Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

OSNOVI PRORAČUNA MAŠINSKIH ELEMENATA

Proračun mašinskih elementa obuhvata izbor: materijala, oblika i dimenzija mašinskih delova koji
ulaze u sastav mašinskog elementa ili izbor standardnih delova iz odgovarajućih razvijenih familija.
Odlučujući faktori pri izboru dimenzija, mašinskih elemenata su funkcija i namena i uslovi radne
sposobnosti. Uslovi funkcije i namene specifični su za svaki pojedinačni deo. Uslovi radne
sposobnosti opšti su za sve mašinske elemente. Pri razmatranju radne sposobnosti moraju se imati u
vidu dva stanja mašinskih delova i to:
- radno stanje – odgovara predviđenim radnim uslovima,
- kritično stanje – odgovara granici na kojoj nastaju kritične pojave, koje onesposobljavaju mašinski
deo za ispravan i pouzdan rad.
Prema nameni razlikuju se: orijentacioni, prethodni i završni proračuni.

Orijentacioni proračun izvodi se na početku proračuna radi određivanja reda veličine pojedinih
dimenzija mašinskih delova. Orijentacioni proračun se sprovodi na osnovu aproksimativnih ili
empirijskih formula koje daju polazne dimenzije delova za tačnije proračune.
Prethodni proračun izvodi se u početnoj fazi proračuna, kada se o veličini pojedinih dimenzija
mašinskog dela zna vrlo malo, pa se pomoću pretpostavljenih početnih vrednosti dimenzija i
postavljenog iteracionog postupka određuju aproksimativne vrednosti dimenzija mašinskog dela.
Paralelno sa izradom prethodnog proračuna radi se i sklopni crtež, usklađuju pojedine dimenzije,
međusobno se usklađuju pojedini delovi sklopa i proračuna, približavajući se konačnom rešenju.
Završni proračun izvodi se po završnoj izradi sklopnog crteža i svih detaljnih crteža. Osnovna
karakteristika završnog proračuna je u tome što on polazi od dimenzija, oblika, materijala i
postupaka izrade propisanih na crtežima kao od poznatih veličina i daje obrazloženje njihove
opravdanosti.

Radna opterećenja mašinskih delova

Opterećenja mašinskih delova u opštem slučaju predstavljaju prostorne sisteme spoljašnjih sila i
spregova. Ova opterećenja prouzrokovana su otporima koje mašina savlađuje vršeći koristan rad
(otpori trenja, otpor zemljišta kod plugova i bagera, otpor rezanja kod mašina alatki itd.), težinama
pojedinih delova, deformacijama, pritiscima tečnosti i gasova itd.
U pogledu promenljivosti opterećenja razlikuju se dva karakterisična slučaja: statičko i dinamičko
opterećenje.
Statičko opterećenje je opterećenje stalnog pravca i smera, u toku konačnog vremenskog intervala, i
konstantnog intenziteta (Sl. 1).
F

Opterećenje se ne menja
tokom vremena.

F=const

R=1

Slika 1. Statičko opterećenje.

1
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

Dinamičko opterećenje je opterećenje koje se u toku vremena menja po intenzitetu, pravcu i

smeru (sl.2). Ovde treba razlikovati bezuudarno dinamičko opterećenje i udarno dinamičko
opterećenje.

F
F
b) R=0

Fa

Fg
Fa

Fg
Fsr

Fsr
Fd

t t
а)
d
F

))
c) R = -1
Fg

t
Fd

Slika2. Periodično promenljivo dinamičko opterećenje: a) opšti slučaj; b) jednosmerno promenljivo;

c)naizmenično promenljivo; d) udarno dinamičko opterćenje;

Svako periodično promenljivo opterećenje karakterisano je dvema graničnim vrednostima –

najveće ili gornje opterećenje Fg i najmanje ili donje opterećenje Fd. Na osnovu ova dva
opterećenja definiše se amplituda promenljivog opterećenja i srednje opterećenje pri čemu je:

Fg − Fd Fg + Fd
Fa = , Fsr =
2 2

Kod naizmenično promenljivog opterećenja je:

Fsr = 0; Fd = -Fg; Fa = Fg;

a kod jednosmerno promenljivog opterećenja je:

Fg
Fsr = Fa = Fsr ; Fd = 0;
2

Kao pokazatelj ovih promena koristi se faktor asimetrije ciklusa R:

Fd
R= = −1... + 1
Fg
Faktori asimetrije ciklusa R iznose za: statičko opterećenje R=1, jednosmerno promenljivo
opterećenje R=0 i za čisto naizmenično promenljivo opterećenje R=-1.
Mašinski elementi su najčešće opterećeni kombinacijom pojedinih vrsta opterećenja.

2
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

Opterećenja mašina, mašinskih elemenata a samim tim delova za normalne uslove rada nazivaju se
nominalna opterećenja ( opterećenja koja proizlaze iz snage i broja obrtaja elektromotora).
Opterećenja mašina, mašinskih elemenata a samim tim delova za stvarne uslove rada naziva se
stvarno opterećenje, i ovo opterećenje nije po intenzitetu uvek jednako nominalnom opterćenju.
Tačno određivanje intenziteta stvarnih opterećenja u većini slučajeva je vrlo složeno, i retko se
može potpuno tačno izvesti. Zato se kao osnova za proračun čvrstoće mašinskih delova uzima
merodavno, računsko opterećenje.
Ako veličinu merodavnog opterećenja nije moguće odrediti direktno iz uslova rada mašine,
procenjuje se faktor neravnomernosti opterećenja (K), pa se množenjem nominalnog opterećenja
ovim faktorom dobija merodavno opterećenje. Faktor neravnomernosti opterećenja određuje se
prema iskustvenim podacima i varira u dosta širokim granicama. Vrednosti ovog faktora zavise od
uslova rada mašine i prikazane su u Tabeli 1.

Tablica1. Vrednosti faktora neravnomernosti opterećenja K

Vrsta mašine K
Тurbina, obrtni kompresor, vakum pumpe,
1,0 … 1,1
brusilice, električni motori
Klipne mašine, motori SUS, klipni kompresori,
1,2 … 1,5
pumpe, rendisaljke, strugovi
Kovačke prese, prese za ugaono savijanje, makaze
1,5 … 2,0
za sečenje, mašine za probijanje
Mehanički čekići, mašine za valjanje, drobilice 2,0 … 3,0

Ponašanje mašinskih delova pod dejstvom statičkih opterećenja

Osnovi pojmovi

Radno spoljašnje opterećenje koje deluje na mašinski deo teži da deformiše deo, a materijal
mašinskog dela suprostavlja se deformisanju dejstvom svojih unutrašnjih međumolekularnih sila.
Stanje mašinskog dela koje nastaje dejstvom spoljašnjih sila, a karakterisano je pojavom
deformacija i odgovarajućeg unutrašnjeg otpora naziva se naprezanje. Razlikuju se zapreminska i
kontaktna naprezanja. Zapreminska naprezanja u zavisnosti od karaktera deformacija mogu biti:
• aksijalna (zatezanje ili pritiskivanje),
• savijanje,
• smicanje,
• uvijanje.

Deformacije mašinskih mogu biti elastične ili povratne i plastične ili nepovratne, trajne. Elastične
deformacije nestaju po prestanku dejstva spoljašnjeg opterećenja, tako da mašinski deo dobija svoj
prvobitni oblik i dimenzije. Plastične deformacije su trajne, one ostaju i posle dejstva spoljašnjeg
opterećenja.
Krutost predstavlja sposobnost mašinskodg dela da se suprostavi elastičnim deformacijama. U
opštem slučaje definiše se kao ono opterećenje koje dovodi do određene jedinične deformacije.
Deformacioni rad je rad spoljašnjeg opterećenja koji se utroši da bi se izazvala određena
deformacija mašinskog dela.
Napon je fizička veličina koja karakteriše intenzitet unutrašnjih sila u nekoj tački zamišljenog
preseka mašinskog dela, kojim se materijal suprostavlja deformisanju zbog dejstva spoljašnjeg

3
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

opterećenja. Unutrašnje sile nastaju između molekula materijala kao reakcija na spoljašnje napadno
opterećenje, obezbeđujući čvrstoću mašinskog dela u posmatranom preseku.
Napon koji deluje normalno na površinu poprečnog preseka mašinskog dela (sl.3) naziva se
normalni napon – σ, a napon koji deluje u ravni poprečnog preseka mašinskog dela naziva se
tangencijalni napon - τ.

Slika 3. Normalni i tangencijalni napon u posmatranoj tački zamišljenog preseka

Zatezanje je aksijalno naprezanje nastalo usled dejstva spoljašnjih zatežućih sila duž težišne ose
štapa (sl. 4). U poprečnim presecima pravog zategnutog štapa, upravnim na njegovu osu, javljaju se
normalni naponi koji se mogu smatrati ravnomerno raspoređenim po preseku. Veličina normalnog
napona u bilo kojoj tački zamišljenog poprečnog preseka površine A, određena je izrazom:
σ=F/A

Slika 4. Raspodela nominalnih normalnih napona za zatezanje.

Pritiskivanje je aksijalno naprezanje koje nastaje dejstvom spoljašnje pritiskujuće sile F duž
težišne ose štapa (sl.5). U poprečnim presecima mašinskog dela površine A javljaju se normalni
naponi:
F
σp = ,
A

Slika5. Aksijalno naprezanje – pritiskivanje. Slika 6. Izvijanje štapa.

Drugi karakterističan slučaj pritiskanja nastaje za slučaj štapa veće dužine, a manje veličine
poprečnog preseka. Pri postepenom porastu opterećenja, odnosno normalnog napona, posle

4
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

prekoračenja određene kritične vrednosti dolazi do pojave izvijanja (sl. 6). Izvijanje je
karakterisano poremećajem stabilnosti, pa se normalnim naponima usled pritiskivanja pridružuju
narmalni naponi usled savijanja.
Savijanje je naprezanje izazvano silama i spregovima koji deluju u aksijalnim ravnima, ravnima
kroz podužnu osu mašinskog dela.
Za mašinski deo konstantnog poprečnog preseka, napregnuta na savijanje (sl. 7), deformiše se tako
da izvesna vlakna bivaju izdužena (normalni zatežući naponi), a izvesna vlakna skraćena (normalni
naponi negativni – pritiskivanje). Vlakna koja leže u težišnoj ravni ne menjaju svoju dužinu.

Slika 7. Raspodela noramalnih napona za slučaj savijanja.

Normalni napon izazvan momentom savijanja M menja se linearno, sa udaljavanjem od težišne

ravni. Maksimalni normalni napon biće u tačkama koje odgovaraju krajnjim vlaknima:
σ =M/W
gde je: W- otporni moment poprečnog preseka za osu savijanja.

Uvijanje je naprezanje koje nastaje delovanjem spregova koji deluju u ravnima upravnim na
podužnu osu mašinskog dela (sl. 8).

Slika 8. Uvijanje štapa kružnog poprečnog preseka i dijagram tangentnih napona.

Maksimalni tangentni naponi pojavljuju se u tačkama koje odgovaraju najvećim udaljenjima od ose
mašinskog dela:
τ=Tt/Wp ,
gde je: Tt – moment uvijanja,
Wp – polarni otporni moment.

Za razliku od savijanja gde su naponi normalni (upravni) na površinu poprečnog preseka, pravac
napona uvijanja leži u ravni poprečnog preseka – tangentni napon.
Smicanje je naprezanje kome su izloženi mašinski delovi relativno malih dužina, relativno velikog
poprečnog preseka (osovinice, zakovice i sl.) prouzrokovano delovanjem poprečnih sila (Sl. 9).

5
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

zakovica

lim 1

lim 2
ravan
smicanja

Slika 9. Smicanje tela zakovice.

Osnovni izraz za određivanje tangencijalnog napona usled smicanja je:

F
τs = ,
A
gde su: F – opterećenj,
A – površina poprečnog preseka zakovice opterećenog na smicanje.

Kontaktna naprezanja nastaju na dodirnim površinama dva mašinska dela koji su jedan prema
drugome pritisnuti nekom silom.
Razlikuju se dva vida kontaktnih naprezanja:
• dva mašinska dela dodiruju se po konačnim površinama u
neopterćenom, kao i u opterećenom stanju (sl. 10),

A = (D2 – d2) ⋅ π/4

Slika 10. Kontaktno naprezanje – pritiskivanje po konačnoj dodirnoj površini.

Otpor koji pruža sabijeni površinski sloj je napon koji se naziva površinski pritisak. Osnovni izraz
za određivanje napona – površinskog pritiska uslrd kontaktnog naprezanja je:

F
p= ,
A
gde su: F – opterećenje,
A – projekcija dodirne površine na ravan upravnu na pravac dejstva opterećenja.

6
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

• dva mašinska dela dodiruju se u jednoj tački ili duž jedne linije u
neopterećenom stanju; u opterećenom stanju, dodiruju se po jednoj
maloj površini, nastaloj usled lokalnog deformisanja.

kugla 1 cilindar
1

dodir u dodir po
tački liniji
kugla 2

cilindar
а) б) в) 2

Dodir konveksnih površina predstavlja složeno stanje, a naponi i deformacije na ovom dodiru se
odredjuju u teoriji elastičnosti primenom Hercovih jednačina. Iz ove teorije za odredjene modele se
dobijaju odgovarajući Hercovi obrazci pomoću kojih se odredjuje Hercov pritisak. Na slici 11
prikazan je dodir dva valjka i dodir dve kugle, raspodela Hercovog pritiska i obrazci za
izračunavanje najveće vrednosti pritiska. Pritisak je funkcija sile, modula elastičnosti delova u
dodiru E1 i E2 i poluprečnika krivine r1 i r2. Dodirna površina kod valjaka je pravougaonog oblika
dužine b, a kod dodira kugli je krug. Dimenzije dodirnih površina se menjaju sa promenom
opterećenja, a odredjuju se takodje korišćenjem Hercovih obrazaca.
F F
r1 r1
pmax
pmax

r2 b r2

FE
pmax = 0,418 FE 2
br pmax = 0,388 3
r2
2 E1E2 r1 r2
E= r=
a) E1 + E2 r1 + r2 b)

Slika 11.
Dodir konveksnih površina: a) dodir valjaka, b) dodir kugli

Složeno napregnuti mašinski delovi su u istom poprečnom preseku izloženi dejstvu dva ili više
napona. Naponi mogu biti istorodni tj. svi normalni ili tangentni ili raznorodni (normalni i
tangentni). Ako je mašinski deo izložen dejstvu istorodnih napona oba normalna ili oba tangentna
napona, zavisnost izmedju kritičnih napona za ta dva naprezanja je linearna

[σ z ]sl [σ s ]sl
+ =1
[σ z ] [σ s ]
Kritični naponi za istovremeno zatezanje i savijanje su: [σz] – za zatezanje kada nema savijanja i

7
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

[σs] – za savijanje kada nema zatezanja.

[σz]sl – normalni napon usled zatezanja pri kome dolazi do razaranja pri složenom naprezanju,
[σs]sl - normalni napon usled savijanja pri kome dolazi do razaranja pri složenom naprezanju.

Ako komponentalni naponi naponi istog karaktera (oba normalni), dijagram razaranja je približno
prava linija (sl. 12).

Slika 12. Istorodni naponi pri složenom naprezanju.

Ekvivalentni - uporedni (ukupni) napon σi može se svesti na karakter zatezanja:

σi = σ z +
[σ z ] σ ,
[σ s ] s
Za raznorodne napone ova veza se izražava jednačinom elipse koja je za savijanje i uvijanje data
izrazom:
2 2
 [σ ]sl   [τ ] 
  +  sl  = 1
 [σ ]   [τ ] 
gde su:
[σ]sl i [τ]sl - maksimalni naponi usled komponentalnih naprezanja na granici razaranja, pri
složenom naprezanju,
[σ] i [τ] – kritični naponi usled komponentalnih naprezanja pri samostalnom delovanju
jednog odnosno drugog naprezanja.
Povećano učešće uvijanja [τ]sl smanjuje mogućnost prenošenja napona na savijanje [σ]sl . Kritični
naponi za savijanje bez učešća uvijanja je [σ], a kritični napon na uvijanje bez učešća savijanja [τ] .
Parcijalni stepeni sigurnosti za ove uslove su Sσ=[σ]/σ odnosno Sτ=[τ]/τ.
Ako je mašinski deo napregnut istovremeno i na savijanje i uvijanje, raznorodni naponi, kriva
razaranja se može aproksimirati četvrtinom luka elipse (sl. 13).

Slika 13. Raznorodni naponi pri složenom naprezanju.

8
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

Ekvivalentni - uporedni (ukupni) napon σi može se svesti na karakter savijanja:

2
 [σ ] 
σ i = σ 2 +  τ 
 [τ ] 

Koncentracija napona

Pojava naglih skokova napona na mestima u blizini diskontinuiteta preseka u odnosu na napone koji
bi odgovarali mašinskom delu nepromenljivog preseka naziva se koncentracija napona.

B
F F

σ' σ
αk σ αk=f(d/B,d,…)

Slika 14. Geometrijska koncentracija napona i analogija sa opstrujavanjem

Raspodela napona i veličine maksimalnih napona u oblasti koncentracije napona mogu se odrediti
na osnovu Teorije elastičnosti ili Metodom konačnih elemenata.
Na slici 14 dat je primer zategnutog štapa. U zoni dalje od diskontinuiteta preseka napon u štapu
σ'=F/A' je ravnomerno rasporedjen po površini poprečnog preseka. Na mestu otvora u štapu
poprečni presek je manji, A<A' te je nominalni napon σ=F/A povećan. To nije koncentracija
napona, već samo povećanje nominalnog napona proporcionalno smanjenju površine poprečnog
preseka.
Maksimalni lokalni napon u oblast koncentracije napona, neposredno pored otvora u štapu
određuje se prema izrazu:

σmax = αkσ

gde je: αk geometrijski faktor koncentracije napona.

Najveći (maksimalni) napon αkσ je neposredno pored izvora koncentracije napona. To su žlebovi
na mašinskim delovima (sl.2.34), nagla promena prečnika ili debljine, otvori i dr. Geometrijski
faktor koncentracije napona αk zavisi isključivo od geometrijskih parametara tj. od odnosa
dimenzija mašinskog dela. Veći je ako je promena poprečnog preseka veća. Može se smanjiti ako se
poveća radijus prelaznog zaobljenja ili radijus u korenu žleba.

Površina ograničena krivom linijom (šrafirana strelicama na sl. 14) i površina ograničena pravom
linijom koja odgovara raspodeli napona σ, moraju biti jednake. Ukupni unutrašnji otpor dejstvu
spoljne sile F ostaje isti samo je promenjena raspodela (raspored) napona.

Primeri koncentracije napona za određene vidove naprezanja prikazani su na slici15.

9
 Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mašinski elementi 1/ Predavanje 2

F F
a)

αk σ
M M

b)

σ
αkτ
αkσ
τ
T T

c)

Slika 15. Geometrijska koncentracija napona za: a) zatezanje, b) savijanje i c) uvijanje

Eksperimentalnim istraživanjem utvrđeno je da svi materijali nisu podjednako osetljivi na pojavu

koncentracije napona. Osetljivost na koncentraciju napona utoliko je veća ukoliko je materijal
homogeniji, odnosno bliži idealnom materijalu. Materijali sa međukristalnim šupljinama
(nehomogeni materijali) manje su osetljivi na koncentraciju napona. Zbog različite osetljivosti
materijala na pojavu koncentracije napona, maksimalni napon u zoni koncentracije napona određuje
se na osnovu efektivnog faktora koncentracije napona:

β k = (α k − 1)ηk + 1 ,

gde je: ηk -faktor osetljivosti materijala na koncentraciju napona.

10