PANEVROPSKI UNIVERZITET

APEIRON SAOBRAĆAJNI

FAKULTET

BANJA LUKA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Tehnologija željezniĉkog

saobraćaja Tema: Organizacija

transporta robe

Mentor: Student:

Doc. dr Snježana Rajilić Badema Tahirović,

Banja Luka, jul, 2021.

 SADRŽAJ

UVOD

Transport u užem smislu podrazumijeva prevoženje stvari s jedne lokacije na

drugu. Pojam transporta u širem smislu podrazumijeva pored prevoza stvari i putnika i
ĉuvanje robe kao i njeno obezbjeĊivanje prilikom transporta. Transport je samostalna
privredna djelatnost koja se bavi prevozom materijalnih dobara i ljudi sa jednog mjesta na
drugo u cilju zadovoljenja ljudskih potreba kako u sferi materijalne proizvodnje, tako i u
svakodnevnom životu. Na današnjem nivou razvoja društva, transport je postao jedna od
najznaĉajnijih privrednih grana za koju se vezuje obavljanje vrlo važnih ekonomskih
funkcija. Rijeĉ transport u direktnom prevodu znaĉi prenos ili prevoz i vrlo se ĉesto koristi
u saobraćajnoj struci i u saobraćajnoj nauci. Cilj svakog transportnog preduzeća je da
smanji troškove a poveća prihode. Povećanje prihoda najkvalitetnije se može vršiti
kontrolisanjem troškova, korištenjem maksimalnih dozvoljenih kapaciteta radnog osoblja i
vozila. Uopšteno se pod pojmom transporta podrazumijeva savladavanje prostornih i
vremenskih udaljenosti, odnosno promjena koordinata predmeta transporta pomoću
tehniĉkih sredstava.

• ŽELJEZNIČKI TRANSPORT

Jedna od velikih prednosti željezniĉkog transporta je sposobnost da se preveze

razliĉita vrsta robe, poĉev od suvih, rasutih i teĉnih roba, zamrznute hrane, svježeg voća i
povrća koji zahtijevaju kontrolisanu temperaturu tokom transporta, robu nepravilnog oblika
i velikih gabarita i sliĉno.
Prevoznici koji se bave željezniĉkim transportom se smatraju „prirodnim
monopolistima“. Razlog za ovo su visoke investicije koje su neophodne za otpoĉinjanje
ovog posla (ovdje se u obzir uzimaju transportne organizacije u razvijenim ekonomijama,
pošto kod nas, praktiĉno postoji samo jedan prevoznik). Uz pretpostavku da je
infrastruktura razvijena, prevoznik mora da obezbijedi terminale za pristup vagonima,
opremu za podršku utovara, manipulisanju i istovaru i lokomotive i vagone.
Zbog ovakvih uslova, željezniĉki transport, u svijetu, važi za dio industrije „u
opadanju“, odnosno, udio željezniĉkog transporta u ukupnim troškovima/zaradama opada.
Kako željezniĉkom transportu ostali vidovi transporta intezivno oduzimaju poslove,
željezniĉke organizacije su prinuĊene da unapreĊuju svoje poslovanje i snižavaju troškove
transporta po kilometar-toni prevezene robe. Ovo sniženje troškova povoljno utiĉe na
povećanje obima transporta, što ima dalje povoljne posljedice na industriju koja se koristi
ovim vidom transporta.1

Slika 1. Željeznički transport

1
Filiković L. (2006) Osnove saobraćaja i transporta. Beograd: Zavod za udžbenike;

Željezniĉki transport se koristi uglavnom za transport veće koliĉine roba na duže

relacije. Transportovana roba je, po pravilu, niske vrijednosti po jedinici mase, kao i visoke
specifiĉne težine (velika masa po jedici zapremine). Ovaj vid transporta se većinom koristi
za transport drvene graĊe, rude, poljoprivrednih proizvoda i poluproizvoda hemijske
industrije. Kako su ovo robe koje imaju relativno nisku cijenu po jedinici mase, troškovi
transporta imaju visok udio u ukupnoj cijeni navedenih proizvoda na tržištu. Sa druge
strane, ovo utiĉe i na prihod koji ostvaruju organizacije koje se bave željezniĉkim
transportom i taj prihod je za ovaj vid transporta najniži po prevezenoj kilometar-toni od
svih ostalih vidova transporta.
Ranije napomenuto opadanje udjela željezniĉkog transporta u ukupnom obimu
transporta je posljedica potrebe za velikom koliĉinom robe za transport i velikim
udaljenostima na koje se transportuje roba. Ovo, ukoliko je ostvareno, kao rezultat ima
rasporeĊivanje fiksnih troškova (koji su za ovaj vid transporta visoki) na veliki broj
kilometar-tona prevezene robe.

1.1. NEDOSTACI ŽELJEZNIČKOG TRANSPORTA

 Osnovni nedostatak željezniĉkog transporta je relativna nedostupnost (ne postoji
rasprostranjena infrastruktura kao što postoji za drumski transport – puno je naselja koji
nemaju bližu železniĉku prugu i utovarnu stanicu). Ovo znaĉi da prevoznici moraju da
angažuju i drumski transport kako bi dovezli robu do utovarne stanice, što povišava ukupne
troškove transporta, a takoĊe i povišava rizik od oštećenja robe prilikom pretovara.
Drugi bitni nedostatak željezniĉkog transporta je brzina, odnosno vrijeme
transporta. Prosjeĉna brzina transporta kontejnera putem željeznice iznosi oko 30km/h,
mada se, na nekim dijelovima pruga ostvaruju prosjeĉne brzine i do 100km/h (ovi podaci se
odnose na ameriĉku, japansku i zapadnoevropsku željezniĉku mrežu). Pored samog
vremena transporta, na ovako nisku prosjeĉnu brzinu transporta utiĉe i potreba da se roba
klasifikuje po odredištu, kako bi bilo moguće, razdvojiti željezniĉku kompoziciju na više
dijelova i usmjeriti ih u potrebnom pravcu.2

Filiković L. (2006) Osnove saobraćaja i transporta. Beograd: Zavod za udžbenike;

2

Osnovni problemi funkcionisanja željeznice koje ima uticaj na transport robe i

putnika su: snažan uticaj države na ukupno poslovanje željeznice; neprilagoĊena
organizacija, upravljanje i funkcionisanje sistema novonastalim okolnostima i uslovima
okruženja; izrazito loše tehniĉko stanje pruga; neprilagoĊena struktura kola i ostalih
transportnih kapaciteta potrebama tržišta; visoka stopa imobilizacije lokomotiva i kola;
velika zaduženost, nemogućnost normalnog finansiranja tekućih potreba; znaĉajno
smanjenje prodaje transportnih usluga.
Upravljanje javnom željezniĉkom infrastrukturom i obavljanje prevoza u
željezniĉkom transportu vrši se na naĉin propisan Zakonom o željeznici. Upravljanje
javnom željezniĉkom infrastrukturom jeste:

• održavanje javne željezniĉke infrastrukture,

• organizovanje i regulisanje željezniĉkog saobraćaja,
• korišćenje javne željezniĉke infrastrukture,
• obezbjeĊenje pristupa i korišćenja javne željezniĉke infrastrukture svim
zainteresovanim prevoznicima i pravnim i fiziĉkim licima koja obavljaju prevoz za
sopstvene potrebe,
 • modernizacija javne željezniĉke infrastrukture, zaštita javne željezniĉke
infrastrukture i
• vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji javne željezniĉke
infrastrukture.

Prevoz putnika i stvari u željezniĉkom saobraćaju može se vršiti kao javni prevoz ili
kao prevoz za sopstvene potrebe. Vrste prevoza: prevoz po koliĉini robe (denĉane tj.
komadne - do 5000kg i vagonski-iznag 5000kg); prevoz po naĉinu otpravljanja i brzini
prevoza (sprovozni, brzovozni i ekspresni).
Željezniĉku infrastrukturu može da koristi prevoznik, preduzeće, drugo pravno lice
ili preduzetnik koji vrši prevoz za sopstvene potreba, ako ima: licencu za prevoz, sertifikat
o bezbjednosti za prevoz, ugovor o korišćenju željezniĉke infrastrukture.3

Filiković L. (2006) Osnove saobraćaja i transporta. Beograd: Zavod za udžbenike;

3

• ORGANIZACIJA TRANSPORTA ROBE

• TOVARNI LIST U ŽELJEZNIČKOM TRANSPORTU

Tovarni list je prevozna isprava koju izdaje vozaĉ, kojim se potvrĊuje da je on

primio na prevoz odreĊenu robu i služi kao dokaz da je zakljuĉen ugovor o prevozu robe u
domaćem ili meĊunarodnom transportu. Vozaĉ se obavezuje da robu, po tovarnom listu,
preveze do odreĊenog mjesta uz naplatu naknade za izvršene usluge prevoza. Pored toga
on se obavezuje i da u odreĊenom mjestu destinacije gdje je prevoz okonĉan, primaocu
tovarnog lista (po njegovom prezentitanju) isporuĉi prevezenu robu.
Tovarni listovi se u praksi i teoriji pojavljuju u svim vidovima transporta, kao:

• prenosivi – glasi na donosioca ili po naredbi odreĊenog primaoca robe i ima

svojstva hartije od vrijednosti;
• neprenosivi – glasi na ime primaoca robe i kao takav nema osobine hartije od
vrijednosti.
 Savremeni tovarni list je propisan u meĊunarodnom željezniĉkom saobraćaju,
meĊunarodnom Konvencijom CIM i COTIF i ima set od pet primjeraka listova. Prvi
primjerak je original tovarnog lista, a drugi dio lista je tovarna karta – koju zadržava uputna
stanica, treći dio lista je izvještaj o prispjeću – koji je namijenjen usputnoj stanici, ĉetvrti
dio lista je duplikat tovarnog lista i isti se predaje pošiljaocu, kao dokaz da je takvu robu
predao na prevoz željeznici i peti dio lista je kopija koju zadržava otpremna, odnosno
utovarna željezniĉka stanica.
Prenosivi tovarni list u željezniĉkom saobraćaju – u Zakonu o ugovorima o prevozu
robe u željezniĉkom saobraćaju, predviĊeno je izdavanje prenosivog tovarnog lista. Tako
se u skladu sa ovim Zakonom, pošiljalac i prevozilac mogu sporazumno dogovoriti da
prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca. Na primjerku tovarnog lista koji se
predaje pošiljaocu mora biti izriĉito navedeno da je to prenosivi tovarni list, a na primjerku
koji prati robu da je izdat prenosivi tovarni list. Ovakav prenosivi tovarni list potpisuje
prevozilac i pošiljalac ili lica koja oni ovlaste.4

Neprenosivi tovarni list u željezniĉkom saobraćaju – nije hartija od vrijednosti, pa

se pomoću njega ne može izvršiti prenos vlasništva na robi. On služi kao dokaz da je
ugovor o prevozu u željezniĉkom saobraćaju zakljuĉen i da je stavljanjem peĉata na ovakav
prevozni list, željeznica primila odreĊenu robu na prevoz.
Tovarni list mora da sadrži: mjesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; naziv
usputne stanice prema imeniku željezniĉkih stanica; ime i prezime odnosno naziv primaoca
robe i njegova adresa; oznaĉenje vrste i mase stvari; broj kola; ime i prezime tj. naziv
pošiljaoca, njegovu adresu i potpis koji može biti zamijenjen svojeruĉnim potpisom i
peĉatom; peĉat otpravne željezniĉke stanice; prevozne i druge troškove; spisak isprava koje
se prilažu uz tovarni list; naznaĉenje vrste robe; šifre mjesta isporuke i stanice; masa robe;
carinske formalnosti itd. Tovarni list je vrlo podesan za popunjavanje, dijelove obrasca
desno od pune linije popunjava željeznica, a lijevo pošiljalac.

• ŽELJEZNIČKE TARIFE

Željezniĉke tarife predstavljaju skup zakonskih i tarifskih odredbi kojima se

regulišu uslovi i cijena prevoza putnika i robe. Teorije tarifa se dijele na:

• teorije tarifa sa gledišta narodne privrede,

• teorija tarifa sa stanovišta interesa željeznice.
 Sa aspekta narodne privrede, cijene se formiraju na korelativnim naĉelima,
upotrebne vrijednosti transporta i „objektivne vrijednosti robe“ koja se prevozi i naĉela
platežne sposobnosti robe.
Sa stanovišta željeznice teorija tarifa se zasniva na ekonomskim principima, tj.
cijene prevoza treba da pokriju troškove prevoza, uzimajući u obzir tražnju usluga i
konkurenciju. Pri tome se cijena posmatra iz dva dijela: promjenljivi i stalni.
Tarifska naĉela su pravila ili principi na osnovu kojih su izraĊene tarife odnosno
tarifksi sistemi. Tarifska naĉela baziraju se na tarifskim teorijama pri ĉemu treba da se
obezbjedi interes države i željeznice.5

Naĉela koja obezbjeĊuju interes države: naĉelo vrijednosti robe, naĉelo upotrebne
vrijednosti robe, naĉelo smjernice politike države (ekonomske mjere), naĉelo suzbijanja
neracionalnih prevoza, naĉelo jedinstvenosti tarifa i laka primjenljivost, naĉelo koordinacija
saobraćaja.
Naĉela koja obezbjeĊuju interes željeznice: naĉelo rentabilnosti željeznice, naĉelo
vrijednosti usluge prevoza, naĉelo racionalnog korišćenja kapaciteta, naĉelo djelimiĉnog
pokrivanja troškova prevoza robe (putnika) cijenom, naĉelo tržišne konkurencije, naĉelo
integracije tarifskih sistema više željezniĉkih uprava.
Tarifski sistem predstavlja skup tarifskih propisa i tarifskih naĉela na kojima je
izraĊen.
Postoje pet vrsta tarifskih sistema:

• prirodni tarifski sistem (vrijednost transportne usluge i racionalno korišćenje kola);

• ekonomsko-politiĉki tarifni sistem (vrijednost robe i upotrebna vrijednost
transporta, veliki broj tarifskih razreda);
• državni tarifni sistem (klasifikacija robe, tarifski raspon, vrijednost i upotrebna
vrijednost robe);
• istorijski ili mješoviti tarifni sistem (klasifikacija vrijednosti robe, odstojanje, masa,
korišćenjekola);
• tržišno orjentisani tarifni sistem (bez uticaja države, tržišni principi).

Podjela tarife:

• Tarife se prema specifiĉnosti usluga dijele na: tarife za prevoz putnika i tarife za
prevoz robe;
 • Dalja podjela je na: tarife za unutrašnji saobraćaj i tarife za meĊunarodni saobraćaj;
• Prema strukturi tarife se dijele na: redovne (normalne) i izuzetne (poblašćene) tarife;
• U meĊunarodnom saobraćaju se razlikuju tarife za: uvoz, izvoz i tranzit.

Izuzetne tarife predstavljaju dopunski dio redovne tarife za pojedine robe

privremenog karaktera, a donose se zbog komercijalnog interesa željeznice ili interesa
državne zajednice.6

Tarifa za prevoz robe na željezniĉkom transportu se sastoji iz 7 dijelova:

• uslovi prevoza i raĉunanje prevoznine – sadrži opšte uslove prevoza koji su

propisani po redosljedu tehnoloških operacija. Raĉunanje prevoznine i to: po
vrstama pošiljki (denĉane i kolske); po naĉinu prevoza (redovan, oroĉen, dogovoren
i ekspresni): po posebnim uslovima prevoza.
• klasifikacija robe – sadrži: spisak pozicija; abecedni spisak robe; analitiĉki spisak
robe sa tarifskim razredima.
• imenik željezniĉkih stanica – sadrži ime stanice i šifre otvorene za prevoz (putnika,
robe, postrojenja, magacine, vage, profil, rampe).
• razdaljina za prevoz robe – sadrži spisak pruga, spisak stanica, dozvoljeno
opterećenje i kartu željezniĉke mreže, odstojanja.
• putokaz – sadrži spisak stanica sa brojem skupine i podskupine, broj ranžiranog
rejona i dioniĉki broj kao i tablicu upućivanja sa prevoznim putem,
• cjenovnik željezniĉkih usluga i naknada za industrijske i posebne koloseke i
manipulativne pruge – sadrži tablice za unutrašnji saobraćaj, tablice za
meĊunarodni saobraćaj (uvoz/izvoz), tablice za velike prazne i tovarene kontejnere,
• tranzitna tarifa – sadrži tranzitna odstojanja, cijene i naknade.

• UGOVOR O PREVOZU ROBE SA ŽELJEZNICOM

Pod ugovorom u željezniĉkom prevozu robe podrazumijeva se onaj ugovor na

osnovu kojeg jedna strana, željeznica, preuzima obaveze da robu koju joj predala druga
strana (pošiljalac robe) preveze iz otpremne stanice u uputnu stanicu i da je preda
odreĊenom licu (primaocu robe), dok se pošiljalac robe obavezuje da za to plati odreĊenu
naknadu u novcu (prevozninu tj. vozarinu).7
 Osnovne osobine ove vrste ugovora su da je to realan ugovor jer do njegovog
zakljuĉenja dolazi predajom robe (zajedno sa tovarnim listom) od strane pošiljaoca –
željeznici, kao vozaru. Smatra se da je potvrda prijema stvari na tovarnom listu, dokaz o
zakljuĉenom ugovoru o

prevozu. Dakle, prilikom zakljuĉenja ugovora dolazi do izdavanja prevozne isprave –

tovarnog lista.

Vrste ugovora o prevozu robe željeznicom:

• u zavisnosti da li se prevoz obavlja u domaćem ili meĊunarodnom saobraćaju,

ugovori se dijele na: ugovore u unutrašnjem i spoljašnjem prevozu.
• zavisno od brzine, mogu biti: ugovori o brzovozu, sporovozu i ubrzanom brzovozu,
• po naĉinu prevoza i to na ugovore o prevozu kolske (vagonske) i denĉane
(komadne) pošiljke u željezniĉkom prevozu.

Ugovor o prevozu robe željeznicom ima bitne i nebitne elemente. Bitnim

elementima se smatraju: ugovorne strane, predmet ugovora i cijene prevoza. Ugovornim
stranama se smatraju: željeznica i pošiljalac robe. Primalac robe, nije ugovorna strana, kod
ugovora o prevozu robe željeznicom. Predmetom ugovora, smatra se prevoz odreĊene robe
iz otpremne stanice u uputnu stanicu, a u ugovoru je bliže odreĊen naĉin prevoza, kao i
uslovi pod kojima mora biti izvršen. Pod prevoznom cijenom, smatra se novĉana naknada
koja treba da bude plaćena za izvršeni prevoz željeznicom. Ova visina cijene se odreĊuje
po pravilu željezniĉkom tarifom, ali u nekim sluĉajevima može da bude odreĊena i
ugovorom. Ugovorom se može odrediti i koje lice će platiti vozarinu (pošiljalac ili
primalac).
Pod nebitnim elementima ugovora o prevozu robe željeznicom, smatraju se
pojedine odredbe o prevoznom putu, naĉinu prevoza, pouzeću, obavještavanje primaoca o
prispjeću pošiljke, naĉinu tovarenja kola i dr.
Zakljuĉenje ugovora – ugovor o prevozu robe željeznicom se zakljuĉuje kada
prevozilac primi na prevoz stvar sa tovarnim listom. Prijem stvari potvrĊuje se stavljanjem
datuma i žiga otpravne stanice na tovarni list. Potvrda prijema stvari na tovarnom listu je
dokaz o zakljuĉenom ugovoru o prevozu. Pošiljalac i željeznica mogu da se sporazumeju o
izdavanju od strane željeznice tovarnog lista „po naredbi“ ili „na donosioca“ (prenosivi
tovarni list), što na primjerku koji se predaje pošiljaocu mora da bude izriĉito naznaĉeno.8
 Željeznica ima niz obaveza koje proistiĉu iz zakljuĉenog ugovora, zakonskih i
drugih propisa, kako prema pošiljaocu, tako i prema primaocu robe. Obaveze željeznice:

• Prijem robe – obaveza da primi svaku robu bez obzira ko je pošiljalac takve robe i o
kakvoj se robi radi. Ovo je iz razloga što se smatra da željeznica ima karakter javne
službe od opšteg javnog interesa. Željeznica nije u obavezi da primi na prevoz robu
ĉiji je prevoz zakonom zabranjen, ili roba koja nije podesna za prevoz željeznicom
zbog obima, težine, oblika, kapaciteta železniĉkog postrojenja i sliĉno;
• Ustanovljavanje težine i broja komada pošiljke – samo kada željeznica sama vrši
utovar robe i u sluĉaju kada pošiljalac to zahtijeva;
• Naĉin prevoza i prevozni put – željeznica je u obavezi da prevoz robe izvrši
otvorenim ili zatvorenim kolima, zavisno kako je pošiljalac odredio u tovarnom
listu, sem ako je to u suprotnostima sa željezniĉkim propisima;
• Rokovi prevoza – postoje dva roka: otpravni i prevozni rok. Pod otpravnim rokom
se podrazumijeva vrijeme koje je željeznici potrebno da robu pripremi za
otpoĉinjanje prevoza, dok se pod prevoznim rokom podrazumijeva vrijeme koje je
potrebno za stvarni prevoz robe;
• Obaveze utvrĊivanja gubitka ili oštećenja robe – obaveza željeznice je da odmah
sastavi zapisnik o uviĊaju i utvrdi stanje, uzrok i visinu štete kad je to moguće. To
je potrebno uĉiniti u prisustvu imaoca prava;
• Obavještavanje primaoca o prispjeću robe – željeznica je u obavezi da obavijesti
primaoca robe da je roba prispjela u uputnu stanicu i da mu pritom odredi rok za
preuzimanje robe;
• Predaja robe na dalji prevoz – kada je pošiljalac u tovarnom listu oznaĉio neko
drugo prevozno sredstvo za dalji prevoz robe od uputne stanice do uputnog mjesta
(kamion, brod i sl.), željeznica je obavezna da robu preda takvom prevozniku;
• Ĉuvanje robe – željeznica ima obavezu za vrijeme prevoza da postupa sa posebnom
pažnjom, ili u suprotnom snosi odgovornost za oštećenje i gubitak i dr.9

Firbylogistic. Željezniĉki prevoz. Preuzeto 4. Juna 2021. sa https://firbylogistic.com;

9

ZAKLJUČAK
 Željezniĉki transport je vrsta transporta gdje se prevoz robe ili putnika vrši
vagonima koji se kreću po pruzi uz lokomotivsku vuĉu. Osnovne prednosti su: velika
transportna sposobnost, masovan prevoz, niski troškovi na prevoznom putu, niski ukupni
troškovi za prevoze na srednja i velika odstojanja, visok stepen bezbjednosti, pouzdan
uredan i taĉan prevoz, energetska štedljivost, ekološka tolerantnost, prevoz nezavisno od
klimatksih uslova, neposredna veza magistralnih i pratećih kolosjeka. Negativne osobine
željezniĉkog transporta su: ograniĉen manevar, velika poĉetna ulaganja, dugo vrijeme
transporta, visoki fiksni troškovi. Osnovni cilj željezniškog transporta je maksimalna
iskorišćenost lokomotiva i posada, kao i koncentracija sa neprofitnih na profitne linije.
Železniĉki prevoz robe predstavlja jedan od najpouzdanijih i najsigurnijih vidova transporta
robe. Željezniĉki transport robe, kao što mu i naziv kaže, koristi željeznicu, odnosno voz,
koji saobraća na šinama, radi prevoza robe na odgovarajuću destinaciju. U pitanju je jedan
od najvažnijih i najĉešće korišćenih ekonomiĉnih naĉina prevoza robe. Ovaj tip prevoza se
koristi kako na kratkim, tako i na dužim relacijama.

LITERATURA

Filiković L. (2006) Osnove saobraćaja i transporta. Beograd: Zavod za udžbenike;

Knowledge. Željezniĉki saobraćaj. Preuzeto 2. Juna 2021. sa http://www.knowledge-

bank.org/; Logistichouse. Željezniĉki transport robe. Preuzeto 3. Juna 2021. sa

https://logistichouse.rs; Firbylogistic. Željezniĉki prevoz. Preuzeto 4. Juna 2021. sa

https://firbylogistic.com;