26 Anonymi Descriptio Europae Orientalis

добија на снази када се осмотре и остали подаци у DEO, као и

биографије неких других важних људи који су чинили интелектуалну
елиту око папе Климента V.
Везано за податке присутне у првој целини списа, као и
Анонимове изворе, приметан је одблесак појединих дела класичне
књижевности. Помен грчких бродова који су кренули на Троју са
Тенедоса (стр. 107), могао је једино бити преузет, како је Гурка
приметио, из Вергилијеве Енеиде.42 Казивање о римским императорима
Цезару и Октавијану који су пловили бродовима од Бриндизија до
Драча, присутно у поглављу о Албанији (стр. 116-117), можда је
преузето из Светонијевих биографија римских царева.43 Још једна
занимљива појединост за познавање личности аутора и његово
образовање среће се у казивању о Родосу и помену да је са овог острва
био Птолемеј који је саставио своју астрологију (стр. 107). Лик и дело
античког математичара, географа и астронома Клаудија Птолемеја
откривени су у западној Европи тек током XIII века.44 Сам податак који
везује Птолемеја и његово дело за Родос, среће се у спису Liber
philosophorum moralium antiquorum састављеном крајем XIII века и чије
је ауторство приписано Јовану де Процида, лекару и дипломати из
Напуља у служби Хоенштауфена и Арагонаца.45
На основу ових детаља из списа, може се закључити да је
Аноним личност која је поседовала основе класичног образовања више
у ширину него у дубину. Његов лични уплив искрсава у још једној
особености списа: често навођеним етимологијама појединих земаља.
Поједине етимологије које се срећу у DEO – попут објашњења назива

no. 4749), док папа издаје повељу Фулку 5. септембра исте године у Поатјеу (CH
IV, no. 4751). Дакле, Фулк од Виларета је приспео у Поатје између средине маја
и самог краја августа 1307. године.
42
ADEO, 19, n.2.
43
Cf. Gaius Suetonius Tranquilus, De Vita Caesarum libri I-II, edd. J. Westcott – E. Rankin,
Boston – New York, 1918, 30, 55. (Divus Julius, cap. 58; Divus Augustus, cap. 17.)
44
O. Pedersen, A Survey of the Almagest with Annotation and new Commentary by A.
Jones, New York 2010, 16-19.
45
Ptholomeus fuit homo valde intelligens in quadrivialibus scienciis et maxime in
astrologia, et libros plures et nobiles edidit; et ex eis, unus fuit magnus et completus,
liber nominatus Almagesti. Natus fuit in Alexandria majori, que est in terra Egipti.
Illic etiam fecit suas consideraciones tempore regis Adriani, et fecit suas rationes
super consideracionibus Abrakis (=Хипарх), quas consideravit in Rodes.”, Liber
philosophorum moralium antiquorum, ed. E. Francheschini, Venezia 1932, 531-532.
На ову могућност указао је још Гурка, додуше са погрешним споменом времена
настанка Liber philosophorum, cf. ADEO, XXII-XXIII.
Анонимов Опис источне Европе 27

Азије или Европе, преузете су од старијих аутора (углавном од Исидора,

али посредством Венсана и Вартоломеја). Са друге стране, порекло
назива Либије, Памфилије и Паноније не потиче из енциклопедијских
дeла која су нашем писцу била на располагању, и свакако јесу његова
лична домишљања. Објашњавајући име Србија, Аноним преноси да је
ова земља име добила по приликама у којима се налази народ, јер су
скоро сви у ропском положају (стр. 122). Довођење у везу географског
назива Servia са придевом servilis, среће се и у другим познатим изворима,
али са другачијим објашњењима: код Константина Порфирогенита,46 у
делу Виљема Тирског47 или пак у анонимном географском трактату
Descripciones terrarum насталом средином XIII века.48 Етимологијама
потеклим од самог писца вероватно би требало придодати и ону везану
за Рашку, која је за нашег писца у политичком смислу јасно одвојена од
Србије и чије име наводно води порекло од истоимене реке (стр. 120).
Овакво објашњење се не среће у другим средњовековним изворима.
Како је већ примећено, сама река Рашка, притока Ибра, исувише је мала
и без значаја за српску историју да би ова етимологија била оправдана.49
Она је, такође плод Анонимове интервенције, или пак потиче од још
једне групе његових извора. О њима ће бити речи у наставку – приликом
разматрања окружења настанка списа.

46
Constantine Porphyrogenitus, De Administrando Imperio, edd. Gy. Moravcsik - R.
Jenkins, Washington D.C. 1967, 152-153, cap. 32. (=DAI)
47
Willelmi Tyrensis Historia rerum in partibus transmarinis gestarum, Recueil des
Historiens des Croisades : Historiens Occidentaux, I, Paris 1844, 946-947.
48
M. Colker, America Rediscovered in the Thirteenth Century?, Speculum 54 (1979)
724. (Текст списа Descripciones Terrarum објављен је на стр. 720-726). О овом
извору види и Р. Радић – Д. Кораћ, Из Каракорума у Бар – Србија у делу
анонимног географа XIII века, ЗРВИ 37 (1998) 247-257.
49
М. Динић, О називима средњовековне српске државе, Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор 32 (1966) 30; J. Kalić, Rascia - The Nucleus of the Medieval
Serbian State, The Serbian Questions in the Balkans, ed. D. Hadži-Jovančić, Belgrade
1995, 147.