RECEPT ZA KOMPOSTIRANJE U STANU
Nakon što smo uspostavili svoj ‘pogon’ za
Kompostiranje je kao kuvanje - u osnovi je jednostavno, zabavno
i lako. Međutim, postoje mnogobrojne varijante jednog te istog recepta,
pa se način pripreme razlikuje od osobe do osobe. Razumevanje procesa,
osnovnih sastojaka i smernica pomaže nam da prilagodimo proces ličnim
navikama i potrebama, kao i raspoloživim resursima.
Osnova dobre razgradnje je, svakako pravilan odnos ‘zelenog’
(N-azotnog) i ‘smeđeg’(C-ugljeničnog) materijala, provetravanje i vlažnost.
Najoptimalnijim ‘smeđim’ materijalom za gradske uslove pokazala se
piljevina, zbog visokog udela ugljenika, potrebno dodavati u razmeri 1:1
u odnosu na ‘zeleni’ materijal. Kako bi smo osigurali optimalne uslove za rad
naših saveznika u ovom procesu - mikroorganizama koji aktiviraju kompost -
potrebno je pratiti vlažnost. Kompost treba biti vlažan, ali ne previše mokar.
Vlažnost proveravamo tako da na stisak šake materijal ostaje kompaktan i iz
njega ne curi višak vode. Ako se cedi - to znači da treba dodati više suvog,
‘smeđeg’ materijala i provetriti (prokopati, aerirati). Ako je presuvo,
materijal će se rasipati i u tom slučaju treba dodati malo vode.
Apsolutna je predrasuda da kompost smrdi!!!
Treba da znamo da je kompostiranje aerobni proces i da se neugodni
mirisi stvaraju u nedostatku kiseonika jer dolazi do truljenja, a sam kiseonik
podstiče ‘kuvanje’ , odnosno rast i razvoj korisnih mikroorganizama.
U slučaju da se pojave neugodni mirisi, potrebno je samo malo provetriti
sadržaj tj. promešati sastojke. Vremenom kroz praksu razvija se osećaj za
optimalne uslove i razmere količine materijala - baš kao i u kuvanju,
sve radimo po osećaju, ‘odokativno’.
SASTOJCI:
-ugljenični (C) i azotni (N) materijal, kiseonik (O2) i vlaga
Sastojke izmešamo i pazimo na temperaturu
PROCES KOMPOSTIRANJA U POSUDI:
- FAZA 0: posuda zapremine 40-60l sa poklopcem i
rupama (Ø ~ 4mm) na razmaku od 5-10cm u svim
smerovima,
- FAZA 1: na dno posude stavljamo cca 5-10 cm suvih
grančica za drenažu, u slučaju preterane vlage, a koji
će ujedno poslužiti i kao čep za bolju cirkulaciju vazduha,
-FAZA 2: tanki sloj kartona i cca 5-10 cm suvog lišća
poslužiće da se sastojci koje dodajemo kasnije ne zapuše
sloj suvih grančica,
-FAZA 3: dodajemo tanki sloj zemlje, debljine ~2,5 cm
i /ili aktivatore komposta kao što su stajsko đubrivo,
ostaci nezrelog komposta, koncentrat mikroorganizama,
-FAZA 4: naizmenično dodajemo organski otpad pomešan
sa smeđim materijalom u razmeri 1:2 uz povremeno
mešanje, vrtnom lopaticom ili varjačom i dr., zbog
provetravanja.
I to je to!
razgradnju, možemo početi naizmenično dodavati
organski ’zeleni’ otpad i ‘smeđi’, ugljenikom bogati
materijal (s vremenom ćemo razviti osećaj količine).
Tanki sloj zemlje i / ili balege, nezrelog komposta i sl.,
deluje kao aktivator jer sadrži mikroorganizme koji će
podstaći proces razgradnje pa ćemo prvih 5-10 dana
pustiti da se razvije temperatura od 30 C (na dodir će
materijal biti topao) pre nego počnemo mešati sastojke
svakih 2-4 dana prilikom dodavanjanovih sastojaka.
Aktivatori pospešuju i ubrzavaju proces razgradnje.
To su obično konjska ili kravlja balega, kokošiji izmet
i sl., a koje u manjoj koičini možemo dodati u posudu.
U gradskim uslovima ponekad je teško nabaviti te
resurse pa se možemo poslužiti izmetom malih
ljubimaca biljojeda, čiji izmet ne sadrži patogene
bakterije, kao i kafom ili svežim urinom koji su bogati
azotom i podstiču izgaranje.
Ako dodatno želimo ubrzati razgradnju i obogatiti
finalni oroizvod možemo dodati i koncentrat lokalnih
autohtonih mikroorganizama koje smo prethodno
razmnožili tako što smo napunili 1/3 manje posude
sa skuvanom žitaricom (npr. pirinač), pokrili je gazom
i poluraspadnutim šumskim lišćem i pustiti da odstoji
5-10 dana na 30 C. U posudi će se razviti sunđerasti
koncentrat raznolikih mikroorganizama ( npr. gljiva i
bakterija ) koji doprinose bržoj razgradnji ugljenika iz
‘smeđih’ materija, a konačno obogaćuju biologiju tla.