INFOTEH-JAHORINA, Vol. 2, Ref. B-III-8, p. 153-157, March 2002.

PERFORMANSE NEKOHERENTNOG BFSK PRIJEMNIKA SA GAUSS-OVIM FILTRIMA U

PRISUSTVU PROSTOPERIODIČNE SMETNJE
PERFORMANCE OF NONCOHERENT BFSK RECEIVER USING GAUSSIAN FILTERS IN
PRESENCE OF INTERFERENCE

Veljko Stanković, Elektronski fakultet, Niš

Ramusović Ervin, Energoinvest, Sarajevo

Sadržaj – U ovom radu će biti izvršena analiza performansi nekoherentnog BFSK prijemnika sa
kvadratnim detektorom anvelope u prisustvu prostoperiodične smetnje. Izdvajanje signala u
prijemniku se vrši uz pomoć filtara propusnika opsega sa Gauss-ovom karakteristikom. U radu će
najpre biti izveden izraz za koeficijent korelacije signala u granama nekoherentnog BFSK
prijemnika, a potom će biti ispitan uticaj parametara filtara i prostoperiodične smetnje na
performanse sistema. U radu je pokazano da se za određenu vrednost signal – šum, vrednost
verovatnoće greške može minimizovati pogodnim izborom frekvencija koje se koriste za prenos
korisnog signala, odnosno centralnih frekvencija filtara propusnika opsega u granama
nekoherentnog BFSK prijemnika.
Abstract – The performace of noncoherent quadrature BFSK receiver in presence of tone
interference was analyzed in this paper. Extraction of the user signal is performed using the
Gaussian fiters. In the paper, we will first derive the expression for the correlation coeficient of
the signals at the output of the Gaussian filters. We will investigate the influence of the Gaussian
filter characheristics and the tone interference on the error probability. It will be shown that for
the certain values of the signal to noise ratio there is an optimum frequency separation of central
frequencies of the Gaussian filters for which the value of the error probability is minimum.
Ključne reči – Verovatnoća greške, Gaussovi filtri, nekoherentna BFSK.

1. UVOD Pri analizi performansi sistema polazi se od pretpostavke

da se pored korisnog signala na ulazu u prijemnik javlja samo
U ovom radu će biti izvršena analiza performansi
aditivni beli Gauss-ov šum (Additive White Gaussian Noise -
nekoherentnog BFSK prijemnika u prisustvu prostoperio-
dične smetnje, u slučaju kada se izdvajanje signala u granama AWGN) nulte srednje vrednosti i varijanse N 0 2 .
prijemnika vrši primenom filtara sa Gauss-ovom prenosnom
karakteristikom. U radu će biti izveden izraz za verovatnoću
A C
greške i biće izvršena analiza uticaja karakteristika ( )2
prijemnika i smetnje na performanse sistema.
f0
r(t)
2. MODEL SISTEMA
Posmatra se sistem u kome se prenos informacije vrši t=T
primenom nekoherentne BFSK modulacije. Prijemnik se B D
sastoji iz dve grane na čijim ulazima se nalaze filtri ( )2
propusnici opsega frekvencija sa centralnim frekvencijama f 0
f1
i f1. Pretpostavlja se da oba filtra imaju Gauss-ovu prenosnu
karakteristiku koja je data jednačinom: Slika 1. Blok šema nekoherentnog kvadratnog BFSK
prijemnika
1
Hm f    H  f  fm   H  f  fm   (1) Šum na izlazu filtra propusnika opsega frekvencija u m -
2
toj grani, m = 0,1, može se predstaviti na sledeći način:
gde je m = 0,1. Funkcija H(f) je data jednačinom: 


H  f   exp   f 2 2
 (2)
nm t    n    h  t    d

m (3)

Blok šema prijemnika je data na slici 1. Nakon filtriranja
signal se dovodi na ulaz kvadratnog detektora anvelope.
Oduzimanjem signala na izlazu kvadratnih detektora
anvelope dobija se slučajna promenljiva na osnovu koje se
vrši odlučivanje.
gde je sa n(t) označen AWGN na ulazu u prijemnik a sa hm(t)
impulsni odziv filtra propusnika opsega frekvecija u m - toj
grani. Funkcija hm(t) se dobija inverznom Fourier-ovom
transformacijom funkcije date jednačinom (1) i ima sledeći
oblik:
hm  t   h t  cos  m t (4)

153
 INFOTEH-JAHORINA, Vol. 2, Ref. B-III-8, p. 153-157, March 2002.

gde je sa m označena centralna kružna učestanost filtra n0  t  n1  t 

propusnika opsega frekvencija u m - toj grani BFSK  (11)
prijemnika, m = 0,1. Funkcija h(t) je data jednačinom: 2
   2t 2  Srednja vrednost proizvoda odmeraka šuma u granama
h t   exp  2  (5) prijemnika je jednaka:
     
n0  t  n1  t     n u  n v  h  t  u  h  t  v  du dv
Ova funkcija predstavlja inverznu Fourier-ovu transformaciju  
0 1

funkcije koja je data jednačinom (2).  

   n u  n v  h  t  u  h  t  v  du dv
 
0 1

3. KOEFICIJENT KORELACIJE
(12)
Da bismo izveli izraz za verovatnoću greške neophodno
je da se najpre odrede karakteristike šuma na izlazu filtara Zamenom autokorelacione funkcije belog Gauss-ovog šuma
propusnika opsega u granama prijemnika. na ulazu u prijemnik u jednačinu (12), dobijamo:

Srednja vrednost šuma na izlazu filtara propusnika opsega


je na osnovu jednačine (3) jednaka nuli, a varijansa: N0
n0  t  n1  t    h0  t    h1  t    d
  2 
 m2  nm
2
t    n u  n v  h  t  u  h  t  v  du dv
m m
N0

    h 2  x  cos  0 x cos 1 xdx
  2
  n u  n v  h  t  u  h  t  v  du dv


 cos1   0  x  cos 1   0  x  dx
m m 
N0
 h2  x 
 

(6) 2 
2
za m = 0,1. Autokorelaciona funkcija AWGN na ulazu u N0 

   h  x  cos 1   0  xdx 
2
prijemnik je jednaka n u  n v   N 0 2   u  v  . Na 4   
osnovu ove jednačine, jednačina (6) se može predstaviti u 

sledećem obliku:   h 2  x  cos 1   0  xdx 
 
N  N  
n m2  t   0  hm2  t    d  0  hm2  x  dx (7)
2  2  Vrednost drugog integrala u prethodnoj jednačini je
mnogo manja od prvog pa se može zanemariti. Odavde se
Na osnovu jednačine (4) sledi: potom dobija:

N0 
n m2   h  x  cos  m x dx N0
 h  x  cos x dx
2 2

2 n 0 n1   2  2
 4 
N 
1  cos 2 m x (13)
h  x     2 f 
2
 0 2
dx (8) N0
2 2  exp  
2 2 2  2 
N0  2 

   h  x  dx   h  x  cos 2
2
x dx 
4  m gde je sa  označena razlika centralnih kružnih
   
učestanosti filtara propusnika opsega u granama prijemnika
Drugi integral u jednačini (8) je mnogo manji od prvog u za m = 0 i m = 1.
slučaju kada je funkcija h(t) sporopromenljiva funkcija Na osnovu jednačina (10), (11) i (13) dobija se izraz za
vremena, pa se može zanemariti. Odavde se dobija: koeficijent korelacije:

N0 N0 
 h  x  dx    2 f 
2
nm2  2
(9)   exp  
4 2 2 2 (14)

 2 
Iz prethodne jednačine se vidi da su varijanse šuma na izlazu Pošto su odmerci Gauss-ovog šuma na izlazu pojasnih
filtara propusnika opsega u grani za m = 0 i u grani za m = 1 filtara, u tačkama A i B, korelisani, ovde će biti primenjena
jednake, pa se dalja upotreba indeksa m pri označavanju transformacija uz pomoć koje se na osnovu slučajnih
varijanse može izostaviti: promenljivih u tačkama A i B, s0 i s1, dobijaju takođe Gauss-
N0  ove slučajne promenljive V0 i V1, koje su statistički
n02  n12   2  (10) nezavisne. Ova transformacija se može predstaviti u
2 2 2 matričnom obliku na sledeći način:
S obzirom na oblik prenosne funkcije filtara propusnika V0   s0 
opsega u granama nekoherentnog BFSK prijemnika, spektar     A    (15)
V
 1  s1 
Gauss-ovog šuma na izlazu filtara propusnika opsega se
preklapa pa su i odmerci šuma u granama prijemnika pri čemu matrica [A] ima sledeći oblik:
korelisani. Koeficijent korelacije odmeraka Gauss-ovog šuma
na izlazu filtara propusnika opsega je dat jednačinom:

154
 INFOTEH-JAHORINA, Vol. 2, Ref. B-III-8, p. 153-157, March 2002.

  k  0,1 . Sa A i Ai su označene amplitude korisnog signala i

1 1  2 
   smetnje na ulazu u prijemnik, respektivno. Sa n t  je

 A  

 21  2  1  2  
21  2  1  2  

označen AWGN na ulazu u prijemnik. Sa  je označena
 1 1  2
 faza prostoperiodične smetnje. U ovom radu je izvršen

 proračun verovatnoće greške za one vrednosti faze  za


 2 1    1   2
2
 
21  2  1  2  
 koje su performanse BFSK prijemnika najgore.
(16) U prvom slučaju, za k  0 , kada se smetnja prostire
kroz istu granu prijemnika kao i koristan signal, signali na
gde je sa  označen koeficijent korelacije, koji je dat
izlazu Gauss-ovih filtara, u tačkama A i B se mogu
jednačinom (14). Sa s 0 i s1 su označeni signali na izlazu predstaviti na sledeći način:
filtara u granama BFSK prijemnika.
2 2 2 2
s 0  t   A cos  0 t  Ai cos 0 t     n 0  t 
Ako sa rn 0 , rn1 , rV 0 i rV 1 označimo kvadrate
i
anvelopa Gauss-ovih procesa s0, s1, V0 i V1, respektivno, tada
s1  t    A cos  0 t  Ai cos  0 t    e   n1  t 
2
 f2
važi sledeća jednakost:

rV20  rV21  rs20  rs21 (17) Nakon transformacije (15) se dobijaju signali koji se mogu
predstaviti u sledećem obliku:
4. VEROVATNOĆA GREŠKE V k  t   Ask cos  0 t  Aik cos  0 t     nVk  t  (23)
Bez umanjenja opštosti možemo pretpostaviti da se
sistemom prenosi logička nula. Ukupna verovatnoća greške k  0,1 . Amplitude Ask i Aik su u ovom slučaju date
iznosi: jednačinama:
1
 Pe1  Pe 2 
Pe  (18)
As 0  A
1 
1   2   exp   2  f 2 
2
2
1   2  1  2 

gde su sa Pe1 i Pe 2 označene uslovne verovatnoće greške  
u slučaju kada se prostoperiodična smetnja javlja na
Ais 0  Ai
1 
1   2   exp   2  f 2 
frekvencijama f 0 i f1 , respektivno. 2
1   2  1  2 

 
Da bismo mogli da odredimo izraz za verovatnoću greške
 
1 

1  2 
 exp   2  f 2

  (24)
uvedimo novu slučajnu promenljivu z  rV20  rV21 . Tada As1  A
se verovatnoća greške može izraziti na sledeći način: 2
1   2  1  2 

 

  
Pek  P rV20  rV21  P z  rV20  rV21  0  (19)
Ai1  Ai
 
1 

1  2 
 exp   2  f 2

 
2
1   2  1  2 

za k  0,1 . Polazeći od jednačine (19) dobija se sledeći  
izraz za verovatnoću greške [1]:
Amplituda signala V k  t  je data jednačinom:
Pek  Q  K1 , K0  1
2
 K  K0 
 exp  1
2
I 0  K1 K0  Ak  2
Ask  Aik2  2 Ask Aik cos  (25)
 
(20) k  0,1 .
gde je sa Q(a,b) označena Marcum-ova funkcija: U drugom slučaju, za k  1 , kada se smetnja i koristan
 signal prostiru kroz različite grane prijemnika signali u
 x2  a2 
Q a, b    x  exp   I 0  ax  dx tačkama A i B se mogu predstaviti jednačinama:
 2 
s 0  t   A cos  0 t  Ai e  cos  1t     n 0  t 
b 2
f 2
Sa I0(x) je označena modifikovana Bessel-ova funkcija prve
vrste, nultog reda. Sa K1 i K0 su označene sledeće veličine: i
s1  t   Ae  cos  0 t  Ai cos  0 t     n1  t 
2
f 2
A2 A2
K1  1 2 i K0  0 2 (21)
2 V 2 V Odnosno nakon transformacije (15):

gde su sa A0 i A1 označene amplitude signala u granama V k  t   Ask cos  0 t  Aik cos  1t     nVk  t 
BFSK prijemnika u tačkama< A i B, respektivno.
pri čemu su amplitude Ask i Aik , k  0,1 , date
Signal na ulazu u BFSK prijemnik je jednak:
jednačinama:
rul  t   A cos  o t  Ai cos  k t     n t  (22)

155
 INFOTEH-JAHORINA, Vol. 2, Ref. B-III-8, p. 153-157, March 2002.

As 0  A
1 1   2   exp   2  f 2  
2
1   2  1  2 

 

1  1 2  
 exp   2  f 2   
Ais 0  Ai  
21   2  1   2 
 
 
(26)
 
1 

1 2 
 exp   2  f 2

 
As1  A
21    1   2 
 2

 
 exp   2  f 2   
1  1 2 

Ai1  Ai  
2
1   2  2 
1  
 

U ovom slučaju je amplituda signala Vk  t  data

jednačinom: Slika 2. Verovatnoća greške u funkciji razlike centralnih
učestanosti filtara  f f1 f 0 i odnosa signal /
Ak  2
Ask  Aik2  2 Ask Aik cos T    (27) šum.
k  0,1 . Sa T je označen bitski interval. Na slici 3. je prikazana zavisnost verovatnoće greške u
funkciji od odnosa signal-šum na ulazu u prijemnik.
Varijanse normalnih slučajnih promenljivih nVk ,
k  0,1 , su međusobno jednake i imaju vrednost: 10
0

 V2 
1   1 
2
1 2   2
(28)
1   1  2 2
-1
10
gde je sa  2 označena varijansa Gauss-ovog šuma na izlazu 10 [kHz]
filtara propusnika opsega, koja je data jednačinom (10). 50 [kHz]
-2
Verovatnoće greške Pe1 i Pe 2 se mogu proračunati 10
na osnovu jednačine (19) kada se u nju smene izrazi za Pe 100 [kHz]
konstante K0 i K1 koje se mogu dobiti smenom
jednačina (25), (27) i (28) u jednačinu (21) za svaki od -3
10
slučajeva k  0 ili k  1 . Verovatnoća greške koja se f = 150 [kHz]
dobija na osnovu jednačne (18) će zavisiti od faze smetnje.
Pri proračunu su uzete one vrednosti faze smetnje za koje su
-4
performanse sistema najgore. 10
45 50 55 60
4. NUMERIČKI REZULTATI SNR [dB]
Primenom jednačine (18) izvršena je analiza uticaja
razlike između centralnih učestanosti filtara propusnika Slika 3. Verovatnoća greške u funkciji odnosa signal-šum.
opsega u granama prijemnika i 3dB širine propusnog opsega Sa ove slike se takođe može videti da za f  150kHz
filtara u prisustvu AWGN na performanse sistema. Odnos vrednost verovatnoće greške bitno zavisi od f.
signal-smetnja iznosi SIR = 100 dB. 3 dB širina propusnog Na slici 4. su prikazane krive verovatnoće greške u
opsega filtara ima sledeću vrednost: 0
funkciji10razlike f i širine propusnog opsega filtara.
0
10 B 2 ln 2  (29)
-1
SNR = 50 dB greške od 10
Na slici 2. je prikazana zavisnost verovatnoće
razlike-1 centralnih učestanosti filtara propusnika opsega -2
10
 f10
 f1 f 0 , za B = 117.74 SNR kHz.
= 55 Za
dB vrednosti
B = 117,74 [kHz]
f  150kHz odmerci Gaussovog šuma na izlazu filtara 10
-3

propusnika
10
-2 opsega su veoma korelisani, međutim u ovom
-4
opsegu vrednosti f dominira uticaj korisnog signala koji se 10
javlja na izlazu oba filtra, tako da je u ovoj oblasti vrednost Pe
P
verovatnoće
e 10-3 greške veoma velika. 10
-5

-6
SNR = 60 dB 10
-4
B = 58,87 [kHz]
10 -7
10
-8
156 10-5 10
20 40 60 80 100 120 140 20 40 60 80 100 120 140
f [kHz] f [kHz]
 INFOTEH-JAHORINA, Vol. 2, Ref. B-III-8, p. 153-157, March 2002.

5. ZAKLJUČAK
U ovom radu je izvršena analiza performansi
nekoherentnog BFSK prijemnika u prisustvu
prostoperiodične smetnje. Izdvajanje signala se vrši filtrima
sa Gauss-ovom karakteristikom.
U prisustvu prostoperiodične smetnje performanse
Slika 4. Verovatnoća greške u funkciji f i širine sistema se degradiraju. Međutim, može se videti da je
propusnog opsega B. vrednost verovatnoće greške minimalna za određenu vrednost
razlike centralnih frekvencija Gauss-ovih filtara, f. Ove
Uticaj parametra  na vrednost verovatnoće greške je dvojak,
vrednosti f zavise od širine propusnog opega filtara.
njegovim povećanjem smanjuje se propusni opseg filtara, ali
Povećanjem širine propusnog opsega filtara raste snaga ali i
se istovremeno smanjuje i snaga odmeraka Gauss-ovog šuma
korelisanost odmeraka šuma na izlazu filtara. Smanjenjem
na izlazu filtara propusnika opsega u granama prijemnika.
razlike između centralnih učestanosti signala koji se koriste
Povećanjem selektivnosti filtara smanjuje se srednja snaga i
pri prenosu povećava se korelisanost odmeraka šuma što bi
korelosanost odmeraka šuma na izlazu filtara.
trebalo da vodi smanjenju vrednosti verovatnoće greške.
Na slici 5. su prikazane krive koje predstavljaju gornju Međutim, istovremeno sa smanjenjem razlike između
granicu verovatnoće greške u funkciji razlike centralnih centralnih učestanosti filtara raste snaga neželjenog signala
frekvencija f, i u prisustvu prostoperiodične smetnje. Širina koji se javlja na izlazu filtra propusnika opsega usled
propusnog opsega Gauss-ovih filtara iznosi B = 58.87 kHz, a preklapanja propusnih opsega filtara prijemnika. Ovaj efekat
odnos signal šum na ulazu u prijemnik SNR = 60 dB. dominira, tako da verovatnoća greške raste sa smanjenjem
razlike centralnih učestanosti. Povećanjem selektivnosti
10
0 filtara smanjuje se se snaga odmeraka Gauss-ovog šuma ali
snaga neželjenog signala koji se javlja u susednoj grani
-1
10 prijemnika što sve utiče na smanjenje vrednosti verovatnoće
greške.
-2
10 Sa slike 3. se može videti da postoje vrednosti razlike
učestanosti f za koje je vrednost verovatnoće greške
-3
10 SIR = 10 dB minimalna. Sa povećanjem selektivnosti filtara ovaj
minimum verovatnoće greške postaje sve izraženiji.
-4
10
SIR = 15 dB LITERATURA:
Pe -5
10
[1] Proakis, J. G., Digital Communications, 3rd ed., McGraw-Hill,
-6 New York, 1995.
10 [2] Mihajlo Stefanovic, Detekcija signala u belom i obojenom
SIR = 100 dB
-7 Gausovom sumu, Elektronski fakultet u Nisu, 1999.
10 [3] Mihajlo Stefanovic, Performanse digitalnih telekomunikacionih
-8 sistema, Elektronski fakulttet u Nisu, 2000.
10
-9
10
20 40 60 80 100 120 140
f [kHz]

Slika 5. Verovatnoća greške u prisustvu odnosa signal šum.

Kako se sa slike 5. može videti, za SIR = 100 dB, uticaj
smetnje se može zanemariti. Smanjenjem odnosa SIR
performanse sistema se degradiraju. Takođe, sa
smanjenjenjem odnosa SIR, smanjuje se i poboljšanje
peroformansi koje se može postići pogodnim izborom širine
propusnog opsega Gausso-vih filtara i njihovih centralnih
frekvencija.

157