OPRAŠTANJE

Kada bih vam rekao da je opraštanje najkraći put do vašeg unutrašnjeg mira i
dobrog zdravlja, pitam se kako bi ste reagovali? Da li to za vas ima nekog smisla?
Da li mislite da je apsurdno uopšte razmišljati na takav način? Da li vam se sad,
dok ovo čitate pred očima javlja lik neke drage osobe zbog koje se osećate loše,
zato što vas je povredila, ili ste možda besni na tu osobu? Možda se pak samo
smeškate, zato što odavno verujete u opraštanje i primenjujete ga u svom životu?

Potpuno sam svestan da u ovom trenutku dok čitate da je opraštanje rešenje za

većinu fizičkih i psihičkih problema, vi možete biti bilo gde na lestvici verovanja. Za
onoga ko u to veruje, moje reči će biti samo još jedna potvrda. S druge strane
svako ko ne veruje u opraštanje, čitajući ovaj tekst uskoro će preispitati taj svoj
stav.

Na početku želim da vam ponovim da je oproštaj najvažnija stvar koju treba da

znate ukoliko želite da se oslobodite nečega što “vas izjeda iznutra’’. Oproštaj je
iscelitelj. Na sasvim suprotnoj strani tog spektra zdravlja nalazi se osuđivanje.
Opraštanje vam vraća vaš unutrašnji mir i zdravlje – Osuđivanje vas čini
nezadravim i polako ubija.

Do pozitivne promene percepcije najbrže se dolazi uz pomoć regresivne hipnoze

koja vam pomaže da se oslobodite potisnutih loših osećanja koja izazivaju potrebu
za osuđivanjem i uvodi oproštanje kao sastvani deo rešenja problema. Svaki put
kad na Hipno-seansi koristeći regresiju odmotavamo klijentov život tražeći uzroke
problema koji ga je doveo kod mene, obično pronalazimo situacije u kojima mu je
neko učinio neku nepravdu.

Svrha ovog postupka nije da “otkrivene situacije’’ koristimo na nekom duhovnom

sudu kao dokaze za tužbu protiv te osobe. Cilj regresije je da ispraznimo sva loša
osećanja u vezi tih situacija, naučimo nešto dobro iz tog iskustva, pronađemo
unutrašnji mir i nastavimo sa ličnim razvojem. U tom procesu promene percepcije i
ličnog razvoja, oproštaj je neophodni sastojak koji klijentu daje slobodu da sve to
postigne.

Pri tome opraštanje nema nikakve veze sa odobravanjem postupaka osoba koje su
nas povredile u tim situacijama. To je ono što zbunjuje većinu ljudi. Iz nekog
razloga oni misle da ako oproste nasilniku, onda opravdavaju sam čin nasilja.
Međutim to uopšte nije istina. Opraštanje je prihvatanje spoznaje da nasilnik ne
postupa na taj način zbog nas. Nasilnik postupa na taj način zbog onoga što se
dešava unutar njega. Zbog njegovih osećanja u vezi njega.

Opraštanjem nekoj osobi vi sebe oslobađate odgovornosti za dela te osobe. Gajenje

besa prema osobi koja vas naziva nekim ružnim imenom dovodi do realizacije onog
kazivanja: “Istina boli’’. S druge strane ukoliko se nasmejete ili ostanete potpuno
ravnodušni prema rečima te osobe, Vi sebi dokazujete da u njenim rečima nema
nimalo istine. Da ponovim: Opraštanjem osobi vi sebe oslobađate odgovornosti za
njene postupke.
Hajde da vidimo kako to izgleda u praksi, na hipno seansi. Idemo pravo do dela
seanse kada primenjujemo oproštaj. Imamo klijenta koja je došla sa etiketom
“Anksiozno-Depresivna’’. U ovom slučaju osoba je bila prepuna jakih emocija: Tuga,
strah, krivica... Prateći njeno loše osećanje, počinjemo seansu tražeći uzroke tih
loših osećanja. Nakon regresije u nekoliko vrlo emotivnih situacija iz raznih perioda
njenog života, osoba se regresirala nazad do situacije iz njenog detinjstva gde je
mala devojčica u krevetcu.

Ovde se uključujemo u seansu. Direktno u situaciju sa njom kao malenom u

krevetcu. Ona mentalno potpuno učestvuje u situaciji, tako što posmatra sebe dok
je bila dete, a tu su i njeni otac i majka.

Ja: Da li si tu sa majkom, ocem i tom malom devojčicom?

Klijent: Da.

Ja: Posmatraj tu situaciju i reci mi šta se dešava.

Klijent: Mama se svađa! Ona viče na mog oca.... kaže da sam ja kriva za sve.... a
on samo ćuti i stoji tamo.

Ja: Kako se ti osećaš dok majka govori te reči?

Klijent: Loše... Bojim se... Ona me mrzi.... (glas joj podrhtava) Ja sam bezvredna!

Ja: Pogledaj sad svoju majku u oči i reci mi šta vidiš u njenim očima.

Klijent: Bes. Ona je zla. O bože,nisam ni znala da je toliko zla (počinje da jeca).

Ja: Ok. Sada ponovo pogledaj u mamine oči, ali ovoga puta se zagledaj mnogo
dublje nego malopre i kaži mi šta vidiš duboko u njenim očima.

Klijent: (Duga pauza) Strah... Pa, ona je uplašena.

Ja: Tako je. Nastavi da gledaš u mamine oči i dok je ti posmatraš, ja ću pričati. Dok
ja govorim dopusti sebi da osetiš kako se moje reči slažu u tvom umu kao delovi
velike slagalice, a kad završim priču, ti ćeš videti svoju majku kao završnu sliku te
slagalice. Ti se samo fokusiraj na njene oči sad, i slušaj moje reči...

Ja: Sad dok gledaš mamine oči, taj njen bes i taj njen strah, to su mamina
osećanja i ona nemaju baš nikakve veze s tobom. Ti misliš da si ti izazvala ta njena
osećanja, ali to nije istina. Ti misliš da je ona u pravu kada kaže ono što kaže, ali to
nije istina, ona nije u pravu. Istina glasi da su njen bes i njen strah bili u njoj
mnogo pre nego što si se ti pojavila. Njen bes i njen strah, nemaju nikakve veze s
tobom. Sada ću ti pokazati pravu istinu. Ti si kod mene došla kao odrasla osoba,
zar ne?
Klijent: Da.

Ja: Ti si došla kod mene zato što te godinama muče osećanja koja ti ne prijaju.
Tvoj um i tvoje telo su patili zbog toga, a pri tome ti svesno nisi ni želela ni htela da
se tako osećaš. Međutim, bez obzira na to šta ti kao odrasla osoba svesno želiš, to
nije promenilo tvoja loša osećanja, zar ne?

Klijent: Ne.

Ja: Kad smo počeli ovu seansu, zatražili smo od tvoje podsvesti da nas odvede do
situacije koja je stvorila u tebi ta loša osećanja i pogledaj gde smo se našli. Ta
naizgled strašna i loša osećanja koja osećaš sad kao odrasla osoba izazvana su u
situaciji i vremenu kad si bila tako mala i nemoćna. Kaži mi sad, kad je čovek tako
mali i nemoćan, može li se on braniti na način kako bi se branila odrasla osoba?

Klijent: Ne...

Ja: Znajući to, sad znaš da kao mala ti prosto nisi imala nikakvu mogućnost da se
odbraniš od maminih reči i njenih negativnih sugestija. Od tog njenog negativnog
programiranja koje glasi: “ti si kriva za sve’’. Da li sam u pravu?

Klijent: Da.

Ja: Hoću da te pitam nešto. Zbog lošeg programa “kriva za sve’’ koji ti je nametnut
u detinjstvu, u onom periodu dok si bila mala i nemoćna, ti si nastavila i kao
odrasla osoba da mučiš i povređuješ sebe u skladu sa tim nametnutim programom.
Ti i dalje stalno osećaš strah i misliš da si kriva za sve loše što se dešava oko tebe.
Da li sam u pravu?

Klijent: Da.

Ja: Da li si ti kao mala devojčica koja leži u krevetcu i sluša mamine reči imala bilo
kakvu šansu da biraš kako ćeš se osećati u tom trenutku?

Klijent: Ne.

Ja: U skladu sa činjenicom da ti nisi birala svoja osećanja, nego su ti ona prosto
nametnuta, da li si imala bilo kakvu šansu da se osećaš dobro u vezi sebe?

Klijent: Ne.

Ja: Sad kad znaš pravu istinu, da za sve ove godine u kojima si se ponašala i
osećala u skladu sa programom koji ti nisi sama izabrala, nego ti je nametnut, moje
pitanje glasi: Da li zaslužuješ da ti bude oprošteno što se sad kao odrasla osoba
zbog svega toga i dalje osećaš loše?

Klijent: Da.
Ja: Ok. Pogledaj sada taj bes u maminim očima.... I dok gledaš taj bes, seti se
kako su nastala tvoja loša osećanja. Tvoja loša osećanja su tebi prosto nametnuta
dok si bila mala i nemoćna. To se desilo i tvojoj mami. Gledajući sad u njene oči,
duboko u njima videćeš malu uplašenu devojčicu koja nema mogućnost izbora,
samo strah i bes, bes zbog njene nemoći da se brani, bes koji nema nikakve veze s
tobom. (pauza). Da li u njenim očima vidiš tu malu uplašenu devojčicu?

Klijent: (počinje da plače i plačući govori.) Mama, žao mi je......Tako mi je žao....

Sad znam.... To nije tvoja krivica.... Ti nisi kriva.... (plače i jeca)

Ja: Tako je. Ti sada učiš pravi smisao opraštanja. Ja ne kažem da je to što je
mama uradila u redu, ali ti sad shvataš da mama nije imala drugog izbora nego da
se ponaša tako kako se ponašala. Duboko u sebi tvoja mama je želela da se ponaša
prema tebi na način pun ljubavi ali ona nije ni mogla ni znala kako da pobedi svoj
unutrašnji program. Program koji ona nije birala. Da li to razumeš sad?

Klijent: (plaćući priča sa puno sažaljenja u glasu) Razumem.... Ona je pokušala da

bude dobra.... O mama.... (nastavlja da plače za svojom majkom.)

Ja: Samo napred. Oslobodi sve to iz sebe i osećaćeš se mnogo bolje. Oslobodi te
suze, te suze koje su godinama čekale da izađu. To su suze olakšanja.... (plače za
svojom majkom i polako se smiruje)

Ja: Sad kad znaš da sve što je mama radila, nije nikad radla zbog tebe, nego zbog
svojih osećanja, da li si spremna da joj oprostiš?

Klijent: Da.... Mama, opraštam ti..... Mama sve ti opraštam!

Tako to izgleda na hipno seansi. U ovom slučaju sve je išlo brzo i spontano, obično
je potrebno da malo više usmeravam i vodim klijenta do tih reči opraštanja. Nju ne!
Ona je bila spremna da odmah oprosti i oslobodi sebe maminih nametnutih, loših
osećanja.

Poenata koju je njen um naučio u ovom procesu je da se ljudi nikad ne ponašaju na

način na koji ponašaju zbog nas. Oni se ponašaju tako kako se ponašaju isključivo
zbog sebe samih. Osoba koja se oseća dobro u vezi sebe, uvek će se ponašati na
način na koji se ponaša sigurna osoba. Ukoliko takvoj osobi date kompliment, ona
će reći “hvala’’ i najverovatnije vam uzvratiti istom merom. Isto tako, ukoliko se
takva osoba suoči sa osobom koja ima loš unutrašnji program i naziva ljude
pogrdnim imenima, sigurna osoba se neće spustiti na taj nivo. Ona takvo nečije
ponašanje neće shvatiti lično. Sigurna osoba neće pitati sebe: “Šta nije u redu sa
mnom kada me on tako naziva?’’ Ona će pomisliti nešto u stilu: “Nadam se da će
jednog dana taj jadni čovek pronaći svoj mir.’’

S druge strane, osoba koja ima loš program u sebi uvek će reagovati na način na
koji takve osobe obično reaguju. Ukoliko toj osobi date kompliment ova osoba će ga
glat odbiti, tražeći neku grešku u sebi. Ako se pak soči sa osobom sa sličnim
osobinama i bude nazvana pogrdnim imenom, ona će prihvatatiti taj komentar kao
potvrdu njenih najvećih strahova i to će joj onda biti odskočna daska za agresiju,
mržnju ili bes.

Jednostavno rečeno, ne možete izazavati bes kod nekoga ko se oseća siguran u

sebe i zadovoljan sobom. S druge strane, teško će se desiti da ne budete izvređani
ako se obratite osobi koja mrzi ceo svet. Ni u jednom od ta dva slučaja nije važno
ko ste vi. Zato što će ovi ljudi biti to što oni jesu bez obzira na vas. Prema tome,
opraštanje služi da vas podseti i potvrdi da sve što neka osoba kaže o vama ili vam
uradi, nema baš nikakve nikakve veze sa tim ko ste vi. Sve što vam neko kaže ili
uradi vi ćete protumačiti isključivo u skladu sa onim kako se vi osećate u vezi sebe.
Isto pravilo važi i za vaše ponašanje prema drugim ljudima. I naravno, isto to važi i
za vaš odnos sa samim sobom!

Vratimo se sada našem klijentu koja je otkrila pravu vrednost opraštanja. Napustili
smo je u sceni nakon što je oprostila svojoj majci. Iz njene reakcije se videlo da
smo uradili dobar posao time što je pronašla svoj mir sa majkom. Šta je sledeći
korak? Pa da oprosti svima u toj situaciji. Znači otac je sledeći na redu. Šta je on to
uradio? Ona ga je volela i otac je nju voleo. Međutim, nije tako jednostavno, pošto
smo pokrenuli dijalog sa ocem, na površinu je isplivao njen bes. Ona je bila puna
besa prema ocu, zato što je dozvolio da ih majka vređa, a ona je očekivala da ih on
zaštiti. Proveo sam je kroz kompletan proces opraštanja ocu i stvari su se
razvedrile. Nastavili smo dalje sa pratećim emotivnim situacijama koje su potvrdile
da je njen um potpuno prihvatio proces opraštanja i spontano uradio oslobađanje
loših osećanja u svim do tad bolnim emotivnim situacijama. Mislite da je tu kraj?
Nije. I dalje neko nedostaje. Imate li ideju kome nije još uvek oprostila?

Došao je trenutak da oprosti za nju najvažnijoj osobi na svetu. Nadam se da

pogađate ko je to. Najvažnija osoba na svetu za nju je upravo: “Ona sama’’. Poenta
procesa opraštanja je bila da ona shvati da ljubav uvek funkcioniše na tri načina –
prvi je mogućnost da je dajete, drugi je da je primate i treći je da volite sami sebe.
Tu važi sledeće pravilo: “Mi možemo dati i primiti samo onoliko ljubavi, koliko
možemo da volimo sebe’’. To znači da ukoliko je osoba nezadovoljna sobom, tada
ona ne može da vidi ništa dobro u sebi. Ukoliko ne može da vidi ništa dobro u sebi,
tad se dešava da kada joj neko uputi kompliment ili zahvalnost ili pokuša da je voli,
ta zahvalnost i ljubav bivaju automatski odbijeni.

Ko bi mogao prebrojati sve one ljude koji se žale da im u životu nedostaje ljubavi, a
svaki put kad im je ponuđena oni je odbijaju? Isto tako, ko zna koliko ljudi je
nažalost ograničeno, nekim starim negativnim programiranjem, tako da o ljubavi
misle kao o nečemu što oni ne zaslužuju? Ukoliko ovo poređenje opisuje vas, dobro
se isplačite i usred tog plakanja naglas pročitajte i prosto upijte reči opraštanja.

Bez obzira ko ste i bez obzira koliko loših ili ružnih stvari mislite da ste učinili,
svesno ili nesvesno, Bog je savršeno srećan sa idejom da vi zaslužujete da budete
voljeni. On vam je već sve oprostio. Ono što vi sad treba da uradite je da prihvatite
taj oproštaj. Bog i univerzum su zadovoljni idejom da ste odlučili da učite kroz
lekcije iz vaše prošlosti, odrastajući u osobu koja zaslužuje ljubav. On i ceo
univerzum šire svoje ruke i prihvataju vas. Sad je pravi trenutak za vas! Oprostite
sebi i oslobodite sebe!

Pročitali ste kratak prikaz procesa opraštanja koji ja uspešno koristim svakog dana
u mom poslu. Zapamtiite, kada ja koristim reči opraštanja u mojoj kancelariji,
osoba je u transu, oslobođena loših osećanja i negativnosti. Osoba je u pročišćenom
stanju koje drži njen um spremnim da usisa moje sugestije u prazninu koja je
upravo stvorena. Znači u idealnom stanju. Ako se pak ove reči izgovaraju
intelektualno monotonim glasom bez ikakvih emocija, dok je kritička osobina svesti
u punom pogonu i podsmeva im se, ove reči neće odmah doneti čudesni efekat. Ali,
bitno je početi! Ukoliko meditirate, izgovarajte ove reči što češće sa što je moguće
više osećanja, svaki put kada meditirate. Ukoliko se u toku dana posvađate ili
počnete da plačete iz nekog razloga, izgovorite ove reči onoliko emotivno, baš tako
kako se osećate dok ste u tom stanju. Ukoliko vam se ne dešava nijedna od ovih
situacija, izgovarajte ove reči bez obzira i ponavljajte ih uvek iznova pokušavajući
da ih izgovorite svaki put istinitije nego prethodni put. Te reči će vas osloboditi – da
živite svoj život punim plućima!

Reči opraštanja

Ja sad iskreno iz dubine moje duše opraštam svima u svojoj prošlosti, kako živima
tako i mrtvima. Opraštam sad svima koji su me povredili na bilo kakav način. Ja im
sad opraštam i oslobađam ih. Oslobađajući njih ja potpuno oslobađam sebe.
Oslobađam sebe da nađem nešto dobro u svim situacijama i svim ljudima.
Oslobađam sebe da uvek vidim dobro u sebi. Mama, sada ti opraštam za sve ono
loše što si mi učinila u prošlosti. Mama sve ti opraštam i oslobađam te. Tata, sada
ti opraštam za sve ono loše što si mi uradio u prošlosti. Tata sve ti opraštam i
oslobađam te. Potom, dajte samom umu neko vreme da pozove sve ostale kojima
je potrebno oprostiti i osloboditi ih i oprostite im.

Ukoliko ste imali nekih problema sa sobom, naglas i sa puno žara ponavljajte
sledeće reči: Ovo danas je moj dan! Suviše dugo sam kažnjavao sebe. Dozvoljeno
mi je da budem čovek – dozvoljeno mi je da pravim greške i da učim iz njih. Ja sad
iskreno iz dubine moje duše opraštam sebi za sve što sam mislio da sam uradio
pogrešno u prošlosti. Opraštam sebi i oslobađam sebe. Oslobađam sebe da živim
život pun ljubavi – slobodan da vidim dobro u svim stvarima i svim ljudima.
Slobodan da vidim i nađem dobro u sebi. Kada tražim dobro, Ja dobro i pronalazim.
A svako nađeno dobro, stvara novo dobro. Ja sad biram ljubav prema životu, ljubav
prema svemu i ljubav prema meni baš ovakvom kakav jesam. Ovo je moje vreme,
ovo je moj život. Dovoljno sam kažnjavao sebe. Ja sad opraštam sebi i oslobađam
sebe’’! Ja sad opraštam sebi i prihvatam sebe!