NASLOV IZVORNIKA

LE AVVENTURE Dl PINOCCHIO

PINOKIO
STORIA Dl UN BURATTINO

IZDAVAČ
MOZAIK KNJIGA - ZAGREB
ČUDNOVATI DOŽIVLJAJI
ZA IZDAVAČA
MARIJAN GROŠELJ JEDNOG LUTKA

OBLIKOVAN|E BIBLIOTEKE
CARLO COLLODI
ANDREA KNAPIĆ
PRIJEVOD:
GRAFIČKI UREDNIK VJEKOSLAV KALEB
SREĆKO JOLIĆ
PREDGOVOR:
ILUSTRATOR
TOMISLAV TOMIĆ DUBRAVKA ZIMA

KOREKTORICA

KATARINA CVIJANOVIC

SPECIJALNO IZDANJE ZA VEČERNJI LIST

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Nacionalna i sveučilišna knjižnica,
Zagreb

UDK 821.131.1-93-31=163.42

COLLODI, Carlo
Pinokio : čudnovati doživljaji
jednog lutka / Carlo Collodi : preveo
Vjekoslav Kaleb. - Zagreb : Mozaik
knjiga, 2004.- (Biblioteka Zlatna
lađa]

Prijevod djela: Le avventure di Pi-

nocchio storia di un burattino.

ISBN 953-196-383-5

410322030

GRAFIČKO OBLIKOVANJE NASLOVNICE

TOMISLAV BOBINEC
 OD CJEPANICE KOJA VIČE DO
POSLUŠNOG DJEČAKA

V jero jatno nem a djeteta koje ne zna tko je P inokio i š

događa s njegov im nosom kad laže. M ali drveni
neposlušan i svo jeglav , ve ć v iše o d sto tin u g od in a d rug u je s d jec
cijelog a sv ijeta i ,njegovo je im e poznato posvuda, jednako ka
njegov dugi nos obiijesna n arav.
Im e C arlo C o llod i koje se po jav ljuje kao im e autora - ov
tastične p riče p seud o n im je ta lijan sko g pisca C arla L o re n
no v in a ra , u red n ik a, satiriča ra i kn jiže v nik a k o ji je p oskstig
u ao sv
slav u sv ojim liko m n ep oslu šno g živo g d rv en o g luntkim a. P seu
C o llo d i š to g a je L o re n z in i u z e o i p o d k o jim je osbvjav o jaljiv ao
d je la im e j e s e la u k o je m je ro đ e n a n j e g o v a m a jk a .
C o llo d i-L o re n z in i ro đ e n je u F ire n z i 1 8 2 6 . g o d in e . R a
k a o n o v in a r i d ra m sk i p isa c , a tak o đ e r se i p o litič k i a k tiv
b o rb i z a n e z a v is n o st i u je d in je n je Ita lije . G o d in e 1 8 4 8 . o s
je satirički časop»II is L am pio n e«, u ko jem je i sam pisao satirič
član ke. N ak on ujedinjenja i osnivan ja K raljev in e Italije - 18 61
stao je o d p o litik e i p osv etio se n o vin arsk o m i sp isa te ljsko m
K a d je , m eđ u tim , o d je d n o g ta lijan sk o g iz d av a č a d o b io n a r
da p reved e na talijanski P erraultov e b ajk e, to liko m u se - svid
tastičan sv ijet b ajk o v ite k njižev no sti da je o dluč io i sa m p i
djecu . P e rrau ltov e b ajk e , uz još n eko lik o ba jk i dv ije fran - cus
to ric e (M m e d 'A u ln o v i M m e L ep rin c e d e B ea u m o n t), o b ja
su u C ollodijevom prijevodu 1875, i nakon toga se C- ollodi
p u n o s ti p o s v e tio k n již e v n o m ra d u z a d je c u .
 N jegova prva dječja knjiga,G iannetino,objavljena je 1876. i
svojim se sadržajem i nam jera m a sasv im uklapa u tad- a d om in an
tnu m oralističku književnost za djecu, u kojoj je niz savjeta,
- prim
jera i o pom e na povezano u priču. D rugaMknjiga, inuzzolo,ob-
javljena je 1878. i prvoj je sasvim nalik, a 1881. C ollodi je počeo
objavljivatiP inocchiau rim skom časopisu za djecu »G iornale dei
bam bin i«. V eć su prvi nastavci te priče zainteresira li m ale čitatelje,
i uskoro je P inokio postao om ilje n m eđu djecom , kojoj se sv idio
nep oslušan, b rb ljav i ne prom išljen luta k koji nepresta no upada u
neprilike.
G odine 1883. P inokioje objavljen kao knjiga pod naslovom
Le
avventure di Pinocchio i podnaslovom storia di un burattino
(Pinokijevi doživljaji,priča o jednom lutku), s ilustracijama En-
rica M azzantia, i od onda do danas postigao je ogrom an uspjeh.
G od in e 1 8 9 2. p rev e den je n a eng leski i na ko n to ga n a m n oštv o
drug ih jezik a, n e presta n o je ob jav ljiv an u m n og im zem - ljam a d i
ljem sv ijeta i pripada m eđu najpopularn ije i n ajpo znatije dječje
knjige. Prem da je C ollodi-L orenzini i dalje pisao i objavljivao, nije
nap isao više ništa što bi dostiglo P inokijevu popularn ost. U m ro je
u F irenzi 1890, a njegov m ali nem ogući lutak i dan-danas je jedan
od najo m iljen ijih likova dječje književnosti, poznat i - voljen u ci
je lom svijetu.
G odine 1940. snim ljen je i D isnevev crtić o P inokijevim - doži
vljajim a, i crtan i lik koji m u je D isnev podario sam o je po većao
njegovu svjetsku popularnost. T aj je crtani film priču -sredio i zgu
snuo i gurnuo origin alni tekst u dru gi p lan, bud ući da je inzistirao
n a fa n ta stic i i u z b u d ljiv o j p r ič i, n o o b lik o v a o je n e k o lik o ja sn ih
i tra jn ih sim b o la k o ji s u d a n a s p o sv u d a p rih v a ć e n i i p o z n a ti - a
to je P in ok ije v d u gi n o s k oji raste u ne do g le d ka d lutkić la že, a
sm a nji se ka d g o v ori istin u, m ali Z rik avac k ao P in ok ijev a sa vje st
te P inok ijev o pretvaran je u m agarca kad otpu tuje u -Z em lju igra
čaka gdje prov odi dan e u p landovanju i už ivanju bez šk ole, učenja
i bilo kakva rada. T i su detalji na neki način zasjenili pravu C ol-
lodijevu priču, ali su zato pronijeli njegovo im e i originalnu ideju
d iljem svijeta.
Z anim ljivo je da su prije stotinjak godina djeca tako- oduševlje
n o do če kala m alo g a lu tk a P in ok ija, i d a su kn jižev ni k ritičari u
njem u prepoznali prek id s m oralističko m dječjom književnošću
k a k v a se u to d o b a p is a la , o d n o s n o s d je č jo m k n již e v n o š ć u k o ja
je služila tom e da se djecu p ouči kak va bi trebala biti i što i je dobro
p rih v a tljiv o p o n a ša n je , a što n ije . U tu sv rh u p isa le su se p rič e
0 zločestoj djeci koja redovito bivaju kažnjena za svoju zločestoću,
1 o dob roj, po slušnoj i m arljivo j djeci k oja dob ro prolaze u životu
zah valju ju ći sv o je m uz o rno m p ona ša nju , priče ko je n isu bile pre
tje ra n o z a b a v n e i k o je s u b ile re d o m p isa n e p o is to m o b r a sc u .
N aravno, sam a zam isao o od gojn om usm je ravan ju pom o ću dječje
k n již e v n o sti n ije p o g re š n a , n o p o g re ša n je u o n d a šn je m n a č in u
pisanja za djecu bio neupitan auto rita ran stav odraslih, inzistiranje
na p o slu šno sti a ne p ok u ša j ra z um ijev a nja ili za jed ništva s m alim
čitateljim a. T akav je stav doveo do potpunog ignoriranja dječje pri
ro de , za igra ne i ne od go v orne, a sho d n o tom e i lik ov i djece u tak
vim su pričam a bili ne-stvarni, djeci nim alo bliski, oblikovani pre
m a idejam a autora a ne prem a stvarnoj djeci. R azum ljivo je stog a
da je svako , pa i najm anje isk oračen je iz takv og čvrsto g i zadanog
tem atskog okvira bila i više nego dobrodošla prom jena i osvježenje
m alim č ita te ljim a.
U pravo kraj 19. i početak 20. stoljeća, vrijem e u kojem je nastao
i P inokio,polako i postupno oblikuju drukčiju, zabavniju -dječju knji
ževnost, koja više ne služi isključivo poučavanju i usm jeravanju. - Pri
m jerice, nekoliko godina prije pojave P inokija,am eričk i je p isac
M ark Tw ain prvo u Engleskoj a zatim i u A m erici objavio dječji rom an
P u sto lo v in e T o m a S a w ye (1 ra
8 7 6 ), k o ji ta k o đ e r o z n a ča v-a ra d i
k a ln i p re k id s m o ra liz a to rsk o m i u p u ć iv a č k o m k n již e v n o š ć u , a
sa m je a u to r n e k o lik o p u ta p a ro d ira o ta k v u d je č ju k n již e v n o st i
ismijavao njenu jednoličnost i književnu neambicioznost. Roman
0 nestašnom dječaku Tomu Sawyeru vrlo je brzo postao omiljeno
štivo mnogim djevojčicama i dječacima, a odraslima primjer kak
vu književnost djeca vole i žele čitati.
Iste godine kad su u Engleskoj i Americi objavljene Pustolo-
vine Toma Sawyera, Collodi je u Italiji objavio svoju prvu knjigu
za djecu, spomenutog Giannetina, a ubrzo nakon toga i Minuz-
zola, obje knjige još čvrsto ograničene tadašnjom zadanom fun-
kcijom dječje književnosti (a to je bilo, kao što smo spomenuli,
strog odgoj i gušenje neposlušnosti). Pinokio se, dakle, pojavio u
času kad se dječja književnost mijenjala i mnogi dječji pisci tek
pokušavali shvatiti i odrediti što i kako pisati za djecu. Stoga,
premda nam se iz današnje perspektive Pinokio čini tematski i
strukturno sličnim moralističkoj i didaktičnoj književnosti - jer
u romanu epizode radnje služe tome da se pokaže kakvo je po-
našanje neprihvatljivo i kako će dijete biti kažnjeno ili nagrađeno
za svoje ponašanje - čak je i takav Pinokio bio veliki korak na-
prijed u odnosu na Collodijeve rane dječje knjige, odnosno dječju
književnost koja nije uzimala u obzir dječje interese nego je samo
pokušavala dijete oblikovati prema idejama i zahtjevima odraslih.
Collodijeva sjajna zamisao svakako je sam lik Pinokija, koji
odlučno odbija svako nametanje discipline i svaki posao, i tako
osvaja simpatije malih čitatelja. Mali je lutak neposlušan, naivan
1 nepromišljen, upada iz jedne nevolje u drugu jer ne želi prihvatiti
dobronamjerne odgojne savjete, ali zahvaljujući tome što je drveni
momčić a ne pravi dječak, uvijek se uspije izvući iz svih pogibelji.
Također je dobra Collodijeva ideja fantastična struktura romana,
koja prvenstveno omogućuje drvenom lutku da bude živ i svojeglav
poput pravog dječaka, ali i autoru da svoju odgojnu poruku ispriča
u zabavnoj i uzbudljivoj priči, u kojoj se pojavljuje mnoštvo fan
tastičnih likova - Zrikavac koji govori i njegov duh, djevojčica mo
dre kose koja je Pinokiju i sestra i majka, ujedno i Vila i modra
kozica, ribe i životinje koje govore, dječaci koji se pretvaraju u ma-
garce i tako dalje. Posebno je zanimljiv ženski fantastičan lik Vile,
koja neprestano mijenja obličje, pa čak i oživljava nakon što je
umrla, i koja uvijek, u svim svojim oblicima, bdije nad Pinokijem
i usmjerava ga savjetima i opomenama, a na kraju mu daruje lik
pravog dječaka što ga Pinokio žarko želi od samog početka. Vila
i njezini brojni fantastični pomoćnici (Puž, Pas, Sokol i druge živo-
tinje) potpuno su originalni likovi, čija neobjašnjena prisutnost u
priči pomalo nalikuje na Collodijev zanimljiv no ne sasvim uspio
eksperiment. S druge strane, Collodi oblikuje i neke likove čije ti-
pizirane osobine poznajemo iz basana ili narodne književnosti, po-
put lukave Lije koja zajedno s Mačkom nadmudri naivnog Pino-
kija, ili likova drvenih lutaka u putujućem lutkarskom kazalištu.
Pinokio je nastajao i objavljivan kao priča u nastavcima u dječjem
časopisu, što je i vidljivo u njegovoj epizodnoj kompoziciji. Naime,
Pinokio u romanu ide iz jedne pustolovine u drugu, i svaki je njegov
doživljaj zaokružena epizoda, baš kako ih je Collodi pisao i
objavljivao u časopisu. No piscu se ponegdje potkradu pogreške,
nastale zbog takve epizodne kompozicije, tako da ponekad naila-
zimo na male nelogičnosti ili nas iznenadi Pinokijevo spominjanje
nekih događaja koji se, barem iz čitateljske perspektive, nisu odi-
grali. Vjerojatno je upravo zbog te »neuredne« kompozicije Disne-
veva prerađena i uređena animiranofilmska priča danas popular-
nija i poznatija od same originalne pripovijetke. No, ono što je u
originalnom Collodijevom tekstu privlačnije i bolje nego u Disne-
vevoj preradi svakako je autorova duhovitost, njegova umješnost
u oblikovanju duhovitih dijaloga, što je znatno utjecalo na popu-
larnost ove priče. Uvodna epizoda u kojoj se dvojica starčića
svađaju i tuku, pa i nekoliko kasnijih epizoda poput rasprave tro-
jice neobičnih liječnika je li lutak živ ili mrtav, sjajne su minijature
koje navještaju da je Collodi sa svojim humorističkim darom mogao
napisati sasvim drukčiju priču da se nije toliko držao osnovnog
pedagoškog okvira. N o i ovakva kakva jest, priča je zabavna - i neo
bič na, prep una neočekivanih obrata i sm iješnih likova i situacija.
O n a je , d a k a k o , n e su m n jiv o p e d a g o šk i u sm je re n a , a li n a n a č in
ko ji djeca prihvaćaju kao sim patičan, ne nasilan i zabavan. D rv eni
je lutak u većem d ijelu priče neposlušan, oho l, lažljiv i lijen, no
d je c a su b ez u v je tn o na n je g o v o j stra n i, č ak i k a d je ja sn o da je
lu tak u krivu i da neće do bro završiti. D ak ako, u skladu nim s odgo j
nam jeram a a utora, na kraju rom ana P ino kio uv iđa grešno
sv oje po
ponašanje i shvaća vrijed nost rada i truda, no zahvaljujući njegovoj
sim paticnosti to ne doživljavam o kao njegov poraz. naprotiv,
B aš kad
je pobijedio zločestog dječaka u sam om e sebi,
zaslužio da po stane - dječak. P ritom su, osim nPainokija,
P inokio
lutak je
do bitk u i PINOKIO
č ita te lji, ko ji već v iše od stotinu g od ina sjenim nesmužitkom
an
prate tog nestaška na njegov om putu od cjepanice k o ja v ič e d o ČUDNOVATI DOŽIVLJAJI
raz u m n o g i lije p o g d ječ a ka .
JEDNOG LUTKA
DUBRAVKA ZIMA

10
 K A K O SE D O G O D IL O D A JE M A JST O R
C IL J E D A , D R V O D J E L A C , N A Š A O K O M A D
D R V E T A K O JI JE P L A K A O I S M IJA O SE K A O
D IJE T E

B
d rv a.
io nekoć...- ...n e k i k r a lj! - r e ć i ć e o d m a h m o ji m a li
č ita o c i.N e, djeco , p o g riješili ste . B io n e ko ć k o m ad

N ije to bilo nikakvo fino drvo, nego prost kom ad iz hvata,

drvo kakvo se zim i stavlja u peći i na ognjišta, kakvim se loži
v atra i g riju so b e.
N e znam kak o se to do god ilo, ali ti je istina da jedn og
lijepog dana taj kom ad drva dospije u radionicu starog - drvo
djelca, ko jem u je b ilo im e m ajsto r A n to n io , sam o što su ga
svi zvali m eštar Č iljeđa*, zbog vrha njegova nosa koji je uvijek
b io sja ja n i ta m n o lju b ič a s t k a o z re la tre š n ja .
Č im je m ajstor Č iljeđa spazio taj kom ad drva, sav - se raz
veselio. Protrljavši ruke od zadovo ljstva prom rm lja pod glas:
- O v o je d rv o p r isp je lo u p ra v i č a s : p o s lu ž it ć e m i d a
n a pra v im n og u za sto l.
R e č e n o - u č in je n o ; u z m e o d m a h o štru b ra d v u d a o d -
ljušti k oru sa cjepan ice i da je isteše, ali kad se sprem io da
ud ari prvi pu t, zastane m u ruk a u zrak u, jer je začuo tank i,
ta n k i g la sić k o ji m o leć i re če :
- N e m o j m e u d a riti jak o !

Čiljeđa - tal. trešnja

13
 CARLO COLLODI
Zam islite kako se iznenadio ovaj dobri starac, m ajstor Č i-
ljeđa!
Z aokru ži sm eten im pogledom okolo po sobi da- vidi oda
kle je m ogao izići taj glasić, ali ne opazi nikoga! Pogleda pod
klupu, nem a nikoga; pogleda u orm ar, koji je stajao uvijek
zatvo ren , nem a n ik og a; p og leda u ko š za strug otin e i p ilje-
vinu, nem a nikoga; otvori vrata radionice da poviri na ulicu,
n em a n ik o g a! D ak le?...
- R a zu m ije m ! - reč e tad a sm iju ći se i če šu ći se p o v la-
su lji. - O čito je d a sam taj g lasić u m islio . N astav im o p o sao .
I p rihv ativ ši op et brad vu svečano ud ari p o k om ad u d rv a.
- Ja o ! U d a rio s i m e ! - k rik n e b o ln o o n a j g la s ić .
S ad a s e m a js to r Č ilje đ a sk am e n i, o č i iz b e č i o d stra h a,
u sta ra stv o ri i je zik o b jes i k lim av o d o b ra d e, k a o g la v a n a
vodoskoku.
Č im m u se razvezao jezik, počne govoriti dršćući - i mu
c aju ći o d strah a:
- M a od ak le je izišao glasić, ko ji je arek o ?...
aoA/ ip ak
o v d je n em a živ e d u še. D a n ije slu čajn o o n aj k o m ad d rv a n a
učio plakati i cv iljeti kao kakvo dijete? N e m ogu to vjerovati.
O v o d rv o , ev o g a o v d je; o v o je k o m ad d rv a za o g an j, k ao i
svako d ru go drvo k oje se baca n a og an j da u zav re lon ac gra
h a... Ili, m o g u će ?... D a se n ije tk o sak rio u n u tra? A k o se tu
tk o s ak rio , to lik o g o re p o n jeg a . S a d ć u g a ja u d e siti!
I tako govoreći zgrabi objem a rukam a onaj jadni kom ad
d rv a i p o čn e b e z m ilo s rđ a n jim e tre sk a ti o z id o v e s o b e.
Z atim stane osluškivati da čuje hoće li se tu javiti kakav
g lasić k o ji se tu ži. P o ček a dv a čask a, i n išta; p et časak a, i
n iš ta ; d e s e t č a s a k a i n iš ta .
14
PINOKIO
- R azu m ijem ! - reče o n d a sm iju ći se n a silu i cu p k aju ći
vlasulju . - V id i se da sam o naj g lasić,rekao ko ji jeja o,u m i
slio ! V ra tim o s e n a p o sao .
A kako m u je u kosti ušao velik strah, pokuša pjevuck ati
d a s e m a lo o h ra b ri.
T ad a, stavivši n a stran u brad vu , u zm e u ruk e blan ju d a
glatko izblanja kom ad drva; ali dok je blanjao gore-dolje, - za
č u je o n a j p o z n a ti g la s ić , k o ji m u re č e sm iju ć i s e :
- O stav i! P rav iš m i ježu rce p o tijelu !
O vaj put jadan m ajstor Č iljeđa padne kao m unjom - pogo
đ en . K a d je o tv o rio o či, n a đ e s e b e g d je s je d i n a tlu .
Lice m u je izgledalo izobličeno; čak i vršak njegova nosa,
p au n aste b o je, k ak av je b io g o to v o u v ijek , p o stao je m o d ar
o d v elik a strah a.
M A JS T O R Č IL JE Đ A D A R U JE K O M A D D R V A
S V O M P R IJA T E L JU Đ E P E T U , K O JI G A U Z IM A
D A O D N JEG A IZD JELA Č U D ESN O G L U TK IC A
K O JI B I Z N A O P L E S A T I, M A Č E V A T I S E I
PR EK O B A C I V A T I SE
U t a j č a s n e t k o p o k u c a n a v r a t a . - U đ it e s a m o -
r e č e d rv o d jela c n e m a ju ći sn ag e d a s e u sp ra v i n a
n o g e .T ad a u đ e u rad io n icu starč ić, sav živ ah an , a k o jem u je
b ilo im e D epeto; ali dječaci iz susjedstva, kad su željeli da ga
razjare, zv ali su g a n ad im ko m P olen dina zbo g njeg ov e žu te
vla-sulje, ko ja je m no go sličila ku ku ruznim žg an cim a ili
po lenti.Đ ep eto je b io jak o n ap ržljiv . Č u v aj se zazv ati g a
P o lend ina! Postajao je odm ah životinja koju nije m oguće
suzdržati.
15
 CARLO COLLODI
- D o b ro ju tro , m a js to re A n torneio
č e -Đ e p e to- .Š to
rad iten a tlu ?
- P o u čav am m rav e ab eced u .
- N azdravlje vam bilo!
- Š to v as je d o n ijelo k m en i, k u m e Đ e p eto ?
- N o g e. Z n ate, m ajsto re A n to n io , d o šao sam k v am a d a
v a s z a m o lim z a je d n u u s lu g u .
- E v o m e, sp re m n a d a v a s p o s lu žim - o d g o v o ri d rv o
d jelac p o d ig av ši se n a k o ljen a.
- J u tro s m i je k a p n u la u g la v u je d n a m is a o .
- D a ču jem o .
- S m islio sam da napravim lijep og lutka od drva; ali ču
desnog lutka, koji bi znao plesati, m ačev ati se i prekobacivati
se . S tim lu tk o m že lim o b ilaziti sv ijeto m d a z aslu žim k o ru
k ru h a i č a š u v in a . Š to v a m s e č in i?
- B rav o , P o len d in a! - k lik n e o n aj p o zn ati g lasić, za k o
jeg a se n ije raz ab iralo o d ak le d o la zi.
K ad je začuo da ga zovu Polendina, kum Đ epeto pocrveni
od ljutine kao paprika i okrenuvši se divlje prem a drvodjelcu
reče:
- Z ašto m e v rijeđ ate?
- T ko vas vrijeđa?
- R ek li ste m i P o len d in a!
- N isam ja.
- D a n is a m m o ž d a s a m ja ! K a ž e m , d a s te v i.
- N isam !
- Jeste!
- N isam !
16
PINOKIO
- Jeste!
I zagrijavajući se sve više prijeđu s riječi na djelo pa zgra-
b iv ši jed an d ru g o g a g reb li su se, g rizli i g u žv ali.
S vršila se bitka - m ajstor A ntonio nađ e u svojim rukam a
žu tu v lasu lju Đ ep eto vu , a Đ ep eto op azi d a u svo jim zub im a
d rži sijed u v la su lju d rv o d jelc e m
- V ra ti m i m o ju v la s u lju - r e č e m a js to r A n to n io .
- A ti v ra ti m o ju , i sk lo p im o m ir.
D va starčića, kad su preuzeli svaki svoju vlasulju, stisnu
jed an d ru g o m e ru k u i zak u n u se d a će o stati d o b ri p rijatelji
za sav život.
- D a k le , k u m e Đ e p e to - r e č e d r v o d je la c u z n a k s k lo
p lje n o g m ir a - k o ju u s lu g u ž e lite o d m e n e ?
- Ž e lio b ih m a lo d rv a d a n ap rav im m o g a lu tk a; h o ćete
li m i g a d a ti?
M ajsto r A n to n io , sasv im zad o v o ljan , p o đ e o d m ah d a
uzm e sa stola onaj kom ad drva koji m u je prouzročio toliko
strah a. A li k ad se v ratio d a g a p red a p rijatelju , k o m ad d rv a
se trg n e i, izm ak n u v ši se žesto k o iz ru k u , lu p i sn - ažn o jad
n o g a Đ ep e ta p o su h im g o ljen ic am a.
- A h ! T o v i tako ljub azn o, m ajstore A n to nio, p ok lanjate
sv o ju ro b u ? G o to v o ste m e o sak atili.
- K u n e m s e d a n is a m ja !
- D ak le, b it ću ja!
- K riv n ja je sv a n a o v o m d rv u ...
- Z n a m d a je n a d r v u , a li v i s te m i g a h itn u li u n o g e !
- N isa m g a h itn u o ja!
- Lažac!
17
 CARLO COLLODI PINOKIO

- Đ ep eto , n e v rijeđ ajte m e, in

ćuače
vas n azva ti P olen - je b io n aslik an lo n a c, u k o je m u je živ ah n o v relo i iz k o jeg a
dina! je izla zio o b lak p are k o ji je izg led ao to čn o k ao p rav a p ara .
- M agarče! Č im je d o š a o u k u ć u , Đ e p e to u z m e o ru đ e i p o č n e iz re -
- Polendina! ziv ati i djelati svo ga lu tk a.
- Tovare! - K o je ć u m u im e n a d je ti? - re č e s a m se b i. - H o ć u d a
- Polendina! g a zo v e mP in o kioT. o ć e m u im e d o n ijeti s re ć u . P o z n a v ao
sam jed nu cijelu o bitelj P in ok ija: P in ok io o tac, P in ok ija m ati
- G ad n i m ajm u n e! i P in o k iji d jeca, i sv i su p ro lazili d o b ro . N ajb o g atiji o d n jih
- Polendina! p ro sio je m ilo stin ju .
K ad je ču o treći p u t riječ P o len din a, Đ ep etu se sm rk n e K ad je našao im e svom lutku, počn e ga na čisto - izrađiv a
pred očim a i on se baci na drvodjelca: i tad a jed an drugoga ti, i n a p r a v i m u o d m a h k o s u , z a tim č e lo , z a tim o č i.
o b iln o n ad are b u b o cim a. Z am islite k ak o se z ač u d io k ad je o p a zio d a se o či m iču
N akon svršen a boja m ajstor A ntonio nađe dvije - ogrebo i da ga gled aju pažljivo , p ažljiv o.
tin e na sv om n osu, a Đ ep eto dv a d ug m eta m an je n a sv om K ad je Đ epeto vidio da ga gledaju ona dva drvena oka,
p rslu ku . Izravn avši tako svo je račun e stisn u jed an drug om e g o to v o m u je p o zlilo , i re če m rzo v o ljn im g laso m :
ru k u i z a k u n u s e d a ć e o s ta ti d o b ri p rija te lji z a s a v ž iv o t.
- D rv en e o čice, zašto m e g led ate?
M eđutim , Đ ep eto uzm e sa sobom svoj čestiti kom ad drva N itko ne odgovori.
i zah v aliv ši m ajsto ru A n to n iju, v rati se šep aju ći sv o jo j k u ći.
O nda, poslije očiju napravi nos; ali tek što je nos - bio go
to v , p o čn e rasti: i rasti, rasti, rasti, tak o d a je za n ek o lik o
č as ak a p o stao n o sin a k o jo j n ije b ilo k raja .
K A D SE V R A TIO K U ĆI, Đ EPETO O D M A H
P O Č N E D JE L A TI L U T K A I N A D JE N E M U IM E Jad an se Đ ep eto um orio režu ći ga; ali što g a je više rezao
P I N O K I OP. R V E i sk raćiv ao , b ezo b razn i je n o s p o stajao sv e d u lji.
L U T K O V E V R A G O L IJE P o slije n o s a n ap rav i m u u s ta .
U sta jo š n ije n iti d o v ršio , a o n a se o d m ah p o čn u sm ijati

Đ e p e to v a k u ć a b ila je p riz e m n a s o b ic a o s v ije tlje n a iz

p o d s tu b lja . P o k u ć s tv o n ije m o g lo b iti je d n o sta v n ije :
jed n a lo ša sjed alica , jed an m alo v rijed an k rev et- i jed an sa
i

d a
k rev eljiti m u s e.
- P res tan i se sm ija ti! - re č e Đ ep e to z lo v o ljn o ; ali k a o
je to r e k a o z id u .
svim k lim av sto lić. N a stražnjem zid u vidjelo se og njište, n a - P restan i se sm ija ti, o p et ti k a že m ! - v ik n e p rije te ćim
k o m e je g o rje la v atra ; a li o g an j je b io n as lik an , i n a o g n ju glasom .
18 19
 CAR1O COLLODI PINOiCIO

T a d a se u sta p re sta n u sm ija ti, a li is p la z e c ijeli je zik . A ja d a n Đ e p e to u trk z a n jim n e s tiž u ć i g a n im a lo , je r

Đ epeto, da ne pokvari svoj posao, pričini se da nije ništa je onaj deran P inokio jurio u skokovim a kao zec i udarajući
o p a zio , i n astav i d a rad i. sv ojim d rv en im no gam a po pločniku p ravio bu ku - kao d va
P o s lije u s ta n a p r a v i m u b r a d u , z a tim v ra t, r a m e n a , d eset p ari seljačk ih co k u la.
trb u h , ru k e i š a k e . - D rž ' g a ! D rž ' g a ! - v a p io je Đ ep e to ; a li lju d i, k o ji s u
b ili na u lici, vidjev ši to ga drveno g lutka, g dje trči k ao k ak av
T ek što je dovršio ruke, Đ epeto osjeti da m u je- netko od
b erb ersk i k o n j, stajali su zap an jen i g led aju ći g a i sm ijali se,
n io vlasulju s g lav e. P o gled a g ore, i što o pazi? O p azi sv oju s m ija li i s m ijali, d a n e m o ž e te n i z a m isliti k ak o .
ž u tu v la s u lju u ru k a m a lu tk a. N ap ok on se n a d ob ru sreću po javi nek ak av o ru žn ik ; kad
- P in o k io , v rati m i o d m ah m o ju v lasu lju ! je on čuo svu tu buku, pom islio je da se radi o nekom ždri-
A P inokio, m jesto da m u vrati vlasulju, stavi je sam sebi jepcu, koji je pobjegao svom gospodaru, i hrabro se postavi
n a g la v u i z a m a lo d a s e p o d n jo m n e u g u š i. raširen ih n o g u n a sred in u u lice čv rsto o d lu čiv ši - d a g a zau
N a tako drsko i podrugljivo vladanje Đ epeto postane - su stav i i sp riječi slu čaj g o re n ezg o d e.
m oran i tužan kakav nije bio nikada u životu. O krenuvši se A li P inokio, kad spazi izdaleka oružnika koji je zagradio
p re m a P in o k iju , reč e: cijelu u licu , sm isli d a m u izn en ad a p ro đ e izm eđ u n o g u , ali
- P ropalico od djeteta! N isi još ni dovršen i već počinješ m u to ne p o đ e za ru k o m .
u sk raćiv ati sv o m o cu p o što v an je! Z lo , m lad iću m o j, zlo ! O ru žn ik , a d a se nije n i m akn uo s m jesta, lijep o uh vati
I o tare su zu . P in o k ija z a n o s (b ila je to n e iz m je rn a n o s in a , k o ja k a o d a
T reb a lo je jo š izrad iti n o g e sa sto p alim a. je u p rav o b ila n ačin jen a d a za n ju h v ataju o ru žn ici) i p red a
K ad je Đ epeto dovršio noge, osjeti udarac nogom u vrh nosa. ga na vlastite ruke Đ ep etu, koji m u je u im e opom ene htio
- I z a s lu ž io s a m ! - r e č e o n d a s a m s e b i. - M o r a o s a m odm ah dobro nategnuti uši. A li - zam islite kako se zapanjio,
m isliti p rije! S ad je k asn o ! k a d m u lo v z a u š im a n ije u s p io ; a z n a te , z a š to ? J e r , k a k o
Z atim uzm e lutka po d p azu ho , po stav i g a n a zem lju , na je lu tk a u z a n o s u te s a o , z a b o ra v io m u je n a p ra v iti u š i.
p o d s o b e , d a g a n a u č i h o d a ti. O n d a g a zg rab i z a šiju i d o k g a je v o d io n atrag , tres ao
P in o k iju su n o g e b ile u k o čen e p a se n ije zn ao - n i m ak je p rijeteći g lav o m i g o v o rio m u :
n u ti. Đ ep e to g a je v o d io z a ru k u d a g a n au č i p ra v iti k o rak - H ajdm o kući. K ad budem o u kući, ne sum njaj da ćem o
za k o rak o m . u red iti raču n e.
K ad su m u se n o g e razm ah ale, P in o k io p o čn-e sam h o P in o k io ču v ši k ak o m u je z ap jev ao , b a cio se n a ze m lju
dati, pa trčati po sobi; onda na koncu, dom ogavši se kućnih i n e h tjed e k ren u ti d alje. M eđ u tim se rad o zn ali- lju d i i tu
v ra ta , s k o č i n a u lic u i d a s e u b ije g . m ara la p o čn u z au stav ljati i o k u p ljati u g o m ilu .
20 21
 CARLO COLLODI
Jedan reče jedno, drugi drugo.
-Jadan lutkić! - govorili su neki. - Im a pravo što neće
da se vrati kući! Tko zna kako bi ga izmlatila ova ljudeskara
Đepeto.
A drugi su nadodavali zlobno:
- Ovaj se Đ epeto pravi dobričina, a u stvari je pravi di
vljak prema dječacima! Ako mu ostavimo u rukama ovog jad
nog lutka, m ože ga još i raskom adati.
I tako reknu toliko i učin e toliko da je oružnik pustio
na slobodu Pinokija, a odveo u zatvor onog jadnog čovjeka
Đepeta, koji je, ne nalazeći u pravi čas riječi u svoju obranu,
gorko plakao i približavajući se tam nici grcajući m ucao:
- N esretni sin! I kad se sam o sjetim koliko sam se na
m učio da ga napravim čestitim lutkom. A li tako m i i treba!
M orao sam prije misliti!
O no što se dogodilo poslije, priča je kakvu ne m ožete
ni zam isliti, a ispripovjedit ću vam je u slijedećim - pogla
vljima.
P IN O K IJ E V A Z G O D A S A Z R IK A V C E M K O J I
G O V O R I A IZ K O J E S E V I D I K A K O Z L O Č E S T E
D J E Č A K E S R D I K A D IH P O U Č A V A O N A J T K O
Z N A V IŠ E O D N JIH
K azat ću vam, dakle, djeco: dok je jadan Đepeto bez
svoje - krivnje odveden u zatvor, onaj deran Pinokio,
kad se oslobodio iz pandža oružnikovih, dade petam a vjetra
dolje preko polja da bi se što prije vratio kući. U velikoj je
žurbi
22
PINOKIO
preskakivao visoke gomile trnova, živice i jarke pune vode,
upravo onako kako čini i kozlić, ili zečić dok ga gone lovci.
K ad je stigao kući, nađe vrata s ulice pritvorena. Gurne
ih, uđe unutra, i čim je malo gurnuo zasun, sjedne na zem lju
pa duboko i zadovoljno odahne.
Ali to zadovoljstvo ne potraje, jer začuje nekoga kako govori:
- Zri - zri - zri!
- T ko m e to zove? - reče P in okio sav u strahu.
- Ja sam !
Pinokio se okrene i opazi velikog zrikavca, koji sporo
se
penjao gore - g ore u za zid.
- R eci m i, Zriko, a tko si ti?
- Ja sam Z rikavac koji govori, a stanujem u ovoj sobi
više od sto godina.
- D an as je, m eđ u tim , o v a so b a m o ja - re če lu tak - i
ako m i želiš učiniti zadovoljstvo, otiđi odm ah odavle, a da
se i ne osvrneš.
- N eću otići odavle - odgovori Zrikavac - dok ti ne ka
žem jednu veliku istinu.
- R eci m i je, pa šibaj.
-Jao onim dječacim a, koji se bune protiv svojih roditelja
i koji prkosno ostavljaju roditeljsku kuću! Neće nikad vidjeti
dobra na ovom svijetu i prije ili poslije m orat će se gorko
kajati.
- Pjevaj sam o, Zriko m oj, kako ti se m ili i sviđa: ali ja
znam da ću sutra u zoru otići odavle, jer ako ostanem ovdje
dogodit će mi se ono što se događa i svim drugim dječacima,
to jest: poslat će me u školu i milom ili silom morat ću učiti;
23
 CARLO COLLODI

a ja , m e đ u n a m a r e č e n o , z a u č e n j e n e m a m n i m a l o v o l j e
i rad ije se zab avljam : trčim za lep tirim a i p en jem -se na drve
ć e i u zim a m p tičic e iz g n ije zd a .
- J ad a n g lu p a n e ! A n e z n a š d a ć e š , ra d e ć i ta k o , p o s ta ti
lije p m a g a r a c i d a ć e ti s e s v a tk o ru g a ti?
- U m u k n i, Z rik av čin o zlo zrik a! - k rik n e P in o k io .
A li Z rikav ac, koji je bio strpljiv i m udar, m jesto- da se na
lju ti n a o v a k v u n e u lju d n o s t n a s ta v i is tim m irn im g la s o m :
- P a ak o ti se n e m ili ići u šk o lu , zašto n e n au čiš b arem
kakav zanat toliko da bar pošteno m ožeš zaraditi koricu kruha?
- H o ćeš li d a ti k ažem ? - n astav i P in ok io , k o ji je p o čeo
g u b iti strp ljiv o st. - O d sv ih za n a ta n a sv ijetu sa m o je jed an
k o ji m i je zb ilja p o v o lji.
- A taj z a n a t b io b i...
- Jesti, p iti, sp av ati, zab av ljati se i skitati se o d ju tra d o
m rak a.
- T reb aš zn ati - reče m u Z rik av ac k o ji g o v o ri m irn o k ao
o b ičn o - d a sv i o n i, k o ji se b av e tim zan ato m , sv ršav aju g o
to v o u v ije k u b o ln ici ili u tam n ic i.
- Č u v aj se, Z rik av čin o zlo zrik a!... A ko se n alju tim , jao
tebi!
- J ad a n P in o k io ! B a š te ž a lim !...
- Z ašto m e žališ?
- J e r s i lu ta k i, što je jo š g o re , je r im a š g la v u o d d rv a .
K ad je P in o k io ču o te rije či, sk o či s av b ijes an , u z m e sa
sto la ček ić i h itn e g a u Z rik av c a k o ji g o v o ri.
M ožd a nije m islio da će ga pogoditi, ali ga nesretnim - slu
čajem p o g o d i i to čn o u g lav u tak o jak o , d a je jad an Z rik av ac
24
 CARLO COLLODI PINOKIO

i m a o j e d v a t o l i k o d a h a d a uz rč i n- i z r i - z r- i a o n d a z jev o v e d a s u m u u sta k a tk ad a d o p ira la d o u šiju . A k a d se

o sta n e o n d je sm o ž d en i p rilije p lje n z a zid .
P1N O K IO JE O G L A D N IO PA T R A Ž I JA JA D A
N A P R A V I JA JN IC U * , A L I U N A JL JE P Š E M Č A S U
JA JN IC A M U O D LE T I K R O Z PR O Z O R
n a z ije v a o , p o č n e p lju v a ti - i o s je ti d a m u n e s ta je ž e lu c a .
T ad a je plaču ći i očajav ajući g ov orio:
- Zrikavac koji govori im ao je pravo. U činio sam zlo što sam
se odu pro o cu i pob jegao od kuće... D a je m oj otac ovdje, ne
bih sada um irao od zijevan ja! A h, gadna li je bolest glad!
K ad eto , p ričin i m u se d a v id i n a v rh u nc u h rp e sm eć a

M eđ utim se počela spu štati n oć i P in ok io , sjetivši se d a n ešto ok ru g lo i b ijelo , što je b ilo na lik na ko ko šje jaje. D a
nije ništa jeo , začuje u želu cu cviljenje koje je bilo sk o č i n a n o g e i ju rn e n a n je g a tre b alo je sa m o tre n u ta k . I
ja k o slič n o d o b ro m te k u . b ilo je zb ilja jaje.
V eselje lutkovo ne m ože se opisati; treba ga zam- isliti. M i
A tek dječaka napreduje brzo ; i zb ilja, po slije m alo časa-
sleći go to vo d a san ja, prevrtao je jaje p o ruk am a, do diriv ao
ka tek postane glad, a glad se za tren ok a obrati u vučji glad, g a i lju b io , i lju b eć i g a go v orio :
g la d k o ji b i se m o g ao n o že m re z a ti. - A sad, kak o ću ga skuhati? D a napravim jajnicu?... N e,
Jadan Pinokio potrči odm ah k ognjištu gdje je bio ovješen bolje je da ga sku ham na tanjuru!... Ili, ne bi li ukusnije bilo,
lonac u ko jem u je ključalo , pa se m aši za po klopcem da ga da ga popržim u zdjelici? Ili da ga m ožda obarim ? N e, najbrže
d ig ne i da zav iri što je u lo ncu , ali je lo n ac b io n aslikan na je od svega ispeći ga na tanjuru ili na prsuri*. B aš m e spopala
zidu. Z am islite, kako se zapanjio. N jegov nos, koji je i onako želja d a g a p o je d em !
b io d u g , p ro d u lji se jo š n a jm a n je z a č e tiri p rs ta . R ečeno - učinjeno. Stavi prsu ru na grijalicu punu žarke
O nda počne trčati po sobi i stane prekap ati po- svim za žera v e , n am jesto u lja ili m asla ca stav i n a p rsu ru m alo vo d e,
ku cim a , n e b i li gd je o tk rio kom adić k ruh a, pa bilo i m alo i kad se voda počela pušiti, tak!...razbije P inokio lup inu - ja
suhog kruha, m akar m alo korice, ili kost, koju je pas ostavio , je ta i z a m a h n e d a is k re n e sa d rž a j.
ili m alo pljesnivih žganaca, ili riblje perce, ili košticu - od tre A li um jesto bjelanjka i žum anjka iz njega iskoči - pile, ve
šn je, uk ratk o nešto , što se m ož e žv aka ti: ali n e na đe n išta, se lo i u d v o rn o , k o je u č in iv ši lije p n a k lo n , re če :
v e lik o n išta , a m a b a š n išta . - V elika h vala, gosp odin e Pino kio, što ste m i p rištedjeli
M eđutim , glad je rastao i jednako rastao, i jadan P inokio tru d d a ra z b ija m lu p in u ! D o v iđ en ja , ž e lim s v a k o d o b ro , i
nije im ao drugog izlaza, nego da zijeva: i izvijao je tako duge m nog o po zd rav a rod bin i!

* jajnica - vrsta jela od jaja; kajgana, omlet * prsura - tava

26 27
 CAR.LO COLLODI PINOKIO

T o rek avši raširi krilca, pa kroz otvoren prozor odleti i O nda Pinokio, obuzet očajem i gladom , prione -zvoncu je
izg u b i se u d a ljin i. d n e k u će i p o č n e u s tra jn o z v o n iti, g o v o re ć i s a m se b i:
Jadan lutak ostan e na m jestu kao začaran, izbu-ljen ih oči - T kogo d će se pojav iti.
ju , o tv o re n ih u s ta i s lu p in o m u ru k a m a . K a d se o p o ra v io I zbilja se pojavi starčić s noćnom kapicom na glavi, pa
o d p rvo g izn en ađ en ja, p o čn e p lak ati, k riča ti, lu p a ti n o ga m a vikne lju tito:
o zem lju o d oč aja i p laču ći go v o riti: - Š to h o ć e te u o v o d o b a ?
- Ipak je Zrikavac koji govori im ao pravo! D a -nisam po - B u d ite ta k o d o b r i i d a jte m i m a lo k ru h a .
b je g a o o d k u ć e i d a je m o j o ta c o v d je , s ad a n e b ih u m ira o
- P riček a j, v ratit ću se o d m a h - od g o v o ri starč ić , jer je
o d g la d i! A h , ga d n a li je b o lest g lad !
m islio da im a posla s ko jim od onih vragoljastih d ječaka koji
I kak o m u se tijelo sveđ b un ilo više nego ik ad a, a n ije se n oću zab avljaju tim e d a zv on e po k u ćam a i d o sađu ju p o
z n ao k a k o d a g a u m iri, sm isli d a iz iđ e iz k u ć e i d a s k o k n e šten o j če ljad i, k o ja m irn o sp a v a.
u susjedn o seoce; nad ao se da će naći kak vo sam- ilo sno če
lja d e , k o je ć e m u k a o m ilo s tin ju d a ti m a lo k ru h a . Poslije pola časka ponovo se otvori prozor i glas onog star-
č ić a v ik n e P in o k iju : - S ta n i d o lje i p ru ž i k a p u .
P inokio još n ije im ao kape, pa se sam o približi i odm ah
P I N O K I O Z A S P E S N O G A M A N A G R I J A L I C I , A o sje ti da m u se na glav u izlio silan p lju sak vo d e ko ji g a je
U JU TR O SE PRO B U D I B EZ N O G U za lio sv eg a o d glav e do pe te, k ao d a je k ak av u v e li c v ijet.
V ra ti se k u ć i m o k a r k a o p ije v a c , iz n e m o g a o o d u m o ra

B aš je bila ružna zim ska noć. Strašno je grm jelo i i glada; i kako nije im ao snage da se od rži na nog am a, sjedne
sijevalo,kao da se nebo zapalilo, a od h ladn e i žestoke i naslon i prom očen e i zablaćene noge na grijalicu punu žarke
vjetrušin e, koja je bijesno zviždala i dizala grdne oblake žerave.
prašine, puc k e ta lo je i šk rip a lo sv e d rv e ć e u p o lju . I tu zasp i; a u sn u m u se n og e, k ak o su bile o d d rv eta,
P in o k io se ja k o p la šio g rm lja v in e i sijev a n ja , sa m o što z a p a le i m a lo -p o m a lo p o u g lje n e i p retv o re se u p e p eo .
je glad bio jači od straha; s toga razloga priđe k vratim a, zaleti A Pinokio je nastavio da spava i hrče, kao da te noge nisu
se trko m i u sto tin ja k sko ko va do đe d o sela, već isp lažen anjeg ove. N a ko ncu, kad je svanu lo, probudi se, jer je netko
je zik a i z ad a h ta n k a o lo v a čk i p a s. ku ca o n a vrata .
A li nađe sve m račno i sve pusto. Prodavaonice su bile - T k o je? - u p ita z ije v a ju ći i trlja ju ć i o č i.
zatvorene, kućna vrata zatvorena, prozori zatvoreni, a na ulici - J a s a m - o d v r a ti n e k i g la s .
n iti p s a . B ilo je k a o se lo m rtv ih . T aj je g las b io glas Đ ep etov .
28 29
 CARLO COLLODI
ĐEPETO SE VRATIO KUĆI I LUTKU DAO
DORUČAK KOJI JE JADAN ČOVJEK
DONIO ZA SE
T adnom Pinokiju oči su bile pune suza, i nije još opazio
I da su mu noge sasvim izgorjele; čim je začuo očev glas,
vrcne sa stočića da potrči k vratima i da ih otvori; ali, me-
đutim, poslije dva ili tri posrtaja, tresne na pod koliko je dug
i širok.
A kad je lupio o zemlju, digne veliku buku kakvu bi uči-
nila vreća kutljeva*, kad bi pala s petoga kata.
- Otvori mi! - vikao je Đepeto s ulice.
- Tata moj, ne mogu - odgovarao je lutak plačući i va
ljajući se po zemlji.
- Zašto ne možeš?
- Jer su mi pojeli noge.
- Tko ti je pojeo noge?
- Mačak - reče Pinokio, jer je baš opazio mačka kako
se zabavlja gurkajući šapama pred sobom nekoliko strugo
tina.
- Otvori mi, kažem ti! - ponovi Đepeto. - Ako ne otvoriš,
dat ću ti ja tvoga mačka kad uđem u kuću.
- Ne mogu se uspraviti, vjerujte. Ah, jadan sam ti, jadan
sam ti, morat ću cijeloga života hodati na goljenicama.
Đepeto, misleći da je sve to kukanje samo još jedna lut-
kova vragolija, odluči da je dokrajči, pa se uzvere uza zid i
kroz prozor uđe u kuću.
kutalj - kutlača
30
PINOKIO
Iz početka je htio i reći i učiniti, ali kad je vidio svoga
Pinokija izvaljena na zemlji i zbilja osakaćena, osjetio je da
mu se smekšalo srce; i ogrlivši ga, počne ga ljubiti, i milovati,
i dragati na hiljadu načina pa kroz suze velike kao grah, koje
su mu se kotrljale niz lice, jecajući reče:
- Pinokiću moj, kako si to spalio noge?
- Ne znam, tata, ali vjerujte mi da je bila paklena noć
i pamtit ću je do groba. Grmjelo je, sijevalo, a ja sam bio
gladan i onda mi je rekao Zrikavac koji govori: »Tako ti i tre
ba; bio si zločest, pa to i zaslužuješ«. A ja sam mu rekao:
»Čuvaj se, Zriko!...« a on mi je rekao: »Ti si lutak i imaš
drvenu glavu«, a ja sam se mašio u njega drvenim čekićem
i on je umro, ali kriv je sam, jer ja ga nisam htio ubiti, dokaz
je, što sam stavio prsuru na goruću žeravu na grijalicu, ali
'Ui
pile iskoči i reče: »Do viđenja... i mnogo pozdrava rodbini«,
a glad je uvijek rastao, zato je onaj starac s noćnom kapicom,
kad se pojavio na prozoru, rekao: »Stani dolje i pruži kapu«,
a ja s onim pljuskom vode po glavi, jer moliti malo kruha
nije sramota, je li? - vratio sam se odmah kući, a uvijek sam
bio jako gladan, pa sam stavio noge na grijalicu da mi se
osuše, i vi ste se vratili, i našli ste mi ih izgorene, a gladan
sam još i sada, i noge nemam više! Ih!... Ih!... Ih!...
I jadan Pinokio počne plakati i urlikati tako glasno da
su ga čuli i pet kilometara daleko.
Đepeto, koji je od svega toga zamršenog govora razumio
samo jednu stvar, a to je, da lutak umire od velikoga glada,
izvadi iz džepa tri kruške, pa mu ih pruži i reče:
- Ove su tri kruške bile određene meni za doručak, ali
ja ti ih rado dajem. Pojedi ih i uzdravlje ti bilo.
31
 CARLO COLLODI
- A ko želite da ih pojedem , budite tako dobri pa ih ogulite.
- D a ih og ulim ! - izb aci Đ ep eto začuđen. - N e bih nikad
m islio, m oj dječače, da si tako izbirljiv i gadljiv. N ije to dobro!
N a ovom se svijetu još u djetinjstvu treb a naviknuti na svaku
h ran u i zn a ti jesti sv e, jer n ik ad n e zn aš što te č ek a. S v ašta
se događa!...
- V i g o v o rite d o b ro - d o d a P in o k io - ali ja n eću n ik ad a
jesti v o ć e k o je n ije o g u ljen o . K o ru n e trp im .
I o n aj d o b ričin a Đ ep eto izv ad i iz d ž ep a n o žić, n ao ru ža
se strp ljiv o šću , p a o g u li sv e tri k ru šk e, a sv e k o re stav i n a
u gao stola.
K ad je Pinokio u dva zalogaja pojeo prvu krušku, - zam ah
n e d a ć e b a c iti s rc e , a li m u Đ e p e to z a u s ta v i ru k u i r e č e :
- N em o j b aciti: sv e n a o v o m sv ijetu m o že d o b ro d o ći.
- A li ja z b ilja n e je d e m s r c e o d v o ć a ! - u z v ik n e lu ta k
i sk o či k ao k ak v a g u ja.
- T ko zn a! S vašta se d og ađ a!... - p on ov i Đ ep eto ništa se
n e lju teći.
Č injenica je, da su tri srca, m jesto da su odletjela kroz
p ro z o r, d o š la n a u g a o s to la u d ru š tv o k o ra .
K ad je pojeo, ili bolje rečeno, proždro tri kruške, Pinokio
z ije v n e d u g o i širo k o i re č e p la čn im g las o m :
- J o š s a m g la d an !
- A li, d je č a č e m o j, ja v iše n iš ta n e m a m d a ti d a m .
- B aš ništa? N išta?
- I m a o b ih s a m o o v u k o r u i o v a s r c a k ru š a k a .
- Š to ć e m o ! - re č e P in o k io . - K ad n em a m n išta d ru g o ,
p o je st ć u je d n u k o ru .
32
PINOKIO
I počne žvak ati. Iz početka se m rštio, ali onda jednu za
d ru g o m sm a že u tren o k a sv e k o re; a p o slije k o ra sm až e i
srca, a k ad je p ojeo sve, pljesne zad ov oljn o ru kam h ua p o trb u
i k lik n e :
- S ad m i je d o b ro !
- V id iš d a k le - p rim ijeti Đ ep e to - im a o sa m p rav o k a d
sam ti rek ao da se n e valja n av ik nu ti n a p rev elik u izb irljivo st
i biti previše sladokusan. D ragi m oj, nikad ne znaš što te čeka
n a o v o m sv ijetu . D o g ađ a se sv ašta!...
Đ E P E T O P O P R A V I P IN O K IJU N O G E I P R O D A
SV O JU K A B A N IC U D A M U K U PI PO Č E T N IC U
C im je utažio glad, lutak počn e odm ah zanovijetati
zd riti, jer je h tio n o v e n o g e.
-
M eđ u tim , d a g a k azn i z a u čin jen u n ev aljalštin u , Đ ep eto g a
i cm i
p u sti d a p lače i d a se g rize čitav o p o l d an a, a o n d a m u reče:
- A zašto da ti popravim noge? M ožda zato da vidim kako
ć eš o p et p o b je ći o d k u ć e?
- O b ećav am - reče lu tak jecaju ći - d a ću o d d an as u b u
d u će b iti d o b ar...
- S v i d je č a c i - o d g o v o ri Đ e p e to - k a d ž e le š to d o b iti,
govore tako.
- O b ećavam da ću ići u školu, da ću učiti i zaslu žiti poh
valu...
- S v i d ječaci, k ad žele d o b iti što , p o n av ljaju istu p rip o
vijetku.
33
 CARLO COLLODI
- A li ja n is a m k a o d ru g i d je č a c i! J a s a m b o lji o d s v ih
i govorim uvijek istinu. O bećavam , tata, da ću izu čiti koji za
n a t i d a ć u v a m b iti u tje h a i p o tp o r a u s ta r o s ti.
Iak o se n am rštio k ao k ak av tiranin , Đ ep etu su b ile o či
p un e suza, a srce se sm ek šalo od sam ilosti g led aju ći svo ga
ja d n o g a P in o k ija u tak o ž a lo sn u s ta n ju . O n n e re č e n išta,
n eg o u zm e u ru k e o ru đ e i d v a ko m ad a su ho g d rv a, p a se
s v elik o m p a žn jo m d ad e n a p o s ao .
I za m anje od jednoga sata noge su bile lijepo izdjelane,
dvije nožice hitre, vitke i žive, kao da ih je izradio- pravi um
jetnik.
T ad a Đ ep e to re če lu tk u :
- Z atv ori oči i sp av aj!
A P ino kio zatvo ri o či pretv araju ći se d a sp av a. A d ok se
on pretv arao da sp av a, Đ ep eto s m alo ljep ila, rasto pljen a u
lupini jaja, prilijepi Pinokiju dvije noge na njihovo m jesto i
z a lije p i ih ta k o d o b ro d a se sp o ju n ije v id jelo n i trag a .
T ek što je lu tak o p azio d a im a n o g e, sk o či sa sto la, n a
koji je bio položen, i počne izvoditi tisuću skokova i preko-
g lav aca, kao d a je po benavio od v elik og zad ov oljstv a.
- D a v a m n a p la tim z a o n o š to s te z a m e u č in ili - re č e
P in o k io s v o m ta ti - o d m a h ć u o tić i u š k o lu .
- T ak o v alja, m o m če!
- A li d a b ih m o g a o ići u šk o lu , tre b a m i n e što o d je ć e .
Đ epeto, koji je bio sirom ašan i nije im ao u džepu - ni nov
č ić a, n ap rav i m u tad a o d ijelce o d šaren a p ap ira, cip ele o d
k o re d rv e ta i k a p ic u o d sre d in e k ru h a .
P in o k io o d m ah p o trč i d a se o g led a u v e d ru v o d e , i b io
je tak o z a d o v o ljan d a re č e šep ire ć i s e :
34
PINOKIO
- B aš s a m n alik n a g o s p o d in a!
- Z b ilja! - o d g o v o ri Đ ep eto . - Jer, p am ti d o b ro , g o sp o
d in a n e čin i lijep o o d ijelo , n eg o č isto o d ijelo .
- A h , z aista - d o d a lu tak - za šk o lu m i jo š u v ijek n ešto
n e d o sta je: n ed o s ta je m i o n o š to je g lav n o .
- A to je?
- N em am p o četn ice.
- Im aš p rav o ; a li k ak o ć em o je n ab av iti?
- S a sv im lak o : p o ći ć e m o u k n již aru i k u p iti.
- A novaca?...
- J a ih n e m a m .
- N i j a - d o d a d o b r i s t a r a c i r a s tu ž i s e .
A i Pinokio, iako je bio jako veseo dječak, rastuži - se ta
kođer: jer sirom aštvo, kad je pravo sirom aštvo, shvaća svatko,
p a i d ijete .
- Č e k a j! - v ik n e Đ e p e to n a je d a n p u t u s ta v š i n a n o g e ;
o b u če b rzo p am u čn i o g rtač, k o ji je b io sav o d k rp a i zak rp a,
i istrči iz k u ć e.
U brzo se vrati, a kad se vratio, im ao je u rukam - a počet
nicu za svoga sinčića, ali ogrtača više nije im ao na sebi. Jadan
je č o v je k im a o n a s e b i s a m o k o š u lju , a v a n i je s n ije ž ilo .
- A ogrtač, tata?
- P ro d ao sam g a.
- Z ašto si g a p ro d ao ?
- Je r je b ilo v ru ć e .
Pinokio odm ah shvati ovaj odgovor; nije m ogao obuzdati
zanos u svom dobrom srcu, pa skoči, uhvati se oko - vrata Đ e
p e tu i p o č n e m u p o lju p cim a o b a sip ati lic e .
35 .
 CARLO COLLODI
PIN O K IO P R O D A JE PO Č E T N IC U D A B I
M O G A O V ID JE T I K A Z A L IŠ T E L U T A K A
K
ad je prestao snijeg, Pinokio se sa svojom dobrom
novom. p o č etn ico m p o d m išico m u p u ti p u te m k o ji je
v o d io uš k o lu . I p u te m je s tv a r a o u s v o m e m o z g ić u tis u ć u
m is li i tis u ć u k u la u z r a k u , sv e je d n u lje p š u oI du d r u g e .
ra z g o v o ru je s a m s a so b o m g o v o rio :
- D a n as u šk o li h o ću o d m ah d a n au čim č itati, s u tra ću
n au čiti pisati, a prek osutra ću nau čiti b ro jev e. O nd a ću , s p o
m o ću sv o je v elik e sp o so bn o sti, zarad iti m n o g o n o v aca, a o d
p rv ih n o v a c a k o ji m i d o đ u u d ž e p , o d m ah ću sv o m ta ti n a
b av iti lijep su k n en i o g rtač. A l' što k ažem su k n en i? N ap rav it
ću m u g a sv eg a o d sreb ra i zlata s d u g m etim a o d b riljan ata.
A o n , ja d a n č o v je k , z b ilja to i z a s lu ž u je : o n je , n e s m ije m
z a b o ra v iti, d a m i k u p i k n jig e i d a m e d a d e n a n a u k , o s ta o
golopleć... na ovakvoj studeni! S am o očevi su sposobni za ve
like žrtve...
D ok je sav g an ut tak o go vo rio, učini m u se d a u d aljini
č u je s v irk u i u d a rc e b u b n ja : p i-p i- p i, z u m , z u m , z u m .
Z austavi se i osluhne. T i su zvukovi dolazili sa dna neke
jako duge poprečne ceste, koja je vodila u m aleno - seoce iz
g rađ en o n a m o rsk o j o b ali.
- K akva je ovo glazba? Šteta što m oram ići u školu, osim
ako...
I ostan e n a m jestu zb un jen . S v ak ako , treb alo je o dlučiti:
ili p o ći u šk o lu , ili o tići p a s lu ša ti sv ira le ?
- D a n a s ć u p o ć i d a s lu š a m s v ira le , a s u tra u š k o lu : z a
š k o lu im a u v ije k v re m e n a - re č e n a k o n c u o v a j n e v a lja la c
i sleg n e ra m en im a .
36
PINOKIO
R ečen o - u čin jen o . Z ajed ri d o lje p o p rečn o m cesto m i
počne grabiti nogam a. Što je dalje trčao, bolje je i jasnije čuo
zvukove svirala i tutnjavu bubnja: pi-pi-pi, pi-pi-pi, pi-pi-pi,
zum , zum , zum , zum .
K ad li se n ađ e n asred n ek ak v a trg a p rep u n a lju d i k o ji su
s e g u ra li o k o v e lik e d a š č a r e o d d rv a i p la tn a , a o b o je n e u
sto bo ja.
- Š to je u o v o j d aščari? - o b rati se P in o k io jed n o m d je
č a k u k o ji je b io iz to g se la .
- Č ita j š to p iš e n a o g la su p a ć eš z n ati.
- Č ita o b ih ra d o , a li b a š d a n a s n e z n a m č ita ti.
- L ijep o , zv ek an e! O n d a ću ti p ro čitati ja. Z n aj o n d a d a
n a o n o m o g la su s lo v im a c rv e n im k a o k rv p iše :
V E L IK O K A Z A L IŠ T E L U T A K A
- Je li v eć o d av n o p o čela p red stav a?
- P o čin je b aš sad .
- A k o lik o se p laća za u lazn icu ?
- Č etiri novčića.
P inokio, kako je gorio od radoznalosti, izgubi svaki obzir
i b ez ik ak v o g stid a reč e d ječ ak u , s k o jim je ra zg o v arao :
- H o ć eš li m i d a ti č e tiri n o v č ić a d o su tra ?
- D ao b ih ti rad o - o d g o v o ri d ječ ak p o d ru g ljiv o - ali ti
ih b a š d a n a s n e m o g u d a ti.
- Z a četiri no včića... p ro dat ću ti svo j h aljetak - reče m u
o n d a lu tak .
37
 CARLO COILODI
- Što će mi haljetak od šarena papira? Da malo pokiši
po njemu, ne bih više imao što sa sebe skinuti.
- Hoćeš li kupiti moje cipele?
- Dobro bi bilo njima potpiriti vatru.
- Koliko ćeš mi dati za kapu?
- Lijepa stvar, zbilja! Kapa od sredine kruha! Pa da mi
je misi pojedu na glavi!
Pinokio je bio na iglama. Malo je još trebalo da se odluči
i na posljednju ponudu, ali nije imao hrabrosti. Oklijevao je,
skanjivao se, mučio se.
Na koncu reče:
- Hoćeš li mi dati četiri novčića za ovu novu početnicu?
- Ja sam dječak pa ne kupujem ništa od drugih dječaka
- odgovori mali subesjednik, koji je bio mnogo razboritiji od
Pinokija.
- Za četiri novčića početnicu kupujem ja - poviče ne
kakav prodavač starih odijela koji se našao u blizini.
I knjiga je prodana smjesta. A kad se samo sjetimo da
je onaj jadan Depeto ostao kod kuće dršćući od studeni ona-
ko golopleć, u samoj košulji, da bi sinčiću mogao kupiti po-
četnicu.
38
PINOKIO
LUTKE PREPOZNADU SVOGA BRATA PINOKIJA
I PRIREDE MU VELIKO SLAVLJE, ALI SE U
NAJLJEPŠEM ČASU POJAVI LUTKAR
MANĐAFOKO PA PINOKIO DOĐE U VELIKU
OPASNOST
K
ad je Pinokio ušao u kazalište lutaka, dogodi se
nešto . što je gotovo izazvalo pravi prevrat.
Treba spomenuti da je zastor bio dignut i da je predstava
bila već započela.
Na pozornici su bili Harlekin i Pulčinela, i svađali se: či-
nilo se da će, kao obično, svakog trena početi jedno drugo
pljuskati i batinati.
Gledaoci, svi u napetoj pažnji, razbaljali* su se od velika
smijeha slušajući prepirku tih dviju lutaka, koje su se raz-
mahivale i častile se pogrdama tako iskreno kao da su dvije
razumne životinje i dvije osobe od ovoga svijeta.
Kad najednom, kako bilo da bilo, Harlekin prestane glu-
miti i, okrenuvši se gledaocima i pokazujući rukom nekoga
u dnu gledališta, počne vapiti uzvišenim glasom:
- Bogovi nebeski! Sanjam li ili sam budan? A ipak ono
dolje je Pinokio!
- Zbilja je Pinokio! - vikne i Pulčinela.
- Baš je on! - cikne gospođa Rozaura provirivši iz dna
pozornice.
- Pinokio! Pinokio! - stanu klicati u zboru sve lutke istr-
kujući iza kvinta. - To je Pinokio! To je naš brat Pinokio!
Živio Pinokio!
razbaljati se - razboljeti se; ovdje u značenju: pucati od smijeha
39
 CARLO COLLODI
- Pinokio, dođi ovamo gore k meni - poviče Harlekin.
- Dođi da se baciš u zagrljaj svoje drvene braće!
Na taj srdačan poziv Pinokio skoči pa iz dna gledališta
dotrči na prva mjesta, onda drugim skokom s prvih mjesta
na glavu dirigenta orkestra, a odatle vrcne na pozornicu.
Nije moguće ni zamisliti one puste poljupce, zagrljaje,
prijateljsko štipanje, tuckanje glavama u znak pravog i iskre-
nog bratstva koje je Pinokio usred velike strke primao od glu-
maca i glumica te drvene dramske družine.
Nema govora, taj prizor je bio dirljiv, ali gledaoci iz par-
tera, kad su vidjeli da predstava više ne teče dalje, postanu
nestrpljivi pa počnu vikati:
- Hoćemo predstavu, hoćemo predstavu!
Svaka je vika bila uzaludna, jer lutke, mjesto da nastave
igru, udvostruče graju i ciku, dignu Pinokija na ramena i u
slavlju ga odnesu do svjetla na rubu dasaka.
Tada iziđe lutkar, čovjek tako grdan da ga je bila strahota
pogledati. Imao je bradurinu crnu kao mrlja crnila, a dugu
da mu je silazila od lica do tla; dosta je reći da je u hodu
ćuškao u nju nogama. Usta su mu bila široka kao peć, oči
su mu bile kao dva fenjera s crvenim staklima iza kojih gori
svjetlo, a rukama je vitlao i pucketao velikim bičem ufrkanim
od zmija i od vučjeg repa.
Kad se tako iznenada pojavio lutkar, nitko više nije ni pi-
snuo. Čula bi se i muha kako leti. One jadne lutke, muške
i ženske, drhtale su kao lišće na vjetru.
- Što si ti došao, da uneseš zbrku u moje kazalište? -
upita lutkar Pinokija glasinom nemani koja ima hunjavicu.
40
PINOKIO
- Vjerujte, presvijetli, da krivnja nije na meni...
- Dosta za sada! Večeras ćemo obračunati.
I zbilja, kad je zaključio predstavu, lutkar pođe u kuhin-
ju, gdje je sebi za večeru pripremao lijepa ovna koji se po-
lagano okretao na ražnju. A jer mu je ponestalo drva da bi
do kraja ispekao i popržio, zovne Harlekina i Pulčinelu i reče
im:
- Donesite mi onoga lutka. Naći ćete ga gdje visi na ča
vlu. Čini mi se da je napravljen od dobra suha drva, i uvjeren
sam da će, kad ga bacim u vatru, dati ovoj mojoj pečenki
lijep oganj.
Harlekin i Pulčinela su iz početka oklijevali, ali ih uplaši
grozan pogled njihova gospodara pa poslušaju. Ubrzo se vrate
u kuhinju noseći na rukama jadnoga Pinokija koji je, grčeći
se i savijajući se kao jegulja na suhu, očajnički cičao:
- Tata moj, spasi me! Neću da umrem, neću da umrem!...
MANĐAFOKO KIHNE I OPROSTI PINOKIJU A
PINOKIO POSLIJE TOGA OBRANI OD SMRTI
SVOGA PRIJATELJA HARLEKINA
L
utkar Manđafoko (takvo je bilo njegovo ime) izgledao je
strašan, ne kažem da nije, osobito s onom svojom cr-
nom bradurinom koja mu je kao pregača pokrivala čitava
prsa i čitave noge, ali u dnu srca nije bio loš čovjek. Dokaz
neka nam je to što se, vidjevši kako su mu donijeli jadnog
Pinokija, koji se otimao i bacakao na sve strane vičući: »Neću
da umrem, neću da umrem!«, počeo odmah uzbuđivati i ga-
41
 CARLO COLLODI

nuo se, pa onda, nakon što je prilično vrem en a odolijevao ganu ću, na koncu nije m ogao više, nego N akon
je zvu toga
čnokihanja
kihnuo.H arlekinu, koji je dotle bio
tužan pokunjen
i kao žalosna vrba, razvedri se lice, i nagnuvši P in o k iju
se kš ap n e p o d g las:
- D o b re v ijesti, b raco . L u tk ar je k ih n uo , a to je zn ak d a
s e g a n u o i s m ilo v a o ti s e , i s a d a s i s p a š e n .
Jer treb a zn ati d a sv i d ru g i lju d i, k ad se g an u i sm ilu ju se k o m e, ili p laču ili se u n ajm an ju rusv k urbperetv
o či,ara
alijuje,d amiheđ u tim , M an đ afo k o sv ak i
p u t, k ad b i se
zbilja sm ekšao, im ao običaj da kihne. To je bio njegov kakvnačin,
i su i sv i drug i n ačini, da po kaže osjetljiv ost sv og a srca.
N akon što je kihnuo, lutkar, praveći se i dalje mvikne rgodnim P inokiju:
,
- P restan i p lak ati! T v o je jad ik o v an je p ro u zro čilo m i je
m u k u u d n u želu ca... O sjećam g rč, k o ji sk o roE, tci! sk o ro ...
E t c i- i jo š d v a p u t k ih n e .
- N azd rav lje! - reče P in o k io .
- H v a la . A tv o j ta ta i tv o ja m a m a jo š su u v ijek ž iv i? -
u pita ga M an đ afok o.
- T a ta d a , a m a m u n is a m n ik a d n i p o z n a v a o .
- T k o zn a k ak o b i n eu g o d n o b ilo tv o m e staro m o cu d a
te sad a bacim u o vu žark u žerav u! Jad an starac! Ž alim g a!...
E tc i, e t c i, e t-c ii jo š tr ip u t k ih n e .
- N azd rav lje! - reče P in o k io .
- H vala! U ostalom , treba žaliti i m ene, jer kako vidiš, ne
m am v iše d rv a d a se d o p e če o v aj o v an , a ti b i m i, g o v o rim
istinu, u ovom slučaju jako dobro došao. A li sad a sam se raz-
42
L
 PINOKIO

nježio pa što m ogu! M jesto tebe bacit ću na oganj pod k o juražanj

lu tk u iz m o je d ru žin e... H e j, o ru ž n ici!
N a ovu zapovijed pojave se odm ah dva duga duga, su h a,suhad rv en a o ru žn ik a, s k alp ak o m * k ao starin skna augljen
la vica
i, i s is u k a n im s a b lja m a u r u k a m a .
T ad a im lu tk a r h ra p av im g la so m re č e :
- Z g rab ite to g a H arlek in a, v ežite g a do b ro i b acite g a u
v a tru , n e k a g o ri. H o ć u d a s e m o j o v a n d o b ro is p e č e .
Z am islite jadnoga H arlekina! Tolik je bio njegovsustrah m u no dage klon ule kao p ok ošene, i padn e ničice na zem lju.
Pinokio videći ovaj tužni prizor pođe da se baci lutkaru pred noge i plačući gorko i kvaseći suzam a sve dlakeb one rad eduge
p o čn e g o v o riti m o lećim g laso m :
- M ilost, gospodine M anđafoko...
- O v d je n e m a g o sp o d e!... - d o m etn e tv rd o lu tk a r.
- S m ilujte se, g ospo din e viteže!...
- N em a ovdje nikakvih vitezova!...
- S m ilujte se, savjetn iče!
- N em a ov dje nikakv ih sav jetn ik a!
- S m ilujte se, p reu zv išeni!...
K ad je čuo da ga sm atra preuzvišenim , lutkar okruži odm ahusta za i postavši odm ah čovječnijim i m ilostivijim Pinokiju:
, reče
- D o b ro , š to h o ć e š o d m e n e ?
- M o lim o v as d a s e sm ilu jete jad n o m e H arlek in u !

kalpak - kaciga

43
 CARLO COLLODI
- Nema tu milosti. Ako sam sačuvao tebe, moram na
ložiti njega, jer hoću da se moj ovan dobro ispeče.
- U tom slučaju - vikne ponosno Pinokio uspravivši se
i bacivši svoju kapu od sredine kruha - u tom slučaju znam
što je moja dužnost. Naprijed, gospodo oružnici! Vežite mene
i bacite me ondje među one plamenove. Ne, nije pravo da
jadan Harlekin, vjerni moj prijatelj, umre radi mene!...
Ove riječi, izgovorene glasno i s junačkim naglaskom,
učine da su zaplakale sve lutke koje su gledale ovaj prizor.
Isti oružnici, iako su bili drveni, plakali su kao dva jagnjeta
od sise.
Manđafoko isprva ostane tvrd i nepomičan kao komad
leda, ali onda malo po malo gane se i kihne. I kad je kihnuo
četiri ili pet puta, raširi srdačno ruke i reče Pinokiju:
- Ti si zbilja vrijedan mladić! Dođi ovamo i poljubi me.
Pinokio odmah potrči, kao vjeverica se uzvere uz lutka-
rovu bradu gore i položi mu lijep poljubac na vršak nosa.
- Dakle, milost je udijeljena? - zapita jadan Harlekin
tankim glasićem koji se jedva čuo.
- Milost je udijeljena! - odgovori Manđafoko; zatim doda
uzdišući i klimajući glavom: - Ne mari! Za večeras ću se po
miriti sa sudbinom i jesti napol sirova ovna, ali drugi put
jao onome tko bude na redu!...
Na vijest o dobivenoj milosti sve lutke potrče na pozor-
nicu, zapale sve svijeće i svjetiljke kao za veliku svečanost
pa počnu skakati i plesati. I zarudjela je zora, a one su još
L
plesale.
44
PINOKIO
LUTKAR MANĐAFOKO DARUJE PINOKIJU PET
ZLATNIKA DA IH ODNESE SVOM TATI
ĐEPETU. MEĐUTIM, LISAC I MAČAK ODMAME
PINOKIJA I ON POĐE S NJIMA
utradan Manđafoko zovne Pinokija na stranu i zapita ga:
- Kako se zove tvoj otac?
- Đepeto.
- Što je on?
- Siromah.
- Zarađuje li mnogo?
- Zarađuje toliko koliko je dosta da nikad nema ni nov
čića u džepu. Zamislite, da mi kupi početnicu za školu, mo
rao je prodati jedini haljetak koji je imao na sebi: haljetak
koji je od krpa i zakrpa kao jedna jedina rana.
- Jadnik! Skoro mi ga je žao. Evo ovdje pet zlatnih du
kata. Idi odmah, odnesi mu ih i mnogo ga pozdravi.
Pinokio, što je lako razumjeti, zahvali tisuću puta lutka-
ru, zagrli jednu za drugom sve lutke u družini, također i oru-
žnike, i tako, izvan sebe od zadovoljstva, uputi se natrag kući.
Ali nije prevalio još ni po kilometra, kad sretne na putu
Lisicu šepavu na jednu nogu i Mačka slijepa na oba oka, a
oboje su išli dalje, pomažući se uzajamno kao dobri drugovi
u nevolji. Lisica, kako je hramala, koračala je naslanjajući
se na Mačka, a Mačak, kako je bio slijep, predavao se da ga
Lisica vodi.
- Dobar dan, Pinokio - reče Lija pozdravljajući ga ulju-
dno.
- Kako znaš moje ime? - zapita lutak.
45
 CARLO COLLODI
- P o zn ajem d o b ro tv o g a tatu .
- G d je si g a v id jela?
- V id je la s a m g a ju č e r n a k u ć n im v ra tim a .
- A što je rad io ?
- B io je g o lo p le ć i d rh ta o je o d s tu d e n i.
- Ja d an tata ! A li, a k o b o g d a d e , o d d an a s p a u n ap rijed
n eće v iše d rh tati!
- Zašto?
- Je r sa m ja p o sta o v e lik i g o s p o d in .
- T i v elik i g ospod in ? - reče L isica i počn e se sm ijati bu
čno i podrugljivo. I M ačak se sm ijao, a da se ne opazi, češljao
j e b r k e i ta k o d r ž a o š a p e p r e d n ju š k o m .
- N em a se čem u sm ijati - vikne Pinokio ozlojeđen. - Zbilja
m i je žao što sam k riv d a v am n av ire v o d a o k o zu b a, ali o v o
je o v d je, ak o se razu m ijete u to , p et p rek rasn ih zlatn ik a.
I iz v ad i n o v a c k o ji je d o b io n a d ar o d M a n đ afo k a .
Č ujući ugodan zvuk toga novca Lisica nehotice- pruži no
g u , k o ja je izg led ala u zeta, a M ačak rask o lači o b a o k a k ao
d vije zelen e svjetiljk e, ali ih o dm ah zatvo ri, tako d a P ino kio
n ije n išta o p azio .
- A s a d a - u p ita L is ic a - š to ć e š u č in iti s tim n o v c e m ?
- P r ije s v e g a - o d g o v o r i lu ta k - k u p it ć u z a t a tu lij e p
n ov i h aljetak , sav o d zlata i srebra, s du gm etim a od drag ulja,
a z a tim ć u k u p iti p o č e tn ic u ... z a s e b e !
- Z a seb e?
- D a, ozbiljno: jer želim poći u školu i prihvatiti se učenja.
- P o g led aj m en e - reč e L ija. - Z b o g g lu p e ž elje za n au
k o m iz g u b ila s am n o g u .
46
PINOKIO
- P o g le d a j m e n e - r e č e M a č a k . - Z b o g g lu p e ž e lj e z a
n a u k o m iz g u b io sa m v id u o b a o k a .
U to m času jed an b ijeli k o s, k o ji je stajao šću ću ren n a
ž iv ici k raj p u ta, izv ed e sv o j o b ičn i stih i reč e:
- P in o k io , n e o b aziri se n a sav jete zlih d ru g o v a jer ć eš
se in ače k ajati!
Jadan kos, kam o sreće da to nikada nije ni izgovorio! - Ma
ča k raz m a h n e v elik im sk o k o m i b a ci s e n a n jeg a . N ije m u
d a o n i d av e le ja on, e g o g a s m je s ta p o je d e u je d a n z a lo g a j
s p e rje m i s a s v im o s ta lim .
K ad g a je p o jeo i u red io u sta, izn o v a zatv o ri o či i p o čn e
se p ra v iti slije p im k a o i p rije .
- J a d a n k o s ! - r e č e P in o k io M a č k u . - Z a š to s i s n ji m
tak o zlo p o stu p io ?
- U č in io s a m o v o d a g a p o u čim . T a k o ć e n a u čiti d a s e
d ru g i p u t n e m ije š a u tu đ e ra z g o v o re .
P rešli su bili više od pol puta, kad se L ija nen -adano zau
stav i i re če lu tk icu :
- Ž eliš li u d v o stru čiti sv o je zlatn ik e?
- K ako to?
- Ž e liš li o d b ijed n ih p et d u k ata u čin iti sto tin u , tisu ću ,
dvije tisuće?
- D ak ako f A n a ko ji način ?
- N a čin je v eo m a lak . M jesto d a se v ratiš k u ći treb a d a
dođeš s nam a.
- A k a m o ć ete m e o d v esti?
- U zem lju B arb ađ an a* .
zemlja Barbađana - zemlja sova i budala
47
 CARLO COLLODI
P in o k io m a lo ra z m isli, a o n d a o d lu čn o re č e :
- N e , n e id e m s v a m a . S ad a s a m b liz u k u ć e i h o ć u d a
id e m k u ći, g d je m e č e k a m o j ta ta . T k o zn a k o lik o je ja d an
starac u zd isao jučer, k ad je v id io da se n e v raćam . N a žalo st,
b io sam zlo čest sin, i Z rik av ac k oji go vo ri im ao je prav o kad
je rekao: »N eposlušni dječaci ne m ogu vidjeti dobro na ovom
sv ijetu .« A isk u sio sam to n a sv o jim leđ im a jer sam d o živ io
toliko nevolja; pa i jučer u M anđafokovoj kući bio sam u opa
sn o s ti... B rrr! U h v a ti m e je z a k a d s e sa m o s je tim !
- D ak le - reče L isica - zb ilja h o ćeš d a id eš sv o jo j k u ći?
O n d a id i s a m o ; a to g o re p o te b e !
- T o g o re p o teb e ! - p o n o v i M a č a k .
- P ro m is li d o b ro , P in o k io , jer ti o d b a c u je š s re ć u .
- S reću ! - p o n o v i M ač ak .
- T v o jih p et zlatn ik a o d d an as d o su tra p retv o rili b i s e
u d v ije tisu će.
- D v ije tisu će! - p o n o v i M ačak .
- A li kako je uopće m oguće da ih nastan e toliko? - zapita
P in o k io i o d ču d a o stav i u sta ra stv o ren a .
- R a z ja s n it ć u ti o d m a h - r e č e L is ic a . - T r e b a d a z n a š
d a u ze m lji B arb ad an a im a jed n o b lag o slo v ljen o p o lje k o je
sv i zo v u P o lje m ču d esa . T i izd u b eš u to m p o lju m a len u ja
m icu i stav iš u n ju, n a p rim jer, jed an zlatn ik . Z atim p o k riješ
ru p u s m alo zem lje, zaliješ je s d v a v ed ra v o d e iz stu d en ca,
p o v rh u p o sp eš ču p icu * so li, p a n av ečer p o đ eš m irn o u k re
v et. M eđ u tim , p rek o n o ći zlatn ik p ro k lija i p ro cv jeta , a su -
čupica - prstovet
48
PINOKIO
tradan, kad ustan eš pa dođeš u polje, što nađeš? N ađ eš lijepo
stab alce i n a n jem u k ao ro d v isi to lik o zlatn ik a k o lik o zrn a
ž ita m o ž e im a ti lije p k la s u m je s e c u lip n ju .
- T ak o , d ak le ! - reč e P in o k io sv e v iše se ču d e ći. - K ad
b ih ja zak o p ao u to p o lje sv o jih p et zlatn ik a, k o lik o b ih zlat
n ik a su trad a n n aš a o ?
- L a k r a č u n - o d g o v o r i L ij a - r a č u n k o ji m o ž e š iz r a
č u n a ti n a p e t p rs ta . U z m i d a ti s v a k i z la tn ik n a p ra v i je d a n
g ro z d o d p e t s to tin a z la tn ik a , p o m n o ž i p e t s to tin a s a p e t i
s u tr a d a n u ju tr o n a ć i ć e š u d ž e p u d v ije tis u ć e i p e t s to tin a
zv u čn ih i sjajn ih zlatn ik a.
- D iv n a s tv a r! - k lik n e P in o k io s k a č u ć i o d v e s e lja ... -
Č im poberem te zlatnike, ostavit ću za se dvije tisuće a ostalih
p et sto tin a d aro v at ću v am a d v o jici.
- D arovati nam a? - uzvikne Lija prezreno i držeći se uvri
jeđ e n o . - B o ž e sa č u v a j!
- S aču v aj! - p o n ov i M ačak .
- M i - p rih v a ti L ija - n e r a d im o z a n is k i p r o b ita k , m i
ra d im o s a m o z a to d a o b o g a tim o d ru g e lju d e .
- D ru g e lju d e! - p o n o v i M ač ak .
- Š to je o v o čestita čeljad ! - p o m isli u seb i P in o k io , za
boravi sm jesta svoga tatu, novi haljetak, početnicu i sva lijepa
o b eć an ja i reč e L iji i M ačk u :
- P a , h a jd e m o o n d a . I d e m s v a m a .
49
 CARLO COLLODI
GOSTIONICA »KOD CRVENOG RAKA«
H ajde, hajde i hajde, na koncu predveče m rtvi um orni
prispiju do gostionice »Kod crvenog raka«. -
S v ratim o m alo o vam o - reče L ija - to lik o d a p ojed em o
zalogaj i da počinem o koji satić. U ponoć ćem o opet dalje
tako da su tra u zo ru bu dem o na P olju ču desa.
Kad su ušli u gostionicu, sjednu svo troje za stol:- ali ni
jedno od njih nije im alo teka.
Jadan M ačak, kako je osjećao muku u želucu, mogao je
pojesti samo trideset i pet trilja s um akom od rajčica i četiri
tanjura utrobica sa sirom; a kako mu se utrobice nisu činile
dobro začinjenim a, zatraži još tri puta m aslac i strugani sir!
I Lija bi rado bila štogod sljuštila, ali kako joj je liječnik
propisao bolesničku hranu, tako se morala zadovoljiti jednim
običnim zecom na slatko-kiselo s laganim dodatkom- od to
vljenih pilića i pjetlića od prvog pjeva. Poslije zeca,- za na
dopunu, naruči iskosane jarebice u um aku, trčke, kuniće,
žabice, gušterice i grožđica; a poslije toga ništa više. Tako joj
se gadila hrana, kaže, da više ništa nije mogla ni prim irisati.
Tko je najmanje jeo? Pinokio. Zatraži režanj oraha -i okra
jak kruha, i ostavi sve na tanjuru. Jadan mladić, on je- u mi
slim a, uperenim na Polje čudesa, probavljao već unaprijed
svoje zlatnike.
K ad su večerali, reče Lija gostioničaru:
- Dajte nam dvije lijepe sobe, jednu za gospodina Pino-
k ija, a d ru gu za m e i za m oga drug a. Prije nego k renem o
na put, zadrijem at ćem o m alo. Sjetite se, m eđutim , da nas
u ponoć treba probuditi da bism o nastavili svoje putovanje.
50
PINOKIO
- Dobro je, gospodo - odgovori gostioničar i namigne Li
sici i M ačku kao da kaže: »R azum ijem o se!...«
Tek što je Pinokio legao u krevet, zaspi kao top i počne
sanjati. A u snu m u se učini da je nasred polja, a to polje
je puno stabalaca načičkanih grozdovima, a ti su grozdovi - kr
cati zlatnika i, kako se ljuljaju na vjetru, cin,
čine cin cin,
kao da žele reći: »Tko nas želi, nek nas sam o bere.« Ali kad
je Pinokio bio u najljepšem užitku, kad je, naime, pružio
ku ru
da grabi pregrštima sav taj lijepi novac i da nabije njime
džepove, najednom ga probude tri silna udarca u vrata sobe.
T o m u je gostioničar došao kazati da je ponoć odbila.
- A m oji drugovi, jesu li oni sprem ni? - upita lutkić.
- I te kako spremni! Otputovali su već prije dva sata...
- Čem u tolika žurba?
- Z ato što je M ačak prim io poruku da je njegovu naj
starijem m ačiću koji boluje od ozeblina na nogam a, život u
opasnosti.
- A jesu li platili večeru?
- Što govorite? One osobe su odveć dobro odgojene a da
bi učinile vašem gospodstvu takvu uvredu.
- Šteta! Ta bi mi se uvreda veom a sviđala - reče Pinokio
i počeše se po glavi.
Onda zapita:
- A što su rekli ti dobri prijatelji, gdje će m e čekati?
- N a Polju čudesa, sutra u zoru.
Pinokio plati jedan zlatnik za večeru, svoju i svojih - dru
gova, pa se onda uputi.
A li m ože se reći da je išao sam o po opipu, jer je vani
bio takav m rkli m rak da se nije vidjelo prsta pred nosom .
51
 CARLO COLLODI
U p olju n ao ko lo nije se čuo niti sušan j lista. S am- o nek e no
ćn e p tiču rin e prelijetale su cestu o d živ ice d o živ ice i k lep e-
tale k rilim a P in o k ija p o n o su , a o n je u zm icao sk o k o v im a
n atrag i o d strah a v ik ao : - T k o to id e? - a jek a o d o k o ln ih
bregova ponavljala je u daljini: - T ko to ide? T ko to ide? T ko
to ide?
T ako koračajući opazi na deblu jednog drveta -m alenu ži
votinjicu koja je svjetlucala blijedom m utnom svjetlošću kao
n o ć n i ž iž a k u p ro z irn o m p o rc u la n s k o m s u d u .
- T k o s i ti? - u p ita P in o k io .
-Ja sam sjena Zrikavca koji govori - odgovori životinjica
glasićem slabašnim , slabašnim , koji kao da je dolazio s onoga
svijeta.
- Š to h o ć e š o d m e n e ? - r e č e lu tk ić .
- H o ću d a ti d am d o b ar sav jet. V ra ti s e n atrag i o d n esi
ta č e tiri z la tn ik a , š to s u ti o sta la , s v o m e ja d n o m e ta ti k o ji
p la č e o d o č a ja je r te v iš e n e v id i.
- S u tra će m o j tata b iti v elik i g o sp o d in jer će o v a četiri
zlatn ik a p o stati d v ije tisu će.
- N e v je ru j, m o j m la d ić u , o n im a , k o ji ti o b e ć a v a ju d a
ć eš o d ju tra d o m rak a p o stati b o g at. O b ičn o su ili lu đ aci ili
v aralice ! P o slu šaj m e, v rati se.
- A ja , m e đ u tim , h o ć u d a p o đ e m n a p rije d .
- K asn o je do ba!
- H o ću n ap rijed .
- N o ć je tam n a...
- H o ću n ap rijed .
- P u t je o p as an ...
52
PINOKIO
- H o ću n ap rijed .
- S jeti se da se dječaci, koji rade svojempo h iru i svojoj
m ilo j v o lji, p rije ili p o slije p o k aju .
- O b ičn e p riče. D o b ra n o ć, Z rik o .
- D o b ru n o ć , P in o k io , i n e k
n ae bteos a č u v ao d b la ta
i o d razb o jn ik a!
Tek što je izgovorio ove posljednje riječi, Zrikavac - koji go
v o ri n a jed n o m s e u g a sio o n a k o k ak o se g as i s v ije ć a k ad s e
u n ju d u h n e , a c e s ta p o s ta n e jo š t a m n ija n e g o p r ij e .
P IN O K IO N IJE P O S L U Š A O D O B R E S A V JE T E
Z R IK A V C A K O JI G O V O R I P A S E N A M JE R IO N A
R A Z B O J N IK E
Z b ilja - r e č e u s e b i lu tk ić , k a d je n a s ta v io p u t - k a k o
sm o n esretn i m i jad n i d ječaci. S v ak n a n as v iče, sv ak
n am d ijeli sav jete. D a im je b ilo d o p u stiti, sv i b i u m islili d a
su nam očevi i u čitelji, svi p a i zrik av ci k oji g ov ore. E to n a:
jer n isam p o slu šao o n o g d o sad n o g Z rik av ca, tk o zn a k o lik e
bi m i se nevolje po njegovu m išljenju m orale dogoditi. - T re
balo bi da susretnem i razbojnike. A li u razbojnike- ja ne vje
ru jem n iti sam ik ad a v jero v ao . P o m o m e m išljen - ju razb o j
nike su izm islili očevi baš zato da bi uplašili dječake koji hoće
d a p o n o ći izlaze. A o n d a, i k ad b ih su sreo n a p-u tu razb o j
n ik e , m o ž d a b i m e u p la š ili? N iti u s n u ! U p e o b ih im s e ja
u oči i viknuo: »G ospodo razbojnici, što hoćete od - m ene? Sje
tite s e d a s a m n o m n e m a š ale ! P o đ ite , d ak le, sv o jim p u te m
i - m ir!« N akon ovakva ozbiljna govorčića oni kukavni - raz
bojnici - evo kao da ih vidim - utekli bi kao vjetar. U slučaju,
53
 CARLO COLLODI

d a b i b ili to lik o d rsk i p a n e b i p o b jeg li, o n d a b ih p o b jeg ao

ja, i sv ršen p o sao ...
A li P in o k io n ije m o g ao d o v ršiti to ra zm išljan je, jer m u
s e u ta j č a s u č in ilo d a je z a č u o iz a s e b e la g a n š u m liš ć a .
O krene se da pogleda što je to, i spazi u m raku dvije crne
prilike koje su bile zakukuljene u dvije vreće za ugljen i trčale
z a n jim s k a k u ć u ći n a v ršc im a p rstiju k a o d v ije sa b la sti.
- E v o ih zb ilja! - reče u seb i i n e zn aju ći, g d je d ru g d je
d a sak rije četiri zlatn ik a, sak rije ih u u sta i to b aš p o d jezik .
Z atim p o k u ša p o b jeći. A li n ije još u čin io n i p rv i k o rak ,
kad osjeti da su ga zgrabili za ruku, i začuje dva strašna glasa
k o ji m u d o v ik n u še:
- K esu* ili život!
Pinokio nije m ogao govoriti, jer su m u u ustim-a bili zlat
nici pa se kreveljio i pravio tisuću kretnja da izreče - onoj dvo
jici zakukuljenih, kojim a su se kroz otvore na vrećam a vidjele
sam o o či, d a je o n sam o lu tkić k o ji n em a u d žep- u n iti p re
b ijen e p are.
- H ajd e, hajd e! M an je b rb ljaj i v ad i n ov ce! - vikahu p ri
jeteći d v a razb o jn ik a.
A lu tk ić je ru kam a i glav om p ravio zn ako ve kao d a im
govori: »N em am «.
- V ad i n o v ce ili si m rtav ! - reče razb o jn ik v išeg a stasa.
- M rtav ! - p o n o v i d ru g i.
- A k a d u b ije m o teb e , u b it ć e m o i tv o g a o c a .

kesa - torba; ovdje: novčarka

54
 CARLO COLLODI
- N e, ne, ne, m og a jad no g tatu ne! - krikn e P in ok io o čaj
n im g laso m ; a li d o k je tak o v ik ao , zlatn ici m u za zv ek e ću u
u stim a.
- A h , lo p o v e! D ak le n o v ac si sak rio p o d jezik ? Isp lju n i
ih o d m a h .
A P in o k io šu ti.
- A h, prav iš se g lu him ? Č ek aj m alo, sm islit ćem o m i ka
k o ć e š ih isp lju n u ti.
I zb ilja, jed an o d n jih zg rab i lu tkica za v rh n o sa, a d ru g i
ga uhvati za podbradak, pa počnu divljački potezati jedan na
jedn u, d ru gi na drug u stran u da b i ga tak o prisilili d a o tv ori
usta. A li uzalud. L utkićeva usta kao da su začavlana - i zako
vana.
T ada razbojnik nižega stasa izv adi iz džepa nožinu - i po
k u ša m u je tu riti izm eđ u u san a, ali m u P in o k io strelim ice
zubim a zgrabi ruku, odgrize m u je glatko i ispljune; a m ožete
zam isliti, kako se začudio kad je opazio da je m jesto ruke
is p lju n u o n a z e m lju m a č ju š a p u .
O hrabren o vo m p rv om p ob jedo m P ino kio se s p om oću
n ok ata o slob od i, presko či živicu k oja je bila uz p ut i p očne
b je ž a ti p re k o p o lja. A ra z b o jn ici u trk z a n jim k a o d v a p sa
za zeco m ; i o n aj, što je izg u b io jed n u šap icu , trčao - je n a sa
m o j je d n o j n o z i d a s e i n e z n a k a k o .
Poslije trke od petnaestak kilom etara Pinokio nije- m ogao vi
še. O nda uvidi da je izgubljen, pa se uzvere uz deblo- bora i sjed
L
ne na vrh krošnje. R azbojnici se pokušaju popeti ali- kad su pri
sp jeli n a p o lo v icu d eb la, p osk lizn u se i p ad n u n a zem lju
izgrebenih ruku i nogu. U za sve to nisu se sm atrali pobijeđeni-
56
PINOKIO
m a: s k u p e p ri d n u b o ra b rem e s u h o g d rv lja i z ap a le v atru .
Z a ko liko bi trenu o ok om , bo r p očn e g orjeti i b uk tjeti k ao
v o štan ic a n a v jetru . P in o k io o p a zi d a s e p la m en p en je s v e
više i više. U plaši se da bi m ogao svršiti kao pečen golub pa
odapne lijep skok s vrha stabla i bjež' iznova preko njiva i
v in o g rad a. A ra zb o jn ici za n jim , n e za sta ju ći n i tren a d a
odahnu.
Tako je počeo i dan svitati a oni su još uvijek trčali. K ad,
P in o k iju n a je d n o m p rep rije č i p u t širo k i jak o d u b o k jara k
pun nečiste vode koja je im ala boju bijele kave. Što - sad? »Je
d an , d v a, tri!« - v ik n e lu tk ić, h itn e se iz d u g og zaleta
- i p re
skoči na drugu stranu. I razbojnici skoče, ali kako nisu dobro
odm jerili, pljus!... padnu lijepo dolje usred jarka. -P inokio za
ču je p lju sak i štrcan je, p a sv e trčeći d alje n asm ije se i v ik n e:
- U godno vam bilo kupanje, gospodo razbojnici! I već je
zam islio kako su se ugušili, ali kad se okrenuo, opazi da opet
ob ojica trče za njim sve o nako zak uk uljen i u svo je vreće iz
k o jih je c u rila v o d a k a o iz m o k rih k o š a r a .
R A Z B O JN IC I P R O G O N E P IN O K IJA ; K A D S U G A
STIG LI, O B JESILI SU G A N A V E LIK I H R A ST
T a d a je lu tk ić k lo n u o d u h o m i u p r a v o s e h tio b a c iti
n a ze m lju i p red a ti se , k ad zao k ru ži o č im a i o p azi
k ak o seizm eđ u tam n o g zelen ila d rv eća ljesk a u d aljin i
k u ćica b ijela
k ao sn ijeg .
- D a m i je to lik o d ah a d a d o đ e m d o o n e k u ćic e , m o ž d a
b ih se sp asio - reče u seb i.
57
 CARLO COLLODI
I ne oklijevajući ni časka započe opet juriti kroz šum u
jed n o ličn im trk o m . A razb o jnici u v ijek za n jim .
I nakon očajničk e trke od skoro dva sata, na koncu, sav
p re z n o jen p ris p ije d o v ra ta k u ćic e i p o k u c a.
N itk o se n e o d azo v e.
Z akuca jače jer je začuo da m u se približav a topot korak a
i čak je ču o siln o izn em o g lo d ah tan je sv o jih p ro g o n itelja.
O pet tišina.
K ad je uvidio da kucanje ništa ne koristi, počne očajno
udarati nogam a i glavom u vrata. T ada se pojavi na prozoru
lijep a D jevo jčica m od re ko se i bijelo g lica k ao v oštani k ip ,
o čiju zatvo ren ih , a ruk u p rekriženih na p rsim a; nije nim alo
m icala u sn am a, a ip ak je rek la g laso m k o ji k ao d a je d o lazio
s drugoga svijeta:
- U o v o j k u ći n e m a n ik o g a. S v i su m rtv i.
- O tvori m i barem ti! - vikne P inokio plačnim i m olećim
glasom .
- M rtv a sam i ja .
- M rtv a ? A što o n d a rad iš tu n a p ro zo ru ?
- Č e k a m d a d o đ u p o m e n o s ila .
Č im je to djevojčica izgovorila nestane je i prozor se bez
šu m a o p et zatv o ri.
- O h, lijepa D jevojčice m odre kose - jadikovaše P inokio
- sm ilu j se i otvo ri m i! S m iluj se siro m ašno m dječaku ko jeg a
p ro go ne razb--------
oj
A li n ije m o g ao d o v ršiti riječi jer o sjeti d a su g a zg rab ili
z a v rat i p o zn ate d v ije g lasin e ru k n u p rijete ći:
- S a d n a m n e ć e š u te ć i...
58
PINOKIO
K ad je lutkić vidio da m u sijeva sm rt pred očim a, počne tako
jako drhtati da su m u od drhtanja zv eckale sveze u njegovim
d rv en im n o g am a i zlatn ici k o je je d ržao sk riv en - e p o d je
zikom .
- D akle? - zapitaju ga razbojnici. - H oćeš li otvoriti usta?
D a ili n e? A h ! N e o d g o v araš?... Č ek aj sam o : o v aj p u t ćem o
ti ih o tv o riti sam i!...
Izvade dvije duge nožine, oštre kao britve, žžc... zaparaju
m u d v a u d a rc a p o s re d le đ a .
A li lutkić je na svoju sreću bio napravljen od jako tvrdog
drva i stoga se oštrice slom e; odlete u tisuću kom- ad a, i raz
bojnici su, držeći u rukam a drške od noževa, gledali jedan
drugoga.
- Z n am o ! - reče jed an o d n jih . - T reb a g a o b jesiti! O b
jesim o ga!
- O b jesim o g a! - p o n o v i d ru g i.
R ečeno - učinjeno; svezu m u ruke na leđa, naprav e m u
petlju oko vrata i objese ga kao njihalo na granu jednoga - go
lem o g h rasta, k o ji se zv ao V elik i h rast.
Z a tim se sm jes te u b liz in i, s jed n u n a trav u i p rič ek a ju
d a se lu tk ić tržn e p o p o sljed n ji p u t. A li lu tk ić je i n ak o n tri
sata d ržao o či o tv o ren e, a u sta stisn u ta, i b acak ao se b o lje
nego ik ada.
K ad a im d o sad i če k an je, o k ren u se k P in o k iju i rek n u
m u c erek aju ći se:
- Z b o g o m d o su tra. K ad se su tra v id im o , n ad am o se d a
će š b iti p risto jan i n asto jati d a te n ađ em o lijep o m rtv a i ra
stv o ren ih u sta.
59
 CAR1O COLLODI
I otiđu.
Međutim se podigne žestok vjetar, koji je bijesno puhao
i rikao i vitlao tamo i ovamo jadnoga obješenika, zibao ga
žestoko, kao da je klepac zvona koje zvoni na blagdan. To
ljuljanje zadalo mu je oštre boli, a petlja koja se sve više sti-
skala oko grla, oduzimala mu je dah.
Malo po malo oči su mu se zastirale; a iako je osjećao
da mu se približava smrt, ipak se još uvijek od časa do časa
nadao da će proći kakva milosrdna duša i pomoći mu. Ali
čekaj i čekaj, uvidi da se ne pomalja nitko, baš nitko, padne
mu na pamet njegov jedini tata... i promuca već kao umirući:
- Ah, tata moj, da si ti ovdje!...
Nije imao daha da dovrši. Zatvori oči, rastvori usta, ote-
gne noge, trgne se i ostane ukočen.
LIJEPA DJEVOJČICA MODRE KOSE DADE
DOPREMITI LUTKICA, POLOŽI GA U KREVET I
POZOVE TRI LIJEČNIKA DA DOZNA JE LI ŽIV
ILI MRTAV
U vrijeme, dok je jadni Pinokio više mrtav nego živ visio
na grani Velikog hrasta onako kako su ga razbojnici bili
objesili, lijepa Djevojčica modre kose pojavila se opet na pro-
zoru, i kad je vidjela onog nesretnika kako obješen o vrat
pleše drmeš na zapusima sjevernjaka, pljesne tri puta dla-
nom o dlan - tri sitna zvuka.
Na taj znak začuje se jak šum krila koja su letjela stre-
lovitom žurbom, i velik sokol padne na naslon prozora.
60
PINOKIO
- Što zapovijedate, moja dražesna Vilo? - reče Sokol i
spusti kljun da se pokloni. (Jer valja znati da Djevojčica mo
dre kose nije bila, na kraju krajeva, nitko drugi nego pre
dobra Vila koja je već više od tisuću godina stanovala u blizini
te šume.)
- Vidiš li onoga lutkica pričvršćena kao njihalo za granu
Velikoga hrasta?
- Vidim.
- U redu: poleti odmah onamo, raskini svojim kljunom
uzao koji ga drži u zraku, i položi ga oprezno na travu podno
Velikog hrasta.
Sokol odleti i nakon dva časka vrati se i reče:
- Ono što ste mi zapovjedili izvršeno je.
- A kakva si ga našao? Živa ili mrtva?
- Na prvi pogled činilo se da je mrtav, ali mislim da nije
još sasvim mrtav, jer čim sam odriješio petlju koja ga je sti
skala oko grla, uzdahnuo je i promrmljao pod glas: »Sad se
bolje osjećam!«
Tada Vila pljesne dlanovima, dva sitna udarca, i pojavi
se divan Pas-kudro, koji je koračao uspravljen na stražnje
noge upravo kao da je čovjek.
Pas-kudro je bio obučen u svečano kočijaško odijelo. Na
glavi je imao trorožnjak, šešir na tri roška, obrubljen zlatom,
bijelu vlasulju s uvojcima koji su mu padali dolje po vratu,
haljetak boje kao čokolada s pucetima od dragulja i s dva
velika džepa u koje je spremao kosti koje mu je darivala go-
spodarica, par kratkih hlača od grimiznog baršuna, svilene
čarape, plitke cipelice, a straga mu je bila nekakva vrećica,
61
 CARLO COLLODI
p o p u t to k a za k išo b ran e, o d m o d re sv ile, u k o ju je sp rem ao
re p k a d je v rije m e p rije tilo k išo m .
- H ajde, na posao, M edoro! - reče V ila K udronji. - U pre-
g n i o d m ah n ajljep šu k o čiju iz m o je k o n ju šn ice i p o đ i u šu
m u . K a d p risp iješ p o d V e lik i h ra st, n a ć i ć e š ta m o n a tra v i
prostrta jednog jadnog lutkica napola m rtva. D igni ga nježno,
p o lo ži g a n a k u šin e* u k o čiji i d o p rem i g a o v am o . Jesi li ra
zum io?
P as-kudro, da pokaže kako je razu m io, zam ahne straga
dva-tri puta tokom od m odre svile i pođe ponosno kao ber-
b ersk i k on j.
M alo vrem ena nakon toga vidjelo se kako iz konjušnice
izlazi lijepa kočijica zračne boje sva podstavljena perjem od
k a n a rin a c a i o b lo ž en a iz n u tra tu č e n im v rh n je m i k re m o m
sa savojardim a. K očijicu je vuklo sto pari bijelih m iševa, a Pas-
kudro je sjedio na kozliću i pucketao bičem desno i lijevo
u p rav o o n ak o k ak o čin i k o čijaš k ad se b o ji d a će zak asn iti.
N ije p ro šlo n i če tv rt sa ta, a k o čija s e v rati, i V ila, k o ja
je č ek ala n a k u ćn im v ratim a, u h v ati jad n o g a lu tk ica za v rat
i odnese ga u sobicu koja je im ala zidove od sedefa, i pošalje
o d m ah p o n ajb o lje liječn ik e u o k o lici.
A liječnici dođu odm ah, jed an za drugim : dođu naim e
G avran, S ova i Z rik avac koji govori.
- H tje la b ih č u ti o d v a s, g o sp o d o - re č e V ila o b ra tiv š i
se trim a liječnicim a koji su se okupili pri dnu P inokijeva kre
v e ta - h tje la b ih č u ti o d v a s , g o s p o d o , je li o v a j lu tk ić ž iv
ili m rtav!
kušin - jastuk
62
PINOKIO
N a taj poziv G avran, stupivši naprijed, opipa P-inokiju bi
lo ; z a tim m u o p ip a n o s , z a tim m a li p rs t n a n o z i; a k a d je
sv e o p ip ao , sv ečan o izreče o v e riječi:
- P o m o jem u m išljen ju lu tk ić je čisto i b istro m rtav , ali
a k o n a n e sre ć u i n ije m rta v , o n d a je to p o u z d a n z n ak d a je
još uvijek živ.
- Ž a lim - re če S o v a - što m o ram p ro tu slo v iti G av ran u ,
m o je m u č a sn o m p rija telju i d ru g u ; z a m e , m eđ u tim , lu tk ić
je jo š u v ijek živ , a ak o n a n esreć u n ije živ , o n d a je to zn ak
d a je zb ilja m rtav !
- A vi ne kažete ništa? - upita V ila Z rikav ca koji govori.
- J a k a ž e m d a r a z b o r i t l ij e č n i k , a k o n e z n a n i š t a d a
k a ž e , n a jb o lje je š to m o ž e u č in iti, d a m u č i. U o s ta lo m , ta j
lu tk ić tu n ije m i s a sv im n o v a o so b a : p o z n a je m o g a v e ć li
je p o v rije m e .
Pinokio, koji je dotle ležao nepom ično kao pravi kom ad
drva, na neki se način grčevito tržne od čega se zatrese cijeli
krevet.
- T aj lu tk ić tu - n astav i Z rik av ac k o ji g o v o ri - jed an je
p rep red en i o b ješen jak ...
P in o k io o tv o ri i o d m ah zatv o ri o či.
- T o je jed n o d erište, lijen čin a, sk itn ica...
P in o k io s ak rije lic e u p lah te.
- T aj lu tak tu n ep o slu šn i je sin , zb o g k o jeg a će p u k nu ti
srce n jeg o v u jad n o m tati!...
U taj čas začuju se u sobi zvukovi prigušena -plača i je
canja. Z am islite kako im je bilo kad su, otkrivši plahte, - opa
z ili d a to p la č e i je c a P in o k io .
63
 CARLO COLLODI PINOKIO

- Kad mrtvac plače, znak je da je na putu ozdravljenja - Popij, a kad popiješ dat ću ti pločicu cukra da osladiš
- reče svečano Gavran. usta.
- Neugodno mi je što moram protusloviti mojem časnom - Gdje je pločica cukra?
prijatelju i drugu - doda Sova - ali za me, kad mrtvac plače, - Evo je - reče Vila, kada ju je izvadila iz zlatne cukre-
znači da mu se ne sviđa smrt. nice*.
- Hoću prije pločicu cukra, pa ću onda popiti tu gorku
vodurinu.
PINOKIO JEDE CUKAR, ALI NEĆE PITI LIJEK.
MEĐUTIM, KAD VIDI DA PO NJEGA DOLAZE - Obećavaš mi?
GROBARI DA GA ODNESU, POPIJE LIJEK - Obećavam...
ZATIM JE LAGAO I ZA KAZNU MU JE POČEO
RASTI NOS Vila mu dade pločicu cukra, a Pinokio, kad ju je shrskao
i progutao u jedan tren, reče oblizujući usne:

T ek što su tri liječnika izišla iz sobe, Vila pristupi

Pino-kiju, položi mu ruku na čelo i opazi da ga je
napala ognjica" da se ne može iskazati kakva.
- Dobro bi bilo kad bi i cukar bio lijek! Liječio bih se
onda svakog dana.
- Sada održi obećanje i popij ovo nekoliko kapi vode koja
Tada ona rastopi u čaši vode bijel prašak, pruži ga Pi- će ti vratiti zdravlje.
nokiju i ljubazno mu reče: Pinokio preko volje uzme u ruke čašu i turi u nju vršak
- Popij ovo i za malo dana bit ćeš zdrav. nosa, zatim je prinese ustima, zatim je opet vrati k nosu i
Pinokio pogleda čašu, nakrivi malo usta, a onda zapita turi u nju njegov vršak; na koncu reče:
plačnim glasom: - Previše je gorka! Previše gorka! Ne mogu je piti.
- Je li slatko ili gorko? - Kako možeš to reći, kad je nisi ni okusio?
- Gorko, ali će ti pomoći. - Mislim! Osjetio sam po mirisu. Daj mi prije još jednu
- Kad je gorko, neću ga. pločicu cukra... pa ću onda piti!
- Poslušaj me i popij. Tada mu Vila, s pravom strpljivošću dobre majke, stavi
- Meni se ono što je gorko ne sviđa. u usta drugi komad cukra a onda opet donese čašu.
- Tako ne mogu piti! - reče lutkić mršteći se.
cukar - šećer **
ognjica - vrućica cukrenica - šećernica

64 65
 CARLO COLLODI
- Zašto?
- Jer mi smeta onaj kušin što mi je dolje na nogama.
Vila ukloni kušin.
- Zaludu! Ni tako ga ne mogu piti.
- Što ti još smeta?
- Smetaju mi vrata sobe, jer su napol otvorena.
Vila pođe i zatvori sobna vrata.
- Na koncu - vikne Pinokio i udari u plač - ovu gorku
vodurinu neću piti, neću, neću, neću!
- Dijete moje, pokajat ćeš se.
- Što me briga...
- Tvoja bolest je teška.
- Što me briga...
- Ognjica će te za malo sati otpremiti na drugi svijet.
- Što me briga...
- Ne bojiš se smrti?
- Ne bojim se ni najmanje! Volim umrijeti nego piti ovu
gadnu ljekariju.
U taj se čas sobna vrata rastvore i unutra uđu četiri ku-
nića, crna kao crnilo, noseći na ramenima malen mrtvački
lijes.
- Što hoćete od mene? - vikne Pinokio i uspravi se sav
uplašen u postelji.
- Došli smo da te odnesemo - odgovori najveći kunić.
- Da me odnesete?... Ali ja još nisam mrtav!
-Još nisi, ali ti preostaje još samo nekoliko časaka života
jer nisi htio popiti lijek koji bi te izliječio od ognjice!
66
PINOKIO
- 0, Vilo moja, o Vilo moja - počne onda kričati lutkić
- dajte mi odmah tu čašu... Žurite se, zaboga, jer neću da
umrem, ne... neću da umrem.
I uzme čašu s obje ruke i istrusi je nadušak.
- Strpljenja! - reknu kunići. - Ovaj put mučili smo se
uzalud.
Dignu opet malen lijes na ramena i iziđu iz sobe
pušući i mrmljajući kroza zube.
Svakako je istina da je nekoliko časaka nakon toga Pi-
nokio skočio s kreveta zdrav i čitav; jer valja znati: lutkici
od drva uživaju tu prednost da se rijetko razbole, a veoma
brzo ozdrave.
A Vila, kad je vidjela kako trči i skače po sobi živahan
i veseo kao pjevčić od prvog pjeva, reče mu:
- Dakle, moj ti je lijek zbilja pomogao?
- I te kako! Vratio mi je život!
- A zašto sam te onda morala toliko moliti da ga popiješ?
- To vam je tako da smo svi mi dječaci takvi! Plašimo
se više lijekova nego bolesti.
- Sramota! Dječaci bi morali znati da ih dobar lijek, koji
popiju u pravo vrijeme, može spasiti od teške bolesti, a mo
žda i od smrti.
- Ah, drugi put neću dopustiti da me toliko mole! Sjećat
ću se onih crnih kunića s lijesom na ramenima... i onda ću
odmah zgrabiti čašu u ruku i hop!
- Sada dođi malo ovamo k meni i ispripovjedi mi kako
si to dospio razbojnicima u ruke.
- Bilo vam je tako da mi je lutkar Manđafoko dao ne
koliko zlatnika i kazao: »Na, odnesi ih svome tati!« Ja, me-
67
 CARLO COLLODI
đutim, putem susretnem Lisicu i Mačka, dvije jako ljubazne
osobe, koje su mi rekle: »Hoćeš li da ti novci postanu tisuća,
i dvije tisuće? Dođi s nama pa ćemo te odvesti na Polje čude-
sa.« A ja kažem: »Hajdemo«, a oni kažu: »Svratimo ovdje u
gostionicu 'Kod crvenog raka', a poslije ponoći ćemo nastaviti
put.« A kad sam se probudio, njih više nije bilo, jer su bili
otputovali. Onda sam ja počeo hodati po noći, a bio je mrak
da nije moguće ni vjerovati kakav, i u mraku nađem na putu
dva razbojnika odjevena u dvije vreće za ugalj koji su mi re-
kli: »Vadi novac«, a ja njima kažem: »Nemam ga«, jer sam
četiri zlatnika bio sakrio u usta, a jedan razbojnik htio mi je sta-
viti ruku u usta, a ja sam zagrizao i odgrizao mu ruku i onda
ispljunuo, ali mjesto ruke ispljunuo sam mačju šapicu. A raz-
bojnici trče za mnom, a ja trči i trči, dok me nisu stigli i vezali
me za vrat uz jedno stablo u ovoj šumi i rekli: »Sutra ćemo se
vratiti, i tada ćeš biti mrtav i otvorit ćeš usta i tako ćemo ti odu-
zeti zlatnike koje si sakrio pod jezik.«
- A gdje si stavio svoja četiri zlatnika sad? - zapita ga
Vila.
- Izgubio sam ih! - odgovori Pinokio; ali je slagao, jer
su mu zlatnici bili u džepu.
Tek što je izgovorio laž, njegov nos, koji je već bio dosta
dug, naraste odmah još dva prsta.
- A gdje si ih izgubio?
- U šumi tu blizu.
Na ovu drugu laž nos opet počne rasti.
- Ako si ih izgubio u obližnjoj šumi - reče Vila - potražit
ćemo ih i naći, jer sve što se izgubi u ovoj šumi uvijek se nađe.
68
PINOKIO
- Ah, sad se sjećam dobro - doda lutkić zaplićući se -
nisam četiri zlatnika izgubio, nego sam ih nehotice progutao
kad sam pio lijek.
Na ovu treću laž nos mu se protegnu tako neobično, da
se jadan Pinokio nije mogao okrenuti ni na koju stranu. Ako
se okrenuo ovamo, udario je nosom o krevet i o staklo pro-
zora, ako se okrenuo onamo, udarao je o zidove i vrata sobe,
ako je podigao glavu malo gore, prijetila je opasnost da će
ga zabosti Vili u oči.
A Vila ga je gledala i smijala se.
- Zašto se smijete? - zapita je lutkić sav zbunjen i za
brinut zbog nosa koji je naočigled rastao.
- Smijem se laži koju si rekao.
- Kako znate da sam lagao?
- Laž, dijete moje, poznaje se odmah, jer je ima dvije
vrste: ima laži u kojih su kratke noge, a ima laži u kojih je
dug nos; tvoja je točno one vrste u kojih je dug nos.
Pinokio nije više znao ni gdje da se sakrije od stida, pa
pokuša pobjeći iz sobe, ali mu ne uspije. Nos mu je bio toliko
narastao, da nije više mogao proći kroz vrata.
PINOKIO NAĐE LIJU I MAČKA I POĐE S
NJIMA DA POSIJE ČETIRI ZLATNIKA NA
POLJE ČUDESA
K
ako možete i zamisliti, Vila je pustila da dobro pol
sata . plače i da se dere zbog svog nosa koji nije
mogao kroz vrata sobe. To je učinila da mu dade strogu
pouku i da popravi njegov gadan običaj da laže, jer laž je
najgora mana
69
 CARLO COLLODI
koju dječak može imati. Ali kad vidi da se izobličio, da su
mu oči iskočile iz glave od očaja, smiluje mu se, pljesne ru-
kama, pa na taj znak kroz prozor uđe u sobu tisuću ptičurina
po imenu djetlovi* koje sve sjednu na Pinokijev nos i počnu
ga kljuvati tako i toliko, da je za malo časaka onaj golemi
i grdni nos spao na svoju prirodnu veličinu.
- Kako ste dobri, moja Vilo - reče lutkić brišući oči -
i kako vas volim!
-1 ja tebe volim - odgovori Vila - i ako hoćeš da ostaneš
sa mnom, bit ćeš mi brat a ja tebi dobra sestrica.
- Ostao bih drage volje... ali moj jadni tata?
- Mislila sam na sve. Već smo javili tvome tati i prije
nego padne noć bit će ovdje.
- Zbilja? - vikne Pinokio skačući od veselja. - Onda, mo
ja draga Vilo, ako ste zadovoljni, pošao bih mu u susret! Ne
mogu dočekati časa da poljubim tog jadnog starca koji je to
liko trpio za me!
- Pođi samo, ali pazi da se ne izgubiš. Pođi putem kroz
šumu, sigurna sam da ćeš ga sresti.
Pinokio se uputi i tek što je ušao u šumu počne trčati
kao kozlić. Ali kad je prispio na stanovitu točku, skoro pred
Veliki hrast, zastane jer mu se učini da čuje ljudski govor
u grmlju. I zbilja ugleda na putu, pogodite koga?... Liju i Ma-
čka, to jest dva suputnika s kojima je večerao u gostionici
»Kod crvenog raka«.
- Evo našega dragog Pinokija! - uzvikne Lija, pa ga zagrli
i poljubi. - Kako si dospio ovamo?
djetlovi - djetlići
70
PINOKIO
- Kako si dospio ovamo? - ponovi Mačak.
- Duga je to pripovijest - reče lutkić. - Ispričat ću vam
je kad bude vremena. Znate li, dakle, da sam preksinoć, kad
ste me ostavili sama u gostionici, putem naišao na razboj
nike...
- Razbojnike? 0, jadni prijatelju! A što su htjeli?
- Htjeli su mi oteti zlatnike.
- Gadovi! - reče Lija.
- Gadurine! - ponovi Mačak.
- Ali ja sam počeo bježati - nastavi lutkić - a oni uvijek
za mnom, dok me nisu stigli i objesili me na granu ovog hra
sta.
I Pinokio pokaže Veliki hrast, koji je bio tu na dva ko-
raka.
- Može li se zamisliti što gore? - reče Lija. - Na kakvom
smo svijetu osuđeni da živimo? Gdje da nađemo sigurno
sklonište mi dobričine?
Dok su tako razgovarali, Pinokio opazi da Mačak hramlje
na prednju desnu nogu, jer na njezinu kraju nije bilo čitave
šape zajedno s pandžama; zato ga upita:
- Što se dogodilo tvojoj šapi?
Mačak je htio nešto odgovoriti, ali se zbuni, pa Lija od-
mah reče:
- Moj je prijatelj previše skroman i zato ne odgovara. Od
govorit ću ja mjesto njega. Znaj, dakle, da smo pred jedan
sat susreli na putu starog vuka, skoro onesviješćena od glada
koji nas zamoli za milostinju. A kako mi nismo imali da mu
dademo niti ljusku ribe, što je učinio moj prijatelj, koji ima
71
 CARLOCOLLODI
zbilja Cezarovo srce?... Odgrizao je zubima svoju šapu s pred-
nje noge i bacio onoj jadnoj životinji da se malo okrijepi.
I Lisica, kad je to izrekla, otare suzu.
Pinokio, ganut također, približi se Mačku i prišapnu mu
na uho:
- Kad bi sve mačke bile kao ti, blago miševima!
- A što sada radiš u ovim krajevima? - zapita Lija lut
kica.
- Čekam svoga tatu koji svakog časa može stići.
- A tvoji zlatnici?
- Evo ih još uvijek u džepu, osim jednoga, što sam ga
potrošio u gostionici »Kod crvenog raka«.
- A kad se samo sjetimo, da bi mjesto četiri zlatnika su
tradan moglo biti tisuću i dvije tisuće! Zašto ne poslušaš moj
savjet? Zašto ne pođeš na Polje čudesa?
- Danas mi nije moguće; poći ću drugi put.
- Drugi put bit će kasno - reče Lija.
- Zašto?
- Jer je ono polje kupio neki gospodin i od sutra una
prijed neće biti dopušteno nikome da na njemu sije novac.
- Je li daleko odavle Polje čudesa?
- Dva kilometra svega. Hoćeš li doći s nama? Za pol sata
si tamo: posiješ četiri zlatnika, poslije nekoliko časaka ubereš
dvije tisuće i večeras se vratiš ovamo punih džepova. Hoćeš
li doći s nama?
Pinokio je malo otezao, nije odgovarao jer se sjetio dobre
Vile, staroga Đepeta i opomena Zrikavca koji govori, ali na
koncu učini onako kako bi učinio svaki dječak bez srca i raz-
bora; mahne glavom i reče Liji i Mačku:
72
PINOKIO
- Pođimo, dakle; idem s vama.
I upute se.
Nakon pol dana hoda prispiju u grad koji se zvao »Lovi--
glupane«. Tek što su ušli u grad, Pinokio opazi da su ulice
pune odrtih pasa koji su zijevali od dobrog teka, ostriženih
ovaca koje su drhtale od studeni, kokošiju bez krune i resa
koje su prosile zrno kukuruza, velikih leptira koji više nisu
mogli letjeti jer su prodali svoja prekrasna šarena krila, pau-
nova bez repa koji su se od stida krili, i gnjetlova* koji su
tapkali tiho, tiho oplakujući svoje zlatno i srebrno perje jer
* ■ ' "
su ga izgubili zauvijek.
Usred ove gužve prosjaka i postiđenih jadnika prolazila
je od vremena do vremena koja gospodska kočija u kojoj bi
sjedio ili kakav vuk ili kakva lupeška svraka ili kakva grabe-
žljiva ptičurina.
- A gdje je Polje čudesa? - zapita Pinokio.
- Tu, na, nema dva koraka.
Odmah prijeđu grad, pa kad su izišli izvan zidina, zau-
stave se na jednom samotnom polju koje je bilo kao svako
drugo polje.
- Evo nas, došli smo - reče Lisica lutkicu. - Sad, prigni
se k zemlji, izdubi rukama u zemlji malenu jamicu i položi
u nju zlatnike.
Pinokio posluša. Kad je izdubao jamicu, položi u nju četi-
ri zlatnika koji su mu bili ostali, a zatim pokrije jamicu s
malo zemlje.
gnjetao - fazan
73
 CARLO COLLODI
- A s a d a - r e č e L i j a - s k o k n i tu b li z u d o j a r k a , u z m i
k ab lić v o d e, p a z alij z em lju g d je si p o sijao zlatn ik e .
Pinokio pođe do jarka, a kako tam o nije bilo kablića izuje
papuču, napuni je vodom , pa zalije zem lju kojom je pokrio
jam icu . O n d a zap ita:
- Š to jo š treb a u čin iti?
- N išta drugo - odgovori L ija. - S ad m ožem o otići. Ti ćeš
se nakon dvadesetak časaka vratiti ovam o. N aći ćeš stabalce koje
će već iznikn uti iz zem lje s gran am a pu nim zlatnik a.
Jadan lutkić bio je izvan seb e od zadovoljstva. -Z ahvali ti
s u ć u p u ta L iji i M a č k u i o b e ć a im lije p d a r.
- M i nećem o darova - odgovore te dvije nesreće. - N am a
je d o s ta to š to s m o te n a u čili k ak o ć e š s e b e z m u k e i tru d a
o b o g atiti i zad o v o ljn i sm o k ao n a U sk rs.
K ad su to rekli, pozdrav e P inokija, zažele m u bdobru u ber
i p o đ u z a s v o jim p o s lo m .
P IN O K IJU S U U K R A L I Z L A T N IK E A Z A K A Z N U
JE JO Š Z A R A D IO Č E T IR I M JE S E C A T A M N IC E
K
ad se vratio u grad , lutkić po čn e b ro jiti časov e sv e jed an
. p o jed an , a k ad m u se u čin i d a je d o šlo v rijem e, u d ari
o d m a h p u te m k o ji je v o d io n a P o lje č u d e s a .
I d o k je u žu rb an im k o rak o m išao srce m u je- jak o u d a
ralo i činilo tik-tak, tik-tak, kao zidni sat kad zb ilja dobro ide.
A d o tle je u s eb i m is lio :
- A ak o m jesto tisu ću d u k ata n ađ em n a g ran am a stab la
dvije tisuće?... A ako m jesto dvije tisuće nađem pet tisuća?...
A ak o m jesto p et tisu ća n ađ em sto tisu ća? Ih , k ak av b ih k ra-
74
PINOKIO
san gospodin onda postao! H tio bih im ati lijep dvorac, tisuću
drvenih konjića, i tisuću konjušnica, da se m ogu zab avljati,
po drum p un m edo vine i k ru ško vca, i jedn u sm o čn icu k rcatu
pekm eza, to rta i m ed en jak a, sirnica, pržen ih b ajam a* i lis-
n jak a s v rh n jem .
T ako m aštaju ći p risp ije u b lizin u p olja i tu zastan e da
pogleda neće li slučajno ugledati koje stab alce s gran - am a kr
c atim z la tn ik a, ali n e o p azi n išta. P o đ e jo š sto k o rak a d alje ,
i n iš ta ; u đ e u p o lje ... p o đ e to čn o d o o n e m ale ja m ic e , g d je
je zakopao svoje zlatnike, i ništa. T ada se zam isli; zaboravi
p ravila p ristojno sti: izv u če jed nu ru ku iz d žep a pa se stan e
n jo m e češk ati p o g lav i.
U ta j č a s z a z v u č i m u u u š im a g r o h o ta n s m ij e h , a k a d
je digao glavu vidi na jednom stablu papagaja kako trijebi ono
m a lo p e r ja š to j e im a o n a s e b i.
- Z ašto se sm iješ? - zap ita g a P in o k io srd itim g laso m .
- S m ijem se jer sam se b išču ći u šenk e** p oškakljao p od
krilom .
L utkić ne odgovori. Pođe do jarka, zagrabi vode u staru
cip elu i po čn e op et zalijev ati zem lju k oja je po kriv - ala zlat
nike.
K ad eto, drugi grohot, još drskiji nego onaj prijašnji, ra-
z lijeg n e s e u tih o j sa m o ći o n o g p o lja.
- N a k o n c u k o n c a - v ik n e P in o k io s rd ito - m o ž e li s e
zn ati, P ap ig o n eo d g o jen a, zašto se sm iješ?
bajam - badem * biščući
ušenke - trijebeći uši
75
 CARLO COLLODI
- S m ijem se on im g lu panim a k oji vjeruju svakakv im lu
d o rijam a i d o p u štaju d a ih u lov e o n i k o ji su lu k av iji o d n jih .
- G o v o riš m o žd a o m en i?
- D a, govorim o tebi, jadan P inokio, koji im aš tako m alo
s o li u g lav i p a m o ž eš v je ro v ati d a s e n o v c i m o g u p o s ijati i
b ra ti p o p o ljim a o n a k o k ak o s e s iju i b e ru g rah i tik v e . I ja
sam n ek ad a v jero v ao , p a sad isp aštam . D an as (ali p rek asn o )
u vjeren sam d a no vac po šten o m o že uštedjeti sam o on aj ko ji
g a zn a steći ili rad o m sv o jih vlastitih ru k u ili sv o jo m v lasti
to m p am e ću .
- N e razu m ijem te - reče lu tk ić k o ji je v eć p o čeo d rh tati
o d strah a.
- N e m a ri! O b ja s n it ć u ti b o lje - d o d a P a p ig a . - Z n a j
d ak le: d o k si b io u g rad u , v ratili su se L ija i M a čak n a o v o
p o lje, u zeli zlatn ik e k o je si zak o p ao i p o b jeg li k ao v jetar. A
sad , tk o ih stig n e ev ala m u * !
P inokio se ukipi otvorenih usta, pa, ne m ogući vjerovati
P apiginim riječim a, počne rukam a i noktim a otkopavati lju zem
koju je zalio. I kopaj, kopaj, kopaj, izdube jam u toliko
d u b o k u , d a je m o g ao u n ju stati u sp rav n o sn o p slam e, ali
zlatn ik a v iše n ije b ilo .
T ad a, o b u zet o čajem , trk o m se v rati u g rad i p o đ e p rav o
u s u d d a s u c u p rija v i o n a d v a lo p o v a k o ji s u g a o k ra li.
S u d ac je b io m ajm u n p asm in e g o rila: stara m ajm u n in a,
poštovana zbog bijele brade i osobito radi zlatnih naočara bez
stak la k o je je n ep restan o m o rao n o siti rad i to g a što su m u
v eć n ek o lik o g o d in a o tjecale o či.
evala mu! - svaka mu čast!
76
PINOKIO
Pinokio pred sucem ispripovijeda od prve do zadnje - pod
m uklu prijevaru koje je bio žrtva, dade im e, prezim e i opis
zliko vaca i zav rši vap eći za p ravd om .
S udac ga veom a dobroćudno sasluša, živo se zanim ajući
za p rip o v ijest, sm ek ša se i g an e; a k ad lu tk ić n ije v iše im ao
š to d a k a ž e , p ru ž i ru k u i z a z v o n i z v o n c e m .
N a tu zvonjavu pojave se odm ah dva psa čuvara odjevena
k ao oružnici.
- O vo m e sirom ašk u uk rali su četiri zlatnik a; zg rab ite ga
d a k le i z a tv o rite o d m a h u ta m n ic u .
K ad je lu tk ić ču o k ak v u m u n eo ček iv an u o su d u u d ara
s u d a c , z a p a n ji s e i h tje d e p ro tu s lo v iti, a li m u o ru ž n ic i, d a
bi spriječili uzaludno trošenje vrem en a, začep e usta i odvedu
g a u b u tu rn icu * .
I tu je im ao odsjediti četiri m jeseca, četiri preduga - m je
seca, a b io b i o d sjed io i v iše d a se n ije d o g o d io p resretan
slu čaj. Jer treb a d a zn ate d a je m lad i car, k o ji je v lad ao u
gradu Lovi-glupane, kad je izvojevao veliku pobjedu jim nad svo
neprijateljim a, naručio veliku javnu svečanost, rasvjetu,
vatrom et, utrke konja i dvokolica, a za znak najvećeg veselja
h tio je d a se o tv o re ta m n ic e i p u ste n a s lo b o d u s v i lo p o v i.
- K ad izlaze iz zatv o ra d ru g i, h o ću d a iziđ em i ja - reče
P in o k io tam n ičaru .
- V i n e - o d g o v o ri ta m n ič a r - je r v i n is te p r a v i...
- O p r o s tit e - d o d a P in o k io - i ja s a m lo p o v .
buturnica - zatvor
77
 CARLO COLLODI
- U tom slučaju imate tisuću puta pravo - reče tamničar,
skine s poštovanjem kapu i pozdravljajući ga otvori vrata ta-
mnice i pusti ga da otrči kud zna.
KAD SE OSLOBODIO TAMNICE DADE SE NA
PUT DA SE VRATI VILINOJ KUĆI, ALI NA
PUTU SUSRETNE STRAŠNU ZMIJU A NAKON
TOGA UPADNE U STUPICU
Z amislite Pinokijevo veselje kad se našao na slobodi! Ne
oklijevajući ni časka iziđe odmah iz grada i udari putem
koji ga je imao dovesti k Vilinoj kućici.
Uslijed kišnog vremena cesta je bila sva jedna močvara
u koju je zapadao sve do koljena. Ali lutkić se nije na to oba-
zirao. Morila ga je čežnja da opet vidi svoga tatu i svoju se-
stricu modre kose, pa je trčao u skokovima kao pas zečar,
a u trku ga je blato škropilo sve gore do kape. Tako je na-
predovao govoreći u sebi:
- Kolike nevolje su mi se dogodile! I zaslužio sam! Jer
ja sam tvrdoglav i jogunast... i uvijek sve hoću da učinim na
svoju, i ne obazirem se na one koji mi žele dobro i koji imaju
tisuću puta više razbora nego ja! Ali sad sam odlučio da ću
od danas pa ubuduće promijeniti način života i postati pri-
stojan i poslušan dječak. Tako sam već dosta lijepo uvidio
da dječaci, ako su neposlušni, uvijek nastradaju, nikad ne
dođu do onoga što im srce želi. A moj tata, hoće li me čeka-
ti?... Hoću li ga naći u Vilinoj kući? Jadan čovjek! Prošlo je
toliko vremena da ga nisam vidio! Čeznem da ga izgrlim i
izljubim! A hoće li mi Vila oprostiti moje ružno djelo?... A kad
se sjetim da me onako lijepo pazila i onako ljubazno njegovala...
78
PINOKIO
i kad pomislim da i ovo što sam danas živ dugujem njoj!...
Ma može li biti dječaka nezahvalnijeg i s manje srca nego
što sam ja?
Govoreći tako najednom uplašen stane i odskoči četiri
koraka natrag.
Što je ugledao?
Ugledao je veliku zmiju koja se protegla preko puta, a
imala je zelenu kožu, vatrene oči i usiljen rep iz kojega je
dimilo kao iz dimnjaka.
Nije moguće ni zamisliti kolik je bio lutkićev strah; vratio
se više od pol kilometra, sjeo na gomilicu kamenja i čekao
da zmija otiđe svojim putem i ostavi njemu slobodan prolaz.
Počeka jedan sat; dva sata, tri sata; ali zmija je još uvijek
stajala tu, a izdaleka se vidjelo kako joj plamsaju vatrene oči
i vidio se stup dima koji joj suklja iz vrška repa.
Tada se Pinokio, umišljajući da ima hrabrosti, približi na
malo koraka razmaka, namjesti sladak glasić i tanak, i reče
zmiji:
- Oprostite, gospođo zmijo, biste li mi učinili malu uslu
gu pa se pomakli samo malo u stranu, toliko da bih mogao
proći?
Kao da govori zidu. Nitko se ne makne.
Onda on opet prihvati prijašnjim glasićem:
- Treba da znate, gospođo zmijo, da ja idem kući, gdje
je moj tata koji me čeka, i da ima mnogo vremena što ga
nisam vidio! Jeste li zadovoljni, dakle, da nastavim put?
Pričeka hoće li zmija dati kakav znak kao odgovor na to
pitanje. Ali odgovor ne dođe. Dapače, zmija, koja se dotle či-
79
 CARLOCOUODI
nila živahnom i punom snage, sasvim se umiri i ukoči. Oči
joj se zatvore, a rep prestane dimiti.
- Zar je zbilja mrtva? - reče Pinokio i protare ruke od
velikog zadovoljstva i ne čekajući ni časka pođe da će je pre-
skočiti i tako prijeći na drugu stranu puta. Ali nije još ni digao
nogu, kad se zmija iznenada uspravi kao odapeta opruga, a
lutak, kako je u strahu odskočio nazad, spotakne se i padne
na zemlju.
I baš pade tako zlo, da mu se glava usadila u blato na
putu, a noge se digle i stršile u zrak.
Kad je zmija vidjela kako se lutkić nevjerojatnom brzi-
nom bacaknuo strmoglavce u blato, uhvati je grčevit smijeh.
Smij se i smij i smij, na koncu, od napora koji je podnijela
od toga prevelikog smijanja, pukne joj žila u prsima i ovaj
put zbilja umre.
Onda Pinokio trkom krene dalje da bi prispio k Vilinoj
kući prije nego padne mrak. Ali putem nije više mogao svla-
dati užasne muke od gladi, pa skoči na nekakvo polje da ubere
nekoliko čehulja* grožđa muškata. Kamo sreće da to nije
nikada učinio.
Tek što je prispio pod lozu, krak!... osjeti da su mu noge
stisla zubata gvozda koja ga prisile da pobroji zvijezde na
nebu.
Jadan lutak, uhvatio se u stupicu što su je tu postavili
seljaci da love neke velike kune koje su bile bič božji za sve
kokošinjce u okolici.
čehulja - dio grozda; nekoliko zrna grožđa na peteljci
80
PINOKIO
PINOKIJA UHVATI SELJAK I PRISILI GA DA
MU SLUŽI KAO PAS ČUVAR
Pinokio, kako možete lako zamisliti, udari u plač, u ciku,
u zapomaganje. Ali uzalud mu plač i vika, nigdje naokolo nije
bilo kuće, a cestom nije prolazila ni živa duša.
Međutim, padne noć.
Nešto zbog ljute boli od stupice koja mu je rezala go-
ljenice, nešto od straha što je sam u mraku usred polja, lut-
kicu se počelo vrtjeti u glavi. Kad, najednom spazi da mu
kraj glave prolijeće krijesnica, pa je zovne govoreći joj:
- 0 Krijesničice, bi li mi se smilovala pa me oslobodila
ove muke?
-Jadan sinko! - odvrati Krijesnica zastavši uzbuđena kad
ga ugleda. - Kako si se uopće našao u tom položaju s nogama
tako ukliještenima u ta zašiljena gvožđa?
- Ušao sam u vinograd da uberem dva grozda ovoga gro
žđa muškata i...
- A je li to tvoje grožđe?
- Nije...
- A tko te onda naučio da uzimaš tuđe?
- Bio sam gladan...
- Glad, moj dječače, ne može biti dobar razlog da bismo
mogli prisvajati stvari koje nisu naše...
- Istina, istina! - vikne Pinokio plačući. - Ali drugi put
neću više toga činiti.
U tom času razgovor prekine slabašan šum koraka koji
su se približavali. To je vlasnik zemlje na vršcima prstiju do-
81
 CARLO COLLODI
lazio da vidi je li koja od onih kuna, koje su noću jele kokoši,
zapala u čeljusti zamke.
- Ah, lopovčino! - vikne seljak bijesan. - Dakle, to mi
ti odnosiš kokoši!
- Nisam ja, nisam ja! - vikao je Pinokio jecajući. - Ja
sam ušao u vinograd samo da uzmem dvije čehulje grožđa!
- Tko ukrade grožđa, kadar je krasti i kokoši. Daj samo
da ti dadem pouku da se sjećaš neko vrijeme.
I otvori gvožđa, zgrabi lutkica za šiju pa ga odigne od ze-
mlje i ponese kako bi nosio janješce od sise, pa s njim kući.
Kad je prispio na gumno kraj kuće, tresne njim o zemlju
i držeći mu nogu na vratu reče:
- Sad je kasno pa idem u krevet. Naše račune uredit će
mo sutra. Međutim, kako mi je umro pas, koji mi je stražario
noću, ti ćeš odmah preuzeti njegovu službu. Ti ćeš biti čuvar.
Rečeno - učinjeno. Seljak mu natakne na vrat širok ogr-
ljak sav načičkan mjedenim šiljcima i stisne mu ga tako da
ne bi mogao izvući glavu. Na ogrljak je bio privezan dug žel-
jezni lanac, a lanac je bio pričvršćen za zid.
- Ako noćas - reče seljak - počne kiša, možeš poći na
log u ovu drvenu kućicu gdje je još slama koja je četiri godine
služila mom jadnom psu. A ako po nesreći dođu lupeži, sjeti
se da moraš naćuliti uši i lajati.
Poslije ove posljednje opomene seljak uđe u kuću i zat-
vori vrata s mnoštvom zasuna, a jadan Pinokio ostane šću-
ćuren na gumnu, više mrtav nego živ od studeni, glada i stra-
ha. A od vremena do vremena zavlačio je bijesno ruke u
ogrljak koji mu je stiskao grlo i govorio plačući:
82
PINOKIO
-1 zaslužio sam!... Na žalost, zaslužio sam! Htio sam biti
po zanimanju nemarnjak, skitnica... htio sam slušati zle dru-
gove, i zato me udes neprestano progoni. Da sam bio valjan
dječak, kakvi su mnogi drugi, da sam imao volje da učim
i radim, da sam ostao kod kuće sa svojim jadnim tatom, ne
bih u ovaj sat bio ovdje nasred polja, da seljačkoj kući služim
kao pas čuvar. Oh, da se mogu po drugi put roditi!... Ali sad
je kasno i moram se strpjeti.
Nakon što se ovako malo izjadao, a to mu je izviralo iz
" ,\
srca, uđe u kućicu i zaspi. lž
«*»,■- '
"
PINOKIO OTKRIJE LUPEŽE PA KAO NAGRADU f
ZA VJERNOST DOBIJE SLOBODU
I bilo je prošlo više od dva sata kako je slatko spavao, kad
ga oko ponoći probude neki čudni glasovi, šapat i pisku-
tanje, koje mu se činilo da čuje na gumnu. Kad je vrškom
nosa provirio kroz otvor na kućici, opazi četiri životinjice
tamne dlake, a slične mačkama, kako su se skupile na sav-
jetovanje. Ali nisu bile mačke: bile su to kune, životinjice me-
sožderi, pohlepne osobito na jaja i mlade kokice. Jedna od
tih kuna odijeli se od svojih drugarica, dođe k otvoru na ku-
ćici i reče pod glas:
- Dobar večer, Melampo.
- Ja se ne zovem Melampo - odgovori lutkić.
- Nego tko si?
- Ja sam Pinokio.
- Pa što radiš tu?
- Služim kao pas čuvar.
„„. . .„ . _ , . _..................................... 8 3 _ _.....„
„ _______„...................„
 CARLO COLLODI

- A g d je je M ela m p o ? G d je je stari p as k o ji je b o rav io

u to j k u ćici?
- J u tro s je u m ro .
- U m ro ? Jad n a živ o tin ja! B io je tak o d o b ar! A li su d eći
p o tv o m lic u , i ti m i iz g le d a š k a o p ris to ja n p a s .
- O p ro s tite, a li ja n isa m p a s!
- N ego što si?
- J a s a m lu tk ić .
- I s lu ž iš k a o p as ču v ar?
- N a žalo st, za k azn u !
- S v e je d n o , ja ti n u d im je d n a k u p o g o d b u k a k v u s a m
im ao s p o k o jn im M ela m p o m , i b it ć e š z a d o v o ljan .
- A ta b i p o g o d b a b ila?
- M i ćem o , k ao i p rije, sv ak e sed m ice jed n o m d o laziti,
p o sjetiti k o k o šin jak i o d n ijeti o sam k o k a. O d tih o sam k o k a
sed am ćem o p o jesti m i, a jedn u ćem o d ati teb i, u z u v jet, ra
zu m ije se, d a se p retv araš d a sp av aš i d a ti n ik ak o i n e d o đ e
n a p a m e t d a z a la je š i p ro b u d iš s e lja k a .
- A M ela m p o je č in io b a š ta k o ? - z ap ita P in o k io .
- Č in io je tak o, i izm eđ u n as i njeg a bila je u vijek slog a.
S p a v aj d a k le m irn o i b u d i s ig u ran d a ć e m o ti p rije o d la sk a
d o n ijeti u k u ć icu jed n u lijep u o p e ru sa n u k o k u k o ja n ek a ti
b u d e s u tra z a d o ru č a k . J e s m o li s e sp o ra z u m je li?
- I p re d o b r o ! - o d g o v o ri P in o k io i z a k im a g la v o m n a
n ek i p rije te ć i n a č in , k a o d a je h tio re ć i: » Z a m a lo v re m en a
o p et ćem o se p o razg o v o riti!«
K ad su č etiri k u n e m islile d a su sig u rn e z a sv op ju ođ ustvprav
ar, o u k ok ošinjak , ko ji je bio o dm ah uz pasju k ućicu ;
84
 PINOKIO

s po m o ću zub a i n ok ata o tv ore d rv en a v ratašca, ko priječila

ja su imulaz, pa jedna za drugom kliznu unutra. Abliilenisu u red
jošu n i u šle, k ad z ač u ju d a su se
z a n jim a v elik osilo
m m zalu p ila v ratašca.
T o ih je zatv o rio P in o k io ; a o n se n ije zad o v o tim ljio dasamiho zatvori, nego izvan a kao potporanj prisloni težak
uz knjih
am en .
A onda počne lajati; a lajao je upravo tako, kao da p asje ču
pravi
v ar, tak o je izv o d io g laso m b u -b u -b u -b u .
N a taj lav ež seljak sk o či s p o stelje, u zm e p u šk se u i npao jav
p roizo ru p itaju ć i:
- Š to je novo?
- O v d je su lu p eži! - o d g o v o ri P in o k io .
- G dje su?
- U kokošinjaku.
- E to m e o d m ah d o lje.
I zbilja, prije nego bi rek amaoen,seljak siđe, utrčik ouk o šin jak , p a p o h v ata i zatv o ri u v reću četiri k u n e, a o n d a im s v elik im zad o v o ljstv om reče:
- N a koncu ste došle u m oje ruke! M ogao bih vas kazniti,
ali tak o p o d ao n isam ! Z ad o v oljit ću se tim e d a v as su tra o d
n e s e m g o s tio n ič a ru , n e k v a m o d e r e k o ž u i s k u h a v a s k a o
zeca, slatko -k iselo . T o je čast ko ju ne zaslu žu jete, ali p lem e
n iti lju d i k a k a v s a m ja n e p a z e n a ta k v e s itn ic e .
A o n d a p ristu p i P in o k iju , p o čn e g a m ilo v ati oi stalih
izm eđstvu ari zap ita g a:
- K ak o si to u sp io otkriti zav jeru ov ih četiriju lu pežica?
A kad pom islim da M elam po, m oj vjerni M elam po, nije nikad
ništa opazio?
85
 CARLO COLLODI

Lutkić je tada mogao ispripovijedati ono što je znao; mogao je, naime, pripovijedati o sramotnom sporazumu između psa i kuna, ali kad se sjetio da je pas
mrtav, pomisli u sebi: čemu optuživati mrtve? Mrtvi su mrtvi i najbolje što možemo učiniti to je, da ih ostavimo na miru!
- Jesi li bio budan ili si spavao, kad su kune došle na
gumno? - nastavi zapitkivati seljak.
- Spavao sam - odgovori Pinokio - ali kune su me pro
budile svojim brbljanjem, a jedna je došla sve dovle, do ku
ćice, i rekla mi: »Ako obećaš da nećeš lajati ni probuditi go
spodara, darovat ću ti jednu lijepu i operušanu kokicu!...
Jeste li vidjeli, a? I imale su drskosti da mi to ponude! Jer
treba znati da sam ja lutkić sa svim nedostacima ovoga svi
jeta, ali nikada neću imati taj nedostatak, da služim kao jatak
i da držim vreću nepoštenoj čeljadi!
- Živio, momče! - klikne seljak i pljesne ga po ramenu.
- Takvi osjećaji su ti na čast, a da ti očitujem svoju zahval
nost, puštam te da se sada slobodno vratiš kući.
I skine mu pasji ogrljak.

PINOKIO OPLAKUJE SMRT LIJEPE DJEVOJČICE

MODRE KOSE, ZATIM NAĐE GOLUBA KOJI GA
ODNESE NA MORSKU OBALU I TU PINOKIO
SKOČI U MORE DA POMOGNE SVOME TATI
ĐEPETU

C im Pinokio nije više osjećao težinu onog sramotnog ogrljka, počne trčati preko polja, ne zastajući ni časka, dok se nije dohvatio glavne ceste koja
ga je imala dovesti do Viline kućice.
86
 PINOICIO

Stigavši na glavnu cestu, osvrne se dolje da pregleda ravnicu koja je bila pod njim, i vidi lijepo prostim okom šumu u kojoj je nesretnim slučajem susreo
Liju i Mačka, i vidi da se između drveća izdiže vršak onog Velikog hrasta, na kojemu je visio pod nebom kao njihalo, vezan za vrat; ali, gledaj ovamo, gledaj
onamo, nikako nije mogao da ugleda kućicu lijepe Djevojčice modre kose.
Tada ga obuzme tužna slutnja, pa potrči iz sve snage koja mu je još preostala u nogama i za malo časaka nađe se na livadi na kojoj se negda dizala Bijela
kućica. Ali Bijele kućice više nije bilo. Bio je tu, međutim, malen mramorni spomenik na kojem su tiskanim slovima bile ispisane ove tužne riječi:

Ovdje počiva Djevojčica modre kose

umrla je od bola
kad ju je ostavio njezin brat
Pinokio

Kako je bilo lutkicu kad je nakon napornog sricanja pročitao ove riječi, ostavljam da zamislite sami. Pade ničice na zemlju, pokrije s tisuću poljubaca onaj
posmrtni mramor i udari u gorak plač. Plakao je cijelu noć i sutradan u svanuće plakao je još uvijek, iako u očima nije više imao suza, a njegova krika i
jadikovanje bili su tako oštri i prodorni da su ih svi bregovi u okolici ponavljali jekom.
Plačući je govorio:
87
 CARLO COLLODI

- 0 , V ilo m o ja, zašto si u m rla?.. Z ašto m jesto teb e, k o ja

s i b ila ta k o d o b ra , n is a m u m r o ja , k o ji s a m ta k o z a o ? ... A
m o j ta ta , g d je ć e o n s ad a b iti? 0 , d ra g a V ilo m o ja , re c i m i,
gdje ću ga naći, da ostan em zauvijek uz njega i da ga ne osta
v im n ik a d a , n ik a d a, n ik a d a... 0 , V ilo m o ja , re c i m i d a n ije
istina da si m rtva!... A ko m e zbilja voliš... ako zbilja voliš svo
g a m alo g a b rata, o živ i... v rati m i se živ a k ao p rije!... N ije ti
ž a o g led a ti m e s am a i o s ta v ljen a o d s v ih !... A k o d o đ u ra z
b o jn ici, o b jes it ć e m e o p et o g ran u d rv e ta ... a o n d a ć u u m
rijeti zauvijek. S to ću raditi sam ovdje na ovom svijetu? S ada,
k ad sam izg u b io teb e i sv o g a tatu , tk o će m i d ati jesti? G d je
ću spav ati no ću ? T k o će m i n ap rav iti n ov haljetak ? A h , b olje
b i b ilo , sto p u ta b o lje, d a u m rem i ja! D a, h o ću d a u m rem !...
I h , ih , ih , ih !
I dok je tako očajav ao, m aši se rukom da će čupati v las titu
svojuk o s u , a li k ak o m u je k o s a b ila o d d rv a, n ije n aš a o n iti to z a d o v o ljstv o d a z a rije u
p rs te .
M eđutim , preleti gore u zraku krupan golub koji stavsei nzau
a rastv o ren im k rilim a i v ik n e iz v elik e v isin e:
- K a ži m i, d ijete , što rad iš tu ?
- Z ar n e v id iš? P lačem - reče P in o k io i d ig n e g lav u p re
m a to m g la s u b riš u ć i ru k a v o m h a lje tk a o č i.
- R e c i m i - d o d a G o lu b - n e p o zn a ješ li, m o žd a , m eđ u
sv o jim d ru g o v im a lu tk ica, k oji se zo v e P in o k io ?
- Pinokio?... Jesi li rekao P inokio? - ponovi lutkić i skoči
o d m a h n a n o g e . - P in o k io s a m j a !
N a taj o d g o v o r G o lu b h itro sleti i stan e n a ze mje lju
v e.ćBi io
o d k a k v a p u ra n a.
 CARLO COLLODI
- Poznaješ onda i Đepeta? - zapita lutkica.
- Da li ga poznajem?! To je moj jadni tata! Možda ti je
govorio o meni? Hoćeš li me odvesti k njemu? Je li još živ?
Odgovori mi zaboga! Je li živ?
- Pred tri dana ostavio sam ga na žalu morskom.
- Što je radio?
- Izrađivao je malenu lađicu da u njoj prijeđe Ocean.
Već više od četiri mjeseca jadan taj čovjek luta po svijetu i
traži tebe, pa kad te nije mogao naći, odlučio je da te potraži
u dalekim krajevima novoga svijeta.
- Koliko je odavde do obale? - zapita Pinokio bez daha
od same čežnje.
- Više od tisuću kilometara.
- Tisuću kilometara? 0, Golube moj, kako bi bilo lijepo
da imam tvoja krila!
- Ako želiš, ponijet ću te ja.
- Kako?
- Tako da zajašeš na moja leđa. Jesi li jako težak?
- Težak? Ni govora!... Lak sam kao listić.
I tada, ne gubeći više ni riječi, Pinokio skoči Golubu na
leđa, raskoraci se kao konjanik i vikne sav zadovoljan:
- Trči, trči, konjiću, jer mi je stalo da dođem brzo!
Golub prhne i za malo časaka uzleti tako visoko da je
gotovo dodirivao oblake. Kad je dospio u tako neobičnu vi-
sinu, lutkić zaželi da se okrene i pogleda dolje; ali se tada
tako uplašio i tako mu se zavrtjelo u glavi da je morao odmah
čvrsto oviti ruke oko vrata svome pernatom konju od pustog
straha da ne bi pao.
90
PINOKIO
Letjeli su čitav dan. Predvečer reče Golub:
- Ožednio sam jako!
- A ja sam tako ogladnio - doda Pinokio.
- Zaustavimo se nekoliko časaka na onome golubinjaku,
a zatim ćemo nastaviti put da bismo sutra u zoru bili na mor
skoj obali.
Uđu u nekakav pust golubinjak, gdje je bila samo zdjelica
puna vode i košarica grahorice.
Lutkić nikada u svom životu nije mogao podnijeti gra-
horicu! Gadila mu se, kako je govorio, da mu se prevrtao
želudac, ali večeras najeo se do grla, a kad su bili pri kraju
večere, okrene se Golubu i reče mu:
- Nisam nikad mogao pomisliti da je grahorica ovako dobra!
- Moramo se pomiriti sa sudbinom, moj sinko - odgo
vori Golub. - Kad glad ozbiljno progovori, a nema drugog je
la, i grahorica postane ukusnom! Glad ne poznaje hirova i
izbirljivosti!
Kad su u žurbi zaključili tu malu okrepu, krenu opet na
put, pa hajd! Sutradan ujutro dođu na morsku obalu.
Golub postavi na zemlju Pinokija. Nije htio ni čuti zah-
valjivanja za učinjeno dobro djelo, nego odmah poleti i ne-
stane.
Obala je bila puna svijeta koji je vikao i mahao rukama
gledajući prema moru.
- Što se dogodilo? - zapita Pinokio neku staricu.
- Dogodilo se, da je neki jadan otac izgubio sinčića, pa
se htio u malenoj lađici prevesti preko mora da ga potraži;
a more je danas ružno i lađica će se potopiti.
91
 CAR1O COLLODI

- Gdje je lađica?
- Eno je dolje, u pravcu moga prsta - reče starica po
kazujući malenu lađicu koja je u daljini izgledala kao ora
hova ljuska, a u njoj je sjedio malen, malen čovječuljak.
Pinokio uperi oči tamo, pa nakon pažljiva gledanja oštro krikne:
- Ono je moj tata! Ono je moj tata!
Međutim je lađicu bacalo bijesno more pa je sad nestajala među velikim valovima sad se opet vraćala na površinu; a Pinokio, uspravljen na rtu visokoga
grebena, neprestano je dozivao svoga tatu po imenu i davao mu znakove rukama i šmrcanjem nosa, čak i kapom koja mu je bila na glavi.
I činilo se da Đepeto, iako je bio jako daleko od obale, prepoznaje sinčića, jer je i on skinuo kapu, pozdravljao, i silnim mahanjem davao znakove da bi se
rado vratio, ali je more tako nemirno da ne može veslati ni približiti se obali.
Najednom dođe strašan val i lađice nestane. Čekali su da lađica opet ispliva, ali se lađica više nije vraćala.
- Jadan čovjek! - reknu tada svi ribari, koji su bili oku
pljeni na obali, i mrmljajući pod glas molitvu okrenu se da
će se vratiti svojim kućama.
Kad uto začuju očajan vapaj, osvrnu se i opaze dječaka kako se s vrška grebena hitnuo u more vičući:
- Hoću spasiti svoga tatu!
Kako je bio od drva, Pinokio je plivao lako i jurio kao riba. Sad je nestajao u dubini, jer su ga vukli žestoki vrtlozi, sad mu se noga ili ruka pojavila na
površini negdje daleko od obale. Na koncu se izgubio sasvim i nisu ga više vidjeli.
92
 PINOKIO

-Jadan dječak! - reknu tada ribari, koji su bili okupljeni na žalu; i mrmljajući pod glas molitvu vrate se svojim kućama.

PINOKIO PRISPIJE NA OTOK »MARLJIVIH PČELA« I NAĐE VILU

P inokio je, potaknut nadom da će na vrijeme doći u pomoć svome jadnom tati, plivao cijelu bogovetnu noć. A kakva je strašna noć bila! Pljuštila je
kiša, udarala tuča, grmjelo je strahovito i tako sijevalo da se vidjelo kao usred bijela dana.
Pred jutro uspije mu da vidi nedaleko dug trak zemlje. Bio je to otok usred mora.
Tada upre svim silama da dođe na tu obalu, ali uzalud. Valovi, sustižući se i propinjući, igrali su se njime kao da je treščica ili slamka. Na koncu, i na
njegovu veliku sreću, dođe veliki val, silan i žestok, koji ga rastavi od vode i hitne na pijesak na obali.
Udarac je bio tako jak, da su mu, kad je lupio o tlo, za-grohotala sva rebra i svi zglobovi, ali se odmah utješio rekavši:
- Ovaj put sam baš lijepo prošao!
Međutim, malo-pomalo, nebo se razvedri, sunce se pomoli u svome sjaju, a more se sasvim smiri i postane glatko kao ulje.
Tada lutkić prostre svoju odjeću na sunce da se osuši, i stane gledati ovamo i onamo ne bi li slučajno na ovoj neizmjernoj vodenoj ravni spazio malenu
lađicu s čovječuljkom
93
 CARLO COLLOD1
u njoj. Ali nakon što se u redu nagledao, ne vidje oko sebe
ništa drugo, do nebo, more i jedro kojeg broda, ali tako da-
leko da se činilo da je muha.
- Da znam barem kako se zove ovaj otok! - govorio je.
- Da znam barem je li ovaj otok naseljen pristojnim ljudima,
mislim reći, ljudima koji nemaju običaj da dječake vješaju
na drveće, ali koga da to pitam? Koga, kad nikoga nema!
Na misao, da se nalazi sam samcat posred ovog nena-
seljenog kraja, tako se rastužio da mu je samo malo trebalo
da zaplače; kad najednom opazi da nedaleko od obale prolazi
jedna velika riba, koja je mirno išla svojim putem držeći ci-
jelu glavu iznad vode.
Ne znajući kako joj je ime, lutkić je zovne glasno, da ga
čuje:
- Ee, gospođo ribo, dopustite mi jednu riječ!
-1 dvije - odgovori riba koja je bila neki dupin tako pri-
stojan da se malo takvih nalazi u svim morima svijeta.
- Biste li bili tako dobri pa mi kazali ima li na ovom
otoku sela, u kojima čovjek može jesti bez opasnosti da njega
pojedu?
- Naravno da ima - odgovori Dupin. - Dapače, naći ćeš
jedno tamo, nedaleko odavle.
- A kojim putem se može doći u nj?
- Treba da pođeš stazicom tu, nalijevo, i da ideš ravno
za nosom. Ne možeš pogriješiti.
- Recite mi još nešto: niste li vi, kad šetate cijeli dan
i noć po moru, slučajno sreli jednu malenu lađicu s mojim
tatom unutra?
94
PINOKIO
- A tko je tvoj tata?
- To vam je najbolji tata na svijetu, kao što sam ja naj
gori sin što može biti.
- U oluji, kakva je bila noćas - odgovori Dupin - lađica
je vjerojatno potonula.
- A moj tata?
- U ovo doba bit će ga progutao strašni morski pas koji
je prije nekoliko dana došao da uništava i pustoši u našim
vodama.
- Zar je jako velik taj morski pas? - zapita Pinokio koji
je već počeo drhtati od straha.
- Je li velik?... - odgovori Dupin. - Da bi ga mogao za
misliti reći ću ti da je veći od kuće na pet katova, a ima usta
tako široka i duboka, da bi mu lako mogao u njih ući čitav
vlak s naloženom lokomotivom.
- Majko moja! - zavikne lutkić uplašen; i obukavši se
u žurbi okrene se Dupinu pa mu reče: - Do viđenja, gospođo
ribo! Oprostite što sam smetao, i tisuću vam puta hvala za
vašu ljubaznost.
Čim je to rekao uputi se odmah stazicom i počne kora-
čati korakom tako brzim, tako brzim da se činilo da trči. I
na svaki i najmanji šum koji bi začuo, odmah se osvrtao da
pogleda iza sebe, u strahu da ga ne progoni onaj strašni mor-
ski pas, velik kao kuća na pet katova i sa željeznicom u usti-
ma.
Nakon pol sata puta dođe u maleno selo nazvano »Selo
marljivih pčela«. Ulice su vrvjele od čeljadi koja je trčkarala
tamo i ovamo za poslom: svi su radili, svi su imali kakav
95
 CARLO COLLODI

posao. N e m ožeš tu naći nijednog besposličara ili skitnicu d a g a svniti ijećo m tražiš. - R azu m ijem - reče o d mjen ah čin
o naajPliin ok io - ov o selo n ije stvo reno za
m e! Ja se n isam ro d io d a rad im !
M eđ u tim , g lad g a je m u čio jer su sad a p ro šladeset v eć idčetiri
v a sata što nije ništa pojeo, pa niti tanjur grahorice.
Š to d a u čin i?
O sta la su m u s a m o d v a n a č in a d a se o m rs i: m ilialo
tra pž iti
o sla, ili isp ro siti k o ji n o v čić ili z alo g aj k ru h a.
Stidio se tražiti m ilostinju: tata ga je uvijek učio lostinju
da mim i aju pravo tražiti sam o starci i nem oćni. romPasi
ravinasi ovom svijetu, koji zaslu žuju pom oć
i sam ilost, m sao su oni koji su zbog starosti ili bolesti osuđeni da ne m ogu zaslu živati kruh radom svojih ruku. S vi adrugi a k o ndužni
e r a dsu
e , raditi;
n e g o trp e
g la d , to lik o g o r e p o n jih .
U to m času p ro đ e u lico m jed an čov jek , sav mznoja, o k ar ao dkoji je sam teškom m ukom vukao kolicaugljenom nakrcana.
Pinokio, prosuđujući po običaju da je taj čovjek p risdobar,
tu p i m u i s p u s tiv š i o č i o d s tid a re č e is p o d g la s a :
- B iste li m i se sm ilo vali i d ali m i jed an no včić, jer u m i
rem o d g lad a?
- N e jed an n o v čić - o d g o v o ri u g ljen ar - n eg o ću ti d ati
č etiri, a li u z u v jet d a m i p o m o g n eš v u ći d o k u ć e o v a d v o ja
kolica ugljena.
- D ivota! - odgovori lutkić gotovo uvrijeđen. - D a se ubu
d u će zn ate rav n ati, ja n isam nik ad a slu žio k ao m ag arac: n i
sa m n ik ad a v u k ao k o la!
 PINOKIO

- B o lje p o te b e - o d g o v o r i u g lje n a r . - O n d a , d je č a č e
m oj, ako zbilja um ireš od gladi, pojedi dobre dvije kriške svo
je o h o lo s ti i p a z i d a n e p o k v a riš ž e lu d a c .
N ak o n n ek o lik o časak a p ro đ e u lico m n ek i zidnara kr aomji ejen u n o s io k o š a ric u v a p n a .
- N e biste li, do bri čov ječe, ud ijelili novčić jedn om jad
n o m e d je čak u k o ji zijev a o d d o b ro g tek a ?
- D rag e vo lje; do đi sa m no m no siti v ap no - o dg ovo ri zi
d a r . - M je s to je d n o g n o v č ić a d a t ć u ti ih p e t.
- A li v a p n o je teš k o - o d g o v o ri P in o k io - a ja n e ću d a
s e m u č im .
- K ad n ećeš d a se m u čiš, o n d a, d ečk o m o j, zab av ljaj se
zijev an jem , i n azd rav lje ti b ilo !
Z a m a n je o d p o l s a ta p r o š lo je d r u g ih d v a d e si eot do s vo ih
b a je P in o k io tra ž io m ilo s tin ju , a li s v i govarali:
su m u od
- K ak o se n e stid iš! M jesto d a se p o tu caš p o u lici b o lje
b i ti b ilo o tići p a p o tra ž iti m alo p o sla i n a u čiti k ak o s e z a
slu žu je k ru h !
N a koncu prođe neka dobra ženica koja je nosila dva vode. krčaga
- H o ćete li m i d o p u stiti, d o b ra žen o , da p o p ijem g u tljaj
v o d e iz v aš eg v rča ? - re če P in o k io , k o jeg a je p alila ž esto k a
žeđa.
- N ap ij se s am o , d ječ ač e m o j! - reč e žen ic a stav ljaju ći
k rčag e n a zem lju .
K ad se Pinokio napojio kao spužva, prom rm ljas au bpol riš uglać i u sta:
96 97
 CARLO COLLODI
- Žeđe sam se oslobodio! Kad bih se ovako mogao oslo
boditi i gladi!
Kad je dobra ženica čula ove riječi, odmah doda:
- Ako mi pomogneš ponijeti kući jedan od ovih krčaga
vode, dat ću ti lijep komad kruha.
Pinokio pogleda krčage i ne reče ni da, ni ne.
- A s kruhom ću ti dati lijep tanjur cvjetače začinjene
uljem i kvasinom* - doda dobra žena.
Pinokio baci još jedan pogled na krčag i ne reče ni da,
ni ne.
- A poslije cvjetače dat ću ti lijep slatkiš napunjen ružoli-
nom .
Zavodljivosti ove druge poslastice Pinokio nije mogao
odoljeti pa odlučnim glasom reče:
- Pa dobro! Odnijet ću vam krčag do kuće!
Krčag je bio težak, pa se lutkić, nemajući dosta snage da
ga nosi u rukama, pomirio sa sudbinom da ga nosi na glavi.
Kad su stigli kući, dobra ženica posjedne Pinokija za ma-
len prostrt stol i stavi pred njega kruh, cvjetaču i poslasticu.
Pinokio nije jeo nego proždirao. Njegov želudac kao da
je bio stan koji je stajao prazan nenaseljen već pet mjeseci.
Kad je malo-pomalo smirio bijes i ujede glada, digne gla-
vu da zahvali svojoj dobročiniteljici; ali joj nije još dospio do-
bro ni pogledati lice, kad usklikne: - Ohhh!... - od čuda i
kvasina - ocat ** Stari naziv za
liker od maraske.
98
riNOKIO
ostane tako zapanjen, raskolačenih očiju, s viljuškom u zraku
i s ustima punim kruha i cvjetače.
- Čemu se tako čudiš? - reče smijući se dobra ženica.
- To je... - odgovori Pinokio mucajući - to je... to je...
da vi sličite... vi me podsjećate... da, da, da, isti glas... iste
oči... iste kose... kao... ona... 0, draga Vilo moja! Recite mi
da ste to vi, baš vi!... Nemojte da više plačem! Da ste znali!...
Toliko sam plakao, toliko sam trpio!...
I govoreći tako Pinokio je plakao gorko, i bacivši se na
zemlju grlio je toj zagonetnoj ženici koljena.
PINOKIO OBEĆA VILI DA ĆE BITI DOBAR I
DA ĆE UČITI JER MU JE DODIJALO DA BUDE
LUTKIĆ I HOĆE DA POSTANE VALJAN DJEČAK
I
sprva je dobra ženica počela govoriti da ona nije mala Vila
modre kose, ali tada, vidjevši da je otkrivena i ne želeći
da šala previše traje, završi s priznanjem i reče Pinokiju:
- Nevaljalče od lutkica! Kako si opazio da sam to ja?
- Velika ljubav što je osjećam za vas, to mi je kazala.
- Sjećaš li se? Ostavio si me kao djevojčicu, a sad me
nalaziš kao ženu; toliko sam žena, da bih ti mogla biti mama.
- Veoma mi je drago, jer tako, mjesto sestrica, zvat ću
vas moja mama. Već toliko čeznem da i ja dobijem mamu
kao i sva druga djeca!... Ali kako ste narasli tako brzo?
- To je tajna.
- Kažite mi je. Htio bih i ja malo narasti! Zar ne vidite?
Ostao sam uvijek malen kao čepić.
- Ali ti ne možeš rasti - odgovori Vila.
99
 CARLO COLLODI

- Zašto?
- Jer lu tk ici n ik ad n e rastu . R o d e se k ao lu tk ici i u m iru
kao lutkici.
- O h ! D o d ijalo m i je u v ijek b iti lu tk ić - v ik n e P in o k io
p ljes n u v š i se d la n o m p o g la v i. - B ilo b i v rijem e d a i ja p o
stan e m čo v je k k ao i sv i d ru g i.
- I p o sta t ć e š , ak o b u d eš z n ao z a slu žiti...
- Z b ilja ? A š to m o ra m u čin iti d a to za slu žim ?
- S as v im la k u stv a r: n a u čiti d a b u d eš v a lja n d je č a k .
- A što , m o žd a s ad a n isa m ?
- N i b lizu ! V aljan i d ječ ac i su p o slu šn i, a ti m eđ u tim ...
- A ja n e s lu š a m n ik a d a .
- V aljan i d je ča ci v o le u čiti i rad iti, a ti...
- A ja, m eđ u tim , p lan d u jem i k latarim se cijelu g o d in u .
- V aljan i d ječaci g ov ore uv ijek istinu ...
- A ja u vijek laž.
- V aljan i d je ča ci id u rad o u šk o lu ...
- A m en e o d šk o le zab o li čitav o tijelo . A li ću o d d an as
prom ijeniti život.
- O bećavaš m i?
- O b ećavam . H oću da i ja postanem valjan dječak i hoću
d a b u d em u tjeh a sv o m e tati... G d je b i m o j jad n i tata m o g ao
sad a b iti?
- N e zn am .
- H o ć u li ik a d b iti te s re ć e d a g a v id im i z a g rlim ?
- M is lim d a h o ć eš ; d ap a č e sa m u v je ren a .
K ad je ču o taj o d g o v o r, P in o k io je p o stao tak o jev eseouhvatio
d a V iline ruke i počeo ih ljubiti žarko kao da
sebjee. izvan
O n da je, d ig nu vši g lavu i
g led aju ći je ljub azn o, zap ita:
100
 PINOIC1O

- K a ž i m i, m a m ic e : d a k le n ije is tin a d a s i ti m rtv a ?

- Č in i s e d a n isa m - o d g o v o ri s m iješe ć i s e V ila.
- D a zn aš k ak v u sam b o l i k ak v o g u šen je u g rlu o sjetio
k ad sa m p ro č itaOo v: d je p o č iva ...
- Z n am , i zato sam ti o prostila. Isk reno st tvo ga bo la uči
n ila je d a u p o z n a m tv o je d o b ro s rc e : a d je č a c i d o b ra s r c a ,
iak o su m alo rasp u šten i i razm ažen i, u v ijek se m o g u jo š n a
dati nečem u, to jest, m ogu se još uvijek nadati da će se vratiti
n a p rav i p u t. E to zašto sam d ošla čak o v am o d a te p o tražim .
J a ć u b iti tv o ja m a m a .
- A h , što je to k rasn o ! - u zv ik n e P in o k io sk aču ći o d v e
selja.
- T i ć e š s lu š a ti i č in iti u v ije k o n o š to ti re č e m .
- D rag e v olje, d rag e vo lje, drag e vo lje!
- O d s u tr a - d o d a V ila - p o č e t ć e š ić i u š k o lu .
P in o k io o d m a h p o s ta n e m a n je v es e o .
- Z atim ćeš po svo jo j v olji izab rati jed an zan at ili ob rt...
P in o k io se u o zb ilji.
- Š to m rm ljaš izm eđ u zu b a? - u p ita V ila o štrim g laso m .
- R e k a o s a m ... - z a re ž i lu tk ić p o d g las - d a m i s e č in i
d a m i je s a d a m a lo p r e k a s n o p o ć i u š k o lu .
- N ije istina, m oj gospodine. Z ap am ti, da za nauk i školu
n ik ad n ije p rek asn o .
- A li ja n e ć u d a s e b a v im z a n a to m ili o b rto m .
- Zašto?
- J e r m i s e č in i d a je r a d iti te š k o .
- D ijete m oje - reče V ila - oni koji govore tako svršavaju
gotovo uvijek ili u tam nici ili u bolnici. S vaki čovjek, da znaš,
101
 CARLO COLLODI
rodio se bogat ili siromah, dužan je na ovoj zemlji da nešto
čini, da se nečim bavi, da nešto radi. Jao onome tko se pre-
pusti ljenčarenju! Lijenost je gadna bolest pa se mora liječiti
odmah, još iz malena; ako ne, kad narastemo, ne možemo
se više od nje izliječiti.
Ove su riječi takle Pinokija u dušu pa dignuvši živo glavu
reče Vili:
- Ja ću učiti, ja ću raditi, činit ću sve što mi rečeš, jer,
na koncu, dosadilo mi je da živim kao lutkić i hoću da po
stanem dječak pod svaku cijenu. Obećala si mi to, je li istina?
- Obećala sam ti, a sad sve ovisi o tebi.
PINOKIO PODE SA SVOJIM ŠKOLSKIM
DRUGOVIMA NA MORSKU OBALU DA VIDI
s,
STRAŠNOG MORSKOG PSA
1 ustajao kad je svršila obuka.
utradan Pinokio pođe u školu. Zamislite one vragoljane
dječake, kad su vidjeli da u školu ulazi jedan lutkić! Zaori se
smijeh koji nikako nije prestajao. Jedan napravi jednu šalu,
drugi drugu; netko mu otme iz ruke kapu, netko ga potegne
odostraga za haljetak, netko mu je crnilom pokušao
napraviti pod nosom brkove, a netko se usudio čak
privezati mu za ruke i za noge uzice, da ga prisili da pleše.
Pinokio u početku nije izgubio mir i nije se na to osvrtao,
ali napokon, vidjevši da će izgubiti strpljivost, obrati se onima
koji su ga najviše dražili i bockali, i reče im oštro:
- Pazite, djeco, nisam došao ovamo da budem vaša dvorska
budala. Ja poštujem drugoga pa hoću i da drugi mene poštuju.
102
PINOKIO
- Bravo, vražiću! Govoriš kao da čitaš iz knjige! - viknu
oni vragoljani savijajući se od smijeha, a jedan, koji je bio
drskiji od drugih, pruži ruku namjeravajući da uhvati lutkica
za vršak nosa.
Ali nije bio dosta brz, jer Pinokio odapne ispod stola no-
gom i udijeli mu udarac u goljenicu.
-Joj, kakve tvrde noge! - krikne dječak tarući modricu
koju mu je napravio lutak.
- I kakvi laktovi!... Još tvrđi nego noge! - reče drugi, koji
je za svoje nezgrapne šale progutao udarac laktom u trbuh.
Istina je, da je nakon ovog kopitca u trbuh i bubotka lak-
tom Pinokio odmah stekao poštovanje i ugled među svim
dječacima u školi, i svi su mu se umiljavali i od srca ga vo-
ljeli. IMS
I učitelj se njime hvalio jer je Pinokio bio pažljiv, marljiv,
pametan, uvijek je prvi ulazio u školu, i uvijek posljednji
Jedini mu je nedostatak bio što je posjećivao previše dru-
gova, a među njima mnoge koji su bili jako poznati nevaljalci
zato što nisu marili da se odlikuju u nauku i ponašanju.
Učitelj ga je svaki dan opominjao, a i dobra Vila nije pro-
pustila da mu više puta reče i ponovi:
- Pazi, Pinokio! Ti tvoji školski drugovi skrivit će da ćeš
prije ili poslije izgubiti ljubav za nauk i, možda, navući na
glavu kakvu veću nevolju.
- Nema opasnosti - odgovorio je lutkić sliježući rame
nima i upirući kažiprstom u sredinu čela, kao da kaže:
»Imam ovdje unutra dosta pameti!«
103
 CARLO COLLODI

- T u, u obližnje m ore došao je m orski pas velik kao gora.

- Z b ilja?... D a n ije to o n aj isti m o rsk i p as o d o n o g p u ta
k a d s e u to p io m o j ja d n i ta ta ?
T ad a se dogodi da je jednog lijepog dana, dok je išao u školu, susreo jato drugova s kojim a se dobično
o la z e ćdružio
i m u u i su
koji
s re t r e k o še :
- Z n aš li v elik u n o v o st?
- N e zn am .
- M i idem o n a o balu d a ga vidim o . H oćeš li i ti s nam a?
- J a n e . J a id e m u š k o lu .
- Š to te b rig a z a š k o lu ! U šk o lu ć e m o s u tra . S je d n im
p red av anjem više ili jedn im m an je ostaješ u vijek jed n ak m a
garac.
- A što će reći u čitelj?
- P u sti u čitelja n ek a sam o g o v o ri. B aš je i p laćen za to
d a p rig o v ara p o cijeli d an .
- A m o ja m a m a ?
- M am e n ik ad n išta n e d o zn aju - o d g ov o re ti n esretn ja-
ci.
- Z n a te š to ć u u č in iti? - re č e P in o k io . - M o r s k o g p s a
želim vidjeti zbog nekih svojih stvari... ali ću ga pogledati po
slije škole.
- J a d n i tu k c e ! - re č e je d a n i z j a ta . - Š to m is li š d a ć e
tak o v elik a rib a stajati o n d je na tv o je rasp o lo žen je? Č im jo j
d o sad i u zm e p rav ac p rem a d ru g o m k raju i o n d a što si v id io ,
vidio.
- K olik o vrem en a treb a od av le d o o bale? - zapita lu tk ić.
- Z a je d a n sa t ć e m o p o ć i i v ra titi s e .
104
 PINOKIO

- D akle, u trk! I tko prvi dođe više valja! - vikne P inokio.

N a taj znak za odlazak jato vragoljana s knjigamlježnaicam
i bi a p o d p azu h o m u d ari u trk p rek o p o lja; jea Pb in
io oukvioijek p red sv im a: č in ilo se d a n a n o g am a im a k rila.
O d v rem en a d o vrem en a, o sv rn uvši se, rug aovimse adrug
kojio su zaostali za lijep razm ak i videći ih prezn zapuhane,ojen e, zaprašen e i s isplaženim jezicim a, sm ijao od srca.
se baš
N esretnik, u taj čas nije znao kakvom strahu,s trkakvim
a š n im n e s re ć a m a id e u s u s r e t.

V E L IK A B IT K A IZ M E Đ U P IN O K IJA I D R U G O V A ;
JED A N O D D R U G O V A B U D E R A N JEN PA
PIN O K IJA O D V ED U O R U Ž N IC I
Cim je s tig a o n a o b a lu , P in o k io o d m a h b a c i pmo go le
red, anlia n e o p a zi n ik a k v a m o rs k o g p sa . M o glatko
re je b ilo
kao v elik o kristalno o gled alo .
- A gdje je m orski pas? - zapita okrenuvši se drugovim a.
- B it će o tišao n a ručak - od go vori jed an o d n jih sm iju ći
se.
-Ili bit će se bacio na postelju da m alo zadrijem a - doda
d ru g i sm iju ći s e jač e n eg o ik ad a.
Iz ovih nesuvislih odgovora i ovih benastih podsm ijeha P inokio razabere da su njegovi drugovi učinili
što su gadnu
m u rekli
šaluono
tim što nije bila istina, i uzevši tonsa
e re
zleč estra
im
lju titim g las o m :
- A sad, koju ste nasladu našli u tom e što ste m i podvalili
p rič u o m o rs k o m p s u ?
- S lasti im a sig u rn o ! - o d g o v o re u sk u p u ti n ev aljalci.
105
>-
mm
 CARLO COLLODI

- A bila bi?
- T o , d a sm o te n atjerali d a izo stan eš iz šk o le, i d a sm o
te priv uk li da po đeš s n am a. Z ar te nije stid što se p ojav ljuješ
sv ak i d an tak o to čn o i tak o m arljiv o u šk o li? N e stid iš se to
lik o u čiti, je li?
- P a a k o j a i u č im š to s e to v a s tič e ?
- N as se to i te k ak o tiče. S iliš nas d a se sram o tim o p red
učiteljem .
- Zašto?
- J er s e u z o n e u č en ik e k o ji u č e , u v ije k izg u b e o v ak v i
k ak v i sm o m i k o ji n em a m o v o lje z a n au k . A m i n e ć e m o d a
s e iz g u b im o ! Im am o i m i sa m o lju b lja!
- P a o n d a š to m o ra m u čin iti d a v as za d o v o ljim ?
- M o raš i ti m rziti šk o lu , u čen je i u čitelja, n aša tri n aj
v eća neprijatelja.
- A a k o b ih ja h tio jo š u č iti?
- M i te n ećem o n i p o g led ati, a p rv o m p rilik o m ćeš n am
platiti!
- Z b ilja m e n ag o n ite n a sm ijeh - re če lu tak tresu ći g la
vom .
- E j, P in ok io ! - v ik ne n ajv eći o d tih dječak a u no seći m u
s e u o č i.
- N e m o j se ti tu k o č o p eriti, n e m o j s e ti tu p ijev č iti!...
J e r a k o se ti n e b o jiš n a s , n e b o jim o s e n i m i te b e ! S je ti s e
d a si ti sam , a n as je sed am .
- S e d a m k a o s e d a m s m r tn i h g r ij e h a - r e č e P in o k io i
p ra s n e u s ila n s m ije h .
- J es te li ču li? U v rije d io n as je s v e ! K a ž e n a m d a sm o
sm rtn i g rijesi!
106
 PINOKIO

- P in o k io ! M o li o p ro šten je z a u v red u ... A k o n eć eš, jao

tebi!
- K u k u ! - u čin i lu tk ić u d araju ći se k ažip rsto m p o v ršk u
n o s a u z n a k ru g a n ja .
- P in ok io ! S lab o ćeš sv ršiti!
- Kuku!
- Izv u ći ćeš b atin a k ao m ag ara c!
- Kuku!
- V ratit će š s e k u ći ra zb ijen a n o sa!
- Kuku!
- S a d ć u ti ja d a ti k u k u ! - v ik n e n a js m je liji o d tih n e -
v aljalaca. - E v o ti, m eđ u tim , ov o n a raču n , p a ču v aj v ečeras
za večeru!
I tak o g o v o re ć i p rišije m u ša k o m u g la v u .
A li je tada dobio, kako se kaže, šilo za ognjilo; kjer aklutkić,
o se m o g lo i o ček iv ati, o d v rati o d m ah d ru g o mtadšak
a ob m
itk, ai p o sta n e o p ć a i o g o rč en a .
Pinokio, iako je bio sam , branio se kao junak. S onim svojim nogam a od jakog drva radio je tako dobro prijatelje
da je držaou pristojnoj
svoje neudaljenosti. G dje
su njegove noge m ogle doprijeti i zahvatiti, ostavljale su vazda za uspom enu m odricu.
T ad a dječaci, ozlojeđeni što se ne m ogu uhvatiti ćems lutki-
u k oštac, d ob ro se sjete da p ok ušaju s m ecim ješivši
a, i o zavežljaje
dri- svojih školskih knjiga
počnu hitati u njčetnice,
po slovnice, računice, pričice, gatke, čitanke i druge k n jig
školske
e; ali lu tk ić, k o ji je b io h itra o k a i p rep red ense, puv rigijek
n u ona
vrijem e, tako d a su sv esci, p ro lazeći mgulav izne,adsv i o d lazili lijep im leto m u m o re.
107
 CARLO COLLODI
A zam islite, što su na to ribe! R ib e, m isleći dagsu e te knji
stv ari d o b re za jelo , slijetale su se jatim ice n a p o v ršin u
v o d e, ali čim b i zag rizle u k o ju stran icu ili u k o rice, o d m ah
b i p lju n u le k rev eljeći se p a se čin ilo k ao d a g o v o re: » N ije
s tv a r z a n a s ; n a v ik le s m o d a s e h ra n im o m n o g o b o lje !«
U to je b itk a p o stajala sv e žešća. K ad , eto k ru p n a rak a
k o ji je izišao iz v o d e i u zv erao se m alo -p o m alo sv e g o re n a
ž a lo p a v ik n u o g la so m k ao p ro m u k la tru b lja :
- P restan ite, g ad o v i i n išta d ru g o ! T e razb o jn ičk e b itk e
m eđu dječacim a rijetko dobro svršavaju. U vijek se dogodi ka
kva nesreća!
Jadan rak! K ao da je govorio u vjetar. I onaj obješenjak
P in o k io , o k ren u v ši m u se d a ga lju tito p o g led a, reče o so rn o :
- U m u k n i, d o s a d n a r a č in o ! B o lje b i ti b ilo d a p o s is a š
d v ije p ilu le o d liš a ja , d a ti iz lije č e tu p reh lad u u g rlu . P o đ i
r a d ije u p o s te lju i n a sto j d a se o z n o jiš !
U to vrijem e dječaci, koji su kao tan ad potrošili - sve knji
g e, op aze tu n ed alek o sv ežanj lu tk ićev ih kn jiga, pa ga se za
tren o k a d o č ep a ju .
Izm eđu tih kn jiga jed na je b ila uvezen a u d eb elu ljep en -
k u s hrptom i u glov im a od p erg am en ta. BRila a čun
je ica
to .
O stav ljam v am d a zam islite ko lik o je težila!
Jedan od nevaljalaca zgrabi taj teški svezak i naciljavši u
P in o k ijev u g lav u h itn e g a sv o m sn ag o m k o ju m u je m o g la
dati ruka; ali m jesto da pogodi lutka, pogodi u glavu jednoga
o d svo jih d ru go va, ko ji p ob lijedi k ao ispran a krpa i n e reče
n išta d ru g o n eg o o v e rije či:
- A h , m a jk o m o ja , p o m o z ite m i... jer u m ir e m !
108
PINOKIO
Z a tim s e p ru ž i p o p ije sk u Kž aadla .su vidjeli m rtvaca, dječaci
se uplaše pa d ad u p etamvaje tra i z a m alo č a s a k a n isu s e v iš e
v id je li.
A li P in o k io o s ta n e tu i p r e m d a je o d b o li i s trb aioh a i o n
v iše m rtav n eg o živ ip ak p o trči p a sm o či u m o rsk svojoj vodi
rupčić i navlaži sljepoočice jadnog svog druga.ču I tako
ći pla
gorko i očajav ajući zazivao ga je po im enu i govorio - m u:
E u g en io L . Jad an m o j E u g en io !... O tv o ri o či i mp oe !...
g led aj
Z a š to m i n e o d g o v o r iš ? Z n a š , n is a m te to ja
takuod a r io
lju to ! V jeru j m i, n isam ja!... O tv o ri o či, E u g en io ... A k o b u d eš
d ržao o či zatv o ren e, m o rat ću i ja u m rijeti... m A oh ,j!b o že
K a k o ć u s e s a d v ra titi k u ć i? S k a k v im ć u s e o b ra z o m
p o k a zati sv o jo j d o b ro j m a m ic i? Š to će b iti o d m en e ? K a m o
d a p ob jegn em ? G d je d a se sakrijem ?... A h, ko liko jebi, b ilo b ol
tis u ć u p u ta b o lje d a s a m o tiš a o u š k o lu ! Z a š to
slusšaoam po
o n e d ru g ov e, m o ju p ro p ast? A u čitelj m i je toAi mrek ojaao !
je m am a govorila: »Č uvaj se zlih drugova!« A li ja sam
tv rd o g lav ac, jo g u n ac. P u štam sv e d a g o v o re, a zatim u čin im
p o sv o jo j ć u d i! A p o s lije s e m o ra m k a ja ti... I ta k o o d k a d a
sam n a sv ijetu n ik ad a n isam v id io n i četv rt sata d o b ra. B o že
m o j ! Š to ć e b it i o d m e n e , š t o ć e b iti o d m e n e , š to ć e b i ti
o d m en e?
I P in o k io n astav i p lak ati, jad ik o v ati, u d arati sue šak am a
glav u i zaziv ati po im en u jad no ga E u g en ija. K ad najed no m
z a č u je m u k ao to p o t k o rak a k o ji s u se p rib liž av a li. O k ren e
se . B ila su d v a o ru ž n ik a .
- Š to ti rad iš tu tak o izv a ljen n a z e m lji? - z a p ita ju P i-
nokija.
- P o m a že m o v o m sv o m d ru g u .
109
 CARLO COLLODI PINOKIO

- Z a r m u je z lo ? - N ap rije di ,k o ra č a j b rz o . A k o n e ć e š , g o re p o teb e !
- Č in i se d a jest! L u tk ić n ije ček ao da m u to p on ove, nego po čn e ko račati
- I te k ak o zlo ! - reče jed an o ru žn ik p rig n u v ši se i p ro po stazici ko ja je v od ila p rem a selu . A li, jad nik, ni sam više
m atraju ći E u g en ija izb liza. - O v aj d ječak je ran jen u sljep o - n ije zn ao n iti n a k o jem je sv ijetu . Č in ilo m u se d a san ja. I
o čicu . T k o g a je ran io ? k ak av g ad an san ! B io je izv an seb e. N jeg o v e su o či v id jele
- Ja n isa m - p ro m u c a lu tk ić, k o je m u je p o n es talo d ah a sve dvostruko, noge su m u drhtale, jezik m u se prilijepio uz
u p rs im a . nepce i nije m ogao više izustiti nijedne riječi. A ipak u toj
- A a k o n is i ti, tk o g a je d a k le r a n io ? sm u šen o sti i o tu p jelo sti jed an je o štar trn n ep restan - o p ro
- J a n is a m - p o n o v i P in o k io . badao njegovo srce: m isao, naim e, da će ovako m eđu oružni-
cim a m orati p ro ći ispo d prozora ku će do bre V ile.- B io bi ra
- A čim e je ran jen ?
d ije u m ro .
- O vom knjigom .
B ili su v eć stig li d o sela i u prav o d a će u nj, kad jed an
I lu tk ić d ig n e sa zem lje raču n icu , u v ezen ljep en u uk u i
snažan zapuh bijesnog vjetra digne P inokiju s glav e kapu i
p e rg a m e n t, d a je p o k až e o ru žn ik u .
o d n ese je d es etak k o rak a d alek o .
- A čija je to k n jig a?
- B iste li m i d o p u stili - reč e lu tk ić o ru žn icim a - d a p o
- M oja.
đ e m p o sv o ju k ap u ?
- T o je d o sta; d ru g o i n e treb a. Uo stand m ai hi p o đ is
n am a. - P o đ i s a m o ; a li d a p o žu riš!
L utkić pođe, digne kapu... ali um jesto da je stavi - na gla
- A li ja...
v u , stav i je u u sta, m eđ u zu b e , i o n d a p o čn e trča ti siln im
- Pođi s nam a!
trk o m p re m a m o rs k o j o b a li. O d letio je k ao zrn o iz p u š k e .
- A li ja sam n ev in . O ru žn ici, p ro su đujući d a će ga tešk o stići, n ah uškaju za
- Pođi s nam a! njim velikog psa čuvara koji je dobio prve nagrade na svim
P rije n eg o su o tišli, o ru žn ici su p ozv ali rib are k oji su b aš p asjim trk am a. P in o k io je trčao , a p as je trčao b rže o d n jeg a
u ta j č a s p ro la z ili u s v o jo j lađ ic i k ra j o b a le , i re k li im : i zato se sav sv ijet strčao n a u licu u želji d a v id i ish o d o v e
- P o v jerav am o v am o v o g d ječak a ranjen a u g lav u . O d - dvije trke. A li nije m ogao zadovoljiti tu želju, jer -su pas i Pi
n esite g a sv o jo j k u ći i n jeg u jte g a. S u tra ć em o se v ratiti d a n o k io p o d ig li u zd u ž ceste to lik u p rašin u d a se n-ak o n n ek o
ga vidim o. lik o časak a n ije n išta v id jelo .
Z a tim s e o k re n u P in o k iju i n a k o n što su g a p o s ta v ili u
s re d in u iz m e đ u s e b e n a r e d e m u v o jn ič k im g la s o m :
no lll
 CARLO COLLODI PINOKIO

PINOKIO DOLAZI U OPASNOST DA GA - Obećavam ti! Obećavam ti! Požuri se, zaboga, jer ako
POPRŽE U PRSURI KAO RIBU budeš otezao samo pol časa, lijepo ću biti mrtav.

U
Pinokio je malo oklijevao ali se onda sjetio kako mu je
toj očajnoj trci bio je jedan časak užasan, čas kad
tata rekao toliko puta da nikad ne valja propustiti priliku da
je Pinokio mislio da je izgubljen: treba znati,
učiniš dobro djelo, otpliva k Alidoru, uhvati ga objema ru-
naime, da ga je Alidoro (to je bilo ime psa čuvara), nakon
kama za rep, pa ga zdrava i čitava izvuče na suhi pijesak na
pustog trčanja i trčanja gotovo dostigao.
obali.
Dosta je kazati da je lutkič za sobom, na pedalj razmaka,
čuo iznemoglo dahtanje te zvjeretine i osjećao mu čak vru- Jadan pas, nije se više mogao držati na nogama. Popio
ćinu daha. je i protiv svoje volje toliko slane vode da se naduo kao mje-
hur. Uostalom, lutkić, ne vjerujući mu mnogo, prosudi da
Na nesreću, obala je tada bila blizu i more se vidjelo na
malo koraka udaljenosti. je najrazboritije baciti se opet u more pa tako, udaljujući se
od obale, vikne spašenom prijatelju:
Tek što je došao na obalu lutkić odapne lijep skok, onako
kako bi učinila kakva žabica, pa se hitne posred vode. Alidoro - Zbogom, Alidoro, sretan ti put i mnogo pozdrava tvo
se, međutim, htio zaustaviti, ali ponesen zamahom od pre- jima!
brzog trčanja poleti u vodu i on. A taj jadnik nije znao plivati, - Zbogom, Pinokio - odgovori pas. - Tisuću ti puta hvala
pa zato odmah počne pljaskati nogama da se održi na povr-
za to što si mi spasio život. Učinio si mi veliku uslugu; a na
šini; ali što je više pljaskao, to mu je glava više zaranjala pod
ovom svijetu kako radiš tako i dočekaš. Ako se desi prilika,
vodu.
razgovarat ćemo opet o tome.
Kad je jednom uspio dignuti glavu iznad vode, bile su jad-
Pinokio nastavi da pliva držeći se uvijek blizu kraja. Na
nom psu oči zastrašene i izvaljene i lajući je dovikivao:
koncu mu se učini da je došao na sigurno mjesto i pogledavši
- Davim se! Davim se!
na obalu opazi u hridinama pećinu iz koje je izlazila velika
- Crkni! - odgovori mu izdaleka Pinokio, koji je sada
perjanica dima.
bio izvan svake opasnosti.
- U ovoj pećini - reče tada u sebi - mora biti ognja.
- Pomozi mi, Pinokiću moj!... Spasi me od smrti!
Tim bolje! Idem pa ću se osušiti i ogrijati, a zatim?... A zatim
Na te žalosne krikove lutkić, koji je u stvari imao krasno
će biti ono što bude.
srce, gane se i obrativši se psu reče mu:
Stvorivši takvu odluku približi se hridini, ali kad joj je
- Ali ako ti pomognem da se spasiš, obećaj mi da mi
prišao da se uzvere, osjeti da se nešto pod vodom penje, pe-
više nećeš smetati, ni trčati za mnom.
nje, penje i da ga diže u zrak. Odmah pokuša pobjeći, ali
112
113
 CARLO COL1ODI
je sad b ilo k asn o , jer n a sv o je v elik o ču d o n ađ e se z atv o ren
u n ek a k v o j v e lik o j m re ž i u sred v re v e rib a , s v a k ak v a o b lik a
i v elič in e , k o je s u se p ra ć a k a le i o tim a le k a o o č a jn ici.
U isti čas opazi da iz pećine izlazi nekakav ribar - tako ru
žan, m a tako ružan da je izgledao kao m orska nem an. M jesto
k o se im ao je n a g lav i g rm g uste zelen e trav e, zelen a je b ila
k oža n a n jego vu tijelu , zelen e o či, zelen a du ga, du ga brad a,
koja m u je sezala sve do tla. Č inio se kao velik zelem bać kad
s e u s p ra v i n a s tra ž n je n o g e .
K ad je ribar izvukao iz m ora m režu, vikne sav zadovoljan:
- B la ž e n a s re ć a ! I d a n a s s e m o g u n a k u s a ti r ib e .
- H v a l a b o g u d a ja n is a m r ib a ! - r e č e P in o k io u s e b i
o h rab riv ši se m alo .
M režu onako punu ribe odnese ribar u pećinu, nekakvu
m račnu i zadim ljenu pećinu, posred koje je tinjala velika prsura
u lja, iz k o je se širio m iris p o zag o retin i d a ti stan e d ah .
- S ad ćem o v id jeti k ak v u sm o rib u u hv atili - reče zelen i
r i b a r i tu r n u v š i u m r e ž u k r u p n u r u č e ti n u k o ja je b ila k a o
p ek arsk a lo p ata, izv ad i šak u trlja.
- D o b r e s u o v e tr lje ! - r e č e g le d a ju ć i ih i n ju š e ć i p o
h l e p n o . I n a k o n š to ih j e o n ju š io , is k r e n e ih u k a b a o b e z
vode.
T ako više puta ponovi istu radnju, i dok je tako - dalje va
d io d ru g e rib e, o sje ćao je v o d u u u stim a i rad o sn o g o v o rio :
- D o b ri su o v i o slići!
- U k u sn i su o v i cip li!...
- D ivo ta o d o vih listo va!...
- Izv rsn i su o v i p au ci!...
114
PINOKIO
- M ile su o v e srd elice!...
K ako m ožete i zam isliti, oslići, listovi, pauci i srdelice - po
đ u s v i z a je d n o u k a b a o u d ru š tv o trlja m a .
P o slje d n ji je o s ta o u m re ž i P in o k io .
T ek što ga je izvadio, izb eči ribar od čuda svoje zelene
o ču rin e v iču ći g o to v o u p lašen o :
- K o ja je o v o v rs t rib e ? N e s je ć a m s e d a s am ik a d a je o
ovakve ribe.
I nastavi da ga pažljivo prom atra i, nakon što ga je u redu
razg led ao sa sv ih stran a, za k lju či rije čim a:
- R a z u m ije m : m o ra d a je m o r s k i ra k .
T ad a P inokio, uvrijeđen što ga sm atra rakom , -reče m rzo
voljno:
- K ak av rak i k ak av n erak ? G led aj ti, k ak o m e cijen i. Ja
s a m , d a z n a te , lu tk ić!
- L u tk ić ? - re č e rib a r. - D a ti p ra v o k a ž e m , rib a lu tk ić
z a m e je s a s v im n o v a r ib a ! I b o lje d a je ta k o ! S la đ e ć u te
pojesti.
- P o je sti m e ? A li h o ć e te li ra z u m je ti d a ja n isa m rib a .
Ili n e č u je te d a g o v o rim i d a r a s u đ u je m k a o i v i?
- T o č n o ! - d o d a r ib a r . - I k a k o v id im d a s i r ib a k o ja
je s re tn a d a m o ž e g o v o riti i ra s u đ iv a ti k a o i ja , to ti ž e lim
isk a za ti i p o čast k o ja ti d o lik u je.
- A ta b i p o čast b ila?...
- U znak prijateljstva i osobita poštovanja prepuštam tebi
izbor kako želiš da te priprem im . Želiš li da te popržim na prsuri
ili b i rad ije d a te sk u h am u lo n cu sa p rism o k o m * o d rajčica?
prismok, prismočiti — pojesti što uz kruh ili umočiti kruh u jelo
115
 CARIO COLLODI
- D a k ažem p rav o - o d g o v o ri P in o k io - k ad v eć m o ram
iz a b ra ti, o n d a b ih n ajrad ije d a m e p u s tite n a s lo b o d u d a s e
m o g u v ratiti sv o jo j k u ći.
- T i se šališ! M isliš li da ja im am volje propustiti priliku
d a k u šam tak o rijetk u rib u ? N e d ešav a s e sv ak o g d an a rib a
lu tk ić u o v im v o d am a . P u sti ti s am o m en e : p ržit ću te u p r-
suri zajed no sa sv om d ru go m rib om i bit ćeš zado vo ljan. B iti
s p rž en u d ru š tv u u v ijek je n ajb o lja u tjeh a .
N esretni Pinokio, kad m u je ribar ovako zapjevao, počne
p lak ati, k rič ati i k u m iti, a p laču ći je g o v o rio :
- K o lik o b i b o lje b ilo d a sam o tišao u šk o lu ! P o slu šao
s a m d ru g o v e i s a d a p la ć a m !... Ih , ih , ih .
A jer se otim ao i izvijao kao jegulja i činio nevjerojatne
napore da izm akne iz pandža zelenoga ribara, ribar m u sveže
ru ke i no ge lik om i ob av ije g a kao salam u p a g a baci u kab ao
s o s ta lim rib am a .
Z a tim iz v u č e d rv e n u z d je le tin u p u n u b ra š n a i d a d e s e
n a p o sao d a n ab rašn i sv u tu rib u i k ak o je k o ju n ab rašn io
b a c io je u ta v u d a s e p rž i.
P rvi su zaigrali u vrelom ulju jadni oslići, zatim je došao
red n a p au k e, p a n a cip le, p a n a listo v e, i srd elice , a o n d a
d ođ e red i na P in ok ija. N jeg a p red licem tako b lize sm rti (i
k ak v e g ad n e sm rti) u h v ati tak v a d rh tav ica i tak av strah d a
n ije v iš e im a o n i g la s a n i d a h a d a m o li m ilo s t.
Jadan dječak, m olio je očim a! A li zeleni ribar, ne osvrćući
se na to, okrene ga pet-šest puta po brašnu, dobro ga zabrašni
o d g lav e d o p ete p a se čin ilo da je p o stao lu tk o m o d sad re.
Z atim g a u h v ati z a g lav u i...
116
PINOKIO
V R A TI SE K U ĆI K V ILI K O JA M U O B EĆ A D A
S U T R A V IŠ E N E Ć E B IT I L U T A K N E G O Ć E
PO S T A TI D JEČ A K O M . V E LIK I D O R U Č A K S
B IJE L O M K A V O M U Č A S T T O G A D O G A Đ A JA
T o čn o u času u k o m je rib ar h tio sp u stiti P in o k ija u tav u ,
u đ e u p e ć in u k r u p a n p a s k o je g a je d o v e o o š t a r m ir i s
p ržen e rib e.
- O d lazi! - v ik n e m u rib ar p rijetećim g laso m , a jed n ak o
d rž e ć i u ru c i n a b ra šn jen a lu tk ic a .
A li je jadan pas im ao teka za četvoricu, i cvileći i m ašući
re p o m k a o d a je g o v o rio : - D a j m i z a lo g a j p rž e n e rib e p a
ć u te o d m a h o s ta v iti n a m iru .
- O d la zi o d av le, k až em ti! - p o n o v i rib ar i d ig n e n o g u
d a ć e u d a riti.
T ad a p as, k o ji, k ad je zb ilja g lad an , n ije b io n av ik ao d a
m u sjed aju m u h e n a n o s, o k ren e se režeći k rib aru i p o k aže
m u s v o je s tra šn e zu b e.
U tom času začuje se u pećini slabašan, slabašan glasić,
koji reče:
- S p asi m e, A lid o ro ! A k o m e n e sp asiš, sp rž en s am !
Pas prepozna odm ah Pinokijev glas i na svoje veliko čudo
razabere da je taj glasić izišao iz onog nabrašnjenog svežnjića
š to g a je r ib a r d rž a o u ru c i.
Š to o n tad a u čin i? O d b aci se sn ažn o o d zem lje, zg rab i
onaj nabrašnjeni svežan j i držeći ga lagano m eđu- zubim a is
t r č i iz p e ć in e - p a b je ž ' k a o m u n j a !
R ib ar se strašn o razlju ti što m u je o teo iz ru k e rib u k o ju
bi rado bio pojeo pa pokuša trčati za psom , ali čim je zagrabio
117

CARLO COLLODI
nekoliko koraka, uhvatio ga je napad kašlja, pa se - m orao vra
titi.
M eđutim , A lidoro, kako je našao stazu koja vodi u selo,
za u stav i se i o p rezn o p o lo ži p rijatelja P in o k ija n a z em lju .
- K a k o s a m ti z a h v a la n ! - re č e lu tk ič .
- N ije p o treb n o - o d v rati p as. - T i si sp asio m en e, i o n o
što je učin jen o, vraćen o je. Z n a se: na ov om svijetu m o ram o
jed an d ru g og a p o m ag ati.
- A li k a k o s i u o p ć e d o ša o d o o n e p e ć in e ?
- L ežao sam o n d je n a žalu , v iše m rtav n eg o živ , k ad m i
v je ta r iz d ale k a d o n e se m iris p rž en e rib e. T a j m i je m iris ić
n ad raž io tek i ja sam p o šao p o n jem u . D a sa m d o šao čas ak
kasnije!
- N e m o j m i to g o v o riti! - v ik n e P in o k io d ršću ći jo š o d
s tr a h a . - N e m o j m i to g o v o r iti! D a s i d o š a o č a s a k k a s n ije
d o sad a b ih b io lijep o sp ržen , p o jed en i p ro b av ljen . B rrr!...
P o d iđ e m e je z a k a d s am o p o m is lim !
A lid o ro sm iju ći se p ruži d esn u cap u p rem a lu tk icu k o ji
m u je jako, jako stisne u znak velikog prijateljstva. I tada se
rastan u .
P as p o đ e p u tem k o ji vo d i k u ći, a P in o k io , k ad je o stao
sam , p o đ e k jed n o j k o lib i n ed alek o o d an le i zap ita starčića
k o ji je s ta ja o n a v ra tim a i g rija o s e n a s u n c u :
- R ecite m i, prijatelju, zn ate li što o nekom dječaku, koji
je b io ra n je n u g la v u i k o ji se z v ao E u g en io ?
- T o g a s u d je č a k a n e k i rib a r i d o n ije li u o v u k o lib u i
sad ...
- S a d ć e b iti m rta v ? - p re k in e P in o k io u v e lik o j b o li.
118
PINOKIO
- N e , sad je živ i v eć se v ratio sv o jo j k u ći.
- Z b ilja , zb ilja ? - v ik n e lu tk ić sk o čiv ši o d rad o sti.
- D ak le ran a n ije b ila tešk a?
- A li m o g la je b iti tešk a, čak i sm rtn a - o d g o vo ri starčić
- jer su g a u d arili u g lav u v elik o m k n jig o m k o ja je b ila u v e
z e n a u ljep e n k u .
- A tk o g a je u d ario ?
- N ek i n jeg o v šk o lsk i d ru g , n ek i P in o k io ...
- A tko je taj Pinokio? - zapita lutkić praveći se nevještim .
- K ažu d a je to n ek i d eran, n ek i skitač, prav i o bješenjak.
- K levete! S ve sam e klevete!
- P o zn aješ li to g P in o k ija?
- P o v iđ e n ju ! - o d g o v o ri lu tak .
- A š to m is liš ti o n je m u ? - z a p ita g a s ta r č ić .
- M en i se čin i d a je d o b ar d ječak , p u n v o lje za n au k o m ,
p o slu šan , o d an sv o m e ta ti i sv o jo j o b itelji...
D o k je lu tk ić n izao starcu u b rk sv e te laž i, d o d irn e n o s
i o p azi d a m u se n o s p ro d u ljio v iše o d jed n o g p ed lja. T ad a
sa v u s tra h u p o č n e v ik ati.
- N e o b a zirite se , p rija telju , n a sv e lije p o š to s a m v a m
rek ao , jer p o zn aje m P in o k ija sasv im d o b ro i m o g u v am p o
tv rd iti i ja d a je zb ilja n ep o slu šan i n eu red an d eran k o ji m je
s to d a id e u š k o lu id e s d r u g o v im a u s k itn ju .
T ek što je rek ao te riječi, n o s m u se sk rati i v rati n a staru
m je ru , k a k a v je i p rije b io .
- A š to s i ta k o b ije l? - z a p ita g a n a je d n o m sta r č ić .
- K azat ću v am ... n isam p azio , p a sam se o tro o n ek ak av
sv je ž e o b ije ljen z id - o d g o v o ri lu tak s tid e ći s e k a z a ti d a s u
g a n a b r a š n ili k a o rib u d a g a s p rž e u ta v i.
119
 CARLO COLLODI

nekoliko koraka, uhvatio ga je napad kašlja, pa se titi. m orao vra

M eđ u tim , A lid o ro , k ak o je n ašao stazu k o ja v oza d iuustav
seloi ,se i o p rezn o p o lo ži p rijatelja P in o k ija n a z em lju .
- K a k o s a m ti z a h v a la n ! - re č e lu tk ić.
- N ije p o treb n o - o d v rati p as. - T i si sp asio m en e, i o n o
što je u čin jen o , v raćen o je. Z n a se: n a o v o m sv ijetu m o ram o
jed an d ru g o g a p o m ag ati.
- A li k a k o s i u o p ć e d o ša o d o o n e p e ćin e ?
- L ežao sam o n d je n a žalu , v iše m rtav n eg o živ , k ad m i
v je ta r iz d a le k a d o n e s e m iris p rž e n e rib e . T a j m i je m iris ić
n ad ra ž io te k i ja s a m p o š ao p o n jem u . D a sa m d o ša o č a s ak
kasnije!
- N e m o j m i to g o v o riti! - v ik n e P in o k io d ršću ći jo š o d
s tra h a . - N e m o j m i to g o v o riti! D a s i d o š a o č a s a k k a s n ije
d o sad a b ih b io lijep o sp rž en , p o jed en i p ro b av ljen . B rrr!...
P o d iđ e m e je z a k a d s a m o p o m is lim !
A lid o ro sm iju ći se p ru ži d esn u cap u p rem a lu tk m icu
u je kjako,
o ji jako stisne u znak velikog prijateljstva.rastanu I tada . se
P as p o đ e p u tem k o ji v o d i k u ći, a P in o k io , k adsamje o, stao
p o đ e k jed n o j k o lib i n ed alek o o d an le i zap ita
k o starčića
ji je s ta ja o n a v ra tim a i g rija o s e
na suncu:
- R ecite m i, prijatelju, zn ate li što o nekom dječaku, koji
je b io ra n je n u g la v u i k o ji se z v a o E u g e n io ?
- T o g a s u d je č a k a n e k i r ib a ri d o n ije li u o v u k o lib u i
sad ...
- S a d ć e b iti m rta v ? - p re k in e P in o k io u v e lik o j b o li.
118
 PINOKIO

- N e, sad je ž iv i v e ć se v ratio sv o jo j k u ći.

- Z b ilja, zb ilja? - v ik n e lu tk ić sk o čiv ši o d rad o sti.
- D a k le ran a n ije b ila teš k a ?
- A li m o g la je b iti tešk a, čak i sm rtn a - o d g o v o ri starčić
- jer su g a u d arili u g lav u v elik o m k n jig o m k o ja je b ila u v e
z e n a u lje p en k u .
- A tk o g a je u d ario ?
- N ek i n jeg o v šk o lsk i d ru g , n ek i P in o k io ...
- A tko je taj Pinokio? - zapita lutkić praveći se nevještim .
- K ažu d a je to n ek i d eran, n ek i skitač, prav i o bješenjak.
- K levete! S ve sam e klevete!
- P o zn aješ li to g P in o k ija?
- P o v iđ en ju ! - o d g o v o ri lu ta k .
- A š to m is liš ti o n je m u ? - z a p ita g a s ta r č ić .
- M en i se čin i d a je d o b ar d ječak , p u n v o lje za n au k o m ,
p o slu šan , o d an sv o m e tati i sv o jo j o b itelji...
D o k je lu tk ić n iz ao starcu u b rk sv e te la ži, d oid oirn p azi
e n od sa m u se n o s p ro d u ljio v iše o d jed n o g p edsalja.
v uTsad
traah u p o č n e v ik ati.
- N e o b azirite se, p rijatelju , n a sv e lijep o što s am v am
rek ao , jer p o zn ajem P in o k ija sasv im d o b ro i m o g u v am p o
tv rd iti i ja d a je zb ilja n ep o slu šan i n eu red an d eran k o ji m je
s to d a id e u š k o lu id e s d r u g o v im a u s k itn ju .
T ek što je rek ao te riječi, n os m u se sk rati i v ratim njearustaru , k a k a v je i p rije b io .
- A š to s i ta k o b ije l? - z a p ita g a n a je d n o m s ta rč ić .
- K azat ću v am ... n isam p azio , p a sam se otro o n ek ak av
sv je že o b ijeljen zid - o d g o v o ri lu tak stid e ći se k a za ti d a su
g a n a b r a š n ili k a o r ib u d a g a s p r ž e u ta v i.
119
 CARLO COLLODI
- A što si to učinio od svoga haljetka, svojih gaćica i svoje
kape?
- S u sreo s a m lu p e ž e p a s u m e s v u k li. R e c ite m i, d o b ri
starce , n e b iste li slu č ajn o im ali d a m i d ate k ak v o o d ijelce ,
to lik o d a se m o g u v ratiti k u ći?
- D ijete m o je, što se tiče o djeće, nem am nego jedn u m a
lu v rećicu u k o jo j držim g rah o ricu . A k o h o ćeš, u zm i je; ev o
je ovdje.
A P in ok io n ije ček ao da m u reče dv a pu ta: uzm e od m ah
vrećicu od grahorice, koja je bila prazna, i nakon- što je ška
ram a n ap rav io n a d n u m alu ru p icu , a d v ije ru p e- n a stran a
m a, navuče je na se kao košulju. I tako lagahno obučen uputi
s e p r e m a s e lu .
A li se p u tem n ije o sjeć ao n ik ak o m iran ; to lik o je istin a
d a se m icao k o rak n ap rijed , p a k o rak n atrag : razg o v araju ći
s a m s a so b o m g o v o rio je :
- K ako ću se prikazati svojoj dobroj V ili? Š to će reći kad
m e vidi?... H oće li m i htjeti oprostiti ovu drugu nevaljalštinu?
K lad im se d a m i n eće o p ro stiti! O h , n eće m i o p ro stiti sig u r
no. A li sam i zaslužio, jer ja sam nev aljalac koji uvijek obeća
d a ć e s e p o p ra v iti, a n ik a d n e o d rž i rije č .
U selo prispije k ad je v eć bila m rkla n oć a kako je bilo
ružno vrijem e i kiša padala kao iz kabla, pođe pravo k V ilinoj
k u ći čv rsto o d lu čiv ši d a će p o k u cati n a v rata d a m u o tv o re.
A li k ad je d o ša o ta m o , o sjeti d a m u p o n es ta je h ra b ro s ti
i m jesto d a p o k u ca u d alji se trk o m d v ad eset k o rak a. P rib liži
se i d ru g i p u t v ratim a i n e u č in i n išta. P rib liži se i treći p u t:
i n išta, četv rti p u t u zm e, d ršću ći, g v o zd en i zv ek ir u ru k u i
u d ari lag an i, lag an i u d arčić .
120
PINOK.IO
P oček a, poček a, na koncu, nakon pol sata, otvori - se pro ■mm<-
zor najvišeg kata (kuća je bila na četiri kata) i Pinokio ugleda
k ak o izv iru je v elik i p u ž k o ji je n a g lav i im ao g o ru ći žižak i
k oji reče:
- T k o je u o v o d o b a ? f$ f|J f;
- J e li V ila k o d k u ć e ? - z a p ita lu tk ić .
- V ila s p a v a i n e ć e d a je tk o b u d i! A tk o s i ti?
-Ja-
- Koji ja?
- Pinokio.
- K oji Pinokio?
- L u tk ić ; o n aj što s tan u je u k u ći s V ilo m .
- A h , r a z u m ij e m - r e č e P u ž . - P o č e k a j tu , s a d ć u s a ć i
i o d m ah ti o tv o riti.
- P o ž u rite , z a m ilo s t b o ž ju , je r u m ire m o d s tu d e n i.
- D ječače m oj, ja sam P už, a puževim a se nikada ne žuri.
I tak o p ro đ e jed an sat, p ro đ u i d v a, a v rata se - n isu o t
v o rila. N ato se P in o k io , k o ji je d rh tao o d stu d en i, strah a i
v lag e k o ja je b ila n a n jem u , o h rab ri i o p et p o k u ca n a v rata ;
a p o k u ca jače.
N a to d ru go k ucanje o tv ori se p ro zo r za k at n iže i izviri
o p et isti P u ž.
- P u ž i ć u m o j lije p i - v ik n e P in o k io s u lic e - v e ć d v a
sata ček am . A dva sata u ovo strašno veče dulja su nego dvije
g o d in e. P o žu ri se, zab o g a.
- D ječ ač e m o j - o d g o v o ri m u ž iv o tin ja s asv im m irn o i
s a s v im ra v n o d u š n o s p ro z o ra - d je č a č e m o j, ja s a m P u ž , a
p u ž e v im a s e n ik a d n e ž u ri.
121
■ " ..........■ ■ ■ ■ ,
 PINOKIO

I p ro zo r se o p et za tv o ri.
Z a m alo v rem en a od bije p on oć, zatim sat, papdv o slije
a sata p o n o ći, a v ra ta su b ila jo š u v ijek za tv o ren a.
T ad a P in ok io izgu bi strpljivo st, pa bijesn o zg rab n ai vzvratim
ekir a d a zalu p a tak o jak o d a se p o trese sv azvekir, k u ća, koji
ali je bio od gvozda,
najednom se pretvori u živu g u lju
je , p a sk lizn e iz ru k u i n e sta n e u p o to č iću n a sre d u lic e.
- A h , tak o ? - v ik n e P in o k io sv e v iše o b u zet b ijeso m . -
A k o i je st n es talo z v ek ira , ja ću jo š lu p a ti n o g a m a .
I povukavši se m alo natrag zaleti se i zadade kućnim tim a v eo vram a svečan u darac no go m . U d arac je b io tako je noga
jak do
d a polovice upala u fino
drvo, a kad ju je lutkić izvući htio sav trud je bio uzaludan jer m u je noga ostala u vzabijen
rata k ao
a zak o v an čav ao .
Zam islite jadnoga Pinokija! M orao je provestin noć o m sn ojed
g o m n a z e m lj i a d r u g o m u z r a k u .
U jutro, u osvit zore, napokon se vrata otvore.ljanoj O nojživotinjici,
va P užu, da siđe s četvrtog kata dob alo ulaza,
je sa
trem o d ev e t s a ti v re m en a .
- Š to ra d ite s to m n o g o m z a b ije n o m u v ra ta ? - z a p ita
lu tk ica sm iju ći se.
- D og od ila m i se nezgo da. P o ku šajte, lijepi m o j P užiću ,
h o ć e li v a m p o ći z a ru k o m d a m e o s lo b o d ite o v e n ev o lje.
- D ječače m o j, tu treb a drvo djelac, a ja nisam nikad b io
drvodjelac.
- Z am o lite u m o je im e V ilu !
- V ila s p a v a i n e ć e d a je tk o b u d i.
- A li što želite da radim cijeli dan ovako prikovan za vrata?
123
 CARLO COLLODI

- Z a b av i se b ro jan je m m rav a š to p ro laz e u lico m .

- D o n esite m i b arem što g o d jela, jer se o sjećam sasv im
iscrpljenim .
- O d m ah - reče P u ž.
I zb ilja, n ak o n tri i p o l sata P in o k io g a u g led av raća k ak on seoseći n a g lavi srebrnu zd jelu . U zdjeli je pbio
eč en
h ljeb,
o p ile i če tiri z re le k ajsije.
- E v o d o ru č k a k o ji ti š a lje V ila - re č e P u ž .
K ad je ugledao to blago božje, lutkić se sasvim utješi. k ak v o Ajeli b ilo n jeg o v o razo čaran je, k ad je p o čeo jesti
da jei vkruh
id io od sadre, pile od
ljep enke, a četiri kajsije odb aala- s te r a , s a m o o b o je n e p riro d n im š a r a m a .
H tio je zaplakati, htio je očajavati, htio je baciti islužavnik o n o što je u n jem u , ali se, m eđ u tim , ili zb o g v elik
ili ozbg ojad
g vaelik e slab o sti u želu cu ,
o zb iljn o o n esv ijesti.
K a d s e o p e t s a b r a o , n a đ e s e n a n ek a k v u le ž a juje , bailaV ila
u z n je g a .
- I o v aj p u t ti o p raštam - reč e m u V ila - ali jao teb i
a k o m i u č in iš jo š jed a n p u t o v a k o , p o sv o m e!
P in o k io o b e ća i zak u n e se d a ć e u čiti, d a ć e se dobro
u v ijek
vlad ati. I zbilja, na posljednjim ispitim a predimpraznik
ao je čast e biti najvredniji u školi i
njegovo vladanje uopće ocijenili su tako pohvalnim i zadovoljavajućim zadovoljna da m u V ila reče:
sva
- S u tra će tv o jo j želji k o n ačn o b iti u do v o ljen o !
- Kojoj?
- S u tra ć e š p re sta ti b iti d rv en a lu tk a i p o s ta t ć e š p rav i
dječak.
124
 PINOKIO

T ko nije vidio P in ok ijev u rado st na tu tolik o jest,

žuđ enu
ne m
viože je ni zam isliti. S vi njegovi prijatelji i školski drugovi bit će sutra pozvani na velik
čašćen je u V ilinu kuću
d a sku pa proslave velik i d og ađ aj, a V ila je dala dvjesta
prip rem zdjelica
iti kave s m lijekom i četiri stotine kruščića
i o zg ozdol
or
n am azan ih m aslo m . T aj je d an o b ećav ao djak
a će
o lijep
b iti i jak o v eseo , a li...
N esrećom , u životu lutaka uvijek ali kakav
pokvari svaku zgodu.

P IN O K IO , U M JE S T O D A P O S T A N E D JE Č A K O M ,
O T IĐ E P O T A JN O SA S V O JIM PR IJA T E L JE M
L U Č IN JO L O M U Z E M L JU IG R A Č A K A
Ka k o je i p riro d n o , P in o k io iz m o li o d m a h u V. ile
štenje
d o pda
u - obiđe gradom i pozove svoje prijatelje, a V ila
m u re č e :
- P o đ i sam o p a p o zo v i sv o je d ru g o v e na su trašn ji d o ru
čak ali se sjeti d a se m o raš vratiti ku ći prije n eg o p ad ne n oć.
Jesi li razu m io ?
- O bećavam da ću se točno za jedan sat vratiti - odgovori
lutkić.
- P azi, P ino kio! D ječaci lako o bećaju ali v iše p uta tešk o
isp u n e o b ećan je.
- A li ja n isa m k a o d ru g i: k ad š to o b e ća m o n d a to i iz
vršim .
- V id jet ćem o . A k o slu čajn o n e p o slu šaš to lik o g o re p o
tebe.
- Zašto?
125
 CARLO COLLODI
- K ad dječaci ne m are za savjete o nih koji zn aju više od
n jih , z a p ad n u u v ije k u n e v o lju .
- A ja sam to i isk u sio ! - reče P in o k io . - A li sad se v iše
n eću u v aliti u zlo .
- V id jet ćem o g o v o riš li istin u .
N e dodajući više ni riječi, lutkić pozdravi svoju dobru V ilu
koja m u je bila neke vrsti m am a, i pjevajući i skačući ispadne
n a u licu .
Za nešto više od jednog sata pozvao je sve svoje prijatelje.
J e d n i s u p o z iv p rih v a tili o d m a h i s a s v im s rc e m , d ru g i s u
iz p očetk a pu stili da ih neko vrijem e m oli, ali kad su do zn ali
da će kruščići za prism akanje s bijelom kavom biti nam azani
m aslacem i s v an jsk e stran e, zav rše riječim a: » D o ći ćem o i
m i, d a ti u č in im o u s lu g u .«
S ad a valja d a zn am o da je P in okio m eđ u sv -ojim prija
teljim a i školskim drugovim a im ao jednog ljubim -ca i najdra
žega prijatelja kojem u je bilo im e R om eo, ali su ga svi zvali
nadim kom Lučinjolo* zbog njegova lika koji je bio- m ršav, su
h o n jav i o teg n u t, u p rav o k ao n o v i stijen j n o ćn o g ž išk a.
Lučinjolo je bio najnem arniji i najvragolastiji dječak - u či
tavo j ško li, ali P ino kio g a je jak o vo lio. I zbilja po đe od m ah
da ga potraži kod kuće i da ga pozove na doručak, ali ga ne
n ađ e ; v rati s e d ru g i p u t, a L u č in jo la n e m a , v ra ti s e i tre ć i
p u t, a li s e i ta d a p o tru d io u z a lu d .
G dje bi ga m ogao uloviti? T raži tam o, traži ovam - o, na
p ok on g a spazi, g dje se sk rio pod trijem jed ne seljačk e ku će.
Lučinjolo - stijenj
126
PINOKIO
- Š to ra d iš tu ? - z a p ita g a P in o k io p rib liž iv š i m u s e .
- Č ek a m p o n o ć d a o tp u tu jem ...
- K am o ideš?
- D aleko , d aleko , d aleko !
- A ja s a m te tri p u ta tr a ž io k o d k u ć e ! ...
- Š to h o ćeš o d m en e ?
- N e zn a š z a v e lik i d o g a đ a j! N e zn a š z a sre ć u k o ja m e
čeka?
- Koja?
- S u tr a p re s ta je m b iti lu tk ić i p o s ta je m d je č a k o m k a o
i ti i k a o s v i d ru g i.
- N azdravlje ti bilo!
- S u tra te , d a k le , č e k a m n a d o r u č a k u m o jo j k u ć i.
- A li k a d ti k a ž e m d a v e č e ra s p u tu jem !
- U k oji sat?
- 0 p o n o ći.
- A k am o id eš?
- Id em p a ću se n astan iti u jed n o j ze m lji... k o ja je n aj
ljep ši k raj n a sv ijetu , p rav a b lag o slo v ljen a zem lja!
- A kako se zov e?
- Z o v e s e Z e m lja ig ra č a k a . Z a što n e d o đ eš i ti?
- Ja? N ikako!
- N em aš p ravo , P ino kio! V jeru j m eni: ako ne d ođ eš, ka-
jat ćeš se. G d je da nađ eš zem lju zdraviju za n as dječak e? T a
m o nem a škola, tam o nem a knjiga. U toj blagoslovljenoj zem lji
ne uči se nikada. U četvrtak nem a škole, a svaki tjed an sastoji
se od šest četvrtak a i jedne nedjelje. Z am isli da jesenski praz
n ici po činju prvim siječn ja, a svršav aju p osljed njim prosin ca.
127
 CAR1O COLLOD1
E to z e m lje k o ja se m e n i zb ilja sv iđ a! E to kmak o rvaeleb i
b iti sv e p risto jn e zem lje!
-A k a k o se p ro v o d e d a n i u Z e m lji ig ra č ak a ?
- P ro vo de se u igri i zab av i ko ja traje o d ju tra d o m rak a.
U v eč e se za tim p o đ e u k rev et, a su trad an se p o čin je izn o v a .
K ak o ti se čin i?
- H m !... - u č in i P in o k io i z a k im a la k o g la v o m k a o d a
k a že : » T o je živ o t k o ji b ih p ro v o d io i ja!«
to j z e m lji n em a š k o la ?
- D akle, hoćeš li poći sa m nom ? H o ćeš ili nećeš? O dluči.
- N e, n e, n e i zatim o p et n e. V eć sam o b ećao sv o jo j d o
broj V ili da ću postati pravi dječak i hoću da održim obećanje.
A kako vidim da sunce zalazi, tako te ostavljam i bježim odav
d e . D a k le , z b o g o m i s re ta n p u t.
- K am o trčiš tak o žu rn o ?
- K u ći. M o ja d o b ra V ila h o ć e d a se v ratim p rije n o ći.
- P o ček aj jo š d v a čask a.
- Z ak asn it ću .
- D v a čask a sam o .
- A ak o p o slije V ila b u d e v ik ala?
- P u sti je d a v iče. K ad se u red u izv iče, u šu tjet će - reče
o n aj o b ješen jak L u čin jo lo .
- A k a k o ć eš o tići? S a m ili u d ru š tv u ?
- S a m ? B it ć e n a s v iš e o d s to d je č a k a .
- A k ak o ćeš p u to v ati? P ješice?
- U p o n o ć o v u d a ć e p ro ć i k o la k o ja n a s im a ju o d v e s ti
u tu p re s r e tn u z e m lju .
- Š to b ih p la tio d a je s a d a p o n o ć !
- Zašto?
128
PINOKIO
- D a v as v id im k ak o o d la zite sv i z ajed n o .
- Č ek aj o v d je jo š m a lo p a će š v id jeti.
- N e , n e : h o ć u d a s e v ra tim s v o jo j k u ć i.
- P o ček aj jo š d v a čask a.
- V eć sam previše otegnuo. V ila će se zabrinuti radi m ene.
- Ja d n a V ila ! M o žd a se p la ši d a ć e te p o je sti š iš m iši?
- D a k le - d o d a P in o k io - ti z n a š z b ilja p o u z d a n o d a u
- N i sje n e o d n jih .
- N i učitelja?
- N iti jednoga.
- I n e m o r a s e n ik a d a u č iti ?
- N ik ad a, n ik ad a, n ik ad a!
- K rasn a li je to zem lja! - reče P in o k io o sjećaju ći d a m u
d o la zi v o d a u u sta. - K rasn a z em lja ! J a n isa m n ik ad a u n jo j
b io ali je m o g u za m isliti.
- Z a š to n e d o đ e š i ti?
- U zalu d m e n ap astu ješ! V eć sam o b ećao sv o jo j d o b ro j
V ili d a ću p o stati ra z b o rit d je č a k i n e ću d a p rek rš im rije č .
- D akle, zbogom i pozdravi m i sve gim nazije a tako i za
v o d e a k o ih s re tn e š n a u lic i.
- Z b o g o m , L u čin jo lo . S retan ti p u t, zab av ljaj se d o b ro i
sjeti se k ad g o d sv o jih p rijatelja.
K a d je to r e k a o , lu tk ić s e u p u ti i p o đ e d v a k o ra k a , a li
s e ta d a z a u s ta v i, o k re n e s e k p rija te lju i z a p ita g a :
- N ego , jesi li baš u vjeren d a se u to j zem lji sve sed m ice
s as to je o d š es t č e tv rtak a i je d n e n e d je lje ?
- P otpuno.
129
 CARLO COLLODi PINOKIO

- A znadeš li pouzdano da praznici počinju prvim danom P O S L IJE P E T M JE S E C I U Ž IV A N JA , P IN O K IO N A

siječn ja a sv ršav aju p o sljed n jim p ro sin ca? SV O JE V E LIK O Č U D O O SJE TI D A M U N IČ E
L IJE P I P A R M A G A R E Ć IH U Š IJU I - P O S T A N E
- S asvim pouzdano! M A G A R Č IĆ , S R E P O M I S A S V IM O S T A L IM
- L ijep a zem lja! - p o n ov i P in o k io p ljun u vši o d p rev eli
k o g p o m ire n ja s a s u d b in o m .
Z atim , u z ev ši o d lu čan izg led , d o d a u žu rb i i g o rljiv o : N
m a.
a p o k o n k o la s tig n u ; a d o đ u n e p ra v e ć i n i n a jm a n je g
š u m a je r s u im k o ta č i b ili o m o ta n i k u č in a m- a i k rp a
- D ak le , zb ilja zb o g o m i sretan p u t!
- Zbogom . V u kla ih je sp reg a o d d van aest pari m ag arčića, - sv i jed
- K ad putujete? n ak e v eličin e ali različite d lak e.
- Z a d v a sata! Jedni su bili sivi, drugi bijeli, treći šareni kao pap ar i sol,
- Šteta! D a je do odlaska sam o jedan sat, bio bih gotovo n e k i o p e t iš a ra n i v e lik im ž u tim i m o d rim p ru g a m a .
sp o so b an d a p o č ek a m . A li najču dn ija stv ar b ila je ta d a su tih d van aest zapreg a,
- A Vila? to jest d v ad eset i č etiri m ag arč ić a, m jesto d a su p o tk o v an i
- V eć sam zak asn ioA !...vratiti se k u ći sa t p rije ili sa t kao sve druge tegleće i tovarne životinje, im ali na nogam a
k asn ije, sv ejed n o je. lju d sk e cip ele o d b ijele k rav lje k o že.
- Jad an P in o k io ! A ak o V ila b u d e n a te v ik ala! A u p rav ljač tih k o la?
- N e sm eta! P u stit ću je d a v iče . K ad se d o b ro n av ič e, Z am islite: čovječuljak širi nego što je dug, m ek an i m a-
um uknut će. stan k ao g ru d a m asla, lica k ao jab u čica, s u stašcim a k o ja su
U to se v eć sp u stila n o ć, i to tam n a n o ć, k ad n ajed n o m se uvijek sm ijala, i glasićem tankim , ljubaznim kao u m ačke
o paze d a se u daljin i m iče svjetlašce... i začuju zvu - k prap o k o ja se u m ilja v a d o b ro m s rcu g o s p o d a ric e k u ć e.
raca i jek trublje tako sitan i prigušen da se činilo kao zujanje S v i d ječ ac i čim b i g a u g led ali o d m ah b i se z alju b ljiv ali
kom araca. u n je g a i n a tje c a li se tk o ć e se p rv i p o p e ti n a n jeg o v a k o la
- E v o ih ! - v ik n e L u č in jo lo u s ta v ši n a n o g e. da ih poveze u tu blagoslovljenu zem lju koja je na zem ljovidu
- T k o je ? - z a p ita isp o d g las a P in o k io . o zn ačen a zav o d ljiv im im en o m Z em lja ig račak a.
- K ola što do laze p o m e. D ak le, ho ćeš li d oći: d a ili ne? I zb ilja, ko la su v eć b ila pu na d ječak a izm eđ u osam i
- Z a r je z b i lj a i s t in a - z a p it a lu tk ić - d a u t o j z e m l ji dvanaest godina, nagom ilanih jedan više drugoga kao srdelice
d je č a c i n e m o ra ju u č iti? u raso lu . B ilo im je neud ob no jer su b ili tako zbijen - i d a go
- N ik ad , n ik ad , n ik ad ! tovo nisu m ogli niti disati; ali nitko nije rekao ah, nijedan
niti
- K ras n a li je to z e m lja !... K ras n a li je to z e m lja !... s e n ije tu ž io . U tje h a k o ja se s as to jala u to m što s u zn a li d a
130 131

CARLO COLLODI
će za m alo sati stići u zem lju u ko joj nem a n i knjiga ni škole
re č e lu tk ić , k o ji se p o če o sm e k š av a ti i k o leb ati se .
ni učitelja čin ila ih je tako zadov oljnim a i strpljivim a da n isu
n i o s je ć a l i n i m u k u n i tr u d n i g la d n i ž e đ u n i u m o r .
ze m lju u k o jo j ć em o slo b o d n o m o ći d a b u č im o o d ju tra d o
T ek što su se kola zaustavila čovječuljak se obrati L uči-
večeri!
njolu i s tisuću raznih prenavljanja i tisuću slatkastih kretn ja
za p ita g a sm iješe ći se :
- R ec i m i, lije p i d ječ a č e , h o će š li ti p o ći u o n u b la g o
slovljenu zem lju ?
- N arav n o d a ću p o ći.
- A li te upozo ravam , dragane m oj, da u kolim a više m je
sta n e m a. K a k o v id iš, sv e je p u n o !
- N e m ari! - od vra ti L uč in jo lo . - K ad n em a m jesta u n u
tra , ja ć u se z a d o v o ljiti d a s je d im n a s tra n i k o la .
I sk o č iv ši h itro z a ja še n a stra n u .
- A ti, lju b a v i m o ja? - reč e čo v je č ac o k re n u v ši se ja k o
ljubazno k P inok iju. - Što nam jeravaš učiniti? P olaziš li s na
m a ili o staješ?
- Ja osta jem - od g o v o ri P in o k io . - Ja h o ću d a se v ratim
s v o jo j k u ć i, h o ć u d a u č im i h o ć u d a b u d e m n a č a s t š k o li,
k a o što čin e sv i v alja n i d je čaci.
- N azdravlje ti bilo!
- P ino k io ! - reče tad a L u čin jolo . - P o slu šaj m en e: p o đ i
s n a m a , b it ć e v e se lo .
- N e, n e, n e!
- P ođi s nam a, bit će v eselo - pov iknu drug a četiri glasa
iz un u tra šn jo sti k o la.
- P o đi s n am a , bit će v e selo ! - zau rla z ajed n o sto tin ja k
glaso v a iz un utrašn josti ko la .
132
PINOKIO
- A a k o p o đ e m s v am a , što ć e re ć i m o ja d o b ra V ila ? -
- N em oj trti g lavu to lik om b rigo m . P o m isli da ide m o u
P ino kio n e od go v o ri ali u zd ahn e, zatim još jedan - p ut uz
d a h n e , z a tim i tre ć i p u t u z d a h n e ; n a k o n c u re č e :
- D a jte m i m a lo m je s ta ; e to i m e n e !...
- M je s ta s u s v a p o p u n je n a - o d v ra ti č o v je č a c - a li d a
ti p o ka žem k o lik o si cijen je n , m o gu ti u stu p iti sv o je m jesto
n a k oč ija šk o m sjed alu .
-A v i?
- Ja ć u ići p je šic e.
- N e, naravn o da ne m ogu to do pu stiti. R adije ću se p o
p e ti n a le đ a k o je m u o d o v ih m a g a ra c a ! - v ik n e P in o k io .
R ečen o - učin jen o ; približi se m aga rcu d ešn jaku p rve
sprege i kad ga je htio uzjahati, životinjica, okrenuvši - se na
g lo , zad ad e m u sn aža n u dara c n ju ško m u trb uh ta ko da se
p re k o b ac io s n o g a m a u zra k u .
Z a m islite n e m ilo srd n u i n e u m je ren u sm jeh u rin u sv ih
o n ih d ječ a k a k o ji su g led a li ta j p riz o r!
A li čovječac se nije sm ijao. Približi se ljubazno - buntov
nom m agarčiću i pretvarajući se da ga hoće poljubiti, odgrize
m u z u b im a p o lo v ic u d e sn o g u h a .
M eđutim , Pino kio , sav bijesan , ustan e na noge i vrcn e
jednim skokom na leđa toj jadnoj životinji. A skok je bio tako
lijep da se dječaci nisu više sm ijali nego su se počeli derati:
»Ž ivio Pinokio!« udarivši u pljeskanje i odobravanje kojem u
n ije bilo k raja.
133
 CARLO COLLODI

K ad eto, iznenada, m agarčić digne obje zadnje nuvši noge iserit-silno, strm oglavi jad noga lutkica nasred pputa u tu na
ca nhro g k am e n ja .
O n d a iz n o v a b uran sm ijeh ; ali čo v ječ ac , m jesto sm ije,
da se o sjeti to liku ljub av za on o g nem irno g m ag arčića,
m u jednim d a poljupcem odreže na
glatko polovicu drugog O uha.
n d a reč e lu tk icu :
- U z ja ši sam o b ez strah a . O v a j je m aga rčić im ao n ek u
m u š ic u u g la v i a li ja s a m m u š a p n u o d v ije rije č i u u š i p a
s e n a d a m d a sa m g a u č in io m ir n im i ra z b o ritim .
P inokio se popne i kola se počnu kretati; ali dok su m a-garčići kasali a kola se kotrljala po ob lutcim u čin ia se
glavne
lu tk icu
ceste,
d a č u je p rig u šen g la s
k o ji se jed v a raz um io i ko ji m u je g o v o rio :
-Jad an glu p an e! H tio si da bu d e na tv oju ali jati!ć eš se k a
Pinokio, gotovo uplašen, obazre se desno-lijevo, bereda sraza
koje strane dolaze te riječi, ali ne ugleda nikoga: garčići msua- kaskali, kola se kotrljala,
dječaci u kolim a spavali, L učinjolo je hrkao kao puh, a čovječac sjedećijašk na svom
o m sjed
koči-
alu p jev u ck ao iz m eđ u zu b a :
Svatko noću spava, A ja ne spavam nigda...

K ad su preva lili jo š po l kilo m etra, P ino kio začu istije sla

o naj
b a šn i g la sić k o ji m u re č e:
- Z apam ti dobro, glupače! D ječaci koji napuštaju učenje
i o k re ć u le đ a k n jig a m a, šk o la m a i u č ite ljim a za to d a b i se
134
 PINOKIO

sasvim pred ali igračkam a i zab avam a, ne m ogu svršiti čije neg druko nesretno!... Ja to zn am iz isk ustva... I mzati: o gu doći
ti kaće d an kad a ćeš p lak ati i ti
ov ako kak o danas če plam ja ... a li ta d a ć e b iti p re k a sn o !
N a ove riječi, koje su bile prošaptane prigušeno, up lašen
lutkić,više neg o ik ad , sjaše i p ođe da prihv ati garčića sv og a mzaa gu bicu.
A zam islite kako se ukipio kad je spazio da njegov g a rč ić mp alač e ... a p la k a o je u p rav o k ao k a k a v d je č a k !
- H ej, go spodine čo vječiću! - v ik ne tada Pino kio go spo
d a ru k o la . - Z n a te li š to je n o v o ? ... O v a j m a g a rč ić p lač e .
- P u s ti g a , n ek a p la č e ; sm ija t ć e se k ad se b u d e že n io .
- Š to ste g a m o ž d a n au č ili i d a g o v o ri?
- N e, n au čio je sam d a p ro m rm lja k o ju riječ za o v e tri
g o d in e k o je je p ro v eo u n e k o j d ru žin i iz v ježb a n ih p as a.
- Jadna životinja!
- H a jd e , h a jd e - reč e č o v je č a c - n e g u b im o v rije m e n a
tom e d a g ledam o kako plače jedan m ag arac. Z ajaši, h ajd m o
d a lje : n o ć je h la d n a a p u t je d u g .
P ino kio bez riječi po slu ša. K ola nastav e svo jim uputem ju tro ,u az o ru p ris p iju sre tn o u Z e m lju ig ra č a k a .
T a zem lja nije sličila nijedn oj zem lji na svijetunici . S tanov
su se sastojali od sam ih dječaka. N ajstariji sutrnaest im ali godina,
če najm lađi tek o sam . N a
ulicam a veselje, bucika, ka, da ti pukne glava. Jata vragoljana posvuda; neki ju orasim
se igraa, n ek i plo čicam a, n ek i lo pto m , jed n i cik
jašulu n, ad rug
bi i na
drv enu ko n jiću ; o vi se ig raju slije po goni m iša,
na h vatala; treći op et, od jev en i kao lakrdijaši, gutaju go-
135

CARLO COLLODI
ruće ku čin e; n etko recitira, a netk o pjev a, netko se prek o-
bacuje, netko se zab avlja hodajući naglavce s rukam - a na ze
m lji a s n o g am a u zrak u ; n e tk o k o trlja o b ru č, n etk o se seta
u gen eralsk oj un iform i s p apirn atim šljem om i sabljo m od
ljepenke; netko se sm ije, netko viče, netko dozivlje, netko
pljeska rukam a, netko zvižduče, netko kakoće kao kokoš koja
nese jaje; sve u svem u, takva paklena buka, takav vrapčenjak,
tak v a v ražja g raja d a b i m o rao u u ši stav iti p am u k a d a n e
o glušiš. N a svako m trgu b ila su k azališta po d šatram a, o ko
kojih se tiskaju dječaci od jutra do večeri, a na svim zidovim a
kuća ugljenom su bile ispisane rečenice Zivlele
kao: igračke!
(m jesto: živjele igračkNe), eželim o više škola (m jesto: ne -že
lim o više škola), D olračni ca(m jesto: dolje računica) i drugi
slični biseri.
P in o k io , L u čin jo lo i sv i d ru g i d ječaci k o ji su d o p u tov ali
s čovječu ljkom tek što su stupili nogom u grad um ješali se
o dm ah usred n ajv ećeg m eteža i za m alo časak a, k ak o je lako
i zam isliti, sprijateljili se sa svim a. Tko sretniji, tko - zadovolj
n iji o d n jih ?
U neprestanim šetnjam a i raznim zabav am a satovi, dani,
tje d n i, p ro la zili s u k ao m u n ja.
- A h , k ak av k rasan živ ot! - g ov orio je P ino kio sv ak i p ut
k ad b i s e slu č a jn o n am je rio n a L u č in jo la .
- V idiš, dakle! Jesam li im ao pravo? - prihvaćao je drug.
- I k a d p o m is li č o v je k d a ti n is i h tio d o ć i! I k a d p o m is liš
d a si b io zabio u g lavu d a se vratiš k ući svo jo j V ili, d a g ub iš
vrijem e učeći!... T o što si se dan as oslobodio dosadnih knjiga
i šk ole, du gu ješ m en i, m o jim savjetim a, m o jo j b rizi; je li ta
k o ? S am o p rav i p rijatelji m o g u u čin iti to lik e u slu g e.
136
PINOKIO
- Istin a je, L u činjolo! T o, što sam ja dan as zbilja - zado
voljan dječak sve je tvoja zaslug a. A znaš li što m i je govorio
o tebi učitelj? G ovorio m i je uvijek: »N e druži se s onim obje-
šenjako m L u čin jo lo m jer je zao d ru g i n e m o že ti savjeto v ati
nego zlo!«
- Jad an u čitelj! - d o d a d ru g k lim aju ći g lav o m . - Z n am ,
na žalost, da m i je dodijao i da se zabav ljao tim da m e psuje,
a li ja s a m p le m e n it p a m u o p r a š ta m !
- V elik a d u ša! - reče P in o k io , zag rli p rijatelja o sjećajn o
i p o lju b i g a p o sred o čiju .
M eđ utim , v eć je pet m jeseci trajala ta slast igre i zab av e
p o čitav d an , a d a se n ije v id jela n i b lizu k ak v a k n jig a n iti
škola, kad jednog jutra Pinokio, dok se budio, doživi gadno
izn en ađ en je k o je g a zb ilja zab rin e.
P IN O K IjU N A R A S T U M A G A R E Ć E U Š I, Z A T IM
PO S T A N E PR A V I M A G A R Č IČ I PO Č N E N JA K A TI
A 1 V k a k v o je b ilo to iz n e n a đ eKn ajez?a t ću v a m ja,
m o ji d rag i i m a le n i č ita te lji: iz n enjea đbeniloje to ,
d a je P in o k io , p ro b ud iv ši se, o sjetio o n u ppotrebu
riro d n uda
se počeše po glavi; i dok se češao po glavi, opazio
je...
P o g ađ ate li p o m alo što je o pOazio p a z? io j e n a s v o je
n a jv e ć e č u d o d a s u m u u š i n avriše
a s len eg o za cijeli
p ed alj.
V i već znate da je lutkić, još od rođenja, im ao uši m alene,
m a le n e ; ta k o m a le n e d a s e p ro s tim o k o m n isu m o g le n iti
137

CARLO COLLODI
v id jeti. Z a m islite, d ak le, k ak o se o su p n u o k ad je o p a zio d a
su m u se uši preko noći toliko produžile da su izgled ale kao
d v ije četk e o d sirk a.
Pođe odm ah potražiti ogledalo da bi se m ogao vidjeti, ali
k ad n ije n ašao o g led alo , n apu n io je zd jelu n a u m iv ao n ik u
vodom i, ogledavši se u njoj, ugleda ono što nikad nije želio
vidjeti: ugledao je, naim e, svoj lik poljepšan parom- divnih m a
g arećih u šiju .
P repuštam vam a da zam islite bol, sram otu i očaj jadnoga
Pinokija!
P očeo je plak ati, k ričati, u darati glavo m u zid : ali što je
v iše o čajav ao , u ši su m u sv e v iše rasle i p rem a v ršk u d la-
kavile.
N a zvu k to ga prod ornog jauk a uđe u so bu jed an lijep i
S viščić, koji je stanovao za kat više i koji, kad ugleda lutkica
ta k o ja k o u zn e m ire n a , z a p ita b rižn o :
- Š to ti je , m o j ja d n i s u s ta n a ru ?
- B o lestan sam , S v iščiću m oj, v eo m a bo lestan... i to b o
lestan o d jed n e b o lesti k o ja m e p laši!... R az u m iješ li se ti u
bilo?
- N ešto m alo.
- P o p ip a j o n d a , d a n e m a m s lu č a jn o o g n jic u .
Svizac digne prednju desnu šapu i, pošto je P inokiju - opi
p ao b ilo , reč e u zd išu ći:
- P rijatelju m o j, žalim što ti m o ram jav iti jed n u zlu v i
jest!
- K akvu vijest?
- T i im aš n ek ak v u v elik u i g ad n u o g n jicu !
138
PINOK.IO
- A k ak v a b i to b ila o g n jica?
- T o je m ag areća o g n jica.
- N e s h v a ć a m tu o g n jic u ! - o d g o v o ri lu tk ić , k o ji je n a
žalo st ip ak sh v aćao .
- O n d a ću ti je o b jasn iti ja - d o d a S v izac. - Z n aj, d ak le,
d a z a d v a-tri sata ti n eć eš v iše b iti n iti lu tk ić n iti d ječ ak ...
- N eg o što ću b iti?
- Z a d va-tri sata p ostat ćeš prav i p rav cati m ag arac kakv i
s u o n i š to v u k u k o lic a ili n o s e k u p u s i s a l a tu n a tr g .
- A h , ja d a n ti s a m , ja d a n ti s a m ! - v ik n e P in o k io u h
v a tiv š i o b je m a ru k a m a u š i i trg a ju ć i ih b ije s n o , k a o d a s u
to tu đ e u š i.
- D r a g i m o j - n a s ta v i S v iš č ić d a g a u tje š i - š to m o ž e š
p ro tiv to g a u čin iti? S ad ti je v eć tak o su đ en o . V e ć je d av n o
n a p is a n o u m u d rim s p is im a d a s e s v i o n i n e m a rn i d je č a c i
k o jim a d o sad e k n jig e, šk o le i u čitelji, a p ro v o d e sv o je d an e
u ig ri i z a b a v a m a , m o r a ju p rije ili p o s lije p re tv o riti u m a
garce.
- Z a r je z b ilja ta k o ? - z a p ita lu tk ić je c a ju ć i.
- N a žalost, tak o je! A sad je p lak ati besk orisno . T reb alo
je p rije m isliti.
- A li na m eni nije krivnja. S vem u je kriv, vjeruj m i, S vi-
šče, L učinjolo.
- A tk o je taj L u čin jo lo ?
- Jed an m o j šk o lsk i d ru g . H tio sam se v ratiti k u ći; h tio
s a m b iti p o s lu ša n ; h tio s a m n a sta v iti n a u k i ste ć i č a st... a li
L u čin jo lo m i je rek ao : » Č em u se d o sađ u ješ u čen jem ? Z ašto
id eš u šk o lu ? D o đ i rad ije sa m n o m u zem lju ig račak a; u n jo j
139
 PINOKIO
CARLO COLLODI
I, p retv ara ju ći se d a n ije n išta o p azio , z ap ita sm iju ći se:
n ećem o v iše u čiti, tam o ćem o se zab av ljati o d ju tra d o večeri
- K ak o si, d rag i m o j L u čin jo lo ?
i b it ćem o u v ijek v eseli.«
- Iz v r s n o : k a o m iš u k a lu p u z a p a rm s k i s ir .
- A zašto si poslušao savjet lažnog prijatelja? T oga zlog a
druga? - G ovoriš li baš ozbiljno?
- Z ašto ?... Z ašto , S v iščiću m o j? Z ato , što sam ja lu tk ić - A zašto b ih ti lag ao ?
b e z razb o ra... i b e z srca . O h , d a sam im ao k o m ad ić src a n e - O p ro sti, p rijate lju : a z ašto o n d a n o siš n a g lav i tu p a
b ih n ik ad a bio o stav io on u do bru V ilu k oja m e je lju bila k ao m u č n u k a p u , k o ja ti s a s v im p o k riv a u š i?
m ajk a i k o ja je to lik o u čin ila za m e! I u o v aj čas n e b ih v iše - N ared io m i je liječn ik jer sam se u dario u ov o k oljeno .
b io lutak ... nego b ih , dakle, bio d ječak , kako se pristo ji, kak
A ti, d ra g i lu tk ic u , z a š to n o s iš tu p a m u č n u k a p u n a tu c e n u
v ih im a m n o g o ! O h !... A li ak o su sretn em L u čin jo la, jao n je
m u! R eći ću m u sv e p o redu! sv e p rek o n o sa?
I u p u ti se d a će izići. A li k ad je do šao n a v rata, sjeti se - N a re d io m i je lije č n ik je r s a m o d ro n o g u .
d a im a m a g a re ć e u š i, p a s tid e ć i s e d a ih p o k a ž e ja v n o , što - O h , jad n i P in o k io !
je izm islio ? U zeo je v elik u pam u čn u kapu , stav io je na glavu - O h , jadn i L u činjolo!
i n a b io s v e d o n o s a . N a k o n o v ih rije č i n a s ta n e d u g a š u tn ja , a d v a p rija te lja
Z atim iziđe i dade se posvuda u potragu za L učinjolom . n isu rad ili d ru g o n eg o se p o d ru g ljiv o p ro m atra li.
T ražio ga je po ulicam a, po trgovim a, u kazalištim - a, na sva N a koncu, lutkić m ed enim i utanjenim glasom reče svom
ko m m jestu, ali g a n e n ađ e. P rop ita se za njeg a, ali ko ga g od
je s u s re o , n itk o o n je m u n ije n iš ta z n a o . drugu:
T ad a g a p otraži ko d k uće, i kad d ođ e pred vrata, po ku ca. - O slo b o d i m e o d v elik e rad o zn alo sti, d rag i L u čin jo lo :
- T k o je ? - z a p ita iz n u tra L u č in jo lo . je su li te ik ad a b o lje le u ši?
- J a s a m ! - o d v ra ti lu tk ić . - N ikada!... A tebe?
- P o č ek aj č as p a ću ti o tv o riti. - N ik ad a. U o stalo m o d ju tro s m e jed n o u h o jak o zab ri-
N akon pol sata vrata se otvore; a zam islite, koliko - se iz njuje.
n en adio P ino kio , kad je ušao u sob u i vidio da i -n jego v p ri - I sto z lo im a m i ja .
jatelj L u čin jo lo im a n a g lav i v elik u p am u čn u k ap u k o ja m u - I ti? ... A k o je te u h o b o li?
je d o p ira la s v e d o n o s a.
- O ba. A tebe?
K ad vidi tu kapu, P inokio se gotovo utješi i pom - isli od
m ah u seb i: » D a p rijatelj n e b oluje o d iste b olesti o d ko je - O b a. D a n ije to ista b o lest?
b o lu je m i ja ? D a n e m a i o n m a g a r e ć u o g n jic u ? « - B o jim se d a je st.
140 141

CARLO COLLODI
- H o ć eš li m i u čin iti uslu g u, L u čin jo lo ?
- R ad o! O d sv eg a srca.
- P o k a ži m i sv o je u ši.
- Z a što n e ? A li p rije h o ć u d a v id im ja tv o je , d ra g i P i-
nokio.
- N e, p rv i m o raš b iti ti.
- N e , d ra g o v iću ! P rije ti, p a o n d a ja!
- U redu - reče o nd a lutk ić. - S k lo pim o ug ovo r kao p ra
vi prijatelji.
- D a čujem o!
- S k in im o k ap e o b a u is to v rijem e . P rih v ać a š li?
- Prihvaćam .
- D akle, pazi!
I P in o k io p o čn e n ag las bro jiti:
- Jedan! D va! T ri!
N a riječtri o ba dječaka sk in u s g lav e kap e i h itn u ih u
zrak.
I sada nastane prizor koji bi se svakom e od vas- činio ne
vjerojatnim kad ne bi bio istinit. D ogodi se, naim e, - to da Pi
nokio i Lučinjolo, kad su vidjeli da su obojica pogođeni istom
n ev o ljo m , m jesto d a b u d u utu čen i i žalosn i, p o č n u sp ajati
svo je uši ko je su tako n erazm jerno narasle, i nako n tisuću
ra z n ih š a la z a v rš e tim e d a su o b a p ra sn u la u d iv a n sm ije h .
I sm ijali su se, sm ijali, d a su se m o rali naslo n- iti na n e
što, ali dok su bili u najljepšem sm ijehu, L učinjolo najednom
u m u k n e i g lav in jaju ć i i m ijen jaju ći b o je re če p rija te lju :
- P o m o zi m i, p o m o zi m i, P in o k io !
- Što ti je?
142
PINOKIO
- J a o , n e m o g u se v iš e d rž a ti u sp ra v n o n a n o g a m a .
- N e m ogu više ni ja - vikn e P inokio plačući i teturajući.
I d o k su ta k o g o v o rili, sp u ste se o b o jic a n a sv e č e tiri i
h od ajući na ru kam a i n og am a po čn u kru žiti i trčati po sob i.
A dok su trčali, ru ke im se pretvore u kopita, lica - im se pro
d u lje u g u b ice , a leđ a im se p o k riju siv k asto m i c rno ispru -
g an om dlak om .
A znate li koji je bio najgori čas za ova dva nesretnika?
N ajgad n iji čas najg oreg a po n ižen ja bio je k ad su osjetili da
im otraga niče rep. O buzeti tada sram om i žalo šću, po kušaju
p la k a ti i tu ž iti se n a sv o j z ao u d e s.
A li im to nik ako ne uspije. M jesto jecaja žalosti izlazilo
je iz njihovih usta m agareće njakanje, i njačući zvučno, tužili
su o b a s lo ž n o : ia , ia , ia , ia .
U taj ča s n e tk o p o k u c a n a v ra ta i n e k i g la s izv -a n a re če :
O tvorite! Ja sam čo vječac, ja sam kočijaš onih ko su lav akoja
s
d o v e zla n a o v o m je sto . O tv o rite o d m ah ! Avo k orite,
n e ojao
t
vam a!
P IN O K IO P O S T A N E P R A V I M A G A R Č IĆ ,
O D V E D U G A N A PRO D A JU PA G A K U PI
U P R A V IT E L J N E K E C IR K U S K E D R U Ž B E D A G A
N A U Č I P L E S A T I I P R E S K A K IV A T I K O L U T E ; A L I
JE D N E V E Č E R I O ŠE PA V I I T A D A G A K U PI
N ETK O D R U G I D A O D N JEG O V E K O ŽE
NAPRAVI BUBANJ
V id eć i d a se v rata n e o tv a raju , čo v ječ ac ih rastv o ri
tak od a ž e s to k o u d a ri n o g o m ; a k a d u đ e u so b u , sa
s v o jimo b ičn im sm ije šk o m n a lic u , reč e P in o k iju i
L u č in jo lu :
143
 CARLO COLLODI

- B rav o, d ječaci! R ev ali ste jak o d ob ro i ja sam m a hv as

p reodp o z n a o p o g la s u . I z a to , e v o m e o v d je .
N a te riječi oba m ag arčića se pokunje, objese glav ste ue,ši spu
i p o d v iju rep o v e.
Iz početka ih je čovječac gladio, m ilovao, opipavao; izvadionda češagiju* pa ih počne uredno češati. I kad su nakon valjanog češanja postali sjajni kao
ogledala, on im stavi o g lav i o d v ed e ih n a trg , n a p azar* * , u n ad i d a će iihla pk roo d ati
o ći d o z a rad e .
I z b ilja , k u p c e n ije treb a lo p u n o ček a ti.
L u činjola k up i seljak k ojem u je dan p rije crkrac, nu o am Paginokija
a kupi ravn atelj lakrdijašk e družbe daskga ak ati
nauičip les ati za jed n o s d ru g im
živ o tin ja m a d ru žb e .
I sad, jeste li shv atili, m ali m oji čitatelji, ko jim tomsebavio
zan a čovječac? O va gadna nakaza, kojoj je lice k o bilo
k a o slat
m e d i m lije k o , z a r e d a o b i o d
v r e m e n a d o v re m es nko a lim a p o svijetu, i pu tem ob ećan jim a i u m iljavman amjemljivpri
ao sve nem arn e dječake kojim a je dodijala šk oknjiga
la, i niak o n što
b i ih n ato v ario n a sv o ja k o la, o d v oudZioemihlju igračaka da bi sve svoje vrijem e provodili h alabu uigri,
ci i zab av am a. K ad b i se o n d a ti jad n i o b m - an u ti d je
čaci od silnog nerada i neprestanog igranja, a bez nja, ikakvapretvorili
uče u prave m agarčiće, onda bi ih sav zadovoljan p ris v o jio k ao sv o je d o b ro i o d v o d io n a
p ro d aju n a s ajm oi vpea z a r e . I ta k o je z a m a lo g o d in a n a k u p io g o m ilu i p onstao
o v a cma iliju n aš.

češagija - česalo "pazar - sajam

144
 PINOK1O

Što se dogodilo Lučinjolu, ne znam ; znam sam nokio o da jeodm Pi- ah od prvih dana počeo provoditi tvrd i tegoban život.
K ad su ga odveli u staju, novi m u gospodar napuni slam ojaslem , ali slam u P in o k io , n ak o n što je o k u siolo jed
gaj,anispz ljun
a e.
T ad a m u g o sp o d ar, m rm ljaju ći, n ap u n i jasle sijen o m , ali
n i s ije n o m u n ije p rija lo .
- A h ! N e s v iđ a ti s e n i s ije n o ? - v ik n e g o s p o d- aČr ek
ljuajtit.
sam o , m ag arčiću k rasn i, ak o im aš m u šica smuisglit
lavći,u ja k a k o ć u ti ih istje ra ti!
I n a im e o p o m e n e o p le te g a b ič e m p o n o g a m a .
P in o k io o d v e lik o g b o la p o čn e p lak a ti i rev a ti, a rev u ć i
govorio je:
- Ia , ia , ia , s la m u n e m o g u p ro b a v lja ti!
- O n da jed i sijeno - od vrati go sp od ar, ko ji je sasv im do
b ro ra zu m io m ag a re ć e n arje č je.
- I a , ia , i s ije n o m e ž u lja u ž e lu c u !
- H tio b i m o g u će d a jed n o g to v ara, k ao što si ti, h ran im
k o k o šjo m i k o p u n o v o m p ečen ico m ? - d o d a g o sp o d ar n alju -
tiv ši s e jo š v iše p a g a o p lete jo š jed n o m b ič e m .
N ak o n o v o g d ru g o g u d arca P in o k io se iz o p reza u moirdimpah a n e re č e v iš e n iš ta .
M eđutim , staju zatvore i Pinokio ostane sam ; a kako šlo mjenogo pro sati što nije jeo, počeo je zijev ati od velikog teka.
A zijev aju ći rastv arao je u sta k ao p eć.
N a k o n cu , k ad d ru g o n išta u jaslam a n ije n alaziom irio ,sep osa su db in om i po ku šao sažv ak ati m alo sijen g a a;je aukad
red u s a žv a k ao , z a tv o ri o či i
p ro g u ta.
145
 CARLO COLLODI

- O v o s i je n o n i j e l o š e - r e č e ta d a u s e b i - a li k o li k o
b i b ilo b o lje d a sam n astav io nau k ! U o v aj čas m jesto sijen a
m o g ao sam jesti o k rajak sv ježeg k ru h a i lijep u k rišk u k o b a
sice!... S trpljenja!
S u trad an u ju tro , k ad se p ro b u d i, po traži o d mm aha ujojasla
š m alo sijen a, ali n e n ađ e n išta, jer g a je u n o ći p o jeo .
O nda založi m alo izm laćene slam e, ali dok je žvakao, je opaziti
m orao da okus izm laćene slam e ne sliči nim alo nin anam rižoto ilan sk i n ačin , n iti n a m ak aro n e
n a n ap u ljsk i n ačin .
- S trp ljen ja - p o n o v i n astav ljaju ći žv ak an je. - N ek a b a
rem m o ja n esreća po služi k ao po uk a sv im a nepo slušnim dje
č ac im a k o ji n em aju v o lje d a u če. S trp ljen ja!... S trp ljen ja!
- S trpljenja... vraga! - vikne gospodar ulazeći u tom času
u sta ju . - M isliš li, m o žd a, m o j lijep i m ag arčiću , d a sa m te
ja k u p io s a m o z a to d a ti d a jem je sti i p iti? Ja s am te k u p io
d a rad iš i d a m i zarađ u ješ m no g o n o v aca. H ajd e, d ak le, v a
lja n o ! D o đ i s a m n o m u c irk u s . T a m o ć u te n a u č iti p re s k a -
k iv ati k olute, razb ijati g lav om papirn ate b ačv e, plesati valcer
i p o lk u u s p ra v n o n a s tra ž n jim n o g a m a .
Jad an P in ok io , m ilo m ili silo m , m orao je nau čiti lijepsve
e stvte ari; ali, d a b i ih n au čio , treb alo je d a u či tri
i dma jeseca
p rim i to lik o š ib a d a m u je o d
n jih o tp a la s v a d la k a .
D o đ e n ap o k o n d an , k ad je n jeg o v g o spo d ar javiti
m o g aozbnilja
a neob ičn u pred stavu . N a razn ob ojnim o glasim a, ko ji su b ili p ribijeni na ug love u l
b ilo je n ap isano o vako :

146
 P1NOK.1O

V E L I K AS V E Č A N P AR E D S T A V A

V EČERAS
O B IČ N I S K O K O V I I Z A N IM L JIV E V JE Ž B E
K O JE IZ V O D E S V I
U M JE T N IC I I K O N JI
D R U Ž B E O B A S P O L A !!

I O S IM T O G A

S L A V N I M A G A R A C P IN O K IO
N A Z V A N Z V IJ E Z D A P L E S A

K A Z A L IŠ T E Ć E B IT I O S V IJE T L JE N O K A O U S R E D D A N A !!!

T e v e č e ri k ak o m o ž e te i z a m is liti, jed a n s a t pjerijezanp eg

N ije se više m oglo naći ni jednog boljeg m jesta,loni
S tep en ice na k ojim a se sjedilo u cirk usu v rv ,ele
m ag arčić P in o k io .
K ad se sv ršio p rv i d io p red stav e, rav n atelj d ručen
p re d s ta v i s e zjenim
» C ijen jen i gled ao ci, go spo do i g ospo đe!
147
o č oela p red stav a, k a za lište je b ilo p u n o p u n ca to .
že)edne
n iti d a zlato m p la ća š.
co m sud ječacim
d je a i djev ojčicam a sv ak e d ob i k oji su želje go rjelid ao dv id e k ak o p leše slav n i
žinue crno b ui h aljetak , b ijele h lače tijesn o p rilju b ljen eu ukzo žb nede rč,iz m e v is o k e d o iz n a d k o lje n a ,
b i gledao cim a i, naklonivši se duboko, izgovori čanjako
o o vsveaj n esk lad n i g o v o r:
 PINOKIO
CARLO COLLODI
sam ga htio izvježb ati u plesu i u odgovarajućim skokovim a
Ponizni potpisani budući u prolasku kroz ovaj slavni ni glav
kroz k olutov e i bačv e p ostavljen e p ap irom . D iv ite m u se, p a
g rad h tio b i seb i u čin iti čast k ao i zad o v o ljstv o di a u m n im
ga o cijenite! A li prije n eg o se o prostim o d vas, do pustite m i,
odlučnim slušateljim a predstavi jednoga glasovitog čićam agar-
o g ospod o, da vas po zo vem n a dn ev nu pred stavu za sutra
koji je već im ao čast da pleše pred očim a N jegova čanstvVa eli
navečer: ali u slučaju da ružno vrijem e bude prijetilo kišom ,
C ara svih glav nih dv orova E vrop e.
tad a će predstav a, um jesto sutra uvečer, biti odgođena tra za su
Z ahvaljujući vam , m olim vas da nam pom ognete i da nas
u ju tro u d v an a e st p rije p o d n ev n ih s a ti p o p o d n e .«
o h rab rite v ašo m p a žljiv o m p risu tn o šću i o b ziro m !«
T aj govor poprati m nogo sm ijeha i m nogo pljeskanja; ali I tu ravnatelj izv ede drugi preduboki poklon i obraćajući
p ljesak se p o d v o stru či i n astan e n ek a v rst u rag an a k ad se se P in o k iju reče:
usred cirkusa pojavi m agarčić Pinokio. Sav je bio svečano na- - H rabro, Pinokio! N aprijed da započnete s vašim vježbam a,
k ićen . Im ao je n o v u o rm u o d sjajn e k o že s k o p čam - a i oko pozdravite ovu cijenjenu publiku, gospodu, gospođe i dječake!
v im a o d m je d i, u u šim a d v ije b ijele k a m e lije , g riv a m u je P inokio, poslušan, prigne odm ah oba prednja koljen a sve
bila razdijeljena na m nogo uvojaka koji su bili povezani - ki do zem lje i o stan e tako klečeći, sve d ok rav n atelj nije pu c-
ticam a od crven e svile; oko struka je im ao velik -zlatni i sre n u v ši b ičem v ik n u o :
brni povoj, a rep m u je bio sav prepleten vinastim i plavim
v rp ca m a . B io je, d ak le , m ag arčić d a se z alju b iš! - Ukorak!
R av n atelj n ak o n p red stav ljan ja d o d a jo š i o v e riječi: T ad a se m ag arčić digne na četiri noge i počne kružiti po
»M oji poštovani slušatelji! N e m islim da vam ovdje go m no cirk u su h o d aju ći u v ijek k o rak o m .
lažem o velikim poteškoćam a koje sam m orao svladati da N ak o n m alo v rem en a rav n atelj v ik n e:
o sa m arim o v o g sisav c a d o k je slo b o d n o p asao o d g o re d o - K asom ! - i P inokio posluša zapovijed i prom ijeni korak
gore na visoravnim a žarkog pojasa. P ogledajte, m olim vas, u k as .
koliko divljaštvo izbija iz njegovih očiju! B udući da su bila - U g alo p ! - i P in o k io se d a d e u trč an je z a g ra b ic e . A li
u z a lu d n a sv a sre d s tv a d a g a p riv ik n em n a ž iv o t k o jim živ e dok je trčao kao konj za trke, ravn atelj, dignuvši ruku u zrak,
i drug i u ljuđ en i četv ero no šci, m orao sam se v iše pu ta uteći
o p ali h itac iz p išto lja.
ljubaznoj riječi biča. A li svaka ljubaznost, m jesto- da m i pri
N a taj hitac m agarčić, praveći se kao da je ranjen, padne,
bavi njegovu dobru volju, sve više m u je kvarila ćud. - Ja, m e
k o lik o je d u g i širo k , n as red c irk u sa , k a o d a z b ilja u m ire.
đutim , slijedeći G alesov sistem , nađ em u njegovoj lubanji
m alenu koščicu, koju je isti pariški m edicinski fakultet - priz U sred provale odobravanja, vikanja i pljeskanja, koje se
n ao k a o o b n o v ite ljsk i k o rije n k o se i v atren o g p les a . I z a to dizalo sve do zvijezda, dođe m u, sasvim prirodno da podigne
g lav u i p o g le d a g o re... i g le d aju ći o p a z i u je d n o j lo ž i n ek u
148
149

CARLO COLLODI
lijep u g ospo đu ko ja je im ala ok o vrata krup nu zlatnu og rlicu
na kojoj je visio m edaljon. U m edaljonu je bila uokvirena ka sli
jed n o g lu tk ica.
- T a je slika m oja!... O n a g ospođ a je V ila - reče P in ok io
u se b i, p a p rep o z n av ši je o d m ah , i p rep u š taju ći s e v elik o m
v eselju p o k u ša v ik n u ti:
- 0 , d ra g a V ilo m o ja ! 0 , d ra g a V ilo m o ja !
A li u m jesto ov ih riječi izađ e m u iz grla n jak an je tako
o trg n u to i zv u čn o , d a su se n asm ijali sv i g led ao ci, a o so b ito
sv i d je ča ci k o ji su b ili u g led alištu ,
T ada ravnatelj, da ga pouči i pokaže m u da nije pristojno
dati se u rev an je u b rk pu blici, d ad e m u ručicom b iča u darac
p o n o su .
Jadni m ag arčić isplazi pedalj jezika i stane lizati - nos i li
zao ga je najm anje pet časak a nadaju ći se m ožda da će tako
izb risati b o l k o ju je o sjećao .
A li kakav je bio njegov očaj kad je okrenuvši se po drugi
p u t g o re o p a z io d a je lo ž a p ra z n a i d a je V ila n e s ta la !
O sjećao se k ao n a sam rti: o či su m u se n ap u n ile su zam a
i počeo je plakati kao kiša. N itko, m eđutim , to ne opazi, a još
m anje od drugih ravnatelj, koji, štaviše, puckajući bičem vikne:
- V aljano, Pinokio! Sad ćete pokazati ovoj gospodi s kak
v o m d raž esti zn ate p resk ak ati k o lu te.
Pinokio pokuša dva ili tri puta, ali svaki put, kad bi došao
pred kolut, m jesto da prođe kroza nj, prolazio je- m nogo la
godnije ispod njega. N a kraju odbaci se i prođe kroza nj, ali
stražn je m u n o g e n a n esre ću o stan u zak v ač en e u k o lu tu , i
z a to p a d n e s d ru g e s tra n e o p e t n a z e m lju k a o v re ć a .
150
PINOKIO
K ad se uspravio, šepao je i m ogao se sam o s teškom - mu
k o m v ratiti u k o n ju šn ic u .
- O v am o P inokija! H oćem o m ag arčića! V an s m ag arči-
ćem ! - v ik ali su sam ilo sn o d ječaci iz p ark eta g an- u ti n esret
n im slu č a je m .
A li se m ag arčić te v ečeri n ije v iše p o k azao .
S utradan veterinar, to jest životinjski liječnik, kad ga je
p reg led ao , izjav i d a će o stati šep av cijelo g živ o ta.
T ad a rav n ate lj reč e sv o m e k o n ju šaru :
- Š to d a u čin im sa šep av im m ag arce m ? Jeo b i b ad av a
k ru h . O d v e d i g a d a k le n a p a z a r i p ro d a j g a .
K a d s u s tig li n a p a z a r , n a đ u o d m a h k u p c a , k o ji z a p ita
ko njušara:
- K olik o tražiš za tog šep avo g m ag arca?
- D v adeset lira.
- Ja ti d ajem d v ad eset n o v čića. N em o j m isliti d a g a u zi
m am za to d a m e slu ž i; k u p u jem g a sa m o rad i k o že . V id im
d a im a jak o tv rd u k o žu , i o d n jeg o v e k o ž e m islim n ap rav iti
b u b a n j z a m u z ik u u m o m e s e l u .
P repuštam vam a da zam islite, djeco, lijepo zadovoljstvo
k o je je o s je tio P in o k io k a d je z a č u o d a m u je o d re đ e n o d a
p o stan e b u b an j!
Svakako, stoji da kupac, tek što je platio dvadeset novčića,
odvede m agarčića na jednu hridinu, koja je bila na mli,orskoj oba
i stavivši m u oko vrata kam en i vezavši ga za nogu konopcem
k o ji je d ržao u ru ci, g u rn e g a izn en ad a u m o re.
P in o k io s tim tereto m o k o v rata o d m ah u to n e; a k u p ac,
d ržeći u v ijek čv rsto u zicu u ru ci, sjed n e n a h rid in u ček aju ći
d a s e m a g a r č ić u g u š i d a b i m u p o s lije o d r o k o ž u .
151
 CARLO COLLODI
D O K JE B IO N A D N U M O R A , PIN O K IJA
P O JE D U R IB E P A O P E T PO S T A N E L U T A K K A O
P R IJE , A L I D O K JE P L IV A O D A S E S P A S I
PRO GUTA GA STRA ŠA N M ORSK I PAS
N akon što je m agarčić pedeset časaka proveo u- vodi, ku
p a c, ra zg o v ara ju ć i sa m sa so b o m , reč e:
- U o v aj ča s m o j jad an še p av i m ag a rčić m o ra d a se sa
svim ugušio. Izvucim o ga, dakle, gore i napravim o od njegove
ko že ta j lije p i b u b a nj.
I p oč ne po teza ti u zicu k ojom ga je v ezao za je dn u no gu .
I vuci, vuci, vuci, na koncu ugleda kako se na površini vode
pojavio ... po gađate li tko? M jesto m rtvog m agarčića ugleda
kak o se p ojavio n a po vršin i vod e živi Iu tak k oji se kop rcao
kao jegulja.
V ideći toga d rven og lu tka jadan čovjek pom isli da sanja,
i o stan e s m e te n , o tv o re n ih u sta i iz b u ljen ih o č iju .
K ad se m alo povratio k seb i od onog p rvog čuda, reče
p laču ć i i m uc aju ći:
- A m ag a rč ić što sa m g a b a c io u m o re ? G d je je?
- O n a j m ag arč ić sa m ja ! - o d g o v o ri lu tk ić sm iju ći se .
-T i?
-Ja.
- A h , lo p ov e ! M isliš li m i se m o žd a ru g ati?
- R ugati vam se? N i govora, dragi gospodaru; ja vam go
vorim ozbiljno.
- A li kako si uopće ti, koji si čas prije bio m agarčić, sada,
sto jeć i u v o d i, p o stao d rv e n i Iu tak ?
- B it će da je to uč in ila m orsk a v od a. M o re se zna tak o
našaliti.
152
PINOKIO
- P azi, lutkicu, pazi!... N em oj m isliti da ćeš se zabavljati
n a m o j ra ču n . Jao te b i, a k o iz g u b im strp ljiv o st!
- D ob ro , da k le , go sp o d a ru : že lite li zn ati p rav u istin u ?
O d rije š ite m i o v u n o g u i ja ć u v a m je isp rič a ti.
T aj dobri kupac, nespretnjaković, željan da dozna pravu
istinu , od m ah m u odriješi uzao na uzici kojom je lu tkić b io
vezan, a tada Pinokio osjetivši se slobodnim kao ptica u zraku
počne ovako govoriti:
- Z n a te li, d a k le, d a sa m ja b io d rv e n i Iu ta k k ak i a v sa m
d an as; ali sam se na lazio u pra v o n a toč k i, k ad bga ih ob io m o
p o stati ili n e p o stati d je ča k k ak v ih im a n a o v om sv ije tu
m nogo da nisam zbog svoje slabe vo lje za nau kom- i zbog pri
jate ljstv a sa zlim dječac im a p o b je g ao o d k u ć e... i- jed n o g li
je po g d an a, k ad sam se uju tro p rob ud io, n ađ em se upretv oren
m ag arca s to lik im u šim a... i to likim rep o m !... K ak v a je to
s r a m o t a b ila z a m e n e ! ... S r a m o ta , d ra g i g o s p o d a ru , d a j e
b la ž e n i s v e ti A n tu n n e b i d a o d o ž iv je ti n iti v a m a ! O d v e li
su m e n a m a g a re ć i p a z a r, p a m e k u p io ra v n a te lj- je d n e c ir
k u sk e d ru ž b e ko jem u je su nu lo u g la vu d a od m en e
n ačin i v aljan o g p lesa ča i v elik o g sk ak ača k ro z ko lu to v e ; ali
je d n e v e č e ri, u v rije m e p re d s ta v e , s k o č io sa m u k a z a liš tu
n e z g ra p n o i o š e p a v io n a o b je n o g e . T a d a m e je ra v n a te lj,
n e z n a ju ć i što d a u č in i o d še p a v a m a g a rc a , p o s la- o n a p ro
d a j u i v i s te m e k u p i l i!
- N a žalo st! I platio sam za te d va dese t n ov čića. A sad ,
tk o ć e m i v ratiti m o jih jad n ih d v a d e se t n o v č ić a?
- A zašto ste m e kupili? V i ste m e kupili da od m oje kože
nap rav ite b ub an j?... B ub an j!
- N a ž alo st! A sa d , g d je ću n a ći d ru g u k o ž u ?
153

CARLO COLLODI
- N em ojte očajavati, gospodaru. M agaraca im a m noštvo
n a ovom svijetu!
- R eci m i, bezo čn i ob ješen jače: i tv oja p riča tu svršav a?
- N e - o d g o v o ri lu tk ič . - Jo š d v ije rije č i p a je sv rš en a .
N ak o n što ste m e k u p ili, d o v eli ste m e n a o v o m jesto d a m e
u b ijete, ali o n d a ste m i, p o p u štaju ći čo v ječ an sk o m o sjeć aju
m ilo s rđ a , ra d ije p riv e z a li z a v rat k a m e n i b a c ili m e n a d n o
m o ra . O v aj o sje ć a j n je ž n o sti ja k o v a m s lu ž i n a č a s t i ja ć u
p rem a v am a saču v ati vječn u zah v alno st. U o stalo m , d ragi go
s p o d a ru , o v aj p u t ste č in ili raču n b e z V ile ...
- T ko je to V ila?
- T o je m o ja m a m a , k o ja sliči sv im o n im d o b rim m aj
k a m a k o je ja k o lju b e s v o ju d je cu i n e g u b e ih n ik ad iz o k a ,
i p o m a ž u ih s lju b av lju u s v ak o j n e v o lji, p a i o n d a, k a d a b i
ti d ječaci zb o g sv o je lak o u m no sti i lo šeg p o n ašan ja zaslu žili
d a ih o s ta v e p a n e k a s e b rin u s a m i z a s e . K a ž e m , d ak le, d a
je do bra V ila, tek što je vidjela d a sam u o pasn osti d a se ug u
š im , p o s la la o d m a h k m e n i siln o ja to rib a k o je s u m e , m i
s le ć i d a s a m z b ilja m a g a ra c i s a s v im m rta v , p o č e le je s ti. I
k ak v e su zalo gaje grab ile! N isam n ik ad m islio da su rib e p o
h le p n ije o d d je č a k a . J e d n a m i p o je d e u h o , d ru g a g u b ic u ,
n e k e v r a t i g riv u , n e k e k o ž u s n o g u , n e k e k o ž u s le đ a ... i,
m e đ u o s ta li m a , b ila je i je d n a t a k o p ris to jn a r ib ic a , d a s e
č a k u d o sto ja la d a m i p o je d e re p .
- O d d a n a s - r e č e k u p a c z a p r e p a š t e n - z a k li n j e m s e ,
n e ću o k u s iti rib lje g m e s a . N eu g o d n o b i m i b ilo k a d b ih o t
vorivši koju trlju ili kojeg prženog oslića našao m agareći rep!
- Ja m islim o to m e što i v i - o d g o v o ri lu tk ić sm iju ći se.
- M eđu ostalim da znate, kad su ribe dojele svu onu m ag areću
154
PINOKIO
ljusku koja m e je pokrivala od glave do kopita, došle su, kako
je i n arav n o , d o k o sti... ili, b o lje g o v o reći, d o d rv a. A li k ad
su nekoliko puta pokušale zagristi, te sladokusne ribe opaze
o d m ah d a d rv o n ije zalo g aj za n jih o v e zu b e i zg ad iv ši se o d
te n ep ro b av ljiv e h ran e raziđ u se k u d k o ja i n e o k ren u v ši se
d a m i rek n u h v ala ... I e v o , is p rič a n o je k ak o ste i n a k o ji
način izvlačeći uzicu našli živ a lutka m jesto m rtvog m ag arca.
- P lju je m ja n a tv o ju p rič u - v ik n e k u p a c b ije s a n . - J a
zn am d a sam p o tro šio d v ad eset n o v čića d a te k u p im , i h o ću
n atrag sv o je n o v ce. Z n aš li što ću u čin iti? O d n ijet ću te o p et
n a trg i prod ati te kao su ho drvo za po tp iriv an je v atre u peći.
- P ro d ajte m e sa m o : ja sa m z ad o v o ljan - re če P in o k io .
A li, d o k je to g o v o rio , zav itla se lijep im sk o k o m i b u ćn e
p o sred v o d e. I p liv aju ći v eselo i u d alju ju ći se o d o b ale v ik ao
je k u p cu :
- Z bogom , gospodaru. A ko vam bude treb ala koža za bu
b a n j, s je tite s e m e n e .
T ad a se sm ijao i n astav ljao d a p liv a; a n ak o n -n ek o g v re
m en a o sv rn u v š i s e v ik ao je jo š ja č e :
- Zbogom , gospodaru. A ko vam bude potrebno suho drvo
d a n a lo ž ite š te d n ja k , s je tite s e m e n e .
I zb ilja se z a tren o k a to lik o u d aljio , d a se v iše g o to v o
n ije s o b ale n i v id io , ili b o lje: v id jela se n a p o v ršin i m o ra
sam o crn a to čk a k o ja je o d v rem en a d o v rem en a- d izala n o
žice izvan vode i koprcala se i poskakivala kao dupin kad je
dobre volje.
D o k je P in o k io ta k o n a s re ć u p liv a o , o p a z i u s re d m o ra
g reb en k o ji k ao d a je b io o d b ijela m ram o ra, a g o re n a v ršk u
155

CARLO COLLODI
grebena neka lijepa kozica ljubazno je m eketala i davala m u
zn ak o v e d a se p rib liži.
N ajzan im ljiv ije b ilo je to , d a je d lak a n a k o zici, m jesto
da bude bijela ili crna ili na m rlje u dvije boje, kao na drugim
kozam a, bila m odra, ali neke sjajne m odre boje koja je jako
m n o g o p o d sjećala n a k o su lijep e d jev o jčice.
P repuštam vam a da zam islite je li srce jadnog P inokija
počelo jače kucati. U dvostručivši snagu i napore udari v a da pli
p re m a b ijelo m o to čić u ; i b io je v e ć n a p o l p uiziđe ta eto d a
iz vode kad se uputi prem a njem u strašna glav a m orske
n em an i, čelju sti razjap ljen e kao p on or i s tri red a zub a ko jih
b i se čo v jek i n aslik an ih u p lašio .
A z n a te li tk o je b io ta m o r s k a n e m a n ?
T a m orska nem an bio je ni više ni m anje nego- onaj m or
sk i p as k o ji je zb o g h aračen ja i p ro žd rljiv o sti n azv an » rib lji
i ribarski A tila«.
Z am islite strah jadnog Pinokija kad je ugledao nem an.
P okuša joj izbjeći, prom ijeni sm jer, pokuša um aknuti, ali ta
n eizm jern a razjap ljen a u sta d o lazila su m u u v ijek u su sret
b rz o k ao m u n ja.
- Ž u ri s e , P in o k io , z a b o g a! - v ik a la je m e k eto m lije p a
kozica.
A Pinokio zapliva brže nego igda, i bjež' i bjež', prsim a,
nogam a.
- Ž u ri s e , P in o k io , je r ti s e n e m a n p rim ič e !
I P in o k io sab rav ši sv e sv o je sn ag e u d v o stru či b rzin u .
- P azi, P in o k io !... N em an te stiže!... E to je!... E to je!...
P o žu ri se, zab o g a, ili si izg u bljen !
156
PINOKIO
A P ino kio zap liv a b rže n eg o ig da, i bjež', i bjež', i bjež',
kao zrn o iz pu šk e. I već je b io b lizu otočića i v eć- m u je ko
zica, n ag nu vši se nad v od u, pružala sv oje p redn je n ožice da
m u p o m o g n e iz ić i iz m o ra ...
A li već je bilo kasno. N em an ga je stigla: povukavši u se
dah srkne jadnoga lutkica kako bi srknula kokošje- jaje i pro
guta ga s takvom naglošću i takvom pohlepom da je Pinokio,
p ad n u v ši u n u tra u tijelo m o rsk o g p sa, b u b n u o tak o n e m ilo
d a je o s ta o o b e z n an jen z a č ita v o č e tv rt s ata .
K ad se povratio iz toga bunila nije se ni sam snalazio u
k o jem je sv ijetu . O k o n jeg a n a sv e stran e b io je g u st m rak ,
ali tako crn i dubok m rak da m u se činilo kao da je glavom
zaro n io u crn io n ik p u n crn ila. S tan e d a p o slu ša, ali n ije ču o
n ik ak v a šu m a. S am o je o d v rem en a d o v re m en a o sjetio d a
m u ud araju u lice sn ažn i zap uši v jetra. Isprva nije m og ao
razabrati odakle taj vjetar dolazi, ali je zatim shvatio da dolazi
iz p lu ć a n e m a n i. Je r tre b a d a z n a te d a je m o rs k i p a s trp io
o d n e m ile z a d u h e , p a k ad je d is ao , č in ilo se u p ra v o k ao d a
pu še sjev ern jak .
P inokio se isprva nastojao sabrati i ohrabriti, ali kad se
uvjerio da je zatvoren u tijelo nem ani, počeo je plakati - i kri
čati i k ro z p lač g o v o riti:
- U pom oć! U pom oć! A h, jadan ti sam ! N em am nikoga
tk o b i m i d o š a o u p o m o ć ?
- T k o h o ć e š d a te s p a s i, n e s r e tn ic e ? - p r o g o v o ri iz te
tam e n ek ak av g las h rap av k ao g las rasp u k le g itare.
- T k o to go vo ri tako ? - up ita P in ok io o sjetivši da se ledi
o d u žasa.
- Ja s a m . J a s a m ja d an T u n j k o je g a je m o rs k i p as p ro
g u tao z a jed n o s to b o m . A ti, k o ja si ti rib a ?
157

CARLO COLLODI
- J a n e m a m n iš ta z a je d n ič k o s rib a m a . J a sa m lu tk ić .
- A o n d a , k a d n isi rib a , z a š to si d o p u stio d a te n em a n
proguta?
- N isam jo j ja d o p u stio d a m e p ro g u ta. O n a m e je p ro
g u ta la s a m a . A što ć e m o sa d ra d iti o v d je u m ra k u ?
- P rep ustiti se su db in i i ček ati d o k n as m orsk i p as o bo
jicu n e p ro b av i.
- A li ja neću da m e probavi! - zaviče Pinokio i opet udari
u p lač .
- N i ja n e b ih h tio d a m e p ro b a v i - d o d a T u n j - a li ja
s a m p rilič a n m u d ra c i tje š im s e m iš lju d a m i je , k a d s a m
se već rodio T unjem , dosto jnije um rijeti u m oru nego u ulju!
- G lu p o st! - v ik n e P in o k io .
- T o je jed n o m išlje n je - d o d a T u n j - a m išlje n ja , k a k o
k a žu p o litičk i T un ji, m o ra ju se po što va ti!
- N a k o n c u ... ja h o ć u d a iz iđ e m o d av d e ... ja h o ć u d a
bježim ...
- B je ž i, a k o ti p o đ e z a ru k o m ...
- Je li jak o ve lik ov a j m o rsk i p a s k o ji na s je p ro g u tao ?
- z a p ita lu tk ić .
- Z a m isli: njeg o v o je tije lo d u lje o d je d n o g k ilo m etra i
n e ra č u n a ju ć i re p .
U to vrijem e , do k su se u m rak u tak o raz g o v ara li, uč in i
se P in o k iju d a u d aljin i v id i n e k ak v u sv je tlo s t.
- Š to b i m o glo značiti o no sv jetlašce dalek o, d alek o ta
m o ? - z ap ita P in o k io .
- B it će k ak av naš d rug u n ev olji ko ji k ao i m i čeka čas
k a d će g a n e m an p ro b av iti!
158
PINOKIO
- Idem d a g a p osjetim . N e bi li se m o glo d o g od iti da to
b u d e k a k v a s ta ra rib a k o ja b i m i z n a la p o k a z a ti p u t k o jim
ću pobjeći!
- Ja ti to o d src a ž e lim , d ra g i lu tk ic u .
- Z bogom , T unju!
- Z b o g o m , lu tk icu , i d o b ra ti sre ć a .
- G d je ćem o se o pe t v id je ti?
- T k o z n a !... B o lje je i n e m isliti n a to !
P IN O K IO U T IJE L U M O R S K O G P S A N A Đ E ...
K O G A N A Đ E ? Č IT A JT E O V O P O G L A V L JE P A
ĆETE DOZNATI
T ek što je rek ao svo m e do bro m prijatelju T u nju zb o go m ,
P in o k io k re n e isp ru ž iv ši ru k e p red a se k ro z tam
- u i po
čne pip aju ći ho dati kro z tijelo m o rsk o g p sa m iču ći se k orak
p o k o ra k p re m a o n o m slab a šn o m sv jetlu k o je se v id jelo d a
žm iru ca tam o d a le k o , d a le k o .
U hodu je osjetio da njegove noge gacaju po lokvi guste
k liz av e v o d e , a ta v o d a je m irisala o štrim m iriso m p rže n e
r ib e , te m u s e č in ilo d a je u s r e d p o s ta .
I što je dalje išao, to se više ono svjetlo sjajilo i razabiralo;
d o k id u ći i d a lje n a k o n c u n ije stig ao ; a k a d je stig a o ... što
je n aša o: D ajem va m na jed an tisu ć u da n eće te p o g od iti...
nađe prip rem ljen m alen stočić i na njem u zap aljen u svijeću
k o ja je bila uta k n u ta u bo c u o d ze len a k ristala, a z a sto lo m
je sjedio starčić sav bijel kao d a je o d snijeg a ili od tučena
vrh nja i žva kao nek o lik o živih ribica, ali to lik o živih , d a su
m u č a k , d o k ih je je o , b je ž a le iz u s ta .
159

CARLO COLLODI
N a tu sliku jadn o ga P in ok ija o bu zm e to lik a i- tak o n ena
d an a rad o st d a je po treb na b ila jo š d lak a p a d a p ad n e u lu d
za n o s. H tio se sm ijati, h tio je p lak a ti, h tio je iz reći g o m ilu
ra z n ih s tv a ri; a m e đ u tim , sa m o je z b u n je n o m rm caolja o i m u
k rn je i n esu visle riječi. N a ko ncu m u p ođ e za ruk o m d a istisn e
k rik v eselja i šireć i ruk e baci se sta rčiću n a g ru g ad oi, kog
o rli
v ra ta i p o č n e v ik a ti:
- A h , ta ta m o j! N a k o n c u sa m v a s n a ša o ! S a d v a s v iš e
n e ć u o s ta v iti; n ik a d v iše , n ik a d v iše !
- D a k le , o č i m i g o v o re istin u ? - o d g o v o ri s ta rč ić ta ru ć i
o č i. - D a k le , ti s i z b ilja m o j d ra g i P in o k io ?
- D a , d a , ja sa m , b a š ja ! A v i s te m i v e ć o p ro s tili, je li
tak o! A h , ta tice m o j, kak o ste do bri... A k ad po m islim da sa m
ja , m e đ u tim ... A h , d a z n a te k o lik o m i je n ev o lja p lju štilo p o
g la v i i k o lik o m i je s tv a ri p o šlo n a o p a k o ! Z a m is lite d a sa m
ja o n o g d an a , k ad ste m i v i, jad n i m o j ta ta , p ro d av ši sv o j k a
p u t k u p ili p o č e tn ic u d a p o đ e m u š k o lu , p o b je g a o d a v id im
lu tk e , a lu tk a r m e h tio n a lo ž iti n a o g a n j d a m u s e is p e č e
o v a n , a is ti m i je lu tk a r o n d a d a o p e t z la tn ik a d a v am ih o d
n e s e m , a li ja s a m n a š a o L is ic u i M a č k a , k o ji s u m e o d v e li
u g o s tio n ic u » K o d c rv e n o g rak a « , g d je su je li k a o v u k o v i, i
o tiš av ši p o n o ć i su sre o s am raz b o jn ik e k o ji su o n d a trč a li z a
m n o m , a ja b je ž ', a o n i z a m n o m , a ja b je ž ', a o n i u v ije k
z a m n o m , a ja b je ž ', d o k m e n is u o b je s ili n a g ra n u V e lik o g
h ra s ta , g d je je lije p a D je v o jč ic a m o d r e k o s e p o s la la p o m e
k o č ijic u , a lije č n ic i, k a d s u m e p re g le d a li, o d m a h su re k li:
»A k o n ije m rtav , zn ak je da je jo š u v ijek živ « , a m en i se o nd a
izm ak la jed n a laž i n os m i p o čeo rasti i v iše n ije m o ga o p ro ći
k ro z so b n a v ra ta te sa m z b o g to g a o tiša o s L ijo m i M a čk o m
160
PINOKIO
d a z a k o p a m č e tiri z la tn ik a , je r s a m je d a n p o tro š-io u g o s tio
n ic i, a p a p ig a se p o če la sm ija ti, i m jesto d v ije tisu će z la tn ik a
n isa m n a š a o v iše n išta , a s u d a c , k a d je č u o d a su m e o k ra li,
d a o m e o d m a h z a tv o riti u ta m n ic u , d a b i d a o z a d o v o ljš tin u
lu p ež im a , a k ad sam o d atle iz išao , u g le d ao sam grou zd g rož đ a
p o lju , ta k o d a s a m s e u h v a tio u z a m k u , a s e lja k b la ž e n e
p a m e ti, s ta v io m i p a sju o g rlic u d a č u v a m k o k o šin ja k , a li je
s p o z n a o m o ju n e v in o s t p a m e p u s tio d a o tiđ e m , a Z m ija s
re p o m iz k o je g a s e d im ilo , p o č e la s e s m ija ti p a jo j je p u ^ a
ž ila u p rsim a , i ta ko sa m se v ra tio k u ći lijep e d jev ojejčice, k o ja
b ila m rtv a , a go lu b , k ad je vid io d a p lačem , reče sam m i: » V id io
tv o g a ta tu k ak o p rav i la đ icu d a te p o đ e tra mž uiti«
re č,eamja:
» A h , d a i ja im a m k rila !« a o n r e č e : » ŽO^ejliš k tvliopm e
ta ti? « a ja m u r e č e m : » I te k a k o ! A li tk on ćjem e mu e k
o d n ijeti?« a o n m i reče : »O d n ije t ć u te ja« , čem a ja :m u re
» K ako ?« a o n m i reče: »Po pn i m i se n a leđ a« , letjeli i tak o sm o
c ije lu no ć, a on d a u jutro sv i rib ari k oji su gledmali oruprem a
rek li su m i: »O nd je je neki jadan čovjeku taplja« koji sea, ja v as
izd ale k a o d m ah p rep o zn a m jer m i je to k az alo srce i d a v ao sa m
v am zn a k o v e d a se v ra tite n a o b a lu ...
- P re p o z n a o s a m i ja te b e - re č e Đ e p e to - i b io b ih s e
rado v ratio na ob alu, ali kako ? M o re je bilo uzburk an o i velik
v a l m i je prev rnu o lađ icu . T ad a n ek ak av stra ša n m o rsk i pa s,
k o ji je b io tu b liz u , te k š to m e u g le d a o u m o ru p o le tio je
o d m a h k m e n i i isp la z iv š i je z ik u z e o m e k a o b o lo n jsk i re
zanac.
- A o tk a d a ste z a tv o re n i o v d je ? - z ap ita P in o k io .
- O d on da bit će već dv ije godin e: dvije godine, P inokio
m o j, k o je s u m i s e č in ile k a o d v a v ije k a .
161
 CARLO COLLODI

- A kako ste se održali živi? Gdje ste našli svijeću? A žigi

ce, da ih zapalite, tko vam je dao?
- Sad ću ti sve ispripovijedati: Moraš, dakle, znati, da je
ta ista oluja koja je prevrnula moju lađicu, potopila i neki
trgovački brod. Mornari su se svi spasili, ali je brod potonuo
na dno i isti morski pas, koji je toga dana imao sjajan tek,
nakon što je progutao mene, progutao je i brod...
- Kako? Progutao ga je svega u jedan zalogaj?... - zapita
Pinokio začuđeno.
- Cijeli brod u jedan zalogaj; a ispljunuo je samo glavni
jarbol, jer mu je zapeo među zubima kao iver. Na moju ve
liku sreću, taj brod je bio krcat mesom, konzerviranim u ko-
sitrenim sanducima, dvopekom ili prženim kruhom, bocama
vina, suhim grožđem, sirom, kavom, šećerom, stearinskim
svijećama i kutijama voštanih žigica. Sa svim tim blagom bo
žjim mogao sam živjeti dvije godine; ali danas su zadnje mr
vice tu: danas u spremnici nema više ništa, a ova svijeća,
koju vidiš da gori, posljednja je svijeća koja mi je ostala...
- A zatim?
- Zatim ćemo, dragi moj, ostati oba u mraku.
- Onda, dragi tata - reče Pinokio - ne smijemo gubiti
vrijeme. Moramo odmah misliti na bijeg.
- Bježati?... A kako?
- Pobjeći ćemo kroz usta morskog psa, baciti se u more
i plivati!
- Ti govoriš dobro, ali ja, dragi Pinokio, ne znam plivati.
- Pa što to smeta?... Vi ćete mi uzjahati na leđa, a ja,
koji znam dobro plivati, odnijet ću vas zdrava i živa na obalu.
162
 CARLO COLLOD1

- T o n e m ože biti, dijete m oje! - od v rati Đ ep eto m ašu ći

g la v o m i s m ij e š e ć i s e tu ž n o . - Z a r ti s e č in i m o g u ć im d a
b i jed an lu tk ić v iso k jed v a m e tar, k ao što si ti, m o g ao im ati
to lik o s n a g e d a m e p liv a ju ći n o si n a p le ć im a ?
- P o kušajte, pa ćete vidjeti! Svakako , ak o je na oblacim a
n a p isa n o d a m o ram o u m rijeti, im a t ć e m o b a re m v e lik u u t
je h u d a u m re m o za je d n o , z ag rljen i.
I n e re k av ši v iše n išta P in o k io u zm e u ru k u sv ijeć u , i id u ći n a p rije d d a p o sv ijetli, re če o cu :
- D o đ ite z a m n o m i n e b o jte s e .
I tak o su k orač ali p riličn o vrem ena i p rošli cijeli čitavtrup
želud
i ac m o rsko g psa. A li kad su prispjeli na točku gd je je počinjalo velik o ždrijelo nem a
dobro sm isle da se szau ta v e i d a p rip a z e n a č as z g o d a n z a b ije g .
S a d tre b a z n a ti d a je m o r s k i p a s , k a k o je b io ijakak k o os tajer trpio o d zad uhe i lup anja srca, m orao vorenih
sp avati usta:
o t zbog toga je Pinokio,
povirivši sa prednjeg kraja ždrijela i pogledavši gore, m ogao vidjeti izvan tih neizm rastvjernih
orenih usta lijep kom ad zvjezdan og neba i prekrasnu m jesečinu.
- O v o je p ra v i č a s z a b ije g - p riš a p n e o n d a o k r e n u v š i
se k ta ti. - M o rsk i p a s s p a v a k a o p u h ; m o re je m irn o i v id i
se k ao u sred d an a. D o đ ite, d ak le, tatice, z a m n om i z a m a lo
ćem o b iti sp aše n i.
R ečeno - učinjeno. U spn u se gore uza žd rijelo m o rske nem an i, i kad su stigli u golem a njezina cim usta,
a ppočnu
rstiju knaoračati
vrš- po jeziku ; to je bio
jezik toliko du gtolikoi širok da se činilo kao stazetina u kakvu periv oju. I već
164
 P1NOKJO

su htjeli skočiti i baciti se u m ore, da otplivaju, ljepšem kad u naj času pas kihne i kihnuvši trgne se tako žestoko, Pinokijadai Đ epeta odbaci i strm oglavi opet
na dno svoga ne- m an sko g želuca.
U slije d ve lik o g u da rca pri pa d u sv ijeća se ug asi s ini ootac
s ta ni u u ta m i.
- A sa d ? - z ap ita P in o k io u o zb iljiv ši se .
- S ad sm o , d je čač e m o j, ko n ačn o iz g ub lje n i.
- Z a što izg u b lje n i? D a jte m i ru k u , tatice, i p az ite d a se
ne poskliznete!
- K am o m e vod iš?
- M oram o opet pokušati bijeg. D ođite sa m nom i nem aj
te strah a .
K ad je to rekao, Pinokio uhvati svoga tatu za druku aju ćii houv ije k n a vršc im a p rstiju , op et se zajed n o p o pn u u z g rlo n em an i, za tim p rijeđ u cije li jez i
p rek ora če tri redzua b a. A li p rije n e g o su isk o č ili lu tk ić reče sv o m ta ti:
- U z jašite m i n a ra m en a i o g rlite m e čv rs to . N a o stalo
ću m isliti ja .
T ek što se Đ epeto valjano sm jestio na leđim a čića, svogaPinokio
sin se, siguran za svoj posao, baci u m ore i počne plivati. M ore je bilo m irno kao u
m jesec je sjao u punom sjaju , a m o rsk i p a s je d alje sp a v ao ta k o tv rd im snnoimtodpa ngea b i p ro b u d io .

165
 CARIO COLLODI

NAPOKON PINOKIO PRESTANE DA BUDE LUTAK I POSTANE DJEČAKOM

D ok je tako P inokio hitro plivao da se dokopa obale,

da ga trese groz n ica trećača.
z i d a nopaje g o v o ta c , k o ji je ja h a o n a n je g o v imi pimleao

Je li d rh tao o d stu d en i ili o d strah a? T k o zn a!... M o žd a m alo o d jed n o g m alo o d d ru g o g a. A li P in

ć imnoge
a dopola u vodi, dršće, sitno, kao

to o dk rh
io ,tamn isleći
je o d ds atr ajeh a , d a g a u tje š i
reče m u:
- H rab ro , tata! Z a m alo ča sak a p risp jet ć em o n a k o p n o
i b it ć e m o sp aš e n i.
- A li g d je je to b lažen o k o p n o ? - zap ita starčić u zn em i
r u ju ć i s e s v e v iš e i v iš e i u p iru ć i o č i, k a o š to č in e k ro ja č i
k a d u d ije v a ju k o n a c u ig lu . - E v o g le d a m n a s v e s tr a n e a
n e v id im n iš ta d ru g o n e g o n e b o i m o r e .
- A li ja vidim i ob alu - reče lutkić. - D a se zn ate ravn ati,
ja s a m k a o m a č k a : v id im b o lje p o n o ć i n e g o p o d a n u .
S irom ah Pinokio pretvarao se da je dobre volje; đu timali,...mMe eđ utim se p očeo b ojati: snaga m u je mdisanje alaksala, m u je postajalo teško i zadušljivo...
sve u svem u, nije m o g ao v iše, a o b ala je b ila jo š u v ijek d alek o . P liv ao je d o k je im ao d ah a, a o n d a o k ren u o g lav u p rem a Đ ep e tu i rek ao m u is
riječ im a :
- T a ... ta ... m o j, p o m o z ite m i... je r ja u m ire m !
I otac i sin bili su već na granici snage, gotovip da e, kseaduto z a č u ju g la s k ao o d ras k la đ en e g ita re , k o ji re č e :
- T k o to u m ire?
- J a i m o j s ir o m a h t a ta !
166
 PINOKIO

- T aj g las p rep o zn ajem ! T i si P in o k io !

- T ako je. A ti?
-Ja sam T u n j, tv o j d ru g iz tam n ice u tijelu m o rsk o g p sa.
- A kako si pobjegao ?
- P o v eo sa m s e z a tv o jim p rim jero m . T i si m i p o k az ao
p u t, i z a to b o m s a m p o b je g a o i ja .
- T u n ju m o j, d o laz iš u b aš p rav i č as! Z ak lin jem te lju
b av lju k o ju o sjećaš za tu n jiće sv o je sin o v e: p o m o zi n am , ili
sm o izgu bljeni.
- D ragovoljno i sa svim srcem . U hvatite se oba za m oj rep
i pustite da vas vodim . Z a četiri časka dovest ću vas do obale.
Đ ep eto i P ino kio, kako m ožete i zam isliti, prih m ah
vatepoziv,
o d ali um jesto da se uhvate za rep, rasud e dudobnijim a se p o s ta v e s je d e ć k e b a š n a le đ a
T u n ju .
- Jes m o li o d v iše te šk i? - z a p ita P in o k io .
- T ešk i? N i g o v o ra; čin i m i se d a su m i n a leđ im a d v ije
ljušture školjke - odgovori T unj koji je bio tjelesin e tako kru
p n e i s n a ž n e d a s e č in io ju n eto m o d d v ije g o d in e .
K ad su p risp jeli n a o b alu , P in o k io sk o či p rv i n bi
a su
pom
h o ogao
d a svom tati da učini to isto, a zatim se nokrene ju i r e čTeu m u u z b u đ e n im g la s o m :
- P rija te lju m o j, ti s i sp as io m o g a tatu ! D ak le , n e m a m
rije č i k o jim a b ih ti d o sta z a h v a lio ! D o p u sti m i b a re m d a ti
d ad em p o lju b ac u zn ak v ječn e h arn o sti* .
T unj istakn e njušku izvan vode a P inokio kleknuvši zem lju nap rilijep i m u v ru ć p o lju b ac n a u sta. N a taj čin isk ren e

* hamost - zahvalnost

167
 CARLO COLLODI
i najživlje nježnosti jadan T unj, koji nije bio tom u navikao,
osjeti veliko ganuće, pa stideći se pokazati da plače kao dijete,
z a g n ju ri g la v u u m o re i n es tan e .
M eđ u tim je sv an u lo .
T ada Pinokio, ponudivši svoju ruku Đ epetu, koji je im ao
te k to lik o d a h a d a se je d v a d rž i n a n o g a m a , r e č e :
- N aslo n ite se n a m o ju ru k u , d rag i tatice, i p o đ im o . H o
d at ćem o p o lak o , p o lak o k ao m rav i, p a k ad se u m o rim o , o d
m o rit ć e m o s e k r a j p u ta .
- A k a m o m o ra m o p o ć i? - z a p ita Đ ep e to .
- D a po tražim o k ak vu ku ću ili k olib icu gd je će nam dati
za m ilo st za lo g aj k ru h a i m alo slam e k o ja će n am p o slu žiti
kao postelja.
N isu još učinili niti sto koraka kad spaze da na pervazu*
ceste sjed e dvije gadne njuške koje su stajale tu da - m ole m i
lostinju.
B ili su to M ačak i L isica; ali ih nije bilo m oguće - prepoz
nati prem a on om e kakv i su bili nek ad a. Z am islite- d a je M a
čak, hineći uv ijek sljepo ću, svršio tak o, d a je zbilja o slijep io ,
i L ija o starjela, o trčala se i sv a to lik o p ro p ala, d a n ije v iše
im ala niti repa. T ako je to. O va žalosna lupežica, -pavši u naj
crnju bijedu, bila je jednoga dana prisiljena da čak- i svoj pre
krasni rep proda nekom e torbaru koji ga je kupio da bi njim
tjerao m u h e .
- 0 , P in o k io ! - re če L ija p la čn im g laso m - u d ijeli m alo
m ilo stin je o v o j d v o jici jad n ih n em o ćn ik a.
pervaz - rub
168
PINOKIO
- N em o ćn ik a! - p o n o v i M ačak .
- Z bo go m , prev ejan ci* ! - od gov ori lu tk ić. - P rev arili ste
m e je d an p u t, ali m e sa d n e ć e te v iše u k eb ati* * .
- V je ru j, P in o k io , d a sm o d a n as siro m aš n i i zb ilja n e
sretni.
- Z b ilja n esre tn i! - p o n o v i M ač ak .
- A k o ste siro m ašn i, i zaslu žili ste. S jetite se p o slo v ice
k o ja k aže: » U k rad en i n o v ci n e d aju n ik ad p lo d a.« Z b o g o m ,
prevejanci!
- S m ilu j n am se!
- ... n a m s e !
- Zbogom , prevejanci! Sjetite se poslovice koja kaže: »Lu-
p eš k o b ra šn o o tid e čitav o u m e k in je .«
- N e ostavi nas!
- ... n as ! - p o n o v i M a č a k .
To rekavši Pinokio s Đ epetom m irno nastavi svoj put, dok
n ak o n d ru g ih sto k o rak a n e sp aze u d n u n ek ak v a p u teljk a,
usred p olja, lijepu ko libicu svu od slam e, po kriv en u k ro vo m
o d c rijep a i o p ek a.
- U o v o j k o lib i m o ra d a n e tk o s ta n u je - re č e P in o k io .
- P o đ im o i p o k u ca jm o n a v rata .
I z b ilja p o đ u i p o k u c a ju n a v ra ta .
- T k o je ? - re č e g la s ić iz n u tr a .
- S irom ašni otac i sirom ašni sinčić bez kruha i bez krova
- odgovori lutak.
* prevajanci - prevaranti
** ukebati - uhvatiti
169

CARLO COLLODI
- O k ren ite k ljuč i vrata će se otvo riti - reče o naj isti g la
sić.
P in o k io o k ren e k lju č i v rata se otv o re. T ek što su u šli
u nu tra, po gled aju tam o , po gled aju o vam o , i ne op aze niko ga.
- A g d je je g o s p o d a r k o lib e ? - r e č e P in o k io u č u d u .
- E v o m e o v d je g o re!
O tac i sin d ig n u o d m ah g lav e p rem a tav an u i sp aze n a
jed n o j g red i Z rik av ca k o ji g o vo ri.
- A h , d ragi m o j Z rik av čiću - reče P in ok io p ozdrav ljaju ći
uljudno.
- S ad m e n aziv lješ » d rag im sv o jim Z rik av čićem « , je li
tak o ? A sjećaš li se k ad si m e, d a m e p o tjeraš iz sv o je k u će,
u d ario d rv en im č ek ić em ?
- Im aš pravo, Z rik avčiću! P otjeraj i ti m en e... m aši se i ti
u m e d rv en im ček ićem ... ali sm ilu j se m o m e jad n o m e o cu ...
-Ja ću se sm ilo v ati o cu , a tak o đ er i sin čiću ; ali h tio sam
te p od sjetiti na zao p ostu pak k oji sam pretrp io da te po učim
kako na ovoj zem lji, kad m ožeš, m oraš pokazati pristojnost
prem a svakom u ako želiš da ti se u danim a nevolje odvrati
sličn o m p risto jn o šću .
- Im a š p ra v o , Z rik av č ić u ; im a š p rav a i z a p ro d a ju , i ja
ću pam titi pouku koju si m i dao. A li reci m i kako si to m og ao
k u p iti o v u lijep u k o lib icu .
- O vu m i je kolibicu jučer darovala neka dražesn a kozica
k o ja je im a la d la k u p re k r a s n e m o d re b o je .
- A k a m o je o tišla k o z a ? - z ap ita P in o k io s a ž iv o m ra -
doznalošću.
- N e zn am .
170
riNOicio
- A k ad ć e se v ratiti?
- N eće se v iše v ratiti. Ju čer je o tišla sv a žalo sn a i m ek e-
ću ć i k ao d a je g o v o rila: » Jad an P in o k io ... v iše g a n e ću v id
jeti... M o rsk i p a s g a je u o v aj č a s ra strg a o !...«
- R ekla je baš tako ?... D ak le je b ila o na!... B ila je on a!...
B ila je m oja drag a V ila! - po čn e vikati P ino kio jecaju ći i pla
čući gorko.
K ad se d o b ro n ap lak ao , o tare o či p a p rired iv ši o d slam e
p o s te lju p o lo ž i u n ju staro g a Đ ep e ta . O n d a z a p ita Z rik a v c a
koji govori:
- R e c i m i, Z rik o : g d je b ih m o g a o n a ć i č a š u m lije k a z a
sv og a jad no g tatu ?
- T ri njive razm aka odavle je vrtlar Đ anđo, koji drži kra
v e . P o đ i k n je m u i n a ć i ć e š m lije k a k o lik o tr a ž iš .
P in o k io o trč i d o k u ć e v rtlara Đ a n đ a ; a li v rtlar m u re č e :
- K oliko želiš m lijeka?
- Ž e lim p u n u č a š u .
- Č aša m lijek a zapad a jedan novčić... P očni već vaditi taj
novčić.
- N e m a m n i p a re - o d g o v o r i P in o k io s a v u tu č e n i r a -
žalošćen.
- Z lo , lu tk icu m o j - n astav i v rtlar. - A k o ti n em aš p are,
n e m a m n i ja n i p rs ta m lije k a .
- N e m a r i! - r e č e P in o k io i o k r e n e s e d a ć e o ti ć i.
- P o ček aj časak - reče Đ an đ o . - N as se d v o jica m o žem o
n ag o d iti. H o ćeš li o k retati v itlo ?
- Što je vitlo?
- T o je o n a sp rav a o d d rv a s p o m o ću k o je se iz zd en ca
izvlači vo da za zalijev anje p ov rća.
171
 CARLO COLLODI
- P o k u šat ću .
- D akle, izv uci m i sto kab ala v od e, i ja ću ti za n ak n ad u
d aro v ati čašu m lijek a.
- U red u.
Đ anđo odvede lutkica u vrt i pokaže m u kako će okretati
vitlo. P inokio se odm ah dade na posao; ali prije -nego je iz
vukao sto kabala vode bio je sav od glave do pete prom očen
zn o jem . T ak av tru d n ik ad a n ije isk u sio .
- D o s a d a je ta j p o s a o , d a o k re ć e v itlo - r e č e v r tl a r -
obavljao m oj m agarčić, ali je dan as ta jadn a životinja pri kra
ju života.
- B is te li m e p o v e li d a g a v id im ? - re č e P in o k io .
- D rage volje.
T ek što je P inokio ušao u staju, spazi na slam i ispružen a
lijepa m agarčića, koji je bio skončan od glada i prevelika - tru
d a. N ak o n što g a je n ek o v rijem e n etrem ice p ro m atrao reče
u seb i u zn em iriv ši se: » Ip ak ja o v o g m ag arčića p o zn ajem !
N ije m i n o v o lice.«
I p rig n u v ši se k n jem u zap ita g a u m ag arećem n arječju :
- T ko si ti?
N a to pitanje m agarčić otvori polum rtve oči i odgovori u
isto m n arje čju m u c aju ći:
- J a s a m L u ... č i ... n j o ... lo ...
Z atim o p et sk lo p i o či i izd ah n e.
- O h, jadan L učinjolo! - reče P inokio u po glasa; i uzevši
ru k o v e t s la m e o b riš e s u z u k o ja m u je te k la n iz o b ra z .
- R a ž a lo š ć u je š se to lik o n ad je d n im m a g arc e m k o ji te
s e n iš ta n e tič e - r e č e v r tl a r. - Š to b i o n d a m o r a o u č in it i
ja, k o ji sa m g a k u p io z a g o to v e n o v ce!
172
PINOICIO
- R eć i ću v a m ... b io je m o j p rijatelj!
- Tvoj prijatelj?
- Jed an m o j šk o lsk i d ru g !
- K ako ?! - uzvikn e Đ anđ o prasnu vši u sm ijeh. - K ako ?!
Im ao si m ag arce za školske drugove!... Z am išljam fine nauke
k o je m o r a d a s i u č io !
Lutkić, osjetivši se uvrijeđenim tim riječim a ne odgovori,
n eg o u zm e sv o ju č ašu v ru ć eg m lijek a i v rati se u k o lib icu .
I o d to g d an a p a u n ap rijed , v iše o d p et m jeseci, u stajao
je sv ak og ju tra prije zore da p ođ e pa o kreće v itlo i d a tak o
zaradi čašu m lijeka koja je dobro prijala slabašnom zdravlju
njegova oca. A nije se zadovoljavao sam o tim ; jerk og nakon ne
vrem en a nau či izrađ iv ati tako đer i ko šare i kosite, šaricea od
novcim a koje je dobivao, nabavljao je jako razborito dnevne
potrepštine. Izm eđu ostaloga izradio je sam lica lijepa
u ko
kojim a je vozio u šetnju svoga tatu da za lijepauvrem d ah nena
e
sv ježeg zrak a.
Z a večernjeg sijela vježbao se u čitanju i pisanju. - U su
sjednom je selu kupio debelu knjigu, koja je im ala naslovne
s tra n e i k a z a la , i iz n je je č ita o . Š to s e tič e p is a n ja , slu ž io
se treščico m k o ju je zašiljio k ao p ero , a n em aju ći n i crn io -
nice n i crnila, um ak ao je pero u bo čicu pu nu so ka o d du do va
i trešan ja.
Is tin a je to d a je s v o jo m d o b ro m v o ljo m , d a s e b rin e ,
d a rad i i n ap red u je, n e sam o u sp io o d rž ati sk o ro u rask o ši
sv o g a tatu k o ji je jo š u v ijek b io b o ležljiv , n eg o -i v iše; m o
g ao je i n a stran u sp rem iti četrd eset n o v čića d a k u p i n o v o
odijelo.
173
 CARLO COLLODI

J e d n o g ju tra re č e s v o m e ta ti:
- Id e m tu n a o b liž n ji trg d a k u p im h a lje ta k , k a p u i p a r
c ip e la . K a d s e v r a tim k u ć i - d o d a s m iju ć i s e - b i t ć u ta k o
d o b ro o b u č en , d a će te m isliti d a sa m k a k a v v e lik i g o sp o d in .
I iz išav ši iz k uć e p o čn e sav ra do stan i zad o v o ljan K ad trčati.
n a jed n o m z ač u je d a g a n etk o z o v e p o im e n u ;seo kspren
a zui vlije
ši p a p u ža k o ji je iz v iriv a o iz
ž iv ic e .
- N e p o z n a je š m e ? - r e č e P u ž .
- Č in i m i s e i n e č in i m i s e ...
- N e s je ć a š s e o n o g a P u ž a k o ji je s lu ž io k a o s o b a r k o d
V ile m o d re k o se ? N e sje ć a š se o n o g a d a n a k ad sa m siša o d a
ti p o s v ije tlim a te b i je n o g a b ila u ta k n u ta u k u ć n a v r a ta ?
- S je ć a m s e s v e g a - v ik n e P in o k io . - O d g o v o ri m i o d
m ah , pu žiću lijep i: g dje si o stav io m o ju do b ru V ilu ? Što rad i?
Je li m i op ro stila? S je ća li se jo š u v ijek m en e? V o li li m e jo š?
Je li d a le k o o d a v le ? M o g u li je p o s je titi?
N a sv a ta p itan ja, izrečen a nag lo i nad u šak , P u žsvoodg jimo voo ri
b ič n im m iro m :
- P in o k io m o j! Ja d n a V ila p o č iv a n a k rev e tu u b o ln ic i!
- U bo lnici?
- N a ž a lo s t. P o g o d ilo ju je tisu ć u n e v o lja . R azb o ljela se
te š k o i n e m a v iš e č im e k u p iti n i z a lo g a j k ru h a .
- Z b ilja ?... A h , k ak v u si m i v e lik u b o l z ad ao ! A h , ja d n a
V ila! Jad na V ila! Jad n a V ila ! D a im am m ilijun , otrčao b ih o d
m a h d a jo j g a o d n e se m ... A li ja n e m a m n e g o č e trd e s e t n o v
č ić a... ev o ih o v d je : p o ša o sa m d a k u p im n o v o o d ije lo . U zm i
ih , P u ž u , i p o đ i, o d n e s i ih o d m a h m o jo j d o b ro j V ili.
- A tvo je no vo o dije lo?
174
 PINOKIO

- Š to m e se tič e n o v o o dijelo ? P ro d ao b ih i o v o d ro n jak a

k o ji s u n a m e n i d a jo j m o g u p o m o ć i ! H a jd e , P u ž u , i ž u r i
s e ; a z a d v a d a n a v ra ti s e o v a m o , i n a d a m s e d a ć u ti m o ć i
d a ti jo š k o ji n o v č ić . D o sad a sa m rad io d a u z d rž a v a m sv o g a
ta tu , o d d a n a s ć u r a d iti p e t s a ti v iš e d a u z d rž a v a m i s v o ju
d o b r u m a m u . Z b o g o m , P u ž u , i z a d v a d a n a te o č e k u je m .
Puž, pro tiv sv og a o bičaja, po čne trčati k ao gušterica ž a rk o m pkoo lo v o sk o m s u n c u .
K a d s e P in o k io v ra tio k u ć i, z a p ita g a ta ta :
- A novo odijelo?
- N isa m m o g a o n a ć i n i je d n o k o je b i m i p r is ta ja lo . N e
m a ri!... K u p it ć u g a d ru g i p u t.
T e ve čeri je P in o k io , m jesto da b d ije d o d eset, p o bndoio
ć i,dio m je s to d a iz ra d i o s a m k o š a r ic a o d s iteih, njea pšreasvnioa e s t.
Z a tim p o đ e u k re v e t i za sp i. I u sn u m u se u čin V ilu,
i d a lijepu
v id i i nasm ijanu , koja, nakon što ga je po ljub reče:
ila, ovako
- V a ljan si, P in ok io ! Z ah v alju ju ći tv o m e d o bro m src u , ja
ti op raštam sv e n evaljalštine, koje si d o danas učin io . D ječaci,
k o ji se n ježn o b rinu za sv o je ro d itelje k o ji su u b ijed i i ne vo
ljam a, zaslužuju uvijek veliku pohvalu i veliku ljubav, pa i onda,
kad ne m ogu biti pokazivani kao prim jer poslušnosti i dobra vla
d a n ja . B u d i ra zb o rit u b u d u će i b it ć eš sretan .
N a to j točki san se zav rši i P inokio se p ro bu di stvs ojak
renoimra o čim a .
S a d za m islite sa m i k ak v o je b ilo n jeg o v o iz nkena da đpernojeb u, d iv š i s e o p a z i d a v iš e n ije d r v e n i lu ta k , n e g o d a
175
 CARLO COLLODI PINOKIO

je postao dječak kao i svi drugi. P ogleda oko sebe i m jesto - O v a je n en ad an a p ro m jen n aa šo
u j k u ći sa m o tv o ja
običnih zidova kolibe od slam e ugleda lijepu sobicu - s pokuć z a slu g a - re č e Đ ep e to .
stvom i ukrašenu gotovo gospodskom jednostavnošću. - S ko - Z ašto m oja zaslug a?
čiv ši s k rev eta n ađ e p rip rav ljen u n o v u o d jeću , n o v u k ap u i - J e r, k a d d je č a c i o d z lih p o s ta n u d o b rim a , o n i im a ju
p a r k o ž n ih c ip e la k o je s u m u p ris ta ja le k a o s a liv e n e . sp o s o b n o s t d a d a d u n o v i n as m ija n iz g le d ta k o đ e r i s v o jo j
T ek što se o b u k ao d o đ e m u d a učin i u o b ičajen u k retn ju obitelji.
d a stav i ruk e u d žep ov e, k ad uto izv ad i jed nu m- alenu n ov - A stari P in o k io o d d rv a ? G d je s e o n sak rio ?
čarku od slonovine, na kojoj su bile napisane ove riječi: »V ila - E n o g a o n d je - o d g o v o ri Đ ep eto i p o k aže m u k ru p no g
m o d re k o se v raća sv o m e d rag o m P in o k iju četrd eset n o v čića lu tk a k ak o se o slon io o stolicu i g lavu zav rn uo n a jedn u stra
i zahvaljuje m u za njegovo dobro srce.« K ad je otvorio - nov n u , ru k e o b jesio i n o g e p rek rižio i sav in u o n ad v o je, d a b i se
čarku, m jesto četrdeset novčića od bakra svjetlucalo se u njoj čin ilo p rav o ču d o k ad b i m o g ao stajati u sp rav n o .
četrd eset d u k ata, sasv im n o vih , k ao d a su tek d o- šli iz k o v P ino kio se o kren e d a ga g led a; i kad g a je m alo v rem en a
nice. g led ao , re če s am u s eb i s v elik im z ad o v o ljstv o m :
P o s lije to g a p o đ e d a se p o g led a u o g led a lu , i u č in i m u - K ako sam bio sm iješan dok sam bio lutak! A kako sam
se d a je to n etk o d ru g i. N ije v iše v id io slik u d rv en e lu tk e, sad a z ad o v o ljan što s am p o stao p rav im d ječ ak o m !
n eg o u g led a živ ah n u i razu m n u slik u lijep a d ječak a k este-
n jaste k ose, plav ih očiju i s izrazom v eselim i svečanim kao
n a b lag d an .
U sred svih tih čudesa, koja su se događala jedno - za dru
gim , Pinokio nije pravo znao je li budan ili još uvijek sanja
otvorenih očiju.
- A m o j tata? G d je je? - v ik n e n ajed no m : i u šav ši u su
sjednu sobu nađe starog Đ epeta zdrava, čila i dobre volje kao
neko ć, i on je, prihvativši svoje zanim anje drvodjelca, upravo
šarao p red iv n i o k v ir b o g ato u k rašen lišćem , cv ijećem i g la
v icam a raznih živ otin ja.
- O slobodite m e jedn e neizvjesnosti, tatice: kako da pro
tu m a č im s v e o v e n e n a d a n e p ro m je n e ? - z a p ita g a P in o k io
sk o čiv ši d a m u s e o v jesi o v rat i d a g a p o k rije p o lju p cim a.
176 177
 SADRŽAJ

Od cjepanice koja viče do poslušnog dječaka (D. Zima)

5
Kako se dogodilo da je majstor Čiljeđa, drvodjelac, našao ko- 13
mad drva koji je plakao i smijao se kao dijete
Majstor Čiljeđa daruje komad drva svom prijatelju Đepetu, 15
koji ga uzima da od njega izdjela čudesnog lutkica koji bi znao
plesati, mačevati se i prekobacivati se
Kad se vratio kući, Đepeto odmah počne djelati lutka i nad- 18
jene mu ime Pinokio. Prve lutkove vragolije
Pinokijeva zgoda sa Zrikavcem koji govori a iz koje se vidi 22
kako zločeste dječake srdi kad ih poučava onaj tko zna više od njih
Pinokio je ogladnio pa traži jaja da napravi jajnicu, ali u 26
najljepšem času jajnica mu odleti kroz prozor.
Pinokio zaspe s nogama na grijalici, a ujutro se probudi bez 28
nogu
Đepeto se vratio kući i lutku dao doručak koji je jadan čov- 30
jek donio za se
Đepeto popravi Pinokiju noge i proda svoju kabanicu da mu 33
kupi početnicu
Pinokio prodaje početnicu da bi mogao vidjeti kazalište lu- 36
taka
Lutke prepoznadu svoga brata Pinokija i priređuju mu ve- 39
liko slavlje, ali se u najljepšem času pojavljuje lutkar Man-đafoko
pa Pinokio dolazi u veliku opasnost
Mandafoko kihne i oprosti Pinokiju, a Pinokio poslije toga 41
obrani od smrti svoga prijatelja Harlekina
Lutkar Mandafoko daruje Pinokiju pet zlatnika da ih odnese 45
svom tati Đepetu. Međutim, Lisica i Mačak odmame Pino-kija i on
pođe s njima
Gostionica »Kod crvenog raka«
50
Pinokio nije poslušao dobre savjete Zrikavca koji govori pa 53
se namjerio na razbojnike
Razbojnici progone Pinokija; kad su ga stigli, objesili su ga 57
na Veliki hrast
Lijepa Djevojčica modre kose dade dopremiti lutkica, položi 60
ga u krevet i pozove tri liječnika da dozna je li živ ili mrtav
Pinokio jede cukar, ali neće piti lijek. Međutim, kad vidi da 64
po njega dolaze grobari da ga odnesu, popije lijek. Zatim je lagao
i za kaznu mu je počeo rasti nos
Pinokio nađe Liju i Mačka i pođe s njima da posije četiri 69
zlatnika na Polje čudesa
Pinokiju su ukrali zlatnike a za kaznu je još zaradio četiri 74
mjeseca tamnice
Kad se oslobodio tamnice, dade se na put da se vrati Vilinoj 78
kući, ali putem susretne strašnu zmiju a nakon toga upadne u
stupicu
Pinokija uhvati seljak i prisili ga da mu služi kao pas čuvar 81
Pinokio otkrije lupeže pa kao nagradu za vjernost dobije slo- 83
bodu
Pinokio oplakuje smrt lijepe Djevojčice modre kose, zatim 86
nađe goluba koji ga odnese na morsku obalu i tu Pinokio
skoči u more da pomogne svome tati Đepetu
Pinokio prispije na otok »Marljivih pčela« i nađe Vilu 93
Pinokio obeća Vili da će biti dobar i da će učiti jer mu je 99
dodijalo da bude lutkić i hoće da postane valjan dječak
Pinokio pođe sa svojim školskim drugovima na morsku 102
obalu da vidi strašnog morskog psa
Velika bitka između Pinokija i drugova, od kojih je jedan 105
ranjen pa Pinokija odvedu oružnici
Pinokio dolazi u opasnost da ga poprže u prsuri kao ribu 112
Vrati se kući k Vili koja mu obeća da sutra više neće biti 117
lutak nego će postati dječakom. Veliki doručak s bijelom kavom u
čast toga događaja
Pinokio, mjesto da postane dječakom, otiđe potajno sa svo- 125
jim prijateljem Lučinjolom u Zemlju igračaka
Poslije pet mjeseci uživanja Pinokio na svoje veliko čudo 131
osjeti da mu niče lijepi par magarećih ušiju i - postane ma-garčić, s
repom i sa svim ostalim
Pinokiju narastu magareće uši, zatim postane pravi magar- 137
čić i počne njakati
Pinokio postane pravi magarčić, odvedu ga na prodaju pa 143
ga kupi upravitelj neke cirkuske družbe da ga nauči plesati i
preskakivati kolute, ali jedne večeri ošepavi i tada ga kupi netko
drugi da od njegove kože napravi bubanj
Dok je bio na dnu mora, Pinokija pojedu ribe pa opet po- 152
stane lutak kao i prije, ali dok je plivao da se spasi, proguta ga
strašan morski pas
Pinokio u tijelu morskog psa nađe... Koga nađe? Čitajte ovo 159
poglavlje pa ćete doznati
Napokon Pinokio prestane da bude lutak i postane djeca- 166
kom
i