Народна књижевност

Народна (усмена) књижевност

неки народни певачи од
којих је Вук забележио
песме: Филип Вишњић,
Старац Милија, Тешан
народна усмена Подруговић, Слепа
Живана

колективност преношење с
стваралаштва и рецепције колена на колено

Усмене творевине стварали су талентовани појединци, а у

њиховом обликовању, услед преношења усменим путем,
учествовало је више појединаца, често из сасвим различитих
времена, генерација. Зато се каже да су ова дела колективна. Дела
усмене књижевности су колективна и по начину рецепције, јер су
увек извођена пред групом слушалаца.
 Однос према ауторству
+ Народни певачи су уз гусле изводили народне епске песме.
+ Они су талентовани појединци, али песму не
доживљавају као своје ауторско дело.
+ У народној књижевности не тежи се индивидуалности.
Народни певачи су најчешће непознати и нису у усменим
творевинама исказивали своје мисли и осећања, већ је
било важно да се искаже дух колектива.
 веровање да
сва жива
бића и сви
+ предмети
анимизам имају душу
веровања наслеђена из периода
кад су Словени били пагани;
трагови ових веровања уочавају
се у народној књижевности иако су
Срби у том периоду већ били
хришћани
синкретизам –
књижевност се увек
јављала у споју с
другим уметностима
пример: девојке су
певале додолске песме
и играле да би призвале
кишу

магијски веровање у магичну моћ речи – људи су

начин веровали да им изговарање неке магијске
мишљења формуле даје одређену моћ и да те речи у
некој обредној радњи имају магично дејство
 Вук је варијанте
једне песме
Варијантност називао исто
то, само мало
+ Усмена књижевност је подложна променама. другачије.
+ Варијантност је једна од њених основних карактеристика.
+ Варијанте су различите верзије исте песме. Оне су
настајале у току извођења у ситуацијама када народни
певач није могао да се сети како тачно гласе стихови песме
коју изводи или када је хтео да песми да свој певач.
Народни певачи су, такође, морали да прате реакције своје
публике и мењају делове песме у складу с њима. То је,
такође, утицало на стварање варијаната.
 Формулаичност
+ Оно што је певачима помагало да у току извођења измене
песму, јесте формулаичност. Формулаичност је још једна
важна карактеристика народне књижевности.
+ Формуле су устаљени елементи у делима народне
књижевности. Оне су помагале певачима у стваралачком
процесу.
+ Формуле постоје на плану израза и на плану садржаја.
 Формулаичност
+ Садржајни облици обухватају честе ситуације (женидбе,
мегдани), типске ликове, обредна понашања (братимљење,
кумство...).
+ Изражајни облици су стилске фигуре (стални епитети,
словенска антитеза, градација...), стереотипни почеци и
завршеци итд.
бијело грло, ситна књига, црни Арапин, рујно вино, верна љуба...
Био једном један...
3, 7, 9, 12
 ЦЕЗУРА – стална пауза која
Версификација дели стих на два полустиха
(Боже мили, II чуда великога)

+ Версификација је наука која проучава унутрашњу

организацију и елементе стиха (број слогова и њихова
Цезура
врста, акценат, рима...). се
означава
+ У усменој књижевности јављају се устаљени стиховни помоћу
две
обрасци. усправне
линије.
+ Пример: епске народне песме испеване су у десетерцима
(стиховима од десет слогова), цезура је увек после 4. слога,
астрофичне су (нису организоване у строфе) и неримоване.