УВОД

• Биомаса представља гориво које се добија из супстанци

биљног или животињског порекла
• Годишњи енергетски потенцијал биомасе у Србији
процењује се на cca 2,7 Мten
• За Србију је процењено да биомаса представља
најзначајнији обновљиви ресурс
• Удео шумске биомасе (остаци од дрвећа настали као вишак
у обради дрвета) процењује се на cca 1 Мten, што је око 40
% укупних потенцијала биомасе
• Удео пољопривредне биомасе ( пољопривредни отпад и
стајско течно ђубриво) процењује се на cca 1,7 Мten, што је
око 60 % укупних потенцијала биомасе
ПОТЕНЦИЈАЛ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА
ЕНЕРГИЈЕ У СРБИЈИ
 УВОД
• Укупна годишња потрошња примарне енергије у Србији за
2009 год била је 16 Мten, што значи да биомаса може да
представља 17% од потребних примарних облика енергије

• Биомаса се према начину примене може поделити на:

1. Чврста биомаса се углавном користи за производњу

топлотне енергије
2. Биодизел и биоетанол се користе у саобраћају
3. Биогас се користи за производњу и електричне и топлотне
енергије
 Биомаса као енергент
• Биомаса је у зависности од извора различито
дефинисана, али као основна може да се наведе
одредница према уредби о граничним вредностима
емисије штетних гасова у атмосферу из
конвенционалних извора
• ‘Биомаса је гориво које се добија од биљака или делова
биљака као што су дрво, слама, стабљике житарица,
љуштуре итд.'
• Биомаса је обновљиви извор енергије, а може се
поделити и на дрвну, недрвну и животињски отпад, у
оквиру чега се могу разликовати:
• дрвна биомаса (остаци из шумарства, отпадно дрво)
• дрвна узгојена биомаса (брзорастуће дрвеће)
• недрвна узгојена биомаса (брзорастуће алге и траве)
• остаци и отпаци из пољопривреде
• животињски отпад и остаци.
 Биомаса као енергент
• Најчешће се користи дрвна маса која је настала као споредни
производ или отпад чији остаци који се не могу више искористити

• Таква се биомаса користи као гориво у постројењима за производњу

електричне и топлотне енергије или се прерађује у гасовита и течна
горива за примену у возилима и домаћинствима

• Постоје разне процене потенцијала и улоге биомасе у глобалној

енергетској политици у будућности, али се у свим сценаријима
предвиђа њен значајан пораст и битно важнија улога

• За поређење може послужити податак како је 1990. године потрошња

енергије у свету износила 376,8 ЕЈ (екса 1018), а 2050. године се
према разним сценаријима очекује потрошња од 586 до 837 ЕЈ
 Биомаса као енергент
• Биомаса настаје као “вишак” у
примарној пољопривредној производњи
• Укупна продукција биомасе од
једногодишњих пољопривредних
култура се у Србији креће преко 12,5
милиона тона годишње
• Потенцијали произведене биомасе
неких “важнијих” култура, њени
топлотни потенцијали и могућност
уштеде течних горива су приказани у
следећој табели
Биомаса као енергент
 Биомаса као енергент
• Ако би се у енергетске сврхе искористила само једна
четвртина наведене биомасе (преко 2,8 милиона тона),
добила би се енергија којом би се могле у агрокомплексу
земље подмирити скоро све потребе за
нискотемпературном енергијом стационираних
енергетских система (грејање, дорада производа у
процесним постројењима, сушење у мањим сушарама и
друго, па чак и хлађење код апсорпционих машина за
хлађење)
 Физичко – хемијске
карактеристике биомасе
• гориви део у биомаси износи између 50 и 60%,
• у структури биомасе једногодишњих пољопривредних
култура се налази велики садржај кисеоника и до 40%
(који, и поред тога што потпомаже горење, смањује
топлотну моћ гориву),
• сумпора има само у траговима,
• садржај влаге у биомаси је веома променљив,
• топлотна моћ биомасе се креће у границама од 13 до
18 MJ/kg,
• топљивост пепела је на релативно ниским
температурама (око 800оC), (неповољност),
• биомаса је лако запаљив материјал па се морају
спроводити строге мере заштите од пожара
 Дрвна биомаса као
енергент
• Основне карактеристике при употреби шумске или дрвне
биомасе као енергента исте су као код сваког
горива:хемијски састав, топлотна моћ температура
самозапаљења, температура сагоревања, физичка својства
која утичу на топлотну моћ (нпр. густина, влажност и др)

• Основна величина за прорачун енергије из одређене количине

дрвета јесте његова топлотна вредност (моћ)

• Највећи утицај на њу има влага (влажност, удео влаге), потом

хемијски састав, густина и здравост дрвета

• За наше поднебље и врсте дрвета важно је утврдити, ради

одређивања његове топлотне вредности, да ли је листопадно
или четинарско, односно меко или тврдо дрво, јер је удео
појединих састојака при томе различит, а различита је и
материја која се може користити као гориво
 Недрвна биомаса као
енергент
• На топлотну моћ недрвне биомасе подједнако утичу
удео влаге и пепела

• Удео пепела у недрвеним биљним остацима може

износити и до 20% па значајно утиче на топлотну моћ

• Генерално, супстанце које чине пепео немају никакву

енергетску вредност

• Осим остале недрвне биомасе, у Србији би посебну

употребу могли да имају остаци житарица

• Искуства из развијених земаља, у Европи посебно

Данске, показују како се ради о вредном извору
енергије који се не би требао занемарити
 Недрвна биомаса као
енергент
• Будући да је просечни однос зрна и масе 53% према
47%, произлази како биомасе има приближно колико и
зрна
• Иако је неоспорно како се настала биомаса мора
првенствено враћати у земљу, препоручује се
заоравање између 30 и 50% те масе, што значи да за
енергетску примену остаје најмање 30%
 ЧВРСТА БИОМАСА
• Чврста биомаса је конкурентна по цени другим горивима, када
се користи за производњу топлотне енергије
• У Србији се процењује да се око 400000 домаћинстава греје на
биомасу
• У Србији је велика производња брикета и пелета (уносан извоз)
• У Србији се у неколико фабрика користи биомаса за потребе
индустријског процеса
• Тренутно у Србији још увек не постоји електрана на биомасу
која је прикључена на електроенергетски систем
• Субвенционисана цена електричне енергије добијене из
електрана на биомасу креће се у границама од 11,4 до 13,6
еуроценти по kWh
 Биогорива
• У ову групу спадају биодизел и биоетанол
• Процењује се да је потенцијал биогорива за Србију 0,2
Mten
• Постоји неколико различитих технологија за производњу
биоетанола
• Још увек је неисплативо користити биоетанол као гориво
• У највећем броју случајева биоетанол је секундарни
продукт у хемијској индустрији
• Најисплативија намена биогорива за потребе саобраћаја
 Биодизел као енергент
• Метилни естерификат репиног уља , познатији под
називом биодизел, добија се од уља уљане репице или
рециклираног отпадног јестивог уља
• Кроз процес естерификације, биљно уље реагује с
метанолом и натријум хидроксидом као катализатором
па настаје естер масних киселина заједно с осталим
нуспродуктима: глицеролом, глицеридским талогом и
сапуном
• Биодизел припада скупу деривата средње дугих, C 16 -
C 18 ланчаних масних киселина
• Ти молекули показују структурну сличност с молекулима
минералног дизел горива
• Биодизел је гориво за моторна возила које се добија од
репиног уља или других биљних уља естерификацијом с
метанолом
 Биодизел као енергент
• При томе настаје гориво које има својства једнака онима
класичног дизела из минералног уља
• Може се користити у потпуности као замена за
минерални дизел или као смеша с њим у различитим
односима
• Висока вискозност биодизела у поређењу с минералним
узрокује мање трошење клипова и прецизних делова
пумпе за убризгавање горива
• При примени највише треба на уму имати следећа
основна својства:
• биодизел се може применити готово у сваком дизел
мотору, при чему за сам погон возило не захтева
никакве измене
• биодизел је агресиван према лаку за каросерије па при
дотакању горива треба одмах обрисати попрскане
површине
 Биодизел као енергент
• Ако се претходно користило само конвенционално дизел
гориво, након првих 1 до 2 пуњења резервоара биодизелом
потребно је заменити филтар за гориво, због тога што
биодизел може отопити нечистоће задржане у њему

• У појединим случајевима може доћи до разређивања моторног

уља и то када је мотор дуже време био вожен само с малим
оптерећењем јер као и код конвенционалног дизела, долази до
продора несагорелог горива у моторно уље те следи
разређивање, а тада треба скратити рокове за замену уља које
произвођач иначе препоручује

• Могуће је смањење снаге мотора за 3 до 5%, што повлачи и

пропорционални пораст потрошње горива

• Биодизел је без адитива зими прикладан за примену на

температурама не нижим од -8 °C
 БИОГАС
• Некада су пољопривредна биогас постројења
била доста једноставна
• Обично су извођена као јефтине самоградње, а
била су релативно ниске снаге (≤ 100 кW)
• Та постројења базирала су се на примени и
прилагођавању постојећих поступака
манипулације осоком, на искуствима из праксе
газдинстава која су имала биогас постројења
• Током последњих 10-15 година, а нарочито од
када се већи значај придаје коферментацији,
развијају се технички сазрела постројења,
виших класа снаге
 БИОГАС
• На слици је приказано једно
пољопривредно биогас постројење
 БИОГАС
• Биогас настаје распадањем органских материја без
присуства кисеоника
• Метан представља главни састојак у добијеној смеси
биогаса
• Због штетног утицаја биоразградивих материја на
животну средину граде се електране за производњу
биогаса
• У Србији важе субвенционисане цене за биогас:
– 12-16 еуроценти по kWh за електране које добијају биогас из
биомасе животињског и биљног порекла
– 6,8 еуроценти по kWh за електране које добијају биогас из
депонија и постројења за третман отпадних вода
 ОСНОВЕ АНАЕРОБНИХ
ПРОЦЕСА РАЗГРАДЊЕ
• Анаеробни процеси разградње органских материја до
метана могу да се поделе у неколико фаза
• У фази хидролизе нерастворени биогени полимери
биохемијски се цепају у нискомолекуларна једињења
• У фази закишељавања, такозване ацидогене бактерије
и производи хидролизе, образују кратке ланце
карбонских киселина, алкохола, угљендиоксида и
водоника
• После фазе закишељавања, ацетогене бактерије
формирају сирћетну киселину од виших масних
киселина
• Производња водоника омогућава да дође до пораста
парцијалног притиска водоника
• То спречава размену материје ацетогених бактерија
 ОСНОВЕ АНАЕРОБНИХ
ПРОЦЕСА РАЗГРАДЊЕ
• У фази генезе метана користи се водоник, тако да су та
два процеса међусобно независна и одвијају се у некој
врсти симбиозе обе групе организама
• Формирање метана заснива се на декарбоксилацији
ацетата (око 70 %) и на метанизирању угљендиоксида и
водоника (око 30 %)
• Анаеробне бактерије метана означене су релативно
узаним спектром супстрата и дугачким временом
генерисања које траје и до 8 дана (кисеоник на њих
делује непосредно токсично)
 ОСНОВЕ АНАЕРОБНИХ
ПРОЦЕСА РАЗГРАДЊЕ
• Наведене биохемијске фазе одвијају се при такозваном једностепеном
поступку у резервоару, што је најчешћи случај код пољопривредних
постројења
• Код такозваног двостепеног поступка који се већином примењује за
специјалне супстрате у индустријским постројењима, фаза хидролизе
одвија се у једном посебном делу постројења
• На слици су приказани резервоари за фермeнетацију
 ОСНОВЕ АНАЕРОБНИХ
ПРОЦЕСА РАЗГРАДЊЕ
• У случају пољопривредних биогас постројења у којима се процесирају
биљни материјали са јаком структуром као што су целулозе,
хемицелулозе и лигнин, хидролиза одређује брзину разградње
• Брзина разградње осим тога знатно зависи и од температуре на којој се
процес одвија
• У табели 1. наведене су температуре и време боравка потребних за
разградњу 50% разградивих материја уобичајених пољопривредних
супстрата
Ознака Типично Време хидраул.
подручје темп. задржавања

Психрофилно До 20 0С 70-80 дана

Мезофилно До 30-44 0С 30-40 дана

Термофилно До 45-55 0С 15-20 дана

 ОСНОВЕ АНАЕРОБНИХ
ПРОЦЕСА РАЗГРАДЊЕ
• Већи степени разградње могући су, али захтевају дуже време
задржавања, траже веће запремине ферментора, а тиме и веће
трошкове
• У пракси се биогас постројења углавном експлоатишу у
подручју мезофилних температура
• Разлог томе је што се тада процес одвија добро, уз мали
утрошак енергије
• Психрофилна, негрејана постројења, нису раширена у
умереним географским ширинама због несразмерно дугачког
времена реакције
• Термофилни услови за одвијање процеса могу бити неопходни
и због потребе хигијенизације материјала, али проузрокују
већу осетљивост процеса на промене температуре
• Иначе, код пољопривредних биогас постројења, за сада нема
јасних назнака да су за поједине врсте супстрата потребне
више температуре одвијања процеса
 Састав произведеног
биогаса
• Састав произведеног биогаса (табела) варира у зависности од:
• структуре полазног супстрата,
• примењеног техничког решења постројења,
• температуре процеса,
• хидрауличког времена боравка у процесу и оптерећења запремине
(маса додате органске супстанце по јединици запремине ферментора и
по дану)

Саставни део Концентрација

Метан 50-75 %
Угљендиоксид 25-45 %
Вода 2 % (20 0С) – 7 % (40 0С)

Сумпорводоник 20 – 20 000 ppm

Азот <7%
Кисеоник <2%
Водоник <1%
 Састав произведеног
биогаса
• Садржај енергије и горива својства биогаса зависе у основи од
садржаја метана и угљендиоксида (табела )
• У табели су приказана својства метана и биогаса
CH4 Биогас (65% CH4, 35
% CO2)
Горња топлотна моћ [kWh/m3] 11,1 7,2
Доња топлотна моћ [kWh/m3] 10 6,5
Гранична вредност за Удео у ваздуху 5-15 5-12
експлозију (%)
Температура паљења [°C] 700 650-750
Густина [kg/m3] 0,72 1,2
Однос густина гас/ваздух - 0,55 0,9
Wobbeindex [kWh/m3] 14,9 7,9
Метански број - 100 135
 МАТЕРИЈАЛИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА
ДОБИЈАЊЕ БИОГАСА
• Као супстрати за призводњу биогаса долазе у обзир све
врсте биљних материјала који могу анаеробно да се
разграђују
• У пољопривредним биогас постројењима, која раде
искључиво на принципу течне ферментације, то јест са
супстратима који се могу транспортовати кроз систем
пумпом (мање од 12-15 % садржаја сувог супстрата), по
правилу се као основни супстрат користи течни стајњак
(осока)
• Због свога састава течни стајњак стабилизује процес
врења и уједначава одступања у погледу квалитета
супстрата за ферментацију
• Све више се осоки као основном супстрату додају други
органски материјали као косупстрати
 МАТЕРИЈАЛИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ ЗА
ДОБИЈАЊЕ БИОГАСА
• Њиховом применом знатно се повећава количина
добијеног гаса
• Вредновање супстрата врши се према:
– потенцијалу за производњу метана,
– брзини разградње и потенцијалном ризику обзиром
на штетне материје и уношење материјала које могу
да наруше процес, односно садржај патогених
организама
• Количина добијенога метана из различитих супстрата
осцилује у широким интервалима
• Принос метана из стајњака је релативно мали, а неки
отпадни материјали и обновљиве сировине омогућују
знатно већу количину призведеног метана
• Највећи потенцијал енергије имају отпадни
материјали који садрже масти и уља
 Стајњак и његова улога
• Стајњак је органско ђубриво, а представља смешу чврстих и
течних екскремената животиња и простирке, која је
подвргнута процесима превирања
• За стајњак се обично каже да је потпуно ђубриво, за разлику
од вештачких, која су допунска – непотпуна
• Премда је састав врло различит, узима се да је просечно
стајско ђубриво следећег састава:
• вода 75 %,
• сува материја 25 %,
• азот 0,5 %;
• калијум 0,6 %
• Количина произведеног стајњака зависи од врсте стоке и
живине
• Говече годишње даје око 9 тона, коњ око 7 тона
• Састав стајњака је врло различит
• На његов састав највише утичу следећи чиниоци: врста и
старост стоке, врста хранива, циљ гајења стоке , врста
простирке, нега стајњака и степен разградње
 Стајњак и његова улога
• Свака врста стоке даје различит састав измета, што опет
зависи од врсте хране и начина варења
• На пример, коњи дају стајњак који је сувљи и богатији
храњивим састојцима, зато се коњско и слично, овчије ђубре,
брже разлажу, стварају много топлоте и због тога сврставају у
топао стајњак
• Свињски стајњак може да буде и топао и хладан, што зависи
од врсте хране која се даје
• Стајњак пернате животиње је најјачи по свом саставу, јер
садржи много више хранљивих састојака од претходно
поменутих
• И код исте врсте стоке, састав је различит, на пример, млада
стока боље искоришћава храну од старије па је њихов стајњак
сиромашнији хранљивим састојцима
• Товна грла добијају више зрнасте хране, него приплодна, па је
њихов стајњак богатији у хранљивим састојцима
 Енергетски потенцијал
биомасе
• Енергетски потенцијал биомасе на пољопривредном
добру се одређује према броју тзв. Условних грла стоке
• Условно грло (УГ) представља животињу (или више
њих), тежине 500 kg живе ваге
• ОСМ је органскa сува материја, a
• ХПК – хемијска потреба кисеоника
Енергетски потенцијал
биомасе
- 1 УГ = 0,6 - 1,2 крава музара

- приближно 1,3 m3 биогаса дневно по УГ

- топлотна вредност: 6 kWh/Nm3

- 1 УГ = 2 - 6 свиња

- приближно 1,5 m3 биогаса дневно по УГ

- топлотна вредност: 6 kWh/Nm3

- 1 УГ = 250 - 320 кока носиља

- приближно 2 m3 биогаса дневно по УГ

- топлотна вредност: 6,5 kWh/Nm 3

- Силажа кукуруза, траве, лисне масе...

- 600 - 640 m3 биогаса по тони ОСМ

- топлотна вредност: 5,5 - 6 kWh/Nm3

- Индустријске органски загађене

отпадне воде

- 0,20 - 0,40 m3 CH4/kg HPK

- 60 - 80% CH 4 у биогасу
Шема манипулације стајњаком на
пољопривредном газдинству
 Процес производње
биогаса
 Основни процес производње биогаса обично се састоји
из три дела:припрема биолошког инпута ,разградња
,третман остатака
 Органски материјал се прво скупља у танку за пред-
скупљање и мешање
 Овај танк служи за мешање и хомогенизацију различитих
ферментационих материја
 Након чишћења на 70°Ц, где се уништавају све
бактерије негативне по процес ферментације , материјал
се пребацује у анаеробни дигестор
 Пречишћена биомаса представља почетак анаеробне
разградње
 Биогас, као обновљиви енергетски извор, производи
издувне гасове који слободно могу да се врате у
природни круг
 Субстрат може да се користи као пољопривредно
ђубриво
 Производња и
карактеристике биогаса
 На уређајима за пречишћавање
отпадних вода са анаеробном
стабилизацијом муља настаје
биогас, који представља врло
интересантан извор енергије

 Ефикасност продукције биогаса

обезбеђује се одржавањем
температуре (око 35◦C), pH
вредности, мешањем и
одстрањивањем кисеоника и
токсичних материја
 Производња и
карактеристике биогаса
 У анаеробним реакторима (дигестор) настаје
биогас као мешавина горивих и негоривих
гасова просечног састава (у запреминским %):
 метан 55-75%,
 угљен-диоксид 25-45%,
 и осталих гасова, као што су водоник,
кисеоник, угљен-моноксид, азот, водоник-
сулфид, амонијак и водена пара.
 Поменути депонијски гас настаје
разградњом органских супстанци под
утицајем микроорганизама у анаеробним
условима
 Депоније смећа - извор
енергије
 У средишту депоније настаје надпритисак, па депонијски гас прелази
у околину
 Просечан састав депонијског гаса је:
 35-60% метана,
 37-50% угљен-диоксида и у мањим количинама се могу наћи
 угљен-моноксид, азот, водоник-сулфид, флуор, хлор, ароматични
угљоводоници и други гасови у траговима

 Овај концепт подразумева постављање вертикалних

перфорираних цеви у тело депоније (бунари, трнови, сонде) и
њихово хоризонтално повезивање
 Преко једног компресорског постројења депонијски гас се
исисава, сабија, суши и усмерава ка гасном мотору
 Из сигурносних разлога препоручује се уградња
високотемпературне бакље, која преузима вишкове
произведеног гаса
 Биогас из дрвета
 Гасификација дрвеног отпада може
да реши врло знашајан еколошки
проблем контаминације тла,
водотокова и ваздуха, који настаје
на месту одлагања отпада из
пилана, дрвопрерађивачке
индустрије, индустрије папира,
шумског и пољопривредног чврстог
отпада

 На овај начин, енергетски потенцијал старог и отпадног дрвета се

може пласирати потрошачима који су удаљени од депонија дрвеног
отпада, тако што се гас транспортује до потрошача енергије или се
електрична енергија пласира у електро-дистрибуциону мрежу и тако
долази до потрошача (индустрија, насељена места, туристички
центри)
 Биогас из отпадних вода
 На уређајима за прецишцавање отпадних вода са
анаеробном стабилизацијом муља настаје биогас,
који представља врло интересантан извор енергије
 Ефикасност продукције биогаса обезбеђује се
одржавањем температуре (око 35Ц), пХ вредности,
мешањем и одстрањивањем кисеоника и токсичних
материја
 У анаеробним реакторима (дигестор) настаје
биогас као мешавина горивих и негоривих гасова
просечног састава (у запреминским %):
 метан 55-75%,
 угљен-диоксид 25-45%,
 и осталих гасова, као што су водоник, кисеоник, угљен-
моноксид, азот, водоник-сулфид, амонијак и водена пара
 Пример добро одржаване
депоније

1. Депонија 2. Гасне сонде (трнови)

3. Цев за скупљање оцедне воде
4. Гасни колектор 5. Компресор за исисавање гаса 6. Високотемпературна
бакља 7. Когенерациони мотор 8. Трафо станица 9. Топловод