1.

Jezici nivoi i virtuelne mašine

Komunikacija je najveći problem između čoveka i računara. Jedini način da se taj

problem prevaziđe jeste da se stvori novi skup instrukcija koji ljudima više odgovara od
skupa ugrađenih mašinskih instrukcija. Taj skup novih instrukcija formira jezik koji
ćemo zvati L1 za razliku od jezika L0 koji razume računar. Kako računar moze da
izvršava samo programe napisane na njegovom mašinskom jeziku postoje dva načina
na koji bi mogao da izvršava i programe napisane na L 1.

*Jedan od načina jeste da se najpre svaka njegova instrukcija zameni odgovarajućim

nizom instrukcija pisanih na jeziku L0. Računar tada izvršava nov program na jeziku L0
umesto starog programa na jeziku L1. Ova tehnika naziva se prevođenje.

*Drugim načinom se program pisan na L1 učitava i instrukciju po instrukciju, svaka se

redom ispituje i odmah izvršava njoj ekvivalentan skup instukcija na jeziku L 0. Ova
tehnika naziva se interpretiranje, a program koji je koristi interpretator.

Svaka mašina ima svoj mašinski jezik sastavljen od svih instukcija koje može da
izvršava. Mašina u stvari definiše jezik, jezik definiše mašinu, koja može da izvršava
sve programe pisane na tom jeziku. Ljudi su nastojali da naprave još jedan skup
instrukcija (jezik) više prilagođen ljudima a manje računarima. Svaki sledeći je
pogodniji za ljude od prethodnog. Svaki koristi prethodni jezik kao osnovu, tako da
računar koji primenjuje ovu tehniku možemo posmatrati kao niz slojeva ili nivoa
poređanih jedan na drugi. Najniži jezik i nivo su najjednostavniji, a najviši jezik i nivo su
najsloženiji.
2. Savremeni računari sa više nivoa

Većina savremenih računara ima 2 ili više nivoa. Postoje računari i sa 6 nivoa.

Nivo 0 – predstavlja hardver računara. Njegova elektronska kola izvršavaju programe

na mašinskom jeziku 1. Postoji i nivo ispod nivoa 0 koji spada u elektrotehniku i zove
se nivo uređaja. Na tom nivou konstruktor vidi pojedinačne tranzistore koji za njega
predstavljaju najosnovnije komponente računara.

Najvažniji nivo – nivo digitalne logike, zanimaju nas tzv. logička kola – koja su
izgrađena od analognih komponenata kao što su tranzistori, mogu se modelovati i kao
digitalni uređaji. Svako logičko kolo ima jedan ili više digitalnih ulaza (na koje se
dovode signali koji predstavljaju 0 i 1) i izlaz na kome se pojavljuje neka f-ja ulaznih
podataka npr AND (konjukcija) i OR (disjunkcija). Svako logičko kolo sastoji se od
nekoliko tranzistora. Kombinovanjem nekoliko logičkig kola može se napraviti
jednobitna memorija u koju se može smestiti jedna nula ili jedna jedinica. Jednobitne
memorije mogu se kombinovati u grupe od 16, 32 ili 64 da bi se dobili registri. Svaki
registar može da čuva jedan binarni broj odg. veličine. Kombinovanjem logičkih kola
može se napraviti i mikroprocesor računara.

Nivo mikroarhitekture – sadrži skupove od 8 do 32 registra koji čine lokalnu memoriju i

elektronsko kolo zvano ALU koje može da obavlja jednostavne aritmetičke operacije.

Nivo jezika prilagođenog korisniku

Nivo 5

Nivo asemblera
Nivo 4

Nivo3 Nivo operativnog sistema

Nivo 2 Nivo arhitekture skupa instukcija

Nivo 1 Nivo mikroarhitekture

Nivo 0 Nivo digitalne logike

3. Evolucija računara s više nivoa

-Šta je hardver a šta softver?

Hardver je fizicki, opipljivi deo racunara.

Softver cine svi programi i podatci u racunaru.

-1940. – digitalni računari sa dva nivoa: nivo ISA(skupa instrkcija) i nivo digitalne logike

-1951. Moris Vilkes istraživać sa kembridža, računar sa tri nivoa, ugrađeni

interpretater, pojednostavljeni hardver, elektronska kola, elektronske cevi.

-1960. – automatizovanje operatera, stvara se program operativni sistem.

- Dodavane nove instrukcije na nivo ISA, nazivaju se makroi operativnog sistema ili
programski pozivi (danas sistemski pozivi)

- Sistem paketne obrade podataka – iščitavali grupe kartica i rezultat štampali na

linijskom štampaču

- Sistemi s podeljenim vremenom – omobućavaju da više programera istovremeno

komunicira s računarom, u tim sistemima terminali su se povezali sa centralnim
računarom pomoću telefonskih linija.

-1970-ih godina mikroprogramiranje postaje popularno, projektanti dodaju nove

instrukcije proširivanjem mikroprograma (uvode nove instrukcije i mogućnosti).
4. Procesor i organizacija procesora.

Njegova glavna uloga je da radi sa programima iz glavne memorije, uzimajući njihove

instrukcije, ispitujući ih i izvršavajući ih jednu za drugom. Komponente u računaru
povezane su magistralom odnosno sabirnicom.

Procesor se sastoji iz upravljačkih jedinica, aritmetičko-logičke jedinece, male

memorije velike brzine koja se koristi za skladištenje privremenih resurasa i
upravljačkih podataka.

Upravljačka jedinica prepoznaje odnosno dešifruje instrukciju koju procesor treba da

izvrši i daje joj upravljačke signale potrebne za njeno izvršavanje.

Aritmetičko logička jedinica obrađuje podadtke i izvršava osnovne aritmetičke i logičke

operacije.

Registri su komponenete koje privremeno pamte podatke. Postoje registri opšte

namene i registri posebne namene.

Najvažniji registar je programski brojač. On ukazuje na instrukciju koje treba sledeća

da se preuzme za izvršavanje.

Instrukcije se mogu svrstati u dve kategorije:

*Registar-memorija (kopiraju reči iz memorije u registre gde se one mogu koristiti kao
ulazni podaci za ALU instukcije koje slede, omogućavaju da se sadržaj registra vrati u
memoriju).

*Registar-registar - Instukcija preuzima 2 operanda iz registra, dovodi ih u ulazne ALU

registre, obavlja s njima neku operaciju i rezultat vraća u jedan od registara). Proces
provlačenja dva operanda kroz ALU i smeštanja rezultata zove se ciklus toka podataka
(predstavlja samu suštinu procesora).
5. Izvršavanje instrukcija

Svaku instrukciju procesor izvršava kroz niz malih koraka. Ti koraci su sledeći:

1. Preuzmi iz memorije sledeću instrukciju i smesti je u registar instrukcija.

2. Pomeri programski brojač tako da ukazuje na sledeću instrukciju.
3. Odredi tip upravo preuzete instrukcije.
4. Ako instrukcija koristi reč iz memorije, odredi gde se ona nalazi.
5. Ako je potrebno, preuzmi reč u registar procesora.
6. Izvrši instrukciju.
7. Idi na korak 1 da bi počeo izvršavanje naredne instrukcije.

Ovaj niz često zovemo ciklus preuzmi – dekodiraj – izvrši.

6.RISC i CISC

1980. na Berkliju grupa koju su predvodili David Paterson i Karlo Sekvin počeli su da
projektuju procesorske VLSI čipove u kojima nije korišćeno interpretiranje. Tu
konstrukciju nazvali su RSCI. Ubrzo za njim pojavio se RISC II. Ovi jednostavni
procesori imali su mali skup instrukcija, oko 50. RISC je ustvari skraćenica za računar
sa smanjenim skupom instrukcija, što je suprotno od CISC računara sa složenim
skupim instrukcija.

Pristalice RISC smatraju da je najbolji način za projektovanje računara upotreba malog

broja instrukcija koje se završavaju u jednom ciklusu toka podataka: preuzimanje
sadržaja dva registra, obrada preuzetih podataka i vraćanje rezultata u registar.
Argument im je bio da čak i kada RISC računaru za obavljanje istog posla treba 4 ili 5
instrukcija umesto jedne CISC instrukcije, ipak pobeđuje RISC računar jer se njegove
instrukcije izvršavaju brže pošto se ne interpretiraju.

Smatralo se da će RISC računari potisnuti CISC računare (među kojima je Intel) sa

tržišta. To se nije dogodilo pre svega zbog problema sa kompatibilnošću sa starijim
verzijama i zbog milijardi dolara koje su kompanije uložile u softver za intelove
proizvode. Kasnije Intelovi procesori sadržali su RISC jezgro koje je izvršavalo
jednostavnije instrukcije dok su se na CISC način i dalje izvršavale one složenije.
7. Paralelizam na nivou instrukcija - istovremeno izvršavanje 2 ili više procesa.

Konstrukroti računara teže poboljšanju njihove performanse. Ubrzavanje rada čipova

kroz povećanje radnog takta je jedan od načina da se to postigne. Projektanti stoga
često koriste paralelizam kao način da se pri zadatom radnom taktu dobiju što bolje
performanse.

Paralelizam se javlja u dva opšta oblika:

- na nivou instrukcija (znači da se može zadati što više instrukcija u sekundi)
- na nivou procesora. (više procesora istovremeno radi na zajedničkom zadatku)
Paralelna obrada omogucava kompromis izmedju vremena potrebnog za izvrsavanje
instrukcija tkz. kasnjenja i ropusnog opsega procesora.
Racunari imaju mogucnost da preuzimaju instrukcije iz memorije,da budu pri ruci kad
im zatrebaju.Instrkcije se cuvaju u skupu regitara.Na taj nacin se instrukcije brzo mogu
ucitati iz tih registara,umesto dugotrajnog ucitavanja iz memorije.
Osnovno izvarsavanje instrukcije se deli na:
1. Preuzimanje
2. Izvrsavanje
Osnova se dalje razredjuje kroz strategiju (koncept) paralelne obrade podataka.Tako
se izvrsavanje instrukcija podeli na desetak ili vise delova koji se na obradu upucuju na
isto toliko namenskih kmponenata koje rade istovremeno.
8.Paralelizam na nivou procesora

Paralelizan na nivou instrukcija ubrzava rad od 5 do 10 puta,

Da bi se postiglo ubrzanje racunara od 50 do 100 puta potrebno je koristiti racunar sa

sto vise proceora.

Znacajno urzanje racunara je postignutom nastankom Matricnih procesora.

Matricni procesori se satoje od velikog broja indenticnih procesora koji isti niz
instrukcija izvrsavaju sa razlicitim skupvima podataka.Plan je bio da se napravi racunar
sa 4 kvadranta ,i da svaki kvadrant bude dimenzija 8x8.

On se zvao SIMD procesor.

Vektorski procesori razlika u odnosu na matricni procesor je to sto se u njemu sve

operacije sabiranja izvrsavaju u jedinstvenom sabiracu koji obradu obavlja paralelno.

Multiprocesor je prvi paralelni sistem sa vise procesora koji dele zajednicku memoriju
poput ucenika koji rade svako za sebe a svi dele jednu zajednicku tablu. Da se ne bi
ometali medjusobno izmedju njih postoji organizacija. Najjednotavnije resenje je da svi
procesori i memorije budu povezani na istu magistralu.
9. Osnovna memorija

Memorija je deo računara u kome se čuvaju podaci i programi. U memoriji se podaci

mogu skladistiti i uzimati sa memorije na zahtev korisnika.

Bit – osnovna jedinica memorije je binarna cifra koja može biti 0 ili 1.

Memorijske adrese- Memorija se sastoji od ćelija i lokacija od kojih svaka čuva

informaciju. Svakoj ćeliji je pridružen broj nazvan adresa, pomoću koje mogu programi
da nađu svaku lokaciju i podatak koji se u njoj nalazi.

8 bitna ćelija - BAJT

32 bitna ćelija - 4 BAJTA

64 bitna ćelija - 8 BAJTOVA

Upisivanje podataka u memoriju se vrsi na sledeci nacin>

Little endian – niži bajt se upisuje na memorijsku lokaciju sa nižom adresom, a

viši bajt na memorijsku lokaciju sa višom adresom

Big endian – smešta viši bajt na niću memorijsku lokaciju

Svaka memorija ima određene parametre: kapacitet, brzina, cena

10. Keš memorija

Keš je skrivena memorija i joj programer ne može pristupiti direktno

Keš memorija je mala memorija velike brzine. Keš je načinjen da bi se u njemu čuvale
najčešće korišćene reči.

Procesor pristupa glavnoj memoriji samo ako

traženu reč ne nađe u kešu. Ako se u kešu
nalazi bitan deo najčešće korišćenih reči,
prosečno vreme pristupanja se skraćuje.

Za ocenu efikasnosti keša se koristi faktor

pogodka. Da se traženi podataka nalazi u
kešu faktor pogodka je veći od 90%. Kada proceor zaghvata podatak prvo se pristupa
kešu. U slučaju pogodka podatak se prenosi u procesor, a u slučaju promašaja
smenjuju se meki redovi između keša i operativne memorije.

Poštujući princip, glavne i keš memorije se dele u blokove fiksne veličine. Kada
govorimo o takvim blokovima unutar keša, obično ih zovemo redovi keša.

Projektovanje keša postaje važnije za visoke performanse. Što je veći, bolje su mu

performanse ali i skuplji.
11. Sekundarna memorija

Hierarhija

Rešenje za skladištenje velike memorije je hijerarhijsko organizovanje memorije.

Na vrhu se nalaze registri procesora kojima procesor može pristupati punom brzinom.
Ispod njih je keš memorija čija je veličina trenutno od 32kb do nekoliko mb. Zatim
glavna memorija od 16Mb do 10Gb. Onda idu diskovi magnetni za trajno skladištenje
podataka. Na kraju magnetne trake i optički diskovi za arhivu podataka.

Trake služe za rezervne kopije.

Magnetni diskovi – sastoji od 1 ili nekoliko aluminijumskih ploča presvučenih slojem

koje se namagnetišu. Ploče su debljine od 3 do 12 mm dok je prečnik diskova manji od
3 cm. Glava diska sadrži indukcioni kalem i stvara indukciju.Kada kroz glavu protice
struja u jednom ili drugom smeru , ona magnetizuje povrsinu neposredno ispod sebe
,usmeravajuci magnetne cestice u levo ili desno.Kada glava prelazi preko
naelektrisanih podrucja u njoj se indukuje struja jednog ili drugog smera , sto joj
omogucava da procita ranije uskladistene bitove informacija.
12. IDE, CSI I RAID diskovi

IDE je prva verzija diska, javlja se krajem 1980.

Njegov kapacitet je bio 504 MB. IDE je evoluirao u EIDE diskove kapaciteta 128 GB.
Kontrolori su poboljsani i bili su sa dva kanala , primarni i sekundarni. Kontrolori su
podrzali CD i DVD.

Evolucijom ga je nasledila ATA serija koja se razvijala i unapređivala do ATA-7

standarda. Brzina se povećavala do 150mb/s

SCSI diskovi

Razlika u odnosu na IDE je u interfejsu i mnogo vece brzine prenosa podataka.Pošto

imaju veću brzinu, postali su standardni. Na SCSI diskove se kači SCSI kontroler i još
7 uređaja. Kontroler je inicijator i izdaje komande diskovima i drugim periferijskim
uređajima koji su odredišta. Te komadne su veličine 16 bajtova.

RAID

Pa Herson je dosao na ideju da paralelno obavlja ulazno izlazne operacije. To je

dovelo do pojave nove klase ulaznoizlaznih uređaja RAID.

RAID je redundantan niz jeftinih diskova.

RAID konfiguracija je da se pored racunara instalira puna kutija diskova, da se

kontrolor zameni sa RAID konfiguracijom, da se podaci kopiraju u RAID i da se nastavi
normalan rad. Drugim recima slicno kao i SLED, samo uz bolje performanse. RAID su
se sastojali od SCSI diskova.

Pri ukljucivanju kompa u biosu se obavlja RAID.

On kombinuje vise komponenti diskova. Podaci se distribuiraju preko diskova na jedna

od nekoliko nacina koji se odnose na RAID nivoe.
13. Logička kola

Stujno kolo je digitalno ukoliko u njemu postoje samo dve logičke vrednosti. Jednu
vrednost najčešće signal napona između 2 volta i 5 volti. Sićušni elektronski uređaji
nazvani logička kola mogu da izračunaju različite f-je ova dva signala. Logička kola su
temelj hardvera od koga se sastoje svi računari. Svako logičko kolo sastoji se od
nekoliko tranzistora. Tranzistor ima tri veze sa spoljnim svetom. Konektor, bazu i
emeter.

Tri najjednostavnija logička kola zovu se NOT(ne), NAND(ni) i NOR(nili). Za kola

NAND i NOR potrebna su po dva tranzistora, dok su za kola AND i OR potrebna po tri.
Zbog toga se većina računara zasniva na kolima NAND i NOR. Logička kola mogu
imati i više od dva ______. Postoje 2 glavne vrste tranzistora: bipolarni tranzistori i
tranzistori zasnovani na MOS tehnologiji.

Bulova algebra – prekidačka algebra (Džirdž Bul)

Za opisivanje skupova koji se mogu dobiti kombinovanjem logičkih kola potrebna je

nova vrsta algebre u kojoj promenljive i funkcije mogu uzimati samo vradnosti 0 i 1.
Kao što f-je postoje u običnoj algebri tako postoje i u Bulovoj. Bulova f-ja ima 1 ili više
argumenata, a njen rezultat zavisi isključivo od njuhovih vrednosti. Pošto bulova f-ja
inopromenljivih ima samo 2n mogućih kombinacija ulaznih vrednosti, može se ipisati
pomoću tabele od 2n redova s različitim vrednostima f-je dobijenim za sve moguće
kombinacije argumenata. Ta tabela se zove tabela istinitosti.

Bulova funkcija tri promenljive – logička funkcija većine- rezultat je 0 ako je većina
njenih argumenata 0 i 1
14. Kombinaciona kola, Multiplekseri, Dekoderi i Komparatori

Kombinaciono kolo jeste kolo sa vise ulaza i vise izlaza kod kojih su izlazni signali
jednoznacno odredjeni trenutnim vrednostima ualznih signala. Kolo kojim se
impementira tabela istinosti tipican je primer kombinacionog kola.

Multiplekseri su kola sa 2n ulaza, jednim izlazom i n upravljackih izlaz pomocu kojih se

bira jedan od ulaza koji c se pojaviti na izlazu. Pomocu multipleksera mozemo
implementirati funkciju vecine.

Uredjaj koji funkcionise suprotno od multipleksera je demultiplekser, on jedan ulazni

signal upucuje na jedan od 2n izlaza, sto zavisi od vrednosti n upravljackih signala. Ako
je binarna vrednost upravljackih signala k, bira se izlaz k..

Dekoder je kolo koje kao ulazni podatak prihvata n bitni broj, a zatim na osnovu njega
bira samo jedan od 2n izlaza koji postavlja na vrednost logicke jedinice.

Komparatori porede dve ulazne reci. Jednostavan komparator ima dva ulazna svojstva
i generise logicku jedinicu ako su signali jedanki ili logicku nulu ako nisu. Komparator
se zasniva na logickom kolu Xor (ekskluzivno logicko sabiranje / generise logicku nulu
ako su ulazni signali jednaki, a logicku jedinicu ako su nejednaki).
15.Aritmetička kola. Sabirači. Aritmetičko logička jedinica.

Aritmeička kola su kominaciona kola specijalno podešena za aritmetičke operacije

(pomerači), sabirači i aritmetičko logičke jedinice kojie u računaru zauzimaju odabano
mesto.

Sabirači su suštinski deo svakog procesora je hardversk kolo za sabiranje. U tabeli

istinosti za svaki red postoje dva rezultata, zbir ulaznih i izlazih vrednosti i prenos na
sledeću poziciju. Kolo koje izračunava i bit zbira i bit prenosa naziva se polusabirač.
On može da se koirsti za sabiranje najmnje značajnih bitova dve višebitne reči, ne
može se koristiti za sabiranj bitova u redini reči jer ne obrađuje izračunati prenos. Za to
je potreban potpun sabirač koji je napravljen od dva polusabirača.

Aritmetičko logička jedinica

većina računara ima samo jedno kolo koje obavlja operacije and, or i sabiranja dve
mašinske reči. Takvo kolo za n bitne reči najčeće se sastoji od najviše n identičnih kola
za bitove na ojedinim pozcijama – takvo kolo se naziva ALJ.

Ona može da obavlja bilo koju od 4 funkcije (A and B, A or B,Bxn, A+B ) što zavisi od
toga da li ulazi Fo i F1 ya biranje funkcije sadrze bitove 00,01,10 ili 11.

(A+B oznacava aritmeticki zbir brojeva).

16. Generatori radnog takta

Tadni takt predstavlja kolo koje neprekidno emituje impulse određene dužine u
određenim vremenskim razmacima. Vremenski intervali između dve odgovarajuće ivice
dva uzastopna impulsa pounat je kao ciklus radnog takta. U računaru se može odvijati
više stvari unutar jednog ciklusa radnog takta. Ukoliko se onde moraju odvijati
određenim redosledom ciklus se mora podeliti na podcikluse.Vezivanjem događaja za
ratličiti ivice signala može se postići njihovo ispravno raspoređivanje. Takođe se mogu
povezati i sekundarni _____.

Flip-flop se može napraviti na različite načine. Mnogi lecevi i flip flopovi imaju i izlaz Q,
a neki imaju i 2 dodatna ulaza, set ili preset za aktiviranje i reset ili clear za
deaktiviranje.

REGISTRI

8 spojenih kola imaju posebnu namenu – čine jedan registar.

Takva 2 čiša se mogu spojiti u 16-bitni registar ako im se spoje odgovarajuće nožice
01 i 11.
17. LEČ kola. FLIP FLOPOVI. REGISTRI

Za memoriju veličine jednog bita potrebno nam je elektronsko kolo koje može nekako
da zapamti prethodne ulazne vrednosti. Takvo kolo se može sklopiti od 2 logicka kola
NOR – naziva se SR leč. Ono ima dva ulaza: S (setting) za aktiviranje i R (resetting) za
deaktiviranje. Kolo ima i dva iylaya Q i Q nadvuceno koji se medjusobno dopunjuju. Za
razliku od kominacionih kola izlazni siganli iz leč kola nisu jedinstveno određeni
trenutnim ulaznim signalima.

Često je pogodno imati leč koji može da menja svoje stanje samo u određenim
periodima. da bi se to postiglo treba izmeniti osnovnu šemu kola na taj način se dobija
tzv. sinhroni SR leč. Ovo kolo ima dodatni ulaz za radni takt. Kada ulaz ima vrednost 1
kazemo da je koo aktivno i to znači da reaguje na signale S i R.

Kolo sinhroni D-leč predstavlja pravu 1-bitnu memoriju. Uskladištena vrednost uvek je
raspoloživa na izlazima da bi se tekuća vrednost ulaza D učitala u memoriju. Na ulazni
tekt dovodi se pozitivan impuls. Za ovo kolo potrebno je 11 tranzistora.

FLIP FLOPOVI

U mnogim kolima neophodno je uzorkovati signal u određenom trenutku i tu vrednost

uskladištiti u takvim kolima zvanim flip flopovim, stanje se ne manja u trenutku kada
radni takt ima vrednost 1, već tokom prelaska iz nule u jedinicu ili iz jedinice u nulu.
Tada trajanje impulsa radnog takta postaje nevažno sve dok se prelazak odvija brzo.
Razlika između flip flopova i leča je u tome što flip flopov reaguje na ivicu impulsa, a
leč na nivo impulsa.
18 Ram i Rom memorija

RAM memorija je memorija sa direktnim pristupom, omogućava čitanje i upisivanje

podataka. Postoje dve vrste ram memorije: statika i dinamika.

Statička RAM memorija (SRAM) – interno se konstruiše pomoću kola sličnih D flip
flopovia. Ova vrsta memoirje čuva podatke sve dok postoji napajanje (nekoliko
sekundi, minuta). SRAM su vrlo beze. Tipično vreme pristupanja iznosi nekoliko
nanosekundi. Zbog toga je statička ram memorija popularna i kao keš memorija drugog
nivoa.

Za dinamičku ram (DRAM) memoirju ne koriste se flip flopovi. Za razliku od statike ona
se sastoji od niza ćelija, a svaka sadrži jedan tranzistor i mali kondenzator.
Kondenzator se može ispuniti i prazniti čime se omogućava čuvanje logičkih nula i
jedinica. Svaki bit u dinamičkoj memoriji se mora osvežavati na nekoliko milisekundi
da bi se odgovarajući kondenzator pnovo punio. Zbog toga se DRAM složenije
realizuje od statike memorije. DRAM je spora memorija, kombinacija SRAM za keš
memoriju i DRAM za glavnu memoirju je optimalno rešenje jer se iskorišavaju dobra
svojstva obe memorije.

ROM memorija je memorija čiji se sadržaj ne mže promeniti niti obrisati (slučajno ili
namerno). Podaci se u rom unose tokom ----- proizvodnje.Ovi cipovi su mnogo jeftiniji
od RAM cipova , takodje su i manje fleksibilni jer se ne mogu menjati po izlasku iz
proizvodnje.
19. Računarske magistrale

Magistrala je skup prvodnika koji sluzi za prenos elektricnih signala i vezu izmedju
komponenti racunara.

Magistrala ili sabirnica omogućava povezivanje više uređaja. Mogu se razvrstati prema
funkciji. U odnosu na procsor mogu biti unutrašnje (interne) kada služe za razmenu
podataka između procesora i aritmetiko logičke jedinice ili eksterne (spoljašnje) kada
ga povezuju sa memorijom i ulazno izlaznim uređajima.

prvi lični računari imali su jedinstvenu spoljnu magistralu, nazvanu sistemska

magistrala, dok savremeni računari imaju namensku magistralu – između procesora i
memoirje jednu, a za ulazno izazne uređaje drugu.

Najpoznatije prevaziđene i aktuelne magistrale: Omnibus, Univus, SCSI, Univerzal

Serial bus…

Neki uredjaji prikljuceni na magistralu su aktivni i mogu da iniciraju prenos podataka

preko nje, dok su drugi uredjaji pasivni i rade tek kada dobiju zahtev.Aktivni uredjaji su
glavni , a pasivni sporedni ili podredjeni.

Glavni uredjaji su s magistralom povezani preko čipa koji se zove predajnik signala za
magistrale, a sporedni su povezani preko prijemnika signala sa magistralom. U
uredjajima koji mogu bitii glavni i sporedni koristi se kombinovani čip nazvan
primopredajnik signala magistrale.
20. Vremenska uskladjivanja rada magistrale

Prema tome kako se rad magistrala uskladjuje, onne se svrstavaju u dve kategorije,
sinhrone magistrale imaju kod povezan sa kristalnim oscilatorom. Signal je kvadratni
talas cija je frekvencija obično izmedju 5-100 MHz,a svaka aktivnost na magistrali traje
ceo broj njegovih ciklusa tkz. ciklusa magistrale.

Asihrone magistrale nemaju ustaljen radni takt. Ciklus magistrale moze biti bilo koje
potrebne duzine,a ona ne mora biti ista za sve parove uredjaja koji komuniciraju.

*pročitaj* Asinhrone magistrale

Ako se sa sinhronim magistralama lako radi jer imaju diskt=retne vremesnke interval,
one imaju I svojih problema. Na primer, sve operacije se obavljaju u vremeskim
intervalima koji su umnosci ciklusa magistrala. Ako processor I memorija mogu da
obave razmenu podataka za 3,1 ciklusa, oni je moraju produziti na 4 ciklusa jer se
operacije izvrsavaju unutar celog broja ciklusa.Sinhrona magistrala na kojoj se nalaze
razliciti uredjaji mora da bude prilagodjena najsporijem, a brzi uredjaji nece moci da
iskoriste svoje pune potencjale. Ipak, razlicite uredjaje moze da pomiri asinhrona
magistrala, koja ne radi na osnovu sinala takta. Svaki dogadjaj je izazvan prethodnim
dogadjajem, a ne impulsom radnog takta. Ako je neki par uredjaja spor, to ni na koji
nacin ne utice na sledeci par uredjaja koji mogu biti znano brzi.

Postoji cinjenica da su magistrale vecinom sinhrone. Razlog je lakoca pravljenja

sinhronog Sistema. Procesor salje svoje signale, a emorija samo na njih odgovara.
Pored toga, u tehnologiji sinhronog rada ulozeno je mnogo novca.
21. Арбитрирање магистралом. Операције на магистрали

Postavlja se pitanje sta se desava kada dva ili vise uredjaja istovremeno hoce da
upravljaju magistralom. Odgovor je mora postojati neki mahanizam arbitriranja
magistralom kako bi se izbegao haos.

Mehanizam arbiriranja moze biti centralizovan I decentralizovan.

Moguce je I decentralizovati arbitriranje magistralom. Na primer, racunar moze da ima

prioritetnih vodova za zahtevanje pristupa magistrali. Kada uredja hoce da koristi
magistralu, on salje zahtev preko odgovarajuceg voda. Svi uredjaji prate stanje svih
vodova za slanje zahteva, tako da na kraju svakog ciklusa magistrale svaki uredjaj zna
da li zahtev salje uredjaj najviseg prioriteta I , prema tome, da li mu je dozvoljeno da u
sledecem ciklusu korisi magistralu. Za razliku od centralizovanog arbitriranja, za ovu
metodu je potrebno vise vodova na magistrali, ali se eliminisu potencijalni troskovi za
uredjaj za arbitriranje. U ovom slucaju, broj uredjaja ogranicen je brojem vodova za
slanje zahteva.

Operacije na magistrali

Magistralom se po pravilu prenosi jedna po jedna rec. Medjutim, kada se koristi

keširanje, pozeljno je da se u jednom trenutku preuzima citav red kesa. Prenos celih
blokova je cesto efikasniji od prenosa vise pojedinacnih reci. Kada zapocne citanje
bloka podataka, glavni uredjaj na magistrali saopštava sporednom uređaju koliko će
reci biti preneto. Umesto da odgovara samo jednom recju, sporedni uredjaj će u
svakom ciklusu isporuciti jednu rec sve dok ne isporuci zadat broj reci.

Jos jedan vazan ciklus magistrale sluzi za obradu sistemskih prekida. Kada processor
zahteva od ulazno-izlaznog uredjaja da nesto uradi, on obicno ocekuje sistemski prekid
cim uredjaj zavrsi posao. Signal sistemskog prekida prenosi se magistralom. Posto
vise uredjaja mogu da posalju istovremeno signale za sistemski prekid, I ovde se javlja
problem sa arbitriranjem, koji je postajo u normalnim ciklusima magistrale. Resenje se
obicno nalazi u dodeljivanju prioriteta uredjajima I koriscenju centralnog arbitra koji ce
davati prioritet vremesnki kriticnim uredjajima.
22. PCI magistrala

Karakteristike

Moze da prenosi 64 bita odjednom na 66 MHz, sto je dovoljno brzo za skoro sve
magistrale , ali nije dovoljno za memorijsku magistralu.

Intel je 1990. godine projektovao novu magistralu propusnog opsega koju je nazvao
PCI. Uloga je da prikazuje pokretnu sliku preko celog ekrana. I ako je brza postoje 2
vrste problema:

1.Nije dovoljno brza za memorijsku magistralu

2.PCI magistrala nije kompatibilna sa svim ISA karticama

PCI most povezuje procesor , memoriju i PCI magistralu, dok ISA most povezuje PCI
magistralu sa ISA magistralu sa jos jedan ili dva IDE diska.

PCI magistrala obezbedjuje veliki propusni opseg periferijskim uredjajima.(graficke

kartice,SCSI diskovi)

AGP sluzi za graficku magistralu, brza je.

23. PCI Express magistrala

Iako je PCI dovoljna za mnoge savremene aplikacije, postojala je potreba za većim

ulazno-izlaznim propusnim opsegom. Sve veći broj uređaja je bio prebrz za PCI
magistralu te je Intel dodao novi specijalni priključak kako bi se omogućilo zaobilaženje
PCI magistrale, što je privremeno rešenje.

Drugi problem sa PCI magistralom je to što su kartice za nju prilično velike te nemogu
stati u prenosive i džepne računare.

Najbolje rešenje je PCI Express magistrala (a ustvari nije magistrala) ali intel nije hteo
da izgubi brend pa je zadržao autentično ime.

Suština PCI-E magistrale je da ide direktno na serijsko povezivanje uređaja brzim

vezama i da se izbegne paralelna magistrala sa glavnim i sporednim uređajima.

Za razliku od postojuće arhitekture ova sledi mnogo ravnomerniji model u kome se svi
uređaji ravnopravno tretiraju
24. Univerzalna serijska magistrala

Usb magistrala se primenjuje u ličnim računarima.

Korisnici ne bi trebali da otvaraju kućište kako bi instalirali nove ulazno izlazne uređaje

Sistem treba da omogući uređaje koji rade u realnom vremenu (zvuk, telefon)

Uređaji da budu takvi da računar radi dok se instalira uređaj

Ne sme mnogo koštati proizvodnja ulazno izlaznih uređaja.

USB sistem služi a spore ulazno izlazne uređaje (tastatura, miš).Troškovi su mali.
Sastoje se od čvorišta koje ulazi u kućište. sam kabl se sastoji od 4 žice, 2 za podatke,
1 za uzemljenje i 2 za uzemljenje.

Nastala 1998
*Treci deo jedno pitanje*

21. Типови података. Пример-Pentium 4

Tipovi podataks se mogu svrstati u dve kategorije: numericki i svi ostali. Glavni
numericki tip podataka su celi brojevi. Oni mogu da budu razlicite duzine, najcesce 8,
16, 32 i 64 bita. Celi brojevi sluze za prebrojavanje, za indentifikovanje i za stosta
drugo. Danasnji racunari cele brojeve uglavnom cuvaju u binarnom zapisu
komplementa dvojke.

Neki racunari podrzavaju I neoznacene I oznacene cele brojeve. Kod neoznacenih

brojeva nema bita koj iodredjuje znak I svi bitovi predstavljaju podatke. Tu se
iskoriscava dodatni bit, pa, na primer, 32-bita rec nize da sadrzi jedan neoznacen ceo
broj u intervalu 2^32-1. Za razliku od toga, ta ista 32-bitna rec u komplementu dvojke
moze predstaviti oznacene brojeve samo do 2^31-1, ali , naravno, I njhove negativne
ekvivalente. Brojevi koji nisu celi, navode se u format pokretnog zareza. Njihova duzina
je 32, 64 ili ponekad 128 bitova. Vecina racunara ima instrukcije za rad sa brojevima u
formatu pokretnog zareza.

Ostali tipovi podataka su znakovi, njih neporzavaju svi racunari na hardverskom nivou.
Najcesci kodovi kojima se predstavljaju znakovi su ASCII I UNICODE. To su 7-bitni,
odnosno 16-btini kodovi. Za nivo ISA nije neobicno da ima instrukcije specijalno
namenjene radu sa znakovnim nizovima. Na kraju ovakvih nizova ponekad se nalazi
specijalan znak za razgranicavanje. Instrukcije mogu da kopiraju nizove, da ih
premestaju, manjaju ili na neki drugi nacin rade sa njima

Vazne su I logicke vrednosti. Postoje samo dve ogicke vrednosti tacno ili netacno. One
se teoretski mogu predstaviti pomocu samo jednog bita. Logicka vrsdnost se
predstavlja jednim bitom u slucaju da postoji niz logickih vrednosti, tako da 32-bitna rec
moze da sadrzi 32 logicke vrednsoti. Takva struktura podataka naziva se mapa bitova I
javlja se u brojnim momentima.

Primer Pentium-4

Pentium 4 podrzava oznacene cele brojeve kao kompleksne dvojke, neoznacene cele
brojeve, binarno kodirane decimalne brojeve I brojeve u format pokretnog zareza.
Pentium 4 radi dobro I sa 8-bitnim ASCII znakovima: postoje specijalne nstrukcije za
kopiranje I pretrazivanje znakovnih nizova. One se mogu korititi I sa nizovima cija je
duzina unapred poznata I sa onima ciji je kraj oznacen posebnim znakom. Cesto se
nalaze u bibliotekama instrukcija za rad sa nizovima.