Jelena Tucić 1422/16 FBO

SEKA - uzroci, posledice i rešenja

1. Svetska ekonomska kriza 2008

1) Razmere krize

Svetska ekonomska kriza iz 2008 godine je počela u Americi, ali se pod pritiskom
globalizacije, liberalizacije tržišta i drugih faktora proširila na ceo svet.

2) Uzroci krize

Okidač za potpuni finansijski krah brojnih banaka, kompanija, pa i čitavih država,

bio je bankrot jednog od najvećih investicionih fondova na svetu Lehman brothers.
Pošto nisu uspele da pronađu kupca za posrnulog finansijskog diva, čiji je portfelj
bio teško opterećen rizičnim potraživanjima povezanim sa drugorazrednim
hipotekarnim kreditima, američke vlasti uskratile su mu pomoć i dopustile da
propadne. U ponedeljak, 15. septembra 2008. godine, u rano jutro po lokalnom
vremenu, "Lehman Brothers" zaprepastio je svet i svojih 25.000 zaposlenih
podnevši zahtev za stečajem sa teretom dugova od čak 600 milijardi američkih
dolara. Bio je to najveći stečaj u američkoj istoriji. Berzanski indeks Dau Džons
pao je neverovatnih 500 bodova, najviše od terorističkih napada 11. septembra
2001. Šokirani brokeri koji su napuštali Volstrit noseći kutije sa svojim stvarima
postali su simbol krize. Kako američko finansijsko tržište nije bilo regulisano,
distribucija primarnog rizika je doživela široke razmere. Obim poslovanja
finansijskim derivatima se povećavao i činilo se da ovom lancu nema kraja i da je
jedino moguć samo rast. Međutim, tada dolazi do izražaja problem asimetrije
informacija i moralnog hazarda. Agencije su zahvaljujući pokriću države
preuzimale velike rizike, a rejting agencije su po inerciji finansijske derivate
rangirale kao najmanje rizičnu klasu. Investicioni fondovi i banke su bile
zaslepljene profitom i zato su ove hartije masovno kupovale. MMF je 2009.
procenio da su investitori u prvom udaru krize 2007–2008. godine „ošišani” za više
od 4.000 milijardi dolara direktnih i indirektnih ulaganja povezanih s hipotekarnim
tržištem SAD. Američku privredu ova kriza koštala je ukupno više od 22.000
milijardi dolara. Danas je većina institucionalnih aktera krize iz 2007–2008. godine
(od onih koji su izbegli bankrot ili nacionalizaciju) podvrgnuta radikalnoj reformi,
dok su odnosi Zapada i ostatka sveta u privrednom saldu temeljno promenjeni.

3) Dužina trajanja

Zvanično svetska ekonomska kriza iz 2008 godine se razvijala od decembra 2007

do juna 2009 godine. Stvarno stanje, obim, vremenski okvir i da li se završila zavisi
od zemlje do zemlje. Pojedini ekonomisti su predviđali da njen kraj neće desiti do
2011 godine.
 4) Da li će svet opet biti isti?

MMF je veoma oprezan u proceni da li je svet koji nema novi plan za opšti
privredni rast, smanjenje nezaposlenosti i povećanje zarada i kreditne probleme
zemalja u razvoju našao način da izbegne neku sledeću finansijsku krizu globalnih
razmera. Nova ekonomska kriza nam je veoma blizu i problem je u tome da li će
svet posle ove krize ostati isti.

2. Aktuelna ekonomska kriza 2020

1) Razmere krize

Ekonomska kriza koja se razvija danas jeste kriza koja se dešava pod uticajem
jednog od najgorih neprijatelja po ljudsku vrstu, a da to nije sam čovek, jeste
gubitak zdravlja ili kako ga nazivamo u ovim trenutcima korona virus. Kao što
znamo, virus je zahvatio čitavu planetu i svaka država na najbolji način pokušava
da zaštiti svoje građane. Pošto nijedna ekonomija ne može da funkcioniše bez ljudi,
sa razlogom se očekuje nova svetska ekonomska kriza.

2) Uzroci krize

Posledice trenutnih negativnih kretanja u privredama širom sveta nikako ne treba

potcenjivati, tim pre što su uzroci, pokazalo se, nepredvidive političke odluke u
odnosima velikih političkih i ekonomskih sila. Pandemija koronavirusa je već gurnula
svetsku ekonomiju u recesiju, saopštila je kreditna agencija „S&P global“, koja se
bavi procenjivanjem kreditne sposobnosti država i kompanija širom planete. U
saopštenju se navodi da je smrtonosni virus već poremetio svetsku ekonomiju mnogo
više nego što se u početku mislilo i procenjivalo. Situacija će se samo pogoršati, a
najviše na udaru se nalaze Evropa i SAD. Početni podaci iz Kine ukazuju na to da je
njena ekonomija pogođena mnogo više nego što je projektovano. Amerika i Evropa
prate sličnu putanju jer se pojačavaju restrikcije u ekonomskim odnosima među
ljudima, što će dovesti do oštrog pada u drugom kvartalu, pre nego što oporavak
počne, kako se očekuje, krajem godine. Američki ministar finansija upozorio je da bi
nezaposlenost u zemlji mogla da skoči na 20 odsto u slučaju negativnog razvoja
situacije usled širenja korona virusa. Poslednji put tako velika nezaposlenost u
Americi bila je 1935. Zbog korona virusa milioni zaposlenih u SAD već imaju manja
primanja, a uskoro će početi i masovna otpuštanja. Giganti poput banaka Morgan
Stenli i Goldman Saks već su projektovali da je počela recesija. Istraživanja pokazuju
da je 18 odsto zaposlenih u SAD već primilo manju platu ili dobilo otkaz usred krize.

3) Dužina trajanja
 Procenjuje se da će nova kriza trajati duže nego ekonomska kriza iz 2008 godine,
takođe se misli da će ona i po obimu i vremenskom horizontu biti jača od prethodne
krize.

4) Da li će svet biti isti?

Svet nikad ne može ostati isti posle krize. Procenjuje se da će posle ove krize ostati
velika nezaposlenost, što već sada možemo naslutiti iz ponašanja brojnih kompanija iz
zemlje i sveta. Pored nezaposlenosti veruje se da će nastupiti i veća stopa siromaštva
koja se nadovezuje na nezaposlenost. Profesor Yves Citton sa Univerziteta u Parizu je
rekao: “ Nije kraj sveta, nego upozorenje o nečemu što se već događa, o celom nizu
urušavanja koja su već započeta”.  Legendarni američki investitor Jim Rogers više ne
postavlja pitanje hoće li finansijske posledice pandemije biti velike, nego je siguran
da nas čeka najveća ekonomska kriza do sada. Prema njegovim rečima, mnogi će
ispaštati zbog posledica pandemije korona virusa jer će one biti uočljive dugo nakon
što budemo obuzdali i savladali virus. “Već sam rekao da će sledeći finansijski
problem biti najgori da sada”, ističući da smo se već uputili prema “finansijskoj krizi
koju ćemo iskusiti za nekoliko meseci”. Mnoge industrije, kao što su avionska i
turistička, pretrpeće veliku štetu. Kompanije s velikim dugovima posebno su ugrožene
sada, a posebno one koje učestvuju u međunarodnoj trgovini. Kako je situacija
nesigurna, on savetuje investitore da ulože svoj novac samo u ono o čemu znaju
mnogo.

OCENA MERA VLADE SRBIJE

1. Prvi set mera koji predviđa odlaganje plaćanja poreskih obaveza, uz kasniju otplatu
na 24 rate, od početka 2021 godine; odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u
drugom kvartalu; oslobađanje davalaca donacija od obaveza plaćanja PDV-a, jesu
mere koje će obezbediti očuvanje zaposlenosti, likvidnosti i održanje privredne
aktivnosti. Posebno značajna mera je oslobađanje davalaca donacija od obaveza
plaćanja PDV-a jer je ova mera veoma značajna za sadašnje okolnosti i podsticanje
individua i preduzeća da daju svoje proizvode, naravno uz sprečavanje zloupotrebe
ove mere.
2. Drugi set mera predviđa: direktna davanja preduzećima; subvencije od 50 odsto
minimalne zarade velikim preduzećima. Cilj ovih mera jeste održanje likvidnosti i
zaposlenosti u privrednom sistemu. Za drugu meru je značajno što obezbeđuje
zaposlenost i u vanrednim okolnostima i bitno je to što će se pomoć preduzećima
isplatiti jedino ukoliko nisu otpustili svoje radnike pre donošenja ove mere. Bez ove
mere značajno bi se povećala nezaposlenost posle vanrednog stanja.
3. Treći set mera predviđa: program za dodelu kredita za održanje likvidnosti i obrtnih
sredstava kompanije; garantne šeme za podršku privredi u uslovima covid-19 krize za
kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava. Ovim merama Vlada Srbije ima
mogućnost da minimizira spoljne uticaje kao što je pad tražnje i njihove posledice kao
što je nelikvidnost i smanjenje zaposlenosti na poslovanje ukupne privrede u Srbiji.