RADOVIBI

OARHEOLOŠKESEKCI
JE
SRPSKOGARHEOLOŠKOGDRUŠTVA

BI
OARHEOL
BI
OARHEOLOGI
JA
NABALKANU
Bi
l
ansi
per
spek
tiv
e

OGI
JANABAL
Urednic
i
NatašaMiladi
nović
-Radmi
lovi
ć
SelenaVit
ezović
KANU

Beogr
ad-Sr
ems
kaMi
tr
ovi
ca
2013
RADOVI BIOARHEOLOŠKE SEKCIJE SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA

BIOARHEOLOGIJA NA BALKANU. BILANS I PERSPEKTIVE

 PAPERS OF THE BIOARCHAEOLOGICAL SECTION
OF THE SERBIAN ARCHAEOLOGICAL SOCIETY

BIOARCHAEOLOGY
IN THE BALKANS
BALANCE AND PERSPECTIVES

Editors:
Nataša Miladinović-Radmilović
Selena Vitezović

Belgrade • Sremska Mitrovica

2013
 RADOVI BIOARHEOLOŠKE SEKCIJE
SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA

BIOARHEOLOGIJA
NA BALKANU
BILANS I PERSPEKTIVE

Urednici:
Nataša Miladinović-Radmilović
Selena Vitezović

Beograd • Sremska Mitrovica

2013
Izdavač / Published by
SRPSKO ARHEOLOŠKO DRUŠTVO, Beograd, Čika Ljubina 18-20
BLAGO SIRMIJUMA, Sremska Mitrovica, Ilariona Ruvarca bb

Za izdavača / For the publisher

Dragana Antonović
Vladimir Malbašić

Urednici / Editors
Nataša Miladinović-Radmilović
Selena Vitezović

Uređivački odbor / Editorial board

Dragana Antonović, Justyna Baron (Poljska), Marija Đurić, Gordana Jeremić, David
Orton (Velika Britanija), Siniša Radović (Hrvatska), Vojislav Filipović, Jelena Bulatović,
Predrag Radović

Recenzenti / Reviewed by
Justyna Baron (Poljska), Marija Đurić, David Orton (Velika Britanija), Siniša Radović
(Hrvatska), Dragana Antonović

Lektura / Proof-reading
Miljenka Vitezović

Tehnički urednik / Technical editor

Miro Radmilović

Grafička oprema / Graphic layout

Nebojša Ćosić

Štampa / Printed by
Razvojno-istraživački centar grafičkog inženjerstva Tehnološko-metalurškog fakulteta
Univerziteta u Beogradu

Tiraž / Printed in
200

ISBN 978-86-84457-12-9
 SADRŽAJ/TABLE OF CONTENTS

Nataša Miladinović-Radmilović, Selena Vitezović

Bioarheološka istraživanja na Balkanu.................................................................................................1

Bioarheologija na Balkanu – Aktuelno stanje i dosadašnja istraživanja

Предраг Радовић
Кратак осврт на проблеме третмана људских скелетних остатака у музејима..............................3

Ивана Стојановић, Јелена Булатовић

Археозоолошка истраживања млађе праисторије на територији Србије......................................13

Dragana Filipović, Ðurđa Obradović

Archaeobotany at Neolithic Sites in Serbia: A Critical Overview of the Methods and Results.........25

Metodologija proučavanja osteološkog materijala

Nataša Miladinović-Radmilović
Standardizacija grobnih zapisnika – incineracija i inhumacija..........................................................57

Ksenija Đukić
Primena imidžing metoda koji se koriste u medicini u antropološkim istraživanjima......................97

Selena Vitezović
Analiza praistorijskih koštanih predmeta – neka metodološka razmatranja...................................107

Studije slučaja

Предраг Радовић
Ревизиона биоархеолошка анализа инхумираних скелетних остатака са
некрополе Турска Црква у селу Горњи Лазац код Краљева.........................................................133

Neda Dimovski
Slučaj hipoplazije hamuli ossis hamati sa srednjovekovnog nalazišta
Preko Slatine u Omoljici....................................................................................................................155

Јелена Јовановић, Јелена Булатовић

Домаћа кокошка (Gallus domesticus) у погребном ритуалу на Ремезијани.................................161
 SADRŽAJ

Životinje i materijalna kultura

Isabelle Sidéra
Manufacturing bone tools: The example of Kovačevo.....................................................................173

Sofija Petković
Roman item made of mammoth tusk from Romuliana....................................................................179

Gordana Jeremić
Ludi gallinarii on the mosaic floor from Oescus (NW Bulgaria).187
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive
BI­O­AR­HE­O­LO­ŠKA IS­TRA­ŽI­VA­NJA NA BAL­KA­NU
Sa­vre­me­na ar­he­o­lo­gi­ja ne mo­že se za­mi­sli­ti bez
raz­li­či­tih in­ter­di­sci­pli­nar­nih, spe­ci­ja­li­stič­kih
stu­­di­ja. Ka­ko se ar­he­o­lo­gi­ja me­nja­la, ta­ko su se
i iz­dva­ja­le no­ve pod­di­sci­pli­ne, usme­re­ne ka spe­
ci­fič­nim pro­ble­mi­ma, pa se da­nas go­vo­ri o ge­
o­ar­he­o­lo­gi­ji, pa­le­o­et­no­bo­ta­ni­ci, zo­o­ar­he­o­lo­gi­ji
(ili ar­he­o­zo­o­lo­gi­ji), (bio)fi­zič­koj an­tro­po­lo­gi­ji.
Nji­hov obim, ci­lje­vi i re­zul­ta­ti, me­đu­tim, u ve­
li­koj me­ri za­vi­se od raz­li­či­tih fak­to­ra, če­sto ne-
ar­he­o­lo­ških – ne­do­sta­tak fi­nan­sij­skih sred­sta­va
ih ogra­ni­ča­va ili usme­ra­va na oda­bra­na pi­ta­nja,
ali se de­ša­va i da se ova­kva is­tra­ži­va­nja, kao re­
pre­zen­ta­tiv­na i pri­vlač­na, sta­ve u pr­vi plan za­rad
obez­be­đi­va­nja na­stav­ka fi­nan­si­ra­nja, a da se za­
ne­ma­ri ce­lo­vi­to po­sma­tra­nje ne­kog ar­he­o­lo­škog
pro­ble­ma. Isto ta­ko, pre­o­vla­đu­ju­ća te­o­rij­ska pa­
ra­dig­ma u ne­kom pe­ri­o­du, kao i ci­lje­vi is­tra­ži­
va­nja ne­kog od­re­đe­nog lo­ka­li­te­ta u ve­li­koj me­ri
mo­gu uti­ca­ti na to da se od­re­đe­ne spe­ci­ja­li­stič­ke
stu­di­je fa­vo­ri­zu­ju ili osta­ve po stra­ni.
Ter­min bi­o­ar­he­o­lo­gi­ja pr­vi je uveo u li­te­ra­
tu­ru Gre­jem Klark (Gra­ha­me Clark) 1972. go­di­
ne, da ozna­či pro­u­ča­va­nje ži­vo­tinj­skih ko­sti­ju iz
ar­he­o­lo­ških slo­je­va. U Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim
Dr­ža­va­ma, ter­min bi­o­ar­he­o­lo­gi­ja se upo­tre­blja­
va pre­vas­hod­no za pro­u­ča­va­nje ljud­skih ske­le­ta.
U ve­ći­ni evrop­skih ze­ma­lja, me­đu­tim, da­nas se
pod ovim ter­mi­nom pod­ra­zu­me­va ana­li­za svih
bi­o­lo­ških osta­ta­ka sa ar­he­o­lo­ških na­la­zi­šta. Bi­
o­ar­he­o­lo­gi­ja je osnov za mno­ge pod­di­sci­pli­ne u
ar­he­o­lo­gi­ji, kao što su pro­u­ča­va­nje drev­ne DNK,
pa­le­o­de­mo­gra­fi­ja, pa­le­o­pa­to­lo­gi­ja, ali i po­ve­zu­je
se sa so­ci­jal­nom ar­he­o­lo­gi­jom (pro­u­ča­va­nje te­le­
sno­sti u ar­he­o­lo­gi­ji – em­bo­di­ment in ar­cha­e­o­logy).
Sa­ma pri­ro­da bi­o­ar­he­o­lo­ških osta­ta­ka, od­
no­sno či­nje­ni­ca da su oni isto­vre­me­no bi­o­lo­ški i
1
ar­he­o­lo­ški, tač­ni­je da pri­pa­da­ju sfe­ra­ma pri­rod­
nog i kul­tur­nog, je­ste ono što im, s jed­ne stra­ne,
da­je iz­u­zet­no ve­li­ke in­ter­pre­ta­tiv­ne mo­guć­no­
sti, ali ih s dru­ge stra­ne i ote­ža­va, jer su za pu­no
is­ko­ri­šća­va­nje po­ten­ci­ja­la ko­ji pru­ža­ju po­treb­
ni struč­nja­ci ko­ji u svom ra­du mo­gu ob­u­hva­ti­ti
oba na­či­na po­sma­tra­nja, to­jest, ko­ji ne­će za­ne­
ma­ri­ti je­dan aspe­kat na uštrb dru­gog. Upra­vo iz
tih raz­lo­ga, neo­p­hod­no je ne­pre­kid­no pre­i­spi­ti­
va­nje i una­pre­đi­va­nje i me­to­do­lo­gi­je i te­o­rij­skih
okvi­ra.
Ste­pen is­tra­že­no­sti po­je­di­nih od ovih obla­sti
do­sta va­ri­ra, u za­vi­sno­sti od te­mat­ske obla­sti, ge­
o­graf­skog re­gi­o­na i hro­no­lo­škog pe­ri­o­da. Za­jed­
nič­ko, me­đu­tim, i an­tro­po­lo­gi­ji, i pa­le­o­et­no­bo­ta­
ni­ci, i zo­o­ar­he­o­lo­gi­ji u ar­he­o­lo­gi­ji Bal­ka­na, je­ste
ne­do­volj­na si­ste­ma­tič­nost u do­sa­da­šnjim ra­do­vi­
ma, tač­ni­je, is­tra­ži­va­nja su če­sto bi­la uslo­vlje­na
od­re­đe­nim (po­volj­nim) pri­li­ka­ma, i ret­ko pred­
sta­vlja­ju re­zul­tat pla­ni­ra­nog, ci­lja­nog pro­jek­ta.
Si­tu­a­ci­ja se u po­sled­nje vre­me me­nja na­bo­lje,
naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći pre­po­zna­va­nju po­tre­be za
ova­kvim stu­di­ja­ma ka­da su u pi­ta­nju ve­li­ki na­uč­
ni pro­jek­ti, ali i za­hva­lju­ju­ći in­di­vi­du­al­nim na­po­
ri­ma ko­je su po­je­di­ni is­tra­ži­va­či ulo­ži­li. Ume­sto
do­sa­da­šnje prak­se pred­sta­vlja­nja re­zul­ta­ta ovih
is­tra­ži­va­nja u vi­du ma­log do­dat­ka na kra­ju ve­će
pu­bli­ka­ci­je, sve je ve­ći broj ra­do­va u ko­ji­ma su
bi­o­ar­he­o­lo­ška pro­u­ča­va­nja glav­na te­ma.
Bo­lje po­ve­zi­va­nje raz­li­či­tih struč­nja­ka i sta­
vlja­nje re­zul­ta­ta nji­ho­vog ra­da u ši­ri ar­he­o­lo­ški
kon­tekst, je­su, me­đu­tim, neo­p­hod­ni za bo­lje in­
ter­pre­ta­ci­je ar­he­o­lo­ških pro­ble­ma.
Ide­ja za pri­pre­mu ovog zbor­ni­ka ra­do­va pro­
is­te­kla je iz pr­vog sim­po­zi­ju­ma ko­ji je or­ga­ni­zo­
va­la Sek­ci­ja za bi­o­ar­he­o­lo­gi­ju Srp­skog ar­he­o­lo­
2 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ i SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ
škog dru­štva na XXXV go­di­šnjem sku­pu Dru­štva,
odr­ža­nom u Va­lje­vu. Sek­ci­ja je na­sta­la iz po­tre­be
da se re­zul­ta­ti ra­da bi­o­ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja
pred­sta­ve ši­roj ar­he­o­lo­škoj jav­no­sti, kao i da se
po­kre­ne di­sku­si­ja o me­to­do­lo­škim i dru­gim pro­
ble­mi­ma sa ko­ji­ma se raz­li­či­ti struč­nja­ci su­sre­ću
u ra­du. Po­red to­ga, cilj je bio ne sa­mo da se pred­
sta­ve in­ter­di­sci­pli­nar­ni ra­do­vi, već da se za­i­sta
po­kre­nu mul­ti­di­sci­pli­nar­na is­tra­ži­va­nja.
Pu­bli­ko­va­nje re­zul­ta­ta ova­kvih stu­di­ja po­ne­
kad je ote­ža­no upra­vo zbog nji­ho­ve spe­ci­fič­ne
pri­ro­de, ka­da se tra­že ra­do­vi ko­ji po­kri­va­ju ši­ru
či­ta­lač­ku pu­bli­ku, ili pru­ža­ju od­go­vo­re na pi­ta­nja
ši­reg zna­ča­ja. To je bio do­dat­ni raz­log za po­kre­
ta­nje ova­kve pu­bli­ka­ci­je. U ovom zbor­ni­ku, na­
da­mo se, pr­vom u ni­zu, uglav­nom su ra­do­vi ko­ji
ana­li­zi­ra­ju do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja i po­ka­zu­ju
sa­da­šnje sta­nje, kao i oni ko­ji se ba­ve me­to­do­lo­
škim pro­ble­mi­ma. Pred­sta­vlje­no je, me­đu­tim, i
ne­ko­li­ko stu­di­ja slu­ča­ja, a po­seb­ni ode­ljak pred­
sta­vlja­ju ra­do­vi na te­mu ži­vo­ti­nja i ma­te­ri­jal­ne
kul­tu­re. Na­slov „Bi­lans i per­spek­ti­ve“ ukrat­ko
su­mi­ra osnov­ne te­me do­tak­nu­te u ovom zbor­ni­
ku.
Pr­vi rad u zbor­ni­ku je­ste tekst P. Ra­do­vi­ća,
ko­ji se ba­vi ose­tlji­vim, ali ve­o­ma zna­čaj­nim pi­
ta­njem, ko­je va­pi za što hit­ni­jim re­še­njem – pro­
ble­mom za­kon­ske re­gu­la­ti­ve ču­va­nja an­tro­po­lo­
ških osta­ta­ka i nji­ho­vim ade­kvat­nim tret­ma­nom
i sme­šta­jem u nad­le­žnim usta­no­va­ma.
Isto­ri­jat is­tra­ži­va­nja, od­no­sno bi­lans do­sa­da­
šnjih i per­spek­ti­ve za bu­du­ća is­tra­ži­va­nja, te­me
su ra­do­va Iva­ne Sto­ja­no­vić i Je­le­ne Bu­la­to­vić
(zo­o­ar­he­o­lo­gi­ja), i Dra­ga­ne Fi­li­po­vić i Đur­đe Ob­
ra­do­vić (ar­he­o­bo­ta­ni­ka).
Me­to­do­lo­gi­ja ob­ra­de oste­o­lo­škog ma­te­ri­ja­
la te­ma je ra­do­va N. Mi­la­di­no­vić-Rad­mi­lo­vić
(stan­dar­di­za­ci­ja an­tro­po­lo­ške do­ku­men­ta­ci­je
za ar­he­o­lo­ge i an­tro­po­lo­ge), K. Đu­kić (pri­me­na
imi­džing me­to­da) i S. Vi­te­zo­vić (ob­ra­da ar­te­fa­
ka­ta od ko­šta­nih si­ro­vi­na), u ko­ji­ma se i pred­la­
žu me­to­do­lo­ški okvi­ri uob­li­če­ni na osno­vu is­ku­
stva autor­ki.
Na­red­ni blok pred­sta­vlja­ju stu­di­je slu­ča­ja,
pre­te­žno kon­cen­tri­sa­ni na an­tro­po­lo­ške ostat­ke
(P. Ra­do­vić, N. Di­mo­vić), a po­seb­no se iz­dva­ja
stu­di­ja J. Jo­va­no­vić i J. Bu­la­to­vić u ko­joj su da­ti
upo­red­ni re­zul­ta­ti ana­li­za an­tro­po­lo­ških i zo­o­lo­
ških osta­ta­ka sa ne­kro­po­le u Re­me­zi­ja­ni.
Ko­nač­no, zbor­nik za­klju­ču­ju ra­do­vi ko­ji se ba
ve ži­vo­ti­nja­ma i ma­te­ri­jal­nom kul­tu­rom: S. Pet­
ko­vić i I. Sidéra su pred­sta­vi­le oda­bra­ne ko­šta­
ne pred­me­te iz rim­skog, od­no­sno pra­i­sto­rij­skog
pe­ri­o­da, dok je te­ma ra­da G. Je­re­mić pred­sta­va
ži­vo­ti­nja na rim­skim mo­za­i­ci­ma.
I, na kra­ju, ali ne naj­ma­nje va­žno, hte­le bi­
smo da se za­hva­li­mo svim ko­le­ga­ma ko­ji su po­
dr­ža­li naš rad, na­ro­či­to ko­le­ga­ma iz Ar­he­o­lo­škog
in­sti­tu­ta, kao i čla­no­vi­ma Srp­skog ar­he­o­lo­škog
dru­štva ko­ji su nas po­dr­ža­li i ko­ji su pra­ti­li na­ša
iz­la­ga­nja na sku­pu u Va­lje­vu.
NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ,
SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ
BIOARHEOLOGIJA NA BALKANU
AKTUELNO STANJE I
DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 3

КРА­ТАК ОСВРТ НА ПРО­БЛЕ­МЕ ТРЕТ­МА­НА ЉУД­СКИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА

У МУ­ЗЕ­ЈИ­МА

ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ

На­род­ни му­зеј Кра­ље­во

e-mail: pe­dja_ra­do­vic@yahoo.com

Апстракт: Људски скелетни остаци пореклом са археолошких локалитета чине важан део музејских
колекција у Србији. И поред великог научног значаја ове врсте наслеђа, третман скелета у музејима
је генерално лош; због неадекватне препарације, чувања и документације често долази до оштећења и
нестанка материјала, при чему се губе драгоцени подаци о популацијама из прошлости. Такође, због малих
капацитета депоа, неселективно „шкартирање“ скелета је честа пракса. Главни проблем, међутим, лежи у
недостатку законских регулатива и специфичних музејских политика, које би јасно дефинисале третман
људских скелетних остатака и надлежности. У раду представљамо главне проблеме и дајемо смернице за
потенцијална решења.

Кључне речи: људски скелет, музеј, законска регулатива, музејска политика

Abstract: Archaeological human skeletal remains comprise an important part of museum collections in Serbia.
Despite the great scientific importance of this type of heritage, the treatment of the human osteological remains
is generally poor; because of inadequate preparation, storage and documentation, the material is frequently
damaged or lost, which ultimately produces the loss of valuable data on the past populations. Also, due to the
small museum storage capacities, a non-selective disposal of the human skeletons is a common practice. The
main problem, however, lies in the lack of the legal framework and the specific museum policies, that would
define the treatment of human skeletal remains and the jurisdictions. Here, we present the main problems and
give guidelines for potential solutions.

Key words: human skeleton, museum, the legal framework, museum policy

У му­зеј­ским уста­но­ва­ма се, по­ред уоби­ча­
је­ног ар­хе­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла (оста­ци ма­
те­ри­јал­не кул­ту­ре), чу­ва и људ­ски ске­лет­ни
ма­те­ри­јал. С об­зи­ром да у нај­ве­ћем бро­ју
му­зеј­ских уста­но­ва не­ма струч­ња­ка на по­љу
би­о­фи­зич­ке ан­тро­по­ло­ги­је, овај ма­те­ри­јал
че­сто би­ва за­не­ма­рен на­спрам ар­хе­о­ло­шких
оста­та­ка ма­те­ри­ја­лне кул­ту­ре. Од иници-
jалног од­ла­га­ња у му­зеј­ски де­по па до ње­го­ве
ана­ли­зе че­сто про­ђе и по не­ко­ли­ко де­це­ни­ја,
а мно­ге ан­тро­по­ло­шке се­ри­је, на жа­лост, ни­
ка­да и не до­че­ка­ју аде­ква­тан на­уч­ни трет­ман.
Због не­а­де­кват­них усло­ва чу­ва­ња и оште­ће­ња
ма­те­ри­ја­ла то­ком ње­го­вог пре­ме­шта­ња, гу­би
се ве­ли­ки број дра­го­це­них мор­фо­ло­шких по­
да­та­ка. Не­до­ста­так за­кон­ских ре­гу­ла­ти­ва и
зва­нич­не по­ли­ти­ке му­зе­ја, ко­ја би се ти­ца­ла
чу­ва­ња људ­ских ске­ле­та, пред­ста­вља при­мар­
ни узрок не­ма­ра пре­ма овој вр­сти ма­те­ри­ја­ла
у на­шој зе­мљи.
4 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ
ЗНА­ЧАЈ ПРО­У­ЧА­ВА­ЊА ЉУД­СКОГ
СКЕ­ЛЕТ­НОГ МА­ТЕ­РИ­ЈА­ЛА
Ана­ли­зе осте­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла има­ју огро­
ман по­тен­ци­јал за раз­у­ме­ва­ње про­шлих људ­
ских по­пу­ла­ци­ја. Да­нас су про­у­ча­ва­ња људ­ске
би­о­ло­шке ком­по­нен­те у окви­ру ар­хе­о­ло­ги­је
по­зна­та и под тер­ми­ном би­о­ар­хе­о­ло­ги­ја. У за­
ви­сно­сти од при­ро­де про­бле­ма ко­ји се про­у­
ча­ва, би­о­ар­хе­о­ло­зи у сво­јој ана­ли­зи и ин­тер­
пре­та­ци­ји ко­ри­сте кон­цеп­те и ме­то­де фи­зич­ке
ан­тро­по­ло­ги­је, би­о­ста­ти­сти­ке, ево­лу­ци­о­не
би­о­ло­ги­је, па­ле­он­то­ло­ги­је и ме­ди­ци­не. Стан­
дард­на би­о­ар­хе­о­ло­шка ана­ли­за об­у­хва­та де­та­
љан по­пис ске­лет­них фраг­ме­на­та, од­ре­ђи­ва­ње
по­ла и ста­ро­сти ин­ди­ви­дуе, ден­тал­ну, па­ле­о­
па­то­ло­шку и ана­ли­зу епи­ге­нет­ских ва­ри­ја­ци­
ја, као узи­ма­ње стан­дар­ди­зо­ва­них ме­ра. На тај
на­чин до­би­ја­мо ва­жне па­ле­о­де­мо­граф­ске по­
дат­ке по­пут сто­пе на­та­ли­те­та и мор­та­ли­те­та,
оче­ки­ва­ног жи­вот­ног ве­ка, ра­ста, ве­ли­чи­не и
гу­сти­не да­те по­пу­ла­ци­је (Jur­main et al. 2009)
Про­у­ча­ва­њем па­ле­о­па­то­ло­шких про­ме­на на
ко­сти­ма до­би­ја­мо бит­не по­дат­ке о бо­ле­сти­ма
у про­шло­сти (Ort­ner 2003). У до­мен ан­тро­по­
ло­шких ана­ли­за спа­да про­у­ча­ва­ње ис­хра­не,
ми­шић­них мар­ке­ра стре­са (ко­ји ука­зу­ју на
спе­ци­фич­не фи­зич­ке ак­тив­но­сти), би­о­ло­шког
на­сле­ђа и би­о­ди­стан­це. По­тен­ци­јал пред­ста­
вља и иден­ти­фи­ка­ци­ја ске­лет­них оста­та­ка
исто­риј­ских лич­но­сти и њи­хо­ва де­таљ­на ка­
рак­те­ри­за­ци­ја (Stan­ford et al. 2011). По­себ­ну
област чи­не про­у­ча­ва­ња људ­ског фо­сил­ног
ма­те­ри­ја­ла (па­ле­о­ан­тро­по­ло­ги­ја), ко­ја пру­жа­
ју је­дин­стве­ну сли­ку о ево­лу­ци­ји хо­ми­ни­на.1
По­ред тра­ди­ци­о­нал­них (ма­кро­скоп­ских)
ме­то­да ана­ли­зе ске­ле­та, у но­ви­је вре­ме све је
за­сту­пље­ни­ја при­ме­на ме­ди­цин­ског ими­џин­
га: кон­вен­ци­о­нал­не ра­ди­о­гра­фи­је, ком­пју­те­
ри­зо­ва­не то­мо­гра­фи­је (CT), маг­нет­не ре­зо­
1 У ско­ри­је вре­ме па­ле­о­ан­тро­по­ло­шка про­у­ча­ва­ња до­
би­ја­ју на зна­ча­ју у на­шој зе­мљи, по­себ­но у све­тлу от­
кри­ћа фраг­мен­то­ва­не ман­ди­бу­ле из Ма­ле Ба­ла­ни­це
у Си­ће­вач­кој кли­су­ри (Rok­san­dić et al. 2011), ско­ри­је
да­то­ва­ној на 397–525 000 го­ди­на ста­ро­сти (Rink et al.
2013).
нан­ци­је (MR), ми­кро­скоп­ске ме­то­де итд. У
па­ле­о­ан­тро­по­ло­ги­ји, ком­пју­те­ри­зо­ва­на тро­ди­
мен­зи­о­нал­на мор­фо­ме­три­ја по­ла­ко за­ме­њу­је
кла­сич­ну (ли­не­ар­ну) осте­о­ме­три­ју, с об­зи­ром
да су са­ми фо­си­ли че­сто фи­зич­ки не­до­ступ­ни
(Zol­li­ko­fer and Pon­ce de León 2002). При­ме­
на фи­зич­ко-хе­миј­ских ме­то­да је ре­во­лу­ци­о­
на­ри­зо­ва­ла ана­ли­зе осте­о­ло­шког и фо­сил­ног
ма­те­ри­ја­ла; ту спа­да­ју ана­ли­зе древ­не ДНК из
ко­сти­ју, ана­ли­зе ста­бил­них изо­то­па, као и раз­
не ме­то­де ап­со­лут­ног да­то­ва­ња (Mays 1998). С
об­зи­ром да љу­ди исто­вре­ме­но чи­не део кул­
тур­них ен­ти­те­та и би­о­ло­шких по­пу­ла­ци­ја, тек
пра­ва ин­те­гра­ци­ја исто­риј­ских, ар­хе­о­ло­шких
и би­о­ло­шких (мор­фо­ме­трич­ких и мо­ле­ку­лар­
них) по­да­та­ка мо­же да пру­жи пра­ву ин­тер­пре­
та­ци­ју про­шло­сти.
Има­ју­ћи у ви­ду не­пре­кид­ни на­пре­дак ме­
то­до­ло­ги­је би­о­ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња, а
са дру­ге стра­не за­штит­ну функ­ци­ју му­зе­ја, као
ва­жан за­да­так се на­ме­ће аде­кват­на ре­ста­у­ра­
ци­ја, чу­ва­ње и до­ку­мен­та­ци­ја људ­ског ске­лет­
ног ма­те­ри­ја­ла. Ске­ле­те у му­зе­ји­ма тре­ба учи­
ни­ти ла­ко до­ступ­ним за ис­тра­жи­ва­ња да­нас,
али их мо­ра­мо и са­чу­ва­ти за бу­ду­ће ге­не­ра­ци­
је ис­тра­жи­ва­ча.
ПРИ­ПРЕ­МА ОСТЕ­О­ЛО­ШКОГ МА­ТЕ­РИ­ЈА­ЛА
ЗА АНА­ЛИ­ЗУ
Ва­жан пред­у­слов ква­ли­тет­но оба­вље­ној би­о­ар­
хе­о­ло­шкој ана­ли­зи пред­ста­вља аде­ква­тан трет­
ман ма­те­ри­ја­ла по­сле ис­ко­па­ва­ња. Kонкретној
ана­ли­зи прет­хо­ди низ прак­тич­них про­це­ду­ра,
као што су: кон­со­ли­да­ци­ја, пра­ње и ре­ста­у­ра­
ци­ја ске­лет­них фраг­ме­на­та. Пре­па­ра­ци­ја ске­
лет­них оста­та­ка са ар­хе­о­ло­шких ло­ка­ли­те­та
за­ви­си пре све­га од спе­ци­фич­не очу­ва­но­сти
да­тог ма­те­ри­ја­ла, ко­ја је усло­вље­на фак­то­ри­
ма та­фо­ном­ске при­ро­де: ки­се­лост зе­мљи­шта,
кли­ма, гра­ну­ла­ци­ја се­ди­мен­та, ду­би­на уко­па,
при­су­ство ве­ге­та­ци­је, тип по­греб­ног ри­ту­са
(спа­љи­ва­ње или ин­ху­ма­ци­ја), тип гроб­не кон­
струк­ци­је, уз­раст са­хра­ње­не ин­ди­ви­де итд.2
2 За де­таљ­ни­ји пре­глед ових фак­то­ра по­гле­да­ти: Ми­ла­
ди­но­вић-Рад­ми­ло­вић 2011.
 КРА­ТАК ОСВРТ НА ПРО­БЛЕ­МЕ ТРЕТ­МА­НА ЉУД­СКИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА У МУ­ЗЕ­ЈИ­МА
Ка­да ске­лет­ни ма­те­ри­јал до­спе у му­зеј, тре­ба
во­ди­ти ра­чу­на да не до­ђе до фраг­мен­то­ва­ња;
за­то не тре­ба ста­вља­ти те­жак ар­хе­о­ло­шки ма­
те­ри­јал пре­ко ке­са са ске­ле­ти­ма. Ме­ха­нич­ко
чи­шће­ње или пра­ње во­дом су го­то­во оба­ве­зна
прак­са, јер ква­ли­тет­на ма­кро­скоп­ска ана­ли­за
не мо­же би­ти оба­вље­на уко­ли­ко је ске­лет пре­
кри­вен се­ди­мен­том. Иако је чи­шће­ње ин­ва­зив­
ни про­цес (Ode­ga­ard and Cas­sman 2006), се­ди­
мент мо­же то­ком го­ди­на да очвр­сне и на тај
на­чин да не­по­врат­но оште­ти ске­ле­те, та­ко да
је по­жељ­но да се пра­ње ма­те­ри­ја­ла оба­ви у што
кра­ћем ро­ку на­кон ис­ко­па­ва­ња.3 Пре пра­ ња
тре­ба до­бро про­ве­ри­ти да ли се на ко­сти­ма на­
ла­зе дру­ги ма­те­ри­ја­ли бит­ни за ана­ли­зу (по­пут
де­ло­ва тек­сти­ла, кон­цен­тра­ци­ја по­ле­на, оке­ра,
ме­тал­ног ок­си­да и слич­но), ко­ји би при­ли­ком
пра­ња би­ли не­по­врат­но из­гу­бље­ни. Ске­лет тре­
ба пра­ти чи­стом во­дом, руч­ним пр­ска­ли­ца­ма
и ме­ким чет­ка­ма, ко­је не оште­ћу­ју по­вр­шин­
ски слој ко­сти.4 Да се сит­ни фраг­мен­ти не би
из­гу­би­ли, пре­по­ру­че­на је упо­тре­ба си­та, што
по­себ­но ва­жи за пра­ње спа­ље­них гроб­них оста­
та­ка. Ма­те­ри­јал ни­ка­ко не би тре­ба­ло су­ши­ти
из­ла­га­њем ди­рект­ном сун­че­вом зра­че­њу или
уз по­моћ ве­штач­ких из­во­ра то­пло­те, јер мо­же
до­ћи до де­фор­ми­са­ња и пу­ца­ња ко­сти­ју. У за­
ви­сно­сти од спе­ци­фич­не вла­жно­сти ва­зду­ха,
ко­сти се осу­ше кроз 24 до 48 ча­со­ва; ра­ди ефи­
ка­сни­јег су­ше­ња, про­сто­ри­ју тре­ба про­ве­тра­ва­
ти, а пре­по­ру­чу­је се и бла­га вен­ти­ла­ци­ја (Whi­te
et al. 2012: 333). Иден­ти­фи­ка­ци­о­не па­пи­ре са
ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња би тре­ба­ло ста­ви­ти
у по­себ­не пла­стич­не ке­си­це по­ред ма­те­ри­ја­ла
ко­ји се су­ши, ка­ко би се за­шти­ти­ли од вла­ге.
При­ли­ком пра­ња ске­ле­та, као и би­ло ко­јег дру­
гог ру­ко­ва­ња ко­сти­ма, до­ла­зи до кон­та­ми­на­ци­
је древ­не ДНК. Да би се кон­та­ми­на­ци­ја из­бе­
гла, узор­ке за ДНК ана­ли­зу тре­ба узи­ма­ти пре
пра­ња. У ту свр­ху тре­ба узи­ма­ти мор­фо­ло­шки
ма­ње бит­не де­ло­ве ске­ле­та и фраг­ме­на­те ко­ји
3 Пре­по­руч­љи­во је да се чи­шће­ње или пра­ње оба­ви на
са­мом ло­ка­ли­те­ту, али у ре­ал­но­сти нео­пра­ни ма­те­ри­
јал че­сто до­спе­ва у му­зеј.
4 Уко­ли­ко за то по­сто­је усло­ви, пра­ње ске­ле­та тре­ба
оба­ви­ти де­сти­ло­ва­ном во­дом. стање погодно за моделовање.
5
по­се­ду­ју до­бро очу­ва­но ком­пакт­но ко­шта­но
тки­во.5
Уко­ли­ко су ко­сти ису­ви­ше тро­шне, по­себ­но
код спа­ље­них оста­та­ка, тре­ба из­вр­ши­ти њи­хо­
ву кон­со­ли­да­ци­ју. Два ти­па про­из­во­да су до­
ступ­на у ту свр­ху, је­ди­ње­ња рас­твор­љи­ва у аце­
то­ну или во­ди; ту спа­да­ју по­ли­ви­нил-аце­та­ти,
Па­ра­ло­ид Б-76, смо­ле на ба­зи по­ли­ви­нил-ме­
та­кри­ла­та (Бе­да­крил 122х) и слич­но (Whi­te et
al. 2012: 332). Тре­ба на­га­ла­си­ти да при­ме­на
хе­миј­ског трет­ма­на на ко­сти­ма мо­же та­ко­ђе
не­га­тив­но да се од­ра­зи на ана­ли­зу дДНК или
при­ме­ну да­то­ва­ња ра­ди­о­ак­тив­ним угље­ни­ком.
Ре­ста­у­ра­ци­ја ске­лет­них еле­ме­на­та прак­
тич­но зна­чи са­ста­вља­ње по­ло­мље­них ко­сти­ју
и вр­ши се да би ма­кро­скоп­ска мор­фо­ло­шка и
ме­трич­ка ана­ли­за мо­гла би­ти про­пи­сно оба­
вље­на. При­ли­ком ре­ста­у­ра­ци­је пре­по­ру­чу­је се
упо­тре­ба ре­вер­зи­бил­ног (рас­твор­љи­вог) леп­
ка, што ка­сни­је омо­гу­ћу­је ис­пра­вља­ње евен­ту­
ал­них гре­ша­ка.6 Ни­ка­да не тре­ба за­по­чи­ња­ти
ре­ста­у­ра­ци­ју док се ске­лет не осу­ши у пот­пу­
но­сти. Ана­то­ми­ја је сва­ка­ко нај­бит­ни­ји фак­тор
ко­јим се тре­ба во­ди­ти при­ли­ком ре­ста­у­ра­ци­
је, али бо­ја и тек­сту­ра ко­сти та­ко­ђе мо­гу би­ти
од ко­ри­сти. По­што је ре­кон­струк­ци­ја сва­ка­ко
је­дан су­бјек­ти­ван про­цес, не тре­ба је вр­ши­ти
уко­ли­ко не по­сто­је на­уч­ни или му­зе­о­ло­шки
раз­ло­зи за то. Ре­кон­струк­ци­ју не­до­ста­ју­ћих
ске­лет­них еле­ме­на­та тре­ба вр­ши­ту упо­тре­бом
по­себ­них, ре­вер­зи­бил­них ма­са, ко­је су ла­ке
за об­ли­ко­ва­ње.7 На­пре­дак вир­ту­ел­них ме­то­да
мо­де­ло­ва­ња је на­шао при­ме­ну и у фа­ци­јал­ним
ре­кон­струк­ци­ја­ма за­сно­ва­ним на људ­ским
ске­лет­ним оста­ци­ма, у фо­рен­зи­ци, ар­хе­о­ло­ги­
5 Треба узимати веће фрагменте дугих костију, или
зубе – по могућству оне са три корена (горње прве
моларе) (Миладиновић-Радмиловић 2011). Добро
очувано компактно коштано ткиво повећава шансе
екстракције неконтаминиране дДНК.
6 Треба користити лепкове на бази поливинил-ацетата,
акрилних и целулозних полимера, синтетичке термо­
пластике итд. (Odegaard and Cassman 2006: 85–86).
7 White et al. (2012: 337) препоручују мешавину гипса
и парафина (50:50), која треба да се загрева на тихој
ватри док не постане сједињена маса. Маса се после
хлађења учвршћује, а загревање је враћа у аморфно
6 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ

Сли­ка 1. При­ме­ри не­а­де­кват­ног чу­ва­ња осте­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла

Figure 1. The exam­ples of ina­de­qu­a­te sto­ra­ge of oste­o­lo­gi­cal ma­te­rial

Сли­ка 2. При­мер ку­ти­је са ске­лет­ним оста­ци­ма ко­ји се чу­ва­ју у На­род­ном Му­зе­ју у Кра­ље­ву
Figure 2. The exam­ple of bo­xes for sto­ra­ge of ske­le­tal re­ma­ins in the Na­ti­o­nal Mu­se­um in Kra­lje­vo
 КРА­ТАК ОСВРТ НА ПРО­БЛЕ­МЕ ТРЕТ­МА­НА ЉУД­СКИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА У МУ­ЗЕ­ЈИ­МА
ји и па­ле­о­ан­тро­по­ло­ги­ји (Cle­ment and Marks
2005: 3–15).
СМЕ­ШТАЈ И ДО­КУ­МЕН­ТА­ЦИ­ЈА
ОСТЕ­О­ЛО­ШКОГ МА­ТЕ­РИ­ЈА­ЛА
На жа­лост, не­а­де­кват­но чу­ва­ње осте­о­ло­шког
ма­те­ри­ја­ла чи­ни че­сту сли­ку у му­зе­ји­ма у Ср­
би­ји. Ске­лет­ни оста­ци се од­ла­жу у ме­ке ку­ти­је
или пла­стич­не ке­се (Сли­ка 1), та­ко да то­ком
тран­спор­та или чу­ва­ња до­ла­зи до де­струк­ци­
је ма­те­ри­ја­ла. Це­ду­ље про­па­да­ју или би­ва­ју
трај­но из­гу­бље­не, што и нај­по­све­ће­ни­јем би­
о­ар­хе­о­ло­гу мо­же да за­да ве­ли­ке про­бле­ме. Да
би се ово из­бе­гло, ма­те­ри­јал по­сле чи­шће­ња и
ре­ста­у­ра­ци­је тре­ба аде­кват­но сме­сти­ти и до­
ку­мен­то­ва­ти.
Пред­ла­же­мо да се у окви­ру му­зеј­ске до­ку­
мен­та­ци­је под по­себ­ним бро­јем за­ве­де сва­ка
ку­ти­ја ко­ја са­др­жи осте­о­ло­шки ма­те­ри­јал. Ку­
ти­је би тре­ба­ло да су ста­бил­не гра­ђе, стан­дар­
ди­зо­ва­не ве­ли­чи­не и да су са­чи­ње­не од от­пор­
ног ма­те­ри­ја­ла, ко­ји не са­др­жи ки­се­ли­не или
лиг­нин.8 У са­мим ку­ти­ја­ма би­ло би по­жељ­но
да се на­ла­зе од­ре­ђе­не це­ли­не (нај­че­шће гро­
бо­ви) ко­ји но­се сво­је бро­је­ве из ори­ги­нал­не
ар­хе­о­ло­шке до­ку­мен­та­ци­је; по­да­ци као што су
ло­ка­ли­тет и са­др­жај (број гро­ба) би тре­ба­ло да
бу­ду озна­че­ни на ку­ти­ји, ка­ко би се ма­те­ри­јал
учи­нио што при­сту­пач­ни­јим (Сли­ка 3). Уко­ли­
ко се са­ми ске­лет­ни еле­мен­ти ди­рект­но обе­
ле­жа­ва­ју ин­вен­тар­ним бро­јем, тре­ба ко­ри­сти­
ти си­стем два пре­ма­за про­зир­ног акри­ла или
рас­тво­ра по­ли­ви­нил-аце­та­та (20%). Сам де­по
је та­ко­ђе ва­жан фак­тор у пре­зер­ва­ци­ји осте­о­
ло­шког ма­те­ри­ја­ла. Иако је ске­лет ре­ла­тив­но
от­по­ран, ви­сок сте­пен вла­ге, ве­ли­ка тем­пе­ра­
тур­на ко­ле­ба­ња у де­поу, као и из­ла­га­ње ди­
рект­ној или ул­тра­ви­о­лет­ној све­тло­сти, до­во­де
до по­ја­ча­не де­гра­да­ци­је ко­шта­ног ма­те­ри­ја­ла
(Cas­sman and Ode­ga­ard 2006: 105).
Му­зеј­ска до­ку­мен­та­ци­ја ске­лет­них оста­
та­ка би тре­ба­ла да са­др­жи стан­дард­ни ан­тро­
8 У Краљевачком Народном Музеју, остеолошки
материјал је одложен у кутије димензија 50 x 30 x 20
cm, где је дебљина картона 3mm. посебну методологију документовања (погледати
7
по­ло­шки за­пи­сник,9 ко­ји са­ста­вља струч­њак
(би­о­ар­хе­о­лог, од­но­сно фи­зич­ки ан­тро­по­лог)
и по­дат­ке са са­мих ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња
о кон­крет­ном кон­тек­сту и усло­ви­ма на­ла­за
(по­ло­жај те­ла и удо­ва, ори­јен­та­ци­ја ске­ле­та,
тип гроб­не кон­струк­ци­је, гроб­ни при­ло­зи и
сл.). Ан­тро­по­ло­шки за­пи­сник у окви­ру му­зеј­
ске до­ку­мен­та­ци­је не­ма за циљ де­таљ­ну би­о­
ар­хе­о­ло­шку ана­ли­зу, већ са­мо крат­ки пре­глед
основ­них спе­ци­фич­но­сти осте­о­ло­шког ма­те­
ри­ја­ла; за­пи­сник ми­ни­мал­но тре­ба да са­др­жи
сле­де­ће по­дат­ке:
Сли­ка 3. При­мер на­леп­ни­це ку­ти­је са ске­лет­ним оста­
ци­ма ко­ји се чу­ва­ју у На­род­ном Му­зе­ју у Кра­ље­ву
Figure 3. The exam­ple of la­bel for bo­xes for ske­le­tal re­ma­
ins that are kept in the Na­ti­o­nal mu­se­um in Kra­lje­vo
• очу­ва­ност осте­о­ло­шког и ден­тал­ног ма­те­
ри­ја­ла у ви­ду по­пи­са ске­лет­них фраг­мен­та
(ин­вен­та­ра) и де­скрип­тив­ног за­па­жа­ња о
њи­хо­вом ге­не­рал­ном ста­њу10
9 Миладиновић-Радмиловић (2011) је са својим тимом
из Археолошког института у Београду дала предлог
нових стандардних гробних и антрополошких
записника, који ће уколико буду прихваћени од
стране надлежног министарства Републике Србије
значајно унапредити третман људског остеолошког
материјала у нашој земљи.
10 Ово је можда најбитнији део документације, јер
показује истраживачу шта је од конкретних скелетних
елемената очувано у материјалу, што омогућава
формирање праве стратегије истраживања. Инвентар
инхумираних остатака може бити забележен на више
начина, визуелно и текстуално (погледати Brickley
2004, McKinley 2004a, Миладиновић-Радмиловић
2011), а зуби и спаљени скелетни остаци захтевају
8 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ
• па­ле­о­де­мо­граф­ске по­дат­ке (пол и ста­рост
ин­ди­ви­дуе, са на­зна­че­ном ме­то­до­ло­ги­јом)
• кра­ћу де­скрип­ци­ју евен­ту­ал­них па­ле­о­па­то­
ло­шких и тра­у­мат­ских про­ме­на
• епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је
• посебнa за­па­жа­ња.11
Ме­ђу­тим, му­зеј­ска до­ку­мен­та­ци­ја ске­ле­та
мо­же би­ти још ви­ше уна­пре­ђе­на упо­тре­бом
ди­ги­тал­них ба­за по­да­та­ка. У све­ту су већ раз­
ви­је­не спе­ци­ја­ли­зо­ва­не софт­вер­ске апли­ка­ци­
је ко­је се ти­чу до­ку­мен­та­ци­је ске­ле­та. Је­дан
од нај­бо­љих при­ме­ра чи­ни fre­e­wa­re апли­ка­ци­
ја Oste­o­wa­re, из­ра­ђе­на од стра­не струч­ња­ка из
Смит­со­ни­јан При­род­њач­ког Му­зе­ја (Smith­so­
nian  In­sti­tu­tion, Na­ti­o­nal  Mu­se­um of Na­tu­ral
Hi­story).12 Про­грам са­др­жи ја­сно де­фи­ни­са­не
ка­те­го­ри­је (мо­ду­ле), ко­ји укљу­чу­ју го­то­во све
аспек­те ана­ли­зе људ­ског ске­ле­та. Ова­кве апли­
ка­ци­је омо­гу­ћа­ва­ју на­уч­ни­ци­ма лак он­лајн
при­ступ ма­те­ри­ја­лу и пла­ни­ра­ње ис­тра­жи­ва­
ња без му­ко­трп­них фи­зич­ких пре­тра­жи­ва­ња
де­поа. Уво­ђе­ње овог ви­да до­ку­мен­та­ци­је би
омо­гу­ћи­ло ства­ра­ње је­дин­стве­не ба­зе људ­ског
осте­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла, ко­је би по­ве­за­ло све
му­зеј­ске уста­но­ве у зе­мљи.
ПРО­БЛЕМ ЗА­КОН­СКЕ РЕ­ГУ­ЛА­ТИ­ВЕ И
НЕ­КА ЕТИЧ­КА ПИ­ТА­ЊА
Пи­та­ње трет­ма­на људ­ских ске­лет­них оста­та­ка
по­ре­клом са ар­хе­о­ло­шких ло­ка­ли­те­та у Ре­пу­
бли­ци Ср­би­ји ни­је аде­кват­но за­кон­ски ре­гу­ли­
са­но. У свом пре­гле­ду ста­ња фи­зич­ке ан­тро­по­
ло­ги­је у на­шој зе­мљи, М. Ђу­рић и А. Ста­ро­вић
(Dju­rić and Sta­ro­vić 2011) на­гла­си­ли су да се у
„За­ко­ну о кул­тур­ним до­бри­ма“ Ре­пу­бли­ке Ср­
би­је људ­ски ске­ле­ти не тре­ти­ра­ју као кул­тур­но
до­бро; чак ни „За­кон о гро­бљи­ма“ не ре­гу­ли­
ше трет­ман ске­ле­та по­ре­клом са ар­хе­о­ло­шких
Connell 2004, McKinley 2004b).
11 Ту се може додати све оно што антрополог сматра да
је важно, попут присуства не-људских органских или
неорганских материјала и сл.
12 Апликацију, са детаљним упутством, могуће је
скинути са следеће веб-странице: https://osteoware.
si.edu/
ло­ка­ли­те­та. Шта­ви­ше, ни јед­на ин­сти­ту­ци­ја у
зе­мљи се не сма­тра над­ле­жном за ову вр­сту
ма­те­ри­ја­ла.
С об­зи­ром на то да за­кон не на­ла­же оба­
ве­зу чу­ва­ња и до­ку­мен­та­ци­је ске­ле­та, мно­ге
дра­го­це­не ар­хе­о­ло­шке ске­лет­не се­ри­је би­ва­ју
трај­но оште­ће­не или из­гу­бље­не не­а­де­кват­ним
трет­ма­ном у окви­ру му­зе­ја. Чак су и не­ки екс­
трем­но рет­ки људ­ски фо­сил­ни оста­ци, трај­но
из­гу­бље­ни као жр­тве не­мар­но­сти (Rok­san­dić
2013). Не­ка­да ма­те­ри­јал уоп­ште и не до­спе у
му­зеј­ски де­по, већ би­ва „шкар­ти­ран“ прак­сом
се­кун­дар­ног по­ко­па­ва­ња ске­ле­та. Че­сти ар­гу­
мен­ти у при­лог „шкар­ти­ра­ња“ у му­зе­о­ло­шкој
прак­си ти­ца­ли су се огра­ни­че­них ка­па­ци­те­та
де­поа, као и ста­ва да јед­ном „об­ра­ђе­ни“ осте­
о­ло­шки ма­те­ри­јал ви­ше не за­вре­ђу­је на­уч­ну
па­жњу. Ре­чи аме­рич­ког ан­тро­по­ло­га Me­ig­
han (1994: 68) ефи­ка­сно илу­стру­ју наш став
по овом пи­та­њу: “по­ко­па­ва­ње ске­ле­та по­сле
за­вр­ше­не ана­ли­зе од стра­не ан­тро­по­ло­га, јед­
на­ко је спа­љи­ва­њу јед­ном про­у­че­не пи­са­не
гра­ђе од стра­не исто­ри­ча­ра.” Има­ју­ћи у ви­ду
да древ­ни ске­ле­ти чи­не тек ја­ко ма­ли део не­
ка­да­шњих жи­вих по­пу­ла­ци­ја, они пред­ста­
вља­ју дра­го­це­ни део на­сле­ђа. Уко­ли­ко та­кав
ма­те­ри­јал ви­ше не бу­де до­сту­пан, бу­ду­ћим
ге­не­ра­ци­ја­ма ус­кра­ћу­је­мо при­ли­ку да га ана­
ли­зи­ра­ју упо­тре­бом но­вих, на­ма не­по­зна­тих
ме­то­да. Сма­тра­мо да је прак­са се­кун­дар­ног
по­ко­па­ва­ња ске­ле­та та­ко­ђе про­бле­ма­тич­
на и са етич­ке стра­не, јер ди­рект­но угро­жа­
ва прин­цип по­што­ва­ња људ­ских те­ле­сних
оста­та­ка.13 Ли­ца ко­ја не би тре­ба­ло да има­ју
над­ле­жност над ар­хе­о­ло­шким ма­те­ри­ја­лом,
по­пут све­ште­ни­ка и цр­кве­них по­гла­ва­ра, че­
сто од­лу­чу­ју о суд­би­ни ске­ле­та са сред­ње­ве­
ков­ких гро­ба­ља у Ср­би­ји. Ови ске­ле­ти би­ва­ју
по­ко­па­ва­ни (у нај­лон­ским ке­са­ма, у окви­ру
груп­них ја­ма-ко­стур­ни­ца), че­сто и без нај­
е­ле­мен­тар­ни­је ана­ли­зе. Го­во­ре­ћи о прак­си
се­кун­дар­ног по­ко­па­ва­ња ске­ле­та у Сје­ди­ње­
ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма, Me­ig­han (1992)
13 За детаљан преглед етичких норми и обавеза
истраживача које се тичу људских скелетних остатака
погледати: Alfonso and Powell 2007.
 КРА­ТАК ОСВРТ НА ПРО­БЛЕ­МЕ ТРЕТ­МА­НА ЉУД­СКИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА У МУ­ЗЕ­ЈИ­МА
ка­рак­те­ри­ше овај про­блем као вид су­ко­ба ре­
ли­ги­је и на­у­ке. Са раз­во­јем би­о­ар­хе­о­ло­ги­је у
Ср­би­ји, не­ми­нов­но до­ла­зи до по­кре­та­ња овог
пи­та­ња и по­тре­бе за прав­ним ре­гу­ла­ти­ва­ма
око над­ле­жно­сти. Из свих на­ве­де­них раз­ло­га,
сма­тра­мо да је ну­жно што пре пре за­кон­ски
де­фи­ни­са­ти и огра­ни­чи­ти ова­кву де­струк­тив­
ну прак­су.
Иако не­кро­по­ле ужи­ва­ју пред­ход­ну за­
шти­ту пре­ма За­ко­ну о кул­тур­ним до­бри­ма
(Члан 27), у за­ко­ну се ниг­де кон­крет­но не на­
во­ди људ­ски осте­о­ло­шки ма­те­ри­јал. Ске­ле­ти
би мо­гли да се под­ве­ду под ка­те­го­ри­је „ар­хе­
о­ло­шког“ и „при­род­њач­ког пред­ме­та“ (Члан
27 за­ко­на), ме­ђу­тим, сма­тра­мо да то ни­је до­
вољ­но. Спе­ци­фич­на при­ро­да овог ма­те­ри­ја­ла,
ко­ји зах­те­ва по­се­бан трет­ман и до­ку­мен­та­ци­ју
ко­ја се бит­но раз­ли­ку­је од до­ку­мен­та­ци­је оста­
та­ка ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре, на­во­ди на по­тре­бу
уво­ђе­ња прав­но ре­гу­ли­са­ног трет­ма­на људ­ких
ске­ле­та. У ства­ра­њу та­квих ре­гу­ла­ти­ва би по­
ред прав­ни­ка мо­ра­ли уче­ство­ва­ти и струч­ња­ци
на по­љу би­о­ар­хе­о­ло­ги­је.
Ме­ђу­тим, тре­ба на­по­ме­ну­ти да по­сто­ји и
ал­тер­на­тив­но ре­ше­ње; му­зе­ји мо­гу да кре­и­ра­
ју соп­стве­ну по­ли­ти­ку ко­ја се ти­че трет­ма­на
ске­ле­та. До­бар при­мер пред­ста­вља „По­ли­ти­ка
чу­ва­ња људ­ских ске­лет­них оста­та­ка у ко­лек­ци­
ја­ма му­зе­ја у Лон­до­ну“14 из 2011. го­ди­не, ко­ја
вр­ло пре­ци­зно ре­гу­ли­ше све аспек­те трет­ма­на
ске­ле­та. Ре­гу­ли­са­не су акви­зи­ци­је, по­зајм­љи­
ва­ње, вра­ћа­ње, чу­ва­ње, кон­зер­ва­ци­ја и  упра­
вља­ње ко­лек­ци­ја­ма,  при­ступ, упо­тре­ба у еду­
ка­ци­ји и  на­уч­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма. Та­ко­ђе је
ја­сно де­фи­ни­са­на сва до­ку­мен­та­ци­ја: апли­ка­
ци­је за при­ступ ко­лек­ци­ја­ма, фо­то­гра­фи­са­ње
или ви­део сни­ма­ње ске­лет­них оста­та­ка, пра­
вил­ник за ко­ри­сни­ке, на­че­ла ети­ке ис­тра­жи­ва­
ња итд. Фор­ми­ра­ње слич­не по­ли­ти­ке у на­шој
цен­трал­ној му­зеј­ској уста­но­ви (На­род­ни му­зеј
у Бе­о­гра­ду), сва­ка­ко би зна­чај­но по­мо­гло ре­
ша­ва­њу про­бле­ма о ко­ји­ма смо го­во­ри­ли.
****
14 Policy for the Care of Human Remains in Museum of
London Collections.
9
Има­ју­ћи у ви­ду раз­вој би­о­ар­хе­о­ло­ги­је у Ср­
би­ји, као и основ­на на­че­ла му­зе­о­ло­шке прак­
се ко­ја се ти­чу очу­ва­ња на­сле­ђа, на­ме­ће се
по­тре­ба за уна­пре­ђи­ва­њем трет­ма­на људ­ских
ске­лет­них оста­та­ка по­ре­клом са ар­хе­о­ло­шких
на­ла­зи­шта. Тре­ба по­бољ­ша­ти усло­ве чу­ва­ња и
до­ку­мен­та­ци­је ске­ле­та у му­зе­ји­ма, али и прав­
но ре­гу­ли­са­ти трет­ман и над­ле­жно­сти. У овај
по­ду­хват би би­ло по­жељ­но да се укљу­че не са
мо би­о­ар­хе­о­ло­зи, већ и ко­ле­ге из дру­гих, срод­
них ди­сци­пли­на.
БИ­БЛИ­О­ГРА­ФИ­ЈА
2011. Po­licy for the Ca­re of Hu­man Re­ma­ins in Mu­se­um of
Lon­don Col­lec­ti­ons. Mu­se­um of Lon­don Hu­man Re­ma­
ins Wor­king Gro­up.
Al­fon­so, M. P, and Po­well, J. 2007. Et­hics of Flesh and Bo
ne, or Et­hics of Pa­le­o­pat­ho­logy, Oste­o­logy and Bi­o­
ar­cha­e­o­logy. Pp. 5–20 in I Cas­sman V, Ode­ga­ard N,
Po­well J (eds.). Hu­man Re­ma­ins. Gu­i­de for Mu­se­ums
and Aca­de­mic In­sti­tu­ti­ons. Plymo­uth: Al­ta Mi­ra.
Bric­kley, M. 2004. Com­pi­ling a ske­le­tal in­ven­tory: ar­ti­cu­la­
ted in­hu­med bo­ne. Pp. 6–7 in Bric­kley M, McKin­ley
J I (eds.) Gu­i­de­li­nes to the Stan­dards for Re­cor­ding Hu­
man Re­ma­ins, IFA Pa­per No. 7.
Cas­sman, I. V., and Ode­ga­ard, N. 2006. Sto­ra­ge and Tran­
sport. Pp. 104–128 in I Cas­sman V, Ode­ga­ard N, Po­
well J (eds.). Hu­man Re­ma­ins. Gu­i­de for Mu­se­ums and
Aca­de­mic In­sti­tu­ti­ons. Plymo­uth: Al­ta Mi­ra.
Cle­ment, J. G., and Marks, M. K. 2005. In­tro­duc­ttion to
Fa­cial Re­con­struc­tion. Pp. 3–15 in Cle­ment JG and
Marks MK. (eds) Com­pu­ter-Grap­hic Fa­cial Re­con­struc­
tion. El­se­vi­er Aca­de­mic Press.
Co­nell, B. 2004. Com­pi­ling a den­tal in­ven­tory. Pp. 8 in Bric­
kley M, McKin­ley J I (eds.) Gu­i­de­li­nes to the Stan­dards
for Re­cor­ding Hu­man Re­ma­ins, IFA Pa­per No. 7.
Dju­rić, M., and Sta­ro­vić, A. 2011. Ser­bia. Pp. 375–390 in
Mar­qu­ez-Grant N and Fi­bi­ger L (eds.) The Ro­u­tled­ge
Hand­bo­ok of Ar­cha­e­o­lo­gi­cal Hu­man Re­ma­ins and Le­
gi­sla­tion: An in­ter­na­ti­o­nal gu­i­de to law and prac­ti­ce in
the ex­ca­va­ti­on and tre­at­ment of ar­cha­e­o­lo­gi­cal hu­man
re­ma­ins: An in­ter­na­ti­o­nal gu­i­de to laws and prac­ti­ce in
the ex­ca­va­ti­on and tre­at­ment of ar­cha­e­o­lo­gi­cal hu­man
re­ma­ins. Ro­u­tled­ge.
Jur­main, R., Kil­go­re, L., and Tre­vant­han, W. 2009. Es­sen­ti­
als of Physi­cal Anthro­po­logy, (7th ed.). Wad­sworth, Cen­
ga­ge Le­ar­ning.
10 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ
Mays, S. 1998. The Ar­cha­e­o­logy of Hu­man Bo­nes. Ro­u­tled­
ge, Lon­don and New York.
McKin­ley, J. I. 2004a. Com­pi­ling a ske­le­tal in­ven­tory: di­sar­
ti­cu­la­ted and co-min­gled re­ma­ins. Pp. 14–17 in Bric­
kley M, McKin­ley J I (eds.) Gu­i­de­li­nes to the Stan­dards
for Re­cor­ding Hu­man Re­ma­ins, IFA Pa­per No. 7.
McKin­ley, J. I. 2004b. Com­pi­ling a ske­le­tal in­ven­tory: cre­
ma­ted hu­man bo­ne. Pp. 9–13 in Bric­kley M, McKin­
ley J I (eds.) Gu­i­de­li­nes to the Stan­dards for Re­cor­ding
Hu­man Re­ma­ins, IFA Pa­per No. 7.
Me­ig­han, C. W. 1992. So­me scho­lar’s vi­ews on re­bu­rial.
Ame­ri­can An­ti­qu­ity 57: 704–710.
Me­ig­han C. W. 1994. Burying Ame­ri­can Ar­cha­e­o­logy. Ar­
cha­e­o­logy 47 (6): 64–68.
Ми­ла­ди­но­вић-Рад­ми­ло­вић, Н. 2011. При­лог ме­то­до­ло­
ги­ји ан­тро­по­ло­шке об­ра­де ин­ху­ми­ра­них ко­шта­них
оста­та­ка. Са­оп­ште­ња XLII: 7–29.
Ode­ga­ard, N., and Cas­sman, I. V. 2006. Tre­at­ment and In­
va­si­ve Ac­ti­ons. Pp. 77–95 in I Cas­sman V, Ode­ga­ard
N, Po­well J (eds.). Hu­man Re­ma­ins. Gu­i­de for Mu­se­
ums and Aca­de­mic In­sti­tu­ti­ons. Plymo­uth: Al­ta Mi­ra.
Ort­ner, D. J. 2003. Iden­ti­fi­ca­tion of Pat­ho­lo­gi­cal Con­di­ti­ons
in Hu­man Ske­le­tal Re­ma­ins (2nd ed.). Am­ster­dam: Aca­
de­mic Press.
Summary
A BRIEF OVERVIEW OF PROBLEMS IN THE TREATMENT OF HUMAN SKELETAL
REMAINS IN MUSEUMS
PREDRAG RADOVIĆ
The human skeletal remains from archaeological
sites have a great importance for the understand-
ing of past human populations. As such, they
must be dealt with the great care and protect-
ed from deterioration or destruction. However,
the reality of the museological practice in Serbia
shows that there is a general negligence towards
this sort of the archaeological material. Human
remains are rarely preparated and they are often
kept in containers that are not suitable for the
Rink, W. J., Mer­ci­er, N., Mi­ha­i­lo­vić, D., and Rok­san­dić, M.
2013. New ra­di­o­me­tric da­ting of the BH-1 ho­mi­nin
from Ba­la­ni­ca: Im­pli­ca­ti­ons for Mid­dle Ple­i­sto­ce­ne
ho­mi­nins in the Bal­kans. PLoS One 8(2): 1–7.
Rok­san­dić, M. 2013. The ro­le of Cen­tral Bal­kans in the pe­
o­pling of Euro­pe: Pa­le­o­anthro­po­lo­gi­cal evi­den­ce. Un­
pu­blis­hed Ma­nu­script.
Rok­san­dić, M., Mi­ha­i­lo­vić, D., Mer­ci­er, N., Di­mi­tri­je­vić, V.,
Mor­ley, M. W., Ra­ko­ce­vić, Z., Mi­ha­i­lo­vić, B., Gu­i­bert,
P., and Babb, J. 2011. A hu­man man­di­ble (BH-1) from
the Ple­i­sto­ce­ne de­po­sits of Ma­la Ba­la­ni­ca ca­ve (Si­će­
vo Gor­ge, Niš, Ser­bia). Jo­ur­nal of Hu­man Evo­lu­tion 61:
186–196.
Stan­ford, C., Al­len, J., An­ton, S. 2011. Bi­o­lo­gi­cal Anthro­
po­logy: The Na­tu­ral Hi­story of Hu­man­kind (3rd ed.).
Pren­ti­ce-Hall.
Whi­te, T., Black, M., and Fol­kens, P. A. 2012. Hu­man Oste­o­
logy. El­se­vi­er Aca­de­mic Press.
За­кон о кул­тур­ним до­бри­ма. Слу­жбе­ни гла­сник РС 71/94.
Zol­li­ko­fer, C. P. E., and Pon­ce de León, M. C. 2002. Vir­tual
pa­le­o­anthro­po­logy: the 4th di­men­sion. Pp. 47–53 in
Ma­fart, B. and De­lin­get­te, H. (eds.), Three-Di­men­si­
o­nal Ima­ging in Pa­le­o­anthro­po­logy and Pre­hi­sto­ric Ar­
cha­e­o­logy. Acts of the XIVth UISPP Con­gress, Uni­ver­
sity of Liè­ge, Bel­gi­um, 2-8 Sep­tem­ber 2001.
purpose. We give the instructions on the treat-
ment of the human osteological material upon
its arrival in the museum; this includes proce-
dures such as cleaning and restoration, and the
description of the desirable storage conditions.
We give the guidance on how to form a proper
documentation of the material in the museum
setting.
The paper also deals with the legal and eth-
ical problems concerning the treatment of the
 КРА­ТАК ОСВРТ НА ПРО­БЛЕ­МЕ ТРЕТ­МА­НА ЉУД­СКИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА У МУ­ЗЕ­ЈИ­МА 11

archaeological human remains. The secondary
re-burial of skeletons has been practiced in Ser-
bia for years, without any legal restrictions or the
proper control of competent institutions; this un-
professional approach caused the permanent de-
struction of many important skeletal collections.
The lack of the relevant laws or official museum
policies regarding these problems, represent the
main causes for this apparent negligence. In the
light of the basic museological principles (the
conservation of the heritage), and the growing
importance of bioarchaeological research, we
stress the urgent need for improvement of the
treatment of human skeletal remains.
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 13

АР­ХЕ­О­ЗО­О­ЛО­ШКА ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА МЛА­ЂЕ ПРА­И­СТО­РИ­ЈЕ

НА ТЕ­РИ­ТО­РИ­ЈИ СР­БИ­ЈЕ

ИВА­НА СТО­ЈА­НО­ВИЋ1 и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ2

1
Ар­хе­о­ло­шки ин­сти­тут, Бе­о­град
e-mail: ikstojanovic82@gmail.com
2
Ла­бо­ра­то­ри­ја за би­о­ар­хе­о­ло­ги­ју, Оде­ље­ње за ар­хе­о­ло­ги­ју, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Бе­о­град
e-mail: jelena.bulatovic@f.bg.ac.rs

Ап­стракт: Ар­хе­о­зо­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је по­чи­њу ре­ла­тив­но ка­сно, кра­јем ше­зде­се­тих
го­ди­на XX ве­ка. По­че­ци ар­хе­о­зо­о­ло­ги­је у на­шој зе­мљи ве­зу­ју се за име­на стра­них струч­ња­ка, ме­ђу­тим, са
раз­во­јем ди­сци­пли­не по­ве­ћа­вао се број до­ма­ћих ис­тра­жи­ва­ча, као и оп­сег те­ма ко­ји­ма су се ба­ви­ли. У овом
ра­ду при­ка­зан је исто­ри­јат ар­хе­о­зо­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња мла­ђе пра­и­сто­ри­је1 Ср­би­је, раз­вој ди­сци­пли­не и
ме­то­до­ло­шког при­сту­па.

Кључ­не ре­чи: ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ја, исто­ри­јат ис­тра­жи­ва­ња, ме­то­до­ло­шки при­ступ, мла­ђа пра­и­сто­ри­ја, Ср­би­ја.

Ab­stract: Ar­cha­e­o­zo­o­lo­gi­cal re­se­arch star­ted re­la­ti­vely la­te in Ser­bia, in la­te 1960s. The be­gin­nings of ar­cha­e­o­
zo­o­logy in our co­un­try are con­nec­ted to fo­re­ign ex­perts, ho­we­ver, with the de­ve­lop­ment of the di­sci­pli­ne the
num­ber of lo­cal scho­lars in­cre­a­sed, as well as the ran­ge of to­pics con­cer­ning fa­u­nal re­ma­ins. This pa­per re­vi­ews
the hi­story of ar­cha­e­o­zo­o­lo­gi­cal re­se­arch of la­te pre­hi­story in Ser­bia, de­ve­lop­ment of the di­sci­pli­ne and met­ho­
do­lo­gi­cal is­su­es.

Keyword: ar­cha­e­o­zo­o­logy, hi­story of re­se­arch, met­ho­do­lo­gi­cal is­su­es, la­te pre­hi­story, Ser­bia.

АР­ХЕ­О­ЗО­О­ЛО­ГИ­ЈА: ИСТО­РИ­ЈАТ во­ре на бит­на пи­та­ња ве­за­на за од­нос чо­ве­ка

ДИ­СЦИ­ПЛИ­НЕ
Ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ја је на­уч­на ди­сци­пли­на ко­ја се
ба­ви про­у­ча­ва­њем жи­во­тињ­ских оста­та­ка са
ар­хе­о­ло­шких на­ла­зи­шта. Кроз раз­ли­чи­те ме­
то­де про­у­ча­ва­ња, ова ди­сци­пли­на пру­жа од­го­
1 У овом ра­ду тер­мин мла­ђа пра­и­сто­ри­ја озна­ча­ва
раз­до­бље од по­чет­ка нео­ли­та (крај VII ми­ле­ни­ју­ма
п.н.е.) до кра­ја мла­ђег гво­зде­ног до­ба, од­но­сно до ко­
нач­ног осва­ја­ња те­ри­то­ри­је да­на­шње Ср­би­је од стра­
не Ри­мља­на у I ве­ку н.е.
и жи­во­ти­ња: при­пи­то­мља­ва­ње, уз­га­ја­ње жи­во­
ти­ња, стра­те­ги­је ло­ва, на­чин при­пре­ма­ња хра­
не и де­по­но­ва­ње оста­та­ка, со­ци­јал­ну/ри­ту­ал­ну
уло­гу жи­во­ти­ња итд. Ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ју од­ли­ку­је
ин­тер­ди­сци­пли­нар­ност, јер ана­ли­за жи­во­тињ­
ских оста­та­ка зах­те­ва не са­мо зна­ње из ар­хе­
о­ло­ги­је, већ и би­о­ло­ги­је, еко­ло­ги­је, ге­о­ло­ги­је
и мно­гих дру­гих ди­сци­пли­на (Re­itz and Wing
1999: 1-9).
Јед­на од пр­вих спе­ци­ја­ли­зо­ва­них студијa
фа­у­не са ар­хе­о­ло­шких на­ла­зи­шта ве­зу­је се за
дру­гу по­ло­ви­ну XIX ве­ка и из­ве­штај са на­ла­
14 ИВА­НА СТО­ЈА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ
зи­шта у Швај­цар­ској, у ко­ме су опи­са­не ко­сти
си­са­ра (Rüti­meyer 1862, пре­ма Re­itz and Wing
1999: 17). Овај рад је­дан је од пр­вих ко­ји се ба­
вио утвр­ђи­ва­њем раз­ли­ка из­ме­ђу ко­сти­ју до­
ма­ћих жи­во­ти­ња и њи­хо­вих ди­вљих пре­да­ка
(Da­vis, 1987: 21) и ко­ји је ути­цао на да­ље фор­
ми­ра­ње пра­ва­ца у ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ји (Re­itz and
Wing 1999: 17).
У на­ред­ном пе­ри­о­ду по­ве­ћа­ва­ло се ин­те­
ре­со­ва­ње за про­у­ча­ва­ње жи­во­тињ­ских оста­та­
ка, на­ро­чи­то по­ре­кла, од­но­сно до­ме­сти­ка­ци­је
раз­ли­чи­тих вр­ста жи­во­ти­ња. Ме­ђу­тим, све до
дру­ге по­ло­ви­не XX ве­ка раз­ма­тра­ње и ана­ли­зе
фа­у­не са ар­хе­о­ло­шких на­ла­зи­шта би­ле су из­
у­зет­но ма­лих раз­ме­ра (Tho­mas 1996: 1) и ре­
зул­та­ти су углав­ном при­ка­зи­ва­ни у ви­ду ли­ста
за­сту­пље­них вр­ста.
По К. То­ма­су успех и раз­вој ар­хе­о­зо­о­ло­ги­је
бли­ско је по­ве­зан са про­ме­на­ма у ар­хе­о­ло­ги­ји
од 60-их и 70-их го­ди­на XX ве­ка, услед но­вих
при­сту­па про­у­ча­ва­њу за­јед­ни­ца у про­шло­сти
у окви­ру про­це­су­ал­не ар­хе­о­ло­ги­је, ка­да је на­
гла­сак ста­вљен на по­сма­тра­ње па­ле­о­е­ко­но­ми­
је, на­чи­на при­вре­ђи­ва­ња и жи­вот­не сре­ди­не
(Tho­mas 1996: 1). Од тог пе­ри­о­да ра­сте број
струч­ња­ка ко­ји ис­тра­жу­ју ар­хе­о­фа­у­ну, као и
сту­ди­ја ко­је се ба­ве овом об­ла­шћу (Re­itz and
Wing 1999: 23). Из ме­ђу­на­род­не кон­фе­рен­ци­
је зо­о­ар­хе­о­ло­га одр­жа­не у Бу­дим­пе­шти 1971.
го­ди­не, на­стао је Ме­ђу­на­род­ни од­бор ар­хе­о­зо­
о­ло­га (ICAZ – In­ter­na­ti­o­nal Co­un­cil of Ar­cha­e­
o­zo­o­logy), осно­ван 1976. го­ди­не у Ни­ци (Da­vis
1987: 21). Фор­ми­ра­ње и рад од­бо­ра, све број­
ни­ји ра­до­ви, ча­со­пи­си, при­руч­ни­ци и уџ­бе­ни­
ци, као и ши­ро­ки оп­сег те­ма ко­је се ба­ве жи­во­
тињ­ским оста­ци­ма са ар­хе­о­ло­шких на­ла­зи­шта
све­до­че о ја­ча­њу и ва­жно­сти ар­хе­о­зо­о­ло­ги­је.
АР­ХЕ­О­ЗО­О­ЛО­ГИ­ЈА МЛА­ЂЕ ПРА­И­СТО­РИ­ЈЕ У
СР­БИ­ЈИ: ИСТО­РИ­ЈАТ ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА
Ар­хе­о­зо­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња на те­ри­то­ри­ји
Ср­би­је за­по­чи­њу ре­ла­тив­но ка­сно, иако пр­во
са­ку­пља­ње жи­во­тињ­ских ко­сти­ју са ар­хе­о­ло­
шких на­ла­зи­шта да­ти­ра из дав­не 1932. го­ди­не,
ка­да је ис­ко­па­ва­но на­ла­зи­ште Стар­че­во код
Пан­че­ва. Шан­дор Бе­ке­њи (San­dor Bököny),
ма­ђар­ски ве­те­ри­нар и ар­хе­о­зо­о­лог, об­ја­вио је
1969. го­ди­не пр­ви ар­хе­о­зо­о­ло­шки рад о фа­у­
ни са на­ла­зи­шта Ле­пен­ски Вир у Ђер­да­пу. У
на­ред­них де­сет го­ди­на он је био је­ди­ни струч­
њак ко­ји је про­у­ча­вао жи­во­тињ­ске остат­ке са
на­ла­зи­шта из мла­ђе пра­и­сто­ри­је у Ср­би­ји, као
што су: Мо­крин (Bökönyi 1972) и Лу­дош-Бу­
џак (Bökönyi 1974), а ка­сни­је и Но­са-Би­сер­
на Оба­ла (Bökönyi 1984), Ди­во­стин, Ка­ла­ка­
ча (Bökönyi 1988а; 1988б), Вин­ча-Бе­ло Бр­до,
Бу­бањ (Bökönyi 1990а; 1990б) и Ми­хај­ло­вац-
Кње­пи­ште (Bökönyi 1992). У сво­јим ра­до­ви­ма,
по­ред ли­сте иден­ти­фи­ко­ва­них так­со­на жи­во­
ти­ња, да­је по­дат­ке о ре­ла­тив­ној за­сту­пље­но­сти
ди­вљих и до­ма­ћих вр­ста, као и основ­не ин­фор­
ма­ци­је о њи­хо­вој ста­ро­сној струк­ту­ри и мор­
фо­ме­триј­ским ка­рак­те­ри­сти­ка­ма.
По­сле 1979. го­ди­не и дру­ги, углав­ном стра­
ни струч­ња­ци, по­чи­њу да об­ра­ђу­ју и пу­бли­ку­ју
ар­хе­о­зо­о­ло­шки ма­те­ри­јал са пра­и­сто­риј­ских
на­ла­зи­шта у Ср­би­ји. Хо­ланд­ски ар­хе­о­зо­о­лог
Ани­ке Кла­сон (An­ne­ke Cla­son) об­ја­ви­ла је ра­
до­ве о фа­у­ни са на­ла­зи­шта Го­мо­ла­ва (Cla­son
1979), Па­ди­на и Стар­че­во (Cla­son 1980). Ха­
скел Грин­филд (Ha­skel Gre­en­fi­eld), ка­над­ски
ар­хе­о­зо­о­лог, по­чев од 1984. го­ди­не, об­ја­вио је
ве­ћи број ра­до­ва о фа­у­ни са пра­и­сто­риј­ских,
углав­ном брон­за­но­доб­них на­ла­зи­шта: Ли­ва­де
(Gre­en­fi­eld 1984, 1986а); Цр­кви­не (Gre­en­fi­eld
1986а); Опо­во (Gre­en­fi­eld 1986а; 1991); Пет­
ни­ца (Gre­en­fi­eld 1986а; 1991); Са­ри­на Ме­ђа
(Gre­en­fi­eld 1986а; 1996); Ве­ци­на Ма­ла (Gre­en­
fi­eld 1986а; 1996); Вр­би­ца (Gre­en­fi­eld 1986а;
1996); Љу­ља­ци (Gre­en­fi­eld 1986а; 1986в); Но­
вач­ка Ћу­при­ја (Gre­en­fi­eld 1984; 1986а; 1986б;
1988a); Бу­ко­вач­ка Че­сма (Gre­en­fi­eld 1994);
Хај­дуч­ка Во­де­ни­ца (Gre­en­fi­eld 2008б).
У мо­но­гра­фи­ји о ис­тра­жи­ва­њи­ма на нео­
лит­ском ло­ка­ли­те­ту Се­ле­вац, Ен­то­ни Ле­ги
(Ant­hony Leg­ge) да­је пре­глед и за­сту­пље­ност
оста­та­ка раз­ли­чи­тих вр­ста жи­во­ти­ња по гра­
ђе­вин­ским хо­ри­зон­ти­ма и стра­ти­граф­ско-ар­
хи­тек­тон­ским фа­за­ма, а као до­да­так при­ло­же­
не су мор­фо­ме­триј­ске ка­рак­те­ри­сти­ке фа­у­не
(Leg­ge 1990).
Чарлс Шварц (Char­les Schwartz) у свом
ра­ду је дао из­ве­штај о оста­ци­ма си­са­ра и ме­
 АР­ХЕ­О­ЗО­О­ЛО­ШКА ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА МЛА­ЂЕ ПРА­И­СТО­РИ­ЈЕ НА ТЕ­РИ­ТО­РИ­ЈИ СР­БИ­ЈЕ
ку­ша­ца про­на­ђе­них на ло­ка­ли­те­ту Жар­ко­во-
Ле­ди­не у се­зо­ни ис­ко­па­ва­ња 1984 (Schwartz
1992).
Аме­рич­ки ар­хе­о­зо­о­лог Не­ри­са Ра­сел (Ne­
ris­sa Rus­sell), и у ско­ри­је вре­ме ен­гле­ски ар­
хе­о­зо­о­лог Деј­вид Ор­тон (Da­vid Or­ton), у не­ко­
ли­ко сво­јих ра­до­ва, по­ред еко­ном­ског зна­ча­ја
по­је­ди­них вр­ста до­ма­ћих и ди­вљих жи­во­ти­ња,
ука­зу­ју и на њи­хо­ву со­ци­јал­ну и сим­бо­лич­ку
уло­гу у нео­лит­ским за­јед­ни­ца­ма на при­ме­
ри­ма на­ла­зи­шта Опо­во (Rus­sell 1993; 1999;
2000), Го­мо­ла­ва и Пет­ни­ца (Or­ton 2008; 2010a;
2010б; 2012).
Број на­ших струч­ња­ка ко­ји се ба­ви(о) об­ра­
дом оста­та­ка жи­во­ти­ња са ар­хе­о­ло­шких на­ла­
зи­шта ни­је ве­ли­ки. Све­тла­на Бла­жић, би­о­лог
по за­ни­ма­њу, об­ја­ви­ла је ре­зул­та­те ис­тра­жи­ва­
ња фа­у­не са нео­лит­ских (Го­ло­кут, До­ња Бра­ње­
ви­на) и не­ко­ли­ко гво­зде­но­доб­них на­ла­зи­шта
на те­ри­то­ри­ји Вој­во­ди­не (Бла­жић 1978; 1987;
1992a; 1994; 2008; Bla­žić 1997; 2005в). Та­ко­ђе,
ана­ли­зи­ра­ла је жи­во­тињ­ске остат­ке са пра­и­
сто­риј­ских ло­ка­ли­те­та ко­ји су от­кри­ве­ни при­
ли­ком из­град­ње ауто­пу­та кроз Срем (Бла­жић
1995). Ми­ла Ла­зић ана­ли­зи­ра­ла је фа­у­ну са
на­ла­зи­шта Бо­љев­ци (1988a), и из ене­о­лит­ских
и брон­за­но­доб­них ја­ма на на­ла­зи­шту Вин­ча-
Бе­ло Бр­до (1992). У сво­јим ра­до­ви­ма, ба­ви­ла
се и пи­та­њем екс­пло­а­та­ци­је ди­вљих и до­ма­ћих
жи­во­ти­ња на нео­лит­ским на­ла­зи­шти­ма цен­
трал­ног Бал­ка­на (La­zić 1988б; Ла­зић 1993).
Ве­сна Ди­ми­три­је­вић, па­ле­он­то­лог и ар­хе­о­
зо­о­лог, об­ја­ви­ла је ве­ли­ки број ра­до­ва о пле­и­
сто­цен­ској фа­у­ни Ср­би­је. По­ред ра­до­ва у ко­ји­
ма је из­вр­ши­ла ана­ли­зу раз­ли­чи­тих кон­тек­ста
са жи­во­тињ­ским ко­сти­ма на на­ла­зи­шту Ле­
пен­ски Вир (Di­mi­tri­je­vić 2000; 2008), об­ја­ви­ла
је ре­зул­та­те ис­тра­жи­ва­ња оста­та­ка фа­у­не са
но­вих ис­ко­па­ва­ња (1998-2003) на на­ла­зи­шту
Вин­ча-Бе­ло Бр­до (Di­mi­tri­je­vić 2006). Ду­шан
Бо­рић и Ве­сна Ди­ми­три­је­вић (2006; 2007) у
сво­јим ра­до­ви­ма ба­ве се пе­ри­о­дом тран­сфор­
ма­ци­ја ме­зо­ли­та у нео­лит кроз про­у­ча­ва­ње и
ап­со­лут­но да­то­ва­ње жи­во­тињ­ских оста­та­ка из
спе­ци­фич­них кон­тек­ста са ло­ка­ли­те­та Ле­пен­
ски Вир. Со­фи­ја Сте­фа­но­вић и В. Ди­ми­три­је­
вић (2007), ана­ли­зи­ра­ју­ћи гроб из ра­ног брон­
15
за­ног до­ба у Мо­кри­ну у ко­ме је са по­кој­ни­цом
при­ло­же­на гла­ва сви­ње, ука­зу­ју на сим­бо­лич­
ки зна­чај жи­во­тињ­ских оста­та­ка.
У струч­ном ве­те­ри­нар­ском ча­со­пи­су об­ја­
вље­ни су ра­до­ви у ко­ји­ма се про­у­ча­ва про­цес
до­ме­сти­ка­ци­је жи­во­ти­ња у Ср­би­ји кроз мор­
фо­ло­шку ана­ли­зу оста­та­ка го­ве­да са нео­лит­
ских на­ла­зи­шта (Jo­va­no­vić et al. 2003; 2004).
У мо­но­гра­фи­ји о нео­ли­ту цен­трал­ног По­
мо­ра­вља Не­ве­на Цвет­ко­вић (2004) је пу­бли­
ко­ва­ла из­ве­штај о фа­у­ни са нео­лит­ског на­ла­
зи­шта Мо­тел Сла­ти­на код Па­ра­ћи­на. У ма­стер
ра­ду Је­ле­на Бу­ла­то­вић (2010) при­ка­за­ла је
ка­рак­те­ри­сти­ке фа­у­не из ене­о­лит­ских це­ли­
на ло­ка­ли­те­та Бу­бањ код Ни­ша. Иста аутор­
ка пу­бли­ко­ва­ла је рад о оста­ци­ма жи­во­ти­ња
из ка­сно­вин­чан­ске ја­ме на на­ла­зи­шту Вит­ко­
вач­ко по­ље (2011). На осно­ву ва­ри­ра­ња мор­
фо­ме­триј­ских ка­рак­те­ри­сти­ка тар­зал­них ко­
сти­ју, Дар­ко Рад­ма­но­вић (2009) је по­сма­трао
раз­ли­ке ме­ђу по­пу­ла­ци­ја­ма до­ма­ћег го­ве­че­та
и је­ле­на са нео­лит­ских на­ла­зи­шта Бал­кан­ског
по­лу­о­стр­ва (Го­мо­ла­ва и Ди­во­стин у Ср­би­ји, Об
ре I и II у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, Ан­за­бе­го­во у
Ма­ке­до­ни­ји и Си­та­грои у Грч­кој).
Па­ле­он­то­ло­шку ана­ли­зу си­сар­ске фа­у­не из
гво­зде­но­доб­не кне­жев­ске не­кро­по­ле у Ате­ни­
ци из­вр­шио је у свом ра­ду Ми­ло­рад Па­вло­вић
(1965).
У ве­ћи­ни ра­до­ва о ар­хе­о­фа­у­ни мла­ђе пра­
и­сто­ри­је де­таљ­ни­је је об­ра­ђе­на си­сар­ска фа­у­
на, док је за дру­ге класe жи­во­ти­ња (ри­бе, пти­
це, шкољ­ке, пу­же­ви) углав­ном дат спи­сак за­
сту­пље­них вр­ста и де­ло­ва ске­ле­та (Ле­пен­ски
Вир – Bökönyi 1969; Го­мо­ла­ва – Cla­son 1979;
Па­ди­на, Стар­че­во – Cla­son 1980; Ди­во­стин –
Bökönyi 1988а; Ка­ла­ча – Bökönyi 1988б; Ми­
хај­ло­вац-Кње­пи­ште – Bökönyi 1992; келт­ска
утвр­ђе­ња и на­се­ља – Bla­žić 1992б; Ђеп­фелд –
Бла­жић 2008). Из­у­зев ра­до­ва Ди­ка Бринкхју­
зе­на (Dick Brink­hu­i­zen) о оста­ци­ма ри­ба са Па­
ди­не (1986) и Се­лев­ца (1990), у ко­ји­ма су по­
ред спи­ска вр­ста ри­ба, да­те и мор­фо­ме­триј­ске
ка­рак­те­ри­сти­ке, на осно­ву ко­јих је про­це­ње­на
ду­жи­на и те­жи­на је­дин­ки, за са­да не по­сто­је
по­себ­не сту­ди­је о оста­ци­ма не­си­сар­ских вр­ста.
16 ИВА­НА СТО­ЈА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ

Табела 1. Списак налазишта (по азбучном реду) млађе праисторије Србије са референцама у којима су објављени
подаци о фауни
Table 1. List of Late Prehistoric sites (in alphabetic order) in Serbia, with references for published faunal data

Р. бр. Налазиште Период Литература

1 Атеница гвоздено доба Pavlović 1965
2 Беловоде неолит Jovanović et al. 2003; 2004
Arnold & Greenfield 2006а, б
неолит
Greenfield 2008a
3 Благотин енеолит Arnold & Greenfield 2006а, б
гвоздено доба Arnold & Greenfield 2006а, б
4 Бољевци неолит Лазић 1988а
Bökönyi 1990б
5 Бубањ енеолит
Bulatović 2010
6 Буковачка чесма неолит Greenfield 1994
7 Вецина Мала бронзано/гвоздено доба Greenfield 1986a; 1996
Bökönyi 1990a
неолит Arnold & Greenfield 2006а, б
Dimitrijević 2006
Лазић 1992
енеолит
8 Винча-Бело брдо Arnold & Greenfield 2006а, б
Лазић 1992
бронзано доба
Arnold & Greenfield 2006а, б
9 Витковo неолит Булатовић 2011
10 Врбица бронзано/гвоздено доба Greenfield 1986a ; 1996
11 Вршац-Ат неолит Russell 1993
12 Голокут неолит Блажић 1985
Clason 1979
неолит
Orton 2008
Blažić 1986
13 Гомолава гвоздено доба Blažić 1988
Clason 1988
Bökönyi 1981
14 Градина на Босуту гвоздено доба
Blažić 2005а; 2008b
15 Дивостин неолит Bökönyi 1988a
16 Доња Брањевина неолит Блажић 1992a; Blažić 2005б
17 Дреновац неолит Russell 1993
18 Ђепфелд, Дорослово гвоздено доба Блажић 2008
19 Жарково неолит Schwartz 1992
Bökönyi 1988б
20 Калакача гвоздено доба
Blažić 2005а
Bökönyi 1969; 1970
Dimitrijević 2000; 2008
21 Лепенски Вир мезолит/неолит
Borić & Dimitrijević 2006; 2007
22 Ливаде бронзано доба Arnold & Greenfield 2006а, б Greenfield 1986a
23 Лудош-Буџак неолит Bökönyi 1974a
24 Љуљаци бронзано доба Arnold & Greenfield 2006а, б Greenfield 1986a; 1986в; 2006
25 Михајловац-Књепиште неолит Bökönyi 1992
Bökönyi 1972
26 Мокрин бронзано доба
Стефановић и Димитријевић 2007
27 Мотел Слатина неолит Cvetković 2004
Arnold & Greenfield 2006а, б
28 Новачка Ћуприја енеолит/бронзано доба
Greenfield 1986a; 1986б; 1988a
29 Носа-Бисерна обала неолит Bökönyi 1984
Greenfield 1986а
Russell 1993; 2000
30 Опово неолит
Arnold & Greenfield 2006а, б
 АР­ХЕ­О­ЗО­О­ЛО­ШКА ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА МЛА­ЂЕ ПРА­И­СТО­РИ­ЈЕ НА ТЕ­РИ­ТО­РИ­ЈИ СР­БИ­ЈЕ 17

Табела 1. наставак
Table 1. continued

Р. бр. Налазиште Период Литература

Clason 1980
31 Падина неолит
Brinkhuizen 1986
Greenfield 1986a
Arnold & Greenfield 2006а, б
неолит
Orton 2008
Greenfield 1986a
32 Петница енеолит
Arnold & Greenfield 2006а, б
Greenfield 1986a
бронзано/гвоздено доба
Arnold & Greenfield 2006а, б
33 Сарина Међа бронзано/гвоздено доба Greenfield 1986a; 1996
Legge 1990
34 Селевац неолит
Arnold & Greenfield 2006а, б Brinkhuizen 1990
35 Старчево неолит Clason 1980
36 Страгари-Шљивик неолит Arnold & Greenfield 2006а, б
37 Турски шанац гвоздено доба Блажић 1978
Becker 1991
бронзано/гвоздено доба Blažić 1991
38 Феудвар
Blažić 2005а
39 Хајдучка Воденица мезолит/неолит Greenfield 2008б
40 Црквине бронзано доба Greenfield 1986a
41 Црквине, Мали Борак неолит Блажић и Радмановић 2011
42 Чарнок гвоздено доба Blažić 2005а
неолит/енеолит
Област Срема* Блажић 1995
43 бронзано/гвоздено доба

*Већи број праисторијских налазишта контатован је током изградње ауто пута кроз Срем, а подаци о фауни познати
су са следећих локалитета: Неолит: Златара, Рума; Кудош, Шашинци; Мало Кувалово, Крњешевци; Просине, Пећинци.
Енеолит: Жировац, Рума; Златара, Рума; Кудош, Шашинци; Ливаде, Сремска Митровица. Бронзано доба: Ерем,
Сремска Митровица; Ливаде, Сремска Митровица; Митровачке Ливаде, Сремска Митровица. Гвоздено доба: Баре,
Вогањ; Брегови Атовац, Кузмин; Велике Ледине, Кузмин; Вртлози, Шимановци; Гајићи, Адашевци; Жировац, Рума;
Забрана, Манђелос; Ливаде, Сремска Митровица; Митровачке Ливаде, Сремска Митровица; Тромеђа, Пећинци.

Пре­крет­ни­цу у раз­во­ју ахе­о­зо­о­ло­ги­је у Ср­ МЕ­ТО­ДО­ЛО­ШКИ ПРИ­СТУП

би­ји пред­ста­вља 2002. го­ди­на ка­да је на Оде­
ље­њу за ар­хе­о­ло­ги­ју на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­
те­ту у Бе­о­гра­ду, у окви­ру пред­ме­та „Ар­хе­о­ло­
ги­ја жи­вот­не сре­ди­не“ уве­ден је­дан се­ме­стар
по­све­ћен ар­хе­о­зо­о­о­ло­ги­ји2. Не­ко­ли­ко го­ди­на
ка­сни­је „Ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ја“ је из­дво­је­на као са­
мо­стал­ни пред­мет, уве­де­но је ви­ше из­бор­них
пред­ме­та из обла­сти ар­хе­о­зо­о­ло­ги­је, као и ма­
стер и док­тор­ске сту­ди­је ко­ји­ма је омо­гу­ће­на
спе­ци­ја­ли­за­ци­ја у овој ди­сци­пли­ни.
2 Наставу археологије на Одељењу за археологију
започела је и још увек држи проф. др Весна
Димитријевић
АР­ХЕ­О­ЗО­О­ЛО­ШКИХ ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА
МЛА­ЂЕ ПРА­И­СТО­РИ­ЈЕ СР­БИ­ЈЕ
Про­у­ча­ва­њем оста­та­ка жи­во­ти­ња са ар­хе­о­
ло­шких на­ла­зи­шта до­би­ја­ју се зна­чај­не ин­
фор­ма­ци­је о од­но­су љу­ди и жи­во­ти­ња, као и
о на­чи­ни­ма га­је­ња и екс­пло­а­та­ци­је по­је­ди­них
вр­ста, на осно­ву ко­јих мо­же­мо ство­ри­ти ја­
сни­ју сли­ку о еко­но­ми­ји за­јед­ни­ца у про­шло­
сти. На­жа­лост, у на­шој зе­мљи, све до не­дав­
но, нео­бра­ђе­не жи­во­тињ­ске ко­сти ни­су би­ле у
сфе­ри ин­те­ре­со­ва­ња ар­хе­о­ло­га, и сма­тра­но је
да не пред­ста­вља­ју ма­те­ри­јал­не остат­ке људ­
ске ак­тив­но­сти, па им због то­га ни­је по­све­
ћи­ва­на ве­ћа па­жња. На ве­ли­ком бро­ју ра­ни­је
18 ИВА­НА СТО­ЈА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ

Карта 1. Положај налазишта млађе праисторије на територији Србије са којих су нам познати подаци о фауни
Map 1. The location of Late Prehistoric sites in Serbia for which faunal data are available
 АР­ХЕ­О­ЗО­О­ЛО­ШКА ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА МЛА­ЂЕ ПРА­И­СТО­РИ­ЈЕ НА ТЕ­РИ­ТО­РИ­ЈИ СР­БИ­ЈЕ
ис­тра­жи­ва­них на­ла­зи­шта жи­во­тињ­ске ко­сти
ни­су са­ку­пља­не, а ка­да је­су, он­да је то вр­ше­но
углав­ном руч­но и се­лек­тив­но. Ова­квим са­ку­
пља­њем из­гу­бљен је део ин­фор­ма­ци­ја о са­ста­
ву фа­у­не, јер су у руч­но са­ку­пља­ним узор­ци­
ма ве­ће ко­сти, и оне од круп­ни­јих жи­во­ти­ња
за­сту­пље­ни­је у од­но­су на остат­ке сит­ни­јих. С
об­зи­ром да је ма­те­ри­јал ба­чен са не­ко­ли­ко ло­
ка­ли­те­та са ве­ли­ким узор­ци­ма фа­у­не (Ле­пен­
ски Вир, Ди­во­стин), ни­је мо­гу­ћа ре­ви­зи­ја ко­ја
би да­ла од­го­во­ре на но­ва ис­тра­жи­вач­ка пи­та­
ња уз при­ме­ну са­вре­ме­них ме­то­да (Gre­en­fi­eld
2008a, 107).
У по­след­ње две де­це­ни­је, про­ме­нио се од­
нос ар­хе­о­ло­га пре­ма жи­во­тињ­ским оста­ци­ма.
Да­нас се при­ли­ком ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­
ња на ве­ћи­ни пра­и­сто­риј­ских на­ла­зи­шта све
жи­во­тињ­ске ко­сти са­ку­пља­ју, а на не­ким (нпр.
Вин­ча-Бе­ло Бр­до, Дре­но­вац) се вр­ши и су­во и
вла­жно про­се­ја­ва­ње. Овом ме­то­дом до­би­ја се
ком­плет­ни­ји узо­рак за ана­ли­зу, јер се на овај
на­чин са­ку­пља­ју и оста­ци сит­них кич­ме­ња­ка и
бес­кич­ме­ња­ка, као и про­пу­ште­ни фраг­мен­ти
круп­не фа­у­не.
По­сле­ди­ца ра­ни­јег, не­си­сте­мат­ског са­ку­
пља­ња оста­та­ка фа­у­не са ар­хе­о­ло­шких ло­ка­
ли­те­та, као и не­до­ста­так струч­ња­ка, је­сте ре­
ла­тив­но ма­ли број об­ја­вље­них ра­до­ва о фа­у­ни
пра­и­сто­риј­ских на­ла­зи­шта, ко­ји су углав­ном
у фор­ми крат­ких из­ве­шта­ја. Ра­до­ви углав­ном
са­др­же основ­не по­дат­ке о ка­рак­те­ри­сти­ка­ма
фа­у­не, од­но­сно спи­сак иден­ти­фи­ко­ва­них вр­
ста. Ве­ћи­на ра­них ра­до­ва не укљу­чу­је ана­ли­зу
та­фо­ном­ских про­це­са; рет­ко је вр­ше­на ин­тер­
пре­та­ци­ја кон­тек­ста у ко­ме су про­на­ђе­не жи­
во­тињ­ске ко­сти; зна­тан број ра­до­ва не са­др­жи
по­дат­ке о ста­ро­сној и пол­ној струк­ту­ри, без че
га се не мо­же ре­кон­стру­и­са­ти стра­те­ги­ја га­је­
ња жи­во­ти­ња.
Ме­ђу­тим, тре­ба из­дво­ји­ти не­ко­ли­ко ра­до­
ва, ко­ји са ви­ше аспе­ка­та са­гле­да­ва­ју ком­плек­
сна пи­та­ња и раз­ли­чи­те те­ме о фа­у­ни и уло­зи
жи­во­ти­ња у за­јед­ни­ца­ма у про­шло­сти. Ха­скел
Грин­филд је у сво­јим ра­до­ви­ма по­себ­ну па­
жњу по­све­тио та­фо­ном­ским про­це­си­ма ко­ји
зна­чај­но ути­чу на фор­ми­ра­ње и очу­ва­ње узор­
ка фа­у­не, на­чи­ну са­ку­пља­ња и кон­тек­сту на­
19
ла­за жи­во­тињ­ских оста­та­ка (Gre­en­fi­eld 1988б;
1993). Та­ко­ђе, да­је де­таљ­не ин­фор­ма­ци­је о
ста­ро­сној и пол­ној струк­ту­ри раз­ли­чи­тих вр­
ста до­ма­ћих и ди­вљих жи­во­ти­ња, и стра­те­ги­
ја­ма њи­хо­ве екс­пло­а­та­ци­је по хро­но­ло­шким
фа­за­ма (код ви­ше­слој­них на­ла­зи­шта). По­дат­
ке до­би­је­не ана­ли­зом жи­во­тињ­ских оста­та­ка
са ка­сно­не­о­лит­ских и брон­за­но­доб­них на­ла­зи­
шта цен­трал­ног Бал­ка­на, ко­ри­стио је за ис­пи­
ти­ва­ње по­че­та­ка ко­ри­шће­ња се­кун­дар­них про­
из­во­да (Gre­en­fi­eld 1988а; 1989; 2005) и по­ја­ве
тран­сху­мант­ног сто­чар­ства (Ar­nold and Gre­en­
fi­eld 2004; 2006а, 2006б).
Не­ри­са Ра­сел (Rus­sell 1993) у док­тор­ској
ди­сер­та­ци­ји ис­пи­ту­је стра­те­ги­је га­је­ња и ло­ва,
на­чи­не при­пре­ма­ња хра­не на осно­ву про­у­
ча­ва­ња оста­та­ка фа­у­не са ло­ка­ли­те­та Опо­во.
Ана­ли­зи­ра­ју­ћи про­стор­ни рас­по­ред жи­во­тињ­
ских ко­сти­ју у окви­ру ку­ћа и рас­по­де­лу ме­са,
она по­сма­тра и со­ци­јал­не и ста­ту­сне раз­ли­ке
ме­ђу ста­нов­ни­ци­ма овог нео­лит­ског на­се­ља.
Деј­вид Ор­тон (Or­ton 2008), по­ред те­о­риј­ског
аспек­та, у док­тор­ској ди­сер­та­ци­ји укљу­чу­је и
ста­ти­стич­ке при­ка­зе, пре­глед ар­хе­о­зо­о­ло­шких
по­да­та­ка у ре­ги­о­ну, као и та­фо­ном­ску ана­ли­
зу. Ба­ви се уло­гом ди­вљих жи­во­ти­ња у нео­ли­
ту у од­но­су на до­ма­ће и по­сма­тра њи­хов ути­
цај и по­сле­ди­це на дру­штве­не про­ме­не. Ве­сна
Ди­ми­три­је­вић је у сво­јим ра­до­ви­ма ука­за­ла
на нео­п­ход­ност ин­тер­ди­сци­пли­нар­них сту­ди­
ја, и са­рад­ње из­ме­ђу ар­хе­о­ло­га и ар­хе­о­зо­о­ло­
га. Ана­ли­зи­ра­ју­ћи жи­во­тињ­ске ко­сти из ја­сно
де­фи­ни­са­них и да­то­ва­них кон­тек­ста, она је
по­ку­ша­ла да утвр­ди при­ро­ду про­ме­на на на­
ла­зи­шту Ле­пен­ски Вир у пе­ри­о­ду тран­сфор­ма­
ци­ја ме­зо­ли­та у нео­лит (Bo­rić and Di­mi­ti­ri­je­vić
2006), као и ка­да је по­че­ло уз­га­ја­ње до­ма­ћих
жи­во­ти­ња на овом на­ла­зи­шту (Bo­rić and Di­mi­
tri­je­vić 2007). Та­ко­ђе, та­фо­ном­ска ана­ли­за је
са­став­ни део ње­них ра­до­ва, због раз­у­ме­ва­ња
на­чи­на де­по­но­ва­ња и фор­ми­ра­ња узор­ка фа­
у­не на од­ре­ђе­ном на­ла­зи­шту. По­ред про­у­ча­
ва­ња еко­ном­ске уло­ге жи­во­ти­ња (Di­mi­ti­ri­je­vić
2006), она по­ка­зу­је да су не­ке жи­во­ти­ње има­
ле и дру­гу, сим­бо­лич­ку уло­гу код за­јед­ни­ца у
про­шло­сти (Di­mi­tri­je­vić 2000; 2008; Сте­фа­но­
вић и Ди­ми­три­је­вић 2007).
20 ИВА­НА СТО­ЈА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ
ЗА­КЉУЧ­НА РАЗ­МА­ТРА­ЊА
Ар­хе­о­зо­о­ло­ги­ја, ди­сци­пли­на ко­ја се ба­ви
про­у­ча­ва­њем жи­во­тињ­ских оста­та­ка са ар­
хе­о­ло­шких на­ла­зи­шта, ре­ла­тив­но је мла­да и
још увек не­до­вољ­но раз­ви­је­на на на­шим про­
сто­ри­ма. Ње­не по­чет­ке обе­ле­жи­ли су стра­ни
струч­ња­ци. Од 30-их го­ди­на про­шлог ве­ка
по­чи­ње са­ку­пља­ње оста­та­ка фа­у­не на на­ла­
зи­шти­ма мла­ђе пра­и­сто­ри­је Ср­би­је, а од кра­
ја 60-их и об­ја­вљи­ва­ње пр­вих ра­до­ва на ову
те­му. Пр­ви наш струч­њак, би­о­лог Све­тла­на
Бла­жић, од 70-их го­ди­на на­о­ва­мо, об­ја­вљу­је
ра­до­ве о фа­у­ни са ве­ћег бро­ја ло­ка­ли­те­та. Од
тог пе­ри­о­да до да­нас, об­ја­вље­не су раз­не сту­
ди­је о ар­хе­о­фа­у­ни мла­ђе пра­и­сто­ри­је, у ко­
ји­ма су по­ред да­тог спи­ска при­сут­них вр­ста,
по­кре­ну­та и ком­плек­сни­ја пи­та­ња као што
су еко­но­ми­ја на­се­ља, екс­пло­а­та­ци­ја се­кун­
дар­них про­из­во­да, со­ци­јал­на уло­га жи­во­ти­ња
итд. Из­два­ја­њем „Ар­хе­о­зо­о­ло­ги­је“ на Оде­ље­
њу за ар­хе­о­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та
као по­себ­ног пред­ме­та и уво­ђе­њем ни­за из­
бор­них пред­ме­та ве­за­них за про­у­ча­ва­ње жи­
во­тињ­ских оста­та­ка са ар­хе­о­ло­шких ло­ка­ли­
те­та, не­сум­њи­во је на­чи­њен ве­ли­ки ко­рак ка
да­љем раз­во­ју и уна­пре­ђе­њу ове ди­сци­пли­не
у Ср­би­ји.
У од­но­су на да­на­шњу прак­су, ко­ја под­ра­
зу­ме­ва са­ку­пља­ње жи­во­тињ­ских оста­та­ка то­
ком ис­ко­па­ва­ња пра­и­сто­риј­ских на­ла­зи­шта, у
прет­ход­ном пе­ри­о­ду жи­во­тињ­ске ко­сти би­ле
су за­не­ма­ре­не, па смо та­ко оста­ли ус­кра­ће­ни о
по­да­ци­ма о фа­у­ни са ра­ни­је ис­тра­жи­ва­них ло­
ка­ли­те­та. Са­вре­ме­на ар­хе­о­зо­о­ло­шка ис­тра­жи­
ва­ња од­ли­ку­ју се про­ши­ре­ним спек­тром те­ма,
а та­ко­ђе да­нас је схва­ћен зна­чај са­ку­пља­ња,
ана­ли­зи­ра­ња и ин­тер­пре­та­ци­је оста­та­ка фа­у­
не.
Чла­нак пред­ста­вља ре­зул­тат ра­да на про­
јек­ти­ма: Ар­хе­о­ло­ги­ја Ср­би­је: кул­тур­ни иден­
ти­тет, ин­те­гра­ци­о­ни фак­то­ри, тех­но­ло­шки
про­це­си и уло­га цен­трал­ног Бал­ка­на у раз­во­ју
европ­ске пра­и­сто­ри­је (OИ 177020) и Би­о­ар­хе­
о­ло­ги­ја древ­не Евро­пе – љу­ди, жи­во­ти­ње и биљ­
ке у пра­и­сто­ри­ји Ср­би­је (III47001) Ми­ни­стар­
ства про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ре­
пу­бли­ке Ср­би­је.
БИ­БЛИ­О­ГРА­ФИ­ЈА
Ar­nold E and Gre­en­fi­eld H. 2004. A Zo­o­ar­cha­e­o­lo­gi­cal Per­
spec­ti­ve on the Ori­gins of Ver­ti­cal Tran­shu­mant Pa­
sto­ra­lism and the Co­lo­ni­za­tion of Mar­gi­nal Ha­bi­tats
in Tem­pe­ra­te So­ut­he­a­stern Euro­pe, In Co­lo­ni­sa­tion,
Mi­gra­tion and Mar­gi­nal Are­as: A Zo­o­ar­cha­e­o­lo­gi­cal Ap­
pro­ach (Pro­ce­e­dings od the 9th ICAS Con­fe­ren­ce, Dur­
ham 2002, Vol.2), Mon­di­ni M, Mu­noz S and Wic­kler
S. (eds), Ox­bow Press: Ox­ford; 96–117.
Ar­nold E and Gre­en­fi­eld H. 2006a. The Ori­gins of Tran­shu­
mant Pa­sto­ri­a­lism in Tem­pe­ra­te So­uth Eastern Euro­pe:
A Zo­o­ar­cha­e­o­lo­gi­cal Per­spec­ti­ve from the Cen­tral Bal­
kans, BAR In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es 1538, Ar­cha­e­o­press:
Ox­ford.
Ar­nold E and Gre­en­fi­eld H. 2006б. The Ori­gins of Tran­su­
mant Pa­sto­ra­lism in Tem­pe­ra­te So­ut­he­a­stern Euro­pe, In
An Odyssey of Spa­ce: Pro­ce­e­dings od the 34th Chac­mool
con­fe­ren­ce, Cal­gary, Al­ber­ta, Clu­ney C. (ed); 243–251.
Bec­ker C. 1991. Ha­u­sti­er­hal­tung und Jagd in der Frühen
Bron­ze – und Eisen­ze­it in der Voj­vo­di­na – Er­ste Re­
zul­ta­te zu Ti­erk­noc­hen­fun­de aus Fe­u­dvar. Be­richt der
Römisch – Ger­ma­nischen Kom­mis­sion 72: 178–190.
Бла­жић С. 1978. Оста­ци фа­у­не у келт­ском op­pi­du­mu код
Бач­ке Па­лан­ке. Гра­ђа за про­у­ча­ва­ње спо­ме­ни­ка кул­
ту­ре Вој­во­ди­не VI – VII: 14–16.
Бла­жић С. 1985. При­лог по­зна­ва­њу оста­та­ка фа­у­не са ар­
хе­о­ло­шког ло­ка­ли­те­та „Го­ло­кут“. Рад Вој­во­ђан­ских
му­зе­ја 29: 33–35.
Bla­žić S. 1986. Do­ma­će i di­vlje ži­vo­ti­nje “Go­mo­la­ve”, U
“Go­mo­la­va” (ka­ta­log), Voj­vo­đan­ski mu­zej: No­vi Sad;
40–43.
Бла­жић С. 1987. Фа­у­на пра­и­сто­риј­ских ло­ка­ли­те­та у Вој­
во­ди­ни. При­ро­да Вој­во­ди­не XII – XIV: 36–42.
Bla­žić S. 1988. Fa­u­nal re­ma­ins from Go­mo­la­va V, In Go­
mo­la­va. Cro­no­lo­gie und Stra­ti­grap­hie der Vor­geschic­
htlic­hen und An­ti­ken Kul­tu­ren der Do­na­u­ni­e­de­rung und
Südo­ste­u­ro­pas, In­ter­na­ti­o­na­les Sympo­si­um Ru­ma 1986,
Pe­tro­vić J and Ta­sić N (eds), Mu­zej Voj­vo­di­ne: No­vi
Sad; 105–107.
Bla­žić S. 1991. Die Fiscfun­de von Fe­u­dvar. Be­richt der Rö-
misch – Ger­ma­nischen Kom­mis­sion 72: 190–193.
Бла­жић С. 1992a. Фа­у­на До­ње Бра­ње­ви­не: пре­ли­ми­нар­ни
ре­зул­та­ти, У Ар­хе­о­ло­ги­ја и при­род­не на­у­ке: на­уч­ни
скуп Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти и Вој­во­
ђан­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, одр­жан 23. и
 АР­ХЕ­О­ЗО­О­ЛО­ШКА ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА МЛА­ЂЕ ПРА­И­СТО­РИ­ЈЕ НА ТЕ­РИ­ТО­РИ­ЈИ СР­БИ­ЈЕ
24. Ок­то­бра 1990. у Бе­о­гра­ду и 25. Ок­то­бра 1990.
го­ди­не у Но­вом Са­ду, Сре­јо­вић Д. (ур), СА­НУ: Бе­о­
град; 65–67.
Bla­žić S. 1992б. Fa­u­nal re­ma­ins in Cel­tic for­tres­ses and in­
di­ge­no­us set­tle­ments. Bal­ca­ni­ca XXI­II: 401–406.
Бла­жић С. 1994. Оста­ци ко­ња из гво­зде­ног до­ба у ју­го­
сло­вен­ском По­ду­на­вљу, У Кул­ту­ре гво­зде­ног до­ба
ју­го­сло­вен­ског По­ду­на­вља. Сим­по­зи­јум, Сом­бор 22-
23.03.1993. го­ди­не, Та­сић Н. (ур), СА­НУ: Бе­о­град;
163–169.
Бла­жић С. 1995. Оста­ци жи­во­тињ­ских вр­ста са ло­ка­ли­
те­та на тра­си ауто – пу­та кроз Срем, У Ар­хе­о­ло­шка
ис­тра­жив­ња дуж ауто­пу­та кроз Срем, Ва­па З (ур),
По­кра­јин­ски за­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре:
Но­ви Сад; 321–346.
Bla­žić S. 1997. Do­ma­će i di­vlje ži­vo­ti­nje od pra­i­sto­ri­je do sred­
njeg ve­ka sa ar­he­o­lo­ških na­la­zi­šta (mo­no­gra­fi­ja stal­ne
po­stav­ke), Mu­zej Voj­vo­di­ne: No­vi Sad; 125–127.
Bla­žić S. 2005a. Fa­u­na ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta u Voj­vo­di­ni (ka­
ta­log iz­lo­žbe), Mu­zej Voj­vo­di­ne: No­vi Sad.
Bla­žić S. 2005б. The fa­u­nal as­sem­bla­ge, In Do­nja Bra­nje­vi­
na: a Neo­lit­hic set­tle­ment ne­ar De­ro­nje in the Voj­vo­di­
na (Ser­bia), Kar­man­ski S (ed), Tri­e­ste: So­ci­e­ta per la
Pre­i­sto­ria e Pro­to­sto­ria del­la Re­gi­o­ne Fri­u­li-Ve­ne­zia
Gi­u­lia: Tri­e­ste; 74–76.
Bla­žić S. 2005в. Va­ri­ra­nje me­ta­po­di­jal­nih ko­sti­ju vr­ste Bos
ta­u­rus L. (do­ma­će go­ve­če) sa ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta.
Rad mu­ze­ja Voj­vo­di­ne 50: 133–150.
Бла­жић С. 2008. Оста­ци жи­во­тињ­ских ко­сти­ју у гро­бо­
ви­ма хал­штат­ске не­кро­по­ле Ђеп­фелд, У Ђеп­фелд
– не­кро­по­ла ста­ри­јег гво­зде­ног до­ба код До­ро­сло­ва,
Трај­ко­вић Д (ур), Град­ски му­зеј Сом­бор: Сом­бор;
357–376.
Бла­жић С и Рад­ма­но­вић Д. 2011. Фа­у­на ка­сно­вин­чан­ских
ста­ни­шта Цр­кви­не и Бе­леж. Ко­лу­ба­ра 5: 239–250.
Bökönyi S. 1969. Kič­me­nja­ci (pret­hod­ni iz­ve­štaj), U Le­
pen­ski Vir, no­va pra­i­sto­rij­ska kul­tu­ra u Po­du­na­vlju,
Sre­jo­vić D (ur), Srp­ska knji­žev­na za­dru­ga: Be­o­grad;
224–228.
Bökönyi S. 1970. Ani­mal Re­ma­ins from Le­pen­ski Vir. Sci­en­
ce 167: 1702–1704.
Bökönyi S. 1972. Ži­vo­tinj­ski osta­ci iz gro­bo­va ne­kro­po­le
bron­za­nog do­ba u Mo­kri­nu, U Mo­krin II: ne­kro­po­la
ra­nog bron­za­nog do­ba, Dis­ser­ta­ti­o­nes et mo­no­grap­hie
XII, Fol­tiny S (ur), Smith­so­nian In­sti­tu­tion, Na­rod­ni
mu­zej i Ar­he­o­lo­ško dru­štvo Ju­go­sla­vi­je: Was­hing­ton,
Ki­kin­da i Be­o­grad; 91–96.
Bökönyi S. 1974. Hi­story of Do­me­stic Mam­mals in Cen­tral
and Eastern Euro­pe, Akadémi­ai Ki­a­do: Bu­da­pest.
21
Bökönyi S. 1981. Еisenzeitliche Ti­er­ha­lung und Jagd im ju­
go­sla­wischen Do­na­u­ge­bi­et. Ma­te­ri­ja­li XIX: 105–119.
Bökönyi S. 1984. Die Früneo­li­tische Wir­bel­ti­er­fa­u­na von No
sa. Ac­ta Ar­cha­e­o­lo­gi­ca Hun­ga­ri­ca 36: 29–41.
Bökönyi S. 1988a. The Neo­lit­hic fa­u­na of Di­vo­stin, In Di­vo­
stin and the Neo­lit­hic of Cen­tral Ser­bia, McPher­ron A
and Sre­jo­vić D (eds) Uni­ver­sity of Pittsburgh: Pitts-
burg; 419–445.
Bökönyi S. 1988б. Ana­li­ze ži­vo­tinj­skih ko­sti­ju sa Ka­la­ka­če,
U Ka­la­ka­ča na­se­lje ra­nog gvo­zde­nog do­ba, Me­do­vić P
(ur), Voj­vo­đan­ski mu­zej: No­vi Sad; 352–380.
Bökönyi S. 1990a. Ti­erk­noc­hen­fun­de der ne­u­e­sten ausgra­
bun­gen in Vin­ča, In Вин­ча и њен свет. Ме­ђу­на­род­ни
скуп По­ду­на­вље из­ме­ђу 6000 и 3000 г. пре но­ве ере,
Бе­о­град, Сме­де­рев­ска Па­лан­ка, ок­то­бар 1988., Сре­
јо­вић Д (ур), СА­НУ: Бе­о­град; 49–54.
Bökönyi S. 1990б. Pre­hi­sto­ric ani­mal re­ma­ins from Bu­banj
– Hum at Niš. Ста­ри­нар XL–XLI: 89–94.
Bökönyi S. 1992. Ani­mal re­ma­ins of Mi­haj­lo­vac-Knje­pi­šte:
an early Neo­lit­hic set­tle­ment of the Iron Ga­te Gor­ge.
Bal­ca­ni­ca 23: 77–87.
Bo­rić D and Di­mi­tri­je­vić V. 2006. Con­ti­nu­ity of fo­ra­ging
stra­te­gi­es in Me­so­lit­hic – Neo­lit­hic tran­sfor­ma­ti­ons:
da­ting fa­u­nal pat­terns at Le­pen­ski Vir (Ser­bia). At­ti
del­la So­ci­e­tà per la Pre­i­sto­ria e Pro­to­i­sto­ria del­la Fri­u­li-
Ve­ne­zia Gi­u­lia 15: 33–80.
Bo­rić D and Di­mi­tri­je­vić V. 2007. When did the ‘Neo­lit­hic
pac­ka­ge’ re­ach Le­pen­ski Vir?: ra­di­o­me­tric and fa­u­nal
evi­den­ce. Do­cu­men­ta Pra­e­hi­sto­ri­ca XXXIV: 53–72.
Brink­hu­i­zen D. 1986. Fe­a­tu­res ob­ser­ved on so­me re­cent
Euro­pean Aci­pen­se­ri­dae: the­ir im­por­tan­ce for the
study of ex­ca­va­ted re­ma­ins of Stur­geon, In Fish and
Ar­cha­e­o­logy. Stu­di­es in oste­o­me­try, tap­ho­nomy, se­a­so­
na­lity and fis­hing met­hods, BAR In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es
294, Brink­hu­i­zen D and Cla­son A (eds), Ox­ford Press:
Ox­ford; 18–33.
Brink­hu­i­zen D. 1990. The Fish Re­ma­ins, in Se­le­vac: a Neo­
lit­hic vil­la­ge in Yugo­sla­via, Tring­ham R and Kr­stić D
(eds), Uni­ver­sity of Ca­li­for­nia Press: Los An­ge­les;
243–246.
Bu­la­to­vić J. 2010. Osta­ci fa­u­ne iz za­tvo­re­nih ene­o­lit­skih ce­li­na
na na­la­zi­štu Bu­banj kod Ni­ša. Ne­pu­bli­ko­va­ni ma­ster
rad, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Be­o­grad.
Бу­ла­то­вић Ј. 2011. Оста­ци жи­во­ти­ња из ка­сно­вин­чан­ске
ја­ме на на­ла­зи­шту Вит­ко­вач­ко по­ље. Кру­ше­вач­ки
збор­ник 15: 237–271.
Cla­son A. 1979. The far­mers of Go­mo­la­va in the Vin­ča and
La Tène pe­riod. Rad Voj­vo­đan­skih Mu­ze­ja 25: 60–114.
22 ИВА­НА СТО­ЈА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ
Cla­son A. 1980. Pa­di­na and Star­če­vo: ga­me, fish and cat­tle.
Pa­la­e­o­hi­sto­ria XXII: 142–173.
Cla­son A. 1988. The equ­ids of Go­mo­la­va, In Go­mo­la­va. Cro­
no­lo­gie und Stra­ti­grap­hie der Vor­geschic­htlic­hen und
An­ti­ken Kul­tu­ren der Do­na­u­ni­e­de­rung und Südo­ste­u­
ro­pas, In­ter­na­ti­o­na­les Sympo­si­um Ru­ma 1986, Ta­sić
N and Pe­tro­vić J (eds), Mu­zej Voj­vo­di­ne: No­vi Sad;
99–104.
Cvet­ko­vić N. 2004. Mo­tel Sla­ti­na – Pa­ra­ćin Trench: Ga­so­vod
II, Analyses of the Neo­lit­hic Fa­u­na, In The cen­tral Po­
mo­ra­vlje in Neo­lit­hi­za­tion of So­uth East Euro­pe, Va­sić
M, Vuč­ko­vić P and Cvet­ko­vić B. (eds), Ar­cha­e­o­lo­gi­cal
In­sti­tu­te: Bel­gra­de; 75–82.
Da­vis S.J. 1987. The Ar­cha­e­o­logy of Ani­mals. Yale Uni­ver­sity
Press, New Ha­ven.
Di­mi­tri­je­vić V. 2000. The Le­pen­ski Vir fa­u­na: bo­nes in ho­
u­ses and bet­we­en ho­u­ses. Do­cu­men­ta Pra­e­hi­sto­ri­ca
XXVII: 101–117.
Di­mi­tri­je­vić V. 2006. Ver­te­bra­te fa­u­na of Vin­ča – Be­lo Br­do
(Ex­ca­va­ti­on cam­pa­igns 1998-2003), Ста­ри­нар LVI:
245–269.
Di­mi­tri­je­vić V. 2008. Le­pen­ski Vir ani­mal bo­nes: what was
left in the ho­u­se? In The Iron Ga­tes in pre­hi­story. New
per­spec­ti­ves, BAR In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es 1893, Bon­sal C,
Bo­ro­ne­a­n V and Ra­do­va­no­vić I (eds), Ar­cha­e­o­press:
Ox­ford; 117–130.
Gre­en­fi­eld H. 1984. A Mo­del of Chan­ging Ani­mal Ex­plo­i­
ta­ti­on Stra­te­gi­es du­ring the La­ter Pre­hi­story of the
Cen­tral Bal­kans, In Ani­mals and Ar­cha­e­o­logy: 4. Hus­
ban­dry in Euro­pe. BAR In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es 227, Grig­
son C and Clut­ton-Brock J (eds), Ox­ford Press: Ox­
ford; 45–56.
Gre­en­fi­eld H. 1986a. The Pa­le­o­e­co­nomy of the Cen­tral Bal­
kans (Ser­bia): A Zo­o­ar­cha­e­o­lo­gi­cal Per­spec­ti­ve on the La
te Neo­lit­hic and Bron­ze Age (ca 4500–1000 B.C.) BAR
In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es 304, Ar­cha­e­o­press: Ox­ford.
Gre­en­fi­eld H. 1986б. Sum­mary Re­ports on the Ver­te­bra­te
Fa­u­na from No­vač­ka Ću­pri­ja (Ene­o­lit­hic – La­te Bron­
ze Age). Збор­ник На­род­ног Му­зе­ја XII – 1: 63–74.
Gre­en­fi­eld H. 1986в. Кич­ме­ња­ци, У Љу­ља­ци – на­се­ље про­
то­ва­тин­ске и ва­тин­ске кул­ту­ре, Бог­да­но­вић М
(ур), На­род­ни му­зеј: Кра­гу­је­вац; 75–78.
Gre­en­fi­eld H. 1988a. The Ori­gins of Milk and Wo­ol Pro­duc­
tion in the Old World: a Zo­o­ar­cha­e­o­lo­gi­cal Per­spec­
ti­ve from the Cen­tral Bal­kans. Cur­rent Anthro­po­logy
29: 573–593.
Gre­en­fi­eld H. 1988б. Bo­ne Con­sump­tion by Pigs in a Con­
tem­po­rary Ser­bian Vil­la­ge: Im­pli­ca­ti­ons for the In­
ter­pre­ta­tion of the Pre­hi­sto­ric Fa­u­nal As­sem­bla­ges.
Jo­ur­nal f Fi­eld Ar­cha­e­o­logy 15: 473–479.
Gre­en­fi­eld H. 1989. Zo­o­ar­cha­e­o­logy and aspects of the se­
con­dary pro­ducts re­vo­lu­tion: a cen­tral Bal­kan per­
spec­ti­ve. Ar­cha­e­o­zo­o­lo­gia 3: 191–200.
Gre­en­fi­eld H. 1991. Fa­u­na from the La­te Neo­lit­hic of the
Cen­tral Bal­kans: Is­su­es in Sub­si­sten­ce and Land Use.
Jo­ur­nal of Fi­eld Ar­cha­e­o­logy 18 (2): 161–186.
Gre­en­fi­eld H. 1993. Zo­o­ar­cha­e­o­logy, Tap­ho­nomy, and the
Ori­gins of Food Pro­duc­tion in the Cen­tral Bal­kans, In
Cul­tu­re and En­vi­ron­ment: A Fra­gi­le Co­e­xi­sten­ce. Pro­ce­
e­dings of the Twenty-Fo­urth An­nual Con­fe­ren­ce of the
Ar­cha­e­o­lo­gi­cal As­so­ci­a­tion of the Uni­ver­sity of Cal­gary,
Ja­mi­e­son R, Abonyi S and Mi­rae N (eds), Uni­ver­sity
of Cal­gary: Al­ber­ta; 11–17.
Gre­en­fi­eld H. 1994. Fa­u­nal Re­ma­ins from the Early Neo­lit­
hic Star­če­vo Set­tle­ment at Bu­ko­vač­ka Če­sma. Ста­ри­
нар XLI­II–XLIV: 103–113.
Gre­en­fi­eld H. 1996. Sa­ri­na Me­đa, Vr­bi­ca and Ve­ci­na Ma­la:
The Zo­o­ar­cha­e­o­logy of Three La­te Bron­ze/Early Iron
Age Tran­si­tion Lo­ca­li­ti­es ne­ar Ja­go­di­na, Ser­bia. Ста­
ри­нар XLV–XLVI: 133–141.
Gre­en­fi­eld H. 2005. A re­con­si­de­ra­tion of the Se­con­dary
Pro­ducts Re­vo­lu­tion in so­ut­he­a­stern Euro­pe: on the
ori­gins and use of do­me­stic ani­mals for milk, wo­ol
and trac­tion in the cen­tral Bal­kans, In The Zo­o­ar­cha­
e­o­logy of Fats, Oils, Milk and Da­irying, Mul­vil­le J and
Outram A (eds), Ox­ford Bo­oks: Ox­ford; 14–31.
Gre­en­fi­led H. 2006. The So­cial and Eco­no­mic Con­text for
Do­me­stic Hor­se Ori­gins in the So­ut­he­a­stern Euro­pe:
A Vi­ew from Lju­lja­ci in the Cen­tral Bal­kans, In Hor­
se and Hu­mans: The Evo­lu­tion of Hu­man – Equ­i­ne Re­
la­ti­on­ships. BAR In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es 1560, Ol­sen S,
Grant S, Choyke A and Bar­to­si­e­wicz L (eds), Ox­ford
Press: Ox­ford; 221–244.
Gre­en­fi­eld H. 2008a. Fa­u­nal as­sem­bla­ges from the Early
Neo­lit­hic of the cen­tral Bal­kans: met­ho­do­lo­gi­cal is­su­
es in the re­con­struc­ti­ons of sub­si­sten­ce and land use,
In The Iron Ga­tes in Pre­hi­story: New per­spec­ti­ves. BAR
In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es 1893, Bon­sal C, Bo­ro­ne­a­nţ V and
Ra­do­va­no­vić I (eds), Ar­cha­e­o­press: Ox­ford; 103–114.
Gre­en­fi­eld H. 2008б. The ver­te­bra­te fa­u­na from Haj­duč­ka
Vo­de­ni­ca in the Da­nu­bian Iron Ga­tes: sub­si­sten­ce and
tap­ho­nomy from the Early Neo­lit­hic and Me­so­lit­hic,
In The Iron Ga­tes in Pre­hi­story: New per­spec­ti­ves. BAR
In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es 1893, Bon­sal C, Bo­ro­ne­a­nţ V and
Ra­do­va­no­vić I (eds), Ar­cha­e­o­press: Ox­ford; 205–226.
Jo­va­no­vić S, Sa­vić М, Tra­i­lo­vić R, Jan­ko­vić Z and Šlji­var
D. 2003. Eva­lu­a­ti­ons of the do­me­sti­ca­tion pro­cess in
Ser­bia: pa­la­e­o­zo­o­lo­gi­cal rem­nants at Neo­lit­hic set­
 АР­ХЕ­О­ЗО­О­ЛО­ШКА ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА МЛА­ЂЕ ПРА­И­СТО­РИ­ЈЕ НА ТЕ­РИ­ТО­РИ­ЈИ СР­БИ­ЈЕ
tle­ment of Be­lo­vo­de. Ac­ta Ve­te­ri­na­ria (Be­o­grad) 53:
427–434.
Jo­va­no­vić S, Sa­vić M, Tra­i­lo­vić R, Jan­ko­vić Ž and Šlji­var
D. 2004. Eva­lu­a­tion of the do­me­sti­ca­tion pro­cess in
Ser­bia – do­me­sti­ca­tion of neo­lit­hic cat­tle. Ac­ta Ve­te­ri­
na­ria (Be­o­grad) 54: 467–473.
Ла­зић М. 1988a. Фа­у­на кич­ме­ња­ка са Бо­љев­ца и ње­но ме­
сто у исто­ри­ји фа­у­не нео­лит­ских и ене­о­лит­скох
ло­ка­ли­те­та цен­трал­ног Бал­ка­на. Не­пу­бли­ко­ва­ни
ма­ги­стар­ски рад. Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду.
La­zić M. 1988б. Fa­u­na of Mam­mals from the Neo­lit­hic Set­
tle­ments in Ser­bia, in The Neo­lit­hic of Ser­bia. Ar­cha­e­
o­lo­gi­cal Re­se­arch 1948–1988. Sre­jo­vić D (ed), Uni­ver­
sity of Bel­gra­de: Bel­gra­de; 24–38.
Ла­зић М. 1992. До­при­нос ар­хе­о­зо­о­ло­ги­је у про­у­ча­ва­њу
еко­но­ми­је пра­и­сто­риј­ских дру­штве­них за­јед­ни­ца,
у Ар­хе­о­ло­ги­ја и при­род­не на­у­ке: на­уч­ни скуп Срп­ске
ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти и Вој­во­ђан­ске ака­де­
ми­је на­у­ка и умет­но­сти, одр­жан 23. и 24. Ок­то­бра
1990. у Бе­о­гра­ду и 25. Ок­то­бра 1990. го­ди­не у Но­вом
Са­ду, Сре­јо­вић Д (ур), СА­НУ: Бе­о­град; 49–60.
Ла­зић М. 1993. Екс­пло­а­та­ци­ја до­ма­ћих и ди­вљих жи­
во­ти­ња то­ком нео­ли­та на цен­трал­но­бал­кан­ском
под­руч­ју. Гла­сник срп­ског ар­хе­о­ло­шког дру­штва 9:
93–98.
Leg­ge A. 1990. Ani­mals, eco­nomy and en­vi­ron­ment, in Se­
le­vac: a Neo­lit­hic vil­la­ge in Yugo­sla­via, Tring­ham R and
Kr­stić D (eds), Uni­ver­sity of Ca­li­for­nia Press: Los An­
ge­les; 215–242.
Or­ton D. 2008. Beyond Hun­ting and Her­ding: Hu­mans, ani­
mals, and the po­li­ti­cal eco­nomy of the Vin­ča pe­riod. Un­
pu­blis­hed Ph.D. the­sis, Fa­culty of Ar­cha­e­o­logy and
Anthro­po­logy, Uni­ver­sity of Cam­brid­ge.
Or­ton D. 2010a. Both Su­bjects and Ob­jects: her­ding, ina­li­
e­na­bi­lity, and sen­ti­ent pro­perty in pre­hi­story. World
Ar­cha­e­o­logy 42 (2): 188–200.
Or­ton D. 2010б. Tap­ho­nomy and In­ter­pre­ta­tion: An
Analyti­cal Fra­me­work for So­cial Zo­o­ar­cha­e­o­logy. In­
ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Oste­o­ar­cha­e­o­logy, DOI: 10.1002/
oa.1212.
23
Or­ton D. 2012. Her­ding, Set­tle­ment, and Chro­no­logy in the
Bal­kan Neo­li­tic. Euro­pean Jo­ur­nal of Ar­cha­e­o­logy 15
(1): 5–40.
Pa­vlo­vić M.B. 1965. The Pa­le­on­to­lo­gi­cal Analyses of the
Mam­ma­lian Fa­u­na in Ate­ni­ca. Ar­cha­e­o­lo­gia Iugo­sla­vi­
ca VI: 27–28.
Рад­ма­но­вић Д. 2009. Ва­ри­ра­ње мор­фо­ме­триј­ских ка­
рак­те­ра тар­зал­них ко­сти­ју код вр­ста Bos ta­u­rus L.
(до­ма­ће го­ве­че) и Cer­vus elap­hus L. (је­лен) из нео­
лит­ских сло­је­ва Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва. Рад му­зе­ја
Вој­во­ди­не 52: 113–126.
Re­itz E.J and Wing E.S. 1999. Zo­o­ar­cha­e­o­logy. Cam­brid­ge
Ma­nu­als in Ar­cha­e­o­logy. Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press:
Cam­brid­ge, UK.
Rus­sell N. 1993. Hun­ting, Her­ding and Fe­a­sting: hu­man use
of ani­mals in Neo­lit­hic So­ut­he­ast Euro­pe. Un­pu­blis­hed
Ph.D. the­sis, Uni­ver­sity of Ca­li­for­nia at Ber­ke­ley.
Rus­sell N. 1999. Symbo­lic di­men­si­ons of ani­mals and me­at
at Opo­vo, Yugo­sla­via, In Ma­te­rial Symbols: Cul­tu­re
and Eco­nomy in Pre­hi­story, Robb J (ed) Cen­ter for Ar­
cha­e­o­lo­gi­cal In­ve­sti­ga­ti­ons: Car­bon­da­le; 153–172.
Rus­sell N. 2000. Ho­u­se­hold Va­ri­a­tion and Me­at Sha­ring in
Neo­lit­hic (Spa­tial Di­men­si­ons of the Fa­u­nal Re­ma­ins
from Opo­vo, Yugo­sla­via), In Tec­hno­logy, Style and So­
ci­ety: Con­tri­bu­ti­ons to the In­no­va­ti­ons bet­we­en the Alps
and the Black Sea in Pre­ story, BAR In­ter­na­ti­o­nal
hi­
Se­ri­es 854, Ni­ko­lo­va L. (ed), Ar­cha­e­o­press: Ox­ford;
41–50.
Schwartz C. 1992. Žar­ko­vo Le­di­ne: The Ver­te­bra­te and Mol­
lu­scan Re­ma­ins 1948 Se­a­son. Zbor­nik Na­rod­nog Mu­
ze­ja XIV – 1: 123–133.
Сте­фа­но­вић С и Ди­ми­три­је­вић В. 2007. Гроб 196 на не­
кро­по­ли у Мо­кри­ну: по­кој­ни­ца са при­ло­же­ном гла­
вом сви­ње. Гла­сник срп­ског ар­хе­о­ло­шког дру­штва
23: 417–430.
Tho­mas K.D. 1996 Zo­o­ar­cha­e­o­logy: Past, Pre­sent and Fu­tu­
re. The­me is­sue, “Zo­o­ar­cha­e­o­logy: New Ap­pro­ac­hes
and The­ory,” World Ar­cha­e­o­logy 28(1): 1–4.
24 ИВА­НА СТО­ЈА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ

Summary

AR­CHA­E­O­ZO­O­LO­GI­CAL RE­SE­ARCH OF LA­TE PRE­HI­STORY IN SER­BIA

IVA­NA STO­JA­NO­VIĆ and JE­LE­NA BU­LA­TO­VIĆ

This pa­per gi­ves an over­vi­ew on the ar­cha­e­o­zo­
o­lo­gi­cal re­se­arch of the la­te pre­hi­sto­ric1 si­tes in
Ser­bia. Studying of ani­mal re­ma­ins on Ser­bian
ter­ri­tory star­ted re­la­ti­vely la­te, du­ring the six­ti­es
of XX cen­tury and is re­la­ted to fo­re­ign scho­lars.
Hun­ga­rian ve­te­ri­na­rian and ar­cha­e­o­zo­o­lo­gist
San­dor Bökönyi was the first ex­pert who ana-
lyzed and pu­blis­hed da­ta abo­ut ani­mal re­ma­ins
from pre­hi­sto­ric si­tes in Ser­bia, fol­lo­wed by ot­
her fo­re­ign (А. Cla­son, H. Gre­en­fi­eld, N. Rus­sell,
D. Or­ton) and Ser­bian (S. Bla­žić, M. La­zić, V. Di­
mi­tri­je­vić) scho­lars.
Alt­ho­ugh ani­mal bo­nes are im­por­tant for re­
con­struc­tion of hu­man-ani­mal re­la­ti­on­ship and
stra­te­gi­es of ani­mal ex­plo­i­ta­ti­on, ar­cha­e­o­lo­gists
in the re­gion ha­ve ten­ded to fo­cus the­ir re­se­arch
1 In this pa­per, the term la­te pre­hi­story re­fers to the pe­
riod from the be­gin­ning of the Neo­lit­hic (la­te VII mil­
len­ni­um BC) till the end of the la­te Iron Age, re­spec­ti­
vely un­til the fi­nal Ro­man con­qu­est of mo­dern Ser­bian
ter­ri­tory in the first cen­tury AD.
on the re­co­very and analyses of ot­her fin­dings,
and they we­re not in­te­re­sted in un­mo­di­fied bo­
nes. In ge­ne­ral, bo­ne col­lec­tion from this re­gion
has been unsyste­ma­ti­cally re­co­ve­red by hand
and most of the sam­ples we­re un­si­e­ved. Early pu­
blis­hed fa­u­nal as­sem­bla­ges ha­ve been pu­blis­hed
in ways that li­mit re­a­nalysis. For exam­ple, whi­le
spe­ci­es pro­por­tion over ti­me is no­ted, chan­ges
in age and sex pro­por­ti­ons are not re­por­ted. As a
re­sult, it is im­pos­si­ble to iden­tify shifts in cul­ling
stra­te­gi­es. Ho­we­ver, the si­tu­a­tion is much bet­ter
no­wa­days, be­ca­u­se ani­mal bo­nes are syste­ma­ti­
cally col­lec­ted and in so­me si­tes dry and wet si­
e­ving are al­so con­duc­ted, which is im­por­tant in
di­sco­ve­ring re­ma­ins of small ver­te­bra­tes and in­
ver­te­bra­tes as well as mis­sed frag­ments of lar­ge
fa­u­na. Thro­ugh va­ri­o­us met­hods of study, ar­cha­
e­o­zo­o­logy can pro­vi­de an­swers to many qu­e­sti­
ons abo­ut man’ s be­ha­vi­or, the­re­fo­re it is im­por­
tant to be con­si­stent in col­lec­ting, analyzing and
pu­blis­hing da­ta abo­ut fa­u­na from ar­che­a­e­o­lo­gi­
cal si­tes.
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 25

ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF

THE METHODS AND RESULTS

DRAGANA FILIPOVIĆ1 i ÐURĐA OBRADOVIĆ2

1
School of Archaeology, University of Oxford, UK
e-mail: drfilipovic12@gmail.com
2
Institute of Archaeology, Belgrade
e-mail: djurdja.obradovic@gmail.com

Abstract: This paper summarises archaeobotanical research in Serbia, more specifically, the analysis of plant
remains from Neolithic sites and deposits (c. 6200–4500 cal BC). It offers an overview of the type of material
analysed (macro- and micro-remains) and the relevant literature, and describes the charred seed assemblages in
terms of the recovery method, the archaeological context, and the identified crop and wild taxa. Certain past and
present methodological issues and problems regarding archaeobotanical analysis in Serbia are recognised, and
the ‘usefulness’ of the obtained results for archaeological interpretations and reconstructions discussed.

Key words: Neolithic, Serbia, archaeobotany, plant macro-remains, sampling, recovery

Apstrakt: U radu je predstavljen istorijat arheobotaničkih istraživanja neolitskih nalazišta (6200–4500 p.n.e.) na
tlu Srbije i pregled metoda prikupljanja biljnih ostataka, a sumirani su i rezultati dosadašnjih analiza – metod
uzimanja uzoraka, arheološki konteksti, identifikovane vrste žitarica i divlje vrste. Na primeru ovih lokaliteta
i raspoloživih arheobotaničkih podataka razmotreni su ključni problemi u vezi sa načinom izdvajanja biljnih
ostataka tokom iskopavanja, odnosno uzimanjem arheobotaničkih uzoraka, kao i sa mogućnošću upotrebe dobi-
jenih rezultata u interpretaciji arheoloških konteksta i rekonstrukciji aktivnosti u vezi sa eksploatacijom biljnih
resursa.

Ključne reči: neolit, Srbija, arheobotanika, makro-biljni ostaci, uzorkovanje, metod prikupljanja

ARCHAEOBOTANY mation about economic, but also social and cul-

The focus of archaeobotanical investigations are
plant remains from archaeological deposits. The
evidence generally shows that plants had a cen-
tral role in the subsistence and economy of past
communities, which in turn were very much in-
fluenced by the availability and abundance of
plant resources. Archaeobotany provides infor-
tural aspects of life in the past, as well as the en-
vironment and environmental changes. Results
of the analysis of plant remains recovered from
archaeological deposits can help reconstruct
human-plant relationships, and contribute to
the overall understanding of human life in dif-
ferent places at different time periods (Jacomet
2007).
26 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
Significant advances have been made in ar-
chaeobotanical research across the world since
the time of the first archaeobotanical analysis in
the 19th century1. The potential of the discipline
and the scientific value of the information it can
offer have been widely recognised. In addition
to the data obtained from macroscopic plant re-
mains (wood, seed, chaff, fruit etc), which were
the focus of the analysis in its early days, the
second half of the 20th century saw the devel-
opment of techniques for extraction and anal-
ysis of microscopic remains (pollen, phytoliths,
starch grains). Combined, these sources provide
remarkably detailed insight into the human past
and, importantly, into human interactions with
the environment (Hastorf 1999; Jacomet and
Kreuz 1999; Pearsall 2000; Jacomet 2007). The
increasing role of archaeobotany in archaeolog-
ical research has been further reinforced by the
development of new and efficient methods of
recovery of macro-plant material, particularly
charred (carbonised) remains: a step forward was
made from in situ collection of only those visible
by naked eye to extensive sampling, and from
small-scale sieving of soil to flotation – nowadays
a standard way of extracting macro-botanical
material from archaeological deposits at many
sites (Wagner 1988; Fuller 2007). Similarly, for
the recovery of pollen grains and phytoliths from
sediments specialised laboratory-based chemical
treatments and processes have been developed
(e.g. Pearsall 2000; Piperno 2006).
Along with the ‘evolution’ of field and lab-
oratory methods that have improved the reso-
lution of archaeobotanical data, development
of theory and interpretation in archaeobotany
has been substantial, resulting in the widening
scope of study that addresses many archaeolog-
ical questions and issues, general and specific
(Fuller 2007). Archaeobotanists have moved
on from ‘mere’ recognition, identification and
quantification of the remains in archaeological
deposits characteristic of early studies, towards
1 Conducted by the German scholar C. Kunth in 1826
on desiccated plant remains found in ancient Egyptian
burial chambers (Pearsall 2000: 4).
consideration of complex and multiple aspects of
plant use in the past, such as availability and role
of domesticated vs. non-domesticated plant re-
sources and changes in their importance through
time and space, specific plant-based activities,
crop growing conditions, agricultural practices
and cultivation systems, food preparation and
consumption habits, human and animal diet,
culinary practices, palaeoenvironment, sociality
of plant use. In addition, some previously made
observations and hypotheses, for example on the
emergence and spread of farming in south-west
Asia have been tested and new reconstructions
offered (e.g. Fuller et al. 2011; Fuller 2012). Fur-
thermore, ethnographic, experimental, biologi-
cal and ecological data are increasingly used in
archaeobotanical interpretation and reconstruc-
tions, as well as the results of genetic, micro-bi-
ological and stable isotope analysis, allowing for
interdisciplinary approaches and integration
with other lines of evidence in archaeology (e.g.
Hastorf 1999; Jacomet and Kreuz 1999; Pears-
all 2000; Bogaard 2004; Jacomet 2007; Fairbairn
and Weiss 2009; VanDerwarker and Peres 2010;
Fraser et al. 2011).
ARCHAEOBOTANY IN SERBIA
Archaeobotanical study has made an impres-
sive progress in recent years and, given the
prospects and potential of archaeobotanical
research, it is evident that it now holds an ex-
tremely important place in archaeological inves-
tigations worldwide. However, archaeobotanical
analyses have not become a regular component
of archaeological projects in Serbia, and they
are nowhere near as common as studies of some
other forms of evidence (e.g. pottery, lithics,
art/symbolic objects). Botanical remains from
a relatively small number of sites (of any time/
culture period) in Serbia have been recovered
and analysed in detail, and the results pub-
lished. By and large, this could be understood
as a consequence of the highly time-consuming
and labour-intensive nature of archaeobotanical
analysis that also requires specific (and expen-
sive) field and laboratory equipment. The lack
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
of specialists in the field and/or institution-
alised archaeobotanical training for aspiring
ones is another serious constraint to the wider
application of archaeobotanical approaches. A
likely contributing factor to the disregard of the
discipline and its slow progress is the surpris-
ingly widespread misperception among Serbi-
an archaeologists of archaeobotany as a natu-
ral science and (hence) irrelevant to the study
of human behaviour and social patterns of the
past. The rare detailed and well-constructed ar-
chaeobotanical studies in Serbia are insufficient
for any systematic archaeobotanical ‘coverage’
of the region and of the established chronolog-
ical phases. Consequently, it is still difficult in
Serbia to discuss current topics in archaeobota-
ny or integrate archaeobotanical evidence from
this part of the Balkans into a broader archaeo-
logical picture and contribute to the regional or
multidisciplinary studies (such as e.g. Colledge
et al. 2005; Colledge and Connoly 2007).
Another main issue in archaeobotanical re-
search in Serbia relates to the methods used for
recovery of plant material from archaeological
sites, which have largely determined (i.e. limit-
ed) the level, type, scope and resolution of the
analysis. As will be shown below, only archae-
obotanically sampled (Neolithic) sites yielded
information more or less ‘adequate’ for detailed
archaeobotanical characterisation of individual
contexts and deposits, chronological sequences,
site-level analysis, intra- and inter-site compari-
sons etc. and offered some data on plant use and
plant-related activities. It has been continuous-
ly reiterated in archaeobotanical and archaeo-
logical literature that, the way in which the ma-
terial is collected in the field, and the locations
from which it derives, greatly influence and
determine the subsequent analysis and inter-
pretation. Archaeobotanical sampling and good
sampling strategies, as well as advanced tech-
niques for processing of the samples, are major
pre-conditions to a successful archaeobotanical
analysis (e.g. Keeley 1978; van der Veen 1983;
Jones 1991; Pearsall 2000). Therefore, through-
out the paper, we stress the need for carefully
designed archaeobotanical sampling and re-
27
covery techniques appropriate for the research
questions, and recommend consideration of
their limiting and biasing effect on the assem-
blage before attempting any interpretation of
the plant material.
OVERVIEW OF THE RESEARCH
The first known analysis of plant material in
Serbia was carried out by Russian agronomist
S. Lomejko on the hand-collected remains from
the Neolithic site of Vinča during excavations in
the early 20th century. The material derived from
a ceramic bowl and consisted of charred grains
of “few wheat species” (M. Vasić field notes
25/07/1911: entries 7–8; Vasić 1936: 170–173).
It was not until the 1970s that systematic collec-
tion of archaeobotanical material was initiated at
some Serbian sites, mainly by European archae-
obotanists with a general interest in understand-
ing the spread of agriculture from south-west
Asia to Europe. The evidence from the Neolithic
Balkans was expected to shed more light on the
routes of spread of early farming and the ‘suite’
of domesticates brought to Europe; thus the
work was primarily aimed at collection and anal-
ysis of macro-remains of cultivated species from
the Neolithic levels and sites.
M. Hopf (1958, 1961, 1966/67, 1974) ana-
lysed seeds/fruits from several Neolithic sites
in present-day Bosnia and Herzegovina (Gornja
Tuzla, Lisičići, Lug near Goražde), FYR Macedo-
nia (Vršnik), central Serbia (Selevac, Vinča near
Kragujevac) and Kosovo (Valač and Predionica).
W. van Zeist analysed macro-remains from two
sites in northern Serbia (Vojvodina): those col-
lected from Neolithic to early Roman deposits
of the multi-layered site of Gomolava, and the
Iron Age sites of Kalakača and Gradina upon
Bosut (van Zeist 1975, 2001/2002; van Zeist in
Medović 1988). J. Renfrew presented the results
of her analysis of macro-remains from the Neo-
lithic sites of Starčevo – Grad and Medvednjak in
Serbia, and Obre I, Obre II and Kakanj in Bos-
nia (Renfrew 1979). M. Hopf and J. Renfrew also
examined plant impressions in pottery and daub
found at Starčevo – Grad (Renfrew 1979) and
28 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
Vinča – Kragujevac, Lisičići, Gornja Tuzla and
Predionica (Hopf 1958, 1961, 1966/67, 1974).
The research continued in the 1980s as part
of several international archaeological projects.
G. Willcox carried out analysis of macro-remains
from the Bronze Age site of Novačka Ćuprija
(Krstić et al. 1986; Bankoff and Winter 1990).
K.E. Behre provided identifications of few seeds
extracted from pollen samples taken at the Ne-
olithic site of Divostin2 (Grüger and Beug 1988).
F.S. McLaren and R.N.L.B. Hubbard examined
macro-botanical material from Neolithic Selevac
(McLaren and Hubbard 1990).
Between 1990 and 2000 the archaeobotanical
work in Serbia was mainly conducted by H. Kroll
and K. Borojević. Kroll supervised flotation and
subsequent laboratory work at the Bronze-Iron
Age site of Feudvar in Vojvodina; he published
in detail the results of several different groups of
finds (Kroll 1990a, 1990b, 1991a, 1991b, 1992,
1995, 1997) and the overview of the exception-
ally rich assemblage (Kroll 1998), as well as the
results of collaborative work with K. Borojević
on some specific aspects of Feudvar einkorn
remains (Kroll and Borojević 1988, 1998–9); in
addition, Borojević (1991) analysed emmer from
Feudvar in more detail.
Borojević further analysed macro-remains
from two Neolithic sites in western Serbia (Be-
lotić and Petnica; Borojević 1990a), the late Iron
Age (La Téne) horizon at Gomolava (Borojević
1988a, 1990b) and the early-Byzantine site of
Svetinja near Kostolac (Borojević 1988b). Boro-
jević’s doctoral thesis (1998) and the resulting
book (2006) give a thorough account of the ar-
chaeobotanical work completed within the inter-
national archaeological excavations of the late
Neolithic site of Opovo (Tringham et al. 1985,
1992). Among other aspects, the publications
present details on the Opovo sampling strategy,
method of recovery and the results of analysis
of botanical remains, and they provide care-
ful reconstruction of the vegetation around the
2 Pollen samples from the Neolithic site of Grivac, also
collected and analysed by Grüger and Beug (1988) did
not yield any seeds.
site, as well as the reconstruction of agricultur-
al practices and their implications for social and
cultural development of the community. From
2000 K. Borojević continues her work in Ser-
bia by conducting the analysis of hand-collect-
ed plant remains from medieval fortress of Ras
(Borojević 2002, 2005), while she has also taken
part in the archaeobotanical research at late Ne-
olithic Vinča – Belo Brdo (Borojević 2010).
A. Medović has been working on macro-plant
remains from a number of sites in Serbia: Neo-
lithic Starčevo – Grad (2011a); the Bronze/Iron
Age site of Židovar (2003); late Bronze Age His-
ar (2005, 2011b, 2012); early Iron Age Gradina
upon Bosut (2010a, 2011c); late Iron Age (La
Téne) Čarnok (2006, 2011d); the 4th century
AD site of Čurug (2009); the I/II century AD
Roman vicus in Hrtkovci –Vranj (2010b); Roman
imperial palace in Gamzigrad (Dimitrijević and
Medović 2007; Medović 2008). Medović has also
looked at aspects of wild plant use such as their
role as medicine or spice (Kišgeci and Medović
2006) and a source of natural dye (Medović
2011e).
The present authors have carried out the
analysis of macro-remains from assorted sites
in Serbia: the Neolithic sites of Slatina – Turska
česma (Drenovac), Motel – Slatina, Dunjićki šl-
jivari – Međureč, Stubline near Obrenovac, and
Pavlovac – Gumnište (Obradović, unpublished),
and the Mesolithic site of Vlasac, late Neolithic
Vinča – Belo Brdo, Belovode and Pločnik, early
Chalcolithic site of Bubanj, early Iron Age Kala-
kača, and early Bronze Age Vatin and Ranutovac
(Filipović 2004, 2011, unpublished data from
Ranutovac; Filipović et al. 2010; Allué et al. in
press; Filipović and Tasić 2012).
In addition to the collection and analysis of
archaeobotanical remains, plant material was
observed in the deposits, but not examined in
detail, at a few sites (see Table 1): Batka – Perlez
(Marinković 2004: 19), Matejski Brod (Radišić
1984: 21), Grivac (Gavela 1958: 247), Stapari
(Chapman 1981: 117), Zlatara – Ruma (Leković
1995: 29), Banjica (Todorović and Cermano-
vić-Kuzmanović 1961: 14) and Nosa – Biserna
obala (Grbić 1959: 14; D. Garašanin 1959, 1960;
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
Garašanin 1973: 26). At several early medieval
sites (4–9th century AD) in Vojvodina imprints
of crop and weed seeds were discovered on over
300 house-wall and ceiling fragments, and pot-
tery sherds (Jevtić 1999/2000).
The analysis of wood charcoal often relied
on material collected in situ, as was the case
at Gomolava in seasons 1967–1972 (van Zeist
1975: 317, 2001/2002: 111, Table 7), Selevac
(Hopf 1974) and Ras (Vilotić 1999; Vilotić and
Radošević 2000). At several other sites, wood
charcoal from a small number of samples (c. 2)
was extracted and analysed: Gamzigrad, Hrtk-
ovci – Vranj, Gradina upon Bosut, and Čarnok
(Medović 2008, 2010b, 2011c, 2011d). Wood
charcoal from Divostin and Grivac was retrieved
from pollen samples (Grüger and Beug 1988).
Only at Novačka Ćuprija, Opovo, Ranutovac,
Bubanj and Vlasac were wood remains extracted
from systematically collected flotation samples
(Bankoff and Winter 1990; Borojević 1998: Table
5.1, 2006: Table 4.2; Filipović et al. 2010, unpub-
lished data from Bubanj and Ranutovac; Allué et
al. in press).
Pollen analysis have been limited to a few
sites: two Mesolithic/early Neolithic sites in the
Danube Gorges (the Iron Gates) – Lepenski Vir
(Gigov 1969) and Vlasac (Cârciumaru 1978), the
Neolithic – Roman occupation phases at Go-
molava (Bottema 1975; Bottema and Ottaway
1982), the above mentioned Divostin and Grivac
(Grüger and Beug 1988), and, recently, at the
Upper Palaeolithic (Late Pleistocene) cave site
of Baranica where pollen grains were extracted
from hyena coprolites (Argant and Dimitrijević
2007). An informal pilot-study of pollen grains
from the Neolithic–Early Bronze Age site of
Jaričište 1 – Mali Borak was conducted as part of
the educational programme at the Petnica Sci-
ence Centre, Serbia (T. Radišić et al. 2010).
Helpful overviews of archaeological finds of
plant remains at prehistoric sites in former Yugo-
slavia were offered by K. Borojević (1998: Table
1.1, 2006: Table: 2.5) and M. Jovanović (2004);
they include information on the site, culture pe-
riod, plant taxa and bibliographic sources.
29
ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES
IN SERBIA
A large number of Neolithic sites have been ex-
cavated in Serbia and some of the results collat-
ed and published (e.g. Chapman 1981; Srejović
1988; Tasić 1997)3. The research has mainly
been concerned with establishing the chronolo-
gy, attribution of the sites to various cultures/
culture complexes, tracking ‘foreign influences’
and demographic movements, exploring spatial
relationships between the sites and, in very few
cases, with aspects (ecological, social etc.) of
subsistence economy. Although the importance
of the plant record for understanding human–
environment interactions in the Neolithic has
been recognised, the scarcity of available data
(particularly for the early Neolithic) posed con-
siderable limitations to explaining and interpret-
ing the new developments from a botanical per-
spective. As was often emphasized in the ‘early’
(1960s/70s) papers on Neolithic economy in the
Balkans, “[...] there is still an alarming shortage
of detailed economic evidence from early Neo-
lithic sites in the Balkans. Plant remains and an-
imal bones have been reported from Neolithic
sites scattered across the area ... but in many cas-
es the recovery of this kind of economic evidence
was not the primary objective of excavation and,
as a result, the methods employed to gather such
evidence have rarely been sufficiently refined to
meet the stringent requirement of modern fau-
nal and plant analysis” (Barker 1975: 85). Nearly
forty years on, and this observation is still valid
for the territory of present-day Serbia.
The paucity of archaeobotanical information
and the lack of detailed analysis led to the use of
indirect evidence for considerations of the agri-
cultural character and economy of the excavat-
3 ‘Neolithic’ denotes sites dating approximately from the
period between 6200 and 4500 BC (Whittle et al. 2002;
Borić 2009), i.e. where remains attributed to Starčevo-
Criş-Körös (henceforth Starčevo) and/or Vinča cultures
have been detected. (Late) Vinča culture sites are some-
times considered as belonging to Aeneolithic/Copper
Age (e.g. Bottema and Ottaway 1982; Chapman 2000:
Table 1.1).
30 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
ed Neolithic sites. For example, aspects such as
‘favourable’ location of sites for cultivation (e.g.
proximity to water courses and fertile soil), ‘per-
manency’ of residential architecture, ‘crop cul-
tivation-related’ artefactual evidence (e.g. soil
working/digging tools, sickle blades, grinding
stones, storage pits and vessels) and presence/
absence of remains of domesticated animals
have each been understood as a ‘confirmation’
of the Neolithic/farming status of the sites (e.g.
Garašanin 1973; Gavela 1958; Glišić 1968; Tring-
ham 1971; Barker 1975; Chapman 1981; Jovano-
vić 2004; Antonović 2005). Unfortunately, with-
out the archaeobotanical data, these other lines
of evidence, either individually or combined, of-
fered only a very coarse picture of potential crop
husbandry and exploitation of plant resources in
the Neolithic of Serbia. The conclusions and in-
ferences on the Neolithic economy in the region
remain very general and based chiefly on the (di-
rect) evidence from other parts of the Balkans
(e.g. Greece and Bulgaria) and the Near East.
We here present the currently available (un)
published archaeobotanical evidence from Neo-
lithic sites in Serbia, and discuss the results of
the analysis and the corresponding interpreta-
tions in light of the methods used for recovery
of plant material and the archaeological context
of the remains. Table 1 provides the list of sites
for which any plant material has been analysed
or simply recorded in the field, and summaris-
es data on the type of material, method of re-
covery, archaeological context and the relevant
published sources. The geographic location of
the sites is shown in Figure 1.
THE TYPE OF REMAINS
Charred macro-remains have been the main
focus of archaeobotanical analysis in Serbia.
Indeed, charred macro-remains are the most
commonly preserved plant material at archaeo-
logical sites in Serbia, as opposed to desiccated
or waterlogged material, as yet not encountered.
Remains preserved by silicification/calcifica-
tion4 and mineralisation5 sometimes accompa-
ny charred material in the samples, and they
have been recorded in some instances (Borojević
1998, 2006; van Zeist 2001/2002; Filipović 2004;
Medović 2011a; Obradović, unpublished data).
Impressions of plant parts in pottery and daub
were observed at several sites – at Starčevo (Ren-
frew 1979), Vinča near Kragujevac (Hopf 1974),
Opovo (Borojević 1998, 2006), Vinča – Belo Brdo
(Tasić et al. 2007) and Drenovac (Perić and Ob-
radović 2012).
Plant material is preserved as charred after it
has been subjected to burning (or smouldering)
which transforms the plant parts (particularly
the dense or woody parts) to almost pure car-
bon (Jacomet and Kreuz 1999; Jacomet 2007).
The plants/plant parts most likely to become
charred and hence preserved are those used as
fuel, or present in fuel (e.g. in animal dung):
firewood, plant processing by-products (straw,
chaff, weed seed, nutshell, fruit stone, weed
seeds), and dung-derived material (small and/
or hard-coated seeds). Plant parts used for food
can get accidentally burnt during food prepara-
tion, or if storage areas are cleaned out using fire
(e.g. when grain is infested by insects). Charring
can also be a result of general, accidental or hos-
tile, fires when whole structures or their parts
are destroyed. Most common at archaeological
sites are charred plant assemblages resulting
from fuel and food burning, and they usual-
ly consist of wood, remains of crops and their
weeds and, to a lesser extent, wild food plants.
They are therefore suitable for the reconstruc-
tion of agricultural practices and the study of
collection and use of wild plants (Dennell 1976;
Hillman 1981; van der Veen 1992, 2007; Miller
and Smart 1984; Charles 1998; Bogaard 2004).
Charred plant assemblages, particularly wood
remains, also offer important information on
the past environment – vegetation and land-
4 Natural accumulation of minerals in cells during plant
growth, common in monocotyledons (Piperno 2006: 41).
5 Replacement of the original plant tissues by minerals
- carbonates and phosphates - from the local environ-
ment (Green 1979).
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS 31

Figure 1. Map showing location of the Neolithic sites mentioned in the text; Slika 1. Karta sa položajem neolitskih loka-
liteta koji se pominju u tekstu: 1. Banjica 2. Batka – Perlez 3. Belotić 4. Nosa – Biserna obala 5. Blagotin 6. Divostin 7. Dre-
novac 8. Dunjićki šljivari – Međureč 9. Gomolava 10. Grivac 11. Jaričište – Mali Borak 12. Matejski brod 13. Medvednjak 14.
Motel – Slatina 15. Opovo 16. Pavlovac – Gumnište 17. Petnica 18. Predionica 19. Selevac 20. Stapari 21. Starčevo – Grad
22. Stubline 23. Valač 24. Vinča – Belo Brdo 25. Vinča (Kragujevac) 26. Zlatara
 32
Table 1. List of Neolithic sites in Serbia with information on the type of collected plant remains, archaeobotanical sampling and recovery method, and a
summary of the analysed archaeological contexts
Tabela 1. Spisak neolitskih lokaliteta u Srbiji sa podacima o tipu prikupljenog biljnog uzorka, arheobotaničko uzimanje uzoraka i metod izdvajanja,
i rezimirana analiza arheološkog konteksta
Plant
Cultural Seed/ Wood impressions Collection/sampling Sample
Site Pollen Context References
attribution fruit charcoal in pottery method size

Indoor
Storage

Recovery
by flotation
and/or daub
1 Batka (Perlez) Starčevo x observed in situ x Marinković 2004
2 Matejski Brod Vinča x observed in situ charred contents of ceramic vessels (?) x x Radišić 1984
3 Nosa – Biserna obala Starčevo x observed in situ outdoor storage pits/granaries x Garašanin 1959, 1973; Grbić 1959
4 Motel – Slatina (Paraćin) Vinča x in situ collection fire installation Obradović, unpublished
5 Zlatara (Ruma) Starčevo x in situ collection clay surface/basin ("grain processing area") x Leković 1995
6 Belotić Starčevo x in situ collection pit Borojević 1990
7 Banjica Vinča x in situ collection house floor, near two grinding stones x x Todorović and Cermanović 1961
8 Medvednjak Vinča x in situ collection inside two ceramic bowls and on the floor x x Galović 1975
9 Petnica Vinča x in situ collection storage pit x x Jež 1975; Borojević 1990
10 Stapari Vinča x in situ collection pithos x x Chapman 1981
11 Stubline Vinča x in situ collection pithos abutting fire-installation x x Crnobrnja 2009
12 Vinča (Kragujevac) Vinča x in situ collection Hopf 1974
x 1) in situ collection pit-dwellings Renfrew 1973, 1979
13 Starčevo – Grad Starčevo x
2) judgement sampling 10 l Y pit-dwellings x Medović 2011
in situ collection; judgment van Zeist 1975, 2001/2002; Bottema
14 Gomolava Vinča x x x up to 50 l Y pits; arbitrary - squares of 2x2 m grid
and random sampling
x x 1975; Bottema and Ottaway 1982
15 Jaričište 1 – Mali Borak Starčevo, Vinča x judgement sampling Y x M. Marić, pers. comm.
16 Dunjićki šljivari - Međureč Starčevo x judgement sampling up to 10 l Y fire installation, pit Obradović, unpublished
fire installations, ashy deposits, content of
ceramic vessels, clusters (of pottery sherds x Obradović, unpublished
17 Pavlovac – Gumnište Vinča x judgement sampling min. 10 l Y etc), floors, postholes, pits, ditches.
1) in situ collection grain silos x x Hopf 1974
18 Selevac Vinča x
2) systematic sampling Y* house interior x (x) McLaren and Hubbard 1990
random and systematic
19 Opovo Vinča x x 3 kg; 10 l Y oven, house floor, pits, bedding trench x Borojević 1998, 2006
sampling
layers/deposits from pit-dwellings and the
20 Blagotin Starčevo x systematic sampling 2l Y x Jezik 1998
area inbetween them
fire installations, storage containers, ashy
DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ

deposits, content of ceramic vessels,

21 Drenovac Starčevo, Vinča x x systematic sampling min. 10 l Y x x Obradović, unpublished
clusters (of pottery sherds etc), floors,
postholes, pits, ditches.
fire installations, concentrations of charred
material, ashy deposits, content of ceramic
22 Vinča – Belo Brdo Vinča x x systematic sampling 10-30 l Y vessels, clusters (of pottery and other x x Filipović 2004; Borojević 2010
objects), floors, house rubble, post-holes,
pits, ditches, area inbetween houses.
23 Divostin Starčevo x x x retrieved from pollen samples blocks of 5-15cm from excavated layers Grüger and Beug 1988
23 Divostin Vinča x x retrieved from pollen samples blocks of 5-15cm from excavated layers Grüger and Beug 1988
24 Grivac Starčevo x retrieved from pollen samples blocks of 5-15cm from excavated layers Grüger and Beug 1988
24 Grivac Vinča x x x retrieved from pollen samples blocks of 5-15cm from excavated layers Grüger and Beug 1988
*also, wet-screening
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
scape around archaeological sites, availabili-
ty and accessibility of different resources, and
changes in vegetation composition (e.g. Asouti
and Austin 2005).
Clearly, the chances of plants becoming
charred are largely determined by human agen-
cy – those that have been brought on site and
have come into contact with fire are most like-
ly to be found in the deposits; therefore, plant
species and plant parts found in charred assem-
blages likely represent only a (small) portion of
the plants that were actually in use (Jacomet
2007; van der Veen 2007). Moreover, charring
itself imposes a bias due to the variability in
charring conditions (e.g. temperature, dura-
tion) and a variable plant ‘response’ to char-
ring – for instance, soft plant parts are rarely
found in charred assemblages and the most like-
ly to survive are hard, more durable parts such
as seeds/grains of crops and shells/stones and
hard-coated seeds of wild plants (Wilson 1984;
Boardman and Jones 1990; Braadbaart 2004).
Charred plant assemblages therefore include a
narrower range of materials than, for example,
desiccated or waterlogged plant assemblages,
which tend to contain fragile plant tissues such
as light chaff of cereals (Jacomet et al. 1989; van
der Veen 2007).
THE METHODS OF RECOVERY OF CHARRED
MACRO-REMAINS
Given that charred assemblages tend to repre-
sent only a small fragment of a ‘complete pic-
ture’, archaeobotanical field methods should be
designed with the aim of maximising the rate of
retrieval of the remains from archaeological de-
posits. This is best achieved by systematic recov-
ery of all size classes of botanical material using
flotation. It is, however, impractical, time-con-
suming and too expensive to process all the ex-
cavated soil from a site; sampling – i.e. taking
limited amounts of the removed soil from all or
selected deposits – speeds up the process and
is feasible in the excavation routine (Pearsall
2000).
33
Of the twenty-four Neolithic sites in Serbia
for which (un)published archaeobotanical data
were available, some form of sampling for seed/
fruit/charcoal remains was applied only at twelve
(Table 1). Flotation was the main method of re-
covery at these sites. Notably, at half of the an-
alysed Neolithic sites macro-botanical remains
were registered and/or collected in situ, that is,
only when spotted by an excavator.
The sampling method varies from site to
site. Systematic sampling (“total” or “blanket”
sampling – Jones 1991; Pearsall 2000)6 was car-
ried out at Blagotin (Jezik 1998) and has been a
standard procedure at Vinča – Belo Brdo since
2001 (Filipović 2004), and in the 2010 and 2011
excavation seasons at Drenovac (Perić and Ob-
radović 2012). At Blagotin, samples of 2 l of soil
were routinely taken from all excavated depos-
its, while from features and various concentra-
tions of materials the entire matrix was collect-
ed. Similarly, in the current archaeobotanical
investigations at Drenovac, a minimum of 10
l of soil is collected from all excavated units,
whereas all available soil from features such as
fire places, bins and small pits is processed. The
on-going excavations at the site of Vinča – Belo
Brdo include sampling of every excavated unit;
samples from arbitrary layers have soil volume
of 10 l, while the volume of those deriving from
features and structures can have a maximum of
30 l (which is the agreed standard sample size),
depending on the availability of soil.
At the site of Opovo, stratified random sam-
pling was applied (“probabilistic” sampling – van
der Veen 1983; Jones 1991)7. In the first exca-
vation season (1985) deposits from and beneath
features were sampled. In the following seasons,
sampling included random selection of 1m² out
of every (mainly arbitrary) layer in each 2 m²
quadrant within the excavated 16x20 m area,
while in case of features samples were taken
from all of them, and their different parts (ar-
6 Samples, usually of standardised size, taken from all ex-
cavated deposits.
7 Collection of samples from, in a statistical sense, ran-
domly selected deposits (van der Veen 1983).
34 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
chitectural elements) were sometimes also dis-
tinguished; house rubble was occasionally sam-
pled (Borojević 1998: 35–36, 2006: 13–14). The
sample size was initially 3 kg, later raised to 10 l;
multiple samples were also taken from deposits
where charred remains were visible in situ.
The sampling strategy at Gomolava ranged
from in situ collection of visible charred material
(in seasons 1955, 1967–1972 and 1979 – Botte-
ma and Ottaway 1982; Borojević 1988) to sys-
tematic sampling and flotation in seasons 1972–
1977 (van Zeist 1975, 2001/2002). Stratified
random sampling of each of the 1x1 m excavated
quadrants was applied in a 2x2 m test-trench ex-
plored separately from the ‘main’ excavations;
2–4 randomly selected buckets of soil from each
30 cm spit of every quadrant were taken for anal-
ysis (Bottema and Ottaway 1982).
Regular sampling was applied at Selevac;
over 300 samples were processed and examined,
and the results from 47 samples published. The
details of sampling (e.g. whether all excavated
or only selected deposits were sampled) were
not provided (Tringham and Stevanović 1990:
76; McLaren and Hubbard 1990). At the site of
Jaričište 1 – Mali Borak, located within the vast
archaeologically investigated area of the Kol-
ubara Mining Basin (Blagojević and Arsić 2008),
samples were occasionally collected from con-
texts containing traces of burning in the form
of burnt (scorched) soil, or where charred plant
remains were visible to the excavators. Flota-
tion samples were also taken from the locations
where recovery of small finds (i.e. malachite
beads) from the heavy fraction was a priority (M.
Marić, pers. comm.).
At Međureč, recovery of plant remains was
not initially intended and the soil samples were
sporadically taken from deposits within well-de-
fined contexts. The samples were later submit-
ted for archaeobotanical analysis; their size was
not uniform but most of them had volume of less
than 10 l (Perić and Obradović 2012). Within the
development-led excavation at Pavlovac – Gum-
nište, samples of about 10 l were regularly tak-
en from each feature and well-defined context;
multiple samples of c. 10 l were removed from
each excavated layer of large features such as
(stratified) fills of pits and ditches/enclosures
(Perić and Obradović 2012).
Macro-plant remains from Divostin and Gri-
vac were retrieved from pollen samples (5–15
cm thick blocks of soil) and were represented
by few seeds (only at Divostin) and a very small
number of wood charcoal fragments (Grüger and
Beug 1988). As part of the recent excavations at
Starčevo – Grad a total of three samples of 10
l volume were taken from the Neolithic levels
(Medović 2011a).
COMMENTARY ON THE FIELD METHODS
Observation of botanical material in situ can
sometimes help identify the function of features
(e.g. hearths, rake-outs) and establish the spatial
relationship between plant and other remains
and artefacts. However, relying solely on the na-
ked eye of an excavator limits the recovery of ar-
chaeobotanical material to what is easily visible
in the soil, which is dependent upon many fac-
tors such as the colour and texture of soil, availa-
ble light during excavation, tools and techniques
used in excavation, experience and interest of
the excavator (Pearsall 2000: 12; see also Jarman
et al. 1972: 39). Furthermore, only deposits that
contain readily visible charred remainstend to be
archaeobotanically examined. In situ observation
or ad hoc collection of chance finds of archaeo-
botanical remains heavily bias the assemblage
towards larger remains and/or concentrations
of material; many plant taxa tend to be omitted,
while the importance of those present is likely
misrepresented. Clearly, material registered or
collected in this haphazard way cannot be re-
garded as representative of all plant remains at
a site, and any meaningful considerations of the
results and intra- and inter-site comparisons are
practically impossible (Green 1982; van der Veen
1983; Jones 1991).
If one of the research goals of archaeological
investigations is to understand and explain hu-
man interactions with the environment and the
role of plants at a particular site, then archaeobo-
tanical sampling has to be employed as a regular
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
part of the excavations. Only strategic sampling
enables reliable assessment of the botanical con-
tent of the deposits, and offers insight into the
composition/diversity of crop and wild plant as-
semblages; variations in quantity and types of
remains; spatial, contextual and chronological
patterns; relationships between particular debris
and certain structures and contexts; differences
in the formation of the archaeological record
and so on (e.g. Green 1982; Jones 1991; Popper
and Hastorf 1988; Pearsall 2000).
Ideally, archaeobotanical (flotation) sam-
ples should be taken from all excavated deposits
(i.e. ”total” or “blanket” sampling – Jones 1991;
Lennstrom and Hastorf 1995; Pearsall 2000),
but, depending on the size of a site and scale of
excavation, this could lead to a large number of
samples that cannot be processed and analysed
within the available time and manpower. As an
illustration, a backlog of some 100 flotation sam-
ples and residues (heavy fraction) from excava-
tion seasons 2002–2007 at Vinča – Belo Brdo has
only been processed in 2009. Similarly, a number
of unprocessed archaeobotanical samples await-
ing attention have been stored in museums and
archaeology departments around Serbia. Clear-
ly, a well thought out sampling method (and the
overall research design) has to take into account
‘external’ limitations such as the available time
and money.
Another possibility is to sample contexts in
a statistically random manner (“probabilistic”
sampling – Jones 1991) – for example 10% of
each feature, or 10% of every feature, class are
randomly selected and sampled (Keeley 1978;
van der Veen 1983). The samples collected in
this way from a 2x2 m column at Gomolava pro-
vided a useful chronological picture of changes
in abundance and frequency of the represent-
ed taxa. Presumably, this strategy best reflects
the heterogeneity of the archaeobotanical re-
cord and is, therefore, statistically highly valid,
while it also allows for objective comparison of
data among sites (Jones 1991); moreover, it fa-
cilitates recognition and evaluation of the ‘back-
ground noise’ – the taxa common to all deposits
and/or rare taxa (Keeley 1978; G. Jones 1991).
35
However, important deposits (e.g. in situ burnt
plant remains) can in this way be completely
omitted, and the method tends to produce uni-
form assemblages – with no marked differences
between features or sites (cf. Hole 1969; Green
1982; Fuller et al. 2005).
From the above overview, it appears that
the most common method of archaeobotanical
sampling at the sites in Serbia has been “human
subjective” (van der Veen 1983: 194), i.e. sam-
pling of well defined, sealed contexts, or con-
texts regarded as archaeologically or otherwise
important, and those that are apparently ‘rich’
in plant macro-remains (e.g. concentrations of
charred material). This could be described as
“judgment” or “purposive” sampling (van der
Veen 1983; Jones 1991). Whereas this strategy
is certainly more cost-effective and potentially
less time-consuming than total sampling, it does
not guarantee the recovery of a representative
assemblage of macro-remains (at the site-level).
For example, only three Neolithic deposits have
been deemed ‘interesting’ and thus sampled at
the site of Starčevo (Medović 2011a). Similar-
ly, where plant remains were not (always) the
primary target (e.g. at Međureč and Jaričište 1
– Mali Borak, see above), few samples are taken
and not necessarily from botanically rich depos-
its, either assumed or obvious. Although the low
presence of charred macro-remains at Međureč
(e.g. 45 seeds from nine samples – Obradović,
unpublished data) and Starčevo (26 charred
seeds from three samples –Medović 2011a) ech-
oes the scarcity of macro-plant remains seen at
some other early Neolithic sites in the central
Balkans (e.g. Blagotin and Foeni–Salaş – Jezik
1998), it could in these instances be a result of a
‘too selective’ judgment sampling. The assumed
productive contexts (in terms of charred plant
remains) such as hearths and ovens often con-
tain small amounts of charred material, since
regular burning within these features turns
seeds etc. into ash, and/or because they are reg-
ularly cleaned. The remains are more likely to
be found around fire-installations, spread on
the floor, or in rubbish pits where hearth/oven
debris and floor sweepings have been disposed
36 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
of (Pearsall 2000; Fuller et al. 2005). On the oth-
er hand, extensive (accidental) burning will po-
tentially lead to preservation of whole stores of
plants/plant parts, as, for instance, silos A and
B at Selevac (Hopf 1974; Renfrew 1979: 254); a
10 cm thick layer of soil rich in charred material
on the floor of House 7 at Selevac understood
as deriving from storage in some form of wood-
en container raised up on posts (“above-ground
granary” – Tringham and Stevanović 1990: 104);
a concentration of plant remains in a section of
House 7 at Banjica interpreted as contents of
a, probably wooden, “storage box” (Todorović
and Cermanović-Kuzmanović 1961; Tripković
2007); and large quantities of charred seeds in
the “pantry” of the burnt House 01/06 at Vinča
– Belo Brdo (Borojević 2010). Similar deposits
have not yet been reported for early Neolithic
(Starčevo culture) sites in Serbia, but their ab-
sence could at least partly be due to the lack, or
inappropriateness, of the sampling method, as
indicated by the recent find of a store of charred
legumes in Starčevo levels at Drenovac (Perić
and Obradović 2012).
In addition to the sampling procedure deter-
mining the level of representativeness and relia-
bility of the evidence, the size (volume or weight
of soil) of the samples is also of relevance. For
most analysis, it is essential that the quantity
of identifiable items from each sample exceeds
a certain number, so as to enable statistical ma-
nipulation of the data (Green 1979; Badham and
Jones 1985; G. Jones 1991). It is perhaps reason-
able to expect that, the larger the sample, the
higher the number and diversity of botanical (and
other) remains recovered, even from relatively
‘poor’ deposits. This, however, cannot be seen
as a rule, since botanical ‘richness’ varies within
and among different deposits and is not directly
dependant on the soil volume (Keeley 1978; G.
Jones 1991). For example, a small sample from
an in situ charred plant storage will likely have
greater botanical content than a large sample
from (non-burnt) wall remains. Nonetheless, in
order to ensure comparability between deposits,
features and sites, and to simplify the procedure
in the field to the convenience of the excavators,
it is desirable to establish the targeted volume of
samples which will, of course, take into account
the possibility for timely processing and analysis
(Green 1979).
A common practice at the Neolithic (but also
later) sites in Serbia appears to have been re-
moval of a minimum of c. 10 l of soil for archae-
obotanical samples (see Table 1), while the max-
imum varies between 30 l or so at Vinča – Belo
Brdo (though, in practice, some samples are larg-
er) and 50 l at Gomolava (van Zeist 2001/2002:
90). One exception is Blagotin, where samples
of 2 l were routinely taken (Jezik 1998). In most
cases, volume is the basic measure of sample size
(instead of weight), and probably more useful if
trying to establish a relationship between the
volume of samples and the volume of original
deposits. If weight of soil is measured, one must
account for differential moisture content of the
soil and its constituents, particularly if compar-
isons are made between the (wet) weight of a
sample and (dry) weight of the macro-botanical
content (Green 1982).
Various soil volume standardisations have
been suggested as appropriate for the recov-
ery of macro-botanical remains from samples –
from e.g. 5 l of soil (Green 1979), up to 40–60 l
(D. Jones 2011) or even 75 l (Murray and Rack-
ham 1994). The sample volume should, howev-
er, depend on the research aims. For instance,
if the primary goal is documenting the spread
of domesticated plants by recording only pres-
ence or absence of crop species, then small sam-
ples from a limited number of contexts could
be sufficient (cf. Popper and Hastorf 1988: 7;
Jones 1991). In this view, (even) data based on
material collected in situ (without sampling),
containing only a few seeds, could be used as
an indicator and perhaps a guide for future ex-
cavations. However, in order to move beyond
a list of (commonly) occurring species, a ‘suf-
ficient’ number of remains from each sampled
deposit is required (e.g. 200 items – Kenward et
al. 1980: 3; 400–500 items – van der Veen and
Fieller 1982). Since it is “plant material that
is being sampled, and not soil”, it then makes
more sense to standardise the soil volume based
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
on the number of seeds considered representative
of a deposit, and/or adequate for answering the
research questions (Badham and Jones 1985:
15). A 10 l sample from an unproductive deposit
is unlikely to yield a reasonable number of re-
mains (e.g. 30) and the question here is whether
processing more soil from a poor deposit is like-
ly to produce more seeds. Initial assessment of
small samples from a range of contexts helps de-
termine their botanical productivity and come
up with an appropriate sample size.
There are rarely time, labour and budget in
Serbian archaeology for any preparatory work
that would inform the research design and
structure the sampling procedure, or allow for
alterations of the method if the fieldwork shows
they are necessary. Furthermore, archaeobo-
tanical analyses in Serbia tend to be carried out
(long) after the excavations, and so are in a way
detached from the fieldwork; thus, archaeobot-
anists have to rely on the excavators and their
decisions in the field, and do their best with what
is available (cf. Green 1982: 42). Depending on
the scale of excavation, and from the cost-ef-
fectiveness point of view, some form of judge-
ment sampling is probably the only currently
viable strategy for excavations in Serbia (Fili-
pović and Marić forthcoming/2013). However, it
is crucial to establish the relationship between
‘judgements’ and the research questions, and to
extensively apply the experience and knowledge
derived from previously analysed archaeobo-
tanical assemblages (in Serbia and elsewhere).
Fluctuations in sample volume may not be prob-
lematic, since the number of remains per litre of
deposit (i.e. botanical density) depends on the
rate of deposition of the material, which may in
turn depend on the nature of deposit or, rather,
the behavioural episode it represents (G. Jones
1991: 67). In general, for Neolithic sites in Ser-
bia, from contexts obviously rich in charred re-
mains, or showing traces of burning, as well as
from defined features, at least 30 l of soil (wher-
ever possible) should be removed for flotation,
since large samples from rich deposits are likely
to yield at least a high number of remains, if not
a high number of taxa. This is particularly use-
37
ful if sufficient numbers of plant parts of certain
taxa (e.g. crops) are required for morphological
or crop processing analysis etc. or for compar-
ison of features/structures of similar assumed
function (Green 1982; Jones 1991). Seemingly
‘poor’ contexts must not be ignored; at least 10 l
of soil should be taken from deposits that do not
contain visible charred remains, or even more
soil – for a chance to retrieve rare taxa. Small-
sized samples can also be taken from deposits
excavated within a grid-system (e.g. floors). Any
subsequent sub-sampling of large and amalga-
mation of small samples or (random) selection of
samples for a detailed study can be conducted in
the laboratory (e.g. G. Jones 1991; Pearsall 2000:
111–116).
THE ARCHAEOLOGICAL CONTEXT OF
PLANT MATERIAL
Information on archaeological contexts from
which the recorded plant remains originate is
available for the majority of the considered sites
and is summarised in Table 1. Common locations
where charred remains were collected in situ or
spotted by the excavators include features inter-
preted as indoor storage and/or food preparation
contexts (storage bins, pits-granaries, pithoi and
ceramic vessels) and outdoor pits described as
rubbish pits and/or plant storage facilities (silos,
granaries). This gives an idea as to what sort of
contexts contained immediately visible charred
material and/or were considered by archaeol-
ogists as important (mainly for clarifying the
function of the features).
In cases where archaeobotanical sampling
was applied, botanical material from a range
of contexts, i.e. fire installations (ovens and
hearths), storage containers, postholes, pits,
floors, walls, is represented in the assemblage.
However, detailed information on the contextual
association of the analysed remains has not been
provided for all the sites, hence the overview is
limited.
The majority of plant remains from Blago-
tin were found in pit-houses, and were most-
ly present in two (out of the three recognised)
38 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
levels – the top level (“capping horizon”) and
the layers at the bottom of pit features (“liv-
ing horizon”) (Jezik 1998). The samples from
Starčevo – Grad were taken from the basal lay-
ers in two semi-subterranean structures inter-
preted as a dwelling and its supporting unit; in
the latter, the sampled location was the find-
spot of a cluster of fishing net weights and a
fragmented grinding stone (Medović 2011a).
At Gomolava, seven out of 41 analysed samples
from the Vinča culture layers originate from
pits (van Zeist 2001/2002: Table 1). In addition
to the material initially collected from two clay-
lined pits at Selevac (silos A and B; Hopf 1974),
the presence of (concentrations of) charred re-
mains on the floors of excavated houses were
understood as displaced contents of crop stores
(Tringham and Stevanović 1990: 104). The ar-
chaeobotanical report from Selevac does not
offer information on the archaeological context
of the analysed samples (McLaren and Hubbard
1990).
To date the most detailed and interpretative-
ly far-reaching archaeobotanical investigation
in Serbia is the study of macro-plant assemblage
from Opovo (Borojević 1998; 2006). Here, the
analysed material was recovered mainly from
pits, and, in a few cases, from floors, an oven,
a bedding trench and a posthole. This is so far
the only study in Serbia which, among other
aspects, discusses plant remains in relation to
the archaeological contexts from which they
derive and comments on the taphonomy of the
material. In addition to Opovo, archaeobotani-
cal interpretation of the function and history of
archaeological contexts in which the remains
were found has been attempted for two other
Neolithic sites in Serbia – Selevac and Blagotin
(Hopf 1974; Jezik 1998). In these three studies,
the composition and richness of the botanical
assemblages has been used as a basis for infer-
ences on the functions of the sampled contexts,
for comparisons between the features, struc-
tures, occupation phases, for recognition of ac-
tivity areas and patterns in spatial distribution
of the material and so on (Borojević 1998, 2006;
Jezik 1998).
COMMENTARY ON THE ARCHAEOLOGICAL
CONTEXT OF CHARRED MACRO-REMAINS
There has been a tendency among archaeolo-
gists in Serbia to use the available archaeobo-
tanical data to, essentially, confirm (less so to
reject) impressions or interpretations made in
the field of the past function of the excavated
contexts, without considering the nature of the
botanical evidence. For instance, mere presence
of plant remains in a pit is often understood as
a ‘proof’ of its use as a plant storage facility. As
an illustration, “outdoor pits” discovered at the
site of Nosa were described as crop storage fa-
cilities based on their overall architecture (size,
shape, manufacture); the finds of charred crop
remains in them were seen as a ‘confirmation’
of their suggested function (Grbić 1959; Ga-
rašanin 1973). Similarly, pit features at Petnica
have been described as “granaries” in reference
to the small amount of charred seeds collected
from these contexts (Jež 1985: 49). At Zlatara, a
clay surface has been interpreted as a “grain pro-
cessing area” based on the observed remains of
“cereals” in the overlying matrix (Leković 1995).
Furthermore, at a number of sites, the function
of pits or pithoi as storage facilities for “grains”
is also suggested without stating any reference
to the plant material possibly contained within –
for instance at Banjica (Todorović and Cermano-
vić-Kuzmanović 1961), Matejski brod (Radišić
1984), and Vinča – Belo Brdo (Stalio 1984).
While the functional interpretation of, for ex-
ample, pits as silos could perhaps be well-ground-
ed and justified based on the non-archaeobotan-
ical evidence, we call for caution when assign-
ing a purpose to a context using charred plant
remains. When exploring the link between ar-
chaeological deposits and the derived charred
material, it is critical to establish whether in situ
burning has occurred in e.g. a feature, structure,
or a layer, since, clearly, plants/plant parts only
become charred if exposed to high tempera-
tures. Charred plant remains can be considered
an ‘original’ component of the context in which
they were found only if they were burnt/charred
in that particular context. In other words, the
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
derived botanical material may in fact represent
plant parts charred elsewhere and subsequently
(re)deposited in the context in which archaeol-
ogists find them; it is, therefore, crucial to find
out if there is a relationship between the context
and the fire that resulted in charring of the re-
spective plant material (e.g. Hillman 1981, 1984;
Fuller et al. 2005; van der Veen 2007). Thus, the
association between pits, or any other context
type, and their charred botanical content is not
straightforward and the offered interpretations
could be problematic.
The flawed assumption about a direct rela-
tionship between an archaeological context and
its charred plant assemblage can lead to misun-
derstandings of the ‘history’ of the context. Also,
the plant evidence itself may be misinterpreted
using solely non-archaeobotanical (‘external’)
data, such as context type and other present (ar-
tefactual) evidence, and erroneous conclusions
can be drawn about the activities that produced
the plant material and/or resulted in its deposi-
tion. For example, the situations noted above –
where combinations of (fragments of) large ce-
ramic vessels and plant remains are found in the
same context, or where presence of plant mate-
rial is recorded in pits – are regularly described
as the evidence of a) storage, b) most probably
storage of cereal grain, c) storage of cereal grain
in pottery vessels or in subterranean granaries,
and d) the pits and vessels being designed espe-
cially for storage purposes, whereby their size
and/or location are sometimes used to infer the
“household” or “communal” scale of storage (e.g.
at Nosa and Vinča – D. Garašanin 1959; Stalio
1984). Also, the crop species identified in the
surmised storage contexts are often declared
most important in the economy of the sites, and
the region (e.g. Jovanović 2004: 103).
In summary, there are various problems with
these perceptions, including taphonomic factors
affecting plant assemblages prior to the dep-
osition of the material (plant processing, food
preparation, charring etc – e.g. Dennell 1976;
Hillman 1981, 1984; Jones 1987; Boardman and
Jones 1990; van der Veen 2007) which largely de-
termine what kind of material ends up in archae-
39
ological layers. In reference to the archaeological
context of charred plant remains, it is important
to note that, after charring and initial (‘prima-
ry’) deposition, plant material could have been
moved from its ‘original’ location to a ‘secondary’
context (e.g. from an oven to a rubbish pit), or
even ‘tertiary’ context (e.g. contents of rubbish
pits/heaps used as building material), from which
it is excavated (e.g. Miksicek 1987; cf. Hubbard
and Clapham 1992; Fuller et al. 2005). Hence, the
‘final’ or excavated location of plant material can
be entirely different to the one where the materi-
al became preserved. Charred botanical remains
can be understood as specifically related to the
context in which they are found only if in situ
burning can be identified, and also if their com-
position is different from the composition of the
remains derived from the surrounding contexts.
For example, if the contents of a pit/bin/vessel
are, by their composition, distinguishable from
the remains found around, above and below it
(e.g. in the floor into which the pit was dug or the
overlying deposits), they can be argued to reflect
its purpose and/or activities related to it (e.g.
Green 1982; Miksicek 1987; Pearsall 2000: 67).
Given the uncertainty surrounding the as-
sociation of charred plant material with the ar-
chaeological context from which it derives, the
context itself should not be the main guideline
when investigating aspects of plant-use. In-
stead, the composition of charred assemblages
provides the most useful source of information
for understanding plant-related and other hu-
man activities in the past. The spectrum of plant
parts and species, and their absolute numbers or
proportions in an assemblage, are, among oth-
ers, the best indicators of the ‘origin’ of the as-
semblage (e.g. crop cultivation, wild plant gath-
ering) and the activities/processes that created
and shaped the assemblage, while they can also
help identify the purpose of the context in which
they are found (e.g. Hillman 1973, 1981, 1984;
G. Jones 1984, 1987; Fuller et al. 2005). As an ex-
ample, the published results from the Neolithic
levels at Gomolava on charred remains recovered
from the contexts described as pits (van Zeist
2001/2002: Tables 1–2) can be used to assess the
40 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
(possible) function of these features. Namely, in
all but one of the seven considered pit-samples,
remains of crop processing by-products – in this
case hulled wheat chaff (Triticum monococcum/
dicoccum glume bases) – largely outnumber the
product (i.e. grain of one or the other hulled
wheat), suggesting that the samples represent
residue from cleaning of crops, which further
implies the use of pits (at least at one stage)
for discard of household rubbish. On the other
hand, five samples from other (non-pit) contexts
contain much higher quantities of hulled wheat
grain compared to chaff, perhaps indicating
burnt crop stores (van Zeist 2001/2002: Table
2). While this impression clearly requires further
examination, it highlights the importance of
comparisons of plant assemblages from different
contexts based on their composition, particular-
ly with regard to crop parts (grain vs. chaff), in
order to arrive at archaeobotanically informed
inferences on human-plant interactions at the
context- and site-level.
THE CROP, WILD/WEED AND
COLLECTED TAXA
Information on botanical determination of
charred macro-remains is currently available
for 15 sites, 9 of which were in some way sam-
pled for archaeobotanical material; in situ col-
lected plant remains from six sites have been
identified. The remaining six sites where the
charred material was hand-picked have not been
archaeobotanically analysed; the presence of ce-
reals has been mentioned in excavation reports
for some of them (e.g. Banjica, Batka – Perlez,
Zlatara), but without archaeobotanical analysis
it remains unclear what the category “cereals”
actually stands for. The list of identified crop,
wild/weed and collected taxa is given in Table
2 and their presence/absence (based on seed/
chaff/fruit stone/nutshell) noted for each of the
considered sites. The data shown include results
provided in the published reports and those
deriving from ongoing analysis of the material
from Drenovac, Međureč, Motel–Slatina and
Vinča–Belo Brdo (Perić and Obradović 2012;
Filipović, unpublished data from Vinča–Belo
Brdo).
From the data shown it becomes clear that
the archaeobotanically sampled Neolithic sites
yielded much more diverse crop and wild/weed
assemblages than the non-sampled ones (or
where macro-remains were extracted from pol-
len samples – the case of Divostin). This contrast
could, therefore, be understood as a product of
differences among sites in sampling and recov-
ery/collection method. Besides, in the case of the
archaeobotanically sampled sites, the varying
number of analysed samples (e.g. from as few
as 3 from Starčevo to over 80 from Vinča – Belo
Brdo and Vinča culture levels at Drenovac, to
267 from Opovo) probably influences the overall
abundance and diversity of the assemblages (see
Table 2).
COMMENTARY ON THE CHARRED
SEED/FRUIT ASSEMBLAGE
Notwithstanding the methodological constraints
to the interpretation of the available data, some
very broad inferences on the representation of
crop and wild taxa across the sites and cultures
are offered here, with more specific comments
on some of the taxa. The results of wood char-
coal and pollen analysis are not included in the
discussion.
CROPS
In general, it seems that a similar spectrum of
crops occurs at the considered sites, both ear-
ly-middle Neolithic (Starčevo culture) and late
Neolithic (Vinča culture). Throughout the Ne-
olithic, hulled wheats (einkorn and emmer) ap-
pear most frequent (i.e. occurring at the majority
of sites), followed by hulled barley. Interestingly,
the presented data do not reflect the previous-
ly noted dominance of einkorn relative to em-
mer for the Neolithic central Balkans (e.g. Hopf
1974; McLaren and Hubbard 1990: 248; Boroje-
vić 2006: Table 2.5) and, instead, show presence
of both wheats at all sampled sites (and most of
the non-sampled Vinča culture sites – see Table
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS 41

Table 2. List of crop, wild/weed and collected taxa identified at Neolithic sites in Serbia
Tabela 2. Spisak žitarica, divljih/korovskih i prikupljenih vrsta koje su indentifikovane na neolitskim lokalitetima u Srbiji

Starčevo culture Vinča culture

Medvednjak
Gomolava

Belo Brdo
Drenovac

Drenovac

Vinča (K)
Starčevo
Međureč
Blagotin

Divostin

Divostin
Selevac

Petnica
Vinča –

Motel –
Belotić

Slatina
Opovo
Nosa
TAXA
number of analysed samples 50 10 3 non-sampled 80 41 267 47 82 2 non-sampled
CROPS
Triticum monococcum (1-grain) x x x x x x x x x x x x
Triticum monococcum (2-grain) (x)
Triticum dicoccum x x x x x x x x x x x x x x
Triticum sp., 'new type' x
Triticum durum/aestivum x x x x x x
Triticum sp. x x x x x x
Hordeum vulgare , hulled x x x x x x x x
Hordeum vulgare var. nudum x x
Hordeum vulgare x x
Panicum miliaceum x x x x x
Lens culinaris x x x x x x x x
cf. Lathyrus sativus/cicera (x)
Pisum sativum x x x x x
Vicia ervilia x x
Linum usitatissimum x x x x
COLLECTED TAXA
Cornus mas x x x x x x x x x
Corylus avellana x
Fagus sp. x
Fragaria vesca x x
Malus pumila x
Malus sylvestris x
Malus sp. x
Phragmites communis x
Physalis alkekengi x x x x
Prunus sp. x
Pyrus sp. x x x
Quercus sp. x x
Rubus fruticosus x x x
Rubus caesius x
Rubus sp. x x x x x
Sambucus nigra x x x x
Sambucus ebulus x* x x x

2). This contrast may be simply due to the in- representation across the sites. Another reason
clusion of fewer sites, and only those located in behind the different picture of the frequency of
present-day Serbia in the current overview, un- einkorn and emmer is the somewhat easier and
like e.g. Borojević 2006 (Table 2.5) where availa- potentially more precise identification of einko-
ble data for a wider region (i.e. former Yugosla- rn grain and chaff (especially grain) compared to
via plus the site of Uivar in Romania) have been emmer (e.g. van Zeist 1975: 318; Hillman et al.
given. Thus, at least for the territory of Serbia 1996); it is possible that indeterminate catego-
it appears that einkorn and emmer have similar ries such as Triticum monococcum/dicoccum and
42 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ

Table 2. continued
Tabela 2. nastavak

Starčevo culture Vinča culture

Medvednjak
Gomolava

Belo Brdo
Drenovac

Drenovac

Vinča (K)
Starčevo
Međureč
Blagotin

Divostin

Divostin
Selevac

Petnica
Vinča –

Motel –
Belotić

Slatina
Opovo
Nosa
TAXA
number of analysed samples 50 10 3 non-sampled 80 41 267 47 82 2 non-sampled
Sambucus sp. x x
Trapa natans x x (x)
Vitis vinifera (ssp. sylvestris ) x x*
WILD/WEED TAXA
Agrostemma githago x
Ajuga chamaepitys x
Amaranthus sp. x
Atropa belladonna x
Avena sp. x x x x x
Bromus arvensis x
Bromus secalinus x
Bromus sp. x x x x
Carex sp. x x
Chenopodium album x x x x
Chenopodium hybridum x
Chenopodium polyspermum x
Chenopodium sp. x x x x x x
Convolvulus arvensis type x
Echinochloa crus-galli x x x
Euphorbia helioscopia x
Galium aparine x x x
Galium spurium x
Galium sp. x x x x
Hyoscyamus niger x x
Lithospermum arvense x x
Lithospermum officinale x x*
Lolium sp. (x) x x x
Medicago sp. x
Papaver sp. x
Phalaris sp. x
Plantago lancelota x
Polygonum aviculare x x
Polygonum convolvulus x x x x x
Polygonum sp. x x x x x x x

Triticum sp. grain listed in the archaeobotanical now a growing body of evidence for the presence
reports include a number of unrecognisable em- of this wheat type at early farming sites in south-
mer grains. east Europe (e.g. Jones et al. 2000; Bogaard et al.
The fact that ‘new type’ wheat only occurs at 2007; Walker and Bogaard 2011). Free thresh-
a single site is likely due to the relatively recent ing wheat (Triticum aestivum/durum) is virtually
recognition of this morphological type of hulled absent from Starčevo culture sites (found only
wheat in archaeological assemblages (Jones et al. among hand-picked material from Belotić), be-
2000; Kohler-Schneider 2003). However, there is coming more visible at Vinča culture sites, but
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS 43

Table 2. continued
Tabela 2. nastavak

Starčevo culture Vinča culture

Medvednjak
Gomolava

Belo Brdo
Drenovac

Drenovac

Vinča (K)
Starčevo
Međureč
Blagotin

Divostin

Divostin
Selevac

Petnica
Vinča –

Motel –
Belotić

Slatina
Opovo
Nosa
TAXA
number of analysed samples 50 10 3 non-sampled 80 41 267 47 82 2 non-sampled
Rumex sp. x
Setaria sp. x x x x
Silene sp. x x x x
Solanum nigrum x x x
Teucrium sp. x
Thymelea passerina x
Trifolium sp. x
Trigonella sp. x
Vicia sp. x x x
Apiaceae x
Cruciferae x
Gramineae x x x
Malvaceae x
Solanaceae x x x x x
* mineralised seeds only
(x) - uncertain identification

continues to be less frequent than hulled wheats. (Bogaard et al. 2007) and Romania (Cârciuma-
Clear distinction between tetraploid (T. durum/ ru 1996: 79; Walker and Bogaard 2011), though
turgidum) and hexaploid form (T. aestivum) is a relatively high number (97) of impressions
difficult based on the grain, hence the presence of millet grains in adobe have been identified
of one or the other is usually inferred from the at the Neolithic site of Sacarovca in Moldova
chaff (rachis fragments; Maier 1996) and where (Kuzminova et al. 1998). In general, other than
these are absent, the identification on morpho- its confirmed presence in south-east and central
logical grounds cannot be considered secure Europe, the significance of the millet evidence
(e.g. “bread wheat-like grain” from Gomolava – in Europe prior to 5000 cal BCis as yet unclear
van Zeist 1975). (Hunt et al. 2008). The frequent finds of millet
The finds of broomcorn/common millet in Vinča culture deposits at Gomolava (over-
(Panicum milliaceum) at early Neolithic sites – all date range 4900–4600 cal BC – Orton 2012)
three seeds from Starčevo (the site is dated to could perhaps be indicative in this view (22 out
around 5700/5500 cal BC – Whittle et al. 2002) of 41 reported samples contain millet – van Zeist
and an unknown number from Nosa (the site 2001/2002: Table 2), though it is probably not
is dated c. 5500 cal BC – Whittle et al. 2002) – until after the Neolithic that the plant gains im-
are ambiguous in terms of their cultivation/do- portance as a staple crop (cf. van Zeist 1975).
mestication status (and perhaps even botanical Oat (Avena sp.) is here listed as a wild/weed
determination in the case of the remains from taxon due to its unlikely domestication /cultiva-
Nosa) and it is likely that they are here present tion status at the Neolithic sites (van Zeist 1975).
as weeds of cultivated crops, as suggested for the As noted by van Zeist (2001/2002: 94–95), in ab-
sporadic occurrence of millet at early Neolithic sence of oat floret bases (i.e. oat chaff) no dis-
sites in Bulgaria (cf. Kreuz et al. 2005), Hungary tinction can be made between wild (A. fatua) and
44 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
cultivated oat (A. sativa). So far, besides the find
of oat grains at Gomolava, only oat awns have
been registered at Neolithic sites in Serbia (at
Selevac and Drenovac – McLaren and Hubbard
1990: 253; Perić and Obradović 2012).
Pulses appear generally frequent at Vinča
culture sites, though this may also be due to the
much greater number of analysed samples from
the late Neolithic sites. Only lentil and pea have
so far been recorded at the Starčevo culture sites.
Bitter vetch seems to have come into use later
in the Neolithic, or at least becomes ‘visible’ in
archaeological deposits from this period. The
large number of bitter vetch seeds in the stor-
age/food preparation area of the burnt House
01/06 at Vinča – Belo Brdo, found mixed with
emmer grain and flax seeds (Borojević 2010; Fil-
ipović, in preparation), perhaps indicate their
use in human diet (e.g. Dönmez 2005; Valamoti
et al. 2010). Of note is also the presence of grass
pea (Lathyrus sativus/cicera) in the preliminary
analysis of charred material from Vinča culture
deposits at Pavlovac – Gumnište, the taxon pre-
viously (tentatively) recorded in Serbia only at
Divostin.
Flax seeds also appear to be absent from
Starčevo sites and layers. They occasionally oc-
cur in the samples from Vinča culture depos-
its, but it is not clear whether they belong to
the domesticated flax (Linum usitatissimum),
or wild flax species. The scarcity of finds (e.g.
13 seeds in a few samples from Gomolava, five
seeds at Opovo, and c. 30 seeds from Drenovac)
and their similar (estimated uncharred) size to
that of seeds of wild species growing in the area
(e.g. Linum perenne and L. austriacum) hindered
the characterisation of archaeological finds as
either domesticated or wild flax (and perhaps
present as wild/weed intrusions) (van Zeist
1975: 322–323; van Zeist and Bakker-Heeres
1975; Borojević 1998, 2006; Perić and Obradović
2012). A fragment of woven linen textile and a
fragment of cord made from flax fibres discov-
ered at Opovo testify to local flax cultivation
and use, or the use of imported linen products
(Tringham et al. 1992: Fig. 12; Borojević 1998:
70, 2006: 65). A cache of c. 380 flax seeds re-
trieved from near a fire installation (rake-out?)
at Vinča – Belo Brdo have been identified as be-
longing to L. usitatissimum using the criteria set
out by van Zeist and Bakker-Heeres (1975) for
distinguishing between domestic and wild spe-
cies – i.e. the average length of the completely
preserved Vinča seeds is around or over 3 mm,
and they show the presence of an asymmetrical
notch at the proximal end (Filipović, in prepa-
ration). Combined with other finds of flax seeds
at Vinča – Belo Brdo (Filipović 2004; Borojević
2010) and the detected impressions of flax-wo-
ven textile on some pottery sherds (Ninčić, un-
published report), (local) cultivation of flax (for
fibre and oil) could perhaps be inferred for the
site.
FRUITS AND NUTS
Remains of edible fruit of some sixteen wild taxa
have been recorded at Neolithic sites in Serbia,
and they could all represent a collected source.
The repertoire of collected taxa found at Vinča
culture sites seems much more diverse than
that characteristic of Starčevo sites, though this
could again be due to the differences between
the sites in the level of analysis. Cornelian cher-
ry (Cornus mas) appears most common and has
been found at all sampled sites. There emerges a
picture of continuity in the consumption of the
plant, from the Late Mesolithic (Filipović et al.
2010; Allué et al. in press) throughout the Ne-
olithic and probably later (e.g. Kroll 1998; Me-
dović 2002; Filipović 2011). The same is true for
a number of other taxa listed in Table 2 which
‘survive’ into post-Neolithic periods (e.g. van
Zeist 2001/2002; Kroll 1998; Medović 2002; Fil-
ipović 2011). The vast majority of gathered taxa
are of woodland origin – they occupy upland or
river forests, forest edges and clearings, while
some (e.g. Sambucus, Physalis) are also found in
ruderal, waste places; few taxa grow in wet en-
vironments (Phragmites and Trapa). Combined
with the available wood charcoal and pollen ev-
idence, collected plants provide useful informa-
tion on the natural vegetation around the sites at
the time of the occupation (e.g. Borojević 1998,
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
2006; van Zeist 2001/2002; Marinova et al. 2013).
Sambucus seeds have regularly been found in
charred and uncharred (mineralised) conditions
at Neolithic sites in Serbia; both S. ebulus and
S. nigra may have had a range of human uses
(Borojević 1998, 2006; McLaren and Hubbard
1990; van Zeist 2001/2002; Filipović 2004; Me-
dović 2011a). Though the routes through which
the charred and uncharred seeds arrived into the
deposits were different, their co-occurrence in
the samples may signify archaeological status
for both. The uncharred state of Sambucus (and
other mineralised) seeds perhaps indicates that
they could have originated from coprolites or
dung (Borojević 1998; van Zeist 2001/2002).
Some level of ‘management’ of wild fruit
resources has been suggested for European Ne-
olithic sites, based on the relatively frequent
finds of crab apple (Malus sp.) in Okolište in
Bosnia, e.g. protection from animals, clearance
of (unwanted) vegetation around tree stands etc.
(Kirleis and Kroll 2010). Given the fragile nature
of charred apple and similar fruits, the c. 20 frag-
mented crab apples (and over 200 apple pips)
discovered in association with an oven in the
Vinča culture layer at Gomolava represent a fair-
ly rich find; they are taken as firm evidence of
the gathering of crab apples. Similarly, charred
whole fruits of wild pear (Pyrus sp.) are com-
monly found at Vinča – Belo Brdo, sometimes
in deposits related to fire installations (Filipović
2004; Borojević 2010; Filipović and Marić 2013).
It seems that, along with the other identified
taxa, these wild fruits were an important source
of food/drink in the Neolithic; it is possible that
some effort was invested into securing the yields.
Although it can invade cultivated fields and,
in that context, represent an arable weed (e.g.
Davies and Hillman 1988), common reed (Phrag-
mites communis) is here included as a collect-
ed taxon because of its likely use as a building
material. Reed culm impressions in house daub
have been identified at Opovo and Vinča – Belo
Brdo, and charred reed culm nodes at the latter.
It seems that, in addition to the use of wooden
posts and strips as building materials, reed stems
were also put to use for construction of the wat-
45
tle for house walls (and perhaps also roofing),
which is then daubed with clay amply tempered
with straw and chaff (cf. Borojević 1998, 2006;
Filipović, unpublished data from Vinča – Belo
Brdo).
ARABLE AND RUDERAL (WILD/WEED)
TAXA
The wild/weed taxa include species that could
have flourished in arable fields and/or other dis-
turbed (i.e. ruderal) areas such as waste ground
and settlement and field edges. They could have
entered the archaeological deposits together
with the harvested crop, and would have been
removed in crop processing and discarded into
house fires (Hillman 1981, 1984; van der Veen
2007).
Some of the wild/weed taxa could have been
collected for food (e.g. Behre 2008); however,
they do not occur in any significant numbers
at Neolithic sites in Serbia, unlike, for instance,
mass finds of Chenopodium polyspermum at
Bronze/Iron Age Feudvar (Kroll 1990) or some-
what larger numbers of Polygonum aviculare and
P. convolvulus in a sample from Hallstatt layers
at Gomolava (van Zeist 2001/2001: Table 4).
An additional or alternative ‘mode of arrival’
for (some) wild/weed taxa could have been via
burning of animal dung as fuel, collected from
animals grazing on stubble or ruderal vegeta-
tion, and/or fed crop processing by-products
(e.g. Miller 1984; Miller and Smart 1984; Charles
1998; van Zeist 2001/2002: 314; Filipović 2013).
The arable/ruderal taxa are generally adapt-
ed to life in disturbed (anthropogenic) habitats
and are, therefore, not suitable for inferences on
e.g. the composition and distribution of natural
vegetation around the sites. On the other hand,
weeds accompanying crops in the fields are high-
ly sensitive to changes in the arable environment
and their composition varies in relation to the
growing conditions. The archaeobotanical weed
records are an indispensable tool for investiga-
tions into the growing conditions of crops, and
they provide direct evidence of crop husbandry
in the past. The biology and ecology of arable
46 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
weeds have been extensively used in studies of
farming practices such as tillage, weeding, irri-
gation/drainage, and specific aspects of early
agriculture such as sowing and harvesting tim-
ing and methods, the intensity and scale of cul-
tivation etc. (e.g. Wasylikowa 1981; Behre and
Jacomet 1991; van der Veen 1992; Jones 1984,
1987, 1992; Charles et al. 1997; Bogaard et al.
2000, 2005; Bogaard 2004; Filipović 2013).
Not a single seed of arable/ruderal taxa has
been recorded at the sites where plant remains
were observed or hand-picked; this, without any
doubt, demonstrates the ‘negative effect’ of the
lack of archaeobotanical sampling. Furthermore,
although the arable flora of Neolithic sites in
Serbia seems diverse, there is a clear distinction
in the number of taxa (and, to some extent, in
the number of retrieved remains per taxon, as
stated in the reports) between the sites repre-
sented by a greater number of (large) samples
from an array of contexts, and those where few
samples were taken.
ARCHAEOBOTANICAL RESEARCH IN
SERBIA – PROBLEMS AND PROSPECTS
The well-structured sampling and careful recov-
ery applied at only a few Neolithic sites in Serbia
enabled more or less detailed qualitative and/or
quantitative analysis of crop and wild remains
and enhanced the interpretation of the botani-
cal assemblages. In contrast, at a number of sites
charred plant remains were only hand-collected
or merely observed during the excavation, and
sometimes broadly identified. The downsides of
the absence, or inappropriateness, of the field
methods for recovery of charred plant material
noted above, and the significant differences in
sampling strategies across the sites limit the po-
tential for comparison between assemblages us-
ing, for example, the array of identified taxa, the
frequency and abundance of taxa, information
on the contextual association of plant remains,
plant-related differences between occupation
phases/chronological periods and so on.
In some instances, the presence and type of
plant material have been understood as mani-
festing the purpose of the features in which the
remains are found; in other cases, the specifics
of the archaeological context and the non-botan-
ical evidence have been used to characterise the
derived plant material. The lack of recognition
and evaluation of the many processes that pro-
duce, affect and shape charred plant assemblag-
es has been remarkable.
Overall, there do not exist sufficient data,
certainly not enough reliable data, for well-in-
formed considerations of Neolithic plant-based
economy that would include all the analysed
sites in the territory of Serbia, or for justifiable
conclusions on aspects such as the overall nature
and scale of agriculture, dominance/importance
of any one of the identified crop species, rela-
tionship between e.g. settlement location and
pattern and plant resources and so on. There-
fore, some/most of the offered interpretations
remain unsubstantiated.
Many questions arise in the course of ar-
chaeological excavations, and archaeobotany
can address a number of them. Results of ar-
chaeobotanical analysis can offer a large body
of information on a range of aspects of human
life in the past; most prominent for the Neolith-
ic are details on the economy, i.e. agricultural
production which likely was the ‘key to success’
of long-lived settlements such as that at Vinča
– Belo Brdo. It is essential to establish archae-
obotanical investigations at archaeological sites
in Serbia and, where possible, to continue this
work at the sites that have already provided
some information on plant use and plant-relat-
ed activities. A much more extensive dataset is
needed to enable assessment of the role of plants
and their importance for human subsistence at
different sites and different points in prehisto-
ry and history in Serbia, and to provide a basis
for the interpretation and reconstruction of past
human activities and environment in this part
of the world.
Recent work by researchers pursuing this
analysis in Serbia (Borojević, Medović, and the
present authors) has generated new (and perhaps
more ‘useful’ in terms of interpretation and re-
construction) archaeobotanical and archaeolog-
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
ical data from this part of the world; it is hoped
that these results (will) shed more light on the
role of plants in the past, both at individual sites
and across the region and time periods. Clearly,
regular publication and presentation of the re-
sults to the archaeological community are essen-
tial, while the increasing number of demonstra-
tions of the processes and results of the research
to a wider audience (e.g. in the form of public
lectures, museum exhibitions and workshops)
in recent years are an additional route towards
raising the awareness of the enormous scientific
potential of archaeobotanical study.
Acknowledgements: D.F. is grateful to Miroslav Marić who
supplied information on the sampling system at Jaričište
1 – Mali Borak. Đ.O. is indebted to Slaviša Perić for the
permission to cite the unpublished results from Drenovac,
Međureč and Motel – Slatina. Many thanks to Olga Perić
who produced the map in Figure 1. David Orton’s valuable
and constructive advice was most welcome and greatly ap-
preciated; a special thank you from D.F. for improving her
English in this paper.
REFERENCES
Allué, E.A., D. Filipović and D. Borić (in press) Archaeo-
botanical record from the Iron Gates site of Vlasac,
Serbia. In Proceedings of MESO2010 –The Eighth In-
ternational Conference on the Mesolithic in Europe,
Santander, Spain.
Antonović, D. 2005 Neolitsko zemljoradničko oruđe i
njegov značaj u počecima poljoprivrede na tlu Srbije.
Zbornik Narodnog Muzeja 18 (1): 47–67.
Argant, J. and V. Dimitrijević 2007 Pollen analyses of Pleis-
tocene hyaena coprolites from Montenegro and Ser-
bia. Geološki anali Balkanskog poluostrva 68:73–80.
Asouti, E. and P. Austin 2005 Reconstructing woodland
vegetation and its exploitation by past societies, based
on the analysis and interpretation of archaeological
wood charcoal macro-remains. Environmental Archae-
ology 10(1): 1–18.
Badham, K. and G. Jones 1985 An experiment in manual
processing of soil samples for plant remains. Circaea
3 (1): 15–26.
Bankoff, A.H. and F.A. Winter 1990 The Later Aeneolithic
in Southeastern Europe. American Journal of Archae-
ology 94 (2): 175–191.
47
Barker, G. 1975 Early Neolithic land use in Yugoslavia. Pro-
ceedings of the Prehistoric Society 41: 85–104.
Behre, K.E. 2008 Collected seeds and fruits from herbs as
prehistoric food. Vegetation History and Archaeobotany
17: 65–73.
Behre, K.-E. and S. Jacomet 1991 The Ecological Interpre-
tation of Archaeobotanical Data. In W. van Zeist, K.
Wasylikowa and K.-E. Behre (eds.) Progress in Old
World Palaeoethnobotany, 81–108. Rotterdam: Balke-
ma.
Blagojević, M. and R. Arsić 2008 Rudarski basen Kolubara–
zaštitna arheološka iskopavanja. Glasnik Srpskog ar-
heološkog društva 24: 209–222.
Boardman, S. and G. Jones 1990 Experiments on the Effects
of Charring on Cereal Plant Components. Journal of
Archaeological Science 17: 1–11.
Bogaard, A., Charles, M., Halstead, P. and Jones, G. 2000
The Scale and Intensity of Cultivation: Evidence from
Weed Ecology. In P. Halstead and Frederick, C. (eds.)
Landscape and Land Use in Postglacial Greece, pp. 129–
134. Sheffield: Sheffield Academic Press.
Bogaard, A. 2004 Neolithic Farming in Central Europe. An ar-
chaeobotanical study of crop husbandry practices. Lon-
don: Routledge.
Bogaard, A., G. Jones and M. Charles 2005 The impact of
crop processing on the reconstruction of crop sowing
time and cultivation intensity from archaeobotanical
weed evidence. Vegetation History and Archaeobotany
14: 505–509.
Bogaard, A., J. Bending and G. Jones 2007 Archaeobotanical
evidence for plant husbandry and use. In A. Whittle
(ed.) The Early Neolithic on the Great Hungarian Plain.
Investigations of the Körös culture site of Ecsegfalva 23,
County Békés, pp. 421–446. Varia Archaeologica Hun-
garica, Vol. II. Budapest: Archaeological Institute of
the Hungarian Academy of Sciences.
Borić, D. 2009. Absolute dating of metallurgical innovations
in the Vinča Culture of the Balkans. In T.K. Kienlin
and B.W. Roberts (eds.)  Metals and Societies. Studies
in honour of Barbara S. Ottaway, pp. 191–245. Univer-
sitätsforschungen zur prähistorischen Archäologie.
Bonn: Habelt.
Borojević, K. 1988a Differences in plant macro remains
from the Neolithic level at Gomolava and the Neoithic
site of Opovo. In N. Tasić and J. Petrović (eds.) Go-
molava, Hronologija i Stratigrafija u praistoriji i antici
Podunavlja i jugoistočne Evrope, pp. 109–115. Novi
Sad.
Borojević, K. 1988b Analiza ugljenisanog semenja sa
lokaliteta Svetinja. Starinar XXXVIII: 65–72.
48 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
Borojević, K. 1990a Analize paleobotaničkih makroostataka
sa arheoloških lokaliteta u Srbiji. Unpublished master
thesis. University of Belgrade, Faculty of Philosophy,
Department of Archaeology.
Borojević, K. 1990b Analize ugljenisanog semenja iz lat-
enskog naselja na Gomolavi. In B. Jovanović and M.
Jovanović (eds.) Gomolava 2. Naselje mlađeg gvozdenog
doba, pp. 111–117. Novi Sad: Vojvođanski muzej; Be-
ograd: Arheološki institut.
Borojević, K. 1991 Emmer aus Feudvar. In B. Hänsel and
P. Medović (eds.) Vorbericht über die jugoslawisch-
deutschen Ausgrabungen in der Siedlung von Feud-
var bei Mošorin – Gem. Titel, Vojvodina. Bericht der
Römisch-Germanischen Kommission 72: 171–177.
Borojević, K. 1998 The Relations Among Farming Practices,
Landownership and Social Stratification in the Balkan
Neolithic Period. Unpublished doctoral thesis. Depart-
ment of Anthropology, Washington University, Saint
Louis, Missouri.
Borojević, K. 2002 Analiza biljnih ostataka sa tvrđave Ras
(12. vek i početak 13. veka). Starinar LII: 191–205.
Borojević, K. 2005 Nutrition and Environment in Medieval
Serbia: Charred Cereal, Weed and Fruit Remains from
the Fortress of Ras. Vegetation History and Archaeo-
botany 14: 453–464.
Borojević, K. 2006 Terra and Silva in the Pannonian Plain:
Opovo agro-gathering in the Late Neolithic. BAR Inter-
national Series. Oxford: Archaeopress.
Borojević, K. 2010 Plant remains from a Late Neolithic
building at the Vinča site. Paper presented at the 15th
Conference of the International Work Group for Pal-
aeoethnobotany, Wilhelmshaven, Germany. Abstract
in Terra Nostra 2010. Wilhelmshaven: Schriften der
GeoUnion Alfred-Wegener-Stiftung.
Bottema, S. 1975 The Interpretation of Pollen Spectra from
Prehistoric Settlements. Palaeohistoria XVII: 18–26.
Bottema, S. and B.S. Ottaway 1982 Botanical, Malacologi-
cal and Archaeological Zonation of Settlement De-
posits of Gomolava. Journal of Archaeological Science
9: 221–246.
Braadbaart, F. 2004 Carbonization of peas and wheat. A
laboratory study Leiden, The Netherlands. Online at:
www.amolf.nl.
Cârciumaru, M. 1978 L’analyse pollinique des coprolithes
de la station archéologique de Vlasac. In M. Garašanin
(ed.) Vlasac. A Mesolithic Settlement in the Iron Gates
(II Geology – Biology – Anthropology), pp. 31–34. Be-
ograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Cârciumaru, M. 1996 Paleoetnobotanica.Studii în Preistoria
şi Protoistoria României. laşi: Editurii Glasul Bucov-
inei Helios.
Chapman, J. 1981 The Vinča Culture of South-East Europe:
studies in chronology, economy and society. BAR Inter-
national Series. Oxford: Archaeopress.
Chapman, J. 2000 Fragmentation in Archaeology. London:
Routledge.
Charles, M., G. Jones and J.G. Hodgson 1997 FIBS in ar-
chaeobotany: functional interpretation of weed floras
in relation to husbandry practices. Journal of Archaeo-
logical Science 24: 1151–1161.
Charles, M. 1998 Fodder from dung: The recognition and
interpretation of dung-derived plant material from
archaeological sites. Environmental Archaeology 1:
111–122.
Colledge, S., J. Conolly and S. Shennan 2005 The evolution
of Neolithic farming from SW Asian origins to NW
European limits. European Journal of Archaeology 8/2:
137–156.
Colledge, S. and J. Conolly (eds.) 2007 The Origins and
Spread of Domestic Crops in Southwest Asia and Europe.
California: Left Coast Press.
Crnobrnja, A. 2009 Neolitsko naselje na Crkvinama u
Stublinama – istraživanja 2008. godine. Obrenovac:
Muzej grada Beograda.
Davies, M.S. and G.C. Hillman 1988 Effects of Soil Flooding
on Growth and Grain Yield of Populations of Tetra-
ploid and Hexaploid Species of Wheat. Annals of Bot-
any 62: 597–604.
Dennell, R.W. 1976 The economic importance of plant re-
sources represented on archaeological sites. Journal
of Archaeological Science 3: 229–247.
Dimitrijević, V. and A. Medović 2007 Animal and Plant Re-
mains in a Tomb in Test-Pit 1/05, outside the Forti-
fied Imperial Palace Felix Romuliana.Starinar LVII:
315–327.
Dönmez, E.O. 2005 Early Bronze Age Crop Plants from
Yenibademli Höyük (Gökçeada), Western Turkey. En-
vironmental Archaeology 10: 39–49.
Fairbairn, A. and E. Weiss (eds.) 2009 From foragers to farm-
ers: Papers in Honour of Gordon C. Hillman Oxford:
Oxbow.
Filipović, D. 2004 Archaeobotanical analysis. Recovery and
identification of macro-botanical remains from the site
of Vinča–Belo Brdo 2001–2003. Unpublished master
thesis. University of Belgrade, Faculty of Philosophy,
Department of Archaeology.
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
Filipović, D., E.A. Allué and D. Borić 2010 Integrated car-
pological and anthracological analysis of plant record
from the Mesolithic site of Vlasac, Serbia. Glasnik
Srpskog arheološkog društva 26: 145–161.
Filipović, D. 2011 Beška–Kalakača: Arheobotaničke anal-
ize. U M. Jevtić (ed.) Čuvari žita u praistoriji. Studija
o žitnim jama sa Kalakače kod Beške (katalog izložbe),
pp. 84–94. Vršac: Gradski muzej Vršac. Beograd: Filo-
zofski fakultet.
Filipović, D. and N.N. Tasić 2012 Vinča–Belo Brdo, a late
Neolithic site in Serbia: consideration of macro-bo-
tanical remains as indicators of dietary habits. Bal-
canica XLIII: 7–27.
Filipović, D. 2013 An archaeobotanical investigation of plant
use, crop husbandry and animal diet at early-mid Neo-
lithic Çatalhöyük, Central Anatolia. Unpublished doc-
toral thesis. University of Oxford, School of Archaeol-
ogy.
Filipović, D. and M. Marić 2013 Finds of wild pear from late
Neolithic Vinča, Serbia. Poster presented at the 16th
Conference of the International Work Group for Pal-
aeoethnobotany, Thessaloniki, Greece.
Filipović, D. and M. Marić, forthcoming/2013 Odvajanje ar-
heobotaničkih uzoraka na (e)neolitskim lokalitetima
u Srbiji: predlog metodologije. Glasnik Srpskog arhe-
ološkog društva 29.
Fraser, R.A., A. Bogaard, T. Heaton, M. Charles, G. Jones,
B.T. Christensen, P. Halstead, I. Merbach, P.R. Poul-
ton, D. Sparkes and A.K. Styring 2011 Manuring and
stable nitrogen isotope ratios in cereals and pulses:
towards a new archaeobotanical approach to the in-
ference of land use and dietary practices. Journal of
Archaeological Science (38) 10: 2790–2804.
Fuller, D.Q., C.J. Stevens and M. McClatchie 2005 Routine
Activities, Tertiary Refuse and Labor Organization:
Social Inference from Everyday Archaeobotany. In M.
Madella and M. Savard (eds.) Ancient Plants and Peo-
ple. Contemporary Trends in Archaeobotany. Tucson:
University of Arizona Press.
Fuller, D.Q. 2007 Archaeological Science in Field Training.
In P. Ucko, L. Qin and J. Hubert (eds.) From Concepts
of the Past to Practical Strategies: The Teaching of Ar-
chaeological Field Technique, pp. 183–206. London:
Saffron Books.
Fuller, D.Q., G. Willcox and R.G. Allaby 2011 Cultivation
and domestication had multiple origins: arguments
against the core area hypothesis for the origins of ag-
riculture in the Near East. World Archaeology 43 (4):
628–652.
49
Fuller, D.Q. 2012 New archaeobotanical information on
plant domestication from macro-remains: tracking
the evolution of domestication syndrome traits. In P.
Gepts, T.R. Famula, R.L. Bettinger, S.B. Brush, A.B.
Damania, P.E. McGuire and C.O. Qualset (eds.) Bio-
diversity in Agriculture. Domestication, Evolution, and
Sustainability, pp. 110–135. Cambridge: Cambridge
University Press.
Galović, R. 1975 Neolitska ritualna grupa iz Smederevske
Palanke. Zbornik Narodnog muzeja 8: 21–30.
Garašanin, M. 1973 Praistorija Srbije. Beograd: Srpska
Književna Zadruga.
Garašanin D. 1959 Nosa – Biserna Obala. Arheološki pregled
1: 9–11.
Garašanin D. 1960 Nosa – Biserna Obala, praistorijsko
naselje. Starinar XI: 228–229.
Gavela, B. 1958 Eneolitsko naselje u Grivcu. Starinar VII–
VIII: 237–268.
Gigov, A. 1969 Analiza polena. In D. Srejović (ed.) Lepenski
vir, p. 203–206. Beograd: Srpska književna zadruga.
Glišić, J. 1968 Ekonomika i socijalno-ekonomski odnosi
u neolitu podunavsko-pomoravskog basena. In: L.
Trifunović (ed.) Neolit centralnog Balkana, pp. 21–61.
Beograd: Narodni muzej.
Grbić, M. 1959 Starčevo kao najraniji izraz neolitske ekono-
mike na Balkanu. Starinar IX–X: 11–17.
Green, F.J. 1979 Phosphatic mineralization of seeds from
archaeological sites. Journal of Archaeological Science
6: 279–284.
Green, F.J. 1982 Problems of interpreting differentially
preserved plant remains from excavations of medie-
val urban sites. In A.R. Hall and H.K. Kenward (eds.)
Environmental Archaeology in the Urban Context, pp.
40–46. London: Council for British Archaeology Re-
search Report 23.
Grüger Е. and H.J. Beug 1988. Botanical Investigations at
Divostin and Grivac. In A. McPherron and D. Srejović
(eds.) Divostin and Neolithic of Central Serbia,pp.
415–418. Pittsburgh, Pennsylvania: Department of
Anthropology, University of Pittsburgh.
Hastorf, A. C. 1999 Recent Research in Paleoethnobotany,
Journal of Archaeological Research7 (1): 55–103.
Hillman, G.C. 1973 Crop husbandry and food production:
modern models for the interpretation of plant re-
mains. Anatolian Studies 23: 241–244.
Hillman, G.C. 1981 Reconstructing crop husbandry prac-
tices from the charred remains of crops. In R. Mercer
50 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
(ed.) Farming Practice in British prehistory, pp. 123–
162. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Hillman, G.C. 1984 Interpretation of archaeological plant
remains: Application of ethnographic models from
Turkey. In W.A. Casparie and W. van Zeist (eds.)
Plants and Ancient Man: Studies in palaeoethnobotany,
pp. 1–41. Rotterdam: Balkema.
Hillman, G.C., S. Mason, D.D. Moulins and M. Nesbitt 1996
Identification of archaeological remains of wheat: The
1992 London workshop. Circaea 12 (2): 195–209.
Hole, F., K.V. Flannery and J.A. Neely 1969 Prehistory and
Human Ecology of the Deh Luran Plain. Memòria 1.
Ann Arbor.
Hopf, M. 1958 Neolitische Getreidefunde aus Bosnien und
der Hercegovina.Glasnik Zemaljskog muzeja u Sara-
jevu XIII: 97–103.
Hopf, M. 1961 Untersuchungsbericht über Kornfunde aus
Vršnik, Zbornik na Štipskiot Naroden muzej 2: 41–45.
Hopf, M. 1966/1967 Untersuchungen über die botanisch-
en Reste aus der neolitischen Ansiedlung in Gornja
Tuzla. Glasnik Zemaljskog Muzeja u Sarajevu N.S.
21/22:169–171.
Hopf, M. 1974 Pflanzenreste aus Siedlungen der Vinča –
Kultur in Jugoslawien. Jahrbuch des Römisch-Ger-
manischen Zentralmuseums Meinz 21: 1–11.
Hubbard, R.N.L.B. and A. Clapham 1992 Quantifying mac-
roscopic plant remains. Review of Palaeobotany and
Palynology 73: 117–132.
Hunt, H.V., M.V. Linden, X. Liu, G. Motuzaite-Matuzev-
iciute, S. Colledge and M.K. Jones 2008. Millets across
Euroasia: chronology and context of early record of
the genera Panicum and Setaria from archaeological
sites in the Old World. Vegetation History and Archaeo-
botany 17: 5–18.
Jacomet, S., C. Brombacher and M. Dick 1989 Archäobotanik
am Zürichsee. Ackerbau, Sammelwirtschaft und Umwelt
von neolithischen und bronzezeitlichen Seeufersiedlun-
gen im Raum Zürich. Ergebnisse von Untersuchungen
pflanzlicher Makroreste der Jahre 1979–1988. Zürich:
Orell Füssli.
Jacomet, S. and A. Kreuz 1999 Archäobotanik. Stuttgart: Eu-
gen Ulmer.
Jacomet, S. 2007 Use in Environmental Archaeology. Sec-
tion in H. Birks Plant Macrofossil Methods and Stud-
ies. In S. Elias (ed.) Encyclopedia of Quaternary Science,
Vol. 3, pp. 2384–2412. Oxford: Elsevier.
Jarman, H.N., A.J. Legge, and J.A. Charles 1972 Retrieval
of Plant Remains from Archaeological Sites by Froth
Flotation. In E.S. Higgs (ed.) Papers in Economic Pre-
history, pp. 39–48. Cambridge: Cambridge Universi-
ty Press.
Jevtić, L.S. 1990/2000 Otisci zrna žitarica na grnčariji od 4.
do 9. veka u Banatu i Bačkoj. Glasnik Srpskog arheolo-
škog društva 15–16: 327–331.
Jezik, S. 1998 The origins of agriculture in temperate Europe:
An exploration into the subsistence strategies of two early
Neolithic groups in the Central Balkans, Foeni – Salaş
and Blagotin. Unpublished master thesis. University
of Manitoba, Department of Anthropology.
Jež, Ž. 1985 Pregled neolitskih i eneolitskih kultura Gornje
Kolubare. Istraživanja II: 43–58.
Jovanović, M. 2004 Žitarice u praistoriji u Podunavlju i na
Balkanskom poluostrvu. Rad Muzeja Vojvodine 46:
101–127.
Jones, D. (ed.) 2011 (2nd edition) Environmental Archaeol-
ogy. A Guide to the Theory and Practice of Methods, from
Sampling and Recovery to Post-excavation. Swindon:
English Heritage.
Jones, G. 1984 Interpretation of archaeological plant re-
mains: ethnographic models from Greece. In Casparie,
W.A. and W. van Zeist(eds.): Plants and Ancient Man:
Studies in palaeoethnobotany, pp. 43–61. Rotterdam:
Balkema.
Jones, G. 1987 A statistical approach to the archaeological
identification of crop processing. Journal of Archaeo-
logical Science 14: 311–323.
Jones, G. 1991 Numerical analysis in archaeobotany. In
W. van Zeist, K. Wasylikowa and K.E. Behre (eds.)
Progress in Old World palaeoethnobotany, pp. 63–80.
Rotterdam: Balkema.
Jones, G. 1992 Weed phytosociology and crop husbandry:
identifying a contrast between ancient and modern
practice. Review of Palaeobotany and Palynology 73:
133–143.
Jones, G., Valamoti S. and M. Charles 2000 Early crop di-
versity: a “new” glume wheat from northern Greece
Vegetation History and Archaeobotany 9: 133–146.
Jones, M.K. 1991 Sampling in palaeo-ethnobotany. In
W. van Zeist, K. Wasylikowa and K.E. Behre (eds.)
Progress in Old World Palaeoethnobotany, pp. 53–61.
Rotterdam: Balkema.
Keeley, H.C.M 1978 The cost-effectiveness of certain methods
of recovering macroscopic organic remains from archae-
ological deposits. Journal of Archaeological Science 5:
179–183.
Kenward, H.K., A.R. Hall and A.K.G. Jones 1980 A tested
set of techniques for the extraction of plant and an-
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
imal macrofossils from waterlogged archaeological
deposits. Science and Archaeology 22: 3–15.
Kišgeci, J. and A. Medović 2006 Prehistoric use of medic-
inal and aromatic plants in the southeast part of the
Pannonian Plain. In M.S. Ristić and D. Radanović
(eds.) Proceedings from the Third Conference on Medic-
inal and Aromatic Plants of Southeast European Coun-
tries, Belgrade, Serbia, pp. 29–32. Available at http://
www.amapseec.org /Proceedings_Nitra.pdf.
Kohler-Schneider, M. 2003 Contents of a storage pit from
late Bronze Age Stillfried, Austria: another record of
the “new” glume wheat. Vegetation History and Ar-
chaeobotany 12: 105–111.
Kreuz, A., E. Marinova, E. Schäfer and J. Wiethold2005 A
comparison of Early Neolithic crop and weed assem-
blages from the Linearbandkeramik and the Bulga-
rian Neolithic cultures: differences and similarities.
Vegetation History and Archeobotany 14: 237–258.
Krstić, D., A. Bankoff, M. Vukmanović and F. Winter 1986
Praistorijski lokalitet Novačka Ćuprija. Zbornik Nar-
odnog muzeja XII (1): 17–62.
Kirleis, W. and H. Kroll 2010. The Orchards in the Neolithic:
Malus in Central Europe. Paper presented at the 15th
Conference of the International Work Group for Pal-
aeoethnobotany, Wilhelmshaven, Germany. Abstract
in Terra Nostra 2010. Wilhelmshaven: Schriften der
GeoUnion Alfred-Wegener-Stiftung.
Kroll, H. and K. Borojević 1988 Einkorn von Feudvar. Ein
früher Beleg der Caucalidion-Getreideunkrautgesell-
schaft. Praehistorische Zeitschrift 63: 135–139.
Kroll, H. and K. Borojević 1988–9 Jednozrna pšenica sa
Feduvara. Jedna rana potvrda pšeniče korovske za-
jednice Caucalidion. Rad Muzeja Vojvodine 31: 37–43.
Kroll, H. 1990a Melde von Feudvar, Vojvodina. Ein Mas-
senfund bestätigt Chenopodium als Nutzpflanze in der
Vorgeschichte. Praehistorische Zeitschrift 65: 46–48.
Kroll, H. 1990b Saflor von Feudvar, Vojvodina. Ein
Fruchtfund von Carthamus tinctorius belegt diese Fär-
bepflanze für die Bronzezeit Jugoslawiens. Archäolo-
gisches Korrespondenzblatt 20: 41–46.
Kroll, H. 1991a Rauke von Feudvar. Die Crucifere Sisym-
brium als Nutzpflanze in einer metallzeitlichen Sied-
lung in Jugoslawien. In E. Hajnalová (ed.) Palaeoeth-
nobotany and Archaeology. International Work-Group
for Palaeoethnobotany, 8th Symposium, Nitra-Nové
Vozokany 1989, pp. 187–192. Nitra: Archaeological
Institute of the Slovak Academy of Sciences.
51
Kroll, H. 1991b Botanische Untersuchungen zu pflanzli-
chen Grundnahrungsmitteln. Bier oder Wein?. In B.
Hänsel and P. Medović (eds.) Vorbericht über die
jugoslawisch-deutschen Ausgrabungen in der Sied-
lung von Feudvar bei Mošorin – Gem. Titel, Vojvo-
dina. Bericht der Römisch-Germanischen Kommission
72: 165–171.
Kroll, H. 1992 Einkorn from Feudvar, Vojvodina, II. What
is the difference between emmer-like two-seeded Ein-
korn and Emmer. Review of Palaeobotany and Palynol-
ogy 73: 181–185.
Kroll, H. 1995 Ausgesiebtes von Gerste aus Feudvar, Vojvo-
dina. In H. Kroll and R. Pasternak (eds.) Res archaeo-
botanicae. International Workgroup for Palaeoethno-
botany, Proceedings of the Ninth Symposium, Kiel
1992, pp. 135–143. Kiel: Institut für Ur- und Frühge-
schichte der Christian-Albrecht-Universität.
Kroll, H. 1997 Zur eisenzeitlichen Wintergetreide-Unk-
rautflora von Mitteleuropa. Mit Analysen-beispielen
archäologischer pflanzlicher Großreste aus Feudvar
in der Vojvodina, aus Greding in Bayern und aus
Dudelange in Luxemburg.Prahistorische Zeitschrift 72:
106–114.
Kroll, H. 1998 Die Kulturlandschaft und Naturlandschaft
des Titeler Plateaus im Spiegel der metallzeitlichen
Pflanzenreste von Feudvar. In B. Hänsel and P.
Medović (eds.) Feudvar 1. Das Plateau von Titel und
Šajkaška.Prähistorische Archäologie in Südosteuropa
13: 305–317. Kiel: Institut für Ur- und Frühgeschich-
te der Christian-Albrecht-Universität.
Kuzminova, N., V. Dergačev and O. Larina 1998
Paleoetnobotaničeskie issledovanija na poselenii Sa-
karovka I. Revista Arheologică 2: 166–182.
Leković, V. 1995 Neolitska naselja. U Z. Vapa (ed.) Arheološka
istraživanja duž autoputa kroz Srem, pp. 25–44. Novi
Sad: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture.
Lennstrom, H. and C.A. Hastorf 1995Interpretation in Con-
text: Sampling and Analysis in Paleoethnobotany.
American Antiquity 60: 701–721.
Maier, U. 1996 Morphological studies of free-threshing
wheat ears from a Neolithic site in southwest Ger-
many, and the history of the naked wheats. Vegetation
History and Archaeobotany 5: 39–55.
Marinković, S. 2004 Lokaliteti starčevačke kulture na
području srednjeg Banata. Rad Muzeja Vojvodine 46:
11–77.
Marinova, E.M., D. Filipović, Đ. Obradović and E.A. Allué
2013 Wild plant resources and land use in the Me-
52 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
solithic and Early Neolithic south-east Europe. Offa-
Journal 69/70: 467–478.
McLaren, F.S. and R.N.L.B. Hubbard 1990 The Archaeobo-
tanical Remains. In R. Tringham and D. Krstić (eds.)
Selevac, A Neolithic Village in Yugoslavia, pp. 247–254.
Los Angeles: UCLA Institute of Archaeology Press.
Medović, A. 2003 Archäobotanische Untersuchungen in
der metallzeitlichen Siedlung Židovar, Vojvodina/Ju-
goslawien. Ein Vorbericht. Starinar LII: 181–190.
Medović, A. 2005 O biljnoj ekonomiji gradinskog naselja
Hisar kod Leskovca, južno Pomoravlje, sa kraja bron-
zanog doba (oko 1350–1000 g. pre n.e.). Leskovački
zbornik 45: 201–209.
Medović, A. 2006 Arheobotaničke analize četiri korpe ječma
i jedne korpe prosa sa Čarnoka. Rad Muzeja Vojvodine
47/48: 41–52.
Medović, A. 2008 Gamzigradski ratari: dva koraka napred,
jedan korak nazad. Rad Muzeja Vojvodine 50: 151–
173.
Medović, A. 2009 Čuruški krupnik iz 4. veka – u čvrstom
zagrljaju njivskog poponca i njivskog vijušca. Rad
Muzeja Vojvodine 51: 147–157.
Medović, A. 2010a The “Big Bang” in the Early Iron Age.
Charred Crop Storages and Agriculture of the Iron
Age Settlement Gradina upon Bosut in Syrmia. Ratar-
stvo i povrtarstvo 47/2: 613–616.
Medović, A. 2010b „Arheoznanje – arheoimanje“ – U poseti
jednom sremačkom vikusu iz I ili II veka. Rad Muzeja
Vojvodine 52: 101–111.
Medović, A. 2011a Najbolje iz preistorijske Vojvo-
dine: starčevačka jednozrna pšenica, „kasna“, i
južnobanatski proso, „rani“. Fosilni biljni ostaci sa
lokaliteta Starčevo – Grad. Rad Muzeja Vojvodine 53:
143–149.
Medović, A. 2011b Pisum and Ervilia Tetovac – Made in Ear-
ly Iron Age Leskovac. Part One: Two Charred Pulse
Crop Storages of the Fortified Hill Fort Settlement
Hissar in Leskovac, South Serbia. Ratarstvo i povrtar-
stvo 48/1: 219–226.
Medović, A. 2011c Biljna privreda Gradine na Bosutu (ili
Savi?) u starijem gvozdenom dobu. U P. Medović,
I. Medović (eds.) Gradina na Bosutu: Naselje starijeg
gvozdenog doba, pp. 329–355. Novi Sad: Pokrajinski
zavod za zaštitu spomenika kulture.
Medović, A. 2011d Keltski silosi od bačkog pruća i panon-
skog blata. Ratarstvo i povrtarstvo48: 429–438.
Medović, A. 2011e Vojvođanska praistorija u jesenjim ni-
jansama. Bojenje biljnim materijama. U M. Jovanović
(ed.) Gospodari gline i žita (katalog izložbe), pp. 113–
127. Novi Sad: Muzej Vojvodine
Medović, A. 2012 Late Bronze Age Plant Economy at the
early Iron Age Hill Fort Settlement Hisar. Rad Muzeja
Vojvodine 54: 105–116.
Miksicek, C. 1987 Formation processes of the archaeobo-
tanical record. Advances in Archaeological Method and
Theory 10: 211–247.
Miller, N.F. 1984 The use of dung as fuel: An ethnographic
example and an archaeological application. Paléorient
10: 71–79.
Miller, N.F. and T.L. Smart 1984 Intentional burning of
dung as fuel: A mechanism for the incorporation of
charred seeds into the archaeological record. Journal
of Ethnobiology 4: 15–28.
Murray, J. and J. Rackham 1994 Environmental archaeo-
logical sampling – introduction. In A. Westman (ed.)
Archaeological Site Manual. London: Museum of Lon-
don Archaeology Service.
Ninčić, O. (unpublished report) Preliminary report on the
analysis of textile impressions on pottery from Vinča –
Belo Brdo.
Orton, D. 2012 Herding, Settlement, and Chronology in the
Balkan Neolithic. European Journal of Archaeology 15
(1): 5–40.
Pearsall, M.D. 2000 (2nd edition) Paleoethnobotany. A Hand-
book of Procedures. Orlando: Academic Press.
Perić and Obradović 2012 Arheološka radionica: istraživanja
u Drenovcu 2011. godine. In Bikić, Golubović
and Antonović (eds.) Arheologija u Srbiji: Projek-
ti Arheološkog instituta u 2011. godini, pp. 17–18.
Beograd: Arheološki institut.
Piperno, D.R. 2006 Phytoliths. A Comprehensive Guide for
Archaeologists and Paleoecologists. Lanham, New York
- Toronto - Oxford: Alta Mira Press.
Popper, V.S. and C.A. Hastorf 1988 Introduction. In C.A.
Hastorf and V.S. Popper (eds.) Current Paleoethnobot-
any: analythical methods and cultural interpretations of
archaeological plant remains, pp. 1–16. Chicago: The
University of Chicago Press.
Radišić, R. 1984 Potiska kultura. In P. Medović (ed.) Praist-
orijske kulture na tlu Vojvodine. Novi Sad: Vojvođanski
muzej.
T. Radišić, P. Radišić and V. Pecikoza 2010 Određivanje
prirodnog okruženja zajednice na lokalitetu Jaričište
1 Mali Borak na osnovu polenske analize. Petničke
sveske 67: 375.
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
Renfrew, J.M 1979. The first farmers in South East Eu-
rope.  In U. Körber-Grohne (ed.) Festschrift Maria
Hopf. Archaeo-Physika 8: 243–265.
Srejović D. (ed.) 1988 Neolithic of Serbia. Archaeological Re-
search 1948–1988. Belgrade: Center for Archaeologi-
cal Research.
Stalio, B. 1984Naselje i stan. In Ćelić, S. (ed.) Vinča u praist-
oriji i srednjem veku, pp. 35. Beograd: Galerija SANU.
Tasić, N.N. 1997 Hronologija starčevačke kulture. Unpub-
lished doctoral thesis. University of Belgrade, Faculty
of Philosophy, Department of Archaeology.
Tasić, N.N., S. Đuričić and B. Lazarević 2007 Analiza kon-
strukcije žrvnja iz objekta 01/06 u Vinči. Glasnik Srp-
skog arheološkog društva 23: 211–218.
Todorović, J. and A. Cermanović-Kuzmanović 1961 Ban-
jica, naselje vinčanske kulture. Beograd: Muzej grada
Beograda.
Tringham, R. 1971 Hunters, foragers and farmers of eastern
Europe 6000–3000 BC. London: Hutchinson.
Tringham, R., B. Brukner and B. Voytek 1985 The Opovo
Project: a study of socio-economic change in the
Balkan Neolithic. Journal of Field Archaeology 12 (4):
425–444.
Tringham, R., B. Brukner, T. Kaiser, K. Borojević, Lj.
Bukvić, P. Steli, N. Russell, M. Stevanović and B.
Voytek 1992 Excavations at Opovo 1985–87: Socio-
economic change in the Balkan Neolithic. Journal of
Field Archaeology 19 (3): 351–386.
Tringham, R. and M. Stevanović 1990 Archaeological ex-
cavation of Selevac 1976–78. In R. Tringham and D.
Krstić (eds.) Selevac: a Neolithic village in Yugoslavia,
p. 57–214. Los Angeles: UCLA Institute of Archaeol-
ogy Press.
Tripković, B. 2007 Domaćinstvoi prostor u kasnom ne-
olitu: vinčansko naselje na Banjici, Beograd: Srpsko
arheološko društvo.
Valamoti, S-M., K. Moniaki and A. Karthanou 2010 Process-
ing and consumption of pulses in Prehistoric Greece: ar-
chaeobotanical, experimental and ethnographic evidence.
Paper presented at the 15thConference of the Inter-
national Work Group for Palaeoethnobotany, Wil-
hemshaven, Germany. Abstract in Terra Nostra 2010.
Wilhelmshaven: Schriften der GeoUnion Alfred-We-
gener-Stiftung.
van der Veen, M. and N. Fieller 1982 Sampling seeds. Jour-
nal of Archaeological Science 9: 287–298.
van der Veen, M. 1983 Sampling for seeds. In W. van Zeist
and W.A. Casparie (eds) Plants and Ancient Man. Stud-
53
ies in Palaeoethnobotany, pp. 193–199 Rotterdam:
Balkema Publishers.
van der Veen, M. 1992 Crop husbandry regimes. An archaeo-
botanical Study of Farming in northern England 1000
BC – AD 500. Sheffield: Sheffield Archaeological
Monographs 3.
van der Veen, M. 2007 Formation processes of desiccated
and carbonised plant remains – the identification of
routine practice. Journal of Archaeological Science 34:
968–990.
VanDerwarker, A.M. and T.M. Peres (eds.) 2010 Integrating
Zooarchaeology and Paleoethnobotany: A Consideration
of Issues, Methods, and Cases. New York: Springer-
Verlag.
van Zeist, W. 1975 Preliminary Report on the Botany of Go-
molava. Journal of Archaeological Science 2: 315-325.
van Zeist, W. and J.A.H. Bakker-Heeres 1975 Evidence of
linseed cultivation before 6000 BC. Journal of Archae-
ological Science 2: 215–219.
van Zeist, W. in Medović, P. 1988 Kalakača. Naselje ranog
gvozdenog doba. Novi Sad: Muzej Vojvodine.
van Zeist, W. 2001/2002 Plant Husbandary and Vegetation
of Tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia, Palaeohisto-
ria 43/44: 87–115.
Vasić, M. 1936 Praistorijska VinčaII. Beograd.
Vilotić, D. 1999 Determinacija fosilnih ostataka drvenih
vrsta iz tvrđave Ras. In M. Popović (ed.) Tvrđava Ras,
pp. 439–445. Posebna izdanja 34. Beograd: Arheološki
institut.
Vilotić, D. and G. Radošević 2000 Comparative anatomic
analysis of fossil wood dating from the 12th century at
Gradina site (Serbia, Yugoslavia). Glasnik Šumarskog
Fakulteta Univerziteta u Beogradu 83: 67–71.
Wagner, E.G. 1988Comparability among Recovery Tech-
niques. In C.A. Hastorf and V.S. Popper (eds.) Current
Paleoethnobotany: analythical methods and cultural in-
terpretations of archaeological plant remains,pp. 17–35.
Chicago: The University of Chicago Press.
Walker, A. and A. Bogaard 2011 Preliminary Archaeobotan-
ical Results from Teleor 003/Măgura ‘Buduiasca’. In
S. Mills and P. Mirea (eds.) The Lower Danube in Pre-
history. Landscape Changes and Human-Environment
Interactions, pp. 151–160. Bucureşti: Editura Renais-
sance.
Wasylikowa, K. 1981 The Role of Fossil Weeds for the Study
of Former Agriculture. Zeitschrift für Archäologie 15:
11–23.
54 DRAGANA FILIPOVIĆ and ÐURĐA OBRADOVIĆ
Whittle, A., L. Bartosiewicz, D. Borić, P.B. Pettitt and M.
Richards 2002 In the Beginning: New Radiocarbon
Dates for the Early Neolithic in Northern Serbia and
South-East Hungary. Antaeus 25: 63–117.
Rezime
ARHEOBOTANIČKA ISTRAŽIVANJA NA NEOLITSKIM LOKALITETIMA U SRBIJI:
KRITIČKI PREGLED
METODOLOGIJE I REZULTATA
DRAGANA FILIPOVIĆ i ÐURĐA OBRADOVIĆ
U radu je predstavljen istorijat arheobotaničkih
istraživanja neolitskih nalazišta (6200–4500
p.n.e.) na tlu Srbije i pregled metoda prikupl-
janja biljnih ostataka, a sumirani su i rezultati
dosadašnjih analiza. Na primeru ovih lokaliteta
i raspoloživih arheobotaničkih podataka raz-
motreni su ključni problemi u vezi sa načinom
izdvajanja biljnih ostataka tokom iskopavanja,
odnosno uzimanjem arheobotaničkih uzoraka,
kao i sa mogućnošću upotrebe dobijenih rezul-
tata u interpretaciji arheoloških konteksta i re-
konstrukciji aktivnosti u vezi sa eksploatacijom
biljnih resursa.
Arheobotaničke analize uglavnom nisu (bile)
planski i sastavni deo arheoloških istraživanja u
Srbiji. Biljni ostaci su do skora najčešće ručno
sakupljani onda kad su primećene koncentraci-
je ugljenisanog materijala na terenu, ili su pre-
poznati prilikom obrade druge vrste materijala
– lepa ili keramike – u kojima su očuvani otis-
ci biljnih primesa. Ovakvi izvori podataka su
ograničeni na arheološke kontekste koji sadrže
biljne ostatke vidljive golim okom, i na veoma
sužen spektar biljnih vrsta. Na samo 12 neolit-
skih lokaliteta u Srbiji su uzorci zemlje za arhe-
obotaničku analizu manje-više planski prikupl-
jeni. Način uzimanja uzoraka se razlikuje po
izboru konteksta i veličine uzoraka, a uslovljen
je i načinom i obimom iskopavanja, mogućnos-
tima i ciljevima istraživanja. Pregled primenjene
Wilson, D.G. 1984 The carbonisation of weed seeds and
their representation in macrofossil assemblages. In
W.A. Casparie and W. van Zeist (eds.) Plants and An-
cient Man: Studies in palaeoethnobotany, pp. 201–206.
Rotterdam: Balkema.
metodologije po lokalitetima pokazuje koliko
razlike u metodama utiču na količinu i tip do-
bijenih rezultata. Strategija uzimanja arheo-
botaničkih uzoraka, kao prvi korak u analizi, je
izuzetno važna jer u velikoj meri određuje kval-
itet podataka i definiše sve naredne faze arhe-
obotaničke analize. Stoga je neophodno veliku
pažnju posvetiti osmišljavanju odgovarajuće
metodologije uzimanja uzoraka na terenu.
Biljni ostaci konstatovani za vreme iskopa-
vanja u određenim kontekstima korišćeni su,
često bez arheobotaničke analize, kao direktan
pokazatelj namene datih konteksta i/ili kao pot-
vrda da se ekonomija naselja oslanjala na zem-
ljoradnju. Najbolji primer predstavljaju objekti
definisani kao mesta za skladištenja hrane („silo-
si”) na osnovu prisustva biljnih ostataka u njima.
Čak i ako ima osnova za iznete pretpostavke o
funkciji ove vrste objekata, treba biti oprezan pri
razmatranju njihove namene u svetlu nalaza ug-
ljenisanog biljnog materijala. Naime, ugljenisani
biljni ostaci otkriveni na mestima gde nisu us-
tanovljeni tragovi gorenja ne mogu se smatrati
in situ nalazom, odnosno originalnim sadrža-
jem konteksta, i potom interpretirati kao direk-
tan pokazatelj funkcije konteksta (npr. sadržaj
skladišta). Da bi se otkrila „veza“ između mes-
ta nalaza ugljenisanih biljnih ostataka i samih
ostataka, neophodno je utvrditi da li je do ugl-
jenizacije (gorenja) došlo na licu mesta, odnosno
 ARCHAEOBOTANY AT NEOLITHIC SITES IN SERBIA: A CRITICAL OVERVIEW OF THE METHODS AND RESULTS
u kontekstu iz kog biljni ostaci potiču. Takođe,
analiza sastava i „tipologije“ arheobotaničkog
materijala predstavlja ključ za razumevanje ak-
tivnosti u vezi sa otkrivenim biljnim ostacima,
pa samim tim i procesa formiranja arheološkog
konteksta i njegove namene.
Mali broj istraženih lokaliteta i selektivno
prikupljanje materijala nisu postavili sta-
bilne osnove za razmatranje pretpostavljene
55
mnogostruke uloge biljaka u neolitu Srbije. Mož-
da će rezultati novih istraživanja pružiti detaljn-
iju sliku o značaju i načinu korišćenja biljaka na
našoj teritoriji i omogućiti sagledavanje lokalinih
i regionalnih specifičnosti kroz vreme. Nažalost,
mali broj stručnjaka, nemogućnost specijalis-
tičkog usvršavanja u okviru studija arheologije
i nedostatak sredstava umnogome ograničavaju
razvoj i primenu arheobotanike u Srbiji.
METODOLOGIJA PROUČAVANJA
OSTEOLOŠKOG MATERIJALA
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 57

STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA

NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

Ar­he­o­lo­ški In­sti­tut, Be­o­grad

e-mail: mi­la­di­no­vic.rad­mi­lo­vic­@gmail.com

Ap­strakt: U ra­du su pred­sta­vlje­ni no­vi grob­ni za­pi­sni­ci, po­seb­no za spa­lje­ne i in­hu­mi­ra­ne in­di­vi­due, ko­ji će omo­
gu­ći­ti an­tro­po­lo­zi­ma pot­pu­ni­ju in­ter­pre­ta­ci­ju od­re­đe­ne ne­kro­po­le, od­no­sno po­je­di­nač­ne sa­hra­ne, re­kon­struk­ci­
ju po­greb­nih obi­ča­ja, ali i za­u­sta­vi­ti vi­še­de­ce­nij­sku ne­bri­gu za ova­kvu vr­stu na­la­za.

Ključ­ne re­či: grob­ni za­pi­snik – in­ci­ne­ra­ci­ja; grob­ni za­pi­snik – in­hu­ma­ci­ja; de­či­je, ju­ve­nil­ne i od­ra­sle in­di­vi­due

Ab­stract: This pa­per pre­sents new gra­ve lists, for cre­ma­ted and in­hu­ma­ted in­di­vi­du­als se­pa­ra­tely, that of­fer the
anthro­po­lo­gists the pos­si­bi­lity of ma­king a mo­re com­ple­te in­ter­pre­ta­tion of a cer­tain nec­ro­po­lis, i.e. of a cer­
tain bu­rial, re­con­struc­tion of fu­ne­rary cu­stoms, and al­so bring an end to many de­ca­des of ne­glec­ting this type
of finds.

Keywords: gra­ve list – in­ci­ne­ra­tion; gra­ve list – in­hu­ma­tion; chil­dren, ju­ve­ni­le and adult in­di­vi­du­als

Ar­he­o­lo­gi­ja iz­u­ča­va ma­te­ri­jal­ne ostat­ke, od­no­
sno, sve uoč­lji­ve tra­go­ve ljud­skih de­lat­no­sti ra­di
upo­zna­va­nja nji­ho­ve sa­dr­ži­ne u od­re­đe­nom vre­
me­nu i pro­sto­ru, kao i nji­ho­vo zna­če­nje u od­re­
đe­nom so­ci­jal­nom, eko­nom­skom i isto­rij­skom
okru­že­nju.
Po­da­ci ko­je pru­ža­ju ma­te­ri­jal­ni osta­ci sa­
hra­ne mno­go­broj­ni su i od­no­se se na raz­ne
aspek­te ži­vo­ta za­jed­ni­ce ko­joj je po­koj­nik pri­
pa­dao. Sta­tus ko­jeg za­jed­ni­ca do­de­lju­je umr­lom
u od­no­su na dru­ge čla­no­ve gru­pe, od­re­đi­va­će
na­čin na ko­ji će se tre­ti­ra­ti nje­go­vo te­lo po­sle
smr­ti. Me­đu ele­men­ti­ma po­greb­nog ri­tu­a­la u
tom po­gle­du su po­seb­no in­di­ka­tiv­ni kon­struk­
ci­ja gro­ba, grob­ni pri­lo­zi, po­lo­žaj gro­ba u od­
no­su na dru­ge uko­pa­ne u okvi­ru iste ne­kro­po­le,
ob­re­di vr­še­ni na istom me­stu po­sle sa­hra­ne, itd.
Svi ova­ko do­bi­je­ni po­da­ci, na­rav­no, ne bi ima­li
jed­na­ku va­žnost da ne zna­mo i kog je po­la bi­la
po­sma­tra­na in­di­vi­dua (Brown 1981), ko­li­ko je bi
la sta­ra u tre­nut­ku smr­ti, ka­kve je na­vi­ke ima­la,
od če­ga je bo­lo­va­la, šta je bio di­rek­tan uzrok
smr­ti, itd.
Da­kle, ka­da je reč o po­greb­nim obi­ča­ji­ma,
fi­zič­ka an­tro­po­lo­gi­ja sa svo­jim spe­ci­fič­nim mo­
guć­no­sti­ma ana­li­ze i so­ci­jal­na an­tro­po­lo­gi­ja sa
svo­jim ne­is­crp­nim kor­pu­som kom­pa­ra­tiv­ne gra­
đe osta­ju na­uč­ne di­sci­pli­ne sa ko­ji­ma ar­he­o­lo­zi
mo­ra­ju te­sno sa­ra­đi­va­ti. Uza­jam­na po­ve­za­nost
ci­lje­va ar­he­o­lo­gi­je i an­tro­po­lo­gi­je ogle­da se i u
raz­vi­ja­nju za­jed­nič­kih me­to­da ra­da pri­li­kom
ovih is­tra­ži­va­nja (Та­сић и Јо­ва­но­вић 1979: 68
и 69; Ми­ла­ди­но­вић-Рад­ми­ло­вић 2009; 2011).
Re­zul­tat ove sa­rad­nje mo­že bi­ti plo­do­no­san za
58 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ
struč­nja­ke iz svih po­lja is­tra­ži­va­nja ljud­ske kul­
tu­re (Ga­ra­ša­nin 1976; Гр­бић 1953: 19).1
Pre vi­še od po­la ve­ka for­mu­li­sa­ni su grob­
ni za­pi­sni­ci ko­ji su, na­ža­lost, i da­nas ma­nje ili vi
še u upo­tre­bi u srp­skoj ar­he­o­lo­gi­ji (Sli­ka 1 i 2).
Za raz­li­ku od dru­gih ze­ma­lja (Ve­li­ke Bri­ta­ni­je,
SAD-a, Ne­mač­ke, Ma­đar­ske, i dr.) gde se ovom
pro­ble­mu pri­stu­pa na je­dan kom­plek­san i ve­o­ma
ozbi­ljan na­čin, na­ša ze­mlja ne mo­že da se po­hva­
li po­stig­nu­tim re­zul­ta­ti­ma. Iako je Ž. Mi­kić u vi­še
na­vra­ta uka­zi­vao na mo­guć­no­sti ar­he­o­lo­ške ob­
ra­de in­hu­mi­ra­nih i spa­lje­nih grob­nih sa­dr­ža­ja i
in­si­sti­rao na in­ter­di­sci­pli­nar­nom pri­stu­pu ko­ji bi
re­zul­ti­rao mak­si­mu­mom po­da­ta­ka o jed­noj ne­
kro­po­li u ko­joj je prak­ti­ko­va­na in­hu­ma­ci­ja ili in­
ci­ne­ra­ci­ja, to ni­je ima­lo ne­kog na­ro­či­tog od­je­ka,
od­no­sno ni­je se mno­go šta pro­me­ni­lo (Sli­ke 3–5;
Mi­kić, 1978; 1992a; 1992b). Ar­he­o­lo­gi­ja bi tre­
ba­lo da ima istu sa­dr­žaj­nu i me­to­do­lo­šku oba­ve­
zu ka­ko pre­ma kom­plet­no oču­va­nim ske­le­ti­ma,
ta­ko i pre­ma ko­šta­nim osta­ci­ma in­hu­mi­ra­nih i
spa­lje­nih po­koj­ni­ka, da ih sa­ču­va za an­tro­po­lo­
šku ob­ra­du, bez ob­zi­ra na pri­su­stvo osta­ta­ka ma­
te­ri­jal­ne kul­tu­re ili ne, i ne­za­vi­sno iz kog pra­i­sto­
rij­skog ili isto­rij­skog pe­ri­o­da oni po­ti­ca­li.
U ci­lju osa­vre­me­nji­va­nja srp­ske an­tro­po­lo­gi­
je, a sa­mim tim i ar­he­o­lo­gi­je, po­treb­no je uve­sti
u upo­tre­bu no­ve stan­dar­di­zo­va­ne grob­ne za­pi­
sni­ke, tj. no­vi na­čin do­ku­men­to­va­nja in­hu­mi­ra­
nih i spa­lje­nih grob­nih sa­dr­ža­ja sa an­tro­po­lo­ški
re­le­vant­nim po­da­ci­ma sa sa­mih ar­he­o­lo­ških is­
ko­pa­va­nja na osno­vu ko­jih će se omo­gu­ći­ti što
pot­pu­ni­ja in­ter­pre­ta­ci­ja od­re­đe­ne ne­kro­po­le,
od­no­sno po­je­di­nač­ne sa­hra­ne, i re­kon­struk­ci­ja
1 O poj­mu in­hu­ma­ci­je i in­ci­ne­ra­ci­je, op­stan­ku me­kih
i tvr­dih tki­va u to­ku pro­ce­sa spa­lji­va­nja, op­stan­ku in­
hu­mi­ra­nih me­kih i tvr­dih tki­va na­kon po­la­ga­nja te­la
u ze­mlju, pro­me­ni obi­ma spa­lje­nih ko­sti­ju, op­stan­ku
spa­lje­nih ko­sti­ju na­kon po­la­ga­nja u ze­mlju, fak­to­ri­ma
ko­ji uti­ču na oču­va­nost ko­sti­ju, o od­re­đi­va­nju ste­pe­na
oču­va­no­sti ko­sti­ju, is­ko­pa­va­nju (iz­me­đu osta­log i o re­
do­sle­du po­di­za­nja ko­sti­ju pri­li­kom ar­he­o­lo­ških is­ko­pa­
va­nja!), de­po­no­va­nju, tran­spor­to­va­nju i pra­nju spa­lje­
nih i in­hu­mi­ra­nih osta­ta­ka, kao i o me­to­do­lo­gi­ji nji­ho­ve
an­tro­po­lo­ške ob­ra­de pi­sa­li su mno­gi svet­ski an­tro­po­lo­zi
(od do­ma­ćih ra­do­va cf. Mi­kić 1978; 1992a; 1992b; Ђу­
рић-Сре­јић 1995: 96–104, 159–166; Ми­ла­ди­но­вић-
Рад­ми­ло­вић 2009; 2011).
po­greb­nih obi­ča­ja (Ми­ла­ди­но­вић-Рад­ми­ло­вић
2009; 2011). Tim po­vo­dom smo u Ar­he­o­lo­škom
in­sti­tu­tu u Be­o­gra­du iz­ra­di­li no­ve grob­ne za­pi­
sni­ke ka­ko za de­či­je, ta­ko i za ju­ve­nil­ne i od­ra­sle
in­di­vi­due (po­seb­no za spa­lje­ne i in­hu­mi­ra­ne in­
di­vi­due), ko­ji su već da­li od­lič­ne re­zul­ta­te, o če
mu sve­do­če broj­ni na­uč­ni ra­do­vi i pu­bli­ka­ci­je, i
ko­ji su, sa­mo u po­sled­njih pet go­di­na te­sti­ra­ni na
ar­he­o­lo­škim lo­ka­li­te­ti­ma (Sir­mi­um, Na­is­sus, Ti­
ma­cum Mi­nus, Da­vi­do­vac – Gra­di­šte, Da­vi­do­vac
– Cr­kvi­šte, Ma­la Ko­pa­šni­ca, Ra­nu­to­vac, dr.) na
pre­ko 1000 in­di­vi­dua (Ap­pen­dix I, II, III i IV).2
Tekst je re­zul­tat pro­je­ka­ta Ro­ma­ni­za­ci­ja, ur­
ba­ni­za­ci­ja i tran­sfor­ma­ci­ja ur­ba­nih cen­ta­ra ci­vil­
nog, voj­nog i re­zi­den­ci­jal­nog ka­rak­te­ra u rim­skim
pro­vin­ci­ja­ma na tlu Sr­bi­je (br. 177007) i Pro­ce­si
ur­ba­ni­za­ci­je i raz­vo­ja sred­njo­ve­kov­nog dru­štva (br.
177021) Mi­ni­star­stva pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­
škog raz­vo­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
BI­BLI­O­GRA­FI­JA:
Brown, J. A. 1981. The Se­arch for Rank in Pre­hi­sto­ric Bu­
ri­als. In: Chap­man, R., Kin­nes, I., and Rand­sborg, K.
(eds), Ar­cha­e­o­logy of De­ath. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge
Uni­ver­sity Press.
Ga­ra­ša­nin M. V. 1976. O pri­me­ni i vred­no­sti no­vih me­to­da
fi­zi­ke i pri­rod­nih na­u­ka u ar­he­o­lo­gi­ji. Ju­go­slo­ven­ski
isto­rij­ski ča­so­pis Br. 3–4 (po­se­ban oti­sak).
Гр­бић, М. 1953. Осно­ви ис­тра­жи­ва­ња ар­хе­о­ло­шких на­ла­
зи­шта. По­вре­ме­на из­да­ња Ар­хе­о­ло­шког ин­сти­ту­
та, Св. 1. Бе­о­град: Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка.
Ђу­рић-Сре­јић, M. 1995. Увод у фи­зич­ку ан­тро­по­ло­ги­ју
древ­них по­пу­ла­ци­ја. Бе­о­град: За­вод за уџ­бе­ни­ке и
на­став­на сред­ства.
Mi­kić, Ž. 1978. O an­tro­po­lo­škoj me­to­do­lo­gi­ji te­ren­ske ob­ra­
de ske­let­nih na­la­za. Go­di­šnjak Cen­tra za bal­ka­no­lo­ška
is­pi­ti­va­nja ANU­BiH 16/14: 3–44 (201–242).
Mi­kić, Ž. 1992a. О мо­гућ­но­сти ар­хе­о­ло­шке об­ра­де спа­
ље­них гроб­них са­др­жа­ја. Стр. 77–84 у Ар­хе­о­ло­ги­ја
и при­род­не на­у­ке, ур. Д. Сре­јо­вић. Бе­о­град: Срп­ска
ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти.
2 Is­ko­ri­sti­la bih pri­li­ku da se za­hva­lim svim ko­le­ga­ma iz
Ar­he­o­lo­škog in­sti­tu­ta za pod­sti­caj, ko­ri­sne su­ge­sti­je i
ne­se­bič­nu po­moć ko­ju su mi pru­ži­li pri­li­kom for­mu­li­sa­
nja ovih grob­nih za­pi­sni­ka.
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 59

Mi­kić, Ž. 1992b. При­лог те­рен­ској ар­хе­о­ло­шкој до­ку­мен­
та­ци­ји ан­тро­по­ло­шких на­ла­за. Стр. 89–95 у Ар­хе­о­
ло­ги­ја и при­род­не на­у­ке, ур. Д. Сре­јо­вић. Бе­о­град:
Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти.
Ми­ла­ди­но­вић-Рад­ми­ло­вић, Н. 2009. При­лог ме­то­до­
ло­ги­ји ан­тро­по­ло­шке об­ра­де спа­ље­них ко­шта­них
оста­та­ка, Са­оп­ште­ња XLI: 7–23.
Ми­ла­ди­но­вић-Рад­ми­ло­вић, Н. 2011. При­лог ме­то­до­ло­
ги­ји ан­тро­по­ло­шке об­ра­де ин­ху­ми­ра­них ко­шта­них
оста­та­ка, Са­оп­ште­ња XLI­II: 7–29.
Та­сић, Н., и Јо­ва­но­вић, Б.1979. Ме­то­до­ло­ги­ја ис­тра­жи­
ва­ња у пра­и­сто­риј­ској ар­хе­о­ло­ги­ји. Бал­ка­но­ло­шки
ин­сти­тут, по­себ­на из­да­ња, књи­га 8. Бе­о­град: Срп­ска
ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти.
60 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

Slika 1. Grobni zapisnik za spaljene individue

Figure 1. Grave lists for incinerated individuals
STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 61

Slika 2. Grobni zapisnik za inhumirane individue

Figure 2. Grave list for inhumated individuals
62 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

Slika 3. Terenski grobni zapisnik – prva strana (Mikić 1978: 39)

Figure 3. Excavation grave list – page one (Mikić 1978: 39)
STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 63

Slika 4. Terenski grobni zapisnik – druga strana (Mikić 1978: 40)

Figure 4. Excavation grave list – page two (Mikić 1978: 40)
64 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

Slika 5. Upitnik o spaljenom grobnom sadržaju (Микић 1992a: 83)

Figure 5. Questionnaire on incinerated grave finds (Микић 1992a: 83)
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA
Summary
STANDARDISATION OF GRAVE LISTS – INCINERATION AND
INHUMATION
NATAŠA MILADINOVIĆ-RADMILOVIĆ
Archaeology studies material remains, that is to
say, all visible traces of human activities, so as to
learn about their contents in a certain period and
on a certain place, as well as their meaning in a
certain social, economical and historical context.
Data obtained from the material remains of
a funeral are numerous and they refer to differ-
ent aspects of life of the community which the
deceased made part of. The status given to the
deceased by the community in relation to other
members of the group determines the way his
body will be treated after death. In this sense,
the specially indicative elements of a funerary
rite are grave construction, grave goods, the po-
sition of the grave considering other graves in
the same necropolis, rites performed at the same
place after the funeral, etc. All the data obtained
this way, naturally, would not have the same rele-
vance if we didn’t know the gender of the studied
individuals (Brown 1981), their age at the time
of death, their habits, diseases they endured, the
direct cause of death, etc.
When considering funerary rites, therefore,
physical anthropology, with its specific analysis
possibilities, and social anthropology, with its
inexhaustible corpus of comparative material,
remain the most important scientific disciplines
that archaeologists should cooperate with the
most. The interconnection of goals of archae-
ology and anthropology can also be seen in the
development of joint work methods during these
researches (Тасић и Јовановић 1979: 68 и 69).3
3 Many worldwide archaeologists wrote papers on the
terms for inhumation and incineration, endurance
of soft and hard tissue in the process of burning, en-
durance of soft and hard tissue after laying the body
65
The results of this cooperation can be very pro-
ductive for experts in all fields of human culture
research (Garašanin 1976; Грбић 1953: 19).
The grave lists that were made more than
half a century ago are still, unfortunately, more
or less in use in Serbian archaeology (Figures
1 and 2). Unlike other countries (Great Britain,
USA, Germany, Hungary, etc.), where this prob-
lem is approached in a complex and very serious
manner, our country cannot boast with results
obtained. Even though Ž. Mikić pointed out the
possibilities of archaeological treatment of in-
humated and incinerated grave contents on sev-
eral occasions, and insisted on an interdiscipli-
nary approach that would result in a maximum
of data on a necropolis that had the practice of
inhumation or incineration, that did not have
much effect, i.e. not much had changed (Figures
3–5; Mikić, 1978; 1992a; 1992b). Archaeology
should have the same obligations regarding con-
tents and methodology for completely preserved
skeletons, as well as for bone remains of inhu-
mated and cremated individuals, and the obli-
gation to preserve them for an anthropological
interpretation, regardless of the presence of the
into the ground, on changes in the volume of burnt
bones, endurance of burnt bones after they were laid
to ground, on factors determining the preservation of
bones, on determining the degree in which the bones
were preserved, on digging out (among other prob-
lems, on the sequence in which bones are to be picked
up during archaeological excavations!), deposition and
transport of burnt and inhumated remains, on washing
burnt bones and inhumated remains, as well as on the
methodology of anthropological treatment of burnt and
inhumated bone remains (for Serbian papers, cf. Mikić
1978; 1992a; 1992b; Ђурић-Срејић 1995: 96–104, 159–
166; Миладиновић-Радмиловић 2009; 2011).
66 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ
remains of the material culture, independently
of the period of prehistory or history they may
belong to.
Having in view the aim of modernizing Ser-
bian archaeology, it is necessary to introduce
new standardised grave lists, i.e. a new way of
documenting inhumated or incinerated grave
goods with anthropologically relevant data di-
rectly from the archaeological excavations,
that will enable the most complete possible in-
terpretation of a given necropolis, or a given
funeral, and a reconstruction of funerary rites
(Миладиновић-Радмиловић 2009; 2011). So as
to enable this, the Institute of Archaeology from
Belgrade made new grave lists for both children,
juvenile and adult individuals (for incinerated
and inhumated individuals separately), that al-
ready gave some remarkable results, which can
be seen from numerous papers and publications,
and those lists have been tested for the last five
years on several archaeological sites (Sirmium,
Naissus, Timacum Minus, Davidovac – Gradište,
Davidovac – Crkvište, Mala Kopašnica, Ranu-
tovac, dr.) on more than 1000 individuals (Ap-
pendix I, II, III and IV).4
This text is a result of the project Romanization,
urbanization and transformation of urban centres
of civil, military and residential character in Roman
provinces on the territory of Serbia (no. 177007)
and Urbanization and development processes in the
medieval society (br. 177021) funded by the Minis-
try of Education, Science and Technological Devel-
opment of the Republic of Serbia.
4 I would like to take this opportunity to thank all of my
colleagues from the Institute of Archaeology for their
encouragement, useful suggestions and selfless help
they gave me while creating those grave lists.
APPENDIX I

Grobni zapisnik - incineracija

 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 67

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INCINERACIJA

BROJ
GROBA LOKALITET
Dnevnik Broj strane/a
Datum iskopavanja Datum transporta
Mesto transporta
USLOVI NALAZA
sektor otkopni sloj tačka (spot)
objekat (kuća, jama, grob, rov, neka druga
blok tumul, humka, crkva) oznaka
sonda celina (unit) apsolutna visina
kvadrat grupa nalaza relativna dubina
SITUACIJA IN SITU
da li je urna/spaljen grob bila devastirana DA NE
navedite mogući razlog devastacije urne/spaljenog groba
(pljačka, novi ukopi, skrnavljenje,…)
NAČIN SAHRANJIVANJA
u posudi DA NE
dimenzija posude
oblik posude
u grobnoj jami DA NE
dimenzije grobne jame
način sahranjivanja nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
oblik grobne jame
pravougaona jama sa opaljenim ivicama DA NE
pravougaona jama bez opaljenih ivica DA NE
pravougaona jama sa delimično opaljenim ivicama DA NE
grobna jama kružnog oblika DA NE
grobna jama elipsoidnog oblika DA NE
pravougaona etažna grobna jama DA NE
grobna jama neodređenog oblika DA NE
drugi oblik grobne jame (navedite koji)
oblik grobne jame nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog

1
68 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INCINERACIJA

BROJ
GROBA LOKALITET
ORIJENTACIJA GROBA
istok – zapad DA NE severoistok – jugozapad DA NE
zapad – istok DA NE jugoistok – severozapad DA NE
sever – jug DA NE jugozapad – severoistok DA NE
jug – sever DA NE severozapad – jugoistok DA NE
neka druga orijentacija devijacija od severa °
orijentacija groba nije mogla da se ustanovi DA NE
navedite razlog
MESTO SPALJIVANJA
bustum DA NE
u okviru nekropole DA NE
izvan nekropole DA NE
neko drugo mesto (navedite koje)
mesto nije moglo da se ustanovi DA NE
TRETMAN SA HUMANIM OSTEOLOŠKIM MATERIJALOM POSLE ISKOPAVANJA I TRANSPORTA
Da li šaljete urnu/spaljeni grob en bloc na antropološku obradu DA NE
Popuniti ukoliko se ne šalje urna/spaljeni grob en bloc na antropološku obradu:
Da li ste ispitali i izvadili sadržaj urne skidajući horizontalne slojeve (ne tanje od 2 cm) DA NE
Da li ste pre ispitivanja i vađenja sadržaja urnu vertikalno testerisali DA NE
Da li ste posle vertikalnog testerisanja urnu snimili rendgenski DA NE
Da li ste posle vertikalnog testerisanja uradili fotografski snimak urne DA NE
Da li ste sadržaj urne/spaljenog groba stavili u odgovarajuća sita i pregledali ispod mlaza vode DA NE
Da li su sve kosti skeleta adekvatno oprane DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li su sve kosti skeleta adekvatno osušene DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li su sve kosti skeleta smeštene u odgovarajuću ambalažu DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li je ambalaža propisno obeležena DA NE
ukoliko nije navedite razlog
Da li ste na spaljenim koštanim metala
ostacima uočili zalepljene tragove (navedite kog) DA NE stakla DA NE
Da li se na metalu i staklu metal
uočavaju tragovi topljenja (navedite kog) DA NE staklo DA NE
Da li vam je jasno opšte stanje posle terenskog čišćenja urne/spaljenog groba (da li ima više od jedne sahrane, da
li su pojedine kosti grupisane na određeni način, da li su prisutni ostaci životinjskih kostiju, da li su prisutni delovi
lomače, i sl.)

2
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 69

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INCINERACIJA

BROJ
GROBA LOKALITET
CRTEŽ (IN SITU)
IZRADIO/LA

3
70 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INCINERACIJA

BROJ
GROBA LOKALITET
FOTOGRAFIJA (IN SITU)
SNIMIO/LA

4
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 71

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INCINERACIJA

BROJ
GROBA LOKALITET
SITUACIONI PLAN
IZRADIO/LA

5
72 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INCINERACIJA

BROJ
GROBA LOKALITET
GROBNI NALAZI
vrsta nalaza materijal težina (g) datovanje

GROBNI PRILOZI
vrsta priloga materijal težina (g) datovanje

UZORCI IZ URNE/SPALJENOG GROBA

vrsta uzorka rezultati analize

NAPOMENA

DATOVANJE GROBA
ZAPISNIK POPUNIO/LA
ISPRED INSTITUCIJE

6
APPENDIX II

Grobni zapisnik - inhumacija

dečije individue
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 73

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

DEČIJE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
Dnevnik Broj strane/a
Datum iskopavanja Datum transporta
Mesto transporta
USLOVI NALAZA
sektor otkopni sloj tačka (spot)
objekat (kuća, jama, grob, neka druga
blok rov, tumul, humka, crkva) oznaka
sonda celina (unit) apsolutna visina
kvadrat grupa nalaza relativna dubina
SITUACIJA IN SITU
da li je grob bio devastiran DA NE
navedite mogući razlog devastacije groba
(pljačka, novi ukopi, skrnavljenje,…)
navedite delove skeleta
koji su devastirani
KOTE
lobanja (teme) karlične kosti
lobanja (lice) zglob kolena
klavikule, skapule stopala (petna kost)
sredina kičmenog stuba stopala (vrhovi prstiju)
sakrum drugo (navedite)
NAČIN SAHRANJIVANJA
sa grobnom konstrukcijom DA NE drugo (navedite)
od opeka DA NE dimenzije grobne konstrukcije
od kamena DA NE bez grobne konstrukcije DA NE
u sarkofagu DA NE oblik rake
u kovčegu DA NE dimenzije rake
način sahranjivanja nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
ORIJENTACIJA GROBA
istok – zapad DA NE severoistok – jugozapad DA NE
zapad – istok DA NE jugoistok – severozapad DA NE
sever – jug DA NE jugozapad – severoistok DA NE
jug – sever DA NE severozapad – jugoistok DA NE
neka druga orijentacija devijacija od severa °
orijentacija groba nije mogla da se ustanovi DA NE
navedite razlog

1
74 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

DEČIJE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
POLOŽAJ SKELETA
Ispružen položaj DA NE Zgrčen položaj DA NE
na levom boku DA NE
na desnom boku DA NE
na leđima DA NE
na stomaku DA NE
položaj skeleta nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
položaj ruku
pored tela DA NE
sklopljene na grudima DA NE
sklopljene na stomaku DA NE
drugi način (navedite koji)
položaj ruku nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
TRETMAN SA HUMANIM OSTEOLOŠKIM MATERIJALOM POSLE ISKOPAVANJA I TRANSPORTA
Da li su sve kosti skeleta adekvatno oprane DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li su sve kosti skeleta adekvatno osušene DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li su sve kosti skeleta smeštene u odgovarajuću ambalažu DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li je ambalaža propisno obeležena DA NE
ukoliko nije navedite razlog
STEPEN OČUVANOSTI SKELETNIH OSTATAKA

skelet u celosti dobro očuvan DA NE

dobro očuvan nekompletan skelet DA NE

osrednje očuvan skelet (ceo je skelet prisutan u grobu, ali su kost dosta krte i lome
se prilikom iskopavanja) DA NE
delimična očuvanost skeletnih ostataka (u grobu se konstatuju samo jako lomljivi
delovi skeleta; teško ih je iskopavati, podići, pakovati i transportovati) DA NE
slaba očuvanost skeletnih ostataka (ostaci skeleta se konstatuju samo u tragovima;
nemoguće ih je u celosti podići) DA NE

2
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 75

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

DEČIJE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
OČUVANI DELOVI SKELETA (ŠRAFIRAJTE OČUVANE KOSTI)

Napomena:

3
76 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

DEČIJE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
OČUVANI DELOVI SKELETA (ŠRAFIRAJTE OČUVANE KOSTI)

Napomena:

4
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 77

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

DEČIJE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
CRTEŽ (IN SITU)
IZRADIO/LA

5
78 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

DEČIJE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
FOTOGRAFIJA (IN SITU)
SNIMIO/LA

6
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 79

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

DEČIJE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
SITUACIONI PLAN
IZRADIO/LA

7
80 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

DEČIJE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
GROBNI NALAZI
vrsta nalaza materijal datovanje

GROBNI PRILOZI
vrsta priloga materijal datovanje

UZORCI IZ GROBA
vrsta uzorka rezultati analize

NAPOMENA

DATOVANJE GROBA
ZAPISNIK POPUNIO/LA
ISPRED INSTITUCIJE

8
APPENDIX III

Grobni zapisnik - inhumacija

juvenilne individue
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 81

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

JUVENILNE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
Dnevnik Broj strane/a
Datum iskopavanja Datum transporta
Mesto transporta
USLOVI NALAZA
sektor otkopni sloj tačka (spot)
objekat (kuća, jama, grob, neka druga
blok rov, tumul, humka, crkva) oznaka
sonda celina (unit) apsolutna visina
kvadrat grupa nalaza relativna dubina
SITUACIJA IN SITU
da li je grob bio devastiran DA NE
navedite mogući razlog devastacije groba
(pljačka, novi ukopi, skrnavljenje,…)
navedite delove skeleta
koji su devastirani
KOTE
lobanja (teme) karlične kosti
lobanja (lice) zglob kolena
klavikule, skapule stopala (petna kost)
sredina kičmenog stuba stopala (vrhovi prstiju)
sakrum drugo (navedite)
NAČIN SAHRANJIVANJA
sa grobnom konstrukcijom DA NE drugo (navedite)
od opeka DA NE dimenzije grobne konstrukcije
od kamena DA NE bez grobne konstrukcije DA NE
u sarkofagu DA NE oblik rake
u kovčegu DA NE dimenzije rake
način sahranjivanja nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
ORIJENTACIJA GROBA
istok – zapad DA NE severoistok – jugozapad DA NE
zapad – istok DA NE jugoistok – severozapad DA NE
sever – jug DA NE jugozapad – severoistok DA NE
jug – sever DA NE severozapad – jugoistok DA NE
neka druga orijentacija devijacija od severa °
orijentacija groba nije mogla da se ustanovi DA NE
navedite razlog

1
82 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

JUVENILNE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
POLOŽAJ SKELETA
Ispružen položaj DA NE Zgrčen položaj DA NE
na levom boku DA NE
na desnom boku DA NE
na leđima DA NE
na stomaku DA NE
položaj skeleta nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
položaj ruku
pored tela DA NE
sklopljene na grudima DA NE
sklopljene na stomaku DA NE
drugi način (navedite koji)
položaj ruku nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
TRETMAN SA HUMANIM OSTEOLOŠKIM MATERIJALOM POSLE ISKOPAVANJA I TRANSPORTA
Da li su sve kosti skeleta adekvatno oprane DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li su sve kosti skeleta adekvatno osušene DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li su sve kosti skeleta smeštene u odgovarajuću ambalažu DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li je ambalaža propisno obeležena DA NE
ukoliko nije navedite razlog
STEPEN OČUVANOSTI SKELETNIH OSTATAKA

skelet u celosti dobro očuvan DA NE

dobro očuvan nekompletan skelet DA NE

osrednje očuvan skelet (ceo je skelet prisutan u grobu, ali su kost dosta krte i lome
se prilikom iskopavanja) DA NE
delimična očuvanost skeletnih ostataka (u grobu se konstatuju samo jako lomljivi
delovi skeleta; teško ih je iskopavati, podići, pakovati i transportovati) DA NE
slaba očuvanost skeletnih ostataka (ostaci skeleta se konstatuju samo u tragovima;
nemoguće ih je u celosti podići) DA NE

2
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 83

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

JUVENILNE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
OČUVANI DELOVI SKELETA (ŠRAFIRAJTE OČUVANE KOSTI)

3
84 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

JUVENILNE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
Napomena:

4
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 85

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

JUVENILNE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
CRTEŽ (IN SITU)
IZRADIO/LA

5
86 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

JUVENILNE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
FOTOGRAFIJA (IN SITU)
SNIMIO/LA

6
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 87

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

JUVENILNE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
SITUACIONI PLAN
IZRADIO/LA

7
88 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

JUVENILNE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
GROBNI NALAZI
vrsta nalaza materijal datovanje

GROBNI PRILOZI
vrsta priloga materijal datovanje

UZORCI IZ GROBA
vrsta uzorka rezultati analize

NAPOMENA

DATOVANJE GROBA
ZAPISNIK POPUNIO/LA
ISPRED INSTITUCIJE

8
APPENDIX IV

Grobni zapisnik - inhumacija

odrasle individue
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 89

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

ODRASLE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
Dnevnik Broj strane/a
Datum iskopavanja Datum transporta
Mesto transporta
USLOVI NALAZA
sektor otkopni sloj tačka (spot)
objekat (kuća, jama, grob, neka druga
blok rov, tumul, humka, crkva) oznaka
sonda celina (unit) apsolutna visina
kvadrat grupa nalaza relativna dubina
SITUACIJA IN SITU
da li je grob bio devastiran DA NE
navedite mogući razlog devastacije groba
(pljačka, novi ukopi, skrnavljenje,…)
navedite delove skeleta
koji su devastirani
KOTE
lobanja (teme) karlične kosti
lobanja (lice) zglob kolena
klavikule, skapule stopala (petna kost)
sredina kičmenog stuba stopala (vrhovi prstiju)
sakrum drugo (navedite)
NAČIN SAHRANJIVANJA
sa grobnom konstrukcijom DA NE drugo (navedite)
od opeka DA NE dimenzije grobne konstrukcije
od kamena DA NE bez grobne konstrukcije DA NE
u sarkofagu DA NE oblik rake
u kovčegu DA NE dimenzije rake
način sahranjivanja nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
ORIJENTACIJA GROBA
istok – zapad DA NE severoistok – jugozapad DA NE
zapad – istok DA NE jugoistok – severozapad DA NE
sever – jug DA NE jugozapad – severoistok DA NE
jug – sever DA NE severozapad – jugoistok DA NE
neka druga orijentacija devijacija od severa °
orijentacija groba nije mogla da se ustanovi DA NE
navedite razlog

1
90 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

ODRASLE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
POLOŽAJ SKELETA
Ispružen položaj DA NE Zgrčen položaj DA NE
na levom boku DA NE
na desnom boku DA NE
na leđima DA NE
na stomaku DA NE
položaj skeleta nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
položaj ruku
pored tela DA NE
sklopljene na grudima DA NE
sklopljene na stomaku DA NE
drugi način (navedite koji)
položaj ruku nije mogao da se ustanovi DA NE
navedite razlog
TRETMAN SA HUMANIM OSTEOLOŠKIM MATERIJALOM POSLE ISKOPAVANJA I TRANSPORTA
Da li su sve kosti skeleta adekvatno oprane DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li su sve kosti skeleta adekvatno osušene DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li su sve kosti skeleta smeštene u odgovarajuću ambalažu DA NE
ukoliko nisu navedite razlog
Da li je ambalaža propisno obeležena DA NE
ukoliko nije navedite razlog
STEPEN OČUVANOSTI SKELETNIH OSTATAKA

skelet u celosti dobro očuvan DA NE

dobro očuvan nekompletan skelet DA NE

osrednje očuvan skelet (ceo je skelet prisutan u grobu, ali su kost dosta krte i lome
se prilikom iskopavanja) DA NE
delimična očuvanost skeletnih ostataka (u grobu se konstatuju samo jako lomljivi
delovi skeleta; teško ih je iskopavati, podići, pakovati i transportovati) DA NE
slaba očuvanost skeletnih ostataka (ostaci skeleta se konstatuju samo u tragovima;
nemoguće ih je u celosti podići) DA NE

2
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 91

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

ODRASLE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
OČUVANI DELOVI SKELETA (ŠRAFIRAJTE OČUVANE KOSTI)

3
92 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

ODRASLE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
Napomena:

4
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 93

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

ODRASLE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
CRTEŽ (IN SITU)
IZRADIO/LA

5
94 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

ODRASLE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
FOTOGRAFIJA (IN SITU)
SNIMIO/LA

6
 STAN­DAR­DI­ZA­CI­JA GROB­NIH ZA­PI­SNI­KA – IN­CI­NE­RA­CI­JA I IN­HU­MA­CI­JA 95

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

ODRASLE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
SITUACIONI PLAN
IZRADIO/LA

7
96 NA­TA­ŠA MI­LA­DI­NO­VIĆ-RAD­MI­LO­VIĆ

ARHEOLOŠKI INSTITUT dr Nataša Miladinović-Radmilović

ul. Kneza Mihaila 35/IV biofizički antropolog
11000 Beograd miladinovic.radmilovic@gmail.com
Republika Srbija
tel. +381 (0) 11 26 37 191
+381 (0) 11 21 84 945

GROBNI ZAPISNIK – INHUMACIJA

ODRASLE INDIVIDUE

BROJ
GROBA LOKALITET
GROBNI NALAZI
vrsta nalaza materijal datovanje

GROBNI PRILOZI
vrsta priloga materijal datovanje

UZORCI IZ GROBA
vrsta uzorka rezultati analize

NAPOMENA

DATOVANJE GROBA
ZAPISNIK POPUNIO/LA
ISPRED INSTITUCIJE

8
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 97

PRI­ME­NA IMI­DŽING ME­TO­DA KO­JI SE KO­RI­STE U ME­DI­CI­NI

U AN­TRO­PO­LO­ŠKIM IS­TRA­ŽI­VA­NJI­MA

KSE­NI­JA ĐU­KIĆ

La­bo­ra­to­ri­ja za an­tro­po­lo­gi­ju, In­sti­tut za ana­to­mi­ju, Me­di­cin­ski fa­kul­tet, Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du

e-mail: kco­tric@yahoo.com

Ap­strakt: Pri­me­na me­di­cin­skog imi­džin­ga u an­tro­po­lo­škim is­tra­ži­va­nji­ma pod­ra­zu­me­va: kon­ven­ci­o­nal­nu ra­di­o­

gra­fi­ju, or­to­pan to­mo­gra­fi­ju (OPT), kom­pju­te­ri­zo­va­nu to­mo­gra­fi­ju (CT), mi­kro kom­pju­te­ri­zo­va­nu to­mo­gra­fi­ju
(mic­ro-CT), mag­net­nu re­zo­nan­ci­ju (MR) i mi­kro­skop­ske me­to­de. Kon­ven­ci­o­nal­na ra­di­o­gra­fi­ja ra­di na prin­ci­pu
raz­li­či­te ap­sorp­ci­je X-zra­ka pri­li­kom nji­ho­vog pro­la­ska kroz ko­šta­no tki­vo i da­je sli­ku ko­ja pri­ka­zu­je ko­sti u dve
di­men­zi­je. Uko­li­ko sum­nja­mo na ne­ku pa­to­lo­šku pro­me­nu u ko­sti, ra­di­o­gra­fi­ja mo­že da nam pri­ka­že lo­ka­li­za­ci­ju,
ob­lik, ve­li­či­nu i gra­ni­ce pa­to­lo­ške le­zi­je, od­no­sno, nje­ne re­la­ci­je sa okol­nim ko­šta­nim struk­tu­ra­ma. OPT ra­di na
slič­nom prin­ci­pu kao i kon­ven­ci­o­nal­na ra­di­o­gra­fi­ja i pru­ža mo­guć­nost di­jag­no­sti­ko­va­nja pa­to­lo­ških pro­me­na u
vi­li­ca­ma, kao i pri­ka­zi­va­nje sta­di­ju­ma for­mi­ra­nja zu­ba ko­ji se ko­ri­ste za od­re­đi­va­nje in­di­vi­du­al­ne sta­ro­sti ne-od­
ra­slih oso­ba. Za raz­li­ku od kon­ven­ci­o­nal­ne ra­di­o­gra­fi­je, CT omo­gu­ća­va iz­dva­ja­nje jed­nog slo­ja tki­va, pri če­mu se
on pri­ka­zu­je iz­dvo­je­no od slo­je­va ko­ji su is­pred i iza nje­ga, uz mo­guć­nost da se ra­van pri­ka­zi­va­nja mo­že me­nja­ti
za­vi­sno od po­tre­be is­pi­ti­va­nja. Sli­ka do­bi­je­na ovom me­to­dom je u bo­ljoj re­zo­lu­ci­ji i po­sto­ji mo­guć­nost 3D re­kon­
struk­ci­je. Mi­kro-CT slu­ži za is­pi­ti­va­nje ko­šta­ne mi­kro-ar­hi­tek­tu­re u mi­kro­me­tar­skoj re­zo­lu­ci­ji, i opre­mlje­na je
soft­ve­rom ko­ji omo­gu­ća­va mor­fo­me­tri­ju i 3D re­kon­struk­ci­ju. Bu­du­ći da se prin­cip ra­da za­sni­va na ap­sor­bo­va­nju i
emi­to­va­nju ra­di­o­fre­kvent­nih ta­la­sa iz je­zgra vo­do­ni­ka ka­da se na­đu u ja­kom mag­net­nom po­lju, MR ni­je in­di­ko­va­
na ako su pred­met is­tra­ži­va­nja ar­he­o­lo­ške su­ve ko­sti. U is­pi­ti­va­nju struk­tu­re ske­let­nog ma­te­ri­ja­la iz ar­he­o­lo­škog
kon­tek­sta ko­ri­ste se i mi­kro­skop­ske teh­ni­ke, tra­di­ci­o­nal­ne kao što su: kon­ven­ci­o­nal­na sve­tlo­sna i po­la­ri­za­ci­o­
na mi­kro­sko­pi­ja, kao i na­pred­ne mi­kro­skop­ske me­to­de po­put ske­ning elek­tron­ske mi­kro­sko­pi­je i mi­kro­sko­pi­je
atom­skih si­la. Za­vi­sno od sa­me mi­kro­sko­pi­je, pri­pre­ma uzor­ka mo­že ob­u­hva­ti­ti po­stup­ke se­če­nja, de­kal­ci­fi­ka­
ci­je, ka­lu­plje­nja, po­li­ra­nja i bo­je­nja. Pri­me­na mi­kro­skop­skih me­to­da je ko­ri­sna u is­pi­ti­va­nju sta­ro­snih i pol­nih
raz­li­ka u ko­šta­noj gra­đi, kao i di­jag­no­sti­ci pa­to­lo­ških pro­me­na na ko­sti­ma. Ta­ko­đe, mi­kro­skop­ske me­to­de mo­gu
bi­ti ve­o­ma ko­ri­sne ka­da is­tra­ži­va­či ima­ju di­le­mu da li su ko­sti hu­ma­nog ili ži­vo­tinj­skog po­re­kla.

Ključ­ne re­či: ske­let­ni ma­te­ri­jal, imi­džing me­to­de, kon­ven­ci­o­nal­na ra­di­o­gra­fi­ja, or­to­pan­to­mo­gra­fi­ja, kom­pju­te­ri­
zo­va­na to­mo­gra­fi­ja, mi­kro-kom­pju­te­ri­zo­va­na to­mo­gra­fi­ja, mi­kro­skop­ke teh­ni­ke.

Upo­tre­ba imi­džing me­to­da u an­tro­po­lo­škim is­
tra­ži­va­nji­ma to­kom pro­te­klih de­ce­ni­ja se uglav­
nom svo­di­la na is­pi­ti­va­nja obo­lje­nja ko­ja me­nja­ju
spo­lja­šnju mor­fo­lo­gi­ju i unu­tra­šnju gra­đu ko­sti.
Me­đu­tim, po­sled­njih go­di­na, sa pro­ši­re­njem is­
tra­ži­vač­kih fo­ku­sa u an­tro­po­lo­gi­ji, pri­me­na imi­
džing me­to­da je ta­ko­đe ši­ra i ob­u­hva­ta is­pi­ti­va­nja
sta­ro­snih pro­me­na na ske­le­tu, kao i bi­o­me­ha­nič­ke
uti­ca­je na struk­tu­ru ko­sti.
98 KSE­NI­JA ĐU­KIĆ
Sa­mo ne­ko­li­ko me­se­ci na­kon pro­na­la­ska X
– zra­ka (Ra­ko­če­vić 1998), Ke­ning (1896) je u
Ne­mač­koj spro­veo rent­gen­sko is­tra­ži­va­nje ži­vo­
tinj­skih i ljud­skih mu­mi­ja (Chhem and Brot­hwell
2008). Iste go­di­ne, u En­gle­skoj, Ho­land je ra­di­o­
gra­fi­sao mu­mi­je pti­ce, na­kon če­ga se is­tra­ži­va­
nja u ovoj, za to vre­me ve­o­ma na­pred­noj obla­sti,
ni­žu i uglav­nom se is­pi­tu­ju ljud­ske i ži­vo­tinj­ske
mu­mi­je (Chhem and Brot­hwell 2008).
Pri­me­na ra­di­o­lo­ških me­to­da u an­tro­po­lo­
škim is­tra­ži­va­nji­ma je de­li­kat­na jer zah­te­va s jed­
ne stra­ne strikt­no po­što­va­nje di­jag­no­stič­ke pro­
ce­du­re ko­ja se pri­me­nju­je u me­di­ci­ni, a s dru­ge
stra­ne uzi­ma­nje u ob­zir po­seb­no­sti ko­je su ve­za­
ne za is­pi­ti­va­nje ko­sti­ju van kon­tek­sta ljud­skog
te­la. Pri­me­na me­di­cin­skih ra­di­o­lo­ških pro­ce­du­ra
ob­u­hva­ta pra­vil­nu pri­me­nu me­to­da i po­što­va­nje
de­fi­ni­sa­nih kri­te­ri­ju­ma u tu­ma­če­nju na­la­za. U
ci­lju pre­ci­zni­je ana­li­ze do­bi­je­nih ra­di­o­gra­ma va­
žno je strikt­no vo­di­ti ra­ču­na o: iz­bo­ru op­ti­mal­
nog ra­di­o­graf­skog me­to­da, po­zi­ci­o­ni­ra­nju obje­
ka­ta ra­di­o­gra­fi­sa­nja u od­no­su na cen­tral­ni zrak
rend­gen­skog zrač­nog sno­pa, do­bi­ja­nju sli­ke što
re­al­ni­je ve­li­či­ne, zna­ča­ju ra­di­o­gra­fi­sa­nja u naj­
ma­nje dve pro­jek­ci­je i do­bi­ja­nju sli­ke op­ti­mal­nih
op­tič­kih kva­li­te­ta (kon­trast i ve­li­či­na) (Ra­ko­če­
vić 1998).
U tu­ma­če­nju ra­di­o­gra­fi­ja neo­p­hod­no je pri­
dr­ža­va­ti se sle­de­ćih kri­te­ri­ju­ma za ana­li­zu sva­ke
uoče­ne pa­to­lo­ške pro­me­ne: de­fi­ni­sa­ti pre­ci­znu
lo­ka­li­za­ci­ju le­zi­je, njen ob­lik, ve­li­či­nu, in­ten­
zi­tet, ivi­ce opi­sa­ne le­zi­je, kao i od­nos sa su­sed­
nim struk­tu­ra­ma (Ra­ko­če­vić 1998). Isti prin­ci­pi
se pri­me­nju­ju i u osta­lim ra­di­o­lo­škim me­to­di­ma
ko­ji se mo­gu ko­ri­sti­ti u an­tro­po­lo­škim is­tra­ži­va­
nji­ma.
Ka­da su u pi­ta­nju ko­sti iz ar­he­o­lo­škog kon­
tek­sta, naj­bo­lje je da se one sni­ma­ju po­je­di­nač­
no, vo­de­ći ra­ču­na o de­for­ma­ci­ji ve­li­či­ne sli­ke
ko­ja se uve­ća­va idu­ći ka pe­ri­fe­ri­ji snim­ka, kao i
o raz­li­či­ti­ma teh­nič­kim pa­ra­me­tri­ma sni­ma­nja
za­vi­sno od ve­li­či­ne ko­sti ko­ja je u pi­ta­nju.
U in­ter­pre­ta­ci­ji ra­di­o­gra­fi­ja ske­let­nih osta­ta­
ka tre­ba ima­ti na umu da ko­sti pod­le­žu pro­me­
na­ma to­kom le­ža­nja u ze­mlji i da ove pro­me­ne
mo­gu li­či­ti na pa­to­lo­ške le­zi­je. Ta­ko, u ze­mlji
sti­ca­jem raz­li­či­tih okol­no­sti mo­že do­ći do de­mi­
ne­ra­li­za­ci­je usled če­ga ko­sti po­sta­ju pro­pu­stlji­
vi­je za X-zra­ke ili do pro­ce­sa he­mij­ske sub­sti­tu­
ci­je jo­na u kri­sta­li­ma hi­drok­si­a­pa­ti­ta raz­li­či­tim
ele­men­ti­ma iz ze­mlje usled če­ga ko­sti po­sta­ju
ma­nje pro­pu­stlji­ve za X-zra­ke (Chhem and Brot­
hwell 2008). Lo­kal­ne ero­zi­je na­sta­le dej­stvom fi­
zič­kih i he­mij­skih fak­to­ra u ze­mlji­štu mo­gu imi­
ti­ra­ti oste­o­lo­tič­ke pro­me­ne na­sta­le u pa­to­lo­škim
pro­ce­si­ma, ali i ura­sta­nje ko­re­no­va bi­lja­ka u ko­
sti mo­že ta­ko­đe da­ti pse­u­do­pa­to­lo­ške le­zi­je.
Pri­me­na imi­džin­ga ko­ji se ru­tin­ski ko­ri­ste u
me­di­cin­skoj prak­si u an­tro­po­lo­škim is­tra­ži­va­
nji­ma pod­ra­zu­me­va sle­de­će me­to­de: kon­ven­ci­
o­nal­nu ra­di­o­gra­fi­ju, or­to­pan to­mo­gra­fi­ju (OPT),
kom­pju­te­ri­zo­va­nu to­mo­gra­fi­ju (CT), mi­kro kom­
pju­te­ri­zo­va­nu to­mo­gra­fi­ju (mic­ro-CT), mag­net­
nu re­zo­nan­ca (MR) i mi­kro­skop­ske me­to­de.
RA­DI­O­GRAF­SKI ME­TO­DI
Kon­ven­ci­o­nal­na ra­di­o­gra­fi­ja se ba­zi­ra na či­nje­
ni­ci da se X-zraci raz­li­či­to ap­sor­bu­ju pri­li­kom
nji­ho­vog pro­la­ska kroz tki­va raz­li­či­te gu­sti­ne pri
če­mu je pro­jek­ci­o­na ra­van dvo­di­men­zi­o­nal­na
(Ra­ko­če­vić 1998). Snim­ci do­bi­je­ni kon­ven­ci­o­
nal­nom ra­di­o­gra­fi­jom nam omo­gu­ća­vaju ana­li­
zu nor­mal­ne ko­šta­ne gra­đe kao i pro­me­na ko­je
na­sta­ju kao po­sle­di­ca pa­to­lo­ških sta­nja. Naj­če­
šće je ko­ri­sti­mo uko­li­ko sum­nja­mo na ne­ku pa­
to­lo­šku pro­me­nu ko­ju smo ma­kro­skop­ski uoči­li
na ske­let­nom ma­te­ri­ja­lu (Chhem and Brot­hwell
2008). Kon­ven­ci­o­nal­na ra­di­o­gra­fi­ja nam mo­že
uka­za­ti na lo­ka­li­za­ci­ju, ob­lik, ve­li­či­nu, sa­dr­žaj i
gra­ni­ce pa­to­lo­ške le­zi­je, od­no­sno, nje­ne re­la­ci­
je sa okol­nim ko­šta­nim struk­tu­ra­ma (Ra­ko­če­vić
1998) (Sli­ka 1). Kon­ven­ci­o­nal­na ra­di­o­gra­fi­ja je
ve­o­ma va­žan ko­rak u di­fe­ren­ci­jal­noj di­jag­no­zi i
če­sto pred­sta­vlja zlat­ni stan­dard u di­jag­no­sti­ko­
va­nju ve­li­kog bro­ja obo­lje­nja ko­je osta­vlja­ju trag
na ko­sti­ma. Pred­no­sti ove me­to­de su to što je ne­
de­struk­tiv­na i la­ko do­stup­na.
Do­bi­ja­nje or­to­pan­to­mo­graf­ske sli­ke (OPT)
za­sni­va se na slič­nom prin­ci­pu kao i kod kon­
ven­ci­o­nal­ne ra­di­o­gra­fi­je i pru­ža nam mo­guć­nost
ana­li­zi­ra­nja mor­fo­lo­gi­je i gra­đe vi­li­ca (Ra­ko­če­vić
1998). S ob­zi­rom da or­to­pan­to­mo­gram pri­ka­zu­
je ne sa­mo zu­be već i al­ve­o­lar­ni gre­ben u ce­li­ni
 PRI­ME­NA IMI­DŽING ME­TO­DA KO­JI SE KO­RI­STE U ME­DI­CI­NI U AN­TRO­PO­LO­ŠKIM IS­TRA­ŽI­VA­NJI­MA 99

Sli­ka 1. Kor­ti­kal­ni ci­stič­ni de­fekt u dis­tal­nom meta­fi­znom re­gi­o­nu but­ne ko­sti:

(a) ma­kro­skop­ski iz­gled; (b) ra­di­o­gra­fi­ja (iz: Dju­ric et al. 2010a)
Figure 1. Cystic cortical defect of the distal metaphyseal region of the femur:
macroscopic features; (b) radiography (Djuric et al. 2010a)

ve­o­ma je po­go­dan za od­re­đi­va­nje in­di­vi­du­al­ne
den­tal­ne (Jak­šić i sar. 2000) sta­ro­sti u mo­men­tu
smr­ti, kod de­ce (Sli­ka 2). Na­i­me, jed­na od naj­če­
šće pri­me­nji­va­nih še­ma za od­re­đi­va­nje in­di­vi­du­
al­ne den­tal­ne sta­ro­sti je De­mir­ji­a­nov me­tod ko­ji
je ba­zi­ran na is­pi­ti­va­nju mi­ne­ra­li­za­ci­je zu­ba na
fran­cu­sko-ka­nad­skoj po­pu­la­ci­ji de­ce (De­mir­jian
and Gold­stein 1973). Me­đu­tim, na­kon pri­bli­žno
30 go­di­na Vi­lems i sa­rad­ni­ci (Wil­lems et al. 2001)
su mo­di­fi­ko­va­li i po­jed­no­sta­vi­li De­mi­ri­ja­nov me­
tod i mno­gi auto­ri su uoči­li da je ova Vi­lem­so­va
mo­di­fi­ka­ci­ja pre­ci­zni­ja od ori­gi­nal­ne De­mir­ji­a­
no­ve še­me (Gro­ver et al. 2012; Ma­ber et al. 2006;
Ma­ni et al. 2008; Nik-Hus­sein et al. 2011; El-Ba­
100 KSE­NI­JA ĐU­KIĆ

Sli­ka 2. Or­to­pan to­mo­gra­fi­ja vi­li­ca na ko­joj se uoča­va

sme­na pri­mar­ne i stal­ne den­ti­ci­je
(sli­ka pre­u­ze­ta iz lič­ne ko­lek­ci­je dr Kse­ni­je Ze­lić Mi­haj­lo­vić)
Figure 2. The replacement of primary with secondary
dentition presented on dental orthopantomography Sli­ka 3a. CT sni­mak gla­ve be­o­grad­ske mu­mi­je (CT film
(the material derived from personal collection of Ksenija pre­u­zet iz ko­lek­sci­je CT fil­mo­va Cen­tra za Ra­di­o­lo­šku
Zelic Mihajlovic, DMD) di­jag­no­sti­ku, Sto­ma­to­lo­ški fa­kul­tet u Be­o­gra­du)
Figure 3a. The cranial CT scans of Belgrade’s mummy (the
material derived from CT collection of School of Dentistry)

kary et al. 2010). Pri­me­na De­mir­ji­a­no­vog me­

to­da i Vi­lem­so­ve mo­di­fi­ka­ci­je na srp­skoj deč­joj
po­pu­la­ci­ji bi­la je te­ma is­tra­ži­va­nja jed­ne stu­di­je
či­ji su auto­ri ana­li­zi­ra­ju­ći 686 or­to­pa­na de­ce uz­
ra­sta od 4 do 15 go­di­na za­klju­či­li da je Vi­lem­so­va
mo­di­fi­ka­ci­ja pre­ci­zni­ja od De­mi­ri­ja­no­ve še­me za
pri­me­nu na na­šoj po­pu­la­ci­ji (Dju­kic et al. 2013).
Za raz­li­ku od kon­ven­ci­o­nal­ne ra­di­o­gra­fi­je, ko
ja pri­ka­zu­je su­mar­no sve slo­je­ve tki­va kroz ko­je
je pro­šao zrač­ni snop, kom­pju­te­ri­zi­va­na to­mo­
gra­fi­ja (CT) omo­gu­ća­va iz­dvo­je­no pri­ka­zi­va­nje
jed­nog slo­ja tki­va pri če­mu su slo­je­vi tki­va is­pred
i iza nje­ga iz­bri­sa­ni. Po­red pri­ka­zi­va­nja u raz­li­či­
tim rav­ni­ma, pred­nost ovog me­to­da je i to što je
sli­ka u bo­ljoj re­zo­lu­ci­ji od kon­ven­ci­o­nal­ne ra­di­ Sli­ka 3b. Pri­kaz de­la CT pre­gle­da grud­nog ko­ša
o­gra­fi­je, po­sto­ji mo­guć­nost ma­ni­pu­la­ci­je sli­kom, be­o­grad­ske mu­mu­je (CT film pre­u­zet iz ko­lek­sci­je CT
kao i mo­guć­nost 3D re­kon­struk­ci­je (Lee et al. fil­mo­va Cen­tra za Ra­di­o­lo­šku di­jag­no­sti­ku, Sto­ma­to­lo­ški
2006). Ovaj ne­de­struk­tiv­ni me­tod je ši­ro­ko pri­ fa­kul­tet u Be­o­gra­du)
Figure 3b. The partial presentation of thoracic CT scans of
me­nji­van u is­tra­ži­va­nju mu­mi­ja pre sve­ga za­to Belgrade’s mummy (the material derived from CT
što omo­gu­ća­va pri­ka­zi­va­nje ana­tom­skih struk­ collection of School of Dentistry)
tu­ra bez od­vi­ja­nja te­la, ali i za­to što omo­gu­ća­va
po­sma­tra­nje amu­le­ta ko­ji se na­la­ze uz mu­mi­ju
(Chhem and Brot­hwell 2008). Kom­pju­te­ri­zo­va­na Po­red is­tra­ži­va­nja mu­mi­ja, CT je za­stu­pljen
to­mo­gra­fi­ja je u Sr­bi­ji ko­ri­šće­na pri­li­kom is­pi­ti­ i u is­tra­ži­va­nji­ma oste­o­ar­he­o­lo­škog ma­te­ri­ja­la ka
va­nja be­o­grad­ske mu­mi­je, za­hva­lju­ju­ći če­mu su ko hu­ma­nog ta­ko i ži­vo­tinj­skog po­re­kla (Chhem
is­tra­ži­va­či do­bi­li niz in­te­re­sant­nih po­da­ta­ka ve­ and Brot­hwell 2008). Ka­da go­vo­ri­mo o ko­sti­ma,
za­nih za ži­vot sve­šte­ni­ka Ne­smi­na (Sli­ka 3a,b) CT nam omo­gu­ća­va da po­sma­tra­mo spo­lja­šnju
(lič­na ko­mu­ni­ka­ci­ja sa prof. dr Zo­ra­nom Ra­ko­ i unu­tra­šnju mor­fo­lo­gi­ju ko­sti kao i pa­to­lo­ške
če­vi­ćem). pro­me­ne.
 PRI­ME­NA IMI­DŽING ME­TO­DA KO­JI SE KO­RI­STE U ME­DI­CI­NI U AN­TRO­PO­LO­ŠKIM IS­TRA­ŽI­VA­NJI­MA
Mi­kro-CT slu­ži za is­pi­ti­va­nje ko­šta­ne mi­kro-
ar­hi­tek­tu­re u mi­kro­me­tar­skoj re­zo­lu­ci­ji, i opre­
mljen je soft­ve­rom ko­ji omo­gu­ća­va kvan­ti­ta­tiv­
nu mor­fo­me­trij­sku ana­li­zu i 3D re­kon­struk­ci­ju
(Sli­ka 4) (Bo­ux­se­in et al. 2010). Ovaj me­tod je
ve­o­ma so­fi­sti­ci­ran i mo­že bi­ti dra­go­ce­no sred­
stvo u is­tra­ži­va­nju ko­sti­ju i zu­ba iz ar­he­o­lo­škog
kon­tek­sta.
U is­tra­ži­va­nji­ma ar­hi­tek­tu­re ko­šta­nog tki­
va, mi­kro-CT me­tod je po­stao zlat­ni stan­dard.
Nje­go­vom pri­me­nom mo­že se is­pi­ti­va­ti mi­kro­
ar­hi­tek­tu­ra ko­šta­nog tki­va či­je pro­me­ne mo­gu
bi­ti uzro­ko­va­ne sta­re­njem, me­ha­nič­kim op­te­
re­će­njem ili ra­znim bo­le­sti­ma. Ovim me­to­dom
su do­bi­je­ni zna­čaj­ni po­da­ci o ne­ho­mo­ge­no­sti tj.
oso­be­no­sti­ma mi­kro­ar­hi­tek­tu­re ko­sti­ju na raz­li­
či­tim de­lo­vi­ma ske­le­ta (Ec­kstein et al. 2002), a
po­ka­za­no je i ka­kve se pro­me­ne u ko­sti­ma de­ša­
va­ju sa sta­re­njem (Loc­hmul­ler et al. 2008; Dju­ric
et al. 2010b; Mi­lo­va­no­vic et al. 2012). Me­đu­tim,
bit­na ma­na ovog me­to­da je to što je de­struk­ti­van.
U na­šoj ze­mlji su Dju­rić i sa­rad­ni­ci oba­vi­li mi­
kro­a­na­tom­sko i ra­di­o­graf­sko (Dju­rić et al. 2012),
a za­tim i kvan­ti­ta­tiv­no mi­kro-CT is­pi­ti­va­nje ko­
šta­ne mi­kro­ar­hi­tek­tu­re de­či­jih fe­mu­ra na ar­he­o­
lo­škoj po­pu­la­ci­ji iz Sta­re To­ri­ne (stu­di­ja u to­ku).
Ove stu­di­je su po­ka­za­le ka­ko se ko­šta­na mi­kro­
ar­hi­tek­tu­ra me­nja sa ra­stom de­te­ta, su­ge­ri­šu­ći
da ko­šta­na gra­đa pra­ti pro­me­ne u in­ten­zi­te­tu i
vr­sti me­ha­nič­kog op­te­re­će­nja.
MAG­NET­NA RE­ZO­NAN­CA
Mag­net­na re­zo­nan­ca (MR) omo­gu­ća­va de­talj­
nu ana­tom­sku sli­ku or­ga­na i tki­va. Prin­cip ra­da
MR-a za­sni­va se na re­gi­stro­va­nju emi­to­va­ih ra­
di­o­fre­kvent­nih ta­la­sa iz je­zgra ato­ma vo­do­ni­ka
ka­da se na­đu u ja­kom mag­net­nom po­lju (Lee et
al. 2006).
Bu­du­ći da se u kli­nič­koj pri­me­ni prin­cip ra­da
MR-a za­sni­va na re­gi­stro­va­nju ra­di­o­fre­kvent­nih
ta­la­sa iz je­zgra vo­do­ni­ka (ko­ji je do­mi­nant­no pri­
su­tan u vo­di), ovaj me­tod ni­je po­go­dan za is­tra­
ži­va­nja ar­he­o­lo­ških “su­vih” ko­sti­ju. To­kom 80-ih
i po­čet­kom 90-ih go­di­na 20. ve­ka u SAD-u je is­
tra­ži­va­no ne­ko­li­ko egi­pat­skih mu­mi­ja ovim me­
to­dom. Pr­va i je­di­na uspe­šna pri­me­na MR spro­
101
Sli­ka 4. 3D re­kon­struk­ci­ja tra­be­ku­lar­ne ko­sti me­di­jal­nog
vra­ta but­ne ko­sti do­bi­je­na mic­ro-kom­pju­te­ri­zo­va­nom to­
mo­gra­fi­jom (iz: Dju­ric et al. 2010b)
Figure 4. Micro-CT 3D reconstruction of trabecular bone
from medial portion of the femoral neck (Djuric et al.
2010b)
ve­de­na je 1986. go­di­ne na sto­pa­lu mu­mi­je de­te­ta
iz Pe­rua. Me­đu­tim, da bi re­hi­dri­ra­li uzo­rak is­tra­
ži­va­či su po­to­pi­li sto­pa­lo u ras­tvor ace­to­na u pe­
ri­o­du od 18 da­na, i na taj na­čin do­bi­li kva­li­tet­nu
sli­ku, ali je uzo­rak ne­po­vrat­no ošte­ćen (Chhem
and Brot­hwell 2008).
MI­KRO­SKOP­SKE TEH­NI­KE
U is­pi­ti­va­nju struk­tu­re ske­let­nog ma­te­ri­ja­la iz
ar­he­o­lo­škog kon­tek­sta ko­ri­ste se i mi­kro­skop­ske
teh­ni­ke, tra­di­ci­o­nal­ne kao što su: kon­ven­ci­o­nal­
na sve­tlo­sna i po­la­ri­za­ci­o­na mi­kro­sko­pi­ja, ali i
na­pred­ne mi­kro­skop­ske me­to­de po­put ske­ning
elek­tron­ske mi­kro­sko­pi­je i mi­kro­sko­pi­je atom­
skih si­la. Za­vi­sno od sa­me mi­kro­sko­pi­je, pri­pre­
ma uzor­ka mo­že ob­u­hva­ti­ti po­stup­ke se­če­nja,
de­kal­ci­fi­ka­ci­je, ka­lu­plje­nja, po­li­ra­nja i bo­je­nja
(Hahn et al. 1991; Bus­se et al. 2010a; Mi­lo­va­no­
vic et al. 2011; Dju­rić et al. 2010c; Re­gels­ber­ger et
al. 2012; Schultz 2001). Pri­me­na mi­kro­skop­skih
me­to­da je ko­ri­sna u is­pi­ti­va­nju sta­ro­snih i pol­nih
od­li­ka ko­šta­ne gra­đe, kao i u di­jag­no­sti­ci pa­to­lo­
ških pro­me­na na ko­sti­ma.
U an­tro­po­lo­gi­ji se naj­vi­še pri­me­nju­je kon­
ven­ci­o­nal­na sve­tlo­sna i po­la­ri­zo­va­na mi­kro­sko­
102
Sli­ka 5a. Sni­mak kor­tek­sa di­ja­fi­ze but­ne ko­sti do­bi­jen
SEM-om (back-scat­te­red scan­ning elec­tron mic­ro­sco­pe)
(iz: Dju­ric and Amling 2010c (+Jo­ur­nal co­ver)).
Figure 5a. Cortex of the femoral diaphysis recorded by
SEM (back-scattered scanning electron microscope)
(Djuric and Amling 2010c (+Journal cover)).
pi­ja. Ovi me­to­di su la­ko do­stup­ni, jed­no­stav­ni, i
osno­va su sva­kog is­pi­ti­va­nja mi­kro­skop­ske gra­đe
ko­šta­nog tki­va (Bus­se et al. 2010a, 2010b; Re­
gels­ber­ger et al. 2012). Ima­ju ve­li­ki zna­čaj i u
di­fe­ren­ci­jal­noj di­jag­no­sti­ci obo­lje­nja ko­šta­nih
tki­va (Schultz 2001). Na­i­me, bo­le­sti kao što su
in­fek­ci­je ko­šta­nog tki­va, ane­mi­je, me­ta­bo­lič­ka
obo­lje­nja ko­sti­ju i ko­šta­ni tu­mo­ri če­sto se je­di­no
mo­gu do­ka­za­ti na­kon hi­sto­lo­ške (mi­kro­skop­ske)
ana­li­ze (Dju­rić-Sre­jić and Ro­berts 2001; Dju­ric
et al. 2008; Dju­rić et al. 2010c; Ja­no­vic et al. 2012;
Schultz 2001).
U ske­ning elek­tron­skoj mi­kro­sko­pi­ji (SEM)
se za do­bi­ja­nje sli­ke ko­ri­sti usme­re­ni snop elek­
tro­na ko­ji re­a­gu­je sa po­vr­ši­nom uzor­ka i osli­ka­va
nje­go­vu to­po­gra­fi­ju (Sli­ka 5a). SEM je du­go pri­
me­nji­va­na na ko­sti­ma i ne­sum­nji­vo je do­pri­ne­la
bo­ljem sa­gle­da­va­nju sa­me or­ga­ni­za­ci­je ko­šta­nog
tki­va na mi­kro­me­tar­skoj ska­li (Cur­tis et al. 1985;
Ma­rot­ti et al. 1995; Fant­ner et al. 2004), kao i
KSE­NI­JA ĐU­KIĆ
Sli­ka 5b. Fa­zna sli­ka tra­be­ku­lar­ne ko­sti vra­ta but­ne ko­sti
do­bi­je­na AFM-om (iz: Mi­lo­va­no­vic et al. 2011)
Figure 5b. Phase image of trabecular bone of femoral
neck recorded by AFM (Milovanovic et al. 2011)
raz­u­me­va­nju pro­me­na u bro­ju i vi­tal­no­sti oste­
o­ci­ta do ko­jih do­la­zi to­kom sta­re­nja (Bus­se et al.
2010b). Pro­me­ne u ko­šta­noj mi­kro­struk­tu­ri mo
gu ob­ja­sni­ti i ne­ke ta­fo­nom­ske pro­ce­se. Li­man
(Lyman 1996) je ta­ko, ana­li­zi­ra­ju­ći ta­fo­nom­ske
pro­me­ne ko­je na­sta­ju kod kič­me­nja­ka, u svom
pri­ruč­ni­ku za ar­he­o­lo­gi­ju, na­veo da po­sto­ja­nje
ve­li­kog bro­ja mi­kro­pu­ko­ti­na u ko­sti uti­če na po­
ve­ća­nje nji­ho­ve lo­mlji­vo­sti i mo­že ob­ja­sni­ti nji­
ho­vu frag­men­ta­ci­ju i pot­pu­no od­su­stvo na me­stu
na­la­za. Po­čet­kom 90-ih go­di­na 20. ve­ka is­tra­ži­
va­či ovaj me­tod po­či­nju da ko­ri­ste u is­tra­ži­va­nju
di­ja­ge­net­skih i pa­to­lo­ških pro­me­na na ko­sti­ma
iz ar­he­o­lo­škog kon­tek­sta (Bell 1990; Bo­i­vin and
Me­u­ni­er 1993).
Mi­kro­sko­pi­ja atom­skih si­la (ato­mic for­ce
mic­ro­scopy, AFM) se od ne­dav­no ko­ri­sti u is­
tra­ži­va­nji­ma ko­šta­nog tki­va (Has­sen­kam et al.
2004, 2005). Za­sni­va se na di­rekt­nom me­ha­nič­
kom kon­tak­tu vr­lo oštre “bo­dlje” (AFM pro­be)
i is­pi­ti­va­ne po­vr­ši­ne či­me se po­sti­že re­al­na tro­
di­men­zi­o­nal­na sli­ka re­lje­fa/to­po­gra­fi­je uzor­ka.
Ne sa­mo što vr­lo le­po pri­ka­zu­je kost na ni­vou
nje­nih osnov­nih gra­div­nih ele­me­na­ta tj. mi­ne­
ral­nih kri­sta­la i ko­la­ge­nih vla­ka­na (Has­sen­kam
et al. 2004), već se ovaj me­tod po­ka­zao iz­u­zet­no
ko­ri­snim za is­pi­ti­va­nje efe­ka­ta sta­re­nja na na­
 PRI­ME­NA IMI­DŽING ME­TO­DA KO­JI SE KO­RI­STE U ME­DI­CI­NI U AN­TRO­PO­LO­ŠKIM IS­TRA­ŽI­VA­NJI­MA
no-struk­tur­ne i me­ha­nič­ke ka­rak­te­ri­sti­ke sa­mog
ma­te­ri­ja­la od ko­ga je kost iz­gra­đe­na (Mi­lo­va­no­
vic et al. 2011, 2012a, 2012b).
Ta­ko­đe, mi­kro­skop­ske me­to­de mo­gu bi­ti ve­o­
ma ko­ri­sne ka­da is­tra­ži­va­či ima­ju di­le­mu da li su
ko­sti hu­ma­nog ili ži­vo­tinj­skog po­re­kla (Chhem
and Brot­hwell 2008).
Ko­ri­šće­nje imi­džing me­to­da ko­ji se ko­ri­ste u
me­di­ci­ne u is­tra­ži­va­nji­ma oste­o­lo­škog ma­te­ri­ja­la
pred­sta­vlja ve­o­ma va­žan do­pri­nos an­tro­po­lo­škoj
me­to­do­lo­gi­ji i in­ter­pre­ta­ci­ji. Na­i­me, mno­go­broj­
ne li­mi­ta­ci­je ko­je su pra­ti­le epo­hu is­klju­či­vo ma­
kro­skop­skog ana­li­zi­ra­nja oste­o­ar­he­o­lo­škog ma­
te­ri­ja­la, pre­va­zi­đe­ne su uvo­že­njem me­to­da ko­ji
su omo­gu­ći­li uvid u unu­tra­šnju gra­đu ko­sti, nje­
nu mi­kro i na­no struk­tu­ru.
No­va sa­zna­nja ko­ja su ovim me­to­di­ma do­bi­
je­na omo­gu­ći­la su bo­lje raz­u­me­va­nje kon­tek­sta
u ko­me je ske­let­ni ma­te­rial na­đen, kao i mno­go­
broj­na za­pa­ža­nja ko­ja nam uka­zu­ju na na­čin ži­
vo­ta, is­hra­nu, obo­lje­nja, hi­gi­jen­ske uslo­ve i dru­
ge ak­tiv­no­sti ko­je da­le­ko bo­lje osli­ka­va­ju ži­vot
po­pu­la­ci­je ko­je is­tra­žu­je­mo.
Tekst je re­zul­tat pro­je­ka­ta Mi­ni­star­stva pro­sve­
te, na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je br.
III 45005.
BI­BLI­O­GRA­FI­JA:
Bell, L. S. 1990. Pa­le­o­pat­ho­logy and di­a­ge­ne­sis; a SEM eva­
lu­a­tion of struc­tu­ral chan­ges using bac­kscat­te­red
elec­tron ima­ging. Jo­ur­nal of Ar­cha­e­o­lo­gi­cal Sci­en­ce 17:
85–102.
Bo­i­vin, G., and Me­u­ni­er, P. J. 1993. Hi­sto­morp­ho­me­tric
met­hods ap­plied to bo­ne, in: Hi­sto­logy of an­ci­ent bo­ne:
met­hods and di­ag­no­sis (eds. G. Gru­pe and A.N. Gar­
land), Sprin­ger-Ver­lag, Ber­lin.
Bo­ux­se­in, M. L., Boyd, S. K., Chri­sti­an­sen, B. A., Guld­berg,
R. E., Jep­sen, K. J., and Müller, R. 2010. Gu­i­de­li­nes
for as­ses­sment of bo­ne mic­ro­struc­tu­re in ro­dents us-
ing mic­ro–com­pu­ted to­mo­graphy. Jo­ur­nal of Bo­ne and
Mi­ne­ral Re­se­arch 25: 1468–1486.
Bus­se, B., Djo­nic, D., Mi­lo­va­no­vic, P., Hahn, M., Püschel,
K., Ritchie, R. O., Dju­ric, M., and Amling, M. 2010a.
Dec­re­a­se in the oste­ocyte la­cu­nar den­sity ac­com­pa­
nied by hyper­mi­ne­ra­li­zed la­cu­nar oc­clu­sion re­ve­als
103
fa­i­lu­re and de­lay of re­mo­de­ling in aged hu­man bo­ne.
Aging Cell 9: 1065–1075.
Bus­se, B., Hahn, M., Schin­ke, T., Püschel, K., Du­da, G. N.,
and Amling, M. 2010b. Re­or­ga­ni­za­tion of the fe­mo­ral
cor­tex due to age-, sex-, and en­do­prost­he­tic-re­la­ted
ef­fects emp­ha­si­zed by oste­o­nal di­men­si­ons and re­mo­
de­ling. Jo­ur­nal of Bi­o­me­di­cal Ma­te­ri­als Re­se­arch Part
92: 1440–1451.
Chhem, R. K., and Brot­hwell, D. R. 2008. Pa­le­o­ra­di­o­logy:
Ima­ging Mum­mi­es and Fos­sils. Sprin­ger-Ver­lag, Ber­
lin-He­i­del­berg.
Cur­tis, T. A., As­hra­fi, S. H., We­ber, D. F. 1985. Ca­na­li­cu­lar
com­mu­ni­ca­tion in the cor­ti­ces of hu­man long bo­nes.
The Ana­to­mi­cal Re­cord 212: 336–344.
De­mir­jian, A., and Gold­stein, H. 1973. A New System of
Den­tal Age As­ses­sment. Hum. Biol. 45: 211–227.
Dju­kic, K., Ze­lic K, Mi­len­ko­vic, P., Ne­delj­ko­vic, N., Dju­ric,
M. 2013. Den­tal age as­ses­sment va­li­dity of ra­di­o­grap­
hic met­hods on Ser­bian chil­dren po­pu­la­tion. Fo­ren­sic
Sci Int. 231: 398.e1-398.e5.
Dju­rić-Sre­jić, M., and Ro­berts, C. 2001. Pa­la­e­o­pat­ho­lo­gi­cal
evi­den­ce of in­fec­ti­o­us di­se­a­se in ske­le­tal po­pu­la­ti­ons
from la­ter me­di­e­val Ser­bia. In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of
Oste­o­ar­cha­e­o­logy 11: 311–320.
Dju­ric, M., Mi­lo­va­no­vic, P., Ja­no­vic, A., Dra­sko­vic, M., Dju­
kic, K., and Mi­len­ko­vic, P. 2008. Po­ro­tic le­si­ons in
im­ma­tu­re ske­le­tons from Sta­ra To­ri­na, la­te me­di­e­val
Ser­bia. In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Oste­o­ar­cha­e­o­logy 18:
458–475.
Dju­rić, M., Ja­no­vić, A., Mi­lo­va­no­vić, P., Dju­kić, K., Mi­len­
ko­vić, P., Dra­ško­vić, M., and Rok­san­dic, M. 2010a.
Ado­le­scent he­alth in me­di­e­val Ser­bia: signs of in­fec­
ti­o­us di­se­a­ses and risk of tra­u­ma. HO­MO - Jo­ur­nal of
Com­pa­ra­ti­ve Hu­man Bi­o­logy 61: 130–149.
Dju­ric, M., Djo­nic, D., Mi­lo­va­no­vic, P., Ni­ko­lic, S., Mar­shall,
R., Ma­rin­ko­vic, J., and Hahn, M. 2010b. Re­gion-Spe­
ci­fic Sex-De­pen­dent Pat­tern of Age-Re­la­ted Chan­ges
of Pro­xi­mal Fe­mo­ral Can­cel­lo­us Bo­ne and Its Im­pli­
ca­ti­ons on Dif­fe­ren­tial Bo­ne Fra­gi­lity. Cal­ci­fied Tis­sue
In­ter­na­ti­o­nal 86: 192–201.
Dju­ric, M., and Amling, M. 2010c. Dec­re­a­se in the oste­ocyte
la­cu­nar den­sity ac­com­pa­nied by hyper­mi­ne­ra­li­zed la­
cu­nar oc­clu­sion re­ve­als fa­i­lu­re and de­lay of re­mo­de­
ling in aged hu­man bo­ne. Aging Cell 9: 1065–1975.
Dju­ric, M., Mi­lo­va­no­vic, P., Djo­nic, D., Mi­nic, A., Hahn, M.
2012. Morp­ho­lo­gi­cal Cha­rac­te­ri­stics of the De­ve­lo­
ping  Pro­xi­mal Fe­mur: A Bi­o­mec­ha­ni­cal Per­spec­ti­ve.
Srp­ski Ar­hiv za Ce­lo­kup­no Le­kar­stvo: 738-745. 
104 KSE­NI­JA ĐU­KIĆ
Ec­kstein, F., Lochmüller, E-M., Lill, C. A., Kuhn, V., Schne­i­
der, E., Del­ling, G., and Müller, R. 2002. Bo­ne Strength
at Cli­ni­cally Re­le­vant Si­tes Dis­plays Sub­stan­tial He­te­
ro­ge­ne­ity and Is Best Pre­dic­ted From Si­te-Spe­ci­fic Bo
ne Den­si­to­me­try. Jo­ur­nal of Bo­ne and Mi­ne­ral Re­se­arch
17: 162–171.
El-Ba­kary, A., Ham­mad, S., and Mo­ham­med, F. 2010. Den­tal
age esti­ma­tion in Egyptian chil­dren, com­pa­ri­son bet­
we­en two met­hods. J. Fo­ren­sic Leg. Med. 17: 363–367.
Fant­ner, G. E., Bir­ke­dal, H., Kindt, J. H., Has­sen­kam, T.,
We­a­ver, J. C., Cu­tro­ni, J. A., Bo­sma, B. L., Ba­wa­zer, L.,
Finch, M. M., Ci­da­de, G. A. G., Mor­se, D. E., Stucky, G.
D., and Han­sma, P. K. 2004. In­flu­en­ce of the de­gra­da­
tion of the or­ga­nic ma­trix on the mic­ro­sco­pic frac­tu­re
be­ha­vi­or of tra­be­cu­lar bo­ne. Bo­ne 35: 1013–1022.
Gro­ver, S., Marya, C., Avi­nash, J., and Prut­hi, N. 2012. Esti­
ma­tion of den­tal age and its com­pa­ri­son with chro­
no­lo­gi­cal age: ac­cu­racy of two ra­di­o­grap­hic met­hods.
Med. Sci. Law 52: 32–35.
Hahn, M., Vo­gel, M., and Del­ling, G. 1991. Un­de­cal­ci­fied
pre­pa­ra­tion of bo­ne tis­sue: re­port of tec­hni­cal ex­pe­ri­
en­ce and de­ve­lop­ment of new met­hods. Vir­chows Arch
A Pat­hol Anat Hi­sto­pat­hol 418: 1–7.
Has­sen­kam, T., Fant­ner, G. E., Cu­tro­ni, J. A., We­a­ver, J. C.,
Mor­se, D. E., and Han­sma, P. K. 2004. High-re­so­lu­
tion AFM ima­ging of in­tact and frac­tu­red tra­be­cu­lar
bo­ne. Bo­ne 35: 4–10.
Has­sen­kam, T., Jør­gen­sen, H. L., Pe­der­sen, M. B., Ko­u­ra­
kis, A. H., Si­mon­sen, L., La­u­rit­zen, J. B. 2005. Ato­mic
for­ce mic­ro­scopy on hu­man tra­be­cu­lar bo­ne from an
old wo­man with oste­o­po­ro­tic frac­tu­res. Mic­ron 36:
681–687.
Lee, J., Stu­art, S., Ro­bert, S., Jay, H. 2006. Com­pu­ted Body
To­mo­graphy with MRI Cor­re­la­tion. 4th Edi­tion. Lip­
pin­cott Wil­li­ams & Wil­kins.
Jak­šić, N., Sće­pan, I., i Gli­šić, B. 2000. Or­to­dont­ska di­jag­
no­sti­ka – prak­ti­kum za osnov­ne stu­di­je. Sto­ma­to­lo­šku
fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, Dr Su­bo­ti­ća 8, Be­
o­grad.
Ja­no­vic, A., Mi­lo­va­no­vic, P., Sop­ta, J., Ra­ko­ce­vic, Z., Fi­li­po­
vic, V., Ne­ne­zic, D., and Dju­ric, M. 2012. In­trac­ra­nial
Ar­te­ri­o­ve­no­us Mal­for­ma­ti­ons as a Pos­si­ble Ca­u­se of
En­doc­ra­nial Bo­ne Le­si­ons and As­so­ci­a­ted Ne­u­ro­lo­
gi­cal Di­sor­der. In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Oste­o­ar­cha­e­o­
logy. doi: 10.1002/oa.2266.
Loc­hmul­ler, E. M., Mat­su­u­ra, M., Ba­u­er, J., Hitzl, W., Link,
T. M., Mul­ler, R., and Ec­kstein, F. 2008. Si­te-spe­ci­fic
de­te­ri­o­ra­tion of tra­be­cu­lar bo­ne ar­chi­tec­tu­re in men
and wo­men with advan­cing age. Jo­ur­nal of Bo­ne and
Mi­ne­ral Re­se­arch 23: 1964–73.
Lyman, R. L. 1996. Ver­te­bra­te tap­ho­nomy. Cam­brid­ge ma­
nu­als in ar­cha­e­o­logy. Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press,
Cam­brid­ge
Ma­ber, M., Li­ver­sid­ge, H. M., and Hec­tor, M. P. 2006. Ac­cu­
racy of age esti­ma­tion of ra­di­o­grap­hic met­hods using
de­ve­lo­ping te­eth. Fo­ren­sic Sci. Int. 159: S68–S73.
Ma­ni, S., Na­ing, L., John, J., and Sam­su­din, A. 2008. Com­
pa­ri­son of two met­hods of den­tal age esti­ma­tion in
7-15-year-old Ma­lays. Int. J. Pa­e­di­a­tr. Dent. 18: 380–
388.
Ma­rot­ti, G., Fer­ret­ti, M., Re­mag­gi, F., and Pa­lum­bo, C.
1995. Qu­an­ti­ta­ti­ve eva­lu­a­tion on oste­ocyte ca­na­li­
cu­lar den­sity in hu­man se­con­dary oste­ons. Bo­ne 16:
125–128.
Mi­lo­va­no­vic, P., Po­toc­nik, J., Sto­ilj­ko­vic, M., Djo­nic, D., Ni­
ko­lic, S., Ne­sko­vic, O., Dju­ric, M., and Ra­ko­ce­vic, Z.
2011. Na­no­struc­tu­re and mi­ne­ral com­po­si­tion of tra­
be­cu­lar bo­ne in the la­te­ral fe­mo­ral neck: Im­pli­ca­ti­ons
for bo­ne fra­gi­lity in el­derly wo­men. Ac­ta Bi­o­ma­te­ri­a­
lia 7: 3446–3451.
Mi­lo­va­no­vic, P., Djo­nic, D., Mar­shall, R. P., Hahn, M., Ni­ko­
lic, S., Ziv­ko­vic, V., Amling, M., and Dju­ric, M. 2012.
Mic­ro-struc­tu­ral ba­sis for par­ti­cu­lar vul­ne­ra­bi­lity of
the su­per­o­la­te­ral neck tra­be­cu­lar bo­ne in the post­me­
no­pa­u­sal wo­men with hip frac­tu­res. Bo­ne 50: 63–68.
Mi­lo­va­no­vic, P., Po­toc­nik, J., Djo­nic, D., Ni­ko­lic, S., Ziv­
ko­vic, V., Dju­ric, M., and Ra­ko­ce­vic, Z. 2012a. Age-
re­la­ted de­te­ri­o­ra­tion in tra­be­cu­lar bo­ne mec­ha­ni­cal
pro­per­ti­es at ma­te­rial le­vel: Na­no­in­den­ta­tion study of
the fe­mo­ral neck in wo­men by using AFM. Ex­pe­ri­men­
tal Ge­ron­to­logy 47: 154–159.
Mi­lo­va­no­vic, P., Dju­ric, M., and Ra­ko­ce­vic, Z. 2012b. Age-
de­pen­den­ce of po­wer spec­tral den­sity and frac­tal
di­men­sion of bo­ne mi­ne­ra­li­zed ma­trix in AFM to­po­
graphy ima­ges: Po­ten­tial cor­re­la­tes of bo­ne tis­sue age
and bo­ne fra­gi­lity in fe­ma­le fe­mo­ral neck tra­be­cu­lae.
Jo­ur­nal of Ana­tomy 221: 427–433.
Nik-Hus­sein, N. N., Kee, K. M., and Gan, P. 2011. Va­li­dity
of De­mir­jian and Wil­lems met­hods for den­tal age esti­
ma­tion for Ma­laysian chil­dren aged 5-15 years old.
Fo­ren­sic Sci. Int. 204: e201–e206.
Ra­ko­če­vić Z. 1988. Osno­vi ra­di­o­lo­gi­je den­to-mak­si­lo­fa­ci­jal­
ne re­gi­je. Prin­ci­pi i teh­ni­ke. Bal­kan­ski sto­ma­to­lo­ški
fo­rum. Be­o­grad.
Re­gels­ber­ger, J., Mi­lo­va­no­vic, P., Schmidt, T., Hahn, M.,
Zim­mer­mann, E., Tso­kos, M., Zu­stin, J., Ritchie, R.,
Amling, M., and Bus­se, B. 2012. Chan­ges to the cell,
tis­sue and ar­chi­tec­tu­re le­vels in cra­nial su­tu­re syno­
sto­sis re­veal a pro­blem of ti­ming in bo­ne de­ve­lop­
ment. Euro­pean Cells and Ma­te­ri­als 24: 441–458.
 PRI­ME­NA IMI­DŽING ME­TO­DA KO­JI SE KO­RI­STE U ME­DI­CI­NI U AN­TRO­PO­LO­ŠKIM IS­TRA­ŽI­VA­NJI­MA 105

Schultz, M. 2001. Pa­le­o­hi­sto­pat­ho­logy of bo­ne: A new ap­ Wil­lems, G., Ol­men, A. V., Spi­es­sens, B., and Ca­rels, C.
pro­ach to the study of an­ci­ent di­se­a­ses. Ame­ri­can Jo­ 2001. Den­ tal age esti­ ma­ tion in Bel­ gian chil­ dren:
ur­nal of Physi­cal Anthro­po­logy 116: 106–147. De­mir­jian’s tec­hni­que re­vi­si­ted. J. Fo­ren­sic. Sci. 46:
893–895.

Sum­mary

THE AP­PLI­CA­TION OF IMA­GING MET­HODS USED IN ME­DI­CI­NE IN

ANTHRO­PO­LO­GI­CAL RE­SE­ARCH

KSE­NI­JA ĐU­KIĆ

Ap­pli­ca­tion of me­di­cal ima­ging tec­hni­qu­es in is used to exa­mi­ne bo­ne mic­ro-ar­chi­tec­tu­re in

anthro­po­lo­gi­cal re­se­arch in­clu­des: con­ven­ti­o­nal
ra­di­o­graphy, ort­ho­pan­to­mo­graphy (OPT), com­
pu­ted to­mo­graphy (CT), mic­ro-com­pu­ted to­mo­
graphy (mic­ro-CT), mag­ne­tic re­so­nan­ce ima­ging
(MR) and mic­ro­sco­pic met­hods.
Con­ven­ti­o­nal ra­di­o­graphy is ba­sed on dif­fe­
ren­tial ab­sorp­tion of X-rays du­ring the­ir pas­sa­ge
thro­ugh the tis­su­es of va­ri­o­us den­si­ti­es and gi­
ves a two-di­men­si­o­nal ima­ge of the ima­ged ob­
ject. Ra­di­o­graphy can be used to exa­mi­ne pat­
ho­lo­gi­cal chan­ges on bo­nes sin­ce it can show
us the lo­ca­tion, sha­pe, si­ze and bo­un­da­ri­es of
pat­ho­lo­gi­cal le­si­ons, i.e., its re­la­ti­ons with the
sur­ro­un­ding bony struc­tu­res. OPT works on a si­
mi­lar prin­ci­ple as con­ven­ti­o­nal ra­di­o­graphy and
of­fers the pos­si­bi­lity of di­ag­no­sing pat­ho­lo­gi­cal
chan­ges in the jaws, as well as dis­playing to­oth
for­ma­tion sta­ges that are used to de­ter­mi­ne the
age of non-adult in­di­vi­du­als. Un­li­ke con­ven­ti­o­
nal ra­di­o­graphy, CT al­lows the vi­su­a­li­za­tion of a
sin­gle layer of tis­sue se­pa­ra­tely from ot­her lay-
ers that are in front of and be­hind it. It is pos­
si­ble to chan­ge the dis­play pla­ne de­pen­ding on
the ne­eds of the exa­mi­na­ti­on. The ima­ge ob­ta­i­
ned by this met­hod has a hig­her re­so­lu­tion and
the pos­si­bi­lity of 3D re­con­struc­tion. Mic­ro-CT
mic­ro­me­ter-re­so­lu­tion, and it is equ­ip­ped with
soft­wa­re that al­lows morp­ho­me­try and 3D re­
con­struc­tion.
Sin­ce the prin­ci­ple of ope­ra­tion is ba­sed on
the ab­sorp­tion and emis­sion of ra­dio fre­qu­ency
cur­rents from the hydro­gen nuc­lei when they
are in a strong mag­ne­tic fi­eld, MR is not in­di­ca­
ted if the su­bjects of re­se­arch are dry bo­nes from
ar­cha­e­o­lo­gi­cal con­text.
In exa­mi­ning the struc­tu­re of ske­le­tal ma­
te­rial from ar­cha­e­o­lo­gi­cal con­texts mic­ro­sco­pic
tec­hni­qu­es are used, tra­di­ti­o­nal met­hods such as
con­ven­ti­o­nal and po­la­ri­zed light mic­ro­scopy, as
well as advan­ced mic­ro­sco­pic met­hods such as
scan­ning elec­tron mic­ro­scopy and ato­mic for­ce
mic­ro­scopy.
De­pen­ding on the mic­ro­scopy sam­ple pre­
pa­ra­tion pro­ce­du­res may in­clu­de cut­ting, de­cal­
ci­fi­ca­tion, em­bed­ding, po­lis­hing and sta­i­ning.
Ap­pli­ca­tion of mic­ro­sco­pic tec­hni­qu­es is use­ful
in exa­mi­ning age and sex dif­fe­ren­ces in bo­ne
struc­tu­re, as well as the di­ag­no­stics of pat­ho­
lo­gi­cal chan­ges in bo­nes. Mic­ro­sco­pic met­hods
can al­so be very use­ful in de­ter­mi­ning the dif­fe­
ren­ce bet­we­en hu­man and ani­mal bo­nes.
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 107

ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA

RAZ­MA­TRA­NJA

SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ

Ar­he­o­lo­ški in­sti­tut, Be­o­grad

e-mail: selenavitezovic@gmail.com

Ap­strakt: Si­ro­vi­ne ži­vo­tinj­skog po­re­kla ko­ri­šće­ne su za iz­ra­du raz­li­či­tih upo­treb­nih i ukra­snih pred­me­ta od ra­ne
pra­i­sto­ri­je do da­na­šnjih da­na. Ko­šta­ni pred­me­ti se ja­vlja­ju u go­to­vo svim kul­tu­ra­ma i u svim pe­ri­o­di­ma, i ob­u­
hva­ta­ju ši­ro­ku le­pe­zu ka­ko si­ro­vi­na, ta­ko i go­to­vih pred­me­ta. Me­to­do­lo­ški i te­o­rij­ski pri­stu­pi u ana­li­zi vre­me­nom
su se me­nja­li i raz­vi­ja­li, i ve­ći­na sa­vre­me­nih is­tra­ži­va­ča za­stu­pa teh­no­lo­ški pri­stup u ana­li­zi, tač­ni­je, po­sve­ću­
je se pa­žnja raz­li­či­tim aspek­ti­ma od oda­bi­ra si­rovine, tehnike obrade, do upotrebe i odbacivanja. Sistematska
tipologija i ujednačena nomenklatura, međutim, jesu neophodan preduslov za svaku analizu bilo koje industrije,
kremene, kamene i koštane. U radu će biti razmatrani neki metodološki aspekti proučavanja koštane industrije
u praistorijskim periodima, sa posebnim osvrtom na tehno-tipološku analizu.

Ključne reči: tipologija, tehnologija, koštana industrija, metodologija, nomenklatura

Abstract: Raw materials of animal origin were used for manufacture for different everyday tools and decorative
items from the earliest prehistoric times up to present day. Osseous artefacts are present in almost all the cul-
tures and all the periods, and encompass a wide range of both raw materials used as well as finished products.
Methodological and theoretical approaches in the analysis changed and developed over time, and most of the
contemporary researchers apply the technological approach, i. e., the attention is paid to diverse aspects from
raw material choices, techniques of manufacture, up to modes of use and discard. Systematic typology and uni-
fied nomenclature, however, are necessary prerequisite for any analysis, of stone, flint or bone industry. In this
paper some methodological aspects of the analysis of prehistoric bone industries will be discussed, with special
emphasis on techno-typological analysis.

Key words: typology, technology, bone industry, methodology, nomenclature

UVOD bi­la ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­na od ra­ne pra­i­sto­ri­je

Koštane sirovine spadaju u lako dostupne
sirovine koje se mogu na srazmerno jednosta-
van način oblikovati u efikasne alat­ke. Nji­ho­va
fi­zič­ko-he­mij­ska i me­ha­nič­ka svoj­stva či­ne ih
po­god­nim za ši­ro­ku le­pe­zu go­to­vih pro­iz­vo­da,
i sto­ga ne iz­ne­na­đu­je što je nji­ho­va upo­tre­ba
do da­na­šnjih da­na, prak­tič­no u svim de­lo­vi­ma
sve­ta (e.g. Lu­ik et al. eds. 2005, Ga­tes St-Pi­er­re
& Wal­ker eds. 2007, Le­grand-Pi­ne­au et al. eds.
2010). Šta­vi­še, upra­vo po­re­klo od ži­vih ži­vo­ti­nja
če­sto ove pred­me­te či­ni sim­bo­lom bo­gat­stva ili
pre­sti­ža, u mno­gim kul­tu­ra­ma (e.g. Pic­ken­pa­
ugh 1997).
108 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ
Naj­sta­ri­je upo­tre­blje­ne ko­šta­ne si­ro­vi­ne je­su
od­bi­ci od ko­šta­nog je­zgra ro­ga, na­đe­ni na lo­ka­
li­te­tu Svar­tkrans (Swar­tkrans) u Ju­žno­a­frič­koj
re­pu­bli­ci (Bac­kwell & d’Er­ri­co 2001, d’Er­ri­co &
Bac­kwell 2003), da­to­va­ni na oko 1,8 do 1 mi­lion
go­di­na sta­ro­sti, ko­je su ve­ro­vat­no pri­pad­ni­ci vr­
ste Austra­lo­pit­he­cus ro­bu­stus ko­ri­sti­li za ko­pa­
nje le­gla ter­mi­ta. Ovo, me­đu­tim, ni­su for­mal­ne
alat­ke, već vi­še ad hoc upo­tre­blje­ni frag­men­ti,
ob­li­ko­va­ni to­kom upo­tre­be. Naj­sta­ri­je sve­sno
ob­li­ko­va­ne alat­ke mo­gle bi bi­ti one sa lo­ka­li­
te­ta Bro­ken Hil (Bro­ken Hill) u Zam­bi­ji, či­ja je
sta­rost pro­ce­nje­na na oko 300.000 do 140.000
go­di­na (Bar­ham et al. 2002). Bo­ga­te ko­šta­ne in­
du­stri­je na­la­ze se u mno­gim pra­i­sto­rij­skim kul­
tu­ra­ma Evro­pe (me­zo­lit­skim, neo­lit­skim), i čak
i na­kon po­ja­ve me­ta­la, ko­šta­ne si­ro­vi­ne za­dr­ža­
va­ju zna­čaj­nu ulo­gu, i na­sta­vlja­ju da se ko­ri­ste i
to­kom isto­rij­skih pe­ri­o­da (e.g., Mac­Gre­gor 1985,
Pet­ko­vić 1995), pa sve do da­na­šnjih da­na (e.g.
Stor­de­ur ed. 1980, Rij­ke­lij­khu­i­zen 2013, Mo­re­
no-García et al. 2010).
Upr­kos ovoj ve­li­koj za­stu­plje­no­sti, ko­šta­
na ar­te­fak­ta su znat­no sla­bi­je pro­u­če­na od, na
pri­mer, ke­ra­mič­kih pred­me­ta, ili kre­me­ne i ka­
me­ne in­du­stri­je. Ma­da se pr­vi ra­do­vi na ovom
po­lju ve­zu­ju za sam po­če­tak 20. ve­ka i za ime
An­ri­ja Mar­ti­na (Hen­ri Mar­tin), ko­ji se ba­vio
ne sa­mo opi­som pred­me­ta od ko­šta­nih si­ro­vi­
na, već i pi­ta­nji­ma raz­li­ko­va­nja pri­rod­nih od
an­tro­po­ge­nih tra­go­va i pr­vim eks­pe­ri­men­ti­ma
(Mar­tin 1906, 1907, 1908a, 1908b, 1910), zna­
čaj­ni­ji po­mak na me­to­do­lo­škom i te­o­rij­skom
pla­nu usle­dio je sko­ro po­la ve­ka ka­sni­je. Po­
seb­no se is­ti­če rad Hen­ri­je­te Kan-Fa­brer (Hen­
ri­et­te Camps-Fa­brer), ko­ja je pred­lo­ži­la ti­po­lo­
gi­ju za­sno­va­nu na ve­zi iz­me­đu ob­li­ka i funk­
ci­je (Camps-Fa­brer 1966; 1979), da­la pred­lo­ge
za ujed­na­če­nu no­men­kla­tu­ru ti­po­va pred­me­
ta, nji­ho­vih de­lo­va i ori­jen­ti­sa­nje, i po­kre­nu­la
niz pu­bli­ka­ci­ja, ko­je su ka­sni­je na­sta­vi­li dru­gi
auto­ri. Po­seb­no su zna­čaj­ne sve­ske Fic­hes typo­
lo­gi­qu­es (Camps-Fa­brer ed. 1988, 1990, 1991,
1993, 1998), ko­je se ba­ve kla­si­fi­ka­ci­jom raz­li­
či­tih pred­me­ta od ko­sti i ro­ga, i pro­u­ča­va­njem
nji­ho­vih na­či­na iz­ra­de i upo­tre­be, a ob­u­hva­ta­
ju ši­rok ge­o­graf­ski i hro­no­lo­ški ras­pon (evrop­
ski pro­stor to­kom pra­i­sto­ri­je). Is­tra­ži­va­nja su
se da­nas raz­gra­na­la na mno­ga pod­ruč­ja – pre
sve­ga, eks­pe­ri­men­tal­no i mi­kro­skop­sko pro­
u­ča­va­nje tra­go­va ob­ra­de i upo­tre­be (Pa­tou
1989: 3, Ram­seyer 2001: 5, Pa­tou-Mat­his et al.
2003: 5–6).
Po­seb­no je zna­čaj­no što se na osno­vu ko­šta­
nih ar­te­fa­ka­ta mo­gu re­kon­stru­i­sa­ti ta­ko­zva­ne
„ne­sta­le” ili „pro­pa­dlji­ve” teh­no­lo­gi­je (pe­ris­ha­
ble tec­hno­lo­gi­es) – ne sa­mo da for­ma pred­me­ta
uka­zu­je na od­re­đe­ne po­slo­ve, na pri­mer, igle sa
per­fo­ra­ci­jom na ba­zi sve­do­če o ši­ve­nju i dru­gim
po­slo­vi­ma ve­za­nim za tek­stil, već se na osno­vu
tra­go­va upo­tre­be mo­že pret­po­sta­vi­ti obim i zna­
čaj pro­iz­vod­nje tek­stil­nih, kor­par­skih i dru­gih
pred­me­ta (Hod­ges 1981, Sof­fer 2004).
OSNOV­NE DE­FI­NI­CI­JE
Ko­šta­ne si­ro­vi­ne pod­ra­zu­me­va­ju kost u ši­rem
smi­slu, tač­ni­je, tvr­de si­ro­vi­ne ži­vo­tinj­skog po­
re­kla (ma­tiè­res du­res ani­ma­les, ani­mal hard tis­
sue), u ko­je spa­da­ju ko­sti i zu­bi kič­me­nja­ka, ro­
go­vi cer­vi­da, ko­šta­na je­zgra od ro­go­va bo­vi­da,
lju­ske od ptič­jih ja­ja, lju­štu­re me­ku­ša­ca i oklop
kor­nja­ča (Aver­bo­uh 2000: 187, Po­plin 2004:
11).
Ter­min in­du­stri­ja, ko­ji ozna­ča­va gru­pu ar­
te­fa­ka­ta ko­je ka­rak­te­ri­še od­re­đe­na teh­no­lo­gi­ja,
teh­no­lo­ški stil ili mor­fo­lo­gi­ja (Ja­me­son 1999),
ko­ri­sti se da bi se na­gla­sio teh­no­lo­ški pri­stup u
ana­li­zi. Zbir­ku (as­sem­bla­ge) či­ni po­ve­za­ni skup
ti­po­va ar­te­fa­ka­ta ko­ji pri­pa­da­ju istom pe­ri­o­du,
dok je in­du­stri­ja skup zbir­ki ti­po­va ar­te­fa­ka­ta od
jed­ne vr­ste ma­te­ri­ja­la, ko­ji po­ti­ču iz vre­men­ske
i pro­stor­ne ce­li­ne, i ko­ji su tak­so­nom­ski po­ve­
za­ni za­jed­nič­kim teh­no­lo­škim od­li­ka­ma (Clar­ke
1968: 665, 667).
In­du­stri­ja od ko­šta­nih si­ro­vi­na je skup­ni
na­ziv za zbir­ku pred­me­ta pro­iz­ve­de­nih od ovih
si­ro­vi­na. Ter­min, da­kle, ob­u­hva­ta sve ar­te­fak­
te po­čev od ot­pa­da­ka od pro­iz­vod­nje, mi­ni­mal­
no ob­ra­đe­nih pred­me­ta, do raz­vi­je­nih ob­li­ka, u
ko­je spa­da­ju oru­đe, oruž­je i umet­nič­ki pred­me­ti
(Aver­bo­uh 2000: 187).
Ter­mi­no­lo­gi­ja de­lo­va pred­me­ta i nji­ho­va ori­
jen­ta­ci­ja pra­ti ana­li­tič­ki mo­del ko­ji je pred­lo­ži­la
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA
H. Kan-Fa­brer (Camps-Fa­brer 1966: 49, 1971,
1977, Camps-Fa­brer & Stor­de­ur 1979), a ko­ji je
ši­ro­ko pri­hva­ćen (e. g., New­co­mer 1974, Vo­ruz
1984, Eiroa et al. 1989, Hahn 1991, Sche­in­sohn
& Fer­ret­ti 1995, Pa­scual Be­ni­to 1998, Cil­li & Lo
Ve­tro 2003, Le­grand 2007). Osta­le de­fi­ni­ci­je su
da­te pre­ma Ž.-L. Vo­ri­zu (Vo­ruz 1984).
Ako se pred­met po­sma­tra kao hek­sa­e­dar, na
nje­mu se raz­li­ku­je šest po­vr­ši­na – unu­tra­šnja,
spo­lja­šnja, prok­si­mal­na, dis­tal­na, le­va i de­sna.
Kao unu­tra­šnja i spo­lja­šnja po­vr­ši­na de­fi­ni­šu
se pri­rod­na unu­tra­šnja i spo­lja­šnja po­vr­ši­na –
spolj­na ili gor­nja po­vr­ši­na je­ste pri­rod­na spo­lja­
šnjost ko­sti ili ro­ga, dok se na unu­tra­šnjoj na­la­zi
ka­nal za ko­šta­nu srž ili spon­gi­o­zno tki­vo. Ka­da
se pri­rod­na unu­tra­šnja po­vr­ši­na ne mo­že ra­za­
zna­ti, kao unu­tra­šnja se de­fi­ni­še ona ko­ja je ma­
nje ob­ra­đe­na.
Na pred­me­tu raz­li­ku­je­mo tri de­la: ba­zu ili
prok­si­mal­ni kraj, me­zi­jal­ni deo ili te­lo pred­me­
ta, i vrh ili dis­tal­ni kraj (Slika 1). Dis­tal­ni deo
ili vrh je­ste rad­ni kraj, rad­ni vrh ili rad­na ivi­ca
pred­me­ta, ak­tiv­ni deo pred­me­ta, ko­ji je naj­u­da­
lje­ni­ji od ru­ke ko­ja ga upo­tre­blja­va. Prok­si­mal­
ni kraj ili ba­za je­ste onaj deo pred­me­ta ko­ji je
ma­nje ob­ra­đen i ma­nje ak­ti­van, me­sto gde se on
uzi­ma u ru­ku ili ugla­vlju­je u dr­šku. Kod pred­
me­ta kod ko­jih je i ba­zni deo is­ko­ri­šćen za rad,
dis­tal­ni je ši­lja­ti deo. Kod osta­lih dvo­stra­nih
alat­ki, dis­tal­ni je onaj deo ko­ji je vi­še ob­ra­đen
ili vi­še ko­ri­šćen.
Ter­mi­ni dis­tal­ni i prok­si­mal­ni, pre­ma to­me,
ni­su de­fi­ni­sa­ni u od­no­su na ana­tom­sko po­re­klo
ko­sti, već u skla­du sa mor­fo­lo­gi­jom pred­me­ta.
Ova­ko de­fi­ni­san, pred­met je ori­jen­ti­san po­du­žno
u od­no­su na po­sma­tra­ča, na cr­te­žu se prok­si­mal­
ni kraj po­sta­vlja u do­nji deo, a rad­ni kraj u gor­nji,
što do­zvo­lja­va da se de­fi­ni­šu le­va i de­sna stra­na
(up. Slika 1). Si­me­trič­ni pred­me­ti ori­jen­ti­šu se
ar­bi­trar­no (za ilu­stro­va­nje pred­me­ta, cf. ta­ko­đe
i La­u­rent 1977).
Per­fo­ri­ra­ni ukra­sni pred­me­ti pri­ka­zu­ju se ta
ko što se per­fo­ra­ci­ja po­sta­vi u gor­nji deo cr­te­
ža; kod per­fo­ri­ra­nih zu­ba dis­tal­na je oklu­ziv­na
po­vr­ši­na, iz­u­zev kad se ra­di o oč­nja­ci­ma svi­nje,
gde se pred­met ori­jen­ti­še u za­vi­sno­sti od po­lo­ža­
ja per­fo­ra­ci­je.
109
ME­TO­DO­LO­ŠKI OKVI­RI ZA PRO­U­ČA­VA­NJE
KO­ŠTA­NIH IN­DU­STRI­JA
Teh­no­lo­ški pri­stup u ana­li­zi pod­ra­zu­me­va pro­u­
ča­va­nje či­ta­vog ni­za teh­no­lo­ških fak­to­ra i teh­no­
lo­ških iz­bo­ra, od iz­bo­ra si­ro­vi­ne, na­či­na iz­ra­de,
do upo­tre­be i od­ba­ci­va­nja pred­me­ta. Ovo je di­
na­mi­čan pri­stup, i pre­ko re­kon­struk­ci­je pro­ce­sa
pro­iz­vod­nje, omo­gu­ća­va po­sma­tra­nje po­na­ša­nja
pra­i­sto­rij­skog čo­ve­ka i dru­štve­nih od­no­sa u pra­i­
sto­rij­skim po­pu­la­ci­ja­ma (Bla­ser et al. 2000; ta­ko­
đe cf. Ви­те­зо­вић 2011b).
Dva me­to­do­lo­ška kon­cep­ta na­ro­či­to tre­ba iz­
dvo­ji­ti: kon­cept ope­ra­tiv­nog lan­ca (chaîne opéra­
to­i­re) i kon­cept pro­iz­vod­nog kon­ti­nu­u­ma (ma­nu­
fac­tu­ring con­ti­nu­um).
Fran­cu­ski ar­he­o­log An­dre Le­roa-Gu­ran (An­
dré Le­roi-Go­ur­han) svo­jim je de­li­ma na­či­nio
pre­kret­ni­cu u pro­u­ča­va­nju pra­i­sto­rij­ske teh­no­
lo­gi­je, a naj­znač­jni­ji nje­gov do­pri­nos je­ste stva­
ra­nje kon­cep­ta pro­iz­vod­nog lan­ca (chaîne opéra­
to­i­re) (Le­roi-Go­ur­han 1964, 1965, 1971). U pi­
ta­nju je ana­li­tič­ka teh­ni­ka ko­ja pro­u­ča­va na­čin
na ko­ji je ne­ki ar­te­fakt na­pra­vljen, is­ko­ri­šćen i
od­ba­čen – po­čev od na­ba­vlja­nja si­ro­vi­ne, pre­
ko na­či­na ob­ra­de, fi­nal­ne for­me, upo­tre­be (ko­ja
uklju­ču­je i even­tu­al­no te­za­u­ri­sa­nje pred­me­ta,
za­tim lo­mo­ve, po­prav­ke, itd.), pa sve do ko­nač­
nog od­ba­ci­va­nja. Ovaj kon­cept omo­gu­ća­va da
se struk­tu­ri­še čo­ve­ko­vo is­ko­ri­šća­va­nje ma­te­ri­
ja­la, ta­ko što se sva­ki ar­te­fakt sme­šta u kon­tekst
teh­ni­ke, i nu­di me­to­do­lo­ški okvir za sva­ki ni­vo
in­ter­pre­ta­ci­je. Cilj je da se re­kon­stru­i­še or­ga­ni­
za­ci­ja od­re­đe­nog teh­no­lo­škog si­ste­ma, ali i da
se opi­šu i raz­u­me­ju kul­tur­ne tran­for­ma­ci­je kroz
ko­je je od­re­đe­na si­ro­vi­na pro­šla. Ak­ci­je i men­
tal­ni pro­ce­si u pro­iz­vod­nji ar­te­fa­ka­ta se na taj
na­čin ras­po­re­đu­ju u hro­no­lo­ške od­seč­ke i sme­
šta­ju u ši­ri okvir teh­nič­kih si­ste­ma da­te pra­i­
sto­rij­ske za­jed­ni­ce (Ini­zan et al. 1995: 14, cf. i
Sel­let 1993).
U pra­vlje­nju stva­ri po­sto­ji struk­tu­ra, ko­ja je
sin­tak­sič­ka, jer uklju­ču­je ni­zo­ve do­no­še­nja od­
lu­ka i ope­ra­ci­ja. Pre­ma to­me, ne ra­di se sa­mo
o re­kon­stru­i­sa­nju al­go­ri­tam­skog ni­za ope­ra­ci­ja
u iz­ra­di jed­nog pred­me­ta, već o slo­že­noj ana­li­
zi pro­iz­vod­nog pro­ce­sa u okvi­ru jed­nog dru­štva
110 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ
ko­ja uklju­ču­je i pa­ra­dig­mat­ske od­no­se, od­no­sno,
u pi­ta­nju je ana­li­za iz­bo­ra ko­ji su na­či­nje­ni – ni­je
va­žno sa­mo ko­ja je si­ro­vi­na oda­bra­na, već i ko­ja
ni­je, za­što je upo­tre­blje­na jed­na, a ne dru­ga teh­
ni­ka ob­ra­de, i ta­ko da­lje. Reč ni­je sa­mo o ma­
te­ri­jal­noj kul­tu­ri i teh­no­lo­škom zna­nju, ne­go i o
in­di­vi­du­al­nom i dru­štve­nom po­na­ša­nju (Le­roi
Go­ur­han 1964, 1965, 1971; ta­ko­đe cf. Le­mo­ni­er
1992a, Sin­cla­ir 1995).
Još je­dan od na­či­na da se po­sma­tra­ju ar­te­
fak­ta od ko­šta­nih si­ro­vi­na je­ste da se po­sma­tra
trud ulo­žen u pro­iz­vod­nju po­je­di­nač­nih pred­me­
ta, što se na­zi­va kon­ti­nu­um kva­li­te­ta ili pro­iz­vod­ni
kon­ti­nu­um (ma­nu­fac­tu­ring con­ti­nu­um) (Choyke
1997, Choyke 2001, Choyke & Schi­bler 2007).
Kon­ti­nu­i­tet u kva­li­te­tu od­ra­ža­va kul­tur­ni od­
nos pre­ma sa­mim ko­šta­nim alat­ka­ma i mo­gu­će
pre­ma si­ro­vi­na­ma od ko­jih su na­či­nje­ne i pre­ma
po­slo­vi­ma za ko­je su ko­ri­šće­ne. Pro­ce­nju­je se na
osno­vu sle­de­ćih kri­te­ri­ju­ma: 1) ujed­na­če­nost u
iz­bo­ru vr­ste i ske­let­nog ele­men­ta ko­ri­šće­nog u
iz­ra­di, 2) broj ko­ra­ka u pro­iz­vod­nji, 3) da li su
pred­me­ti po­pra­vlja­ni (po­ve­za­no sa in­ten­zi­te­tom
upo­tre­be), i 4) in­deks is­ko­ri­šće­no­sti, ko­ji me­ri
ste­pen ob­ra­de (udeo po­vr­ši­ne po­kri­ve­ne tra­go­vi­
ma ob­ra­de) u od­no­su na ste­pen upo­tre­blje­no­sti
(udeo po­vr­ši­ne po­kri­ve­ne tra­go­vi­ma upo­tre­be,
is­tro­še­nost od dr­ža­nja ili od kon­tak­ta sa dr­škom
i ste­pen do­te­ri­va­nja).
Tra­se­o­lo­ške stu­di­je, od­no­sno stu­di­je tra­go­va
ob­ra­de i upo­tre­be, či­ne ve­o­ma zna­ča­jan seg­ment
pro­u­ča­va­nja raz­li­či­tih pra­i­sto­rij­skih teh­no­lo­gi­ja
(cf. Le­grand & Sidéra 2006). Na ko­sti­ma se če­
sto osta­ju vi­dlji­vi naj­ra­zli­či­ti­ji tra­go­vi, ko­ji se po
svom po­re­klu mo­gu ras­po­re­di­ti u ne­ko­li­ko ve­li­
kih gru­pa: ta­fo­nom­ski, tra­go­vi ka­sa­plje­nja, tra­
go­vi ob­ra­de i upo­tre­be.
Zna­ča­jan seg­ment tra­se­o­lo­ških ana­li­za či­ni
pro­u­ča­va­nje ta­fo­nom­skih tra­go­va, na­ro­či­to re­
kon­stru­i­sa­nje ta­fo­nom­skih pro­ce­sa kroz ko­je je
je­dan ar­te­fakt pro­šao, kao i uop­šte raz­li­ko­va­nje
i in­ter­pre­ta­ci­ja tra­go­va an­tro­po­ge­nog po­re­kla
od onih ko­ji su uzro­ko­va­ni de­lo­va­njem pri­rod­
nih age­na­sa (vo­de, tla, itd.) ili ži­vo­ti­nja (ga­že­nje,
žva­ka­nje, itd.). Broj­na is­tra­ži­va­nja po­sve­će­na
su upra­vo ovim pi­ta­nji­ma (e. g. Augu­ste 1994a,
Bin­ford 1981, Bru­gal & De­fle­ur 1989, Gi­a­co­
bi­ni 1982, Mil­ler 1994, Potts & Ship­man 1981,
Sa­dek-Ko­o­ros 1972, Sut­clif­fe 1973, Pa­tou-Mat­
his ed. 1994; ta­ko­đe cf. d’ Er­ri­co 1993a, Lyman
2001, Re­itz & Wing 2000, 2008, sa bi­bli­o­gra­fi­ja­
ma; za pre­po­zna­va­nje tra­go­va upo­tre­be ta­ko­đe i
Bo­uc­hud 1974, Pa­tou-Mat­his ed. 2002).1
Eks­pe­ri­men­tal­na re­kon­struk­ci­ja tra­go­va ob­
ra­de i upo­tre­be pred­sta­vlja sle­de­ći zna­ča­jan aspe­
kat tra­se­o­lo­ških ana­li­za. Eks­pe­ri­men­ti su neo­p­
ho­dan pred­u­slov jer omo­gu­ća­va­ju raz­u­me­va­nje
po­re­kla tra­go­va na ar­he­o­lo­škim pred­me­ti­ma,
me­ha­ni­zme ko­ji uzro­ku­ju is­tro­še­nost i re­ak­ci­ju
od­re­đe­nih si­ro­vi­na i ti­po­va alat­ki u da­tim rad­nim
uslo­vi­ma (Le­grand & Sidéra 2006). U od­re­đe­nim
slu­ča­je­vi­ma, i et­no­graf­ski po­da­ci mo­gu da­ti bo­
ga­te po­dat­ke (e.g., Sto­ne 2011). Tra­go­vi raz­li­či­tih
teh­ni­ka ob­ra­de na ko­šta­nim ar­te­fak­ti­ma obič­no
su do­sta do­bro oču­va­ni; na­i­me, kre­me­ne, ka­me­
ne i me­tal­ne alat­ke osta­vlja­ju na ko­sti­ma i ro­go­
vi­ma ka­rak­te­ri­stič­ne oti­ske u ne­ga­ti­vu, ko­ji če­sto
osta­ju ras­po­zna­tlji­vi čak i kad je sa­ma po­vr­ši­na
ko­sti ošte­će­na (cf. Se­me­nov 1976). Tra­go­vi upo­
tre­be, s dru­ge stra­ne, ko­ji se stva­ra­ju po­sled­nji,
pr­vi pro­pa­da­ju usled ne­po­volj­nih de­po­zi­ci­o­nih
uslo­va i ne­a­de­kvat­nog post­de­po­zi­ci­o­nog tret­ma­
na, i raz­li­či­te zbir­ke pred­me­ta ni­su uvek oču­va­ne
u do­volj­noj me­ri. Po­red to­ga, in­ter­pre­ta­ci­ja je če­
1 Pre­po­zna­va­nje (i raz­li­ko­va­nje an­tro­po­ge­nih od ne­an­tro­
po­ge­nih) tra­go­va na ko­sti­ma je­ste osnov­ni pred­u­slov za
iz­dva­ja­nje iz fa­u­nal­nih osta­ta­ka onih frag­me­na­ta ko­ji
pri­pa­da­ju ko­šta­noj in­du­stri­ji. To­kom is­ko­pa­va­nja če­sto
ni­je mo­gu­će do­bro uoči­ti ili ras­po­zna­ti po­je­di­ne tra­go­ve,
te je neo­p­hod­no da se na­kon pra­nja pre­gle­da­ju svi fa­u­
nal­ni osta­ci, i to je naj­bo­lje da ra­di ne­ko sa is­ku­stvom,
struč­njak za ob­ra­đe­nu kost i/ili zo­o­ar­he­o­log (u ide­al­noj
si­tu­a­ci­ji, obo­je, uko­li­ko su pri­sut­ni na te­re­nu to­kom
is­ko­pa­va­nja). Mo­je is­ku­stvo (za­sno­va­no na pre­gle­du
ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da frag­me­na­ta ko­sti­ju i ana­li­zi
ne­ko­li­ko hi­lja­da ko­šta­nih ar­te­fa­ka­ta sa pra­i­sto­rij­skih lo­
ka­li­te­ta na Bal­ka­nu) po­ka­za­lo je da se, u za­vi­sno­sti od
na­či­na is­ko­pa­va­nja i is­ku­stva onih ko­ji su an­ga­žo­va­ni na
te­re­nu, po­sle pra­nja iz­dvo­ji u pro­se­ku dva do če­ti­ri pu­ta
vi­še ar­te­fa­ka­ta. De­ta­ljan pre­gled fa­u­ne sma­nju­je i sam­
ple bi­as, od­no­sno po­ve­ća­va re­pre­zen­ta­tiv­nost uzor­ka, i
pru­ža po­dat­ke o op­štim ta­fo­nom­skim uslo­vi­ma, što da­
lje po­ma­že u in­ter­pre­ta­ci­ji. (Sva­ka­ko, pod­ra­zu­me­va se
da se to­kom is­ko­pa­va­nja pri­ku­pe svi fa­u­nal­ni osta­ci, da
se što je mo­gu­će ve­ći uzo­rak pro­se­ja­va, kao i da se ko­sti
po­sle tre­ti­ra­ju i pa­ku­ju na ade­kva­tan na­čin.)
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA
sto ote­ža­na ne­pot­pu­nim po­zna­va­njem pra­i­sto­rij­
ske eko­no­mi­je, i uop­šte pro­ble­mi­ma ko­je do­no­si
mo­guć­nost ekvi­fi­nal­no­sti, od­no­sno mo­guć­no­sti
da vi­še raz­li­či­tih ak­ci­ja da­ju iden­ti­čan re­zul­tat, a
po­ne­kad je i jed­na alat­ka mo­gla bi­ti ko­ri­šće­na za
vi­še raz­li­či­tih po­slo­va.
Kao što je već po­me­nu­to, stu­di­ja An­ri­ja Mar­
ti­na o ko­šta­nim re­tu­še­ri­ma sa La Ki­ne (La Qu­
i­na) pred­sta­vlja je­dan od pr­vih eks­pe­ri­me­na­ta
(Mar­tin 1906). Naj­zna­čaj­ni­ji ra­do­vi na ovom
po­lju je­su ra­do­vi ru­skog ar­he­o­lo­ga Ser­ge­ja A.
Se­mjo­no­va (Сер­гей А. Се­ме­нов), ko­ja spa­da­ju
me­đu naj­ra­ni­ja i isto­vre­me­no naj­o­bim­ni­ja pro­
u­ča­va­nja tra­go­va ka­ko na ko­sti­ma, ta­ko i na ka­
me­nu (Се­ме­нов 1957, 1968, та­ко­ђе и Se­me­nov
1976). Se­mjo­no­vljev ori­gi­nal­ni rad, ko­ji je bio
je­din­stve­na kom­bi­na­ci­ja funk­ci­o­nal­ne ana­li­ze
mi­kro-tra­go­va, et­no­ar­he­o­lo­ških pro­u­ča­va­nja i
eks­pe­ri­men­tal­nih re­kon­struk­ci­ja, bio je po­la­zna
tač­ka za mno­ge is­tra­ži­va­če u po­sled­njih go­to­vo po
la ve­ka, i čak i da­nas pru­ža od­li­čan okvir za pro­
u­ča­va­nje teh­no­lo­gi­ja i nji­ho­vog raz­vo­ja, ka­ko na
me­to­do­lo­škom, ta­ko i na te­o­rij­skom pla­nu (Lon­
go & Ska­kun 2008, cf. i Ko­rob­ko­va 2008).
Me­đu no­vi­jim ra­do­vi­ma, ko­ji su na­ro­či­to
broj­ni u po­sled­nje dve de­ce­ni­je, tre­ba po­seb­no
is­ta­ći one ra­do­ve ko­ji su ob­u­hva­ti­li ve­li­ke se­ri­je
ar­te­fa­ka­ta, kao što su ana­li­ze neo­lit­skih ko­šta­nih
in­du­stri­ja sa lo­ka­li­te­ta Ki­ro­ki­ti­ja i An­dre­as-Ka­
stros (Ακρωτήρι Απόστολος Ανδρέας-Κάστρος) на
Ки­пру (Le­grand 2007), i lo­ka­li­tet Ša­lan 4 (Cha­
lain 4) u Fran­cu­skoj (Ma­i­grot 2000, 2003). Ve­ći­
na dru­gih ra­do­va fo­ku­si­ra se na ma­nje zbir­ke i
po­je­di­nač­na pi­ta­nja (e.g., An­der­son et al. 1993,
Chri­sti­dou 1999, Lon­go & Ska­kun eds. 2008, van
Gijn 2005, Stor­de­ur & Chri­sti­dou 2008)
Osno­va tra­se­o­lo­ških ana­li­za je­su eks­pe­ri­
men­tal­ne re­kon­struk­ci­je i ana­li­za tra­go­va pod
raz­li­či­tim uve­ća­nji­ma, što pod­ra­zu­me­va upo­
tre­bu bi­no­ku­lar­nih lu­pa i mi­kro­sko­pa (sa uve­
ća­nji­ma e.g. 10 do 80 pu­ta – Pel­ti­er 1986: 5; do
50 pu­ta – Rus­sell 1990: 522), kao i ske­ni­ra­ju­ćih
elek­tron­skih mi­kro­sko­pa (scan­ning elec­tron mic­
ro­sco­pe – SEM) (e.g., d’Er­ri­co & Espi­net-Mo­u­ca­
del 1986, d’Er­ri­co 1993). Iz­bor lu­pe, mi­kro­sko­pa
i uve­ća­nja, kao i dru­gih me­to­da ana­li­ze, za­vi­si
(po­red ogra­ni­če­nja u ras­po­lo­ži­vo­sti sred­sta­va)
111
od oču­va­no­sti tra­go­va, ali i ose­tlji­vo­sti pred­me­ta.
Rad sa vr­lo ve­li­kim uve­ća­njem obič­no se ogra­ni­
ča­va na ma­le zbir­ke pred­me­ta ili oda­bra­ne pri­
mer­ke (e.g., Cil­li & Lo Ve­tro 2003), i još se pre­po­
ru­ču­je iz­ra­da re­pli­ka od epok­si smo­le (d’Er­ri­co et
al. 1984), na­ro­či­to kad se ra­di o ose­tlji­vim pred­
me­ti­ma.
Ve­ći­na tra­go­va na ko­sti­ma vi­dlji­va je i pri
ma­njim uve­ća­nji­ma – na pri­mer, 10 pu­ta (e.g.,
New­co­mer 1974: 149). Šta­vi­še, eks­pe­ri­men­ti vr­
še­ni u ci­lju iz­na­la­že­nja naj­bo­lje me­to­do­lo­gi­je za
pro­u­ča­va­nje tra­go­va na ko­sti­ma po­ka­za­li su da je
uve­ća­nje do 16 pu­ta do­volj­no za go­to­vo sto­pro­
cent­nu tač­nost u de­ter­mi­na­ci­ji tra­go­va, čak i kod
is­tra­ži­va­ča-po­čet­ni­ka. Isti auto­ri da­ju pred­nost
ko­ri­šće­nju ma­njih uve­ća­nja (ruč­na lu­pa i mi­kro­
sko­pi ma­nje sna­ge), uz od­go­va­ra­ju­će osve­tlje­nje,
nad elek­tron­skim mi­kro­sko­pom, ne sa­mo zbog
ušte­de u vre­me­nu i nov­cu, već i za­to što se is­
tra­ži­vač ko­ji ko­ri­sti sa­mo elek­tron­ski mi­kro­skop
kon­cen­tri­še na mor­fo­lo­gi­ju tra­ga, ume­sto da
pod­jed­na­ku pa­žnju po­sve­ti i nje­go­vom sme­šta­
ju na ko­sti i od­no­su spram osta­lih tra­go­va (Blu­
men­schi­ne et al. 1996).
KRI­TE­RI­JU­MI ZA TI­PO­LO­ŠKU
KLA­SI­FI­KA­CI­JU
Ti­po­lo­ška kla­si­fi­ka­ci­ja slu­ži da se ar­he­o­lo­ški
pred­me­ti gru­pi­šu u ti­po­ve na osno­vu od­re­đe­nih
za­jed­nič­kih ka­rak­te­ri­sti­ka, za­rad lak­šeg upo­re­đi­
va­nja na ši­rem ge­o­graf­skom i hro­no­lo­škom pla­
nu, od­no­sno, ima za svr­hu si­ste­ma­ti­za­ci­ju ar­he­
o­lo­ške gra­đe. Ma­da je cilj ti­po­lo­ške kla­si­fi­ka­ci­je
ja­sni­je sa­gle­da­va­nje pred­me­ta u kon­tek­stu od­re­
đe­nog na­la­zi­šta ili gru­pe na­la­zi­šta, ne­a­de­kvat­na
ti­po­lo­gi­ja če­sto za­ma­glju­je sli­ku o to­me ko­ji i ka­
kvi su pred­me­ti za­stu­plje­ni.
Je­dan od su­štin­skih pro­ble­ma kod kre­i­ra­nja
ti­po­lo­gi­je je­ste što je ona u osno­vi sta­tič­ka pred­
sta­va di­na­mič­ne si­tu­a­ci­je. Kao osnov­ni kri­te­ri­ju­
mi če­sto se uzi­ma­ju is­klju­či­vo mor­fo­lo­ške od­li­ke,
što ote­ža­va dru­ge vr­ste ana­li­ze, pre sve­ga one ve­
za­ne za op­šte obra­sce pro­iz­vod­nje, i sto­ga su za
raz­li­či­te vr­ste alat­ki pred­la­ga­ne kla­si­fi­ka­ci­je ko­je
uzi­ma­ju u ob­zir vr­ste si­ro­vi­na i pret­po­sta­vlje­nu
funk­ci­ju pred­me­ta. Ova­kav teh­no­lo­ški pri­stup
112 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ
Slika 1. Orijentacija koštanih predmeta (adaptirano prema
Newcomer 1974)
Fi­gu­re 1. Ori­en­ta­tion of bo­ne ar­te­facts (af­ter New­co­mer
1974)
uzi­ma u ob­zir ne sa­mo go­to­ve, ce­le pred­me­te, već
i ot­pat­ke i po­lu­fa­bri­ka­te, i ima za cilj re­kon­struk­
ci­ju na­či­na iz­ra­de pred­me­ta. Teh­no­lo­gi­ja na taj
na­čin sme­šta ar­te­fak­te u kon­tekst ce­lo­kup­nog
pro­ce­sa na­stan­ka fi­nal­nog pro­iz­vo­da, od­no­sno
stva­ra di­na­mič­ni mo­del pra­i­sto­rij­ske eko­no­mi­je
(Ini­zan et al. 1995, Bla­ser et al. 2000).
Pr­ve ti­po­lo­ške kla­si­fi­ka­ci­je, ali i pr­vi po­ku­ša­ji
funk­ci­o­nal­nog opre­de­lje­nja ko­šta­nih ar­te­fa­ka­ta
ve­zu­ju se za po­čet­ke is­tra­ži­va­nja pa­le­o­li­ta, pre
sve­ga u Fran­cu­skoj (npr. Mar­tin 1906; ta­ko­đe
cf. pre­gled kod Le­roy-Prost 1975: 66 ff; Le­grand
2007: 22–23).
Pr­vi ana­li­tič­ki mo­del za pro­u­ča­va­nje pred­me­
ta od ko­šta­nih tvo­re­vi­na i pr­ve prin­ci­pe kla­si­fi­ka­
ci­je po­sta­vi­la je Hen­ri­je­ta Kan-Fa­brer, na osno­
vu pra­i­sto­rij­skih ko­šta­nih pred­me­ta sa te­ri­to­ri­je
se­ver­ne Afri­ke (Camps-Fa­brer 1966: 39–50; do­
pu­nje­no u Camps-Fa­brer 1979: 17–22). Pred­me­
ti su raz­vr­sta­ni na osno­vu sle­de­ćih kri­te­ri­ju­ma:
mor­fo­lo­gi­ja dis­tal­nog de­la, ana­tom­sko po­re­klo
si­ro­vi­ne i teh­ni­ka iz­ra­de; i ova­kva je kla­si­fi­ka­ci­ja
sa­dr­ža­la pet po­ro­di­ca pred­me­ta:
1) pred­me­ti za se­če­nje (outils tran­chants) ob­u­
hva­ta­li su se­ki­re, no­že­ve, dle­ta;
2) tu­pi pred­me­ti (outils mo­us­ses) – ov­de spa­da­
ju gla­ča­li­ce, stru­ga­či, spa­tu­le;
3) pred­me­ti za bu­še­nje (objets per­fo­rants) ob­u­
hva­ta­li su alat­ke (igle, ši­la), i oruž­je za lov i
ri­bo­lov (udi­ce, har­pu­ni, pro­jek­ti­li);
4) raz­li­či­ti po­moć­ni pred­me­ti (objets in­termédi­
a­i­res), kao što su sr­po­vi (pljo­sna­ti frag­men­ti
ko­sti­ju u ko­je su se la­te­ral­no usa­đi­va­li kre­
me­ni no­ži­ći);
5) ukra­sni pred­me­ti (objets de pa­ru­re) – pri­ve­
sci, ob­ra­đe­ni ko­ma­di kor­nja­či­nog oklo­pa i
slo­no­va­če, per­le, i dr.
Po­ku­šaj si­ste­mat­ske teh­no­lo­ške ti­po­lo­gi­je
pred­sta­vlja ona ko­ju je pred­lo­žio M. De­vez, či­je
su osnov­ne ka­te­go­ri­je: a) neo­bra­đe­ni ko­ma­di
(spéci­mens non débités et non aménagés, spéci­mens
débités non aménagés), b) ce­pa­ni ili iz­de­lje­ni ko­
ma­di si­ro­vi­ne (débi­ta­ges), c) alat­ke (outil­la­ge), i
d) ne­u­ti­li­tar­na ar­te­fak­ta (ap­pa­rem­ment not uti­li­
ta­i­res). Ove se ka­te­go­ri­je da­lje de­le na ti­po­ve na
osno­vu mor­fo­lo­ških kri­te­ri­ju­ma (De­wez 1974).
Me­đu­tim, ova­kva na­čel­no da­ta ti­po­lo­gi­ja ni­je do­
bi­je­na na osno­vu ana­li­ze ne­ke od­re­đe­ne ko­šta­ne
in­du­stri­je i ni­je na­i­šla na ši­ru pri­me­nu.
Ti­po­lo­gi­ja ka­kvu su pred­lo­ži­li Jerg Ši­bler
(Jörg Schi­bler) i Pe­ter Su­ter (Pe­ter Su­ter) (Schi­
bler 1981, Su­ter 1981) za ma­te­ri­jal sa pra­i­sto­rij­
skih je­zer­skih na­se­lja u Švaj­car­skoj, stvo­re­na je
na osno­vu sle­de­ćih kri­te­ri­ju­ma: 1) ve­li­či­na ži­vo­
tinj­ske vr­ste, 2) ske­let­ni ele­ment ili tip ske­let­nog
ele­men­ta (du­ge spram pljo­sna­tih ko­sti­ju, zu­bi,
spe­ci­fič­ni ele­men­ti), 3) for­ma rad­nog kra­ja alat­
ke, 4) for­ma ba­znog de­la alat­ke i 5) po­lo­žaj ru­pe
za ugla­vlji­va­nje dr­ške u od­no­su na po­du­žno osu
ba­ze i sta­bla kod alat­ki od ro­ga. Da­lje pot­po­de­le
osla­nja­ju se na ske­let­ni ele­ment, tra­go­ve ob­ra­
de, tra­go­ve upo­tre­be i va­ri­ja­ci­je u di­men­zi­ja­ma
u okvi­ru jed­nog ti­pa. Ova­kva je ti­po­lo­gi­ja pri­hva­
će­na u po­je­di­nim cen­tral­no­e­vrop­skim ze­mlja­ma
(e. g. Choyke 2006, Choyke & Schi­bler 2007, Gál
2011).
Po­sto­je i kla­si­fi­ka­ci­je ko­je kom­bi­nu­ju si­ro­
vin­sko po­re­klo i na­čin iz­ra­de – ta­ko, na pri­mer
A. Hi­ser (Hüser 2005) raz­li­ku­je šilj­ke od ce­
pa­nih i ne­ce­pa­nih me­ta­po­di­jal­nih ko­sti­ju, šilj­
ke od ul­ni, ar­te­fak­ta od po­du­žno ce­pa­nih i od
ne­ce­pa­nih re­ba­ra, i ta­ko da­lje. Po­red ova­kvih,
u li­te­ra­tu­ri su pa­ra­lel­no pri­sut­ne i kla­si­fi­ka­ci­je
pred­me­ta pre sve­ga na osno­vu ana­tom­skog po­
re­kla si­ro­vi­ne, kao što je uči­ni­la M. Li­nis ana­li­
zi­ra­ju­ći ko­šta­nu in­du­stri­ju sa Di­vo­sti­na (Lyne­is
1988).
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA 113

Slika 2. Grupa zašiljenih predmeta (I), primeri sa lokaliteta Donja Branjevina (starčevačka kultura): 1-4, različite varijante
podtipa šila od dugih kostiju, 5 varijanta jednostranih šila od pljosnatih kostiju, 6-7 varijanta dvostranih šila od pljosnatih
kostiju, 8 probojac od duge kosti, 9 igla sa perforacijom na bazi, 10-11 udice (prema Vitezović 2011a).
Fi­gu­re 2. The gro­up of po­in­ted to­ols (I), exam­ples from the si­te Do­nja Bra­nje­vi­na (Star­če­vo cul­tu­re): 1-4, dif­fe­rent va­ri­ants
of the subtype of awls of long bo­ne, 5 va­ri­ant of one-si­ded awls from flat bo­nes, 6-7 va­ri­ant of do­u­ble-si­ded awls from flat
bo­nes, 8 he­avy po­int ma­de from long bo­ne, 9 ne­e­dle with per­fo­ra­tion on the ba­se, 10-11 fishho­oks (af­ter Vi­te­zo­vić 2011a).
114 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ

Slika 3. Harpuni sa lokaliteta Vinča-Belo brdo (vinčanska kultura): 1, dvostrani harpuni, 2, jednostrani harpuni, 3, konusni
harpuni (prema Bačkalov 1979)
Fi­gu­re 3. Har­po­ons from the si­te Vin­ča-Be­lo Br­do (Vin­ča cul­tu­re): 1, bi­se­rial har­po­ons, 2 uni­se­rial har­po­ons, 3 tog­gle har­
po­ons (af­ter Bač­ka­lov 1979)
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA
Me­đu­tim, ova­kve po­de­le ne uzi­ma­ju u ob­zir
ni funk­ci­ju ni teh­no­lo­gi­ju iz­ra­de pred­me­ta, već
se svi pred­me­ti od jed­nog ko­ma­da si­ro­vi­ne svr­
sta­va­ju za­jed­no, bez ob­zi­ra na raz­li­či­tu for­mu i
na­me­nu – na pri­mer, svi pred­me­ti od re­ba­ra, bez
ob­zi­ra na to da li su u pi­ta­nju ši­la ili spa­tu­le, ili
svi pred­me­ti od seg­me­na­ta sta­bla ro­ga, bez ob­zi­
ra na to da li su u pi­ta­nju se­ki­re ili če­ki­ći. Po­red
to­ga, pred­me­ti od raz­li­či­tih si­ro­vi­na če­sto ima­ju
pot­pu­no iden­tič­ne for­me i funk­ci­je (na pri­mer,
udi­ce se mo­gu pra­vi­ti i od ro­go­va i od ko­sti­ju),
ta­ko da se kod ova­kvih kla­si­fi­ka­ci­ja če­sto do­ga­đa
da se iden­tič­ni pred­me­ti svr­sta­ju u raz­li­či­te ka­te­
go­ri­je, a da jed­na ka­te­go­ri­ja ob­u­hva­ta ve­ći broj
raz­li­či­tih pred­me­ta. Ta­kva ti­po­lo­gi­ja ne da­je po­
dat­ke o na­či­ni­ma is­ko­ri­šća­va­nja po­je­di­nih ske­
let­nih ele­me­na­ta, od­no­sno, ne da­je ja­snu sli­ku
da li je jed­na vr­sta si­ro­vi­ne (na pri­mer, re­bra, ili
du­ge ko­sti) ko­ri­šće­na za ve­li­ki niz raz­li­či­tih pred­
me­ta ili sa­mo za od­re­đe­ne, i obrat­no, da li su za
od­re­đe­ne vr­ste pred­me­ta uvek ko­ri­šće­ne tač­no
od­re­đe­ne si­ro­vi­ne ili po­sto­je va­ri­ja­ci­je.
Sve če­šće u ana­li­za­ma ko­šta­nih in­du­stri­ja
na­gla­ša­va se po­tre­ba da se obra­ti ve­ća pa­žnja na
funk­ci­ju alat­ke, pre­po­sta­vlje­nu na osno­vu eks­pe­
ri­me­na­ta, kao i na teh­no­lo­ške aspek­te iz­ra­de jed­
nog pred­me­ta, od­no­sno da se pred­me­ti raz­vr­sta­
ju pre­ma to­me ko­li­ko je tru­da i vre­me­na ulo­že­no
u nji­ho­vu iz­ra­du (Choyke 1997, Choyke 2001,
Choyke & Schi­bler 2007, v. go­re).
N. Ra­sel je po­nu­di­la kla­si­fi­ka­ci­ju na osno­vu
funk­ci­je za ko­šta­nu in­du­stri­ju sa Se­lev­ca, me­đu­
tim, upra­vo ne­pot­pu­ni po­da­ci o funk­ci­ji re­zul­ti­
ra­li su ve­li­kim bro­jem ti­po­va, ko­ji su de­fi­ni­sa­ni
na osno­vu raz­li­či­tih kri­te­ri­ju­ma (Rus­sell 1990:
524ff). Ta­ko su, na pri­mer, po­seb­no iz­dvo­je­ne
gla­ča­li­ce za ke­ra­mi­ku, u od­no­su na dru­ge vr­ste
pred­me­ta za gla­ča­nje (pot­tery po­lis­hers, pos­si­ble hi
de bur­nis­hers, fla­ked rub­bing to­ols), dok su mor­fo­
lo­ški, ve­ro­vat­no i funk­ci­o­nal­no raz­li­či­ti pred­me­ti
ko­je ni­je bi­lo mo­gu­će bli­že od­re­di­ti gru­pi­sa­ni u
je­dan tip (e.g., mi­scel­la­ne­o­us per­fo­ra­ted to­ols). Ta­
ko­đe, mor­fo­lo­ški i funk­ci­o­nal­no ra­zno­vr­sne ši­
lja­te alat­ke su sve gru­pi­sa­ne pod po­ints (šilj­ci),
a na pod­ti­po­ve su raz­vr­sta­ne na osno­vu si­ro­vi­ne
(rib, me­ta­po­dial, fe­mur, ul­na, long bo­ne, pig’s tusk
– cf. Rus­sell 1990: 526–7).
115
Kla­si­fi­ka­ci­ja na osno­vu pret­po­sta­vlje­ne funk­
ci­je sa so­bom no­si pro­blem tač­ne iden­ti­fi­ka­ci­je
pred­me­ta (na pri­mer, da li su alat­ke od ro­go­va
sa se­či­com ko­ri­šće­ne kao mo­ti­ke za rad na ze­mlji
ili kao se­ki­re za ob­ra­du dr­ve­ta), a če­sto se ta­čan
kon­takt ma­te­ri­jal mo­že od­re­di­ti sa­mo za ogra­
ni­če­ni broj pred­me­ta, pa ve­li­ki deo zbir­ke osta­je
neo­pre­de­ljen. Isto ta­ko, pro­blem opre­de­lji­va­nja
pred­sta­vlja­ju mor­fo­lo­ški slič­ni ili isto­vet­ni pred­
me­ti ko­ri­šće­ni u raz­li­či­te svr­he (na pri­mer, mor­
fo­lo­ški iden­tič­ni stru­ga­či mo­gli su se ko­ri­sti­ti za
ob­ra­du ke­ra­mi­ke, za ob­ra­du ko­že ili za pre­ra­du
na­mir­ni­ca, pi­ju­ci su mo­gli bi­ti i ze­mljo­rad­nič­ko
i ru­dar­sko oru­đe, itd.), pa, uko­li­ko di­stink­tiv­ni
tra­go­vi upo­tre­be ni­su do­volj­no oču­va­ni, ne mo­gu
se raz­li­ko­va­ti; osim to­ga je­dan je pred­met mo­
gao ima­ti i vi­še funk­ci­ja. Naj­krup­ni­ji ne­do­sta­tak,
me­đu­tim, je­ste što se iz ova­kve kla­si­fi­ka­ci­je ne
vi­di da li se za od­re­đe­nu ak­tiv­nost (na pri­mer,
ob­ra­du dr­ve­ta ili ke­ra­mi­ke) ko­ri­ste ra­zno­vr­sne
alat­ke ili ne.
Sva­ka je kla­si­fi­ka­ci­ja, me­đu­tim, su­bjek­tiv­
na, i uop­šte je ilu­zor­no po­ku­ša­ti pred­sta­vlja­nje
ili po­pi­si­va­nje svih teh­nič­kih i mor­fo­lo­ških va­
ri­ja­bli ko­je su mo­gu­će ili pri­sut­ne u ko­šta­noj
in­du­stri­ji jed­ne obla­sti (cf. Ot­te 1974: 130, Ro­
da­nes Vi­cen­te 1987: 46). Po­ku­ša­ji da se na­pra­
vi op­šta ti­po­lo­gi­ja na osno­vu mer­lji­vih i bro­ji­vih
ka­rak­te­ri­sti­ka, ko­ja bi ima­la uni­ver­zal­nu pri­me­
nu, do­sa­da se ni­su po­ka­za­li uspe­šni­ma. Ko­šta­ne
in­du­stri­je u raz­li­či­tim pe­ri­o­di­ma i na raz­li­či­tim
te­ri­to­ri­ja­ma isu­vi­še su ra­zno­vr­sne, pa, pre­ma to
me, i kri­te­ri­ju­mi za kla­si­fi­ka­ci­ju je­su ar­bi­trar­
ni, od­no­sno za­vi­se ka­ko od kul­tur­nog kon­tek­sta,
ta­ko i od sa­mog is­tra­ži­va­ča. Ima­ju­ći to na umu,
po­treb­no je stvo­ri­ti ti­po­lo­gi­ju sa ne­ko­li­ko op­štih
gru­pa, u okvi­ru ko­jih će se ti­po­vi i pod­ti­po­vi de­
fi­ni­sa­ti u za­vi­sno­sti od spe­ci­fič­ne si­tu­a­ci­je i kul­
tur­nog kon­tek­sta.
Naj­ra­spro­stra­nje­ni­je ti­po­lo­ške kla­si­fi­ka­ci­je je
su one ko­je po­la­ze od prin­ci­pa ko­je je pred­lo­ži­la
H. Kan-Fa­brer (v. go­re), pri­la­go­đe­ne na ma­te­ri­jal
ko­ji se ob­ra­đu­je, ko­je se me­đu so­bom ma­nje ili
vi­še raz­li­ku­ju u de­ta­lji­ma.
Ta­ko, na pri­mer, K. Prost za neo­lit­ski ma­te­ri­
jal iz pe­ći­ne Kit­sos u Grč­koj, u pot­pu­no­sti pre­u­
zi­ma ovu kla­si­fi­ka­ci­ju i de­li ar­te­fak­te pre­ma na­
116 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ

Slika 4. Dleta sa Kule (mezolitski period) (prema Vitezović 2011c)

Fi­gu­re 4. Chi­sels from Ku­la (Me­so­lit­hic pe­riod) (af­ter Vi­te­zo­vić 2011c)

me­ni na one za se­če­nje, gla­ča­nje i bu­še­nje (Prost
1973: 525).
Da­ni­jel Stor­der je, ana­li­zi­ra­ju­ći na­tu­fi­jen­ski
ko­šta­ni ma­te­ri­jal, pri­me­ni­la i da­lje pro­ši­ri­la ovu
kla­si­fi­ka­ci­ju, i na osno­vu op­šte for­me ak­tiv­nog de
la raz­vr­sta­la pred­me­te u ve­li­ke mor­fo-teh­nič­ke
po­ro­di­ce (Stor­de­ur 1988: 3):
1) oru­đa i oruž­ja sa šilj­kom (outils et ar­mes à
par­tie po­in­tue);
2) pred­me­ti ko­ri­šće­ni za gla­ča­nje i stru­ga­nje
(outils uti­lisés par for­ttte­ment) – ov­de spa­da­ju
gla­ča­li­ce, stru­ga­či, spa­tu­le;
3) pred­me­ti za uda­ra­nje i pri­ti­ska­nje (per­cus­
sion et pres­sion);
4) pred­me­ti sa rav­nom rad­nom ivi­com – ova
gru­pa ob­u­hva­ta dle­ta, se­či­va i no­že­ve.
Dr­ške i ukra­sni pred­me­ti po­seb­no su iz­dvo­
je­ni.
Ti­po­lo­gi­ja Iz­a­bel Si­de­ra, pri­me­nje­na na pra­
i­sto­rij­ski ko­šta­ni ma­te­ri­jal iz Bu­gar­ske, raz­li­ku­
je go­to­ve pred­me­te (objet ou outil), po­lu­fa­bri­ka­
te (éba­uc­he) i ot­pat­ke od pro­iz­vod­nje (pro­du­it de
débi­ta­ge) (Sidéra 1996: 125–127). Ove su gru­pe
raz­vr­sta­ne u de­set di­stink­tiv­nih kla­sa: 1) za­ši­lje­
ne ili alat­ke za bu­še­nje; 2) alat­ke sa fron­tal­nom
se­či­com; 3) alat­ke sa oštrom rad­nom ivi­com ko­ri­
šće­ne za stru­ga­nje; 4) alat­ke ko­ri­šće­ne za stru­ga­
nje, sa fron­tal­nim ili la­te­ral­nim ak­tiv­nim de­lom;
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA
5) per­ku­te­re; 6) re­ci­pi­jen­te (dr­ške, usad­ni­ci); 7)
pred­me­te sa per­fo­ra­ci­jom za ve­ša­nje; 8) apli­ka­ci­
je; 9) neo­d­re­đe­ni pred­me­te; i 10) frag­men­te.
Kla­si­fi­ka­ci­ja Kor­ne­li­ja Bel­di­ma­na, ob­li­ko­va­
na na osno­vu re­zul­ta­ta ana­li­ze pra­i­sto­rij­ske ko­
šta­ne in­du­stri­je sa te­ri­to­ri­je Ru­mu­ni­je, ta­ko­đe se
za­sni­va na ve­zi ob­li­ka i funk­ci­je (Bel­di­man 2007).
Ona ob­u­hva­ta pet ve­li­kih ka­te­go­ri­ja, da­lje raz­vr­
sta­nih na gru­pe, ti­po­ve, pod­ti­po­ve i va­ri­jan­te:
I. Alat­ke. Ova ka­te­go­ri­ja ob­u­hva­ta gru­pe: I A
šilj­ke, I B gla­ča­li­ce, I C per­ku­te­re, I D dle­ta, I
E re­tu­še­re, IF ka­ši­ke-spa­tu­le, I G alat­ke sa se­
či­com, I H stru­ga­če-no­že­ve. Ti­po­vi i pod­ti­po­vi
de­fi­ni­sa­ni su na osno­vu si­ro­vi­ne, mor­fo­lo­ških
kri­te­ri­ju­ma i teh­ni­ka iz­ra­de, pa ta­ko, na pri­mer,
pod­gru­pa ši­lja­ka (IA) ob­u­hva­ta šilj­ke od po­du­
žno ce­pa­nih me­ta­po­di­jal­nih ko­sti­ju ovi­ka­pri­na
(dis­tal­ni ili prok­si­mal­ni seg­ment), od po­du­žno
ce­pa­nih me­ta­po­di­jal­nih ko­sti­ju krup­nih her­bi­vo­
ra (opet, sa dva pod­ti­pa, od dis­tal­nog ili prok­si­
mal­nog seg­men­ta), za­tim šilj­ke od ul­ni, od oč­nja­
ka ve­pra, od frag­men­ta du­ge ko­sti (de­li­mič­no ili
pot­pu­no ob­ra­đe­nog), i ta­ko da­lje.
II. Ka­te­go­ri­ja oruž­ja ob­u­hva­ta: II A pro­jek­ti­
le, II B stre­li­ce, II C bo­de­že, II D se­ki­re-če­ki­će i
II E har­pu­ne. Ti­po­vi i pod­ti­po­vi ta­ko­đe su de­fi­
ni­sa­ni uglav­nom na osno­vu mor­fo­lo­ških kri­te­ri­
ju­ma.
III. Ka­te­go­ri­ja na­ki­ta ob­u­hva­ta III A per­
fo­ri­ra­ne zu­be, III B pri­ve­ske, III C per­fo­ri­ra­ne
školj­ke, III D per­le, III E kru­žne ukra­se, III F
pr­ste­nje, III G na­ru­kvi­ce, III H ukra­sne igle i III
I dug­mad. Si­ro­vi­na i mor­fo­lo­gi­ja glav­ni su kri­te­
ri­ju­mi za da­lje raš­čla­nja­va­nje.
Pre­o­sta­le dve ka­te­go­ri­je ob­u­hva­ta­ju: IV re­ci­
pi­jen­te (dr­ške, usad­ni­ci), kao i raz­ne de­ko­ri­sa­ne
ne­u­ti­li­tar­ne pred­me­te i V raz­ne teh­nič­ke ko­ma­
de (ko­ma­di si­ro­vi­ne, ot­pa­ci od ko­sti­ju, ot­pa­ci od
seg­me­na­ta ro­go­va, itd.) (Bel­di­man 2007: 71 ff).
TI­PO­LO­ŠKA KLA­SI­FI­KA­CI­JA KO­ŠTA­NE
IN­DU­STRI­JE U PRA­I­STO­RI­JI BAL­KA­NA
Kla­si­fi­ka­ci­ja A. Bač­ka­lo­va ta­ko­đe se za­sni­va na
ovim op­štim prin­ci­pi­ma fran­cu­ske ško­le. Pred­
me­ti su po­de­lje­ni na po­ro­di­ce, gru­pe i pri­mar­ne
ti­po­ve. Po­ro­di­ca oštrih pred­me­ta ob­u­hva­ta gru­
117
pe pred­me­ta za bu­še­nje i se­če­nje, a od pri­mar­nih
ti­po­va ši­la, igle, svr­dla, pro­boj­ce, pro­jek­ti­le, har­
pu­ne, udi­ce, dle­ta, se­ki­re i dru­ge. Po­ro­di­ca tu­pih
pred­me­ta ob­u­hva­ta gru­pe pred­me­ta za gla­ča­nje
i uda­ra­nje – spa­tu­le, stru­ga­če, ba­ti­ne, ma­lje­ve.
Po­seb­no su iz­dvo­je­ni pred­me­ti po­seb­ne na­me­
ne – raz­li­čit na­kit, pred­me­ti kult­nog ka­rak­te­ra i
ra­zni pred­me­ti ne­po­zna­te na­me­ne. Pri­mar­ni ti­
po­vi mo­gu bi­ti da­lje raš­čla­nje­ni na se­kun­dar­ne
ti­po­ve. Ovaj je ti­po­lo­ški si­stem na­pra­vljen je na
osno­vu pred­ne­o­lit­skog i neo­lit­skog ma­te­ri­ja­la sa
te­ri­to­ri­je Sr­bi­je i za­mi­šljen je ta­ko da se sa pro­ši­
re­njem ge­o­graf­skih i hro­no­lo­ških okvi­ra po­de­la
na pri­mar­ne i se­kun­dar­ne ti­po­ve pro­ši­ri, ali da
osnov­ni okvir osta­ne isti (Bač­ka­lov 1979: 31ff).
Uspe­šno je pri­me­njen i na ko­šta­ni ma­te­ri­jal sa
pra­i­sto­rij­skih lo­ka­li­te­ta u oko­li­ni Be­o­gra­da (Pe­
ri­šić 1984).
Na osno­vu ve­ćih zbir­ki ko­šta­nih pred­me­ta
sa vi­še lo­ka­li­te­ta u Sr­bi­ji iz me­zo­lit­skog pe­ri­o­da,
star­če­vač­ke i vin­čan­ske kul­tu­re (Ku­la, Dre­no­
vac, Sla­ti­na–Pa­ra­ćin, Di­vo­stin, Gri­vac, Star­če­vo,
Do­nja Bra­nje­vi­na, Ve­le­sni­ca, Vit­ko­vo, Stra­ga­ri i
dr.), pred­lo­ži­la sam do­pu­nje­nu i adap­ti­ra­nu kla­
si­fi­ka­ci­ju A. Bač­ka­lo­va (Vi­te­zo­vić 2007, 2011a,
2011c, 2012a, 2012b). Pred­me­ti su na osno­vu
na­me­ne rad­nog de­la po­de­lje­ni na ne­ko­li­ko gru­
pa, ko­je se da­lje gra­na­ju na ti­po­ve na osno­vu
bli­že opre­de­lje­ne funk­ci­je. Sva­ka od ovih gru­
pa da­lje se de­li na raz­li­či­te ti­po­ve, de­fi­ni­sa­ne
na osno­vu for­me i funk­ci­je ak­tiv­nog de­la, dok
je po­de­la na pod­ti­po­ve i va­ri­jan­te iz­vr­še­na na
osno­vu upo­tre­blje­ne si­ro­vi­ne, teh­ni­ke iz­ra­de i
ce­lo­kup­ne for­me pred­me­ta. Ova­kva ste­pe­na­sta
kla­si­fi­ka­ci­ja uz to do­zvo­lja­va de­fi­ni­sa­nje no­vih
ti­po­va, pod­ti­po­va i va­ri­jan­ti za raz­li­či­te lo­ka­li­te­
te i za raz­li­či­te pe­ri­o­de, dok se za­dr­ža­va osnov­na
po­de­la na gru­pe, te se ti­me olak­ša­va i upo­re­đi­
va­nje ko­šta­nih in­du­stri­ja iz raz­li­či­tih pe­ri­o­da i iz
raz­li­či­tih obla­sti.
De­fi­ni­ci­je ti­po­va pra­te Fic­hes typo­lo­gi­qu­
es (Camps-Fa­brer ed. 1988, 1990, 1991, 1993,
1998), Alek­san­dra Bač­ka­lo­va (1979) i Alin Aver­
bu (Aver­bo­uh 2000). U od­no­su na dru­ge kla­si­fi­
ka­ci­je pred­lo­že­ne za ju­go­i­stoč­nu Evro­pu raz­li­ku­
je se sa­mo u de­ta­lji­ma (cf. Sidéra 1996, Bel­di­man
2007; v. go­re), i ob­u­hva­ta sle­de­će:
118 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ

Slika 5. Masivne alatke za sečenje (sekire i tesle), sa lokaliteta Vinča-Belo brdo (vinčanska kultura) (prema Bačkalov 1979)
Fi­gu­re 5. Mas­si­ve cut­ting to­ols (axes and ad­zes) from the si­te Vin­ča-Be­lo Br­do (Vin­ča cul­tu­re) (af­ter Bač­ka­lov 1979)

I. Gru­pa za­ši­lje­nih pred­me­ta ob­u­hva­ta oru­
đa i oruž­je sa šilj­kom kao ak­tiv­nim rad­nim
de­lom. Alat­ke sa šilj­kom mo­gu se raz­vr­sta­
ti na fi­ne, sred­nje i gru­be šilj­ke, od­no­sno na
igle, ši­la i pro­boj­ce, a u ovu gru­pu spa­da­ju
i vi­še spe­ci­ja­li­zo­va­ne alat­ke, po­put per­fo­ra­
te­ra (svr­dla), kao i oruž­je (udi­ce, pro­jek­ti­li,
har­pu­ni) (Slike 2, 3). Oruž­je je de­fi­ni­sa­no na
osno­vu for­me i tra­go­va upo­tre­be, i ni­je raz­
dvo­je­no od oru­đa jer po­je­di­no oruž­je mo­že
ima­ti vi­še isto­vre­me­nih ili suk­ce­siv­nih funk­
ci­ja (pro­jek­ti­li se, na pri­mer, mo­gu is­ko­ri­sti­ti
i kao pro­boj­ci). Po­red to­ga, tra­go­vi upo­tre­be
(od­no­sno, nji­ho­vo od­su­stvo) ni­su uvek oču­
va­ni u do­volj­noj me­ri da bi bi­li po­u­zda­no
me­ri­lo, pa su zbog to­ga ši­lja­te alat­ke i oruž­je
ista gru­pa, sa­mo raz­li­čit tip (kod K. Bel­di­ma­
na su raz­dvo­je­ni u dve ka­te­go­ri­je – cf. Bel­di­
man 2007; v. go­re).
II. Gru­pa pred­me­ta za se­če­nje pod­ra­zu­me­va
pred­me­te sa se­či­com kao ak­tiv­nim rad­nim
de­lom (dle­ta, kli­no­ve, se­ki­re, te­sle), de­fi­
ni­sa­ne na osno­vu mor­fo­lo­ških kri­te­ri­ju­ma
(Slike 4, 5).
III. Gru­pa pred­me­ta za gla­ča­nje ob­u­hva­ta pred­
me­te ko­ri­šće­ne za stru­ga­nje, gla­ča­nje, po­li­
ra­nje. Po­red spa­tu­la (gla­ča­li­ca), me­đu ko­
ji­ma se če­sto mo­že iz­dvo­ji­ti vi­še pod­ti­po­va
i va­ri­jan­ti, i stru­ga­ča, ov­de spa­da­ju i ne­ki
pre­la­zni i kom­bi­no­va­ni ti­po­vi ala­ta, kao
što su spa­tu­le-ši­la i spa­tu­le-dle­ta (Slika 6).
I. Si­de­ra je raz­dvo­ji­la alat­ke ko­ri­šće­ne za
stru­ga­nje sa oštrom rad­nom ivi­com od onih
ko­je ima­ju fron­tal­ni ili la­te­ral­ni rad­ni deo
(Sidéra 1996; v. go­re); taj je kri­te­ri­jum ov­de
is­ko­ri­šćen za iz­dva­ja­nje pod­ti­po­va (gde je to
bi­lo mo­gu­će, za­vi­sno od oču­va­no­sti pred­
me­ta).
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA 119

Slika 6. Grupa predmeta za glačanje (III), primeri sa lokaliteta Velesnica (starčevačka kultura): 1-2, spatule-glačalice, 3,
strugač, 4, podtip strugača od zuba vepra, 5, spatula-dleto (prema Vitezović 2011a).
Fi­gu­re 6. The gro­up of bur­nis­hing to­ols (III), exam­ples from the si­te of Ve­le­sni­ca (Star­če­vo cul­tu­re): 1-2 spa­tu­lae-bur­nis­
hers, 3 scra­per, 4 subtype of scra­per from bo­ar tusk 5 spa­tu­la-chi­sel (af­ter Vi­te­zo­vić 2011a).
120 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ

Slika 7. Čekić od roga sa Divostina (starčevačka kultura) (prema Vitezović 2011a)

Fi­gu­re 7. An­tler ham­mer from Di­vo­stin (Star­če­vo cul­tu­re) (after Vi­te­zo­vić 2011a)

IV. Gru­pa pred­me­ta za uda­ra­nje pod­ra­zu­me­va
pred­me­te ko­ri­šće­ne za per­ku­si­ju: ma­nje per­
ku­te­re (uda­ra­če), ma­siv­ni­je per­ku­te­re (če­ki­
će), kao i spe­ci­ja­li­zo­va­ne alat­ke, po­put re­tu­
še­ra, i kom­bi­no­va­ne alat­ke (če­ki­ći-se­ki­re i
dr.) (Slika 7).
V. U gru­pu pred­me­ta po­seb­ne na­me­ne spa­da­
ju raz­li­či­ti upo­treb­ni po­moć­ni pred­me­ti, ali
ko­ji sa­mi ne­ma­ju ak­tiv­ni, rad­ni deo. To su
raz­li­či­te dr­ške, usad­ni­ci i sl., i dru­ge vr­ste
re­ci­pi­je­na­ta (ka­ši­ke), za­tim rad­ne po­vr­ši­ne,
kao i po­moć­ni pred­me­ti po­put upo­tre­blje­nih
astra­ga­la i dr (Slika 8).
VI. Ukra­sni pred­me­ti – u ovu su gru­pu svr­sta­ni
raz­li­či­ti ne­u­ti­li­tar­ni pred­me­ti za ko­je se pret­
po­sta­vlja da su slu­ži­li kao na­kit ili kao de­lo­
vi ode­će. Na ti­po­ve su raz­vr­sta­ni na osno­vu
mor­fo­lo­gi­je i mo­gu­ćeg na­či­na no­še­nja: pri­
ve­sci, per­le, na­ru­kvi­ce, apli­ka­ci­je, kop­če,
ukra­sne igle (Slika 9), ma­da su svi mo­gli bi­ti
ko­ri­šće­ni na vi­še raz­li­či­tih na­či­na – kao sa­
mo­stal­ni ukra­sni pred­me­ti, kom­bi­no­va­no,
pri­ši­ve­ni za ode­ću ili ne­ki dru­gi pred­met, i
ta­ko da­lje (za ti­po­lo­gi­ju ukra­snih pred­me­ta
u star­če­vač­koj kul­tu­ri cf. Vi­te­zo­vić 2012a).
VII. Gru­pa ne­u­ti­li­tar­nih pred­me­ta ob­u­hva­ta mu­
zič­ke in­stru­men­te, fi­gu­ri­ne, i dru­ge pred­me­
te za ko­je se pret­po­sta­vlja ne­u­ti­li­tar­ni ka­rak­
ter (sa­kral­ni, re­li­gij­ski pred­me­ti) (Slika 10).
VI­II. Gru­pa ne­kom­plet­nih pred­me­ta ob­u­hva­ta
ot­pat­ke od pro­iz­vod­nje, po­lu­fa­bri­ka­te, kao i
pred­me­te ne­do­volj­no oču­va­ne da bi se svr­
sta­li u ne­ku dru­gu gru­pu. Gru­bo se mo­gu
raz­vr­sta­ti na ar­te­fak­te sa tra­go­vi­ma ob­ra­de
(ko­ji mo­gu bi­ti frag­men­to­va­ne alat­ke, ali i
ot­pa­ci od pro­iz­vod­nje ili po­lu­fa­bri­ka­ti), ar­
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA 121

Slika 8. Različiti recipijenti (kašike): 1, Vitkovo (vinčanska kultura), 2-3 Donja Branjevina (starčevačka kultura) (prema
Vitezović 2012b, 2011a)
Fi­gu­re 8. Dif­fe­rent spo­ons: 1 Vit­ko­vo (Vin­ča cul­tu­re), 2-3 Do­nja Bra­nje­vi­na (Star­če­vo cul­tu­re) (af­ter Vi­te­zo­vić 2011a,
2012b)

te­fak­te sa tra­go­vi­ma upo­tre­be (frag­men­to­ Pod­ti­po­vi i va­ri­jan­te se u okvi­ri­ma sva­ke gru­

va­ne alat­ke, naj­če­šće ad hoc), i ar­te­fak­te sa
tra­go­vi­ma i ob­ra­de i upo­tre­be (alat­ke isu­vi­še
frag­men­to­va­ne da bi se bli­že opre­de­li­le). U
po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma, u za­vi­sno­sti od sa­me
zbir­ke, mo­gu se iz­dvo­ji­ti raz­li­či­ti pod­ti­po­vi
i va­ri­jan­te ot­pa­da­ka od pro­iz­vod­nje (na pri­
mer, kru­žni ot­pa­ci od pra­vlje­nja per­fo­ra­ci­ja,
ili ne­u­po­tre­blje­ni seg­men­ti ro­go­va od ko­jih
su odvo­je­ni ko­ma­di za da­lju ob­ra­du).
pe da­lje se mo­gu iz­dva­ja­ti na osno­vu raz­li­či­tih
teh­no­lo­ških od­li­ka. Na pri­mer, oda­bir si­ro­vi­ne i
sa tim po­ve­za­nog na­či­na iz­ra­de (ili obrat­no) uze­
ti su za kri­te­ri­jum za iz­dva­ja­nje pod­ti­po­va ši­la.
Ta­ko su pr­vi pod­tip ši­la od du­gih ko­sti­ju, obič­no
sa oču­va­nom epi­fi­zom na ba­znom de­lu, iz­ra­đu­ju
se kom­bi­na­ci­jom se­če­nja i abra­zi­je ili sa­mo abra­
zi­jom, i ima­ju po­lu­pr­ste­nast pre­sek. Dru­gi pod­
tip pred­sta­vlja­ju ši­la od pljo­sna­tih ko­sti­ju, po­du­
122 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ

Slika 9. Ukrasni predmeti (VI), primeri sa lokaliteta Starčevo-Grad: 1, loptasti privezak, 2, duguljasti privezak, 3, izdužena
perla od dentalijuma, 4, narukivca, 5, disk, 6, kopča (prema Vitezović 2011a, 2012a)
Fi­gu­re 9. De­co­ra­ti­ve ob­jects (VI), exam­ples from the si­te Star­če­vo-Grad (Star­če­vo cul­tu­re): 1 glo­bu­lar pen­dant, 2 elon­ga­ted
pen­dant, 3 elon­ga­ted bead from Den­ta­li­um, 4 bra­ce­let, 5 disc, 6 buc­kle (af­ter Vi­te­zo­vić 2011a, 2012а)
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA 123

Slika 10. Grupa neutilitarnih predmeta (VII): ukrašeni predmeti, moguće sakralnog karaktera, sa đerdapskih lokaliteta
(prema Bačkalov 1979)
Fi­gu­re 10. The gro­up of non-uti­li­ta­rian ar­te­facts (VII): de­co­ra­ted ob­jects, pro­bably of sac­ral cha­rac­ter, from si­tes in Đer­
dap (af­ter Bač­ka­lov 1979)
124 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ

Tabela 1. Tipološka tabela prema Vitezović 2011a (novi tipovi, podtipovi i varijante mogu se dodavati).
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA 125

Table 1. Typological chart after Vitezovic 2011a (new types, subtypes and variants may be added)
126 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ
žno ce­pa­nih, ta­ko da se alat­ka for­mi­ra od jed­ne
ko­šta­ne plo­či­ce; ova su ši­la do­te­ra­na uglav­nom
abra­zi­jom, i ima­ju pljo­snat ili po­lu­kru­žan pun
pre­sek. Si­ro­vi­na mo­že dik­ti­ra­ti i for­mu i me­trič­
ke vred­no­sti, pa su ta­ko ci­lin­drič­ne dr­ške iz­ra­
đe­ne od du­gih ko­sti­ju ma­njih di­men­zi­ja i na­me­
nje­ne ugla­vlji­va­nju ma­njih alat­ki, dok se dr­ške
za ve­će alat­ke pra­ve od iz­du­blje­nih seg­me­na­ta
sta­ba­la ro­go­va.
ZA­KLJUČ­NA RAZ­MA­TRA­NJA
Ko­šta­na in­du­stri­ja spa­da u naj­sla­bi­je pro­u­če­ne
aspek­te pra­i­sto­rij­ske teh­no­lo­gi­je, ko­ja, me­đu­tim,
ima ve­li­ki po­ten­ci­jal. Po­seb­no ve­li­ki do­pri­nos
mo­gao bi bi­ti u ana­li­zi na­bav­ke, is­ko­ri­šća­va­nja i
uop­šte stra­te­gi­je ras­po­la­ga­nja si­ro­vi­na­ma, po­što
se na osno­vu fa­u­nal­nih osta­ta­ka mo­že do­bi­ti do­
bar uvid u do­stup­nost po­jed­nih si­ro­vi­na; mo­gu
se ana­li­zi­ra­ti iz­bo­ri i ne-iz­bo­ri, od­no­sno da­va­nje
pred­no­sti i za­o­bi­la­že­nje po­je­di­nač­nih ske­let­nih
ele­me­na­ta, ko­ji po­ka­zu­ju ka­ko ni­vo teh­no­lo­škog
zna­nja, ta­ko i od­re­đe­ni kul­tur­ni od­nos pre­ma po­
je­di­nim si­ro­vi­na­ma. Na­da­lje, ko­šta­na in­du­stri­ja
pru­ža po­dat­ke o onim ak­tiv­no­sti­ma o ko­ji­ma ina­
če ima ma­lo ili ni­ma­lo tra­ga, kao što su ob­ra­da
ko­že, bilj­nih vla­ka­na i dr­ve­ta. Ta­ko­đe, da­je in­di­
rekt­ne po­dat­ke zna­čaj­ne za ka­me­nu i kre­me­nu
in­du­stri­ju – tra­go­vi ob­ra­de sve­do­če o ko­ri­šće­nju
po­je­di­nih ka­me­nih i kre­me­nih alat­ki (se­ki­ra, dle­
ta, re­tu­ši­ra­nih i ne­re­tu­ši­ra­nih se­či­va), dok re­tu­
še­ri od ko­šta­nih si­ro­vi­na po­ma­žu u re­kon­struk­
ci­ji na­či­na iz­ra­de i po­prav­ke kre­me­nih alat­ki, a
od­re­đe­ni po­dat­ke mo­že pru­ži­ti i pri­su­stvo dr­ški
i usad­ni­ka.
Me­to­do­lo­gi­ja ana­li­ze ko­šta­nih in­du­stri­ja me­
nja­la se i uslo­žnja­va­la s vre­me­nom, i da­nas se,
ume­sto is­klju­či­vo ti­po­lo­škog, pri­me­nju­je i teh­no­
lo­ški me­tod, ko­ji omo­gu­ća­va re­kon­struk­ci­ju ni­za
teh­no­lo­ških fak­to­ra.
U sa­vre­me­noj ar­he­o­lo­gi­ji po­sta­vlja se pi­ta­nje
ima li uop­šte svr­he pra­vi­ti ti­po­lo­ške kla­si­fi­ka­ci­
je, ko­je su sta­tič­ne, re­gi­o­nal­no ogra­ni­če­ne, i ne
pru­ža­ju ade­kvat­ne od­go­vo­re na pi­ta­nja kao što
su uzro­ci po­sto­ja­nja raz­li­ka (re­gi­o­nal­nih ili hro­
no­lo­ških). Sa dru­ge stra­ne, ti­po­lo­gi­ja omo­gu­ća­va
de­fi­ni­sa­nje, pre­po­zna­va­nje i kla­si­fi­ko­va­nje ar­he­
o­lo­ških na­la­za. Teh­no­lo­ški pri­stup, ma­da do­pri­
no­si sa­gle­da­va­nju ar­te­fa­ka­ta u kon­tek­stu pro­iz­
vod­nje i upo­tre­be, če­sto je re­gi­o­nal­no ogra­ni­čen,
ne od­go­va­ra svim vr­sta­ma si­ro­vi­na i svim teh­no­
lo­gi­ja­ma, i ne­po­u­zdan je kod kul­tur­no-hro­no­
lo­ških opre­de­lje­nja (Bla­ser et al. 2000). Sto­ga je
kom­bi­na­ci­ja teh­no­lo­škog i ti­po­lo­škog pri­stu­pa
naj­pot­pu­ni­ji me­tod u ana­li­zi, kao što je naj­bo­lje
vi­dlji­vo na ana­li­za­ma kre­me­nih in­du­stri­ja (Bla­
ser et al. 2000: 369).
Za naj­pot­pu­ni­ju ana­li­zu raz­li­či­tih teh­no­lo­
ških aspe­ka­ta po­ka­za­la se upra­vo ti­po­lo­gi­ja za­
sno­va­na na kom­bi­no­va­nim mor­fo­lo­ško-funk­ci­o­
nal­nim kri­te­ri­ju­mi­ma, ka­kvu i za­stu­pa sve ve­ći
broj auto­ra (e.g. Sidéra 1998, Bel­di­man 2007, v.
go­re). Na taj na­čin se mo­že ste­ći uvid u op­šti ka­
rak­ter ko­šta­ne in­du­stri­je (na pri­mer, pre­te­žno
ukra­sni pred­me­ti, ili pre­te­žno fi­ni­je alat­ke za
raz­li­či­te za­nat­ske ak­tiv­no­sti), ana­li­za si­ro­vi­na po
ti­po­vi­ma omo­gu­ća­va pre­gled is­ko­ri­šće­no­sti po­je­
di­nih ske­let­nih ele­me­na­ta (vi­še ad hoc ili strikt­no
od­re­đe­na upo­tre­ba), dok gru­pi­sa­nje raz­li­či­tih ar­
te­fa­ka­ta ko­ri­šće­nih za ob­ra­du iste si­ro­vi­ne (ko­že,
ke­ra­mi­ke, itd.) omo­gu­ća­va re­kon­struk­ci­ju „tool-
kit“-a, od­no­sno zbir­ke ala­ta, i sa­mim tim omo­
gu­ća­va re­kon­stuk­ci­ju po­stu­pa­ka u pro­iz­vod­nji i
zna­čaj od­re­đe­ne ak­tiv­no­sti (na pri­mer, mo­gu se
na­ći alat­ke ko­ri­šće­ne za ob­ra­du ko­že od po­čet­
ne ob­ra­de si­ro­vi­ne do iz­ra­de fi­nal­nog pro­iz­vo­da
– stru­ga­či, no­že­vi, ši­la, igle i fi­ne gla­ča­li­ce, ili,
broj­ne alat­ke ko­ri­šće­ne pri­li­kom raz­li­či­tih eta­pa
u ob­ra­di dr­ve­ta od ma­siv­nih se­ki­ra i pro­bo­ja­ca
do ma­njih, fi­nih dle­ta).
De­talj­ne ana­li­ze pra­i­sto­rij­skih ko­šta­nih in­du­
stri­ja tek tre­ba da se kom­bi­nu­ju sa re­zul­ta­ti­ma
ana­li­za kre­me­nih, ka­me­nih, itd. in­du­stri­ja u ana­
li­za­ma vi­še­stru­kih teh­no­lo­gi­ja i nji­ho­vog sme­šta­
ja u ši­ri dru­štve­ni i kul­tur­ni kon­tekst od­re­đe­nih
pra­i­sto­rij­skih za­jed­ni­ca.
Ovaj rad pred­sta­vlja re­zul­tat pro­je­ka­ta Mi­ni­star­
stva pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja Re­pu­
bli­ke Sr­bi­je, Ar­he­o­lo­gi­ja Sr­bi­je: kul­tur­ni iden­ti­tet,
in­te­gra­ci­o­ni fak­to­ri, teh­no­lo­ški pro­ce­si i ulo­ga cen­
tral­nog Bal­ka­na u raz­vo­ju evrop­ske pra­i­sto­ri­je, OI
177020, i Bi­o­ar­he­o­lo­gi­ja drev­ne Evro­pe – lju­di,
bilj­ke i ži­vo­ti­nje u pra­i­sto­i­ji Evro­pe, III 47001.
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA
BIBLIOGRAFIJA:
An­der­son P., Beyri­es S., Ot­te M., Plis­son H. (Eds.), 1993:
Tra­ces et fon­ction: les ge­stes re­tro­uvés. Cen­tre de Rec­
her­ches Archéolo­gi­qu­es du CNRS, Étu­des et rec­her­
ches archéolo­gi­qu­es de l’Uni­ver­sitéde Liè­ge n. 50,
Uni­ver­sité de Liè­ge, Liè­ge.
Augu­ste P. 1994. In­tro­duc­tion généra­le: la fos­si­li­sa­tion. In:
Pa­tou-Mat­his M. (ed.), Outil­la­ge peu éla­boré en os et
bo­is de cer­vidés IV: tap­ho­no­mie/ bo­ne mo­di­fi­ca­tion (ar­
te­facts 9). Édi­ti­ons CE­DARC, Pa­ris: 11–14.
Aver­bo­uh A. 2000. Tec­hno­lo­gie de la ma­tiè­re os­se­u­se tra­va­illée
et im­pli­ca­ti­ons pa­let­hno­lo­gi­qu­es. Thèse de doc­to­rat,
Uni­ver­sité de Pa­ris I.
Bac­kwell L. & d’Er­ri­co, F. 2001. Evi­den­ce of ter­mi­te fo­ra­
ging by Swar­tkrans early ho­mi­nids. Pro­ce­e­dings of the
Na­ti­o­nal Aca­demy of Sci­en­ces 98/4: 1358–1363.
Bač­ka­lov A. 1979. Pred­me­ti od ko­sti i ro­ga u pred­ne­o­li­tu i neo­
li­tu Sr­bi­je. Be­o­grad: Sa­vez ar­he­o­lo­ških dru­šta­va Ju­go­
sla­vi­je.
Bar­ham L. S., Pin­to Llo­na A. C. & Strin­ger C. B. 2002. Bo
ne to­ols from Bro­ken Hill (Kab­we) ca­ve, Zam­bia, and
the­ir evo­lu­ti­o­nary sig­ni­fi­can­ce. Be­fo­re far­ming 2002/2
(3).
Bel­di­man C. 2007. In­du­stria ma­te­ri­i­lor du­re ani­ma­le în pre­
i­sto­ria României. Re­sur­se na­tu­ra­le, co­mu­ni­tă­ţi uma­ne
şi teh­no­lo­gie din pa­le­o­li­ti­cul su­per­i­or până în neo­li­ti­cul
tim­pu­riu. Bu­cu­re­ş­ti: Aso­ci­aţ­ ­ia Română de Ar­he­o­lo­gie,
Stu­dii de­Pre­i­sto­rie, Sup­ple­men­tum 2, Edi­tu­ra Pro
Uni­ver­si­ta­ria.
Bin­ford L. 1981. Bo­nes: An­ci­ent men and mo­dern myths. Lon­
don, Aca­de­mic Press Inc.
Bla­ser F., Vi­de­ka-Bla­ser R. & Ka­ra­va­nić I. 2000. Ti­po­lo­gi­ja i
teh­no­lo­gi­ja, dva su­prot­na ili us­po­red­na me­to­do­lo­ška
pri­stu­pa? Opu­scu­la Ar­cha­e­o­lo­gi­ca 23–24:363–371.
Blu­men­schi­ne R. J., Ma­rean C. W. & Ca­pal­do S. D. 1996.
Blind Tests of In­ter-analyst Cor­re­spon­den­ce and Ac­
cu­racy int­he Iden­ti­fi­ca­tion of Cut Marks, Per­cus­sion
Marks, and­Car­ni­vo­re To­oth Marks on Bo­ne Sur­fa­ces.
Jo­ur­nal of Ar­cha­e­o­lo­gi­cal Sci­en­ce 23: 493–507
Bo­uc­hud J. 1974. Les tra­ces de l’ac­ti­vité hu­ma­i­ne sur les os
fos­si­les. In: Camps-Fa­brer H. (ed.) 1974.
Bru­gal J. P. & De­fle­ur A. 1989. Ap­proc­he ex­pe­ri­men­ta­le de
la frac­tu­ra­tion des os. In: Pa­tou M. (ed.), Outil­la­ge peu
ela­bo­re en os et en bo­is de cer­vi­des III. Tre­ig­nes, 1989:
14–20.
Camps-Fa­brer H. 1966. Ma­tiè­re et art mo­bi­li­er dans la préhi­
sto­i­re nord-afri­ca­i­ne et sa­ha­ri­en­ne. Mémo­i­res du Cen­
tre de rec­her­ches anthro­po­lo­gi­qu­es préhi­sto­ri­qu­es et
et­hno­grap­hi­qu­es.
127
Camps-Fa­brer H. 1971. De l’ori­en­ta­tion des objets en os.
Bul­le­tin de la So­ciété Préhi­sto­ri­que Française 68/4:
102–103.
Camps-Fa­brer H. 1977. Comp­te ren­du des tra­va­ux de la
com­mis­sion de no­men­cla­tu­re sur l’in­du­strie de l’os
préhi­sto­ri­que. In: Camps-Fa­brer H. (ed.) Métho­do­lo­
gie ap­pli­qué a l’in­du­strie de l’os préhi­sto­ri­que. De­u­xiè­
me col­lo­que in­ter­na­ti­o­nal sur l’in­du­strie de l’os dans la
Préhi­sto­rie. Pa­ris: CNRS.: 19–25.
Camps-Fa­brer H. 1979 Prin­ci­pes d’une clas­si­fi­ca­tion de
l’in­du­strie os­se­u­se néolit­hi­que et de l’âge des méta­
ux dans le Mi­di médi­ter­ranéen. In: Camps-Fa­brer H.
(ed.) In­du­strie de l’os et bo­is de cer­vidé du­rant le néolit­
hi­que et âge des méta­ux. Pre­miè­re réunion du gro­u­pe de
tra­vail no. 3 sur l’in­du­strie de l’os préhi­sto­ri­que. Pa­ris:
CNRS: 17–26.
Camps-Fa­brer H. (ed.) 1998. Fic­hes typo­lo­gi­qu­es de l’in­du­
strie os­se­u­se préhi­sto­ri­que.Ca­hi­er VI­II. Bi­se­a­ux et tran­
chants. Uni­ver­sité de Pro­ven­ce, Aix-en-Pro­ven­ce
Camps-Fa­brer H. (ed.) 1988. Fic­hes typo­lo­gi­qu­es de l’in­du­
strie os­se­u­se préhi­sto­ri­que. Ca­hi­er I. Sa­ga­i­es. Aix-en-
Pro­ven­ce: Uni­ver­sité de Pro­ven­ce.
Camps-Fa­brer H. (ed.) 1990. Fic­hes typo­lo­gi­qu­es de l’in­du­
strie os­se­u­se préhi­sto­ri­que. Ca­hi­er III: Poinçons, po­in­tes,
po­ig­nards, aigu­il­les. Aix-en-Pro­ven­ce: Uni­ver­sité de
Pro­ven­ce.
Camps-Fa­brer H. (ed.) 1991. Fic­hes typo­lo­gi­qu­es de l’in­du­
strie os­se­u­se préhi­sto­ri­que.Ca­hi­er IV. Objets de pa­ru­re.
Uni­ver­sité de Pro­ven­ce, Aix-en-Pro­ven­ce
Camps-Fa­brer H. (ed.) 1993. Fic­hes typo­lo­gi­qu­es de l’in­du­
strie os­se­u­se préhi­sto­ri­que.Ca­hi­er VI. Éléments récep­te­
urs. Uni­ver­sité de Pro­ven­ce, Aix-en-Pro­ven­ce
Camps-Fa­brer H. & Stor­de­ur D. 1979. Ori­en­ta­tion et défi­
ni­
tion des différen­ tes par­
ti­
es de l’objet en os. In:
Camps-Fa­brer H. (ed.) In­du­strie de l’os et bo­is de cer­
vidé du­rant le néolit­hi­que et âge des méta­ux. Pre­miè­re
réunion du gro­u­pe de tra­vail no. 3 sur l’in­du­strie de l’os
préhi­sto­ri­que. Pa­ris: CNRS: 9–15.
Choyke A. & Schi­bler J. 2007. Pre­hi­sto­ric bo­ne to­ols and the
ar­cha­e­o­zo­o­lo­gi­cal per­spec­ti­ve: re­se­arch in Cen­tral
Euro­pe. In: Ga­tes St-Pi­er­re C. & Wal­ker R. B. (eds.)
2007. Bo­nes as to­ols: cur­rent met­hods and in­ter­pre­ta­ti­
ons in wor­ked bo­ne stu­di­es. BAR In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es
1622, Ox­ford: Ar­cha­e­o­pres: 51–65.
Choyke A. 1997. The bo­ne tool ma­nu­fac­tu­ring con­ti­nu­um.
Anthro­po­zo­o­lo­gi­ca 25–26: 65–72.
Choyke A. 2001 La­te neo­lit­hic red de­er ca­ni­ne be­ads and
the­ir imi­ta­ti­ons. In: Choyke, A., Bar­to­si­e­wicz, L.
(Eds.): Craf­ting bo­ne: ske­le­tal tec­hno­lo­gi­es thro­ugh ti­me
and spa­ce – Pro­ce­e­dings of the 2nd me­e­ting of the (ICAZ)
Wor­ked Bo­ne Re­se­arch Gro­up, Bu­da­pest, 31 August – 5
128 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ
Sep­tem­ber 1999. Bar In­ter­na­ti­o­nal se­ri­es, Ox­ford: Ar­
cha­e­o­press: 251–266.
Choyke A. 2006. Sha­dows of daily li­fe and de­ath at the
Pro­to-Lengyel si­te of Gór-Kápolnadomb. Sa­va­ria 30:
93–105.
Chri­sto­dou R. & Le­grand A. 2005. Hi­de wor­king and bo­ne
to­ols: ex­pe­ri­men­ta­ti­on de­sign and ap­pli­ca­ti­ons. In:
Lu­ik H., Choyke A. M., Ba­tey C. & Lo­u­gas L. (eds.)
2005. From Ho­o­ves to Horns, from Mol­lusc to Mam­moth
– Ma­nu­fac­tu­re and Use of Bo­ne Ar­te­facts from Pre­hi­
sto­ric Ti­mes to the Pre­sent. Pro­ce­e­dings of the 4th Me­e­
ting of the ICAZ Wor­ked Bo­ne Re­se­arch Gro­up at Tal­linn,
26th–31st of August 2003, Mu­i­na­sa­ja te­a­dus 15, Tal­
linn: 385–396.
Chri­sto­dou R. 1999. Outils en os néolit­hi­qu­es du Nord de la
Grè­ce: étu­de tec­hno­lo­gi­que. Thèse de doc­to­rat, Uni­ver­
sité de Pa­ris I-Nan­ter­re, Pa­ris
Cil­li C. & Lo Ve­tro D. 2003. I ma­nu­fat­ti neo­li­ti­ci in ma­te­ria
du­ra ani­ma­le di Mon­te Co­vo­lo (sca­vi 1998–99). Ti­po­
lo­gia, stu­dio mic­ro­mor­fo­lo­gi­co di su­per­fi­cie e in­ter­
pre­ta­zi­o­ne tec­no­lo­gi­ca. Ri­vi­sta di sci­en­ze pre­i­sto­ric­he
LI­II: 337–358.
Clar­ke D. 1968. Analyti­cal ar­cha­e­o­logy. Lon­don: Met­huen &
Co.
d’Er­ri­co F., Gi­a­co­bi­ni G. & Pu­ech P.-F. 1984. Les répli­qu­
es en ver­nis des sur­fa­ces os­se­u­ses façonnées: étu­
des éxpéri­men­ta­le. Bul­le­tin de la So­ciété Préhi­sto­ri­que
Française 81/6: 169–170
d’Er­ri­co F. & Bac­kwell L. 2003. Pos­si­ble evi­den­ce of bo­ne
tool sha­ping by Swar­tkrans early ho­mi­nids. Jo­ur­nal of
ar­cha­e­o­lo­gi­cal sci­en­ce 30 (12): 1559–1576.
d’Er­ri­co F. & Espi­net-Mo­u­ca­del J. L’em­ploi du mic­ro­sco­pe
élec­tro­ni­que à ba­layage po­ur l’étu­de expéri­men­ta­le
de tra­ces d’usu­re: rac­la­ge sur bo­is de cer­vidé Bul­le­tin
de la So­ciété préhi­sto­ri­que française 83/3: 91–96.
d’Er­ri­co F. 1993a. Cri­te­ria for iden­tifying uti­li­sed bo­ne: The
ca­se of the Can­ta­brian “ten­sors”. Cur­rent Anthro­po­
logy 34 (3): 298–311.
d’Er­ri­co F. 1993b. Iden­ti­fi­ca­tion des tra­ces de ma­ni­pu­la­
tion, su­spen­sion, po­lis­sa­ge sur l’art mo­bi­li­er en os,
bo­is de cer­vidés, ivo­i­re. In: An­der­son et al. (eds.), Tra­
ces et fon­ction: les ge­stes re­tro­uvés. Cen­tre de Rec­her­
ches Archéolo­gi­qu­es du CNRS, Étu­des et rec­her­ches
archéolo­gi­qu­es de l’Uni­ver­sitéde Liè­ge n. 50, Uni­ver­
sité de Liè­ge, Liè­ge: 177–188.
De­wez M. C. 1974. Typo­lo­gie os­se­u­se. Es­sai de clas­si­fi­ca­
tion systéma­ti­que du matériel archéolo­gi­que os­se­ux .
Camps-Fa­brer ed. 1974: 143–16.
Eiroa J. J., Ma­u­ran­di J. L., Mar­ti­nez San­chez C., Pon­ce Gar­
cia J. 1989. Apun­tes de ti­po­lo­gia pre­hi­sto­ri­ca. Uni­ver­si­
dad de Mu­ri­ca, 1989.
Gál E. 2011. Pre­hi­sto­ric an­tler- and bo­ne to­ols from Ka­po­
suj­lak-Var­domb (So­uth-We­stern Hun­gary) with spe­
cial re­gard to the Early Bron­ze Age im­ple­ments. In:
Ba­ron J. & Ku­fel-Di­a­kow­ska B. (eds.): Writ­ten in Bo­
nes. Stu­di­es on tec­hno­lo­gi­cal and so­cial con­texts of past
fa­u­nal ske­le­tal re­ma­ins. Wroc­law: 137-164.
Ga­tes St-Pi­er­re C. & Wal­ker R. B. (eds.) 2007. Bo­nes as to­ols:
cur­rent met­hods and in­ter­pre­ta­ti­ons in wor­ked bo­ne stu­
di­es. BAR In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es 1622, Ox­ford: Ar­cha­
e­o­pres.
Gi­a­co­bi­ni G. 1982. I bo­u­tons en os o „fi­bu­le mu­ste­ri­a­ne”.
Cen­ni di bi­o­mec­ca­ni­ca dell’os­so ed ipo­te­si in­ter­pre­ta­
ti­va. Pre­i­sto­ria Al­pi­na 18: 243–256.
Hahn J. 1991. Er­ken­nen und Be­stim­men von Stein- und Knoc­
he­nar­te­fak­ten. Einfürung in die Ar­te­fakt­morp­ho­lo­gie.
Ar­cha­e­o­lo­gi­ca Ve­na­to­ria 10. Ver­lag Ar­cha­e­o­lo­gi­ca
Ve­na­to­ria. In­sti­tut für Ur­geschic­hte der Universität
Tübin­gen.
Hod­ges H. 1981. Ar­ti­facts. An In­tro­duc­tion to early ma­te­ri­als
and tec­hno­logy. Lon­don.
Hüser A. 2005. Die Knoc­hen– und Ge­we­i­har­te­fak­te der li­ne­ar­
band­ke­ra­mischen Si­e­dlung Bad Na­u­he­im–Ni­e­der–Mör-
len in der Wet­te­rau. Mar­burg, 2005.
Ini­zan et al. 1995. Ma­rie-Lo­u­i­se Ini­zan, Mic­hèle Re­du­ron-
Bal­lin­ger, Hélène Roc­he, Jac­qu­es Ti­xi­er. Tec­hno­lo­gie
de la pi­er­re ta­illée. CNRS, 1995
Ja­me­son R. 1999. In­du­stry. In: Shaw I. & Ja­me­son R. (Eds.),
A Dic­ti­o­nary of Ar­cha­e­o­logy: 307.
Ko­rob­ko­va G. 2008. S. A. Se­me­nov and new per­spec­ti­ves
on the ex­pe­ri­men­tal-tra­ce­o­lo­gi­cal met­hod. In: Lon­go
L. & Ska­kun N. (eds.), Pre­hi­sto­ric Tec­hno­logy 40 years
la­ter: Fun­cti­o­nal stu­di­es and the Rus­sian Le­gacy. Bar In­
ter­na­ti­o­nal Se­ri­es 1783,Ox­ford: Ar­cha­e­o­press: 3–8.
La­u­rent 1977 Le des­sin de l’in­du­strie os­se­u­se préhi­sto­ri­
que. H. Camps-Fa­brer ed. 1977: 27–47.
Le­grand A. & Sidéra I. 2006 Tracéolo­gie fon­cti­on­nel­le des
ma­tiè­res os­se­u­ses: une métho­de. Bul­le­tin de la So­ciété
préhi­sto­ri­que française 103/2: 291–304
Le­grand A. 2007. Fa­bri­ca­tion et uti­li­sa­tion de l’outil­la­ge en
ma­tiè­res os­se­u­ses du Néolit­hi­que de Chypre: Khi­ro­ki­tia et
Cap An­dre­as-Ka­stros. BAR In­ter­na­ti­o­nal se­ri­es S1678,
Ox­ford: Ar­cha­e­o­press.
Le­grand-Pi­ne­au, A. Sidéra, I., Buc, N., Da­vid, E. & Schen­
sohn, V. (eds.) 2010. An­ci­ent and mo­dern bo­ne ar­te­facts
from Ame­ri­ca to Rus­sia. Cul­tu­ral, tec­hno­lo­gi­cal and fun­
cti­o­nal sig­na­tu­re. BAR In­ter­na­ti­o­nal se­ri­es 2136, Ox­
ford: Ar­cha­e­o­press.
Le­mon­ni­er P. 1992a. Le­roi-Go­ur­han, et­hno­lo­gue des tec­
hni­qu­es. Les No­u­vel­les d’Archéolo­gie 48/49: 13–17.
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA
Le­roi-Go­ur­han A. 1964. Le ge­ste et la pa­ro­le. Pa­ris: Édi­ti­ons
Al­bin Mic­hel.
Le­roi-Go­ur­han A. 1965. Évo­lu­tion et tec­hni­qu­es 1: L’hom­me et
la ma­tiè­re. Pa­ris: Édi­ti­ons Al­bin Mic­hel.
Le­roi-Go­ur­han A. 1971. Évo­lu­tion et tec­hni­qu­es 2: Mi­li­eu et
tec­hni­qu­es. Pa­ris: Édi­ti­ons Al­bin Mic­hel.
Le­roy-Prost 1975. L’in­du­strie os­se­u­se aurig­na­ci­en­ne. Es­sai
régi­o­nal de clas­si­fi­ca­tion: Po­i­tou, Cha­ren­tes, Péri­
gord. Gal­lia préhi­sto­i­re 18/1: 65–156.
Lon­go & Ska­kun 2008. In­tro­duc­tion. In: Lon­go L. & Ska­kun
N. (eds.), Pre­hi­sto­ric Tec­hno­logy 40 years la­ter: Fun­cti­
o­nal stu­di­es and the Rus­sian Le­gacy. Bar In­ter­na­ti­o­nal
Se­ri­es 1783,Ox­ford: Ar­cha­e­o­press:.
Lu­ik H., Choyke A. M., Ba­tey C. & Lo­u­gas L. (eds.) 2005.
From Ho­o­ves to Horns, from Mol­lusc to Mam­moth –
Ma­nu­fac­tu­re and Use of Bo­ne Ar­te­facts from Pre­hi­sto­ric
Ti­mes to the Pre­sent. Pro­ce­e­dings of the 4th Me­e­ting of
the ICAZ Wor­ked Bo­ne Re­se­arch Gro­up at Tal­linn, 26th–
31st of August 2003, Mu­i­na­sa­ja te­a­dus 15, Tal­linn
Lyman R. L. 2001. Ver­te­bra­te tap­ho­nomy. Cam­brid­ge, 2001
(1st publ. 1994).
Lyne­is M. 1988. An­tler and bo­ne ar­ti­facts from Di­vo­stin.
In: McPher­ron A. & Sre­jo­vić D. (eds), Di­vo­stin and the
neo­lit­hic of cen­tral Ser­bia. Pittsburgh: Uni­ver­sity of
Pittsburgh: 301–319
Mac­Gre­gor A. 1985. Bo­ne, an­tler, ivory and horn. The tec­hno­
logy of ske­le­tal ma­te­ri­als sin­ce the Ro­man pe­riod. Cro­om
Helm, Lon­don & Sydney 1985.
Ma­
i­
grot Y. 2000. Les outils en ma­ tiè­
re­
se du­ res ani­ma­
les uti­lisés po­ur le tra­vail du bo­is à Cha­lain sta­tion
4 (Néolit­hi­que fi­nal, Ju­ra). Ap­proc­hes fon­cti­on­nel­les
en préhi­sto­i­re. XXVe Con­grès préhi­sto­ri­que de Fran­ce.
Nan­ter­re 2000: 67–82.
Ma­i­grot Y. 2003. Etu­de tec­hno­lo­gi­que et fon­cti­on­nel­le­de l’outil­
la­ge en ma­tiè­res du­res ani­ma­le­sLa sta­tion 4 de Cha­lain
(Néolit­hi­que fi­nal, Ju­ra, Fran­ce). Thèse de Doc­to­rat.
Uni­ver­sité de Pa­ris I
Mar­tin H. 1906. Ma­il­lets ou en­clu­mes en os pro­ve­nant de la
co­uc­he mo­ustéri­en­ne de la Qu­i­na (Cha­ren­te). Bul­le­tin
de la So­ciété préhi­sto­ri­que française 3 (4): 155–162
Mar­tin H. 1907. Si­mi­li­tu­de de cer­ta­ins os na­tu­rels et de qu­
el­qu­es piè­ces os­se­u­ses préhi­sto­ri­qu­es. Bul­le­tin de la
So­ciété préhi­sto­ri­que française 4 (8): 432–436.
Mar­tin H. 1908a. No­u­vel­les con­sta­ta­ti­ons sur les os uti­lisés
à l’épo­que mo­ustéri­en­ne. Bul­le­tin de la So­ciété préhi­
sto­ri­que française 5 (2): 108–112.
Mar­tin H. 1908b. Dent de re­nard per­forée du Mo­ustérien
supéri­e­ur. Bul­le­tin de la So­ciété préhi­sto­ri­que française
5 (4):173–175
129
Mar­tin H. 1910. La Per­cus­sion os­se­u­se et les esqu­il­les qui
en déri­vent. Expéri­men­ta­tion. Bul­le­tin de la So­ciété
préhi­sto­ri­que française 7 (5): 299–304
Mil­ler S. J. 1994. Bi­o­lo­gi­cal agents of bo­ne mo­di­fi­ca­tion. In:
Pa­tou-Mat­his M. (ed.), Outil­la­ge peu éla­boré en os et
bo­is de cer­vidés IV: tap­ho­no­mie/ bo­ne mo­di­fi­ca­tion (ar­
te­facts 9). Édi­ti­ons CE­DARC, Pa­ris: 67–75.
Mo­re­no-García M., Pi­men­ta C. M., Pa­ju­e­lo Pan­da A. &
López Al­da­na P. M. 2010. Ar­cha­e­o­lo­gi­cal evi­den­ce
of Pre-In­du­strial wor­ked bo­ne ac­ti­vity in 18th cen­
tury Se­vil­le, Spain. In: Le­grand-Pi­ne­au, A. Sidéra, I.,
Buc, N., Da­vid, E. & Schen­sohn, V. (eds.) An­ci­ent and
mo­dern bo­ne ar­te­facts from Ame­ri­ca to Rus­sia. Cul­tu­ral,
tec­hno­lo­gi­cal and fun­cti­o­nal sig­na­tu­re. BAR In­ter­na­ti­o­
nal se­ri­es 2136, Ox­ford: Ar­cha­e­o­press: 183–190.
New­co­mer M. 1974. Study and re­pli­ca­tion of bo­ne to­ols
from Ksar Akil (Le­ba­
non). World Ar­cha­e­o­logy 6/2:
138–153.
Ot­te M. 1974. Ca­ractéri­sti­qu­es inhéren­tes à l’analyse par
at­tri­buts de l’outil­la­ge os­se­ux. H. Camps-Fa­brer ed.
1974: 129–133.
Pa­scual Be­ni­to J. Ll. 1998. Util­la­je óseo, ador­nos e ídolos
neolíticos va­len­ci­a­nos. Va­len­cia.
Pa­tou M. 1989. In­tro­duc­tion. Présen­ta­tion du gro­u­pe de
tra­vail “L’outil­la­ge os­se­ux peu ela­boré”. Bi­lan des ac­
ti­vités 1984–1986. Outil­la­ge peu ela­bo­re en os et en
bo­is de cer­vi­des III. Ed. Marylène Pa­tou. Tre­ig­nes,
1989: 3–5.
Pa­tou-Mat­his M., Cat­te­lain P. & Ram­seyer D. 2003. Avant-
pro­pos. L’in­du­strie os­se­u­se pré- et pro­to­hi­sto­ri­que en
Euro­pe. Ap­proc­hes tec­hno­lo­gi­qu­es er fon­cti­on­nel­les. Ac­
tes du col­lo­que 1.6, XI­Ve Con­grès de l’UISPP, Liè­ge,
2–8/09/2001. Bul­le­tin du Cer­cle archéolo­gi­que Hes­baye-
Con­droz, to­me XXVI/2002. Amay: 5–6.
Pa­tou-Mat­his M. (ed.) 1994. Outil­la­ge peu éla­boré en os et
bo­is de cer­vidés IV: tap­ho­no­mie/ bo­ne mo­di­fi­ca­tion (ar­
te­facts 9). Édi­ti­ons CE­DARC, Pa­ris 1994.
Pa­tou-Mat­his M. (ed.) 2002. Re­to­uc­ho­irs, com­pres­se­urs, per­
cu­te­urs… Os à imres­si­ons et éra­il­lu­res. Fic­hes de la Com­
mis­sion de no­men­cla­tu­re sur l’in­du­strie de l’os préhi­sto­
ri­que. Ca­hi­er X. Pa­ris: CNRS.
Pel­ti­er A. 1986. Étu­de expéri­men­ta­le des sur­fa­ces os­se­u­ses
façonnées et uti­lisées. Bul­le­tin de la So­ciété Préhi­sto­ri­
que Française 83/1: 5–7.
Pe­ri­šić S. 1984. Pred­me­ti od ko­sti, ro­ga i ka­me­na iz Od­se­ka
za pra­i­sto­ri­ju Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da. Be­o­grad: Mu­zej
gra­da Be­o­gra­da.
Pet­ko­vić S. 1995. Rim­ski pred­me­ti od ko­sti i ro­ga. Be­o­grad,
Ar­he­o­lo­ški in­sti­tut.
130 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ
Pic­ken­pa­ugh T. E. 1997. Symbols of rank, le­a­der­ship and
po­wer in tra­di­ti­o­nal cul­tu­res. In­ter­na­ti­o­nal jo­ur­nal of
Oste­o­ar­cha­e­o­logy 7: 525–541.
Po­plin F. 2004. Fic­he éléments de no­men­cla­tu­re ana­to­mi­
que re­la­ti­ve aux mat­ères du­res d´ori­gi­ne ani­ma­le.
Ram­seyer D. ed 2004: 11–15.
Potts R. & Ship­man P. 1981. Cut­marks ma­de by sto­ne to­ols
on bo­nes from Ol­du­vai Gor­ge, Tan­za­nia. Na­tu­re 291
(5816): 577–581.
Prost Ch. 1973. L´in­du­strie os­se­u­se néolit­hi­que ne la grot­te
de Kit­sos (At­ti­que), Grè­ce. Actès du VI­I­Ie con­grès in­ter­
na­ti­o­nal des sci­en­ces préhi­sto­ri­qu­es er pro­to­hi­sto­ri­qu­es
II. Be­o­grad: 523–529.
Ram­seyer D. 2001. Avant-pro­pos. In: Ram­seyer D. (ed.) Ob-
jets mécon­nus. In­du­strie de l’os préhi­sto­ri­que, ca­hi­er IX.
Pa­ris: 5–6.
Ram­seyer D. ed. 2004 Ma­tiè­res et tec­hni­qu­es. Fic­hes de la
Com­mis­sion de no­men­cla­tu­re sur l’in­du­strie de l’os
préhi­sto­ri­que. Ca­hi­er XI. Pa­ris: CNRS
Re­itz E. J. & Wing E. S. 2000. Zo­o­ar­cha­e­o­logy. Cam­brid­ge,
Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press.
Re­itz E. J. & Wing E. S. 2008. Zo­o­ar­cha­e­o­logy. Cam­brid­ge,
Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press. (2nd ed.)
Rij­ke­lij­khu­i­zen M. 2013. Horn and ho­of – pla­stics of the
past: The use of horn and ho­of as raw ma­te­ri­als in the
La­te and Post-Me­di­e­val pe­ri­ods in the Net­her­lands.
In: Lang F (ed.), The So­und of Bo­nes. Pro­ce­e­dings of the
8th Me­e­ting of the ICAZ Wor­ked Bo­ne Re­se­arch Gro­up in
Sal­zburg 2011. Sal­zburg, Ar­chæo­plus (Schrif­ten zur
Archäologie und Archäometrie an der Pa­ris Lo­dron-
Universität Sal­zburg, 5): 217–226.
Ro­danés Vi­cen­te J. M. 1987. La in­du­stria osea pre­hi­sto­ri­ca en
Val­le del Ebro. Neolitíco – Edad del Bron­ce. Za­ra­go­za,
Disputación ge­ne­ral de Aragón. 1987.
Rus­sell N. 1990 The bo­ne to­ols. Se­le­vac. A neo­lit­hic vil­la­ge in
Yugo­sla­via. Eds. Ruth Tring­ham & Du­šan Kr­stić. Los
An­ge­les, UC­LA: 521–548.
Sa­dek-Ko­o­ros H. 1972. Pri­mi­ti­ve bo­ne frac­tu­ring: a met­hod
of re­se­arch. Ame­ri­can An­ti­qu­ity 37/3: 369–382.
Sche­in­sohn V. & Fer­ret­ti J. L. 1995. The Mec­ha­ni­cal Pro­
per­ti­es of Bo­ne Ma­te­ri­als in re­la­tion to De­sign and
fun­ction of pre­hi­sto­ric to­ols from Ti­er­ra del Fu­e­
go (Ar­gen­ti­na). Jo­ur­nal of Ar­cha­e­o­lo­gi­cal Sci­en­ce 22:
711–717.
Schi­bler 1981. Jorg Schi­bler. Typo­lo­gische Un­ter­suc­hun­gen
der cor­ta­il­lod­ze­i­tlic­hen Knoc­he­nar­te­fak­te. Die neo­lit­
hischen. Ufer­si­e­dlun­gen von Twann. Bd.17. Bern: Sta­
a­tlic­her Lerh­mit­tel­ver­lag.
Sel­let F. 1993 Chaîne opéra­to­i­re: the con­cept and its ap­pli­
ca­ti­ons. Lit­hic tec­hno­logy 18, 1–2: 106–112.
Се­ме­нов С. A. 1957. Пер­во­бит­ная тех­ни­ка. Ма­те­ри­а­лы и
ис­сле­до­ва­ния по ар­хе­о­ло­гии СССР, Но. 54, Из­да­те­
ль­ство АН СССР, Мо­сква, Ле­нин­град.
Се­ме­нов С. A. 1957. Раз­ви­тие тех­ни­ки в ка­ме­ном ве­ке.
На­у­ка, Ле­ни­град.
Se­me­nov S. A. 1976: Pre­hi­sto­ric tec­hno­logy. An ex­pe­ri­men­tal
study of the ol­dest to­ols and ar­te­facts from tra­ces of ma­
nu­fac­tu­re and we­ar. Bar­nes and No­ble, Wil­tshi­re.
Sidéra I. 1996. Ra­port d’étu­de de l’as­sem­bla­ge os­se­ux de
Dra­ma (Bul­ga­rie). In: Lic­har­dus J., Fol A., Ge­tov Lj.,
Ber­te­mes F., Echt R, Ka­tin­ča­rov R. & Ili­ev I. K., Be­
richt über die bul­ga­risch-de­utschen Ausgra­bun­gen in
Dra­ma (1989–1995). Be­richt der Römisch-Ger­ma­nisch
Ko­mis­sion 77: 120–129.
Sin­cla­ir A. 1995. The Tec­hni­que as a Symbol in La­te Gla­cial
Euro­pe. World Ar­cha­e­o­logy, 27/1, 50–62
Sof­fer O. 2004. Re­co­ve­ring pe­ris­ha­ble tec­hno­lo­gi­es thro­ugh
use we­ar on to­ols: Pre­li­mi­nary evi­den­ce for Up­per Pa­
le­o­lit­hic we­a­ving and net ma­king. Cur­rent Anthro­po­
logy 45/3: 407–413.
Sto­ne E. A. 2011. The Ro­le of Et­hno­grap­hic Mu­se­um Col­
lec­ti­ons in Un­der­stan­ding Bo­ne Tool Use. In: Ba­ron J.
& Ku­fel-Di­a­kow­ska B. (eds.), Writ­ten in Bo­nes. Stu­di­es
on tec­hno­lo­gi­cal and so­cial con­texts of past fa­u­nal ske­le­
tal re­ma­ins. Wroc­law: 25-37
Stor­de­ur D. & Chri­sto­dou R. 2008. L’in­du­strie de l’os. In:
Ibáñez J. J: (ed.) Le si­te néolit­hi­que de Tell Mu­reybet
(Syrie du Nord). En hom­ma­ge à Jac­qu­es Ca­u­vin. BAR
In­ter­na­ti­o­nal Se­ri­es XXXX: 439–538.
Stor­de­ur D. 1988. Outils et ar­mes en os du gi­se­ment na­to­u­fien
de Mal­la­ha (Eynan), Israel. Pa­ris, 1988.
Stor­de­ur D. ed. 1980. Objets end os, hi­sto­ri­qu­es et ac­tu­els.
Tra­va­ux de la Ma­i­son de l’Ori­ent n. 1, Lyon.
Sut­clif­fe A. J. 1973. Si­mi­la­rity of bo­nes and an­tlers gna­
wed by de­er to hu­man ar­ti­facts. Na­tu­re 246 (5433):
428–430.
Su­ter 1981. Pe­ter J. Su­ter. Die Hirschge­we­i­har­te­fak­te der Co­
ra­il­lod-Schic­hten. Die neo­li­tischen Ufer­si­e­dlun­gen von
Twann. Bd. 15. Bern: Sta­a­tlic­her Lerh­mit­tel­ver­lag.
Su­ter P. 1981. Die Hirschge­we­i­har­te­fak­te der Co­ra­il­lod-Schic­
hten. Die neo­li­tischen Ufer­si­e­dlun­gen von Twann. Bd.
15. Bern: Sta­a­tlic­her Lerh­mit­tel­ver­lag.
van Gijn A. 2005 A fun­cti­o­nal analysis of so­me la­te Me­so­lit­
hic bo­ne and an­tler im­ple­ments from the Dutch co­a­
stal zo­ne. In: Lu­ik H., Choyke A. M., Ba­tey C. & Lo­u­
gas L. (eds.) 2005. From Ho­o­ves to Horns, from Mol­lusc
to Mam­moth – Ma­nu­fac­tu­re and Use of Bo­ne Ar­te­facts
from Pre­hi­sto­ric Ti­mes to the Pre­sent. Pro­ce­e­dings of the
4th Me­e­ting of the ICAZ Wor­ked Bo­ne Re­se­arch Gro­up at
Tal­linn, 26th–31st of August 2003, Mu­i­na­sa­ja te­a­dus
15, Tal­linn: 47–66.
 ANA­LI­ZA PRA­I­STO­RIJ­SKIH KO­ŠTA­NIH PRED­ME­TA – NE­KA ME­TO­DO­LO­ŠKA RAZ­MA­TRA­NjA 131

Vi­te­zo­vić S. 2007. Ko­šta­na in­du­stri­ja u neo­li­tu sred­njeg Po­ Vitezović S. 2011c. Mesolithic bone industry from Kula,
mo­ra­vlja. Ma­gi­star­ski rad, ne­pu­bli­ko­van. Fi­lo­zof­ski eastern Serbia. Before farming 2011/3, article nо. 2.
fa­kul­tet, Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du.
Vitezović S. 2012a. The White beauty – Starčevo culture
Vi­te­zo­vić, S. 2011а. Ko­šta­na in­du­stri­ja u sta­ri­jem i sred­njem jewellery. Documenta Praehistorica XXXIX: 215–226.
neo­li­tu cen­tral­nog Bal­ka­na. Dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja, ne­
Витезовић С. 2012b. Коштана индустрија са локалитета
pu­bli­ko­va­na. Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Uni­ver­zi­tet u Be­o­
Витково-Трифуновићи (ископавања 2001. године).
gra­du.
Крушевачки зборник 15: 351–374.
Ви­те­зо­вић 2011b. Сту­ди­је тех­но­ло­ги­је у пра­и­сто­риј­ској
Vo­ruz J.-L.1984. Outil­la­ges os­se­ux et dyna­mi­sme in­du­striel
ар­хе­о­ло­ги­ји. Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за дру­штве­не
dans le néolit­hi­que ju­ras­sien. La­u­san­ne, 1984.
на­у­ке 137: 465–480.

Sum­mary

THE ANALYSIS OF PRE­HI­STO­RIC BO­NE AR­TE­FACTS –

SO­ME MET­HO­DO­LO­GI­CAL CON­SI­DE­RA­TI­ONS

SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ

Os­se­o­us raw ma­te­ri­als are ge­ne­rally easily ava­
i­la­ble and can be re­la­ti­vely simply tran­sfor­med
in­to ef­fi­ci­ent to­ols. The­ir physi­cal, che­mi­cal and
mec­ha­ni­cal pro­per­ti­es ma­ke them ade­qu­a­te for a
lar­ge ran­ge of ob­jects and the­re­fo­re it is no sur­
pri­se that they we­re wi­de­spre­ad in prac­ti­cally all
the cor­ners of the world sin­ce early pre­hi­story
up to mo­dern ti­mes. In fact, the­ir ori­gin from li
ve ani­mals of­ten gi­ves them symbo­lic va­lue and
me­a­ning.
Os­se­o­us raw ma­te­ri­als en­com­pass bo­ne in wi
de sen­se, i.e., hard ani­mal tis­sue (ma­tiè­res du­res
ani­ma­les), and in­clu­de bo­ne and te­eth of ver­te­
bra­te, an­tler of Cer­vi­dae, horn co­res of Bo­vi­dae,
egg, mol­lusc and tur­tle shells. De­spi­te be­ing wi­
de­spre­ad, bo­ne ar­te­facts we­re not as in­ten­si­vely
stu­died as ar­te­facts from ot­her raw ma­te­ri­als –
ce­ra­mics, sto­ne or flint. First works we­re tho­se
of Hen­ri Mar­tin at the be­gin­ning of 20th cen­tury,
ho­we­ver, it was de­ca­des la­ter when a mo­re sci­
en­ti­fic met­ho­do­logy for analysis was esta­blis­hed.
The most im­por­tant work was that of French ar­
cha­e­o­lo­gist Hen­ri­et­te Camps-Fa­brer. She cre­a­
ted a typo­lo­gi­cal system ba­sed on the link bet­we­
en the form and the fun­ction, ga­ve sug­ge­sti­ons
for uni­form no­men­cla­tu­re of types, the­ir parts
and ori­en­ta­tion, and star­ted a se­ri­es of pu­bli­ca­
tion cal­led Fic­hes typo­lo­gi­qu­es.
Im­por­tant advan­ce in met­ho­do­logy was in­
tro­duc­tion of ex­pe­ri­men­tal and mic­ro­sco­pic re­
se­arch of tra­ces of ma­nu­fac­tu­re and use. The
most im­por­tant early tra­ce­o­lo­gi­cal stu­di­es are
tho­se ma­de by Rus­sian ar­cha­e­o­lo­gist Ser­gei A.
Se­me­nov, and they en­com­pass to­day wi­de ran­ge
of met­hods and me­ans, such as scan­ning elec­
tron mic­ro­sco­pes, etc. Best re­sults, ho­we­ver, are
ma­de by com­bi­na­tion of dif­fe­rent met­hods, de­
pen­ding on the mark it­self and the pre­ser­va­tion
of the ar­te­fact in qu­e­sti­on.
The­o­re­ti­cal fra­me­works al­so chan­ged du­ring
ti­me and two im­por­tant con­cepts sho­uld be outli­
ned – the con­cept of ope­ra­ti­o­nal chain (chaîne
opéra­to­i­re) and the con­cept of ma­nu­fac­tu­ring
con­ti­nu­um. The con­cept of ope­ra­ti­o­nal chain
was cre­a­ted by An­dré Le­roi-Go­ur­han for flint in­
du­stry stu­di­es, and the idea is to re­con­struct the
way in which an ar­te­fact was ma­de, used and di­
scar­ded – from raw ma­te­rial ac­qu­i­ring, cho­i­ce of
ma­nu­fac­tu­ring tec­hni­que, fi­nal form, up to use
(which in­clu­des pos­si­ble epi­so­des of re­pa­ir, etc.)
and fi­nal di­scards. The con­cept ena­bles to struc­
tu­re man’s use of raw ma­te­ri­als, with main goal
132 SE­LE­NA VI­TE­ZO­VIĆ
to re­con­struct the or­ga­ni­sa­tion of gi­ven tec­hno­
lo­gi­cal system, and to de­scri­be and un­der­stand
cul­tu­ral tran­sfor­ma­tion of a cer­tain raw ma­te­rial.
The con­cept al­so in­clu­des the qu­e­sti­on of tec­hno­
lo­gi­cal cho­i­ces, i.e., it is not im­por­tant just which
tec­hni­que or raw ma­te­ri­als we­re used, but which
we­re not; the con­cept is not just abo­ut the ma­
te­rial cul­tu­re and tec­hno­lo­gi­cal know­led­ge, but
al­so abo­ut in­di­vi­dual and so­cial be­ha­vi­o­ur.
The se­cond is the con­cept of the ma­nu­fac­
tu­ring con­ti­nu­um or con­ti­nu­um of qu­a­lity, cre­
a­ted by Ali­ce Choyke. A con­ti­nu­um of qu­a­lity
re­flects cul­tu­ral at­ti­tu­des to­wards the bo­ne ob­
jects them­sel­ves and, pos­sibly, at­ti­tu­des to­ward
the tasks they we­re used in. Ob­jects are as­ses­sed
in terms of 1) the re­gu­la­rity in the cho­i­ce of the
spe­ci­es and ske­le­tal ele­ment used in the­ir ma­
nu­fac­tu­re; 2) the num­ber of sta­ges used in the­ir
ma­nu­fac­tu­re; 3) whet­her they ha­ve been cu­ra­
ted (re­la­ted to the in­ten­sity of the­ir use); and 4)
the­ir ex­plo­i­ta­ti­on in­dex – the de­gree of wor­king
(the pro­por­tion of sur­fa­ce co­ve­red by ma­nu­fac­
tu­ring marks) re­la­ti­ve to the de­gree of use (the
pro­por­tion of sur­fa­ce co­ve­red by use we­ar, han­
dling we­ar and de­gree of cu­ra­tion).
For di­ver­se as­sem­bla­ges of bo­ne ar­te­facts, di­
ver­se typo­lo­gi­cal systems ha­ve been de­ve­lo­ped,
using dif­fe­rent cri­te­ria for clas­si­fi­ca­tion – raw
ma­te­rial, met­hod of ma­nu­fac­tu­re, re­con­struc­
ted fun­ction. Com­bi­na­tion of tec­hno­lo­gi­cal and
for­mal da­ta are the best, ho­we­ver, for cre­a­ting a
clas­si­fi­ca­tion that can be used as analyti­cal tool
and not just for pu­re de­scrip­tion of ar­te­facts. The
typo­lo­gi­cal system of­fe­red by H. Camps-Fa­brer
used the sup­po­sed fun­ction and form of the ac­
ti­ve part of ob­jects, and cre­a­ted se­ve­ral gro­ups:
1) cut­ting to­ols (outils tran­chants), 2) blunt ob­
jects (outils mo­us­ses), 3) po­in­ted to­ols (objets per­
fo­rants), 4) di­ver­se in­ter­me­di­ary ar­te­facts (objets
in­termédi­a­i­res), and 5) de­co­ra­ti­ve items (objets de
pa­ru­re). This typo­logy, with va­ri­a­ti­ons, is ac­cep­ted
not just in Fran­ce, but in most stu­di­es of euro­
pean and ne­ar-eastern pre­hi­sto­ric tool as­sem­bla­
ges, as well as in so­me stu­di­es out­si­de this area.
He­re I outli­ned pre­vi­o­usly sug­ge­sted typo­lo­
gi­cal system, cre­a­ted af­ter the re­sults of analyses
of nu­me­ro­us pre­hi­sto­ric bo­ne tool as­sem­bla­ges
from cen­tral Bal­kan area. This typo­logy is ba­sed
on the abo­ve-men­ti­o­ned cri­te­ria of the French
tra­di­ti­o­nand Fic­hes typo­lo­gi­qu­es, and al­so relying
on pre­vi­o­us work of A. Bač­ka­lov and C. Bel­di­man
for the So­uth-Eastern Euro­pe. This typo­lo­gi­cal
system en­com­pas­ses se­ve­ral gro­ups that can be
furt­her di­vi­ded in­to types, subtypes and va­ri­
ants, de­pen­ding on si­te and cul­tu­re in qu­e­sti­on.
I. The gro­up of po­in­ted ar­te­facts en­com­pas­ses
to­ols – fi­ne, me­di­um and he­avy po­ints (ne­e­
dles, awls, po­ints), as well as so­me spe­ci­a­li­
zed to­ols (e.g., bo­rers), and we­a­pons – pro­
jec­ti­le po­ints, har­po­ons and fishho­oks.
II. The gro­up of cut­ting to­ols in­clu­des to­ols
with a sharp cut­ting ed­ge – chi­sels, wed­ges,
axes, ad­zes.
III. The gro­up of bur­nis­hing to­ols in­clu­des all
the ar­te­facts used for scra­ping, bur­nis­hing
and po­lis­hing – spa­tu­lae, scra­pers, spa­tu­lae-
awls, spa­tu­lae-chi­sels.
IV. The gro­up of pun­ching to­ols in­clu­des tool
types li­ke pun­ches, re­to­uc­hing to­ols, ham­
mers, as well as com­bi­ned to­ols such as ham­
mer-axes.
V. In­to the gro­up of ob­jects of spe­cial use are
clas­si­fied tho­se ar­te­facts that do not ha­ve
the­ir own ac­ti­ve part – hafts, han­dles and
sle­e­ves, spo­ons, wor­king sur­fa­ces and ot­her
in­ter­me­di­ary or auxi­li­ary items.
VI. De­co­ra­ti­ve ob­jects in­clu­de both je­wel­lery
and clot­hing pi­e­ces, such as pen­dants, be­
ads, bra­ce­lets, buc­kle, ap­pli­qués, de­co­ra­ti­ve
pins, etc.
VII. Non-uti­li­ta­rian ar­te­facts in­clu­de ob­jects li
ke fi­gu­ri­nes, mu­si­cal in­stru­ments, or ot­her
items for which a sac­ral, re­li­gi­o­us cha­rac­ter
is as­su­med.
VI­II. The fi­nal, gro­up of in­com­ple­te ob­jects in­
clu­des ma­nu­fac­tu­re de­bris, se­mi-fi­nis­hed
to­ols, and al­so tho­se items too frag­men­ted
to be de­ter­mi­ned.
STUDIJE SLUČAJA
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 133

РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ

ОСТА­ТА­КА СА НЕ­КРО­ПО­ЛЕ ТУР­СКА ЦР­КВА У СЕ­ЛУ ГОР­ЊИ ЛА­ЗАЦ КОД КРА­ЉЕ­ВА

ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ

На­род­ни му­зеј Кра­ље­во

e-mail: pe­dja_ra­do­vic@yahoo.com

Aпстракт: При­ли­ком ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња 1985. го­ди­не на ло­ка­ли­те­ту Тур­ска Цр­ква у се­лу Гор­њи Ла­
зац, у бли­зи­ни Кра­ље­ва, от­кри­ве­ни су људ­ски ске­лет­ни оста­ци, да­то­ва­ни у XII-XI­II и XV-XVI век. Оба­вље­на
је ре­ви­зи­о­на би­о­ар­хе­о­ло­шка ана­ли­за 12 ин­ху­ма­ци­ја и ни­за по­је­ди­нач­них ске­лет­них фраг­ме­на­та про­на­ђе­
них ван гро­бо­ва. Из­вр­ше­на је ана­ли­за по­ла и ста­ро­сти, зу­ба, па­ле­о­па­то­ло­шких про­ме­на, епи­ге­нет­ских ва­
ри­ја­ци­ја, а та­мо где је би­ло мо­гу­ће утвр­ђе­на је те­ле­сна ви­си­на и оба­вље­на је ана­ли­за ми­шић­но-ске­лет­них
мар­ке­ра стре­са. Ден­тал­но је утвр­ђе­на на­гла­ше­на абра­зи­ја, ал­ве­о­лар­на ре­сорп­ци­ја, ка­ри­јес, хи­по­пла­зи­ја.
Па­ле­о­па­то­ло­шком ана­ли­зом су кон­ста­то­ва­ни осте­о­ар­три­тис, де­ге­не­ра­тив­не про­ме­не кич­ме (Шмор­ло­ви де­
фек­ти, spondylo­li­sis, spondylo­sis de­for­mans, spondylar­thro­sis, oste­oc­hon­dro­sis in­ter­ver­te­bra­lis итд.), оsteochondritis
dis­se­cans. Уоче­не су про­ме­не ко­је мо­жда ука­зу­ју на ан­е­ми­ју и скор­бут. Ле­зи­је ко­је смо уочи­ли на ло­ба­њи
јед­не од­ра­сле му­шке ин­ди­ви­дуе мо­жда ин­ди­ци­ра­ју тре­по­не­мал­ну ин­фек­ци­ју. Код јед­не ин­ди­ви­дуе је уоче­на
за­ле­че­на кра­ни­јал­на тра­у­ма. Ми­шић­но-ске­лет­ни мар­ке­ри су ана­ли­зи­ра­ни на оста­ци­ма се­дам ин­ди­ви­дуа,
али ни­су уоче­ни по­себ­ни мо­де­ли ак­тив­но­сти.

Kључне ре­чи: Тур­ска Цр­ква, сред­њи век, осте­о­ло­шки ма­те­ри­јал, би­о­ар­хе­о­ло­шка ана­ли­за, па­ле­о­па­то­ло­шке
про­ме­не

Ab­stract: Ar­cha­e­o­lo­gi­cal ex­ca­va­ti­ons of Tur­ska Cr­kva si­te lo­ca­ted in Gor­nji La­zac ne­ar Kra­lje­vo (Cen­tral Ser­bia),
we­re con­duc­ted in 1985 and they re­ve­a­led hu­man in­hu­ma­tion bu­ri­als, ar­cha­e­o­lo­gi­caly da­ted to 12th - 13th and
15th - 16th cen­tury AD. Bi­o­ar­cha­e­o­lo­gi­cal re-analysis in­clu­ded ske­le­tal re­ma­ins from 12 bu­ri­als as well as many
in­di­vi­dual bo­ne frag­ments which did not be­long to the de­tec­ted bu­rial pits. The analysis in­clu­ded an esti­ma­tion
of the sex, the age and the body he­ight of the in­di­vi­du­als, den­tal and pa­le­o­pat­ho­lo­gi­cal analysis, analysis of
epi­ge­ne­tic va­ri­ants and mu­scu­lo­ske­le­tal stress mar­kers. Den­tal analysis sho­wed mar­ked at­tri­tion, al­ve­o­lar re­
sorp­tion, ca­ri­es and hypo­pla­sia in many in­di­vi­du­als. Pa­le­o­pat­ho­lo­gi­cal analysis sho­wed the pre­sen­ce of oste­o­ar­
thri­tis, de­ge­ne­ra­ti­ve chan­ges in the spi­ne (Schmorl’s no­des, spondylo­li­sis, spondylo­sis de­for­mans, spondylar­thro­sis,
oste­oc­hon­dro­sis in­ter­ver­te­bra­lis) and оsteochondritis dis­se­cans. A few in­di­vi­du­als had chan­ges pos­sibly in­di­ca­ti­ve of
ane­mia and scurvy. The skull of an adult ma­le showed le­si­ons which co­uld in­di­ca­te a tre­po­ne­mal in­fec­tion. Al­so,
one in­di­vi­dual had he­a­led blunt for­ce tra­u­ma on the cra­ni­um. Mu­scu­lo­ske­le­tal stress mar­kers  we­re analyzed in
se­ven in­di­vi­du­als, but we did not re­veal any spe­ci­fic oc­cu­pa­ti­o­nal pat­terns.

Key words: Tur­ska Cr­kva, Mid­dle Ages, oste­o­lo­gi­cal ma­te­rial, bi­o­ar­cha­e­o­lo­gi­cal analysis, pa­le­o­pat­ho­lo­gi­cal chan­
ges
134 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ
УВОД
У ор­га­ни­за­ци­ји Цен­тра за ар­хе­о­ло­шка ис­тра­
жи­ва­ња Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду и
На­род­ног му­зе­ја у Кра­ље­ву, то­ком 1985. го­ди­не
оба­вље­на су сон­да­жна ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­
ња на ло­ка­ли­те­ту Тур­ска Цр­ква у се­лу Гор­њи
Ла­зац, у бли­зи­ни Кра­ље­ва. На овој не­кро­по­ли
су кон­ста­то­ва­на два хо­ри­зон­та са­хра­њи­ва­ња.
Ста­ри­ји хо­ри­зонт се мо­же оквир­но да­то­ва­ти
у XII-XI­II век, на осно­ву при­су­ства тзв. ки­јев­
ског ти­па на­у­шни­ца у гро­бу бр. 7 (Ља­мић-Ва­
ло­вић 1988). Мла­ђи хо­ри­зонт се, пре­ма ка­рак­
те­ри­сти­ка­ма ка­ме­них над­гроб­них спо­ме­ни­ка
от­кри­ве­них на ло­ка­ли­те­ту, мо­же опре­де­ли­ти
у XV-XVI век (Бо­го­са­вље­вић-Пе­тро­вић, Ми­
ха­и­ло­вић 2000).1 Aнтрополошка ана­ли­за ске­
ле­та са ове не­кро­по­ле је ра­ни­је пу­бли­ко­ва­на
у ви­ду крат­ког пре­гле­да (Жи­ва­но­вић 1992). С
об­зи­ром на пре­ли­ми­нар­ни ка­рак­тер Жи­ва­но­
ви­ће­вог ра­да и на не­до­ста­так пу­бли­ко­ва­ног
фо­то­граф­ског ма­те­ри­ја­ла, при­сту­пи­ли смо ре­
ви­зи­о­ној ана­ли­зи, чи­је ре­зул­та­те из­ла­же­мо у
овом ра­ду.
МА­ТЕ­РИ­ЈАЛ И МЕ­ТО­ДИ
Пре кон­крет­не ана­ли­зе, оба­ви­ли смо ре­ста­
у­ра­ци­ју ске­лет­них оста­та­ка.2 Ма­кро­скоп­ска
ана­ли­за је об­у­хва­ти­ла два­на­ест ин­ху­ма­ци­ја,
као и низ по­је­ди­нач­них ске­лет­них фраг­ме­на­та
ван гроб­ног кон­тек­ста. Ске­ле­ти су ре­ла­тив­но
до­бро очу­ва­ни, при­лич­но ком­плет­ни и без зна­
чај­них еро­зив­них про­ме­на, че­му је ве­ро­ват­но
по­го­до­ва­ла ни­ска ки­се­лост зе­мљи­шта. Чак су и
фра­гил­не ко­сти ин­фа­на­та до­бро очу­ва­не.
1 У пи­та­њу је тип вер­ти­кал­них над­гроб­них спо­ме­ни­ка
- пло­ча са пред­ста­вом дво­стру­ког кр­ста на по­сто­љу,
у плит­ком ре­ље­фу и пен­та­го­нал­на пло­ча од креч­ња­
ка са пред­ста­вом кр­ста са по­ви­је­ним кра­ци­ма (Бо­го­
са­вље­вић-Пе­тро­вић, Ми­ха­и­ло­вић 2000: та­бла II/5 и
та­бла II/4).
2 Оте­жа­ва­ју­ћу окол­ност је пред­ста­вљао не­а­де­ква­тан
сме­штај ма­те­ри­ја­ла, ко­ји је био по­ме­шан у тро­шним
ку­ти­ја­ма и нај­лон­ским џа­ко­ви­ма; сто­га је би­ло ну­жно
раз­дво­ји­ти ин­ди­ви­дуе пре де­таљ­ни­је ана­ли­зе.
При­ли­ком од­ре­ђи­ва­ња по­ла ин­ди­ви­дуа,
при­мар­но смо по­сма­тра­ли мор­фо­ло­ги­ју кар­
ли­це (Fe­rem­bach et al. 1980; Bass 1987), а та­мо
где кар­ли­ца ни­је би­ла очу­ва­на, или као до­дат­
ни ин­ди­ка­тор, по­сма­тра­ли смо мор­фо­ло­шке
и ме­трич­ке па­ра­ме­тре фе­му­ра (Ste­wart 1979;
Black 1978; Se­i­der­mann et al. 1998; Is­can and
Ken­nedy 1989).3 Ин­ди­ви­ду­ал­на ста­рост од­ра­
слих ин­ди­ви­дуа је од­ре­ђе­на ана­ли­зом де­ге­не­
ра­тив­них про­ме­на fa­ci­es symphi­sa­lis пре­пон­ске
ко­сти (Bro­oks and Suc­hey 1990), стер­нал­ног
окрај­ка и ту­бер­ку­ла пр­вог ре­бра (Di­Gan­gi et al.
2009) и де­ге­не­ра­тив­них про­ме­на fa­ci­es auri­cu­
la­ris (Buc­kbe­rry and Cham­ber­lain 2002); та­ко­
ђе смо ко­ри­сти­ли и ана­ли­зу ден­тал­не абра­зи­је
(Lo­ve­joy 1985, Brot­hwell 1989).4 Код су­ба­дулт­
них ин­ди­ви­дуа, по­сма­тра­ли смо фу­зи­ју епи­
фи­зно-ди­ја­фи­зних окра­ја­ка ко­сти­ју (Sche­u­er
and Black 2000; 2004), код де­це ден­тал­ну еруп­
ци­ју (Ube­la­ker 1989) и ду­жи­ну ду­гих ко­сти­ју
(Ma­resh 1970), а код но­во­ро­ђен­ча­ди са­мо ду­
жи­ну ду­гих ко­сти­ју (Fa­ze­kas and Kósa 1978).
Код од­ра­слих ин­ди­ви­дуа, про­це­ње­на је те­ле­
сна ви­си­на (Trot­ter and Gle­ser 1952). Ми­шић­
но-ске­лет­ни мар­ке­ри, тј. мар­ке­ри оку­па­ци­о­
ног стре­са (ро­бу­сти­ци­тет ен­те­за и ен­те­зо­па­ти­
је) су по­сма­тра­ни пре­ма си­сте­ми­ма Ma­ri­ot­ti et
al. (2004) и Ma­ri­ot­ti et al. (2007) и то са­мо код
ин­ди­ви­дуа ста­ри­јих од 15 го­ди­на.5 По­сма­тра­
3 Од­ре­ђи­ва­ње по­ла код де­це пре пу­бер­те­та на осно­ву
мор­фо­ло­шких кри­те­ри­ју­ма је вр­ло не­си­гур­но. Иако
Шут­ков­ски (Schut­kow­ski 1993) сма­тра да је мор­фо­
ло­ги­ја бе­дре­не ко­сти до­бар ин­ди­ка­тор по­ла код де­це,
но­ви­ја сту­ди­ја Д. Влак и са­рад­ни­ка (Vlak et al. 2008) је
ука­за­ла на не­пре­ци­зност ме­то­да.
4 Тест ме­то­да Buc­kbe­rry and Cham­ber­lain (2002), ко­ји
су на узор­ку од 167 ске­ле­та по­зна­те ста­ро­сти оба­ви­
ли Falys et al. (2006), по­ка­зао је не­пре­ци­зност ме­то­да.
Сто­га се ни­смо ису­ви­ше осла­ња­ли на овај ме­тод; ко­
ри­сти­ли смо га са­мо као ин­ди­ка­тор ши­рих ста­ро­сних
ка­те­го­ри­ја
5 Ауто­ри из­два­ја­ју сле­де­ће ста­ди­ју­ме ро­бу­сно­сти/раз­
ви­је­но­сти ен­те­за: бла­го ути­сну­ће (1a), сла­бо раз­ви­
је­но (1b), сред­ње раз­ви­је­но (1c), ја­ко (2) и вр­ло ја­ко
раз­ви­је­но (3). Они пре­по­зна­ју два ти­па ене­зо­па­ти­ја:
про­ли­фе­ра­тив­не (осте­о­фит­ске, скра­ће­но OF) и еро­
зив­не (осте­о­лит­ске тј. OL), ко­је се пре­ма раз­ви­је­но­
сти де­ле на по три ти­па, тј. сте­пе­на (1, 2, 3). Пред­ност
овог ме­то­да се са­сто­ји у стан­дар­ди­за­ци­ји и сма­њи­ва­
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА 135

a) b) c)
Табла I (Plate 1)
Гроб бр. 1: ерозивни osteochondrosis intervertebralis на цер­ви­кал­ном (a) и то­ра­кал­ном пр­шље­ну (b). Гроб бр. 2: спон­ди­ло­
ли­за лум­бал­ног кич­ме­ног пр­шље­на (c).
Gra­ve No. 1: ero­si­ve oste­oc­hon­dro­sis in­ter­ver­te­bra­lis on cer­vi­cal (a) and tho­ra­cic (b) ver­te­bra. Gra­ve No. 2: spondylo­li­sis of
lum­bar ver­te­bra (c).

не су епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је (Ho­u­ser and De
Ste­fa­no 1989, Brot­hwell and Za­kr­zew­ski 2004)
и па­ле­о­па­то­ло­шке про­ме­не. Та­бе­лар­но су пре­
зен­то­ва­ни ме­трич­ки по­да­ци на кра­ју тек­ста
(Bass 1987, Ми­ла­ди­но­вић-Рад­ми­ло­вић 2011,
Hil­lson 1996).6
РЕ­ЗУЛ­ТА­ТИ АНА­ЛИ­ЗЕ
Гроб бр. 1 - ске­лет­ни оста­ци жен­ске иди­ви­дуе,
ста­ре 50 и ви­ше го­ди­на. Пол­на при­пад­ност је
од­ре­ђе­на на осно­ву мор­фо­ло­шких ка­рак­те­ри­
сти­ка кар­ли­це и фе­му­ра, а ин­ди­ви­ду­ал­на ста­
рост ана­ли­зом де­ге­не­ра­тив­них про­ме­на пр­вог
ре­бра и аури­ку­лар­не по­вр­ши­не кар­ли­це и ден­
тал­не абра­зи­је.7 Те­ле­сна ви­си­на ин­ди­ви­дуе је
њу су­бјек­тив­ног фак­то­ра при оп­сер­ва­ци­ји ми­шић­но-
ске­лет­них мар­ке­ра. С об­зи­ром да кост до 15 го­ди­не
кон­стант­но ра­сте и ре­мо­де­лу­је се, не пре­по­ру­чу­је се
ана­ли­за ми­шић­но-ске­лет­них мар­ке­ра стре­са ис­под
ове хро­но­ло­шке гра­ни­це.
6 У та­бе­ла­ма су пре­зен­то­ва­не са­мо ме­ре ко­је су мо­гле
би­ти узе­те ма­кар са јед­ног ске­ле­та.
7 При од­ре­ђи­ва­њу по­ла на кар­ли­ци су по­сма­тра­ни in­
ci­su­ra ischi­a­di­ca ma­jor, arc com­po­se, an­gu­lus sub­pu­bi­
cus, cri­sta ili­a­ca, pel­vis ma­jor et mi­nor, fo­ra­men ob­tu­ra­
tum, ven­tra­le arc, суб­пу­бич­на кон­кав­ност, ме­ди­јал­ни
из­но­си­ла 160 ± 4 cm, пре­ма мак­си­мал­ној ду­
жи­ни ти­би­је.
Ана­ли­за зу­ба: абра­зи­ја је на­гла­ше­на (V сте­
пен за ин­ци­зи­ве, ка­ни­не и пре­мо­ла­ре, VII за
мо­ла­ре); хи­по­пла­стич­не ли­ни­је се мо­гу за­па­
зи­ти на гор­њим ка­ни­ни­ма и до­њим ин­ци­зи­ви­
ма; sM1 има ка­ри­јес.
Па­ле­о­па­то­ло­ги­ја: де­ге­не­ра­тив­не осте­о­ар­
три­тич­не про­ме­не у ви­ду ја­ми­ца су уоче­не на
прок­си­мал­ној зглоб­ној по­вр­ши­ни де­сне ти­би­је;
проксималнe и дисталнe површинe те­ла цер­
ви­кал­них и то­ра­кал­них пр­шље­но­ва но­се де­ге­
не­ра­тив­не про­ме­не (ја­ми­це) - пре­ма кла­си­фи­
ка­ци­ји Пре­ше­ра (Prescher 1998), у пи­та­њу је
еро­зив­на фор­ма oste­oc­hon­dro­sis in­ter­ver­te­bra­lis
(Та­бла I). Та­ко­ђе смо за­па­зи­ли Шмор­ло­ве де­
фек­те на то­ра­кал­ним и лум­бал­ним пр­шље­но­
ви­ма. Плит­ка овал­на де­пре­си­ја на де­сној па­
ри­је­тал­ној ко­сти, ши­ри­не око 3 cm, ве­ро­ват­но
пред­ста­вља за­ле­че­ну им­пре­си­о­ну фрак­ту­ру.
Ми­шић­но-ске­лет­ни мар­ке­ри: при­по­ји m.
tri­ceps brac­hii на ска­пу­ла­ма су сла­бо (1b) раз­ви­
је­ни, али но­се ен­те­зо­па­ти­ју осте­о­лит­ског ти­па
аспект ис­хи­о­пу­бич­ног ра­му­са; на фе­му­ру су по­сма­
тра­ни: ди­ја­ме­тар гла­ве (Ste­wart 1979) и про­ми­нент­
ност li­nea aspe­ra.
136 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ

Табела 1. Мере и индекси на кранијалном делу скелета

Table 1. Measurements and indices of the cranial skeleton

Кранијалне мере Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр.
(јувенили и одрасли) 1 2 2а 3 5 6 7 10
Примарне мере
Максимална дужина
18,7 - 17 - - - - 17.5
кранијума (g-op)
Максимална ширина
- 15 14,3 - - - - 14,5
кранијума (еu-еu)
84,11 82,85
Кранијални индекс - - - - - -
брахикрана брахикрана
Мин. ширина фронталне
9,3 - 9,7 10,1 - - - 9,9
кости (ft-ft)
67,83 68,27
Фронтопаријетални индекс - - - - - -
метриометопска метриометопска
Лице
Тотална фац. висина (n-gn) - - - - - - - -
Горња фац. ширина (fmt-fmt) - - 9,9 - - - - -
Горња фац. висина (n-pr) - - 5,8 - - - - -
Макс. ширина лица (zy-zy) - - - - - - - -
Тотални фацијални индекс - - - - - - - -
Горње-фацијални индекс - - - - - - - -
- - 3,1 - - - - -
Висина орбита
- - 3,1 - - - - -
- - 3,9 - - - - -
Орбитална ширина (mf-ec)
- - 3,9 - - - - -
79,48
- - - - - - -
Орбитални индекс 79,49
- - - - - - -
хамеоконик
Назална висина (n-ns) - - 4,3 - - - - -
Назална ширина (al-al) - - 2,1 - - 2,25 - -
48,83
Назални индекс - - - - - - -
мезорина
Палатална дужина (pr-аlv) - - - - - - - -
Палатална ширина (ecm-
- - 6 6,3 - 6,4 - -
ecm)
Максилоалвеоларни индекс - - - - - - - -
Мандибула
Бикондил. ширина (cdl-cdl) - - - - - - - -
Бигонијална ширина (gо-gо) - - - - - - - -
Висина рамуса - - - 6,5 - - - -
Минимална ширина рамуса - - - 3 - 3,35 - -
Висина симфизе (gn-idi) - - - 3 - 3,2 - -
Дебљина корпуса - - - 1,25 - 1 - -
Висина корпуса - - - 3,2 - 2,8 - -
Дужина корпуса - - - - - - - -
Индекс робуст. корпуса - - - 39,06 - 35,71 - -
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА 137

a) b)
Та­бла II (Pla­te 2)
Гроб бр. 2: cri­bra fe­mo­ris на пред­њој стра­ни col­lum fe­mo­ris (a). Гроб бр. 2а: cri­bra or­bi­ta­lia (b).
Gra­ve No. 2: cri­bra fe­mo­ra on the an­te­ri­or part of the neck of fe­mur (a). Gra­ve No. 2a: cri­bra or­bi­ta­lia (b).

3 (OL 3); ен­те­зе ко­сто­кла­ви­ку­лар­них ли­га­ме­ кар­ли­це, а ин­ди­ви­ду­ал­на ста­рост ана­ли­зом

на­та на кла­ви­ку­ла­ма су сред­ње (1c) раз­ви­је­не
са OL 2 ен­те­зо­па­ти­јом, ен­те­зе ко­но­ид­них ли­га­
ме­на­та су сла­бо раз­ви­је­не, ен­те­зе тра­пе­зо­ид­
ног ли­га­мен­та су сред­ње раз­ви­је­не, ен­те­зе m.
pec­to­ra­lis ma­jor су сла­бо раз­ви­је­не, а ен­те­зе m.
del­to­i­de­us сред­ње; на ху­ме­ру­си­ма при­по­ји m.
pec­to­ra­lis ma­jor и m. del­to­i­de­us су сред­ње раз­ви­
је­ни, ен­те­зе m. la­tis­si­mus dor­si, m. te­re­sma­jor су
сла­бо раз­ви­је­не; на ра­ди­ју­си­ма су ен­те­зе m. bi­
ceps brac­hii и ен­те­зе m. pro­na­tor te­res и mem­bra­
na in­ter­os­sea де­сног ра­ди­ју­са сла­бо раз­ви­је­не;
на ле­вој ул­ни ен­те­зе m. su­pi­na­tor и m. brac­hi­a­lis
су сла­бо раз­ви­је­не; на фе­му­ри­ма су ен­те­зе m.
glu­te­us ma­xi­mus ја­ко раз­ви­је­не, ен­те­зе m. vas­
tus me­di­a­lis сред­ње раз­ви­је­не, а li­nea aspe­ra ни­је
про­ми­нент­на; при­по­ји те­ти­ве ква­дри­цеп­са на
па­те­ла­ма су сла­бо раз­ви­је­ни, ен­те­зе m. so­le­us
ти­би­је су сред­ње раз­ви­је­не.
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је: оба ма­сто­­ид­на
фо­ра­ме­на (fo­ra­men ma­sto­i­de­um ex­tra­su­tu­ra­le).
Гроб бр. 2 - ске­лет­ни оста­ци ве­ро­ват­но жен­
ске иди­ви­дуе, ста­ре 15–16 го­ди­на. Пол­на при­
пад­ност је од­ре­ђе­на ана­ли­зом мор­фо­ло­ги­је
фу­зи­је еле­ме­на­та пост­кра­ни­јал­них ко­сти­ју.8
Ана­ли­за зу­ба: абра­зи­ја зу­ба (II сте­пен), бла­
же на­сла­ге ка­мен­ца и ре­сорп­ци­ја ал­ве­о­лар­ног
гре­бе­на.
Па­ле­о­па­то­ло­ги­ја: cri­bra fe­mo­ra се уоча­ва на
оба фе­му­ра, на пред­њим стра­на­ма col­lum fe­mo­
ris (Та­бла II). Иако је пред­ло­же­но да ова по­ја­ва
мо­же би­ти део нор­мал­ног про­це­са ске­лет­ног
ра­ста, мо­гу­ће је и да се ра­ди о па­ле­о­па­то­ло­
шким про­ме­на­ма, ко­је сто­је у ве­зи са хи­пер­
тро­фи­јом ко­шта­не ср­жи код ин­ди­ви­дуа са ане­
ми­јом (Dju­rić et al. 2008). Уочи­ли смо и спон­
ди­ло­ли­зу лум­бал­ног (L5) пр­шље­на (Та­бла I).
Ми­шић­но-ске­лет­ни мар­ке­ри: при­по­ји m.
tri­ceps brac­hii на ска­пу­ла­ма су сла­бо (1b) раз­ви­
8 При од­ре­ђи­ва­њу по­ла су по­сма­тра­ни: in­ci­su­ra ischi­a­
di­ca ma­jor, cri­sta ili­a­ca, fo­ra­men ob­tu­ra­tum, ven­tra­le arc,
суб­пу­бич­на кон­кав­ност, ме­ди­јал­ни аспект ис­хи­о­пу­
бич­ног ра­му­са. Од ме­трич­ких вред­но­сти, по­сма­тран
је ди­ја­ме­тар гла­ве фе­му­ра (Ste­wart 1979) и вер­ти­кал­
ни ди­ја­ме­тар вра­та фе­му­ра (пре­ма Se­i­der­mann et al.
1998, гра­нич­на вред­ност је око 30 mm). При­ли­ком од­
ре­ђи­ва­ња ста­ро­сти, по­сма­тра­на је фу­зи­ја еле­ме­на­та
ду­гих ко­сти­ју удо­ва, ко­сти­ју ша­ке и сто­па­ла, кар­ли­це
и еле­ме­на­та кич­ме­них пр­шље­но­ва.
138 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ

Табела 2. Мере и индекси на посткранијалном делу скелета

Table 2. Measurements and indices of the postcranial skeleton

Посткранијалне мере
Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр.
(јувенилне и одрасле
1 2 2а 3 5 6 7 10
индивидуе)
Стернум
Висина манубриума - - 4,9 5,6 4,3 3,2 - 5,2
Ширина манубриума - - 5 7,3 5,6 4,5 - 5,1
Висина корпуса - - - - - - - -
Клавикула*1
3,1 3,1 - 4,4 - 2,9 3,7 3,5
Обим средине тела
2,9 3,1 3 4,3 - 2,8 3,7 3,7
13,7 -
13,8 16 - - - 15,2
Максимална дужина 14 10,8
- - - - - 15,4
(без епиф.) (без епиф.)
Индекс2 робустности 22,46 - - 27,5 - - - 23,02
клавикуле - - 27,77 - - - - 24,02
Скапула*
Дужина cavitas glenoi- 3,7 3,4 - 4,8 - - - 3,9
dalis 3,8 3,6 - 4,6 - - - -
12,4 -
- - - - - 12,4
Дужина спине 12,1 8,1
- 14,7 - - - -
(без епиф.) (без епиф.)
- - - - - - - 13,3
Максимална дужина
13,8 - 10,1 - - - - -
- 9,8 - - - - - 8,7
Максимална ширина
- 9,8 6,7 11,4 - - - -
- - - - - - - 65,41
Скапуларни индекс
- - 66,36 - - - - -
Хумерус*
29,5
- 22,7 33,8 30 27,5 (без епиф.) - 30
Максимална дужина 28,9
- - - - - - 30
(без прокс.епиф.)
Макс. дијамет. средине 2,1 2 1,7 2,3 2,1 2,1 2,3 -
тела 2,1 2,1 - 2,15 - - 2,2 1,9
Мин. дијамет. средине 1,5 1,7 1,4 1,9 1,7 1,7 1,8 -
тела 1,5 1,7 - 2 - - 1,8 1,7
- - - 6,4 - - - 5,8
Епикондиларна ширина
- - - 6,4 - - - 5,7
- - - 4,5 - - - 4
Артикуларна ширина
- 3,6 - 4,5 - - - -
Вертикални дијаметар - - - 5,1 - - - 4
главе - - - - - - - 4,1
Радијус*
21,8
22,7 16,9
- 25,3 22,5 21,6 - 23
Максимална дужина 22,4 -
- 25,2 - (без дист. - 22,9
(без дист. епиф.) (без епиф.)
епиф.)
Ант.-пост. дијаметар 1,5 1,05 0,9 1,2 1,1 1,05 1,1 1,05
тела - 1,05 0,8 1,2 1 1,05 1,1 1,05

је­ни. Ен­те­за ко­сто­кла­ви­ку­лар­ног ли­га­мен­та на
ле­вој кла­ви­ку­ли је сла­бо раз­ви­је­на, а на де­сној
сред­ње (1c) уз ен­те­зо­па­ти­ју OL 3; ен­те­зе ко­но­
ид­них ли­га­ме­на­та су сред­ње раз­ви­је­не, ен­те­зе
тра­пе­зо­ид­ног ли­га­мен­та и m. pec­to­ra­lis ma­jor
су сла­бо раз­ви­је­не, ен­те­зе m. del­to­i­de­us су ја­ко
(2) раз­ви­је­не (бо­ље очу­ва­на ле­ва кост има OL 1
ен­те­зо­па­ти­ју). На ху­ме­ру­си­ма при­по­ји m. pec­
to­ra­lis ma­jor, m. la­tis­si­mus dor­si, m. te­res ma­jor и
m. del­to­i­de­us су сла­бо раз­ви­је­ни. На ра­ди­ју­си­ма
су ен­те­зе m. bi­ceps brac­hii сред­ње, а ен­те­зе m.
pro­na­tor te­res и mem­bra­na in­ter­os­sea сла­бо раз­
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА 139

Табела 2. nastavak
Table 2. continued

Мед.-лат. дијаметар 1 1,4 1,1 1,5 1,5 1,4 1,6 1,5

тела - 1,3 1,1 1,5 1,4 1,3 1,5 1,4
Хумерорадијални - - 74,44 74,85 75 - - 76,66
индекс - - - - - - - 76,33
Посткранијалне мере
Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр.
(јувенилне и одрасле
1 2 2а 3 5 6 7 10
индивидуе)
Улна*
-
24,5 18,9
- - 24,4 23,9 - -
Максимална дужина 24,6 -
- - - (без дист. - 24,8
(без дист. епиф.) (без епиф.)
епиф.)
- - - 24 21,5 - - -
Физиолошка дужина
- - - - - - - 21,8
Ант.-пост. дијаметар 1,4 1,1 1 1,4 1,15 1,2 1,2 1,25
тела 1,4 1,1 1 1,4 1,1 1,2 1,1 1,2
Мед.-лат. дијаметар 1,1 1,3 1 1,4 1,45 1,3 1,5 1,5
тела 1,1 1,3 1 1,6 1,4 1,3 1,5 1,5
3,2 3,2 2,6 3,7 3,6 - 4,1 3,6
Минимални обим тела
3,3 3,5 2,6 3,7 3,6 3,2 4,1 3,5
Сакрум
Макс. ант. висина 11,3 - - 14,6 10,3 - - -
Макс. ант. ширина 11,2 - - 11,9 12 - - -
1 Кости означене звездицом имају две мере – горња за десну, а доња за леву страну тела.
2 Индекси на основу дужина костију деце (дакле без епифиза) се не рачунају.

a) b)
Та­бла III (Pla­te 3)
Гроб бр. 3: са­кра­ли­за­ци­ја прок­си­мал­ног тр­тич­ног сег­мен­та (a). Гроб бр. 5: уни­ла­те­рал­на са­кра­ли­за­ци­ја (ти­па 2А пре­ма
кла­си­фи­ка­ци­ји Ка­стел­ви­ја) L5 сег­мен­та и ско­ли­о­за (b).
Gra­ve No. 3: sac­ra­li­za­tion of the pro­xi­mal coccygeal seg­ment (a). Gra­ve No. 5: uni­la­te­ral sac­ra­li­za­tion of L5 (Ca­stel­lvi type
2A) with sco­li­o­sis (b).
 Табела 3. Мере и индекси на посткранијалном делу скелета

140
Table 3. Measurements and indices of the postcranial skeleton

Посткранијалне мере
Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр.
(јувенилне и одрасле
1 2 2а 3 5 6 7 10
инд.)
Фемур*
41 - 38
- - 42,2 - 41
Максимална дужина 40,7 39 37,9
- - 42,3 - 40,7
(без дист. епиф.) (без епиф.) (без епиф.)
Ант.-пост. дијаметар 2,8 2,9 2,1 3,2 2,6 2,6 3,2 2,7
тела 2,9 2,9 2,2 3,4 2,9 2,65 3,2 2,5
Мед.-лат. дијаметар 2,5 2,4 1,9 2,9 2,65 2,5 2,5 2,5
тела 2,5 2,5 2 2,9 2,7 2,5 2,5 2,7
Максимални 4,35 4,3 - 5,4 4,3 - 4,5 4,1
дијаметар главе 4,3 4,3 - 5,4 4,3 - 4,5 4
Субтрохантерички 2,6 2,7 2,1 - 2,6 2,35 2,9 2,5
ант-пост. дијамет. 2,5 2,7 2,1 2,8 2,5 2,4 2,9 2,5
Субтрохантерички 3,2 3,3 2,6 - 3,3 3,1 3,3 3,1
мед.-лат. дијамет. 3,2 3,3 2,6 3,3 3,2 3,1 3,3 3,3
8,2 8,3 6,3 9,7 8,4 8,1 8,9 8,2
Обим тела
8,4 8,3 6,4 9,85 8,9 8,1 9 8,2
- - - - 7 - - 7,3
Бикондиларна ширина
- - - 8,8 7,2 - - 7
81,25 81,81 80,76 - 78,78 78,80 87,87 80,64
Платимерични индекс 78,13 81,81 80,76 84,84 78,12 77,41 87,87 75,75
платимерички платимерички платимерички платимерички платимерички платимерички еуримерички платимерички
ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ

112 120,83 110,52 110,34 98,11 104 128 108

Пиластрични индекс
116 116 110 117,24 107,40 106 128 92,59
Тибија*
35 (без прокс. 26,7 33,8
- - 37,1 36,4 34,1
Максимална дужина епиф.) 26,5 33,7
34,7 - 37,2 - -
33,5 (без епиф.) (без епиф.) (без епиф.)
Ант.-пост. дија. код f. - 3,3 2,5 - 3 3,2 3,2 3
nutricium 3,5 3,2 2,5 3,8 3,2 3,2 3,3 3
Мед.-лат. дија. код f. - 2,2 1,9 - 2,3 2,15 2,5 2,4
nutricium 2,3 2,1 2 2,4 2,2 2,25 2,5 2,4
- 8,4 7 - 8,6 8,5 9,4 8,5
Обим код f. nutricium
10 8,2 7,2 10,2 8,8 8,5 9,3 8,5
Макс. ширина прокс. 7,9 - - - 7,1 - 7,3 6,9
окрајка - - - - 7 - - 6,7
Макс. ширина дист. 4,8 4,6 - 5,9 4,9 - 4,5 -
окрајка - - - 5,9 4,9 - - -
- 66,66 76 - 76,66 67,18 78,12 80
Платикнемични
65,71 65,62 80 63,16 68,75 70,31 75,75 80
индекс
мезокнемички мезокнемички еурикнемички мезокнемички мезо./еури. мезо./еури. еурикнемички еурикнемички
Фибула*
33,2 - 32,2
- - 36 - 33,5
Максимална дужина 33,2 25,8 32,2
- 38,3 36,1 - -
(без епиф.) (без епиф.) (без епиф.)
Ант-пост. ширина 1,6 1,4 - 1,7 1,5 1,3 1,45 1,4
средине тела 1,6 1,4 1,1 1,8 1,5 1,3 1,4 1,15
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА 141

a) b)

c)
Та­бла IV (Pla­te 4)
Гроб бр. 8: па­ле­о­па­то­ло­шке про­ме­не ек­то­кра­ни­јал­не по­вр­ши­не па­ри­је­тал­не ко­сти (a) и ен­до­кра­ни­јал­не по­вр­ши­не (b).
Гроб бр. 5: па­ле­о­па­то­ло­шке про­ме­не на ди­ја­фи­зи де­сне ти­би­је (c).
Gra­ve No. 8: ec­toc­ra­nial pa­le­o­pat­ho­lo­gi­cal chan­ges in pa­ri­e­tal bo­ne (a) and en­doc­ra­nial chan­ges in the sa­me bo­ne (b). Gra­ve
No. 5: pa­le­o­pat­ho­lo­gi­cal chan­ges on the ti­bia di­ap­hi­sis (b).

ви­је­не. На ул­на­ма су ен­те­зе m. tri­ceps brac­hii, ma­sto­i­de­um ex­tra­su­tu­ra­le); troc­han­ter ter­ti­us je

m. su­pi­na­tor и m. brac­hi­a­lis сла­бо раз­ви­је­не. Фе­
му­ри но­се ја­ко раз­ви­је­не ен­те­зе m. glu­te­us ma­
xi­mus, ен­те­зе m. vas­tus me­di­a­lis су сла­бо раз­ви­
је­не, а li­nea aspe­ra је сред­ње про­ми­нент­на. На
ти­би­ја­ма ен­те­зе m. so­le­us фор­ми­ра­ју ја­му (а не
гре­бен); сред­ње су раз­ви­је­не.
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је: os­sa su­tu­rae lamb­
do­i­de­ae у ле­вом (1,3 x 0,4 cm) и у де­сном (1,3
x 0,5 cm) ша­ву; до­дат­не ко­сти у оба асте­ри­о­на
(os­si­cu­lum fon­ti­cu­li po­ste­ro-la­te­ra­lis, нај­ве­ћа 1,5
x 0,8 cm); оба ма­сто­ид­на фо­ра­ме­на (fo­ra­men
при­су­тан на оба фе­му­ра.
По­себ­не на­по­ме­не: оста­ци дру­ге ин­ди­ви­
дуе - мла­ђег де­те­та (3 фа­лан­ге ша­ке, пр­ва ме­
та­кар­пал­на кост) су ве­ро­ват­но до­спе­ли ме­ша­
њем ма­те­ри­ја­ла због не­а­де­кват­ног сме­шта­ја.
Гроб бр. 2а - ске­лет­ни оста­ци де­чи­је ин­ди­
ви­дуе, ста­ре око 12 го­ди­на. Уз­раст је од­ре­ђен
ана­ли­зом ден­тал­не еруп­ци­је и до­дат­них ин­ди­
ка­то­ра.9
9 Као до­дат­не ин­ди­ка­то­ре уз­ра­ста ко­ри­сти­ли смо фу­
зи­ју кич­ме­них пр­шље­но­ва (Sche­u­er and Black 2004).
142 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ

Табела 4. Мере и индекси на посткранијалном делу скелета

Table 4. Measurements and indices of the postcranial skeleton

Посткранијалне мере Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр.
(инфанти) 8 9 12 13

Хумерус

12,1 14,2 6,1 18,7

Максимална дужина
- 14,2 6,1 18,6
Ант.-пост. дијамет. 0,75 0,8 0,45 1,4
средине тела - 0,8 0,45 1,3
Мед.-лат. дијамет. 0,9 1,1 0,45 1,2
средине тела - 1,05 0,45 1,2

Радијус*

- 9,7 4,9 -
Максимална дужина
- 9,7 4,9 13,8

Улна*

- 11 5,5 15,7
Максимална дужина
- - 5,5 15,4

Фемур

- - 6,9 26,8
Максимална дужина
- - 6,9 26,5
Ант.-пост. дијамет. 1 1,1 0,5 1,75
средине тела 1 1,1 0,5 1,7
Мед.-лат. дијамет. 1,1 1,2 0,6 1,65
средине тела 1,1 1,2 0,6 1,6

Тибија

- 14,5 6,2 -
Максимална дужина
- 14,5 6,2 21,7
Ант.-пост. дија. код f. - 1,4 0,7 1,9
nutricium - 1,4 0,7 1,9
Мед.-лат. дија. код f. - 1,3 0,6 1,6
nutricium - 1,3 0,6 1,6
Ант.-пост. дијаметар 1,1 1,2 0,5 1,7
средине тела 1,1 1,2 0,5 1,7
Мед.-лат. дијаметар 1 1,1 0,45 1,4
средине тела 1 1,1 0,45 1,4

Фибула

- - 5,85 -
Максимална дужина
- - 5,85 21

Карлично крило

- - 3,1 -
Пречник
- oko 7,4 3,1 -
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА
Ана­ли­за зу­ба: сви зу­би гор­ње ви­ли­це има­ју
тра­го­ве хи­по­пла­зи­је.
Па­ле­о­па­то­ло­ги­ја: на ло­ба­њи се уоча­ва­ју
по­ро­зне про­ме­не cri­brae or­bi­ta­liae (Та­бла II), а
на пост­кра­ни­јал­ном де­лу ске­ле­та cri­bra fe­mo­ra.
Ле­ва ти­би­ја но­си бла­жу пе­ри­о­сте­ал­ну ре­ак­ци­
ју на ла­те­рал­ној стра­ни ди­ја­фи­зе ко­сти.
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је: os­sa su­tu­rae lamb­
do­i­de­ae у ле­вом (1,8 x cm ) и де­сном (1,7 x 1,4
cm) ша­ву; оба fo­ra­men ma­sto­i­de­um su­tu­ra­le; обе
in­ci­su­ra su­pra­or­bi­ta­lis.
Гроб бр. 3 - ске­лет­ни оста­ци му­шке ин­ди­
ви­дуе ста­ре око 50 го­ди­на. Пол­на при­пад­ност
је утвр­ђе­на ана­ли­зом мор­фо­ло­ги­је кар­ли­це
и ме­трич­ких вред­но­сти фе­му­ра, а ин­ди­ви­
ду­ал­на ста­рост ана­ли­зом про­ме­на пр­вог ре­
бра, де­ге­не­ра­тив­них про­ме­на аури­ку­лар­не и
симфизeалне по­вр­ши­не пре­пон­ске ко­сти и
абра­зи­је зу­ба.10 Те­ле­сна ви­си­на из­но­си 175 ± 4
cm (на осно­ву ду­жи­не ху­ме­ру­са) и 175 ± 4 cm
(на осно­ву ду­жи­не ра­ди­ју­са).
Ана­ли­за зу­ба: сви зу­би по­ка­зу­ју на­гла­ше­
ну абра­зи­ју (VI–VII сте­пен), ре­сорп­ци­ја ал­
ве­о­лар­ног гре­бе­на је из­ра­же­на, као и на­сла­ге
ка­мен­ца, а ин­ци­зи­ви но­се хи­по­пла­стич­не ли­
ни­је. sC1 има ка­ри­јес (4 x 2 mm) на бу­кал­ној
по­вр­ши­ни ко­ре­на.
Па­то­ло­ги­ја: ло­ба­ња ин­дви­дуе све­до­чи о из­
ра­зи­тим па­ле­о­па­то­ло­шким про­ме­на­ма у ви­ду
ве­ли­ке зо­не де­струк­тив­них ле­зи­ја на фрон­
тал­ној и па­ри­је­тал­ним ко­сти­ма. Зо­на ле­зи­ја
је фор­ми­ра­на ко­а­ле­сцен­ци­јом по­је­ди­нач­них
гло­бу­лар­них фо­ку­са, ко­ји су са­мо на пар ме­
ста про­др­ли у ен­до­кра­ни­јал­ну шу­пљи­ну. По­
ред де­струк­ци­је, за­па­жа се и ре­па­ра­тив­ни про­
цес. По­вр­ши­на ко­сти уз пред­њи део ле­зи­је не
ин­ди­ци­ра зна­чај­ни­ју пе­ри­о­сте­ал­ну ре­ак­ци­ју.11
Мо­гу­ће је да се ра­ди о ма­ни­фе­ста­ци­ји гу­ма­то­
зних ле­зи­ја си­фи­ли­са (ca­ri­es sic­ca), што би мо­
гло би­ти ја­ко зна­чај­но у кон­тек­сту рас­пра­ве о
10 При од­ре­ђи­ва­њу по­ла су по­сма­тра­ни: in­ci­su­ra ischi­a­
di­ca ma­jor, arc com­po­se, an­gu­lus sub­pu­bi­cus, cri­sta ili­a­ca,
fo­ra­men ob­tu­ra­tum, ven­tra­le arc, суб­пу­бич­на кон­кав­
ност, ис­хи­о­пу­бич­ни ра­мус, ди­ја­ме­тар ca­put fe­mo­ris.
11 Зад­ња ре­ги­он око ле­зи­је је до­ста оште­ћен про­це­сом
пост­де­по­зи­ци­о­не еро­зи­је.
143
по­ре­клу си­фи­ли­са у Евро­пи.12 Ипак, де­таљ­на
ана­ли­за ових па­то­ло­шких про­ме­на и ра­ди­о­ме­
триј­ско да­то­ва­ње на­ла­за ће би­ти те­ма по­себ­не
сту­ди­је (Ra­do­vić and Rok­san­dić 2013).
Са­крум ове ин­ди­ви­дуе има пет па­ри fo­ra­
mi­na sacraliа (Та­бла III), где је пре­ко­број­ни пар
по­сле­ди­ца са­кра­ли­за­ци­је прок­си­мал­ног тр­
тич­ног сег­мен­та; очу­ва­но је свих пет одво­је­них
лум­бал­них пр­шље­но­ва. Сма­тра се да је ова­кво
ста­ње уро­ђе­но, са зна­чај­ном ге­не­тич­ком ком­
по­нен­том (Singh 2011).
Ми­шић­но-ске­лет­ни мар­ке­ри: при­пој m. tri­
ceps brac­hii на ле­вој ска­пу­ли (на де­сној је ре­ги­
он оште­ћен) је вр­ло ја­ко (3) раз­ви­јен; ен­те­зе
ко­сто­кла­ви­ку­лар­них, ко­но­ид­них и тра­пе­зо­ид­
них ли­га­ме­на­та на де­сној кла­ви­ку­ли су ја­ко (2)
раз­ви­је­не, а на ле­вој сред­ње (1c), а обе ко­сто­
кла­ви­ку­лар­не има­ју OL 2 ен­те­зо­па­ти­је; ен­те­зе
m. pec­to­ra­lis ma­jor и m. del­to­i­de­us де­сне кла­ви­
ку­ле су ја­ко раз­ви­је­не, а ен­те­зе ле­ве сред­ње;
на де­сном ху­ме­ру­су при­по­ји m. pec­to­ra­lis ma­jor
и m. la­tis­si­mus dor­si, m. te­res ma­jor су вр­ло ја­ко
раз­ви­је­ни, а на ле­вом ја­ко; ен­те­зе m. del­to­i­de­us
су сред­ње раз­ви­је­не, а ен­те­зе m. brac­hi­o­ra­di­a­lis
ја­ко; на ра­ди­ју­си­ма су ен­те­зе m. bi­ceps brac­hii
су ја­ко раз­ви­је­не, ен­те­за де­сног m. pro­na­tor te­
res је ја­ко, а ле­вог сред­ње раз­ви­је­на; mem­bra­na
in­ter­os­sea је код оба ра­ди­ју­са сред­ње раз­ви­је­на;
на обе ул­не ен­те­зе m. tri­ceps brac­hii су вр­ло ја­ко
раз­ви­је­не, са ен­те­зо­па­ти­ја­ма 2 ти­па; ен­те­зе m.
su­pi­na­tor и m. brac­hi­a­lis су ја­ко раз­ви­је­не на обе
ул­не; на фе­му­ри­ма су ен­те­зе m. glu­te­us ma­xi­
mus и m. vas­tus me­di­a­lis ја­ко раз­ви­је­не, а li­nea
aspe­ra је про­ми­нент­на; при­по­ји те­ти­ве ква­дри­
цеп­са на па­те­ла­ма и очу­ва­ној ле­вој ти­би­ји су
ја­ко раз­ви­је­ни, а ле­ва па­те­ла има ен­те­зо­па­ти­ју
12 На­и­ме, не по­сто­ји ни је­дан не­дво­сми­сле­но ди­јаг­но­
сти­ко­ван и си­гур­но да­то­ван слу­чај си­фи­ли­са у Евро­
пи пре кра­ја XV ве­ка, што је у скла­ду са тзв. Ко­лум­
бо­вом те­о­ри­јом, по ко­јој је си­фи­лис до­нет у Евро­пу
из Но­вог Све­та. Пре­ма дру­гој, тзв. пре­ко­лум­бо­вој те­
о­ри­ји, ен­де­миј­ски об­лик бо­ле­сти је по­сто­јао у Евро­пи
сред­њег ве­ка (Har­per et al. 2011). Уко­ли­ко би де­таљ­на
ана­ли­за ло­ба­ње из гро­ба бр. 3 по­твр­ди­ла тре­по­не­мал­
ну ин­фек­ци­ју, а ра­ди­ме­триј­ско да­то­ва­ње сме­сти­ло
ин­ди­ви­дуу у пе­ри­од пре кра­ја XV ве­ка, им­пли­ка­ци­је
от­кри­ћа би би­ле вр­ло ја­сне и ва­жне.
144 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ

а) b)
Та­бла V (Pla­te 5)
Гроб бр. 10: до­дат­на фа­се­та на акро­ми­о­ну де­сне ска­пу­ле (a). Оста­ци из де­ва­сти­ра­ног гро­ба (кон­трол­ни про­фил ББ1):
oste­oc­hon­dri­tis dis­se­cans прок­си­мал­не епи­фи­зе ле­ве ти­би­је (b).
Gra­ve No. 10: ad­di­ti­o­nal fa­cet on right sca­pu­la ac­ro­mion (a). Re­ma­ins from the de­va­sta­ted gra­ve (con­trol pro­fi­le BB1): Oste­
oc­hon­dri­tis dis­se­cans on the left ti­bia pro­xi­mal epip­hi­sis (b).

OF 2; ен­те­зе ахи­ло­вих те­ти­ва су вр­ло ја­ко раз­
ви­је­не, са OF 3 ен­те­зо­па­ти­ја­ма.
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је: fo­ra­men ma­sto­i­de­
um ex­tra­su­tu­ra­le са (очу­ва­не) де­сне стра­не (0,
6 x 0,3 cm).
Гроб бр. 5 - ске­лет­ни оста­ци жен­ске ин­ди­
ви­дуе ста­ре 30 и ви­ше го­ди­на. Ин­ди­ви­ду­ал­на
ста­рост је од­ре­ђе­на на осно­ву де­ге­не­ра­тив­них
про­ме­на пр­вог ре­бра и fa­ci­es auri­cu­la­ris кар­
лич­не ко­сти. Пол­на при­пад­ност је од­ре­ђе­на
ана­ли­зом мор­фо­ло­ги­је кар­ли­це и ди­ја­ме­та­ра
фе­му­ра.13
Па­ле­о­па­то­ло­ги­ја: уочен је спи­нал­ни осте­о­
ар­три­тис у ви­ду де­ге­не­ра­тив­них про­ме­на вер­
те­брал­них ди­ар­тро­за (spondylar­thro­sis), мар­
ги­нал­не осте­о­фи­то­зе лум­бал­них пр­шље­но­ва
(spondylo­sis de­for­mans) и Шмор­ло­ве ци­сте. Ин­
ди­ви­дуа има до­дат­ни, 13. то­ра­кал­ни кич­ме­ни
пр­шљен. Лум­бал­ни део кич­ме­ног сту­ба ука­зу­је
13 При од­ре­ђи­ва­њу по­ла на кар­ли­ци су по­сма­тра­ни in­
ci­su­ra ischi­a­di­ca ma­jor, arc com­po­se, an­gu­lus sub­pu­bi­cus,
cri­sta ili­a­ca, fo­ra­men ob­tu­ra­tum, ven­tra­le arc, суб­пу­бич­
на кон­кав­ност, ме­ди­јал­ни аспект ис­хи­о­пу­бич­ног ра­
му­са, за­кри­вље­ност са­кру­ма итд.; на фе­му­ру су по­
сма­тра­ни, ди­ја­ме­тар гла­ве и про­ми­нент­ност li­neae
aspe­rae.
на раз­вој ско­ли­о­зе (са аси­ме­трич­ном осте­о­
фи­то­зом), као и на уни­ла­те­рал­ну са­кра­ли­за­
ци­ју лум­бал­ног пр­шље­на (L5) (Та­бла III). Пре­
ма кла­си­фи­ка­ци­ји Ка­стел­ви­ја (Ca­stel­lvi et al.
1984) тран­зи­ци­о­ни лум­бал­ни пр­шљен ин­ди­
ви­дуе из гро­ба бр. 5 при­па­да ти­пу 2А. Псе­у­до­
ар­тро­за је фор­ми­ра­на на ле­вој стра­ни, из­ме­ђу
ано­мал­ног тран­свер­зал­ног на­став­ка пр­шље­на
и кри­ла са­кру­ма. Код кли­нич­ких па­ци­је­на­та са
ова­квим ста­њем за­бе­ле­же­ни су рет­ки слу­ча­је­
ви укље­ште­ња спи­нал­ног нер­ва, ко­ји су пра­ће­
ни бо­лом у но­га­ма (We­ber and Er­ne­stus 2011).14
Ме­ђу­тим, те­шко ре­ћи да ли је то и ов­де био
слу­чај; ма­њи осте­о­фи­ти у ре­ги­о­ну фо­ра­ме­на
по­сто­је, али не­ма зна­чај­ни­је сте­но­зе (cf. We­ber
and Er­ne­stus 2011: Fig. 3).
Уоча­ва се бла­га по­ро­зност ве­ли­ког кри­ла
сфе­но­и­дал­не ко­сти и ок­ци­пи­тал­не сква­ме (уз
ламб­до­ид­ну су­ту­ру). Те­ла обе ти­би­је по­ка­зу­ју
зна­ке бла­же пе­ри­о­сте­ал­не ре­ак­ци­је, а ла­те­рал­
но од mar­go an­te­ri­or де­сне ти­би­је, уоча­ва­ју се
про­ме­не ко­је мо­гу да ин­ди­ци­ра­ју суб­пе­ри­о­
14 Глав­ни узрок укље­ште­ња нер­ва код па­ци­је­на­та је би­ла
фо­ра­ми­нал­на сте­но­за без хер­ни­ја­ци­је ди­ска на ни­воу
L5-S1, са осте­о­фи­то­зом (We­ber and Er­ne­stus 2011).
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА 145

Табела 5. Одонтометријски подаци

Table 5. Odontometric data

МД/БЛ дијаметар
Зуб
Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр. Гроб бр.
1 2 2a 3 6 7 10 13
dI1 (11) -/- 0,8/0,7 0,9/0,8 -/- 0,8/0,7 -/- -/- -/-
dI2 (12) -/- 0,7/0,65 0,7/0,7 -/0,6 0,65/0,6 -/- -/- -/-
dC (13)
1
0,8/0,7 0,75/0,85 0,8/0,9 0,8/0,9 0,7/0,8 -/- -/- -/-
dP3 (14) 0,65/0,85 0,6/0,85 0,7/0,9 0,7/0,95 0,65/0,9 -/- -/- -/-
dP (15)
4
-/- 0,6/0,85 0,65/0,9 0,7/1 0,65/0,9 -/- -/- -/-
dM1 (16) -/- 1/1,05 1/1,1 1/1,1 1/1,1 -/- -/- 1/1,1
dM2 (17) абр. 0,9/1 1/1,1 0,8/1,2 0,9/1,1 -/- -/- -/-
dM3 (18) -/- 0,8/1 -/- -/- 0,8/1,1 -/- -/- -/-
sI (21)
1
-/- 0,8/0,7 0,9/0,8 -/0,8 0,8/0,7 -/- -/- -/-
sI2 (22) -/- 0,7/0,65 -/- -/0,6 0,65/0,6 -/- -/- -/-
sC (23)
1
абр. 0,7/0,8 0,7/0,9 0,8/0,9 0,75/0,8 0,75/0,7 -/- -/-
sP3 (24) абр. 0,6/0,85 0,65/0,9 0,65/0,9 0,65/0,9 -/- 0,6/0,7 -/-
sP (25)
4
абр. 0,6/0,85 0,65/0,9 0,7/1 0,65/0,9 -/- 0,6/0,8 -/-
sM (26)
1
абр. 1/1,05 1,05/1,1 -/- 1/1,1 -/- 0,9/1,05 1/1,1
sM2 (27) абр. 0,9/1 -/- 1/1,2 0,85/1 -/- -/- -/-
sM (28)
3
-/- -/- -/- -/- 0,8/1,1 -/- -/- -/-
dI1 (41) 0,5/0,6 -/- -/- 0,5/0,6 0,5/0,55 0,6/0,6 -/- -/-
dI2 (42) -/- -/- -/- 0,6/0,7 0,55/0,55 -/- -/- -/-
dC1 (43) -/- -/- -/- 0,7/0,8 0,6/0,7 -/- -/- -/-
dP3 (44) -/- -/- -/- 0,7/0,8 0,65/0,8 -/- -/- -/-
dP4 (45) -/- -/- -/- 0,75/0,9 0,65/0,8 -/- -/- -/-
dM1 (46) -/- -/- -/- 1,05/1,1 1/1,1 -/- -/- -/-
dM2 (47) -/- -/- -/- 1/1,05 1/1 -/- -/- -/-
dM3 (48) -/- -/- -/- 0,9/1 1/1 -/- -/- -/-
sI1 (31) 0,5/0,6 -/- -/- 0,5/0,6 -/- -/- -/- -/-
sI2 (32) -/- -/- -/- 0,6/0,7 0,55/0,6 -/- -/- -/-
sC1 (33) -/- -/- -/- 0,7/0,9 0,6/0,65 -/- -/- -/-
sP3 (34) -/- -/- -/- 0,7/0,8 0,6/0,75 -/- -/- -/-
sP4 (35) -/- -/- -/- 0,7/0,9 0,7/0,8 -/- -/- -/-
sM1 (36) -/- -/- -/- 1,1/1,1 1/1,1 -/- -/- -/-
sM2 (37) -/- -/- 1,05/1 1,05/1,05 1,05/1 -/- -/- -/-
sM3 (38) -/- -/- -/- 0,9/1 1/1 -/- -/- -/-
1 Кости означене звездицом имају две мере – горња за десну, а доња за леву страну тела.
2 Индекси на основу дужина костију деце (дакле без епифиза) се не рачунају.

сте­ал­ни хе­ма­том (Та­бла IV). Ова­кве про­ме­не та­ко да дру­ги еле­мен­ти ко­ји су по­треб­ни за
се по­не­кад мо­гу по­ве­за­ти са скор­бу­том. На­жа­ по­твр­ђи­ва­ње скор­бу­та ни­су мо­гли би­ти иден­
лост, ве­ћи део кра­ни­јал­ног ске­ле­та не­до­ста­је,
146 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ
ти­фи­ко­ва­ни.15 Та­ко не мо­же­мо од­ба­ци­ти ни
иде­ју да се ра­ди са­мо о тра­у­ми ти­би­је, иако је
мо­гу­ћа и ко­ре­ла­ци­ја про­ме­не са де­фи­ци­том
ви­та­ми­на Ц.
Ми­шић­но-ске­лет­ни мар­ке­ри: на очу­ва­ном
фраг­мен­ту ска­пу­ле m. tri­ceps brac­hii је ја­ко раз­
ви­је­на, са ен­те­зо­па­ти­јом OL 1 ти­па; ен­те­зе ко­
сто­кла­ви­ку­лар­ног ли­га­мен­та на де­сној кла­ви­
ку­ли су ја­ко (2) раз­ви­је­не са ен­те­зо­па­ти­јом OL
3, а на ле­вој сред­ње (1c) са ен­те­зо­па­ти­јом OL
2 ти­па; ен­те­за m. pec­to­ra­lis ma­jor де­сне кла­ви­
ку­ле је ја­ко, а ле­ве сред­ње раз­ви­је­на, са ен­те­
зо­па­ти­ја­ма OF 1 ти­па; ен­те­за m. bi­ceps brac­hii
де­сног ра­ди­ју­са је сла­бо раз­ви­је­на, а при­пој m.
pro­na­tor te­res на ле­вом ра­ди­ју­су и ту­бер­ку­ли
mem­bra­na in­ter­os­sea су сред­ње ро­бу­сни; очу­ва­
на де­сна ул­на по­ка­зу­је сла­бо раз­ви­је­ну ен­те­зу
m. su­pi­na­tor, а ен­те­за m. brac­hi­a­lis је ја­ко раз­
ви­је­на; на фе­му­ри­ма су ен­те­зе m. glu­te­us ma­
xi­mus и m. vas­tus me­di­a­lis сред­ње раз­ви­је­не; на
па­те­ла­ма су при­по­ји те­ти­ве ква­дри­цеп­са сла­бо
раз­ви­је­ни, али има­ју ен­те­зо­па­ти­је OF 2 ти­па;
при­по­ји m. so­le­us на обе ти­би­је су сред­ње раз­
ви­је­ни.
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је: удво­је­ни ле­ви хи­
по­гло­сал­ни ка­нал (ca­na­lis hypo­glos­si bi­par­ti­tus);
ма­ли fo­ra­men ma­sto­i­de­um ex­tra­su­tu­ra­le са (очу­
ва­не) ле­ве стра­не.
Гроб бр. 6 - ске­лет­ни оста­ци ју­ве­нил­не ин­
ди­ви­дуе мо­гу­ће му­шког по­ла. Ста­рост од 16
го­ди­на утвр­ђе­на је ана­ли­зом фу­зи­је еле­ме­на­та
по­је­ди­нач­них ко­сти­ју.16 Пол­на при­пад­ност је
утвр­ђе­на на осно­ву мор­фо­ло­шких ка­рак­те­ри­
сти­ка кар­ли­це. 17
Ана­ли­за зу­ба: абра­зи­ја зу­ба се кре­ће из­ме­
ђу IV и V сте­пе­на. За­па­жа­ју се хи­по­пла­стич­не
ли­ни­је на свим зу­би­ма, а при­сут­на је па­ро­дон­
то­па­ти­ја. Бу­кaл­на иви­ца оклу­зал­не по­вр­ши­не
dM1 има ка­ри­јес (1 mm), sM2 има оклу­зал­ни
15 У те еле­мен­те спа­да и на­гла­ше­на ре­сорп­ци­ја ал­ве­о­
лар­них гре­бе­на и гу­би­так зу­ба (Van der Mer­we, Steyn
and Ma­at 2010).
16 Ана­ли­зи­ра­не су ду­ге ко­сти удо­ва, пел­вис и кич­ме­ни
пр­шље­но­ви (пре­ма Sche­u­er and Black 2004).
17 По­сма­тра­ни су in­ci­su­ra ischi­a­di­ca ma­jor, cri­sta ili­a­ca,
arc com­po­se, fo­ra­men ob­tu­ra­tum, вен­трал­ни лук, ме­ди­
јал­ни аспект ис­хи­о­пу­бич­ног ра­му­са.
ка­ри­јес (3 mm), а dM1 има ка­ри­јес ме­зи­јал­не
кон­такт­не тач­ке (4 mm).
Па­ле­о­па­то­ло­ги­ја: бла­га по­ро­зност зад­њег
ек­то­кра­ни­јал­ног ре­ги­о­на де­сне па­ри­је­тал­не
ко­сти.
Ми­шић­но-ске­лет­ни мар­ке­ри: ен­те­зе ко­сто­
кла­ви­ку­лар­них ли­га­мен­та на кла­ви­ку­ла­ма су ја
ко (2) раз­ви­је­не са ен­те­зо­па­ти­јом OL 3, ен­те­зе
ко­но­ид­них ли­га­ме­на­та, m. del­to­i­de­us и m. pec­to­
ra­lis ma­jor су сред­ње раз­ви­је­не. Еро­зи­ја не до­
зво­ља­ва пре­ци­зно оце­њи­ва­ње ен­те­за ху­ме­ру­са,
али је еви­дент­но да су оне би­ле вр­ло гра­цил­не.
Ра­ди­ју­си и ул­не по­ка­зу­ју сла­бо раз­ви­је­не ен­
те­зе. На фе­му­ри­ма ен­те­зе m. glu­te­us ma­xi­mus
фор­ми­ра­ју ду­бо­ки и ши­ро­ки жљеб, а ен­те­зе m.
vas­tus me­di­a­lis су сред­ње раз­ви­је­не. На па­те­ла­
ма су при­по­ји те­ти­ве ква­дри­цеп­са сла­бо раз­ви­
је­ни; при­пој m. so­le­us де­сној ти­би­ји је сред­ње, а
на ле­вој сла­бо раз­ви­јен.
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је: де­сни ма­сто­ид­ни
фо­ра­мен (fo­ra­men ma­sto­i­de­um ex­tra­su­tu­ra­le) (5
mm); os­sa su­tu­rae lamb­do­i­de­ae у де­сном ша­ву
(нај­ве­ћа 1,3 x 0,6 cm и шест ма­лих); os­si­cu­la su­
tu­rae oc­ci­pi­to­ma­sto­i­de­ae (0,5 x 0,3 cm).
По­себ­не на­по­ме­не: у окви­ру ма­те­ри­ја­ла
овог гро­ба от­кри­ве­ни су и оста­ци дру­ге (адулт­
не) ин­ди­ви­дуе/а (фраг­мен­ти ман­ди­бу­ле, ра­ди­
ју­са, ме­та­тар­зал­не ко­сти итд.).
Гроб бр. 7 - ске­лет­ни оста­ци жен­ске ин­ди­ви­
дуе, ста­ре 16 - 18 го­ди­на. Пол­на при­пад­ност је
од­ре­ђе­на на осно­ву мор­фо­ло­шких ка­рак­те­ри­
сти­ка кар­ли­це и ди­ја­ме­та­ра фе­му­ра.18 Ин­ди­
ви­ду­ал­на ста­рост је од­ре­ђе­на ана­ли­зом фу­зи­је
еле­ме­на­та ко­сти­ју.19 Те­ле­сна ви­си­на пре­ма ду­
жи­ни ти­би­је из­но­си 165 ± 4 cm.
Па­ле­о­па­то­ло­ги­ја: би­ла­те­рал­но си­ме­трич­на
по­ја­ва cri­brae hu­me­rae.
Ана­ли­за зу­ба: зу­бе ка­рак­те­ри­ше III сте­пен
абра­зи­је; на очу­ва­ном ка­ни­ну, уоча­ва се по­ја­ва
овал­не ден­тал­на хи­по­пла­зи­је.
18 По­сма­тра­ни су in­ci­su­ra ischi­a­di­ca ma­jor, cri­sta ili­a­ca,
ди­ја­ме­тар гла­ве фе­му­ра, суп-инф. ди­ја­ме­тар вра­та
фе­му­ра.
19 По­сма­тра­ни су ху­ме­рус, фе­мур, ти­би­ја, фи­бу­ла, кар­
лич­не ко­сти, ко­сти ша­ке и сто­па­ла (Sche­u­er, Black
2004). На ло­ба­њи, сфе­но­ок­ци­пи­тал­на син­хон­дро­за
ни­је за­тво­ре­на, што ин­ди­ци­ра су­ба­дулт­ни уз­раст.
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА
Ми­шић­но-ске­лет­ни мар­ке­ри: при­по­ји m.
tri­ceps brac­hii су сла­бо раз­ви­је­ни; ен­те­зе ко­сто­
кла­ви­ку­лар­ног ли­га­мен­та на де­сној кла­ви­ку­
ли су ја­ко (2) раз­ви­је­не са ен­те­зо­па­ти­јом OL
2, а на ле­вој сред­ње (1c) са ен­те­зо­па­ти­јом OL
2 ти­па, ен­те­зе ко­но­ид­них и тра­пе­зо­ид­них ли­
га­ме­на­та, као и ен­те­зе m. pec­to­ra­lis ma­jor и m.
del­to­i­de­us су сла­бо раз­ви­је­не; оба ху­ме­ру­са но
се на­гла­ше­не ен­те­зо­па­ти­је OL 3 ти­па на ме­сту
при­по­ја m. pec­to­ra­lis ma­jor и m. la­tis­si­mus dor­si,
m. te­res ma­jor.20 На бо­ље очу­ва­ном ле­вом ра­ди­
ју­су, ен­те­зе m. bi­ceps brac­hii, m. pro­na­tor te­res и
mem­bra­na in­ter­os­sea су сла­бо раз­ви­је­не, а исто
ва­жи и за ен­те­зе m. su­pi­na­tor и m. brac­hi­a­lis ле
ве ул­не. На фе­му­ри­ма су ен­те­зе m. glu­te­us ma­
xi­mus ја­ко раз­ви­је­не, а ен­те­зе m. vas­tus me­di­a­lis
сред­ње; при­пој m. so­le­us де­сне ти­би­је је сла­бо
раз­ви­јен.
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је: ма­ли fo­ra­men ma­
sto­i­de­um ex­tra­su­tu­ra­le са очу­ва­не де­сне стра­не.
Гроб бр. 8 - ске­лет­ни оста­ци де­чи­је ин­ди­ви­
дуе ста­ре око 4 го­ди­не. Ин­ди­ви­ду­ал­на ста­рост
је од­ре­ђе­на пре­ма схе­ми ден­тал­не еруп­ци­је и
аспек­ти­ма фор­ми­ра­ња кар­лич­них ко­сти­ју. 21
Па­ле­о­па­то­ло­ги­ја: уоче­ни су cri­bra or­bi­ta­
lia и ек­то­кра­ни­јал­не по­ро­зне про­ме­не па­ри­
је­тал­них ко­сти­ју (Та­бла IV). Ен­до­кра­ни­јал­не
по­вр­ши­не па­ри­је­тал­них ко­сти­ју но­се про­ме­не
у ви­ду по­ја­ча­ног при­су­ства ва­ску­лар­них жље­
бо­ва (Та­бла IV). Узрок ова­квих про­ме­на мо­же
би­ти епи или суб-ду­рал­но кр­ва­ре­ње у слу­ча­ју
скор­бу­та (cf. Brown and Ort­ner 2011, Fig. 6, 7)
или хро­нич­на ин­фек­ци­ја.22 На пост­кра­ни­ју­му,
уоча­ва се бла­жа пе­ри­о­сте­ал­на ре­ак­ци­ја на те­
ли­ма обе ти­би­је.
20 Уко­ли­ко ен­те­зе ко­сто­кла­ви­ку­лар­ног ли­га­мен­та на
кла­ви­ку­ли и m. pec­to­ra­lis ma­jor и m. la­tis­si­mus dor­si/
te­res ma­jor на ху­ме­ру­су има­ју ен­те­зо­па­ти­је OL 3 ти­па,
обич­но ни­је мо­гу­ће од­ре­ди­ти сте­пен ро­бу­сти­ци­те­та
ен­те­за (Ma­ri­ot­ti et al. 2007).
21 По­сма­тра­ли смо фор­ми­ра­ње ар­ти­ку­ла­ци­ја на пу­бич­
ним и се­дал­ним ко­сти­ма (Sche­u­er and Black 2000).
22 Le­win (2004) сма­тра да ен­до­кра­ни­јал­на хи­пер­ва­ску­
ла­ри­за­ци­ја мо­же би­ти по­сле­ди­ца ни­за бо­ле­сти; ту
спа­да­ју: хро­нич­ни ме­нин­ги­тис, ту­мор, ту­бер­ку­ло­
за, си­фи­лис, де­фи­цит ви­та­ми­на А, D и C. С об­зи­ром
да ни­смо уочи­ли дру­ге на­зна­ке по­ме­ну­тих обо­ле­ња,
скор­бут би до­и­ста мо­гао би­ти узрок про­ме­на.
147
Гроб бр. 9 - ске­лет­ни оста­ци де­чи­је ин­ди­ви­
дуе ста­ре 4 го­ди­не ± 12 ме­се­ци, што је утвр­ђе­
но ана­ли­зом ден­тал­не еруп­ци­је.
Гроб бр. 10 - ске­лет­ни оста­ци жен­ске ин­ди­
ви­дуе, ста­ре 40 или ви­ше го­ди­на. Пол­на при­
пад­ност је од­ре­ђе­на ана­ли­зом мор­фо­ло­ги­је
пост­кра­ни­јал­них оста­та­ка.23 При утвр­ђи­ва­њу
ин­ди­ви­ду­ал­не ста­ро­сти, по­сма­тра­ли смо сте­
пен ден­тал­не абра­зи­је и де­ге­не­ра­тив­не про­ме­
не на пр­вом ре­бру.
Па­ле­о­па­то­ло­ги­ја: ебур­на­ци­ја (уоче­на на те
лу цер­ви­кал­ног пр­шље­на), еро­зив­не про­ме­не
(кла­ви­ку­лар­но-стер­нал­ни и акро­мио-кла­ви­ку­
лар­ни зглоб, са­кро-или­јач­ни зглоб итд.), раз­вој
мар­ги­нал­них осте­о­фи­та и зо­на хи­пер­тро­фи­је
на згло­бо­ви­ма (са­кро-или­јач­ни зглоб, ко­ле­
но, ко­сти сто­па­ла и ша­ке, ко­сто-вер­те­брал­ни
згло­бо­ви итд.), ин­ди­ци­ра­ју при­су­ство ге­не­ра­
ли­зо­ва­ног осте­о­ар­три­ти­са код ове ин­ди­ви­дуе.
Де­ге­не­ра­тив­не про­ме­не кич­ме су уоче­не у ви
ду еро­зи­је и мар­ги­нал­не осте­о­фи­то­зе на ди­ар­
тро­за­ма (spondylar­thro­sis) лум­бал­них и то­ра­
кал­них пр­шље­но­ва и ко­сто-вер­те­брал­не ар­ти­
ку­ла­ци­ја­ма.
Ана­ли­за зу­ба: ден­тал­на абра­зи­ја је на­гла­
ше­на (VI-VII сте­пен); мак­си­ла ука­зу­је на ја­ку
ре­сорп­ци­ју ал­ве­о­лар­ног гре­бе­на, са за­жи­вот­
ним гу­бит­ком зу­ба (ал­ве­о­лар­не шу­пљи­не су
пот­пу­но за­тво­ре­не); очу­ва­ни зу­би но­се екс­тен­
зив­не на­сла­ге зуб­ног ка­мен­ца.
Ми­шић­но-ске­лет­ни мар­ке­ри: ен­те­зе m.
tri­ceps brac­hii на ска­пу­ла­ма су сла­бо (1b) раз­
ви­је­не; ен­те­зе ко­сто­кла­ви­ку­лар­них и ко­но­ид­
них ли­га­ме­на­та на кла­ви­ку­ла­ма су сред­ње (1c)
раз­ви­је­не, где ен­те­зе ко­но­ид­них ли­га­ме­на­та
има­ју OF 2 ен­те­зо­па­ти­је; ен­те­зе тра­пе­зо­ид­ног
ли­га­мен­та су ја­ко (2) раз­ви­је­не; ен­те­зе m. pec­
to­ra­lis ма­јор су сла­бо раз­ви­је­не, а ен­те­зе m. del­
to­i­de­us ја­ко; на ху­ме­ру­си­ма су при­по­ји m. pec­
to­ra­lis ma­jor, m. la­tis­si­mus dor­si, m. te­re­sma­jor,
23 При од­ре­ђи­ва­њу по­ла на кар­ли­ци су по­сма­тра­ни in­
ci­su­ra ischi­a­di­ca ma­jor, arc com­po­se, an­gu­lus sub­pu­bi­cus,
cri­sta ili­a­ca, pel­vis ma­jor et mi­nor, fo­ra­men ob­tu­ra­tum,
ven­tra­le arc, суб­пу­бич­на кон­кав­ност, ме­ди­јал­ни аспект
ис­хи­о­пу­бич­ног ра­му­са итд.; на фе­му­ру су по­сма­тра­
ни ди­ја­ме­тар гла­ве и про­ми­нент­ност li­neae aspe­rae.
148 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ
m. del­to­i­de­us и m. brac­hi­o­ra­di­a­lis сред­ње раз­ви­
је­ни; на ра­ди­ју­си­ма су ен­те­зе m. bi­ceps brac­hii
ја­ко раз­ви­је­не, а mem­bra­na in­ter­os­sea сред­ње;
на ул­на­ма су ен­те­зе m. tri­ceps brac­hii ја­ко раз­
ви­је­не, ен­те­зе m. su­pi­na­tor де­сне ул­не су ја­ко
раз­ви­је­не, а ле­ве сред­ње, ен­те­зе m. brac­hi­a­lis
су сред­ње раз­ви­је­не; на фе­му­ри­ма су ен­те­зе
m. glu­te­us ma­xi­mus вр­ло ја­ко (3) раз­ви­је­не, са
ен­те­зо­па­ти­ја­ма OF 2 ти­па, ен­те­зе m. ili­op­so­as
ја­ко, ен­те­за m. vas­tus me­di­a­lis де­сног фе­му­ра је
сред­ње раз­ви­је­на (ре­ги­он ле­вог је оште­ћен); li­
nea aspe­ra је про­ми­нент­на (за жен­ску ин­ди­ви­
дуу); при­по­ји те­ти­ве ква­дри­цеп­са на па­те­ла­ма
су вр­ло ја­ко раз­ви­је­ни, са OF 3; ен­те­за m. so­le­us
де­сне ти­би­је је ја­ко раз­ви­је­на, са OF 2, а ле­ве
сред­ње. Тре­ба на­по­ме­ну­ти и по­ја­ву до­дат­них
фа­се­та на акро­ми­о­ни­ма обе ска­пу­ле (Та­бла V).
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је: in­ci­su­ra su­pra­or­bi­
ta­lis обе оч­не ор­би­те; при­сут­на је su­tu­ra me­to­pi­
ca; пре­ко­број­не ко­сти у ламб­ди (4,2 x 2,85 cm и
1,8 x 1,7 cm), os­sa su­tu­rae lamb­do­i­de­ae (у де­сној
1,5 x 0,4 cm и 1,9 x 0,4 cm у ле­вој су­ту­ри), os­
si­cu­lum fon­ti­cu­li po­ste­ro-la­te­ra­lis (ле­во 1,5 x 1,2
cm, а де­сно три, од ко­јих нај­ве­ћи има ди­мен­
зи­је 1,9 x 1,4 cm); fo­ra­men ma­sto­i­de­um ex­tra­su­
tu­ra­le ле­ве стра­не у тем­по­рал­ној, а са де­сне у
ок­ци­пи­тал­ној ко­сти; сеп­тал­на апе­ра­ту­ра сред­
ње ве­ли­чи­не на ле­вом ху­ме­ру­су.
Гроб бр. 12 - ске­лет­ни оста­ци пе­ри­на­тал­не
ин­ди­ви­дуе, уз­ра­ста око 38 ге­ста­циј­ских не­
де­ља. Ске­лет је од­лич­но очу­ван, уз ми­ни­мум
еро­зи­је. Уз­раст је од­ре­ђен на осно­ву мак­си­
мал­них ду­жи­на ду­гих ко­сти­ју удо­ва и сра­ста­ња
од­ре­ђе­них кра­ни­јал­них еле­ме­на­та.24
Гроб бр. 13 - ске­лет­ни оста­ци де­чи­је ин­ди­
ви­дуе ста­ре 7-8 го­ди­на. Уз­раст је од­ре­ђен ана­
ли­зом ден­тал­не еруп­ци­је и до­дат­них ин­ди­ка­
то­ра.25
Па­ле­о­па­то­ло­ги­ја: за­па­жа­ју се тра­го­ви cri­
brae or­bi­ta­li­ae на очу­ва­ном фраг­мен­ту ор­би­
тал­ног кро­ва, тра­го­ви аб­нор­мал­не по­ро­зно­сти
ал­ве­о­лар­не ко­сти из­над ре­ги­о­на мо­ла­ра и на
ма­лом очу­ва­ном де­лу зад­ње стра­не мак­си­ле.
24 По­сма­тра­на је фу­зи­ја те­ла и ala mi­nor сфе­но­и­дал­не
ко­сти (Sche­u­er and Black 2000).
25 Фу­зи­ја еле­ме­на­та кич­ме­них пр­шље­но­ва.
Ре­ги­о­ни ala ma­jor сфе­но­и­дал­не ко­сти, ег­зо/ен­
до­кра­ни­јал­не по­вр­ши­не па­ри­је­тал­них ко­сти­ју,
као ни пост­кра­ни­јал­не ко­сти, не по­ка­зу­ју зна­
ке аб­нор­мал­не по­ро­зно­сти. Са опре­зом мо­же­
мо прет­по­ста­ви­ти ане­ми­ју као ети­о­ло­ги­ју на­
ве­де­них про­ме­на.
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је: fo­ra­men ma­sto­i­de­
um su­tu­ra­le (де­сни 0,8 x 0,5 cm, а ле­ви 0,5 x 0,6
cm), оssa su­tu­rae lamb­do­i­de­ae у ле­вом ша­ву (нај­
ве­ћа 1,9 x 0,7 cm и 7 ма­лих), низ ма­њих os­sa
su­tu­rae sa­git­ta­lis (4).
По­себ­не на­по­ме­не: очу­ва­на су и два ле­ва os
ischii (in­fans I) дру­гих ин­ди­ви­дуа.
СКЕ­ЛЕТ­НИ ОСТА­ЦИ ВАН ГРОБ­НОГ
КОН­ТЕК­СТА:
Сон­да А, „Груп­ни гроб“ (ко­сти не­у­твр­ђе­ног
по­ре­кла) - ске­лет­ни оста­ци де­чи­је ин­ди­ви­дуе
пред­пу­бер­тет­ског уз­ра­ста (in­fans II).26 Мо­гу­ће
је да сви оста­ци при­па­да­ју ис­тој ин­ди­ви­дуи.
Уз­раст је од­ре­ђен по­сма­тра­њем сте­пе­на сра­
ста­ња и фор­ми­ра­ња ске­лет­них еле­ме­на­та.27
Кон­трол­ни про­фил ББ1- ске­лет­ни оста­ци
бар јед­не де­чи­је и јед­не од­ра­сле ин­ди­ви­дуе.28
Уоча­ва се по­ја­ва oste­oc­hon­dri­tis dis­se­cans (ОCD)
преч­ни­ка 1 cm на ла­те­рал­ној ар­ти­ку­лар­ној по­
вр­ши­ни прок­си­мал­не епи­фи­зе ти­би­је (Та­бла
V). Овај по­ре­ме­ћај на­ста­је због пре­ки­да кр­во­
то­ка у од­ре­ђе­ном де­лу згло­ба, због че­га до­ла­зи
до де­ли­мич­ног или пот­пу­ног одва­ја­ња сег­мен­
та суб­хон­драл­не ко­сти. Иако тач­на ети­о­ло­ги­ја
ни­је раз­ја­шње­на, сма­тра се да тра­у­ме у ве­зи са
на­гла­ше­ном фи­зич­ком ак­тив­но­шћу (као код
26 Де­сна зи­го­ма­тич­на кост, цер­ви­кал­ни пр­шљен, сег­
мен­ти са­кру­ма (S4 и S5), ме­ди­јал­на 1/2 де­сне кла­ви­
ку­ле, два фраг­мен­та ре­ба­ра, оште­ће­не епи­фи­зе оба
ху­ме­ру­са, дис­тал­на епи­фи­за де­сног ра­ди­ју­са, пе­та ле
ва ме­та­кар­пал­на кост.
27 По­сма­тра­но је фор­ми­ра­ње са­крал­них сег­ме­на­та и
цер­ви­кал­них пр­шље­но­ва, сра­ста­ње епи­фи­за ху­ме­ру­
са, ра­ди­ју­са, кла­ви­ку­ле и ме­та­кар­пал­не ко­сти.
28 Два фраг­мен­та ло­ба­ње де­те­та – де­сна тем­по­рал­на
кост без зад­њег де­ла сква­ме и ме­ди­јал­не 1/3 пе­тро­
зног де­ла, фраг­мент па­ри­је­тал­не ко­сти. Очу­ва­на је
прок­си­мал­на епи­фи­за ле­ве ти­би­је де­те­та, три фраг­
мен­та ре­ба­ра од­ра­сле ин­ди­ви­дуе (ин­ди­ви­дуа?), фраг­
мент те­ла ду­ге ко­сти од­ра­сле нди­ви­дуе.
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА
да­на­шњих спор­ти­ста) мо­гу до­при­не­ти по­ја­ви
ОCD (Wal­dron 2009: 154, 155).
Кон­трол­ни про­фил ББ1, ве­нац ис­под по­вр­
шин­ског сло­ја - ске­лет­ни оста­ци од­ра­слих ин­
ди­ви­дуа.29 Ман­ди­бу­лар­ни фраг­мент ве­ро­ват­но
при­па­да од­ра­слој жен­ској ин­ди­ви­дуи.30 За­па­
жа се за­жи­вот­ни гу­би­так мо­ла­ра.
Сон­да Б1, плашт - ске­лет­ни оста­ци од­ра­сле
ин­ди­ви­дуе/ин­ди­ви­дуа.31 За­па­жа­ју се по­ро­зне
де­ге­не­ра­тив­не про­ме­не на гла­ви фе­му­ра.
Сон­да Б2, слој зе­мље из­над до­њег вен­ца - ске­
лет­ни оста­ци ин­ди­ви­дуе уз­ра­ста ис­под го­ди­не
да­на, што је утвр­ђе­но на осно­ву ду­жи­не фе­му­
ра и ана­ли­зом фор­ми­ра­ња/сра­ста­ња ске­лет­
них еле­ме­на­та. 32
Сон­да Б1, 2. от­коп­ни слој - ске­лет­ни оста­ци
де­чи­јих и од­ра­слих (?) ин­ди­ви­дуа.33
Сон­да Б1, по­вр­шин­ски слој - ске­лет­ни оста­
ци од­ра­слих (?) ин­ди­ви­дуа – два ма­ња фраг­
мен­та ре­ба­ра (од то­га је јед­но 1/3 пр­вог де­
сног) и фраг­мент ду­ге ко­сти (ти­би­ја?).
Сон­да Б1- три фраг­мен­та те­ла ду­гих ко­
сти­ју (од­ра­сле ин­ди­ви­дуе), два еро­ди­ра­на те­ла
кич­ме­них пр­шље­но­ва де­те­та и млеч­ни зуб (si1).
Сон­да Г, 3. от­коп­ни слој - ске­лет­ни оста­ци
од­ра­слих (?) ин­ди­ви­дуа – три ма­ња фраг­мен­
29 Кра­ни­јал­ни фраг­мен­ти: ло­ше очу­ва­ни фраг­мент де­
сног ра­му­са и кор­пу­са ман­ди­бу­ле, ле­ва тем­по­рал­на
кост са оште­ће­њи­ма ма­стод­ног, пе­тро­зног и сква­
мо­зног ре­ги­о­на, два фраг­мен­та фрон­тал­не ко­сти.
Пост­кра­ни­јал­ни фраг­мен­ти: ме­ди­јал­на ма­ну­ал­на фа­
лан­га, дис­тал­на епи-ме­та­фи­за ле­ве ти­би­је, 13 фраг­
ме­на­та пост­кра­ни­ју­ма.
30 До­ња иви­ца те­ла ман­ди­бу­ле је из­ра­зи­то гра­цил­на.
31 Зи­го­ма­тич­на кост са де­лом мак­си­ле, део кор­пу­са кич­
ме­ног пр­шље­на, прок­си­мал­ни фраг­мент те­ла ле­вог
ху­ме­ру­са, фраг­мен­то­ва­на гла­ва и врат ле­вог фе­му­ра
и 7 сит­них фраг­ме­на­та пост­кра­ни­ју­ма.
32 Пе­тро­зни де­ло­ви обе тем­по­рал­не ко­сти, ле­ви pars
la­te­ra­lis и ма­њи фраг­мент pars squ­a­ma ок­ци­пи­тал­не
ко­сти и пет­на­е­стак сит­ни­јих фраг­ме­на­та не­у­ро­кра­
ни­ју­ма. Ла­те­рал­на по­ло­ви­на нер­вног лу­ка пр­шље­на,
11 фраг­ме­на­та ре­ба­ра, фраг­мен­ти те­ла оба ху­ме­ру­са,
јед­ног ра­ди­ју­са, јед­не ти­би­је, прок­си­мал­не 2/3 де­сног
и цео ле­ви фе­мур. Ду­жи­на ди­ја­фи­зе ле­вог фе­му­ра је
117 mm.
33 Фраг­мен­ти те­ла фи­бу­ле, фраг­мен­то­ва­на пр­ва ме­та­
тар­зал­на и прок­си­мал­на фа­лан­га (hal­lux) ле­вог сто­
па­ла, оште­ће­ни кал­ка­не­ус де­сног сто­па­ла.
149
та ре­ба­ра и фраг­мен­то­ва­но те­ло ме­та­кар­пал­не
ко­сти.
Сон­да Б2 - ске­лет­ни оста­ци од­ра­сле ин­ди­
ви­дуе. У пи­та­њу су обе па­те­ле исте ин­ди­ви­дуе.
Ен­те­зе те­ти­ва ква­дри­цеп­са су сла­бо раз­ви­је­не
(1b).
Сон­да Ф, дру­ги от­коп­ни слој - ске­лет­ни
оста­ци бар јед­не in­fans I ин­ди­ви­дуе (фраг­мент
ху­ме­ру­са (?) и три фраг­мен­та ре­ба­ра) и бар
јед­не од­ра­сле ин­ди­ви­дуе (две прок­си­мал­не
план­тар­не фа­лан­ге и dM2 VI сте­пе­на абра­зи­је).
Сон­да Б1, по­чет­ни слој цр­ни­це - ме­ди­јал­на
1/2 де­сног кал­ка­не­у­са од­ра­сле ин­ди­ви­дуе.
***
Ан­тро­по­ло­шком ана­ли­зом је утвр­ђе­но да
ске­ле­ти из два­на­ест гро­бо­ва, као и ске­лет­ни
фраг­мен­ти из де­ва­сти­ра­них уко­па, са­др­же
остат­ке ин­ди­ви­дуа ве­ћи­не ста­ро­сних и пол­них
ка­те­го­ри­ја; ипак, ма­ли узо­рак је оне­мо­гу­ћио
ус­по­ста­вља­ње ја­сне па­ле­о­де­мо­граф­ске сли­ке.
С об­зи­ром да де­таљ­на ар­хе­о­ло­шка до­ку­мен­
та­ци­ја ни­је би­ла до­ступ­на, те­шко је раз­дво­ји­
ти ске­ле­те по хо­ри­зон­ти­ма са­хра­њи­ва­ња. На
осно­ву пу­бли­ко­ва­них на­ла­за на­у­шни­ца, са­мо
ске­лет из гро­ба бр. 7 си­гур­но при­па­да пе­ри­о­ду
XII-XI­II ве­ка.
Ана­ли­за зу­ба је по­ка­за­ла на­гла­ше­ну абра­
зи­ју код свих од­ра­слих ин­ди­ви­дуа. О ло­ши­јем
ден­тал­ном здра­вљу све­до­чи уоче­на ап­сорп­ци­
ја ал­ве­о­лар­ног гре­бе­на (гробови бр. 2, 3, 6 и
10), наслагe зуб­ног ка­мен­ца (гробови бр. 2, 3
и 10) и ка­ри­јес (гробови бр. 1, 3 и 6). Ден­тал­на
хи­по­пла­зи­ја је кон­ста­то­ва­на код пет ин­ди­ви­
дуа (гробови бр. 1, 2а, 3, 6, 7).
Епи­ге­нет­ске ва­ри­ја­ци­је су уоче­не на ло­ба­
ња­ма у ви­ду: in­ci­su­ra su­pra­or­bi­ta­lis (гробови бр.
2а, 10), su­tu­ra me­to­pi­ca (гроб бр. 10), os­sa su­tu­
rae lamb­do­i­de­ae (гробови бр. 2, 2а, 6, 10 и 13),
пре­ко­број­них ко­сти­ју ве­ћих ди­мен­зи­ја у ламб­
ди (гроб бр. 10), os­sa su­tu­rae sa­git­ta­lis (гроб бр.
13), os­si­cu­lum fon­ti­cu­li po­ste­ro-la­te­ra­lis (гробови
бр. 2 и 10), os­si­cu­la su­tu­rae oc­ci­pi­to­ma­sto­i­de­ae
(гроб бр. 6), ва­ри­ја­ци­је fo­ra­men ma­sto­i­de­um su­
tu­ra­le et ex­tra­su­tu­ra­le (гробови бр. 1, 2, 2а, 3, 5,
6, 7, 10 и 13) и ca­na­lis hypo­glos­si bi­par­ti­tus (гроб
150 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ
бр. 5). На пост­кра­ни­јал­ном ске­ле­ту се мо­гу за­
па­зи­ти: troc­han­ter ter­ti­us фе­му­ра (гроб бр. 2) и
сеп­тал­на апе­ра­ту­ра ху­ме­ру­са (гроб бр. 10).
Ми­шић­но-ске­лет­ни мар­ке­ри су ана­ли­зи­ра­
ни на оста­ци­ма се­дам ин­ди­ви­дуа (гробови бр.
1, 2, 3, 5, 6, 7 и 10), од ко­јих су две ин­ди­ви­дуе
(гробови бр. 3 и 5) има­ле вр­ло раз­ви­је­ну му­
ску­ла­ту­ру; по­себ­ни мо­де­ли фи­зич­ких ак­тив­
но­сти ни­су уоче­ни. Нај­ве­ћи број ен­те­зо­па­ти­ја
је кон­ста­то­ван на ме­сту при­по­ја ко­сто­кла­ви­ку­
лар­них ли­га­ме­на­та на кла­ви­ку­ла­ма (гробови
бр. 1, 2, 3, 5, 6 и 7), на па­те­ла­ма (гробови бр.
3, 5 и 10) и при­по­ји­ма m. tri­ceps brac­hii на ска­
пу­ла­ма (гробови бр. 1 и 5). Те­ле­сна ви­си­на је
утвр­ђе­на код три од­ра­сле ин­ди­ви­дуе (гробови
бр. 1, 3 и 7).
Са­кра­ли­за­ци­ја прок­си­мал­ног тр­тичног
сег­мен­та је уоче­на код ин­ди­ви­дуе из гроба бр.
3, а ин­ди­ви­дуа из гроба бр. 5 има три­на­е­сти
то­ра­кал­ни пр­шљен и про­ме­не у ви­ду уни­ла­те­
рал­не са­кра­ли­за­ци­је L5 пра­ће­не ско­ли­о­зом.
За­ле­че­на кра­ни­јал­на тра­у­ма је уоче­на код
јед­не ин­ди­ви­дуе (гроб бр. 1). Па­ле­о­па­то­ло­
шке про­ме­не згло­бо­ва у ви­ду осте­о­ар­три­ти­
са, кон­ста­то­ва­не су код ин­ди­ви­дуа из гробова
бр. 1, 5 и 10 (нај­ек­стен­зив­ни­је), као и на гла­
ви фе­му­ра из де­ва­сти­ра­ног гро­ба (сон­да Б1 –
плашт). За­бе­ле­же­не су де­ге­не­ра­тив­не про­ме­
не кич­ме у ви­ду Шмор­ло­вих ци­сти (гробови
бр. 1 и 5), spondylo­sis de­for­mans (гроб бр. 5),
spondylar­thro­sis (гробови бр. 5 и 10) и oste­oc­
hon­dro­sis in­ter­ver­te­bra­lis (гроб бр. 1); уоче­на је
спон­ди­ло­ли­за (гроб бр. 2). Оsteochondritis dis­
se­cans је от­кри­вен на прок­си­мал­ној зглоб­ној
по­вр­ши­ни ти­би­је де­те­та (кон­трол­ни про­фил
ББ1). На ске­ле­ти­ма из гробова бр. 2, 2а, 7 и
13 су утвр­ђе­не по­ро­зне про­ме­не (cri­bra or­bi­
ta­lia, cri­brae hu­me­ri et fe­mo­ris), ко­је се мо­жда
мо­гу ин­тер­пре­ти­ра­ти као зна­ци ане­ми­је. Па­
то­ло­шке про­ме­не на ко­сти­ма де­те­та из гроба
бр. 8 и од­ра­сле жен­ске ин­ди­ви­дуе из гроба бр.
5, упу­ћу­ју на скор­бут као мо­гу­ћу ети­о­ло­ги­ју.
Све ове про­ме­не, као и не­спе­ци­фич­ни зна­ци
ме­та­бо­лич­ког стре­са у ви­ду хи­по­пла­зи­је, ука­
зу­ју на ло­шу ис­хра­ну и ло­ше хи­ги­јен­ске усло­
ве, ко­ји су по­го­до­ва­ли при­су­ству црев­них па­
ра­зи­та и дру­гих ин­фек­ци­ја. Па­ле­о­па­то­ло­шке
ле­зи­је на ло­ба­њи од­ра­сле му­шке ин­ди­ви­дуе
(гроб бр. 3) мо­жда ука­зу­ју на тре­по­не­мал­ну
ин­фек­ци­ју. На­ша ана­ли­за оста­та­ка ин­ди­ви­дуе
из гро­ба бр. 7 ни­је по­твр­ди­ла ра­ни­је ми­шље­
ње Ља­мић-Ва­ло­вић (1988: 187) да се ра­ди о же
ни у зре­лом до­бу са де­фор­ма­ци­ом ле­ве но­ге,
ко­ја је „озбиљ­но по­ре­ме­ти­ла функ­ци­ју хо­да“.
БИ­БЛИ­О­ГРА­ФИ­ЈА:
Bass, W. M. 1987. Hu­man Oste­o­logy, A La­bo­ra­tory and Fi­eld
Ma­nual. Co­lum­bia: Mis­so­u­ri Ar­cha­e­o­lo­gi­cal So­ci­ety.
Бо­го­са­вље­вић-Пе­тро­вић, В., и Ми­ха­и­ло­вић, Т. 2000.
Сред­њо­ве­ков­не не­кро­по­ле и на­се­ља у око­ли­ни ман­
сти­ра Жи­че, Стр. 267–275, у Ма­на­стир Жи­ча (Збор­
ник ра­до­ва).
Black, T. K. 1978. A new met­hod for as­ses­sing the sex of
frag­men­tary ske­le­tal re­ma­ins: fe­mo­ral shaft cir­cum­
fe­ren­ce. Ame­ri­can Jo­ur­nal of Physi­cal Anthro­po­logy 48:
227–232.
Bro­oks, S., and Suc­hey, J. M. 1990. Ske­le­tal age de­ter­mi­
na­tion ba­sed on the os pu­bis: a com­pa­ri­son of the Ac­
sa­di-Ne­meskéri and Suc­hey-Bro­oks met­hods. Hu­man
Evo­lu­tion 5(3): 227–238.
Broh­well, D. R. 1989. The re­la­ti­on­ship of to­oth we­ar to
aging. Age Mar­kers in the Hu­man Ske­le­ton, Is­can MZ
(ed.) Pp 303-316. Spring­fi­eld, Il­li­no­is: Tho­mas, C.C.
Brot­hwell, D. R., and Za­kr­zew­ski, S. 2004. Me­tric and non-
me­tric stu­di­es of ar­cha­e­o­lo­gi­cal hu­man bo­ne. Gu­i­de­
li­nes to the Stan­dards for Re­cor­ding Hu­man Re­ma­ins,
(Eds.) Bric­kley M, McKin­ley JI, IFA Pa­per No. 7.
Brown, M., and Ort­ner, D. J. 2011. Child­hood Scurvy in a
Me­di­e­val Bu­rial from Ma­čvan­ska Mi­tro­vi­ca, Ser­bia.
In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Oste­o­ar­cha­e­o­logy 21: 197–207.
Buc­kbe­rry, J.L., and Cham­ber­lain, A. T. 2002. Age Esti­ma­
tion From the Auri­cu­lar Sur­fa­ce of the Ili­um: A Re­
vi­sed Met­hod. Ame­ri­can Jo­ur­nal of Physi­cal Anthro­po­
logy 119: 231–239.
Ca­stel­lvi, A.E., Gold­stein, L.A., and Chan, D. P. K. 1984.
Lum­bo­sac­ral tran­si­ti­o­nal ver­te­brae and the­ir re­la­ti­
on­ship with lum­bar ex­tra­du­ral de­fects. Spi­ne 9: 493–
495.
Di­Gan­gi, E. A., Bet­hard, J. D., Kim­mer­le, E. H., and Ko­
nig­sberg, L. W. 2009. A New Met­hod for Esti­ma­ting
Age-At-De­ath From the First Rib. Ame­ri­can Jo­ur­nal of
Physi­cal Anthro­po­logy 138: 164–176.
Dju­ric, M., Mi­lo­va­no­vic, P., Ja­no­vic, A., Dra­sko­vic, M., Dju­
kic, K., and Mi­len­ko­vic, P. 2008. Po­ro­tic Le­si­ons in
Im­ma­tu­re Ske­le­tons from Sta­ra To­ri­na, La­te Me­di­e­
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА
val Ser­bia. In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Oste­o­ar­cha­e­o­logy
18: 458–475.
Falys, C. G., Schut­kow­ski, H., and We­ston, D. A. 2006. Auri­
cu­lar Sur­fa­ce Aging: Wor­se Than Ex­pec­ted? A Test of
the Re­vi­sed Met­hod on a Do­cu­men­ted Hi­sto­ric Ske­le­
tal As­sem­bla­ge. Ame­ri­can Jo­ur­nal of Physi­cal Anthro­
po­logy 130: 508–513.
Fa­ze­kas, I. G., and Kósa, E. 1978. Fo­ren­sic Fe­tal Oste­o­logy.
Bu­da­pest: Akadémi­ai Kiadó.
Fe­rem­bach, D., Schwi­detzky, I., and Stlo­u­kal, M. 1980. Re­
com­men­da­ti­ons for age and sex di­ag­no­sis of ske­le­
tons. Jo­ur­nal of Hu­man Evo­lu­tion 7: 517–549.
Ha­u­ser, G., and De Ste­fa­no, G. F. 1989. Epi­ge­ne­tic Va­ri­ants
of the Hu­man Skull. Stut­tgart.
Har­per, N. K., Zuc­ker­man, M. K., Har­per, M. L., King­ston,
D. J., and Ar­me­la­gos, G. J. 2011. The Ori­gin and An­ti­
qu­ity of Syphi­lis Re­vi­si­ted: An Ap­pra­i­sal of Old World
Pre-Co­lum­bian Evi­den­ce for Tre­po­ne­mal In­fec­tion.
Year­bo­ok of Physi­cal Anthro­po­logy 54: 99–133.
Hillson, S. 1996 Dental Anthropology. Cambridge: Cam-
bridge University Press.
Is­can, Y. M., and Ken­nedy, K. A. R. 1989. Re­con­struc­tion of
li­fe from ske­le­ton. New York.
Le­win, M. E. 2004. En­doc­ra­nial Le­si­ons in Non-adult Ske­le­
tons:Un­der­stan­dingthe­ir Aeti­o­logy. In­ter­na­ti­o­nal Jo­
ur­nal of Oste­o­ar­cha­e­o­logy 14: 82–97.
Lo­ve­joy, C. O. 1985. Den­tal We­ar in the Lib­ben Po­pu­la­tion:
Its fun­cti­o­nal pat­tern and ro­le in the de­ter­mi­na­tion
of adult ske­le­tal age at de­ath. Ame­ri­can Jo­ur­nal of
Physi­cal Anthro­po­logy 68 (1): 47–56.
Ља­мић-Ва­ло­вић, Н. 1988. Сред­њо­ве­ков­не на­у­шни­це из
Ра­ти­не и Гор­њег Ла­сца у ве­зи про­бле­ма­ти­ке кул­та
мр­твих у Ср­би­ји из­ме­ђу XI и XIV ве­ка. Збор­ник На­
род­ног му­зе­ја XI­II/1: 185–188.
Ma­resh, M. M. 1970. Me­a­su­re­ments from ro­ent­ge­no­grams.
Hu­man Growth and De­ve­lop­ment, McCam­ mon RW
(ed.) Pp 157-200. Spring­fi­eld, Ili­no­is: Tho­mas, C.C.
Ma­ri­o­ti, V., Fac­chi­ni, F., and Bel­ca­stro, M. G. 2004. Eht­
he­so­pat­hi­es – Pro­po­sal of a Stan­dar­di­zed Sco­ring
Met­hod and Ap­pli­ca­ti­ons. Col­le­gi­um Anthro­po­lo­gi­cum.
28/1: 145–159.
Ma­ri­o­ti, V., Fac­chi­ni, F., and Bel­ca­stro, M. G. 2007. The
Study of Ent­he­ses: Po­po­sal of a Stan­dar­di­sed Sco­ring
Met­hod for Twenty-three Ent­he­ses of the Postcra­nial
Ske­le­ton. Col­le­gi­um Anthro­po­lo­gi­cum 31/1: 291–313.
Ми­ла­ди­но­вић-Рад­ми­ло­вић, Н. 2011. При­лог ме­то­до­ло­
ги­ји ан­тро­по­ло­шке об­ра­де ин­ху­ми­ра­них ко­шта­них
оста­та­ка. Са­оп­ште­ња XLII: 7–29.
151
Prescher, A. 1998. Ana­tomy and pat­ho­logy of the aging spi­
ne. Euro­pean Jo­ur­nal of Ra­di­o­logy 27: 181–195.
Ra­do­vić, P., and Rok­san­dić, M. 2013. Pre-Co­lum­bian tre­
po­ne­ma­to­sis in Euro­pe, im­pli­ca­ti­ons of a well da­ted
in­di­vi­dual with tre­po­ne­mal di­se­a­se from Me­di­e­val
Ser­bia. Un­pu­blis­hed ma­nu­script.
Sche­u­er, L., and Black, S. 2000. De­ve­lop­men­tal Ju­ve­ni­le Oste­
o­logy. El­se­vi­er Aca­de­mic Press.
Sche­u­er, L., and Black, S. 2004. The Ju­ve­ni­le Ske­le­ton. El­se­
vi­er Aca­de­mic Press.
Schut­kow­ski, H. 1993. Sex De­ter­mi­na­tion of In­fant and Ju­
ve­ni­le Ske­le­tons: Morp­hog­no­stic Fe­a­tu­res. Ame­ri­can
Jo­ur­nal of Physi­cal Anthro­po­logy 90: 199–205.
Se­i­der­mann, R. M., Sto­ja­now­ski, C. M., and Do­ran, G. M.
1998. The Use of the Su­per­o-In­fe­ri­or Fe­mo­ral Neck
Di­a­me­tar as a Sex As­ses­sor. Ame­ri­can Jo­ur­nal of
Physi­cal Anthro­po­logy 107: 305–313.
Singh, R. 2011. Sac­rum with fi­ve pa­irs of sac­ral fo­ra­mi­
na. In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Ana­to­mi­cal Va­ri­a­ti­ons 4:
139–140.
Ste­
wart, T. D. 1979. Es­sen­ti­als of fo­ren­sic anthro­po­logy.
Spring­fi­eld, Il­li­no­is: Tho­mas.
Van der Mer­we, A. E, Steyn, M., and Ma­at, G. J. R. 2010.
Adult scurvy in ske­le­tal re­ma­ins from la­te 19th cen­
tury mi­ne­wor­kers from Kim­ber­ley, So­uth Afri­ca. In­
ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Oste­o­ar­cha­e­o­logy 20 (3): 307–
316.
Vlak, D., Rok­san­dić, M., and Schil­la­ci, M. A. 2008. Gre­a­ter
Sci­a­tic Notch as a Sex In­di­ca­tor in Ju­ve­ni­les. Ame­ri­
can Jo­ur­nal of Physi­cal Anthro­po­logy 137: 309–315.
Trot­ter, M., and Gle­ser, G. C. 1952. Esti­ma­tion of sta­tu­re
from long bo­nes of Ame­ri­can Whi­tes and Ne­gro­es.
Ame­ri­can Jo­ur­nal of Physi­cal Anthro­po­logy 10: 463–
514.
Ube­la­ker, D. H. 1989. Hu­man ske­le­tal re­ma­ins: exa­va­ti­on,
analysis, in­ter­pre­ta­tion (2nd Ed.). Was­hing­ton, DC: Ta­
ra­xa­cum.
Wal­dron, T. 2009. Pa­la­e­o­pat­ho­logy. Cam­brid­ge Uni­ver­sity
Press, The Edin­burgh Bu­il­ding, Cam­brid­ge, UK.
We­ber, J., and Er­ne­stus, R-I. 2011. Tran­si­ti­o­nal lum­bo­sac­
ral seg­ment with uni­la­te­ral tran­sver­se pro­cess ano­
maly (Ca­stel­lvi type 2A) re­sul­ting in ex­tra­fo­ra­mi­nal
im­pin­ge­ment of the spi­nal ner­ve - A pat­ho­a­na­to­mi­cal
study of fo­ur spe­ci­mens and re­port of two cli­ni­cal ca­
ses. Ne­u­ro­sur­gi­cal Re­vi­ew 34: 143–150.
Жи­ва­но­вић С. 1992. Оста­ци ста­ро­срп­ских ске­ле­та из Гор­
њег Лаз­ца. На­ша Про­шлост 5: 47–51.
152 ПРЕ­ДРАГ РА­ДО­ВИЋ

Sum­mary

BI­O­AR­CHA­E­O­LO­GI­CAL RE-ANALYSIS OF BU­RIED SKE­LE­TAL RE­MA­INS FROM

TUR­SKA CR­KVA NEC­RO­PO­LIS IN GOR­NJI LA­ZAC NE­AR KRA­LJE­VO

PRE­DRAG RA­DO­VIĆ

Tur­ska Cr­kva nec­ro­po­lis is lo­ca­ted in the vil­la­ge
Gor­nji La­zac (Kra­lje­vo dis­trict, Re­pu­blic Ser­bia).
Ar­cha­e­o­lo­gi­cal ex­ca­va­ti­ons we­re con­duc­ted du­
ring 1985 in the or­ga­ni­za­tion of the Cen­ter for
Ar­cha­e­o­lo­gi­cal Re­se­arch of the Fa­culty of Phi­
lo­sophy in Bel­gra­de, and the Na­ti­o­nal Mu­se­um
in Kra­lje­vo. Ske­le­tal gra­ves di­sco­ve­red du­ring
ex­ca­va­ti­ons we­re da­ted via ar­cha­e­o­lo­gi­cal finds
in 12th-13th and 15th-16th cen­tu­ri­es AD. The anal-
ysis in­clu­ded in­di­vi­du­als bu­ried in 12 gra­ves and
nu­me­ro­us bo­ne frag­ments from gra­ve de­va­sta­ti­
ons. Ske­le­tons we­re in the re­la­ti­vely good sta­tes
of pre­ser­va­tion, so we we­re able to de­ter­mi­ne
the sex and ages of the in­di­vi­du­als using mul­
ti­ple met­hods. Ske­le­tons from the gra­ves be­
lon­ged to a new­born (gra­ve No. 12), chil­dren of
abo­ut 4 years of age (gra­ves No. 8 and 9), child
of 7-8 years of age (gra­ve No. 13), pos­sibly fe­
ma­le of abo­ut 12 (gra­ve No. 2a), pos­sibly fe­ma­le
of 15-16 (gra­ve No. 2), pos­sibly ma­le of abo­ut
16 (gra­ve No. 6), fe­ma­le of 16-18 years (gra­ve
No. 7), fe­ma­le of abo­ut 30 years (gra­ve No. 5),
fe­ma­le ol­der than 40 years (gra­ve No. 10), ma­le
of abo­ut 50 years (gra­ve No. 3) and fe­ma­le ol­
der than 50 years (gra­ve No. 1). Analysis of the
mi­ni­mum num­ber of in­di­vi­du­als in so­me gra­ves
has shown mi­xing of re­ma­ins, which was pro­
bably due to the de­va­sta­tion of the chro­no­lo­
gi­cally ear­li­er bu­ri­als. Ske­le­tal frag­ments from
de­va­sta­ted gra­ves sho­wed the pre­sen­ce of most
sex and age ca­te­go­ri­es. Sin­ce we had no ac­cess
to the de­ta­i­led ar­cha­e­o­lo­gi­cal do­cu­men­ta­tion,
we we­re not able to de­ter­mi­ne re­la­ti­ve da­tings
for in­di­vi­dual gra­ves. Only one gra­ve (No. 7) has
a se­cu­re re­al­ti­ve da­te (12th or 13th cen­tury), on
the ba­sis of the pre­sen­ce of “Ki­ev type“ earings
in this gra­ve. A re­la­ti­vely small num­ber of ske­le­
tons and the­ir un­cer­tain da­tings prec­lu­ded any
sig­ni­fi­cant sta­ti­sti­cal analysis.
Den­tal analysis sho­wed sig­ni­fi­cant at­tri­tion
in all adults. It al­so sho­wed pe­ri­o­don­tal di­se­a­se
(gra­ves No. 2, 3, 6, 10), den­tal cal­cu­lus (gra­ves
No. 2, 3, 10), ca­ri­es (gra­ves No. 1, 3, 6), den­tal
hypo­pla­sia (gra­ves No. 1, 2а, 3, 6) and ena­mel
dyspla­sia (gra­ve No. 7). Mu­scu­lar-ske­le­tal mar­
kers of stress (in the form of ent­he­so­pa­ti­es and
ro­bu­sti­city of ent­he­ses) co­uld be stu­died in de­
tail in se­ven in­di­vi­du­als (gra­ves No. 1, 2, 3, 5,
6, 7, 10). Two in­di­vi­du­als (gra­ves No. 3 and 5)
had very ro­bust mar­kers, but we we­re not able
to iden­tify any par­ti­cu­lar mo­del of ac­ti­vity. The
gre­a­test num­ber of ent­he­so­pa­ti­es was fo­und in
co­stoc­la­vi­cu­lar li­ga­ment enthеses on cla­vic­le
(gra­ves No. 1, 2, 3, 5, 6, 7), qu­a­dri­ceps ten­don
on the pa­tel­la (gra­ves No. 3, 5, 10) and m. tri­ceps
brac­hii ent­he­ses on sca­pu­la (gra­ves No. 1, 5). The
stra­tu­re was esti­ma­ted using re­gres­sion equ­a­ti­
ons in three adult in­di­vi­du­als (gra­ves No. 1, 3, 7).
Pa­le­o­pat­ho­lo­gi­cal analysis sho­wed the pre­sen­ce
of oste­o­ar­thri­tis (gra­ves No. 1, 5, 10); de­ge­ne­ra­
ti­ve chan­ges of the spi­ne we­re no­ted: Schmorl’s
de­fects, spondylo­sis de­for­mans, spondylar­thro­sis,
oste­oc­hon­dro­sis in­ter­ver­te­bra­lis (see Pla­te 1). We
al­so no­ted sco­li­o­sis (gra­ve No. 5) and lum­bar
ver­te­bra spondylo­li­sis (gra­ve No. 2; see Pla­te 1).
Oste­oc­hon­dri­tis dis­se­cans was fo­und on the pro­
xi­mal jo­int sur­fa­ce of the ti­bia in child from the
de­va­sta­ted gra­ve (con­trol pro­fi­le BB1; see Pla­te
6). Sac­ra­li­sa­tion of the pro­xi­mal coc­ci­geal seg­
ment was fo­und in ma­le from gra­ve No. 3. Fe­
ma­le from gra­ve No. 5 had an ex­tra tho­ra­cic ver­
te­bra, sac­ra­li­sa­tion of L5 with uni­la­te­ral tran­
sver­se pro­cess ano­maly (Ca­stel­lvi type 2A) and
sco­li­o­sis. He­a­led blunt tra­u­ma was fo­und in in­di­
 РЕ­ВИ­ЗИ­О­НА БИ­О­АР­ХЕ­О­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА ИН­ХУ­МИ­РА­НИХ СКЕ­ЛЕТ­НИХ ОСТА­ТА­КА
vi­dual from gra­ve No. 1. Cri­bra or­bi­ta­lia and cri­
bra humerа/fe­mo­ra we­re fo­und in fo­ur ske­le­tons
(gra­ves No. 2, 2а, 7, 13) and co­uld be in­ter­pre­ted
as in­di­ca­tors of ane­mia (see Pla­te 2). Pat­ho­lo­gi­
cal le­si­ons in the child from gra­ve No. 8 and in
an adult fe­ma­le from the gra­ve No. 5 (see Pla­te
5), co­uld be ca­u­sed by scurvy. The­se kinds of pa­
le­o­pat­ho­lo­gi­cal chan­ges, com­bi­ned with den­tal
hypo­pla­sia, in­di­ca­te a pos­si­ble nu­tri­ti­o­nal stress
and pat­ho­ge­nic in­fec­ti­ons in the con­text of low
hygi­e­ne of la­te me­di­e­val ti­mes. Ex­ten­si­ve pa­le­o­
pat­ho­lo­gi­cal le­si­ons of the skull of an adult ma­le
from the gra­ve No. 5 (see Pla­te 3) co­uld in­di­ca­
te a tre­po­ne­mal in­fec­tion (pos­si­ble ca­ri­es sic­ca of
153
the ter­ti­ary syphi­lis). Epi­ge­ne­tic va­ri­a­ti­ons we­re
fo­und on skulls: in­ci­su­ra su­pra­or­bi­ta­lis (gra­ves
No. 2а, 10), su­tu­ra me­to­pi­ca (gra­ve No. 10), os­sa
su­tu­rae lamb­do­i­dae (gra­ves No. 2, 2а, 6, 10, 13),
os­si­cu­lum fon­ti­cu­li mi­no­ris (gra­ve No. 10), os­sa
su­tu­rae sag­gi­ta­lis (gra­ve No. 13), os­si­cu­lum fon­
ti­cu­li po­ste­ro-la­te­ra­lis (gra­ves No. 2, 10), os­si­cu­la
su­tu­rae oc­ci­pi­to­ma­sto­i­de­ae (gra­ve No. 6), fo­ra­men
ma­sto­i­de­um su­tu­ra­le et ex­tra­su­tu­ra­le va­ri­a­ti­ons
(gra­ves No. 1, 2, 2а, 3, 5, 6, 7, 10, 13) and ca­
na­lis hypo­glos­si bi­par­ti­tus (gra­ve No. 5). On the
postcra­nial ske­le­tons, we fo­und: troc­han­ter ter­ti­
us (gra­ve No. 2) and sep­tal aper­tu­re of hu­me­rus
(gra­ve No. 10).
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 155

SLU­ČAJ HI­PO­PLA­ZI­JE HA­MU­LI OS­SIS HA­MA­TI SA SRED­NJO­VE­KOV­NOG

NA­LA­ZI­ŠTA PRE­KO SLA­TI­NE U OMO­LJI­CI

NE­DA DI­MOV­SKI

Grad­ski mu­zej Su­bo­ti­ca, Trg Si­na­go­ge 3, 24 000 Su­bo­ti­ca, Sr­bi­ja

e-mail: ne­da­di­mov­ski@g­mail.com

Ap­strakt: Slu­čaj ret­ke ana­tom­ske va­ri­jan­te os­sis ha­ma­ti – hi­po­pla­zi­je ha­mu­li, za­be­le­žen je uni­la­te­ral­no kod ske­le­ta
od­ra­sle in­di­vi­due mu­škog po­la (grob 150) sa ar­he­o­lo­škog na­la­zi­šta Pre­ko Sla­ti­ne u Omo­lji­ci (ju­žni Ba­nat). U ra­du
su pred­sta­vlje­ni do sa­da do­ku­men­to­va­ni slu­ča­je­vi va­ri­ja­ci­ja ha­mu­li (apla­zi­ja, hi­po­pla­zi­ja i os ha­mu­li pro­pri­um) ko
je ve­ći­na auto­ra sma­tra kon­ge­ni­tal­nim ano­ma­li­ja­ma. Po­sma­tra­ni uzo­rak sred­njo­ve­kov­ne omo­ljič­ke se­ri­je sa­sto­ji
se od 105 os­si­um ha­ma­ta od­ra­slih in­di­vi­dua. Uče­sta­lost hi­po­pla­zi­je ha­mu­li za ceo uzo­rak iz­no­si 0,95% (1/105) i
pro­me­na je uoče­na sa­mo kod jed­ne in­di­vi­due mu­škog po­la (1/71; 1,4%). Po­da­ci o uče­sta­lost hi­po­pla­zi­je ha­mu­li
po­zna­ti su kod ar­he­o­lo­ške ske­let­ne se­ri­je iz Brek­mil­sa (Brac­kmills) – 9,1%, dok je u jed­noj kli­nič­koj stu­di­ji ko­ja
je ob­u­hva­ti­la oso­be žen­skog po­la uoče­na uče­sta­lost od 1,4%. Za sa­da, kom­pa­ra­tiv­ni po­da­ci iz Sr­bi­je ni­su do­stup­
ni, jer su ana­li­ze sred­njo­ve­kov­nih ske­let­nih se­ri­ja (Ka­po­nja – Ta­van­kut i Ma­na­sti­ri­šte – Maj­dan) kod ko­jih su
uoče­ne ana­tom­ske va­ri­jan­te ha­mu­li os­sis ha­ma­ti u to­ku. S ob­zi­rom na to da va­ri­ja­ci­je u ske­let­noj mor­fo­lo­gi­ji mo
gu da uka­žu na ho­mo­ge­nost po­pu­la­ci­je ili ra­zno­li­kost unu­tar iste, is­tak­nu­ta je po­tre­ba za da­ljim is­tra­ži­va­nja­ma,
u re­gi­o­nal­nom i isto­rij­skom kon­tek­stu, da bi se utvr­di­le po­ten­ci­jal­ne bi­o­ar­he­o­lo­ške in­ter­pre­ta­tiv­ne mo­guć­no­sti
uče­sta­lo­sti ana­tom­skih va­ri­jan­ti ha­mu­li os­sis ha­ma­ti.

Ključ­ne re­či: hi­po­pla­zi­ja ha­mu­li os­sis ha­ma­ti, ana­tom­ska va­ri­jan­ta, sred­nji vek, Omo­lji­ca, ju­žni Ba­nat

UVOD pro­pri­um, os ha­mu­la­re ba­sa­le ili bi­par­ti­te ha­mu­

Ana­tom­ske va­ri­jan­te ku­ka­ste ko­sti (os ha­ma­
tum), naj­me­di­jal­ni­je u dis­tal­nom re­du kar­pal­nih
ko­sti­ju, je­su ret­ke. U ve­ći­ni slu­ča­je­va os ha­ma­
tum oko­šta­va iz jed­nog cen­tra ko­ji se ja­vlja u 3–4.
me­se­cu ži­vo­ta kod de­voj­či­ca i 4–5. me­se­cu kod
de­ča­ka, dok ko­nač­nu mor­fo­lo­gi­ju kost do­sti­že
12–15. go­di­ne u za­vi­sno­sti od po­la (Sche­u­er and
Black 2004). U po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma os ha­ma­
tum mo­že ima­ti i dru­gi cen­tar oko­šta­va­nja ko­ji se
na­la­zi u ha­mu­lo (Mi­jač i dr. 2000). Iz­o­sta­nak osi­
fi­ka­ci­je ku­ke (ha­mu­lus os­sis ha­ma­ti) sa glav­nim
de­lom ko­sti je po­znat pod ter­mi­ni­ma os ha­mu­li
lus (Se­e­ger et al. 1988). U jed­nom pri­ka­zu slu­ča­ja
bi­la­te­ral­nog iz­o­stan­ka fu­zi­je uoče­no je da je ku
ka spo­je­na sa te­lom os­sis ha­ma­ti fi­bro­hr­ska­vi­ča­
vom, sta­bil­nom ve­zom (Pi­er­re-Je­ro­me and Ro­ug
1998). Ti­mins (Ti­mins 1999) opi­su­je da je os ha­
mu­li pro­pri­um re­la­tiv­no ma­le ve­li­či­ne i za­o­blje­
nih kon­tu­ra. Slu­čaj os ha­mu­li pro­pri­um je po­znat
i iz sred­njo­ve­kov­nog Ken­ter­be­ri­ja (Can­ter­bery),
gde me­sto pri­po­ja ha­mu­lus-a sa te­lom po­ka­zu­
je ti­pič­nu mor­fo­lo­gi­ju ne­sra­sle ko­sti – po­vr­ši­nu
glat­ke po­ro­zno­sti, slič­nu kao kod dru­gih ne­sra­
slih ko­šči­ca – os tri­go­num, cal­ca­ne­us se­cun­da­ri­us
(An­der­son 1999).
156 NE­DA DI­MOV­SKI
Va­ri­ja­ci­je ha­mu­li os­sis ha­ma­ti uklju­ču­ju i
apla­zi­ju i hi­po­pla­zi­ju. Apla­zi­ja ili od­su­stvo ha­
mu­li, opi­sa­na je u pri­ka­zu bi­la­te­ral­ne po­ja­ve kod
mla­dog mu­škar­ca, gde autor is­ti­če da je mo­gu­će
da struk­tu­ra ha­mu­li po­sto­ji u hr­ska­vi­ča­voj for­mi
(Se­e­ger et al. 1988). Bi­la­te­ral­na apla­zi­ja ha­mu­li
po­zna­ta je i kod en­gle­ske se­ri­je ka­sno rim­skog
pe­ri­o­da (Lit­tle Ke­ep, Dor­che­ster) gde je za­be­le­že­
na kod od­ra­sle že­ne (Din­widdy 2009).
Pri­li­kom MRI stu­di­je 149 pa­ci­je­na­ta i 54 vo­
lon­te­ra žen­skog po­la iz Bel­gi­je i Nor­ve­ške, hi­po­
pla­zi­ja ha­mu­li je uoče­na kod 4 oso­be – 3 pa­ci­
jen­ta i jed­nog kon­trol­nog su­bjek­ta; u dva slu­ča­ja
uni­la­te­ral­no i dva – bi­la­te­ral­no (Pi­er­re-Je­ro­me
et al. 1996). Dva pri­me­ra hi­po­pla­zi­je ha­mu­li po­
zna­ta su iz gvo­zde­no­dob­ne (uni­la­te­ral­no) i ka­sno
rim­ske (oču­van je sa­mo le­vi os ha­ma­tum) ne­kro­
po­le u Brek­mil­su (Brac­kmills, Nort­hamp­ton­shi­
re) (An­der­son 1999).
Ra­di­o­graf­skom stu­di­jom 2 070 pa­ci­je­na­ta va­
ri­ja­ci­je ha­mu­li os­sis ha­ma­ti su uoče­ne na 96 ša­ka
– 42 slu­ča­ja os ha­mu­li pro­pri­um, 50 – hi­po­pla­zi­je
i 4 apla­zi­je ha­mu­li (Chow et al. 2005). Dru­ga ra­
di­o­graf­ska stu­di­ja, ko­ja je na­lik pret­hod­noj is­pi­
ti­va­la uče­sta­lost ana­tom­skih va­ri­jan­ti kod pa­ci­je­
na­ta sa sin­dro­mom kar­pal­nog ka­na­la, ob­u­hva­ti­la
je 131 pa­ci­jen­ta od ko­jih su kod šest (4,6%) uoče­
ne ana­tom­ske va­ri­jan­te ha­mu­li – apla­zi­ja (3/131;
2,3%) i os ha­mu­li pro­pri­um (1/131; 0,8%) (Ric­
hards and Ben­nett 1997).
Ni­je utvr­đe­no da li ne­do­sta­tak ku­ke ima efek­
ta na bi­o­me­ha­ni­ku zglo­ba (Pi­er­re-Je­ro­me et al.
1996), iako je u po­je­di­nim stu­di­ja­ma za­be­le­že­na
ve­ća uče­sta­lost va­ri­ja­ci­ja ha­mu­li os­sis ha­ma­ti kod
is­pi­ti­va­nih gru­pa sa sin­dro­mom kar­pal­nog ka­na­
la (Chow et al. 2005).
Ka­da je reč o bi­lo ko­joj od na­ve­de­nih ana­
tom­skih va­ri­jan­ti ha­mu­li os­sis ha­ma­ti auto­ri se
sla­žu da je reč o kon­ge­ni­tal­noj ano­ma­li­ji (Se­e­ger
et al. 1988; Pi­er­re-Je­ro­me and Ro­ug 1998; An­
der­son 1999).
MA­TE­RI­JAL I ME­TOD
Sred­njo­ve­kov­ni ske­let sa uni­la­te­ral­nom po­ja­vom
hi­po­pla­zi­je ha­mu­li os­sis ha­ma­ti (grob 150) po­ti­če
sa na­la­zi­šta Pre­ko Sla­ti­ne u ata­ru se­la Omo­lji­ca
kod Pan­če­va (ju­žni Ba­nat). Ar­he­o­lo­škim is­tra­ži­
va­nji­ma 2005. i 2006. go­di­ne do­ku­men­to­va­no je
158 gro­bo­va ko­ji se na osno­vu grob­nih na­la­za da­
tu­ju u raz­do­blje dru­ge po­lo­vi­ne XII i pr­ve po­lo­vi­
ne XI­II ve­ka (Ђор­ђе­вић et al. 2007).1
Ana­li­zi­ra­ni ljud­ski ske­let­ni osta­ci po­ti­ču iz
138 grob­nih ce­li­na. Po­sma­tra­ni uzo­rak se sa­sto­ji
od 105 os­si­um ha­ma­to­rum od­ra­slih in­di­vi­dua (43
in­di­vi­due mu­škog i 21 žen­skog po­la). Bi­la­te­ral­no
je pro­me­ne bi­lo mo­gu­će po­sma­tra­ti kod 29 oso­
ba mu­škog i 13 oso­ba žen­skog po­la. Ana­tom­ska
va­ri­jan­ta ha­mu­lus-a je za­be­le­že­na sa­mo u slu­ča­ju
gro­ba 150.
Ske­let 150 oču­van je de­li­mič­no jer je za­pad­na
po­lo­vi­na ra­ke de­va­sti­ra­na uko­pom mla­đeg gro­
ba. Oču­va­ne su ul­ne i ko­sti kar­lič­nog po­ja­sa (de­
li­mič­no frag­men­to­va­ne), ko­sti ša­ka i ko­sti no­gu
(Sli­ka 1/Fi­gu­re 1). Os­sa ha­ma­ta su do­bro oču­va­
ne.
Pol i sta­rost u tre­nut­ku smr­ti in­di­vi­due iz
gro­ba 150 od­re­đe­ni su na osno­vu mor­fo­lo­gi­je
kar­lič­nih ko­sti­ju (Bu­ik­stra and Ube­la­ker 1994).
Ske­let­ni osta­ci pri­pa­da­ju mu­škar­cu sta­ro­sti oko
45–50 go­di­na.
PRI­KAZ SLU­ČA­JA
Ret­ka ana­tom­ska va­ri­jan­ta – hi­po­pla­zi­ja ha­mu­
li – u slu­ča­ju omo­ljič­kog gro­ba 150, pri­sut­na je
uni­la­te­ral­no. De­sni os ha­ma­tum ima ne­do­volj­no
raz­vi­je­nu for­mu ha­mu­li ko­ji iz­gle­da kao kvr­ži­
ca. Po­vr­ši­na ha­mu­li je glat­ka i za­o­blje­na. Ova­
Ta­be­la 1. Uče­sta­lost hi­po­pla­zi­je ha­mu­lus-a na uzor­ku sa
na­la­zi­šta Omo­lji­ca – Pre­ko Sla­ti­ne
Ta­ble 1. Fre­qu­ency of hypo­pla­stic ha­mu­lus in si­te
Omo­lji­ca – Pre­ko Sla­ti­ne sam­ple
1 Zahvaljujem se Jeleni Đorđević i Vojislavu Đorđeviću,
kustosima Narodnog muzeja u Pančevu, na srdačnoj
saradnji.
 SLU­ČAJ HI­PO­PLA­ZI­JE HA­MU­LI OS­SIS HA­MA­TI SA SRED­NjO­VE­KOV­NOG NA­LA­ZI­ŠTA PRE­KO SLA­TI­NE U OMO­LjI­CI 157

Sli­ka 1. Na­la­zi­šte Omo­lji­ca – Pre­ko Sla­ti­ne, grob 150 (Do­ku­men­ta­ci­ja Na­rod­nog mu­ze­ja u Pan­če­vu)
Fi­gu­re 1. Si­te Omo­lji­ca – Pre­ko Sla­ti­ne, gra­ve 150 (Pan­če­vo Na­ti­o­nal Mu­se­um’s do­cu­men­ta­tion)

Sli­ka 2. Na­la­zi­šte Omo­lji­ca – Pre­ko Sla­ti­ne, grob 150: uobi­ča­je­na mor­fo­lo­gi­ja le­vog os­sis ha­ma­ti; de­sni os ha­ma­tum sa
hi­po­pla­zi­jom ha­mu­lus-a
Fi­gu­re 2. Si­te Omo­lji­ca – Pre­ko Sla­ti­ne, gra­ve 150: left ha­ma­te nor­mal; right ha­ma­te with hypo­pla­stic ha­mu­lus
158 NE­DA DI­MOV­SKI
kva mor­fo­lo­gi­ja is­klju­ču­je mo­guć­nost po­sto­ja­nja
odvo­je­ne ko­šči­ce (glat­ka, po­ro­zna po­vr­ši­na) ili
frak­tu­re gde bi me­sto pre­lo­ma ima­lo vi­dljiv trag
u vi­du ne­rav­ne, po­ro­zne po­vr­ši­ne kao što je opi­
sa­no u slu­čaj sred­njo­ve­kov­ne fra­ku­tre ha­mu­li
kod ske­le­ta iz Abing­do­na (Abing­don, Ber­kshi­re)
(Wa­kely and Young 1995).
DI­SKU­SI­JA
Ske­let 150 sa na­la­zi­šta Pre­ko Sla­ti­ne u Omo­lji­ci
pru­ža va­žne, no­ve po­dat­ke o za­stu­plje­no­sti ana­
tom­skih va­ri­jan­ti ha­mu­li os­sis ha­ma­ti u ar­he­o­lo­
škim ske­let­nim se­ri­ja­ma. Za sa­da, kom­pa­ra­tiv­
ni po­da­ci iz Sr­bi­je ni­su do­stup­ni, jer su ana­li­ze
sred­njo­ve­kov­nih ske­let­nih se­ri­ja (Ka­po­nja – Ta­
van­kut i Ma­na­sti­ri­šte – Maj­dan) kod ko­jih su
uoče­ne ana­tom­ske va­ri­jan­te ha­mu­li os­sis ha­ma­ti
u to­ku. Uče­sta­lost hi­po­pla­zi­je ha­mu­li kod sred­
njo­ve­kov­ne omo­ljič­ke se­ri­je iz­no­si 0,95%.
Za­be­le­že­na uče­sta­lost hi­po­pla­zi­je ha­mu­li od
9,1% kod se­ri­je iz Brek­mil­sa (Brac­kmills, Nort­
hamp­ton­shi­re) uka­zu­je na mo­gu­će rod­bin­ske ve
ze iz­me­đu in­di­vi­dua, dok vi­sok pro­ce­nat i dru­gih
ret­kih za­be­le­že­nih va­ri­jan­ti uka­zu­je da je ve­ro­
vat­no reč o ma­loj za­jed­ni­ci u bli­skom srod­stvu
(An­der­son 1999). U kli­nič­koj stu­di­ji za­be­le­že­
na je znat­no ma­nja uče­sta­lost ove va­ri­jan­te na
uzor­ku žen­skog po­la od 1,4% (Pi­er­re-Je­ro­me et
al. 1996), ma­da po­je­di­ni auto­ri is­ti­ču mo­guć­nost
ve­će uče­sta­lost va­ri­jan­ti ne­go što je do sa­da za­
be­le­že­no, zbog mo­gu­ćeg ne­po­sma­tra­nja po­ja­ve
(Ric­hards and Ben­nett 1997; Chow et al. 2005).
Iako va­ri­ja­ci­je u ske­let­noj mor­fo­lo­gi­ji mo­gu
da uka­žu na ho­mo­ge­nost po­pu­la­ci­je ili ra­zno­
li­kost unu­tar iste, ja­sno je da su po­treb­na da­lja
is­tra­ži­va­nja, u re­gi­o­nal­nom i isto­rij­skom kon­tek­
stu, da bi se utvr­di­le po­ten­ci­jal­ne bi­o­ar­he­o­lo­ške
in­ter­pre­ta­tiv­ne mo­guć­no­sti uče­sta­lo­sti ana­tom­
skih va­ri­jan­ti ha­mu­li os­sis ha­ma­ti.
BI­BLI­O­GRA­FI­JA:
An­der­son, T. 1999. Two ca­ses of hypo­pla­stic ha­mu­lus from
iron age and ro­man Nort­hamp­ton­shi­re. Jo­ur­nal of Pa­
le­o­pat­ho­logy 10: 31–35.
Bu­ik­stra, J. E., and Ube­la­ker, D. H. 1994. Stan­dards for Da­ta
Col­lec­tion on Hu­man Re­ma­ins. Ar­kan­sas Ar­cha­e­o­lo­gi­
cal Sur­vey Re­se­arch Se­ri­es No. 44: Fayet­te­vil­le.
Chow, C. Y. J., We­iss, M. A., and Gu, Y. 2005. Ana­to­mic Va­
ri­a­ti­ons of the Ho­ok of Ha­ma­te and the Re­la­ti­on­ship
to Car­pal Tun­nel Syndro­me. Jo­ur­nal of Hand Sur­gery
30: 1242–47.
Din­widdy, K. E. 2009. A la­te Ro­man Ce­me­tery at Lit­tle Ke
ep, Dor­che­ster, Dor­set. Wes­sex Ar­cha­e­o­logy.
ht­tp­://www.wesse­xa­rch.co.uk/fil­es­/L­ittle_Keep_Dorches­
te­r_­649­13.pd­f [31.10­.2­012.]
­Ђор­ђе­ви­ћ, Ј., Ђорђев­ић­, В., и Радичевић, Д. 200­7.
Средњовек­ов­на црква у О­мо­љици: истражив­а­ња­ у
­2006. ­го­дини. ГСАД 23: 18­7–­19­2.
M­ij­ač, M., ­B­la­go­tić, M­., ­Đo­rđevi­ć,­ L­j., ­i ­Teofil­o­vski-Para­pi­d,
G.­ 2­000. Anatom­ij­a čoveka. Osteologija. Savr­emena
administrac­i­ja: Beograd.
Pierre-Jerome, C., Bekkelund­, ­S.­I., H­us­by, G., Mellgren,
S. I,­Osteaux­, ­M., and No­rd­s­tr­om, R. ­1996. MRI of
anatomi­ca­l var­ia­nts of the wri­st in women. Surgical
and­ R­ad­iologi­c A­na­tomy ­18­: 37–41. ­
Pie­rre-Jerom­e,­ C., and R­ou­g­, ­I. K. 1­998. MRI of bilateral
­bipartite hamulus: a­case report. Surgical and Radio-
logic Anatomy 20: 299–302.
Richards, Р. С, and Bennett, J. D. 1997. Abnormalities of
the hook of the hamate in patients with carpal tunnel
syndrome. Annals of plastic surgery 39: 44–46.
Scheuer, L. and Black, S. 2004. The Juvenile Skeleton. Elsevi-
er Academic Press: London.
Seeger, L. L., Bassett, L. W. and Gold, R. H. 1988. Case re-
port 464. Skeletal Radiology 17: 85–86.
Timins, M. E. 1999. Osseous Anatomic Variants of the Wrist:
Findings on MR Imaging. American Journal of Roent-
genology 173: 339-344.
Wakely, J., and Young, I. 1995. A Medieval Wrist Injury
Fracture of Hook of the Hamate Bone. Journal of Pa-
leopathology 7: 51–56.
 SLU­ČAJ HI­PO­PLA­ZI­JE HA­MU­LI OS­SIS HA­MA­TI SA SRED­NjO­VE­KOV­NOG NA­LA­ZI­ŠTA PRE­KO SLA­TI­NE U OMO­LjI­CI 159

Summary

CASE OF HYPOPLASTIC HAMULUS FROM MEDIEVAL SITE PREKO

SLATINE IN OMOLJICA

NEDA DIMOVSKI

Case of rare anatomical variation of hamatum – hy-
poplastic hamulus, was observed in the male skeleton
(grave 150) from the archaeological site Preko Slatine
in Omoljica (south Banat). The paper presents recorded
cases of hamate hook anatomical variations (aplasia,
hypoplasia and os hamuli proprium) which most authors
consider as congenital anomalies. Observed medieval
Omoljica sample consists of 105 adult hamate bones.
Overall sample frequency is 0.95% (1/105), аnd 1.4%
(1/71) for male individuals. Data on hypoplastic hamu-
lus frequency are attainable for archaeological Brack-
mills sample (9.1%), and clinical study for female indi-
viduals – 1.4%. So far, comparative data from Serbia are
not attainable, because of the undergoing study on late
medieval series (Kaponja – Tavankut and Manastirište
– Majdan) where hook of hamate anatomic variants are
observed. Considering that variations in the skeletal
morphology may indicate population diversity or homo-
geneity, it is emphasized that more research is required,
in regional and historical context, in order to determine
the potential interpretative possibilities for anatomical
variants of the hook of hamate.
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 161

ДОМАЋА КОКОШКА (GALLUS DOMESTICUS) У ПОГРЕБНОМ РИТУАЛУ НА

РЕМЕЗИЈАНИ

ЈЕ­ЛЕ­НА ЈО­ВА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ

Ла­бо­ра­то­ри­ја за би­о­ар­хе­о­ло­ги­ју, Оде­ље­ње за ар­хе­о­ло­ги­ју, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Бе­о­град

e-mail: jo­va­no­vic_j@hot­mail.com; j.bu­la­to­vic@yahoo.com

Ап­стракт: Жи­во­тињ­ски оста­ци про­на­ла­же­ни су у гро­бо­ви­ма на не­кро­по­ла­ма из рим­ског пе­ри­о­да ши­ром

Евро­пе. Са те­ри­то­ри­је Гор­ње Ме­зи­је, иако је до са­да ис­тра­же­но ви­ше рим­ских не­кро­по­ла, ве­о­ма ма­ло па­
жње по­све­ће­но је жи­во­тињ­ским ко­сти­ма ко­је су се на­ла­зи­ле уз по­кој­ни­ка. На на­ла­зи­шту Глад­но По­ље у
Ре­ме­зи­ја­ни, ис­тра­жен је 51 гроб из пе­ри­о­да ка­сне ан­ти­ке у којимa је би­ло са­хра­ње­но 28 де­це и 37 од­ра­сле
ин­ди­ви­дуе. У 13 гро­бо­ва про­на­ђе­не су и ко­сти жи­во­ти­ња, ме­ђу ко­ји­ма су нај­број­ни­ји оста­ци до­ма­ће ко­ко­
шке (Gal­lus do­me­sti­cus). Ово ис­тра­жи­ва­ње има­ло је за циљ да ис­пи­та да ли је по­ја­ва жи­во­тињ­ских оста­та­ка у
по­је­ди­ним гро­бо­ви­ма би­ла по­ве­за­на са по­лом и ста­ро­шћу ин­ди­ви­дуа са­хра­ње­них на не­кро­по­ли. Ре­зул­та­ти
ука­зу­ју да се жи­во­тињ­ски оста­ци у од­ре­ђе­ним гро­бо­ви­ма на не­кро­по­ли Глад­но по­ље на­ла­зе не­за­ви­сно од
по­ла и ста­ро­сти по­кој­ни­ка.

Кључ­не ре­чи: Re­me­si­a­na, Глад­но по­ље, ка­сна ан­ти­ка, не­кро­по­ла, ин­ху­ми­ра­ни гро­бо­ви, жи­во­тињ­ски оста­ци,
Gal­lus do­me­sti­cus.

Ab­stract: Ani­mal re­ma­ins we­re fo­und in gra­ves at ce­me­te­ri­es from the Ro­man pe­riod ac­ross Euro­pe. Alt­ho­ugh
so far se­ve­ral Ro­man nec­ro­po­lis on the ter­ri­tory of Up­per Mo­e­sia we­re in­ve­sti­ga­ted, lit­tle at­ten­tion was paid to
ani­mal re­ma­ins that we­re pla­ced next to the de­ce­a­sed. From si­te Glad­no Po­lje at Re­me­si­a­na, 51 gra­ves from the
pe­riod of la­te an­ti­qu­ity we­re in­ve­sti­ga­ted, in which 28 chil­dren and 37 adult in­di­vi­du­als we­re bu­ried. Ani­mal re­
ma­ins we­re fo­und in 13 gra­ves, ma­jo­rity of them we­re from do­me­stic chic­ken (Gal­lus do­me­sti­cus). The ob­jec­ti­ve
of this study was to de­ter­mi­ne whet­her the pre­sen­ce of ani­mal re­ma­ins in cer­tain gra­ves was con­nec­ted to sex
and age of the in­di­vi­du­als bu­ried in the nec­ro­po­lis. Re­sults in­di­ca­te that the ani­mal re­ma­ins are fo­und in cer­tain
gra­ves at nec­ro­po­lis Glad­no Po­lje re­gar­dless of sex and age od the de­ce­a­sed.

Keywords: Re­me­si­a­na, Glad­no po­lje, La­te An­ti­qu­ity, nec­ro­po­lis, in­hu­ma­ted gra­ves, ani­mal re­ma­ins, Gal­lus do­me­
sti­cus.

УВОД њи­хо­вом ве­ро­ва­њу у за­гроб­ни жи­вот. Ва­жан

Про­у­ча­ва­њем по­греб­них оби­ча­ја, на­чи­на са­
хра­њи­ва­ња и при­ло­га из гро­бо­ва са не­кро­по­ла
из раз­ли­чи­тог пе­ри­о­да у про­шло­сти, до­би­ја­
ју се зна­чај­не ин­фор­ма­ци­је о жи­во­ту љу­ди и
део сва­ког по­греб­ног ри­ту­а­ла би­ла је и хра­на
– без об­зи­ра да ли се ра­ди о хра­ни при­ло­же­ној
умр­лом за жи­вот на „оном све­ту“ или оној на
да­ћа­ма у ње­го­ву част. Хра­на ста­вље­на у гроб
пред­ста­вља сло­же­не сим­бо­ле ко­ји од­ра­жа­ва­ју
162 ЈЕ­ЛЕ­НА ЈО­ВА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ
раз­ли­чи­те вред­но­сти и ста­во­ве пре­ма смр­ти.
Она мо­же да ука­зу­је на иден­ти­тет, со­ци­јал­ни
ста­тус и слич­ност жи­вих и мр­твих (у том сми­
слу да је и мр­тви­ма нео­п­ход­на) (Gro­ot 2008:
163). Прак­са при­ла­га­ња хра­не по­кој­ни­ци­ма
би­ла је ве­о­ма рас­про­стра­ње­на ши­ром Рим­ског
цар­ства, на шта ука­зу­ју жи­во­тињ­ски оста­ци из
гро­бо­ва (La­u­we­ri­er 2002: 65). Жи­во­тињ­ске ко­
сти ја­вља­ју се у гро­бо­ви­ма из два мо­гу­ћа раз­
ло­га: као оста­ци хра­не по­треб­ни пре­ми­ну­лом
то­ком пу­то­ва­ња кроз под­зе­мље или као по­ну­да
бо­го­ви­ма да оси­гу­ра­ју си­гу­ран до­ла­зак ду­ше
умр­лог у за­гроб­ни свет (La­u­we­ri­er 2002: 65).
Са те­ри­то­ри­је Ср­би­је, не­ка­да­шњег де­ла
рим­ске про­вин­ци­је Гор­ње Ме­зи­је (Mo­e­sia Su­
per­i­or), ма­ли број ра­до­ва по­све­ћен је про­у­ча­
ва­њу жи­во­тињ­ских оста­та­ка из гро­бо­ва. По­
сто­је­ћа са­зна­ња од­но­се се на не­кро­по­ле Ви­ше
гро­ба­ља у Ви­ми­на­ци­ју­му (Зо­то­вић и Јор­до­вић
1990)1 и Ли­ва­де у Срем­ској Ми­тро­ви­ци (Бла­
жић 1995), и на гроб­ни­цу из­ван зи­ди­на цар­ске
па­ла­те у Гам­зи­гра­ду (Di­mi­tri­je­vić and Me­do­vić
2007).
Ка­ко би се бо­ље раз­у­ме­ли по­греб­ни оби­
ча­ји и прак­са по­ла­га­ња хра­не по­кој­ни­ци­ма на
те­ри­то­ри­ји Гор­ње Ме­зи­је, ана­ли­зи­ра­ни су људ­
ски и жи­во­тињ­ски ске­лет­ни оста­ци из гро­бо­ва
са ка­сно­ан­тич­ке не­кро­по­ле Глад­но по­ље у Ре­
ме­зи­ја­ни. Ово ис­тра­жи­ва­ње има­ло је за циљ да
ис­пи­та да ли је по­ја­ва жи­во­тињ­ских оста­та­ка у
по­је­ди­ним гро­бо­ви­ма би­ла по­ве­за­на са по­лом
и ста­ро­шћу ин­ди­ви­дуа са­хра­ње­них на не­кро­
по­ли.
АР­ХЕ­О­ЛО­ШКИ КОН­ТЕКСТ
Ан­тич­ко на­се­ље Ре­ме­зи­ја­на (Re­me­si­a­na) на ко
ме ле­жи са­вре­ме­на Бе­ла Па­лан­ка на­ла­зи се у
до­ли­ни ре­ке Ни­ша­ве. Од 86. го­ди­не но­ве ере
при­па­да про­вин­ци­ји Гор­њој Ме­зи­ји (Mo­e­sia
Su­per­i­or), док се у ка­сној ан­ти­ци на­ла­зи у окви­
ру про­вин­ци­је Да­ки­је Ме­ди­те­ра­нее (Da­cia Me­
di­ter­ra­nea) (Мир­ко­вић 1994). Сре­ди­ном II ве­ка
1 Др Жив­ко Ми­кић из­вр­шио је ан­тро­по­ло­шку и ар­хе­
о­зо­о­ло­шку ана­ли­зу ма­те­ри­ја­ла са не­кро­по­ле Ви­ше
Гро­ба­ља.
Ре­ме­зи­ја­на нај­ве­ро­ват­ни­је до­би­ја му­ни­ци­пал­
ни ранг, а у IV ве­ку по­ста­је се­ди­ште епи­ско­пи­
је (Ми­ло­ше­вић 2004).
Ре­ме­зи­ја­на се у ар­хе­о­ло­шкој ли­те­ра­ту­ри
по­ја­вљу­је ве­о­ма ра­но, већ у пр­вим бро­је­ви­ма
ча­со­пи­са Ста­ри­нар, кра­јем XIX ве­ка (Вал­тро­
вић 1885; Сaбовљевић 1887). Пр­ва ар­хе­о­ло­шка
ис­тра­жи­ва­ња по­чи­њу на­кон Дру­гог свет­ског ра
та, и од та­да па до да­нас на те­ри­то­ри­ји не­ка­
да­шње Ре­ме­зи­ја­не вр­ше­на су број­на, углав­ном
за­штит­на ис­ко­па­ва­ња. Ар­хе­о­ло­шким ис­тра­жи­
ва­њи­ма на те­ри­то­ри­ји Ре­ме­зи­ја­не от­кри­ве­ни
су оста­ци рим­ског утвр­ђе­ног на­се­ља из ка­сно­
ан­тич­ког пе­ри­о­да, ци­вил­на ба­зи­ли­ка, део пор­
ти­ка фо­ру­ма, оста­ци та­вер­ни или за­нат­ских
рад­њи, оста­ци тер­ми, и де­ло­ви гра­ђе­ви­не ко­ја
је мо­гла би­ти ра­но­хри­шћан­ска, мо­жда град­ска
ба­зи­ли­ка (Сли­ка 1) (Гу­шић 1987, Ми­ло­ше­вић
2004). До са­да је от­кри­ве­но и не­ко­ли­ко не­кро­
по­ла, ко­је су се раз­ви­ја­ле дуж пу­те­ва са се­вер­
не, ис­точ­не, ју­жне и за­пад­не стра­не гра­да, да­
то­ва­них од IV до VI ве­ка (Гу­шић 1987).
То­ком но­вог ис­тра­жи­ва­ња Ре­ме­зи­ја­не
2011. го­ди­не, на ло­ка­ли­те­ту Глад­но по­ље от­
кри­ве­ни су оста­ци две гра­ђе­ви­не и јед­на не­
кро­по­ла са ин­ху­ми­ра­ним по­кој­ни­ци­ма2.
СА­ХРА­ЊИ­ВА­ЊЕ НА НЕ­КРО­ПО­ЛИ
ГЛАД­НО ПО­ЉЕ
Ло­ка­ли­тет Глад­но по­ље на­ла­зи се на се­вер­ној
пе­ри­фе­ри­ји Ре­ме­зи­ја­не и да­ту­је у пр­ву по­ло­
ви­ну IV ве­ка. От­кри­ве­ни су оста­ци две гра­ђе­
ви­не ко­је нај­ве­ро­ват­ни­је пред­ста­вља­ју по­љо­
при­вред­на до­бра, од­но­сно ви­ле ру­сти­ке (vil­lae
ru­sti­cae)3. Не­да­ле­ко од њих от­кри­ве­на је и не­
кро­по­ла у окви­ру ко­је је ис­тра­жен 51 гроб, у
ко­јем су би­ле са­хра­ње­не 62 ин­ди­ви­дуе. По­
кој­ни­ци су сло­бод­но уко­па­ни, ори­јен­ти­са­ни у
2 Од сеп­тем­бра до кра­ја но­вем­бра 2011. го­ди­не на тра­
си бу­ду­ћег ко­ри­до­ра 10 код Бе­ле Па­лан­ке, Ре­пу­блич­
ки за­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у са­рад­њи са
Фи­ло­зоф­ским фа­кул­те­том из Бе­о­гра­да, под ру­ко­вод­
ством др Ми­ре Ру­жић, спро­вео је за­штит­на ар­хе­о­ло­
шка ис­ко­па­ва­ња.
3 Пре­ма усме­ном са­оп­ште­њу ру­ко­во­ди­о­ца ис­ко­па­ва­ња
др Ми­ре Ру­жић.
 ДОМАЋА КОКОШКА (GALLUS DOMESTICUS) У ПОГРЕБНОМ РИТУАЛУ НА РЕМЕЗИЈАНИ 163

Сли­ка 1. План гра­да: 1. Утвр­ђе­ни део ан­тич­ког гра­да; 1а. Не­у­твр­ђе­ни део гра­да (su­bur­bi­um); 2. Ба­зи­ли­ка (ци­вил­на и
ра­но­хри­шћан­ска) и фо­рум; 3. Јав­не згра­де; 4. Јав­не згра­де (Ра­но­хри­шћан­ска ба­зи­ли­ка?), 5. Гро­бљан­ска ба­зи­ли­ка; 6.
Ви­ла ру­сти­ка; 7. Ви­ла ру­сти­ка и не­кро­по­ла у се­лу Дол, 8. Тур­ска твр­ђа­ва (пре­у­зе­то из Ми­ло­ше­вић 2004: 123, сл.1).
Fi­gu­re 1. City plan: 1. For­ti­fied part of an­ci­ent city; 1a. Un­for­ti­fied part of an­ci­ent city (su­bur­bi­um); 2. Ba­si­li­ca (ci­vil and
Early Chri­stian) and fo­rum; 3. Co­mu­nal bu­il­dings; 4. Co­mu­nal bu­il­dings (Early Chri­stian Ba­si­li­ca?), 5. Ce­me­tery Ba­si­li­ca; 6.
Vil­la ru­sti­ca; 7. Vil­la ru­sti­ca and nec­ro­po­lis in vil­la­ge of Dol, 8. Tur­kish for­tress (from Ми­ло­ше­вић 2004: 123, сл.1).

прав­цу за­пад-ис­ток, а ма­њи број у прав­цу ис­
ток-за­пад. Сви по­кој­ни­ци са­хра­ње­ни су на ле­
ђи­ма у опру­же­ном по­ло­жа­ју, са ру­ка­ма по­ред
те­ла. По­ло­же­ни су у гроб­не ра­ке пра­во­у­га­о­ног
и овал­ног об­ли­ка, ре­ђе не­пра­вил­ног. У 12 гро­
бо­ва кон­ста­то­ва­ни су ске­лет­ни оста­ци ви­ше од
јед­не ин­ди­ви­дуе. Ме­ђу­тим, са­мо у три слу­ча­ја
ра­ди се о двој­ним гро­бо­ви­ма. У оста­лим гро­
бо­ви­ма ко­ји са­др­же ви­ше ин­ди­ви­дуа, ске­лет­
ни оста­ци са­мо јед­не ин­ди­ви­дуе про­на­ђе­ни су
у ана­том­ском по­ло­жа­ју, док су од дру­ге/дру­
гих ве­о­ма фраг­мен­то­ва­ни. Ова­кво ста­ње мо­же
би­ти узро­ко­ва­но се­кун­дар­ним са­хра­њи­ва­њем,
пљач­ком гро­ба, по­љо­при­вред­ним ра­до­ви­ма
или та­фо­ном­ским про­це­си­ма (нпр. рас­па­да­ње
иза­зва­но ки­се­ло­шћу зе­мље).
Од при­ло­га у гро­бо­ви­ма од­ра­слих и де­це
про­на­ђе­ни су брон­за­ни нов­чи­ћи у усти­ма, код
гла­ве, по­ред де­сне или ле­ве ша­ке по­кој­ни­ка.
Че­сто се ја­вља­ју ке­ра­мич­ки кр­ча­зи или шо­ље
ис­под или у не­по­сред­ној бли­зи­ни ле­ве или де­
сне но­ге по­кој­ни­ка. Са­мо у гро­бо­ви­ма же­на
на­ла­зе се брон­за­не на­ру­кви­це, пер­ле, пр­сте­ње
и на­у­шни­це, а у гро­бо­ви­ма му­шка­ра­ца гво­зде­
164 ЈЕ­ЛЕ­НА ЈО­ВА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ

Та­бе­ла 1. Пре­глед гро­бо­ва у ко­ји­ма су про­на­ђе­ни жи­во­тињ­ски оста­ци (БОП = број од­ре­ђе­них при­ме­ра­ка; МБЈ = ми­ни­
ма­лан број је­дин­ки) (за жи­во­тињ­ске остат­ке на­ве­ден је ске­лет­ни еле­мент и стра­на, без по­да­та­ка о ње­го­вој фраг­мен­то­
ва­но­сти).
Ta­ble 1. Re­vi­ew of gra­ves with ani­mal re­ma­ins (БОП = num­ber of iden­ti­fied spe­ci­mens (NISP); МБЈ = mi­ni­mal num­ber of
in­di­vi­du­als (MNI)) (for ani­mal re­ma­ins ske­le­tal ele­ments and symme­try are gi­ven whi­le da­ta con­cer­ning its frag­men­ta­ti­ons
are not in­clu­ded).
Гроб Пол и старост индивидуе Животињски остаци Елемент и страна БОП МБЈ
Ovis aries леви астрагалус 1 1
5 Bos taurus фрагмент сакрума 1 1

мушкарац, 40-50 година церквикални пршљен

  дете, 6 месеци леви хумерус
Gallus domesticus 4 1
  десна улна
  леви тибиотарзус
Mammalia (крупни) фрагмент стернума 1 1
12 мушкарац, 30 година Gallus domesticus десни тибиотарзус 1 1
14 дете, око 6 месеци Equus caballus леви астрагалус 1 1
лева улна
леви фемур
21 дете, 9-10 година Gallus domesticus 5 1
леви тибиотарзус
десни тибиотарзус
леви тарзометатарзус
дете, 7 година
дете, мање од 6 месеци
дете, мање од 6 месеци
22 Mammalia (крупни) фрагмент ребра 1 1
дете, 6-12 месеци
одрасла индивидуа неодређеног пола
одрасла индивидуа неодређеног пола

десни хумерус
леви радијус
лева улна
десна улна
23 мушкарац, 30-40 година леви карпометакарпус 9 1
Gallus domesticus
леви фемур
десни фемур
леви тибиотарзус
десни тибиотарзус

дете, 13 година
31 Gallus domesticus десни фемур 1 1
дете, 10 година
десни хумерус
39 дете, 6-7 година Gallus domesticus леви радијус 4 1
леви тибиотарзус
десни тибиотарзус
40 дете, 3 године Gallus domesticus леви хумерус 1 1

ни нож, гво­зде­но ши­ло, брон­за­на по­ја­сна коп­ МА­ТЕ­РИ­ЈАЛ И МЕ­ТО­ДЕ

ча и кр­ста­ста фи­бу­ла4.
Ан­тро­по­ло­шка ана­ли­за оба­вље­на је стан­дард­
ним ме­то­да­ма за утвр­ђи­ва­ње по­ла и ин­ди­ви­ду­
4 Подаци су преузети из Дневника теренских
истраживања локалитета Гладно поље 2011. године ал­не ста­ро­сти (Fe­rem­bach et al. 1980). Ста­рост
(документација Републичког завода споменика де­це утвр­ђе­на је на осно­ву ден­ти­ци­је (Ube­la­ker
културе и Филозофског факултета у Београду). 1978), сте­пе­на сра­сло­сти епи­фи­за (Fe­rem­bach
 ДОМАЋА КОКОШКА (GALLUS DOMESTICUS) У ПОГРЕБНОМ РИТУАЛУ НА РЕМЕЗИЈАНИ 165

Та­бе­ла 1. наставак
Ta­ble 1. continued

Гроб Пол и старост индивидуе Животињски остаци Елемент и страна БОП МБЈ
леви хумерус
десни хумерус
лева улна
десна улна
16 1
леви радијус
леви карпометакарпус
десни карпометакарпус
десна скапула
41 мушкарац, 60 година Gallus domesticus
леви коракоид
десни коракоид
фрагмент стерума
леви фемур
десни фемур
леви тибиотарзус
десни тибиотарзус
леви тарзометатарзус
42 мушкарац, 40 година Gallus domesticus десни тибиотарзус 1 1
мушкарац, 45 година
43 Gallus domesticus леви коракоид 1 1
жена, 30-50 година
47 жена, 30 година Ovis aries десни хумерус 1 1
одрасла индивидуа неодређеног пола Bos taurus леви метакарпус 1 1

et al. 1980), и на осно­ву мак­си­мал­них ду­жи­на
ду­гих ко­сти­ју (Stlo­u­kal and Hanáková 1978).
Ста­рост од­ра­слих утвр­ђе­на је по­сма­тра­њем
сте­пе­на сра­сло­сти ло­бањ­ских ша­во­ва (Fe­rem­
bach et al. 1980), сте­пе­на абра­зи­је зу­ба (Mi­les
1963), стер­нал­них окра­ја­ка ре­ба­ра (İşcan and
Loth 1986), пу­бич­них сим­фи­за (Bro­oks and Suc­
hey 1990) и аури­ку­лар­не по­вр­ши­не (Buc­kbe­rry
and Cham­ber­lain 2002). Те­ле­сни раст утвр­ђен
је на осно­ву мак­си­мал­не ду­жи­не ду­гих ко­сти­ју,
на осно­ву фор­му­ла Тро­те­ра и Гле­се­ра (Trot­ter
and Gle­ser 1977). Те­ле­сна ма­са из­ра­чу­на­та је на
осно­ву мак­си­мал­ног ди­ја­ме­тра гла­ве фе­му­ра,
по фор­му­ли Ruff et al. (1991). У ана­ли­зи ден­ти­
ци­је, ко­ри­шћен је стан­дард­ни на­чин обе­ле­жа­
ва­ња (Fe­de­ra­tion Den­ta­i­re In­ter­na­ti­o­na­le 1971).
Та­ко­ђе, на ске­лет­ним оста­ци­ма посмaтрани су
и тра­го­ви ми­шић­но-ске­лет­них мар­ке­ра стре­са
(Ca­pas­so et al. 1999, Ken­nedy 1989, Robb 1998).
Иден­ти­фи­ка­ци­ја жи­во­тињ­ских оста­та­ка
вр­ше­на је по­ре­ђе­њем са по­да­ци­ма из ли­те­ра­
ту­ре (Schmid 1972, Ghe­tie et al. 1976, Komárek
1979, Co­hen and Ser­je­ant­son 1996, Ze­der and
Lap­ham 2010) и ком­па­ра­тив­не збир­ке Ла­бо­
ра­то­ри­је за би­о­ар­хе­о­ло­ги­ју Оде­ље­ња за ар­хе­о­
ло­ги­ју на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.
Ре­ла­тив­на за­сту­пље­ност раз­ли­чи­тих так­со­на
жи­во­ти­ња при­ка­за­на је по­мо­ћу два па­ра­ме­тра
кван­ти­фи­ка­ци­је: бро­ја од­ре­ђе­них при­ме­ра­ка –
БОП и ми­ни­мал­ног бро­ја је­дин­ки – МБЈ.
При­ме­ном Хи ква­драт те­ста про­ве­ри­ће се
да ли по­сто­је ста­ти­стич­ки зна­чај­на од­сту­па­
ња у за­сту­пље­но­сти жи­во­тињ­ских оста­та­ка у
гро­бо­ви­ма у од­но­су на пол и ста­рост ин­ди­ви­
дуа. Из ста­ти­стич­ке ана­ли­зе ис­кљу­че­на су три
двој­на гро­ба, од­но­сно ана­ли­зи­ра­но је 48 гро­
бо­ва са по­је­ди­нач­ним са­хра­на­ма. При­ли­ком
те­сти­ра­ња ко­ре­ла­ци­је из­ме­ђу жи­во­тињ­ских
оста­та­ка у гро­бо­ви­ма и ста­ро­сти са­хра­ње­них
ин­ди­ви­дуа, по­сма­тра­на је њи­хо­ва ди­стри­бу­
ци­ја у окви­ру две ка­те­го­ри­је – де­ца и од­ра­сли.
Код те­сти­ра­ња ко­ре­ла­ци­је из­ме­ђу жи­во­тињ­
ских оста­та­ка у гро­бо­ви­ма и по­ла са­хра­ње­них
ин­ди­ви­дуа, по­сма­тра­на је њи­хо­ва ди­стри­бу­
ци­ја у окви­ру три ка­те­го­ри­је – му­шки, жен­ски
и нео­д­ре­ђе­ни (од­ра­сли и ве­ли­ки број де­це код
166 ЈЕ­ЛЕ­НА ЈО­ВА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ

Сли­ка 2. Ко­сти до­ма­ће ко­ко­шке (Gal­lus do­me­sti­cus) из гро­ба 41 (1 – де­сни ко­ра­ко­ид; 2 – ле­ви ко­ра­ко­ид; 3 – де­сна ска­
пу­ла; 4 – де­сни ху­ме­рус; 5 – ле­ви ху­ме­рус; 6 – де­сни кар­по­ме­та­кар­пус; 7 – ле­ви кар­по­ме­та­кар­пус; 8 – де­сни фе­мур;
9 – ле­ви фе­мур; 10 – ле­ви ти­би­о­тар­зус; 11а, b – де­сни ти­би­о­тар­зус; 12 – ле­ви ра­ди­јус; 13 – де­сна ул­на; 14 – ле­ва ул­на;
15 – ле­ви тар­зо­ме­та­тар­зус).
Fi­gu­re 2. Bo­nes of do­me­stic chic­ken (Gal­lus do­me­sti­cus) from the gra­ve 41 (1 – right co­ra­coid; 2 – left co­ra­coid; 3 – right
sca­pu­la; 4 – right hu­me­rus; 5 – left hu­me­rus; 6 – right car­po­me­ta­car­pus; 7 – left car­po­me­ta­car­pus; 8 – right fe­mur; 9 – left
fe­mur; 10 – left ti­bi­o­tar­sus; 11а, b – right ti­bi­o­tar­sus; 12 – left ra­di­us; 13 – right ul­na; 14 – left ul­na; 15 – left tar­so­me­ta­tar­
sus).
 ДОМАЋА КОКОШКА (GALLUS DOMESTICUS) У ПОГРЕБНОМ РИТУАЛУ НА РЕМЕЗИЈАНИ
ко­јих ни­је би­ло мо­гу­ђе утвр­ди­ти пол). Ин­ди­
ви­дуе код ко­јих пол ни­је мо­гао би­ти од­ре­ђен
укљу­че­не су у ана­ли­зу због то­га што су оне са­
хра­ње­не у по­ло­ви­ни гро­бо­ва са жи­во­тињ­ским
оста­ци­ма. Ре­зул­тат те­ста ста­ти­стич­ки је зна­
ча­јан ако има вред­ност p ≤ 0.05. Ста­ти­стич­ка
ана­ли­за из­вр­ше­на је по­мо­ћу про­гра­ма PASW
(Pre­dic­ti­ve Analytics Soft­wa­re) Sta­ti­stics 18
(Pal­lant 2011).
АН­ТРО­ПО­ЛО­ШКА АНА­ЛИ­ЗА
Ан­тро­по­ло­шка ана­ли­за об­у­хва­ти­ла је 51 гроб,
у ко­јем је би­ло са­хра­ње­но 28 де­це и 37 од­ра­
слих ин­ди­ви­дуа. Пол је би­ло мо­гу­ће утвр­ди­ти
код 30 ин­ди­ви­дуа, 14 му­шка­ра­ца и 16 же­на.
Код се­дам од­ра­слих ин­ди­ви­дуа ни­је би­ло мо­
гу­ће утвр­ди­ти пол због сла­бе очу­ва­но­сти ма­те­
ри­ја­ла. Нај­мла­ђа ин­ди­ви­дуа кон­ста­то­ва­на је у
гро­бу број 11 и има 38–40 ге­ста­циј­ских не­де­
ља, од­но­сно у пи­та­њу је но­во­ро­ђен­че. Нај­ста­
ри­ја ин­ди­ви­дуа има пре­ко 60 го­ди­на, реч је о
му­шкар­цу из гро­ба 41. Же­не су нај­ви­ше уми­
ра­ле у уз­ра­сту адул­тус (20–40 го­ди­на), док је
код му­шка­ра­ца сли­ка дру­га­чи­ја, од­но­сно нај­
ви­ше су уми­ра­ли у уз­ра­сту ма­ту­рус (40–60
го­ди­на). Му­шкар­ци су у про­се­ку би­ли ви­со­ки
170,37 cm (сред­њи раст), а же­не 158,77 cm (ни­
зак раст). Про­сеч­на те­жи­на му­шка­ра­ца из­но­
си­ла је 70,68 kg, а же­на 67,08 kg.
ЖИ­ВО­ТИЊ­СКИ ОСТА­ЦИ ИЗ ГРО­БО­ВА НА
НЕ­КРО­ПО­ЛИ ГЛАД­НО ПО­ЉЕ
Оста­ци жи­во­ти­ња про­на­ђе­ни су у 13 гро­бо­
ва, што пред­ста­вља 25,5% од укуп­ног бро­ја на
не­кро­по­ли Глад­но по­ље. Из­у­зев јед­ног гро­ба
(гроб 12) у ком се у пре­де­лу по­кој­ни­ко­вих сто­
па­ла на­ла­зи­ло ви­ше птич­јих ко­сти­ју,5 у оста­
лим ни­је по­знат та­чан по­ло­жај жи­во­тињ­ских
оста­та­ка у од­но­су на ске­лет по­кој­ни­ка. Из гро­
5 Дневник теренских ископавања, страна 14. Међутим,
приликом антрополошке анализе Ј. Јовановић, која је
издвојила све животињске остатке из гробова, прона-
шла је само једну кост, тибиотарзус домаће кокошке
у гробу 12.
167
бо­ва укуп­но је при­ку­пље­но 50 жи­во­тињ­ских
ко­сти­ју, ко­је по­ти­чу од до­ма­ће ко­ко­шке (Gal­lus
do­me­sti­cus), ов­це (Ovis ari­es), до­ма­ћег го­ве­че­та
(Bos ta­u­rus) и ко­ња (Equ­us ca­bal­lus), док за две
ко­сти круп­них си­са­ра ни­је би­ло мо­гу­ће од­ре­
ди­ти вр­сту (Та­бе­ла 1). Са­мо у два гро­ба на­ла­зи­
ли су се оста­ци ви­ше од јед­не вр­сте жи­во­ти­ња.
Ко­сти ко­ко­шке про­на­ђе­не су у десет гро­
бо­ва и чи­не 90% ко­сти­ју за ко­је је од­ре­ђе­на
вр­ста. По­ти­чу од нај­ма­ње десет је­дин­ки, шест
адулт­них и че­ти­ри ју­ве­нил­не6. Ко­сти ју­ве­нил­
них ко­ко­ша­ка про­на­ђе­не су у три де­чи­ја гро­
ба (21, 31 и 39) и у јед­ном гро­бу (23) од­ра­слог
му­шкар­ца. Ко­сти од­ра­слих ко­ко­ша­ка про­на­
ђе­не су у че­ти­ри му­шка гро­ба (5, 12, 41, 42),
јед­ном де­чи­јем (40) и двој­ном гро­бу у ком су
са­хра­ње­ни му­шка­рац и же­на (43). За две ко­
сти ко­ко­шке уста­но­вљен је и пол, на­и­ме уну­
тар ди­ја­фи­за ху­ме­ру­са из гро­ба 5 (му­шка­рац
и де­те) и ти­би­о­тар­зу­са из гро­ба 42 (му­шка­
рац) уоче­на је ме­ду­лар­на кост ко­ја се фор­ми­
ра код жен­ки ко­је но­се ја­ја (Ser­je­ant­son 2009:
36, 49–51). Нај­за­сту­пље­ни­ји еле­мент је ти­би­о­
тар­зус (ба­так) (11), а за­тим сле­де ху­ме­рус (6),
ул­на (6), фе­мур (ка­ра­ба­так) (6), ко­ра­ко­ид (3),
кар­по­ме­та­кар­пус (3), док су оста­ли за­сту­пље­
ни са по јед­ним при­мер­ком. У три гро­ба (5, 21,
39) за­јед­но су про­на­ђе­не ко­сти кри­ла и но­гу.7
Три гро­ба (12, 31, 42) са­др­же са­мо ко­сти но­гу,
а је­дан (40) са­мо ко­сти кри­ла. У двој­ном гро­бу
43 (му­шка­рац и же­на) про­на­ђе­на је са­мо јед­на
кост, и то јед­на од ко­сти ра­ме­ног по­ја­са8 – ко­
ра­ко­ид. У два му­шка гро­ба (23 и 41) про­на­ђе­ни
су де­ли­мич­но очу­ва­ни ске­ле­ти ко­ко­ша­ка (без
гла­ве и кан­џи) (Сли­ка 2). Од­су­ство тра­го­ва ка­
са­пље­ња ука­зу­је да ме­со ни­је ски­ну­то са ко­
6 У овом раду под јувенилним јединкама подразуме-
вају се оне млађе од четири месеца живота. Време
срастања проксималне епифизе тарзометатарзуса
узето је за горњу границу јувенилне старосне катего-
рије (Serjeantson 2009: 39)
7 Кости крила = хумерус, улна, радијус, две карпалне
кости, карпометакарпус (метакарпус II+III), и фа-
ланге; кости ногу= фемур, тибиотарзус, тарзомета-
трзус, и фаланге
8 Кости раменог појаса = фуркула, скапула и коракоид.
168 ЈЕ­ЛЕ­НА ЈО­ВА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ
сти­ју, од­но­сно да се за­и­ста ра­ди о при­ло­зи­ма у
хра­ни на­ме­ње­ним по­кој­ни­ку.
Ко­сти ов­це – астра­га­лус и дис­тал­ни део ху­
ме­ру­са, про­на­ђе­не су у два гро­ба (5, 47). Са­мо
два гро­ба (5, 47) са­др­же и ко­сти до­ма­ћег го­ве­
че­та – фраг­мент са­кру­ма и прок­си­мал­ни део
ме­та­кар­пал­не ко­сти. У пи­та­њу су еле­мен­ти ко
ји не но­се до­ста ме­са, и ма­ло је ве­ро­ват­но да
пред­ста­вља­ју при­лог у хра­ни. Мо­гу­ће је да су
до­спе­ле у ра­ку са зе­мљом при­ли­ком ње­ног за­
тр­па­ва­ња. У гро­бу 14 про­на­ђен је астра­га­лус ко
ња ко­ји, по свој при­ли­ци, пред­ста­вља упад, јер
се у рим­ском пе­ри­о­ду ме­со ко­ња углав­ном ни
је је­ло и ни­је се ко­ри­сти­ло у по­греб­ном ри­ту­
а­лу (La­u­we­ri­er 1986, 189; 1993, 77; 1999, 105).
ДИ­СКУ­СИ­ЈА
У гро­бо­ви­ма на не­кро­по­ла­ма из рим­ског пе­
ри­о­да ши­ром Евро­пе про­на­ла­же­ни су жи­во­
тињ­ски оста­ци (La­uw­ri­er 1993). На пр­вом ме­
сту по број­но­сти оста­та­ка у гро­бо­ви­ма на­ла­зи
се до­ма­ћа сви­ња, а по­сле ње до­ма­ћа ко­ко­шка,
на осно­ву че­га се мо­же за­кљу­чи­ти да је ме­со
ових жи­во­ти­ња има­ло нај­ва­жни­ју уло­гу у по­
греб­ном ри­ту­а­лу (La­uw­ri­er 1993: 78; Ser­je­ant­
son 2009: 340). С дру­ге стра­не, у на­се­љи­ма из
рим­ског пе­ри­о­да, оста­ци го­ве­че­та су нај­број­
ни­ји, а за­тим сле­де ов­ца, ко­за, па тек он­да до­
ма­ћа сви­ња, и ко­ко­шка, ко­ја је ина­че ве­о­ма
сла­бо за­сту­пље­на (La­u­we­ri­er 1993: 79). Р. Ла­
у­врир (La­u­we­ri­er 1993) уочио је ве­зу из­ме­
ђу за­сту­пље­но­сти оста­та­ка свињa, коко­шaка,
го­ве­че­та, ова­ца и ко­за у гро­бо­ви­ма и ме­са из
књи­ге ре­це­па­та рим­ског пи­сца Апи­ци­ја (Api­
ci­us) из I ве­ка но­ве ере, на осно­ву ко­је је за­
кљу­чио да се мр­тви­ма ни­је да­ва­ла хра­на ко­ја
се ко­ри­сти­ла у сва­ко­днев­ном жи­во­ту, већ она
ко­ја је сма­тра­на (од стра­не жи­вих) ква­ли­тет­
ни­јом (La­uw­ri­er 1986: 191; 1993: 78). Још јед­
но об­ја­шње­ње ве­ли­ке број­но­сти оста­та­ка сви­
ња и ко­ко­шка у гро­бо­ви­ма од­но­си се на на­чин
при­пре­ме њи­хо­вог ме­са. На­и­ме, при­пре­ма­ње
ме­са ко­ко­шке или сви­ње ни­је под­ра­зу­ме­ва­ло
ње­го­во укла­ња­ње са ко­сти­ју, док је при­пре­ма
го­ве­ђег ме­са, пр­вен­стве­но због ве­ли­чи­не са­ме
жи­во­ти­ње, укљу­чи­ва­ла фи­ле­ти­ра­ње, од­но­сно
ски­да­ње са ко­сти­ју (La­uw­ri­er 1993: 79). Упра­во
због на­чи­на при­пре­ма­ња уко­ли­ко је и го­ве­ди­
на ко­ри­шће­на у по­греб­ном ри­ту­а­лу као при­лог
у хра­ни, оста­ци го­ве­че­та не би се че­сто про­на­
ла­зи­ли у гро­бо­ви­ма (La­uw­ri­er 1986: 190; 1993:
79; 2004: 69; Gál 2005: 311; Gro­ot 2008: 171). Р.
Ла­у­врир ис­пи­тао је та­ко­ђе, да ли се ме­со ко­
ко­ша­ка че­шће ста­вља­ло као при­лог у хра­ни у
жен­ске гро­бо­ве, а ме­со сви­ња у му­шке, ка­ко је
би­ло сма­тра­но ра­ни­је, и за­кљу­чио да не по­сто­
ји ни­ка­ква по­ве­за­ност из­ме­ђу ме­са од­ре­ђе­не
вр­сте жи­во­ти­ња и по­ла ин­ди­ви­дуе у гро­бу (La­
uw­ri­er 1993: 80).
На под­руч­ју да­на­шње Ср­би­је уоче­на је
слич­на си­ту­а­ци­ја. На­и­ме, на не­кро­по­ли Глад­
но по­ље у Ре­ме­зи­ја­ни, жи­во­тињ­ске ко­сти про­
на­ђе­не су у 13 гро­бо­ва: пет му­шких, јед­ном
жен­ском, шест де­чи­јих и јед­ном двој­ном гро­бу
у ком су са­хра­ње­ни му­шка­рац и же­на. Ме­ђу­
тим, до­би­је­ни ре­зул­та­ти Хи ква­драт те­ста по­
ка­зу­ју да по­ја­ва жи­во­тињ­ских оста­та­ка у по­је­
ди­ним гро­бо­ви­ма ни­је би­ла по­ве­за­на са ста­ро­
шћу (χ2 (1, n=48) = 0.254, p= 0.614, fi= 0.073) и
по­лом (χ2 (2, n=48) = 5.204, p= 0.074, fi= 0.329)
са­хра­ње­них ин­ди­ви­дуа на не­кро­по­ли Глад­но по
ље у Ре­ме­зи­ја­ни. Ж. Ми­кић до­шао је до истог
за­кључ­ка ка­да је у пи­та­њу би­ри­ту­ал­на не­кро­
по­ла Ви­ше гро­ба­ља у Ви­ми­на­ци­ју­му, да­то­ва­на
од I до III ве­ка но­ве ере (Зо­то­вић и Јор­до­вић
1990: 115). У 14 гро­бо­ва са кре­ми­ра­ним по­
кој­ни­ци­ма, ко­ји чи­не 4,8 % од укуп­ног бро­ја
кре­ма­ци­ја (292) кон­ста­то­ва­не су не­кре­ми­ра­не
жи­во­тињ­ске ко­сти. Та­ко­ђе, оне су про­на­ђе­не
и у 3% од укуп­ног бро­ја ин­ху­ми­ра­них гро­бо­
ва (235). На овој не­кро­по­ли нај­ве­ћи број жи­
во­тињ­ских оста­та­ка при­па­да ов­ца­ма, до­ма­ћем
го­ве­че­ту и сви­њи, док се у са­мо јед­ном гро­бу
са оста­ци­ма кре­ми­ра­ног по­кој­ни­ка ја­вља­ју ко­
сти ко­ко­шке (Зо­то­вић и Јор­до­вић 1990: 115).
ЗА­КЉУ­ЧАК
На не­кро­по­ли Глад­но по­ље у Ре­ме­зи­ја­ни са­
хра­ње­на је при­род­на би­о­ло­шка по­пу­ла­ци­ја,
од­но­сно под­јед­нак број му­шка­ра­ца, же­на и де
це. У об­ре­ду са­хра­њи­ва­ња, осим лич­них пред­
ме­та уз по­кој­ни­ка при­ла­га­на је и хра­на, на шта
 ДОМАЋА КОКОШКА (GALLUS DOMESTICUS) У ПОГРЕБНОМ РИТУАЛУ НА РЕМЕЗИЈАНИ
ука­зу­ју жи­во­тињ­ски оста­ци про­на­ђе­ни у гро­
бо­ви­ма. Оста­ци жи­во­ти­ња на­ђе­ни су у једнoj
че­твр­ти­ни од укуп­ног бро­ја гро­бо­ва и углав­
ном се ра­ди о ко­сти­ма до­ма­ће ко­ко­шке. Ана­
ли­за је по­ка­за­ла да при­су­ство жи­во­тињ­ских
ко­сти­ју у гро­бо­ви­ма на Ре­ме­зи­ја­ни ни­је би­ло
по­ве­за­но са по­лом или ста­ро­шћу по­кој­ни­ка,
а ни­је уоче­на ни пра­вил­ност у рас­про­сти­ра­њу
ових гро­бо­ва на не­кро­по­ли. Слич­на си­ту­а­ци­ја
за­бе­ле­же­на је и на не­кро­по­ли Ви­ше гро­ба­ља на
Ви­ми­на­ци­ју­му, али и на оста­лим не­кро­по­ла­ма
из рим­ског пе­ри­о­да ши­ром Евро­пе.
Овај рад је­дан је од рет­ких на те­ри­то­ри­ји
Ср­би­је у ко­ме су об­је­ди­ње­ни ре­зул­та­ти ан­тро­
по­ло­шке и ар­хе­о­зо­о­ло­шке ана­ли­зе при­ли­ком
ре­кон­струк­ци­је по­греб­них оби­ча­ја у рим­ском
пе­ри­о­ду, и упра­во у то­ме се и огле­да ње­гов зна­
чај.
Рад представља резултат пројекта Мини­
старства просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије, Биоархеологија древне
Европе – људи, биљке и животиње у праисторији
Европе, III 47001.
БИ­БЛИ­О­ГРА­ФИ­ЈА:
Бла­жић С. 1995. Оста­ци жи­во­тињ­ских вр­ста са ло­ка­ли­
те­та на тра­си ауто – пу­та кроз Срем, У Ар­хе­о­ло­шка
ис­тра­жив­ња дуж ауто­пу­та кроз Срем, Ва­па З (ур),
По­кра­јин­ски за­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре:
Но­ви Сад; 321–346.
Bro­oks, S., and Suc­hey, J. 1990. Ske­le­tal age esti­ma­tion ba­
sed on the os pu­bis: a com­pa­ri­son of the Acsádi-Ne­
meskéri and Suc­hey-Bro­oks met­hods. Hu­man Evo­lu­
tion 5(3): 227–238.
Buc­kbe­rry, J. L., and Cham­ber­lain, A. T. 2002. Age esti­ma­
tion from the auri­cu­lar sur­fa­ce of the ili­um: a re­vi­
sed met­hod. Ame­ri­can Jo­ur­nal of Physi­cal Anthro­po­logy
119: 231–239.
Ca­pas­so, L., Ken­nedy, K. A. R., and Wil­czak, C. A. 1999. At-
las of oc­cu­pa­ti­o­nal mar­kers on hu­man re­ma­ins. Jo­
ur­nal of Pa­le­o­pat­ho­logy (Mo­no­grap­hic pu­bli­ca­tion 3) 3:
1–183.
Co­hen, A., and Ser­je­ant­son, D. 1996. A ma­nual for the iden­
ti­fi­ca­tion of bird bo­nes from ar­cha­e­o­lo­gi­cal si­tes. Re­vi­sed
edi­tion. Lon­don.
Di­mi­tri­je­vić, V., and Me­do­vić, A. 2007. Ani­mal and plant
re­ma­ins in a tomb in test-pit 1/05, out­si­de the for­ti­
169
fied im­pe­rial pa­la­ce Fe­lix Ro­mu­li­a­na. Ста­ри­нар 57:
315–321.
FDI= Fe­de­ra­tion Den­ta­i­re In­ter­na­ti­o­na­le. 1971. Two-di­gits
system of de­sig­na­ting te­eth. In­ter­na­ti­o­nal Den­tal Jo­
ur­nal 21: 104–106.
Fe­rem­bach, D., Schwi­detzky, I., and Stlo­u­kal, M. 1980. Re­
com­men­da­ti­ons for age and sex di­ag­no­sis of ske­le­
tons. Jo­ur­nal of Hu­man Evo­lu­tion 7: 517–549.
Gál, E. 2005. New evi­den­ce of fow­ling and po­ul­try ke­e­ping
in Pan­no­nia, Da­cia and Mo­e­sia du­ring the Pe­riod of
the Ro­man Em­pi­re, in Fe­at­hers, Grit and Symbo­lism.
Birds and Hu­mans in the An­ci­ent Old and New Worlds,
eds. Gru­pe G and Pe­ters J, Rah­den: Ver­lag Ma­rie Le­i­
dorf GmbH, 303–318.
tie, V., Chi­
Ghe­ ţ­e­scu, Ş., Co­
ţ­o­fan, V., and Hil­le­brand, A.
1976. Atlas de ana­to­mie a pă­să­ri­lor do­me­stic. Bu­cu­re­
ş­ti: Edi­tu­ra Aca­de­mi­ei Re­pu­bli­cii So­ci­a­li­ste România.
Gro­ot, M. 2008. Ani­mals in ri­tual and eco­nomy in a Ro­man
fron­ti­er com­mu­nity. Ex­ca­va­ti­ons in Tiel-Pas­se­wa­a­ij.
Am­ster­dam Uni­ver­sity Press: Am­ster­dam.
Гу­шић, С. 1987. Ур­ба­ни­зам Ре­ме­зи­ја­не од 1–6 ве­ка. Са­оп­
ште­ња 19: 27–34.
İşcan, M., and Loth, S. 1986. Esti­ma­tion of age and de­ter­
mi­na­tion of sex from the ster­nal rib, in Fo­ren­sic oste­
o­logy: Advan­ces in the Iden­ti­fi­ca­tion of Hu­man Re­ma­
ins, ed. Re­ichs K, Spring­fi­eld, Il­li­no­is: C. C. Tho­mas,
68–89.
Ken­nedy, K. A. R. 1989. Ske­le­tal mar­kers of oc­cu­pa­ti­o­nal
stress, in Re­con­struc­tion of Li­fe from the Ske­le­ton, eds.
Is­can M and Ken­nedy K, New York: Alan R. Liss,
129–160.
Komárek, V. 1979. Ana­to­mia avi­um do­me­sti­ca­rum. Diel I,
Bra­ti­sla­va: Príroda.
La­u­we­ri­er, R. 1986. A meal for the dead. Pa­la­e­o­hi­sto­ria 25:
183–193.
La­u­we­ri­er, R. 1993. Bird re­ma­ins in Ro­man gra­ves. Ar­cha­e­
o­fa­u­na 2: 75–82.
La­u­we­ri­er, R. 1999. Eating hor­se­me­at: the evi­den­ce in the
Ro­man Net­her­lands. Ar­cha­e­o­fa­u­na 8: 101–113.
La­u­we­ri­er, R. 2002. Ani­mals as food for the soul, in Bo­nes
and the Man. Stu­di­es in ho­no­ur of Don Brot­hwell, eds.
Dob­ney K and O’Con­nor T, Ox­ford: Ox­bow Bo­oks,
63–71.
La­u­we­ri­er, R. 2004. The eco­no­mic and non-eco­no­mic ani­
mal: Ro­man de­po­si­ti­ons and of­fe­rings, in Be­ha­vi­o­ur
be­hind Bo­nes. The zo­o­ar­cha­e­o­logy of ri­tual, re­li­gion,
sta­tus and iden­tity, eds. O’Day S, Van Ne­er W and Er-
vynck A, Ox­ford: Ox­bow bo­oks, 66–72.
Mi­les, A. E. W. 1963. The Den­ti­tion in the As­ses­sment of
In­di­vi­dual Age in Ske­le­tal Ma­te­rial, in Den­tal Anthro­
170 ЈЕ­ЛЕ­НА ЈО­ВА­НО­ВИЋ и ЈЕ­ЛЕ­НА БУ­ЛА­ТО­ВИЋ
po­logy, ed. Brot­hwell D. R, New York: The Mac­mil­lan
Com­pany, 191–209.
Ми­ло­ше­вић, Г. 2004. Ре­ме­зи­ја­на: сли­ка јед­ног ан­тич­ког
гра­да. Пе­шча­ник II: 121–133.
Мир­ко­вић, М. 1994. Рим­ско осва­ја­ње и ор­га­ни­за­ци­ја
рим­ске вла­сти, у: Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да I, ур.
Ћир­ко­вић С, Бе­о­град: Срп­ска књи­жев­на за­дру­га,
66–76.
Pal­lant, J. 2011. SPSS pri­ruč­nik za pre­ži­vlja­va­nje. Po­stup­ni
vo­dič kroz ana­li­zu po­da­ta­ka po­mo­ću SPSS-a. Pre­vod 4.
iz­da­nja, pre­ve­li Šu­ćur M i Mi­lan­ko O, Be­o­grad: Mi­
krok­nji­ga.
Robb, J. 1998. The in­ter­pre­ta­tion of ske­le­tal mu­scle si­tes: a
sta­ti­sti­cal ap­pro­ach. In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Oste­o­ar­
cha­e­o­logy 8: 363–377.
Ruff, C. B., Scott, W. W., and Liu, A. Y-C. 1991. Ar­ti­cu­lar
and di­aphyseal re­mo­de­ling of the pro­xi­mal fe­mur
with chan­ges in body mass in adults. Ame­ri­can Jo­ur­
nal of Physi­cal Anthro­po­logy 86: 397–413.
Са­бо­вље­вић, Д. 1887. До­пи­си I–II. Ста­ри­нар 4: 91–99.
Schmid, E. 1972. Atlas of Ani­mal Bo­nes: for pre­hi­sto­ri­ans, ar­
cha­e­o­lo­gists and qu­a­ter­nary ge­o­lo­gists. New York: El­
se­vi­er.
Sum­mary
DO­ME­STIC CHIC­KEN (GAL­LUS DO­ME­STI­CUS) IN FU­NE­RARY RI­TUAL AT RE­ME­SI­A­NA
JE­LE­NA JO­VA­NO­VIĆ and JE­LE­NA BU­LA­TO­VIĆ
Du­ring the re­scue ar­cha­e­o­lo­gi­cal ex­ca­va­ti­on in
2011, at the si­te Glad­no Po­lje in Be­la Pa­lan­ka
(Re­me­si­a­na), la­te an­ti­que nec­ro­po­lis was di­sco­
ve­red. The­re we­re 51 in­hu­ma­ted gra­ves (28 chil­
dren and 37 adult in­di­vi­du­als) da­ted to the first
half of the IV cen­tury A.D. The ob­jec­ti­ve of this
study was to de­ter­mi­ne whet­her the pre­sen­ce of
ani­mal re­ma­ins in cer­tain gra­ves was con­nec­
ted to sex and age di­stri­bu­tion of the in­di­vi­du­als
bu­ried in the nec­ro­po­lis. Ani­mal re­ma­ins we­re
fo­und in 13 gra­ves, ma­jo­rity of them we­re of do­
me­stic chic­ken (Gal­lus do­me­sti­cus) (Ta­ble 1).
In ge­ne­ral, the­re are two pos­si­ble re­a­sons
for in­clu­ding the re­ma­ins of chic­ken and ot­her
ani­mals in gra­ve: they we­re eit­her in­ten­ded as
Ser­je­ant­son, D. 2009. Birds. Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press.
Stlo­
u­
kal, M., and Hanáková, H. 1978. Die Länge der
Längsknochen al­tsla­vischer Bevölkerungen un­ter be­
son­de­rer Berücksic­hti­gung von Wac­hstum­sfra­gen. Ho
mo 29: 53–69.
Trot­ter, M., and Gle­ser, G. 1977. Cor­ri­gen­da: Esti­ma­tion of
sta­tu­re from long limb bo­nes of Ame­ri­can Whi­tes and
Ne­gro­es, Ame­ri­can Jo­ur­nal of Physi­cal Anthro­po­logy
47: 355–356.
Ube­la­ker, H. 1978. Hu­man Ske­le­tal Re­ma­ins: Ex­ca­va­ti­on,
Analysis, In­ter­pre­ta­tion. Chi­ca­go: Al­di­ne Pu­blis­hing
Com­pany.
Вал­тро­вић, М. 1885. Ста­ри­не бе­ло­па­ла­нач­ке. Ста­ри­нар
2: 98–99.
Ze­der, M., and Lap­ham, H. 2010. As­ses­sing the re­li­a­bi­lity
of cri­te­ria used to iden­tify postcra­nial bo­nes in she­ep,
Ovis, and go­ats, Ca­pra. Jo­ur­nal of Ar­cha­e­o­lo­gi­cal Sci­en­
ce 37: 2887–2905.
Зо­то­вић, Љ., и Јор­до­вић, Ч. 1990. Vi­mi­na­ci­um 1, не­кро­по­ла
Ви­ше гро­ба­ља. Бе­о­град: Ар­хе­о­ло­шки ин­сти­тут.
food for the de­ce­a­sed on his or her jo­ur­ney to
the un­der­world or they we­re in­ten­ded as an of­
fe­ring to the gods to en­su­re sa­fe ar­ri­val in the
af­ter­li­fe (La­u­we­ri­er 2002). Ani­mal re­ma­ins we­re
fre­qu­ently pla­ced in gra­ves in the ter­ri­to­ri­es of
the Ro­man Em­pi­re. A pig or jo­int of pork was
the most usual ac­com­pa­ni­ment of a bu­rial; the
chic­ken was the se­cond most fre­qu­ent, fol­lo­wed
by jo­ints of cat­tle, she­ep and go­at (La­u­we­ri­er
1993; Ser­je­ant­son 2009). The re­la­ti­ve fre­qu­ency
of the­se spe­ci­es cor­re­la­te with the me­at li­sted
in the re­ci­pe bo­ok of the Ro­man wri­ter Api­ci­us.
The re­ci­pes we­re for lu­xu­ri­o­us food rat­her than
everyday me­als, which im­plied that the food ac­
com­panying the dead re­pre­sen­ted me­als that we
 ДОМАЋА КОКОШКА (GALLUS DOMESTICUS) У ПОГРЕБНОМ РИТУАЛУ НА РЕМЕЗИЈАНИ
re out of or­di­nary (La­u­we­ri­er 1993; Ser­je­ant­son
2009).
The stu­di­es of ani­mal re­ma­ins fo­und in gra­
ves on the ter­ri­tory of Ser­bia, the for­mer part of
the Ro­man pro­vin­ce Up­per Mo­e­sia (Mo­e­sia Su­
per­i­or) are not nu­me­ro­us. Exi­sting know­led­ge is
ba­sed on the stu­di­es of ce­me­te­ri­es Vi­še gro­ba­lja
in Vi­mi­na­ci­um (Зо­то­вић, Јор­до­вић 1990) and
Li­va­de in Srem­ska Mi­tro­vi­ca (Бла­жић 1995), as
well as the tomb out­si­de the for­ti­fied im­pe­rial
pa­la­ce in Gam­zi­grad (Di­mi­ti­je­vić and Me­do­vić
2007).
Anthro­po­lo­gi­cal analysis sho­wed that na­
tu­ral bi­o­lo­gi­cal po­pu­la­tion was bu­ried in the
nec­ro­po­lis Glad­no po­lje in Re­me­si­a­na. In­ha­bi­
tans of an­ci­ent Re­me­si­a­na pro­vi­ded the­ir de­
ce­a­sed be­si­des per­so­nal items, al­so with food,
and ani­mal re­ma­ins fo­und in abo­ut one-qu­ar­ter
of gra­ves, spe­ak in fa­vor of. Chic­ken me­at was
171
the most fre­qu­ent food ac­com­pa­nied the dead
at this nec­ro­po­lis. The pre­sen­ce of ani­mal bo­
nes in the gra­ves at Glad­no po­lje was not ca­u­sed
by sex or age of the de­ce­a­sed. The­re al­so was
not any re­gu­la­rity in the spa­tial di­stri­bu­tion of
the­se gra­ves in the nec­ro­po­lis. A si­mi­lar si­tu­a­
tion was ob­ser­ved at the bi­ri­tual nec­ro­po­lis Vi­še
gro­ba­lja in Vi­mi­na­ci­um, but al­so in ge­ne­ral it
was typi­cal for the ot­her Ro­man ce­me­te­ri­es ac­
ross Euro­pe.
In or­der to gain a bet­ter in­sight in­to the fu­ne­
rary ri­tes, espe­ci­ally tho­se con­nec­ted with food
of­fe­rings, as well as ani­mals in­vol­ved in fu­ne­ral
cu­stoms, it is ne­ces­sary to study the­ir re­ma­ins.
Cer­ta­inly, the fu­tu­re re­se­arch sho­uld pay mo­re
at­ten­tion to co­o­pe­ra­tion bet­we­en ar­cha­e­o­lo­gists,
physi­cal anthro­po­lo­gists and ar­cha­e­o­zo­o­lo­gists,
and this will con­tri­bu­te to the de­ve­lop­ment of
fu­ne­rary ar­cha­e­o­logy in Ser­bia.
 ŽIVOTINJE I
MATERIJALNA KULTURA
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 173

MANUFACTURING BONE TOOLS: THE EXAMPLE OF KOVAČEVO

ISABBELLE SIDÉRA

Centre National de la Recherche Scientifique (CNRS), Paris, France

e-mail: isabelle.sidera@mae.u-paris10.fr

Abstract: The spoons made from ox metapodial bones are specific bone objects, emblematic for the early Neo-
lithic in the Balkans and Anatolia. They were finely made, sometimes even decorated, and their manufacture
demanded high skill and knowledge. The paper will discuss the manufacturing techniques, with special focus on
the data obtained through experimentation.

Key words: Early Neolithic, Balkans, Anatolia, bone industry, manufacturing techniques, experimentation

Апстракт: Кашике израђене од метаподијалних костију говечета представљају специфичне коштане

предмете, карактеристичне за рани неолит Балкана и Анадолије. Ради се о предметима веома фине израде,
који су понекад и украшени, и њихова је израда захтевала велику вештину и знање. У раду ће се разматрати
технике производње, са посебним освртом на податке добијене путем експеримената.

Кључне речи: рани неолит, Балкан, Анадолија, коштана индустрија, технике израде, експеримент

The spoon is emblematic of the early Neolithic
in the Balkans and Anatolia. It is a fine object,
a real sculpture with regular lines, well propor-
tioned volumes, and with a handle that can be
nicely decorated. The material often varies in
colour from brown to orange and glossy or even
varnished. The production of the spoons thus
evinces exceptional care – which is food for
thought in itself. So as to situate the difficulties
of manufacture, measure the level of expertise
involved in producing these objects, and acquire
an idea of the time invested in making them I
made a replica of a spoon – an elongated bowl
model – common in the Balkans if one refers to
Kovačevo, Giannitsa, Karanovo (Hiller & Nikolov
1988), Azmak (Georgiev 1967; Kalchev 2005),
Aşağı Pınar (Özdogan & Basgelen 1999) or again
Govrlevo (Sidéra, 2006). These craft skills are
what I should like to discuss here, as well as the
knowledge gained from experimentation.
The operational formulas used for making
the spoons were sophisticated. They included
multiple operations suitable for creating the
crafted negative and positive volumes that char-
acterise them. Progressive trimming, thinning,
and hollowing were thus carried out by every
technical method available: percussion, string
sawing, scraping, abrasion, and sawing with flint
(Figure 1).
I became aware of how technically compli-
cated the operation is when making a spoon from
an ox metapodial (Figure 2). Above all, ignorance
174
Figure 1. Operational schemas for fashioning long-bone spoons-sculptures from Kovačevo (after Sidéra, 1997: fig. 1 &
Слика 1. Оперативна схема за израду кашика-скулптура од дугих костију са Ковачева (према Sidéra, 1997: fig. 1 &
of the detailed sequence of operations – need-
ed for the very exacting contours of this type of
piece – harms the final quality and balance of the
piece. When exactly to start shaping the handle
or hollowing out the bowl, for example, are real
problems; the order of the technical operations
cannot be identified through a visual analysis of
the finished products. Moreover, the numbers
and quality of the unfinished pieces are insuf-
ficient to allow further deductions. The result
of my experimentation therefore fails to match
the quality of workmanship of certain Neolith-
ic works that have a perfect symmetry (Figure
3). This allows one to postulate that the manu-
facture of these products was based on knowing
a pre-ordained plan of action, in which the oc-
ISABBELLE SIDÉRA
2005, fig. 1 & 5).
2005, fig. 1 & 5)
currence of each technical operation – however
slight it might be – had its place.
It can be deduced that to manufacture a
product of this type a form of supervision and
a communication or commented demonstration
by an experienced craftsman were necessary.
Additionally, the amount of time needed is con-
siderable. The pre-form I obtained required 14
hours’ work. About another ten hours would
probably be needed to complete the work. So
making a spoon of this type may be estimated to
take grosso modo 25 hours’ work. This is owing as
much to the substantial thickness of the material
used, sought for the volume, and to its hardness
– as to the very great extent to which the blank
has to be transformed to make these objects.
 MANUFACTURING BONE TOOLS: THE EXAMPLE OF KOVAČEVO 175

Figure 2. Manufacture of spoon made from long bone. 1) Crude raw material (ox metapodial). 2) Fleshing the bone. 3) Dis-
jointing. 4) Cleaning the bone. 5) Eliminating the proximal epiphysis. 6) After cleaning, sawing in two and transversal saw-
ing: obtaining the blank. 7) Abrading the blank and roughing the spoon handle. 8) After two hours’ abrasion. 9) Fashioning
the bowl by scraping. 10) Rough-work of the spoon after eight hours’ work. Photos M. Lichardus-Itten. Computer Aided
Publishing G. Monthel.
Слика 2. Производња кашика од дуге кости. 1) Груби комад сировине (метаподијална кост говечета). 2) Уклањање
меса са кости. 3) Раздвајање. 4) Чишћење кости. 5) Уклањање проксималне епифизе. 6) После чишћења, пресецање на
два дела и трансверзално сечење да се добије полуфабрикат. 7) Обрада полуфабриката абразијом и грубо обликовање
дршке кашике. 8) Након два сата стругања. 9) Обликовање реципијента стругањем. 10) Груби изглед кашике након
осам сати рада. Фото: M. Lichardus-Itten. Computer Aided Publishing G. Monthel.
176 ISABBELLE SIDÉRA

Figure 3. Ensemble of spoons made from long and flat bones (no. 1 & 4) from the site of Kovačevo (Bulgaria). Photos M.
Lichardus-Itten. Computer Aided Publishing G. Monthel.
Слика 3. Група кашика од дугих и од пљоснатих костију (бр. 1 и 4) са локалитета Ковачево (Бугарска). Фото: M.
Lichardus-Itten. Computer Aided Publishing G. Monthel.

The spoons’ quality of finish, however, is not
equal from one product to another. On the con-
trary, important differences in workmanship
are palpable between pieces of the same type.
They are evidence of marked differences in the
technical skills between the manufacturers of
these pieces. These differences are noticeable
above all in the treatment of the objects’ vol-
umes, for which ideational skills (Pelegrin,
1991) or capacities of three-dimensional rep-
resentation associated with obvious technical
abilities are required. On certain products the
symmetry, the perfection of the lines, and the
sophistication and delicacy of the contours are
remarkable (Figure 3) – right down to the least
detail (Figure 4). Others are quite different.
Their poorly defined contours make these piec-
es crude copies of the former category (Figure
3). In addition to the variation in contour quali-
ty there is a variation in the colour of the pieces.
A vast palette of tints – from black to brown –
is given to the objects (Sidéra, 2000). However,
the uniformity of the colour on a given piece is
a variable that is representative – that at least
is my interpretation – of its quality. Certain ob-
jects are uniformly coloured brown or black;
 MANUFACTURING BONE TOOLS: THE EXAMPLE OF KOVAČEVO 177

Figure 4. Details of the lines and volumes of spoon no. 22439 of Kovačevo: internal face of the bowl; profile of the bowl;
back of the bowl; detail of the lines of the profile at the junction of the bowl and handle. Photos I. Sidéra – stereoscopic
microscope.
Слика 4. Детаљи линија и облика кашике бр. 22439 са Ковачева: унутрашња страна реципијента; профил реципијента;
задња страна реципијента; детаљ линије профила на месту где се спајају реципијент и кашика. Фото: I. Sidéra –
стереоскопски микроскоп.

others – the majority in fact – are yellowish or
multi-coloured. The uniformity of tints is often
associated with pieces with high quality con-
touring.
It thus becomes apparent that various levels
of manufacturers are in action with very con-
trasting expertise, experience, and technical
skills. The term specialist, however, cannot be
used to designate the manufacturers with the
highest degrees of expertise for whom excel-
lence is the rule. In the Early Neolithic context
there are no traces of workshops. The dispersion
of the remains seems to indicate production in
a domestic setting. On the other hand, the term
“experts” can be used.
In conclusion, the bone spoons are certainly
attractive objects worthy of admiration, but in
reality they subsume rather more interesting as-
pects: high degree of technical knowledge, search
for excellence, and expert craftsmen are signs of
an original social organisation associated with a
certain degree of division of labour. Moreover,
the strong stylistic uniformity of certain models
of spoons, from Giannitsa to Stara Zagora, sug-
gests another phenomenon of structured diffu-
sion of skills by means of a sort of “professional”
network. Without doubt, this is not peculiar to
the bone industry; for in order to characterise
the decoration on the painted ware of Kovačevo
(Bulgaria), also of a very high level of technical
178 ISABBELLE SIDÉRA
expertise (Lichardus-Itten, 2009), Laure Salano-
va (2009) employs the terms  perfect mastery of
techniques, individual variability in the delineation
of the painted decoration, various levels of skill, do-
mestic production, terms in every point transfer-
able to the productions of the bone industry. So
a structural analogy, perhaps linked to the same
division of labour, appears between these manu-
factures – domestic but demanding in technical
skills, transmitted by certain types of learning
via individuals issued from professional net-
works and a possible definite geographic origin.
Translation from French to English: Timothy
Seller
REFERENCES:
Georgiev G. I., 1967. Beiträge zur Erfoschung des Neolithi-
kums und der Bronzezeit in Südbulgarien. Archaeolo-
gia Austriaca, 42: 90–144.
Kalchev P. 2005, Neolithic Dwellings Stara Zagora Town. Ex-
position Catalog. Stara Zagora: 65.
Hiller S., et Nikolov V., 1988. Tell Karanovo 1988 : Vorbericht
über die 5e Kampagne der österreichisch-bulgarischen
Ausgrabungen am Tell von Karanovo. Salzburg, Schrift-
enreihe des Instituts für Alte Geschichte und Alter-
tumskunde der Universität Salzburg:.
Lichardus-Itten M., 2009. La néolithisation des Balkans
méridionaux vue à travers la céramique de Kovacevo.
In: L. Astruc, A. Gaulon et L. Salanova (dir.), Méthodes
d’approche des premières productions céramiques: études
de cas dans les Balkans et au Levant. Table ronde de la
Maison de l’Archéologie et de l’Ethnologie (Nanterre,
France), 28 février 2006. Verlag Marie Leidorf GmbH,
Raden/Westf: 13–20.
Özdogan M., and Basgelen N. (eds), 1999. Neolithic Turkey.
The Craddle of Civilization. New discoveries. Istanbul,
Ofset Yapim Evi (Ancient Anatolian Civilizations se-
ries 3), 2 vol.
Pelegrin J., 1991. Aspects de la démarche expérimentale en
technologie lithique In: 25 ans d’études technologiques
en Préhistoire, XIème rencontres internationales
d’archéologie et d’histoire d’Antibes. Antibes, Éd. de
l’Association pour la promotion et la diffusion des
connaissances archéologiques: 57–63.
Salanova L., 2009. La plus ancienne céramique bulgare
(Kovacevo, Bulgarie) : caractérisation techique, im-
plications socio-culturelles. In: L. Astruc, A. Gaulon
et L. Salanova (dir.), Méthodes d’approche des premières
productions céramiques : étude de cas dans les Balkans et
au Levant. Internationale Archäologie 12, Arbeitsge-
meinschaft Symposium Tagung Kongress, Rahden,
Marie Leidorf GmbH: 21–28.
Sidéra I., 1997. Nouveaux éléments d’origine proche-ori-
entale dans le Early Neolithic balkanique. Analyse de
l’industrie osseuse In: M. Otte (dir.), Genèse de deux
mondes, Actes du Colloque international Préhistoire
d’Anatolie. Liège, ERAUL 85, p. 215–239.
Sidéra I., 2000. Feu et industrie osseuse. Un marqueur
d’identité culturelle. Paléorient, 26 (2): 51–59.
Sidéra I., 2006. Rapport sur l’étude de l’industrie osseuse
(Skopje): Goverlevo. Ministère des Affaires étrangères,
Mission archéologique de Madzhari (Macédoine), C.
Comminge dir.
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 179

RO­MAN ITEM MA­DE OF MAM­MOTH TUSK FROM RO­MU­LI­A­NA

SO­FI­JA PET­KO­VIĆ

Ar­cha­e­o­lo­gi­cal In­sti­tu­te, Bel­gra­de

e-mail: spetkovi@ai.ac.rs

Abstract: In 2005 an interesting bone object, a fragment of carved head of an elephant, was discovered during
systematical archaeological excavation in Romuliana. It was found in the south-east part of fortified imperial pal-
ace in the cultural layer dated in the end of 4th and the beginning of 5th centuries. The analysis of material of this
item unexpectedly showed that the figure of elephant was carved out from a mammoth tusk. So far, this is the
unique Roman object identified to be made of mammoth tusk. The head of the elephant was a part of a figurine
of the armored animal, often presented in Hellenistic art. This figurine could be a part of luxurious furniture or
chariot, and probably derives from the horizon of life in imperial residence of Galerius.

Keywords: Felix Romuliana, Serbia, palace, Hellenistic art, Galerius, elephant, mammoth, ivory

Апстракт: Током систематских археолошких ископавања Ромулијане 2005. године, откривен је занимљив
коштани предмет, фрагмент изрезбарене главе слона. Предмет је нађен у југоисточном делу утврђене
царске палате, у културном слоју датованом у крај 4. и почетак 5. века. Анализом материјала овог
предмета неочекивано је утврђено да је израђен од кљове мамута. За сада, ово је једини идентификовани
римски предмет начињен од кљове мамута. Глава слона је била део фигурине оклопљене животиње, често
приказиване у хеленистичкој уметности. Фигурина је могла бити део луксузног намештаја или двоколице, а
највероватније потиче из хоризонта живота у Галеријевој царској резиденцији.

Кључне речи: Felix Romuliana, Србија, палата, хеленистичка уметност, Галерије, слон, мамут, слоновача

Apart the multilayer cultural stratigraphy from
the time of the First Tetrarchy to the medieval
period (Петковић 2008: 64–67; Petković 2011:
176–189), systematical archaeological excava-
tions in 2005 in the southeast part of Romuliana,
in the Section of bath (thermae) had revealed an
abundance of small finds. Late Roman and Early
Byzantine horizons of life were particularly rich
in archaeological finds. Together with a large
amount of ceramics, glass, and bronze coins,
there was also a significant quantity of bone and
antler items (Petković 2006: 353–266; Petković
2011: 193–194, Figs. 166–167).
The analysis of bone and antler items:
three-partite combs, different plating, ornamen-
tal and sewing needles and boxes (pyxides), has
revealed a relative monotonous palette of mate-
rials they were made of. The most frequent ma-
terials of Late Roman and Early Byzantine bone
industry in Romuliana were long tubular bones
180 SO­FI­JA PET­KO­VIĆ

Figure 1. Drawing of a fragment of ivory elephant figurine from Romuliana

Слика 1. Цртеж фрагментоване фигурине слона од кљове са Ромулијане

Figure 2. Fragment of ivory elephant head from Romuli-

ana with tusks and upraised trunk (right profile)
Слика 2. Фрагмент главе слона од кљове са Ромулијане
са кљовама и подигнутим трупом (десни профил)
of large mammals and red deer’s antler. Antler
was especially beloved. This was confirmed by a
large amount of excavated raw material and semi
products – antler bases (rosettes), trunks and
branches, as well as different antler segments,
plates and sticks. Among these usual bone and
antler items, typical for the period of 4th –6th cen-
Figure 3. Ventral side of the fragment of ivory elephant
figurine from Romuliana
Слика 3. Вентрална страна фрагментоване фигурине
слона од кљове са Ромулијане
turies, a fragment of an artifact of an unusual
shape, material and function was found. It was
an object carved out of bone material in full re-
lief, representing the lower part of an elephant
 RO­MAN ITEM MA­DE OF MAM­MOTH TUSK FROM RO­MU­LI­A­NA
Figure 4. Distal side of the fragment of ivory elephant
figurine from Romuliana
Слика 4. Дистална страна фрагментоване фигурине
слона од кљове са Ромулијане
head with the lower jaw, the upward curved
tusks and the upraised trunk. (Figures 1–4)
Preserved fragment, dimensions of 5.5 x 3 x
2.5 cm, was carved in three–dimensional way,
in full relief. The item was manufactured by
carving and polishing in a very sophisticated
way, so that the elephant head has been rep-
resented realistically. The missing upper part
of the animal’s head was once attached to the
preserved lower part by small pegs, which could
be observed through the two small holes above
the tusks (Figures 3–4). At the joint part of head
and body of the animal, i.e. neck, there is a flat
part in the square form preserved (Figure 4).
Beneath it, inside the item, a deep groove of un-
clear function was cut (Figure 3). Along the rims
of the flat, square surface there are three small
holes, once used to attach the head to the body
with small bone or wooden pegs, as there have
been no traces of metal corrosion. The inside of
the item, that is the lower part of elephant head,
was carved in the semispherical shape and pol-
ished (Figures 1 and 4). Also, in the center of
181
Figure 5. A part of a mammoth tusk which match the
material of item from Romuliana
Слика 5. Фрагментована кљова мамута која се поклапа
са материјалом од ког је израђен предмет са Ромулијане
the semispherical surface there is a small hole,
probably in purpose to join the upper and the
lower part of animal’s head by a peg. (Figures
1 and 3).
We suppose that the object was carved in the
form of an armored elephant in the battle with
upraised trunk, which is the usual representa-
tion of this animal in Hellenistic and Roman art
(cf. Čerškov 1969: 72–73, Sl. 27; Фидановски
1998: 328, 647, kat. 304 – A chance find of
bronze elephant statue from Roman settlement
in Orahovac, probably an ornament of chariot,
is the closest parallel to our figurine). Never-
theless, on the basis of preserved fragment, we
182 SO­FI­JA PET­KO­VIĆ
Figure 6. Surface of a mammoth tusk that match the item
from Romuliana in structure and color
Слика 6. Површина кљове мамута која се поклапа са
предметом са Ромулијена по структури и боји
could not be sure what was the original shape
and function of this item. It is possible that it
was the box with the lid in the shape of the ele-
phant head and recipient in the shape of the an-
imal’s body (Петковић 2005: 80–81). This pyxis
could have been used as a recipient for luxuri-
ous cosmetic preparations, aromatic ointments,
make –up pigments, powder or rare medicine. In
any case, we could assume that the figurine of
elephant had a composite structure or that the
proteome of the elephant was attached to oth-
er material, the most probably wood. The bone
Figure 7. Detail of a mammoth tusk surface
Слика 7. Детаљ површине кљове мамута
elephant proteome could be used in furniture,
like armchair, banquet couch, bed, chest, also on
chariot, and even on sarcophagus (Сокольский
1971: 99–110, 113–114, Т. V–IX).
Beside the unclear function of the discovered
object, its atypical material was also observed.
Generally, it was obvious that the elephant head
had been made of organic material of bone ori-
gin, but the first observation could not confirm
bone, antler, or ivory. Particularly, the structure
and the color of the item didn’t match any of
these materials. Nevertheless, ivory seemed to
be the most similar to material of our object.
Achaeozoological analysis gave an unexpected
result – the item from Romuliana has been made
of mammoth tusk1. Most probably it was carved
1 I wo­uld li­ke to thank Prof. Dr. Ve­sna Di­mi­tri­je­vić, who
ma­de a pre­li­mi­nary ex­per­ti­se of this item in the Pa­le­on­
to­lo­gi­cal La­bo­ra­tory of the Fa­culty of Mi­ning and Ge­o­
logy in Bel­gra­de.
 RO­MAN ITEM MA­DE OF MAM­MOTH TUSK FROM RO­MU­LI­A­NA
from the proximal part of tusk, as the nerve-
pulp cavity could be observed inside our object
(Figures 3 and 5). Also, the color and the sur-
face structure of the item from Romuliana match
the mammoth tusk characteristics (Figures 6–7).
However, this fact implicates many unknown as-
pects of the Roman bone industry.
The elephant figurine or proteome was man-
ufactured by a supreme master, a specialist for
ivory carving, called eborarius (Петерс 1986:
24; Petković 1995: 14–15). As the manufacture
of ivory items is very difficult, painstaking and
dainty work because of the expensive, precious
material (MacGregor 1985: 14–19; Krzyszkows-
ka 1990: Pl. I; Cutler 1985: 1–11),2 these artists
joined in professional unions – collegia erborar-
ii, which estimated the price of their work and
products. In Roman Empire ivory items some-
times reached or surpassed the price of gold. The
most famous ivory workshops were placed in Al-
exandria and Rome, but there were skillful mas-
ters working in Constantinople, Asia Minor and
Pontus (Rodziewicz 2003: 47–48). In the Balkans
an ivory workshop was proposed in Thessaloni-
ca (Vasiliadou 2011: 73–74). For that reason we
assume that our item was imported in Romuli-
ana during its golden age in the time of imperi-
al residence. From the short period of Galerius’
palace Felix Romuliana in the first decade of 4th
century we have the smallest number of finds on
our archaeological site. Mostly, they were parts
of stone architectural ornaments, sculptures,
plating of white marble or red and green porphy-
ry and mosaic cubes, which once had decorated
the palace and other buildings of imperial com-
plex (temples, thermae). For that reason the find
of the fragment of elephant figurine, made of
mammoth tusk, is even more important, because
it testifies about the splendor and luxury of the
2 Un­li­ke bo­ne or an­tler, ivory had to be pre­pa­red for cut­
ting or car­ving by scra­ping of the ce­men­tum at the pro­
xi­mal (ro­ot) end or scra­ping and po­lis­hing the da­ma­ged
sur­fa­ce at the dis­tal (tip) end. Af­ter this pro­ce­du­re, re­
la­ti­vely soft den­ti­ne co­uld be car­ved to ac­hi­e­ve the wan­
ted sha­pe and or­na­ment. Be­ca­u­se of the gra­nu­lar struc­
tu­re and fra­gi­lity of ivory, the item co­uld be da­ma­ged in
every pha­se of ma­nu­fac­tu­re (cf. Mac­Gre­gor 1985).
183
imperial Romuliana. This item (maybe pyxis) had
been in the possession of some person from the
imperial entourage, maybe even Galerius him-
self. Later, it have reached the Late Roman layer
south of Galerius’ bath as a rejected object, may-
be even destroyed by the newcomers in Romuli-
ana, who had no taste or understanding for the
antique art. Judging by the scale of destruction
of the art objects in Romuliana, we can say that
the people who brought a new culture at the end
of 4th century, rural, barbarian and Christian in
character, have felt the resistance and hate of pa-
gan Rome aesthetics (Petković 2011: 194–199).
So, the item (the head of an elephant) made
of mammoth ivory, although found in the layer
dated in the last quarter of the 4th century, has
been an earlier import in imperial Felix Romuli-
ana. It has been manufactured in the manner of
the Hellenistic art, which indicates its oriental
origin. This can explain the affinity of the mas-
ter for rare, exotic material as mammoth ivory.
Although there are some references about the
use of mammoth ivory in roman sources (Plin.
Nat. Hist. XXXVI, 29: 134), since there has been
no evidence about this issue in archaeological
literature. Apart of use of mammoth ivory in
Paleolithic, the history of mammoth tusk trade
in Europe has begun in 10th century, increasing
in 17th century, after Siberia was conquered by
the Russian Empire, and is still flourishing to-
day (Martin, Martin 2010: 27–29). It will be very
important to inspect roman ivory items from
our museum collections in aim to distinguish
elephant ivories from objects possibly manufac-
tured of mammoth tusk. It can be an easy tusk
considering the methods based on detecton of
Schreger lines3. Also, color changes, caused by
an iron phosphate, vivianit, can be observed
on mammoth ivories as brown or bluish-green
3 Schre­ger li­nes are cha­rac­te­ri­stic li­nes in den­ti­ne ob­
ser­ved on po­lis­hed cross-sec­tion of pro­bo­sci­dean tusks
(elep­hant and mam­moth). Outer Shra­ger li­nes, the clo­
sest to ce­men­tum (in­ner Schre­ger li­nes aro­und the ner­
ve pulp ca­vi­ti­es ar too fa­int for this test) form an­gles,
which are > 900 on elep­hant ivory and < 900 on mam­
moth tusk (Espi­no­za, Mann 1999: 10–12).
184
blemishes (Figures 2–7)4. These stains never ap-
pear on elephant ivory.
We can only speculate how the rare mate-
rial like mammoth tusk reached a roman ivory
workshop. Has it been imported from the East,
from Siberia via Pontus, or was it broth from
some local resource? Evidently, fossil depos-
its of wooly mammoths’ skeletal remains are
rather frequent in Pannonia and in the Danube
Basin.5 So, the ivory workshops in Thessaloni-
ca or Constantinopolis could have been supplied
with mammoth tusk material from provinces
of Pannonia and Moesia Superior. Moreover, if
the mammoth ivory was available in the Basin
of Pannonia and Danube, we can suppose the
existence of ivory workshops in nearby artisan
centers, like Aquincum, Sirmium and Naissus,
which have used this raw material (The centers
of Roman bone industry are confirmed in
Aquincum, Gorsium, Intercisa, Singidunum and
Sirmium, cf. Šaranović-Svetek 1980; Biró 1987:
25 – 26; Biró 1994: 11–12; Petković 1995: 18–
20; and Naissus was the artisan center for met-
alwork and other art crafts – cf. Popović 1997:
134–138).
This paper is a result of the project Romaniza-
tion, urbanization and transformation of urban
centres of civil, military and residential character
in Roman provinces on the territory of Serbia (No.
177007) funded by the Ministry of Education, Sci-
ence and Technological Development of the Republic
of Serbia.
Figure 1 – Drawing by Ing. Nikola Ivanković,
architect from Niš; Figures 2–4 – Photos by Dr.
Sofija Petković; Figures 5–7 – Photos of compara-
tive material by Prof. Dr. Vesna Dimitrijević.
4 Espi­no­za, Mann 1999: 11. – In­spec­ted in ul­tra­vi­o­let
light, the­se ble­mis­hes stand out of the sur­fa­ce with flu­
o­re­scent pur­ple vel­vet-li­ke ap­pe­a­ran­ce. Петковић, С. 2008. Ископавања на локалитету Гамзиград
5 The recent interesting finds of wooly mammoth fossils
which came from Viminacium (Kostolac) were discov-
ered by archaeologists excavating roman necropolis
– https://www.nationalgeographic.rs/vesti/306-tajne-
viminacijuma
SO­FI­JA PET­KO­VIĆ
BIBLIOGRAPHY
Plin. Nat. Hist. – Plinius Maior, C. Plini Secundi Naturalis
Historiae Libri XXXVII, Vol. I–VI, ed. L. Ian et C. May-
hoff, Stutgardiae, 1967–1970.
Bíro, M. 1987. Gorsium Bone Carvings, Alba Regia
XXIII/1986, 25–63.
Bíro, M. 1994. The Bone Objects of the Roman Collection,
Catalogi Musei Nationalis Hungarici, Series Archaeo-
logica II: Budapest 1995.
Cutler, A. 1985. The Craft of Ivory: Sources, Techniques
and Uses in the Mediterranean World Ad. 200 – 1400,
Dumbarton Oaks: Washington 1985.
Čerškov, E. 1969. Rimljani na Kosovu i Metohiji (Roma-
ket ne Kosove e Metohi), Posebna izdanja, Knjiga I,
Arheološko društvo Jugoslavije: Beograd 1969.
Espinoza, E.O, Mann, M.J. 1999. Identification Guide for Ivo-
ry and Ivory Substitutes, Word Wildlife Fund and the
Conservation Foundation, Ashland, Oregon (1991)
1999.
Фидановски, С. 1998. Римски и рановизантијски период,
у: Археолошко благо Косова и Метохије од неолита
до раног средњег века, ур: Н. Тасић, Галерија САНУ,
Београд 1998.
Krzyszkowska, O. 1990. Ivory and related Materials: An Illus-
trated Guide, Bulletin of Institute of Classical Studies,
Suppl. 59, London 1990.
MacGregor, A. 1985. Bone, Antler, Ivory and Horn: The
Technology of Sceletal Materials since the Roman Pe-
riod, Barnes & Noble Books, Croom Helm: London,
Totowa, NJ 1985.
Martin, E., Martin, Ch. 2010. Russia’s mammoth ivory in-
dustry expands: what effect on elephants ?, Pachy-
derm 47, January-June 2010, 26–35.
Петерс Б.Г. 1986. Косторезное дело в античных
государствах Северного Причерноморья, АНСССР:
Москва 1986.
Petković, S. 1995. Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije
Gornje Mezije od I do VI veka (Roman Bon and Antler
Items from the Territory of Upper Moesia from I to VI
century), Posebna izdanja, knjiga 25, Arheološki insti-
tut: Beograd 1995.
Петковић, С. 2005. Две занимљиве пиксиде са Ромулијане,
Развитак XLVI/ бр. 223 – 224 (Зајечар 2005): 78–
81.
– Romuliana, 2005. године (Archaeological Excava-
tion in Gamzigrad – Romuliana, 2005.), Археолошки
преглед, нова серија, 2–3 /2004–2005(Београд 2008):
64–67.
 RO­MAN ITEM MA­DE OF MAM­MOTH TUSK FROM RO­MU­LI­A­NA
Petković, S. 2006. Unilateral Antler Combs from Romuli-
ana, Starinar LVI/2006 (Beograd 2008): 353–366.
Petković, S. 2011. Romuliana in the Time after the Palace,
in: Felix Romuliana – Gamzigrad, ed. I. Popović, Ar-
chaeological Institute, Institute for Theological Re-
search Belgrade 2011: 167–199.
Popović, I. 1997. Les production officielles et privés des
ateliers d’ orféuverie de Naissus et de Sirmium, An-
tiquité tardive 5, 133–144.
Rodziewicz, E. 2003. On Alexandrian School of Ivory Carv-
ing in Late antiquity, Bulletin d’ SociétéArchéologique
d’ Alexandrie, No. 47 (1893 – 2003, 110 ans), 2003 (Al-
exandria), 47–70.
Резиме
РИМ­СКИ ПРЕД­МЕТ ОД КЉО­ВЕ МА­МУ­ТА ИЗ РО­МУ­ЛИ­ЈА­НЕ
СО­ФИ­ЈА ПЕТ­КО­ВИЋ
Археолошка и скопавања у југоисточном делу
Ромулијане, на сектору терми 2005. Године,
изедрила су и обиље покретних налаза.Наро­
чито богати археолошким налазима били су
касноантички и рановизантијски хоризонти.
Узобиље налаза керамике, стакла и монета,
значајно место заузимају и предмети од
јелењег рога и кости.
Анализом налаза од кости и рога: трослој­
них чешљева, разних оплата, украсних и
шиваћих игала, пиксида и сл., уочили смо
релативно монотону палету сировина за
израду ових предмета. Осим дугих цевастих
костију крупнијих сисара, најчешћа сирови­
на у касноантичкој и рановизантијској
Ромулијни је јелењи рог. О овоме сведочи
и велика количина пронађених сировина
и полупроизвода – стабала, розета, грана и
парожака, као и разних одсечака, плочица и
штапића од јелењег рога.
Међутим, међу предметима од кости и
рога карактеристичним за период 4–6. века
(чешљеви, оплате, игле), констатован је
фрагмент предмета неуобичајеног облика и
непознате функције. Ради се о предмету у пуном
рељефу, који реалистично приказује доњи део
185
Сокольский, Н.И. 1971. Деревообрабатывающее ремесло
в анзичныџ государствах Северного Причерноморья,
МИА 178, АН СССР: Москва 1971.
Šaranović-Svetek, V. 1980. Prilog proučavanju antičkog
koštanorezačkog-rezbarskog zanata na teritoriji
Južne Panonije s posebnim osvrtom na Sirmijum, Rad
vojvođanskih muzeja 26/ 1980, 125–136.
Vasiliadou, M. 2011. The Ivory Plaques of Eleutherna and
Their Workshop, Second Hellenistic Studies Workshop,
Proceedings, 4 – 11 July 2010, Bibliotheca Alexandri-
na, Ed: K. Savvopoulos, Alexandria 2011: Alexandria
Center for Hellenistic Studies, 66–76.
главе слона са кљовама и подигнутом сурлом.
Са унутрашње стране предмета уочљиви су
жљебови и перфорације за причвршћивање.
Може се претпоставити да је предмет (фигура
слона) био композитне структуре или да
се ради о аплицираном протому слона на
други материјал, највероватније дрво. Оваква
апликација могла се наћи на намештају,
колима или чак саркофагу.
Осим функције мистериозног предмета,
атипичан је и материјал од кога је израђен.
Генерално, било је јасно да се ради о органском
материјалу коштаног порекла, али детаљна
опсервација није указивала на кост, рожевину
или слоновачу. Ипак, потоњи материјал се
чинио најсличнијим. Археозоолошка анализа
предмета дала је потпуно неочекиван резултат
да је предмет израђен од кљове мамута. Ово
имплицира многе непознате аспекте римске
коштане продукције.
Ипак, предмет (глава слона) од кљове
мамута из Ромулијане, који је нађен у слоју
из последње четвртине 4. века, представља
импорт и вероватно је старији. Стилски, он
припада хеленистичком културном кругу.
Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 187

LU­DI GAL­LI­NA­RII ON THE MO­SA­IC FLO­OR FROM OESCUS (NW BUL­G A­RIA)

GOR­DA­NA JE­RE­MIĆ

In­sti­tu­te of Ar­cha­e­o­logy, Bel­gra­de

e-mail: jeremic.g@gmail.com

Ab­stract: Du­ring ar­cha­e­o­lo­gi­cal re­se­arch in 1948 in the cen­tral part of the Ro­man Oescus (mo­dern day Gi­gen) at
the con­flu­en­ce of the Is­kar and Da­nu­be ri­vers, in the pro­vin­ce of Mo­e­sia In­fe­ri­or (La­te Ro­man pro­vin­ce Da­cia Ri­
pen­sis), a struc­tu­re was di­sco­ve­red with a ro­om de­co­ra­ted with a mo­sa­ic flo­or with fi­gu­ral sce­nes. Mo­sa­ics’ pa­nels
de­pic­ted sce­nes from the Me­nan­der’s pi­e­ce “The Ac­ha­e­ans”, coc­kfight, world of fis­hes and ani­mals – symbols
of se­a­sons. Spe­cial at­ten­tion is de­di­ca­ted to a par­ti­ally pre­ser­ved de­pic­tion of a coc­kfight (lu­di gal­li­na­rii), which
was one of the fa­vo­ri­te sports and gam­bling events in Ro­man ti­mes. The­se sce­nes ap­pe­ar on va­ri­o­us mo­nu­ments,
mo­sa­ics, tombsto­nes, in wall pa­in­ting, to­re­u­tics. We will at­tempt to de­ter­mi­ne the ori­gin of the pa­tron, and pos­
sibly the wor­kshop that pro­du­ced this mo­sa­ic of ex­cep­ti­o­nal va­lue, ba­sed on the analysis of the mo­nu­ments, and
over­vi­ew of dis­plays on the mo­sa­ic from Oescus.

Key words: Oescus, mo­sa­ic flo­or, coc­kfight, lu­di gal­li­na­rii, 3rd-4th cen­tury AD.

Апстракт: Приликом археолошких истраживања 1948. године у средишњем делу античког града Ескуса
(Oescus, Colonia Ulpia Oescensium), у провинцији Moesiа Inferior (касноантичка Dacia Ripensis), откривен је
већи део једне грађевине украшене мозаичким подовима. Moзаички панели приказују слике из Меандровог
комада „Ахајци“, борбу петлова, свет риба и животиње које симболишу годишњих доба. Посебна је пажња
посвећена делимично очуваној представи борбе петлова (ludi gallinarii), која је била једна од омиљених
спортских и коцкарских догађаја у римском периоду. Ове се сцене јављају на различитим споменицима,
мозаицима, надробним плочама, на зидним сликама, у тореутици. Покушаћемо да одредимо порекло
патрона, и могућу радионицу која је створила овај изузетно вредни мозаик, на основу анализе споменика и
на основу прегледа мозаика из Ескуса.

Kључне речи: Oescus, подни мозаик, борба петлова, ludi gallinarii, III-IV век.

The Ro­man city of Oescus, for­med at the be­gin­
ning of the 1st cen­tury AD, and pro­mo­ted to the
rank of co­lony af­ter 106 (Co­lo­nia Ul­pia Oescen­si­
um), was lo­ca­ted in the area of the mo­dern day
vil­la­ge of Gi­gen in Ple­ven Dis­trict in the nor­
thwe­stern Bul­ga­ria, abo­ut 3 Ro­man mi­les so­uth
of the con­flu­en­ce the Da­nu­be and Is­kar ri­vers
(Da­noff 1937: coll. 2033-2036). It is one of the
most im­por­tant Ro­man ci­ti­es in the pro­vin­ce
of Lo­wer Mo­e­sia (Mo­e­sia In­fe­ri­or), and La­te Ro­
man co­a­stal Da­cia (Da­cia Ri­pen­sis) (Vel­kov 1977:
89). Struc­tu­res di­sco­ve­red in Oescus in­di­ca­te
that this was a lar­ge and we­althy Ro­man co­lony,
which flo­u­ris­hed bet­we­en 2nd-4th cen­tu­ri­es. The

187
188 GOR­DA­NA JE­RE­MIĆ

Figure 1. Oescus, site map (according to: Ivanov 1996: Abb. 1)

Слика 1. Ескус, мапа локалитета site map (према: Ivanov 1996: Abb. 1)

city was or­ga­ni­zed ac­cor­ding to the West Ro­man
im­pe­rial mo­del and of­fi­cial lan­gu­a­ge was La­tin,
ho­we­ver, eastern Me­di­ter­ra­nean in­flu­en­ces we­re
do­mi­nant in or­na­men­ta­tion of bu­il­dings (Ka­bak­
či­e­va 1999: 49).
Ne­arly 65 years ago, du­ring ar­cha­e­o­lo­gi­cal
ex­ca­va­ti­ons in the cen­tral part of the Ro­man
city, a lar­ge sec­tion of a re­pre­sen­ta­ti­ve bu­il­ding
was di­sco­ve­red. It was lo­ca­ted in the eastern part
of a set­tle­ment Oescus I, and in the im­me­di­a­te
vi­ci­nity of a lar­ge com­plex of tem­ples and pu­blic
ba­si­li­ca (Ива­нов 2005: pas­sim), which we­re lo­ca­
ted on the nort­hern si­de, whe­re­as ther­mae and
a num­ber of shops (ta­ber­nae) we­re on the so­ut­
hern si­de (Figure 1). Most of the struc­tu­re was
in­ve­sti­ga­ted, ex­cept for its we­stern part which
re­ma­ins unex­plo­red. Un­for­tu­na­tely, the re­sults
ha­ve not yet been pu­blis­hed, so that the­re are no
pre­ci­se in­for­ma­tion abo­ut its exact ap­pe­a­ran­ce,
or con­struc­tion pha­ses and re­pa­irs. At one po­int,
 LU­DI GAL­LI­NA­RII ON THE MO­SA­IC FLO­OR FROM OESCUS (NW BUL­GA­RIA) 189

Figure 2. Oescus, mosaic with figural scenes (according to: Иванов 1954: Т. I).
Слика 2. Ескус, мозаик са фигуралним представама (према: Иванов 1954: Т. I).

Figure 3. Oescus, ludi gallinarii (according to: Иванов 1954: Т. 19)

Слика 3. Ескус, ludi gallinarii (према: Иванов 1954: Т. 19)
190 GOR­DA­NA JE­RE­MIĆ

Figure 4. Oescus, ludi gallinarii, detail (according to: Иванов 1954: Т. 20)
Слика 4. Ескус, ludi gallinarii, детаљ (према: Иванов 1954: Т. 20)

Figure 5. Oescus, ludi gallinarii, detail (according to: Иванов 1954: Т. 21)
Слика 5. Ескус, ludi gallinarii, детаљ (према: Иванов 1954: Т. 21)
 LU­DI GAL­LI­NA­RII ON THE MO­SA­IC FLO­OR FROM OESCUS (NW BUL­GA­RIA)
pro­bably in La­te Ro­man pe­riod, the struc­tu­re
was ex­pan­ded in its eastern part, thus bloc­king a
nar­row si­de stre­et. Be­ca­u­se it was lo­ca­ted in the
cen­tral part of the vil­la­ge, it can be as­su­med that
it was a pu­blic bu­il­ding.
In one of the struc­tu­re’s so­ut­hern ro­oms, a
mo­sa­ic flo­or was di­sco­ve­red, 80 m2 in area, with
an em­blem 2.95 x 1.63 m in si­ze, con­ta­i­ning fi­
gu­ral sce­nes (Ива­нов 1954: pas­sim; Idem 1994:
160-164; По­по­ва-Мо­роз 1987: 7-8). At the ti­me
of di­sco­very, the mo­sa­ic was se­ve­rely da­ma­ged
(Figure 2). Outer fra­me of the mo­sa­ic was ma­de​​
up of two ge­o­me­tric fi­elds, one con­si­sting of ir­
re­gu­lar oc­ta­gons that over­lap and to­uch the­ir
lon­ger si­des whe­re­as the short si­des to­uch the
squ­a­res (Réper­to­i­re grap­hi­que 1973: no. 352),
and anot­her fi­eld that con­si­sted of a net­work of
slan­ted squ­a­res, fil­led with cross-sha­ped flo­wers
(flo­wers: Ibid.: no. 107). The main pa­nel with
fi­gu­res was sur­ro­un­ded by a bor­du­re of wa­ves
(Ibid.: no. 190), and a fi­eld with two ar­rays of cir­
cles that over­lap and form a fo­ur-le­af (Ibid.: no.
437) and a do­u­ble-braid (Ibid.: no. 194). The pa­
nel it­self was di­vi­ded in­to three rec­tan­gu­lar are­
as, with the cen­tral oc­ta­gon with hu­man fi­gu­res
in the mid­dle (Iva­nov 1954: 3-5). Fo­ur fi­gu­res
we­re de­pic­ted, of which three we­re stan­ding and
one was sit­ting. It re­pre­sen­ted a the­a­ter sce­ne
with two, maybe three, ma­sked ac­tors and with
one per­son (per­so­na mu­ta) ob­ser­ving the un­fol­
ding of the sce­ne (Је­ре­мић 2010: 83-84; Eadem
2012: 134-135). Abo­ve the­ir he­ads was a Gre­ek
in­scrip­tion in­di­ca­ting that this was an epi­so­de
from the Me­an­der’s pi­e­ce, “The Ac­ha­e­ans”: М]
ЕNANΔΡΟΥ·ΑΧΑΙΟΙ. To the right of the sce­ne
the­re was a pa­nel sho­wing fi­ve fish, rich in co­lor,
with dark sha­dows, swim­ming freely in wa­ter.1
The­re was a de­pic­tion of a coc­kfight, da­ma­
ged at both ends (Figure 3) in the rec­tan­gle to
the left of the cen­tral pa­nel with Me­an­der’s “Ac­
ha­e­ans”. The ro­o­sters we­re pla­ced op­po­si­te each
ot­her, body and head slightly bent to­wards the
op­po­nent, sug­ge­sting that it was the mo­ment
just be­fo­re the fight. The ro­o­ster to the right was
1 T. Iva­nov be­li­e­ves that the­se are fres­hwa­ter fish, cf.:
Iva­nov 1994: p. 160 To the con­trary: Je­re­mić 2010: 82.
191
shown in its en­ti­rety (Figure 4), whe­re­as the one
to the left mis­sed its tail (Figure 5). Both ro­o­sters
we­re shown with fe­at­hers in rich sha­des of red,
bur­gundy, whi­te, gray and yel­low, with co­lor­ful
playful­ness and re­a­li­stic de­pic­tion ac­hi­e­ved by
the use of small glass cu­bes. Leg in stri­de in both
ani­mals is do­ne in gray-blue cu­bes and the prop­
ping leg - bur­gundy. The­re we­re ir­re­gu­la­ri­ti­es in
leg ana­tomy in both ro­o­sters ex­cept for the left
ro­o­sters’s right leg which was shown cor­rectly
with three fin­gers po­in­ting for­wards and one po­
in­ting bac­kwards (Gold­fin­ger 2004: 218; Percy
2006: 11).
Right be­hind the ro­o­ster the­re was a par­ti­ally
pre­ser­ved ima­ge of a hen in blue tes­se­rae, with
a branch in its be­ak, which pro­bably con­fir­med
the win­ner of the fight. It was pos­si­ble that the­re
had been an ima­ge of anot­her hen be­hind the left
ro­o­ster who­se head with a palm branch re­ma­i­
ned pre­ser­ved, pos­sibly in­di­ca­ting that the right
ro­o­ster was the win­ner. Ro­o­sters we­re se­pa­ra­ted
by a wre­ath with a ser­ra­ted ed­ge and a rib­bon at
the bot­tom, re­pre­sen­ting a la­u­rel wre­ath, in­ten­
ded for the win­ner; ho­we­ver, la­u­rel le­a­ves we­re
not shown. A palm branch wa­is pla­ced thro­ugh
the cen­ter of the wre­ath. Ro­o­sters and hens (gal­
li, gal­li­nae, gal­li­na­cei) be­long to the most im­por­
tant class of birds in the fa­mily Pha­si­a­ni­dae and
the ge­nus Gal­lus. Ba­sed on ar­cha­e­o­lo­gi­cal tra­ces
and pa­le­o­zo­o­logy, this kind of po­ul­try was con­si­
de­red to be first do­me­sti­ca­ted in In­do­ne­sia and
Tha­i­land 6000 BC, a mil­len­ni­um la­ter in Chi­na,
and in 4000 BC it ap­pe­a­red in the Ha­rap­pa cul­
tu­re, whe­re clay sta­tu­et­tes of ro­o­sters and hens
we­re re­gi­ste­red (Pe­ters 1998: 191-192). Re­se­
ar­chers ha­ve di­sco­ve­red de­pic­ti­ons of po­ul­try
in the pa­in­tings in the Tu­tank­ha­men’s tomb in
Egypt in 14th cen­tury BC. Mass po­ul­try bre­e­ding
in se­pa­ra­te brick hen­ne­ri­es had been known
in this co­un­try sin­ce the 4th cen­tury BC (Percy
2006: 16). Po­ul­try ar­ri­ved to an­ci­ent Gre­e­ce via
Per­sia, so they we­re cal­led Per­sian birds. It was
in­cor­po­ra­ted in­to everyday-li­fe, art and mytho­
logy. This spe­ci­es re­ac­hed the Ro­mans thro­ugh
the Gre­eks in so­ut­hern Italy and the Etru­scans,
who used po­ul­try, among ot­her things, for pre­
dic­ting fu­tu­re. Po­ul­try played a ro­le in Ro­mans’
192 GOR­DA­NA JE­RE­MIĆ

Figure 6. Pompeii, ludi gallinarii (according to: Иванов 1954: T. 5)

Слика 6. Помпеја, ludi gallinarii (према: Иванов 1954:T. 5)

Figure 7. Pompeii, ludi gallinarii (according to: Peters 1998: Abb. 67)
Слика 7. Помпеја, ludi gallinarii (према: Peters 1998: Abb. 67)
 LU­DI GAL­LI­NA­RII ON THE MO­SA­IC FLO­OR FROM OESCUS (NW BUL­GA­RIA) 193

Figure 8. Antioch, mosaic of the “House of Eros the trader” (according to: Levi 1947: fig. 43a)
Слика 8. Aнтиохија, мозаик из “Куће Ероса трговца” (према: Levi 1947: fig. 43a)

everyday di­et, as well as in en­ter­ta­in­ment, re­li­
gion and cult
Li­ons shied away from the ro­o­ster’s cro­
wing, so the tra­ve­lers ac­ross Libya bro­ught
them along, to pro­tect them from harm (Aelian,
On Ani­mals, III. 31). It was al­so no­ted that in
Thes­sa­lo­ni­ki, in the Ni­be re­gion (Νίβας), the­
re was a spe­cial kind of ro­o­ster that co­uld not
crow, the ani­mals we­re com­ple­tely si­lent, so a
pro­verb was cre­a­ted in re­la­tion to them, re­fer­
ring to im­pos­si­ble things:”You ha­ve so­met­hing
or ot­her, li­ke a Nu­bian ro­o­ster has cro­wing”
(Aelian, On Ani­mals, XV. 20).
Ro­o­sters a in a cult are as­so­ci­a­ted with nu­
me­ro­us god­des­ses and gods: Her­mes / Mer­cury,
La­res, De­me­ter / Per­sep­ho­ne, Ascle­pi­us, Her­cu­
les. Af­ter each bat­tle the Spar­tans of­fe­red Ares
a ro­o­ster as a sac­ri­fi­cial ani­mal (Csa­po 1993b: 8,
10; Toynbee 1973: 257). Ro­o­ster’s cro­wing wo­
uld sug­gest a chan­ge of night and day, and it was
of­ten as­so­ci­a­ted with the cult of the dead. Ac­cor­
ding to the Thra­cian ver­sion of the Gre­ek myth, a
ro­o­ster ori­gi­na­ted from Alec­tryon (Άλεκτρυών),
Ares’ com­pa­nion on drin­king par­ti­es and ro­man­
tic me­e­tings. Alec­tryon had to ke­ep Ares awa­ke
whi­le in thro­es of pas­sion with Ap­hro­di­te, ho­
we­ver, he fell asle­ep and Hep­ha­e­stus ca­ught the
lo­vers in the act, which is why Ares tur­ned his
fri­end in­to a ro­o­ster, a bel­li­ge­rent ani­mal with
a crest that re­sem­bles a Co­rint­hian hel­met with
a plu­me (Csa­po 1993b: 9). Alek­tryon was de­pic­
ted in the form of a ro­o­ster on the mo­ney of the
Ares’ Thra­ cian city of Selymbria (Gökyldi­ rim
1998: 282).
Ac­cor­ding to le­gend, ro­o­sters and hens, as
Aelian re­cor­ded from an ol­der wri­ter Mna­se­as
(Mνασέας), we­re de­vo­ted to an un­na­med tem­ple
of He­rac­les and his wi­fe He­be. In this tem­ple the
ani­mals we­re se­pa­ra­ted ac­cor­ding to sex in­to se­
pa­ra­te en­clo­su­res, with flo­wing wa­ter bet­we­en
them. Ro­o­sters we­re de­di­ca­ted to Her­cu­les, and
hens and He­be. The­re was no in­ter­ac­tion bet­we­
en them, ex­cept du­ring ma­ting se­a­son, when the
ro­o­sters flew out of the­ir spa­ce among the chic­
kens and re­tur­ned back over wa­ter (Aelian, On
Ani­mals, XVII. 46). The ro­o­ster was the fa­vo­ri­te
ani­mal of the god­dess Le­to, be­ca­u­se it was on her
si­de when the she ga­ve birth to twins Apol­lo and
194 GOR­DA­NA JE­RE­MIĆ

Figure 9. Aquileia, mosaic with a fighter-rooster charging a turtle (according to: Toynbee 1973: fig. 115)
Слика 9. Aквилеја, мозаик са борцем-петлом који јуриша на корњачу (према: Toynbee 1973: fig. 115)

Ar­te­mis, and it was tho­ught that the­se ani­mals
help du­ring child de­li­very (Aelian, On Ani­mals,
IV. 29).
Lo­cal, “fig­hting” ro­o­sters we­re espe­ci­ally
ap­pre­ci­a­ted. Stocky bu­ilt and with pe­cu­li­ar lo­
oks and tem­pe­ra­ment, they we­re tra­i­ned for
bru­tal fig­hting. The­re are se­ve­ral so­ur­ces that
men­tion them. Ga­i­us Lu­ci­li­us men­ti­o­ned that
the win­ning ro­o­ster strut­ted aro­und, ri­sing at
his toe tips when he wal­ked: „gal­li­na­ce­us cum
vic­tor se gal­lus ho­ne­ste / al­ti­us <in> di­gi­tos pri­
mo­re­sque eri­git un­gu­is“ (Lu­ci­li­us, Car­mi­num re­
li­qu­i­ae, 300-301). Co­lu­mel­la di­stin­gu­is­hes three
types of ro­o­sters: co­hor­ta­lis, ru­sti­cus and Afri­
ca­nus (Nu­mi­di­cus),2 and he al­so men­ti­o­ned ro­
o­ster bre­e­ders (avi­um la­ni­stae) (Co­lu­mel­la, De
re ru­sti­ca, VI­II. 2). This aut­hor sta­ted that the
ow­ners co­uld lo­se the­ir en­ti­re pro­perty in coc­
kfights (Ibid.). Aelian re­cor­ded that the ro­o­ster
that was de­fe­a­ted in bat­tle, wo­uld not crow, but
2 Un­li­ke him, Var­ro uses the na­me vil­la­ti­cae for the gro­up
of ta­med birds (Var­ro, De re ru­sti­ca, III. 9, 1).
wo­uld be de­pres­sed and as­ha­med (Aelian, On
Ani­mals, IV. 29). Ho­we­ver, a win­ner wo­uld be
proud, gle­e­ful and wo­uld hold his head high.
But when he went thro­ugh the do­or, he wo­uld
lo­wer his head to pro­tect his crest re­gar­dless
of si­ze. Be­fo­re the start of the fight, ro­o­sters we
re sme­a­red with oni­ons, in or­der to ra­i­se the­ir
body tem­pe­ra­tu­re, as well as the­ir fig­hting spi­
rit and har­di­ness (Csa­po 1993a: 116).
The Gre­eks we­re con­si­de­red to be the best
fig­hting-ro­o­ster bre­e­ders, and the­ir po­ul­try was
the most ag­gres­si­ve. The ro­o­sters most va­lued we
re tho­se from Ta­na­gra (Ta­na­gri­cum ge­nus), Rho­
des (Rho­di­um), De­los (De­li­cai), Chal­ki­di­ki (Chal­
ci­di­cum), Me­dea in Per­sia (Me­di­cum, ac­cor­ding
to Co­lu­mel­la, his con­tem­po­ra­ri­es wrong­fully na­
med that kind Me­li­cum) (Co­lu­mel­la, De re ru­sti­
ca, VI­II. 2; Var­ro, De re ru­sti­ca, III. 9, 6). The­se
ani­mals we­re di­stin­gu­is­hed by slen­der body and
ex­qu­i­si­te be­a­uty.
Coc­kfights (αλεκτρυόνων αγωνες, lu­di gal­li­
na­rii) we­re one of the fa­vo­ri­te sports events to
an­ci­ent Gre­eks. Ac­cor­ding to an an­ci­ent dec­ree,
 LU­DI GAL­LI­NA­RII ON THE MO­SA­IC FLO­OR FROM OESCUS (NW BUL­GA­RIA)
in At­hens the coc­kfights we­re held each year at
a the­a­ter, at the ex­pen­se of the pu­blic tre­a­sury,
and all the young At­he­ni­ans to­ok part. This sport
was ob­vi­o­usly sig­ni­fi­cant in At­hens, as the com­
pe­ti­ti­ons to­ok pla­ce in the month of Po­se­i­don
(De­cem­ber-Ja­nu­ary), and the im­por­tan­ce of the
event is best il­lu­stra­ted by the fact that the coc­
kfight was cho­sen as the al­le­gory for this month
on the li­tur­gi­cal ca­len­dar of At­hens, and that the
ro­o­ster and palm tree we­re dis­played on At­hen’s
te­tra­drachms, and la­ter in ot­her Gre­ek ci­ti­es’
min­ting (Le­vi 1947: 193).
One of the ear­li­est de­pic­ti­ons of a coc­kfight
ap­pe­ars in ar­cha­ic age on the li­me­sto­ne fri­e­ze
from Xant­hos (Le­vi 1947: 193). Sce­nes ap­pe­ar
in black and red-fi­gu­re pa­in­ting of an­ci­ent Gre­
e­ce (Bar­rin­ger 2001: fig. 54-57). Fights we­re dis­
played on bron­ze mir­rors, sto­ne re­li­efs, in fre­sco
pa­in­ting and mo­sa­ics. In the mo­sa­ic art, exam­
ples can be seen in Pom­pe­ii, Cart­ha­ge, Pi­az­za
Ar­me­ri­na, An­ti­och, Sa­brat­ha. In Pom­pe­ii coc­
kfights we­re shown on two mo­sa­ics from the “Ma
ze Ho­u­se” from the first half of the 1st cen­tury
AD. In one in­stan­ce, the out­co­me of the fight
was shown (Figure 6): the win­ning ro­o­ster was
shown with Vic­to­ria brin­ging a la­u­rel, and a ser­
vant, brin­ging a palm branch to his head, whe­
re­as on the op­po­si­te, the­re is a de­fe­a­ted, bloody
ro­o­ster with the per­so­ni­fi­ca­tion of De­fe­at, in the
po­si­tion of mo­ur­nin (Le­vi 1947: 194). Ro­o­sters
we­re ma­de in light-brown tes­se­rae. On the ot­her
mo­sa­ic from Pom­pe­ii (Figure 7) two fig­hters we
re shown with the one to the right, with a ra­i­sed
fo­ot, step­ping to­wards the op­po­nent, pre­sen­ted
as the li­kely win­ner of the duel. Ro­o­sters we­re
pre­sen­ted in dark brown and black tes­se­rae, on a
light bac­kgro­und. Be­hind them was a ta­ble with
a palm branch for the win­ner, a ca­du­ce­us and a
bag of mo­ney.
He­ral­di­cally pla­ced ro­o­sters in an ap­pa­rent
at­tempt to fight, we­re shown on the mo­sa­ic in
the “Ho­u­se of Eros the tra­der” of An­ti­och, from
the pe­riod 235-312 (Figure 8) (Camp­bell 1938:
214, fig. 10; Le­vi 1947: 625). The pa­nel sho­wed
fi­ve dif­fe­rent ac­ti­vi­ti­es of Eros, with the one
whe­re Eros en­co­u­ra­ges ro­o­sters to fight stan­ding
out. On the mo­sa­ic from the se­cond half of the
195
fo­urth cen­tury vil­la ne­ar Pi­az­za Ar­me­ri­na, boys
who hunt ani­mals and birds we­re shown, in­clu­
ding a sce­ne in which a ro­o­ster at­tacks boy who
fle­es. From the early Chri­stian pe­riod a mag­
ni­fi­cent dis­play of a fig­hter-ro­o­ster char­ging a
tur­tle re­ma­i­ned pre­ser­ved on the mo­sa­ic from
Aqu­i­le­ia (Figure 9). In this de­pic­tion the aut­hors
find symbo­lic Chri­stian re­pre­sen­ta­ti­ons of fight
bet­we­en evil and good / vi­gi­lan­ce, em­bo­died in
the tur­tle and ro­o­ster (Toynbee 1973: 222 et fig.
115). On the sixth cen­tury mo­sa­ics from Sa­brat­
ha, two be­a­u­ti­ful ro­o­sters we­re shown with a
gro­up of hens and chicks (Toynbee 1973: 257).
Evi­dently, dis­plays of coc­kfights (lu­di ga­li­
na­rii) are re­la­ti­vely ra­re in mo­sa­ic art. This sce­
ne on the mo­sa­ic from Oescus, which is da­ted to
the pe­riod bet­we­en 3rd-4th cen­tu­ri­es,3 co­uld be
vi­e­wed in the con­text of the ot­her mo­sa­ic flo­or
pa­nels in the cen­tral part of the bu­il­ding of the
an­ci­ent city of Oescus. The se­lec­tion of sce­nes
in Me­nan­der’s “Ac­ha­e­ans” and coc­kfights, co­
uld in­di­ca­te the ori­gin of the At­he­nian cu­sto­mer
(pa­tron) or the craftsman of the mo­sa­ic (ver­mi­cu­
la­tor) of this uni­que work of art, or the­ir strong
links with Gre­ek cul­tu­re (Jеремић 2010: 19, 88).
Put­ting the play epi­so­de in one pa­nel next to a
bloody bat­tle as­so­ci­a­ted with ha­zard in anot­her,
says a lot abo­ut the cli­ent, abo­ut the­ir equ­al ap­
pre­ci­a­tion of the sub­tle cul­tu­ral pi­e­ces, as well
as cruel sports and gam­bling shows, which co­uld
ha­ve been per­for­med at the sa­me pla­ce - at the
the­a­ter. Or per­haps the re­a­son for the cho­i­ce of
to­pics of coc­kfight is of com­ple­tely dif­fe­rent na­
tu­re - the con­trac­ting aut­ho­rity co­uld ha­ve been
dri­ven by aest­he­tic prin­ci­ples, by the be­a­uty of
ro­o­sters and hens, so when vi­e­wing the bo­ok of
sam­ples, they cho­se this mo­tif.
This paper is a result of the project Romaniza-
tion, urbanization and transformation of urban
3 The­re is no agre­e­ment on the da­ting of of Me­nan­der’s
“Ac­ha­e­ans” mo­sa­ic wit­hin aca­de­mic cir­cles. So­me aut­
hors cla­im that the mo­sa­ic was cre­a­ted by the end of the
2nd - be­gin­ning of the 3rd cen­tury (Iva­nov 1954: 22), or
in the first half of the 3rd cen­tury (Iva­nov 1994: 164; Po­
po­va-Mo­roz 1987: 7-8). That the mo­sa­ic was cre­a­ted in
the 4th cen­tury, see: Toynbee 1955: 205; Jере­мић 2010:
88-91; Eadem 2012:137.
196 GOR­DA­NA JE­RE­MIĆ
centres of civil, military and residential character
in Roman provinces on the territory of Serbia (No.
177007) funded by the Ministry of Education, Sci-
ence and Technological Development of the Republic
of Serbia.
REFERENCES
Aelian, On Animals – Aelian, On the Caracteristics of Ani-
mals, with an English translation by A. F. Scholfield,
in three volumes, books I–XVII, London-Cambridge
Massachusetts: William Heinemann Ltd, Harvard
University Press, MCMLXXII.
Columella, De re rustica – L. Iunii Moderati Columellae De
re rustica libri XII. Eusdem de Arboribus liber sepa-
ratus ab aliis, Parisiis: Ex officinal Roberti Stephani
typographi Regy, MDXLIII.
Lucilius, Carminum reliquiae – Gaius Lucilius, Carminum
reliquiae, ed. F. Marx, vol. 1, Leipzig: Teubner, 1904.
Varro, De re rustica – Marci Terentii Varronis libri tres de
re rustica, Salle im Magdeburgischen, Johann Ernst
Fritschen, 1730.
Barringer, J. M., 2001. The Hunt in Ancient Greece, Balti-
more: The Johns Hopkins University Press.
Campbell, W. A., 1938. The Fourth and Fifth Seasons of
Excavation at Antioch–on–the–Orontes: 1935–1936,
American Journal of Archaeology 42–2: 205–217.
Csapo, E., 1993а. Deep ambivalence: notes on a Greek cock-
fight (parts II–IV), Phoenix 47–1: 115–124.
Csapo, E., 1993b. Deep ambivalence: notes on a Greek coc-
kfight (part I), Phoenix 47–1: 1–28.
Danoff, Ch. M., 1937. Oescus, in: Realencyclopädie der classi-
schen Altertumswissenschaft XVII–2, Halbband 34, ed.
A. Pauly, G. Wissowa, Stuttgart: J. B. Metzler, coll.
2033–2038.
Gökyldirim, T., 1998. Vth c. B. C. coin hoards from Thrace –
Örcünlü (1970), in: Griechisches Münzwerk. Stephanos
nomismaticos. Edith Schönert-Geiss zum 65. Geburtstag,
Hrsg. U. Peter, Berlin: Akademie Verlag, 279–294.
Goldfinger, E., 2004. Animal Anatomy for Artists. The Ele-
ments of Form, 9th edition, Oxford: University Press.
Иванов, Т. 1954. Римска мозайка от Улпия Ескус,
Художествени паметници в България кн. ΙΙ, София.
Ivanov, T., 1994. Römische Mosaiken aus Colonia Ulpia
Oescensium (heute Bulgarien), in: La mosaïque gré-
co–romaine IV, Trèves 8–14 août 1984, Paris 1994,
155–164.
Иванов, Т., 2005. Улпия Ескус. Римски, късноримски
и ранновизантийски град, Том II: Гражданска
базилика и храм на Фортуна, Разкопки и
проучвания XXXIV, София: Бъ лгарска академия
на науките, Националел археологически институт
с музей.
Јеремић, Г. Д., 2010. Касноантички мозаици из профаних
грађевина на територији провинција Dacia Rip-
ensis, Dacia Mediterranea и Dardania, Универзитет
у Београду, Филозофски факултет, докторска
дисертација, рукопис.
Јеремић, Г., 2012. Рецепција кулутре у античком свету
на примерима подних мозаика из Ескуса (Oescus),
у: Антика, савремени свет и рецепција античке
културе. Зборник радова, Београд: Друштво за
античке студије, 133–143 (res. eng. = Reception of
culture in the antique world in the examples of floor
mosaics from Oescus).
Kabakčieva, G., 1999. Das spätrömische Oescus. Ein Ge-
bäude mit Podium und Kanalhypo–kaustenanlage auf
dem Forum, in: Der Limes an der Unteren Donau von
Diokletian bis Heraklios. Vorträge der Internationalen
Konferenz (Svištov, Bulgarien, 1–5. September 1998),
Hrsg. G. von Bülow und A. Milčeva, Sofia: BAN Ar-
chaeological Institute with Museum, 49–55.
Levi, D. 1947. Antioch Mosaic Pavements, Princeton–Lon-
don–The Hague.
Percy, P., 2006. The Field Guide to Chickens, St. Paul MN:
Voyager Press.
Peters, J., 1998. Römische Tierhaltung und Tierzucht. Eine
Synthese aus archäozoologischer Untersuchung
und schriftlich-bildlicher Überlieferung, Passauer
Schriften zur Archäologie, Band 5, Verlag Marie Lei-
dorf, Rahden/Westf.
Попова–Мороз, В., 1987. 24 древни мозайки от България,
София: Бъ лгарски художник.
Répertoire graphique 1973 = Blanchard, М., Christophe, J.,
Darmon, J. P., Lavagne, H., Prudhomme, R., Stern,
H., Répertoire graphique du décor géométrique dans la
mosaïque antique, Bulletin de l’Association interna-
tionale pour l‘étude de la mosaïque antique, fasc. 4,
Paris: Аssociation internationale pour l‘étude de la
mosaïque antique.
Toynbee, J. M. C. 1955. Reviews and notices of publica-
tions: T. Ivanov, Une mosaïque romaine de Ulpia Oes-
cus, Monuments de l´art en Bulgarie, vol. II, Sofia
1954, The Journal of Roman Studies 45/1–2: 204–205.
Toynbee, J. M. C., 1973. Animals in Roman Life and Art,
London: Thames and Hudson.
Velkov, V. 1977. Cities in Thrace and Dacia in Late Antiquity,
Studies and Materials, Amsterdam.
 LU­DI GAL­LI­NA­RII ON THE MO­SA­IC FLO­OR FROM OESCUS (NW BUL­GA­RIA)
Ре­зи­ме
LU­DI GAL­LI­NA­RII НА ПОД­НОМ МО­ЗА­И­КУ ИЗ ЕСКУ­СА (OESCUS)
(СЕ­ВЕ­РО­ЗА­ПАД­НА БУ­ГАР­СКА)
ГОР­ДА­НА ЈЕ­РЕ­МИЋ
При­ли­ком ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња 1948.
го­ди­не у сре­ди­шњем де­лу ан­тич­ког гра­да Еску­
са (Oescus, Co­lo­nia Ul­pia Oescen­si­um), у про­вин­
ци­ји Moesiа In­fe­ri­or (ка­сно­ан­тич­ка Da­cia Ri­
pen­sis), от­кри­вен је ве­ћи део јед­не гра­ђе­ви­не
укра­ше­не мо­за­ич­ким по­до­ви­ма. Гра­ђе­ви­на је
ве­ро­ват­но би­ла јав­ног ка­рак­те­ра, по­диг­ну­та
у бли­зи­ни фо­ру­ма и ком­плек­са хра­мо­ва. Мо­
за­ци су по­кри­ва­ли по­вр­ши­ну од око 80 m2. У
дво­стру­ком окви­ру од ге­о­ме­триј­ских те­пи­ха
на­ла­зи се цен­трал­ни пра­во­у­га­о­ни па­нел са фи­
гу­рал­ним сце­на­ма. Сре­ди­шњи део овог па­не­ла
је у об­ли­ку ок­то­го­на, у ком су при­ка­за­не че­ти­
ри људ­ске фи­гу­ре – три глум­ца са по­зо­ри­шним
ма­ска­ма и по­сма­трач сце­не, ве­ро­ват­но пи­сац
ко­ма­да (per­so­na mu­ta). Сце­на је за­хва­љу­ју­ћи
нат­пи­су из­над ак­те­ра од­ре­ђе­на као епи­зо­да из
де­ла мај­сто­ра но­во­а­тич­ке ко­ме­ди­ја Ме­нан­дра
„Ахај­ци“ -М]ЕNANΔΡΟΥ·ΑΧΑΙΟΙ. Де­сно од по­
зо­ри­шне сце­не на­ла­зи се пра­во­у­га­о­ни па­нел
са пред­ста­вом ри­ба ко­је пли­ва­ју сло­бод­но у во
ди, ле­во је при­каз бор­бе пе­тло­ва (lu­di gal­li­na­
rii), док су у од­сеч­ци­ма пред­ста­вље­не жи­во­ти­
ње ко­је сим­бо­ли­шу го­ди­шња до­ба. Пред­ста­ва
бор­бе пе­тло­ва би­ла би, пре­ма овим при­ка­зи­ма,
флан­ки­ра­на сим­бо­ли­ма зи­ме (ди­вљи ве­пар) и
не­до­ста­је­ће фи­гу­ре - сим­бо­ла је­се­ни, ко­ју би
мо­гао да пред­ста­вља бик.
Lu­di gal­li­na­rii пред­ста­вља­ју је­дан од оми­ље­
них спорт­ских и коц­кар­ских до­га­ђа­ја ста­рих Гр
ка, ко­ји су Ри­мља­ни пре­у­зе­ли и на­ста­ви­ли да
не­гу­ју кроз чи­тав пе­ри­од ан­ти­ке. За бор­бу су
ко­ри­шће­ни по­себ­но об­у­ча­ва­ни пе­тло­ви - „бор­
ци“, круп­не гра­ђе и на­о­чи­тог из­гле­да. Ме­ђу њи
ма су на це­ни би­ли бор­ци ко­ји су по­ти­ца­ли из
Грч­ке и ко­ји су ва­жи­ли за нај­а­гре­сив­ни­је. Из­
во­ри по­себ­но по­ми­њу пе­тло­ве из Та­на­гре (Ta­
na­gri­cum ge­nus), са Ро­до­са (Rho­di­um), Де­ло­са
197
(De­li­cai), Хал­ки­ди­ки­ја (Chal­ci­di­cum), из Ме­де­је
у Пер­си­ји (Me­di­cum).
Бор­бе пе­тло­ва при­ка­зу­ју се у ли­ков­ним
умет­но­сти­ма још од ар­хај­ског до­ба (креч­њач­
ки фриз из Ксан­то­са), а на­ро­чи­то су за­сту­пље­
ни у ва­зном грч­ком сли­кар­ству и се­пул­крал­ној
умет­но­сти. Ка­сни­је, у рим­ском све­ту пред­ста­
ве се ја­вља­ју у фре­ско сли­кар­ству, то­ре­у­ти­ци,
мо­за­ич­кој умет­но­сти. На мо­за­и­ци­ма су пред­
ста­ве бор­бе пе­тло­ва ве­о­ма рет­ке, по­ред па­не­ла
из Еску­са, по­зна­ти су при­ка­зи на два мо­за­и­ка
из Пом­пе­ја (I век н.е.) и јед­ног мо­за­и­ка из Ан­
ти­о­хи­је да­то­ва­ног у дру­гу по­ло­ви­ну III-IV век.
У овај пе­ри­од опре­де­љен је мо­за­ик са бор­борм
пе­тло­ва из Еску­са.
За пред­ста­ве бор­бе пе­тло­ва ка­рак­те­ри­стич­
но је хе­рал­дич­ко при­ка­зи­ва­ње ри­ва­ла, углав­
ном је је­дан у под­ре­ђе­ном по­ло­жа­ју и пред­ста­
вља по­ра­же­ног так­ми­ча­ра. Из­ме­ђу, или из­над
пе­тло­ва, на­ла­зе се ло­во­ров ве­нац и пал­ми­на
гра­на на­ме­ње­не по­бед­ни­ку, као и вре­ћа са нов­
цем, ко­ју до­би­ја вла­сник по­бед­нич­ке жи­во­ти­
ње.
Пред­ста­ва бор­бе пе­тло­ва на мо­за­и­ку из
Еску­са за­нат­ски је из­ве­де­на ве­о­ма до­бро. Јед­
но од пи­та­ња ко­је овај мо­за­ик по­кре­ће је да ли
се иза ове де­ко­ра­тив­не сце­не кри­је по­ве­за­ност
на­ру­чи­о­ца (pa­tron) или мај­сто­ра ко­ји је из­вео
де­ло (ver­mi­cu­la­tor) са Ати­ном, где је овај спорт
још од кла­сич­ног грч­ког до­ба био ве­о­ма це­
њен. Дру­ги еле­мент, ко­ји ука­зу­је на те­сне ве­зе
са Ати­ном је­сте цен­трал­на пред­ста­ва мо­за­и­ка
– сце­на из по­зо­ри­шног ко­ма­да „Ахај­ци“ слав­
ног пи­сца Ме­нан­дра, ко­ји је на ко­ми­чан на­чин
од­сли­ка­вао атин­ску сва­ко­дне­ви­цу и чи­ја је јед­
на од сце­на из овог ко­ма­да на­шла сво­је ме­сто
на мо­за­и­ку на до­њем Ду­на­ву – у Еску­су. На­чин
из­ра­де мо­за­и­ка ука­зу­је да је мо­за­и­чар био бли­
198 GOR­DA­NA JE­RE­MIĆ

зак са ан­ти­о­хиј­ским ра­ди­о­нич­ким кру­гом, где за­нат­ског ра­да мо­за­и­ча­ра из ан­ти­о­хиј­ског кру­
су се та­ко­ђе не­го­ва­ле те­ме из атин­ског кул­тур­ га, ко­ји­ма су атин­ске те­ме би­ле бли­ске, али и
ног кру­га. У ту­ма­че­њу сце­не бор­бе пе­тло­ва из же­љу па­тро­на да у згра­ди у ко­јој је бо­ра­вио у
Еску­са мо­же­мо да пра­ти­мо сим­би­о­зу ве­штог цен­тру Еску­са, укра­си ова­квим мо­ти­ви­ма.
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотеке Матице српске, Нови Сад

572 : 902 (497) (082)

BIOARHEOLOGIJA na Balkanu : bilans i perspektive /

urednici Nataša Miladinović-Radmilović, Selena Vitezović. –
Beograd: Srpsko arheološko društvo : Sremska Mitrovica :
Blago Sirmijuma, 2013 (Beograd : Razvojno-istraživački
centar Tehnološko-metalurškog fakulteta). – 214. :
ilustr. ; 29 cm. – (Radovi Bioarheološke sekcije Srpskog
arheološkog društva)

Na spor. nasl. str. : Bioarcheology in the Balkans. – Radovi

na srp. i engl. jeziku. – Tekst lat. i ćir. – Tiraž 200. –
Summaries. – Bibliografija.

ISBN 978-86-84457-12-9
1. Ств. насл. на упор. насл. стр. 2.
Миладиновић-Радмиловић, Наташа │уредник│
а) Биоархеологија – Балкан – Зборници
COBISS.SR 2820226247
 RADOVIBI
OARHEOLOŠKESEKCI
JE
SRPSKOGARHEOLOŠKOGDRUŠTVA

BI
OARHEOL
BI
OARHEOLOGI
JA
NABALKANU
Bi
l
ansi
per
spek
tiv
e

OGI
JANABAL
Urednic
i
NatašaMiladi
nović
-Radmi
lovi
ć
SelenaVit
ezović
KANU

Beogr
ad-Sr
ems
kaMi
tr
ovi
ca
2013