„Похвала

кнезу Лазару“
Јефимија
 Јефимија

• кћи ћесара Војихне

• Рођена је око 1350. г. у Драми, крај Сера
• Умире јој четворогодишњи син Угљеша, а у Маричкој бици губи и мужа, деспота Угљешу Мрњавчевића, и
девера.
• Турци заузимају Сер и изгубивши све, Јелена у 22. години живота узима монашки завет и као проста монахиња
Јефимија долази на двор кнеза Лазара Хребељановића у Крушевцу.
• Трагични период српске историје добија своју кулминацију 1389. године када у Косовској бици гине кнез Лазар
и са њим највећи део српске властеле.
• Јефимија је била од велике помоћи кнегињи Милици која је као Лазарева удовица морала да преузме
владавину над Србијом у ситуацији када су уз Турке и готово сви суседи имали своје претензије и планове.
• Последње године свога живота Јефимија је провела у Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Умрла је после
1405. г.
 Јефимија

– прва српска песникиња (три дела)

– „Туга за младенцем Угљешом“ (између 1368. и 1371)
текст угравиран у позлаћене сребрне плочице на малом диптиху, богато
диптих украшеном бисером и драгим камењем
двокрилна икона – лирска, елегично интонирана минијатура
– прва забележена песма једне српске песникиње
– млада мајка исповеда тугу за својим дететом: Жалост непрестано гори у
срцу моме.
– Иконица се налази у манастиру Хиланару.
– „Мољење Господу Исусу Христу“ (1388/89)
– извезено на завеси за царске двери са ликовима Исуса Христа, Василија
Великог и Јована Златоустог
– чува се у Хиландару
 Јефимија

„Похвала кнезу Лазару“ (1402)

– настала у Љубостињи, задужбини кнегиње Милице
– текст извезен позлаћеним сребрним нитима на црвеној свили
– димензија 66 х 49 центиметара
– намењен покрову за ћивот са моштима кнеза Лазара
– има 26 редова
– похвала се налазила са Лазаревим моштима у Раваници
– данас се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду
 „Похвала кнезу Лазару“

– Шта је Јефимију мотивисало да створи ово дело?

– Запазите композиционе целине текста.

– Које врлине кнеза Лазара долазе до изражаја?

– Зашто је кнез примио венац светог мученика?
– Уочите елементе косовске легенде.
 „Похвала кнезу Лазару“

– У каквом се стању налази отачаство?

– Пронађите и објасните критички став ауторке
према властели.
– С каквим очекивањима се Јефимија моли
кнезу?

– Шта монахиња Јефимија каже о себи?

– Како она гледа на своје дело?
– У чему се огледа Лазарева племенитост?
 „Похвала кнезу Лазару“

– похвала
– молитва
– Дело се може поделити на три целине.
– Први део („У красотама овога света...“) се може посматрати као кратка похвала.
– Други, средишњи и најобимнији став („Сада не предај забораву...“), заправо,
представља молитву светом кнезу за помоћ и посредништво код чувених
светих мученика.
– Трећи и последњи део („На моја мала приношенија...“) обимом је близак
првом, али је садржајем супротан: сада Јефимија говори лично, о себи, малој
награди коју чека, о кнезу хранитељу...
 „Похвала кнезу Лазару“

– Похвала је стари византијски жанр, везан углавном за одређену личност која се

прославља у самосталном тексту похвале, или у склопу неког другог жанра.
– Молитва је изразито лирски текст у облику песничког обраћања Богу, анђелима
или свецима. Текст молите има канонизован садржај који обухвата:
▪ захваљивање;
▪ исповедање грешности;
▪ кајање и скрушеност и
▪ саму молбу (искање).