I grupa

01. Kulturna trauma

-

02. Kulturni šok - Kalerovo Oberg

- Ovaj termin je prvi put upotrebio Oberg 1958. da bi označio prolaznu psihološko-emocionalnu reakciju
(nelagoda, strah, zbunjenost, izgubljenost...) onoga koji se našao u potpuno novom i nepoznatom
okruženju koji nije u mogućnosti da predvidi svoja i tuđa verovanja i stavove, kao ni ponašanje u
određenoj situaciji.
- faze: opčinjenost novom kulturom; neprijateljstvo i frustracija; prilagođavanje i prihvatanje

03. Osnivač lingvističke geografije

- Osnivačem lingvističke geografije smatra se Žil Žilijeron (1854. - 1925.)

04. Vezani tekstovi - Kibrik (3 vrste)

- Po Kibriku postoji nekoliko vrsta tih tekstova:
a.) Kanonizirani (bajke, priče, legende, anegdote)
b.) Improvizovani (događaji iz života, biografije, pričanje o običajima, obredima itd)
c.) Spontani ( dijalozi izvornih govora, razgovori većeg broja lica)
- tekstove treba prvo zapisati, pa transkribovati i prevesti.

05. Dijalekti - definicija

- Predstavlja grupu govora jednog jezika sa velikim procentom zajedničkih osobina na svim jezičkim
nivoima. Više dijalekata čini narečije. Lokalni govor i grupa govora su konkretni sistemi, a narečije i
dijalekti su apstraktni. Dijalekat, ustvari, predstavlja teritorijalnu ili horizontalnu raslojenost jednog
jezika u fonološkom, morfološkom, sintaksičkom i leksičkom nivou, koja se ispoljava najpre u govornoj
ali i u pisanoj formi jednog jezika.

06. Tajni jezici (4)

- Tajni jezici su jezici koje upotrebljavaju pojedine socijalne grupe s namerom da ih nepozvani ne bi
razumeli. Neki od tajnih jezika su:
a.) gegavački (jezik slepaca u Slavoniji i u Posavini)
b.) petljački/đegaečki (slepački jezik u Makedoniji)
c.) mutavski/blakarski (jezik onih koji su prerađivali dlaku u Srbiji i Makedoniji)
d.) lončarski/grnčarski (jezik majstora koji su pravili grnčariju u jugoistočnoj Srbiji)
e.) dunđerski (jezik zidara iz Aleksinca)
- postoji još i govedarski, kaluđerski, izvrnut govor, itd...

07. Etički problem po povratku sa terena

- Po povratku sa terena lingvista se ponovo sreće sa nizom etičkih problema:
a.) (ko)autorstvo
b.) čuvanje identiteta informatora i osoba koje su učestvovale u iskazima
c.) očkivanja zajednice i stručne javnosti

08. Načini ispitivanja informatora

- Postoje nekoliko metoda ispitivanja u radu sa informatorima:
a.) Elicitacija (izmamljivanje ili izvlačenje podataka od informatora; 1.) traženje prevodnog ekvivalenta,
2.) određivanje konteksta, 3.) ocenjivanje semantičke i gramatičke prohvatljivosti oblika/iskaza)
b.) Organizovana komunikacija (ispitivač organizuje komunikativne događaje koje snima; priče iz
narodnog folklora, biografija informatora, svakodnevne aktivnosti, itd... )
c.) Posmatranje sa učestvovanjem ili bez učestvovanja u komunikaciji (omogućuje nam
prirodne/spontane govorne podatke, jer u konverzaciji učestvuju samo informatori)

09. Šema analitičkog ispitivanja

- analitički metod:
opisivani jezik  korpus  istraživač  opis jezika
- ostali metodi:
- intraspektivni:
opisivani jezik  istraživač  opis jezika
- eksperimentalni 1
idiolekt  korpus  informator  istraživač  opis jezika
- eksperimentalni 2
idiolekt  korpus  informator  prevodilac  istraživač -- opis jezika

10. Terenski pristup proučavanja socijalnih jezika

- Terenski pristup (metodi) u proučavanju socijalnih jezika podrazumevaju:
a.) odabir uzroka populacije
b.) elicitaciju adekvatnih podataka

11. 5 metoda nečega (verovatno, 5 metoda ya opis socijalnog govora)

- metode:
a.) tradicionalna metoda
b.) semantički-diferencijal (metoda)
c.) metoda mere privrženosti
d.)metoda povezane prividnosti
e.) etnički privid

12. Pitanja za morfologiju

II grupa

01. Tajni jezici

- Tajni jezici su jezici koje upotrebljavaju pojedine socijalne grupe s namerom da ih nepozvani ne bi
razumeli. Neki od tajnih jezika su:
a.) gegavački (jezik slepaca u Slavoniji i u Posavini)
b.) petljački/đegaečki (slepački jezik u Makedoniji)
c.) mutavski/blakarski (jezik onih koji su prerađivali dlaku u Srbiji i Makedoniji)
d.) lončarski/grnčarski (jezik majstora koji su pravili grnčariju u jugoistočnoj Srbiji)
e.) dunđerski (jezik zidara iz Aleksinca)
- postoji još i govedarski, kaluđerski, izvrnut govor, itd...

02. Sakupljanje leksike

- Započinje beleženjem prevodnih ekvivalenata dobijenih direktnim ispitivanjem. Reči se obično
sakupljaju po semantičkim poljima, a ne na osnovu abecednog reda. Najbolje je krenuti od ispitivanja
delova tela. Da bismo dobili kompletniju leksičku sliku, reči bi trebalo zapisivati gde god se yateknemo
(lov, ribolov, šuma, rad u polju).

03. Lingvistička geografija

- Uglavnom se bavi kartografisanjem horizontalnog ili prostornog raslojavanja dijalekata.

04. Prvi pokušaj izrade dijalekatskog atlasa

- Prvi pokušaj izrade dijalekatskog atlasa javio se u Nemačkoj, krajem XIX veka (1876), od strane
nemačkog naučnika Georga Veknera.

05. Dva tipa određivanja socijalnog statusa

- Postoje 2 osnovna tipa određivanja socijalnog statusa:
a.) objektivno merenje - sprovodi je ispitivač
b.) subjektivna procena - daje je sam informator

06. Eksperimentalni metod, nacrtati šemu

- eksperimentalni 1
idiolekt  korpus  informator  istraživač  opis jezika
- eksperimentalni 2
idiolekt  korpus  informator  prevodilac  istraživač -- opis jezika

07. Faze kulturnig šoka

- faze:
a.) opčinjenost novom kulturom
b.) neprijateljstvo i frustracija
c.) prilagođavanje i prihvatanje

08. Etičnost
- Na terenu je veoma važno da se, nakon fizičkog i emocionalnog upoznavanja, uspostavi osećaj
poverenja između ispitivača i informatora i same zajednice. Ispitivač mora adekvatno da predstavi sebe,
da im objasnite zašto ste došli (ne da im otmete zemlju, nego da ste došli da naučite njihov jezik da bi
prevodili na njega stvari koje su im potrebne, npr.), da im stavite do znanja da ste došli da radite sa
njima zajedno i za zajednicu, da saslušate njihove zahteve i probleme i da im redovno pokazujemo
napredak da bi nam verovali da nešto radimo...

09. Belić

10. Area/izoglosa, na šta se deli

- Area je prostor na kojem se javlja određena jezička pojava. Izoglosa je linija koja označava granice aree.
Izoglose se dele na:
a.) izofone (linije prostiranja fonetsko-fonoloških pojava)
b.) izotone ( -II- prozodijskih pojava)
c.) izomorfe ( -II- morfoloških pojava)
d.) izolekse ( -II- leksičkih pojava)
e.) izoseme ( -II- semantičkih pojava)

11. Individualni/grupni interviju

- U individualnom interviju učestvuju samo ispitivač i informator i tada se može voditi slobodna
konverzacija.
- U grupnom interviju učestvuje ispitivač i više informatora i tada informatori mogu da pričaju
međusobno o temama koje ih zanimaju a ispitivač da ih posmatra.