42 Anonymi Descriptio Europae Orientalis

Марсеј једно посланство светогорских монаха из манастира Лавре

Светог Атанасија, које је у том граду ступило у додир са Арнолдом
Вилановом (Arnaldus de Villa Nova, c. 1240-1311), специјалним
амбасадором арагонског краља Јакова II. Виланова је био веома цењени
научник свога доба, професор на универзитету у Монпељеу, алхемичар,
лични лекар папа Бонифација VIII, Бенедикта XI и Климента V, дипло-
мата и теолог. Он је са дужним поштовањем примио ово посланство и од
њега дознао за муке светогорских монаха са Каталанцима. Њихови
разговори познати су из писма које је првог јула 1308. године упутио сам
арагонски краљ Јаков II, обавестивши Виланову да је примио
светогорске монахе и да је предузео мере да напади Каталанаца на
њихове поседе престану.104 У међувремену, Виланова је, обузет идејом
борбе против шизматика и сједињењем хришћанских цркава, припремио
у Марсеју преводе неких од својих теолошких трактата, које је наменио
да преда монасима када се буду враћали, опет преко Марсеја, за Грчку.105
Између личности Арнолда Виланове и DEO постоји још једна необична
посредна веза која није била примећена од стране истраживача. Заједно
са делом Хајтона из Корика, списом Memoria de Recuperatione Terre
Sancte и делом нашег писца, у појединим кодексима сачуван је и препис
једног писма Арнолда де Виланове, упућеног арагонском краљу Јакову
II од 17. фебруара 1308.106
Порекло информација са терена из Грчке које се срећу у спису не
представља околност која се може узети као доказ блискости нашег
писца са Карлом од Валоа. Ова констатација стоји чак и уколико су оне
потицале директно од Тибоа од Сепоа, што је, како смо видели, само
104
A. Rubió y Lluch, Documents per l’Historia de la cultura catalana Mig-Eval, I,
Barcelona 1908, 45-46. (=Rubió y Lluch, Documents); cf. Rubió i Lluch, Companyia,
256-258.
105
Виланова је превео девет својих есхатолошких трактата на грчки језик и
предао их светогорским монасима на њиховом повратку кући. Рукопис је
сачуван у Петрограду – Публичная библиотека MS CXIII, 222 fols; cf. C. R.
Backman, The Decline and Fall of Medieval Sicily: Politics, Religion, and Economy
in the Reign of Frederick III, 1296 – 1337, Cambridge 1995, 251, n. 7. Недавно су
и објављени: Arnaldi de Villanova tractatus octo in graecum sermonem versi, ed. I.
Nadal et Cañellas, Barcelona 2002.
106
На основу преписа из архива у Барселони, ово писмо објавио је још Rubió y
Lluch, Documents, 42-44, no. 35. Гурка, нажалост, није знао за ову чињеницу, па
га је окарактерисао као писмо непознатог аутора. Занимљиво је да је у
поменутом издању писмо датовано .xii. kalendas martii, односно 18. фебруаром,
док је препис, сачуван у кодексима заједно са DEO, датован дан раније, односно
.xiii. kalendas martii. Види поглавље Рукописна традиција и филолошка анализа
DEO.
Анонимов Опис источне Европе 43

једна од могућности. Наиме, по свом повратку у Француску, Тибо је по

свој прилици посетио и курију у Авињону, а Климент V му је почетком
1311. издао три даровнице у којима му је наменио богате поклоне.107
Детаљи његовог путовања били су добро познати на папском двору. На
другој страни везе између DEO и списа Хајтона из Корика, коришћење
Венсанове и Вартоломејеве енциклопедије, остали извори на
располагању нашем писцу, као и провенијенција појединих података из
поглавља о Рашкој и Угарској (однос према Милутину, помен кано-
низације блажене Маргарете, итд...) недвосмислено упућују на закључак
да је спис настао у близини папског двора, односно у окружењу
Климента V.

107
Petit, Thibault de Chepoy, 237.