OSNOVE ISHRANE PASA

Oko pedeset različitih hranljivih sastojaka se smatra neophodnim za psa u njegovoj svakodnevnoj
ishrani a procena njihovog kvaliteta je zasnovana na brzini razlaganja u organizmu.
Proteini (meso, riba, jaja), vlakna (zeleno povrće), masti (biljne i životinjske), minerali, i vitamini
moraju biti uključeni, a njihova količina se odnosi na sledeće:

 Veličina (očigledno, pas težine 2 kg neće imati istu dijetu kao pas težine 80 kg).
 Fiziološka kondicija (zahtevi ishrane su uslovljeni razvojem, fizičkom aktivnošću,
starošću, te da le je kuja gravidna ili prehranjuje štence).
 Zdravlje (u mnogo slučajeva, ishrana je postala glavno sredstvo u tretmanu
oboljenja).

Voda - najvažnija od svih

Može se pomisliti vodu nije potrebno navoditi ali važno je da se ne zaboravi da organizam može
podneti nedelje gladovanja ali ne i više od tri dana bez vode.
Pas može preživeti ako izgubi svu masnoći i polovinu ukupne količine proteina ale ne i 10% vode.
Iz ovog,a lako je zaključiti da je voda najvažniji sastojak u ishrani.
Dnevno, u proseku, psu je potrebno 60 ml ove tečnosti po kilogramu telesne težine.

Proteini - graditelji tela

Proteini grade mišićno tkivo, pomažu u razvoju nervnog i koštanog sistema, itd. Postoje razlike u
njihovoj prehrambenoj vrednosti. U "korisne" proteine se ubrajaju oni koji dolaze iz crvenog i belog
mesa, ribe i jaja. "Loši" proteini se nalaze u vezivnom tkivu i u organizmu psa prolaze nesvareni i
neiskorišteni.
Hraneći psa najkvalitenijim proteinima (koji se absorbuju u organizmu u obliku amino kiselina) nije
garancija da će oni biti iskorišteni u metabolizmu. Za uspešnu sintezu vlastitih proteina, psećem
organizmu su potrebne esencijalne amino kiseline.

Masti - obezbeđuju energiju u obliku kalorija

Glavna, ali ne i jedina, uloga masti u organizmu je da obezbede neophodnu energiju. Digestija
masti kod psa je na većem nivou nego kod čoveka što ne znači da je njihovo konzumiranje
neograničeno. Prisustvo masnoće u obroku psa znatno pojačava apetit što može dovesti do
prejedanja tako da u ovom slučaju veličina obroka mora biti pažljivo kontrolisana.
Iako psi mogu podneti visok nivo masnoće u njihovom obroku ipak je potrebno da se on limitira
onima koji zahtevaju dosta kalorija a to su visokoaktivni psi te ženke u laktaciji.

Esencijalne masne kiseline

 Pas nije u stanju da ih sam stvori već se one moraju uneti u organizam putem ishrane (odatle i
naziv esencijalne). Postoje dve bitne vrste esencijalnih masnih kiselina (nazvane još i
polinezasićene):

- "omega-6", zastupljene više u biljnim nego u uljima životinjskog porekla (izuzev peradi).
Nedostatak ove vrste masnih kiselina izaziva suhu kožu, alopeciju (gubitak dlake) i slabu
odlakanost. This is one of the main nutrients for a beautiful coat.
- "omega-3", zastupljena uglavnom u ribljim uljima, igra važnu ulogu u očuvanju ćelijskih
membrana i u funkciji nervnog i imunog sistema. Ove masne kiseline se koriste u tretmanu mnogih
uzročnika iritacije kože zbog svojih oksigenizirajućih svojstava (pospešuju tok oksigena i učestvuju
u oblikovanju crvenih krvnih zrnca.

Bez obzira na tip, sve esencijalne masne kiseline su nestabilne. Njihovom razgradnjom hrana
postaje manje ukusna te utiče na različite fiziološke poremećaje kao što su digestivna
intolerancija, oslabljen rad pankreasa, oštećenja jetre, itd. U komercijaloj hrani, kao prevencija
razgradnje esencijalnih masnih kiselina dodaju se antioksidanti. Ukoliko se pas hrani domaćom
kuhinjom najbolje je ne davati psu iskuhane masnoće.

Karbohidrati

Sastojci su meterije biljaka, gotovo nezastupljeni u hrani životinjskog porekla. Osnovne jedinice su
jednostavni šećeri od kojih je najzastupljenija glukoza, primarna komponenta skroba i celuloze.
Drugi karbohidrati, kao što su pektini, su mnogo kompleksnije molekule koje sadrže uronsku
kiselinu nastalu oksidiranjem jednostavnih šecera. Skrob i šećeri mogu biti svareni i asimilirani
organizmom psa dok drugi ugljeni hidrati (npr. celuloza) stimulišu i regulišu promet materije u
intestinalnom sistemu. Psi imaju metaboličku potrebu za glukozom, koja je primarni izvor enrgije
određenih organa, uključujući mozak, te sastavni element izgradnje mnogih organskih molekula. S
druge strane treba spomenuti da psi, kao i nekolicina drugih životinjsikih vrsta, imaju jednu bitnu
razliku: njihov organizam održava glikemiju (nivo glukoze u krvi) bez karbohidrata u ishrani. Oni
koriste određene amino kiseline iz proteina u sintezi glukoze. Iz ovog razloga, psi nisu pod rizikom
nedostatka glukoze.

Skrob

Skrob je kompleks polimera glukoze u granularnoj formi čiji oblik zavisi od botaničkog porekla.
Organizam psa koristi amilaze, enzime pankreasa, u varenju skroba. Stepen svarljivosti se znatno
pojačava kuhanjem koje želatinizira skrob. Sastojak krompira, riže, kukuruza, te zrna žitarica,
skrob služi kao brz izvor energije prethodno dobro iskuhan. Riža pripremljena u domacoj kuhinji
treba da bude lepljiva da bi se osigurala njena svarljivost i sprečila dijareja.

Biljna vlakna

Iako organizam psa nije u stanju da ih asimilira, neophodan su sastojak pravilne ishrane. U ova
vlakna se ubrajaju svi karbohidrati koji prolaze nesvareni kroz tanko crevo: celuloza,
hemoceluloza, lignin, pektična materija, itd, te neki od proteina kao na primer keratin.
Glavna funkcija u organizmu je regulacija aktivnosti digestivnog trakta te stvaranje substrata za
intestinalnu floru. Svaka nagla promena u izvoru ovih dijetnih vlakana može prouzrokovati
privremeni poremećaj sa pratećom nekontrolisanom fermentaciom, flatulenciom i dijarejom. Iako je
ovaj sastojak neophodan u zdravoj ishrani postoje i odredeni negativni aspekti:

 umanjena digestija
 u kombinaciji sa kompleksnim substancama poznatim kao fitati, umanjena je
dostupnost određenih minerala za vreme digestije.

Nivo ovih dijetalnih vlakana je potrebno pojačati u ishrani pasa sa umanjenom aktivnošću i
uvećanom gojaznošću. U oba slučaja, osnovni cilj je smanjenje asimilacije hrane i stvaranje
stepena rastvorljivosti (koji ne prelazi bolusni volumen).

Vitamini

Vitamini uključuju širok spektar organskih substanci. Dovoljan je nedostatak samo jednog od njih i
organizam će pokazati kliničke simptome koji mogu dovesti do ozbiljnih oboljenja. Dnevne potrebe
svakog od vitamina u ishrani pasa izražavaju se u miligramima ili čak u mikrogramima.
U hrani su predstavljeni kao liposolubilni (rastvorljivi u mastima) i hidrosolubilni (rastvorljivi u vodi).
Organizam psa zahteva 13 različitih vitamina od kojih svaki igra specifičnu ulogu (ili uloge) počev
od obezbeđivanja dobrog vida, preko pravilnog rasta, do održavanja krvnih sudova i nervnog tkiva.
Važno je napomenuti da višak određenih vitamina (naročito A i D) u ishrani psa može biti opasan.
S druge strane, u primeru vitamina E, velike količine imaju lekovit i preventivan efekt na ćelijske
membrane i znakovi hipervitaminoze nisu registrovani kod pasa. Stoga, količine ovog vitamina
iznad fiziloških potreba organizma psa mogu povećati kvalitet specifične hrane. Na kraju, vlasnici
pasa bi trebali da zapamte da je pivski kvasac bogat prirodni izvor vitamina iz B kompleksa koji su
od velike pomoći u poboljšanju izgleda dlake.

Minerali

Minerali čine malu proporciju u težini psa ali svaki od njih igra važnu ulogu. Iz ovog razloga,
količina minerala u obroku psa mora biti vrlo pažljivo kontrolisana. Zatim, minerali mogu da
reaguju između sebe u vreme digestije i metabolizma. Iz tog razloga, neophodno je osigurati da je
svaki od njih prisutan u odgovarajućem omeru. Sa tačke ishrane, minerali se dele u dve osnovne
grupe:

- Makronutrienti, gde je neophodna dnevna količina za psa standardne veličine izražena u

gramima; uključujući kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, kalijum, i hlorid
- Minerali u tragovima, gde se neophodna količina izražava u miligramima (ili manje); uključujući
željezo, baker, mangan, cink, jod, selenijum, flor, kobalt, molibden.

Zasnovano na količini, kalcijum i fosfor spadaju u najvažnije. Koriste se u izgradnji kostura i imaju
važnu ulogu u metabolizmu; na primer, fosfor je uključen u transfer energije unutar ćelije. U
nedostatku ovog minerala, organizam može da crpi dodatne količine iz koštanog tkiva koje
predstavlja veliku rezervu. Ovo objašnjava oboljenja koštanog tkiva koja se javljaju kada je
ravnoteža kalcijum i fosfora poremećena. Magnezijum je takođe uključen u metabolizam kostiju, ali
još važnije, zajedno sa kalijumom, neophodan je ze mnoge hemijske reakcije u međućelijskoj
tečnosti.

Uopšteno, minerali u tragovima ne samo da su neophodni u produkciji crvenih krvnih zrnaca nego
i u transportu oksigena, očuvanju i pigmentaciji kože, sintezi hormona tiroidne žlezde, itd.