UTICAJ KOMBINOVANOG KOPNENOG TRANSPORTA

NA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

INFLUENCE OF COMBINED LAND TRANSPORT

ON THE NATURAL ENVIRONMENT

dr Zoran Bundalo1)

Rezime: Posledice intenzivnih klimatskih promena poslednjih decenija odražavaju se gotovo u svim
delovima sveta. Sve češće katastrofe usled vremenskih neprilika izazivaju zabrinutost ljudskog društva,
ali i spremnost da se dalje klimatske promene ublaže ili spreče. U tu svrhu neophodno je smanjiti emisiju
gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a čija je koncentracija u atmosferi naglo povećana, pre svega
kao posledica korišćenja fosilnih goriva u saobraćaju i industriji. Kada je reč o saobraćajnom sektoru,
jednu od osnovnih mera za postizanje ovog cilja predstavlja preusmeravanje robnih tokova ka ekološki
prihvatljivijim saobraćajnim granama. Razvoj kombinovanog kopnenog transporta koji na optimalan
način ističe prednosti dva različita vida transporta. železnićkog i drumskog, dobija sve veći značaj.
Kombinovani kopneni transport je ekološki „prijateljski“ vid transporta i efekti njegove primene su
mnogostruki kao što su smanjenje emisije štetnih gasova, nivoa buke i smanjene potrošnje goriva,
redukcija broja drumskih vozila, odnosno smanjenje zakrčenja i opterećenja drumske mreže, povećanje
bezbednosti saobraćaja i dr. Za efikasni razvoj i implementaciju tehnologije kombinovanog kopnenog
transporta u Srbiji neophodno je stvoriti odgovarajuću institucionalnu, tehničku i tehnološku bazu.
Ključne reči: kombinovani kopneni transport, razvoj, zaštita, životna sredina

Abstract: The consequences of intensive climate changes in past couple of decades could be noticed in
almost every part of the world. Frequent catastrophes due to bad weather scare society but at the same
time society realizes that something should be done in order to stop this fast climate change. In order to
do that, the emission of toxic gases that cause the green house effect should be cut down. Concentration
of these gases has been rapidly increasing due to a use of fossil fuels in transportation and industry. In
order to meet this goal in the transport field, the transportation should be redirected toward more
ecological transport branches. The development of combined land transport which can efficiently use the
advantages of both the railway and the roadway is very important. There are many advantages of using
combined land transport such as lower emission of toxic gases, lower levels of noise, lower congestion of
roads, lower consumption of fuels, higher safety, etc. or efficient development and implementation of
combined land transport technology in Serbia, it is necessary to create adequate institutional, technical
and technological base.
Key words: combined land transport, development, protection, natural environment

1. UVOD

Savremenici smo velikih promena koje se pod

uticajem tehničko - tehnološke revolucije odvijaju Pojedini vidovi saobraćaja upućeni su na
u svim sferama društvene reprodukcije. Osnovni saradnju u vidu kooperacije i koordinacije u
cilj ovih aktivnosti je što veći stepen integracije poslovanju i razvoju. Tehnološke promene nastale
osnovnih reproduktivnih funkcija, koje u robnom transportu ogledaju se u integraciji
omogućavaju racionalnije privređivanje, odnosno unutar i između vidova saobraćaja. Savremeni
racionalno projektovanje, regulisanje i pristup ovoj problematici diktira sveobuhvatnost,
usmeravanje protoka energije, robe i informacija čime se prevazilazi stari pristup, koga su
unutar i između sistema. karakterisala granska i parcijalna rešenja.

1)
prof. dr Zoran Bundalo, dipl.inž. Visoka železnička škola strukovnih studija, Beograd, Zdravka Čelara 14
e-mail: cheminot@eunet.rs, zoran.bundalo@vzs.edu.rs

Sisteme kombinovanog transporta karakteriše
posebna tehnička baza i sve tehnologije
kombinovanog transporta podrazumevaju prevoz
kompletnih transportnih jedinica, sredstvima
najmanje dva vida saobraćaja, bez promene
transportnog suda. Kombinovani kopneni
transport obuhvata dva različita vida transporta.
železnički i drumski.
Kombinovani kopneni transport je ekološki
„prijateljski“ vid transporta i efekti njegove
primene u oblasti zaštite životne sredine su
mnogostruki kao što su smanjenje emisije štetnih
gasova, nivoa buke i smanjene potrošnje goriva,
redukcija broja drumskih vozila, odnosno
smanjenje zakrčenja i opterećenja drumske mreže,
povećanje bezbednosti saobraćaja i dr.
2. SAOBRAĆAJ I ŽIVOTNA SREDINA
Pored mnogobrojnih industrijskih postrojenja,
hemijskih prerađivača, proizvođača sirovina i
toplotne energije i dr. saobraćaj predstavlja jedan
od najvećih zagađivača prirodne okoline. Njegovo
negativno dejstvo ispoljava se na više načina preko
zagađivanja vazduha, vode i tla, velike buke,
zauzimanja zemljišta i životnog prostora, potresa
(vibracija), usporenja u odvijanju putničkih i
robnih tokova (zagušenja), velikih rizika od
prevoza opasnih materija i dr.
Vazduh se zagađuje ispuštanjem štetnih
izduvnih gasova – ugljen monoksida, oksida azota,
sumpor dioksida, jedinjenja ugljenovodonika,
alkalnih jedinjenja, čestica prašine, olova i sl. Svi
ovi gasovi vrlo nepovoljno utiču na čovekovo
zdravlje (neki od njih imaju izraženo kancerogeno
dejstvo). Kiseonik, kao jedan od najvažnijih
elemenata za život na zemlji, sve je zagađeniji
drugim otrovnim gasovima i sve ga je manje.
Pored neplanskog uništavanja šuma (proizvođača
kiseonika), saobraćaj odnosno sva transportna
sredstva sa tečnim pogonskim gorivom troše
ogromnu količinu kiseonika, što se naročito oseća
u gusto naseljenim mestima sa velikim brojem
motornih vozila. Zagađivanje vode i tla takođe
proizilazi i od saobraćaja, zbog izbacivanja
hemijskih supstanci i ispuštanja otrovnih gasova.
Buka predstavlja sve veći problem, postaje sve
jača i nesnosnija, izazivajući mnoge negativne
posledice, hormonalne i organske poremećaje kod
ljudi. Saobraćaj je najveći uzročnik buke koja raste
u zavisnosti od vrste i broja transportnih sredstava,
strukture saobraćajnih sredstava, brzine, podloge
puteva, lokacije puteva i pruga i sl.
Drumski saobraćaj, sa aspekta njegove
razvijenosti, brojnosti i osnovnih karakteristika,
znatno više stvara buku nego železnički saobraćaj.
120
Prema određenim istraživanjima, za isti obim
transporta nivo buke drumskog putničkog
saobraćaja veći je za dva puta od nivoa buke
železničkog saobraćaja, odnosno eksterni troškovi
buke su šest puta veći kod drumskog saobraćaja.
Zagušenja u saobraćaju, koja su veoma
izražena u tzv. periodima vršnog opteređenja, vrlo
štetno deluju na životnu sredinu i izazivaju mnoge
negativne posledice, kao što su dodatna potrošnja
goriva, dodatno zagađenja vazduha, zakašnjenja
na posao i školu, problemi u snabdevanju –
trgovini i u proizvodnji, smanjenja obrta i efekata
transportnih sredstava i dr.
Sprovedena istraživanja pokazuju da je
železnički saobraćaj znatno povoljniji i sa aspekta
zauzimanja prostora:
¾ dvokolosečna pruga zauzima samo 12 m, dok
auto-put sa dve kolovozne trake zauzima 26 m
širine,
¾ kod istog obima transporta prostor koji
zauzimaju drumske saobraćajnice (u odnosu
na železničke pruge) tri puta je veći,
¾ izgradnja jednog km auto-puta je za 2,5 puta
skuplja od izgradnje jednog km dvokolosečne
pruge,
¾ u jedinici vremena železničkom
dvokolosečnom prugom se može prevesti od 4
do 8 puta više putnika nego putničkim
automobilima na auto-putevima,
U zapadnoevropskim zemljama proučavaju se
pogodnosti pojedinih saobraćajnih grana i sa
aspekta troškova udesa. Prema tim istraživanjima
proizilazi da su troškovi udesa privatnih putničkih
automobila za 400 puta, a autobusa za 40 puta,
veći od troškova udesa kod železničkog
saobraćaja. Na osnovu ovih podataka koji se
odnose na železnice zapadnoevropskih zemalja,
odgovarajući zaključci se mogu izvući i za
saobraćaj u našoj zemlji.
3. KOMBINOVANI KOPNENI
TRANSPORT
U saobraćajnoj nauci načelno se razlikuju dva
obilika saobraćaja, direktni ili neprekinuti i
pretovarni ili prekinuti saobraćaj. Idealni oblik
savlađivanja prostora je kada se jedan transportni
događaj između saobraćajnog izvora i
saobraćajnog cilja sprovodi istim prevoznim
sredstvom u neprekinutom saobraćaju. Iz
geografskih razloga ili zbog nedostatka svojstava
pojedinih vidova saobraćaja to nije uvek moguće
postići. U praksi je najčešći prekinuti saobraćaj sa
svim nedostacima (velika pretovarna učestalost,
veliki transportni zahtevi itd.). Da bi se ovi
nedostaci i poteškoće što je moguće više smanjili,
razvijen je jedan novi oblik - kombinovani
(vezani) transport.
 Sisteme kombinovanog transporta karakteriše
posebna tehnička baza, standardizovana i
unificirana pratećim sredstvima, tehnologijom,
informaciono - upravljačkim sistemom itd. Danas
se u svetu primenjuju različite tehnologije
transporta u čijoj realizaciji učestvuju transportna
sredstva više vidova saobraćaja primenom iste
transportne jedinice. Sve tehnologije
kombinovanog transporta podrazumevaju prevoz
kompletnih i standardizovanih (normiranih)
transportnih jedinica, od pošiljaoca do primaoca,
sredstvima najmanje dva vida saobraćaja, bez
promene transportnog suda.
Cilj kombinovanog transporta njie samo
smanjenje troškova i ubrzanje transporta, već i
racionalno i pojednostavljeno organizovanje
transportnog ciklusa na celom prevoznom putu, od
pošiljaoca do primaoca robe. Osnovno načelo
kombinovanog transporta zasniva se na otpremi
robe od jednog mesta do drugog u jednoj
transportnoj jedinici, tako što se uzastopno koristi
više vidova prevoza, a da se ne vrši pretovar same
robe prilikom promene saobraćajnih sredstava.
Jedinica kombinovanog transporta označava
različite transportne sudove koji omogućavaju
korišćenje različitih vidova saobraćaja: železnički
+ drumski, železnički + pomorski, želežnički +
rečni, drumski + vazdušni...
Kombinovani kopneni transport, odnosno
kombinacija železničkog i drumskog transporta
poznat je pod nazivom sistem transporta "šina -
drum". Kod ovog sistema pojavljuju se sledeće
jedinice kombinovanog transporta:
¾ kontejneri,
¾ kompletna drumska vozila,
¾ pojedini delovi drumskih vozila (sedlaste
prikolice),
¾ izmenljivi transportni sudovi (izmenljivi
kamionski sanduci).
Na osnovu jedinice koja se prevozi,
kombinovani kopneni transport sačinjavaju tri
osnovne delatnosti:
¾ kontejnerski transport,
¾ kombinovani železničko - drumski transport,
¾ kombinovani drumsko – železnički transport
(transport železničkih vagona na kamionima,
u većim gradovima).
Kombinovani železničko - drumski saobraćaj kao
najvažnija delatnost kombinovanog kopnenog
transporta poznat je u svetu pod sledećim
nazivima:
¾ Huckepackverkehr, na nemačkom govornom
području,
¾ le ferroutage, na francuskom govornom
području,
121
¾ Trailer on flatcar - TOFC (sinonim
Piggyback), na engleskom govornom
području.
Kombinovani železničko - drumski transport
podrazumeva više sistema za transport drumskih
jedinica. Zavisno od primenjene tehnike,
organizacije transportnog procesa i načina
manipulisanja, razlikujemo sledeće sisteme:
¾ praćeni transport, odnosno transport
kompletnih drumskih teretnih vozila sa
horizontalnim utovarom - istovarom
(huckepack, tehnika A),
¾ nepraćeni saobraćaj, odnosno transport
sedlastih prikolica sa horizontalnim utovarom
(huckepack, tehnika B1) i sa vertikalnim
utovarom (huckepack, tehnika B2), kao i
transport izmenljivih transportnih sudova
(huckepack, tehnika C).
Pored ovih osnovnih sistemskih tehnika
kombinovanog kopnenog transporta, poslednjih
nekoliko godina razvija se tehnika tzv. bimodalnog
transporta, odnosno transport drumskih
poluprikolica na specijalnim obrtnim postoljima
(sistem "Road - Railer" - u prevodu "drumsko -
železničko vozilo"). Ova tehnika poznata i pod
nazivom "poluželeznica" pripada uslovno području
huckepack transporta - tehnika B.
4. UTICAJ KOMBINOVANOG
KOPNENOG TRANSPORTA NA
ŽIVOTNU SREDINU
Većina štetnih gasova (oko 1/3 potiče od
saobraćaja i to 65% ugljen-monoksida, 45%
ugljenovodonika, 49% oksida azota. Međutim, u
ispuštanju štetnih gasova velike su razlike između
saobraćajnih grana. Železnica u odnosu na ostale
saobraćajne grane doprinosi, praktično, očuvanju
čistoće vazduha.
Prema istraživanjima Međunarodnog saveza
železnica u Nemačkoj, odnosno Grupe 12
železnica Evropske zajednice, učešće emitovanja
štetnih supstanci u procentima po saobraćajnim
granama iznosi:
¾ 66 od 99% - kod drumskog saobraćaja,
¾ 3 do 26% - kod železničkog saobraćaja,
¾ 1 do 8% - kod vodnog saobraćaja.
Globalno posmatrano, samo 3% štetnih
supstanci koje potiču iz saobraćaja odnosi se na
železnički saobraćaj. Najveći deo štetnih supstanci
nastaje sagorevanjem benzina i uglja
Istraživanjima koja su sprovedena u Holandiji
došlo se do zaključka da od ukupne emisije olova
u atmosferi 87% potiče od saobraćaja, a u okviru
toga 94% od drumskog saobraćaja. Prema
sprovedenim istraživanjima u Americi, u gusto
naseljenim mestima autobusi zagađuju vazduh za buke od 65 dB smatra se pragom buke koja je
24 puta, a putnički automobili za 30 puta više nego štetna po zdravlje čoveka .
železnica.
Železnica sa svojim karakteristikama ima
očigledne komparativne prednosti, jer prevozi u EMISIJE ŠTETNIH GASOVA
svim vremenskim uslovima, po pravilu bez VRSTA PREVOZA
zastoja.

SAOBRAĆAJNA GRANA
PUTNIČKI TERETNI
Železnica koristi električnu energiju kao
(g/putnik/km) (g/tona/km)
osnovno pogonsko sredstvo, jer od ukupnog
prevoza na prugama Železnice Srbije u 2008. emisija štetnih emisija štetnih
gasova gsova
godini 83% je ostvareno upotrebom električne
energije (izraženo u brutotonskim kilometrima).

(ugljen dioksid)

(ugljen dioksid)
(azotni oksidi)

(azotni oksidi)
Tehnika i tehnologija transporta železnicom,
takođe, značajno doprinose očuvanju životne

CO2

NOx

CO2

NOx
sredine i još više potenciraju prednosti ove
saobraćajne grane. Do detalja je sve razrađeno i
jasnim propisima precizirano. Prijem pošiljaka na
prevoz, smeštaj u magacine, utovar, transport, ŽELEZNIČKI
istovar i isporuke pošiljaka odvijaju se u skladu sa SAOBRAĆAJ
3 0,01 2,8 0,004
unapred propisanim normama. Sve je predviđeno, DRUMSKI
a naročito za pošiljke koje mogu ugroziti životnu SAOBRAĆAJ
87 0,48 53 0,700
sredinu. VAZDUŠNI
Adekvatnim razvojem železničkog saobraćaja SAOBRAĆAJ
243 1,63 - -
bitno bi se uticalo na smanjenje transportnih *IZVOR: Švedski institut za razvoj drumskog
troškova i povećanje ukupne društvene saobraćaja
racionalnosti, pre svega zbog znatno niže potrošnje
pogonske energije u odnosu na ostale saobraćajne Tabela 1: Emisija štetnih gasova prema vidovima
grane. saobraćaja
Prema podacima Evropske komisije, od
ukupne potrošnje energije, saobraćaj koristi 30%, a Smanjenje buke u gradovima u železničkom
ostale privredne grane 70%. Od ukupne potrošnje saobraćaju se postiže na sledeće načine:
energije u saobraćaju u Evropskoj uniji 84 % ¾ nastoji se da se što više pruga elektrificira,
otpada na drumski saobraćaj, a samo 2,5% na ¾ nastoji se da se izvrši izmeštanje ili
železnički saobraćaj. spuštanje železnice ispod nivoa grada
Na osnovu istraživanja sprovedenih u našoj Kod prevoza masovnih tereta železnicom troši
zemlji potrošnja ekvivalentne (specifične) energije se četiri puta manje energije nego kada se prevozi
veća je za isti transportni učinak za: kamionima. Železnički koridori najbolje koriste
¾ 3,5 puta - kod autobuskog saobraćaja, prostor, broj teških nesreća je nekoliko desetina
¾ 10,8 puta - kod putničkih automobila, puta manji nego u drumskom saobraćaju tako da
¾ 27,8 puta - kod vazdušnog putničkog železnica višestruko puta bolje čuva društvene
saobraćaja u odnosu na potrošnju električne vrednosti.
energije u železničkom saobraćaju. Glavne štete u saobraćajnim nesrećama
Kod prevoza robe potrošnje energije veća je za uključuju:
13 puta u javnom drumskom saobraćaju, 23 puta u ¾ vrednost ljudskih života,
saobraćaju za sopstvene potrebe, 3,7 puta u ¾ troškove medicinske nege,
rečnom saobraćaju nego kod prevoza robe u ¾ gubitke u proizvodnji,
železničkom saobraćaju. ¾ materijalne štete.
Prednosti železničkog saobraćaja su Železnica je ekonomski isplativija, jer su
višestruke nad ostalim vidovima saobraćaja, što se vrednost po četiri najvažnija područja na kojima se
tiče emisije štetnih gasova uporedno stanje je dato javljaju eksterni troškovi višestruko na strani
tabeli 1. železnice i to:
Železnički saobraćaj stvara manje buke nego ¾ udesi,
drumski ili vazdušni .Kod prevoza iste količine ¾ zastoji
tereta i istog broja putnika železnički saobraćaj ¾ zagađenje,
stvara 25-50 % manje buke. Prema podacima ¾ buka,
"GRUPP-studije" iz Nemačke 86% troškova Kod železnice koja radi po vremenskom planu
nastalih zbog buke u kopnenom saobraćaju otpada (red vožnje) problemi zastoja drže se pod
na drumski a 14% na železnički saobraćaj. Jačina kontrolom, a u drumskom saobraćaju svaki

122
učesnik odlučuje kada će koristiti drum. Železnički Poslednjih godina beleži se značajan porast u
saobraćaj štedi energiju na osnovu : broju prevezenih tovarnih jedinica kombinovanog
¾ korišćenja električne energije za pogon, transporta železnicom u našoj zemlji. Dominiraju
¾ velike mase vozova, pre svega dve grupe tokova roba. Sa jedne strane
¾ izbegavanju čestog zaustavljanja i to su tokovi kontenerizovane robe koja se otprema
pokretanja. iz Zapadnoevropskih država ka Grčkoj ili Turskoj
kao i obratno.
Na elektrificiranim prugama primarni Sa druge strane, počev od druge polovine
energetski izvori se iskorišćavaju na najbolji način. 2006. godine dolazi do značajnog intenziviranja
Sledeća tabela daje uporedni pregled potrošnje kontenerskih tokova u uvozu robe za Srbiju preko
energije po jedinici prevoza tereta : Jadranskih luka Rijeka i Kopar što je rezultiralo i
uvođenjem kompletnih kontenerskih vozova
Potrošnja energije po saobraćajnim granama Beograd Express (Kopar – Beograd) i Rijeka-
Specifična Beograd Express (Rijeka – Beograd). Osim ka
Saobraćajna Beogradu, transport robe kontenerima od luka na
potrošnja Odos
grana Jadranskom moru obavlja se i ka drugim
(KWh/ 000 ntkm)
destinacijama u Srbiji, kao što su: Subotica,
Železnički saobraćaj 120 1,00 Pančevo, Novi Sad, Batočina, Mladenovac, Šabac,
Drumski saobraćaj 520 4,33 Šid itd.
Vodni saobraćaj 120 1,00 Kada je reč o tranzitu preko teritorija Srbije i
Vazdušni saobraćaj 7570 63,08 Hrvatske, osim na koridoru X, tovarne jedinice
Tabela 2: Potrošnja energije po granama kombinovanog transporta prevoze se i na relaciji
saobraćaja Piacenza (Italija) – Berceni (Rumunija) i obratno.
U sklopu razvoja kombinovanog drumsko-
Glavni zagađivači vazduha su: železničkog transporta preko teritorije Srbije,
¾ sumporni spojevi nastali sagorevanjem posebno mesto zauzima pokušaj uspostavljanja
fosilnih goriva; prevoza po sistemu ’’pokretni put železnice’’
¾ ugljenmonoksid (CO); (RoLa - hukepack tehnika A). Sredinom septembra
¾ azotni oksidi (NOx) 2006. godine, nakon višegodišnjih napora na
¾ ugljikovodonici; stvaranju tehničkih uslova za transport kompletnih
¾ čađ, čestice, aerosol. drumskih teretnih vozila železnicom, saobraćao je
Udeo emisija štetnih sastojaka po prvi RoLa voz na relaciji Wels (Austrija) – Halkali
saobraćajnim granama dat je u sledećoj tabeli: (Turska), tranzitirajući Srbiju koridorom X.
U toku perioda probnog saobraćaja do
UDEO EMISIJE PO SAOBRAĆAJNIM 31.12.2006. godine saobraćalo je 3 para vozova,
GRANAMA (%) kojima je prevezeno ukupno 84 kamiona. Nedavno
su obnovljeni kontakti učestvujućih železnica i
ŽELEZNIČKI
SAOBRAĆAJ

SAOBRAĆAJ

SAOBRAĆAJ
SA0BRAĆAJ

austrijske firme Ökombi kao operatera koji

VAZDUŠNI
DRUMSKI

VODNI

ŠTETNI organizuje čitav transport, u cilju utvrđivanja

SASTOJAK mogućnosti za ponovno pokretanje ovog voza.
Kako interesovanje za takvom vrstom transporta
postoji na pomenutom pravcu, oživljavanje
Ugljenmonoksid ovakvog oblika prevozne usluge zavisiće pre svega
1 98 0,3 0,7 od mogućnosti definisanja komercijalnih uslova
(CO)
Azotni oksid prihvatljivih za tržište.
4 90,5 0,5 5
(NOx)
Ugljenvodonik 5. ZAKLJUČAK
1 95 1 3
(CH)
Ugljendioksid "Železnice Srbije " imaju 3809 km pruga u
4 80 11 5 eksploataciji i od toga je elektrificirano 1247 km
(CO2)
Sumpordioksid odnosno 33%. U toku 2007. godine troškovi
10 74 2 14 električne energije su bili 1,5 miliona eura, a
(SO2 )
Čvrste čestice 5 85 3 7 troškovi dizel goriva 9,5 miliona eura što dalje
vezano za odnos prevezenih putnika i robe daje
Tabela 3: Procenat štetnih gasova po vrstama
odnos od 6,3 u korist elektro vuče.
saobraćaja
Železnica koristi električnu energiju kao
osnovno pogonsko sredstvo, jer od ukupnog
prevoza na prugama Železnice Srbije u prošloj

123
godini je 83% rada izraženog u brutotonskim
kilometrima ostvareno upotrebom električne
energije.
Zagađenost atmosfere u našoj zemlji, pod
uticajem saobraćaja, a posebno naglim razvojem
drumskog saobraćaja, intenzivno je rasla iz godine
u godinu.
Železnički saobraćaj dosta štedi energiju i to je
najveći doprinos očuvanju životne sredine. Vozovi
troše manje energije od drumskih vozila zbog
manjeg otpora trenja između železničkih točkova i
šina nego što je otpor između pneumatika i asvalta.
Železnica može značajno da smanji utrošak
fosilnih goriva daljom elektrifikacijom mreže
pruga.
Kombinovani kopneni transport eliminiše
žestoku konkurentsku borbu između železničkog i
drumskog saobraćaja i kroz njihovu međusobnu
saradnju predstavlja prvi znak prave koordinacije u
saobraćaju. Osnovni postulati daljeg razvoja
kombinovanog transporta su:
¾ koncentrisanje na kontenere i izmenljive
transportne sudove (tehnika C),
¾ razvoj brze i automatizovane pretovarne
tehnike u velikim terminalima lociranim na
relacijama sa intenzivnim saobraćajem,
¾ na relacijama sa slabijim intenzitetom
saobraćaja koristiti jeftinu i fleksibilnu
(mobilnu) pretovarnu tehniku.
I pored društvenih opredeljenja za
unapređenje kombinovanog saobraćaja u Srbiji,
nivo njegove razvijenosti je još uvek nizak.
Osnovni razlozi za ovakvo nepovoljan stepen
razvoja su stanje infrastrukture i mobilnih
sredstava, kao i neodgovarajuća organizacija
transporta.
Nedostatak fleksibilnosti u poslovanju,
inertnost prema zahtevima komintenata i
neposlovnost transportnih preduzeća, ukazuju na
pomanjkanje duha za tržišno privređivanje.Za
Srbiju je veoma važno da ukoliko želi da opstane i
poveća svoje učešće u svetskoj robnoj razmeni,
prihvati savremene metode i tehnologije
transporta, kao važan faktor u očuvanju
konkurentnosti svoje robe. Izazov sa kojim se
suočavamo sa širenjem transportnih tokova u
Evropi je očigledan.
U narednom periodu strategija saobraćajne
politike u našoj zemlji imaće za cilj razvoj i
izgradnju racionalnog, tehničko - tehnološki
savremenog i tržišno orijentisanog saobraćajnog
sistema. Struktura tako koncipiranog sistema
omogućiće snižavanje troškova reprodukcije,
racionalno korišćenje energije i maksimalnu
zaštitu životne sredine.
Kombinovani kopneni transport koji
objedinjuje prednosti različitih saobraćajnih grana,
124
svakako bi trebao da zauzme značajno mesto u
okvirima buduće saobraćajne politike. Postojanje
elektrificirane pruge pruža mogućnost transporta
koji može predstavljati ozbiljnu alternativu
postojećim i budućim drumskim prevozima.
Kako su bezbednost i ekološka komponenta na
strani železnice, razvoj kombinovanog drumsko-
železničkog transporta značajno bi umanjio
potencijalne rizike od zagađenja i ugrožavanja
bezbednosti. Ukoliko je reč o transportu opasnih
materija usmeravanje na prevoz železnicom
posebno dobija na značaju.
Za uvođenje ovog vida transporta potrebno je
formirati posebnu, samostalnu organizaciju ili
društvo, tzv. operatora kombinovanog transporta.
S obzirom da je pored države, železnica
najviše zainteresovana za uvođenje i razvoj
kombinovanog transporta, ona bi morala biti
inicijator osnivanja ovakvog društva i jedan od
dominantnih akcionara (ukoliko bi društvo bilo
akcionarsko). Pored železnice svoj udeo u
ovakvom društvu trebalo bi da imaju i drumski
prevoznici, špeditereske i pretovarne firme.
Kombinovani kopneni transport može da reši
mnogobrojne probleme u "stihijski" rastućem
transportu. Na našoj državi, železnici, drumskim i
špediterskim organizacijama je potez da pokažu
kreativnost u marketingu i kooperaciji u domenu
kombinovanog kopnenog transporta.
L I T E R A T U R A:
[1] Bundalo, Z. Integralni transport, Želnid,
Beograd, 2000.
[2] Bundalo, Z. i dr. Mogućnost primene i razvoja
kombinovanog transporta na pravcu 5 B,
LogVD2007, Žilina, 2007.
[3] Bundalo, Z. Tehničko-tehnološka baza za
razvoj kombinovanog transporta u SRJ,
Procesing 97, Tivat, 1997.
[4] 4. Bundalo, Z. i dr. Robni saobraćaj izmedju
Srbije i Hrvatske i njegove perspektive sa
posebnim osvrtom na kombinovani
transport, PROMETNI SUSTAVI 2008.
Opatija 2008.
[5] 5. Matić M. Rukovođenje energijom" Zagreb
1995
[6] Šubara N i dr. Ekologija u železničkom
saobraćaju, Beograd, 2003.
[7] Energy, transport and environment indicators,
European commision, 2007.