Blagoje Glozić: Pozivanje ratnika
Još nisam uzorao najveću njivu,
još nisam napunio dudovo bure
još, bre, nisam spremio ni
slavu ni preslavu
a glasnik stiže
i pred kapijom viče:
– Ajde, spremi se, Svetomire
zovu te u rat!
Još nisam kupio so i gas,
još nisam proredio zabran,
još nisam napravio prvog sina,
još nisam, bre, promenio stranku
a glasnik stiže
i pred kapijom viče:
– Ajde, spremi se, Svetomire
zovu te u rat!
Još nisam zaboravio ni prvi
barut,
još nisam kaplaru opsovao
majku,
još nisam pripustio mladog
pastuva,
još bre nisam ni krajputaš ocu
naručio
a glasnik stiže
i pred kapijom viče:
– Ajde, spremi se, Svetomire
zovu te u rat!
Još nisam srezao gusle,
još nisam naučio da pišem,
još nisam prebio komšiju na
međi,
još nisam, bre, ni krljosao kao
čovek
a glasnik stiže
i pred kapijom viče:
– Ajde, spremi se, Svetomire
zovu te u rat!
Još nisam izlečio kostobolju,
još nisam razmrsio zavezana
creva,
još nisam poslednji put obišao
imanje,
još nisam, bre, bogu dušu
a glasnik stiže
i pred kapijom viče:
– Ajde, spremi sina, Svetomire
zovu ga u rat!