X

10. DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE CEVOVODNIM

TRANSPORTOM

10.1. Osnovni principi

Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom ima osnovnu funkciju da u

realnom vremenu omogući uvid u stanje opreme i vrednost osnovnih tran-
sportnih parametara gasovodnog sistema.

Zbog neprekidnog praćenja tehnološkog procesa cevovodnog transporta

prirodnog gasa, omogućava se na osnovu podataka koji se prikupljaju i
obrađuju ovim sistemom, sledeće:
- blagovremenost uočavanja neregularnih stanja na gasovodu,
- nakon toga, donose se optimalne odluke u smislu odražavanja
balansa transportnog sistema.

Pomoću sistema za nadzor i daljinsko upravljanje moguće je sa jednog mesta

(dispečerskog centra, kontrolnog centra i sl.), nadzirati i upravljati sa više
objekata istovremeno.

Put informacija ima sledeći karakter:

1. merno-regulaciona oprema montirana na objektima gasovodnog

sistema (primopredajna mesta, glavne merno-regulacione stanice,
merno-regulacione stanice, linijski ventili ili neki drugi merno-
regulacioni i / ili upravljački organi), preuzima procesne podatke i
pretvara ih u odgovarajuće strujne ili naponske signale, odnosno dalje
ih prosleđuje do mikroprocesorske opreme koja je takođe montirana u
pomenutim objektima;
2. mikroprocesorska stanica prosleđuje preuzete podatke, posredstvom
komunikacione opreme (modemi, PAD-ovi, Switch-evi i sl.) i prenosi ih
u Dispečerski centar;
3. komunikaciona oprema je montirana u Dispečerskom centru, na
krajnjim stanicama i u objektima telekomunikacionog centra gde se vrši
koncentracija i distribucija korišćenih spojnih puteva;
4. računarska oprema u Dispečerskom centru obrađuje preuzete podatke i
omogućava prezentaciju istih na monitorima – dispečing službi stoji na
raspolaganju veliki broj prikaza (slike, arhivirani podaci, tabele, grafiko-
ni i sl.), na osnovu kojih mogu da prate sve željene parametre
transportnog gasovodnog sistema i da preduzimaju blagovremene
aktivnosti.

153
Podatke koji se dobijaju sistemom daljinskog upravljanja koristi osoblje
sektora transporta gasa, a zatim i sektori svih službi održavanja gasovodnog
sistema i na kraju poslovodni menadžment (po potrebi).

10.1.1. Opis sistema za nadzor i upravljanje gasovodom

Sistem daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom uslovno je podeljen na

više podsistema.

1. Računarski podsistem koji se sastoji:

a. Centralnog dela računarskog sistema, odnosno opreme koja se
nalazi u Dispečerskom centru,
b. Perifernog dela računarskog sistema (krajnje stanice) u objektima
gasovoda,
c. Sistemskog i aplikativnog softvera.

2. Podsistema za prenos podataka i komunikacije:

a. Sistem za prenos podataka i govora u Dispečerskom centru,
b. Sistem za prenos podataka i govora na objektima gasovoda,
c. Sistem za prenos podataka i govora u PTT objektima,
d. Sistem za prenos podataka i govora duž gasovoda.

3. Podsistem merno-regulacione opreme:

a. Merno-regulaciona i signalizaciona oprema na objektima
gasovoda.

4. Sistem besprekidnog napajanja:

a. U Dispečerskom centru,
b. Na objektima gasovoda.

10.1.2. Centralni deo računarskog sistema

Računarski sistem u Dispečerskom centru obavlja dve osnovne funkcije:

1. komunikaciju sa krajnjim mikroprocesorskim stanicama,

2. čuvanje i prikaz procesnih podataka.

10.1.3. Periferni deo računarskog sistema

Osnovna funkcija računarskog podsistema na objektima gasovoda (PPM,

GMRS, GRČ, MRS) je da prikupi informacije sa gasovoda: temperatura,
pritisak, protok, stanje ventila itd. Te informacije se obrađuju i šalju u
Dispečerski centar na dalju obradu.

U zavisnosti od vrste objekta na gasovodu postoji i različita specifikacija tipa i

broja signala koje treba obraditi i preneti u Dispečerski centar:

154
1. PPM (Primopredajna mesta)
a. Analogni ulazi
- Ulazni pritisak,
- Izlazni pritisak,
- Ulazna temperatura,
- Izlazna temperatura,
- Zaprljanost filtra,
- Trenutni protok,
- Kalorična vrednost gasa,
- Sastav gasa.
b. Digitalni ulazi
- Status PP ventila,
- Signalizacija pojave požara,
- Ispad mreže 220 VAC,
- Nizak napon AKU baterije.
c. Brojački ulazi
- Kumulativni korigovani protok,
- Kumulativni nekorigovani protok.

2. GMRS (Glavna merno-regulaciona stanica)

a. Analogni ulazi
- Ulazni pritisak,
- Radni pritisak,
- Izlazni pritisak,
- Ulazna temperatura,
- Izlazna temperatura,
- Zaštitini potencijal,
- Zaprljanost filtra,
- Trenutni protok,
- Spoljna temperatura vazduha.
b. Digitalni ulazi
- Status PP ventila,
- Status sigurnosnog ventila,
- Ispad mreže 220 VAC,
- Nizak napon AKU baterije,
- Rad cirkulacione pumpe (u kotlarnici),
- Rad gorionika,
- Položaj ulaznih vrata.
c. Analogni izlazi
- Postavna vrednost regulatora protoka.
d. Digitalni izlazi
- Zatvaranje PP ventila.
e. Brojački ulazi
- Kumulativni korigovani protok,
- Kumulativni nekorigovani protok.

3. GRČ (Glavno razvodno čvorište)

a. Analogni ulazi
- Radni pritisak,
- Radna temperatura.
b. Digitalni ulazi
- Status PP ventila,
155
 - Ispad mreže 220 VAC,
- Nizak napon AKU baterije,
- Položaj ulaznih vrata.

4. MRS (Merno-regulaciona stanica)

a. Analogni ulazi
- Ulazni pritisak,
- Radni pritisak,
- Izlazni pritisak,
- Spoljna temperatura,
- Izlazna temperatura,
- Zaštitini potencijal,
- Zaprljanost filtra,
- Trenutni protok.
b. Digitalni ulazi
- Status sigurnosnog ventila,
- Ispad mreže 220 VAC,
- Nizak napon AKU baterije.
c. Analogni izlazi
- Postavna vrednost regulatora protoka.
d. Brojački ulazi
- Kumulativni korigovani protok,
- Kumulativni nekorigovani protok.

Uređaj instaliran na objektima gasovoda može biti:

- industrijski PC računar,
- PLC kontroler,
- mini kontroler,
- modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za
tu namenu.

Preporuka za dva tehnička rešenja:

- PLC kontroler,
- modularni mikroprocesorski moduli specijalno razvijeni za
tu namenu.

10.1.4. Definisanje vrsta i veličina alarmnih parametara u zavisnosti

od režima transporta

U zavisnosti od režima transporta (letnji, zimski, hasvarijski) definišu se

parametri upozorenja i alarma.

Za potrebe sistema daljinskog nadzora i upravljanja gasovodom predviđa se

obim merenja usaglašen sa konceptom nadzora gasovoda.

Postoje različite vrste alarma ili neregularnih stanja koji se mogu javiti bilo sa
samog gasovoda, bilo celog sistema za daljinski nadzor i upravljanje
gasovodom. Alarmi mogu biti primarni ili izvedeni.

156
Primarni alarmi se uočavaju samim nadgledanjem procesa, dok se izvedeni
mogu otkriti tek pošto se izvrše odgovarajuće softverske provere i proračuni u
dispečerskom centru.

Izvedeni alarmi (neregularnosti) se definišu sa ekipom zaduženom za

transport gasa.

10.1.5. Osnove postupaka i procedura operatera

Neregularnosti rada gasovoda moraju se uočiti i otkloniti u unapred definisa-

nim vremenskim intervalima, jer u protivnom mogu se dogoditi nepredvidive
posledice.

Sve neregularnosti vezane za režim transporta i rad sistema za daljinski

nadzor mogu se razvrstati po određenom kriterijumu:
- po mestu nastanka neregularnosti,
- po mestu na kome treba neregularnost prezentirati,
- po prioritetu razrešavanja neregularnosti.

Postupci pri regularnom režimu transporta – neregularnosti koje operater

mora sam da uoči su:
- premašene određene granice alarmnih veličina (gornje i donje),
- prekid komunikacionih veza sa pojedinim objektima,
- prekid komunikacionih veza sa centrom,
- nestanak napajanja,
- neobnavljanje izgleda ekrana i sl.

Postupci pri neregularnom režimu transporta – neregularni režim transporta se

može posmatrati sa dva aspekta:
- pri smanjenom dotoku gasa, ograničenim isporukama,
- pri havarijskim situacijama.

157