zauzima određeni
položaj u porodici, kao građanin zauzima određeni položaj državi, kao zaposleni
zauzima određeni položaj na poslu. Međutim, čovek, ali sada ne kao sin ili ćerka, ne
kao građanin, ne kao zaposleni, već čovek kao čovek zauzima određeni položaj u
svetu. I upravo  u tom svetu, u kojem kao čovek zauzima položaj, on može biti ili se bar
može osećati bačeno, izgubljeno (kao kad vas neko baci u neku nepreglednu šumu ili
neki nepoznati grad i vi ne znate ni šta hoćete ni kud hoćete), te se može pitati gde se
on u svetu nalazi, ili čovek može biti ili se bar može osećati kao stranac, tuđinac u
svetu (kao kada se poneki put osetimo kao stranci u sopstvenoj državi), pa se može,
analogno, pitati, koje je njegovo pravo mesto u svetu, tj. gde zaista pripada? Opet
odgovor na to pitanje ne može dati geografija, jer geografija kaže gde se on u prostoru
nalazi kao fizičko biće koje postoji u prostoru. Međutim, čovek se ne svodi na svoju
fizičku dimenziju. Pitanja “odakle, kamo i čemu” predstavljaju filozofska pitanja koja
čovek postavlja u vezi sa svojim položajem u kosmosu. To su prva i poslednja pitanja,
pre svega, zato što govore o početku i kraju ljudske egzistenciju – odakle čovek dolazi
po rođenju i kamo odlazi posle smrti. Pitanje “čemu” je pitanje koje se tiče poslednje
svrhe ljudskog postojanja. Zašto kažemo “poslednje”? Zato što čovek u svome životu
ima različite ciljeve odnosno svrhe. Čovek teži tome da postane obrazovan, da se
zaposli, da formira porodicu itd. Ali sve te svrhe odnosno ciljeve koje on pokušava
postići on postiže radi nekog drugog krajnjeg cilja, npr. radi sreće. Tako Aristotel kaže
da je na primer sreća poslednja svrha ljudskog delovanja, jer sve činimo radi naše
sreće, dok nas sreća zanima radi nje same.

LJUDSKA SUŠTINA
Neki filozofi smatraju da filozofija izvire iz same suštine čovekovog bića. Filozofija je
stoga bliska svim ljudim i zanima sve ljude. Filozofiranje je, prema tim filozofima, ljudski
zadatak koji svako ljudsko biće ima utoliko ukoliko je ljudsko biće. Prema tome, filozofija
nije tek profesija ili struka kojom bi se bavili samo filozofi. Tako su, prema tim filozofima,
koje zovemo humanistima, jer stavljaju čoveka u centar filozofskih interesovanja,
granična pitanja deo same ljudske suštine, i svaki čovek ima potrebu ili mora da
odgovori na ova pitanja. Osobenost filozofskog odgovora na ova pitanja sastoji se u
njegovoj racionalnosti. I premda je svako suočen sa svojim iskonskim položajem u
svetu, i premda je filozofija ljudski zadatak, ovaj susret sa svojim iskonskim položajem u
svetu ne mora biti filozofski, i ovaj zadatak što ga čini filozofija, ne mora biti rešen
filozofijom. Funkciju koju vrši filozofija u tim slučajevima može da vrši i religija, ili
umetnost, ili nauka itd.

IZVORI ZA PRIPREMANJE: 1. MILE SAVIĆ, VLADIMIR N. CVETKOVIĆ,

NENAD CEKIĆ- FILOZOFIJA ZA SREDNJU ŠKOLU, BEOGRAD 2004.
2. BORIS KALIN ,,POVIJEST FILOZOFIJE SA ODABRANIM TEKSTOVIMA
FILOZOFA" ŠKOLSKA KNJIGA, ZAGREB 1988.

3. http://www.gimza.edu.rs/ljudske-pobude-za-filozofiranje/
PRILOZI-

NAPOMENA-ZAPAŽANJA

OCJENA O AKTIVNOSTI, MOTIVACIJI UČENIKA