GVENDOLIN RAJT [Gwendolyn Wright] , iziskuje ozbiljnu rojektanata. Dok 9 kanona ~ kako Sopstveni oblik i kako su se menjali to pokroviteljstvo, lokainu samoupravu | pravte kodekse, Sociopoliti¢ke reakcije zajednice, Danas‘ec gradevine ret otro eave, Mnogi istoriéari posvecuju pasnju infrastrukturi ulica, pejzazima, Fon eee east na tehnologiju gradenja, Neprecizny definisano wvernakularno”! Postalo je znamenita oblast Prougavanja, koja obuhvata sve * Gwendolyn Weight, .Urban Spaces as Cultural Settings, in Alexander R. Cuthb ir ban Design Malden, Backvell Publishers Li, 2003 st 192-6 1 Vernakulam, domaci et koja svoje porekio voi iz 'tinskog verna, rb koji jeradenu kui gospadara prim pre ert ur, Designing Cites: Critical Readings 332gradskim ulicama. Sva ova stremljenja promenila su obim i poduhvat istorije arhitekture. Ranija interesovanja svakako su i dalje vazna, ali su danas arhitekta i gradevina deo Sireg urbanog okvira U ideainim uslovima ova dva paralelna dogadaja mogu i trebalo bi da jedan drugom budu od koristi. Urbani istorigari mogu nauciti arhitekte da ra- zumeju slozenosti gradova ~ ili urbani dizajn, narastaju¢e promene i drustvenu raznolikost. Sligno tome, bliska povezanost sa arhitektama moze da podseti istoriéare na oblikovne i konceptualne ideale koji zaokupljaju projektante jer metodologije takvih struénjaka uvek moraju biti u stanju da ukljuce najrazlicitije ciljeve i uticaje, éak i one koji se lako ne uklapaju u obrazac analize drugtvenih nauka, Istorigari, kao i arhitekte, éesto smatraju ovu Siru urbanu dimenziju svog rada podjednako frustrirajucom i prisilnom, Ovo se éak odnosi i na prougavanje gradova iz perioda ranog modernizma, premda kada , ... je svet bio pola hiljade godina mladi", prema reéima Johana Hojzinge [Johan Huizingal, ,obrisi svih stvari su nam izgledali jasnije"? Mnogo je raznovrsnih sila, bilo u skladu ili u sukobu, delovalo kako bi se stvorila, te zatim neprekidno menjala, urbana sredina. Razotkrivanje svih ovih uticaja postaje neSto vise od anegdotske pozadine ukoliko istoriéar Zeli da ana~ lizira polozaj atinskih hramova, mrezu ulica i kanala Amsterdama ili hijerarhiju stanovanja u kolonijainom Bostonu. Veliéina ranijih gradova i relativna jasnoca prisutnih kulturnih dejstava gine ih, ipak, jednostavnijim za razumevanje od vecine savremenih gradova. Istoriéari i arhitekte mogu mnogo lakée da opaze vrste pitanja koja se moraju postaviti o gradovima iz bilo kog perioda: Kakav je ucinak lokacije za izgradnju u razvoju susedstva? Sta se rugi kako bi se stvorio prostor za novu strukturu? Kako neki projekat utige na lokalnu ekonomiju i drustveni poredak? Uzajamno delovanje istorijskih sila preteino je karakteristika gradova od perioda ranog XIX veka, posto su se broj i raznolikost aktera uveéali, dok su veligina gradova, njihova ekonomija i kulturna slogenost, porasli gotovo ek- sponencijalno. Zaéudo, za profesionalne urbane istori¢are koji se fokusiraju na modernu eru, industrijski gradovi su prioritetna tema, a statisti¢ka analiza predstavlja preoviadujucu metodologiju. Delimiéno iz ovog razloga, istoriéari Koji se bave arhitekturom i urbanim dizajnom mogu da razvijaju nove vaine oblasti, éak iako su usredsredeni na tradicionalnije tipove gradevina u svojoj disciplini ~ religiozne i svetovne gradevine, domacu i komercijalnu arhitekturu, pozorista i sliéno. Uprkos svemu, gradovi su éesto ‘primamljivi \judima zbog ovih grandioznih i uzbudijivih atrakcija, kao i zbog svog ekonomskog potenci- Jala. I, naravno, te dve dimenzije gradskog zivota blisko su povezane. Kao &to Je I. Bi. Vajt [E. B. White] rekao za ameriéke metropole: ,Niko ne bi trebalo da dolazi u Njujork ukoliko nije spreman da bude sre¢an"? U tom smislu, smatram da istoriéari koji se bave kulturnom slozenoséu Zivota u pojedinim gradovima, a ne istoriari gradova generalno, pruzaju vazan 2 Johann Huizinga, The Waning of the Middle Ages: A Study ofthe Forms of Life, Thought.and Art in France and the "Netherlands in the X1Vth and XVth Centuries, Landon, Edward Amold, 1924, st. 1 3 EB White, Here Is New York, New York, Harper & Brothers, 1949, st: 10, 333Urbana istorija, naravno, mora da ukljuguje repertoar oblika i prostora, kao Sto istorija arhitekture mora da obuhvata izvesne kljucne spomenike. Ali ova bi oblast trebalo da sadrzi tehnike analize pre nego, naprosto, slatki kata- log znaéajnih prostora koji mogu da se ponove. Danasnji projektanti moraju da shvate istoriju kao neSto vise od kanona o prethodnim dogadajima ili od hronike 0 napretku. To je slozen i trajan poduhvat koji stalno postavlja nova Pitanja i mnoétvo alternativnih pogleda na proslost i sadasnjost. Svi mi koji smo zainteresovani za gradove u proslosti i sadaénjosti trebalo bi da razmotrimo ,obiénu" kao i ,dobru” arhitekturu, ,dosadne” kao i veli€anstvene prostore, ,nespretne” kao i promisljene projekte. Neplanska naselja — pre nego pailjivo osmisljeno urbano tkivo ~ gine veci deo mnogih gradova, tako da se mora razmisijati o tome kako te oblasti funkcionisu, bez Obzira da Ii je cilj razumevanje njihovog oblika u proslosti ili intervencija u sadainjosti. Naprosto, ne postoji naéin da se ovo uradi a da se ne uzme u obzir kulturni domen. Na primer, zna¢aj uliénog sistema, kao i njegove proporcije i fokus, priliéno se menjao kada su ga koristili gréki ili rimski kolonisti, spanski imperijalisti ili ameriéki istrazivagi. Trg Svetog Marka i Bulevar Vagington vre- menom su evoluirali, delimiéno oblikovani estetskim zahtevima, a delom kako bi funkcionisali kao prostori za politiéke rituale. Takode i manje impozantne oblasti — na primer, jevrejska geta u Evropi, ameriéke trgovacke zone ili etnicki kvartovi u bilo kom velikom gradu ~ trebalo bi da se proudavaju kao kulturni artefakti koji sadrze i oblikovne i drustvene elemente. Nijedno pravilo Zeitgeist-a ne moze da opige kako se kultura i estetika Prepliéu u svim okolnostima, pa éak ni u jednom konkretnom vremenu i pros- toru. Ipak, ova dva analiti¢ka pola uvek funkcionigu zajedno u urbanoj isto- riji. Zapravo, éak i ,éisto oblikovno” regenje, kao sto su Kataneovi [Cataneo] idealni gradovi renesanse ili Lenfanov [L'Enfant] Va8ington DC, nagovestavaju neobicnu mo¢ i apstrakciju arhitekte i klijenta u datom vremenu i mestu. 1, kada Jednom prostor poéne da se koristi, kulturni domen, naravno, dalje otezava nage potpuno razumevanje oblika Urbani istoriéar mora zato da pokage kako su odredene gradevine i pros- tori nastali i stekli prepoznatljivost, dok su neki drugi ostali na nivou nereali- zovanih projekata ili skrivenih, licnih vizija. Nije sluéajno da ovo iziskuje razma- tranje o tome koji su oblici bili omiljeni medu arhitektama, a koji su se — bilo isti bilo razligiti ~ dopadali gradevinarima i klijentima spremnim da rizikuju Predugo smo prouéavali ono Sto su arhitekte crtale, kao da je to nugno za pravi uvid u to kako su gradovi izgledali, Takode, moramo da razmotrimo u kakvom su odnosu poznatiji prototipovi s manje poznatim varijacijama ili €ak antitetiénim slikama. Uprkos svemu, uticaj oblika ili stila se nipo8to jednos- tavno ne filtrira kroz druStvenu strukturu, niti se odbijanje da se kopira ono sto Je moderno smatra potpunom zaostaloS¢u. Oblikovni izbori i kulturni prioriteti bili su u pitanju kada su provincijski gradovi poput Bostona ili Edinburga uveli varijacije na londonski obrazac. Savremeni regionalizam poprima nove dimen- zije Ovakav pristup ne podrazumeva da proucavanje drustva treba da preuzme ulogu oblikovne analize, veé da se oni moraju upotpunjavati. Ni drugtvo ni ob- lik nisu pasivno ogledalo jedno drugog - Sto bi trebalo da nas u¢ini nepover- Vivima prema preterano uproséenim, nepromenljivim shvatanjima arhitekture koja ili ,reflektuje" drustvene sile ili ,reprezentuje” ustaljen odnos moéi prema 335obrazac. Rad Karla Sorskea (Carl Schorske] o Beéu i Bazelu prikazuje Siroki spektar kulturnih i politi¢kih figura - ukljucujuci arhitekte poput Oto Vag- nera [Otto Wagner] i priuéenog istoriéara arhitekture Jakoba Burkharta [Jacob Burckhardt] - prihvatajuci karakter pojedinih gradova, éak i kada su pomenuti autori eksperimentisali u okviru zasebnih profesionainih sfera.* Delo Ricarda Goldvejta [Richard Goldthwaite], Gradenje renesansne Firence,® uci nas da cenimo velike palazzi na sveobuhvatniji nagin, objaSnjavajuci njihov znaéaj za lokainu ekonomiju, njihovo prilagodavanje promenama u poroditnom Zivotu aristokratije i njihov uticaj na susedstva i javni prostor grada. Pronicljiva anal- iza pariskih boemskih éetvrti autora Dzeralda Sigela* [Jerrold Seigel] smesta umetnike i pisce u okvire sopstvene kulture, umesto da ih mitoloski razdv od nje, ipak, nikada ne narugavajuci kreativnost. Dion Merimen’ John Mer= riman], potom, oZivijava radnicke cetvrti Limoza, prvog socijalistickog grada Francuske, naglagavaju¢i ulogu institucija susedstva i sukobe izmedu tradic je i modernosti. Na kraju, Intelekt Njujorka,* delo Tomasa Bendera [Thomas Bender], prikazuje generacije intelektualaca koji reaguju na ekonomiju grada i njegovu etniéku raznolikost, stvarajuci nove institucije obrazovanja i kulturno vitalna susedstva Nije neobiéno Sto je kulturna istorija u toku poslednjih godina postala mozda najinovativnija i najuzbudljivija struéna oblast u okviru istorije kao dis- cipline. Ipak, dok mnogi kulturni istorigari aludiraju na znacaj mesta | oblikovni simbolizam, arhitektura i urbani dizajn i dalje ostaju sporedna stvar u njihovim istradivanjima. Ovo ne mora da bude slucaj Cak i u $kolama arhitekture, urbana istorija moze da nagovesti natin na koji su znagajne gradevine i spomenici uticali na gradove: istina, kroz stvaranje osobenih stilova i urbanih prostora, ali, isto tako, i kroz oznaéavanje prom- ena u profesionalnom statusu umetnika ili politickoj moéi vlade ili ekonomskoj strukturi oblasti. Usied toga se suprotstavijaju razli¢ite drustvene grupe koje su uticale na urbani dizajn i Zivot grada u kljuenim trenucima proslosti, iako je fokus prvenstveno na projektantima i njihovim klijentima. Takav pristup moze da ohrabri studente — od kojih ¢e se vecina baviti arhitekturom, planiranjem ili zastitom graditeljskog nasleda — da razmotre ne samo istoriju svoje profesije veé i to kako se ciljevi njihovih prethodnika razlikuju od njihovih sopstvenih. ciljeva. Sasvim éesto izgleda kao otkrovenje videti da su i nagi preci morali da odgovore na potrebe odredenih gradova i drustava u kojima su radili. Kako su ranije arhitekte i planeri (anahronizam, naravno, pod kojim podrazumevam sve one koji su bili ukljuceni u politi¢ke odluke) birali primere iz proglosti? Kako su oni reagovali na pritiske klijenata i drustvenih grupa? Kako su oni, svesno i nesvesno, uticali na gradove? Sta ih je navodilo da progire sopstvene oblikovne i drugtvene horizonte kako bi sagledali probleme na drugi naéin? Ograni¢enja moderne prakse se i ne cine neopravdano sputavajucim iz te perspektive. 4-CailE,Schorske, Fin-de-siecle Vienna, New York, Aled A. Knopf, 1980; Cal E Schorske,,Science as vocation in Burckhardts Basel’, in T. Bender ur, The University and the City from Medieval Crigins to the Present, New York, Orford University Press, 1989. 5 Richard Goldtuaite, The Building of Renaissance Florence, Baltimore, Johns Hopkins University Pres, 1980, 6 Jerrold Seigel, Bohemian Poris: Culture, Poles, and the Boundaries of Bourgeois Life, 1830-1930, New York, Viking/ Elizabeth Sifton Books, 1986 ‘John Mertiman, The Red City: Limoges and the French Nineteenth Century, New York, Oxford University ress, 2985. 8 Thomas Bender, New York Inlet History of Intellectual Life in New York City from 1750 tothe Beginnings of Our wn Time, New York, Alfred A. Knap, 1987 334svim posmatratima. I arhitektura i drustvo su formativni i oblikuju jedm Je najo¢iglednije kod urbanih gradevina. Ne postoji standardna formule Povezuje ova dva polja istradivanja; ponekad arhitektura pre svega odg ha estetske zahteve profesije dok s z i hitel skih ili urbanisti¢kih svedoganstava izmedju ove dve vrste realnosti, bane istorije. Oval analitiéki proces ozigledno proizilazi iz nekoliko discip! nekoliko vrsta istorije: kulturne, druStvene, ekonomske, politicke i intelel alne, kao i arhitektonske. Urbana istorija bi, u najboljem slucaju, trebalo suprotstavi razlidita dovi funkcionigu i Sta je to ; om, funkcionalnom ili kultur islu. Jedino je na ovaj nagin moguce uzeti u obzir razlicite .filtere" - da pirebim frazu Karla Ginzburga® [Carlo Ginzburg] - kroz koje razlitite grupe If razumeju i koriste grad. Einjenica, priga i slika. 0 slika, dogadaja i podataka — malu intelektualnu vrednost. Stoga urbani istoriéar mora da ima jasan cilj. U najopstijim crtama, Sbjaabte Aziskuje izbor 0 tome da li se nastoji na jasnijem i potpunifem gbjaénjavanju oblika ili na razumevanju drustva kroz ovu novu prizmie Majkl Beksandal"® [Michael Baxandall], najuverljivijih primera kulturne istorije u svom delu o renesansnom slikarstvu, s pravor, naglasava da Gill sinteze u urbanoj istoriji je, stoga, u spajanju mnostva dozivijaja, Fier ee ra eanin okvira u odredenom vremenu - bez stvaranja kakofonije prez glasne za razumevanje. U oblikovnom smislu, mo 9 carlo Gintbug The Cheese andthe Worms: The Cosmos ofa Sieenthcentury Miler} Tedeschi, A Tedeschi Baiiore, Johns Hopkins University Press, 1980, 10 Michael Baxandal.Art society, and the Bouguer Principle’ Representations, 12 Fall 2985, st. 32-43, 336njihove gradevine. Nijedan glas ne moze apsolutno da preovladuje. Estetska i urbanisti¢ka uverljivost piana grada Cikaga, autora Denijela Barnama [Daniel Burnham] iz 1909. godine, zasluzuje nase priznanje, ali se, takode, istorijskom ocenom mora potvrditi njegov doprinos za gradske industrijalce i kritike Déejn Adams [Jane Addams] i drugih reformatora koji su ga optuzili za nedovoljno posvecivanje paznje pretrpanim imigrantskim kvartovima Cikaga Ove razlike su kljuéne za razumevanje toga kako su gradovi dobili sopst- veni oblik i kako su ih Ijudi dozivijavali. Cak se ni arhitekte ni planeri, gradevinari i politicari ne mogu posmatrati na isti natin, to jest kao da imaju isti pogled na grad, zato Sto svi oni poseduju mo¢ intervencije. Vecina arhitekata pos- matra urbani pejzaz sa aspekta pojedinacnih gradevina, dok ga gradevinari smatraju celinom zasnovanom prvenstveno na sveukupnom razvojnom poten- cijalu, a planeri vide isto mesto kao mapu pravnih kodeksa — ili druStvenih nejednakosti. Ostale grupe su jos raznolikije u svojim reakcijama na grad. U zavisnosti od klase, nacionalnosti, uzrasta i pola Ijudi imaju sasvim drugaéiji ‘odnos prema parkovima i, na primer, robnim kuéama, gradskim vecnicama ili spomenicima. Stavige, narogito u savremenom svetu, svi |judi dozivijavaju grad kroz mnogostruke uloge - na primer, kao stanovnici jednog susedstva, zapos- leni u odredenom drustvenom miljeu, kao élanovi politigkih stranaka ili reli- gioznih sekti. Ove promenljive perspektive, takode, uti¢u na to kako oni koriste gradove i kako se odnose prema njima Prepoznavanje takvih razlika nije samo populisticki stav. Zaista, ovo nagovestava neophodnu, mada zahtevnu, duznost istoriara da objasni ne samo ono Sto se dogodilo ve¢ i Sta je to tada znatilo i Sta to naslede nama danas znaci ~ i u nagim odvojenim identitetima i u nasem jedinstvu poput pro- fesije ili nacije. Vise nije dovoljno pretpostaviti istorijski narativ koji objasnjava urbanu promenu - nove stilove, tipove objekata, tehnologije i slike gradova = ukazujuci samo na najvaznije pojedince koji su zastupali ove inovacije. Ni ar- hitekte ni politicki lideri ne mogu nuzno da garantuju da ¢e odredene inovacije biti opsteprihvacene, prozimajuci sve nivoe grada i Sireci se izvan njegovih granica Na primer, pojednostavljenje dizajna stambenih objekata u SAD potetkom proslog veka uglavnom se objasnjava kao uticaj kljuénih arhitektonskih inova- tora, posebno Frenka Lojda Rajta [Frank Lloyd Wright]. Usredsredujudi se na Cikago, grad gde je Rajt radio tokom ovih godina, mogu¢e ga je preciznije smestiti. Ne moze se reci da Rajtova dela nisu impresionirala ostale arhitekte, éak i gradevinare, stolare i uopsteno celokupnu javnost. Ali oni su imali veoma razligite razloge za pospesivanje zaokreta ka jednostavnijim, standardizovani- jim domovima. I sam grad je bio bojno polje na kome je svaka od ovih grupa pokusavala da prisvoji pravo definicije sta bi to trebalo da bude dobar stam- beni objekat. Jednostavnim opisivanjem oblikovnih promena propustila bi se ogaravajuca sloZenost stavova i sukoba koji su u osnovi nagina na koji su ovi arhitektonski oblici shvatani, mesta na kojem su gradeni i nadina na koji su korisceni™ Shvatanje Sta su ljudi pokuSavali da urade sa arhitekturom i ur- banim dizajnom, u odredenim trenucima u proélosti, predstavija jedan aspekt ‘Gwendolyn Wright, Morlism and the Model Home: Domestic Archiectre and Cultural Conflict in Chicago, 1873-1913, Chicago, University of Chicago Press 1980; Gwendolyn Wright Architectural practice and social sin in Wrights early designs’ in V. Scully ur, Nature in the Work of Frank Llayd Wright, Chicago, University of Chicago Press, 1988. 337otkrivanja znaéenja nekog mesta. Moraju se u potpunosti uzeti u obzir, neza- visno od njihovog statusa, estetski ciljevi projektanta i simboliéne namere kli- jenta; moraju se imati na umu ogranicenja koja postavijaju zakoni, ekonomija, tradicija i moda, kao i traganje za inovacijama. Razlicite reakcije javnosti na projekat i promene ili kompromisi koje ona zahteva, moraju se ozbiljno shvatiti, pre nego odbaciti kao filistarski pokugaj da se podrije integritet projektanta. Oblikovna analiza u urbanoj istoriji ne bi trebalo da se izoluje od takvih kul- turnih problema, ali ni da se nipodastava kao sporedna. Samo na ovaj nacin mozemo u potpunosti da razumemo sve implikacije urbanih mesta Urbana istorija je stoga ujedno i gin oporavka i kreativni gest prema buducnosti, moguénost za razumevanje i izgradnju mesta i kultura tokom vrt mena. Arhitektonski projekat postaje jedan element u slozenom procesu koji stvara i transformige mesto; to je uporedo i secanje i vizija, problem i resenje, individualni i kolektivni izraz. Cilj je, delom, u sposobnosti da se prilagodimo = kao arhitekte i planeri, istoriéari i gradani — isprepletanim mrezama moéi znaéenja koje se objasnjavaju, i u proslosti i u sadagnjosti, kroz arhitektonski prostor. Pisati urbanu istoriju zna¢i dati narativnu formu ovom procesu; pro= jektovati sa istorijom na umu znaéi prepoznati mnogostruke kulturne upotrebe 1 znagenja koja mesta mogu imati, u modernom drustvu kao i u proslosti. Prevod: Ana Perié Korektori: Valentina Balaban, Jelena Pantié, Marina Petrovié i Anita Zrnié 338