Loma S.-Princeps-i-peregrini-incolae-u-municipiju-splonistarum

Svetlana Loma, Princeps i peregrini incolae ...
ŽA 52(2002)143-179 143
SVETLANA LOMA UDC 904:711.424(497.5)

Filozofski fakultet
Beograd
PRINCEPS 1 PEREGRINI INCOLAE

U MUNICIPIJU S(PLONISTARUM ?)
Epigrafski prilog istoriji romanizacije u provinciji Dalmaciji
Abstract: An inscription from the municipium S. near Pljevlja, recently
discovered and published here for the first time, casts a new light on the
administrative organization of this part of the eastern Dalmatia (the
category of peregrini incolae, and the institution of princeps), as well as
on the processes of its urbanization and romanization during the second
century. This new evidence corroborates the hypothesis that the municipe
in question originated from a settlement of the Delmatae who were
deported to the surrounding mining area by the Romans immediately after
the suppression of the great rebellion in A.D. 9 and that it was named
Splonnm after the patria of its first settlers.
Istočni deo rimske Dalmacije, koji je obuhvatao gornji sliv

Drine sa Polimljem, srazmerno je slabo poznat u odnosu na ostale
delove provincije. Ta praznina u našim znanjima, koja je posledica
nedostatka izveštaja u književnim izvorima i podataka u itinerarima,
popunjava se epigrafskim i arheološkim nalazima. Posebno su novija
iskopavanja u Kominima kod Pljevalja i Kolovratu kod Prijepolja,1
pružila svedočanstvo da je i taj planinski i teško pristupačni deo pro
vincije bio, od doba Marka Aurelija, zahvaćen procesom urbanizacije
i romanizacije.
Na lokalitetu u Kominima (3 km zapadno od Pljevalja), čiji
položaj u dolini reke Ćehotine, desne pritoke Drine, Evans opisuje
kao jedinu prostranu ravnicu na ovom području, koja je u isti mah i
prirodna raskrsnica glavnih puteva izmedu jadranskog primorja i me-
zijskih i dardanskih komunikacionih čvorišta,2 nalazio se rimski
grad, nastao od domorodačkog naselja iz 1. veka po Hr. Ovakav polo-
žaj, tipičan za rimske gradove, ostaci bedema, nekropola sa planski
rasp o re d e n im nad zem n im g ro b n icam a, kakve su u D alm aciji g rađene
još samo na nekropoli provincijske prestonice Salone, i njihov inven
iar (skupocen nakit i uvozna roba), mnogobrojni epigrafski spomenici
1 V. Loma, Municipium S. 185, nap. 1 i 2, sa literaturom o istorijatu arheo-
loških istraživanja.
2 Evans 25.
144 Svetlana Loma, Princeps i peregrini incolae ... ZA 52(2002)143-179
(oko 90), u kojima pored romanizovanih domorodaca i peregrina fi-

guriraju i familije italskog porekla, a nadasve oni zvaničnog karakte-
ra gde se pominju gradski magistrati i navode odluke gradskog veća
- sve to ukazuje da je ovo naselje imalo municipalni status.3
Od municipija je vodio put na istok preko prevoja (dan. Jabu-
ka) u dolinu Lima, gde se, na rastojanju od tridesetak kilometara, u
današnjem Kolovratu kod Prijepolja,4 nalazilo još jedno rimsko na
selje, koje je, sudeći po položaju i karakteru natpisa (oko 20 sa
samog lokaliteta i iz okoline), bilo rudnički vicus.5* Njegova tesna
povezanost sa municipijem pokazuje se u tome što se i na natpisima
iz Kolovrata pojavljuju gradski magistrati i dekurioni, i što od dva
natpisa na kojima se, u skraćenom obliku, pominje ime municipija,
3 Duoviri: Aemilius Titianus II vir q(uin)q(uennalis) CIL III 8301: Aemilius
Antonius II vir CIL III 8304, istoimena ličnost samo bez naznake duovirata na još
dva votivna natpisa, CIL III 8299 i 8306; jedan [II vir] q(uin)q(uennalis) koji je bio
i sacerotalis i sacerdfos provinciae?] na fragmentu monumentalnog natpisa koji
možda pripada potomcima prefekta Pladomena Karvanija, sinu Eliju Firminu i unuku
Firminijanu (v. dole 156), CIL 8310 i 142179, up. C. Patsch, WMBH 4, 1896, 279.
br. 11. Natpisi sa odlukama gradskog veća (LDDD): CIL 8311. 8309, Patsch, op. cit.
285 br. 27 = CIL str. 2355 ad n. 8307; populus: CIL 8303. Natpisi beneficijarija: CIL
13847, ILJug 602 (Genio municipi, nastavak teksta ne treba čitati: h(iiius) Saturninus
bf. cos., nego Fl(avius) Saturninus bf cos., tako već D. Sergejevski, Spomenik 93,
1940, br. 24), 607. Natpis carskog činovnika zaduženog za kontrolu finansija u
gradovima: M. Ulpius Gellianus cur(ator) Arbensi(um) Metlensi(um) Splonista(rum)
Malvesati(um), ILJug 73. Najstariji datiran epigrafski spomenik (ILJug 71), baza za
statuu Lucija Vera Cezara iz 154-161, toliko je oštećen da se natpis ne može
pouzdano restituisati, a deo teksta sa podacima o dedikantu nedostaje.
4 Trasa puta je posvedočena miljokazima, i podudarala se sa današnjim putem
Pljevlja - Prijepolje do prevoja Ptičje Polje = Jabuka, v. Evans 43, si. 20 (CIL III
10163); up. i Bojanovski 108 i d., 164 IV 3. Drugi miljokaz, iz vremena Maksimina,
prenesen je odatle na groblje u Otiloviéima, gde je bio ugrađen u jednu grobnicu (D.
Sergejevski, Spomenik 93, 1940, br. 22); up. Bojanovski 164, IV 4. Od Jabuke rimski
put se, za razliku od današnjeg koji ide južnije, spuštao doli nom Seljašnice u Kolo-
vrat gde je pronađen treći miljokaz iz vremena Dioklecijana i Maksimijana (A.
Cermanović-Kuzmanović, Užički zbornik 18, 1989, 11, br. 6). Ovaj put je bio samo
deonica na komunikaciji koja je povezivala Jadransko primorje sa dolinom Ibra, up.
Bojanovski 68 i d. Od Kolovrata produžavao je dalje preko Lima kod Prijepolja na
istok, trasom starog Dubrovačkog druma, dolinom Mileševke, a zatim se preko srpske
srednjovekovne tvrđave Mileševca, u čijoj okolini je Evans video jedan miljokaz bez
tragova slova, peo razvodem Lima i Uvca na Peštersku visoravan, odakle se spuštao
do Novog Pazara (Evans 46, Bojanovski 108-120 i 164).
5 Nalazilo se pod brdom Čadinje, na levoj obali rečice Seljašnice kod njenog
ušća u Lim. Za geološki i arheološki potvrđene tragove rimskog rudarstva na širem
području Čadinja v. M. Zotović, Užički zbornik 2. 1973, 21. ILJug 1685. Kolovrat:
S(ilvano) Aug(usto)\ Mercurius | argenti | actor | v(otum) l(ibens) p(osuit): ILJug
622, Zaton kod Bijelog Polja: act(or) dedikant are Junoni; up. actor f err(ariarum)
CIL X 1913; ILJug 1690, Kolovrat: Vurus vilicus HA, za rudničke vilike up. Dušanić,
Organizacija 41 i Noeske 307; CIL III 8298, Kolovrat: rimski vitez, fit Aurelije
Saturnin, dedikant are Dijani; Mirkovié 97, br. 1. Kolovrat: Aug(usti) lib(ertus)
ta[b(ularius)] ili ta[bul(arius)] dedikant are Jupiteru; ILJug 1817, u crkvi Sv. Nikole
u Bijelom Polju: Ael(ius)Domitianus pfrocurator?), dedikant are Plerkulu.
Svetlana Loma, Princeps i peregrini incolae ... ZA 52(2002)143-179 145
jedan potiče odatle. U savremenoj nauci ustalio se naziv municipium

S., zasnovan na radikalnije skraćenom obliku.6
Nastanak i potonji prosperitet municipija svakako stoje u
tesnoj vezi sa njegovim položajem u središtu prostrane rudničke regi-
je. Na to su već upućivali pomenuti epigrafski i arheološki podaci,
kao i saznanja o mineralnim bogatstvima istočne Dalmacije. Najne-
posrednije pisano svedočanstvo o istočnodalmatinskim rudnicima u
rimsko doba pružaju dva natpisa od kojih jedan pominje carskog
prokuratora iz 270. godine, koji je svakako bio zadužen za upravu
nad njima,78 a drugi jednog službenika u rudniku srebra (argenti
actor)}
Mnogobrojna epihorska imena sa natpisa (oko 60) pokazuju
dominantnu ulogu domorodaca u stanovništvu oba naselja.9 Oni su
pretežno romanizovani, jer je većina spomenika iz 3. veka (gotovo
isključivo Aurelii bez prenomena), ali ono što je karakteristično za
ovaj deo Dalmacije i što je privuklo pažnju prvih istraživača, jeste
činjenica da i tada oni mahom zadržavaju domaća imena u sklopu
rimske imenske formule. Isto važi i za gradski ordo, koji je uglavnom
domorodačkog porekla.
6 Skraćenica S[.]LO, na natpisu iz Kolovrata, CIL III 8308; na drugom, iz
Pljevalja, CIL III 8309, dato je samo početno slovo imena S: T. Aur(elio) Sextiano
eq(uiti) R(omano) dec(urioni) m(unicipi) S. Za problem razrešenja imena v. dole 169.
Magistrati i dekurioni na natpisima iz Kolovrata: ILJug 1691 (dekurioni, otac i sin);
CIL III 8308 (prefekt), v. dole 156; ILJug 75 A (duovir), Džurovo, nizvodno od
Kolovrata.
7 Up. Loma, Prokurator 195. Posredi je zavetni natpis na steni na desnoj obali
Tare (Levertara), oko 40 km južno od Pljevalja, kuda je i u rimsko doba prolazio put.
Mesto koje je prokurator izabrao za dedikaciju Mitrinog reljefa i natpisa, tipično za
svetlišta ovog božanstva, u skrovitom i divljem predelu uz vodu ali u blizini važne
komunikacije, navodi na pomisao da je tuda išla granica rudničkog distrikta, koji je
mogao obuhvatati kako rudonosne revire uz Ćehotinu (Šuplja Stijena, Čelebić,
Potpeć), tako i rudnike gornjeg Potarja i gornjeg i srednjeg Polimlja (Čadinje,
Brskovo), u čijem se središtu, na raskrsnici puteva koji su vodili od zapada (Goražde
i Foča na Drini) na istok (Novi Pazar) i s juga, iz primorja (Rizinij), na sever u
srednje Podrinje (Visegrad) nalazio municipij. Za rudnike u dolini Ćehotine v. Davies
63 i 189-191, Bojanovski 99, za gornje Polimlje (Brskovo) v. K. Jireček, Die
Handelstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mittelalters,
Abhandlungen der königl. böhm. Gesellschaft der Wissenschaften, VI. Folge, 10.
Band, Classe für Philosophie, Geschichte und Philologie Nr. 2, Prag 1879, 69-70, i
S. Ćirković / D. Kovačević-Kojić / R. Cuk, Staro srpsko rudarstvo, Beograd-Novi
Sad 2002, 21-22, za Čadinje, gore nap. 5; o Pljevljima kao raskrsnici puteva u rimsko
doba i u srednjem veku up. Jireček, op. cit. 72-74; Garašanin 177; Bojanovski 64,
97-108, 151. Da je prokurator mogao biti i magistrat municipija, što bi anticipiralo
organizaciju rudničke uprave karakterističnu za pozno carstvo, up. Loma, Rrokurator
202, (S.) Dušanić, Organizacija 44-45, id. u: Ancient Mining and Metallurgy in
Southeast Europe, International Symposium, Donji Milanovac, May 10-25, 1990
(Bor 1995), 220 sa nap. 12.
8 V. nap. 5.
9 O domorodačkim imenima sa ovog područja v. Loma, Romanizacija, gde je
dat katalog natpisa u kojima se pojavljuju i iscrpna analiza svakog imena.
Natpis iz Svete Trojice

Nedavno je u Pljevljima otkriven natpis koji predstavlja prvo-
razredan dokument municipalnog karaktera. On nam predočava spe-
cifičnu institucionalnu organizaciju ovoga grada, koja je proistekla iz
posebne uloge koju je u njemu imalo domorodačko stanovništvo.
Reč je o bazi za statuu, koja je prilikom doziđivanja i živo-
pisanja priprate crkve manastira Sv. Trojice u Pljevljima 1592.
godine sekundarno oblikovana i ugrađena u jugoistočni pilastar. Kada
je 1996. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture sa Cetinja izvo-
dio konzervatorsko-restauratorske radove na živopisu priprate.
otkriven je natpis ispod sloja maltera koji nije bio živopisan, nego
samo dekorativno obrađen.10 Natpisno polje je u potpunosti
sačuvano (101x47,5 cm), profilisani okvir oko njega širine 10 cm
sačuvan je na levoj strani i dole, dok je u gornjem delu ostao pod
malterom, a desni deo je odrezan do natpisnog polja celom visinom
baze. Spomenik potiče sa lokaliteta u Kominima, sto je uostalom
slučaj sa svim spomenicima koji su se nalazili ili se i danas nalaze u
Pljevljima.11 Tekst natpisa sa brižljivo klesanim slovima neznatno je
oštećen, verovatno prilikom skidanja maltera. Contuli.
Sexto I Aur(elio) Lupi\ano Lupi | filio princip(i) |5 decuriones \
collegae et po\pulares et pere\grini incolae \ civi optimo ob \10
10 Podatke o okolnostima u kojima je spomenik otkriven, kao i samu infor-
maciju o njemu, dugujem ljubaznosti g. Radomana-Rista Manojloviéa, direktora Za-
vičajnog muzeja u Pljevljima.
11 V. K. Patsch, WMBH XII 1912, 102 i d. Isto važi i za spomenike na Brdu
Sv. Ilije, 2-3 km južno od Komina, koji su tamo preneti u vreme zidanja srednjo-
vekovne crkve. Položaj ovog, još neistraženog lokaliteta, stil tamošnjih spomenika,
grublji i “more barbarie'’ nego na spomenicima sa nekropole u Kominima, pretežnost
domaćih imena na natpisima, i jedan numizmatički nalaz (srebrni novae Dirahija iz
200. pre Hr.) naveli su Evansa (30-31) da pretpostavi postojanje jednog predrimskog
naselja na istom mestu. Ovaj Evansov utisak, bar što se tiče rimskih spomenika, de-
mantuju novi nalazi sa nekropole u Kominima, gde su, pored monumentalnih grobnica
i nadgrobnih spomenika, koji su pripadali municipalnoj aristokratiji, posvedočeni i
oni skromniji,r isto tako grubog stila i sa domorodačkim imenima kao na brdu Sv. Ilija
(v. npr. A. Cermanović-Kuzmanović, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu XI-
1, 1970, 79, br. 6; ead., Hommages à Marcel Renard III, 1969, 120; ead., Starinar
18, 1967, 204, br. 6, i 205, br.7). Sem spomenika koji su pripadali domorodačkom
stanovništvu na ovom brdu su se nalazila, uzidana u crkvu ili oko nje, i tri
municipalna spomenika v. gore nap. 3 (CIL III 8301, 8303, WMBH 4. br. 27). Pač
izričito kaže za jedan od spomenika koje je video pred crkvom na brdu Sv. Ilija da je
donesen sa lokaliteta u Kominima (WMBH 4, 1896. 288. br. 35). Gotovo svi
spomenici sa ovog brda uništeni su 1897, kada je prilikom rekonstrukcije stradala i
sama stara erkva, up. Garašanin 232. Na brdu Sv. Ilija moglo je u predrimsko doba
postojati domorodačko naselje, ali pomenuti epigrafski spomenici iz rimskog doba
potiču sa lokaliteta u dan. Kominima gde se nalazio municipij. Jedino arheološka
iskopavanja na Brdu Sv. Ilije mogla bi dati odgovor o karakteru eventualnog naselja
i njegovog stanovništva.
Svetlana Loma, Princeps i peregrini incolae ... ŽA 52(2002)143-179 147
merita pos(uerunt). | Epulo dedi\cata \ L(oco) d(ato) d(ecreto)

d(ecurionum).
Visina slova: 1 r. 7 cm; 2-3 r. 6,5 cm; 4. r. 5 cm; 5. r. 4,5 cm;
6-12 r. 4 cm; 13. r. 8 cm.
Ligature: 4 I P 6 E T 7 E T
1-3 Tria nomina sa gentilicijem Aurelius ukazuju na Lupija-
novo peregrino poreklo. Ukoliko imaju prenomen, Aureliji u ovom
municipiju su uglavnom Titi (civitet potiče od Marka Aurelija, up.
Alföldy, Bevölkerung 183, Wilkes, Dalmatia 282). Prenomen Sextus
ne samo da nije skraćen, nego zauzima čitav 1. red, i uklesan je
krupnijim slovima. Sextus je domaće ime kod Delmata, javlja se i u
obliku Sestus, i kao žensko ime Sexto (Rendić 790, sa nap. 60 i 61 =
ŽA 21/1, 1971,159 i d.), tako da kod romanizovanih domorodaca iz-
bor ovakvog prenomena, i to napisanog bez skraćivanja, može značiti
i čuvanje domaćeg imena (Alföldy, Personennamen 15). Nedvosmis-
lena potvrda ovakve prakse u imenovanju kod ovdašnjih romanizo
vanih peregrina: Apiis Aurel(ius) Argurianus (na nekropoli munici-
pija, neobjavljen). 3-4 Filijacija ne stoji na mestu kako to traži
rimska imenska formula, između gentilnog imena i kognomena. 4
princip(i) - na epigrafskim spomenicima princeps ide sa genitivom
(<civitatis, gentis, castelli, loci, municipi, coloniae), up. Kotula 364.
Jedino na natpisu iz Dakije, T Aurelius Aper Delmata princeps
adsigriato (!) ex m(unicipio) Splono, ako se složimo sa opšte prihva-
ćenom popravkom teksta u adsignatus, princeps stoji samostalno, i
mogao bi u formalnom pogledu biti paralela našem primeru (ali v.
niže, 168). 5-8 u svečanoj dedikaciji statue zaslužnom građaninu,
Lupijanu, učestvuju sva tela ove političke zajednice: članovi grad-
skog veća, decuriones collegae (iz čega sledi da je Lupijan bio
dekurion), stanovnici sa statusom rimskih gradana, populares
(umesto populus, v. npr. CIL VIII 9063, ILS 6878, 5590; populus u
ovom municipiju: CIL III 8303), peregrini incolae (neposvedočeno
do sada, jedina analogija bila bi CIL V 376 = Inerit. X fasc. III br.
71, Buje, teritorija Tergeste : Decuriones | colonis incolis peregrinis
I lavandis gratis \ de pecunia publica \ dederunt, ali v. dole). U
Dalmaciji epigrafski su incolae, kao konstitutivni deo zajednice,
posvedočeni samo na čuvenom natpisu iz Salone, svečanoj votivnoj
dedikaciji iz 137. g., CIL III 1933 i str. 1030 : ... C. Domitius Valens
II vir i(ure) d(icundo) ...hanc tibi aram, Iuppiter optime maxime, do
dico dedicoque, ut sis volens propitius mihi collegisque meis, decu
rionibus, colonis, incolis coloniae Martia[e] Iuliae Salonae,
coniugibus liberisque nostris. Up. Laffi, Ara Iovis 126. Počasni
municipalni natpisi izvan Dalmacije na kojima figuriraju uz ordo i
populus još i incolae, npr.: ILS 6882, CIL VIII 11039. 9 civi optimo:
u počasnim natpisima zaslužnim građanima koje posvećuje gradsko
veće: ILS 5507, 6924; CIL VIII 629 (civi optimo curiae), 12252; AE
1995, 890. 10 pos(uerunt) sc. statuam. 11-12 epulo dedicata sc. sta
tua; fragment natpisa iz Pljevalja, sa istim paleografskim odlikama:
] et epulo dedi\cavit \ L(oco) d(ato) d(ecreto) d(ecurionum), CIL Ili
8311 = Spomenik 98, 1941-1948, br. 299 (fotogr.). Ostali primeri iz
Dalmacije za inauguraciju statue uz javnu gozbu: CIL III 1710, 1717
(Risinium), 1805 (Narona), 2869 (Nedinum), 15034 (Asseria).
Municipij S. je osnovan u vreme Marka Aurelija,1213 tako da je
početak njegove vladavine, 161. godina, terminus post quem za
datiranje ovog spomenika. Paleografske odlike teksta, lepa slova sa
naglašenim serifima kao na natpisima Lucija Vera i kuratora, Marka
Ulpija Gelijana (v. nap. 3), upućuju na drugu polovinu 2. veka. iz
Lupijanove imenske formule sledi da je reč o domorocu koji je
gradansko pravo dobio od Marka Aurelija ili Komoda (navodenje
prenomena i gentilicij Aurelius ukazuju na ove careve). Kognomen
Lupianus izveden je od imena oca (up. imena sinova izvedena od
očevog prenomena i gentilicija: T. Aelius Scaevianus, otac; Aelii
Titianus et Aelianus filii, CIL III 8313, Pljevlja). Od sredine 2. veka
filijacija prestaje da se beleži u rimskoj imenskoj formuli, pogotovu
kod romanizovanih domorodaca, što doprinosi datiranju spomenika
u prve godine vladavine Marka Aurelija. Sem toga, u ovom slučaju
ona ne zauzima regularno mesto između gentilnog imena i kogno-
mena (v. gore) i nije naveden očev prenomen već kognomen,
Lupus.13 Sve to govori da Lupijanov otac nije bio rimski građanin.14
Pre nego što je dobio rimsko građansko pravo, Lupijanova epihorska
imenska formula je verovatno bila Sextus Lupi, bez oznake filius,
sudeći po ostalim primerima iz ovog municipija.15
Ustrojstvo rimskih gradova u provincijama (kolonija i munici
pija) bilo je uniformno, i urbanizacija se tokom Carstva sprovodila u
skladu sa tradicionalnim uredbama koje su utemeljene još Cezarovim
12 Na šta ukazuje atribut Aurelium (v. dole natpis Pladomena Karvanija) i pre
nomen Titus uz gentilno ime Aurelius kod romanizovanog stanovništva. Up. Alföldy,
Municipium S. 1013.
13 Uprkos Alfeldijevoj konstataciji da se latinski kognomen Lupus retko javlja
kod domorodačkog stanovništva u Dalmaciji (Alföldy, Personennamen s.v.), u ovom
municipiju on je posvedočen i na natpisu CIL III 8308, v. niže 156; up. i Aurelius
Lupercus, otac dekuriona Aurelija Sekstijana (v. nap. 6). O prodoru latinskih kogno-
mina u imenovanje peregrina v. Rendić 777 i d. = ZA 13-14. 1965, 101 id.
14 Sudeći po filijaciji, prvoj generaciji rimskih gradana pripada i T. F(lavius)
Valens Varron(is) f(ilius) princeps Daesitiati(um), Spomenik 98. 141, br. 10, Breza,
up. Alföldy, Bevölkerung 156 sa nap. 48 i Rendić 651-660 = VHAD 52, 1935-1949,
Prilog 3, Split 1950, 1 i d., sa primerima romanizacije epihorske imenske formule.
15 Nantins Sexti, A. Cermanović-Kuzmanović, Starinar 32, 1981, 75, br. 1; Ti
tus Apri, Loma, Romanizacija br. 41, larito Arvi ILJug 1719. Ovakav tip epihorske
imenske formule sa patronimikom u genitivu bez oznake filius rasprostranjen je naro-
čito kod Delmata, up. Rendić 702 sa nap. 37 = GZM 6, 1951. 33 i d.
zakonodavstvom. Ukoliko su specifične lokalne okolnosti iziskivale

posebna organizaciona rešenja, ona su uvek nalažena u okvirima
važećih pravnih i institucionalnih normi.16 Otuda posebnu pažnju u
ovom natpisu zaslužuju dve institucije koje se retko sreću u zajed-
nicama rimskog pravnog statusa, a nigde nisu dosad zajedno posve-
dočene: incolae peregrini i princeps u municipiju. Ovaj jedinstveni
slučaj njihovog uporednog javljanja može doprineti boljem
razumevanju i tumačenju dosadašnjih izolovanih potvrda svake od
njih, a sa druge strane pomoći da bolje sagledamo specifične okol
nosti urbanizacije istočne Dalmacije, koje su uslovile posebnu insti-
tucionalnu organizaciju ovog municipija, i da u granicama raspo-
loživih znanja prosledimo proces postepene integracije peregrina u
rimske državno-pravne strukture.
Peregrini incolae
Podimo od inkola, koje jesu pravno definisana kategorija u
okviru rimskog grada, za razliku od princepsa, koji to nije. Incola je
doseljenik u gradu u koga se svojevoljno trajno nastanio i dobio u
njemu domicilium. On, međutim, ne može biti oslobođen obaveza
prema zajednici kojoj pripada iure originis, i tim pravom je definisan
njegov individualni status. Nezavisno od toga kakav mu je pravni
položaj u zajednici koja je njegova patria - da li ima rimsko ili latin-
sko gradansko pravo, ili je peregrin - inkola je u odnosu na puno-
pravne građane grada u kome se nastanio (cives, coloni) u pravnom
smislu inferioran. Iz domicilija je proizlazio ius incolatus kojim su
bile regulisane obaveze inkola prema gradu: oni su podložni juris-
dikciji gradskih magistrata i imaju odredene obaveze prema gradu
Çmunera municipalia). Vremenom su prava inkola proširivana, tako
da su u nekim gradovima dobijali i aktivno izborno pravo, a neki od
njih su čak i bivali kooptirani u gradsko veće.17
Nije neuobičajena pojava na natpisima da dve kategorije
stanovništva rimskog grada, punopravni gradani (coloni, municipes)
i politički inferiorni stanovnici (incolae) sarađuju na zvaničnom
nivou prilikom donošenja nekih odluka. Postoje brojna svedočanstva
o zajedničkim dedikacijama građana i inkola, zavetnim ili počas-
nim.18 Činjenica da su inkole konsultovane prilikom donošenja odlu
ka u okviru municipalne zajednice podrazumeva da su i sami morali
biti organizovani kao posebno telo unutar nje.19
16 Up.Vittinghoff 458-459.
17 Dig. L 1, 29; L 16, 239, 2; Cod. lust. X 39; Lex Malacit. LI1I; up. Berger RE
IX 2, 1916, 1249 i d.; Vittinghoff 438-440; Laffi 206-207.
18 Laffi 196-197 sa primerima u nap. 576 i 577, i AE 1989, 420; 1993, 1012.
19 Laffi 196 sa nap. 576, gde citira CIL VIII 30 = 11044, 3-6 r„ Githis.
150 Svetlana Loma, Princeps i peregrini incolae ... ŽA 52(2002)143—179
Sa osnivanjem municipija ili kolonije od domorodačkog na-

selja, pripadnici nekadašnjih peregrinih zajednica20 čija je teritorija
pripala gradu, mogli su dobiti status inkola. Oni su se samo fiktivno
preselili u municipij, a u stvari su ostali na teritoriji gde su živeli pre
osnivanja grada i jedino im je promenjen status (razume se da je
manji deo peregrinog stanovništva, plemenska aristokratija, princi
pes, dobio građanska prava i bio uključen u upravu grada).21 Kao
posebna kategorija peregrini incolae nisu do sada, koliko nam je
poznato, epigrafski posvedočeni,222345 osim možda na gore pomenutom
natpisu iz Tergeste: colonis incolis peregrinis - ili se tu ipak radi pre
o tri nego o dve kategorije stanovništva Tergeste, o punopravnim gra-
danima (coloni), doseljenicima (incolae) i domorodačkim zajedni-
cama koje su atribuirane koloniji (peregrini)!23 Kao eksplicitnu
potvrdu uvodenja peregrina u pravno-administrativnu kategoriju
inkola Lafi navodi dedikaciju inkola iz kolonije Avguste Pretorije u
kojoj se oni odreduju etnonimom, Salassi incolaer4 Verovatno je i
domorodačko stanovništvo na teritoriji municipija Volubile i kolonije
Emerite Helvećana (Aventicum) imalo status inkola.2:5
Laffi (204-205) naglašava da dodeljivanje ius incolatus nije
predstavljalo uobičajen način postupanja prema peregrinima u sluča-
20 Civitates peregrinae su bile plemenske zajednice domorodačkog sta-

novništva u provincijama; posedovale su lokalnu autonomiju ali njihovi članovi nisu
imali rimsko gradansko pravo. Pravno gledano, peregrini su bili stranci u rimskoj
državi, up. Vittinghoff 437 i d. O peregrinim zajednicama v. niže.
21 Vittinghoff 442-443, Laffi 78-80 i 193-208.
22 Jedan vojnik peregrinog statusa, koji je služio u pomoćnom odredu u Ger
many i, kao mesto svog porekla navodi municipij Salvij (CIL XIII 6538, Mainhardt),
na osnovu čega se pretpostavlja da je bio inkola sa teritorije toga grada, up. Wilkes,
Dalmatia 271; Alföldy, Bevölkerung 163, nap. 82. Drugi vojnik sa istog natpisa,
takođe peregrin, deklariše se kao c(ivis) Delmata ex municipio Mag[no], gde civis,
po tumačenju Alfeldija, znači da je on pripadnik peregrine zajednice, pa zaključuje
na osnovu ovog svedočanstva da su peregrini u Dalmaciji mogli u isti mah pripadati
i peregrinoj civitas i municipiju (178 sa nap. 82).
23 U tom smislu Laffi 77 sa nap. 208.
24 ILS 6753: Imp(eratori) Caes(ari) Divi f(ilio) August(o) co(n)s(uli) XI
imp(eratori) VIII tribunic(ia) pot(estate) Salassi incol(ae) qui initio se in colon(iam)
con[t(ulerunt)] patron(o). Salasi su živeli u dolini Aosta i u predrimsko doba držali
su alpske prolaze i eksploatisali rudnike zlata i gvožđa. Kada ih je 25. godine pre Hr.
konačno pokorio Terencije Murena, bili su podvrgnuti selektivnom tretmanu: oni koji
su izbegli pokolj delom su prodati u ropstvo. Njihova plemenska zajednica ukinuta
je kao politički subjekt, a najbolji deo zemlje država je konfiskovala i na nju naselila
tri hiljade veterana osnovavši koloniju (Augusta Praetoria dan. Aosta). Drugom delu
Salasa bilo je dopušteno da ostanu u granicama nove kolonije, gde su dobili ins
incolatus. Strab. IV 6, 7; Cass. Dio LII1 25; up. Laffi 171-2, 178, 202-203; o
Salasima i rudarstvu v. Davies 63.
25 O inkolama dodeljenim Volubili prilikom osnivanja municipija (IAM 448) v.
Laffi 74-80; up. i Korneman 620, Kotula 362. Za incolae Aventicenses v. Laffi 193 i
d. i Vittingoff 450-454.
jevima kada je od njihovog naselja osnivan grad rimskoga prava. Po

pravilu je položaj domorodačkog stanovništva bio nepovoljniji u ve-
ćini rimskih gradova: plodna zemlja je konfiskovana a domoroci su
uglavnom ostavljani na marginama društvenog i političkog života,
organizovani u seoske zajednice. Iz tih razloga je ova kategorija in
kola nedovoljno dokumentovana, tako da njihovu pojavu u muni-
cipiju S. treba posmatrati u sklopu posebnih okolnosti koje su
uslovile urbanizaciju ove oblasti i u skladu sa ciljevima kojima je
ovako regulisan položaj peregrina na gradskoj teritoriji imao da
posluži.26
Preseljeni Delmati
Lupijanov natpis formalno definise status peregrinog stano-
vništva na teritoriji municipija. Ko su bili peregrini incolae u muni-
cipiju S.? Epihorska antroponimija na natpisima i arheološki mate
rial sa obe nekropole u Kominima, municipalne iz 2-3. i domoro-
dačke iz 1. veka po Hr., nedvosmisleno pokazuje homogenost do-
minantne peregrine grupe, kojoj je poreklom pripadala i municipalna
aristokratija. I arheologija i onomastika ukazuju da tu dominantnu
grupaciju nisu činili predrimski starosedeoci, nego jedna enklava
Delmata, preseljenih ovamo, od strane Rimljana, iz zaleda Salone,
gde arheološki i epigrafski nalazi iz municipija Ridera (dan. Danilo
Gornje kod Šibenika) i sa gornje Cetine svedoče o prisustvu blisko
srodne populacije.27 Svojevremeno je G. Alfeldi izneo - u meduvre-
menu novim arheološkim i epigrafskim nalazima potkrepljenu - pret-
postavku o deportaciji Delmata, u doba ranog Carstva, sa teritorije
Salone i iz okoline legijskog logora u Tiluriju (Gardun) i kolonije
Ekvuma (Čitluk kod Sinja), u istočnu Dalmaciju, gde je domorodačko
stanovništvo, Pirusti, bilo proređeno nakon ugušenja ustanka 9. go-
dine. Uz to, činjenicu da se u okviru Naronitanskog konventa,
sudskog okruga u koji su bile uključene plemenske zajednice (civi
tates) istočne Dalmacije prilikom organizovanja provincije, pojavlju-
je civitas Siculotarum (Plin. NH III 143), nepoznata u predrimsko
doba, Alfeldi tumači tako što u njima vidi doseljenike iz mesta Sikuli,
26 Kategorija peregrinih inkola ne pokriva sve inkole kojih je u municipiju
moglo biti, a to bi bili svi trajno naseljeni došljaci (trgovci, isluženi vojnici, poslovni
ljudi, itd.), koji su se vremenom svojevoljno doseljavali u municipij i u njemu dobili
domicilij. U inkolama sa gorepomenutog natpisa iz Salone treba videti pre inkole u
tom najopštijem značenju, sve strance koji su se trajno naselili u Saloni (tako Wilkes,
Dalmatia 391, i Laffi, Ara Iovis 126), nego samo peregrine sa teritorije kolonije (sa
Poljica) koji su prešli u Salonu (tako Alföldy, Bevölkerung 108). U municipiju S.,
incola je verovatno Paconius Barbarus dec. mun. R., sahranjen u raskošnoj poro-
dičnoj grobnici iz druge polovine 3. v., up. Loma, Municipium S. 189-190 sa nap.
14-17.
27 O rezultatima arheoloških i onomastičkih istraživanja v. Loma, Municipium
S. 219-222. V. i gore nap 1.
na teritoriji kolonije Salone, koje je odatle bilo raseljeno u vreme

Klaudija da bi se obezbedila zemlja za veterane (Plin. NH 141).28
Deportacije domorodačkog stanovništva predstavljale su uobičajeno
sredstvo rimske politike u osvojenim oblastima, naročito ako se
radilo o teritoriji sa jakom i kompaktnom indigenom populacijom
sklonom pobunama. Ta politika imala je dvostruk cilj: da se teritorija
trajno pacifikuje odstranjivanjem potencijalno buntovnog elementa i
da se u njoj učvrsti rimska vlast osnivanjem kolonija na najboljem
zemljištu uzetom od preseljenih domorodaca, a istovremeno da se
deportovano stanovništvo u novim staništima iskoristi kao radna sna-
ga (za rudarske ili poljoprivredne radove), eventualno u odbrambene
svrhe u pograničnim područjima.29
Kad je reč o Delmatima, treba, po našem mišljenju, računati
sa nekoîiko uzastopnih deportacija sprovedenih u sklopu mera koje
su Rimljani preduzimali prilikom uspostavljanja svoje uprave na teri
toriji Salone i u njenom zaledu nakon sloma Delmatsko-panonskog
ustanka 9. godine, kada je organizovana provincija Dalmacija. Još za
Avgustove vlade izvršena je prva dedukcija veterana u Dalmaciji na
levu obalu Ticija (Krke), nizvodno od Burnuma (Roški Slap).30 Vero-
vatno je ovom prilikom zemlja bila konfiskacijom oduzeta od tek
savladanih pobunjenika. Trebalo je da ovi veterani obezbeđuju jedini
put koji je od Salone vodio u unutrašnjost, dok nije u vreme Tibe-
rijevog namesnika Dolabele izgraden direktan put od Salone do sre-
dišta delmatske teritorije, Andetrijuma, nekadašnjeg uporišta usta-
nika.31 Na oko 20 km od obale, između legijskih logora u Burnumu
na Krki i Tiluriju na Cetini, uspostavljena je linija garnizona, na
tačkama koje su ranije bila delmatska uporišta (castella), tri u dolini
Čikole i jedan u Andetriju, i oni su tu uglavnom ostali do 3. veka.32
Naseljavanjem veterana u Sikulima u doba Klaudija i osnivanjem
veteranske kolonije Ekvuma, verovatno u doba Nerona,33 tamošnjim
Delmatima je oduzeta najbolja zemlja, a deo njih je, kako je već pret-
postavio Alfeldi, preseljen na istok provincije. Onima koji su ostali
na svojim posedima, oko naselja (castella), teritorija je razgraničena
tako da su se nasii zatvoreni u neku vrstu enklava, gde im je preo-
stalo da se bave mirnodopskim poslovima.34 Da pretpostavimo jednu
28 Alföldy, Namengebung 101-102, id., Bevölkerung 59.
29 Za Dalmaciju primere daje Alfeldi, 11. cit.: deportacija Ardijeja krajem Re-
publike, Delmata i Pirusta u Dakiju pod Trajanom. O preseljenju delova velikih ple-
mena Numidana i Musulamija v. Rostovtzeff 283, i dole str. 158.
30 Up. Wilkes, Dalmatia 111, 90 (karta) i Ferjančić 114-118, 192-193.
31 Wilkes, loc. cit.
32 Wilkes, Dalmatia 143, 238-240; Alföldy, Bevölkerung 98 i 171. id.
AAntHung 14, 1962, 284.
33 Up. Ferjančić 58-59.
34 O fiksiranju granica u doba ranog Principata izmedu delmatskih zajednica
južno od Dinare, svedoče nam terminacijski natpisi, up. J. Wilkes, AV 25, 1974, 265
ranu, predklaudijevsku, deportaciju Delmata sa ovog područja, koja

bi bila usledila odmah nakon 9. godine, navodi nas podatak kod Flo
ra, prema kome je Avgust, odmah po okončanju rata, naložio Vibiju
Postumu, prvom upravniku provincije Dalmacije, da pripitomi divlje
delmatsko pleine, a ovaj je svoj zadatak izvršio tako što je Delmate
prisilio na rad u rudnicima.35 Ovakav tretman najpre je mogao snaći
one Delmate koji su aktivno učestvovali u tek okončanom ratu, i čija
su utvrđenja između Burnuma i Andetrija trajno zaposeli rimski
garnizoni, a na njihovu zemlju naseljeni veterani (Roški Slap). Ako
je zadatak Vibija Postuma bio da razbijanjem jezgra potencijalne
pobune u isti mah obezbedi radnu snagu za aktiviranje rudnika, po-
sebno onih u novopripojenim oblastima, onda sa izvesnom verovat-
noćom možemo pretpostaviti i destinaciju ovog preseljenja.
Civitates peregrinae Naronitanskog konventa

Budući da je teritorija Pirusta, čijim savladavanjem je Tiberije
lično okončao rat stupivši prvi put na čelu rimske vojske u teško
prohodne planinske predele današnje jugoistočne Bosne i severne
Crne Gore, tek tada definitivno priključena provinciji,36 a kako se
radi o rudonosnom području čiji su stanovnici docnije bili angažo-
vani na rudarskim poslovima (deportacija Pirusta u Dakiju, o kojoj
će još biti reči), čini se verovatno da je ta oblast, u skladu sa rim-
skom praksom tretiranja zemljšta u novoosnovanim provincijama, po
kojoj su rudnici pripadali fisku, bar delom bila inkorporirana u carski
dornen37 i da je Vibije Postum buntovne Delmate preselio upravo u
taj deo istočne Dalmacije, radi njihovog angažovanja na eksploataciji
tamošnjih rudnih bogatstava. Drugi deo teritorije bio je verovatno
br. 17, Jasenice (doba Gaja): Onastini i Narestinp op. cit. 266 br. 19, Poljica (doba
Klaudija): Nerastini i Pituntini\ op. cit. 266 br. 20, Šušnjar kod Vrlike na desnoj obali
Cetine (verovatno u doba Vespazijana, up. Wilkes, Dalmatia 458): Barizani(ates) i
Lizaviates; sa područja Promone potiče jedan natpis iz doba Gaja (CIL III 9832), koji
bi mogao biti međaš, v. Wilkes, Dalmatia 457. Ova naselja Plinije naziva kastelima:
castella Peguntium, Nerate, Oneum (Plin. NH III 142). Za castella Delmata u dačkim
aurarijama v. dole 155, nap. 45. Potrebu da se tačno fiksiraju granice izmedu
pojedinih zajednica Vilks tumači, bar kada su Delmati u pitanju, nastojanjem
provincijske uprave da razbije koheziju većih etničkih grupa. On pretpostavlja da su
ove zajednice bile organizovane kao pagi pod kontrolom rimskih prefekata, oficira
iz garnizona stacioniranih na strateškim tačkama, ili, kasnije, pod upravom lokalnog
princepsa, koga je postavljao namesnik provincije (o princepsima v. niže). U jednom
tekstu na bronzanoj tablici pominju se pagani Prom[oneneses] u vezi sa dovođenjem
vode u neku vodenicu (CIL III 149692 ). U Promoni je bio stacioniran rimski garnizon
još od 34. g. pre Hr. Up. Wilkes, Dalmatia 239, 456-8.
35 Flor. II 25, o ratu protiv Delmata: Augustus perdomandos (sc. Delmatas)
Vibio mandat, qui efferum genus fodere terras coegit aurumque venis repurgare.
36 Veli. Pat. II 115; o teritoriji Pirusta v. Polaschek 1730 ; Alföldy, Bevölkerung
56; Garašanin 96 i d.
37 Rostovtzeff 225; Dušanić, Organizacija 37-41.
154 Svetlana Loma, Princeps i peregrini incolae ... ŽA 52(2002)143-179
ostavljen peregrinim zajednicama, o čemu imamo direktno svedočan-

stvo tek iz sredine 2. veka. Iz vremena prvobitne organizacije uprave
u provinciji, s početka 1. veka, raspolažemo zvaničnim spiskom ple-
menskih zajednica istočne Dalmacije (civitates) koje su ulazile u
sudski okrug provincije (conventus) sa sedištem u Naroni38, ali ni za
jednu od njih nema pouzdanih indicija na osnovu kojih bi se mogla
lokalizovati u oblast potonjeg municipija: civitates su u ovom spisku
navedene abecednim redom i jedino odredenje koje se uz ime ple-
mena daje jeste podatak o njegovoj veličini - broj dekurija.39 Pada u
oci da se u sklopu Naronitanskog konventa, u koji su ulazile civitates
istočne Dalmacije, Pirusti ne pominju, uprkos značaju i veličini ovog
plemena u predrimsko doba i njegovom učešću u tek okončanom
ustanku, i uprkos principu primenjenom u Dalmaciji da se prvobitne
plemenske zajednice ne razbijaju.40 Alfeldi, naprotiv, pretpostavlja
da su neke od Plinijevih civitates, čija se imena ovde prvi put
pojavljuju, nastale administrativnim raščlanjenjem velike i po rimsku
vlast potencijalno opasne plemenske zajednice kakva su bili
Pirusti.41 Na jednom mestu (loc. cit.), on kao takve civitates nastale
razbijanjem Pirusta označava Skirtare, Keraunije i Sikulote, dok u
jednom kasnijem radu izostavlja ove poslednje, pošto je došao na
gore pomenutu i svakako osnovaniju pretpostavku da su oni bili
Delmati, preseljeni iz zaleda Salone, čime svodi hipotetične izdanke
Pirusta na dve civitates, Skirtare i Keraunije.42 Sami Pirusti se u
izvorima iz doba Carstva pominju još samo kod Ptolemeja (Il 16, 5)
i na natpisima iz Dakije iz prve polovine 2. veka. Tamo su bili
deportovani nakon osnivanja provincije radi eksploatacije rudnika na
carskom domenu, i ta okolnost može doprineti objašnjenju zašto se
ne pominju u Plinijevom spisku: njihova teritorija je, po svemu
sudeći, odmah nakon uspostavljanja rimske vlasti velikim, ili
najvećim delom bila uključena u prostrani fiskalni domen (koji je
osim rudnika obuhvatao i obradive površine, pašnjake, šume i
naselja),43 drugim rečima, našla se izvan područja provincije
ostavljenog peregrinim civitates, koje nabraja Plinije. U svetlu
pretpostavke da su se Pirusti ispočetka nalazili u sastavu jednog
carskog domena, postaje razumljivije, sa administrativne tačke
gledišta, njihovo docnije preseljenje na drugi fiskalni domen, iz
istočne Dalmacije u Dakiju, gde su bili u nadležnosti carskog
38 Plin. NH III 142-144 ; up. Detlefsen 63 i d. O teritoriji Naronitanskog kon
venta V. Alföldy, Bevölkerung 53-54.
39 O dekurijama v. Detlefsen 78-79.
40 Detlefsen 78.
41 Alföldy, Bevölkerung 58.
42 Alföldy, Municipium S. 1013. V. dole, Pladomenov natpis.
43 Dušanić, Organizcicijci 23, 40; za to da se rudnički distrikt često podudarao
sa teritorijom pokorenog plemena v. id. 41.
Svetlana Loma, Princeps i peregrini incolae ... ŽA 52(2002) 143—179 155
prokuratora.44 Dok se u peregrinom stanovništvu istočne Dalmacije,

bar onom koje je posvedočeno na natpisima iz 2. i 3. veka, ni na koji
način ne mogu prepoznati Pirusti,45 na nekropoli iz 1. veka u
Kominima, sa koje nema sačuvanih epigrafskih spomenika,
konstatovano je, pored dominantne delmatske etničke grupe, i
starosedelačko stanovništvo heterogenog karaktera, među kojim
arheolozi pretpostavljaju i Piruste.46 Što se tiče tri civitates sa Plini-
jevog spiska o kojima piše Alfeldi, ni jedna od njih ne može se
lokalizovati u oblast potonjeg municipija S.: (preseljeni) Sikuloti su
ostavili toponomastički trag na krajnjem jugoistoku Dalmacije,47 gde
treba tražiti i Skirtare,48 a za lokalizaciju Keraunija nema jasnih
pokazatelja.49
Principes civitatis
Zasnovana na oskudnim izvorima iz vremena pre osnivanja
municipija i na opštoj logici organizacije rimske uprave u provin-
cijama, pretpostavka da je istočna Dalmacija prvobitno organizovana
tako što je njena teritorija delom bila inkorporirana u carski domen a
delom ostavljena peregrinim zajednicama nalazi potkrepu kako u
izvornom materijalu iz poznijeg, municipalnog razdoblja, koji eine
natpisi i arheološki nalazi, tako i u opštoj konfiguraciji terena istočne
Dalmacije. Kao što je već rečeno, na prostranom brdsko-planinskom
području Polimlja i gornjeg Podrinja arheološki su ustanovljena samo
dva rimska naselja, koja se ne pominju u pisanim izvorima: u Komi
nima kod Pljevalja i u Kolovratu kod Prijepolja. Upravo iz Kolovrata
44 Up. Daicôviciu 259 i d., Noeske 305; analogiju bi pružala i uprava nad do-
morocima u rudničkom distriktu u dolini Sane u Dalmaciji, up. Wilkes Dalmatia 193.
45 Nijedno od imena u municipiju S. ne da se povezati sa Pirustima, već zbog
toga što se oni ne mogu izdvojiti kao posebna grupa u okviru kolonista iz Dalmacije
u Dakiji, gde su jedino posvedočeni na natpisima. Njima se uglavnom pripisuje antro-
ponimija sa natpisa iz rudničke regije Alburnus Maior (Katičić 263, 265; Polaschek
1731), što je pogrešno, jer je tamo pored Pirusta (vicus Pirustarum je tek jedno na-
selje u Alburnu) bilo i doseljenika iz drugih delova Dalmacije, Sardeata (CIL III
1225; Alburnus Maior I., ed. P. Damian, Bucharest 2003, 297, 304), Delmata (iz
Baridua, koji su imali svoje naselje: castellum Baridustarum, IDR III/3, br. 388),
Liburna (iz Ansija kod Korinija, koji su imenom svog zavičaja nazvali kastelum u
Alburnu, posvedočen na nekoliko natpisa, v. Alburnus Maior, I str. 155-156), up. i
Daicoviciu. Iz onomastikona municipija S. samo su tri imena, Titus, Sextus i Plarens
- inače rasprostranjena širom Dalmacije - posvedočena u Alburnu, up. Katičić 260;
Rendić 756 = RAD JAZU, Razred za društvene znanosti XX, Zagreb 1981, 21 i d. Ni
ime ni patronimik jedinog deklarisanog Piruste, Dasius Verzonis Pirusta ex Ka-
vieretio (TabCerD VI, IDR I 36) nisu se do sada pojavili na natpisima municipija S.
O imenu Verzo i njegovoj rasprostranjenosti u Dalmaciji v. Loma, Romanizacija s.v.
Verzalius.
46 V. Loma, Municipium S. 219-220, nap. 97.
47 V. Loma, op. cit. 192-193 sa nap. 23-25.
48 V. Alföldy, Bevölkerung 57.
49 Id. ib.; Wilkes Dalmatia 174.
potiče za našu temu značajan natpis sa nadgrobnog spomenika jednog

municipalnog dostojanstvenika - već znatno oštećen u vreme kada je
objavljen, a danas izgubljen - koji nas istovremeno, kroz karijeru ove
ličnosti, obaveštava o upravi nad domorodačkim stanovništvom u
predmunicipalno doba, o vremenu nastanka municipija i o njegovom
imenu.50 Iako su raniji istraživači isticali značaj ovoga natpisa, do
sada je izostao pokušaj da se sva tri njegova segmenta podrobno ana-
liziraju u sklopu celine, vodeći pri tom računa o vremenu i istorijs-
kim okolnostima iz kojih dokument potiče. Zadržaćemo se posebno
na ovom tekstu i zbog toga što nam on, udružen sa Lupijanovim
natpisom, pokazuje organizacione promene u regulisanju statusa
domorodačkog stanovništva jedne prostrane neurbanizovane oblasti
u situaciji kada je osnivanjem grada rimskoga prava uprava preneta
na municipalne magistrate.
D(is) M(anibus) S(acrum)] \ P. Ael(io) Pladome\[no] Carvanio
an(norum) [2] \ [5] civitatium |5 [3-4]M praef(ecto) \ [5-6]
Aureli S[.]lo() | [et] Aeliae Pantoni co\niugi eius || viva<e> ||
parentibus | pientissimis Aeli |10 Titus Lupus et Firmi\nus
h(eredes) p(onendum) c(uraverunt). \ H(ic) s(itus) e(st).5]
Način imenovanja Pladomena Karvanija predočava nam i
njegovo poreklo i vreme kada je dobio građansko pravo. Kombinacija
rimske i epihorske imenske formule kazuje da je Karvanije pripadao
prvoj generaciji rimskih građana. Dvoimena peregrina imenska for
mula koju čini lično ime (.Pladomenus) i patroninimički izvedeno po-
rodično ime (Carvanius), svojstvena je Riditima.52 Ime Pladomenus
spada u najfrekventnija imena u Rideru, gde je posvedočeno 12 pu
ta.5354 U Dalmaciji ono se javlja još samo u ovom kraju, i to sa dve
potvrde (pored ove iz Kolovrata i na natpisu iz Radoinje, v. niže).
Drugo ime, Carvanius, izvedeno je od delmatskog ličnog imena
Carvus 54 sufiksima -an-io- koji su karakteristični formanti riditskih
50 V. gore, nap. 6. Natpis je prvi put objavio M. Hoernes, AEM 4, 1880, 197,
br. 3b, po otisku i prepisu austrougarskog vicekonzula u Pljevljima H. Milera, sa
dopunama Domaševskog (A. von Domaszewski). Potom ga je izdao Evans (44-45,
si. 21, crtež), i od tada ga vise niko nije video.
51 2-3 r. Piado Me. . . Domaševski, Pladome[no] Evans, 45; 4 [praef(ecto)]
Domaševski; 5 [Melco]m(anorum) Domaševski; [Pirustarujm uz pretpostavku mno-
gih ligatura, Alföldy, Bevölkerung 66, nap. 134, i 177, nap. 73; [duarujm sc. Siciilo-
tariim et C erauniorum Alföldy, M unicipium S. 1013; 6 [i(ure) d(icundo) m un(ici-
p i)A u ]re li S[a]lo(niani) Domaševski, S [ p ] lo(nistarum) Evans; S[icu]lo(tarum)]
pretpostavljajući trostruku ligaturu ili sinkopu: S[ic]lo(tarum ) Alföldy, loc. cit.
52 Rendić 785 i d. = ŽA 21/2, 1971, 159 i d.
53 Rendić 790 s.v. i 793.
54 Pod “delmatskim imenima” podrazumevamo epihorske antroponime koji su
posvedočeni na teritoriji plemena Delmata, pre svega one iz Ridera i sa područja
gornjeg toka Hipija (Cetine). Ako je u pitanju ime, ili tip obrazovanja koji su
karakteristični za Ridite, onda ih označavamo kao “riditska”, up. Rendić, loc. cit. i
R. Katičić, CBI 1, 1965, 56. O imenu Carvus v. Katičić 266; za Carvus, Carvius,
Carvanius v. Rendić 770 = ŽA 10/1-2, 1960, 163 id.
porodičnih imena, up. Turns Statanius, Rider (Diadora 2, 1960-61,

229) prema ličnom imenu Stattus, Rider (Germania 34, 1956, 239).
Reč je dakle o Delmati,55 poreklom iz Ridera ili okoline, kome je car
Hadrijan dodelio građansko pravo kao jednom od poglavara {princi
pes) ovog plemena, sto proizlazi iz daljeg teksta u kome je sledila
funkcija ovog plemenskog princepsa.
Tekst je u nastavku delimično oštećen, ali genitiv civitatium
opravdava dopunu Domaševskog. Reč je o rimskoj instituciji prefeka-
ta koji su u provincijama bili zaduženi za upravu nad plemenskim
zajednicima organizovanim u civitates. U prvoj fazi organizacije rim-
ske vlasti u Dalmaciji, kao i u drugim delovima Carstva, ova funk
cija je poveravana oficirima iz trupa stacioniranih u provinciji. Od
vremena Flavijevaca Rimljani postepeno uvode lokalnu samoupravu,
oslanjajući se na plemensku aristokratiju, čiju lojalnost obezbeđuju
dodeljivanjem gradanskog prava i stvaranjem institucije plemenskog
veća {principes) iz čijih redova postavljaju poglavara koji je
odgovoran centralnoj vlasti u provinciji.56 Termin za ovu funkciju u
Dalmaciji je praepositus, i posvedočen je samo kod Japoda.57 Kao
potvrda da se kod nekih zajednica u Dalmaciji zadržao i naziv
praefectus za ovakvog plemenskog poglavara navode se jedan frag-
mentaran natpis iz Japudije i upravo ovaj iz Kolovrata,58 iako u
ovom drugom sama reč nije potvrđena, već se radi o rekonstrukciji
oštećenog mesta. Po analogiji sa japodske teritorije lakuna bi se
mogla dopuniti i sa praep(osito), mada se u drugim provincijama ter-
minom praefectus označava i ovakav plemenski poglavar.59
Sledi skupno ime, u skraćenom obliku, za civitates koje su bile
u nadležnosti Pladomena. Ovaj red je, ako se imaju u vidu simetrični
55 I Pladomenova žena nosi najfrekventnije žensko ime u Rideru, Panto, za koje
tamo ima osam potvrda (Rendić 790), a u municipiju S. devet (uključujući tri iz Kolo
vrata), up. Loma, Romanizacija s.v. Riditskog porekla je svakako i Aplis Aurelius
Argurianus (v. gore 147): za riditsko ime Aplis up. Rendić 792, za Argurianus <
*Argurius, up. Apiis Barduriiis, Rider, Rendić 786. Dvoimeni sistem imenovanja
posvedočen je i kod neromanizovanog stanovništva sa područja municipija S. (Titus
Ilatius, v. niže; Cato Stataria, CIL III 13864), dok se kod romanizovanih uglavnom
očuvalo porodično ime na mestu kognomena, prošireno latinskim sufiksom -anus za
kognomina izvedena od gentilicija, up. Alföldy, Namengebung 100.
56 Up. Alföldy, Bevölkerung 177 sa nap. 69-72, gde su navedena svedočanstva
i literatura.
57 Up. natpis C1L III 14324: [T. F]l(avius) [. Jditanus [civ(itate) d]on(atus) ab
[imp(eratore)] Vespasiano Ca[e]sare Aug(usto) pra[e]positu[s] et p[rin]cep[s]
Iapodum, iz koga se vidi da su ovi prefekti/prepoziti birani iz kruga plemenskog veća
(principes). Za ostale potvrde iz Japudije v. Alföldy, op. cit. 164, nap. 105, a za ana-
logni slučaj u Panoniji (T. FI. Proculus pr. praef. Scord.) v. A. Mocsy, Historia 6,
1957, 488, i Folia Archaeologica XXI, 1970, 62 i 64 sa nap. 27.
58 CIL III 15065, Privilica: pr]aefec[tus civ]itatis, up. Wilkes, Dalmatia 289;
Alföldy, op. cit. 177 sa nap. 73, i 159 sa nap. 105.
59 V. natpis iz Panonije citiran gore u nap. 57 i ILS 1435, Calama: T. Flavius
Macer praefectus gentis Musulamiorum, up. Syme 226.
raspored slova u redovima, veličina slova i njihov razmak, morao

imati manji broj slova u ievom oštećenom delu nego redovi iznad i
ispod njega (4. i 6. r.), znači 3 do 4 slova. Budući da je Pladomenova
funkcija podrazumevala upravu nad vise od jedne plemenske zajed-
nice, na oštećenom mestu je moralo stajati ime nekog većeg plemena
koje bi obuhvatalo vise civitates. Dopuni Domaševskog proiivi se
činjenica da su Melkomani, posvedočeni u spisku autonomnih pe-
regrinih zajednica Naronitanskog konventa nakon organizovanja pro-
vincije (Plin. NH III 143), bili isuviše mala civitas (samo 24 deku-
rije) da bi predstavljali takav zbirni etnik.60 Isti argument može se
upotrebiti protiv predloga samog Alfeldija, po kojem bi bila reč o dve
civitates, Sikulotima i Keraunijima. U pitanju su dve zajednice nedo-
voljno brojne (svaka sa nešto preko 20 dekurija) da bi bile stavljene
pod upravu prefekta.6162 Što se tiče ranije Alfeldijeve popune lakune
imenom Pirusta, ona otpada već zato što za nju na natpisu nema do-
voljno prostora čak i uz pretpostavku ligatura, ali i zato što u vreme
kada je Pladomen vršio ovu službu, sredinom 2. veka, sva svedo-
čanstva, kako smo videli, upućuju na drugačije etničko poreklo
domorodačkog stanovnistva, naime na Delmate. Zato predlažemo
dopunu, koja se i formalno najbolje uklapa u raspoloživi prostor:
[Del]m(atarum).
Ovde bi, dakle, opštim imenom Delmata bio označen njihov
deo koji je iz administrativnih razloga deportovan iz matične oblasti.
Za takvu praksu postoje potvrde, a najrečitija je jedna iz Afrike. U
vreme Hadrijana deo velikog i moćnog plemena Numidana bio je
preseljen iz postojbine u Numidiji (Tubursicu Numidarum) 62 u
drugu provinciju, Mauretaniju.63 Tamo ih nalazimo u oblasti Sertei:
u jednom natpisu odatle pominje se princeps g(entis) N(umidarum),
gde ovo opšte ime stoji za deo plemena deportovan iz Numidije.64
Na svojoj matičnoj teritoriji65 Delmati su bili organizovani u
jednu veliku civitas, najveću u Dalmaciji, predstavljenu sa 342 de-
60 Up. Alföldy, Bevölkerung 58.

61 Obično je pod njihovom upravom bilo čitavo pleme (Japodi, Skordisci,
Musulamiji), na stranu to što se civitas Siculotarum ubedljivo lokalizuje na krajnji
jugoistok Dalmacije, v. gore str. 155.
62 ILS 9392, up. Syme 226 i d.
63 CIL VIII 8813: Ex indulgentia imp. Caes. Traiani Hadriani Aug. fines
adsignati genti Numidarum per C. Petronium Celerem proc. Aug. provinc.
Mauretaniae Caesariensis.
64 CIL VIII 8826, up. Kotula 350-351 sa nap. 15. Ista skraćenica G N figurira
na međašima teritorije u Mauretaniji dodeljene preseljenim Numidanima, up. Di
Vita-Evrard 216, nap. 107.
65 Prostirala se između Krke i Neretve i severno od Dinare (Adrion, Strab.VII
4, 5 i 5, 5) zahvatajući Glamočko, Livanjsko, Duvanjsko i Kupreško polje, up.
Alföldy, Bevölkerung 44, id., Namengebung 76; Wilkes, Dalmatia 162.
kurije, koja je pripadala Salonitanskom konventu.66 Videli smo da je

na području južno od Dinare već sredinom 1. veka njihova teritorija
bila razgrančena na vise zajednica. I Delmati, koji su sukcesivno
tokom 1. veka preseljavani u istočnu Dalmaciju, mogli su biti na sli-
čan način organizovani u manje civitates, grupisane oko svojih novih
naselja, i stavljeni pod objedinjenu upravu prefekta iz kruga del-
matskih principes. O delmatskom karakteru bar jednog takvog naselja
imamo i arheoloških i epigrafskih potvrda. Severoistočno od Kolo-
vrata, na padinama Zlatara, u Radoinji (kod Nove Varoši) zaštitna
iskopavanja su pokazala da je na nekropoli iz rimskog doba
sahranjivano delmatsko stanovništvo i da je i tu, kao i u naselju u
Kolovratu i Kominima, bilo sukcesivnih deportacija do u 2. vek 67
Odatle potiče jedna nadgrobna stela peregrina sa tipičnim delmatskim
imenima.68 Po svemu sudeći, to je naselje pripadalo jednoj od
delmatskih civitates u nadležnosti plemenskog prefekta. Da je bilo
tako, raspolažemo jednim vrlo rečitim svedočanstvom: votivnom
arom iz iste Radoinje, koju Jupiteru posvećuje, nesumnjivo u
svojstvu zvaničnog lica, P. Aelius Pladomenus. Teško je oteti se
iskušenju da u dedikantu vidimo samog prefekta Pladomena Karva-
nija u službenom obilasku jedne od sebi podložnih civitates.69 Ili će
pre, ipak, biti da je ovu aru Pladomen podigao prilikom svoje
municipalne službe.
Natpis iz Kolovrata predočava nam organizaciju uprave nad
peregrinim zajednicama u istočnoj Dalmaciji polovinom 2. veka,
66 Plin. NH 111, 139. O dekurijama v. gore str. 154 Poređenja radi, za Delma-
tima po broju dekurija siede, u Salonitanskom konventu, Mezeji sa 269 i Ditioni sa
239 dekurija, a zatim, u Naronitanskom konventu, Desitiati sa 103 i Narensiji sa 102
dekurije; sve ostale civitates su manje.
67 V. arheološku literaturu u: Loma, Municipium S. 219-220, nap. 97, i 222,
nap. 101.
68 Spomenik sam videla na starom groblju u Radoinji, gde leži ukopan i
potpuno očuvan. Kako do sada nije objavljen (v. Loma, Romanizacija br. 52) dajem
ovde tekst u celini: D(is) M(anibus) \ Celemio \ v(ixit) a(nnis) LXX Titus \ Ilatius
v(ivo) i(pso)\ p(osuit) s(ibi) et coniugi, za vivo ipso sibi p. up. CIL III 12716,
Pljevlja. Ime žene, Celemio, potvrdeno je i na jednom natpisu iz Kolovrata, u dat.
Celemioni matri (Mirković 99, br. 6, T. III si. 1, cita Clemioni, iako se vidi ligatura
EL); ono pripada tipu ženskih imena o^-osnove koje se u Dalmaciji javljaju
isključivo kod Delmata, a u Rideru to je jedini tip ženskih imena. I dvoimena imenska
formula muža, Titus Ilatius, ukazuje na Delmatu, v. gore o imenu Pladomenus
Carvanius.
69 Na ovom natpisu (ILJug 68) on se identifikuje uobičajenim rimskim ime-
novanjem (tria nomina), ne navodeći funkciju, što nije retka pojava u votivnim
dedikacijama rimskih zvaničnika. Na nadgrobnom spomeniku, međutim, gde se po
pravilu pominju svi podaci koji su važni za društveni status ličnosti, navedene su sve
njegove funkcije i neuobičajena imenska formula kojom se ističe i njegovo poreklo;
up. dva natpisa iz Kolovrata, gde će takode biti u pitanju ista îicnost: Aur(elius) La-
vius, dedikant are Jupiteru, ILJug 1692 sa pogrešnim čitanjem Lautus, up. Mirković
101, nap. 16, i Aurelius Lavius d(ecurio) m(unicipii) na porodičnom nadgrobnom
spomeniku ILJug 1691.
neposredno pre nego što su rimske vlasti procenile da su se stekli

uslovi da se jednom od peregrinih naselja dodeli status municipija.
Promene u sastavu peregrinog stanovništva na istoku Dalmacije to-
kom 1. i početkom 2. veka uslovile su i odgovarajuće administra-
tivno-pravno regulisanje njihovog položaja, tako da je iluzorno u
plemenskim zajednicama posvedočenim na natpisu iz 2. veka tražiti
civitates iz Plinijevog spiska koji odražava stanje vezano za prvo-
bitno ustrojstvo provincijske uprave u prvim decenijama 1. veka. Iz
tog razloga je razumljivo da civitates Debriatarum nisu mogle
figurirati u ovom spisku.
Postanak municipija
U nastavku teksta sledi municipalna služba Pladomena Karva-
nija. Evans naglašava da je uprkos lakuni jasno video u 5. redu
ligaturu AV u AVRELI, koja je promakla prvom izdavaču, Hernesu,
tako da je Pladomenova funkcija prefekta nesumnjivo bila vezana za
municipij, i dopuna Domaševskog: praef(ecto) [(iure) d(icundo)
mun(icipi)] Aureli S[.]lo() izgleda jedino moguća.70 Shodno odred-
bama koje su regulisale uredenje municipija, bilo je predviđeno, u
slučaju da mesto glavnih magistrata (duoviri ili quattuorviri hire di-
cundo) ostane upražnjeno, postavljanje jednog zamenika (,praefectus)
koji je, budući da je preuzimao ovlašćenja najviših magistrata, imao
zvanje praefectus iure dicundo. Mogao ga je postaviti ili duovir
(kada oba magistrata napuste grad na duže od jednog dana), ili
gradsko veće (ukoliko se iz nekog razloga uprazni najviši položaj u
zajednici: praefectus i. d. ex decreto decurionum) ili car lično (u
slučaju da on sam bude izabran za duovira a tu funkciju ne može
vršiti: praefectus imperatoris). Na prefekta su prelazila sva ovlaš-
ćenja duovira koja se tiču kako uprave, tako i pravosudnih funkcija,
a prestajala su sa povratkom magistrata (za prefekta na mestu cara sa
istekom službene godine).71 U Dalmaciji je pored ovoga sa natpisa
iz Kolovrata, koliko nam je poznato, posvedočen samo još jedan
praefectus i. d., u koloniji Naroni, i za njega se izričito kaže da je
postavljen po odluci gradskog veća.72 Međutim, ima potvrda prefe-
kata iure dicundo gde nisu, kao ni ovde, precizirane okolnosti ime-
novanja, i pretpostavlja se da u takvim slučajevima nije reč o
zameniku najviših gradskih magistrata, već o redovnoj municipalnoj
službi.73 Na to u Pladomenovom slučaju ukazuje i okolnost da on,
70 Eventualna dopuna praef(ecto) [imp(eratoris) M.] Aureli (v. odmah niže)
otpada zbog skraćenice koja sledi i koja se može shvatiti samo kao ime grada.
71 Ensslin 2390-2391; up i 1313-1321.
72 CIL III 1822: A. Annaeo A. f. An. Flacco flamini augustali IIII vir. quinq.
IIII i. die. praef. i. d. ex dec. dec. pontif. Aninia D. f. uxor.
73 Ova funkcija je najfrekventnija na natpisima iz gradova severne Italije. U
municipiju Pataviju, gde je potvrđen jedan praefectus i. d. ex decreto decurionum
(CIL V 2852), češće su potvrde prefekata i. d. bez dalje odredbe, i indikativno je da
za razliku od većine prefekata i (ure) d(icundo) u svojstvu zamenika,

nije imao nijednu drugu funkciju u gradu. Stoga se može zaključiti
da je njegova služba prefekta u municipiju bila posebna magistratura,
koja se nadovezala na funkciju prefekta civitatium nakon što su se
okolnosti promenile sa osnivanjem municipija. Civitates su tada
prestale da postoje kao autonomne zajednice, njihova teritorija je
pripala gradu a prostrano područje sa domorodačkim naseljima
{castella, vici) prešlo je u nadležnost gradskih magistrata, duovira.
Pojava posebnog municipalnog magistrata, prefekta, u naselju u
Kolovratu, koje je, sudeći po svim pokazateljima, bilo sedište carske
rudničke administracije, objašnjava njegovu vezu sa municipijem u
Kominima. Prilikom osnivanja autonomnih gradova u rudničkim
distriktima municipalni status dobijao je ili dotadašnji rudnički vicus,
ili peregrino naselje u njegovoj blizini.74 Ovde su, međutim, mu-
nicipij i rudnički vicus bili fizički razdvojeni i prilično udaljeni, ali
iz činjenice da su gradske vlasti delegirale prefekta u naselje gde je
bilo sedište rudničke uprave, možemo pretpostaviti da se radilo o
teritoriji u okviru carskog domena čiji su stanovnici u političkom
smislu pripadali gradu.75
Uzroci koji su motivisali carsku upravu da osniva gradove u
rudničkim distriktima nisu dovoljno poznati,76 ali bi se moglo
pretpostaviti da su proizlazili iz opšteg načela rimske politike da se
integrisanjem peregrina u rimsku političku zajednicu, dodeljivanjem
punog ili ograničenog građanskog prava već srazmerno njihovom
u ovom poslednjem slučaju ta služba ne ide zajedno sa kvatuorviratom u karijeri jedne
iste ličnosti. U prilog pretpostavci da je u pitanju posebna služba ide i činjenica da
se pored kvatuorvira kao član veća dekuriona poimence navodi i prefekt i. d., što
isključuje mogućnost da se radi o zameniku kvatuorvira (CIL V 2856) v. Ensslin
1316-1317 i 1323, 6. Ogromnom teritorijom koja je pripadala salonitanskoj koloniji,
uključujući i velika ostrva Hvar, Brač i Vis, upravljali su magistrati iz Salone, ali
magistratura praefectus i. d. nije posvedočena. Za ostrvo Hvar postoji jasno sve-
dočanstvo da je bilo organizovano kao praefectura Phariaca Salonitana, CIL III
14712 i 14713, up. Alföldy, Bevölkerung 107, Wilkes, Dalmatia 229; drugačije Μ.
Zaninović, JAZU, Razred za društvene znanosti, Arheološki radovi i rasprave 11,
1988, 41 i d.
74 Za Ampelum u Dakiji v. Noeske 277-278, 283-284. Za Domaviju i Muni
cipium Dardanorum, gde je blizina rudničkog vikusa i peregrinog naselja, kome je
dodeljen status grada, dovela do njihovog spajanja, v. Dušanić, Organizacija 43.
75 V. klasičnu definiciju prefekture kod Sikula Flaka: praefecturae appellantur
... ex eo quod in diversis regionibus magistratus coloniarum iuris dictionem mittere
soliti sunt (Sic. Flacc., de cond. agr. 160, 4 -7 L). Up. Laffi 200-201.
76 Neki rudnički distrikti, kao što je prostrani areal u dan. zapadnoj Bosni (sliv
Sane) bogat gvozdenom rudom koja je eksploatisana do kraja pozne antike, ostali su
trajno pod upravom carskog prokuratora i u njima nisu osnivani gradovi, up. Dušanić,
Organizacija 20, 47-8; Wilkes, Dalmatia 268, 290. Municipalni status nikada nisu
dobila ni naselja u nekim rudničkim regionima Gornje Mezije: za vicus kosmajskih
argentarija (Deumessum) v. S. Dušanić, IMS I str. 111-133, br. 46 i 162, i AV 28,
177, 167 i d., za Timaeum Minus (Ravna), u dolini Timoka, v. Dušanić, Organizacija
32-33, id. Army and Mining 354 i d.
socijalnom i ekonomskom raslojavanju, striktno definišu njihove, pre

svega finansijske obaveze prema gradu i time obezbedi priliv prihoda
u državnu blagajnu.77 Upravo Lupijanov natpis baca svetlo na okol-
nosti urbanizacije jedne rudničke oblasti. Kada je rimska država
procenila da su se stekli uslovi da jedno od domorodačkih naselja
može dobiti status grada rimskoga prava,78 dodelila mu je prostranu
teritoriju dotadašnjih autonomnih peregrinih zajednica, čije stanov-
ništvo sada prelazi u nadležnost gradskih vlasti. Svrha ove promene
bila je, verovatno, u tome da se kako uprava nad brojnim peregrinim
stanovništvom tako i organizaciono-tehnički poslovi oko njihovog
efikasnog angažovanja u eksploataciji rudnika - sto je svojevremeno
i bio razlog deportovanja Delmata u ovu oblast - prenesu sa central-
ne uprave na grad. Povlašćen status inkola dodeljen ovoj, delmatskoj
peregrinoj populaciji, proizlazio je iz sasvim određenog zaduženja
vezanog za vitalnu privrednu aktivnost čitave regije.79 Lupijanov
natpis nas obaveštava i o specifičnom organizacionom rešenju kome
se pribeglo da bi se ostvario ovaj zadatak.
Princeps u municipiju
Reč je o Lupijanovoj funkciji u municipiju. On je dekurion,
član gradskog veća. Titula princepsa koja sledi iza njegovog imena
nije, medutim rimska municipalna institucija, niti su različiti pojmovi
koji su ovom latinskom rečju označavani, kako u književnim tako i u
epigrafskim tekstovima, ikada ušli u krug pravno definisanih termina.
Ona pre spada u terminologiju društvenog ustrojstva; njeno opšte
značenje je “poglavar, prvak”, tako da se mogla primenjivati na
najistaknutije predstavnike kako rimske, tako i stranih oligarhija, u
tom smislu i na poglavare širih ili užih peregrinih zajednica.80
Ćinjenica da je u našem slučaju nosilac ovog zvanja istovremeno i
dekurion zahteva posebno objašnjenje, koje treba tražiti u njegovoj
vezi sa ovdašnjim peregrinim inkolama.
Već smo napomenuli da je na natpisima princeps određen
posesivnim genitivom, imenom zajednice na čijem je čelu. U
peregrinim sistemima zapadnih provincija principes civitatis bili su,
kako smo videli, lokalni poglavari koji su posredovali izmedu
centralne vlasti u provinciji i domorodačke zajednice. Ova institucija
77 V. slično Noeske 284-285.
78 O opštim uslovima up. Vittinghoff 402; v. i gore str. 1-2 sa nap. 3.
79 Delmati su i ranije morali imati povlašćen status u odnosu na druge peregrine
zajednice, koji se ogledao u tome što oni nisu bili puki kopači rude pod prisilom
(damnati ad metalla), već im je rimska država omogućila da kao zakupci rudničkih
okana ostvaruju i ličnu korist, up. Dušanić, Impact 148 sa nap. 6 u vezi sa Flor. II
25: ut illud in usus suos eruere videantur.
80 Kotula 347-348, 356. Za nedovoljno jasnu pojavu principata kao službe u
nekim gradovima Mauretanije v. id. 354-355 i 361 sa nap. 68.
bila je ograničenog trajanja i predstavljala je jednu od faza integri-

sanja peregrina u rimski politički sistem, koje se okončava urbani-
zacijom plemenskih oblasti. Prilikom osnivanja gradova od domoro-
dačkih naseija civitates bivaju rasformirane, njihova teritorija pripada
gradu, a romanizovana plemenska aristokratija ulazi u gradsku
upravu. Od početka 3. veka, kada je sa constitutio Antoniniana zavr-
šen proces političke unifikacije Carstva, peregrini princepsi prestaju
da postoje.81 Upravo od tog vremena na natpisima počinju da se
učestalo pojavljuju za pozno Carstvo karakteristicni principes u
okviru rimskih zajednica, kada gradska uprava sa kolegijalnih ma-
gistratura prelazi na oligarhijsku elitu (principes viri, primores,
principales). U municipijima i kolonijama Italije, a mestimicno i u
provincijama, ovim terminom su i ranije označavani ne vršioci neke
određene službe, nego najreprezentativniji pripadnici najvišeg sloja
(u okviru dekurionskih veća, bivši magistrati iure dicundo ili
omnibus honoribus functi)}2
U provinciji Dalmaciji princepsi municipija i kolonije posve-
dočeni su na tri natpisa. Dva od njih su iz doba poznog Carstva: je-
dan je iz kolonije Salone,83 a drugi iz jednog municipija sa teritorije
Delmata, verovatno Salvija.84 Treći natpis, iz municipija Ridera,
ranijeg je datuma, iz prve polovine ili sredine 2. veka, na šta ukazuju
81 Alföldy, Bevölkerung 177-178; Kotula 349 za principes gentis u Africi;
Rostovcev 223-225 sa nap. 66 i 283 sa nap. 64. U nekim delovima Dalmacije civi
tates su opstajale i nakon osnivanja gradova u njihovom susedstvu, ali nema nikakvih
podataka koji bi ukazivali da su one u administrativnom pogledu bile vezane za grad,
kako pretpostavlja Alfeldi, op. cit. 178 sa nap. 82 i 83: za načelnu distinkciju izmedu
atribuiranih i inkorporiranih peregrinih zajednica v. Laffi 76-78, 88-89.
82 Up. Kornemann 626, Kotula 360, Mennella 758-760. Up. i princeps ordinis
coloniae Oesc., CIL 111 14416, što bi se, u jednoj koloniji, moglo tumačiti ugledanjem
na položaj princepsa senatus u Rimu, ili anticipacijom položaja koji je u Poznom
Carstvu imao primus curiae, Kotula, loc. cit.
83 S(e ?)p(timius ?) Maximia[mis] \ v(ir) p(erfectissimus) prin(ceps) col(oniae)
M N[-] I vivo sibi et coniugi sue(l) dulcissime(l) posuit qui (!) vies it (!) annis LXV \
depo(si)tus die III Nonas Feb(ruarias) sa hristogramom između gentilnog imena i
kognomena, CIL III 9540, Salona, i R. Egger, Forschungen in Salona II, 1926, 89
(crtež). Izdavači nisu mogli sa sigurnošću identifikovati koloniju, zato što je tekst
oštećen. Narona, koju pretpostavlja Eger, nije imala atribut Martia. Spomenik je
prelomljen na tri delà. Odlomak na kome je ime kolonije Eger nije video, a u CIL-u
je prikazano oštećenje u gornjem delu ovoga slova. Možda u toj grafiji treba videti
ne N, nego dva slova I i V kao skraćenice za atribute Salone, zvanične od od vremena
Dioklecijana: colonia M(artia) I(ulia) V(aleria) S(alona), v. M. Abramić, VHAD 52,
1950, 279 (ILJug 122). Ako je u pitanju Narona, onda bi se moglo čitati col(onia)
m (etallorum ) N(arona) (tako S. Dušanić, The princeps m unicipii D ardanorum and the
metalla municipii Dardanorum, u pripremi).
84 Spomenik potiče iz okoline Glamoča, v. D. Sergejevski, GZM 39, 1927, 260
i d. Up. popravljeno čitanje S. Dušanića (u radu iz prethodne napomene), koji datira
natpis u 4. vek: [? Bonitjatis praecipu\[ae] magneque (!) in [m]\[ori]bus equo (!)
et dile[c(to)] \ [c. 3 slova]ntio prin(cipi) m(unicipii) [om]\J nibus honorib[us] \
[fjnncto ex pro[t(ectore) pro]\[c(uratori) m]etallor[um c. 4 slova/l/^----]API[-----.
rimska imenska formula sa filijacijom i paleografske odlike teksta.85

Osnivanje ovog municipija datira se u vreme Flavijevaca ili prvih
Antonina. Pre toga Rider je, izgleda, bio središte civitatis Delma-
tarum sudeći po spomeniku jednog princepsa Delmata koji je gra-
dansko pravo dobio verovatno od cara Klaudija.8687
U članku “Princeps municipi Ridit arum” Rendić-Miočević raz-
matra ovaj natpis u sklopu svedočanstava koja je svrstao u kategoriju
Principes Illyrici}1 Na toj listi nasii su se kako peregrini princepsi
(,principes civitatis), tako i principes municipii i coloniae, svi sa
natpisa iz Dalmacije, uključujući i natpis iz Dakije na kome je reč ο
princepsu iz dalmatinskog grada Splonuma (v. o njemu dole). Ogra-
ničivši se na primere iz Dalmacije i ne uočivši činjenicu da Rutilije
Prokul, kao ni njegov otac, nisu domorodačkog već stranog porekla,
što je, uostalom, slučaj sa svim duovirima iz Ridera do početka 3.
veka,88 Rendić tumači pojavu princepsa u municipiju kao nadživlja-
vanje jedne, specifično “ilirske”, kolegijalne plemenske instutucije,
koja paralelno opstaje i na nivou plemenske zajednice i na nivou
municipija, čiji najviši magistrati i dekurioni pripadaju “plemenskoj
eliti grada”.89 Rutiliji, i otac i sin, nesumnjivo pripadaju gradskoj
eliti, ali ne plemenskoj nego rimskoj, kao nosioci najviše vlasti u
municipiju, duoviri quinquennales, što je i simbolično izraženo
predstavom svežnja pruća (fasces) na natpisnom polju.90 Pri tom
Rendić hronološki ne diferencira natpise prema odgovarajućoj fazi
razvoja uprave u ovom delu provincije. Princeps Delmatarum sa
natpisa iz Ridera potiče iz predmunicipalnog doba. Kao pripadnik
plemenske civitas on nije mogao imati “sedište u municipiju Ridita”
(str. 864 sa nap. 46), čak i da je plemenska zajednica opstala nakon
osnivanja municipija, za šta nema nikakvih indicija. Rendić se poziva
na još jedno svedočanstvo, fragmentaran nadgrobni natpis anonimnog
dekuriona koji je, po njegovoj dopuni oštećenog teksta,91 mogao biti
i princeps municipija Ridita, i na osnovu toga izvodi zaključak o
85 CIL III 2774: D(is) M(anibus) \ O. Rutilio \ O. f(ilio) Titiano \ Ilvir(o)
q(uin)q(uennali) \ et \ Q. Rutilio \ Q.f(ilio) Proculo \ Ilvir(o) q(nin)q(uennali) \ filio
I eius I principi mu\nicipi Ri\ditarum.
86 CIL 2776, up. Alföldy, Bevölkerung 97 sa nap. 2.
87 Rendić 853 i d. = Arheološki radovi i rasprave JAZU 2, Zagreb 1962, 315 i
d.
88 Rutiliji potiču iz Salone ili Tragurija, up. Alföldy, Bevölkerung 97-98 sa
nap. 4 i 7.
89 Rendić 860-864.
90 Kao problem postavlja se jedino to zašto je samo sin princeps municipija, a
ne i otac. kada su vršili istu službu? Očekivalo bi se da se zaključna formulacija
odnosi na obojicu: principifbns ?) municipi Riditarum.
91 Jdec(urioni) et pr[incipi municipi] ! Riditaru[m coniugi? obse]\quen-
tis(si)mo [qui vij'xit ann(os) LI[. . . ? et Pin?]\so fr[atri eius ? dec(urioni)?
muni]\ci[pi Riditarum, Rendić 855 (Tab.XVI).
dvojstvu rimske municipalne i peregrine (“ilirske”) uprave u gradu,92

sto se, medutim, kosi sa principima rimske urbanizacione politike.93
Ovaj natpis Rendić datira u 3. vek, najmanje jedno stoleće posle
Rutilijevog, i napominje da se oni ne mogu razmatrati na istoj vre-
menskoj ravni (863 sa nap. 40). Čak i kada bi dekurionov natpis poti-
cao iz 2. veka ova dva principata ne bi se nikako mogla povezati.
Elitu rimskih gradova činili su najviši magistral, kakvi su bili otac i
sin Rutiliji. Njoj nisu pripadali svi članovi gradskog veća, naročito
ne u Rideru, gde je pravno-politički status dekuriona bio inferioran u
odnosu na magistrate. Za razliku od municipalnih dostojanstvenika,
koji su u ovom municipiju isključivo bili stranog porekla, dekurioni
i celokupno stanovništvo - ne računajući malobrojne doseljenike i
nekoliko Klaudija iz 1. veka94 - nisu imali rimsko gradansko pravo,
0 čemu svedoči preko 80 natpisa sa domorodačkim imenima.95 Na
osnovu toga još je Momzen zaključio da je Rider morao biti muni-
cipij latinskog prava (CIL III str. 363). Sa Constitutio Antoniniana
Riditi dobijaju gradansko pravo, tako da se tek od tog doba na
natpisima pojavljuju romanizovani domoroci (Aurelii) kao dekurioni
1 duoviri municipija Ridera.96 Ukoliko se dopusti da je anonimni de-
kurion bio peregrinog statusa, što bi natpis datiralo u 2. vek ili prvu
deceniju 3. veka, moglo bi se uzeti da je njegov principat na neki
način bio u vezi sa upravom nad peregrinim stanovništvom ovog mu
nicipija.97 Upravo na takvu pretpostavku upućuje položaj princepsa
dekuriona u municipiju S., o kome smo, zahvaljujući Lupijanovom
natpisu, bolje obavešteni.
Već iz toga što se za Lupijana ne kaže da je princeps muni
cipija izlazi da on nije pripadao kategoriji municipalne elite. Da je
92 Rendić 863-864.
93 Up. Vittinghoff 443 i 449 i d., gde se opovrgava hipoteza o rimsko-
peregrinim “DoppelgemeinderT i slične zablude o dvojstvu gradova i peregrinih
zajednica.
94 Up. Alföldy, Bevölkerung 97.
95 Riditski onomastikon sa karakterističnim repertoarom imena i dvoimenom
imenskom formulom izdvaja se kao posebna celina u okviru prostrane srednjedal-
matske (ili delmatsko-panonske) imenske oblasti, v. gore nap. 54.
96 Alföldy, Bevölkerung 121, nap.7.
97 O dometu municipalne teritorije Ridera nemamo podataka, kao ni o tome
kako je bila organizovana uprava nad domorodačkim stanovništvom na teritoriji
Delmata južno od Dinare (izmedu Krke i Neretve), na kojoj je do vremena Marka
Aurelija, kada su osnovani municipiji Novae i Magnum, jedini municipij bio Rider.
Pre nego što je osnovan riditski municipij, u 1. veku, a delom verovatno i kasnije,
kontrolu nad tamošnjim domorodačkim stanovništvom vršili su oficiri iz trupa
stacioniranih u toj oblasti, v. Alföldy, Bevölkerung 97. Da je u nadležnosti Ridera
mogla biti čitava peregrina populacija izmedu Krke i Cetine i u drugoj polovini 2.
veka, ukazivao bi natpis o obnovi mosta na Cetini kod Tilurija iz 184 g., koja je
verovatno predstavljala zajednički munus stanovnika sa teritorije municipija Ridera,
Delminija i Nova, up. Wilkes, Dalmatia 272; to bi, ujedno bio i razlog zbog kojega u
poduhvatu ne učestvuje grad u neposrednoj blizini mosta, kolonija Ekvum.
bio magistrat, to bi se moglo podrazumevati, ali on je bio samo član

gradskog veća. Od princepsa duovira iz Ridera njega odvaja i nje-
govo peregrino poreklo. Odgovor na pitanje čiji je on princeps bio
pruža kontekst natpisa.
Videli smo po primerima iz drugih provincija, a na isti zaklju-
čak navodi nas i ovaj natpis, da su peregrini inkole morali biti
organizovani kao jedan corpus u okviru municipija, kako bi mogli
donositi zajedničke odluke. Da su i na čelu peregrinih inkola mogli
stajati pripadnici njihove elite označeni kao principes incolarum,
može se pretpostaviti na osnovu jednog natpisa iz Volubile.98 To bi
značilo da su sa osnivanjem municipija u koji je domorodačko sta-
novništvo sa njegove teritorije inkorporirano tako što je dobilo status
inkola, nekadašnji principes peregrini, stekavši građansko pravo,
zadržali status elite među inkolama. U Lupijanu treba videti jednog
od takvih principes incolarum, koji je u gradskom vécu predstavljao
ovu kategoriju stanovništva, iz koje je sam poticao. Postojanje takvog
predstavnika verovatno je bilo posebna privilegija za peregrine in
kole u ovom municipiju, koja im je mogla biti data iz odredenih
razloga.
Za romanizovano stanovništvo ovog municipija karakterističan
je odreden konzervativizam u odnosu na vlastite plemenske tradicije.
Još u 3. veku ono uglavnom još čuva svoja domorodačka (pretežno
riditska) imena u sklopu rimske imenske formule. Stvar je utoliko
simptomatičnija što isto važi i za municipalnu aristokratiju, koja je
nesumnjivo predstavljala uzor ostalom stanovništvu. Ova pojava -
koju su do sada isticali svi istraživači, i koja je novim nalazima do-
datno potvrdena - ne može se tumačiti slabim dometom romaniza-
cije, već pre posebnim karakterom municipija i značajnom ulogom
koju je u njemu imala jedna dominantna i delom već romanizovana
kategorija peregrina, svojevremeno deportovani Delmati. Ako imamo
u vidu okolnost da je Lupijan poreklom domorodac, da je dobio rim-
sko gradansko pravo verovatno već od cara Marka prilikom uzdizanja
domorodackog naselja na rang municipija (v. gore o njegovoj imen-
skoj formuli), da gradski ordo u ovom municipiju eine pretežno
romanizovani domoroci delmatskog porekla, da su istog porekla
incolae peregrini, pa svakako i većina populares, Lupijanova titula
princepsa mogla bi se shvatiti kao nadživljavanje jedne socijalne
institucije iz predmunicipalnog doba (princeps civitatis); ona bi sim-
98 Na jednom fragmentu natpisa zvaničnog karaktera (bronza) iz Volubile (IAM
499) - municipija u kome je, kao u našem slučaju, peregrino stanovništvo na gradskoj
teritoriji imalo status inkola (1AM 448, v. gore 150) - koji sadrži spisak lica
raspoređenih po društvenim kategorijama, pojavljuju se, prema čitanju G. Di Vita-
Evrard, nomina principum inco(larum) . Iako nema drugih potvrda ovakve titule u
Volubili, autor upućuje na (peregrine) inkole sa pomenutog natpisa IAM 448. Imena
ovih principes pokazuju da se radi o rimskim gradanima peregrinog porekla, koji
predstavljaju elitu inkola. Up. i Kotula 362.
bolično objedinjavala sve navedene kategorije stanovništva munici-

pija, izražavajući njihovu etničku homogenost. Primera za slicne
kontinuitete ima u Africi, gde se u gradovima rimskog prava javljaju
principes gentis kao prežici ranije plemenske institucije u vidu po-
časne titule." U Lupijanovom slučaju, međutim, titula princepsa ne
ce biti puka počast ili naznaka koja bi ga po ugledu izdvajala od
ostalih dekuriona. Zasluge zbog kojih je gradska uprava jednom
svom članu odlučila da podigne spomenik kao civi optimo nisu
navedene; kako se toj odluci pridružuju svi građani, ali i peregrini
inkole, dakle sva relevantna tela u okviru ove političke zajednice, one
su se morale ticati dobrobiti čitavog grada, i možemo pretpostaviti
da su proizlazile iz položaja princepsa peregrinih inkola u ovom
municipiju u körne je uloga domorodačkog stanovništva bila od tako
vitalnog značaja, da je iziskivala specifična organizaciona rešenja.
Kada su plemenski principes, čija se posrednička uloga između
domorodačkog stanovništva i rimske centralne vlasti već pokazala
delotvornom u predmunicipalno doba, dobili gradansko pravo i for-
mirali municipalni ordo, institucija je prilagođena novim uslovima
tako što je preneta na jednog od dekuriona u gradu u koji je peregrino
stanovništvo inkorporirano kao njegov konstitutivni deo sa pravno
definisanim statusom. Ovaj status je povlačio i određene obaveze, i
one su svakako bile uslovljene potrebom da se obezbedi efikasno
angažovanje domorodaca u eksploataciji rudnika.99100 Dakle, činjenica
da je čelnik peregrinih inkola clan municipalnog veća ukazuje na nje-
govu posredničku ulogu izmedu uprave grada i peregrina sa njegove
teritorije. Ona je svakako podrazumevala određena tehničko-admi-
nistrativna zaduženja vezana za efikasno sprovodenje obaveza inkola
prema gradu. Kako je rad peregrina u rudnicima funkcionisao po
sistemu sitnog zakupa rudničkih okana, verovatno je u delokrug
princepsa ulazila i ova vrsta posîa.101 S obzirom na svoje poreklo iz
peregrine zajednice i na ugled i autoritet koji je u njoj morao uživati,
99 Kotula 350. Veliko pleme Numiđana (gens Numidarum) u vreme Vespazijana
bilo je pod upravom prefekta, oficira viteškog staleža. Sa dodeljivanjem municipal
nog statusa najvećem domorodačkom naselju, Tubursicu Numidarum, u doba Trajana,
principes gentis dobijaju gradansko pravo, učestvuju u upravi i integrišu se u muni-
cipalnu aristokratiju. Indikativan je primer A. Larcija Marcina (ILS 9392) koji je bio
princeps gentis Numidarum i flamen perpetuus u ovom municipiju, up. i Rostovtzeff
283, nap. 64 i Syme 226 i d.
100 Rimska politika trajnog održavanja stanovništva u peregrinom statusu u ne-
kim provincijama, kao što su Dalmacija i Afrika, može se objasniti ekonomskim
interesima države da se obezbedi radna snaga kroz sitan zakup rudničkih jama ili
zemlje. Up. Rostovtzeff 226 i d.
101 Rukovodenje poslovima u samim rudnicima ostalo je u nadležnosti carskog
prokuratora i njemu podređenih carskih činovnika (argenti actor, tabularius Augusti
libertus, ν. gore 144 sa nap. 5). Sitni zakupci, coloni, posvedočeni su na fiskalnim
posedima na Rudniku (IMS I 168) i u Sočanici, ILJug 501, 503 (ordo colonorum),
up. Dušanić, Organizacija 50; id., ŽA 21, 1971, 241 id.
ovakav “municipalni” princeps je bio ličnost koja je, u novoj grad-

skoj sredini, mogla najdelotvornije izvršavati one zadatke koji su
ranije ulazili u nadležnost plemenskih principes, kakve su održavanje
reda i regulisanje internih sporova u okviru peregrine populacije, pri
čemu mu je pomagalo poznavanje njenog jezika i običaja.
Princeps adsignatorum u Dakiji i ime municipija S.

Nova saznanja i na njima utemeljene pretpostavke o funkciji
princepsa u municipiju S. omogućuju da se prevazidu kontroverze
oko jednog natpisa iz Dakije, koji, reinterpretiran, zauzvrat baca
dodatnu svetlost na situaciju u istočnoj Dalmaciji. Ree je o natpisu
iz Ampeluma, koji glasi:
D(is) M(anibus)\ T Aur(elius) Aper Delmata, princeps |
adsignato(rum) ex m(unicipio) Splono | vix(it) ann(is) XXX.
Aur(elius) Sat\5tara lib(ertus) patr(ono) optimo p(osuit).
Naše čitanje razlikuje se od dosadašnjih102103 u tome što oblik
adsignato ne uzimamo za pogrešan popravljajući ga u adsignatus,
nego u njemu vidimo skraćeni genitiv množine, padež koji se upravo
i očekuje iza reči princeps.103 Kao Delmata, Tit Aurelije Aper bio bi
princeps peregrinih inkola iz municipija Splonuma u Dalmaciji,
deportovanih po carskoj odluci104 u dačke aurarije da bi tamo bili
angažovani kao radna snaga. Ovaj novi kolonizatorski poduhvat
preduzet je svakako u doba Septimija Severa (193-211), kada je, u
okviru adminstrativnog i ekonomskog reorganizovanja provincije Da
kije nakon Markomanskih ratova, dotadašnji rudnički vicus Ampelum
dobio status municipija.105 Aperova uloga princepsa peregrinih inko
la iz Splonuma deportovanih u Ampelum uporediva je sa Lupijano-
vom u municipiju S.: on je trebalo da, u saradnji sa upravom novo-
osnovanog municipija, obezbedi efikasnu organizaciju poslova oko
eksploatacije rudnika. Podudarnost ovih funkcija, okolnost da su u
oba municipija peregrini bili Delmati, i činjenica da je osnivanje
municipija S. prethodilo osnivanju Ampeluma, tako da su organiza-
ciona rešenja i iskustva u jednom mogla biti u sličnim okolnostima
primenjena u drugom, dodatno potkrepljuju već predlaganu identi-
fikaciju municipija S. sa Splonumom.106
Upravo na osnovu dačkog natpisa pretpostavlja se da se
Splonum nalazio u nekoj od rudničkih oblasti Dalmacije. I pored toga
102 CIL 111 1322; Em. Popescu, Stud i clasice 9, 1967, 183 (AE 1968, 443); 1DR
III/3, 345. Ampelum.
103 Up. isti način skraćivanja izostavljanjem nastavka za gen. množine: cur(ator)
Splonista(rum), gore nap. 3.
104 Za adsignati = translati v. Diz. ep. I 103; Mommsen CIL III str. 214;
Popescu, op. cit. 193 sa nap. 73.
105 Up. Loma, Municipium S. 197-198 sa nap. 39-42, gde se navode i dosa-
dašnja tumačenja Aperove funkeije.
106 Evans, v. gore nap. 51; Wilkes, Splonum; Popescu, gore nap. 102.
što se ovaj municipij pominje i na tri natpisa iz Dalmacije,107

njegovo je preciznije lokalizovanje sporno. U jednom ranijem radu
bavili smo se pitanjem imena i identifikacije municipija S.108
Pokazalo se da kao jedini argument protiv poistovećenja municipija
S. sa Splonumom109 ostaje nemogućnost da se delmatski kastel očito
istog imena lokalizuje na područje istočne Dalmacije. Radi se o
predrimskom utvrdenju Splaunon koje Dion Kasije (Cass. Dio, LVI,
11, 1-2), opisujući ratne operacije iz poslednje godine Delmatsko-
panonskog ustanka (9. g.), pominje kao jedno od uporišta Delmata, i
čiji je položaj ostao do danas nepoznat uprkos mnogim pokušajima
identifikacije. Taj neuspeh bio je uslovljen koliko nepreciznim i
protivrečnim izveštajima pisaca koji prikazuju ovaj rat, toliko i
nastojanjem da se njihovi nedostaci prevazidu tako sto bi se po svaku
cenu usaglasili sa podacima iz epigrafskih izvora o municipiju
Splonumu, za koji se bez daljnjeg uzimalo da se razvio na mestu
predrimskog kastela Splauna.110 U pomenutom radu dilemu izmedu
dva dosad nelokalizovana antička toponima, kojima se jedino
adekvatno dopunjava skraćenica imena municipija sa natpisa iz
Kolovrata S[.]lo(), Salonijane i Splonuma - premda su argumenti u
prilog Salonijani zvučali manje ubedljivo - ipak smo ostavili
otvorenom, pre svega stoga sto nam je hipoteza o prenošenju topo
nima Splaunon / Splonum seobom stanovništva izgledala nedovoljno
utemeljena. Pri torn smo prevideli punu vrednost jedne nesporne i
neposredne analogije.111 Delmati iz Bariduuma,112 deportovani u
107 Dva su iz Salone (CIL III 2026, 8783), treći iz municipija S., ILJug 73, v.
gore nap. 3.
108 Loma, Municipium S.
109 Osporavajući identifikaciju Splonuma sa municipijem S. Alfeldi (AAntHung
10, 1962, 11) se poziva na jedan od pomenutih natpisa iz Salone (CIL III 2026), gde
se navodi karijera Tita Flavija Agrikole, koji je, nakon municipalnih službi, postao i
curator rei publicae Splonistarum. Kako u njegovoj imenskoj formuli figurura triba,
natpis se mora datirati do sredine 2., veka što bi isključivalo mogućnost da Splonum
bude municipij Aurelium. Vilks (Wilkes, Splonum 12), naprotiv, ukazuje na činjenicu
da služba kuratora postaje dostupna municipalnoj aristokratiji tek od tog doba. Obe
argumentacije su opravdane i tačne i daju se pomiriti napomenom Momzena (u
izdanju), koji je video natpis, da su poslednja dva reda teksta (gde se navodi i služba
kuratora) naknadno dopisana, što znači da je Flavije Agrikola u svojim poznim go-
dinama dobio ovu funkciju, i da dopisani tekst treba datirati nekoliko decenija kasnije
od početnog, u kome je navedena triba. Uostalom, i Aper sa dačkog natpisa je Tit
Aurelije, sto ide u prilog tome da je municipij iz koga potiče, Splonum, tvorevina
Marka Aurelija.
110 Loma, Municipium S. gde se razmatraju svi relevantni izvorni podaci o muni
cipiju S., Splonumu, Splaunonu i Salonijani, i njihova dotadašnja tumačenja.
1,1 Op. cit. 226-227, i 196, nap. 34 i 35.
112 Bariduum, stanica na putu Servitium-Salona (Tab. Peut), na osnovu natpisa
na međašu koji razdvaja teritoriju dve delmatske zajednice, Lizaviata i Barizaniata
(v. gore nap. 34) ubedljivo se lokalizuje južno od Dinare, na desnu obalu gornje Ce-
tine (B. Gabričević, VAHD 55, 1953, 107-109 i 116-117). Za Barizani(ates)
<*Baridiani(ates) v. H. Mihäescu, La langue latine dans le Sud-Est de l'Europe,
Bucureçti/Paris 1978, § 158. Up. i Wilkes, Dalmatia 244.
dačke aurarije, nazvali su svoje novo stanište u udaljenoj provinciji

po svom zavičaju castellum Baridustarum.u 3 Valja uzeti da je u
slicnim okolnostima toponim Splaunon prenesen sa zapada na istok
Dalmacije. Kada su Rimljani nakon ugušenja ustanka 9. g. kaznili
Delmate deportacijom u rudnike, onda su to najpre morali učiniti sa
ustanicima koji su pružali žestok otpor, a među njima su bili i
Delmati iz Splaunona. Ovaj delmatski castellum nalazio se, po svoj
prilici, negde na obodu teritorije Delmata, neposredno uz put Salona-
Tragurium-Scardona-Burnum, kojim su se rimske trupe kretale, kako
u ranijim pohodima na Delmate,11314 tako i u vreme Batonovog rata 9.
godine, da bi prodrle u dubinu njihove teritorije, gde se nalazio
Andetrij, glavno uporište ustanika, koje je palo nakon Splaunona.115
Ovakvo se lokalizovanje Splaunona nameće ukoliko se prihvati
Vilksovo tumačenje Tiberijeve strategije u poslednjoj godini rata,
prema kojoj je rimska vojska dejstvovala na ustanike i sa severa, iz
doline Save, i sa juga, iz primorja, odakle je krenuo Germanik i
zauzeo Splaunon.116 To je moglo biti neko od delmatskih utvrdenja
na levoj obali Krke, izmedu Burnuma i Skardone, gde su rimski
garnizoni postavljeni odmah nakon ugusenja ustanka (dolina Čikole)
i iz čije okoline je domorodačko stanovništvo svakako evakuisano i
preseljeno na istok provincije, da bi se obezbedila zemlja za veterane
(Roški Slap).117 Naselje deportovanih Delmata na istoku Dalmacije
bilo je jezgro oko kojega se tokom jednog i po stoleća razvio grad,
nazvan, sasvim prirodno, po svojim prvim stanovnicima, municipium
Splonistarum, §to je oblik u kojem njegovo ime navode sva tri
natpisa iz Dalmacije.118
* * *
Obaveštavajući nas o specifičnom ustrojstvu municipija S.,

Lupijanov natpis nam omoguéava da u boljem svetlu sagledamo kom-
113 IDR III/2 388, up. Daicoviciu 261 i d.; S. Mrozek, Apulum 7/1, 1968. 317,
nap. 42; Noeske 377-378, gde za tvorbu etnika ukazuje na analogiju Splonum > Splo-
nistae. Naziv castellum za naselja kolonista iz Dalmacije višestruko je posvedočen
na rudničkom domenu u Dakiji, up. Daicoviciu, Noeske 275-276. V. gore nap. 45.
114 Up. Wilkes, Dalmatia 41, 54, 64, 90 (karta), Alföldy, Historia 13, 1964,
171 —172, id.. Bevölkerung 86.
115 V. Loma, Municipium S. 200.
116 Wilkes, Splonum.
117 V. gore 152
1,8 Razlog zbog kojeg Vilks ne predlaže ovakvu ubikaciju Splaunona i pribegava
njegovom strateški neopravdanom i izvorima protivrečnom lokalizovanju u istočnu
Dalmaciju, na teritoriju Pirusta, leži samo u tome što je, zbog poznijih epigrafskih
svedočanstava o Splonumu kao rudničkom centru, i Splaunon tražen u nekom rud-
ničkom distriktu, a područje izmedu Krke i Cetine južno od Dinare to nije moglo biti.
Pored toga, na ovom području nema ni neidentifikovanog municipija. Up. Loma,
Municipium S. 199-212.
plikovane istorijske okolnosti koje su uslovile urbanizaciju istočne

Dalmacije. Dodeljivanje statusa inkola peregrinom stanovništvu pri-
likom osnivanja gradova na njihovoj teritoriji nije predstavljalo
uobičajenu rimsku praksu, i prvi put je ovim natpisom eksplicitno
posvedočeno. Taj povlašćeni tretman u ovorn slučaju objašnjava se
posebnom ulogom koja je peregrinim inkolama bila namenjena u
sklopu rudničkog distrikta. Poreklom oni nisu bili predrimski
starosedeoci istočne Dalmacije, već Delmati koje su još početkom 1.
veka, nakon sloma Delmatsko-panonskog ustanka, Rimljani po kazni
preselili sa njihove matične teritorije u ovu tek tada pacifikovanu
rudonosnu oblast, za cije je ekonomsko aktiviranje bilo neophodno
obezbediti radnu snagu.
Prisustvo delmatske enklave u istočnoj Dalmaciji i njeno po-
tonje integrisanje u rimsku državnu strukturu najočitiji su pokazatelj
koliko je rimska politika romanizacije i urbanizacije bila motivisana
ekonomskim interesima države. Kao posebna socijalna grupa na kojoj
je počivala jedna vitalna privredna grana, oni su od početka morali
imati privilegovan tretman u odnosu na druge peregrine zajednice.
Sredinom 2. veka rimska država je finansijske i organizacio-
no-tehničke obaveze koje je sobom povlačilo angažovanje preseljenih
Delmata prebacila na grad izrastao iz njihovog glavnog naselja, do-
delivši mu rang municipija. To je za sobom povuklo potrebu da se
institucionalno reguliše položaj pretežnog delà te populacije, koji je
ostavljen u peregrinom statusu (peregrini incolae) da bi i dalje mo-
gao biti angažovan na poslu eksploatacije rudnika u svojstvu kolona.
Njihov položaj ostao je isti kao i ranije, kada su privređivali delom
za sebe, a pre svega za rimsku državu kao sitni zakupci rudničkih
okana pod kontrolom svojih plemenskih princepsa. Sami ti principes
su prilikom osnivanja grada dobili građansko pravo i bili uključeni u
gradsko veće (decuriones). Jednom od njih poverena je uloga posred-
nika između peregrinih inkola i gradskih vlasti. Tom transformacijom
plemenskog princepsa u princepsa peregrinih inkola zadržana je i
novim uslovima prilagodena institucija posrednika izmedu rimskih
vlasti i peregrine zajednice koja se u prethodnom periodu pokazala
delotvornom.
Tekst Lupijanovog natpisa predočava nam sliku kako potomci
nekadašnjih “divljih Delmata”, sada, stoleće i po kasnije, kao rimski
dekurioni, gradani i inkole, okupljeni na svečanoj gozbi u gradu,
slave svoga dekuriona i princepsa. Iako romanizovani, zadržali su
svest o svom zajedničkom etničkom poreklu, koja naročito dolazi do
izražaja u njihovom čuvanju delmatskih imena, i to kod svih
društvenih slojeva. Ovaj poseban karakter municipija S[.Jlo() koji
mu je davala njegova delmatska populacija treba imati u vidu i pri
dopunjavanju njegovog imena. Ako se krajem 2. veka u Dakiji
pojavljuje jedan princeps kolonista iz municipija Splonum, koji se,

premda rimski građanin, deklariše kao Delmata, mislimo da ostaje
sasvim malo sumnje gde se taj grad nalazio.
Spisak skraćenica
Časopisi su navođeni prema principu primenjenom u L'Année
philologique (izuzev: ŽA = Živa Antika), epigrafske zbirke i serije
prema Guide de Vépigraphiste, Paris 20003.
Alföldy, Bevölkerung = G Alföldy, Bevölkerung und Gesellschaft der römischen
Provinz Dalmatien, Budapest 1965.
Alföldy, Municipium S. = G. Alföldy, "Municipium S(iculotarum ?)", RE Suppl. XI,
1968, 1010 id.
Alföldy, Namengebung = G. Alföldy, "Die Namengebung der Urbevölkerung in der
römischen Provinz Dalmatia", BN 15/1964, 55-104.
Alföldy, Personennamen = G. Alföldy, Die Personennamen in der römischen
Provinz Dalmatia, Heidelberg 1969.
AV = Arheološki vestnik, Ljubljana
Bojanovski = I. Bojanovski, "Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih
komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji, V. Gornje Podrinje u
sistemu rimskih komunikacija", CBI 23, 1987, 63-174.
CBI = Godišnjak Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine - Centar za
balkano/oška ispitivanja, Sarajevo.
Daicoviciu = C. Daicoviciu. "Les “castella Dalmatarum” de Dacie", Dacia 2, 1958,
259-266.
Davies = O. Davies, Roman Mines in Europe, Oxford 1935.
Detlefsen = D. Detlefsen, Die ‘formulae provinciarum” als Hauptquelle des Plinius,
Berlin 1908
Di Vita-Evrard = G. Di Vita-Evrard, "En feuilletant les “Inscriptions Antiques du
Maroc, 1”, IV. Vétérans, cives Romani et principes incolarum", ZPE 68,
1987,213-218.
Diz. ep. = E. De Ruiggero, Dizionario epigrafico di antichità romane. Roma, 1886-.
Dušanić, Organizacija = C. flymamih, "OpramoauHja priMCKor py/iapcTBa y
HopuKy, FlanoHujn, /Jajuviaunjn h Topmoj Me^ujn", McmopujcKii e.uicmiK 1-
2, Eeorpaa 1980, 7-55.
Dušanić, Army and Mining - S. Dušanić, "Army and Mining in Moesia superior",
u: G. Alföldy / B. Dobson / W. Eck (Hg.), Kaiser, Heer und Gesellschaft in
der Römischen Kaiserzeit. Gedenkschrift für Eric Birley (HABES 31),
Stuttgart 2000, 343-363.
Dušanić, Impact = S. Dušanić, "The Roman Mines of Illyricum: Organization and
Impact on Provincial Life, u: Mineria y metalurgia en las antiguas civili-
zaciones mediterraneas y europeas", Coloquio int. asociado (Madrid 1985)
II, Madrid 1989, 148-156.
Ensslin = W. Ensslin. "Praefectus", RE XL1V Hb., 1954. 1258-1347. 2347 i d.
Evans = A. J. Evans, Antiquarian Researches in Illyricum, Archaeologia 49, West
minster 1885, 1-167.
Svetlana Loma, Princeps / peregrini incolae ... ŽA 52(2002)143-179 173
Ferjančić = C h . OepjaHUHh, Hace/baearbe neeujcKux eemepana y ôcijikcihckiim

npoeiiHifujajua (CpncKa aKa/ieMHja HayKa h yMeTHocTH, BajiKaHOJiomKH
HHCTHTyT, IIoceÔHa H3ÆaH,a 79), Eeorpan 2002.
Garašanin = M. Garašanin u: Mcmopujci Llpue Γορε I, TuTorpa/r 1967.
GZM = Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, Sarajevo.
Katičić = R. Katičić, Das mitteldalmatische Namengebiet, ŽA 12, 1962/2, 255-292.
Kornemann = E. Kornemann, "Municipium", RE XXXI Hb., 570 i d.
Kotula = T. Kotula, "Les “principes gentis" et les “principes civitatis” en Afrique
romaine", Eos 55, 1965, fase. 2, 347-367.
Laffi = U. Laffi, Adtributio e contributio. Problemi del sistema politico-amministra-
tivo dello stato romano, Pisa 1966.
Laffi, Ara Iovis = U. Laffi, "La lex arae Iovis Salonitanae", Athenaeum 58, 1980,
119-127.
Loma, Municipium S. = Sv. Loma, "Zur Frage des Munizipiums S. und seines Na
mens", Mélanges d ’histoire et d ’épigraphie offerts à Fanou/a Papazoglou,
Beograd 1997, 185-230.
Loma, Prokurator - Sv. Loma, "Zum Mithrasdenkmal im Taratal" (CIL III 13849),
Starinar XLIX / 1998, 193-202.
Loma, Romanizacija - Sv. Loma, Epigrafski spomenici i romanizacija srednjebal-
kanske oblasti, magistarski rad odbranjen 1993. na Odeljenju za istoriju
Filozofskog fakulteta u Beogradu, u rukopisu.
Mennella = G. Mennella, "Il sarcofago Caralitano dei princeps civitatis L. Iiiliiis
Castricius" (CIL X 7808), L’Africa romana (Atti del VI convegno di studio),
Sassari 1988, 755 i d.
Mirković = M. Mirković, "Iz istorije Polimlja u rimsko doba", CBI 12, 1975, 95-108
Noeske = H. Ch. Noeske, "Studien zur Verwaltung und Bevölkerung der dakischen
Goldbergwerke in römischer Zeit", BJ 177/1977, 271-416.
Polaschek = E. Polaschek, "Pirustae", RE XL Hb., 1950, 1729 i d.
Renđić = D. Rendić-Miočević, Iliri i antički svijet, Split 1989.
Rostovtzeff = M. Rostovtzeff, The Social and Economic History o f the Roman
Empire, Oxford 1926.
Spomenik = CnomemiK CpncKe aKadejvtuje HayKa u yMemHocmu, Beorpa^.
Starkiar = Cmapunap, ApxeoaomKH HHCTHTyT, Eeorpaß.
Syme = R. Syme, "Tacfarinas, the Musulamii and Thubursicu", u: id., Roman Papers
1, Oxford 1979, 218-230.
VAHD = Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, Split.
Vittinghoff = F. Vittinghoff, "Römische Stadtrechtsformen der Kaiserzeit", ZRG 68,
1951, 435-485.
Wilkes, Dalmatia = J. J. Wilkes, Dalmatia, London 1969.
Wilkes, Splonum = J. J. Wilkes, Splaünon-Splonum again, AAntHung 13, 1965, 11 li
d.
WMBH = Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien und der Herzegowina, Wien.
RÉSUMÉ
Svetlana Loma: LE PRINCEPS ET LES PEREGRINI INCOLAE DANS LE
MUNICIPE S(P LONISTA RUM ?) - La romanisation de la province de Dalmatie
à la lumière d’une découverte épigraphique récente
D'après nos sources littéraires, y compris les itinéraires, il subsiste, dans la

partie orientale de la province romaine de Dalmatie, à l’est de la Drina, une zone
d’ombre, qu’on cherche à éclairer à l’aide de données épigraphiques et archéolo
giques. On ne connaît, dans la vaste région de la haute Drina et du bassin de son
affluent Lim. que deux agglomérations urbaines de l’époque romaine. Lune située
dans la vallée du Lim, à Kolovrat près de Prijepolje, et l’autre, une trentaine de
kilomètres à l’ouest, dans le village de Komini, près de Pljevlja. Le site de ce dernier,
dans l’unique plaine de la région, baignée par la rivière Ćehotina, le caractère de ses
vestiges et de ses monuments épigraphiques, nous amènent à l’identifier avec le
municipium S[.]lo(), connu par deux inscriptions, l’une provenant de Komini (CIL
III 8309) et l’autre de Kolovrat (CIL III 8308). La seconde localité semble n’avoir
été qu’un viens minier, en étroite relation avec le municipe. Les inscriptions, pour la
plupart funéraires, fournissent, dans les deux sites, un riche inventaire de noms
indigènes. On trouve parmi les porteurs de tels noms les membres de Vordo
municipal, indication claire du rôle prédominant de la population indigène romanisée
dans ce municipe. Il en a résulté une organisation spécifique de ce dernier, attestée
par une inscription récemment découverte et publiée ici pour la première fois.
Il s’agit d’une base de statue provenant, sans doute, de Komini, mais
ultérieurement encastrée dans l’église du monastère de la Sainte Trinité près de
Pljevlja. Lors de la restauration du narthex en 1592, on en a fait le support du pilastre
sud-est, où elle se trouve actuellement, dépouillée depuis peu du mortier qui Lavait
recouverte pendant plus de quatre cent ans. Bien que la pierre ait dû être entaillée
pour l’encastrement, l’inscription qu’elle porte est bien conservée et parfaitement
lisible. C’est un monument honorifique, élevé, pour ses mérites, à un certain Sextus
Aurelius Lupianns, fils de Lupus et princeps, par ses collègues décurions, les
populares et les peregrini incolae. En partant des considérations paléographiques et
de la formule onomastique, on peut dater l’inscription de la seconde moitié du 2eme
siècle. Cela signifierait que la dédicace remonte aux premières décades de l’existence
du municipe, dont le titre Aurelium indique sa fondation par Marc-Aurèle. Le
personnage honoré était un citoyen romain d’origine pérégrine qui venait d’obtenir
sa civitas, à en juger d’après son gentilice impérial, son prénom (Sextus, sans
abréviation, nom delmate plutôt que latin) et sa filiation postposée (selon la
dénomination romaine elle devrait être placée entre le gentilice et le surnom). Les
dédicants sont représentés par tous les membres de la communauté, à côté de
l’aristocratie municipale (decuriones) et des autres citoyens (populares, c.-à-d.
populus), on cite les incolae peregrini, catégorie mal connue à ce jour, et dont le rôle
reste à préciser.
Unissant deux notions du droit romain, cette désignation nous donne de son
objet une description claire. Il n’y a aucun doute qu’elle se rapporte à la population
indigène, à laquelle fut octroyée le ius incolatus, au moment de la promotion de leur
cité pérégrine au rang de municipe. Malgré que ce terme soit pertinent et recouvre
bien la signification institutioneile attachée à cette population, il n’est pas attesté
explicitement ailleurs (dans Inscrit. X, fase. III 71, l’on peut lire colonis, incolis
peregrinis, mais il s’agit plutôt de trois catégories de population distinctes). 11 est
possible, néanmoins, dans quelques cas, d’y voir la même catégorie de population
désignée d’une façon moins précise ou implicite, en tant que Salassi incolae (ILS
6753, Augusta Praetoria), ou incolae Aventicenses de colonia Emerita Helvetiorum
(CIL XIII 5072), ou encore les incolae assignés par Claude au municipe de Volubilis
(IAM 448). La rareté d’attestation s’explique par le fait que l’attribution du ius
incolatus n’était pas un traitement ordinaire de la population pérégrine au moment
où sur son territoire une ville romaine était fondée. Par conséquent, l’apparition des
incolae peregrini dans le municipe S., exige une interprétation qui tiendrait compte
des circonstances spécifiques de l’urbanisation dans cette partie de l’Empire. Selon
toute probabilité, ils ne faudrait pas les identifier aux autochtones préromains, dont
la position sociale semble avoir été inférieure et marginale, mais à une enclave
delmate créée par les Romains qui les y déportèrent des environs de Rider près de
Salona, où les données archéologiques et épigraphiques témoignent de l’existence
d’une population étroitement apparentée à l’élément pérégrin dominant sur le
territoire du municipe S. et dont provenait la majorité de l’aristocratie municipale.
Les recherches archéologiques à Komini, Kolovrat et Radoinja font penser à une suite
de déportations successives d’ouest en est de la Dalmatie, dont la première fut
exécutée par les autorités romaines immédiatement après la répression de la révolte
delmate de l’an 9 apr. J.-C., dans le but, d’après un passage de Florus (II 25), d’une
part de pacifier les Delmates dans l’arrière-pays de Salona, et d’autre part de les
exploiter dans les mines de la partie orientale de la province, où la population
indigène, les Piroustes, a dû être réduite en nombre pendant la campagne militaire —
ce qui pourrait expliquer leur absence sur la liste des civitates du conventus
Naronitanus traduite par Pline (NH III 143); mais d’autre part, ce vide s’explique si
l’on admet qu’une considérable portion de leur territoire tribal était incorporé dans
un vaste domaine fiscal, organisé autour des metalla de la Dalmatie orientale, d’où
on les voit déportés, un siècle plus tard, en Dacie (IDR I 36, 39), afin de développer,
dans la nouvelle province, l’industrie minière, tout en restant sous l’administration
du procurateur impérial. A vrai dire, dans cette partie de la Dalmatie la présence d’un
procurateur n’est attesté qu’à une époque plus tardive, en l’an 270 (notre révision,
AE 1998, 1027, du CIL III 13849).
On peut imaginer qu’avant la fondation du municipe S., une portion de son
futur territoire, restée hors du domaine impérial présumé, avait été concédée aux
communautés pérégrines, y compris les Delmates déportés. Une inscrpition funéraire
de Kolovrat, à peu près contemporaine de la dédicace à Lupianus, c.-à-d. du temps
municipal, nous aide à nous faire une idée de la situation à l’époque lui ayant
précédé. C’est l’épitaphe de P. Aelius Pladomenus Carvanius (CIL III 8308), encore
un Delmate romanisé (ou, plus précisément, un Ridite), qui devait avoir obtenu son
droit de cité viritim de la part d’Hadrien et rempli successivement deux fonctions,
l’une liée aux communautés indigènes et l’autre au niveau municipal. Au commen
cement de sa carrière, il avait été chargé de certaines civitates, c.-à-d. peuplades
indigènes, et ensuite investi de la préfecture dans le municipe. Sa première fonction
de praefectus (où praepositus - le mot n’est qu’une restitution) civitatium remonte à
la phase pré-municipale. Elle tire son origine de l’administration militaire des
premières années après la conquête romaine, mais à partir des Flaviens, la charge en
incombe à l’un des membres du conseil tribal, composé des principes (en Dalmatie,
mis à part notre exemple, on ne trouve des préfets indigènes que chez les lapodes où
ils sont dits praepositi), et il est presque certain que Pladomenus en était un.
L’inscription étant lacunaire et aujourd’hui perdue, l’identification des
civitates auxquelles Pladomenus était préposé reste hypothétique. On a cherché à y
restituer un des noms ethniques de la liste plinienne, ce qui paraît anachronique. Nous
proposons la lecture [Del]m(atarum) qui est à notre sens la restitution la plus
conforme à la situation au 2eme siècle et à la longueur de la ligne. Il s’agirait, bien
entendu, des Delmates déportés de leur pays d’origine, ce qui n’est pas sans analogie
(cf. CIL VIII 8813 et 8826: les Numides déportés en Maurétanie).
Sur leur territoire tribal, situé entre les rivières Titius (Kerka) et Narenta et
sur les plateaux calcaires au-delà de la Dinara, les Delmates étaient organisés par les
Romains dans le cadre d’une ample civitas, la plus grande du conventus Salonitanus,
comptant non moins de 342 décuries et morcelée, d’après les inscriptions et surtout
celles relatives à la délimitation, en une multitude de petites unités territoriales,

regroupées autour de places fortes {castella). Pour ce qui est de leurs compatriotes
établis à l’est de la province, selon l’épitaphe de Pladomenus, ils étaient réunis en
plusieurs civitates, probablement concentrées autour d’agglomérations rurales, toutes
soumises à l’administration d’un préfet recruté parmi les principes delmates. Un tel
village était situé au nord-est de Kolovrat, à Radoinja sur Uvac, où, à côté de monu
ments funéraires, dont quelques-uns portent indubitablement des noms delmates, on
a trouvé un autel dédié à Jupiter par P. Aelius Pladomenus, probablement à identifier
avec le préfet de Kolovrat. Toutefois, cette dédicace correspond plutôt à la phase
municipale de son activité.
Bien que l’inscription de Kolovrat présente, dans cette ligne aussi, une
lacune, il n’y a pas de doute que la seconde préfecture de Pladomenus avait été liée
au municipe, et la restitution par Domaszewski, selon laquelle il y avait été
praefectus iure dicundo, paraît très probable. Dans son cas, cela ne semble pas avoir
été une charge occasionnelle et temporaire, assumée en l’absence des duumvirs, mais
plutôt une magistrature spéciale, attestée ailleurs, et qui serait ici substituée à sa
fonction de praefectus civitatium dans les circonstances nouvellement survenues
après la fondation du municipe. Les civitates ayant perdu l’autonomie, leur vaste
territoire, avec de nombreuses cités indigènes, est revenu à la ville et a été soumis
aux duumvirs, auxquels il parut opportun de céder cette nouvelle juridiction à un
fondé de pouvoir, et c’est le fonctionnaire chargé auparavant de ces communautés qui
s’imposa.
C’est à Kolovrat, d’où provient le monument funéraire de Pladomenus, que
devait se trouver, d’après les indices épigraphiques et archéologiques, le centre de
l’administration minière, soumise directement à l’empereur. Cependant ce vicus ne
fut pas promu au rang de municipe comme cela était le cas dans quelques autres
régions minières. C’est l’agglomération de Komini qui obtint ce statut; le village
minier de Kolovrat a donc dû se plier à la juridiction de ce nouveau municipe, bien
qu’une distance de 30 km les séparât. Toutefois, jusqu’à la fin de l’Antiquité,
certaines de ces régions seront administrées par les procurateurs impériaux, sans
qu’une ville y soit fondée, comme par exemple les bassins miniers de Japra à la
Bosnie occidentale et de Kosmaj au nord-ouest de la Serbie. Si l’on cherche à
expliquer les raisons ayant présidé à l’urbanisation des régions minières, il ne faut
pas perdre de vue les principes généraux de la politique romaine qui visait à accroître
les revenus de l’État en intégrant les pérégrines dans les communautés municipales,
c.-à.-d. à leur conférer, pleinement ou de façon partielle, les droits de cité, afin de
pouvoir définir strictement leurs obligations matérielles (munera) vis-à-vis de la
ville. L’inscription de Lupianus met en lumière le processus d’urbanisation dans cette
partie de la Dalmatie, en nous renseignant sur l’organisation spécifique à laquelle on
y a recouru pour assurer l’accomplissement du devoir concret imposé à la nombreuse
population pérégrine incorporée au nouveau municipe, devoir qui consistait, sans
doute, dans son engagement dans l’exploitation des mines, dont le contrôle était
confié aux autorités municipales par le gouvernement central.
Lupianus était à la fois décurion dans le municipe et princeps, ce dernier titre
ne représentant aucune institution municipale. En général, ce mot désignait la
position suprême dans un groupe social, plus ou moins large, romain ou étranger;
dans les inscriptions un princeps est ordinairement déterminé par le nom, au génitif
possesif, de la communauté dont il se trouve à la tête. Dans les provinces occidentales
on rencontre, jusqu’au début du IIIe siècle, les principes civitatis, chefs locaux jouant
un rôle intermédiaire entre l’administration provinciale et leurs communautés
pérégrines. Après que le territoire des civitates fut urbanisé suite à la Constitution
antoninienne, cette institution transitoire perdit sa raison d’être et l’aristocratie tribale
romanisée finit par prendre part à l’administration municipale. Les principes qui
apparaissent dans les inscriptions de l’Empire tardif ne sont, pour la plupart, que les
représentants de l’élite oligarchique dans leur ville {principes viri, primores,
principales, principes civitatis). Il en est de même pour les mentions de princeps

municipii ou coloniae de Dalmatie, dont deux sont d’une époque tardive (CIL III
9540, ILJug 1655), tandis que l’inscription des Rutilii (CIL III 2774), père et fils -
le titre de princeps ne se rapportant ici qu’à ce dernier, sauf si l’on ne voulait y lire
principi(bus) - du municipe de Rider (fondé sous les Flaviens ou les premiers
Antonins), peut être approximativement datée de la moitié du IIe siècle, ce qui a
amené Rendié à y voir une survivance de l’institution pré-municipale, attestée à
Rider, de princeps Delmatarum. A notre avis, une fonction municipale concernant la
population indigène est exclue dans ce cas, car le père et le fils appartenaient, en leur
qualité de magistrats suprêmes de la ville (Il viri quinquennales) à un cercle restreint
de l’élite municipale, qui, à Rider, n’est représentée, jusqu’à Constitutio Antoniniana,
que par des étrangers, provenant pour la plupart de Salona, et les deux Rutilii étaient,
eux-mêmes, originaires de Salona ou Tragurium. Il n’y subsiste que l’épitaphe
fragmentaire d’un anonyme à la fois décurion et suivant la restitution de Rendié,
princeps municipii Riditarum, dont le principat aurait été rattaché à l’administration
de la population pérégrine, mais sa dénomination, qui pourait permettre de dater
l’inscription soit avant soit après 212, étant malheureusement perdue, cela reste
impossible à prouver.
Quant à Lupianus, il est dit princeps sans détermination au génitif. D’autre
part, dans sa ville, il n’était qu’ membre du conseil municipal, d’origine pérégrine,
donc il n’appartenait pas à la catégorie des citoyens les plus distingués, investis des
magistratures suprêmes, dont on soulignait la dignité par princeps en tant que titre
d’honneur. Chez lui, il devait s’agir d’un titre de fonction, c.-à-d. d’un fonctionnaire
portant le titre princeps dont on aurait omis d’indiquer explicitement la compétence,
puisqu’ elle était sous-entendue. Des trois catégories de population mentionées dans
la suite de la dédicace, c’est celle des peregrini incolae, discutée plus haut, dont
Lupianus avait pu avoir la charge, cf. les principes incolarum pérégrins à Volubilis
(IAM 499). On est tenté de voir, dans cette fonction de princeps pereginorum
incolarum, une évolution de celle de princeps civitatis, adaptée au milieu urbanisé.
L’ancien chef tribal qui représentait sa tribu devant les autorités romaines était
devenu, au sein du conseil municipal, représentant de la même population pérégrine
incorporée maintenat au municipe. On peut donc reconnaître ici une institution héritée
du temps prémunicipal, symbolisant la continuité et 1’ homogénité de l’élément
pérégrin delmate, auquel appartenaient ou dont étaient originaires toutes les
composantes du municipe, y compris la plupart des membres de 1'ordo municipal et
Lupianus lui-même, qui devait avoir obtenu la civitas sous Marc-Aurèle, à la même
époque où sa cité fut promue au rang de ville romaine. Une autre manifestation de
l’attachement de ces Delmates aux traditions ancestrales est à voir dans leur
conservation des noms indigènes, qu’on ne cessait parmi eux de se donner, en les
insérant dans la formule onomastique romaine, même durant le troisième siècle, ceci
étant valable tant pour les gens de peuple que pour l’aristocratie municipale qui leur
servaient d’exemple. Cette population delmate dominante, romanisée mais consciente
de son origine commune, conférait à ce municipe son caractère spécifique. Or sa
présence dans cette partie de la province, ainsi que la fondation de la ville elle-même,
étaient dues à la politique romaine de dévelopement de l’industrie minière. Les
mérites de Lupianus envers toute la communauté consistaient probablement, dans ses
efforts organisateurs pour engager les peregrini incolae dans l’exploitation des
mines; d’ailleurs, c’est probablement dans ce but que cette catégorie de la population
a était définie après que l’administration centrale se fut déchargée sur le municipe de
l’organisation de ces affaires. On peut supposer que Lupianus en sa qualité de
médiateur entre la population pérégrine de la ville et les organes municipaux dont il
faisait partie, ne surveillait pas seulement l’accomplissement des devoirs de ses
subordonnés envers la communauté, mais avait aussi sur eux certaine compétence
administrative, y compris la juridiction pénale élémentaire.
Le rôle supposé de Lupianus est comparable, avant tout, à celui de T. Aurelius

Aper, princeps delmate figurant dans une inscription de Dacie (CIL III 1322), où il
fut déporté avec ses compatriotes, peregrini incolae du municipe Splonum (la forme
adsignaio qu’on lit derrière Delmata princeps, prise unanimement pour une graphie
fautive au lieu de adsignatus, est, à notre avis, plutôt à résoudre en adsignato(rum).
le titre princeps étant normalement suivi d’un complément au génitif). Cette
inscription témoigne d’une vague de colonisation qui avait entraîné, de Dalmatie en
Dacie, les pérégrins versés dans l’industrie minière. La déportation aurait eu lieu au
temps de Septime Sévère, quand les Romains s’efforçaient de réorganiser
administrativement et économiquement cette province troublée par les guerres
marcomannes. Les Delmates de Splonum furent assignés au nouveau municipe
d’Ampelum, jusqu’alors un vicus au centre du bassin minier de Transylvanie, pour
fournir aux mines la main-d’œuvre toujours déficitaire. Il paraît probable qu’ils y
étaient engagés en tant que petits fermiers des puits, et que leur princeps s’occupait,
en collaboration avec l’administration locale, outre de l’organisation efficace de leurs
travaux, des affaires de location.
Le point de départ d’Aper et de ses Delmates est précisé dans l’inscription:
c’était le municipe de Splonum, mentionné ailleurs par trois inscriptions de Dalmatie,
deux de Salona (CIL III 2026, 8783) et l’une de Komini (ILJug 73), mais toujours
dans un contexte qui n’en permet pas une localisation précise. Une place forte
delmate (castellum) prise par Germanicus pendant la campagne de l’an 9 (Cass. Dio
LVI 11, 1-2) portait également le nom de Splaiinon. Cependant, ce site est à localiser,
selon toute vraisemblance, quelque part dans l’arrière-pays de Salona, sur la route
Salona-Tragurium-Scardona-Burnum dont se servait l’armée romaine, comme
auparavant, pour pénétrer à l’intérieur du territoire des Delmates et menacer
Andetrium, le foyer de leur résistance, c.-à-d., dans une région où il ne subsiste
aucun municipe non identifié, et sans mines. D’autre part, le municipe à Komini, situé
dans une région minière et habitée par une population d’origine delmate, est désigné,
dans l’inscription de Pladomenus, d’un nom qu’on peut plausiblement restituer en
S(p)lo(num). Si l’on ne veut pas approuver la proposition de Wilkes, localisant
Splaûnon dans l’est de la Dalmatie, ce qui serait contradictoire aux témoignages de
nos sources, et si l’on refuse à y voir une pure coïncidence toponymique, il reste à
supposer que les premiers Delmates déportés, au temps d’Auguste, au site de Komini,
provenaient, pour la plupart, de Splaûnon ou de ses environs, et qu’ils ont appelé ce
nouveau domicile par un toponyme de leur patrie. (C’est sans doute après
l’évacuation des Delmates de leurs terres qu’on a pu assigner celles-ci aux vétérans
qui étaient déjà sous Auguste établis à Roški Slap, sur la rive gauche de la Kerka
[Titius], entre Scardona et Burnum.) Une telle translation de toponyme n’a rien
d’insolite; l’analogie la plus proche en est le castellum Baridustarum à Dacie, nommé
d’après Bariduum, une autre cité delmate.
Dans un article précédent nous avons proposé, pour le nom du municipe dans
l’inscription de Kolovrat, une restitution alternative : S(p)lo(num) ou S(a)lo(niana).
L’inscription du monastère de la Sainte Trinité, comparée à celle d’Ampelum, nous
aide à résoudre ce dilemme, en corroborant la première solution. Inversement,
l’identification du municipe S. avec Splonum une fois admise, elle met en lumière la
ressemblence entre les rôles joués respectivement par les deux principes dans les
deux communautés municipales, Lupianus à Splonum (Komini) et Aper à Ampelum.
Pour organiser les colons delmates pour le travail dans les aurariae Dacicae, dans le
cadre d’un municipe nouvellement fondé, Aper n’avait qu’à y transmettre et mettre
en oeuvre les expériences que son prédécesseur Lupianus avait acquises dans leur
ville natale commune.
Natpis iz crkve Sv. Troji ce kod Pljevalja

L’inscription de Teglise de la Sainte Trinité près de Pljevlja

Loma S.-Princeps-i-peregrini-incolae-u-municipiju-splonistarum

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Loma S.-Princeps-i-peregrini-incolae-u-municipiju-splonistarum

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Svetlana Loma, Princeps i peregrini incolae ...

SVETLANA LOMA UDC 904:711.424(497.5)

PRINCEPS 1 PEREGRINI INCOLAE

Istočni deo rimske Dalmacije, koji je obuhvatao gornji sliv

(oko 90), u kojima pored romanizovanih domorodaca i peregrina fi-

jedan potiče odatle. U savremenoj nauci ustalio se naziv municipium

Natpis iz Svete Trojice

merita pos(uerunt). | Epulo dedi\cata \ L(oco) d(ato) d(ecreto)

zakonodavstvom. Ukoliko su specifične lokalne okolnosti iziskivale

Sa osnivanjem municipija ili kolonije od domorodačkog na-

20 Civitates peregrinae su bile plemenske zajednice domorodačkog sta-

jevima kada je od njihovog naselja osnivan grad rimskoga prava. Po

na teritoriji kolonije Salone, koje je odatle bilo raseljeno u vreme

ranu, predklaudijevsku, deportaciju Delmata sa ovog područja, koja

Civitates peregrinae Naronitanskog konventa

ostavljen peregrinim zajednicama, o čemu imamo direktno svedočan-

prokuratora.44 Dok se u peregrinom stanovništvu istočne Dalmacije,

potiče za našu temu značajan natpis sa nadgrobnog spomenika jednog

porodičnih imena, up. Turns Statanius, Rider (Diadora 2, 1960-61,

raspored slova u redovima, veličina slova i njihov razmak, morao

60 Up. Alföldy, Bevölkerung 58.

kurije, koja je pripadala Salonitanskom konventu.66 Videli smo da je

neposredno pre nego što su rimske vlasti procenile da su se stekli

za razliku od većine prefekata i (ure) d(icundo) u svojstvu zamenika,

socijalnom i ekonomskom raslojavanju, striktno definišu njihove, pre

bila je ograničenog trajanja i predstavljala je jednu od faza integri-

rimska imenska formula sa filijacijom i paleografske odlike teksta.85

dvojstvu rimske municipalne i peregrine (“ilirske”) uprave u gradu,92

bio magistrat, to bi se moglo podrazumevati, ali on je bio samo član

bolično objedinjavala sve navedene kategorije stanovništva munici-

ovakav “municipalni” princeps je bio ličnost koja je, u novoj grad-

Princeps adsignatorum u Dakiji i ime municipija S.

što se ovaj municipij pominje i na tri natpisa iz Dalmacije,107

dačke aurarije, nazvali su svoje novo stanište u udaljenoj provinciji

Obaveštavajući nas o specifičnom ustrojstvu municipija S.,

plikovane istorijske okolnosti koje su uslovile urbanizaciju istočne

pojavljuje jedan princeps kolonista iz municipija Splonum, koji se,

Ferjančić = C h . OepjaHUHh, Hace/baearbe neeujcKux eemepana y ôcijikcihckiim

D'après nos sources littéraires, y compris les itinéraires, il subsiste, dans la

celles relatives à la délimitation, en une multitude de petites unités territoriales,

principales, principes civitatis). Il en est de même pour les mentions de princeps

Le rôle supposé de Lupianus est comparable, avant tout, à celui de T. Aurelius

Natpis iz crkve Sv. Troji ce kod Pljevalja

You might also like