| (Cy EAT PoNovo PROCITAT! Sedan sam od ons koji su plivali do Punta: Tragare’ da bi se potars wspinjalt hnedaglednin, okamitim, Stepentstem, wz | final obrasté-racmarinom, Ka napustenoy Tuco} keer" (easa matte), Kako domorod- | Gestiva Kapri zou rections Malaper- fea, izgradetn po niegovor projekt = Tig’ pole, edad w obtie Brods, pce hog. putinanna buduénost, pod steom | ERothow nadeia Phiniie Starieg: .Plovi jo mus, tive nije misina Prisnajem avon mladalacha, da ne satem invidaéea, radoznatost, samo Kao idan patetiean primer pokusaia prozira~ Tia mistenje svane Malgparte, mosda raj- | Deltakularnije 1 najkontroversnie figure tia scent evropske injidernosti 3X stole- | Ga Oonovna’ teskoca. sposnaje velitine | Malapartea potite se cinjenice nedostatka aragona, riko pre ni posie njega nije ni puiblizno video's dosivijavea, oseca0_ i Inisho fe opisivao svet kao on niko nije lispeo. ao’ om, nieu. generaciia etalece, Ubedlivije préneti stork! smela svest 0 Giekacienoijl Bvzope 1 delotvorns pesimi- fant nepokoiebhive bari 2a nee red- host! 1 sfobode:Malaparte je veliki utter clobadanja od mnogih sideiia modera0g | Sota t sticana evropske Samasvesti, == | iad svih partis teligiomnib 1s nacio- zralnih podela “esthoce prociranja misterije Malaparte potivaji 1 protivurcenostims nieve nrode Po mje! ,prokleti Toskanae’ on fe matin tz te lose prevzeo gen brabre Yernosti sebi upritos svema 1 svima, jer je Toskana, jos iz vremena Pridria Th bila gull slobocounnika i jertika, prognei $i protdeinika, Otuda mosda potice i ‘ego psendonimn: Malaparte= Zlastran. Satin. prokleto-toskanskim slobodot- iniiem Malaparte je sojom 2ivotnam Pl- {anyon zacttao najeaxinovatiia pistolovt- nu po rapt evropskhs ideotogia, od locos fasioma do desnog anarbizma, de bi pri ieaji Zot, iz samctni¢ke postele, ko- itelno ili ciniéno. istovremeno zatrazio gprosta} od Katolitke.crive { dlanski ania RPh koja mute lino wrubio Palai- fo Toliati. Mogovem dels st upucival Jeena priznanja | diktatorski dubovt po- ut Stabina, Drockog at Atusolinia al je En iano sanno svojim puter radoznelost tivek spreman da je preskeupo plat, kao Gia jo lexto tzeubijenio posteliama Jer s Sajbosje oseeao sam st svnjom tstm)je= ose (Od svor oca, Nemea, Kureio Cukert 64 JEDAN POGLED NA SVET Pie: Dragos KALANC ~ Malaparteov pogled na svet zvani Malaparte, preuzeo je ne samo Tadni fanatieam 1 smisao za organizaciju sroje svestranosti (pisee, novinar, flmski reditely, uredniic éasopisa, direktor dnev- | ik Stampa...) veé I germanski tale- hat 24 Weltanschauung, 2a svetsku sirinu pogieda analize I sinteze U tom Malapar~ teovom pogledss na svet opazam i sklo- ‘host, tpieau 2a gotske umetnike, dau mikroskopskim fragmentima sveta stvari i pojava hiperrealisticki vidi velike i sucl- binske ,znake vremena" Njegovo delo “Trula maja’ je modda najkarakteristi¢- hnili primer te gotske optike: potinje mi- ‘hucioznim opisom majke koja se postepe- no preobrazava u Toskanu a ona u volie- ‘nu, posleranu Bvropu, ui rusevinama. TT istoriji evropske knjizevnosti niko nije snadnije od Malapartea nametso svo- ju lienost deli. Raskosnost Malaparteove Slozene i protivuretne licnosti nije trpela wranice rodova ii Zanrova fe je stoga Skoro svuko njegovo delo istovremeno Toman, autobiogratija, putopis, reportaz, ese}, pamilet... Delo Kaputt (iz koga ove prenosimo delove secanja na Beo- grad 1941, godine) je dobar primer te polifonosti Malaparteove Titnosti, Magi- Jom svog talenta Malaparte sugerise éi- taocu prividni utisak da je sticajem okol- rnosti ils pasebnom naklonoséu sudbine vel bio na pravom mestu i u pravo vreme da bi prisustvovao najizrazitijim Gnovima suroveg spektakla istorije U itanju je zapravo moe njegovog talenta koji je umeo da svaku' posebnost poveze ‘sa opstoscu, da u-svakom dogadaju,prozre znak velikih znagenja 1 znaéajnasti. Pou | ‘ks, 2a one koji umeju da vide: Gitav svet 1 vot Je jedino neprelidno Gude. ‘Zavidiisvel II on! koji nisu umeli otkri= i izlozeno svojstvo Malaparteovog talen- ta, njegovu moc da sve éege se dotakne (pogledom preobrazava u ,znake vreme~ na" — ponekad izrazavaju sumnje da je Malaparte bio tamo ge je bio i da je lino video sve ono sto je opisivao. Ogromni arhiv fotografia kaje Jo Malaparte sni- ‘uo na svojim patovanjima kroz rusevine Evrope — iz koga ovde prenosimo svedo- danstva o niegovom boravku u Beograd, aprila 1941, godine — nedvosmisleno od- bija mnoge sumnje. U mnogim od tih fotogratija éitaoc! mogu lako prepoznati i delove dela Kaput, jer th je Malaparte snimao upravo kao podloge’ memorije, za (potrobe kristalizaclje svajih videnja i do- Bivijavanja najvede tragedije Evrope. Kurcio Malapart Beograd poste bombardovania ule se wtasna tutnjava rusenja zidovaADU, APRILA 1941. ikom i retju wiotresa, zzrade su se medusobno sudarale, Bilo je 720, nedeljaujutro, 6 april 1941, Pas Spin je slasio stepenistem sklonista (itallian= Koj! poslanstva) re2ee! od strana. Prolazedl Ihodnikom podigno je pogled ka zidovima: sve lovatke puske bile sa na nihovim mestima Dale. oni ogromnl prasel nis bil puenjt [pike vee netio nenarmalne, apsolutne izvan Hjudsicog i prirodnog domena, ‘lo se {uljalo eso od ‘dara rerijoresa, agrace su se med- sobno udarale Gula se uzasna tutnjava rusonja Zidove, buka prozarskah stakala Koja su se Tazbijala o plofnike, | leril straha, plat. zapo- naganis, psovke, 1 mulkanje obermanjenih jad S fumom beletwu Se. dimom ekeplonja. i azar oport von) sumpora pode je da prodire & pocrum poslanstva. Bombe cu padale na Tetacile, Tre Spomenika, stari Dyor. Svom bzinom, ulleama su protazile Kolone auomo- bile, prepiauh generalims, ministrims, evorja- ima! visokim funkesonerima, Uzasni stra je ‘bingo ‘lviine i vojne. vias koje su bePedl ‘napustale prestonicu. Oko deset ujutro, grad je ‘stag preputen sam eebs I poéela je pleéka. Syama, Kome su se pripoiile bande elgana, pritréale iz Zemuna !Panceva, obijao je roletne adr, Krao je éal i po kuéama. Cuo se prasek uSkA ko je dopleao od Terazija. Gradant i Dljstkafi su se bor po ulicama, na stepenit ‘Trgu Spomenice gorelo je Kraljevsea Pozo Se Pred pozoristem ne drugey strani te, je arugens poslastiéarnien, Bila je to eureka Poslastigarnica, cuvena po citavam Ballast 2oog svojih atvodiayagkin slates. Urlajucs, fgomila se pretrasivale rusevine, divlje se oti” Inajuéi za skupocene poslastice; rasCupane 2 ze, uspallenth Lica, 2aglusivale fod ope ‘cenim kakotima, Svaguei i razvlated! aftodil- Jatke Kolati¢e, karamele, bombone One ogremne prase, ont tuinjsve dove w rulenju one krike straha, one kikote, pucketa- Be pozata, Spin je oslutkivao, povijana repa, fborerif ubij, cules. Bio Je sklupean Somock oyu ministra’ Mamelija, lvasedi mu ciple. (Oko posne, ead su se funkelonert postarsiva ‘spell na prvi sprat — jer su ee tutng bombs todaljeval | postupne utisvall— Spin e odbio Kurcio Malaparte, Debra Mai, Godjam, 1939 a napustsldoniste, Morali eu mu donetijelo dole, u mrani podrum, pun dima 'G momentims tising, do lancelarije mlni- tre dopirao je lament Spina. Svet be crust esilo se neste uzasno, nadpriredno, to Spin nije uspevao da ahvatl. Bombardovanje. je zavréono", govorio mu je Mamel svaki put kad Jesilazio da ga nade u podrumu, sad mozes da feadet gore, nema vise opasnosil” All Spin se Jojao, nije hteo da napusti podrum. Jelo nije ni dodienuo, stesjivo je gledao kau podozrivima fom, $2 onim nepover vim 1 molecivim o€i- mma pia lost ge bo} da Ge ga izdeth Cara gospodara. Nikakay Jjudsia 1 peirodni zakon ‘ge nie postojao. Svel se srusio. ‘ole éetirt posle pode, isig dana, dok se mipistor Mameli gpromao da ponovo side w podrum i poles ube Spina da je opasnost ‘ee prosla, da se sve vratila u norabalm pore- dak: svar, uobiésjeni tradicionalns poredaly ilo se nijanie, viswko na nebu, od Zerauna, od Panteva, Pave bombe su pale alo ulice Milosn ‘Velikog, velike borbe koje su Stuke zabijale Krovove hao to se zablja ekser sa jedum Jexinim, gromovitim, preeiznim, snaznim udat- em. Grad se tresao ie tomeljg, masa je beéala Ulieana, urlaguei Pouremeno, tered eksplo= 2ja, nattupala Je velika tsa! ave oko Je bilo mrtvo, bez dal, nepokreino. Bila je upravo Ido tiiina prirode ada Zemlja bude trtva, bemmema, lzonana avezdana tisina Zerlje leeds bude Bladn i mrtva, kada bude tzvréeno LUnistenje svela.Tznenada, nov uzasnl udar je Gupao stabla iz Korenja, rus zgrade. Nobo £0 stropostavalo na grad sa bukom grmnljavine. Ministar Mamelt + funkcionert poslanstva su bal situ sklonigtej sada su sedel, pempalo bedi, na stolicsma koje su konobari postavil ‘oko stole, sree podruma Jemedu oksplosija {ulo ae sane rezanje Spins, seucurenog iemedu nnogu gospodara, Ovo je smak sveta" prine Rute. ,Pravi pakao”, ree ministar Mameli, pei- paljuel eiperetu Sve snage prirode su se okomile ns né ree drugi sekretar enact Beograd 1941: Olicenje olpaciie 65PONOVO PROCITATI ‘Sa puta od Pa.coun ke Beogradu: nJata gavranova dala su se tesko, so mun leprsanfesskrile, fod strvine konjs napastenth du? pute ree prvt selnetar Guidoti. xk je i priroda poludela Bee “Nita se ne mode uéinil «iio Franko "Ne optaje nam drug nego da tinimo kao Ruuni", rege Ministar Mamels, tattn sel Fabdare, pusitl | tekat Se fe slag ie ogpore | dobre razumeo da mista drugo ne precetoje, Tuttin st Fabdare, Aloka’ Sa? ete grot Fabri fog dana ja sam se nalazio u Panevan Gomak Beograda. Ggronini crni oblak, koji 50 uae iz prada, izgiedao je kao kilo nekog GHnovskog oria. To lello je podehtavalo, pre- Ikrivajudi nebo svoiim sirokim obimom. Sunce Waleska ga je kaso ranjavalo, iznudujuéi Zasenjujce # krvave bljske Bilo Je kao krilo Smortonosno ranjenog ola koji pokusava di se uadigne | lepréa cepajuél nebo svojim turdim perma, Dole, okomito na grad, olupljen po [movitom regu, pri dou zelene raynice bragdane zutim i Jenjim rekama, jata Stuke Suse obruavala bez predaba, isprazenih Ki ove, uvasno skted!, rastraudl Kljunovinsa | Kandiama tele kuce, visoke palate blistavth prosora, puteve koji se iz predgrada Sir Favicon, Viscke fontane zemlje ibijle su du? bala Dunava | Save ‘Na mojo) glavt je bila stalna_tutnjava, neprekidno siltanje metalnih kris, blistavih peblednjo} vatri dana, Horizont je muklo odje~ Riveo kao. divi tam-tam. Deleke svetlost porara dizale su se, tamo-amo, po revnic. Eitctijent srpskd vojmiel Tula su pobima. Vide~ Jesu se nematie patrole kako pognuto koraéa- ju jarugame, pretrazuju sikare 1 ritove bara Suz Tamia, illo je bledo | blago vete, Otefeni ‘Mesee se lagano pomaljao iza bregovs, pri dry ontaonta, bijeskajueh odrazima voce Dunava, dlok sam iz edaje jedne srusene kuice gledao ako se Mesee Ingano penje nebom (nebo je Dilo_rubiteste Loje, sliene sjajnom ervenilu Geek noktijy), okolo se dizao Tament, hora poss Ni jedan bolnt glas éoveka ne dosexe Rraiajnost univervainog bola pata. ikalva riuriiy, cak ni hajelstje muzike ne uspeva da [pra bol sveta kao too ume glas pasa. Note 66 ‘su bile modulirane, dzhtave, odrZavane na nith Gugog | Jednaltog daha koji se naplo lomio a ‘soi i jasan eon). BIL su to izqubljeni pozlv, but poze edu bartina, Sungei, arom drake | rtovima, ge je vetar boravio se dehtavim mrmorom. Po barama su plutala mrtva tela; jata javranova, koje je Mesee poalaéivao, dizala st fe, dk, Stivina Konja nepastenth uz. puteva. Copori tladnih pasa lrusili su oko sela ge je po neka Sfuca jot dimils kao ugarak. Proiazili su trkom, ‘um uskion 4 tefkim tom podozrivog Psa, okreéué glava samo-amo, rafirenih nozdva, nvr cakleeih otiju | powemeno se zausta~ jal, plaeno Iajusl na Mesec. Zul, debeo, moker "od znoja, on se lagano. peo Gistim ‘nebon, rusiéarte hoje deeiih noktij, obasjava- [hel prozratnom | blagom svetoseu porusens i busta sela, puteve | pola postjana mrtvim, | Pair grad, tamo u dt, pokeiven jednim cxnim ‘lam od dime. "Tel dana sara morao ostati_u Pangevu: Potom smo krenull pred, presi Tamis, proso— ‘i polaostevo koja Tamis stvara ulivajudl seu Dunavi tei slededa dana zastali u solu Ritu, na ‘ball velike zeke, upravo nasuprot Beogradu, era} zamleova od izuvijanog gvozda unistenog, fsta, poewesenog Kralju Petra 1 Na Zutom fino fol, Dunava snatrli su nagorele rede, Gilet, mrcine konja, vaca, goveda. Tamo pred nama, pa suprotno) oball, grad Je umirao Wreskom mirist proleca, Gomile dima dizale use od stanice Romanija 1 kvarta Duganove (aii) T jednog dana, pred sumrak, kapetan SElinperg Je preiso Dunav, u éamcu oa Seti, Vojnilea, 1 okapiree Beograd. Tada smo se imi preverl! preko omromane reke, Suen) sustanim fesiom Fekiwebela Grosdeutschland Division, oj je upravijao zednim saobraésjem (us mijens” Git, esencijalan i apatraltan, naltk Gotskom strumu, te) Feldwebel, uspravan no Gunavskeom nesip, jedint arbiter ogrompog Saobracaja Gudi t mating) 1 wali w grad kod Hanice Homanija, i éna bulevara Princa Pevle “dan raleni vetar je frujao medu 1iséer Sa muldim leprdanjem ira, od | arveéa, Vet je blo blizu sumrak, posledna Syetlost dana padele je 2a neba,siva i zagasita, Tito ugalen! pepeo, Prolazio sam kraj zatsta- ‘ijenth tramvaj | taksija, punih leteva. Velike Inatke, seucurene na jastucima kraj mrtvih tela, vee modrin 1 naduvenin, glodale su me hetremice Kasim, Tosforescentnim, oma. Je- Gan duti magale augo me je sledio plotnikom {njauéuc, Koraéeo sam po tepihn od slomije= hog stalds, moje cipele su uiasno élsspale po ‘taklenoj sréi. Powremeno sam sustetao pone og prolazmike oli je promicso uz zidove, pododrivih Karaka }pogleda. Niko nije odgova- Peo ba moja pitanja, svt sume gledall Eudno bellin odtna, beled ber osvrtanja. Na peijavim THeima tivalt’sa utsmut ne strah vee ogremno eudenie. ‘Nedostajulo je samo pola sata do, polict- skog case, Terasije au bile puste, Pred hotelom Balkan, na rubu kratera od jedne bombe, Stajeo je autobus pin mrtvih, Na Trgu Spome— ‘nik iealjeveio pozoriste Je jo8 gorelo. Bio Je ‘eke nalike mutnom stakiu, neka mletna svet~ Tost kupala je rezrusone zgrade, puste lice apustene aistomobile, tramvaje.zaustavijene na dinamme. Poneade, mztvim gradom, odjekiva~ F's puenji pusaka, subi i zlokobr, Konatno tam dosao, po mesic, pred poslansivo Teli Na prvi porled, zgradn fe izpledala ofuvana: potom, postupno, oko Je otkrivalo rezbijena Drozotsha stakds, ieapane kapke, ogullene Exdove, krov uedignut vaadusnim udarom veli~ ike ekeplorije ‘Udo, uspnem se stepenicama: unutra- Snjost Je omvetijena malim uljanim tampa, poraziestanim po namestaja,slignim kandilt Poa pred icnama, Senke trepere po zidovim. ‘Ministar Hale, Mamell, e w5vojo] kancelarii, povijen nad ekim mapama, bledo i mréavo Bee Se garonjeno watt oreal koji stvaraju Plamenovi dve svete. Gleda me netzemice, Srtet! glavom, kao da ne veruje svojim oéims: “Odalde dolasie?™, pita me, lz BukureSia? iz ‘Femiivata preko Dumava? | kako s! uspeo?” (Pree rai o strainom bombandovanju, 0 ‘uiasnom masakmy. Trebamo se ste, kaze, Ho smo saverniel Nemaco. Prezivels su mutne Gave, sabarikadirani poslanstva, w ofskiva- Shu da nemathe trupe okuplraju grad, prepo- Sten pljatkasima. Jedna bomba od sisuéu kilo- ama pala je uprivo ize baitenslog zida, AIL Bogu iyela, kage, sci smo spateni, nijedan angen. ima dva medra kruge oko ou, plle~ ‘bo Tice, kaple ervene od nesanice. AH je, mira, omelo postin, Godinama je hodao oslonlen fe stap, remljudi 2bog jedne rane ie rata pa i Sad hods povlated! neato nogs, Od kad ga pomajem? Oh, ima tome vige od dvadeset Godina, Casias je 1 dobar Govek, Mameli, Solim ga, Rat vreda, leno uvreda, nlegova Gast ‘jesova lidéanaka osecanja, U jednom trent Inrzatuts, prede rukom preko lies: ,.demo na, ‘eter, rebe pesla due tsine ‘Oko’ stola #1 bleda lic, viszna od zo, lose obrijana. Danime 1 danime Mlamelt {| funkeloneri poslanstva ra Hvell kao u garnizo~ thu opkoljene fvrdave. Sad Je opsuta zavréene | fit nedostaje vods, svetlost, gas. Konobari Iivvejama st Desprekorni, ipak ima nee. 25- Strotenosti uw nifhovim hoispavanim Ticima, ‘Svetlost sveca ae julja u listalnim Gatama, © Srebrnot porud, Ianenim tkaninama, Veée- all smo supu, pesto sia, jednu narandi Posle ‘etere Mamneli me olpraéa-u svoju kancelarijy ibe | fae zapotinjeme razgovor. Ja ga pitam: Spin ‘Mameli me gleda sa tugom 4 ima jean senkcy sida w ofima, ,Belestan je, odgovare, | "Oh, Jadni Spin! Od Sega boluje?” iMfamett erven}, odgovara pomalo zbunjeno, | oborivii pogled: Ne 2am Sta ima. Bolestan. fe" bide da je neka sitnica. “Da, ievesno je neka stnica", Zuri se dani odgovorl Mameli, ne bi trebalo'da bude nite ‘enbiyno.*