‘paniji, On dolazi do dobrodoslog dokazuje da je u Zapadno} Evroy im da me ne zovu szatogenikom pojma 0 par xk (koji je w nase subjekt poistoveti sa objektom, da se izmire Covek lod perspetia, jen PStanehe 4 sons ih lade 60, presiampano Vordswtonim.Pemickin tse i arta POJAM preporuke, pisma Lat NACE 6 LNyjFEVNCET? REALIZMA U KNJI2EVNOME ZNALSTVU ak iu Kini — sreai rija i buducnost razm: ko da mosemo i zamis zaokret partijske kritikovati svagda uzimajuéi u ob ‘opomene. autoritete, posle ffraneuske-raspre, ‘razmatranje spent. spe emataie enna stvar-sovjetskih-keitifara i mo-ga: mogli. zenemaritl-iti-ozaliti_ kao nastranost keitarnog isko slikarsivo mogli bismo obj koju pitanju realizma daje magarski marksist Berd tka polozaj realizma, devetnaestog veka, vee sve Ki kom smislu odangsti prirodi nesumnjivo predstavija ke dvadicije kako likovni ana, partizanskim borbama i partijskim sastancima mi 10 pokuSaj stvaranja jedne propagandne umetnosti, shvathive ora opismenjenim masama la opaka greska u sudenju. Rusko_raspravtjanje-o iauzetak medu-marksist ran} ju, koja se ri Seadesetih godina protlog veka jenstyeno francuskog realistik Je da se opomenemo-ontga SIO-Se Cini ve Knjigevnosti — ograniéavajuci s\ ixa, povelike 7 r jaja realizam i klasicizam. Tpak, 4 Realizam u Siro- wvau_siruju Kriueke etnacstom weku — selimo prizra iz Petronijeva rt ma ‘ke pikarskih romana, De- at if burdoaske drame osamnaestog veks 4aes na irae wc i oe _ Late pee eet ot peor ates Bez obzira na to kakvo je moglo OM od. niegon ‘ake nepameino tap kad ban aga vrlo davno, u an vanje u stvarnos smatrao samo na © semantidkim promensn izam Te oa sbmanu doveo do zaéudujucih Kraja ‘masa Le Pere de famille, Didro sa zado. ice, a je rboranjeo dn aed powordtn, Shea naturlisticta meri ta Jednitka su za takve navodno neoklasiéke krititare poput Dr Dionson pak, Lesinga! Paradoksalno tvrdi da »sva_filozo ato Sto je oda jnama realizmaet. nja (1802), Seling ‘tu poziva na Platonont jamaéno, samo orealizame ski izvor_poealje u tetodu akademskog_prowdav »pesnitki realizar: dovoljicu se da postavim tase -koj, nag termin je Neko je u €as0 svakoga dana sve vige osvaja i ia koje_nudi prirod ‘moglo nazvat smatra proizvoljnim jeziékim nazivima — ova tradici “engleskom i amerikom kajiZevnom znaistvu — a's ‘macko}-uobitajenog razmat ije se sustine-mogu doki ge st ja tih termina kao skoro met: jedino intuicijom, Povuéi cu neke zdravora. Jumske razlike { izlaganje éu postepeno dovesti do konkretnog opisa razdo>- Hsnskog pojma realizma, koji cu smatrati regulativaim pojmom, sistemom Pormi koje preovladuju ae ebnom dobu, norm éiji bi se uspon FKonatio opadanje mogli pr 0 koje mozemo jasno razdvojiti od normi razdoblja Sto doti¢nome prethode ili slede?, : " 1. mo} rad itorie modeme trite, 1¥., ely 1 0. Vorenore mo en Te ce suri suivant qlaes apernes,termina zasluga je | upotrebe termind + mie dok éoveka glava ne zat je kako Mark: