Г РА Д И Т Е Љ С КО

НАСЛЕЂЕ
И УРБАНИЗАМ
ARCHITECTURAL
H E R I TA G E A N D
URBAN PLANNING

ЗБОРНИК РАДОВА: XI НАУЧНОСТРУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА

PROCEEDINGS: XI SCIENTIFIC AND PROFESSIONAL CONFERENCE
Београд, 2021. године
ИЗДАВАЧ: PUBLISHED BY:
Завод за заштиту споменика културе града Београда Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade
Калемегдан Горњи град 14, Београд, Србија 14 Kalemegdan Gornji Grad, Belgrade, Serbia

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: EDITOR-IN-CHIEF:

Оливера Вучковић, директор Olivera Vučković, Director

СУОРГАНИЗАТОР: CO-ORGANIZER:
Институт за архитектуру и урбанизам Србије Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia
Булевар краља Александра 73/II, Београд, Србија 73/II Kralja Aleksandra Blvd., Belgrade, Serbia

УРЕДНИК ЗБОРНИКА: PROCEEDINGS EDITOR:

Раде Мрљеш Rade Mrlješ

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИЦИ: TECHNICAL EDITORS:

Ивана Весковић Ivana Vesković
Хајна Туцић Hajna Tucić

ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА: DTP ART:

Пакт студио – Пеђа Паровић Pakt Studio – Peđa Parović

ЛЕКТУРА: PROOFREADING:
Преводилачки студио Језикалац Jezikalac Language Studio
Српски језик: Татјана Тодоровић Serbian: Tatjana Todorović
Енглески језик: Бојана Додић English: Bojana Dodić

ISBN 978-86-6100-000-3 ISBN 978-86-6100-000-3

ШТАМПА: Birograf comp PRINTED BY: Birograf comp

ТИРАЖ: 300 PRINTED IN: 300 copies

На корицама: мотив према урбанистичком плану Београда Cover illustration: Motif based on the Urban Plan of Belgrade by
Емилијана Јосимовића из 1867. године Emilijan Josimović, 1867

Издавање Зборника и реализација конференције Publication of the Conference Proceedings and the organization
финансирани су средствима Секретаријата за културу of the conference were made available by the Secretariat for
Скупштине града Београда и Министарства просвете, Culture of the Belgrade City Assembly and the Serbian Ministry
науке и технолошког развоја Републике Србије of Education, Science and Technological Development

Београд, 2021. године Belgrade, 2021

ЗБОРНИК РАДОВА:
XI НАУЧНОСТРУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА
СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ

Г РА Д И Т Е Љ С КО
НАСЛЕЂЕ
И УРБАНИЗАМ
ARCHITECTURAL
H E R I TA G E A N D
URBAN PLANNING

PROCEEDINGS:
XI SCIENTIFIC AND PROFESSIONAL CONFERENCE
W I T H I N T E R N AT I O N A L P A R T I C I P AT I O N

БЕОГРАД / BELGRADE
2 0 21 .
XI НАУЧНОСТРУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ
ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

НАУЧНОСТРУЧНИ ОДБОР

Проф. др Лука Сканси,

Politecnico di Milano, Il Dipartimento di Architettura e Studi Urbani – DAStU, Италија
Проф. др Мирјана Ротер Благојевић,
Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Србија
Проф. др Ева Ваништа Лазаревић,
Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Србија
Проф. др Марија Маруна,
Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Србија
Проф. др Зоран Ђукановић,
Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Србија
Проф. др Урош Радосављевић,
Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, Србија
Проф. др Златко Карач,
Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу, Хрватска
Проф. др Александар Кадијевић,
Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Србија
Проф. др Аида Абаџић Хоџић,
Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву, Босна и Херцеговина
Проф. др Драгана Ћоровић,
Универзитет у Београду – Шумарски факултет, Србија
Доцент др Рената Јадрешин Милић,
School of Architecture, Unitec Institute of Technology, Окланд, Нови Зеланд
Доцент др Александар Станичић,
Faculteit Bouwkunde TU Delft, Холандија
Доцент др Ален Жунић,
Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу, Хрватска
Др Аленка ди Батиста,
Zavod za varstvo kulturne dediščine Slovenije,Območna enota Nova Gorica,, Словенија
Др Тијана Црнчевић,
Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Србија
Др Наташа Даниловић Христић,
Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Србија
Др Сања Симоновић Алфиревић,
Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Србија

4 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Др Ана Никовић,
Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Србија
Др Злата Вуксановић Мацура,
Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд, Србија
Др Марија Лалошевић,
Урбанистички завод Београда, Србија
Бранка Шекарић,
Национални комитет ICOMOS Србија, Београд, Србија
Оливера Вучковић,
Директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Србија
Др Марина Павловић,
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија
Раде Мрљеш,
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија
Ивана Весковић,
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

Раде Мрљеш
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија
Ивана Весковић
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија
Саша Михајлов
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија
Јасна Цветић
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија
Хајна Туцић
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија
Теодора Мердановић
Завод за заштиту споменика културе града Београда, Србија
Борјан Бранков
Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Србија
Милена Милинковић
Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Србија

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 5

XI SCIENTIFIC AND PROFESSIONAL CONFERENCE WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING

MEMBERS OF THE SCIENTIFIC AND PROFESSIONAL COMMITTEE:

Luka Skansi, PhD, Associate Professor

Politecnico di Milano – Department of Architecture and Urban Studies, Italy
Mirjana Roter Blagojević, PhD, Full Professor
University of Belgrade – Faculty of Architecture, Serbia
Eva Vaništa Lazarević, PhD, Full Professor
University of Belgrade – Faculty of Architecture, Serbia
Marija Maruna, PhD, Full Professor
University of Belgrade – Faculty of Architecture, Serbia
Zoran Đukanović, PhD, Associate Professor
University of Belgrade – Faculty of Architecture, Serbia
Uroš Radosavljević, PhD, Associate Professor
University of Belgrade – Faculty of Architecture, Serbia
Zlatko Karač, PhD, Full Professor
University of Zagreb – Faculty of Architecture, Croatia
Aleksandar Kadijević, PhD, Full Professor
University of Belgrade – Faculty of Philosophy, Serbia
Aida Abadžić Hodžić, PhD, Full Professor
University of Sarajevo – Faculty of Philosophy, Bosnia and Herzegovina
Dragana Ćorović, PhD, Associate Professor
University of Belgrade – Faculty of Forestry, Serbia
Renata Jadrešin Milić, PhD, Assistant Professor
School of Architecture, Unitec Institute of Technology, Auckland, New Zealand
Aleksandar Staničić, PhD, Assistant Professor
Faculty of Architecture and the Built Environment TU Delft, Netherlands
Alen Žunić, PhD, Assistant Professor
University of Zagreb – Faculty of Architecture, Croatia
Alenka di Battista, PhD
Institute for the Protection of Cultural Heritage of Slovenia, Nova Gorica Regional Office, Slovenia
Tijana Crnčević, PhD
Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Belgrade, Serbia
Nataša Danilović Hristić, PhD
Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Belgrade, Serbia
Sanja Simonović Alfirević, PhD
Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Belgrade, Serbia

6 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Ana Niković, PhD
Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Belgrade, Serbia
Zlata Vuksanović Macura, PhD
Geographical Institute “Jovan Cvijić“ Serbian Academy of Science and Art, Belgrade, Serbia
Marija Lalošević, PhD
Belgrade Urban Institute, Serbia
Branka Šekarić
National Committee ICOMOS Serbia, Belgrade, Serbia
Olivera Vučković
Director of the Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia
Marina Pavlović, PhD
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia
Rade Mrlješ
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia
Ivana Vesković
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia

MEMBERS OF THE ORGANIZING COMMITTEE:

Rade Mrlješ
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia
Ivana Vesković
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia
Saša Mihajlov
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia
Jasna Cvetić
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia
Hajna Tucić
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia
Teodora Merdanović
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Serbia
Borjan Brankov
Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Belgrade, Serbia
Milena Milinković
Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, Belgrade, Serbia

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 7

САДРЖАЈ / CONTENTS
14 РЕЧ УРЕДНИКА / EDITOR`S NOTE

I – НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ У ТЕОРИЈИ, ПРАКСИ И ТЕОРИЈСКОЈ ПРАКСИ

HERITAGE AND URBAN PLANNING IN THEORY, PRACTICE AND THEORETICAL PRACTICE

20 JAЧАЊЕ СВЕСТИ О НАСЛЕЂУ И ОДРЖИВОСТИ ИЗГРАЂЕНОГ ОКРУЖЕЊА У ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

У ОБЛАСТИ АРХИТЕКТУРЕ И УРБАНИЗМА: ПРЕГЛЕД НАЈБОЉИХ ЕДУКАТИВНИХ ПРАКСИ
Владан Ђокић, Милица П. Милојевић, Александра Миловановић
ENHANCING OF HERITAGE AWARENESS AND SUSTAINABILITY OF BUILT ENVIRONMENT IN
ARCHITECTURAL AND URBAN DESIGN HIGHER EDUCATION: REVIEW OF BEST PRACTICES
Vladan Đokić, Milica P. Milojević, Aleksandra Milovanović

32 УЛОГА ЕДУКАЦИЈЕ У ПРОЦЕСУ БРЕНДИРАЊА МЕСТА И КРЕАТИВНОМ КОРИШЋЕЊУ

КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА: УВИД ИЗ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ГРАДОВА СРБИЈЕ
Урош Радосављевић, Александра Ђорђевић
THE ROLE OF EDUCATION IN THE PROCESS OF PLACE BRANDING AND THE CREATIVE USE OF
CULTURAL HERITAGE: THE INSIGHT FROM SMALL AND MEDIUM-SIZED CITIES IN SERBIA
Uroš Radosavljević, Aleksandra Đorđević

44 ПАРАДИГМАТСКИ ХАБИТУС АРХИТЕКТУРЕ У ЗАШТИТИ КУЛТУРЕ ПРОСТОРА

Aлекса Цигановић, Раде Мрљеш
PARADIGMATIC HABITUS OF ARCHITECTURE IN THE PROTECTION OF SPATIAL CULTURE
Aleksa Ciganović, Rade Mrlješ

56 DUŠAN GRABRIJAN I JURAJ NEIDHARDT: MODELI TRANSFORMACIJE SARAJEVSKE

BAŠČARŠIJE U PRIZMI POLITIČKIH IDEOLOGIJA XX. STOLJEĆA
Aida Abadžić Hodžić
DUŠAN GRABRIJAN AND JURAJ NEIDHARDT: SARAJEVO’S BAŠČARŠIJA TRANSFORMATION
MODELS THROUGH THE PRISM OF THE 20th CENTURY POLITICAL IDEOLOGIES
Aida Abadžić Hodžić

68 ПРИСТУП ИСТРАЖИВАЊИМА ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА И УРБАНИСТИЧКИХ ЦЕЛИНА

У РАДУ АРХИТЕКАТА ЗОРАНА Б. ПЕТРОВИЋА И БРАНИСЛАВА В. МИЛЕНКОВИЋА
Небојша Антешевић, Горан М. Бабић
AN APPROACH TO RESEARCHING ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN AREAS DESIGNED
BY ARCHITECTS ZORAN B. PETROVIĆ AND BRANISLAV V. MILENKOVIĆ
Nebojša Antešević, Goran M. Babić

82 ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ УРБАНИСТИЧКЕ ЗАМИСЛИ АРХИТЕКТЕ ДИМИТРИЈА Т. ЛЕКА:

УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ СКОПЉА 1914. ГОДИНЕ
Драгица Јовановић
CONTRIBUTION TO STUDYING URBAN PLANNING IDEAS OF ARCHITECT DIMITRIJЕ T. LEKО:
URBAN RECONSTRUCTION OF SKOPJE IN 1914
Dragica Jovanović

XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

94 ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОСТОРИ КАО УГРОЖЕН СЕГМЕНТ АРХИТЕКТОНСКОГ
СТАМБЕНОГ НАСЛЕЂА ИЗ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА
Борјан Бранков, Божидар Манић
COMMON AREAS AS THREATENED SEGMENT OF ARCHITECTURAL RESIDENTIAL
HERITAGE FROM THE SECOND HALF OF THE 20th CENTURY
Borjan Brankov, Božidar Manić

106 ПРОСТОРНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ САВРЕМЕНОГ КОНЦЕПТА КУЛТУРНЕ

ОДРЖИВОСТИ НА ПРИМЕРУ ИНДУСТРИЈСКОГ НАСЛЕЂА
Јелена Павловић, Катарина Тарановић
SPATIAL IMPLICATIONS OF CONTEMPORARY CULTURAL SUSTAINABILITY
CONCEPT ON THE EXAMPLE OF INDUSTRIAL HERITAGE
Jelena Pavlović, Katarina Taranović

118 ПОСТИНДУСТРИЈСКИ ПРЕДЕЛИ СРЕДЊОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ У КОНТЕКСТУ

СТРАТЕГИЈА УРБАНЕ ОБНОВЕ ПОКРЕНУТЕ КУЛТУРОМ
Ана Станојевић, Љиљана Јевремовић, Бранко Турншек
POST-INDUSTRIAL LANDSCAPES OF CENTRAL-EASTERN EUROPE IN THE CONTEXT
OF CULTURE-LED URBAN REDEVELOPMENT STRATEGIES
Ana Stanojević, Ljiljana Jevremović, Branko Turnšek

130 ТУРИСТИЧКА ЏЕНТРИФИКАЦИЈА У ГРАДОВИМА СВЕТСКЕ БАШТИНЕ

НА МЕДИТЕРАНУ: ИЗАЗОВ У ПЛАНИРАЊУ РАЗВОЈА ГРАДА
Снежана Бобић, Мина Акаван
TOURISM GENTRIFICATION OF THE MEDITERRANEAN WORLD
HERITAGE CITIES: CHALLENGE IN URBAN PLANNING
Snežana Bobić, Mina Akhavan

144 ИСПИТИВАЊЕ ПОЗИЦИЈЕ СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У КОНТЕКСТУ

УРБАНИСТИЧКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ЧИНОВНИЧКЕ КОЛОНИЈЕ НА ВОЖДОВЦУ
Марија Драгишић, Зорана Ђорђевић
EXAMINING THE CULTURAL HERITAGE PROTECTION PRACTICE IN THE CONTEXT OF URBAN
TRANSFORMATION OF ČINOVNIČKA KOLONIJA HOUSING PROJECT, VOŽDOVAC BOROUGH
Marija Dragišić, Zorana Đorđević

156 ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И ПРОЦЕСИ УРБАНОГ

ПЛАНИРАЊА – УСПЕШАН ПРИМЕР СИНГАПУРА
Невенка Новаковић, Роберт Тионг Ли Конг
BUILT HERITAGE AND URBAN PLANNING PROCESSES
– SUCCESFUL EXAMPLE OF SINGAPORE
Nevenka Novaković, Robert Tiong Lee Kong

166 ОДРЖИВО УПРАВЉАЊЕ ГРАДИТЕЉСКИМ НАСЛЕЂЕМ КАО ПОТЕНЦИЈАЛ

ЛОКАЛНОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА – ПРИМЕР СМЕДЕРЕВА, СРБИЈА
Mилица Ђурђевић, Mилица Ристовић
SUSTAINABLE MANAGEMENT OF ARCHITECTURAL HERITAGE AS LOCAL ECONOMIC
DEVELOPMENT POTENTIAL – THE CASE STUDY OF SMEDEREVO, SERBIA
Milica Đurđević, Milica Ristović

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING

II – ИСТОРИЈСКЕ УРБАНЕ МАТРИЦЕ И УРБАНИ ПЕЈЗАЖИ
HISTORICAL URBAN PLANNING MATRICES AND URBAN LANDSCAPES

178 PROCESUALNOST ARHITEKTURE U KONTEKSTU DRUŠTVENIH

PROMJENA: OD IDEJE DO IDEOLOGIJE
Jasna Galjer
PROCESSUALITY OF ARCHITECTURE IN THE CONTEXT OF
SOCIAL CHANGE: FROM IDEA TO IDEOLOGY
Jasna Galjer

190 УРБАНО НАСЛЕЂЕ И ДИВЕРЗИТЕТ СТАМБЕНИХ

ТИПОЛОГИЈА У САВРЕМЕНОМ БЕОГРАДУ
Јасмина Ђокић, Ана Граовац
URBAN HERITAGE AND DIVERSITY OF HOUSING TYPOLOGIES
IN CONTEMPORARY BELGRADE
Jasmina Đokić, Ana Graovac

204 ИСТОРИЈСКА МАТРИЦА ПОДУНАВСКИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ У ФУНКЦИЈИ

РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА: СТАЊЕ И МОГУЋНОСТИ
Александра Ђукић, Милица Лазаревић, Бранислав Антонић
THE ROLE OF HISTORIC MATRIX OF TOWNS AND CITIES ALONG THE DANUBE IN SERBIA IN THE
DEVELOPMENT OF CULTURAL TOURISM: CURRENT STATE AND POTENTIAL
Aleksandra Đukić, Milica Lazarević, Branislav Antonić

216 УТИЦАЈ НОВИЈЕ ВИШЕПОРОДИЧНЕ СТАНОГРАДЊЕ НА ГРАДСКИ

ПРЕДЕО У ВОЈВОЂАНСКИМ ГРАДОВИМА СРЕДЊЕ ВЕЛИЧИНЕ
Бранислав Антонић, Александра Ђукић, Ева Ваништа Лазаревић
THE IMPACT OF NEW MULTI-FAMILY HOUSING ON URBAN
LANDSCAPE OF MEDIUM-SIZED CITIES IN VOJVODINA
Branislav Antonić, Aleksandra Đukić, Eva Vaništa Lazarević

228 ЈАВНОСТ, АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ: СПЕЦИФИЧАН СЛУЧАЈ

РЕШЕЊА ГРАДСКОГ ЦЕНТРА У ОКЛАНДУ, НОВИ ЗЕЛАНД (1924)
Милица Мађановић
GENERAL PUBLIC, ARCHITECTURE AND PLANNING: THE CURIOUS CASE OF
AUCKLAND CIVIC CENTRE SCHEME IN AUCKLAND, NEW ZEALAND (1924)
Milica Mađanović

240 ЕДУКАТИВНИ ПРОЈЕКТИ ПОВЕЗИВАЊА БРЕНДИРАЊА МЕСТА И КРЕАТИВНЕ

УПОТРЕБЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА: СТУДИЈА СЛУЧАЈА НОВИ ПАЗАР, СРБИЈА
Урош Радосављевић, Александра Ђорђевић, Ајша Ђукић, Ђорђе Петковић
EDUCATIONAL PROJECTS FOR LINKING PLACE BRANDING AND CREATIVE USE
OF CULTURAL HERITAGE: THE CASE STUDY OF NOVI PAZAR, SERBIA
Uroš Radosavljević, Aleksandra Đorđević, Ajša Đukić, Đorđe Petković

XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

250 УРБАНА ОБНОВА И РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ГРАДИТЕЉСКОГ
НАСЛЕЂА У ИСТОРИЈСКОМ ЈЕЗГРУ ТРЕБИЊА
Сандра Татар
URBAN RENEWAL AND REVITALIZATION OF ARCHITECTURAL
HERITAGE IN THE HISTORIC CORE OF TREBINJE
Sandra Tatar

264 ЖЕЛЕЗНИЧКА КОЛОНИЈА У БЕОГРАДУ: ОД ВРТНОГ ГРАДА

ДО ПОСТМОДЕРНОГ УРБАНИЗМА
Владана Путник Прица
RAILWAY COLONY IN BELGRADE: FROM A GARDEN CITY
TO A POSTMODERN URBAN SCHEME
Vladana Putnik Prica

274 УРБАНА ТРАНСФОРМАЦИЈА ИСТОРИЈСКОГ

ГРАДСКОГ ЈЕЗГРА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ
Марија Покрајац
URBAN TRANSFORMATION OF SREMSKA
MITROVICA HISTORICAL CORE
Marija Pokrajac

288 ПРИКАЗ ИЗРАДЕ ПРОЈЕКТА ПЕЈЗАЖНОГ УРЕЂЕЊА ПОРТЕ

ЦРКВЕ СВ. ИЛИЈЕ И ЦРКВЕ БРВНАРЕ У ВРАНИЋУ
Дејан Скочајић, Невена Васиљевић, Драган Вујичић, Сузана Гавриловић
REVIEW OF LANDSCAPE DESIGNS FOR THE ST ELIJAH CHURCH
AND THE WOODEN CHURCH IN VRANIĆ
Dejan Skočajić, Nevena Vasiljević, Dragan Vujičić, Suzana Gavrilović

III – САВРЕМЕНИ АРХИТЕКТИ, ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ – САВРЕМЕНОСТ И ТРАДИЦИОНАЛНОСТ

CONTEMPORARY ARCHITECTS, PLANNING AND DESIGNING – CONTEMPORANEITY AND TRADITION

300 ЈАВНА БИБЛИОТЕКА KAO ПРИВЛАЧАН ДЕО УРБАНОГ ПЕЈЗАЖА

Ивана Бановић Ђорђевић, Бојана Бојанић Обад Шћитароци
PUBLIC LIBRARY AS AN APPEALING URBANSCAPE ELEMENT
Ivana Banović Đorđević, Bojana Bojanić Obad Šćitaroci

312 ЗАПОСТАВЉАЊЕ МОДЕРНОГ АРХИТЕKТОНСKОГ НАСЛЕЂА

У ЦРНОЈ ГОРИ – СТУДИЈА СЛУЧАЈА ХОТЕЛА „ПОДГОРИЦА“
Милица Вујошевић, Соња Драговић, Јелена Рабреновић
THE NEGLECT OF MODERN ARCHITECTURAL HERITAGE IN
MONTENEGRO – CASE STUDY OF THE PODGORICA HOTEL
Milica Vujošević, Sonja Dragović, Jelena Rabrenović

322 КОНЦЕПТ СИНТЕЗЕ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА У СКЛОПУ АРХИТЕКТУРЕ И УРБАНИЗМА У

ЈУГОСЛАВИЈИ – СЛУЧАЈ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА У ПЕРИОДУ ОД 1949. ДО 1968. ГОДИНЕ
Наталија Богдановић, Бојана Пашајлић
THE CONCEPT OF SYNTHESIS AND ITS APPLICATION IN ARCHITECTURE AND URBAN
PLANNING IN SFR YUGOSLAVIA – THE CASE OF THE CITY OF KRAGUJEVAC IN 1949–1968
Natalija Bogdanović, Bojana Pašajlić

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING

334 САВРЕМЕНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ТРАДИЦИЈЕ У АРХИТЕКТУРИ РАНКА РАДОВИЋА
И ЗЛАТКА УГЉЕНА У ОКВИРУ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „СУТЈЕСКА“
Маја Милић Алексић, Марина Радуљ
CONTEMPORARY INTERPRETATION OF TRADITION IN THE ARCHITECTURAL WORK OF
RANKO RADOVIĆ AND ZLATKO UGLJEN IN THE SUTJESKA NATIONAL PARK
Maja Milić Aleksić, Marina Radulj

IV – НОРМАТИВНА И ПЛАНСКА ПОЉА ЗАШТИТЕ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА

NORMATIVE AND URBAN PLANNING ASPECTS OF PROTECTING ARCHITECTURAL HERITAGE

346 ПРОСТОРНА ДИМЕНЗИЈА ЗАШТИТЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У СРБИЈИ: ПРИЛОГ

УНАПРЕЂЕЊУ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ И ПРАВНОГ ОКВИРА
Ана Никовић, Божидар Манић
SPATIAL DIMENSION OF THE CULTURAL HERITAGE PROTECTION IN SERBIA: A CONTRIBUTION
TO THE IMPROVEMENT OF THE INSTITUTIONAL AND LEGISLATIVE FRAMEWORK
Ana Niković, Božidar Manić

360 КОНКУРСИ И ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ:

ОДНОС КОНКУРСА И УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА
Јелена Ђерић, Марија Лалошевић
COMPETITIONS AND ARCHITECTURAL HERITAGE:
COMPETITION DESIGNS VS THE URBAN PLAN
Jelena Đerić, Marija Lalošević

374 УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ КАО МЕХАНИЗАМ ЗАШТИТЕ ГРАДИТЕЉСКОГ

НАСЛЕЂА У САВРЕМЕНОЈ ПРАКСИ У НОВОМ САДУ
Дарко Полић
URBAN PLANNING AS A MECHANISM OF BUILT HERITAGE PROTECTION
IN THE NOVI SAD CONTEMPORARY PRACTICE
Darko Polić

384 ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КВАРТА

КОТРОЧЕНИ: КАКО ГА САЧУВАТИ
Марилена Негулеску, Драгош Негулеску
THE BUILТ HERITAGE OF COTROCENI NEIGHBOURHOOD:
WAYS TO PRESERVE IT
Marilena Negulescu, Dragos Negulescu

398 ИКС-ОКС С БУКУРЕШТАНСКИМ ГРАДИТЕЉСКИМ НАСЛЕЂЕМ

Кристија Кира, Михаела Лазар
PLAYING NOUGHTS AND CROSSES WITH THE BUCHAREST ARCHITECTURAL HERITAGE
Cristia Chira, Mihaela Lazăr

V – ДИГИТАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ, ПЕРФОРМАТИВНОСТ И СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ

DIGITAL TECHNOLOGIES, PERFORMATIVITY AND CULTURAL HERITAGE

410 ПРЕВОЂЕЊЕ ПАТЕРНА У АРХИТЕКТУРИ: ОГЛЕДАЛО НАСЛЕЂА

Исидора Илић, Милица Петровић
PATTERN TRANSLATION IN ARCHITECTURE: THE MIRROR OF HERITAGE
Isidora Ilić, Milica Petrović

XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

420 КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У (ВИРТУЕЛНИМ) ЈАВНИМ ПРОСТОРИМА:
УРБАНИ ДИЗАЈН И МЕШОВИТА РЕАЛНОСТ
Миља Младеновић
CULTURAL HERITAGE IN (VIRTUAL) PUBLIC SPACE:
URBAN DESIGN AND MIXED REALITY
Milja Mladenović

430 KULTURNA TRANSVERZALA MOSTARA

Senada Demirović Habibija
CULTURAL TRANSVERSAL OF MOSTAR
Senada Demirović Habibija

VI – ПЛАНИРАЊЕ (МЕГА)ИНФРАСТРУКТУРНИХ ПРОЈЕКАТА И НАСЛЕЂЕ

(MEGA)INFRASTRUCTURAL PROJECT PLANNING AND HERITAGE

444 ИЗРАДА ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ИНФРАСТРУКТУРНЕ КОРИДОРЕ И ДРУГЕ

ВЕЛИКЕ ПРОЈЕКТЕ ОД ИНТЕРЕСА ЗА ДРЖАВУ И ОДНОС ПРЕМА НАСЛЕЂУ
Наташа Даниловић Христић, Небојша Стефановић, Маја Христов
DEVELOPMENT OF PLANNING DOCUMENTATION FOR INFRASTRUCTURE CORRIDORS AND
OTHER MAJOR PROJECTS OF INTEREST TO THE STATE AND THEIR RELATIONSHIP TO THE HERITAGE
Nataša Danilović Hristić, Nebojša Stefanović, Maja Hristov

454 ПОЛИТИЧКИ ИНСПИРИСАНИ (МЕГА)ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ: ПОКУШАЈ ИЗГРАДЊЕ

САОБРАЋАЈНИЦЕ КРОЗ ЗАШТИЋЕНУ ЗОНУ МАНАСТИРА ВИСОКИ ДЕЧАНИ
Дејан Ристић, Страхиња Ђорђевић
POLITICALLY INSPIRED (MEGA)INFRASTRUCTURAL PROJECTS – AN ATTEMPT
TO BUILD A MOTORWAY IN THE VISOKI DEČANI MONASTERY PROTECTED AREA
Dejan Ristić, Strahinja Đorđević

464 ЛОKАЛИТЕТИ БАШТИНЕ ИЛИ ГРАЂЕВИНСKО

ЗЕМЉИШТЕ – БЕОГРАДСKО УШЋЕ
Сања Игуман
HERITAGE SITES VS. CONSTRUCTION SITES
– BELGRADE’S UŠĆE
Sanja Iguman

476 РЕДЕФИНИСАЊЕ ПРОСТОРА УЛИЦЕ – ЕСТЕТСКА И СОЦИЈАЛНА

ВРЕДНОСТ ТРАНСПОРТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ
Никола Митровић
REDEFINING STREET SPACE – AESTHETIC AND SOCIAL
VALUE OF TRANSPORT INFRASTRUCTURE
Nikola Mitrović

484 ЛИСТА РЕЦЕНЗЕНАТА / LIST OF REVIEWERS

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING

РЕЧ УРЕД­НИ­КА

Тра­га­ју­ћи за новим инстру­мен­ти­ма и амби­јен­ти­ма у зашти­ти гра­ди­тељ­ског насле­ђа,

Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да и Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­
зам Срби­је ове годи­не орга­ни­зу­ју науч­но­струч­ну кон­фе­рен­ци­ју с међу­на­род­ним уче­шћем у
чијем су фоку­су посло­вич­но супрот­ста­вље­не пара­диг­ме зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа и
урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња. Збор­ник радо­ва кон­фе­рен­ци­је Гра­ди­тељ­ско насле­ђе и урба­ни­
зам оку­пио је ауто­ре из раз­ли­чи­тих ака­дем­ских и рад­них окру­же­ња. Науч­но­струч­ни радо­ви
кон­фе­рен­ци­је баца­ју ново све­тло на поје­ди­не сег­мен­те тог кључ­ног бинар­ног одно­са који
реша­ва суд­би­ну град­ских про­сто­ра, пот­цр­та­ва­ју­ћи мул­ти­ди­сци­пли­нар­ност и интер­ди­сци­пли­
нар­ност у при­сту­пи­ма истра­жи­ва­ња.
Иску­ство бео­град­ског архи­тек­тон­ског и урба­ни­стич­ког насле­ђа обе­ле­жа­ва­ју пер­ма­нент­не
раз­вој­не и исто­риј­ске тра­у­ме. На нивоу капи­тал­них исто­риј­ских урба­них вред­но­сти, кри­те­ри­
ју­ми за вред­но­ва­ње при­па­да­ју искљу­чи­вом пра­ву кон­зер­ва­то­ра, а изра­да план­ских доку­ме­
на­та искљу­чи­во над­ле­жно­сти­ма урба­ни­стич­ких слу­жби. Посту­пак одлу­чи­ва­ња о зашти­ће­ним
про­сто­ри­ма није регу­ли­сан на начин који омо­гу­ћа­ва да и урба­ни­сти уче­ству­ју у вред­но­ва­њу
као што кон­зер­ва­то­ри уче­ству­ју у при­пре­ми урба­ни­стич­ких пла­но­ва, нити кон­зер­ва­то­ри­ма
при­па­да пра­во бавље­ња урба­ни­стич­ким пита­њи­ма, због чега акту­ел­ни систем доно­ше­ња
и импле­мен­та­ци­је урба­ни­стич­ких пла­но­ва иза­зи­ва све чешће кон­тро­вер­зе. При­мар­ни циљ
кон­фе­рен­ци­је је оства­рен – поле­мич­ким плат­фор­ма­ма ауто­ра, испи­та­не су про­фе­си­о­нал­не
кон­фликт­не коре­ла­ци­је у пер­цеп­ци­ји одр­жи­во­сти кул­ту­ре про­сто­ра, с циљем опе­ра­тив­ног
уоб­ли­ча­ва­ња про­тек­тив­них стра­те­ги­ја.
Исто­ри­о­гра­фи­ја и мето­до­ло­ги­ја урба­не кон­зер­ва­ци­је нашег вре­ме­на усме­ре­на је на
однос спо­ме­нич­ке зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа и урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња, чиме је
дефи­ни­сан и основ­ни оквир теме. Ово­го­ди­шња, XI науч­но­струч­на кон­фе­рен­ци­ја с међу­на­
род­ним уче­шћем Гра­ди­тељ­ско насле­ђе и урба­ни­зам поде­ље­на је у шест под­те­ма:

Насле­ђе и урба­ни­зам у тео­ри­ји, прак­си и тео­риј­ској прак­си;

Исто­риј­ске урба­не матри­це и урба­ни пеј­за­жи;
Савре­ме­ни архи­тек­ти, пла­ни­ра­ње и про­јек­то­ва­ње – савре­ме­ност и тра­ди­ци­о­нал­ност;
Нор­ма­тив­на и план­ска поља зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа;
Диги­тал­не тех­но­ло­ги­је, пер­фор­ма­тив­ност и спо­ме­нич­ко насле­ђе;
Пла­ни­ра­ње (мега)инфра­струк­тур­них про­је­ка­та и насле­ђе.

14 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 По бро­ју при­сти­глих радо­ва, нај­о­бим­ни­ја је цели­на Насле­ђе и урба­ни­зам у тео­ри­ји,
прак­си и тео­риј­ској прак­си, ука­зу­ју­ћи на про­блем недо­стат­ка тео­риј­ско-мето­до­ло­шке кон­
кре­ти­за­ци­је у пољу урба­ног раз­во­ја исто­риј­ског урба­ног насле­ђа, али и отва­ра­ју­ћи нове
под­сти­ца­је за буду­ћа про­ми­шља­ња. Ову темат­ску област дефи­ни­шу радо­ви из поља науч­не
тео­ри­је, про­фе­си­о­нал­не еду­ка­ци­је и раз­ма­тра­ња сту­ди­ја слу­ча­ја.
Темат­ска област Исто­риј­ске урба­не матри­це и урба­ни пеј­за­жи у нај­ве­ћој мери је испи­ти­
ва­ла физич­ке карак­те­ри­сти­ке про­сто­ра које зави­се од међу­соб­ног одно­са зашти­те кул­ту­ре
про­сто­ра и урба­ног раз­во­ја. Радо­ви се засни­ва­ју на кри­тич­ком и ана­ли­тич­ком раз­ма­тра­њу
акту­ел­них типо­мор­фо­ло­шких про­це­са чија је основ­на тех­ни­ка урба­на кон­зер­ва­ци­ја.
Савре­ме­ни архи­тек­ти, пла­ни­ра­ње и про­јек­то­ва­ње – савре­ме­ност и тра­ди­ци­о­нал­ност
је темат­ска цели­на чији се радо­ви пре­те­жно кре­ћу у пољу ширег, југо­сло­вен­ског кул­тур­ног
про­сто­ра. Кул­ту­ро­ло­шки фено­ме­ни детер­ми­ни­са­ни про­стор­но и вре­мен­ски у окви­ри­ма нека­
да­шње феде­ра­тив­не држа­ве пред­мет су истра­жи­ва­ња и дру­гих темат­ских обла­сти кон­фе­рен­
ци­је, буду­ћи да је тема пара­диг­мат­ског одно­са урба­ни­зма и гра­ди­тељ­ског насле­ђа први пут
отво­ре­на пре непу­них шезде­сет годи­на, на југо­сло­вен­ском саве­то­ва­њу у Спли­ту, 1962. годи­не.
Нор­ма­тив­на и план­ска поља зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа пред­ста­вља темат­ску цели­ну
која је обу­хва­ти­ла поле­ми­ке у кон­зер­ва­тор­ској и урба­ни­стич­кој прак­си, ука­зу­ју­ћи на про­блем
пре­нор­ми­ра­но­сти про­пи­са, а са дру­ге стра­не изо­ста­нак њихо­ве аде­кват­не и пра­во­вре­ме­не
при­ме­не. Радо­ви расве­тља­ва­ју одре­ђе­на пита­ња зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа у пла­нер­ској
прак­си и систе­му успо­ста­вља­ња про­стор­них пра­ви­ла.
Темат­ска област Диги­тал­не тех­но­ло­ги­је, пер­фор­ма­тив­ност и спо­ме­нич­ко насле­ђе пред­ста­
вља нову димен­зи­ју зашти­те и пре­зен­та­ци­је гра­ди­тељ­ског насле­ђа, која раз­от­кри­ва тран­зит­ну
при­ро­ду вер­на­ку­лар­них, диги­тал­них и ком­пју­та­циј­ских патер­на (pat­tern, обра­зац), који­ма се
може науч­но поле­ми­са­ти о тран­свер­зал­ној при­ро­ди урба­ни­стич­ке и јав­не кул­ту­ре уоп­ште.
Пла­ни­ра­ње (мега)инфра­струк­тур­них про­је­ка­та и насле­ђе је темат­ска цели­на у којој
се раз­ма­тра спек­тар пита­ња – од пла­ни­ра­ња мега­ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та и њихо­вог
одно­са пре­ма насле­ђу до вало­ри­за­ци­је инфра­струк­тур­них обје­ка­та и њихо­вог вред­но­ва­ња
у кон­тек­сту урба­ног раз­во­ја гра­да. Ова темат­ска област наго­ве­шта­ва про­бле­ме прво­вре­
ме­них резул­та­та реког­но­сци­ра­ња и ката­ло­ги­за­ци­је пода­та­ка у реал­ном вре­ме­ну, спор­ним
при­су­ством поли­тич­ки деле­ги­ра­них мега­про­је­ка­та, као у слу­ча­ју тра­си­ра­ња ауто-пута кроз
зашти­ће­ну око­ли­ну мана­сти­ра Деча­ни, па све до спо­ме­нич­ког и есте­тич­ког вред­но­ва­ња
тран­спорт­них инфра­струк­тур­них обје­ка­та као патер­на град­ске сли­ке.
Збор­ник радо­ва XI науч­но­струч­не кон­фе­рен­ци­је с међу­на­род­ним уче­шћем Гра­ди­тељ­ско
насле­ђе и урба­ни­зам обу­хва­та сту­ди­је у пољу кон­зер­ва­тор­ске тео­ри­је, чији се зна­чај посеб­но
огле­да у доме­ну урба­не кон­зер­ва­ци­је. Збор­ник радо­ва даје зна­ча­јан допри­нос кон­зер­ва­тор­
ској и пла­нер­ској прак­си. И на кра­ју, важно је иста­ћи да нај­ве­ћи број радо­ва публи­ко­ва­них у
Збор­ни­ку XI кон­фе­рен­ци­је, по оце­ни рецен­зе­на­та, пред­ста­вља­ науч­ни допри­нос у истра­жи­
ва­њу пара­диг­мат­ског одно­са гра­ди­тељ­ског насле­ђа и урба­ни­зма.

Раде Мрљеш

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 15

EDITOR’S NOTE

In the­ir search for the new instru­ments and are­as of archi­tec­tu­ral heri­ta­ge pro­tec­tion, this
year the Cul­tu­ral Heri­ta­ge Pre­ser­va­tion Insti­tu­te of Bel­gra­de and the Insti­tu­te of Archi­tec­tu­re and
Urban & Spa­tial Plan­ning of Ser­bia jointly orga­ni­se an inter­na­ti­o­nal sci­en­ti­fic and pro­fes­si­o­nal con­
fe­ren­ce that focu­ses on pro­ver­bi­ally oppo­sing para­digms of archi­tec­tu­ral heri­ta­ge pro­tec­tion and
urban plan­ning. The Archi­tec­tu­ral Heri­ta­ge and Urban Plan­ning con­fe­ren­ce pro­ce­e­dings fea­tu­re
aut­hors from vari­o­us aca­de­mic and busi­ness bac­kgro­unds. Sci­en­ti­fic and pro­fes­si­o­nal papers pre­
sen­ted here shed new light on spe­ci­fic seg­ments of this cru­tial binary rela­ti­on­ship which deci­des
the faith of urban spa­ce, under­li­ning mul­ti­di­ci­pli­nary and inter­di­sci­pli­nary appro­ac­hes to rese­arch.
The Bel­gra­de archi­tec­tu­ral and urban plan­ning heri­ta­ge expe­ri­en­ce is mar­ked by per­ma­nent
deve­lop­men­tal and histo­ri­cal tra­u­mas. On the level of capi­tal histo­ri­cal urban valu­es, set­ting the
cri­te­ria for eva­lu­a­tion is the exclu­si­ve right of con­ser­va­tors, whi­le deve­lo­ping plan­ning docu­ments
come wit­hin the pro­vin­ce of urban plan­ning aut­ho­ri­ti­es. The pro­cess of deci­sion-making regar­
ding the pro­tec­ted are­as is neit­her deter­mi­ned in a way that would allow urban plan­ners to take
part in the eva­lu­at­ ion the way con­ser­va­tors par­ti­ci­pa­te in the deve­lop­ment of urban plans, nor
can con­ser­va­tors deal with urban plan­ning issu­es, which is the rea­son why the cur­rent system of
adop­ting and imple­men­ting urban plans more and more often fuel con­tro­versy. The pri­mary goal
of the con­fe­ren­ce is reac­hed – pole­mic plat­forms have hel­ped aut­hors exa­mi­ne the con­flic­ting
pro­fes­si­o­nal cor­re­la­ti­ons in the per­cep­tion of spa­ce cul­tu­re susta­i­na­bi­lity, with the view to ope­
ra­ti­vely for­mu­la­ting pro­tec­ti­ve stra­te­gi­es.
Histo­ri­og­ raphy and meto­do­logy of urban con­ser­va­tion of our time is direc­ted at a cor­re­la­
tion bet­we­en monu­ment pro­tec­tion of archi­tec­tu­ral heri­ta­ge and urban plan­ning whe­reby the
underlying fra­me of the topic is defi­ned. XI inter­na­ti­o­nal sci­en­ti­fic and pro­fes­si­o­nal con­fe­ren­ce
the­med Archi­tec­tu­ral Heri­ta­ge and Urban Plan­ning offe­red six sub­to­pics:

Heri­ta­ge and urban plan­ning in the­ory, prac­ti­ce and the­o­re­ti­cal prac­ti­ce;

Histo­ri­cal urban planning matri­ces and urban lan­dsca­pes;
Contemporary archi­tects, plan­ning and desig­ning – contemporaneity and tra­di­tion;
Normative and urban plan­ning aspects of pro­tec­ting archi­tec­tu­ral heri­ta­ge;
Digi­tal tec­hno­lo­gi­es, per­for­ma­ti­vity and cultural heri­ta­ge;
(Mega)infra­struc­tu­ral project planning and heri­ta­ge.

16 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Accor­ding to the num­ber of rece­i­ved papers, the most exten­si­ve sec­tion is Heri­ta­ge and
urban plan­ning in the­ory, prac­ti­ce, and the­o­re­ti­cal prac­ti­ce, indi­ca­ting the issue of insuf­fi­ci­ency
of the­o­re­ti­cal and met­ho­dol­gi­cal rea­li­sa­tion in the field of urban deve­lop­ment of the histo­ri­cal
urban heri­ta­ge, but also ope­ning new incen­ti­ves for futu­re con­si­de­ra­ti­ons. This the­ma­tic area is
defi­ned in papers from the fields of the sci­en­ti­fic the­ory, pro­fes­si­o­nal edu­ca­tion, and case study
con­si­de­ra­ti­ons.
The the­ma­tic area Histo­ri­cal urban planning matri­ces and urban lan­dsca­pes is mainly dea­ling
with physical cha­rac­te­ri­stics of spa­ce, which are defi­ned in cor­re­la­tion bet­we­en pro­tec­tion of cul­tu­ral
spa­ce and urban deve­lop­ment. Papers from this area are based on cri­ti­cal and analytical con­si­de­ra­ti­
ons of con­tem­po­rary typo-morp­ho­lo­gi­cal pro­ces­ses, with urban con­ser­va­tion as the main tec­hni­que.
Contemporary archtects, plan­ning and desig­ning – contemporaneity and tra­di­tion is the
the­ma­tic area with papers mainly focu­sing on bro­a­der, Yugo­slav cul­tu­ral spa­ce. Cul­tu­ral phe­
no­me­na deter­mi­ned spa­ci­ally and tem­po­rally wit­hin the boun­da­ri­es of the for­mer fede­ral sta­te
are the subject of rese­arch of some other the­ma­tic are­as in this con­fe­ren­ce, con­si­de­ring that
the topic of the para­dig­ma­tic cor­re­la­tion bet­we­en urba­nism and archi­tec­tu­ral heri­ta­ge was first
bro­ught up almost sixty years ago, during the Yugo­slav coun­sel­ling in Split in 1962.
The the­ma­tic area Normative and urban plan­ning aspects of pro­tec­ting archi­tec­tu­ral heri­ta­ge
is the the­ma­tic sec­tion which uni­tes discus­si­ons on con­ser­va­tion and urban plan­ning prac­ti­ce, ini­di­
ca­ting the issue of over­go­ver­ning regu­la­ti­ons on one side, and fai­lu­re of the­ir ade­qu­a­te and timely
appli­ca­tion on the other side. Papers in this sec­tion bring light to some que­sti­ons of pro­tec­tion of
the archi­tec­tual heri­ta­ge in plan­ning prac­ti­ce and system of esta­blis­hment of spa­tial regu­la­ti­ons.
The the­ma­tic area Digi­tal tec­hno­lo­gi­es, per­for­ma­ti­vity, and cultural heri­ta­ge is a new dimen­
sion of pro­tec­tion and pre­sen­ta­tion of the archi­tec­tu­ral heri­ta­ge, which reve­als tran­si­tory natu­re
of ver­na­cu­lar, digi­tal, and com­pu­ta­ti­o­nal pat­terns. Thro­ugh the­se pat­terns, tran­sver­sal qua­lity of
the urban cul­tu­re and public cul­tu­re in gene­ral can be discus­sed on a sci­en­ti­fic level.
(Mega)infra­struc­tu­ral project planning and heri­ta­ge is a the­ma­tic area whe­reby the fol­lo­wing
que­sti­ons are taken in con­si­de­ra­tion – plan­ning of mega infra­struc­tu­ral pro­jects and the­ir cor­re­
la­tion with heri­ta­ge, as well as valo­ri­za­tion of infra­struc­tu­ral objects and the­ir eva­lu­a­tion wit­hin
the con­text of urban deve­lop­ment of the city. This the­ma­tic area anno­un­ces issu­es of the ini­tial
results of recog­ni­tion and cate­go­ri­sa­tion of the real time data, dis­pu­ta­ble pre­sen­ce of poli­ti­cally
dele­ga­ted mega-pro­jects as in the case of rero­u­ting the hig­hway thro­ugh the pro­tec­ted sur­ro­
un­dings of the Deča­ni Mona­stery, up to monu­ment and aest­he­ti­cal eva­lu­ta­tion of the tran­sport
infra­struc­tu­ral faci­li­ti­es as pat­terns of the citysca­pe.
The pro­ce­e­dings of the XI inter­na­ti­o­nal sci­en­ti­fic and pro­fes­si­o­nal con­fe­ren­ce the­med The
Archi­tec­tu­ral Heri­ta­ge and Urban Plan­ning fea­tu­re expe­ri­ments wit­hin the the­ory of con­ser­va­tion,
the sig­ni­fi­can­ce of which is spe­ci­fic­ ally seen in the field of urban con­ser­va­tion. Also, this con­fe­
ren­ce pro­ce­e­dings con­tri­bu­te sig­ni­fi­cantly to the con­ser­va­tion and plan­ning prac­ti­ce. Ulti­ma­tely, it
is impor­tant to emp­ha­si­ze that the revi­e­wers found the majo­rity of papers publis­hed in the pro­ce­e­
dings of the XI con­fe­ren­ce can be regar­ded as sci­en­ti­fic con­tri­bu­tion to the rese­arch of para­dig­ma­tic
cor­re­la­tion bet­we­en archi­tec­tu­ral heri­ta­ge and urban plan­ning.

Rade Mrlješ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 17

I

18 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ
У ТЕОРИЈИ, ПРАКСИ И
ТЕОРИЈСКОЈ ПРАКСИ
HERITAGE AND URBAN
PLANNING IN THEORY,
PRACTICE AND THEORETICAL
PRACTICE
XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 19
 378.147.091.32:71/72(4)

Др Вла­дан Ђокић, редов­ни про­фе­сор

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
vdjo­kic­@arh.bg.ac.rs

Др Мили­ца П. Мило­је­вић, доцент

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
m.milo­je­vic­@arh.bg.ac.rs

Алек­сан­дра Мило­ва­но­вић, истра­жи­вач при­прав­ник

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
alek­mil­@arh.bg.ac.rs

JAЧАЊЕ СВЕ­СТИ О НАСЛЕ­ЂУ И ОДР­ЖИ­ВО­СТИ

ИЗГРА­ЂЕ­НОГ ОКРУ­ЖЕ­ЊА У ВИСО­КОМ ОБРА­ЗО­ВА­ЊУ
У ОБЛА­СТИ АРХИ­ТЕК­ТУ­РЕ И УРБА­НИ­ЗМА: ПРЕ­ГЛЕД
НАЈ­БО­ЉИХ ЕДУ­КА­ТИВ­НИХ ПРАК­СИ

Апстракт

Међу­на­род­ни науч­ни про­је­кат под нази­вом Јача­ње све­сти о насле­ђу и одр­жи­во­сти изгра­

ђе­ног окру­же­ња у висо­ком обра­зо­ва­њу у обла­сти архи­тек­ту­ре и урба­ни­зма (Enhan­cing
of Heri­ta­ge Awa­re­ness and Susta­i­na­bi­lity of Built Envi­ron­ment in Archi­tec­tu­ral and Urban
Design Hig­her Edu­ca­tion), HER­SUS насто­ји да побољ­ша и тести­ра ино­ва­тив­не настав­не
прак­се у пољу одр­жи­во­сти гра­ђе­не сре­ди­не и насле­ђа, те да осна­жи ком­пе­тент­ност и
моти­ва­ци­ју настав­ни­ка и истра­жи­ва­ча у обла­сти архи­тек­ту­ре и урба­ни­зма да у настав­не
пла­но­ве и про­гра­ме укљу­че еле­мен­те који ће има­ти ино­ва­тив­не резул­та­те, при­пре­ма­ју­ћи
сту­ден­те и настав­ни­ке да поста­ну ствар­ни акте­ри про­ме­на живот­не сре­ди­не.
Рад пред­ста­вља ино­ва­тив­не кур­се­ве и ван­на­став­не актив­но­сти у окви­ру посто­је­ћих сту­
диј­ских про­гра­ма висо­ко­школ­ских уста­но­ва (Срби­ја, Ита­ли­ја, Кипар, Грч­ка и Шпа­ни­ја),
који могу допри­не­ти пре­мо­шћа­ва­њу јаза изме­ђу одр­жи­во­сти и насле­ђа. Има­ју­ћи у виду
да је Архи­тек­тон­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду воде­ћа инсти­ту­ци­ја у овом про­
јек­ту, у раду ће бити пред­ста­вље­ни – пре­глед нај­бо­љих прак­си у обра­зо­ва­њу о одр­жи­
во­сти и насле­ђу као резул­тат прве про­јект­не актив­но­сти, као и закључ­ци изве­де­ни из
HER­SUS веби­на­ра Уче­ње кроз дизајн за одр­жи­вост гра­ђе­не сре­ди­не и јача­ње све­сти о
насле­ђу (Teac­hing thro­ugh Design for Susta­i­na­bi­lity of the Built Envi­ron­ment and Heri­ta­ge
Awa­re­ness).

Кључ­не речи: еду­ка­ци­ја, одр­жи­вост, насле­ђе, урба­но насле­ђе, гра­ђе­на сре­ди­на

20 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Vla­dan Đokić, PhD, Full Professor
Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
vdjo­kic­@arh.bg.ac.rs

Mili­ca P. Milo­je­vić, PhD, Assi­stant Pro­fes­sor

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
m.milo­je­vic­@arh.bg.ac.rs

Alek­san­dra Milo­va­no­vić, Rese­arch Assi­stant

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
alek­mil­@arh.bg.ac.rs

ENHAN­CING OF HERI­TA­GE AWA­RE­NESS

AND SUSTA­I­NA­BI­LITY OF BUILT ENVI­RON­MENT IN
ARCHI­TEC­TU­RAL AND URBAN DESIGN HIG­HER
EDU­CA­TION: REVI­EW OF BEST PRAC­TI­CES

Abstract

Inter­na­ti­o­nal sci­en­ti­fic pro­ject enti­tled Enhan­cing of Heri­ta­ge Awa­re­ness and Susta­i­na­bi­lity

of Built Envi­ron­ment in Archi­tec­tu­ral and Urban Design Hig­her Edu­ca­tion (HER­SUS) stri­ves
to enhan­ce and test inno­va­ti­ve teac­hing prac­ti­ces in the field of susta­i­na­bi­lity of the built
heri­ta­ge, and boost the com­pe­ten­ce and moti­va­tion of edu­ca­tors and rese­ar­chers in the field
of archi­tec­tu­re and urban design to inclu­de in cur­ri­cu­la inno­va­ti­ve ele­ments so as to pre­pa­re
stu­dents and edu­ca­tors to beco­me real actors of the envi­ron­men­tal chan­ge.
The main pur­po­se of the paper is to pre­sent new inno­va­ti­ve cour­ses, gro­ups of cour­ses,
and extra­cur­ri­cu­lar acti­vi­ti­es wit­hin the exi­sting study pro­grams of par­ti­ci­pa­ting HEI (from
Ser­bia, Italy, Cyprus, Gre­e­ce, and Spain), which can con­tri­bu­te to brid­ging the gap bet­we­en
susta­i­na­bi­lity and heri­ta­ge. Having in mind that Uni­ver­sity of Bel­gra­de Faculty of Archi­tec­
tu­re is the Lead orga­ni­sa­tion of the pro­ject, the paper will pre­sent revi­ew of best prac­ti­ces
in edu­ca­ting susta­i­na­bi­lity and heri­ta­ge as a result of the first pro­ject acti­vity and les­sons
lear­ned from the HER­SUS Webi­nar Teac­hing thro­ugh Design for Susta­i­na­bi­lity of the Built
Envi­ron­ment and Heri­ta­ge Awa­re­ness.

Keywords: edu­ca­tion, susta­i­na­bi­lity, heri­ta­ge, urban heri­ta­ge, built envi­ron­ment

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 21

V. Đokić, М. Milojević, А. Milovanović

INTRO­DUC­TION

Urban con­ti­nu­ity and futu­re qua­li­ta­ti­ve deve­lop­ment of citi­es and urban lan­dsca­pes
in a rapidly chan­ging world have beco­me cru­cial chal­len­ges for the susta­i­na­bi­lity of built
envi­ron­ment and heri­ta­ge, but also in the edu­ca­tion and prac­ti­ce of archi­tects. This sta­
te­ment is also recog­ni­zed wit­hin the UNE­SCO/UIA­ Char­ter for Archi­tec­tu­ral Edu­ca­tion,
whe­re the archi­tec­tu­ral heri­ta­ge edu­ca­tion is hig­hlig­hted as a par­ti­cu­lar field essen­tial
to (1) under­stan­ding susta­i­na­bi­lity, the social con­text and sen­se of pla­ce in buil­ding
design, and (2) tran­sfor­ming the pro­fes­si­o­nal archi­tec­tu­ral men­ta­lity so that its cre­a­ti­ve
met­hods are part of a con­ti­nu­o­us and har­mo­ni­o­us cul­tu­ral pro­cess (refer to Appen­dix X,
UIA paper on Heri­ta­ge Edu­ca­tion, of UIA Edu­ca­tion Com­mis­sion Reflec­tion Gro­up 7, on
Heri­ta­ge Edu­ca­tion, Tori­no 2008). Accor­dingly, in archi­tec­tu­ral edu­ca­tion the emp­ha­sis
sho­uld be on archi­tec­tu­re as a cul­tu­ral prac­ti­ce, with a strong focus on cre­a­ti­ve enga­ge­
ment deve­lop­ment as a foun­da­tion for pro­fes­si­o­nal life. Besi­des, con­tem­po­rary rese­arch
in archi­tec­tu­ral edu­ca­tion, which has built heri­ta­ge as a cen­tral pil­lar of cur­ri­cu­lum, aims
to (1) pro­mo­te a design phi­lo­sophy that sup­ports the inte­gra­ted appro­ac­hes of revi­ta­li­zing
heri­ta­ge valu­es of the tra­di­ti­o­nal com­mu­ni­ti­es (Embaby, 2014), (2) deve­lop new didac­
tic analytical tools towards the foun­da­tion of value-based design from built heri­ta­ge
(Clar­ke, Kui­pers & Stro­ux, 2020), and (3) affirm spe­ci­fic types of local built heri­ta­ge, such
as edu­ca­tion for adap­ti­ve reu­se of modern heri­ta­ge (Melen­horst, 2019; Clar­ke, Zijlstra
& De Jon­ge, 2019). Everything said points to a com­plex system of rese­arch que­sti­ons
and chal­len­ges when it comes to edu­ca­ting archi­tects abo­ut the con­tem­po­rary posi­tion
and tre­at­ment of heri­ta­ge.
This paper aims to illu­stra­te the respon­se to the afo­re­men­ti­o­ned chal­len­ges and cur­
rent per­spec­ti­ves in the rese­arch of archi­tec­tu­ral heri­ta­ge edu­ca­tion and to pre­sent a
sta­te­ment for the ini­ti­a­tion of the inter­na­ti­o­nal pro­ject HER­SUS. A very impor­tant step in
recog­ni­zing the pro­blems and gaps in con­tem­po­rary edu­ca­tion in the field of susta­i­na­bi­lity
of the built heri­ta­ge was made by the imple­men­ta­tion of the Sur­vey, which ope­ned discus­
sion bet­we­en the aca­de­mic com­mu­nity, pro­fes­si­o­nals, policymakers and deci­sion-makers
in 5 Euro­pean coun­tri­es – Ser­bia, Italy, Cyprus, Gre­e­ce and Spain. The Sur­vey analysis
indi­ca­tes that most experts see low or medi­um con­di­ti­o­na­lity bet­we­en susta­i­na­bi­lity and
heri­ta­ge wit­hin con­tem­po­rary stu­di­es and prac­ti­ces in archi­tec­tu­re and urban design and
that the­re are still many oppor­tu­ni­ti­es for new explo­ra­ti­on and esta­blis­hing new lin­ka­ges.
Regar­ding the rea­sons behind the con­di­ti­o­na­lity bet­we­en susta­i­na­bi­lity and heri­ta­ge wit­hin
con­tem­po­rary stu­di­es and prac­ti­ces, experts invol­ved in the Sur­vey stress, on the one hand,
the lack of con­nec­tion bet­we­en the­ory and prac­ti­ce (lack of know-how met­ho­do­lo­gi­es and
met­hods, low level of awa­re­ness of the­o­re­ti­cal advan­ce­ments, long-lasting exclu­si­on of
the topic of heri­ta­ge from the susta­i­na­ble deve­lop­ment deba­te), and on the other hand, a
limi­ted num­ber of cour­ses and ina­de­qu­a­te atten­tion paid to this rela­tion in design stu­dio
pro­jects. Addi­ti­o­nally, experts point out the impor­tan­ce of more robust enga­ge­ment of
the­se topics into aca­de­mic cur­ri­cu­la, beli­e­ving stu­dents would beco­me citi­zens that take
action for a susta­i­na­ble soci­ety.

22 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 ABO­UT HER­SUS

Inter­na­ti­o­nal sci­en­ti­fic pro­ject enti­tled Enhan­cing of Heri­ta­ge Awa­re­ness and Susta­i­

na­bi­lity of Built Envi­ron­ment in Archi­tec­tu­ral and Urban Design Hig­her Edu­ca­tion (HER­SUS)
stri­ves to enhan­ce and test inno­va­ti­ve teac­hing prac­ti­ces in the field of susta­i­na­bi­lity of the
built heri­ta­ge. The ERA­SMUS+ Agency in Ser­bia (Tem­pus Foun­da­tion) selec­ted the HER­SUS
pro­ject as one of the two pro­jects to be fun­ded as a part of stra­te­gic part­ner­ships in the
field of hig­her edu­ca­tion pro­gram­me (KA203) based on the terms and con­di­ti­ons anno­un­ced
in the Era­smus+ call for par­ti­ci­pa­tion.
The com­pe­ti­tion was anno­un­ced as a part of the Gene­ral Call for 2020 (EAC/A02/2019).
In selec­ting pro­ject pro­po­sals for finan­cing, the fol­lo­wing advan­ta­ges of the HER­SUS pro­
ject were recog­ni­zed: rele­van­ce of the pro­ject, the qua­lity of the pro­ject design and imple­
men­ta­tion, the qua­lity of pro­ject team and the coo­pe­ra­tion arran­ge­ments, as well as
impact and susta­in­ a­bi­lity. Accor­dingly, this paper stri­ves to inform the pro­fes­si­o­nal public
inte­re­sted in the­ory and prac­ti­ce, and the­o­re­ti­cal prac­ti­ce of heri­ta­ge and urban plan­ning,
of the basic struc­tu­re of the pro­ject and its first results in the form of the Revi­ew of the
Best Prac­ti­ces on Edu­ca­ting Susta­i­na­bi­lity and Heri­ta­ge.
HER­SUS brings toget­her 41 rese­ar­chers from five hig­her edu­ca­tion insti­tu­ti­ons (HEI)
from Ser­bia, Italy, Cyprus, Gre­e­ce, and Spain, who work toget­her to design and deve­lop
cour­ses and dis­se­mi­na­te them thro­ugh inter­na­ti­o­nal tra­i­ning cour­ses, wor­kshops, and jointly
built Sha­ring Plat­form. The part­ner orga­ni­za­ti­ons are Uni­ver­si­ta IUAV Di Vene­zia​ (UNE­SCO
Cha­ir: Heri­ta­ge and Urban Rege­ne­ra­tion) – IUAV, Uni­ver­sity of Cyprus (Depart­ment of Archi­
tec­tu­re​) – UCY, Ari­sto­te­lio Pane­pi­sti­mio Thes­sa­lo­ni­kis​ (School of Archi­tec­tu­re AUTh) – AUTH,
Uni­ver­si­dad de Sevil­la​(UNE­SCO Cha­ir on Built Urban Heri­ta­ge in the digi­tal era) – USE,
and Uni­ver­sity of Bel­gra­de (Faculty of Archi­tec­tu­re) – UB-FA in the capa­city of the lead
orga­ni­za­tion in the pro­ject.
The abo­ve-men­ti­o­ned chal­len­ges requ­i­re vital rese­arch and con­ti­nu­o­us impro­ve­ment
of cur­ri­cu­lar and extra­cur­ri­cu­lar acti­vi­ti­es in hig­her edu­ca­tion, which in order to have a suc­
cessful out­co­me, must be tran­sna­ti­o­nally car­ried. The imple­men­ta­tion of new, inno­va­ti­ve
cour­ses, desig­ned fol­lo­wing con­tem­po­rary edu­ca­tion trends in the subject area as part of
the HER­SUS pro­ject, is expec­ted to impro­ve the exi­sting master pro­grams. 

ACTI­VI­TI­ES FRA­ME­WORK

The HER­SUS pro­ject pro­po­ses a num­ber of coo­pe­ra­ti­ve acti­vi­ti­es bet­we­en the rese­
arch, pri­va­te and public sec­tors, tar­ge­ting both local and regi­o­nal sup­port towards hig­her
edu­ca­tion prac­ti­cal are­na coo­pe­ra­tion. That cross-sec­to­ral coo­pe­ra­tion will be deve­lo­ped
thro­ugh five types of acti­vi­ti­es: lear­ning, tra­i­ning and teac­hing; pre­sen­ta­tion of pro­ject
results; deve­lop­ment of intel­lec­tual out­puts; tran­sna­ti­o­nal pro­ject mee­tings; and gene­ral
acti­vi­ti­es on pro­ject mana­ge­ment and imple­men­ta­tion. All the men­ti­o­ned acti­vi­ti­es are
focu­sed on design-based lear­ning as pri­mary edu­ca­ti­o­nal appro­ach in archi­tec­tu­ral and
urban design. A seri­es of inter­ac­ti­ve and coo­pe­ra­ti­ve acti­vi­ti­es such as semi­nars, wor­

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 23

V. Đokić, М. Milojević, А. Milovanović

kshops and tra­i­nings, are the bac­kgro­und for deve­lop­ment of tan­gi­ble pro­ject results that
can gene­ra­te new valu­es in archi­tec­tu­ral heri­ta­ge edu­ca­tion.
The acti­vi­ti­es towards the deve­lop­ment of intel­lec­tual out­puts are divi­ded into six
gro­ups with the fol­lo­wing results: (1) Revi­ew of the Best Prac­ti­ces in Edu­ca­ting Susta­i­
na­bi­lity and Heri­ta­ge (acti­vi­ti­es lasting 3 months); (2) Que­sti­on­na­i­re for the Sta­te of Art
(acti­vi­ti­es lasting 5 months); (3) Sta­te­ments for Teac­hing thro­ugh Design for Susta­i­na­bi­lity
of the Built Envi­ron­ment and Heri­ta­ge Awa­re­ness (acti­vi­ti­es lasting 8 months); (4) HER­
SUS Sha­ring Plat­form (acti­vi­ti­es lasting 33 months); (5) Book of cour­ses (acti­vi­ti­es lasting
20 months); and (6) Inter­na­ti­o­nal Hand­bo­ok for Stu­dents on Rese­arch and Design for the
Susta­i­na­bi­lity Heri­ta­ge (acti­vi­ti­es lasting 22 months).
The pro­ject will be imple­men­ted from Novem­ber 2020 to August 2023.

THE FIRST HER­SUS RESULTS

“Revi­ew: Best prac­ti­ces in edu­ca­ting susta­i­na­bi­lity and heri­ta­ge” pre­sents data col­
lec­ted by every HER­SUS part­ner school of archi­tec­tu­re, and other rele­vant orga­ni­sa­ti­ons
and indi­vi­du­als. The pur­po­se of this Revi­ew is to sup­port the par­ti­ci­pa­ting scho­ols of
archi­tec­tu­re in esta­blis­hing high-qua­lity stan­dards in terms of built heri­ta­ge susta­i­na­bi­lity,
thro­ugh cross-cul­tu­ral com­mu­ni­ca­tion and respon­ding to chal­len­ges in an inter­na­ti­o­nal
envi­ron­ment. 
This publi­ca­tion pre­sents the results of the first four months of the pro­ject imple­men­
ta­tion, and is struc­tu­red in three main parts: (1) Built Archi­tec­tu­ral and Urban Pro­jects
(20 pro­jects, four from each part­ner coun­try); (2) Peda­go­gi­cal and Edu­ca­ti­o­nal Models
(20 cou­r­ses, four from each part­ner orga­ni­za­tion); Influ­en­ce of Nati­o­nal Poli­ci­es on the
Susta­i­na­bi­lity of Heri­ta­ge (one report per each part­ner orga­ni­za­tion). Archi­tec­tu­ral offi­ces,
indi­vi­du­als, public bodi­es, and stu­dents who­se works were used to illu­stra­te the spe­ci­fic
cou­r­se met­ho­do­lo­gi­es, all added to the qua­lity of the publi­ca­tion.
This paper focu­ses on the pro­ject spe­ci­fi­ci­ti­es and the subject cur­ri­cu­lum in rela­tion
to susta­i­na­bi­lity as com­ple­te pre­sen­ta­ti­ons of case stu­di­es (good prac­ti­ce exam­ples) are
ava­il­a­ble on the pro­ject web­si­te (her­sus.org­) in the form of a publi­ca­tion (Đokić et al, 2021).

BUILT ARCHI­TEC­TU­RAL AND URBAN PRO­JECTS

IN RELA­TION TO SUSTA­I­NA­BI­LITY

Exam­ples of good prac­ti­ce from all par­ti­ci­pa­ting coun­tri­es ran­ge from small-sca­le
recon­struc­tion to histo­ri­cal area revi­ta­li­za­tion (Figu­re 1).
Small-sca­le pro­jects (recon­struc­tion of buil­dings up to 800m2) were in the focus of all
HER­SUS part­ner coun­tri­es, but Cyprus put a par­ti­cu­lar emp­ha­sis on small-sca­le recon­struc­
tion pro­jects. Medi­um-sca­le pro­jects (recon­struc­tion of buil­dings and com­ple­xes from 800m2
to 4,000m2) also fea­tu­red in the analysis of all HER­SUS part­ner coun­tri­es, but in the case
stu­di­es from Gre­e­ce, Ser­bia and Spain, medi­um-sca­le pro­jects make 50% of the pre­sen­ted
exam­ples. Apart from Italy, which tur­ned out to be the lea­der in this type of recon­struc­tion

24 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 SER­B I­A­ I­T ALY CYP R U­S G R E­E­C E­ S PA­I N­

Con­ser­va­tion and “Pun­ta del­la Doga­na” Ur­ban Lan­dsca­pe Bi­oc­li­ma­tic upgra­de Re­ha­bi­li­ta­tion of
Reu­se of Neboj­ša – François Pina­ult Reha­bi­li­ta­tion in of the gre­a­ter area of Casa Diañez, Alcalá
Tower in the City of Foun­da­tion Lef­ka­ra Hri­ma­ti­sti­rio Squ­a­re de los Gazu­les
Bel­gra­de and Foun­
ding of a Muse­um
and Cul­tu­ral Cen­tre
HISTO­RIC URBAN HISTO­RIC URBAN RURAL ARE­A­ HISTO­RIC URBAN HISTO­RIC URBAN
CORE CORE, COA­STA­L CORE­ CORE­

Of­fi­ce Buil­ding Ca’ Tron Real HYBUILD Aglant­zia Re­sto­ra­tion of a tim­ Re­co­very of the Cer­ro
Bule­var 79 Esta­te - H-Farm Case Study ber fra­med tra­di­ti­o­nal de San Miguel and
buil­ding, Kle­i­o­us 24 the Dar­ro river area.
Ano Poli Reha­bi­li­ta­tion of
the wall of San
Miguel Alto and its
RURAL AREA, sur­ro­un­dings
URBAN ARE­A­ NATU­RAL URBAN ARE­A­ HISTO­RIC URBAN PERI-URBAN
REGI­O­NAL PARK CORE­ AREA, MOUN­TA­IN­

Re­gi­o­nal Cen­tre of Re­sto­ra­tion of the Re­sto­ra­tion of Resto­ra­tion and Re­co­very of King’s

Indu­strial Heri­ta­ge, for­mer mili­tary Ale­xan­dros Dimi­tri­ou cre­a­ti­ve reu­se of a Path, Gai­ta­nes Gor­ge
The Muse­um of bakery of San­ta Tower buil­ding block
Coal Mining Mar­ta – Università di con­si­sting of 13
Vero­na histo­ric struc­tu­res in
Pla­ka Athens to
hou­se the Sta­te
Muse­um of Modern
Gre­ek Cul­tu­re
MOUN­TA­IN­ URBAN ARE­A­ URBAN AREA HISTO­RIC URBAN RURAL AREA,
CORE­ MOUN­TA­IN­

De­ta­i­led regu­la­tion T­he recon­struc­tion Re­sto­ra­tion of a C­re­a­ti­ve Reu­se of Re­ha­bi­li­ta­tion of

plan for the Histo­ric of the dow­ntown ver­na­cu­lar dwel­ling the bar­racks in the For­mer Pot­tery Cen­tre
Dow­ntown of Zemun Ven­zo­ne in Kape­des Pavlos Melas of Tri­a­na
metro­po­li­tan park

HISTO­RIC URBAN HISTO­RIC URBAN RURAL ARE­A HISTO­RIC URBAN HISTO­RIC URBAN
CORE CORE­ CORE­ CORE­

Fi­gu­re 1. Case study pro­jects pre­sen­ted by each part­ner

and revi­ta­li­za­tion pro­jects, pre­sen­ting seve­ral of them, every other coun­try pre­sen­ted one
lar­ge-sca­le pro­ject (recon­struc­tion and revi­ta­li­za­tion of lar­ger are­as or set­tle­ments).
As for the susta­i­na­bi­lity, all the pro­jects are bri­efly descri­bed from social, eco­no­mic
and envi­ron­men­tal per­spec­ti­ve.
Ser­bia pre­sents four exam­ples of good prac­ti­ce: Neboj­ša Tower (Bel­gra­de), Offi­ce
Buil­ding Bule­var 79 (Bel­gra­de), The Muse­um of Coal Mining (Senj­ski rud­nik), and Histo­ric
Dow­ntown of Zemun (Bel­gra­de). The social aspects of susta­i­na­bi­lity are pre­sen­ted thro­ugh
publicly ava­i­la­ble con­tent and enga­ge­ment of local popu­la­tion, whi­le the envi­ron­men­tal
aspect is pre­sen­ted thro­ugh the appli­ca­tion of local mate­ri­als and envi­ron­men­tal sen­si­ti­vity,
such as flood pro­tec­tion of the area. The eco­no­mic aspect of susta­i­na­bi­lity is enga­ged in
the con­text of impro­ving the energy effi­ci­ency stan­dards of buil­dings.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 25

V. Đokić, М. Milojević, А. Milovanović

Ita­lian exam­ples hig­hlight the role of the par­ti­ci­pa­tory pro­cess and the ava­i­la­bi­lity of
new acti­vi­ti­es for the local com­mu­nity in respon­se to the social aspects of susta­i­na­bi­lity.
The respon­se to the envi­ron­men­tal susta­in­ a­bi­lity aspects is given thro­ugh the appli­ca­
tion of soft mobi­lity tec­hno­logy and energy effi­ci­ency using rene­wa­ble ener­gi­es, inclu­ding
pho­to­vol­ta­ic, geot­her­mal, and other green tec­hno­lo­gi­es. From the eco­no­mic per­spec­ti­ve,
the focus is on the cre­a­tion of start-up spa­ce, the deve­lop­ment of a new eco­nomy in the
envi­ron­ment and the use of funds for reco­very from natu­ral disa­sters.
Cyprus bases the analysis of social susta­in­ a­bi­lity on the deve­lop­ment of pla­ces for
social inter­ac­tion and impro­ve­ment of living con­di­ti­ons in histo­ri­cal set­tle­ments. The eco­
no­mic aspect is repre­sen­ted thro­ugh the enga­ge­ment of tra­di­ti­o­nal crafts and con­struc­tion
tec­hni­qu­es, pas­si­ve and acti­ve systems in pro­vi­ding ther­mal com­fort. Use of tra­di­ti­o­nal
mate­ri­als, recycling exi­sting buil­ding mate­ri­als, explo­ring bene­fits of smart digi­ti­zed home
solu­ti­ons for neig­hbo­ur­hood, intro­du­cing vege­ta­tion and water ele­ments to impro­ve mic­roc­
li­ma­te and main­tain pas­si­ve envi­ron­men­tal stra­te­gi­es, are pre­sen­ted as means of impro­
ving envi­ron­men­tal aspects of susta­i­na­bi­lity.
Good prac­ti­ce in Gre­e­ce demon­stra­tes the ava­i­la­bi­lity and safety of pede­strian rou­
tes as well as impro­ving living con­di­ti­ons in histo­ric urban cores as results impor­tant for
the social aspect. Energy upgra­des, repla­ce­ment of con­cre­te pave­ments and asp­halt with
high albe­do and high emis­si­vity mate­ri­als in open spa­ce, reu­se of the exi­sting buil­ding
mate­ri­als and new plan­tings are stres­sed as a means of envi­ron­men­tally sen­si­ti­ve appro­
ach to susta­i­na­bi­lity. Eco­no­mic effects are based on the deve­lop­ment of com­mer­cial area
and acti­vi­ti­es. Gre­ek exam­ples also inclu­de a cri­ti­cal revi­ew of tho­se chan­ges that do
not sup­port susta­i­na­ble goals and stan­dards, such as exten­si­ve recon­struc­tion of tim­ber
struc­tu­res and ele­ments.
Spa­nish recon­struc­tion cases are pre­sen­ted as a deli­ca­te respon­se to social and envi­
ron­men­tal pro­po­sals of a susta­i­na­ble appro­ach. Tho­se pro­jects are based on buil­ding
access to pede­stri­ans, deve­lo­ping pede­strian traf­fic, enga­ging memory of local inha­bi­tants,
esta­blis­hing visual rela­ti­ons with other heri­ta­ge ele­ments in the sur­ro­un­ding area, as well
as hiding the exi­sten­ce of modern urban deve­lop­ment near the histo­ri­cal area. The attempt
to limit the num­ber of visi­tors in the field of bota­ni­cal, geo­lo­gi­cal and anthro­po­lo­gi­cal inte­
rest show con­cern for the envi­ron­ment. In the eco­no­mic sen­se, tho­se pro­jects repre­sent
a spe­ci­fic appro­ach based on the the­sis that mini­mi­za­tion of spa­ces to be con­di­ti­o­ned
impli­es a reduc­tion of total energy demand. Mini­mal inter­ven­ti­ons on the exi­sting ele­ments
maxi­mi­ze the effects of the ava­il­a­bi­lity of con­tent by allo­wing visits and views from the
out­si­de, from the open spa­ce.

PEDA­GO­GI­CAL AND EDU­CA­TI­O­NAL MODELS

IN RELA­TION TO SUSTA­I­NA­BI­LITY

All the part­ner uni­ver­si­ti­es offer gra­du­a­te pro­grams and cour­ses of stu­di­es rele­vant
to the the­mes of susta­i­na­bi­lity and cul­tu­ral heri­ta­ge. Spe­ci­fi­cally, most uni­ver­si­ti­es offer
pro­grams on Con­ser­va­tion of Histo­ric Buil­dings, Histo­ri­cal Heri­ta­ge or Lan­dsca­pe Heri­ta­ge:

26 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 The­o­re­ti­cal Pro­ject, Semi­nar­
Lec­tu­re, The­o­re­ti­cal Pro­ject,

Lec­tu­re, The­o­re­ti­cal Pro­ject,

Lec­tu­re, The­o­re­ti­cal Pro­ject,

Lec­tu­re, The­o­re­ti­cal Pro­jec­t
Cour­se Type

Design Stu­dio, The­o­re­ti­cal

Design Stu­dio, wor­ksho­p

De­sign Stu­dio, semi­nar,

Lec­tu­re, Design Stu­dio,

Lec­tu­re, Design Stu­dio,

Lec­tu­re, Design Stu­di­o­
Pro­ject, Wor­ksho­p

Lec­tu­re, Semi­nar­

Prac­ti­cal wor­k

Prac­ti­cal work­
De­sign Stu­di­o­

Design Stu­di­o­

Wor­ksho­p
wor­kshop

Lec­tu­re­
Par­ti­ci­pant­s

UB-FA + + + +

IUAV ++ + +

UCY + + + +

AUTH + ++ +

USE + ++++

Figu­re 2. Type of pre­sen­ted cour­ses by par­ti­ci­pants

UCY, AUTH, USE, IUAV, and nearly all uni­ver­si­ti­es offer pro­grams on Energy Effi­ci­ent / Green
Archi­tec­tu­re / Energy Tec­hno­lo­gi­es / Susta­i­na­ble Design or Archi­tec­tu­re / Envi­ron­men­tal
Archi­tec­tu­ral and/or Urban Design: UB-FA, UCY, AUTH, USE. Most of the cour­ses selec­ted
belong to the­se pro­grams. Many of the­se gra­du­a­te pro­grams are inter­di­sci­pli­nary and inter­
de­part­men­tal, thus incor­po­ra­ting cour­ses offe­red by dif­f e­rent depart­ments. The aca­de­mic
bac­kgro­und of stu­dents atten­ding the abo­ve cour­ses vary, e.g., Archi­tec­tu­re, Engi­ne­e­ring
(i.e., Civil Engi­ne­e­ring), Huma­ni­ti­es (Geo­graphy, Anthro­po­logy, Archa­e­o­logy, Soci­o­logy),
Sci­en­ce (Envi­ron­men­tal Sci­en­ces, Bio­logy, Bio­tec­hno­logy), Eco­no­mics, and Law (based on
the HER­SUS Report on IO1).
Regar­ding the gene­ral pro­gram of the cour­ses con­tent, it can be noted that the­o­re­ti­cal
as well as stu­dio-based cour­ses are selec­ted, as well as cour­ses that com­bi­ne the­ory with
design (Figu­re 2). Almost all cour­ses inclu­de lec­tu­res, cri­ti­cal essays or design pro­jects, and
some of them also com­pri­se wor­kshops, semi­nars and/or prac­ti­cal work. In the­se cour­ses,
vari­o­us met­ho­do­lo­gi­cal/teac­hing tools were used, such as lec­tu­res, over­vi­ew and case
study analysis, stu­dent pre­sen­ta­ti­ons, team­work, design stu­dio, site visits, discus­si­ons,
wor­kshops, labo­ra­tory work, etc.

Subject in rela­tion to susta­i­na­bi­lity

The com­pa­ra­ti­ve analysis of 20 cour­ses shows that social aspects of susta­i­na­bi­lity

are highly deve­lo­ped in all scho­ols, fol­lo­wed by the envi­ron­men­tal ones, whi­le eco­no­mic
aspects are less pre­sent (Figu­re 3). On the one hand, AUTH devi­a­tes from this trend, having
social and eco­no­mic aspects of susta­in­ a­bi­lity equ­ally deve­lo­ped in the analysed subjects,
whi­le the envi­ron­men­tal per­spec­ti­ve is less pre­sent; on the other hand, the UB-FA boasts
strongly pre­sen­ted envi­ron­men­tal per­spec­ti­ve in all subjects, but weak eco­no­mic aspects

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 27

V. Đokić, М. Milojević, А. Milovanović

Social

SERBIA
I TA LY
CYPRUS
GREECE
S PA I N

Economic Environmental

Figu­re 3. Dis­tinct direc­ti­ons toward susta­i­na­ble goals repre­sen­ted in pro­jects

of susta­i­na­bi­lity. USE has highly deve­lo­ped both social and envi­ron­men­tal per­spec­ti­ve and
a satis­fac­to­rily pre­sen­ted eco­no­mic aspect of susta­i­na­bi­lity. When it comes to susta­i­na­bi­
lity, it can be sta­ted that the analysed subjects cur­ri­cu­lum offe­red at UB-FA are spe­ci­fi­cally
ori­en­ted towards the envi­ron­men­tal appro­ach.

Pat­terns of effort to brid­ge the gap

bet­we­en the­ory and prac­ti­ce

One of the lea­ding rese­arch que­sti­ons in the cour­se analysis is direc­ted to recog­ni­
zing the extent to which prac­ti­ti­o­ners are invol­ved in the teac­hing pro­cess. Depen­ding
on the type of subject and the ava­i­la­ble teac­hing hours, experts from dif­fe­rent fields
pre­sent in the edu­ca­ti­o­nal pro­cess of all scho­ols par­ti­ci­pa­te in the HER­SUS pro­ject. The
cour­ses pre­sen­ted as exam­ples of edu­ca­ti­o­nal models can be clas­si­fied into three types
– design stu­dio, lec­tu­res, and the­o­re­ti­cal/rese­arch-ori­en­ted pro­jects and wor­kshops. In
all the scho­ols invol­ved in the study, the design stu­dio has the sta­tus of a com­pul­sory
subject with a lar­ge fund of hours, whi­le lec­tu­res and wor­kshops are elec­ti­ve subjects
with small num­ber of hours in the cur­ri­cu­lum. Alt­ho­ugh the need for a more inten­si­ve
exchan­ge of know­led­ge bet­we­en aca­de­mic and prac­ti­ce-ori­en­ted experts is expres­sed,
this coo­pe­ra­tion is mostly deve­lo­ped thro­ugh direct invol­ve­ment in teac­hing, it being a
com­mon fea­tu­re in all scho­ols.
Some scho­ols, such as IUAV, have esta­blis­hed coo­pe­ra­tion with archi­tects from the
Mini­stry of Cul­tu­ral Heri­ta­ge of the local Super­in­ten­den­ci­es, whi­le UB-FA and AUTH coo­pe­
ra­te with local self-govern­ment and repre­sen­ta­ti­ves of local cul­tu­ral insti­tu­ti­ons. UCY has
deve­lo­ped inter-depart­men­tal coo­pe­ra­tion wit­ho­ut the invol­ve­ment of prac­ti­cing experts.

28 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

USE is spe­ci­fic for its coo­pe­ra­tion with labo­ra­to­ri­es and rese­arch cen­tres at the Uni­ver­sity,
on top of the par­ti­ci­pants from the City Coun­cil or archi­tects with heri­ta­ge inter­ven­ti­ons in
case stu­di­es, as well as for the inter­ven­ti­ons of soci­o­lo­gists, anthro­po­lo­gists, eco­no­mists,
envi­ron­men­ta­lists. It has been sta­ted that all tho­se coo­pe­ra­tion are esta­blis­hed with the
view to enric­hing stu­dents’ cri­ti­cal capa­city and brin­ging anot­her point of view to heri­ta­ge
mana­ge­ment from the per­spec­ti­ve of susta­i­na­bi­lity.

CON­CLU­SION

Insight into the edu­ca­tion prac­ti­ces of archi­tects and urban plan­ners in five hig­her
edu­ca­tion insti­tu­ti­ons in Euro­pe, the pos­si­bi­li­ti­es of impro­ving the teac­hing pro­cess when
it comes to rela­ti­ons bet­we­en susta­i­na­bi­lity, resi­li­en­ce and the resto­ra­tion and reu­se of
cul­tu­ral heri­ta­ge were con­si­de­red. Exam­ples of good prac­ti­ce con­firm the need to inclu­de
experts in the edu­ca­tion pro­cess, but also the need to stren­gthen the com­pe­ten­ci­es and
deve­lop tools of futu­re experts in the field of pro­tec­tion and deve­lop­ment of futu­re heri­ta­ge.
The analysis of urban poli­ci­es rela­ted to susta­i­na­bi­lity and heri­ta­ge reve­als that many
poli­ci­es and laws focus on urban rege­ne­ra­tion as well as on heri­ta­ge lan­dsca­pes. At the
same time, laws and poli­ci­es that cover both susta­i­na­bi­lity and heri­ta­ge seem to aim at
inte­gra­ting cul­tu­ral heri­ta­ge in the con­text of susta­i­na­ble deve­lop­ment. In addi­tion, many
new regu­la­ti­ons rela­te to energy per­for­man­ce, as well as to energy retro­fit­ting of exi­sting
struc­tu­res. Despi­te the fact that all coun­tri­es incor­po­ra­te poli­ci­es on susta­i­na­ble deve­lop­
ment of histo­ric and rural are­as, they apply insuf­fi­ci­ent num­ber of tools towards energy
retro­fit­ting of heri­ta­ge buil­dings. On the other hand, as for the pre­sen­ta­tion of susta­i­na­bi­lity
pil­lars in the edu­ca­ti­o­nal pro­cess, the need to cre­a­te an inte­gra­ted appro­ach to cri­ti­cal
rea­ding and repro­gram­ming of cul­tu­ral heri­ta­ge is une­qu­i­vo­cally recog­ni­zed. Also, the
impor­tan­ce of ini­ti­a­ting a discus­sion on a con­tem­po­rary, mul­ti­cul­tu­ral defi­ni­tion of heri­ta­ge
and the per­cep­tion of its mul­ti­sca­le natu­re is recog­ni­zed.
In rela­tion to the labo­ur mar­ket, the cur­rent prac­ti­ce of edu­ca­ting archi­tects, at least in
Ser­bia, has shown tra­ces of cre­a­ting pro­fes­si­o­nal pro­fi­les that our labo­ur mar­ket does not
recog­ni­ze, so we con­si­der it a key chal­len­ge to respond to labo­ur mar­ket needs that come
under the influ­en­ce of Euro­pean regu­la­ti­ons and stan­dards. Accor­dingly, HER­SUS acti­vi­ti­es
are direc­ted towards the esta­blis­hment of (1) a new pro­fi­le of an archi­tect/urban desig­
ner, a pro­fes­si­o­nal tra­i­ned in the broad archi­tec­tu­ral domain, who pos­ses­ses tec­hni­cal,
tec­hno­lo­gi­cal, socio-huma­ni­stic and arti­stic skills and is the­re­fo­re equ­ip­ped to respond to
socio-envi­ron­men­tal chal­len­ges, (2) a new pro­fi­le of archi­tec­tu­ral edu­ca­tor ready to assu­me
respon­si­bi­lity for the impro­ve­ment of edu­ca­tion and tra­i­ning of futu­re archi­tects to ena­ble
them to meet the expec­ta­ti­ons of 21st-cen­tury soci­e­ti­es wor­ldwi­de for susta­i­na­ble human
set­tle­ments in every cul­tu­ral heri­ta­ge, and (3) a new lin­ka­ges in-bet­we­en edu­ca­ti­o­nal and
pro­fes­si­o­nal are­na which will over­lap the chal­len­ges in respon­se to the labo­ur mar­ket
needs. As the edu­ca­tion of archi­tects in the field of heri­ta­ge is abo­ut indi­vi­dual cour­ses
wit­hin gene­ral or focu­sed pro­grams, it can be said that a small num­ber of stu­dents take
the­se cour­ses, and seme­ster cour­ses that pro­vi­de the neces­sary know­led­ge in the field of

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 29

V. Đokić, М. Milojević, А. Milovanović

heri­ta­ge are insuf­fi­ci­ent to pro­fi­le experts in this pro­fes­si­on­ al area. That is a cle­ar rea­son
for cre­a­ting a spe­ci­fic edu­ca­ti­o­nal modu­le, but befo­re that to spark the inte­rest of futu­re
archi­tects for con­tem­po­rary appro­ac­hes in this field. The­re­fo­re, it is equ­ally impor­tant to
rai­se the awa­re­ness of the impor­tan­ce of goals and stan­dards of susta­i­na­bi­lity and cul­tu­
ral heri­ta­ge, both among aca­de­mic or prac­ti­cing pro­fes­si­o­nals and young gra­du­a­tes and
stu­dents. Cre­a­ting digi­tal plat­forms (such as HER­SUS Sha­ring Plat­form) and the visi­bi­lity of
the HER­SUS pro­ject on social media is a step clo­ser to cre­a­ting a bro­a­der plat­form for the
exchan­ge of infor­ma­tion, reso­ur­ces and expe­ri­en­ce in edu­ca­tion, prac­ti­ce, and regu­la­tion
in the field of heri­ta­ge pro­tec­tion.

Notes

Embaby, M. E. (2014). Heri­ta­ge con­ser­va­tion and archi­tec­tu­ral edu­ca­tion: “An edu­ca­ti­o­nal met­ho­do­logy
for design stu­di­os”. HBRC Jour­nal, 10(3): 339–350.

Clar­ke, N., Kui­pers, M., Stro­ux, S. (2020). Embed­ding built heri­ta­ge valu­es in archi­tec­tu­ral design edu­
ca­tion. Inter­na­ti­o­nal Jour­nal of Tec­hno­logy and Design Edu­ca­tion, 30: 867–883.

Melen­horst, M. (2019). Reu­se of Moder­nist Buil­dings. Doco­mo­mo Jour­nal, 61: 4–7.

Clar­ke, N., Zijlstra, H., De Jon­ge, W. (2019). Edu­ca­tion for Adap­ti­ve Reu­se — The TU Delft Heri­ta­ge
and Archi­tec­tu­re Expe­ri­en­ce. Doco­mo­mo Jour­nal, 61: 67–75.

Đokić, V., Phi­lokyprou, M., Nike­zić, A., Sor­bo, E., Sakan­ta­mis, K., Loren-Méndez, M. (2021). Revi­ew:
Best Prac­ti­ces in Edu­ca­ting Susta­i­na­bi­lity and Heri­ta­ge. Uni­ver­sity of Bel­gra­de, Faculty of Archi­tec­
tu­re, Bel­gra­de.

30 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 31
 711.4:502.131.1(497.11)
005.51:711.41

Др Урош Радо­са­вље­вић, ван­ред­ни про­фе­сор

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
yros­@arh.bg.ac.rs

Др Алек­сан­дра Ђор­ђе­вић, аси­стент

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
alek­san­dra.dj@arh.bg.ac.rs

УЛО­ГА ЕДУ­КА­ЦИ­ЈЕ У ПРО­ЦЕ­СУ БРЕН­ДИ­РА­ЊА МЕСТА

И КРЕ­А­ТИВ­НОМ КОРИ­ШЋЕ­ЊУ КУЛ­ТУР­НОГ НАСЛЕ­ЂА:
УВИД ИЗ МАЛИХ И СРЕД­ЊИХ ГРА­ДО­ВА СРБИ­ЈЕ1

Апстракт

Основ­на свр­ха овог рада је да про­ши­ри могућ­но­сти пове­зи­ва­ња урба­ног раз­во­ја и обра­
зов­ног про­це­са у обла­сти брен­ди­ра­ња места и кре­а­тив­не упо­тре­бе кул­тур­ног насле­
ђа. У скла­ду с тим, рад је усме­рен на модел иден­ти­фи­ка­ци­је локал­них вред­но­сти и
про­стор­них ресур­са, пре­по­ру­чу­ју­ћи нове при­сту­пе и пред­ла­жу­ћи упо­тре­бу ино­ва­тив­
них инстру­ме­на­та урба­ног менаџ­мен­та у циљу импле­мен­та­ци­је раз­ли­чи­тих стра­те­ги­ја
брен­ди­ра­ња и одр­жи­ве упо­тре­бе насле­ђа. Истра­жи­ва­ње је спро­ве­де­но у окви­ру Лабо­
ра­то­ри­је за брен­ди­ра­ње места и реге­не­ра­ци­ју гра­до­ва на Уни­вер­зи­те­ту у Бео­гра­ду
– Архи­тек­тон­ском факул­те­ту, док су нала­зи раз­ви­је­ни на осно­ву резул­та­та у окви­ру
пред­ме­та Урба­ни менаџ­мент на завр­шној годи­ни мастер и инте­гри­са­них ака­дем­ских
сту­ди­ја архи­тек­ту­ре и мастер ака­дем­ских сту­ди­ја – Инте­грал­ни урба­ни­зам.
Суштин­ски одно­си изме­ђу про­гра­ма и физич­ких карак­те­ри­сти­ка насле­ђа ана­ли­зи­ра­ни
су кроз пре­глед лите­ра­ту­ре, поје­ди­нач­не посе­те лока­ли­те­ти­ма и рад у онлајн окру­же­њу
услед пан­де­ми­је. Упо­ре­до су испи­ти­ва­не нове могућ­но­сти и при­ме­ри добре прак­се кре­
а­тив­не упо­тре­бе кул­тур­ног насле­ђа. Истра­жи­ва­ње ука­зу­је на зна­чај кул­тур­не ино­ва­ци­је
и кре­а­тив­них про­је­ка­та за про­ши­ре­ње кул­тур­не пону­де малих и сред­њих гра­до­ва, како
у Срби­ји тако и у реги­о­ну. Напослет­ку, такав при­ступ може допри­не­ти побољ­ша­њу ква­
ли­те­та живо­та у физич­ком, соци­јал­ном и еко­ном­ском сми­слу за ста­нов­ни­ке.

Кључ­не речи: брен­ди­ра­ње места, кул­тур­но насле­ђе, еду­ка­ци­ја, урба­ни менаџ­мент

32 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Uroš Rado­sa­vlje­vić, PhD, Asso­ci­a­te Pro­fes­sor
Uni­ver­sity of Belgra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
yros­@arh.bg.ac.rs

Alek­san­dra Đor­đe­vić, PhD, Teac­hing Assi­stant

Uni­ver­sity of Belgra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
alek­san­dra.dj@arh.bg.ac.rs

THE ROLE OF EDU­CA­TION IN THE PRO­CESS OF PLA­CE

BRAN­DING AND THE CRE­A­TI­VE USE OF CUL­TU­RAL
HERI­TA­GE: THE INSIGHT FROM SMALL AND MEDI­UM-
-SIZED CITI­ES IN SER­BIA

Abstract

The main pur­po­se of this paper is to expand the pos­si­bi­li­ti­es for lin­king urban deve­lop­ment
and the edu­ca­ti­o­nal pro­cess in the field of pla­ce bran­ding and the cre­a­ti­ve use of cul­tu­ral
heri­ta­ge. The­re­fo­re, the paper focu­ses on the model of iden­tifying local valu­es and pla­ce
assets, recom­men­ding new appro­ac­hes, and sug­ge­sting the use of inno­va­ti­ve urban mana­
ge­ment instru­ments to imple­ment vari­o­us bran­ding stra­te­gi­es and main­tain susta­i­na­ble use
of heri­ta­ge. The rese­arch was con­duc­ted wit­hin the Labo­ra­tory for pla­ce bran­ding and city
rege­ne­ra­tion at the Uni­ver­sity of Bel­gra­de’s Faculty of Archi­tec­tu­re, whi­le the fin­dings also
stem­med from the results of the aca­de­mic cour­se the­med Urban mana­ge­ment, taught in the
final year of Master and Inte­gra­ted Aca­de­mic Stu­di­es in Archi­tec­tu­re, and Master Aca­de­mic
Stu­di­es – Inte­gral Urba­nism.
Sub­stan­tial rela­ti­ons bet­we­en pro­grams and physical fea­tu­res of heri­ta­ge were analyzed
thro­ugh lite­ra­tu­re revi­ew, indi­vi­dual site visits, and wor­king in onli­ne lear­ning envi­ron­ment
due to the pan­de­mic. New pos­si­bi­li­ti­es and suc­cessful case stu­di­es of cre­a­ti­ve use of cul­tu­
ral heri­ta­ge were exa­mi­ned at the same time. Rese­arch indi­ca­tes the impor­tan­ce of cul­tu­ral
inno­va­tion and cre­a­ti­ve pro­jects for the exten­si­on of cul­tu­ral offer of small and medi­um-sized
citi­es, both in Ser­bia and in the region. Even­tu­ally, such an appro­ach might lead to the impro­
ve­ment of the qua­lity of life for resi­dents in physical, social and eco­no­mic terms.

Keywords: pla­ce bran­ding, cul­tu­ral heri­ta­ge, edu­ca­tion, urban mana­ge­ment

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 33

У. Радосављевић, А. Ђорђевић

Увод

У послед­њим деце­ни­ја­ма, брен­ди­ра­ње гра­да у доме­ну урба­ног раз­во­ја све више

доби­ја на зна­ча­ју. Међу­тим, везе изме­ђу пла­ни­ра­ња и брен­ди­ра­ња гра­да доне­дав­
но нису биле ни довољ­но истра­же­не ни довољ­но кон­цеп­ту­а­ли­зо­ва­не.2 Као један од
основ­них допри­но­са у овоj обла­сти, издва­ја се и спе­ци­јал­ни број јед­ног од воде­ћих
часо­пи­са у доме­ну пла­ни­ра­ња Euro­pean plan­ning stu­di­es, посве­ћен про­ми­шља­њу
рела­ци­ја и синер­ги­ја изме­ђу про­стор­ног пла­ни­ра­ња и брен­ди­ра­ња гра­да.3 У кон­тек­сту
овог рада, наро­чи­то су важне покре­ну­те теме: везе мар­ке­тин­га и брен­ди­ра­ња гра­
да4, пита­ње кул­тур­ног пре­де­ла5, пита­ње кул­тур­них нара­ти­ва у кон­тек­сту про­стор­ног
пла­ни­ра­ња и брен­ди­ра­ња гра­да6, зна­чај укљу­чи­ва­ња стеј­кхол­де­ра у про­цес изра­де
стра­те­ги­је брен­ди­ра­ња7, али и уло­га еду­ка­ци­је у про­це­су пове­зи­ва­ња брен­ди­ра­ња
гра­да и пла­ни­ра­ња8, тре­ти­ра­не у раз­ли­чи­тим дру­штве­но-поли­тич­ким кон­тек­сти­ма.
У скла­ду с тим, пре­по­зна­то је да брен­ди­ра­ње гра­да, било да се кори­сти као
инстру­мент урба­них поли­ти­ка или као неза­ви­сан инстру­мент, може уна­пре­ди­ти
сли­ку гра­да, атрак­тив­ност, репу­та­ци­ју места, али и ство­ри­ти додат­ну вред­ност у
про­сто­ру. Међу­тим, пла­ни­ра­ње је и даље недо­вољ­но фоку­си­ра­но на про­це­се кре­и­
ра­ња вред­но­сти који су есен­ци­јал­ни за брен­ди­ра­ње гра­да, док самом брен­ди­ра­њу
недо­ста­ју пла­нер­ске и архи­тек­тон­ске интер­вен­ци­је у про­сто­ру како би кре­и­ра­ли
додат­ну вред­ност пове­зи­ва­њем поје­ди­нач­них интер­вен­ци­ја у кохе­рент­ну стра­те­ги­ју
и њихо­вим коор­ди­ни­са­њем.9 Поред тога, зна­чај­но је нагла­си­ти да се брен­ди­ра­ње
гра­да посма­тра кроз пер­спек­ти­ву дава­ња зна­че­ња и кре­и­ра­ња вред­но­сти месту
кроз кон­ти­ну­и­ра­но дефи­ни­са­ње иден­ти­те­та10 и то наро­чи­то кроз про­цес кон­тек­сту­
ал­но сен­зи­тив­ног при­сту­па.11
Када се у кон­тек­сту брен­ди­ра­ња гра­да посма­тра пита­ње еду­ка­ци­је, потреб­но
је нагла­си­ти основ­не пове­ље које су доне­ле воде­ће асо­ци­ја­ци­је и орга­ни­за­ци­је у
доме­ну архи­тек­тон­ског обра­зо­ва­ња и насле­ђа. У Пове­љи о архи­тек­тон­ском обра­зо­
ва­њу : Прин­ци­пи и прак­се архи­тек­тон­ског обра­зо­ва­ња, рефе­рат Европ­ске асо­ци­ја­ци­је
за архи­тек­тон­ску еду­ка­ци­ју (Euro­pean Asso­ci­a­tion of Archi­tec­tu­ral Edu­ca­tion, EAAE),
сма­тра се да су архи­тек­ту­ра и архи­тек­тон­ско обра­зо­ва­ње у слу­жби дру­штва у које
је угра­ђе­на и у окви­ру којег се пре­по­зна­је вред­ност насле­ђа, тра­ди­ци­је и савре­ме­не
кул­ту­ре.12 Поред тога, Пове­ља архи­тек­тон­ске еду­ка­ци­је, у изда­њу UIA и Унескa13, у
окви­ру општих смер­ни­ца дефи­ни­са­ла је да су архи­тек­ту­ра, ква­ли­тет обје­ка­та и начин
на који се они пове­зу­ју с окру­же­њем, пошто­ва­ње при­род­не и изгра­ђе­не сре­ди­не,
као и колек­тив­ног и инди­ви­ду­ал­ног насле­ђа – еле­мен­ти од јав­ног инте­ре­са. У скла­
ду с тим, Пове­ља дефи­ни­ше да је у окви­ру архи­тек­тон­ског обра­зо­ва­ња нео­п­ход­но
раз­у­ме­ти одр­жи­вост, дру­штве­ни кон­текст и карак­тер места, али и при­ла­го­ди­ти про­
фе­си­о­нал­ни архи­тек­тон­ски мен­та­ли­тет тако да кре­а­тив­ни мето­ди поста­ну део кон­ти­
ну­и­ра­ног и ускла­ђе­ног кул­ту­ро­ло­шког про­це­са.14 Пове­љом су дефи­ни­са­ни и циље­ви
архи­тек­тон­ске еду­ка­ци­је која у осно­ви под­ра­зу­ме­ва јача­ње све­сти о одго­вор­но­сти
пре­ма људи­ма, дру­штву, кул­тур­ним, урба­ним, архи­тек­тон­ским, еко­ло­шким вред­но­
сти­ма, као и архи­тек­тон­ском насле­ђу. Има­ју­ћи у виду пред­мет­но под­руч­је рада, Пове­

34 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

ља нагла­ша­ва да је кул­тур­ни дивер­зи­тет зајед­нич­ко насле­ђе чита­вог чове­чан­ства
и да се као такво мора пре­по­зна­ти, раз­у­ме­ти, за оства­ри­ва­ње бене­фи­та сада­шњих
и буду­ћих гене­ра­ци­ја.15
Овај при­ступ се нала­зи у осно­ви еду­ка­тив­них про­је­ка­та које је оства­рио Архи­тек­
тон­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду.16 У фоку­су овог рада је пред­мет Урба­ни
менаџ­мент, који се реа­ли­зу­је на дру­гој годи­ни Мастер ака­дем­ских сту­ди­ја архи­тек­ту­
ре, петој годи­ни Инте­гри­са­них сту­ди­ја архи­тек­ту­ре и дру­гој годи­ни мастер про­гра­ма
Инте­грал­ни урба­ни­зам. Пред­мет се у датој фор­ми орга­ни­зу­је од 2015. годи­не, док ће
фокус овог рада бити на резул­та­ти­ма из прет­ход­не школ­ске годи­не.

Кон­текст Срби­је – изме­ђу стра­те­шког и реал­ног

Када се у кон­тек­сту брен­ди­ра­ња гра­да посма­тра пита­ње кре­а­тив­не, али и одр­

жи­ве упо­тре­бе кул­тур­ног насле­ђа, у Срби­ји се пре­по­зна­је изра­зи­ти несклад изме­ђу
стра­те­шких, углав­ном сек­тор­ских, доку­ме­на­та и важе­ће регу­ла­ти­ве. С тим у виду,
Стра­те­ги­ја одр­жи­вог раз­во­ја Репу­бли­ке Срби­је до 2030. год.17, и Основ­ни кон­цеп­ту­ал­
ни при­ступ про­стор­ном раз­во­ју за јав­ни увид као део про­це­ду­ре изра­де Про­стор­ног
пла­на Репу­бли­ке Срби­је18 нагла­ша­ва­ју зна­чај одр­жи­вог кори­шће­ња насле­ђа, али и
потре­бе за про­ши­ре­њем дефи­ни­ци­је насле­ђа. Са дру­ге стра­не, зако­ни који тре­ти­
ра­ју насле­ђе19 нису довољ­но ускла­ђе­ни са савре­ме­ним потре­ба­ма и окол­но­сти­ма и
гото­во да нису мења­ни од 1995. годи­не. Поред тога, послед­њих годи­на, при­ме­ћу­је се
и низ пред­ло­га зако­на који тре­ти­ра­ју насле­ђе, наста­лих у циљу реша­ва­ња иден­ти­
фи­ко­ва­них недо­ста­та­ка посто­је­ће регу­ла­ти­ве, а који још нису усво­је­ни – као што су
Нацрт зако­на о кул­тур­ном насле­ђу и Нацрт зако­на о делат­но­сти зашти­те непо­крет­них
кул­тур­них доба­ра.
Стра­те­ги­ја одр­жи­вог раз­во­ја Репу­бли­ке Срби­је до 2030. годи­не се у вели­кој мери
осла­ња на Циље­ве одр­жи­вог раз­во­ја [Su­sta­i­na­ble Deve­lop­ment Goals (SDG)]. У кон­
тек­сту насле­ђа, Стра­те­ги­ја нагла­ша­ва циљ 11.4, који се одно­си на зашти­ту свет­ске
кул­тур­не и при­род­не башти­не. У оце­ни посто­је­ћег ста­ња, Стра­те­ги­јом се нагла­ша­ва:
1) недо­вољ­на засту­пље­ност теме (у сми­слу недо­стат­ка смер­ни­ца, мето­да ева­лу­а­ци­
је и истра­жи­ва­ња); 2) зане­ма­ри­ва­ње одре­ђе­них типо­ва насле­ђа (попут инду­стриј­
ског, вер­на­ку­лар­ног, модер­ни­стич­ког, нема­те­ри­јал­ног) и 3) недо­вољ­но посто­ја­ње
финан­сиј­ских меха­ни­за­ма за реви­та­ли­за­ци­ју и гене­рал­но финан­си­ра­ње, наро­чи­то
има­ју­ћи у виду прак­су сма­ње­ња наци­о­нал­ног буџе­та у доме­ну кул­ту­ре. Нагла­ша­ва
и да су наве­де­ни про­бле­ми про­у­зро­ко­ва­ли кон­ти­ну­и­ра­ну и видљи­ву дева­ста­ци­ју
кул­тур­ног насле­ђа, неиз­ба­лан­си­ра­не и фраг­мен­ти­са­не про­стор­не интер­вен­ци­је,
губље­ње обра­за­ца гра­ђе­ња итд. И поред пре­по­зна­ва­ња ових спе­ци­фич­них про­бле­
ма, Стра­те­ги­ја не пре­по­зна­је брен­ди­ра­ње места као један од могу­ћих меха­ни­за­ма
за њихо­во реша­ва­ње.
Са дру­ге стра­не, Основ­ни кон­цеп­ту­ал­ни при­ступ про­стор­ном раз­во­ју до 2040. годи­
не исти­че зна­ча­јан допри­нос инте­гра­тив­ној зашти­ти и одр­жи­вој упо­тре­би насле­ђа,
који је видљив у доку­мен­ти­ма про­стор­ног и урба­ног пла­ни­ра­ња, али који није могу­ће

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 35

У. Радосављевић, А. Ђорђевић

спро­ве­сти због неус­кла­ђе­ног регу­ла­тор­ног и инсти­ту­ци­о­нал­ног окви­ра. Кон­цепт пла­на

иден­ти­фи­ку­је и недо­вољ­но истра­жи­ва­ње и тре­ти­ра­ње насле­ђа које нема фор­мал­ну
зашти­ту, тре­ти­ра­ње гра­ни­ца посто­је­ћих зашти­ће­них обје­ка­та и амби­јен­тал­них цели­
на, неко­ор­ди­ни­са­не про­це­се упра­вља­ња и менаџ­мен­та. Поред тога, када се посма­
тра тури­зам и огра­ни­че­ња у њего­вом раз­во­ју, кон­цепт пла­на изме­ђу оста­лог исти­че
и поја­ву неплан­ске изград­ње, недо­ста­так про­фе­си­о­нал­но обли­ко­ва­них тури­стич­ких
про­из­во­да и наци­о­нал­ног тури­стич­ког брен­да на међу­на­род­ном тржи­шту, дева­ста­ци­ју
одре­ђе­них тури­стич­ких про­сто­ра дру­гим делат­но­сти­ма, запу­шта­ње кул­тур­них доба­ра
и етно-насле­ђа, и недо­вољ­ну реги­о­нал­ну инте­гра­ци­ју тури­стич­ке пону­де путем кла­
стер­ског удру­жи­ва­ња. Када се гово­ри о еду­ка­ци­ји, и вези еду­ка­ци­је, насле­ђа и брен­
ди­ра­ња, важно је иста­ћи недав­но усво­је­ну Стра­те­ги­ју кул­ту­ре, која у доме­ну насле­ђа
иден­ти­фи­ку­је про­бле­ме децен­тра­ли­за­ци­је над­ле­жно­сти, недо­вољ­не и неја­сне финан­
сиј­ске одго­вор­но­сти, недо­ста­так хије­рар­хиј­ске коор­ди­на­ци­је и кому­ни­ка­ци­је, рада на
тере­ну и недо­ста­так људ­ских ресур­са. Иако је фокус на интер­на­ци­о­нал­ном и регу­ла­
тор­ном кон­тек­сту, који је годи­на­ма био зане­ма­рен, Стра­те­ги­ја кул­ту­ре нагла­ша­ва циљ
успо­ста­вља­ња нор­ма­тив­ног окви­ра за аде­кват­ну бри­гу о насле­ђу, њего­вом иден­ти­фи­
ко­ва­њу, истра­жи­ва­њу, ева­лу­а­ци­ји, зашти­ти, пре­зен­та­ци­ји и аде­кват­ном кори­шће­њу
и укљу­чи­ва­њу у савре­ме­не усло­ве живо­та. Као део овог циља, исти­чу се актив­но­сти
реор­га­ни­за­ци­је упра­ве и пози­ци­је екс­пе­ра­та за зашти­ту насле­ђа, стандардизацијa
зашти­те и кон­зер­ва­ци­је, усвајањe менаџ­мент пла­но­ва за непо­крет­на кул­тур­на добра,
умрежавањe инсти­ту­ци­ја у свр­ху боље кому­ни­ка­ци­је, раз­ме­на зна­ња и коор­ди­на­ци­је,
умре­жа­ва­ње и јача­ње веза кул­ту­ре, еду­ка­ци­је и нау­ке.

Еду­ка­тив­ни про­је­кат – иско­рак ка пове­зи­ва­њу

локал­ног урба­ног раз­во­ја и еду­ка­тив­ног про­це­са

На осно­ву прет­ход­не ана­ли­зе, у Табе­ли 1 при­ка­за­но је на који начин је у про­це­

су еду­ка­ци­је одго­во­ре­но на иден­ти­фи­ко­ва­не иза­зо­ве брен­ди­ра­ња гра­да у кон­тек­сту
Срби­је. Поред тога, табе­ла при­ка­зу­је и еду­ка­тив­ни про­цес кроз чети­ри осно­ве фазе,
на осно­ву којих је била струк­ту­ри­ра­на наста­ва на пред­ме­ту Урба­ни менаџ­мент. Иако
је циљ пред­ме­та истра­жи­ва­ње и рад с кон­крет­ним локал­ним само­у­пра­ва­ма, попут
реа­ли­зо­ва­них сарад­њи с Кикин­дом и Сме­де­ре­вом, ово­го­ди­шњи усло­ви пан­де­ми­је
кре­и­ра­ли су дру­га­чи­ји настав­ни кон­текст. Упра­во зато, пред­мет је кон­ци­пи­ран тако
да сту­ден­ти истра­жу­ју локал­не кон­тек­сте и да за мале и сред­ње гра­до­ве у Срби­ји
пред­ла­жу кре­а­тив­не про­јек­те за брен­ди­ра­ње гра­да, и да у одно­су на њих пред­ла­жу
инстру­мен­те урба­ног менаџ­мен­та за њихо­ву опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју. Сту­ден­ти су кроз
тео­риј­ски, истра­жи­вач­ки и прак­ти­чан рад током оби­ла­ска лока­ци­је, као и кроз рад
на вежба­ма, истра­жи­ва­ли рела­ци­је изме­ђу посто­је­ћих садр­жа­ја и про­гра­ма кул­ту­ре,
тури­зма и физич­ке урба­не струк­ту­ре. На осно­ву таквог истра­жи­ва­ња, пред­ло­же­на је
визи­ја раз­во­ја и кре­а­тив­ни про­јек­ти за урба­ну реге­не­ра­ци­ју кроз про­ши­ре­ње кул­тур­
них и тури­стич­ких садр­жа­ја и уна­пре­ђе­ње ква­ли­те­та живо­та у физич­ком, соци­јал­ном и
еко­ном­ском сми­слу. Визи­јом раз­во­ја и кре­а­тив­ним про­јек­ти­ма дефи­ни­са­ни су циље­ви

36 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 ИДЕН­ТИ­ФИ­КО­ВА­НИ ИЗА­ЗО­ВИ БРЕН­ДИ­РА­ЊА ПРЕ­ВО­ЂЕ­ЊЕ ИЗА­ЗО­ВА У ПРО­ЦЕС ЕДУ­КА­ЦИ­ЈЕ
ГРА­ДА У КОН­ТЕК­СТУ СРБИ­ЈЕ­ – НАЧИ­НИ И СПЕ­ЦИ­ФИЧ­НИ ЗАДА­ЦИ

Про­ши­ре­ње дефи­ни­ци­је насле­ђа­ Фа­за 1. Истра­жи­ва­ње, ана­ли­за и мапи­ра­ње посто­је­ћих

За­не­ма­ри­ва­ње одре­ђе­них типо­ва насле­ђа
(инду­стриј­ско, вер­на­ку­лар­но,
модер­ни­стич­ко, нема­те­ри­јал­но)
Тре­ти­ра­ње насле­ђа без фор­мал­не зашти­те­
Де­ва­ста­ци­ја одре­ђе­них тури­стич­ких
про­сто­ра дру­гим делат­но­сти­ма­
начи­на упо­тре­бе, орга­ни­за­ци­је и зна­че­ња јав­них
град­ских про­сто­ра
1.1. Истра­жи­ва­ње и ана­ли­за аутен­тич­ног кул­тур­ног идентит­етa
и гра­ди­тељ­ског наслеђa, ори­ги­нал­но­сти и спе­ци­фич­но­сти урба­ног
места;
1.2. Мапи­ра­ње и при­каз рела­ци­ја изме­ђу посто­је­ћих садр­жа­ја,
мрежa и про­гра­ма и физич­ке урба­не струк­ту­ре и про­сто­ра;
1.3. Утвр­ђи­ва­ње вред­но­сти, потен­ци­ја­ла и про­бле­ма за
могућ­ност брен­ди­ра­ња места­

Не­склад изме­ђу стра­те­шких, углав­ном

сек­тор­ских доку­ме­на­та­
Кон­ти­ну­и­ра­на дева­ста­ци­ја насле­ђа,
фраг­мен­ти­са­ни про­сто­ри и губи­так
обра­за­ца гра­ђе­ња­
Не­до­ста­так про­фе­си­о­нал­но обли­ко­ва­них
тури­стич­ких про­из­во­да и наци­о­нал­ног
тури­стич­ког брен­да­
Фа­за 2. Визи­ја раз­во­ја и брен­ди­ра­ње места садр­жа­ји­ма
кул­ту­ре и тури­зма
2.1. Инте­грал­ни про­стор­ни и про­грам­ски кон­цепт брен­ди­
ра­ња места на осно­ву пре­по­зна­тих вред­но­сти, потен­ци­ја­ла
и про­бле­ма
2.2. Дефи­ни­са­ње циље­ва
2.3. Дефи­ни­са­ње про­стор­них мрежa, садр­жа­ја и актив­но­сти­

Зна­чај одр­жи­вог кори­шће­ња насле­ђа­
У­спо­ста­вља­ње нор­ма­тив­ног окви­ра за
аде­кват­ну бри­гу о насле­ђу, њего­вој пре­зен­
та­ци­ји и аде­кват­ном кори­шће­њу и укљу­чи­
ва­њу у савре­ме­не усло­ве живо­та­
Фа­за 3. Кре­а­тив­ни нови про­јек­ти и про­гра­ми за брен­
ди­ра­ње гра­до­ва и про­ши­ре­ње кул­тур­них и тури­стич­ких
садр­жа­ја
3.1. Ана­ли­за при­ме­ра и модел­ских опци­ја за про­јек­те и
про­гра­ме брен­ди­ра­ња у скла­ду с инте­ре­си­ма и потре­ба­ма
реле­вант­них акте­ра
3.2. Раз­ра­да про­стор­них интер­вен­ци­ја про­је­ка­та и про­гра­ма
брен­ди­ра­ња у скла­ду са спе­ци­фич­но­сти­ма кул­тур­ног кон­тек­ста­

Не­до­вољ­но посто­ја­ње финан­сиј­ских Фа­за 4. Опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ја про­је­ка­та кроз при­ме­ну

меха­ни­за­ма­ савре­ме­них инстру­ме­на­та урба­ног менаџ­мен­та
4.1. Инстру­мен­ти урба­ног менаџ­мен­та пред­ви­ђе­ни про­јек­том
(еко­ном­ски / регу­ла­тор­ни / инфор­ма­тив­ни)
Неко­ор­ди­ни­са­ни про­це­си упра­вља­ња
4.2. Оче­ки­ва­ни ефек­ти при­ме­не инстру­мен­та (на про­стор­ном,
и менаџ­мен­та­
еко­ном­ском, еко­ло­шком и соци­о­кул­тур­ном нивоу)
4.3. Потен­ци­јал­не усло­вље­но­сти за при­ме­ну инстру­мен­та
Не­до­вољ­на и неја­сна финан­сиј­ска у кон­крет­ном про­јек­ту ( про­стор­не / вре­мен­ске /
одго­вор­ност инсти­ту­ци­о­нал­не / људ­ске)

Табе­ла 1. Пре­во­ђе­ње иза­зо­ва у про­цес еду­ка­ци­је

и менаџ­мент план у скла­ду с уло­зи­ма заин­те­ре­со­ва­них стра­на, сло­же­но­сти про­це­ду­ра

и потреб­ним вре­ме­ном за импле­мен­та­ци­ју, као и реал­ним могућ­но­сти­ма и изво­ри­ма
финан­си­ра­ња. Сва­ки од про­је­ка­та брен­ди­ра­ња гра­да садр­жи истра­жи­ва­ње упо­тре­бе
савре­ме­них инстру­ме­на­та урба­ног менаџ­мен­та за све буду­ће актив­но­сти усме­ра­ва­ња
локал­ног про­стор­ног и дру­штве­ног раз­во­ја.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 37

У. Радосављевић, А. Ђорђевић
ГРАД КРЕ­А­ТИВ­НИ ПРО­ЈЕК­ТИ­
Про­је­кат Тури­стич­ког инфо-цен­тра, одно­сно
тури­стич­ког еду­ка­то­ри­ју­ма
1. Пара­ћин
- Забре­га
– места сазна­ња, чво­ри­шта и атрак­то­ра
Про­је­кат Zabre­gApp с циљем про­на­ла­же­ња
сме­шта­ја, интер­нет про­да­је, резер­ва­ци­је/
купо­ви­не кара­та за тури­стич­ке туре и са
инфор­ма­тив­ним одељ­ком
Рађа­ње кул­тур­ног и новог. Сада!
2. Нови Сад
Ства­ра­ње про­сто­ра за рад, живот и про­мо­ци­ју,
наме­њен умет­ни­ци­ма, отво­ре­ног мул­ти­функ­ци­
о­нал­ног трга и про­сто­ра за ради­о­ни­це и изла­га­
ње про­из­во­да
Castel­lum Deto­ur
3. Косто­лац
Скре­та­ње са Еуро­ве­ло бици­кли­стич­ке руте
– скре­та­ње у про­шлост кроз кре­и­ра­ње руте
кроз Косто­лац
Лелет­нон
4. Вла­со­тин­це
Орга­ни­за­ци­ја спорт­ске мани­фе­ста­ци­је слич­не
три­а­тло­ну, која пове­зу­је пли­ва­ње, трча­ње и брзо
хода­ње (услед чиње­ни­це да су једи­ни репре­зен­
та­тив­ци Срби­је у овом спор­ту из Вла­со­тин­ца)
Тра­са Дра­га­чев­ског зана­та
5. Гуча
Пред­ви­ђе­на су чети­ри кре­а­тив­на про­јек­та: Дра­
га­чев­ска тра­са, Шко­ла јаха­ња, Дизајн ради­о­ни­
ца, Гале­ри­ја
Свр­ни си у Пирот и че си оста­неш
Про­је­кат се састо­ји од два пот­про­јек­та
(1) Ај че иде­мо да се про­ма­је­мо, који
6. Пирот
под­ра­зу­ме­ва вође­ну туру кроз град, и
(2) Пођи си пут кач­ка­ва­ља, који пред­ви­ђа туре
које пра­те читав живот­ни циклус јед­ног коту­ра
пирот­ског кач­ка­ва­ља
Бор на ТРИ нивоа.
Пре­зен­та­ци­ја руд­ни­ка (ниво -1), сим­бо­ла кило­
7. Бор
ме­тра као основ­ног посту­ла­та орга­ни­за­ци­је
град­ског живо­та (ниво 0) и акти­ви­ра­ње аеро­дро­
ма (ниво +1)
Табе­ла 2. Резул­та­ти про­јек­та
38 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ
ПРИ­МЕ­ЊЕ­НИ ИНСТРУ­МЕН­ТИ
Зони­ра­ње и наме­на земљи­шта – изме­не и допу­не
важе­ћег про­стор­ног пла­на
Поре­ске олак­ши­це за локал­не пред­у­зет­ни­ке
Пар­ти­ци­па­тив­ни јав­ни ску­по­ви
Е-пар­ти­ци­па­ци­ја
Локал­не акци­о­не гру­пе
Јав­но-јав­на и јав­но-при­ват­на парт­нер­ства
Четвр­ти с мешо­ви­тим наме­на­ма
Деље­ње и регу­ли­са­ње земљи­шта које су оку­пи­ра­ли
скво­те­ри
Јав­но земљи­ште као капи­тал­ни допри­нос зајед­нич­ком
ула­га­њу
Е-пар­ти­ци­па­ци­ја
Пар­ти­ци­па­тив­ни јав­ни ску­по­ви
Јав­но-јав­на и јав­но-цивил­на парт­нер­ства
Про­це­на ути­ца­ја на живот­ну сре­ди­ну
Поре­ске олак­ши­це
Пар­ти­ци­па­тив­ни јав­ни ску­по­ви – ради­о­ни­це
Јав­но-при­ват­на парт­нер­ства
Про­це­на ути­ца­ја на живот­ну сре­ди­ну
Јав­но земљи­ште као капи­тал­ни допри­нос зајед­нич­ком
ула­га­њу
Упра­вља­ње потен­ци­јал­ним неже­ље­ним ефек­ти­ма
Е-пар­ти­ци­па­ци­ја
Локал­не акци­о­не гру­пе,
Јав­но-цивил­на и јав­но-при­ват­на парт­нер­ства
Урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ски кон­курс за
мон­та­жно-демон­та­жне објек­те
Про­це­на ути­ца­ја на живот­ну сре­ди­ну
Поре­ске олак­ши­це
Локал­не акци­о­не гру­пе
Пар­ти­ци­па­тив­ни јав­ни ску­по­ви
Е-пар­ти­ци­па­ци­ја
Про­це­на ути­ца­ја на живот­ну сре­ди­ну
Оту­ђе­ње и/или закуп општин­ског гра­ђе­вин­ског
земљи­шта
Про­да­ја и/или закуп општин­ског гра­ђе­вин­ског
земљи­шта изме­ђу пове­за­них акте­ра
Пар­ти­ци­па­тив­ни јав­ни ску­по­ви
Кори­шће­ње тех­но­ло­ги­је за уче­шће јав­но­сти
Локал­не акци­о­не гру­пе
Јав­но-при­ват­на и јав­но-цивил­на парт­нер­ства
Адми­ни­стра­ци­ја гра­ђе­вин­ског земљи­шта
Урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ски кон­курс
Пар­ти­ци­па­тив­ни јав­ни ску­по­ви
Кори­шће­ње тех­но­ло­ги­је за уче­шће јав­но­сти
Локал­не акци­о­не гру­пе
Сли­ка 1. Илу­стра­ци­је сту­дент­ских радо­ва (извор: 1. Јеле­на Ђокић, Тео­до­ра Ћирић, 2. Чар­на Вуко­вић,
Митра Васи­ље­вић, 3. Тама­ра Бујо­ше­вић, Дра­га­на Зорић, 4. Мили­ца Миљ­ко­вић, Тео­до­ра Симо­но­вић,
5. Вла­ди­мир Недељ­ко­вић, Неда Сто­ја­но­вић, 6. Јеле­на Ста­ни­са­вље­вић, Ана Сре­бро)

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 39

У. Радосављевић, А. Ђорђевић

Сли­ка 2. Сег­мент сту­дент­ског рада који илу­стру­је, 1, 2, и 3. фазу рада на пред­ме­ту

(извор: Мили­ца Божо­вић, Ката­ри­на Бан­ко­вић, Јасми­на Баба-Мил­кић)

У зада­том окви­ру, ана­ли­зи­ра­но је 19 гра­до­ва, од којих је у Табе­ли 2 при­ка­за­

но седам радо­ва. Табе­ла при­ка­зу­је град, кре­и­ра­не кре­а­тив­не про­јек­те и при­ме­ње­не
савре­ме­не инстру­мен­те урба­ног менаџ­мен­та.
При­ка­за­не табе­ле и илу­стра­ци­ја сту­дент­ског рада гово­ре о ком­плек­сно­сти мето­до­
ло­ги­је рада, али и могућ­но­сти да се иден­ти­фи­ко­ва­ни иза­зо­ви пре­тво­ре у потен­ци­ја­ле
за брен­ди­ра­ње гра­да. Позна­ва­ње и детаљ­но истра­жи­ва­ње локал­ног кон­тек­ста, омо­гу­
ћи­ло је пре­по­зна­ва­ње спе­ци­фич­но­сти локал­них про­сто­ра (од „кило­ме­тра као основ­ног
посту­ла­та орга­ни­за­ци­је град­ског живо­та“ пре­ко спе­ци­фич­них про­сто­ра попут мре­жа
као што је Дра­га­чев­ска тра­са до људи као што су репре­зен­та­тив­ци у брзом хода­њу).
Пре­по­зна­ва­ње ових спе­ци­фи­ку­ма, али и њихо­во пре­во­ђе­ње у стра­те­ги­ју брен­ди­ра­ња,
омо­гу­ћи­ли су кре­и­ра­ње једин­стве­них и аутен­тич­них про­стор­но-про­грам­ских реше­ња.
Иако се тра­ди­ци­о­нал­но обра­зо­ва­ње у обла­сти архи­тек­ту­ре обич­но фоку­си­ра на про­
бле­ме шта (естет­ске и функ­ци­о­нал­не карак­те­ри­сти­ке изгра­ђе­ног и при­род­ног окру­
же­ња) и где (реше­ња спе­ци­фич­на за лока­ци­ју и спе­ци­фи­чан кон­текст кре­а­тив­них
про­је­ка­та), на овом пред­ме­ту је фокус ста­вљен и на про­ми­шља­ње пита­ња импле­
мен­та­ци­је и опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­је стра­те­ги­је, и тиме пру­жа одго­вор на пита­ње како
и ко и за кога. Пита­ње како је у про­јек­ти­ма нагла­ше­но истра­жи­ва­њем савре­ме­них
инстру­ме­на­та урба­ног менаџ­мен­та.

40 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Закљу­чак

Истра­жи­ва­ње ука­зу­је да при­ме­на инстру­ме­на­та урба­ног менаџ­мен­та у одре­ђе­ним

кон­тек­сти­ма зах­те­ва одго­ва­ра­ју­ћу упо­тре­бу и ком­би­на­ци­ју регу­ла­то­р­них, еко­ном­ских
и инфор­ма­ци­о­них инстру­ме­на­та упра­вља­ња на локал­ном нивоу, чиме се потвр­ђу­
ју и резул­та­ти прет­ход­них истра­жи­ва­ња.20 Тако­ђе, упо­тре­ба инстру­ме­на­та урба­ног
менаџ­мен­та зави­си од пер­цеп­ци­је про­бле­ма, ресур­са, при­ли­ка, вред­но­сти и циље­ва
угра­ђе­них у визи­ју раз­во­ја дефи­ни­са­ну одре­ђе­ним кон­тек­стом (исто). Пита­ње ко и за
кога омо­гу­ћа­ва раз­ма­тра­ње и тра­же­ње кори­сти, инте­ре­са и опе­ра­тив­них капа­ци­те­та
свих заин­те­ре­со­ва­них стра­на укљу­че­них у про­цес брен­ди­ра­ња гра­да.
Пред­ло­же­ни темат­ски про­јек­ти на јасан и атрак­ти­ван начин илу­стру­ју могу­ће кора­
ке у раз­во­ју поје­ди­них аспе­ка­та кре­а­тив­ног кори­шће­ња кул­тур­ног насле­ђа и брен­ди­ра­
ња, који­ма се допри­но­си уве­ћа­њу атрак­тив­но­сти ана­ли­зи­ра­них гра­до­ва и општи­на за
посе­ти­о­це, али и ква­ли­те­ту живо­та локал­ног ста­нов­ни­штва. Посеб­но је важно иста­ћи
да се у про­це­су брен­ди­ра­ња места и кре­а­тив­ном кори­шће­њу кул­тур­ног насле­ђа кроз
ово истра­жи­ва­ње фор­ми­ра иско­рак ка пове­зи­ва­њу локал­ног урба­ног раз­во­ја и еду­
ка­тив­ног про­це­са, ука­зу­ју­ћи на могу­ћи модел сарад­ње општи­на и инсти­ту­ци­ја висо­ког
обра­зо­ва­ња (доне­кле огра­ни­чен ове школ­ске годи­не због рада у онлајн окру­же­њу
услед пан­де­ми­је), у реша­ва­њу пита­ња од зна­ча­ја за урба­ни раз­вој који се може при­
ме­ни­ти и у дру­гим општи­на­ма у Срби­ји.

Напо­ме­не

1 Овај рад је настао у окви­ру Лабо­ра­то­ри­је за брен­ди­ра­ње места и реге­не­ра­ци­ју гра­до­ва на Уни­
вер­зи­те­ту у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ском факул­те­ту, као резул­тат рада на науч­ном про­јек­ту бр.
451-03-68/2020-14/200090, који финан­си­ра Мини­стар­ство про­све­те, нау­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја
Репу­бли­ке Срби­је.
2 Eshu­is, J. & Edwards, A. Bran­ding the city: The democ­ra­tic legi­ti­macy of a new mode of gover­nan­ce,
Urban Stu­di­es, 2013, 50(5), 1066–1082; Oli­ve­ir­ a, E. Pla­ce bran­ding in stra­te­gic spa­tial plan­ning - An
analysis at the regi­o­nal sca­le with spe­cial refe­ren­ce to Nort­hern Por­tu­gal (Unpu­blis­hed doc­to­ral dis­ser­
ta­tion), Uni­ver­sity of Gro­nin­gen, Gro­nin­gen, 2016; Van Assche, K. & Lo, M. Plan­ning, pre­ser­va­tion and
pla­ce bran­ding : A tale of sha­ring assets and nar­ra­ti­ves. Pla­ce Bran­ding and Public Diplo­macy, 2011,
7(2), 116–126; Van Assche, K., Beu­nen, R., & Lo, M. Pla­ce as layered and seg­men­tary com­mo­dity :
Pla­ce bran­ding, smart growth and the cre­a­tion of pro­duct and value, Inter­na­ti­o­nal Plan­ning Stu­di­es,
2016, 21(2), 164–175.
3 За више инфор­ма­ци­ја, погле­да­ти спе­ци­јал­ни број: Spa­tial plan­ning and pla­ce bran­ding: ret­hin­king
rela­ti­ons and syner­gi­es, Euro­pean Plan­ning Stu­di­es, 2020, 28(7).
4 Def­fner, A. et al., City mar­ke­ting and plan­ning in two Gre­ek citi­es : plu­ra­lity or con­stra­ints?, Euro­pean
Plan­ning Stu­di­es, 2020, 28(7), 1333–1354.
5 Por­ter, N. Stra­te­gic plan­ning and pla­ce bran­ding in a World Heri­ta­ge cul­tu­ral lan­dsca­pe : a case study
of the English Lake Dis­trict, UK, Euro­pean Plan­ning Stu­di­es, 2020; 28(7), 1291–1314.
6 Gren­ni, S., Hor­lings, L. G. & Soi­ni, K. Lin­king spa­tial plan­ning and pla­ce bran­ding stra­te­gi­es thro­ugh
cul­tu­ral nar­ra­ti­ves in pla­ces, Euro­pean Plan­ning Stu­di­es, 2020, 28(7), 1355–1374.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 41

У. Радосављевић, А. Ђорђевић

7 De San Euge­nio-Vela, J., Gine­sta, X. & Kava­rat­zis, M. The cri­ti­cal role of sta­ke­hol­der enga­ge­ment in a
pla­ce bran­ding stra­tegy: A case study of the Empordà brand, Euro­pean Plan­ning Stu­di­es, 2020, 28(7):
1393–1412.
8 Rado­sa­vlje­vić, U. et al., Edu­ca­ti­o­nal pro­jects for lin­king pla­ce bran­ding and urban plan­ning in Ser­bia,
Euro­pean Plan­ning Stu­di­es, 2020, 28(7): 1431–1451.
9 Van Assche, K., Beu­nen, R., & Lo, M. Pla­ce as layered and seg­men­tary com­mo­dity : Pla­ce bran­ding,
smart growth and the cre­a­tion of pro­duct and value, Inter­na­ti­o­nal Plan­ning Stu­di­es, 2016, 21(2),
164–175.
10 Kap­fe­rer, J.-N. Stra­te­gic brand mana­ge­ment : Cre­a­ting and Susta­i­ning Brand Equ­ity Long Term (4th ed.),
Kogan Page, Lon­don, 2008.
11 Oli­ve­i­ra, E., & Ashworth, G. J. A stra­te­gic spa­tial plan­ning appro­ach to regi­o­nal bran­ding : Chal­len­ges
and oppor­tu­ni­ti­es, in: Cam­pe­lo, A. (ed.), Hand­bo­ok on Pla­ce Bran­ding and Mar­ke­ting, Edward Elgar,
Chel­ten­ham, 2017, 22–40.
12 Towards a Char­ter on Archi­tec­tu­ral Edu­ca­tion Prin­ci­ples And Prac­ti­ces Of Archi­tec­tu­ral Edu­ca­tion : A
Posi­tion Paper Of The Eaae Edu­ca­tion Aca­demy, EAAE.
13 Char­ter UNE­SCO/UIA­ for Archi­tec­tu­ral Edu­ca­tion, UNE­SCO-UIA­ Vali­da­tion Coun­cil for Archi­tec­tu­ral
Edu­ca­tion, Inter­na­ti­o­nal Union of Archi­tects, Paris, Fran­ce, 2017.
14 Appen­dix X, UIA paper on Heri­ta­ge Edu­ca­tion, of UIA Edu­ca­tion Com­mis­sion Reflec­tion Gro­up 7, on
Heri­ta­ge Edu­ca­tion, Tori­no, 2008.
15 UNE­SCO Uni­ver­sal Dec­la­ra­tion on Cul­tu­ral Diver­sity of Novem­ber 2001, http://unes­doc.une­sco.org­/
ima­ges/0012/001271/127160m.pdf [30. 1. 2021]
16 Rado­sa­vlje­vić, U. et al., Edu­ca­ti­on­ al pro­jects for lin­king pla­ce bran­ding and urban plan­ning in Ser­bia,
Euro­pean Plan­ning Stu­di­es, 2020, 28(7): 1431–1451; Rado­sa­vlje­vić, U. et al., Nodes and Net­works: The
Gene­ra­ti­ve Role of Cul­tu­ral Heri­ta­ge for Urban Revi­val in Kikin­da, Susta­i­na­bi­lity, 2019, 11(9): 2509.
17 Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, 2019, бр. 47.
18 Про­стор­ни план Репу­бли­ке Срби­је од 2021. до 2035. годи­не : Основ­ни кон­цеп­ту­ал­ни при­ступ про­
стор­ном раз­во­ју за рани јав­ни увид, Мини­стар­ство гра­ђе­ви­нар­ства, сао­бра­ћа­ја и инфра­струк­ту­ре,
Сек­тор за про­стор­но пла­ни­ра­ње и урба­ни­зам, Бео­град, 2020.
19 Закон о кул­тур­ним добри­ма, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 71/94, 52/2011 – др. зако­ни
и 99/2011 – др. закон и 6/2020 – др. закон.
20 Rado­sa­vlje­vić, U., Đor­đe­vić, A. i Rado­sa­vlje­vić, J. Instru­men­ti urba­nog menadž­men­ta za lokal­ni raz­voj,
u: Fili­po­vić, dr D., Šeće­rov, dr V. i Rado­sa­vlje­vić, mr Z. (ur.), Lokal­na samo­u­pra­va u pla­ni­ra­nju i ure­đe­nju
pro­sto­ra i nase­lja : u susret evrop­skim inte­gra­ci­j a­ma, zbor­nik rado­va šestog nauč­no-struč­nog sku­pa
sa među­na­rod­nim učeš­ćem, Aso­ci­j a­ci­j a pro­stor­nih pla­ne­ra Srbi­j e : Uni­ver­zi­tet u Beo­gra­du : Geo­graf­ski
fakul­tet, Beo­grad, 2016, 43–52.

42 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 43
 72.01
7.025

Aлекса Цига­но­вић, дипл. инж. арх.

Репу­блич­ки завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бео­град, Срби­ја
alek­sa.ciga­no­vic­@he­ri­ta­ge.gov.rs

Раде Мрљеш, дипл. инж. арх.

Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Срби­ја
rade.mrljes­@be­o­grad­sko­na­sle­dje.rs

ПАРА­ДИГ­МАТ­СКИ ХАБИ­ТУС АРХИ­ТЕК­ТУ­РЕ

У ЗАШТИ­ТИ КУЛ­ТУ­РЕ ПРО­СТО­РА

Апстракт

Наме­ра је да се радом покре­не диску­си­ја о онто­ло­шком струк­ту­ра­ли­зму у делат­но­сти и

позо­ве струч­на и науч­на архи­тек­тон­ска зајед­ни­ца да се озбиљ­но поза­ба­ви про­бле­мом
пара­диг­мат­ског и дис­кур­зив­ног ста­ња архи­тек­тон­ског поља спо­ме­нич­ке зашти­те кул­ту­ре
про­сто­ра. Пара­диг­мат­ски хаби­тус спо­ме­нич­ке зашти­те кул­ту­ре про­сто­ра, наро­чи­то у дома­
ћим окол­но­сти­ма, карак­те­ри­ше неко­ли­ко хро­нич­них про­бле­ма који узро­ку­ју про­сеч­но низак
домет јав­ног, струч­ног и науч­ног постиг­ну­ћа. При­мар­но се ана­ли­зи­ра­ју ендо­ге­ни про­бле­ми
архи­тек­тон­ске спо­ме­нич­ке зашти­те и то, пре све­га, про­бле­ми гене­ри­са­ни у њеној ака­дем­
ској зајед­ни­ци који се огле­да­ју у игно­ри­са­њу или избе­га­ва­њу кон­сти­ту­и­са­ња пара­диг­ми с
тежњом тео­риј­ско-мето­до­ло­шког задр­жа­ва­ња на малим рас­пра­ва­ма (малим пита­њи­ма),
којe се про­гла­ша­ва­ју за пара­диг­ме и науч­ну нужност. Ауто­ри сма­тра­ју да се хаби­тус рецент­
не архи­тек­тон­ске спо­ме­нич­ке зашти­те кул­ту­ре про­сто­ра довр­ша­ва у кон­стeлацији тран­с-
е­пи­сте­мо­ло­шке инерт­но­сти, ендо­ге­не кри­зе дис­кур­са и кон­вер­зи­ја­ма поје­ди­нач­них дис-
курсa у пара­диг­ме. У суо­че­њу с иза­зо­ви­ма ствар­но­сти, пара­диг­мат­ски дефи­цит се мани­
фе­сту­је нео­кон­зер­ва­тив­ним емо­тив­ним раци­о­на­ли­змом који одли­ку­ју опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­је
у изо­ло­ва­ним морал­ним (и мора­ли­стич­ким) афек­ту­а­ци­ја­ма, вред­но­сним (и врлин­ским)
апе­ли­ма и доми­нант­но здра­во­ра­зум­ским прак­са­ма. Насу­прот томе, под­стак­ну­та ширим
тран­сди­сци­пли­нар­ним окви­ри­ма и сна­жни­јим пре­во­ди­ла­штвом, инте­ре­со­ва­ња мла­ђе
гене­ра­ци­је архи­те­ка­та у пољу дома­ће и акту­ел­не архи­тек­тон­ске епи­сте­мо­ло­ги­је откри­ва­
ју ком­пакт­ни­ју пара­диг­мат­ску тери­то­ри­јал­ност и то у под­руч­ју нео­кла­сич­ног гео­ме­триј­ског
фор­ма­ли­зма, за спо­ме­нич­ку зашти­ту потен­ци­јал­но нај­ко­ри­сни­јег, чији је пред­мет кон­цеп­
то­ло­шки повра­так на фило­зо­фи­ју типо­ло­ги­је, струк­ту­ре, код­ног запи­са и рит­ма.

Кључ­не речи: пара­диг­мат­ски хаби­тус, дис­кур­зив­ни хаби­тус, ака­дем­ска прак­са,

архи­тек­тон­ска епи­сте­мо­ло­ги­ја, спо­ме­нич­ка кон­зер­ва­ци­ја

44 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Aleksa Ciganović, Architect
Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia, Belgrade, Serbia
aleksa.ciganovic@heritage.gov.rs

Rade Mrlješ, Architect

Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, Belgrade, Serbia
rade.mrljes@beogradskonasledje.rs

PARADIGMATIC HABITUS OF ARCHITECTURE IN THE

PROTECTION OF SPATIAL CULTURE

Abstract

Тhis paper intends to initiate a discussion on the ontological structuralism in the profession
field and invite the scientific and professional architectural community to seriously address
the issue of paradigmatic and discursive state of architectural domain of space culture
heritage protection. The paradigmatic habitus of monumental protection of the culture of
space, especially in domestic circumstances, is characterized by several chronic issues
that cause very low public, professional, and scientific achievement. Primarily, endogenous
issues of architectural monument protection are analyzed, first of all, issues generated in its
academic community, reflected in ignoring or avoiding the constitution of paradigms, with the
tendency to theoretically and methodologically dwell on small talk (small issues), which are
declared as paradigms and a scientific necessity. The authors consider that the modern, recent
habitus of architectural monument protection of spatial culture ends in the constellation of
transepistemological inertia, endogenous crisis of discourse and conversion of individual
discourses into paradigms. In the face of reality, the manifestation of paradigmatic deficit
is neoconservative emotional rationalism, which is characterized by reliance, sensitivity
and operationalization in isolated moral (and moralistic) affects, value (аnd virtue) appeals,
and predominantly common sense practices. Оn the contrary, еncouraged by broader
transdisciplinary frameworks and more extensive translation, the interests of the younger
generation of architects in the field of domestic and current architectural epistemology
reveals a more compact paradigmatic territoriality in the field of neoclassical geometric
formalism, whose subject is conceptual return to the philosophy of typology, structure, code
records, and rhythm.

Keywords: paradigmatic habitus, discursive habitus, аcademic practice, architectural

epistemology, monument conservation

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 45

A. Цига­но­вић, Р. Мрљеш

Пред­у­сло­ви поја­ве нео­кон­зер­ва­тив­ног

емо­тив­ног раци­о­на­ли­зма

У савременoj спо­ме­нич­кој зашти­ти кул­ту­ре про­сто­ра запа­жен је про­блем пара­диг­

мат­ских некон­зи­стент­но­сти и тео­риј­ско-мето­до­ло­шких недо­стат­но­сти као фун­да­мен­
тал­них чини­ла­ца про­фе­си­је1 и после­дич­ни про­бле­ми њене ети­ке.2 Иако се архи­тек­ту­ра
схва­та као дисци­пли­на изра­зи­те кон­тин­гент­но­сти,3 акту­ел­ни пара­диг­мат­ски хаби­тус
архи­тек­тон­ског поља спо­ме­нич­ке зашти­те неиз­бе­жно покре­ће питањe одно­са тео­ри­је
и прак­се и то на начин који се нај­пре раз­от­кри­ва као ендо­ге­на дис­функ­ци­о­нал­ност
дис­кур­са.4 Изо­ста­нак стал­не коре­спон­ден­ци­је тео­ри­је и прак­се (пој­ма и иску­ства)
усме­ра­ва егзи­стен­ци­ју архи­тек­тон­ског поља у зашти­ти кул­ту­ре про­сто­ра тек на репре­
зен­та­тив­ну функ­ци­ју тек­ста. Тео­риј­ски и чиње­нич­ки иска­зи у архи­тек­тон­ском пољу
зашти­те про­сто­ра пред­ста­вља­ју тек само нара­тив­не енти­те­те и при­па­да­ју дис­кур­су,
али непот­пу­ном, пра­зном дис­кур­су као аку­му­ли­ра­ном миса­о­ном насле­ђу тек­сту­ал­не
ауто­ре­фе­рент­но­сти и при­по­ве­сти као једи­них после­ди­ца сва­ке могу­ће прак­се. Непот­
пун дис­курс дисци­пли­нар­ног поља наста­је као резул­тат изме­шта­ња про­фе­си­је из
pra­xi­sa (пот­пу­не тео­риј­ске прак­се) ка пот­пу­ном тек­сту­а­ли­зму, који је само­до­вољ­ни
про­стор непот­пу­ног дис­кур­са.
Запа­же­но је и да расло­ја­ва­ње пара­диг­мат­ске пуно­ће архи­тек­тон­ског pra­xi­sa про­
ве­ја­ва непот­пу­ним дис­кур­сом и у урба­ној соци­о­ло­ги­ји, кул­ту­ро­ло­ги­ји и антро­по­ло­ги­ји.5
Пред­мет архи­тек­тон­ске зашти­те кул­ту­ре про­сто­ра оста­је дис­тан­ци­ран, интер­пре­та­
тив­но затво­рен у кру­гу соп­стве­ног тек­ста, поста­ју­ћи тео­риј­ски кон­структ заро­бљен у
интер­ном инфор­ма­ци­о­ном пољу и пот­пу­но зане­ма­рен од дру­штве­них дина­мич­ких сила
у вла­сти­том окру­же­њу или вео­ма бла­гих реак­ци­ја таквих сила на аргу­мен­те тек­ста.
Дис­курс се не теме­љи на егзи­стен­ци­јал­ној ситу­а­ци­ји објек­та већ се егзи­стен­ци­јал­на
ситу­а­ци­ја објек­та теме­љи у непот­пу­ном дис­кур­су. Узрок ово­ме тре­ба тра­жи­ти у кри­
тич­ком мето­ду који је у архи­тек­тон­ском пољу спо­ме­нич­ке зашти­те уоп­ште узев рет­ко
ори­ги­на­лан. Он уоби­ча­је­но садр­жи ретро­ак­тив­ну при­ме­ну ста­ри­јих, често и ана­хро­них
аргу­ме­на­та, тума­че­ња наста­ју пре­у­зи­ма­њем тацит­них или импли­цит­них зна­ња и опсо­
лет­них иска­за до којих се дола­зи из дру­ге или тре­ће руке или нара­тив­ним гла­ча­њем
тек­ста у одно­су на анти­квар­ну, ста­ри­је публи­ко­ва­ну гра­ђу.
Дру­го про­блем­ско место спо­ме­нич­ке зашти­те кул­ту­ре про­сто­ра одли­ку­је недо­
вољ­но раз­ли­ко­ва­ње пара­диг­ме и дис­кур­са. Кон­зер­ва­тив­на функ­ци­ја пара­диг­ме је
да путем пара­диг­мат­ског поља усме­ра­ва успо­ста­вља­ње тота­ли­зу­ју­ће засно­ва­но­сти
субјек­та про­фе­си­је, обез­бе­ђу­ју­ћи њего­во уте­ме­ље­ње у прет­ход­но дефи­ни­са­ним
општим усло­ви­ма важе­ња.6 Први кри­те­ри­јум функ­ци­о­нал­ног уте­ме­ље­ња субјек­та
у архи­тек­ту­ри про­из­и­ла­зио би из раз­ли­ке пара­диг­ме и дис­кур­са на осно­ву про­це­не
општо­сти и шири­не обу­хва­та истра­жи­ва­ња као и задр­жа­ва­ња у општим или тан­гент­
ним пољи­ма архи­тек­ту­ре, на осно­ву чега се могу иден­ти­фи­ко­ва­ти чети­ри сте­пе­на
пара­диг­ме: уни­вер­зал­на пара­диг­ма, општа пара­диг­ма, тео­риј­ска пара­диг­ма и пој­
мов­на пара­диг­ма.7 Дру­ги кри­те­ри­јум функ­ци­о­нал­ног уте­ме­ље­ња субјек­та архи­тек­ту­ре
узи­мао би у обзир зада­так пара­диг­ме пре­ма начи­ну нор­ми­ра­но­сти, на осно­ву чега

46 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

се могу раз­ли­ко­ва­ти две врсте пара­диг­ме: тео­риј­ска и прак­тич­на.8 Тре­ћи кри­те­ри­јум
функ­ци­о­нал­ног уте­ме­ље­ња субјек­та архи­тек­ту­ре пола­зио би од начи­на обја­шње­ња
пред­ме­та, на осно­ву чега се могу раз­ли­ко­ва­ти два типа пара­диг­ми: науч­не и здра­
во­ра­зум­ске.9
Тре­ће про­блем­ско место пара­диг­мат­ске дефи­ни­са­но­сти архи­тек­тон­ске кон­зер­ва­
ци­је пред­ста­вља избе­га­ва­ње вели­ких пита­ња и вели­ких тео­ри­ја, на начин који ситу­и­ра
акту­ел­не емпи­ри­ју и тео­ри­ју у мале теме и теку­ћа пита­ња, кре­ћу­ћи се ка про­бле­ми­
ма који се у њихо­вим апли­ка­тив­ним фаза­ма не могу раз­ре­ши­ти – однос макро и
микро нивоа у посту­ли­ра­њу пара­диг­ми; однос објек­тив­ног и субјек­тив­ног дис­кур­са;
онто­ло­ги­за­ци­ји струч­не и науч­не мате­ри­је на начин који оте­жа­ва систе­ма­ти­зо­ва­но
посту­ли­ра­ње про­фе­си­о­нал­ног зна­ња, као и све већем про­до­ру здра­во­ра­зум­ског схва­
та­ња у струч­ни и науч­ни про­стор. У рецент­ној тео­ри­ји архи­тек­тон­ске зашти­те кул­ту­
ре про­сто­ра еви­дент­но су изо­ста­ле пра­во­вре­ме­не пара­диг­мат­ске ори­јен­та­ци­је које
би се усме­ри­ле ка онтологизoваним ново­ве­ков­ним кул­тур­ним систе­ми­ма какви су
егзи­стен­ци­ја­ли­стич­ки, струк­ту­ра­ли­стич­ки, постструк­ту­ра­ли­стич­ки или пост­мо­дер­ни.
Ендо­ге­ни про­бле­ми зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре се одно­се и на неси­сте­ма­ти­зо­ва­не
или нај­че­шће неиз­гра­ђе­не епи­сте­мо­ло­ги­је чија би пола­зи­шта била, на при­мер у сим­
бо­лич­ком интер­ак­ци­о­ни­зму бли­ском пита­њи­ма гра­ди­тељ­ског насле­ђа (вер­на­ку­лар­ној
етно­се­ман­ти­ци, кри­тич­ком реги­о­на­ли­зму, гра­ди­тељ­ској етно­ме­то­до­ло­ги­ји, семи­о­
ан­тро­по­ло­шком кон­тек­сту­а­ли­зму, пост­мо­дер­ном пасти­шу и слич­но), или кри­тич­ком
тек­сту­а­ли­зму (у амби­јен­тал­ним умет­но­сти­ма, пер­фор­ма­ти­ви­зму, кри­тич­ком акти­ви­зму
и дру­гим фор­ма­ма плу­ра­ли­стич­ких анга­жма­на кул­тур­не еман­ци­па­ци­је).
Tеоријска мисао и прак­са после­рат­них срп­ских архи­те­ка­та, и током дру­ге поло­ви­не
два­де­се­тог века, није се убра­ја­ла у сам врх свет­ске мисли10, за раз­ли­ку од међу­на­род­
ног при­су­ства дома­ће леве дру­штве­но-фило­зоф­ске мисли у тео­ри­ја­ма марк­си­стич­ког
соци­ја­ли­зма, упр­кос има­нент­но истак­ну­тој пози­ци­ји, кри­тич­ком импул­су и угле­ду, па
чак и толе­ри­са­ном диси­дент­ству у мно­гим дру­штве­но-хума­ни­стич­ким пољи­ма које је
обез­бе­ђи­ва­ла сама држа­ва. Ово није нера­зу­мљи­во нај­ма­ње из два већ пре­по­зна­та
раз­ло­га – срп­ска архи­тек­ту­ра се са зачет­ком модер­ни­стич­ког покре­та и модер­ни­стич­
ке кри­ти­ке у југо­сло­вен­ској монар­хи­ји нау­чи­ла латент­ној стреп­њи од иден­ти­фи­ка­ци­је с
непо­жељ­но­шћу (ради­ка­ли­змом леве иде­о­ло­ги­је) и суштин­ском непо­ве­ре­њу у соп­стве­
на инте­лек­ту­ал­на аван­гард­на уве­ре­ња11, при чему не тре­ба забо­ра­ви­ти ни тра­ди­ци­ју
уосе­ћа­ва­ња кли­јен­те­ли­стич­ке сара­дљи­во­сти и повла­ди­во­сти пре­ма нару­чи­о­ци­ма.12
Додат­ну искљу­че­ност тео­риј­ских акту­е­ли­за­ци­ја код дома­ћих архи­те­ка­та поти­ски­вао је
и карак­те­ри­стич­ни садр­жај дома­ће науч­не кул­ту­ре, који је, пра­те­ћи поли­тич­ку кул­ту­ру
соп­стве­ног под­не­бља, склон исто­ри­о­граф­ском пре­на­гла­ша­ва­њу одступ­ни­ца, раз­вој­них
тра­у­ма и прак­тич­ких сна­ла­жљи­во­сти, као и избе­га­ва­њу зах­те­ва­не, како се тада гово­
ри­ло, бес­по­штед­не само­кри­ти­ке која је води­ла ка неди­фе­рен­ци­ра­ним и нере­зо­лут­ним
интер­на­ли­стич­ким дис­кур­си­ма.
За узро­ке пара­диг­мат­ских недо­стат­но­сти, ваља под­се­ти­ти и на вође­ње широ­ког
дис­кур­са уну­тар сим­по­зи­јум­ских пре­го­ва­ра­ња о струк­ту­рал­ној син­те­зи умет­но­сти и
само­у­прав­ног дру­штва током седам­де­се­тих годи­на два­де­се­тог века, у окви­ру којих су

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 47

A. Цига­но­вић, Р. Мрљеш

ста­во­ви архи­те­ка­та изла­га­ни у раз­ли­чи­тим и инди­ви­ду­а­ли­стич­ким вари­јан­та­ма, при

чему се ипак нај­ве­ћи део инди­ви­ду­ал­них ста­во­ва услов­но делио и под­ра­зу­ме­вао. Ста­
но­ви­шта у рас­пра­ва­ма су била тран­спа­рент­ни­ја уче­сни­ци­ма, а могућ­ност неспо­ра­зу­ма
и нера­зу­ме­ва­ња оно­га што оста­ли уче­сни­ци тада­шњих оку­пља­ња твр­де била је реду­
ко­ва­на на зане­мар­љи­ву меру, за раз­ли­ку од дана­шњег вре­ме­на, које пред уче­сни­ке
у рас­пра­ви поста­вља зах­тев пове­ћа­не пажње и хер­ме­не­у­тич­ког напо­ра.
Пото­ња пост­мо­дер­на плу­ра­ли­за­ци­ја у дома­ћој архи­тек­ту­ри је допун­ски интер­
на­ли­зо­ва­ла кри­тич­ко и фатич­ко суо­ча­ва­ње са ствар­но­шћу и инди­ви­ду­а­ли­стич­ким
карак­те­ри­ма, допри­но­се­ћи раза­ра­њу одвећ сла­бе пара­диг­мат­ске посту­ли­ра­но­сти.
Kao резул­тат обе­сна­жи­ва­ња так­со­ном­ских и систе­мо­ло­шких поре­да­ка, добар део
истра­жи­ва­ња има изра­зи­то малу или нема ника­кву ефек­тив­ну упо­тре­бљи­вост, што
целој про­фе­си­о­нал­ној зајед­ни­ци оте­жа­ва сила­зак са посло­вич­не куле од сло­но­ва­че
у ствар­ни свет, отва­ра­ју­ћи пита­ња о суштин­ској егзи­стен­ци­јал­ној кри­зи дисци­пли­не.
У суо­ча­ва­њу с иза­зо­ви­ма ствар­но­сти, дан­ски про­стор­ни пла­нер и тео­ре­ти­чар кор­по­
ра­тив­ног упра­вља­ња пла­ни­ра­њем Бент Флив­бјерг [Bent Flyvbjerg, 1952] при­ме­ћу­је
при­бе­га­ва­ње нео­кон­зер­ва­тив­ном емо­тив­ном раци­о­на­ли­зму, који одли­ку­ју осло­ње­ност
на морал­не (и мора­ли­стич­ке) афек­ту­а­ци­је, вред­но­сне (врлин­ске) апе­ле и доми­нант­
но здра­во­ра­зум­ске прак­се.13 Нео­кон­зер­ва­тив­на емо­тив­ност осла­ња се на тра­ди­ци­ју
морал­них важе­ња, уте­ме­љу­ју­ћи мета­је­зик про­фе­си­је на ста­ту­су иску­ства и тра­ди­ци­ји
ауто­ри­те­та, дакле, кому­ни­ко­ло­шким фил­те­ри­ма који у ака­дем­ској зајед­ни­ци нај­пре
покре­ћу игру ауто­ри­те­та и нара­тив­на гла­ча­ња.
Сле­де­ћи раци­о­на­ли­стич­ку логи­ку тра­ди­ци­је и лого­цен­трич­но­сти, кон­зер­ва­тив­ни
мето­до­ло­шки фил­те­ри се у одре­ђе­ној архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­кој ситу­а­ци­ји посре­
ду­ју кроз моби­ли­за­ци­ју анга­жо­ва­них гру­па­ци­ја и моно­хро­мат­ски стил њихо­ве ети­ке.
Про­фе­си­о­нал­ни став се у тре­нут­ку суо­че­ња с про­бле­мом нужно усме­ра­ва на инте­
гри­са­ну меха­ни­ку исти­не и мора­ла, дакле, не само у циљ­но-раци­о­нал­ном већ и у
вред­но­сно-раци­о­нал­ном обли­ку. Спе­ци­фич­ност нео­кон­зер­ва­тив­не раци­о­нал­но­сти је
мишље­ње које не одсли­ка­ва само кон­зер­ва­тив­ни став већ и инте­лек­ту­ал­ни акти­ви­
зам који посе­же за јав­ним акти­ви­змом али и моби­ли­за­ци­јом емо­ци­о­нал­них фор­ми
и вред­но­сних апе­ла. Нео­кон­зер­ва­тив­на раци­о­нал­ност почи­ва на холи­стич­ком, реа­
ли­стич­ко-иску­стве­ном сти­лу мишље­ња, као и секвен­ци­јал­ном и сук­це­сив­ном сти­лу
пери­о­дич­ног откри­ва­ња мате­ри­јал­них веза и одно­са, од чега потом зави­се и иска­зи
у кла­сич­ном кљу­чу про­све­ће­ног реа­ли­зма. У том све­тлу, њени фил­те­ри су и раз­не
врсте орган­ских обра­за­ца или ког­ни­тив­них при­зми које субјек­ти про­фе­си­је ван­ред­
но адап­ти­ра­ју као мето­до­ло­шке пре­фе­рен­це и идеј­не детер­ми­нан­те. Овај прин­цип
откри­ва кому­ни­ка­тив­ну при­ро­ду доми­нант­но соци­јал­не спо­зна­је и кре­ће се изме­ђу
дру­штве­не ствар­но­сти и субјек­тив­ног погле­да на њу, реду­ку­ју­ћи се интер­на­ли­за­ци­јом
про­фе­си­о­нал­них актив­но­сти по срод­но­сти пред­ме­та и међу­соб­ним интер­ди­скур­си­ма.
Нео­кла­сич­на раци­о­нал­ност не при­па­да довољ­но нити објек­ти­ви­зму нити ради­
кал­ном кон­струк­ти­ви­зму, који почи­ва на могућ­но­сти спо­зна­је реал­но­сти искљу­чи­во у
умским и инфор­ма­ци­о­ним капа­ци­те­ти­ма субјек­та, чиме је губит­ком ослон­ца у пара­
диг­мат­ском зале­ђу уме­сто ка онто­ло­шкој више усме­ре­на ка епи­сте­мо­ло­шкој спо­зна­ји

48 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

или, тач­ни­је, епи­сте­мо­ло­шком солип­си­зму. Нео­кла­сич­ни емо­тив­ни раци­о­на­ли­зам
довр­ша­ва се у кон­сти­ту­и­са­њу пред­ме­та који не одра­жа­ва толи­ко ствар­ност коли­ко
амби­ци­ју ка изград­њи сли­ке иде­ал­но раци­о­нал­не ствар­но­сти. У пара­ле­ли с про­фе­си­
о­нал­ним моде­ли­ра­њем нала­зи се спо­зна­ја дру­штве­не ствар­но­сти, у којој се ства­ра­ју
дис­кур­зив­не сли­ке ствар­но­сти као неста­бил­не дено­та­ци­је пре­ма дру­штве­ним псе­у­
до­па­ра­диг­ма­ма, дово­де­ћи до јав­них пер­фор­ма­тив­них обр­та на који­ма се неиз­бе­жно
пре­по­зна­је руко­пис оних који рас­по­ла­жу јав­ним ути­ца­јем. У таквим пер­фор­ма­тив­ним
пре­о­кре­ти­ма, нео­кон­зер­ва­тив­ни раци­о­на­ли­зам се пози­ци­о­ни­ра као кри­тич­ки про­стор,
али не и тео­риј­ско-мето­до­ло­шки, јер је то про­стор у којем се ван­ред­но и изну­ђе­но
пози­ци­о­ни­ра­ју струч­на и науч­на зна­ња и прак­се. Нео­кон­зер­ва­тив­на раци­о­нал­ност
сво­јом холи­стич­ком ори­јен­та­ци­јом, као и јав­ни пер­фор­ма­тив­ни акти­ви­зми пове­за­ни
у пер­цеп­ци­ју дру­штве­ног холи­зма, уно­се дру­штве­но дога­ђа­ње уну­тар гра­ни­ца архи­
тек­тон­ске нау­ке, ства­ра­ју­ћи усло­ве за пре­ла­зак са дисци­пли­нар­не на мул­ти­ди­сци­
пли­нар­ну прак­су, чиме отпо­чи­ње циклус рас­пар­ча­ва­ња архи­тек­тон­ске пара­диг­ме у
раз­ба­ца­не и нај­че­шће непот­пу­не дис­кур­зив­не (псе­у­до)систе­ме у окви­ру соп­стве­не
тери­то­ри­је и пре­пу­шта­ње дело­ва соп­стве­них ресур­са дру­гим нау­ка­ма.

Нео­кла­сич­ни гео­ме­триј­ски фор­ма­ли­зам

у савре­ме­ној архи­тек­ту­ри

Акту­ел­на архи­тек­тон­ска ака­дем­ска истра­жи­ва­ња савре­ме­не и мла­ђе гене­ра­ци­је

дома­ћих архи­те­ка­та посве­ће­них науч­ном раду при­мет­но су усме­ре­на ка пара­диг­мат­
ском обли­ко­ва­њу нео­струк­ту­ра­ли­стич­ке кон­цеп­то­ло­ги­је која пред­ста­вља тран­сди­сци­
пли­нар­но уоп­шта­ва­ње тео­риј­ског зна­ња пре­не­то из гео­ме­триј­ског фор­ма­ли­зма на
ниво архи­тек­тон­ске логич­ке апстрак­ци­је вишег реда ком­плек­сно­сти.14 Веро­ват­но кри­
тич­ки ини­ци­ран и инту­и­тив­но про­бу­ђен ста­њем изме­ђу стан­дар­ди­за­ци­је, регу­ла­ци­је и
БИМ так­со­ном­ских база у про­јек­то­ва­њу с јед­не стра­не, и ауто­по­је­тич­ким пара­ме­три­
ци­змом и исто­риј­ским орга­ни­ци­змом са дру­ге стра­не, овај савре­ме­ни пара­диг­мат­ски
талас у архи­тек­ту­ри се за сада нала­зи у фази симул­та­ног тео­риј­ског плурализмa.15
Лети­мич­ни пре­глед насло­ва савре­ме­них науч­них радо­ва уз тек пажљи­ви­ју библи­
о­ме­триј­ску ана­ли­зу радо­ва у обла­сти савре­ме­не архи­тек­ту­ре, ука­зу­је на зна­ча­јан
пораст епи­сте­мо­ло­шки пози­ци­о­ни­ра­ног дис­кур­са и пове­ћа­но тео­риј­ско инте­ре­со­ва­ње
за тран­сди­сци­пли­нар­на истра­жи­ва­ња онто­ло­ги­је и фено­ме­но­ло­ги­је ком­плек­сно­сти.
Овај тео­риј­ски коро­лар нео­кла­сич­не гео­ме­три­је ори­јен­ти­сан је пре­ма нео­струк­ту­
рал­ној мисли, про­и­за­шао из потре­бе алго­ри­там­ских про­стор­них кон­тро­ла с пози­ци­ја
фор­ма­ли­стич­ке и мате­ри­ја­ли­стич­ке пред­став­но­сти у архи­тек­ту­ри.
У савре­ме­ној тео­ри­ји архи­тек­ту­ре, при­сту­пи овој науч­ној кон­цеп­то­ло­ги­ји су усме­
ре­ни ка исто­ри­стич­ком есен­ци­ја­ли­зму који пола­зи од пер­цеп­ци­је рит­ма, раз­ме­ре
и раци­о­на­ли­зма. Мето­до­ло­шки сен­зи­би­ли­тет је пове­зан с про­стор­ним рит­мич­ким
ефек­ти­ма који игра­ју кључ­ну уло­гу у кохе­зив­ној арти­ку­ла­ци­ји еле­ме­на­та про­сто­ра,
струк­ту­рал­ним топо­ло­ги­ја­ма и логич­ким матри­ца­ма. Изве­де­не из гео­ме­триј­ског фор­
мал­ног рела­ци­о­ни­зма кодо­ва и рит­мо­ва, мето­до­ло­шке арти­ку­ла­ци­је се хер­ме­не­у­тич­ки

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 49

A. Цига­но­вић, Р. Мрљеш

осла­ња­ју на кибер­не­тич­ку и мере­о­ло­шку, као и сериј­ске/коли­чин­ске тран­сфор­ма­ци­је

у про­стор­ним и обли­ков­ним обра­сци­ма. Ова врста кон­цеп­то­ло­шке тран­сди­сци­пли­нар­
но­сти у тео­ри­ји архи­тек­ту­ре има­нент­на је пост­кла­сич­ним пара­диг­ма­ма засно­ва­ним на
струк­ту­ра­ли­стич­кој инте­гра­ци­ји нау­ке, кул­ту­ре, фило­зо­фи­је и дру­штве­не прак­се код
чита­вог низа савре­ме­них ауто­ра, пре све­га англо­сак­сон­ског епи­сте­мо­ло­шког миљеа,
као што су Мигел де Лан­да [Мiguel De Lan­da], Maрк Вигли [Маrk Wigley], Стен Ален
[Stan Аllen], Сил­ви­ја Лавин [Sil­via Lavin], Роберт Сомол [Ro­bert Somol], Зенон Кул­па
[Ze­non Kul­pa], Фре­де­рик Стјер­нфелд [Fre­de­ric Stjer­nfelt] и дру­ги. Тео­риј­ски осло­нац
овог пара­диг­мат­ског тала­са је у кон­цеп­ту­а­ли­стич­ком про­ми­шља­њу зајед­нич­ких,
типо­ло­шких карак­те­ри­сти­ка еле­ме­на­та кроз рекур­зив­ни обра­зац и фрак­тал­ну апли­
ка­тив­ност из поља мате­ма­тич­ких гене­тич­ких матри­ца. Кон­цеп­то­ло­шко раз­ми­шља­ње
се засни­ва на логич­ком раз­у­ме­ва­њу схе­ма­ти­за­ци­ја кроз кон­кре­ти­за­ци­ју на архи­тек­
тон­ским објек­ти­ма и на поступ­ци­ма изград­ње сло­же­них при­ка­за засно­ва­них на фило­
зо­фи­ји типо­ло­ги­је, струк­ту­ре, код­ног запи­са и рит­ма. Сво­је­вр­сни еклек­ти­ци­зам нео­
кла­сич­ног мишље­ња у савре­ме­ној архи­тек­ту­ри мани­фе­сту­је се упо­тре­бом раз­ли­чи­тих
врста пост­ти­по­ло­ги­је (осне симе­три­је, пара­лел­не тран­сла­ци­је, матрич­ни поре­дак тач­ке
и лини­је, copy/paste/mir­ror/offset Cad функ­ци­ја и дру­гог), као изра­жај­них сред­ста­ва
који­ма се хва­та зна­че­ње тип­ске репро­дук­ци­је.
Тран­сди­сци­пли­нар­ност нео­кла­сич­ног гео­ме­триј­ског фор­ма­ли­зма је има­нент­
на регу­ла­ци­ји, али је онто­ло­шки поста­вље­на у интер­вал изме­ђу алге­бар­ских осо­
би­на рачу­нар­ства (пре­ци­зно­сти као исти­ни­то­сти) и про­дук­тив­но­сти (испла­ти­во­сти
као кори­сти). Од модер­ни­стич­ког типа про­из­вод­ње науч­ног зна­ња раз­ли­ку­је се по
хибрид­ним фун­да­мен­тал­ним истра­жи­ва­њи­ма, али у која су сада укљу­че­на исто­ри­о­
граф­ска истра­жи­ва­ња сти­ло­ва усме­ре­на ка пости­за­њу бла­го­твор­них еман­ци­пу­ју­ћих
ефе­ка­та по дру­штво и обра­зло­жи­вих про­јект­них реше­ња. Тиме се про­из­вод­ња зна­ња
из гра­нич­них окви­ра ства­ра­лач­ке архи­тек­ту­ре укр­шта са дру­штве­ним инсти­ту­ци­ја­ма
и њеним попу­лар­ним тео­риј­ским инстру­мен­ти­ма (дија­лог с тра­ди­ци­јом, типо­ло­шки
прин­ци­пи гра­ди­тељ­ског насле­ђа, наче­ло одр­жи­во­сти). Нео­кла­сич­ни фор­ма­ли­зам
пред­ста­вља ком­би­на­ци­ју аспе­ка­та интер­ди­сци­пли­нар­но­сти, мул­ти­ди­сци­пли­нар­но­
сти и тран­сди­сци­пли­нар­но­сти. Инте­р­ди­сци­пли­нар­на истра­жи­ва­ња (inter – у окви­ру,
изну­тра) пове­за­на су с реша­ва­њем науч­них про­бле­ма из пред­мет­не обла­сти одре­ђе­
не нау­ке помо­ћу мето­до­ло­шких кон­стру­ка­та и мето­да дру­гих дисци­пли­на, нај­че­шће
исто­ри­је гра­ди­тељ­ства. Карак­те­ри­сти­ка ових сту­ди­ја је епи­сте­мич­ки интер­вен­ци­о­
ни­зам, којим се раз­би­ја топос исто­ри­о­граф­ске дисци­пли­нар­но­сти и отва­ра­ју вра­та
злат­ног каве­за исто­ри­о­граф­ских огра­ни­че­ња, али их фак­то­граф­ски не пре­ва­зи­ла­зе
– пове­за­на су са син­кре­тич­ким раз­у­ме­ва­њем исто­риј­ских прак­си на начин који није
на вишем кон­цеп­ту­ал­ном нивоу апстрак­ци­је у кон­тек­сту обја­шње­ња. Мул­ти­ди­сци­
пли­нар­на истра­жи­ва­ња (mul­ti – мно­го­стру­ко, број­ча­но) у архи­тек­ту­ри под­ра­зу­ме­ва­ју
фор­му­ли­са­ње про­бле­ма који се нала­зе на пре­се­ку раз­ли­чи­тих поља архи­тек­тон­ских
и тан­ген­ци­јал­них дисци­пли­на који­ма се реша­ва­ју интер­ни науч­ни про­бле­ми укљу­
чи­ва­њем новог раз­вој­ног и кон­цеп­ту­ал­ног апа­ра­та и науч­них тео­ри­ја као резул­та­та
ком­би­на­ци­је и реком­би­на­ци­је.

50 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Чини се да је тео­риј­ска кон­фи­гу­ра­ци­ја архи­тек­тон­ске типо­ло­ги­је про­стор­них
обли­ка наста­ла као про­тив­те­жа дис­кур­зив­ној тео­ре­ти­за­ци­ји семан­ти­ке про­сто­ра.
При­мет­на заин­те­ре­со­ва­ност за гео­ме­триј­ски нео­струк­ту­ра­ли­зам у архи­тек­тон­ској и
урба­ни­стич­кој тео­ри­ји наста­је на фону неу­трал­ног и анти­ди­скур­зив­ног тока спо­зна­је
про­стор­не фено­ме­но­ло­ги­је, с тен­ден­ци­јом дава­ња одго­во­ра на неде­тер­ми­ни­стич­ку
при­ро­ду појав­ног хао­са, иза­зо­ве про­блем­ских сло­же­но­сти и неиз­ве­сно­сти дру­штве­не
ствар­но­сти као резул­та­та савре­ме­не флу­ид­но­сти у соци­јал­но моти­ви­са­ној ствар­но­сти.
Нео­кла­сич­ни гео­ме­триј­ски фор­ма­ли­зам наме­ће схва­та­ње архи­тек­тон­ске пара­диг­ме
кроз тран­сди­сци­пли­нар­но истра­жи­ва­ње – првом карак­те­ри­сти­ком која пове­зу­је и
инте­гри­ше науч­на зна­ња сте­че­на у раз­ли­чи­тим науч­ним обла­сти­ма а пре све­га с
тра­ди­ци­о­нал­ним моду­ли­ма; дру­гом карак­те­ри­сти­ком инте­гри­ше раз­ли­чи­те обли­ке
и мето­де искљу­чи­во науч­не делат­но­сти на мета­те­о­риј­ском нивоу апстрак­ци­је, и тре­
ћом карак­те­ри­сти­ком, која инте­грал­ну дру­штве­ну ствар­ност под­ра­зу­ме­ва као систем
емер­гент­не при­ро­де.16
Архи­тек­тон­ска пара­диг­ма­ти­ка нео­кла­сич­ног гео­ме­триј­ског фор­ма­ли­зма садр­жи
све три карак­те­ри­сти­ке тран­сди­сци­пли­нар­но­сти и није про­тив­реч­но твр­ди­ти да је тео­
риј­ски оквир ове пара­диг­ме настао у окри­љу инфор­ма­ци­о­не есте­ти­ке шесте и сед­ме
деце­ни­је два­де­се­тог века. Поре­кло овог тео­риј­ског погле­да дола­зи од швај­цар­ског
струк­ту­ра­ли­сте Жана Пија­жеа (L'épistémolo­gie des rela­ti­ons inte­r­di­sci­pli­na­i­res, 1972),
који је под пот­пу­ном тран­сди­сци­пли­нар­но­шћу под­ра­зу­ме­вао неку врсту мета­зна­ња у
кон­тек­сту инфор­ма­ци­о­не тео­ри­је про­сто­ра. Прва карак­те­ри­сти­ка тран­сди­сци­пли­нар­не
про­стор­не инфор­ма­ти­ке упу­ћу­је на кон­цеп­те или мето­де из раз­ли­чи­тих дисци­пли­на
које се меша­ју или пре­та­па­ју – у том кон­тек­сту, архи­тек­тон­ска инфор­ма­ци­о­на база
пола­зи од исто­ри­је архи­тек­тон­ске умет­но­сти. У дру­гом и вишем реду карак­те­ри­за­ци­
је, тран­сди­сци­пли­нар­ност се пове­зу­је с пре­ва­зи­ла­же­њем темељ­них епи­сте­мо­ло­шких
бари­је­ра изме­ђу раз­ли­чи­тих дисци­пли­на и врста прак­се, што пру­жа неку врсту мета­
струк­ту­ре која омо­гу­ћа­ва ком­би­но­ва­ње раз­ли­чи­тих ког­ни­тив­них спо­соб­но­сти, стра­те­
ги­ја и мето­да расу­ђи­ва­ња које ком­би­ну­ју тео­ри­ју и прак­су, пре­ва­зи­ла­зе­ћи огра­ни­че­ња
дисци­пли­нар­но орга­ни­зо­ва­не нау­ке. Тре­ћа карак­те­ри­сти­ка обја­шња­ва архи­тек­тон­ску
тран­сди­сци­пли­нар­ност као тума­че­ње у кон­тек­сту могућ­но­сти настан­ка новог, вишег
сте­пе­на нау­ке или засни­ва­ње нове нау­ке која омо­гу­ћа­ва син­те­зно сагле­да­ва­ње њеног
пред­ме­та у раз­ли­чи­тим при­сут­но­сти­ма тог пред­ме­та у дру­гим пост­нор­мал­ним нау­ка­
ма. У том све­тлу, тран­сди­сци­пли­нар­на истра­жи­ва­ња нео­кла­сич­ног пост­ти­по­ло­шког
фор­ма­ли­зма могу се посма­тра­ти као посеб­на врста при­ме­ње­них истра­жи­ва­ња у ери
пост­нор­мал­не нау­ке и миса­о­ног екс­пе­ри­мен­та. У кон­тек­сту овог вишег реда осо­бе­но­
сти, савре­ме­ни дизајн је под­руч­је логич­ких мето­да про­јект­ног дизај­на и про­из­вод­ње
у више тех­но­ло­шких и про­из­вод­них обла­сти. Под савре­ме­ним регу­ла­тор­ним прин­ци­
пи­ма архи­тек­тон­ске тран­сди­сци­пли­нар­но­сти, истра­жи­ва­чи њених акту­ел­них тео­ри­ја
пре све­га под­ра­зу­ме­ва­ју холи­стич­ке репро­дук­ци­је исто­ри­о­граф­ски поу­зда­них зна­ња
у нека­да тра­ди­ци­о­нал­но и фун­да­мен­тал­но расло­је­ним ког­ни­тив­ним и мето­до­ло­шким
при­сту­пи­ма, који се данас синер­гич­но усме­ра­ва­ју ка так­тич­ком раз­во­ју кул­тур­них
вред­но­сти дру­штва и стра­те­шким при­сту­пи­ма у при­ме­ње­ној умет­но­сти и дизај­ну.17

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 51

A. Цига­но­вић, Р. Мрљеш

Закљу­чак

Пара­диг­мат­ске пред­став­но­сти пред­ста­вља­ју сна­жне тео­риј­ске импул­се архи­тек­

ту­ре и урба­ни­зма зна­чај­не из чисто прак­тич­них раз­ло­га у ори­јен­ти­са­ном про­фе­си­о­
нал­ном дело­ва­њу и усмеренoсти ка про­на­ла­же­њу реше­ња и обра­зло­же­ња за хит­не
прак­тич­не про­бле­ме. Дру­га корист пара­диг­мат­ских стра­ти­фи­ка­ци­ја у архи­тек­ту­ри
про­из­и­ла­зи из чува­ња инте­гри­те­та и пер­цеп­ци­је пред­ме­та који се неиз­бе­жно губи
деле­ги­ти­ма­ци­јом тек­ста, умно­жа­ва­њем дис­кур­са, јед­но­стра­ним зах­те­ви­ма за кул­
тур­ни инди­ви­ду­а­ли­зам и дисци­пли­нар­ну фраг­мен­та­ци­ју. Канад­ски фило­зоф нау­ке
Марио Бун­ге [Мario Bun­ge, 1919–2020] закљу­чу­је да се сва­ка струч­на и науч­на тео­ри­ја
од самог почет­ка гра­ди као иде­а­ли­за­ци­ја ствар­них систе­ма или ситу­а­ци­ја, пред­ста­
вља­ју­ћи појед­но­ста­вље­ња како у ода­би­ру реле­вант­них про­мен­љи­вих тако и у прет­
по­ста­вља­њу (хипо­те­зи­ра­њу) одно­са међу њима. Сто­га су, пре­ма Бун­геу, пара­диг­ме
кон­цеп­ту­ал­ни систе­ми, а не сно­по­ви иску­ства. Кон­зер­ва­тор­ској про­фе­си­ји у пољу
архи­тек­ту­ре су данас потреб­ни такви начи­ни фило­зоф­ског раз­ми­шља­ња и мето­де
истра­жи­вач­ких актив­но­сти који би, с јед­не стра­не омо­гу­ћи­ли хра­бро суо­ча­ва­ње са
сло­же­но­шћу раз­ли­чи­тих иза­зо­ва, а с дру­ге стра­не, пре­ва­зи­ла­же­ње дисци­плин­ске
јед­но­стра­но­сти хеу­ри­стич­ких огра­ни­че­ња спе­ци­ја­ли­зо­ва­них прак­тич­ких истра­жи­ва­ња.
Чини се да су доми­нант­но праг­мат­ски и емпи­риј­ски афи­ни­те­ти aрхит­ек­тон­ског поља
спо­ме­нич­ке зашти­те анти­па­ра­диг­мат­ском инди­фе­рент­но­шћу оста­ли дужни соп­стве­
ним веза­ма с кул­тур­ним кон­сте­ла­ци­ја­ма, чији се обли­ци дру­штве­них афир­ма­ци­ја
дис­крет­но про­жи­ма­ју у порет­ку зна­ња и инту­и­ци­је, пара­док­сал­но се уда­ља­ва­ју­ћи и
од тео­риј­ских пре­пле­та који су изгра­ди­ли њего­ву соп­стве­ну мето­до­ло­шку скло­ност
ка фаза­ма, редо­сле­ди­ма, пери­о­ди­ма и типо­ло­ги­ја­ма.

Напо­ме­не

1 Шека­рић, Б. Интер­вју: Богу­слав Шми­гин, Модер­на кон­зер­ва­ци­ја (ур. Б. Шека­рић), 2018, бр. 6,
Beo­grad: ICO­MOS – Srbi­ja, 267–275; Кур­то­вић-Фолић, Н. Појам вред­но­ва­ња архи­тек­ту­ре у тео­
ри­ји и прак­си, Гла­сник Дру­штва кон­зер­ва­то­ра Срби­је (ДКС), 1988, бр. 12, Дру­штво кон­зер­ва­то­ра
Срби­је, 158–161.
2 Шека­рић, Б. Eтичка димен­зи­ја про­фе­си­је кон­зер­ва­тор, у: Насле­ђе и дија­лог (елек­трон­ски извор),
II кон­фе­рен­ци­ја, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 2011.
3 Till, J. Archi­tec­tu­re and con­tin­gency, Field, 2007, 1(1), 120–135; id., Archi­tec­tu­re depend, 2009, Cam­brid­ge,
MA: MIT Press.
4 McHa­le, B. The Archi­tec­tu­ral para­digm, in: Brian McHa­le & Len Platt (eds.), The Cam­brid­ge History of
Post­mo­dern Lite­ra­tu­re, 2016, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, Cam­brid­ge, 185–198.
5 Кади­је­вић, А. Гло­ба­ли­за­ци­ја – гене­ра­тор кри­зе аутор­ске архи­тек­ту­ре и поти­ски­ва­ња насле­ђа у
Срби­ји, у: Кон­фе­рен­ци­ја X – Кул­тур­но насле­ђе – ризи­ци и пер­спек­ти­ве, збор­ник радо­ва, 2019,
Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 65.
6 Фран­цу­ски соци­о­лог и фило­зоф Ремон Будон [Raymond Budon, 1934–2013] наво­ди чети­ри врсте
пара­диг­ми: а) мета­те­о­риј­ске – општи ста­во­ви о настан­ку неке кри­ти­ке или тео­ри­је; б) пој­мов­не – у
функ­ци­ји кри­тич­ке или тео­риј­ске кла­си­фи­ка­ци­је; в) поред­бе­не – ана­ло­шке, који­ма се при­пи­су­ју

52 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 мета­фо­ре субјек­ту при­сут­ном и у оста­лим врста­ма пара­диг­ми и г) фор­мал­не пара­диг­ме – иска­зу­ју
прин­ци­пе ана­ли­зе поја­ва, у: Bou­don, R. The Social Sci­en­ces and Two Types of Rela­ti­vism, Jour­nal of
Clas­si­cal Soci­o­logy, 2005, Vol. 5, 157–174.
7 Уни­вер­зал­на пара­диг­ма у архи­тек­ту­ри могла би се зами­сли­ти као скуп уте­ме­ље­них тео­риј­ских,
мето­до­ло­шких, систе­мо­ло­шких и орга­ни­за­ци­о­них посту­ли­ра­но­сти које су струч­не и науч­не зајед­
ни­це раз­ли­чи­тих поља архи­тек­ту­ре син­хро­ни­зо­ва­но усво­ји­ле и у кон­ти­ну­и­те­ту их пре­да­ју сле­де­
ћој истра­жи­вач­кој и делат­ној гене­ра­ци­ји. Уни­вер­зал­на пара­диг­ма је логич­ко-онто­ло­шки оквир,
апстракт­но-тео­риј­ска кон­струк­ци­ја уте­ме­ље­на у кул­тур­ним систе­ми­ма вишег реда и која је довољ­
но флек­си­бил­на да би њена евен­ту­ал­на темељ­на про­ме­на била сасвим немо­гу­ћа или бесми­сле­на.
Општа пара­диг­ма у архи­тек­ту­ри би пред­ста­вља­ла при­ме­ну поје­ди­них наче­ла уни­вер­зал­не пара­
диг­ме по пред­ме­ту истра­жи­ва­ња, обез­бе­ђу­ју­ћи архи­тек­тон­ској тео­ри­ји да у цен­тру про­у­ча­ва­ња
еко­но­мич­но поста­ви пла­ни­ра­ње и про­јек­то­ва­ње у свим њего­вим кон­цеп­ту­ал­ним дихо­то­ми­ја­ма
обли­ка, исхо­да, вре­мен­ских и про­стор­них хори­зо­на­та. Општа пара­диг­ма је под­руч­је пре­во­ђе­ња
тео­ри­је у прак­су и обр­ну­то, место у којем се трај­ни­је задр­жа­ва­ју изме­ње­ни еле­мен­ти тео­риј­ског
и мето­до­ло­шког низа и мани­фе­ста­ци­је пред­ме­та до њихо­вог трај­ног уса­гла­ша­ва­ња или одба­
ци­ва­ња.
Тео­риј­ске пара­диг­ме или науч­не тео­ри­је у архи­тек­ту­ри обез­бе­ђу­ју садр­жај, раз­вој, дина­ми­ку,
сна­гу и пер­спек­ти­ву тео­ри­је про­сто­ра, пред­ста­вља­ју­ћи глав­на поља тео­риј­ске посту­ли­ра­но­сти
архи­тек­ту­ре (емпи­риј­ски пози­ти­ви­зам, функ­ци­о­на­ли­зам, фено­ме­на­ли­зам, струк­ту­ра­ли­зам, пост­
мо­дер­ни­зам и ком­плек­сне рела­ци­о­ни­зме раз­ли­чи­тих врста).
Пој­мов­на пара­диг­ма у архи­тек­ту­ри би пред­ста­вљао теза­у­ру­сни оквир у којем се раз­ви­ја­ју кате­
го­ри­јал­ни пој­мо­ви, пред­ста­вља­ју­ћи инфра­струк­ту­ру за раз­вој њенoг епи­сте­мо­ло­шког систе­ма.
Уте­ме­ље­ност архи­тек­тон­ских мето­до­ло­ги­ја и ста­бил­ност њених тео­ри­ја зави­си од ква­ли­те­та трај­
но­сти пој­мов­ног аpparatusa као и поре­кла, у сми­слу пре­у­зи­ма­ња из ван­па­ра­диг­мат­ског про­сто­ра.
Потвр­ђи­ва­ње вред­но­сти ста­рих и кон­стру­и­са­ње нових пој­мо­ва одви­ја се као кому­ни­ко­ло­шка
апсорп­ци­ја и после­ди­ца хеу­ри­стич­ког раз­во­ја и коре­спон­ден­ци­је са дру­штве­ним кре­та­њи­ма.
Све док се не потвр­ди вред­ност ста­рих пара­диг­ми нео­п­ход­но је и бавље­ње ста­рим пој­мов­ним
кон­струк­ти­ма као што су: син­так­ти­ка, семан­ти­ка, топо­ло­ги­ја, мор­фо­ло­ги­ја, струк­ту­ра, систем и
слич­но, како би се про­ве­ри­ло важе­ње нових пој­мов­них пара­диг­ми као што су инте­гра­ти­ви­зам,
дија­гра­ма­ти­ка, топо­ло­шко мишље­ње, код­ни запис, рези­ли­јент­ност, топо­ло­шко мишље­ње и др.
који се запа­жа­ју у нови­јем реч­ни­ку архи­тек­тон­ске тео­ри­је.
8 Тео­риј­ску пара­диг­му у архи­тек­ту­ри пред­ста­вља­ле би логич­ке, епи­сте­мо­ло­шке и мето­до­ло­шке
кон­струк­ци­је које садр­же потреб­не еле­мен­те за науч­ни рад и резул­тат конач­ног тео­риј­ског обја­
шње­ња одре­ђе­не зако­ни­то­сти. Тео­ри­ја дефи­ни­ше и опе­ра­ци­о­на­ли­зу­је пој­мо­ве, пове­зу­је их у
један систем и оси­гу­ра­ва њихов раз­вој, упо­тре­бу и свр­сис­ход­ност, чиме би се потвр­ди­ла вред­ност
appa­ra­tu­sa тео­риј­ске прак­се, кри­тич­ке прак­се, кри­тич­ких моде­ла и слич­но.
Прак­тич­на пара­диг­ма у архи­тек­ту­ри би се одно­си­ла на иску­стве­не и емпи­риј­ске чиње­ни­це, под­
ра­зу­ме­ва­ју­ћи пра­ви­ла у сва­ко­днев­ној прак­си и раду – скуп рутин­ских посту­па­ка у сва­ко­днев­ној
кому­ни­ка­ци­ји, али и нових фор­ми које пре­ва­зи­ла­зе посто­је­ће ста­ње и успо­ста­вља­ју нове одно­се.
Прак­се су, како каже Бур­ди­је, актив­но­сти људи које нису ни објек­тив­но дефи­ни­са­не нити пот­пу­но
сло­бод­не. Овде је бит­но нагла­си­ти раз­ли­ку изме­ђу иску­ства и емпи­ри­је у зна­че­њу које је поста­вио
немач­ки фило­зоф и исто­ри­чар Бер­нард Вал­ден­фелс [Ber­nhard Wal­den­fels, 1934], у: Val­den­fels, B.
Topo­lo­gi­ja stra­nog, 2005, Sti­los, Novi Sad, 20–25.
9 Науч­на пара­диг­ма кори­сти метод, тео­ри­ју и науч­ни језик са задат­ком да спре­чи про­дор нена­уч­них
кате­го­ри­ја у дис­кур­зив­ни про­стор нау­ке, њихо­во дуже задр­жа­ва­ње или пре­о­вла­да­ва­ње у њеном
про­сто­ру. У пољу архи­тек­ту­ре она има зада­так уоб­ли­ча­ва­ња кон­тин­гент­не цели­не тео­риј­ских

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 53

A. Цига­но­вић, Р. Мрљеш

осло­на­ца на два плу­ра­ли­стич­ка начи­на. Пре­ма канад­ском соци­јал­ном пси­хо­ло­гу и тео­ре­ти­ча­ру

нау­ке Џозе­фу Рој­су [Jo­seph R. Royce, 1921–1989], први начин је симул­та­ни плу­ра­ли­зам, чија је
карак­те­ри­сти­ка исто­вре­ме­но посто­ја­ње вели­ког бро­ја тео­ри­ја, и секвен­ци­јал­ни плу­ра­ли­зам, који
наста­је из рела­тив­но пра­вил­ног и оправ­да­ног сме­њи­ва­ња опште­при­хва­ће­них тео­ри­ја одно­сно
при­хва­та­ња нових тео­ри­ја с одба­ци­ва­њем ста­рих у разум­ном вре­ме­ну. Пре­ма Рој­со­вом ста­но­ви­
шту, симул­та­ни плу­ра­ли­зам је свој­ствен незре­лим ака­дем­ским сфе­ра­ма с мани­фе­ста­ци­јом у два
обли­ка – први облик под­ра­зу­ме­ва више ком­пле­мен­тар­них тео­ри­ја које насто­је да обја­сне раз­
ли­чи­те дело­ве цело­куп­не обла­сти, док дру­ги облик под­ра­зу­ме­ва више ривал­ских ком­пе­ти­тив­них
тео­ри­ја које насто­је да на раз­ли­чи­те, често уза­јам­но искљу­чи­ве начи­не, али кроз пред­ста­вља­ње
пот­пу­но истих чиње­ни­ца, обја­сне раз­ли­чи­те дело­ве цело­куп­не обла­сти. Секвен­ци­јал­ни плу­ра­ли­зам
јавља се у тако­зва­ним зре­лим нау­ка­ма и карак­те­ри­шу га ком­пе­ти­тив­не тео­ри­је, које се сук­це­
сив­но сме­њу­ју тако што се неза­до­во­ља­ва­ју­ћа тео­ри­ја бит­но допу­њу­је или заме­њу­је наред­ном,
аде­кват­ни­јом и бољом, док у слу­ча­ју незре­лих нау­ка, какве би биле пси­хо­ло­ги­ја, соци­о­ло­ги­ја,
дру­штве­на тео­ри­ја или архи­тек­ту­ра у сво­јим, пре све­га дру­штве­но-хума­ни­стич­ким доме­ни­ма,
могу коег­зи­сти­ра­ти исто­вре­ме­но.
Здра­во­ра­зум­ска пара­диг­ма под­ра­зу­ме­ва уоча­ва­ње чиње­ни­ца и про­фе­си­о­нал­ног пред­ме­та уоп­ште
на осно­ву ути­са­ка и рутин­ски однос пре­ма њихо­вим мани­фе­ста­ци­ја­ма, без тра­га­ња за латeнт-
ним узро­ци­ма, про­це­си­ма и одно­си­ма. Здра­во­ра­зум­ско мишље­ње је често пола­зна тач­ка за
уоча­ва­ње неке чиње­ни­це која накнад­но може поста­ти пред­мет тео­риј­ске рас­пра­ве и ука­зу­је на
оспо­со­бље­ност за ула­зак у епи­сте­мо­ло­шке кон­струк­те и кате­го­ри­јал­не апа­ра­те науч­не емпи­ри­
је, допу­шта­ју­ћи про­гла­ша­ва­ње неког про­бле­ма реше­ним тамо где науч­на пара­диг­ма тек уоча­ва
њего­во скри­ве­но, ново или про­ши­ре­но испо­ља­ва­ње.
10 Јеф­тић, М. Запи­си о бео­град­ској архи­тек­ту­ри на сре­ди­ни осме деце­ни­је – Бео­град­ски круг лењи­
ром, Поглед, окто­бар 1976, бр. 21, ИТ Нови­не бр. 712, Бео­град, 2–3.
11 Бла­го­је­вић, Љ. Модер­на кућа у Бео­гра­ду (1920–1941), 2000, Заду­жби­на Андре­је­вић, Бео­град, 35.
12 Кadijević, A. Ele­men­ti eks­pre­si­o­ni­zma u srp­skoj arhi­tek­tu­ri izme­đu dva svet­ska rata, Moment, 1990,
br. 17, 90–100.
13 Fliv­bjerg, B. Šta mogu druš­tve­ne nau­ke : raz­lo­zi neu­spe­ha i stra­te­gi­j a za buduć­nost, 2012, Slu­žbe­ni
gla­snik, Beo­grad, 102–104.
14 Часо­пис Ser­bian Archi­tec­tu­ral Jour­nal (SAJ) br. 8 (3) из децем­бра 2016. годи­не Архи­тек­тон­ског
факул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, публи­ко­ван са укуп­но пет науч­них чла­на­ка, у цели­ни је одре­
ђен тран­сди­сци­пли­нар­ним кон­цеп­то­ло­шким раз­ма­тра­њи­ма архи­тек­тон­ске тео­ри­је с тежи­штем
у гео­ме­триј­ском фор­ма­ли­зму. Кате­го­ри­јал­ни аpparatus чла­на­ка обу­хва­та тер­ми­не као што су:
раз­ме­ра црте­жа, про­пор­ци­ја и модул, есте­тич­ке тран­сфор­ма­ци­је, топо­ло­шко и дија­гра­ма­тич­ко
мишље­ње, поље инфор­ма­ци­ја и инте­р­ди­скур­зив­на раз­ме­на.
15 Може се наве­сти неко­ли­ко нови­јих дисертациjа којe су инспирисанe поку­ша­јем пре­во­ђе­ња нара­
тив­ног у струк­ту­рал­не архи­тек­тон­ске обра­сце, одбра­ње­них на Архи­тек­тон­ском факул­те­ту у Бео­
гра­ду: Дра­га­на Д. Ћирић (2017), Запи­си архи­тек­тон­ског дизајн про­це­са: дисци­пли­нар­не гра­ни­це и
тран­сфе­ри, и Павлe Д. Ста­ме­но­вић (2016), Гене­рич­ки оквир архи­тек­тон­ског про­јек­та: инстру­мен­
та­ли­за­ци­ја типо­ло­шке амби­ва­лент­но­сти, као и на Уни­вер­зи­те­ту умет­но­сти у Бео­гра­ду: Жељ­ка
Пје­ши­вец (2013), Не/изре­ци­ви про­стор: пред-тек­сту­ал­ни, тек­сту­ал­ни и пост-тек­сту­ал­ни кон­цеп­ти
про­сто­ра у тео­ри­ји умет­но­сти и меди­ја.
16 Прва карак­те­ри­сти­ка тран­сди­сци­пли­нар­них истра­жи­ва­ња јесте раз­ре­ша­ва­ње дру­штве­но зна­чај­
них про­бле­ма који пре­ва­зи­ла­зе гра­ни­це архи­тек­ту­ре и пре­ла­зе у дру­ге сфе­ре, пре све­га, у прак­су,
акси­о­ло­ги­ју и ети­ку. Дру­гим речи­ма, архи­тек­тон­ски хаби­тус се кон­тек­сту­а­ли­зу­је у дихо­то­ми­ји при­
ме­ње­них и фун­да­мен­тал­них ком­по­не­на­та пост­нор­мал­не нау­ке – сто­га је кључ уза­јам­ног ути­ца­ја

54 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 и обо­стра­ног обо­га­ћи­ва­ња зна­ња нау­ке и дру­штва у инте­гра­ци­ји науч­ног, вред­но­сног, етич­ког и
прак­тич­ног зна­ња.
Дру­га карак­те­ри­сти­ка тран­сди­сци­пли­нар­но­сти лежи у обо­стра­ном обо­га­ћи­ва­њу зна­ња нау­ке и
дру­штве­них кон­стру­ка­та – чиње­ни­це се пове­зу­ју у науч­не мето­де интер­пре­та­ци­је и усме­ра­ва­ју
ка ства­ра­њу ког­ни­тив­ног моде­ла пред­ме­та истра­жи­ва­ња у обли­ку систе­ма зна­ња и уоп­шта­ва­ња
на мета­те­о­риј­ском нивоу. У архи­тек­ту­ри би се тран­сди­сци­пли­нар­ност сма­тра­ла логич­ким мета­о­
кви­ром у којем се инте­гра­ци­ја тео­риј­ског зна­ња спро­во­ди на вишем и пре­ра­ђе­ном нивоу син­те­зе.
Тре­ћа карак­те­ри­сти­ка тран­сди­сци­пли­нар­ног истра­жи­ва­ња јесте усме­ра­ва­ње истра­жи­вач­ких зада­
та­ка ори­јен­ти­са­них на пре­ва­зи­ла­же­ње хете­ро­ге­ног дисци­пли­нар­ног зна­ња њего­вим раз­у­ме­ва­њем
на кон­цеп­ту­ал­ној осно­ви, али на нивоу који пре­ва­зи­ла­зи уоби­ча­је­не окви­ре дру­гих дисци­пли­на.
За архи­тек­ту­ру је овај прин­цип тран­сди­сци­пли­нар­ног син­кре­ти­зма посеб­но важан, јер се поли­гон
сва­ке врсте дру­штве­не ствар­но­сти сма­тра инте­грал­ним уре­ђе­ним систе­мом који увек садр­жи неки
емер­гент­ни (ини­ци­јал­но појав­ни) карак­тер битан у архи­тек­тон­ском пла­ни­ра­њу.
17 Под­сти­цај­ни текст: Kулетин Ћула­фић, И. Сва­ко­днев­на есте­ти­ка у архи­тек­ту­ри и при­ме­ње­ним
умет­но­сти­ма, у: Прва међу­на­род­на кон­фе­рен­ци­ја Смар­тАрт – умет­ност и нау­ка у при­ме­ни : Од
инспи­ра­ци­је до интер­ак­ци­је, збор­ник радо­ва, Факул­тет при­ме­ње­них умет­но­сти, Бео­град, 87–106.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 55

 72.071.1 Грабријан Д.
72.071.1 Најтхарт Ј.
711.434(497.6)”1942/1957”

Dr. Aida Aba­džić Hodžić, redov­na pro­fe­so­ri­ca

Filo­zof­ski fakul­tet, Sara­je­vo, Bosna i Her­ce­go­vi­na
aida.abad­zic-hod­zic@ff.unsa.ba

DUŠAN GRA­BRI­JAN I JURAJ NEID­HARDT:

MODE­LI TRAN­SFOR­MA­CI­JE SARA­JEV­SKE BAŠ­ČAR­ŠI­JE
U PRI­ZMI POLI­TIČ­KIH IDE­O­LO­GI­JA XX. STO­LJE­ĆA

Apstrakt

U peri­o­du od 1942. do 1957. godi­ne, Dušan Gra­bri­jan i Juraj Neid­hardt pred­sta­vi­li su dva
raz­li­či­ta mode­la tran­sfor­ma­ci­j e sara­jev­ske Baš­čar­ši­j e, u rado­vi­ma naslo­vlje­nim Sara­je­vo i nje­
go­vi tra­ban­ti (1942) i Arhi­tek­tu­ra Bosne i put u savre­me­no (1957). Do sada je u istra­ži­va­nji­ma
opu­sa ovih arhi­te­ka­ta istak­nu­ta nji­ho­va ulo­ga u afir­ma­ci­j i obli­kov­nih vri­j ed­no­sti i ambi­j en­tal­nih
oso­bi­to­sti tra­di­ci­o­nal­ne stam­be­ne arhi­tek­tu­re na pro­sto­ru Bosne i Her­ce­go­vi­ne i moguć­no­
sti­ma nje­ne kre­a­tiv­ne sin­te­ze s arhi­tek­tu­rom evrop­skog moder­ni­zma te nje­nom pove­zi­va­nju
sa širim, inter­na­ci­o­nal­nim arhi­tek­ton­skim kon­tek­stom. Vrlo zani­mljiv, a do sada neš­to manje
istak­nut, feno­men u opu­su spo­me­nu­tih auto­ra, pred­sta­vlja pita­nje odno­sa tran­sfor­ma­ci­j e
histo­rij­ske urba­ni­stič­ke matri­ce i tada aktu­al­nih poli­tič­kih ide­o­lo­gi­j a (NDH, SFRJ) te razu­
mi­j e­va­nju moda­li­te­ta repre­zen­ta­ci­j e pro­kla­mi­ra­nih druš­tve­nih vri­j ed­no­sti putem defi­ni­ra­nja
urba­ni­stič­kog mode­la. Od pri­j e­dlo­ga radi­kal­nog ruše­nja sara­jev­ske Čar­ši­j e (1942) pa do ide­je
nje­nog uklju­či­va­nja u tka­nje moder­nog, soci­j a­li­stič­kog gra­da (1957), Gra­bri­j an i Neid­hardt
evo­lu­i­ra­li su do ide­je uklju­či­va­nja bosan­ske ori­j en­tal­ne matri­ce kao ključ­nog ele­men­ta u sna­
že­nju vizi­j e bosan­skog druš­tva kao mul­ti­et­nič­ke i mul­ti­kul­tu­ral­ne zajed­ni­ce jed­na­ko­prav­nih
naro­da, u osje­tlji­vom poli­tič­kom kon­tek­stu koji je sve gla­sni­j e oslo­vlja­vao pita­nja defi­ni­ra­nja
naci­o­nal­nog iden­ti­te­ta musli­man­skog dije­la sta­nov­niš­tva u Bosni i Her­ce­go­vi­ni.

Ključ­ne reči: Gra­bri­j an, Neid­hardt, tran­sfor­ma­ci­j a sara­jev­ske Baš­čar­ši­j e

56 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Aida Aba­džić Hodžić, PhD, Full Pro­fes­sor
Faculty of Phi­lo­sophy, Sara­je­vo, Bosnia and Her­ze­go­vi­na
aida.abad­zic-hod­zic@ff.unsa.ba

DUŠAN GRA­BRI­JAN AND JURAJ NEID­HARDT:

SARA­JE­VO’S BAŠ­ČAR­ŠI­JA TRAN­SFOR­MA­TION MODELS
THRO­UGH THE PRISM OF THE 20th-CEN­TURY POLI­TI­CAL
IDE­O­LO­GI­ES

Abstract

Bet­we­en 1942 and 1957, in the works enti­tled “Sara­je­vo and its Satel­li­tes” (1942) and “Archi­
tec­tu­re of Bosnia and the Road to Modern” (1957), Dušan Gra­bri­jan and Juraj Neid­hardt
pre­sen­ted two dif­f e­rent models of tran­sfor­ming Sara­je­vo’s old baza­ar– Baš­čar­ši­j a. Rese­arch
into the oeu­vre­of the­se archi­tects has hig­hlig­hted so far the­ir role in affir­ming the design
valu­es and ambi­ent fea­tu­res of tra­di­ti­o­nal Otto­man resi­den­tial archi­tec­tu­re in Bosnia and
Her­ze­go­vi­na and the pos­si­bi­li­ti­es of its cre­a­ti­ve synthe­sis with the archi­tec­tu­re of Euro­pean
moder­nism and its con­nec­tion with an inter­na­ti­o­nal archi­tec­tu­ral con­text. Very inte­re­sting
but some­how less pro­mi­nent phe­no­me­non in the oeu­vre­of the men­ti­o­ned aut­hors is the rela­
ti­on­ship bet­we­en the tran­sfor­ma­tion of histo­ri­cal urban matrix and poli­ti­cal ide­o­lo­gi­es (NDH,
SFRY) and under­stan­ding the moda­li­ti­es of repre­sen­ting proc­la­i­med social valu­es thro­ugh
defi­ning a spe­ci­fic urban model. From the pro­po­sal to radi­cally demo­lish Sara­je­vo’s old baza­
ar Baš­čar­ši­ja (1942), to the con­cept of its inte­gra­tion into the modern soci­a­list city (1957),
Gra­brian and Neid­hardt evol­ved to the idea of inclu­ding the Bosnian Ori­en­tal matrix as a key
ele­ment in stren­gthe­ning the vision of the Bosnian soci­etyas a mul­ti­et­hnic and mul­ti­cul­tu­ral
com­mu­nity of equ­al peo­ples, in a sen­si­ti­ve poli­ti­cal con­text that pro­no­un­cedlyaddres­sed the
issu­es of defi­ning the nati­o­nal iden­tity of the Muslim popu­la­tion in Bosnia and Her­ze­go­vi­na.

Keywords: Gra­bri­j an, Neid­hardt, tran­sfor­ma­tion of Sara­je­vo’s Baš­čar­ši­j a

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 57

A. Aba­džić Hodžić

Uvod­ne napo­me­ne

„Neid­hard­tov svi­j et bio je stal­no tra­že­nje istin­skih vri­j ed­no­sti živo­ta i zajed­niš­tva, tra­že­nje
i obli­ko­va­nje okvi­ra tog zajed­niš­tva“–ovim rije­či­ma Tomi­slav Pre­merl jezgro­vi­to je defi­ni­rao
sre­diš­nje prin­ci­pe Neid­hard­to­vog razu­mi­j e­va­nja ulo­ge arhi­tek­tu­re.1 Ovi će prin­ci­pi živo­tvor­ne
arhi­tek­tu­re odre­di­ti ukup­nost Neid­hard­to­vog dje­la; nje­gov teo­rij­ski, peda­goš­ki i arhi­tek­ton­
sko-urba­ni­stič­ki opus nastao tokom živo­ta i rada u Bosni i Her­ce­go­vi­ni (1939–1979). Oso­bi­to
mar­kant­no ovi su prin­ci­pi bili upi­sa­ni u Neid­hard­to­vo pro­miš­lja­nje budu­ćeg izgle­da sara­jev­ske
Baš­čar­ši­je, kroz nasto­ja­nje da „stvo­ri opet od nje živ orga­ni­zam koji će se har­mo­nič­no uklo­pi­ti
u osta­li grad­ski, ovaj put savre­me­ni orga­ni­zam gra­da, ali i kroz iden­ti­fi­ka­ci­j u izgra­đe­nog tki­va
Baš­čar­ši­j e kao aktiv­ne sile spo­sob­ne za pre­go­va­ra­nje o suko­blje­nim ide­o­loš­kim agen­da­ma
jugo­sla­ven­skog soci­j a­li­zma“.2 U posve­ti, In memo­ri­am, svom dugo­go­diš­njem kole­gi i surad­ni­ku
Duša­nu Gra­bri­ja­nu (1899–1952), Juraj Neid­hardt je zahva­lio Gra­bri­ja­nu, koji mu je kra­jem
tri­de­se­tih godi­na 20. sto­lje­ća otkrio ogrom­no bla­go arhi­tek­ton­skog nasli­je­đa Bosne.3 Upra­vo
na Gra­bri­j a­no­vim ini­ci­j al­nim istra­ži­va­nji­ma oso­bi­to­sti bosan­ske tra­di­ci­o­nal­ne stam­be­ne arhi­
tek­tu­re, Neid­hardt je, na teme­lji­to ela­bo­ri­ra­nim zasa­di­ma evrop­skog arhi­tek­ton­skog moder­ni­
zma, a nakon više­de­ce­nij­skog istra­ži­va­nja kojim je revi­di­rao svo­je prve pri­j e­dlo­ge regu­la­ci­j e
Baš­čar­ši­j e iz 1942. godi­ne, obli­ko­vao jedin­stve­nu sin­te­zu uni­ver­zal­nih vri­j ed­no­sti zapad­no­
e­vrop­ske arhi­tek­tu­re i lokal­nih oso­bi­to­sti ver­na­ku­lar­ne, bosan­ske arhi­tek­tu­re, pre­po­zna­ju­ći
pri­tom njen ima­nent­no savre­me­ni karak­ter i važno mje­sto u defi­ni­ra­nju slo­je­vi­to­sti kul­tur­nog
iden­ti­te­ta Bosne i Her­ce­go­vi­ne, kao i jedin­stve­nog karak­te­ra jugo­sla­ven­skog komu­ni­zma u
slo­že­nom poli­tič­kom kon­tek­stu Jugo­sla­vi­j e nakon Dru­gog svjet­skog rata.

Gra­bri­jan – Neid­hardt: od evrop­ske

avan­gar­de do isku­stva Bosne

U peri­o­du od 1920. do 1924. godi­ne, Dušan Gra­bri­jan poha­đao je arhi­tek­ton­sku kla­su

Jože Pleč­ni­ka na Uni­ver­zi­te­tu u Lju­blja­ni. Svo­jim zani­ma­njem za uklju­či­va­nje histo­rij­skog
nasli­je­đa u savre­me­ne urba­ne inter­ven­ci­je, Pleč­nik je osta­vio sna­žan trag na Gra­bri­ja­na i u
bit­no­me odre­dio nje­gov prvi susret s ori­jen­tal­nim nasli­je­đem Sara­je­va. Gra­bri­jan je u Sara­
je­vo došao 1930. godi­ne i tu je bio anga­ži­ran kao pro­fe­sor na Sred­njoj teh­nič­koj ško­li sve do
1945. godi­ne, kada se vra­tio u Lju­blja­nu, na mje­sto uni­ver­zi­tet­skog pro­fe­so­ra arhi­tek­tu­re.
Na tra­gu sre­diš­nje Pleč­ni­ko­ve mak­si­me da zada­tak arhi­tek­te nije u otkri­va­nju novog već u
pred­sta­vlja­nju na nov način, Gra­bri­j an je, na pri­mje­ru urba­ni­stič­ke i ambi­j en­tal­ne cje­li­ne
sara­jev­ske Baš­čar­ši­j e – sta­re poslov­ne jezgre gra­da obli­ko­va­ne u vri­j e­me osman­ske upra­ve,
nasto­jao pro­nik­nu­ti u oso­bi­to­sti tra­di­ci­o­nal­ne bosan­ske arhi­tek­tu­re. Tokom tri­de­se­tih godi­
na 20. sto­lje­ća, a potak­nut uglav­nom destruk­tiv­nim odno­som pre­ma dotra­ja­lim objek­ti­ma
osman­skog nasli­je­đa, Gra­bri­jan je napi­sao čitav niz struč­nih tek­sto­va o ovoj tema­ti­ci kao i
o pita­nju urba­ni­stič­kog raz­vo­ja Sara­je­va.4 U vri­je­me dok je Gra­bri­jan stu­di­rao u Pleč­ni­ko­voj
kla­si u Lju­blja­ni, Juraj Neid­hardt (1901–1979) stu­di­rao je u kla­si jed­nog od naj­u­tje­caj­ni­j ih
arhi­te­ka­ta evrop­skog moder­ni­zma, Pete­ra Behren­sa na Aka­de­mi­j i u Beču (1921–1924), a
1925. pro­veo je u beč­kom ate­ljeu Behren­sa i Ern­sta Lichtbla­ua. Zani­mljiv je poda­tak da je

58 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

upra­vo Ernst Lichtblau, neka­daš­nji stu­dent Otta Wag­ne­ra, u Bosni, napra­vio 1904. godi­ne,
u oko­li­ci Jaj­ca, niz akva­re­la i stu­di­j a tra­di­ci­o­nal­ne osman­ske stam­be­ne arhi­tek­tu­re, pre­po­
zna­ju­ći u čistim kubu­snih for­ma­ma, opti­mal­noj ambi­j en­tal­noj dis­po­zi­ci­j i i poli­funk­ci­o­nal­nom
rje­še­nju inter­i­j e­ra izvor­ne arhi­tek­ton­ske vri­j ed­no­sti.5 Tako su Gra­bri­j a­no­va i Neid­hard­to­va
istra­ži­va­nja lokal­ne, tra­di­ci­o­nal­ne arhi­tek­tu­re pred­sta­vlja­la nasta­vak inte­re­sa koji su poka­
za­li već arhi­tek­ti Zemalj­ske vla­de tokom austro­u­gar­ske admi­ni­stra­ci­j e u Bosni i Her­ce­go­
vi­ni, a koji su se zala­ga­li sa obli­ko­va­nje tzv. bosan­skog slo­ga u arhi­tek­tu­ri. Ta su ini­ci­j al­na
istra­ži­va­nja rezul­ti­ra­la čak i Rezo­lu­ci­jom o zaš­ti­ti spo­me­ni­ka kul­tu­re, koju je Josip pl. Van­
caš, kao zastup­nik u Sabo­ru, pod­nio 1911. godi­ne. Na pre­po­ru­ku Behren­sa, Neid­hardt je
bora­vio i u Le Cor­bu­si­e­ro­vom ate­ljeu od 1933. do 1935. godi­ne, u vri­je­me vrlo agil­nog Le
Cor­bu­si­e­ro­vog anga­žma­na, izme­đu osta­log i na pla­no­vi­ma urba­ni­za­ci­j e Alži­ra, a u koji­ma se
Neid­hardt prvi puta susreo sa dija­lo­gom islam­ske i moder­ne arhi­tek­tu­re. Još tokom borav­ka
u Pari­zu, Neid­hardt je sudje­lo­vao na natje­ča­ju za regu­la­ci­j u Kap­to­la u Zagre­bu, povi­j e­snog
sre­diš­ta gra­da, a što je bio jedan od prvih Neid­hard­to­vih izrav­nih susre­ta kre­a­tiv­nog suko­ba
izme­đu povi­je­snog i novog nači­na u pri­stu­pu urba­ni­zmu 6,a istih godi­na sudje­lu­je s arhi­tek­
tom Mila­nom Seve­rom iz Lju­blja­ne na natje­ča­ju za cen­tar Sara­je­va. Upra­vo posred­stvom
Gra­bri­j a­na kojeg je upo­znao za vri­j e­me slu­že­nja voj­ne oba­ve­ze u Mari­bo­ru 1924. godi­ne
i koji mu je slao mate­ri­ja­le ras­pi­sa za broj­ne natje­čaj­ne pro­jek­te u Jugo­sla­vi­ji, Neid­hardt
je sudje­lo­vao još tokom borav­ka u Pari­zu i neš­to kasni­je na broj­nim urba­ni­stič­kim natje­
ča­ji­ma: za Zagreb, Sara­je­vo, Novi Sad, Sušak. Sara­jev­skoj publi­ci Neid­hardt se, uz pomoć
Gra­bri­ja­na, pred­sta­vio prvom samo­stal­nom izlo­žbom kra­jem 1936, a već od nared­ne godi­ne
bio je anga­ži­ran na urba­ni­za­ci­j i Banje Ili­dže. Počet­kom 1939, dobi­va zapo­sle­nje u pod­u­ze­ću
„Jugo­če­lik“, u sklo­pu rudar­skog baze­na Zeni­ca, a na kojem osta­je nared­nih šest godi­na i
tada radi na temi rad­nič­ke kuće i nase­lja za rad­ni­ke pro­iz­vod­nog siste­ma Želje­za­re u Zeni­ci
i ruda­re rud­ni­ka uglja i želje­zne rude u Vare­šu, Lju­bi­ji, Bre­zi i Ili­ja­šu. Rad­nič­koj popu­la­ci­ji
obez­bje­đu­je kuće za dosto­jan­stven život, a u duhu soci­j al­no anga­ži­ra­ne evrop­ske arhi­tek­
tu­re izme­đu dva svjet­ska rata. Neid­hardt je kasni­je izja­vio da mu je zada­tak pro­jek­to­va­nja
rad­nič­kih nase­lja u Zenič­kom baze­nu bio naj­hu­ma­ni­j i pro­jek­tant­ski zada­tak.7 I na pro­jek­tu
rad­nič­kih kuća, i na pro­jek­tu (naža­lost uniš­te­ne) Ski­jaš­ke kuće na Tre­be­vi­ću (1947), pa čak
i kasni­je na repre­zen­ta­tiv­nim jav­nim objek­ti­ma (izvor­ni pro­jekt Narod­ne skupšti­ne RBiH, iz
1954), Neid­hardt je kre­tao od obli­kov­nih prin­ci­pa tra­di­ci­o­nal­ne bosan­ske kuće, izve­de­nih iz
nje­go­vih i Gra­bri­j a­no­vih dugo­go­diš­njih istra­ži­va­nja i stu­di­j a koji­ma su reva­lo­ri­zi­ra­ne izvor­ne
obli­kov­ne vri­j ed­no­sti čistih, kubu­snih for­mi, stup­nje­va­nje otvo­re­nih, polu­o­tvo­re­nih i zatvo­
re­nih pro­sto­ra, izvan­red­na inter­po­la­ci­j a obje­ka­ta u pej­za­žne cje­li­ne, zna­čaj svje­tla, vode i
čistog zra­ka, prin­cip pra­va na vidik, pove­za­nost inter­i­j e­ra i eks­te­ri­j e­ra, poli­funk­ci­o­nal­nost
unu­traš­njih pro­sto­ra s ugrad­be­nim namješ­ta­jem, a koje su ih čini­le pri­mje­re­nim i srod­nim
savre­me­nim­po­tre­ba­ma sta­no­va­nja. Iz detalj­ne ana­li­ze tra­di­ci­o­nal­ne bosan­ske kuće, Gra­
bri­j an i Neid­hardt kre­nu­li su u razu­mi­j e­va­nje prin­ci­pa obli­ko­va­nja u duhu vre­me­na, mje­sta
i potre­ba naro­da, u razu­mi­j e­va­nje nje­go­vog umjet­nič­kog hti­j e­nja (Kun­stwol­len), a što je
poslu­ži­lo kao osno­va i za makro­a­na­li­ze urba­nih cje­li­na, pri čemu se sara­jev­ska Baš­čar­ši­j a
nada­va­la kao dio urba­nog tki­va od poseb­nog zna­ča­ja i kojim su se bavi­li i pri­je i posli­je
Dru­gog svjet­skog rata, u pro­mi­j e­nje­nim druš­tve­no-poli­tič­kim kon­tek­sti­ma.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 59

A. Aba­džić Hodžić

Prvi pri­j e­dlog regu­la­ci­j e Baš­čar­ši­j e:

Sara­je­vo i nje­go­vi tra­ban­ti (1942)

Prvi susret Neid­hard­ta sa Baš­čar­ši­j om bio je u sta­no­vi­toj mje­ri pro­tur­je­čan. Nai­me, „nje­
go­vo razu­mi­j e­va­nje savre­me­nog gra­da, pa i nje­go­vog poslov­nog cen­tra, bilo je u suprot­no­sti
sa odu­še­vlje­njem za zate­če­ne tra­di­ci­o­nal­ne situ­a­ci­j e od kojih je Baš­čar­ši­j a bila i pro­stor­no
i sadr­žaj­no mar­kan­tan slu­čaj“.8 Uva­ža­va­ju­ći činje­ni­cu da je Neid­hardt rani­j e sudje­lo­vao na
natje­ča­ji­ma za urba­ni­stič­ko pro­ši­re­nje Zagre­ba te potom na veli­kom natje­ča­ju za regu­la­
ci­ju Novog Sada, a koji je oci­je­njen „u okvi­ru urba­ni­stič­ke dje­lat­no­sti izme­đu dva svjet­ska
rata“ kao „jedan od naj­smi­o­ni­j ih i naj­re­vo­lu­ci­o­nar­ni­j ih kom­plek­sni­j ih sagle­da­va­nja i obli­
ko­va­nja jed­nog većeg gra­da“9, susret sa sara­jev­skom Baš­čar­ši­jom otva­rao je sasvim dru­
ga­či­j e iza­zo­ve u pro­miš­lja­nju savre­me­nog kon­tek­sta. Nai­me, u to su vri­j e­me mno­gi objek­ti
na Baš­čar­ši­ji bili u vrlo zapuš­te­nom i derut­nom sta­nju. Tih­je prvih godi­na po dola­sku u
Sara­je­vo, Neid­hardt inten­ziv­no s Gra­bri­j a­nom sni­mao, stu­di­rao i ski­ci­rao slo­je­ve gra­da iz
osman­skog peri­o­da, kako vri­j ed­no­sti arhi­tek­tu­re poje­di­nač­nih obje­ka­ta tako i širih pej­za­žno-
-ambi­jen­tal­nih cje­li­na, u koje su ovih objek­ti bili nena­me­tlji­vo i sklad­no uklo­plje­ni, pri
čemu je Neid­hardt u tim bre­žulj­ka­stim nepra­vil­no­sti­ma tere­na uočio pred­nost koja je omo­
gu­ća­va­la nepi­sa­ni zakon pra­va na vidik sva­koj kući. Takav orga­nič­ki rast gra­da bio je za
Neid­hard­ta sasvim novo isku­stvo u odno­su na moder­ni­stič­ke urba­ne regu­la­ci­j e i isku­stvo
koje je ste­kao rade­ći u ate­lje­i­ma Behren­sa i Le Cor­bu­si­e­ra, a u koji­ma je domi­ni­ra­lo pod­vo­
đe­nje pod pra­vo­li­nij­ske i diri­gi­ra­ne gra­di­telj­ske cje­li­ne. Tako oštro namet­nu­te pra­vo­li­nij­ske
inter­ven­ci­j e u urba­no tki­vo bile su i sig­na­tu­ra austro­u­gar­ske urba­ni­stič­ke regu­la­ci­j e u gra­du
na pri­je­la­zu 19. u 20. sto­lje­će, a koje su osta­vi­le tra­ga u jasno vidlji­vim demar­ka­cij­skim
lini­j a­ma u histo­rij­skim slo­je­vi­ma urba­ni­stič­kog raz­vo­ja Sara­je­va. Gra­bri­j an i Neid­hardt su
vrlo rano detek­ti­ra­li da su upra­vo u 16. sto­lje­ću, u tom zlat­nom dobu Sara­je­va10 defi­ni­ra­ni
i for­mi­ra­ni svi bit­ni ele­men­ti gra­da koji čine nje­go­vu spe­ci­fič­nu vri­j ed­nost i koji nasta­ju
u uslo­vi­ma dru­ga­či­j ih kul­tur­no-civi­li­za­cij­skih karak­te­ri­sti­ka, kada je urba­na struk­tu­ra bila
sna­žno odre­đe­na tra­di­ci­j om islam­skog nači­na živo­ta, a koji je pod­ra­zu­mi­j e­vao jasnu odvo­
je­nost poslov­no-jav­nog seg­men­ta živo­ta (Čar­ši­j e) i pri­vat­no-poro­dič­nog živo­ta (maha­le), a
što je bio kon­cept islam­skog svi­je­ta još od ute­me­lje­nja Bag­da­da.11
Poli­tič­ki kon­tekst izme­đu dva svjet­ska rata kada je Bosna bila dije­lom Kra­lje­vi­ne SHS/
Jugo­sla­vi­je, kao i period tokom Dru­gog svjet­skog rata kada je bila sastav­nim dije­lom NDH,
bili su za Bosnu vrlo nepo­volj­ni kako u poli­tič­kom tako i u druš­tve­no-eko­nom­skom i kul­tur­
nom pogle­du. Tokom četr­de­se­tih godi­na, Neid­hardt je bio zapo­slen u Hrvat­skim tali­o­ni­ca­ma
i rud­ni­ci­ma i 1942. godi­ne on i Gra­bri­jan bili su pozva­ni da budu ured­ni­ci jed­nog bro­ja arhi­
tek­ton­skog časo­pi­sa Teh­nič­ki vje­snik (koji je dije­lom finan­si­rao Neid­hard­tov poslo­da­vac),
a koji se bavio pita­njem regu­la­tor­nog urba­ni­stič­kog pla­na Sara­je­va. Iako su u to vri­je­me
i Gra­bri­jan i Neid­hardt bili fasci­ni­ra­ni osman­skim urba­nim nasli­je­đem Sara­je­va, oni su u
svo­jim urba­ni­stič­kim pla­no­vi­ma „pori­ca­li rele­vant­nost posto­je­ćeg grad­skog tki­va za budu­ći
raz­voj gra­da, [...] dodje­lju­ju­ći mu peri­fer­nu ulo­gu u okvi­ru nji­ho­ve pred­lo­že­ne­ vi­zi­j e“.12 Pola­
ziš­na teza nji­ho­ve stu­di­j e pod naslo­vom Sara­je­vo i nje­go­vi tra­ban­ti, obja­vlje­ne u Teh­nič­kom
vje­sni­ku iz 1942. godi­ne, bila je: saču­va­ti sta­ro, ali izgra­di­ti novo Sara­je­vo, uz nagla­ša­va­nje

60 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

važno­sti oču­va­nja odre­đe­nih prin­ci­pa koji su ugra­đe­ni u histo­rij­ski raz­voj gra­da. Iako su
tvr­di­li da će ponu­di­ti sve­o­bu­hvat­no rje­še­nje raz­vo­ja gra­da koje će uva­ži­ti i sta­ru jezgru
(Baš­čar­ši­ju) i novo grad­sko poslov­no sre­diš­te koje se pomi­ca­lo pre­ma zapa­du, bilo je sasvim
oči­to da Gra­bri­jan i Neid­hardt u svom prvom pri­je­dlo­gu budu­ćeg raz­vo­ja Sara­je­va ne pri­da­ju
pažnju­ tra­di­ci­o­nal­noj poslov­noj jezgri, usmje­ra­va­ju­ći svoj inte­res pre­ma novom grad­skom
sre­diš­tu, izvan gra­ni­ca sta­re ­je­zgre i manjim, rudar­sko-indu­strij­skim cen­tri­ma u oko­li­ci
Sara­je­va (tra­ban­ti­ma), a pre­ma koji­ma bi se grad tre­bao dalje širi­ti.
Kao i Le Cor­bu­si­er u Alži­ru, i Neid­hardt je u Sara­je­vu odlu­čio zadr­ža­ti pra­vo­li­nij­sku
she­mu uli­ca, pogod­nu za raz­voj pro­me­ta u moder­nom gra­du, a koji je u Sara­je­vu uspo­sta­
vi­la austro­u­gar­ska upra­va (uvo­đe­njem tram­vaj­skog pro­me­ta kra­jem 19. sto­lje­ća) i upra­vo
na toj pra­vo­li­nij­skoj osi Gra­bri­j an i Neid­hardt zacr­ta­li su šire­nje gra­da od Baš­čar­ši­j e pre­ma
sate­li­ti­ma, odno­sno malim rudar­sko-indu­strij­skim sre­diš­ti­ma u zenič­kom baze­nu, uda­lje­nim
50-ak kilo­me­ta­ra od Sara­je­va. Jedi­no u pogla­vlju pod naslo­vom „Nasli­je­đe“, Gra­bri­jan i
Neid­hardt spo­mi­nju Baš­čar­ši­j u, ali nisu ušli u ana­li­zu ovog urba­ni­stič­kog seg­men­ta nego su
osman­ski kon­cept obli­ko­va­nja gra­da poku­ša­li defi­ni­ra­ti isklju­či­vo kroz ana­li­zu tra­di­ci­o­nal­ne
osman­ske kuće i nači­na živo­ta. U svo­joj ana­li­zi, Gra­bri­jan i Neid­hardt kori­ste suprot­sta­vlje­
ne vri­jed­no­sne kate­go­ri­je, a pre­ma koji­ma se svi­jet Zapa­da i svi­jet Isto­ka na ovim pro­sto­
ri­ma susre­ću kao binar­ne suprot­no­sti raci­o­nal­nog i ira­ci­o­nal­nog, teh­no­loš­ki-pro­gre­siv­nog
i ahi­sto­rij­skog itd.13 Pre­ma ana­li­zi auto­ra stu­di­j e, „umjet­nič­ka fizi­o­no­mi­j a Sara­je­va bila je
odre­đe­na reli­gij­skim vje­ro­va­nji­ma“14 pa je tako svi­jet Ori­jen­ta, koji pre­zen­ti­ra Baš­čar­ši­ja, u
ova­kvoj inter­pre­ta­ci­j i, suprot­sta­vljen vizi­j i moder­nog, pro­gre­siv­nog gra­da:
„Današ­nja Baš­čar­ši­j a je pre­ma živo­tu kao apstrak­ci­j a pre­ma rea­li­zmu tj. kuli­se­ri­j a u
kojoj je sve neo­pi­plji­vo. Svi su ti odno­si neja­sni i zbog toga neso­lid­ni. Sva­ki orna­ment tu
zasti­re neš­to što nije real­no. Svr­ha je tih šara da zava­ra­ju i da pri­kri­ju sla­bu kva­li­te­tu. Lažan
je taj orna­ment jer je izgu­bio svo­ju nužnost, svo­ju potre­bu i svoj smi­sao i poš­to se toli­ko
uda­ljio od svo­jih izvo­ra da s nji­ma nema nika­kve veze.“15
U svo­joj ana­li­zi iz 1942. godi­ne, Gra­bri­jan i Neid­hardt svo­de Baš­čar­ši­ju na dvo­di­men­zi­
o­nal­nu kuli­su, niskih higi­jen­skih stan­dar­da, u kojoj sve smr­di na prljavš­ti­nu i tru­lež i koja je
mrtva. Nasu­prot tome, u svo­joj vizi­j i novog gra­d „nagla­ša­va­li su poj­mo­ve ’efi­ka­sno­sti’, ’cir­ku­
la­ci­j e’ i ’stan­dar­di­za­ci­j e’, iska­zu­ju­ći pri tome svo­je uvje­re­nje da se raci­o­na­lan i prag­ma­ti­čan
pri­stup izjed­na­ča­va sa kon­cep­tom moder­nog“.16 Sto­ga zaklju­ču­ju da bi „sva­ki poku­šaj da se
Baš­čar­ši­j a revi­ta­li­zi­ra i uklju­či u novi grad bio pro­ti­van nje­go­vom pri­rod­nom raz­vo­ju“.17 Idu
i korak dalje: pred­la­žu kirurš­ki zahvat i ruše­nje sveg dotra­ja­log te potom podje­lu u zone:
zonu viso­kih gra­đe­vi­na oko Čar­ši­j e, zonu niskih gra­đe­vi­na, baza­ra i vjer­skih obje­ka­ta unu­tar
Čar­ši­je i zele­ne zone koje bi sve to pove­zi­va­le. Ogra­đe­na viso­kim struk­tu­ra­ma od ostat­ka
novog dije­la gra­da, Baš­čar­ši­j a bi pre­ma novom pri­j e­dlo­gu regu­la­ci­j e izgu­bi­la sva­ki eko­
nom­sko-trgo­vač­ki i kul­tur­ni zna­čaj i osta­la živo­ta­ri­ti kao bazar bižu­te­ri­je.18 Iako je Gra­bri­jan
tokom 1930-ih godi­na napi­sao seri­ju struč­nih rado­va u koji­ma je nagla­ša­vao auten­tič­ne
vri­j ed­no­sti tra­di­ci­o­nal­ne bosan­ske arhi­tek­tu­re i urba­nih cje­li­na i nužnost nji­ho­vog oču­va­
nja, pred­lo­že­ni plan regu­la­ci­j e Sara­je­va (uklju­ču­ju­ći i Baš­čar­ši­j u) iz 1942. godi­ne, sasvim
je zane­ma­rio kul­tur­no-histo­rij­ske i pro­stor­ne oso­bi­to­sti, osla­nja­ju­ći se u pot­pu­no­sti na
kon­cept zapad­no­e­vrop­skog arhi­tek­ton­skog i urba­ni­stič­kog moder­ni­zma koji težiš­te sta­vlja

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 61

A. Aba­džić Hodžić

Sli­ka 1. Sta­ra Čar­ši­ja – nova Čar­ši­ja, situ­ac­ i­ja (izvor: Vidić, P. (ur.), „Juraj Neid­hardt: arhi­tekt,
urba­nist, teo­re­ti­čar, peda­gog, publi­cist“, ANU­BiH, Sara­je­vo, 2019, 142)

na funk­ci­o­nal­ne pro­met­ne struk­tu­re i jasnu arti­ku­la­ci­j u grad­skih zona.19 U slo­že­nom druš­

tve­no-poli­tič­kom kon­tek­stu Bosne izme­đu dva svjet­ska rata i tokom rat­nih godi­na, nakon
niza agrar­nih refor­mi koje se osla­bi­le ponaj­pri­je musli­man­ski dio sta­nov­niš­tva Bosne i
Her­ce­go­vi­ne, uz osla­blje­nu ulo­gu vaku­fa kojim su odr­ža­va­ni objek­ti Baš­čar­ši­j e te u cje­li­ni
vrlo nega­ti­van odnos pre­ma islam­skom nasli­j e­đu koje je poti­ski­va­no iz nara­ti­va kolek­tiv­
nog iden­ti­te­ta, Gra­bri­jan i Neid­hardt čine sna­žan otklon od rani­jih nasto­ja­nja za inte­gra­ci­ju
histo­rij­ske poslov­ne jezgre u novu vizu­ru gra­da, u korist uobi­ča­je­nih matri­ca pro­gre­siv­nog
urba­ni­zma. Pa ipak, neo­vi­sno od nepo­volj­nog poli­tič­kog kon­tek­sta koji je uvje­to­va­la uni­ta­ri­
stič­ka jugo­slo­ven­ska poli­ti­ka, Gra­bri­j a­no­va i Neid­hard­to­va istra­ži­va­nja osman­skog nasli­j e­đa
u među­rat­noj Jugo­sla­vi­j i, mogu se razu­mi­j e­va­ti kao „pro­tiv­te­ža arhi­tek­ton­ske uni­fi­ka­ci­j e,
ali i pri­ro­dan nasta­vak pred­rat­nih kul­tur­nih par­ti­ku­la­ri­za­ma“.20

Arhi­tek­tu­ra Bosne i put u savre­me­no (1957): arhi­tek­tu­ra kao dje­lat­ni

fak­tor u defi­ni­ra­nju naci­o­nal­nog iden­ti­te­ta

Poli­tič­ke pri­li­ke u Jugo­sla­vi­ji nakon Dru­gog svjet­skog rata, a oso­bi­to od ras­ki­da sa Sta­
lji­nom i isklju­če­nja Jugo­sla­vi­j e iz Infor­ma­cij­skog biroa komu­ni­stič­kih zema­lja (1948), otvo­ri­le
su sasvim nove moguć­no­sti u pro­miš­lja­nju inte­gra­ci­j e tra­di­cij­skih sadr­ža­ja u savre­me­nu
arhi­tek­tu­ru, oso­bi­to u kon­tek­stu defi­ni­ra­nja­ju­go­sla­ven­skog komu­ni­zma. I dok su se u prvim
posli­j e­rat­nim godi­na­ma ušut­ka­va­le etnič­ke i naci­o­nal­ne agen­de, a ide­ji naci­o­na­li­zma sna­žno
suprot­sta­vljao kon­cept inter­na­ci­o­nal­nog pro­jek­ta komu­ni­zma, i kada je Neid­hard­to­va arhi­
tek­tu­ra dobi­va­la nega­tiv­ne kri­ti­ke kao odraz zapad­njač­ke deka­den­ci­je i for­ma­li­zma21, pri­li­ke
nakon 1948. godi­ne poka­zu­ju sna­žan otklon od spo­me­nu­tih ten­den­ci­j a i tra­ga­nje za našim
sti­lom u arhi­tek­tu­ri. Tako već u pismu Neid­hard­tu od 8.juna 1947. godi­ne, Gra­bri­jan navo­di:
„Što dalje, toli­ko uvi­đam da je ovaj zahvat pre­ko doma­će do moder­ne vrlo sre­tan! I kad
Božek [lju­bljan­ski arhi­tekt, Gra­bri­j a­nov pri­j a­telj, prim.aut.] koji je dobro­na­mje­ran čuje da

62 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Tito tra­ži ’našu’ arhi­tek­tu­ru, veli da je više našeg u onom gdje se Neid­hardt pri­bli­žio Bosni
nego li u Rav­ni­ka­ro­vom kla­si­ci­zmu.“22
O zna­ča­ju ori­j en­tal­ne arhi­tek­tu­re u Bosni i Her­ce­go­vi­ni govo­rio je Gra­bri­j an i na urba­ni­
stič­kom sim­po­zi­j u u Dubrov­ni­ku 1950. godi­ne, vra­ća­ju­ći se na sta­vo­ve iz tri­de­se­tih godi­na,
ali ne kako bi „’donio’ moder­nost u Bosnu već da istak­ne kako jedin­stve­na arhi­tek­tu­ra u
Bosni pred­sta­vlja samu bit ono­ga što su on i Neid­hardt sma­tra­li moder­nim“.23 U poli­tič­kom
otklo­nu od kon­tro­le Istoč­nog blo­ka, poseb­no mje­sto ima­la je i kul­tur­na poli­ti­ka. Putu­ju­ća
izlo­žba o opu­su Le Cor­bu­si­e­ra, koja je posje­ti­la Beo­grad, Sko­pje, Sara­je­vo, Split, Lju­blja­nu
i Zagreb u peri­o­du od decem­bra 1952. do maja 1953. godi­ne, bila je prva među­na­rod­na
arhi­tek­ton­ska izlo­žba koja je u Jugo­sla­vi­ju doš­la nakon zavr­šet­ka Dru­gog svjet­skog rata i
ras­ki­da zemlje sa Sta­lji­nom 1948. godi­ne. To je bila izlo­žba koja je nesum­nji­vo počet­kom
1950-ih pot­cr­ta­la poli­tič­ko pre­u­re­đe­nje i pri­vr­že­nost Jugo­sla­vi­j e moder­ni­zmu nasu­prot dik­
ta­tu soci­ja­li­stič­kog rea­li­zma.24 U Bosni i Her­ce­go­vi­ni je u peri­o­du izme­đu dva svjet­ska rata,
uz Gra­bri­j a­na i Neid­hard­ta, dje­lo­va­la gene­ra­ci­j a doma­ćih arhi­te­ka­ta ško­lo­va­nih na izvo­ri­
ma evrop­skog moder­ni­zma, poput Duša­na Smi­lja­ni­ća, Muha­me­da i Reu­fa Kadi­ća, Mate
Baylona, Isi­do­ra Raj­sa, Jahi­e­la Fin­ci­j a, a koji su svo­je dje­lo­va­nje aktiv­no nasta­vi­li i nakon
Dru­gog svjet­skog rata, pa je vezi­va­nje uz nasli­j e­đe Le Cor­bu­si­e­ra pred­sta­vlja­lo lini­j u kon­ti­
nu­i­te­ta s kul­tu­rom Zapad­nog kru­ga. Time je Jugo­sla­vi­j a uspo­sta­vlja­la i na kul­tur­nom pla­nu
dje­lat­nu poli­ti­ku ekvi­di­stan­ce koja je od počet­ka šezde­se­tih godi­na dodat­no uslo­žnje­na
uspo­sta­vlja­njem tre­ćeg puta – Nesvr­sta­nih, nakon final­nog sastan­ka u Beo­gra­du, u sep­
tem­bru 1961. godi­ne, „čime je u pan­teon jugo­sla­ven­skih ide­ja – uz Tita, Par­ti­j u, brat­stvo i
jedin­stvo te samo­u­prav­ni soci­j a­li­zam pri­do­dan i posljed­nji, nesvr­sta­va­nje“.25 Nizom tek­sto­va
o osman­skom nasli­je­đu koje je Gra­bri­jan pisao počet­kom pede­se­tih godi­na kao i ela­bo­ra­ci­
jom bosan­skog Ori­jen­tal­nog u opu­su Neid­hard­ta, pri­pre­ma­na je gra­đa za nji­ho­vo slje­de­će
zajed­nič­ko dje­lo Arhi­tek­tu­ra Bosne i put u savre­me­no (1957), koje su sma­tra­li­ma­ni­fe­stom
novog doba; knji­gom koja već u svom naslo­vu pove­zu­je Bosnu, savre­me­nost i pro­gre­siv­nu
vizi­ju i koja je bila svo­je­vr­sna inte­gra­ci­ja sta­rih isku­sta­va i novih potre­ba soci­ja­li­stič­kog
druš­tva.26 U uvod­nom dije­lu stu­di­je iz 1957. godi­ne, auto­ri ushi­će­no posta­vlja­ju pita­nje:
„Zaš­to da izvo­re tra­ži­mo na dru­gim mje­sti­ma, da nepre­sta­no pri­ma­mo iz tre­će ruke,
kada smo na izvo­ru? Na sva­kom kora­ku nala­zi­mo upliv ori­jen­tal­ne kul­tu­re na savre­me­nu
stam­be­nu. Zar nisu musan­dre – savre­me­ni uzi­da­ni orma­ri? Zar nisu seći­je – savre­me­ni kau­
či? I savre­me­no nisko pokuć­stvo, dvo­e­ta­žni pro­sto­ri, jed­no­kra­ke ste­pe­ni­ce, pa vege­ta­ci­j a
koja ula­zi u pro­stor i stan koji se pre­li­je­va u pri­ro­du itd.?“
I dok su u stu­di­ji iz 1942. godi­ne, Gra­bri­jan i Neid­hardt Baš­čar­ši­ju jasno odi­je­li­li od
austro­u­gar­skog i moder­nog tki­va gra­da, pre­tva­ra­ju­ći nje­ne pre­o­sta­le kame­ne struk­tu­re u
izo­li­ra­ne muzej­ske eks­po­na­te jed­ne kuli­se­ri­je stra­ne duhu moder­nog doba, u opse­žnoj i
više­sloj­noj stu­di­j i iz 1957. godi­ne isti­ču kako od sta­rih dije­lo­va gra­da, poseb­no Baš­čar­ši­j e
neće stva­ra­ti muzej raz­va­li­na nego ih žele pre­ve­sti u monu­men­te novog druš­tva27, pred­la­
žu­ći tran­sfor­ma­ci­j u Baš­čar­ši­j e u repu­blič­ko kul­tur­no žariš­te i nagla­ša­va­ju­ći nužnost ure­đe­
nja Čar­ši­je pre­ma novim druš­tve­nim potre­ba­ma, kao živog orga­ni­zma koji će se uklo­pi­ti u
savre­men orga­ni­zam gra­da.28 Gra­bri­j an i Neid­hardt, ana­li­zi­ra­ju­ći pro­ble­ma­ti­ku Baš­čar­ši­j e,
zaklju­ču­ju da je riječ o „spo­me­ni­ci­ma koji su posta­li kul­tur­na svo­ji­na FNRJ“29, čime ova stu­

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 63

A. Aba­džić Hodžić

di­j a posta­je svo­je­vr­sna pro­le­go­me­na za sve broj­ni­j e stu­di­j e o bosan­skom pita­nju i slo­že­noj,
hete­ro­ge­noj struk­tu­ri bosan­ske kul­tu­re, a koje će obi­lje­ži­ti šezde­se­te godi­ne 20. sto­lje­ća.30
Šezde­se­te godi­ne bile su, nai­me, vrlo važne i za defi­ni­ra­nje naci­o­nal­nog iden­ti­te­ta musli­
man­skog (boš­njač­kog) dije­la sta­nov­niš­tva: od 1961. godi­ne i prvog uvo­đe­nja sta­ti­stič­ke
odred­ni­ce Musli­man u etnič­kom smi­slu, pre­ko šeste baklje izmi­je­nje­nog grba SFRJ (1963),
pa sve do ustav­nih amand­ma­na (1971), odno­sno Usta­va iz 1974. godi­ne, raz­vi­ja­lo se vrlo
slo­že­no tka­nje koje je otvo­ri­lo pita­nje naci­o­nal­nog iden­ti­te­ta boš­njač­kog naro­da. Kako je
počet­kom šezde­se­tih godi­na počeo rad na novom usta­vu, „neke od tinja­ju­ćih poli­tič­kih
bita­ka vođe­ne su sve otvo­re­ni­j e“.31 U tim je suko­bi­ma izme­đu cen­tra­li­stič­kih i fede­ra­li­stič­kih
kon­ce­pa­ta ure­đe­nja drža­ve, odsli­ka­nih u suko­bu koji se počet­kom 1960-ih vodio izme­đu
srp­skog knji­žev­ni­ka D. Ćosi­ća i lju­bljan­skog pro­fe­so­ra D. Pir­jev­ca, a u koji­ma su i gla­so­vi
iz poje­di­nač­nih repu­bli­ka posta­ja­li sve izra­že­ni­j i, kutu­ra ima­la poseb­no zna­čaj­nu ulo­gu.
Pozi­va­lo se na to da „sva­ka kul­tur­na sre­di­na insi­sti­ra na spe­ci­fič­noj teži­ni svo­je baš­ti­ne,
a da sve zajed­no zatim tra­že svoj zajed­nič­ki ime­ni­telj“.32 U pro­miš­lja­nju odno­sa pre­ma
kul­tur­nom nasli­j e­đu, uoče­no je da pri­stup kul­tur­nom nasli­je­đu izra­ža­va stu­panj histo­rij­ske
svi­je­sti jed­ne naci­je u kojem oso­bi­tu ulo­gu ima­ju tra­go­vi nasli­j e­đa u opu­si­ma moder­nih
sli­ka­ra, pje­sni­ka, urba­ni­sta, gra­fi­ča­ra i arhi­te­ka­ta koji time žele rea­li­zi­ra­ti svo­ju želju za
kon­ti­nu­i­te­tom, pri čemu želja za iden­ti­te­tom posta­je rav­na želji za dosto­jan­stvom. Ova­kvo
pro­miš­lja­nje vla­sti­te tra­di­ci­j e bilo je na tra­gu tada vrlo aktu­al­ne ras­pra­ve Fer­nan­da Bra­u­de­la
o novom razu­mi­j e­va­nju histo­rij­skih toko­va i ulo­ge histo­ri­o­gra­fi­j e u druš­tve­nim kre­ta­nji­ma, a
u kojoj je Bra­ud­ el, počet­kom šezde­se­tih godi­na u dje­lu Civi­li­za­ci­je kroz povi­jest [Gram­ma­i­re
des civi­li­sa­ti­ons, 1963], izlo­žio svo­je razu­mi­j e­va­nje civi­li­za­ci­j a kao bes­ko­nač­nih povi­je­
snih kon­ti­nu­i­te­ta, odno­sno živu­ćih proš­lo­sti. U ova­kvoj poli­tič­koj kon­ste­la­ci­j i, Gra­bri­j an i
Neid­hardt raz­vi­ja­ju svo­ju stu­di­ju iz 1957. godi­ne na nagla­še­noj vezi naro­da i teri­to­ri­ja,
pri čemu se kul­tur­no i arhi­tek­ton­sko nasli­je­đe uzi­ma kao ključ za razu­mi­je­va­nje bosan­ske
kul­tu­re i osno­va za kon­stru­i­ra­nje zajed­nič­ke proš­lo­sti, pri čemu, vrlo zna­ko­vi­to, oso­bi­to
mje­sto u knji­zi posve­ću­ju spe­ci­fič­noj poja­vi bogu­mi­la i Crkve bosan­ske kao jedin­stve­noj
eta­pi bosan­ske histo­ri­j e. Neid­hardt insi­sti­ra na kon­cep­tu inklu­ziv­no­sti bosan­ske kul­tu­re koja
nadi­la­zi etnič­ke i naci­o­nal­ne podje­le, te u odba­ci­va­nju isklju­či­vo­sti i binar­ne distink­ci­j e koja
je obi­lje­ži­la nji­ho­vu rani­j u stu­di­j u (u suko­bu ori­jen­tal­nog i moder­nog). Sada se zala­že za
uklju­či­va­nje ori­j en­tal­nog nasli­j e­đa kao dije­la mno­go­stru­kog, kolek­tiv­nog iden­ti­te­ta Bosne
i kao potvr­de rav­no­prav­no­sti, brat­stva i jedin­stva svih naro­da i narod­no­sti koji obi­ta­va­ju na
pro­sto­ru Jugo­sla­vi­j e. Tako je, kroz novi pri­j e­dlog regu­la­ci­j e Baš­čar­ši­j e, i osman­sko nasli­j e­đe
uklju­če­no u deba­tu o spe­ci­fič­nom bosan­skom iden­ti­te­tu, musli­man­sko nasli­je­đe u jugo­sla­
ven­sku sin­te­zu33, ali nadi­la­ze­ći naci­o­na­li­stič­ki pri­stup i razu­mi­j e­va­ju­ći bosan­ski iden­ti­tet
kao slo­že­nu, mno­go­stru­ku struk­tu­ru razno­vr­snih utje­ca­ja Isto­ka i Zapa­da, obli­ko­va­nu kroz
zajed­nič­ki život. U Pred­go­vo­ru knji­zi iz 1957. godi­ne, Le Cor­bu­si­er, na teme­lju Gra­bri­j a­no­vog
i Neid­hard­to­vog istra­ži­va­nja pri­zna­je kako je revi­di­rao svo­je rani­j e sta­vo­ve o tome kako iz
tra­di­ci­je ne mogu pro­is­te­ći impul­si za novo i kre­a­tiv­no te da se na nju osla­nja­ju lje­njiv­ci
u korist novog uvje­re­nja kako „posto­ji meto­da kon­ti­nu­i­te­ta, kon­ti­nu­i­te­ta duha i kon­ti­nu­i­
te­ta evo­lu­ci­j e, pod­ra­zu­mi­j e­va­ju­ći i revo­lu­ci­j e koje obi­lje­ža­va­ju put“. Baš­čar­ši­j u Gra­bri­j an i
Neid­hardt u novom poli­tič­kom kon­tek­stu više ne sagle­da­va­ju kao bazar bižu­te­ri­j e (1942),

64 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Sli­ka 2. Pano­ra­ma nove Čar­ši­je, 1957. (izvor: Vidić, P. (ur.), „Juraj Neid­hardt: arhi­tekt,
urba­nist, teo­re­ti­čar, peda­gog, publi­cist“, ANU­BiH, Sara­je­vo, 2019, 146)

nego u njoj ela­bo­ri­ra­ju obra­sce savre­me­nog živo­ta i rada (1957). U pogla­vlju o Čar­ši­ji, auto­ri
pra­te njen raz­voj sve do savre­me­nog doba, navo­de­ći kako „sva­ko vri­j e­me, sva­ko druš­tvo
tra­ži svoj izraz i svo­je sim­bo­le. Soci­j a­li­stič­ko je druš­tvo posta­vi­lo kul­tur­ne mani­fe­sta­ci­j e u
sre­diš­te svo­je dje­lat­no­sti i tra­ži toj svr­si odgo­va­ra­ju­će izra­ze i u arhi­tek­tu­ri iur­ba­ni­zmu“.34
Pred­la­žu­ći da se Baš­čar­ši­j a tran­sfor­mi­ra u repu­blič­ko kul­tur­no žariš­te, da se kame­ne i drve­
ne zgra­de uklju­če u nov život,auto­ri pred­la­žu, izme­đu osta­log, da Bru­sa bezi­stan posta­ne
Muzej NOB-a i gip­so­te­ka; Gazi Husrev-begov bezi­stan da se pre­na­mi­je­ni u piv­ni­cu; da se iza
Gazi Husrev-bego­ve dža­mi­j e izgra­di amfi­te­a­tar za raz­ne pri­red­be; da se Mori­ća han pre­tvo­ri
u ljet­ni hotel i ate­lje za umjet­ni­ke; da se na padi­ni iznad sta­re pra­vo­slav­ne crkve izgra­di
nase­lje za umjet­ni­ke i nauč­ni­ke; pokraj Vijeć­ni­ce – Muzej o postan­ku čovje­ka (Mun­da­ne­um);
te zaključ­no, Kate­dra­la rada sa Ori­j en­tal­nim i Bal­kan­skim insti­tu­tom i Aka­de­mi­j om nau­ka i
umjet­no­sti.35 Кako bi se uklo­ni­le hete­ro­ge­no­sti izme­đu Čar­ši­j e i oko­li­ne, auto­ri su pred­lo­ži­li
izgrad­nju tri­j e­mo­va, poput „ogr­li­ce čar­šij­skog pro­sto­ra“36, a u koji­ma bi bili smješ­te­ni duća­
ni umjet­nič­kih zana­ta, ruko­tvo­ri­na, turi­stič­ki ure­di i stra­ne čita­o­ni­ce. Regu­la­ci­j a je, dakle,
pre­ma ovom pri­j e­dlo­gu pod­ra­zu­mi­j e­va­la da se „posto­je­ćim objek­ti­ma doda­ju novi, da se
sta­ri objek­ti resta­u­ri­ra­ju, rušev­ni uklo­ne i na slo­bod­nom pro­sto­ru izgra­de novi, savre­me­nih
obli­ka i funk­ci­j a koji­ma bi se ambi­j ent Baš­čar­ši­j e upot­pu­nio savre­me­nim druš­tve­no-poli­ti-
č­kim i kul­tur­nim sadr­ža­ji­ma. Iz popi­sa novo­pro­jek­to­va­nih i inter­po­li­ra­nih obje­ka­ta vide se i
neke zani­mlji­ve ide­je kao: novo nase­lje kul­tur­nih rad­ni­ka, pa dom i nase­lje nauč­nih rad­ni­ka,
kafa­ni­ce u obli­ku soje­ni­ca na oba­li Miljac­ke, novi muzič­ki pavi­ljon [...], ali i tunel tran­zit­ne
sao­bra­ćaj­ni­ce, zgra­de upra­ve i dr.“37
Iako Gra­bri­j a­no­vi i Neid­hard­to­vi pri­j e­dlo­zi nisu zaži­vje­li, oni su dobi­li sre­diš­nji zna­čaj u
oču­va­nju Baš­čar­ši­j e i pla­ni­ra­nju nje­ne buduć­no­sti. Neid­hardt je nared­nih godi­na bio jedan
od savjet­ni­ka u sve­o­bu­hvat­nom pro­jek­tu histo­rij­ske stu­di­j e Baš­čar­ši­j e pod vod­stvom Ali­j e
Bej­ti­ća (1969), a koja je bila važna za oču­va­nje histo­rij­ske jezgre gra­da. Među­tim, nije­dan
od kasni­j ih pro­je­ka­ta nije, na Neid­hard­to­vom tra­gu, išao za aktiv­nom inte­gra­ci­j om sta­rog
i novog, već su na Baš­čar­ši­ju gle­da­li isklju­či­vo kao (odvo­je­nu) „cje­li­nu od histo­rij­skog i
kul­tur­nog zna­ča­ja“.38

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 65

A. Aba­džić Hodžić

Napo­me­ne:

1 Pre­merl, T. Neid­hard­to­va moder­na, obli­ko­va­telj novog huma­ni­zma, u: Vidić, P. (ur.), Juraj Neid­hardt:
arhi­tekt, urba­nist, teo­re­ti­čar, peda­gog, publi­cist, ANU­BiH, Sara­je­vo, 2019, 10.
2 Alić, D. Tran­sfor­ma­ti­ons of the Ori­en­tal in the Archi­tec­tu­ral Work of Juraj Neid­hardt and Dušan Gra­
bri­jan, PhD The­sis, The Uni­ver­sity of New South Wales, Sydeny, 2010, 137.
3 Gra­bri­jan, D. i Neid­hardt, J. Arhi­tek­tu­ra Bosne i put u savre­me­no, Držav­na zalo­žba Slo­ve­ni­j e, Lju­blja­na,
1957.
4 Čelić, Dž.Gra­bri­j an i Sara­je­vo, Pri­lo­zi za pro­u­ča­va­nje isto­ri­j e Sara­je­va, Muzej gra­da Sara­je­va, Sara­je­
vo,1970.
5 Te su stu­di­j e obja­vlje­ne u beč­kom časo­pi­su Der Archi­tekt, 1907. godi­ne. Detalj­ni­je u: Krzo­vić, I.Arhi­tek­
tu­ra sece­si­je u Bosni i Her­ce­go­vi­ni, Sara­je­vo Publis­hing, Sara­je­vo,2004, 191.
6 Pre­merl, nav. dje­lo, 37.
7 Kar­lić-Kape­ta­no­vić, J. Juraj Naj­dhart – život i dje­lo, „Vese­lin Masle­ša“, Sara­je­vo, 1990, 101.
8 Krzo­vić, I.Neid­hard­to­va bosan­ska ostva­re­nja, u: Vidić, P. (ur.), Juraj Neid­hardt: arhi­tekt, urba­nist, teo­
re­ti­čar, peda­gog, publi­cist, ANU­BiH, Sara­je­vo,2019, 150.
9 Pre­merl, nav. dje­lo, 31.
10 Zla­tar, B. Zlat­no doba Sara­je­va : (XVl sto­lje­će), Svje­tlost, Sara­je­vo, 1996.
11 Krzo­vić, nav. dje­lo, 159.
12 Alić, op. cit.,91–92.
13 Ibid., 109–114.
14 Gra­bri­j a­ni Neid­hardt, nav. dje­lo,227.
15 Isto, 115.
16 Alić, op. cit., 116.
17 Gra­bri­j a­ni Neid­hardt, nav. dje­lo, 255.
18 Isto, 203.
19 Alić, op. cit., 131.
20 Kadi­j e­vić, A. Bet­we­en Uni­ta­rism and Regi­o­na­lism: Archi­tec­tu­re in Yugo­sla­via 1918–1941, in: Archi­tec­
tu­re of Inde­pen­den­ce in Cen­tral Euro­pe/Archi­tek­tu­ra nie­po­dle­glo­sci w Euro­pie Środ­ko­wej, Inter­na­ti­o­nal
Cul­tu­ral Cen­tre, Kra­kow, 2018, 261.
21 Alić, op. cit., 150.
22 Kar­lić-Kape­ta­no­vić, nav. dje­lo, 297.
23 Alić, op. cit., 149.
24 Sti­er­li, M. Net­works and Cros­sro­ads: The Archi­tec­tu­re of Soci­a­list Yugo­sla­via as a Labo­ra­tory of Glo­ba­
li­sa­tion in the Cold War, in: Toward a Con­cre­te Uto­pia: Archi­tec­tu­re in Yugo­sla­via 1948–1980, MoMA,
New York, 2018, 14.
25 Jako­vi­na, T. Povi­j e­sni uspjeh šizo­fre­ne drža­ve: moder­ni­za­ci­j a u Jugo­sla­vi­j i 1945.–1974., u: Koleš­nik, Lj.
(ur.), Soci­ja­li­zam i moder­nost. Umjet­nost, kul­tu­ra, poli­ti­ka 1950.–1974., MSU/IPU, Zagreb, 2012, 33.
26 Alić, op. cit., 149.
27 Gra­bri­j a­ni Neid­hardt, nav. dje­lo, 14.

66 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

28 Isto, 110.
29 Isto.
30 Detalj­ni­je o zna­ča­ju ove deka­de u: Aba­džić Hodžić, A. Bosan­sko­her­ce­go­vač­ka gra­fi­ka 20. sto­lje­ća:
šezde­se­te i sedam­de­se­te godi­ne 20. sto­lje­ća u kon­tek­stu evrop­skog moder­ni­te­ta i post­mo­der­ni­te­ta,
Tugra, Sara­je­vo, 2008, 20–25.
31 Jako­vi­na, nav. dje­lo, 12.
32 Dizdar, M. Mar­gi­na­li­je na temu o kul­tur­nom nasli­je­đu, Izraz, 1969, br.12, Xlll, 606–607.
33 Alić, op. cit., 182.
34 Gra­bri­j an i Neid­hardt, nav. dje­lo, 110.
35 Isto, 111.
36 Isto, 112.
37 Krzo­vić, nav. dje­lo, 160–164.
38 Alić, op. cit., 250–251.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 67

 72.071.1:929 Петровић З. Б.
72.071.1:929 Миленковић Б. В.

Небој­ша Анте­ше­вић, маст. инж. арх., маст. прим. умет., истра­жи­вач сарад­ник
Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
ant.neboj­sa@g­mail.com

Мр Горан М. Бабић, дипл. инж. арх., руко­во­ди­лац Библи­о­те­ке ста­рих и рет­ких књи­га
Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
gary@arh.bg.ac.rs

ПРИ­СТУП ИСТРА­ЖИ­ВА­ЊИ­МА ГРА­ДИ­ТЕЉ­СКОГ

НАСЛЕ­ЂА И УРБА­НИ­СТИЧ­КИХ ЦЕЛИ­НА У РАДУ
АРХИ­ТЕ­КА­ТА ЗОРА­НА Б. ПЕТРО­ВИ­ЋА
И БРА­НИ­СЛА­ВА В. МИЛЕН­КО­ВИ­ЋА

Апстракт

У раду се ана­ли­зи­ра и науч­но вало­ри­зу­је мето­до­ло­шки при­ступ који су кроз истра­

жи­вач­ку прак­су засту­па­ли и раз­ви­ја­ли архи­тек­ти Зоран Б. Петро­вић (1925–2000) и др
Бра­ни­слав В. Милен­ко­вић (1926–2020) у сво­јим про­у­ча­ва­њи­ма гра­ди­тељ­ског насле­ђа
током педе­се­тих и шезде­се­тих годи­на 20. века, на осно­ву две сту­ди­је слу­ча­ја урба­
ни­стич­ких цели­на у Срби­ји – ста­рог град­ског тки­ва При­зре­на и про­стор­не кул­тур­но-
-исто­риј­ске цели­не Косан­чи­ћев венац у Бео­гра­ду. Под­стак­ну­ти дело­ва­њем свог про­фе­
со­ра а касни­јег сарад­ни­ка, ака­де­ми­ка Бра­ни­сла­ва Који­ћа, те вође­ни новим прин­ци­пи­ма
и смер­ни­ца­ма у зашти­ти насле­ђа утвр­ђе­них почет­ком педе­се­тих годи­на, архи­тек­ти З.
Петро­вић и Б. Милен­ко­вић били су укљу­че­ни у прве про­јек­те истра­жи­ва­ња аутен­тич­них
реги­о­на Југо­сла­ви­је, а потом и дру­гих пре­де­ла, места и исто­риј­ских цели­на. Про­у­ча­ва­ли
су их на себи свој­ствен начин, пола­зе­ћи од архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ких вред­но­сти и
кул­тур­ног иден­ти­те­та гра­ђе­не сре­ди­не, што је тре­ба­ло да буде основ за про­ми­шља­ње
нових интер­вен­ци­ја.

Кључ­не речи: Зоран Б. Петро­вић, Бра­ни­слав В. Милен­ко­вић, про­у­ча­ва­ње и зашти­та

гра­ди­тељ­ског насле­ђа, При­зрен, Косан­чи­ћев венац у Бео­гра­ду

68 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Neboj­ša Ante­še­vić, MSc in Archi­tec­tu­re and Applied Arts, Rese­arch Asso­ci­a­te
Uni­ver­sity of Belgra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
ant.neboj­sa@g­mail.com

Goran M. Babić, MSc in Archi­tec­tu­re, Head of the Library of Old and Rare Books
Uni­ver­sity of Belgra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
gary@arh.bg.ac.rs

AN APPRO­ACH TO RESE­AR­CHING ARCHI­TEC­TU­RAL

HERI­TA­GE AND URBAN ARE­AS DESIG­NED BY
ARCHI­TECTS ZORAN B. PETRO­VIĆ AND
BRA­NI­SLAV V. MILEN­KO­VIĆ

Abstract

The paper analyzes and sci­en­ti­fi­cally valo­ri­zes the met­ho­do­lo­gi­cal appro­ach advo­ca­ted
and deve­lo­ped by archi­tects Zoran B. Petro­vić (1925–2000) and Dr Bra­ni­slav V. Milen­ko­vić
(1926–2020) in the­ir stu­di­es of archi­tec­tu­ral heri­ta­ge during the 1950s and 1960s, on the
basis of two case stu­di­es of urban are­as in Ser­bia – the old urban tis­sue of Pri­zren, and the
spa­tial cul­tu­ral and histo­ri­cal quar­ter of Kosan­či­ćev Venac in Bel­gra­de. Enco­u­ra­ged by the
work of the­ir pro­fes­sor and later asso­ci­a­te, aca­de­mi­cian Bra­ni­slav Kojić, and gui­ded by new
prin­ci­ples and gui­de­li­nes in the pro­tec­tion of heri­ta­ge esta­blis­hed in the early 1950s, archi­
tects Z. Petro­vić and B. Milen­ko­vić took part in the first rese­arch pro­jects of aut­hen­tic are­as
of Yugo­sla­via, and later on of lan­dsca­pes, pla­ces and histo­ri­cal sites, which they explo­red in
the­ir own way, star­ting from archi­tec­tu­ral and urban valu­es and cul­tu­ral iden­tity of the built
envi­ron­ment, which were sup­po­sed to make the basis for con­si­de­ring new inter­ven­ti­ons.

Keywords: Zoran B. Petro­vić, Bra­ni­slav V. Milen­ko­vić, study and pro­tec­tion of archi­tec­tu­ral

heri­ta­ge, Pri­zren, Kosan­či­ćev Venac in Bel­gra­de

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 69

Н. Антешевић, Г. Бабић

Увод: успо­ста­вља­ње слу­жбе зашти­те у ФНРЈ

Током пери­о­да реа­ли­за­ци­је Првог пето­го­ди­шњег пла­на раз­во­ја југо­сло­вен­ске при­

вре­де, од 1947. до 1951. годи­не, којим су биле пред­ви­ђе­не и раз­ло­же­не актив­но­сти на
обно­ви и изград­њи инду­стри­је и витал­них при­вред­них гра­на, у сфе­ри кул­тур­не поли­
ти­ке се исто­вре­ме­но спро­во­ди низ адми­ни­стра­тив­них и орга­ни­за­ци­о­них посту­па­ка на
успо­ста­вља­њу слу­жбе зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре и дефи­ни­са­њу нових прин­ци­па у
дело­кру­гу зашти­те. Оску­дан прав­ни оквир о зашти­ти кул­тур­них доба­ра из међу­рат­
ног пери­о­да, кроз неко­ли­ко про­пи­са (зако­ни и уред­бе), који су у изве­сној мери нор­
ми­ра­ли однос држа­ве и поје­дин­ца пре­ма кул­тур­ним и при­род­ним добри­ма, заме­нио
је раз­ли­чи­те про­пи­се који су се при­ме­њи­ва­ли у Срби­ји и на тери­то­ри­ја­ма под Аустро-
угар­ском упра­вом (Сло­ве­ни­ја, Хрват­ска, Вој­во­ди­на, Босна и Хер­це­го­ви­на), пре фор­ми­
ра­ња Кра­ље­ви­не СХС, пото­ње Југо­сла­ви­је, и тиме ујед­на­чио начин посту­па­ња у погле­
ду зашти­те спо­ме­нич­ке башти­не (архе­о­ло­шка нала­зи­шта, архи­тек­тон­ско насле­ђе,
наци­о­нал­ни пар­ко­ви при­ро­де). За гра­ди­тељ­ско насле­ђе су биле реле­вант­не одред­бе
Гра­ђе­вин­ског зако­на из 1931. годи­не, који­ма је у ства­ри било обу­хва­ће­но само утвр­
ђи­ва­ње прин­ци­па чува­ња поје­ди­них гра­ђе­ви­на и дело­ва гра­до­ва од исто­риј­ског или
умет­нич­ког зна­ча­ја1, као и про­пи­си­ва­ње оба­ве­зно­сти да нове гра­ђе­ви­не у ули­ца­ма, на
трго­ви­ма и у дело­ви­ма гра­да про­гла­ше­ним исто­риј­ску зна­чај­ним „мора­ју бити тако про­
јек­то­ва­не и изве­де­не, да сли­ка места или ули­це не изгу­би ништа од сво­је исто­риј­ске или
умет­нич­ке вред­но­сти“2. Одмах по окон­ча­њу Дру­гог свет­ског рата, тач­ни­је 23. јула 1945.
годи­не, усво­јен је Закон о зашти­ти спо­ме­ни­ка кул­ту­ре и при­род­њач­ких рет­ко­сти, који
је имао упо­ри­ште у Одлу­ци о зашти­ти и чува­њу кул­тур­них спо­ме­ни­ка и ста­ри­на, коју је
у фебру­а­ру исте годи­не донео Наци­о­нал­ни коми­тет осло­бо­ђе­ња Југо­сла­ви­је.3 Тај закон
је потом уз мање изме­не и допу­не при­ла­го­ђен доне­том Уста­ву ФНРЈ и усво­јен 8. окто­
бра 1946. годи­не, под нази­вом Општи закон о зашти­ти спо­ме­ни­ка кул­ту­ре и при­род­них
рет­ко­сти. Од тада делат­ност зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре доби­ја карак­тер јав­не слу­жбе
од општег дру­штве­ног инте­ре­са.4
У наред­ним годи­на­ма су југо­сло­вен­ске репу­бли­ке на осно­ву тог кров­ног зако­
на и спе­ци­фич­но­сти сво­јих под­руч­ја доно­си­ле сво­је зако­не о зашти­ти кул­тур­ног
насле­ђа (Босна и Хер­це­го­ви­на 1947, Срби­ја, Маке­до­ни­ја и Сло­ве­ни­ја 1948, Хрват­
ска и Црна Гора 1949).5 У сеп­тем­бру 1950. годи­не осно­ван је Саве­зни инсти­тут за
зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, који је имао инге­рен­ци­ју над репу­блич­ким уста­но­ва­ма
зашти­те.6 Слу­жба зашти­те се на свом почет­ку суо­чи­ла са број­ним иза­зо­ви­ма и поте­
шко­ћа­ма, од пој­мов­ног одре­ђе­ња шта се сма­тра спо­ме­ни­ком (наве­де­ни закон није
дефи­ни­сао појам спо­ме­ни­ка, али је одре­дио основ­не кате­го­ри­је спо­ме­ни­ка – кул­тур­но-
-исто­риј­ски, умет­нич­ки и етно­граф­ски)7, пре­ко пој­мов­них и тех­нич­ких пита­ња кон­зер­ва­
ци­је, реста­у­ра­ци­је и рекон­струк­ци­је, недо­стат­ка доку­мен­та­ци­је о објек­ти­ма, због чега је,
сма­тра­ло се, посеб­на пажња тре­ба­ло да буде посве­ће­на про­у­ча­ва­њу архи­тек­ту­ре и исто­
риј­ског урба­ни­зма на тере­ну и кроз семи­на­ре8, па до пита­ња демо­крат­ски­јих прин­ци­па
и мето­да рада у про­у­ча­ва­њу и зашти­ти спо­ме­ни­ка кул­ту­ре који би има­ли уте­ме­ље­ње
у новим, науч­ни­јим, ширим и све­о­бу­хват­ни­јим погле­ди­ма и схва­та­њи­ма кул­ту­ре и кул­

70 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

тур­не башти­не9. Сто­га је на Првом саве­то­ва­њу кон­зер­ва­то­ра Југо­сла­ви­је, одр­жа­ном
у Спли­ту од 7. до 11. апри­ла 1953. годи­не, у први план дошло раз­ма­тра­ње аспе­ка­та
буду­ћег при­сту­па зашти­ти непо­крет­них спо­ме­ни­ка. У закључ­ци­ма саве­то­ва­ња наво­
ди се, изме­ђу оста­лог, да се при већим захва­ти­ма на архи­тек­тон­ским спо­ме­ни­ци­ма
не сме при­сту­пи­ти без озбиљ­не науч­не, тех­нич­ке и умет­нич­ко-исто­риј­ске прет­ход­не
сту­ди­је и без прет­ход­ног систе­мат­ског обра­ђе­ног струч­ног ела­бо­ра­та, као основ­ног
пла­на за даље радо­ве и интер­вен­ци­је.10
У ширем европ­ском кон­тек­сту шеста деце­ни­је је била зна­чај­на упра­во у доме­ну
про­на­ла­же­ња нових при­сту­па у зашти­ти гра­ди­тељ­ског насле­ђа, цели­на и ансам­ба­ла,
и то наро­чи­то на фону опсе­жне после­рат­не обно­ве, која је с посеб­ном пажњом била
усме­ра­ва­на на рекон­струк­ци­ју, реста­у­ра­ци­ју и реви­та­ли­за­ци­ју мно­гих пору­ше­них и
дева­сти­ра­них исто­риј­ских спо­ме­ни­ка и урба­ни­стич­ких цели­на. Иску­ства сти­ца­на током
деце­ни­је обно­ве и истра­жи­ва­ња пре­то­че­на су касни­је у неко­ли­ко међу­на­род­них пове­
ља и кон­вен­ци­ја, тако да су зашти­та и очу­ва­ње архи­тек­тон­ске башти­не током дру­ге
поло­ви­не 20. века доби­ли међу­на­род­ни прав­ни оквир уте­ме­љен на општим наче­ли­ма
и утвр­ђе­ним вред­но­сти­ма.11 На Дру­гом међу­на­род­ном кон­гре­су архи­те­ка­та и тех­ни­
ча­ра исто­риј­ских спо­ме­ни­ка, одр­жа­ном у Вене­ци­ји 1964. годи­не, усво­је­на је Пове­ља
о кон­зер­ва­ци­ји и реста­у­ра­ци­ји спо­ме­ни­ка и цели­на, касни­је назва­на Вене­ци­јан­ска
пове­ља, која је један од првих после­рат­них међу­на­род­них ака­та у доме­ну зашти­те
гра­ди­тељ­ског насле­ђа, чији се зна­чај огле­да у томе што је дело­круг очу­ва­ња башти­не
про­ши­рен од поје­ди­нач­них спо­ме­ни­ка ка исто­риј­ским град­ским и сео­ским цели­на­ма и
народ­ној архи­тек­ту­ри.12 Сто­га је већ у првом чла­ну те пове­ље дефи­ни­са­но да „појам
исто­риј­ски спо­ме­ник обу­хва­та како изо­ло­ва­но оства­ре­ње архи­тек­ту­ре, тако и урба­но
или рурал­но место (град или село), које пре­но­си све­до­чан­ство јед­не посеб­не циви­ли­за­
ци­је, изра­зи­те ево­лу­ци­је или исто­риј­ског дога­ђа­ја“, те да се овај појам тако­ђе про­те­же
и на скром­на дела која су с вре­ме­ном сте­кла кул­тур­но зна­че­ње.13 Прве после­рат­не
инсти­ту­ци­о­нал­не актив­но­сти у Југо­сла­ви­ји на пољу зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа
и зала­га­ња изве­сних пре­га­ла­ца спрем­них да се све­стра­но посве­те истра­жи­вач­ком
раду и под­стак­ну при­ме­ну нових мето­да – све­до­че о пио­нир­ском допри­но­су поје­ди­них
југо­сло­вен­ских архи­те­ка­та новим и ино­ва­тив­ним опре­де­ље­њи­ма у обла­сти зашти­те
на међу­на­род­ном пла­ну.

Истра­жи­ва­ња аутен­тич­них реги­о­на и исто­риј­ских

амби­јен­тал­них цели­на у Југо­сла­ви­ји: град При­зрен
и Косан­чи­ћев венац у Бео­гра­ду

Педе­се­тих годи­на 20. века јасни­је се дефи­ни­ше однос пре­ма про­у­ча­ва­њу и вало­
ри­за­ци­ји спо­ме­нич­ке башти­не. Наи­ме, тео­риј­ска пола­зи­шта у доме­ну зашти­те доно­се
нове погле­де на спо­ме­ник кул­ту­ре, који се више није могао посма­тра­ти као изо­ло­ван
пред­мет14, неза­ви­сно од дру­штва и вре­ме­на када је настао, од функ­ци­је и зна­ча­ја
које је имао у том дру­штву и вре­ме­ну, током свог посто­ја­ња15. Утвр­ђи­ва­ње нових
наче­ла у зашти­ти води­ло је и новим истра­жи­вач­ким про­јек­ти­ма, чији је дело­круг

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 71

Н. Антешевић, Г. Бабић

обу­хва­тао шира под­руч­ја једин­стве­них про­стор­них и кул­тур­них одли­ка. Пре него што
је 1963. годи­не уста­но­вљен про­је­кат Про­у­ча­ва­ње про­бле­ма зашти­те и реге­не­ра­ци­је
кул­тур­но-исто­риј­ског насле­ђа у окви­ру реги­о­на, којим су била обу­хва­ће­на истра­жи­
ва­ња урба­них цели­на у Истри, Дал­ма­ци­ји, Хер­це­го­ви­ни и Боки Котор­ској16, Саве­зни
инсти­тут за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре је деце­ни­ју рани­је, на под­сти­цај про­фе­со­ра
Бра­ни­сла­ва Који­ћа и дирек­то­ра Инсти­ту­та Вла­де Маџа­ри­ћа, у сво­ја прва истра­жи­ва­ња
Маке­до­ни­је и јужне Срби­је увр­стио и град При­зрен. Тада је већ запо­че­ло про­у­ча­ва­
ње кул­тур­но-исто­риј­ског насле­ђа јед­не реги­је као ком­плек­сне цели­не у циљу да се
цело­ви­ти­је утвр­де њени спо­ме­нич­ки потен­ци­ја­ли и њихо­ви међу­соб­ни одно­си и вред­
но­сти. У тим првим актив­но­сти­ма Инсти­ту­та, као њего­ви спољ­ни чла­но­ви, уче­ству­ју
тада мла­ди архи­тек­ти Зоран Б. Петро­вић и Бра­ни­слав В. Милен­ко­вић, који су сво­јим
спе­ци­фич­ним при­сту­пом и при­ме­ње­ном мето­дом знат­но допри­не­ли бољем раз­у­ме­
ва­њу гра­ди­тељ­ске и урба­ни­стич­ке башти­не. Сво­ја иску­ства су сти­ца­ли одла­сци­ма
на струч­не сту­дент­ске екс­кур­зи­је, укљу­чи­ва­њем у науч­не кру­жо­ке на бео­град­ском
Архи­тек­тон­ском факул­те­ту и суде­ло­ва­њем у терен­ским испи­ти­ва­њи­ма која су води­ли
настав­ни­ци и сарад­ни­ци Факул­те­та Алек­сан­дар Деро­ко, Ђурађ Бошко­вић, Бра­ни­слав
Којић и Јован Кру­нић. Иако су има­ли пуну сло­бо­ду у избо­ру мето­да рада, на осно­ву
лите­ра­ту­ре кори­шће­не у њихо­вим радо­ви­ма и раз­го­во­ра који су ауто­ри овог рада
током 2019. и почет­ком 2020. годи­не води­ли са Бра­ни­сла­вом Милен­ко­ви­ћем, може се
закљу­чи­ти да је њихо­во дела­ње било на тра­гу науч­них прин­ци­па које су при­ме­њи­ва­ли
Јован Цви­јић и њего­ви сарад­ни­ци, када су посре­ди истра­жи­ва­ња пре­де­ла и насе­ља, те
поме­ну­ти про­фе­со­ри Архи­тек­тон­ског факул­те­та, када је реч о гра­ди­тељ­ском насле­ђу
про­фа­не или сакрал­не про­ве­ни­јен­ци­је.
Петро­ви­ћа и Милен­ко­ви­ћа је про­фе­сор Којић ода­брао за сарад­ни­ке пошто је у
њима пре­по­знао кре­а­тив­не и про­фе­си­о­нал­не потен­ци­ја­ле, посве­ће­ност раду те раз­
ви­је­ну ликов­ну писме­ност и позна­ва­ње прин­ци­па народ­ног неи­мар­ства. И поред тога
што су у буду­ћој кари­је­ри има­ли раз­ли­чи­та про­фе­си­о­нал­на инте­ре­со­ва­ња и педа­го­шке
анга­жма­не, посве­ће­ност про­у­ча­ва­њу гра­ди­тељ­ског насле­ђа, било за потре­бе зашти­те
или у свр­ху архи­тек­тон­ских ана­ли­за ради испи­ти­ва­ња раз­во­ја про­јек­тант­ских иде­ја,
била је чвр­ста пове­зни­ца дуго­го­ди­шњег при­ја­тељ­ства Петро­ви­ћа и Милен­ко­ви­ћа.
Зора­но­ва струч­на, а делом и науч­на инте­ре­со­ва­ња усме­ре­на ка зашти­ти гра­ди­тељ­ског
насле­ђа иска­за­на су кроз раз­ли­чи­те мето­де рада, пре­вас­ход­но кроз кон­цепт зашти­
те путем црте­жа, за који је награ­ђи­ван већим бро­јем раз­ли­чи­тих при­зна­ња17, док се
Бра­ни­слав Милен­ко­вић понај­ви­ше бавио науч­ним радом, дав­ши зна­ча­јан допри­нос
савре­ме­ним про­у­ча­ва­њи­ма мето­до­ло­ги­је и про­це­са про­јек­то­ва­ња, наро­чи­то про­сто­
ра стам­бе­не наме­не, уте­ме­ље­ним у тео­риј­ским испи­ти­ва­њи­ма про­грам­ских наче­ла
архи­тек­ту­ре и њеног одно­са пре­ма дру­гим пољи­ма у нау­ци о про­сто­ру18. Иако ника­
да зва­нич­но није био члан Дру­штва кон­зер­ва­то­ра Срби­је, Милен­ко­ви­ћев допри­нос
зашти­ти кул­тур­ног насле­ђа је разно­вр­стан и изу­зе­тан, посеб­но има­ју­ћи у виду науч­ну
и педа­го­шку димен­зи­ју њего­вог рада.19 Све­стра­но инте­ре­со­ва­ње за про­бле­ма­ти­ку
зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа уте­ме­ље­но у етич­но­сти и науч­ној пот­кре­пље­но­сти, али
и дуго­го­ди­шње при­ја­тељ­ство Бра­ни­сла­ва Милен­ко­ви­ћа са Све­ти­сла­вом Вуче­но­ви­ћем,

72 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

које поти­че из ране мла­до­сти, има­ло је за потвр­ду Милен­ко­ви­ће­ву рецен­зи­ју Вуче­но­
ви­ће­ве књи­ге Урба­на и архи­тек­тон­ска кон­зер­ва­ци­ја, у којој је сагле­дан раз­вој савре­
ме­не архи­тек­тон­ске и урба­ни­стич­ке кон­зер­ва­ци­је у Евро­пи и све­ту, а за коју Милен­
ко­вић наво­ди да пред­ста­вља неза­о­би­ла­зни и састав­ни део јед­не нау­ке о про­сто­ру.
Метод рада који су Петро­вић и Милен­ко­вић раз­ви­ли током сво­је зајед­нич­ке
сарад­ње огле­да се у опсе­жном истра­жи­ва­њу на тере­ну, утвр­ђи­ва­њу архи­тек­тон­ско-
-урба­ни­стич­ких чиње­ни­ца о истра­жи­ва­ним цели­на­ма и објек­ти­ма, ана­ли­зи­ра­ње кул­ту­
ро­ло­шких аспе­ка­та и кон­ци­пи­ра­ње пред­ло­га за буду­ћу зашти­ту и реви­та­ли­за­ци­ју гра­
ди­тељ­ског насле­ђа. Наста­вља­ју­ћи тра­ди­ци­ју Михај­ла Вал­тро­ви­ћа и Дра­гу­ти­на Милу­
ти­но­ви­ћа у сни­ма­њу и гра­фич­ком доку­мен­то­ва­њу гра­ди­тељ­ског насле­ђа, Петро­вић
и Милен­ко­вић су сво­јим једин­стве­ним цртач­ким вешти­на­ма при­ље­жно при­сту­па­ли
про­у­ча­ва­њу гра­ди­тељ­ских оства­ре­ња и урба­них сре­ди­на про­шло­сти, исти­чу­ћи вред­но­
сти бли­жих и даљих пер­спек­ти­ва, ситу­а­ци­ја и спе­ци­фич­них про­стор­них про­бле­ма, како
би у наред­ном кора­ку дошли до смер­ни­ца зна­чај­них за нове интер­вен­ци­је. Утвр­ђи­ва­њу
архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ких чиње­ни­ца о истра­жи­ва­ним град­ским про­сто­ри­ма кроз
терен­ска испи­ти­ва­ња прет­хо­ди­ле су ана­ли­зе реле­вант­них изво­ра и лите­ра­ту­ре како
би се про­јект­ни пред­ло­зи све­о­бу­хват­ни­је пре­зен­то­ва­ли. У сво­јим истра­жи­вач­ким про­
јек­ти­ма Петро­вић и Милен­ко­вић су уз пре­ци­зну ела­бо­ра­ци­ју гра­ди­тељ­ских карак­те­ри­
сти­ка урба­них цели­на исти­ца­ли и њихо­ве кул­ту­ро­ло­шке и иден­ти­тет­ске вред­но­сти, уз
наво­ђе­ње основ­них пред­ло­га за очу­ва­ње у скло­пу оса­вре­ме­ња­ва­ња живот­не сре­ди­не
гра­да тако да се не нару­ше дух и инте­гри­тет места и амби­јен­тал­на цело­ви­тост. Међу
тим про­јек­ти­ма издва­ја се њихо­во анга­жо­ва­ње у про­у­ча­ва­њу ста­рог град­ског језгра
При­зре­на и реви­та­ли­за­ци­ји кул­тур­но-исто­риј­ске амби­јен­тал­не цели­не Косан­чи­ћев
венац у Бео­гра­ду. Уз Петро­ви­ћа и Милен­ко­ви­ћа, истра­жи­вач­ки тим који је неко­ли­ко
годи­на испи­ти­вао карак­те­ри­сти­ке пре­де­ла и насе­ља на Косо­ву и Мето­хи­ји чини­ли су
и архи­тек­ти Јели­са­ве­та (Елза) Милен­ко­вић и Ран­ко Фин­дрик. Од 1954. годи­не тим је
током неко­ли­ко годи­на сва­ки лет­њи рас­пуст кори­стио за про­у­ча­ва­ње ста­ре урба­не
струк­ту­ре При­зре­на. Више­го­ди­шња при­вр­же­ност истра­жи­ва­њи­ма аутен­тич­них вред­
но­сти гра­ди­тељ­ског насле­ђа оку­пи­ла је неко­ли­ко истра­жи­ва­ча у гру­пу позна­ту под
нази­вом Мали урба­ни­зам, фор­ми­ра­ну при Урба­ни­стич­ком заво­ду Бео­гра­да, чији је
ини­ци­ја­тор и руко­во­ди­лац био архи­тек­та Бог­дан Бог­да­но­вић.20 Иако се гру­па није дуго
одр­жа­ла, пошто није дола­зи­ло до реа­ли­за­ци­је пред­ла­га­них рекон­струк­тив­них захва­та
у ста­рој град­ској зони Бео­гра­да, засно­ва­них на малим интер­вен­ци­ја­ма често пре­суд­
ним за фор­ми­ра­ње завр­шне физи­о­но­ми­је гра­да21, неко­ли­ко таквих пред­ло­га, који
нису били зва­нич­ни про­јек­ти град­ских уста­но­ва – пред­ста­вља­ју дра­го­цен мате­ри­јал
за раз­у­ме­ва­ње при­сту­па у сфе­ри зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа почет­ком сед­ме
деце­ни­је. Један од тих само­и­ни­ци­ја­тив­них радо­ва пред­ста­вља­ла је и архи­тек­тон­ско-
-урба­ни­стич­ка сту­ди­ја град­ске цели­не Косан­чи­ћев венац, коју су 1962. годи­не изра­ди­ли
Петро­вић и Милен­ко­вић-22
Актив­но­сти на про­у­ча­ва­њу гра­ди­тељ­ске башти­не обу­хва­та­ле су реког­но­сци­ра­ње
тере­на, ана­ли­зи­ра­ње окру­же­ња и пано­рам­ских изгле­да, мапи­ра­ње сао­бра­ћај­не и
кому­нал­не мре­же, те детаљ­но сни­ма­ње обје­ка­та на тере­ну, од њихо­ве струк­ту­ре и

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 73

Н. Антешевић, Г. Бабић

ком­по­зи­ци­је, при­ме­ње­не кон­струк­ци­је и мате­ри­ја­ла, до уну­тра­шње орга­ни­за­ци­је и

опре­ма­ња. Пред­мет ана­ли­зе нису била само гра­ди­тељ­ска оства­ре­ња већ и њихо­во
уже и шире окру­же­ње. Уже окру­же­ње обу­хва­та кућ­но, стам­бе­но и при­вред­но, дво­
ри­ште (окућ­ни­цу), сусед­ство (мала или маха­ла), с при­па­да­ју­ћим ули­ца­ма и сока­ци­ма.
Шире окру­же­ње пред­ста­вља­ју град и њего­ви дело­ви, карак­те­ри­стич­ни садр­жа­ји и
архи­тек­тон­ски спо­ме­ни­ци, попут твр­ђа­ва, сакрал­них обје­ка­та, пала­та и др. Про­цес
спро­ве­де­них истра­жи­ва­ња је, поред рада на тере­ну, обу­хва­тао и раз­ли­чи­те актив­но­сти
– почев од писа­ња про­мо­тив­них (науч­но­по­пу­лар­них) при­ка­за у штам­пи, науч­но­стру-
ч­них радо­ва у струч­ној пери­о­ди­ци, моно­граф­ских пре­гле­да, рефе­ра­та за науч­но­струч­не
ску­по­ве, јав­них и факул­тет­ских пре­да­ва­ња, пре­ко орга­ни­зо­ва­ња ликов­них и струч­них
изло­жби до изра­де завр­шних ела­бо­ра­та и сту­ди­ја о реви­та­ли­за­ци­ји и зашти­ти цели­
на и поје­ди­нач­них обје­ка­та с циљем да буду основ за при­пре­му нових урба­ни­стич­ких
пла­но­ва или про­је­ка­та. Обја­вљу­ју­ћи поје­ди­на запа­жа­ња про­и­за­шла из истра­жи­ва­ња
гра­ди­тељ­ског насле­ђа широм Југо­сла­ви­је, пре­зен­то­ва­на кроз неко­ли­ко темат­ских
чла­на­ка (Архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ко насле­ђе у гра­до­ви­ма Срби­је23, Ста­ра град­ска
насе­ља у Југо­сла­ви­ји24, Амби­јент и атмос­фе­ра25), архи­тек­та Петро­вић ука­зу­је на једин­
стве­не кул­ту­ро­ло­шке и иден­ти­тет­ске вред­но­сти гра­ди­тељ­ске башти­не – пано­рам­ски
изгле­ди ста­рих насе­ља, ликов­ни ква­ли­те­ти гра­ди­тељ­ских агло­ме­ра­ци­ја, спон­та­ност
улич­не мре­же и начин савла­да­ва­ња тере­на, спе­ци­фич­на атмос­фе­ра и амби­јент. Да би
се сачу­ва­ла ста­ра град­ска насе­ља од њихо­вог неми­нов­ног обна­вља­ња и одр­жа­ва­ња,
Петро­вић је сма­трао да би у новим интер­вен­ци­ја­ма нај­и­справ­ни­је било сачу­ва­ти
дух места (geni­us loci), јер се упра­во у њему сусти­чу спе­ци­фич­но­сти под­не­бља,
гра­ди­тељ­ска тра­ди­ци­ја, карак­те­ри­сти­ке мате­ри­ја­ла и кул­ту­ро­ло­шка димен­зи­ја атмос­
фе­ре. Про­ми­шља­ју­ћи вред­но­сти исто­риј­ских урба­них цели­на и архи­тек­тон­ске башти­не
у кон­тек­сту њихо­ве актив­не зашти­те и реви­та­ли­за­ци­је, архи­тек­та Зоран Петро­вић је
током сво­јих путо­ва­ња по Евро­пи кра­јем педе­се­тих и почет­ком шезде­се­тих годи­на
црте­жом доку­мен­то­вао и ана­ли­зи­рао број­не аутен­тич­не урба­не ситу­а­ци­је и амби­јен­те
у наме­ри да пот­пу­ни­је раз­у­ме и сагле­да про­стор, ком­по­зи­ци­ју, ликов­ност и атмос­фе­ру,
али и да се инспи­ри­ше за вла­сти­та дела­ња, па је тако при­зо­ре и амби­јен­те Косан­чи­
ће­вог вен­ца, наста­ле за потре­бе поме­ну­те сту­ди­је, касни­је поре­дио с амби­јен­ти­ма
пари­ског Мон­мар­тра. Слич­на иску­ства имао је и архи­тек­та Милен­ко­вић, који је уз
про­фе­со­ра Мила­на Зло­ко­ви­ћа раз­ви­јао инте­ре­со­ва­ња за про­пор­ци­је у кла­сич­ној и
народ­ској архи­тек­ту­ри.26
У поста­вља­њу окви­ра за истра­жи­ва­ње При­зре­на, Петро­вић и Милен­ко­вић су
пошли од сазна­ња да се прет­ход­ним актив­но­сти­ма у рекон­струк­ци­ја­ма насе­ља на
Косме­ту при­ла­зи­ло шемат­ски с пред­о­дре­ђе­ним кон­цеп­ци­ја­ма које нису могле да се
спро­ве­ду и које су често води­ле нару­ша­ва­њу посто­је­ћих физи­о­но­ми­ја. Сма­тра­ли су
да раз­лог за то почи­ва у недо­вољ­ном про­у­ча­ва­њу посто­је­ћег ста­ња и неа­де­кват­
ном сагле­да­ва­њу посто­је­ћих амби­је­на­та као изво­ра за даљи раз­вој насе­ља. Да би
могли изву­ћи прак­тич­не закључ­ке зна­чај­не за очу­ва­ње и одр­жи­во кори­шће­ње ста­
рих цели­на, наро­чи­то ако би се ради­ло о буду­ћим новим захва­ти­ма, овај дво­јац је
пола­зио од тога да је нео­п­ход­но откри­ти све зако­ни­то­сти и одре­ђе­но­сти посто­је­ћих

74 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

вред­но­сти у који­ма се испо­ља­ва­ју глав­не одли­ке гра­ди­тељ­ских струк­ту­ра про­шло­сти.
Тежи­ште њихо­вог при­сту­па огле­да­ло се у све­о­бу­хват­ној урба­ни­стич­кој и архи­тек­тон­
ској ана­ли­зи на осно­ву које би се извла­чи­ли кори­сни закључ­ци за њихов раз­вој и
исправ­не савре­ме­не интер­вен­ци­је. Зна­чај­но је напо­ме­ну­ти да Петро­вић и Милен­
ко­вић, као прак­тич­ни архи­тек­ти, током рада на вало­ри­за­ци­ји и про­у­ча­ва­њу архи­
тек­тон­ско-урба­ни­стич­ких вред­но­сти гра­да При­зре­на нису зао­би­шли пита­ње њего­ве
савре­ме­не регу­ла­ци­је, те су сво­је сло­бод­но вре­ме током борав­ка у њему иско­ри­
сти­ли да на осно­ву истра­жи­вач­ког мате­ри­ја­ла и сазна­ња на тере­ну дају пред­ло­ге,
које су потом пред­ста­ви­ли у обја­вље­ној сту­ди­ји о про­бле­ми­ма регу­ла­ци­је При­зре­
на.27 Истра­жи­ва­ње ста­рог град­ског језгра При­зре­на спро­ве­де­но је кроз ана­ли­зу
издво­је­них архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ких вред­но­сти изме­ђу којих посто­је утвр­ђе­ни
стан­дар­ди и одре­ђе­на мери­ла – кућа, дво­ри­ште, ули­ца, вода, маха­ла и силу­е­та, док
је архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ка сту­ди­ја за Косан­чи­ћев венац у Бео­гра­ду засно­ва­
на на опсе­жној ана­ли­зи вред­но­сти које тај про­стор гра­да посе­ду­је и које је имао
у про­шло­сти, а како би се аде­кват­но пот­кре­пи­ли пред­ло­зи за њего­во очу­ва­ње
– пре­глед исто­риј­ских пода­та­ка и чиње­ни­ца од зна­ча­ја за урба­ни­стич­ки раз­вој тог
дела Бео­гра­да, архи­тек­тон­ске вред­но­сти, кул­тур­не мани­фе­ста­ци­је и дога­ђа­ји који су
се оди­гра­ли у том делу гра­да, као и ликов­но-амби­јен­тал­не вред­но­сти и спе­ци­фи-
ч­на атмос­фе­ра. У пред­ста­вља­њу резул­та­та истра­жи­ва­ња При­зре­на и Косан­чи­ће­вог
вен­ца, ауто­ри пот­цр­та­ва­ју пита­ње стан­дар­да у којем пре­по­зна­ју вољу јед­не ску­пи­не
или дру­штва, то јест мате­ри­јал­ни оквир дру­штва и сушти­ну њего­вог бив­ство­ва­ња28
(гра­ђе­вин­ска иску­ства која су поста­ла народ­ни стан­дард). Иако су овде пред­ста­вље­не
урба­не цели­не у пот­пу­но­сти физич­ки и сим­бо­лич­ки раз­ли­чи­те, њих пове­зу­ју одли­ке
духа места и аутен­тич­на атмос­фе­ра која у њима вла­да. Њихо­ве физич­ке и иден­ти­тет­
ске карак­те­ри­сти­ке су одре­ди­ле и бли­же мето­де истра­жи­ва­ња и пред­ло­ге за буду­ћу
зашти­ту и реви­та­ли­за­ци­ју које инте­гри­шу тра­ди­ци­о­нал­на иску­ства са савре­ме­ним
стре­мље­њи­ма и начи­ном живо­та карак­те­ри­стич­ним за бал­кан­ску кул­ту­ру и под­не­бље.
Про­у­ча­ва­ње При­зре­на је пока­за­ло да њего­ву урба­ну струк­ту­ру углав­ном чине
објек­ти мале архи­тек­тон­ске вред­но­сти, али да је њихов међу­соб­ни однос изра­зи­то
вре­дан, јер про­из­и­ла­зи из функ­ци­о­нал­но­сти и иде­је про­сто­ра која се раз­ви­ла као
резул­тат јед­но­став­ног реша­ва­ња основ­них живот­них потре­ба.29 Сто­га су ауто­ри инси­
сти­ра­ли на томе да је физич­ка струк­ту­ра пот­пу­но у садеј­ству с оби­чај­ним прин­ци­пи­
ма и мемо­ри­јом места, те би у том кон­тек­сту тре­ба­ло сагле­да­ва­ти и окви­ре буду­ћих
савре­ме­них гра­ди­тељ­ских захва­та. При­зрен је био одраз про­це­са мате­ри­ја­ли­зо­ва­ња
суп­тил­них сфе­ра живо­та, где је обли­ко­ва­ње било сазда­но у логич­но­сти ира­ци­о­нал­ног
и инвен­ци­ји инту­и­тив­ног, у бизар­но­сти кон­крет­ног и орган­ском гра­ђе­њу у апстрак­ци­
ја­ма струк­ту­рал­них скло­по­ва пове­за­них с при­ро­дом30, тако да су Петро­вић и Милен­
ко­вић сво­ја истра­жи­ва­ња – за раз­ли­ку од архи­тек­те Бран­ка Мак­си­мо­ви­ћа, који је у
то вре­ме тако­ђе био анга­жо­ван на истра­жи­ва­њи­ма При­зре­на и чији су се резул­та­ти
терен­ских про­у­ча­ва­ња засни­ва­ли на науч­но­струч­ним тума­че­њи­ма субли­ми­ра­ним у
писа­ном рефе­ра­ту31 – пре­до­чи­ли кроз струч­ни ела­бо­рат опсе­жне гра­фич­ке садр­жи­не,
при­пре­мљен у скла­ду с пре­по­ру­ка­ма изне­тим на сплит­ском саве­то­ва­њу, који обу­хва­та

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 75

Н. Антешевић, Г. Бабић

Сли­ка 1 и 2. (лево) Куће и дво­ри­шта у рав­ни­чар­ском делу При­зре­на; (десно) Пози­ци­ја

куће на пар­це­ли и њен однос пре­ма дво­ри­шту (извор: Петро­вић, З. и Милен­ко­вић, Б.
„При­зрен – град спо­ме­ник – сли­ка гра­да“, ПЗЗСК При­шти­на – Лепо­са­вић, 2006, 37, 51)

систе­мат­ски ана­ли­зи­ра­не урба­ни­стич­ке аспек­те, гра­ди­тељ­ске скло­по­ве и њихо­ве раз­

ли­чи­те оби­чај­не стан­дар­де.32 Такав истра­жи­вач­ки при­ступ је наи­шао на добар при­јем
у струч­ној јав­но­сти, након што су ауто­ри резул­та­те свог истра­жи­ва­ња пред­ста­ви­ли
на саве­то­ва­њу одр­жа­ном у Спли­ту 1962. годи­не, под нази­вом Урба­ни­зам и зашти­та
спо­ме­ни­ка кул­ту­ре. Када је наред­не годи­не отпо­чео поме­ну­ти про­је­кат на про­у­ча­ва­њу
про­бле­ма зашти­те у окви­ру реги­о­на, Саве­зни инсти­тут је позвао ухо­да­ни дво­јац да
се као сарад­ни­ци Инсти­ту­та при­дру­же акци­ји про­у­ча­ва­ња остр­ва Хва­ра33, па је током
при­пре­ма на коор­ди­на­ци­ји рада при­хва­ћен њихов пред­лог да се анга­жу­ју упра­во на
испи­ти­ва­њу сео­ске архи­тек­ту­ре овог јадран­ског остр­ва34.
С дру­ге пак стра­не, истра­жи­ва­њу про­сто­ра Косан­чи­ће­вог вен­ца прет­хо­дио је кон­
курс за регу­ла­ци­ју Сав­ске пади­не35 (ужа зона надо­мак Бран­ко­вог моста), из 1955.
годи­не, на којем је рад архи­те­ка­та Мате Бај­ло­на и Б. Милен­ко­ви­ћа награ­ђен првом
награ­дом36. На кон­кур­су је уче­ство­вао и Зоран Петро­вић у сарад­њи с архи­тек­ти­ма
Мила­ном Пали­ша­шким и Сло­бо­да­ном Јањи­ћем (четвр­та награ­да). Архи­тек­та Нико­ла
Добро­вић, један од позва­них уче­сни­ка кон­кур­са, награ­ђен тре­ћом награ­дом, зала­гао
се за знат­но ради­кал­ни­ји при­ступ, пред­ла­жу­ћи архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ку ком­по­
зи­ци­ју вели­ких раз­ме­ра која зане­ма­ру­је терен пади­не. Добро­вић у свом одго­во­ру на
анке­ту о јав­ним спо­ме­ни­ци­ма, обја­вље­ну те годи­не у недељ­ном листу НИН, пала­нач­
ким схва­та­њем нази­ва несхва­та­ње савре­ме­ног уре­ђе­ња палан­ки и вели­ких гра­до­ва
које, по њему, тре­ба да поч­не „одстра­ње­њем посто­је­ћих руго­ба и посте­пе­ним дода­ва­
њем нових вред­но­сти“37. У реше­њи­ма која су са сво­јим коле­га­ма пону­ди­ли Петро­вић и
Милен­ко­вић при­ме­њен је при­ступ пре­ма којем је про­стор Косан­чи­ће­вог вен­ца тре­ба­ло
да се рекон­стру­и­ше и акти­ви­ра у све­о­бу­хват­ном раз­у­ме­ва­њу њего­ве исто­ри­је до би
се пости­гао аутен­тич­ни дожи­вљај амби­јен­та и атмос­фе­ре. Раз­ма­тра­ју­ћи пита­ње како
у Бео­гра­ду пре­зен­то­ва­ти исто­ри­ју, Жељ­ко Шка­ла­ме­ра наво­ди да вред­но­сти архи­тек­
тон­ског насле­ђа Бео­гра­да нису „непри­ко­сно­ве­не и у поре­ђе­њи­ма несум­њи­ве”, па би
баш због тога истра­жи­ва­њи­ма њего­вог гра­ди­тељ­ског насле­ђа ваља­ло при­сту­пи­ти

76 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 3 и 4. (лево) Петро­вић, З., Милен­ко­вић, Б.: Мапа исто­риј­ско-амби­јен­тал­не цели­не
Косан­чи­ћев венац у Бео­гра­ду; (десно) Петро­вић, З.: При­зо­ри – амби­јен­ти Косан­чи­ће­вог
вен­ца (извор: Архив библи­о­те­ке ста­рих и рет­ких књи­га Архи­тек­тон­ског факул­те­та у
Бео­гра­ду, Зао­став­шти­на архи­тек­те Зора­на Б. Петро­ви­ћа)

дру­га­чи­је тако да се у истра­жи­ва­њи­ма и вред­но­ва­њи­ма Бео­гра­да пође од њега самог,

то јест од исти­не коју је веко­ви­ма тало­жио.38 Исто­риј­ски део гра­да с низом кул­тур­но-
исто­риј­ских спо­ме­ни­ка и амби­је­на­та (какав је Косан­чи­ћев венац), „самом ста­ро­шћу
и вре­ме­шно­шћу избо­рио је себи пра­во на емпи­риј­ску важност“, поја­шња­ва соци­о­лог
Огњен Чал­да­ро­вић, и то кроз важност поје­ди­них амби­је­на­та који су „изра­сли из чистог
тем­по­ра­ли­те­та“ који се пока­зу­је „нај­ја­чим аргу­мен­том за ства­ра­ње одго­ва­ра­ју­ћег
типа сим­бо­ли­за­ци­је гра­да“.39 Иден­ти­тет јед­ног гра­да пред­ста­вља њего­ву једин­стве­
ност и посеб­ност, по који­ма се раз­ли­ку­је од дру­гих гра­до­ва, иска­за­них у извор­ном
ква­ли­те­ту угра­ђе­ном у непо­но­вљи­ви про­цес гра­до­град­ње, по који­ма пре­по­зна­је­мо
одре­ђе­ни урба­ни про­стор у њего­вој цело­ви­то­сти и кон­ти­ну­и­те­ту.40 Вође­ни тим ста­но­
ви­шти­ма, архи­тек­ти Петро­вић и Милен­ко­вић су раз­ви­ја­ли свој при­ступ про­у­ча­ва­њу
гра­ди­тељ­ског насле­ђа про­шло­сти насто­је­ћи да про­ник­ну и доку­мен­ту­ју иден­ти­тет­ске
карак­те­ри­сти­ке ста­рих урба­них цели­на и живо­та у њима.

Закљу­чак: Заго­вор­ни­ци очу­ва­ња иден­ти­те­та

и мемо­ри­је гра­да

Гру­пи архи­те­ка­та ста­ри­је гене­ра­ци­је који су сво­јим пио­нир­ским истра­жи­ва­њи­ма

допри­не­ли бољем раз­у­ме­ва­њу про­фа­не и сакрал­не гра­ди­тељ­ске башти­не про­сто­ра
Југо­сла­ви­је (Бра­ни­слав Којић, Алек­сан­дар Деро­ко, Јурај Нај­дхарт, Мари­јан Мушић,
Алек­сан­дар Фро­ден­рајх, Мир­ко Мили­чић и др.), при­дру­жи­ла се педе­се­тих годи­на 20.
века нова гене­ра­ци­ја архи­те­ка­та међу који­ма су се сво­јим зала­га­њем иста­кли Петро­
вић и Милен­ко­вић, раз­ви­ја­ју­ћи током наред­них деце­ни­ја вла­сти­ти при­ступ и мето­де
уте­ме­ље­не у кре­а­тив­ним потен­ци­ја­ли­ма и раз­у­ме­ва­њу гра­ди­тељ­ских про­це­са у исто­
ри­ји. На тај начин су били не само ино­ва­тив­ни него су и анти­ци­пи­ра­ли реле­вант­ност
буду­ћих усме­ре­ња у зашти­ти гра­ди­тељ­ског насле­ђа, као и акту­ел­ност тема које ће и
у све­ту скре­ну­ти пажњу на про­бле­ма­ти­ку очу­ва­ња иден­ти­те­та гра­да и њего­ве сли­ке

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 77

Н. Антешевић, Г. Бабић

– пре­де­ла (Кевин Линч – Сли­ка јед­ног гра­да, Гор­дон Кулен – Град­ски пеј­заж, Брент
Бро­лин – Архи­тек­ту­ра у кон­тек­сту, Радо­ван Дела­ле – Тра­га­ње за иден­ти­те­том гра­да
[концепт урбархит­ек­туре]). Њихов, у осно­ви, холи­стич­ки при­ступ про­у­ча­ва­њу и зашти­
ти гра­ди­тељ­ског насле­ђа зах­те­вао је висок ниво цртач­ких спо­соб­но­сти и запа­жа­
ња, посве­ће­ност и истрај­ност, који су под­ра­зу­ме­ва­ли дужи бора­вак на тере­ну, пом­но
беле­же­ње и ана­ли­зи­ра­ње зате­че­ног ста­ња у раз­ли­чи­тим раз­ме­ра­ма, про­јек­ци­ја­ма и
изгле­ди­ма, па као такав, због сво­је тежи­не и све­об­ у­хват­но­сти, није наи­шао на ширу
при­ме­ну у актив­но­сти­ма на про­у­ча­ва­њу насле­ђа. Услед недо­стат­ка струч­них кадро­ва у
уста­но­ва­ма зашти­те, анга­жо­ва­ње спољ­њих сарад­ни­ка у актив­но­сти­ма на про­у­ча­ва­њу
гра­ди­тељ­ског насле­ђа, које је орга­ни­зо­вао Саве­зни, касни­је Југо­сло­вен­ски инсти­тут
за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, углав­ном делат­ни­ка висо­ко­школ­ских уста­но­ва, попут
Петро­ви­ћа и Милен­ко­ви­ћа с Архи­тек­тон­ског факул­те­та у Бео­гра­ду – пока­за­ло се зна­
чај­ним и за уна­пре­ђе­ње наста­ве архи­тек­ту­ре, посеб­но у доме­ну изу­ча­ва­ња зашти­те
гра­ди­тељ­ског насле­ђа и урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског про­јек­то­ва­ња у зашти­ће­ним
цели­на­ма, јер су настав­ни­ци има­ли не само вла­сти­та иску­ства него су укљу­чи­ва­ли и
сту­ден­те у истра­жи­вач­ке екс­пе­ди­ци­је.

Напо­ме­не

1 Чла­ном 24. Гра­ђе­вин­ског зако­на било је про­пи­са­но да ће општи­на за сва­ко поје­ди­но место у
спо­ра­зу­му с над­ле­жном вла­шћу за чува­ње ста­ри­на утвр­ди­ти посеб­ном уред­бом који су дело­ви
гра­да од исто­риј­ског или умет­нич­ког зна­ча­ја, као и које су ста­ре гра­ђе­ви­не које има­ју карак­те­ри­
стич­не осо­би­не вред­не да се одр­же. За такве гра­до­ве или варо­ши­це регу­ла­ци­о­ни план и уред­бу
је одо­бра­вао мини­стар гра­ђе­ви­на. Виде­ти у: Гра­ђе­вин­ски закон, Слу­жбе­не нови­не Кра­ље­ви­не
Југо­сла­ви­је, 16. јун 1931, бр. 133 – XLII, 924.
2 Члан 25. Гра­ђе­вин­ског зако­на, 924.
3 Љубин­ко­вић, Р. Ста­ње и про­бле­ми заштит­не слу­жбе у ФНРЈ, у: Збор­ник зашти­те спо­ме­ни­ка кул­
ту­ре, књ. 1, Саве­зни инсти­тут за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бео­град, 1950, 7–14.
4 Мак­си­мо­вић, М. Зашти­та спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у усло­ви­ма новог Општег зако­на о зашти­ти спо­ме­ни­
ка кул­ту­ре, у: Збор­ник зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, књ. X, Саве­зни инсти­тут за зашти­ту спо­ме­ни­ка
кул­ту­ре, Бео­град, 1959, 27–37.
5 О прав­ном окви­ру зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре в.: Brgu­ljan, V. Zaš­ti­ta spo­me­ni­ka kul­tu­re u našem
ustav­nom i prav­nom siste­mu, u: Zaš­ti­ta spo­me­ni­ka kul­tu­re u gra­do­vi­ma (Save­to­va­nje Stal­ne kon­fe­
ren­ci­j e gra­do­va Jugo­sla­vi­j e, Ohrid), Stal­na kon­fe­ren­ci­j a gra­do­va Jugo­sla­vi­j e, Beo­grad, 1967, 35–46.
6 Mađa­rić, V. Orga­ni­za­ci­j a slu­žbe zaš­ti­te spo­me­ni­ka kul­tu­re u FNRJ, u: Збор­ник зашти­те спо­ме­ни­ка кул­
ту­ре, књ. IV-V (1953–1954), Саве­зни инсти­тут за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бео­град, 1955, 9–14.
7 Кана­за­ре­вић, А. Про­бле­ми прав­не зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у ФНРЈ, у: Збор­ник зашти­те спо­
ме­ни­ка кул­ту­ре, књ. IV-V (1953–1954), Саве­зни инсти­тут за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бео­град,
1955,15–25.
8 Mušić, M. Osvrt na pro­ble­me zaš­tit­ne slu­žbe u FNRJ, u: Збор­ник зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Књи­га
IV–V (1953–1954), Саве­зни инсти­тут за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бео­град, 1955, 45–50.
9 Mađa­rić, nav. delo, 11, 13.
10 АЈ (Архив Југо­сла­ви­је) – Фонд 218 (Југо­сло­вен­ски инсти­тут за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре) – Кути­
ја 102: Закључ­ци саве­то­ва­ња кон­зер­ва­то­ра Југо­сла­ви­је у Спли­ту 1953. годи­не.

78 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

11 О прав­ном окви­ру зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа у Евро­пи и све­ту током 20. века, међу­на­род­ним
орга­ни­за­ци­ја­ма у зашти­ти спо­ме­ни­ка и пре­де­ла, обра­зо­ва­њу архи­те­ка­та кон­зер­ва­то­ра, успо­ста­
вља­њу и начи­ну рада слу­жбе зашти­те, ево­лу­ци­ји док­три­на и тео­ри­ја у зашти­ти гра­ди­тељ­ског
насле­ђа, цели­на и амби­је­на­та, те мето­до­ло­ги­ји истра­жи­ва­ња и кон­зер­ва­ци­је исто­риј­ских спо­ме­
ни­ка, виде­ти: Вуче­но­вић, С. Урба­на и архи­тек­тон­ска кон­зер­ва­ци­ја. Том 1 : Свет – Евро­па, Дру­штво
кон­зер­ва­то­ра Срби­је, Бео­град, 2004.
12 О Вене­ци­јан­ској пове­љи и осни­ва­њу Међу­на­род­ног саве­та за спо­ме­ни­ке и пре­де­ле (ИКО­МОС),
у.: Вуче­но­вић, нав. дело, 149–151.
13 Вуче­но­вић, нав. дело, 53, 150.
14 При­мер како су се на пра­гу шесте деце­ни­је опи­си­ва­ли и пре­зен­то­ва­ли спо­ме­ни­ци кул­ту­ре на
про­сто­ру Срби­је пока­зу­је водич који су при­ре­ди­ли слу­жбе­ни­ци и сарад­ни­ци Заво­да за зашти­ту
и про­у­ча­ва­ње спо­ме­ни­ка кул­ту­ре НР Срби­је, виде­ти: Панић-Суреп, М. (ур.) Спо­ме­ни­ци кул­ту­ре,
Про­све­та, Бео­град, 1951.
15 Mađa­rić, V. Pro­ble­mi valo­ri­za­ci­j e spo­me­ni­ka kul­tu­re, u: Збор­ник зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, књ. X,
Саве­зни инсти­тут за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бео­град, 1959, 1–12.
16 АЈ-218-94: доку­мен­та­ци­ја ЈИЗСК о орга­ни­за­ци­ји истра­жи­ва­ња урба­них цели­на и спо­ме­нич­ког
насле­ђа у реги­о­ни­ма Југо­сла­ви­је.
17 О ства­ра­ла­штву Зора­на Б. Петро­ви­ћа виде­ти у: Вуле­тић, Н. и др. Сео­ска и ста­ра град­ска насе­ља у
делу Зора­на Б. Петро­ви­ћа : архи­тек­тон­ска и етно­граф­ска истра­жи­ва­ња, Етно­граф­ски музеј, Бео­
град, 1997; Babić, G. Poe­ti­ka gra­da u delu Zora­na B. Petro­vi­ća, Kul­tur­ni cen­tar Beo­gradа, Beo­grad, 1999.
18 Милен­ко­ви­ће­во више­го­ди­шње бавље­ње мето­до­ло­ги­јом и про­це­сом про­јек­то­ва­ња с аспек­та про­
грам­ских и про­стор­них наче­ла, прво­бит­но науч­но обра­ђе­но у док­тор­ској дисер­та­ци­ји одбра­ње­ној
на Архи­тек­тон­ском факул­те­ту у Бео­гра­ду 1977. годи­не, субли­ми­ра­но је у факул­тет­ски уџбе­ник
и науч­но­струч­ни при­руч­ник под нази­вом Увод у архи­тек­тон­ску ана­ли­зу 1 (изд. 1972, 1988, 1991,
2001) и Увод у архи­тек­тон­ску ана­ли­зу 2: com­pen­di­um (изд. 2001, 2009).
19 Осврт на дуго­го­ди­шњи струч­ни, науч­ни и педа­го­шки рад др Бра­ни­сла­ва Милен­ко­ви­ћа виде­ти у:
Бабић, Г. Посве­та про­фе­со­ру др Бра­ни­сла­ву Милен­ко­ви­ћу, Гла­сник Дру­штва кон­зер­ва­то­ра Срби­је,
2020, 44, 263–265.
20 Поја­шња­ва­ју­ћи појам мали урба­ни­зам, Бог­да­но­вић наво­ди: „Изме­ђу вели­ког и малог урба­ни­зма
има изве­сних зна­чај­них раз­ли­ка. Те раз­ли­ке беле­жи­мо и онда кад упо­ре­ђу­је­мо обла­сти, а и онда
када одре­ђу­је­мо мето­де. […] мали урба­ни­зам не спа­да у нау­ку, а када бисмо га у нау­ку убро­ји­
ли, оспо­ри­ли бисмо му веро­ват­но нај­ве­ћу вред­ност, а то је сло­бо­да фан­та­зи­је и њене ћуди – и
у иде­ја­ма, и у закључ­ци­ма а и у самом мето­ду који до закљу­ча­ка дово­ди“, вид. у: Bog­da­no­vić, B.
Mali urba­ni­zam, Narod­na pro­svje­ta, Sara­je­vo, 1958, 6.
21 Minić, O. Beo­grad u ovom bro­ju, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1963, 21, 9–10.
22 Milen­ko­vić, B., Petro­vić, Z. Kosan­či­ćev venac, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1963, 21, 24–29.
23 Petro­vić, Z. Arhi­tek­ton­sko-urba­ni­stič­ko nasle­đe u gra­do­vi­ma Srbi­j e, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1967, 48,
6–15.
24 Petro­vić, Z. Sta­ra grad­ska nase­lje u Jugo­sla­vi­j i, Izgrad­nja, 1991, 12, 41–48.
25 Petro­vić, Z. Ambi­jent i atmos­fe­ra, u: Spo­me­ni­ca pro­fe­so­ra arhi­tek­te Bra­ni­sla­va Đ. Koji­ća, Arhi­tek­ton­ski
fakul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Beo­gra­du, Beo­grad, 1977, 50–67.
26 Милен­ко­вић, Б. Ква­драт као еле­мент ком­по­зи­ци­је, Пре­глед архи­тек­ту­ре, 1955–1956, 4–5, 128–134;
Milen­ko­vić, B. O kom­po­zi­ci­j i grč­kih hra­mo­va, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1962, 16, 44–46.
27 Milen­ko­vić, B., Petro­vić, Z. Pri­zren – pro­ble­mi regu­la­ci­j e, u: Zbor­nik Arhi­tek­ton­skog fakul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 79

Н. Антешевић, Г. Бабић

u Beo­gra­du, 1960, knj. 5, sv. 3; Milen­ko­vić, B., Petro­vić, Z. Pri­zren, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1960, 2, 24–27;
Петро­вић, З., Милен­ко­вић, Б. При­зрен – град спо­ме­ник – сли­ка гра­да, Покра­јин­ски завод за зашти­ту
спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, При­шти­на – Лепо­са­вић, 2006.
28 Архив библи­о­те­ке ста­рих и рет­ких књи­га Архи­тек­тон­ског факул­те­та у Бео­гра­ду, Зао­став­шти­на
архи­тек­те Зора­на Б. Петро­ви­ћа: Milen­ko­vić, B., Petro­vić, Z., Kosan­či­ćev venac: Arhi­tek­ton­sko-urba­
ni­stič­ka stu­di­ja, ela­bo­rat; Милен­ко­вић, Б., Петро­вић, З. Архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ка сту­ди­ја. у:
Косан­чи­ћев венац, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 1979, 15–30.
29 Milen­ko­vić i Petro­vić, Pri­zren – pro­ble­mi regu­la­ci­je, 11, 17.
30 Feh­miu, B. Pri­zren – remek delo nepo­zna­tih maj­sto­ra, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1970, 64–65, 118–123.
31 Mak­si­mo­vić, B. Funk­ci­o­nal­ne i este­tič­ke vred­no­sti život­ne sre­di­ne u sta­roj struk­tu­ri Pri­zre­na, u: Zbor­nik
zaš­ti­te spo­me­ni­ka kul­tu­re, knj. XXIV, Repu­blič­ki zavod za zaš­ti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, Beo­grad, 1974,
21–32; Мак­си­мо­вић, Б. Пре­ра­да запад­не еклек­тич­не архи­тек­ту­ре у народ­ној архи­тек­ту­ри При­
зре­на, Пре­глед архи­тек­ту­ре, 1955–1956, 4–5, 135–137.
32 Мате­ри­јал који је настао током истра­жи­ва­ња При­зре­на кори­шћен је за рекон­струк­ци­ју њего­вог
ужег дела кра­јем шесте деце­ни­је 20. века и током сед­ме деце­ни­је за изра­де регу­ла­ци­он­ ог пла­на
и гене­рал­ног урба­ни­стич­ког пла­на који­ма је под окри­љем Инсти­ту­та за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам
НР Срби­је руко­во­дио про­фе­сор Стан­ко Ман­дић (Архив библи­о­те­ке ста­рих и рет­ких књи­га Архи­
тек­тон­ског факул­те­та у Бео­гра­ду, Зао­став­шти­на архи­тек­те Зора­на Б. Петро­ви­ћа: IAUS, Pri­zren i
zaš­ti­ta, еlaborat, 1950–1975).
33 АЈ-218-94: Допис Саве­зног инсти­ту­та за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре упу­ћен архи­тек­ти­ма З. Петро­
ви­ћу и Б. Милен­ко­ви­ћу, број 90/98 од 27. јуна 1963. годи­не, у којем се оба­ве­шта­ва­ју о пред­у­зе­тим
актив­но­сти­ма на отпо­чи­ња­њу акци­је про­у­ча­ва­ња Хва­ра.
34 О истра­жи­ва­њу Хва­ра које су спро­во­ди­ли Б. Милен­ко­вић и З. Петро­вић виде­ти у: Babić, G., Ante­še­
vić, N. Crte­ži gra­di­telj­skog i kul­tur­nog nasli­j e­đa oto­ka Hva­ra arhi­tek­ta Zora­na B. Petro­vi­ća, 1963.–1965.,
Pro­stor, 2017, 2/54, 372–387.
35 О урба­ни­стич­ком раз­во­ју про­сто­ра Сав­ске пади­не у нови­јој исто­ри­ји, у: Dajč, H. Sav­ska padi­na –
Tra­go­vi urba­nog raz­vo­ja Beo­gra­da (19. i 20. vek), HERA­e­du, Beo­grad, 2019.
36 Народ­ни одбор гра­да Бео­гра­да је 31. децем­бра 1954. годи­не рас­пи­сао кон­курс за идеј­но реше­ње
Сав­ске пади­не у фор­ми ужег, ано­ним­ног кон­кур­са с пра­вом уче­шћа позва­них архи­те­ка­та. Рок за
пре­да­ју радо­ва био је 11. април 1955. Оце­њи­вач­ки жири је кон­курс­не радо­ве поде­лио у две гру­пе:
радо­ви који­ма се пред­ви­ђа очу­ва­ње град­ског амби­јен­та око Косан­чи­ће­вог вен­ца с мини­мал­ним
интер­вен­ци­ја­ма и радо­ви који пред­ла­жу зна­чај­не захва­те у урба­ној струк­ту­ри тог дела гра­да. На
осно­ву под­не­тих радо­ва, жири је закљу­чио да пита­ње уре­ђе­ња и обли­ко­ва­ња Сав­ске пади­не није
било довољ­но про­у­ча­ва­но пре рас­пи­са кон­кур­са тако да се није ни искри­ста­ли­са­ло јед­но начел­но
гле­ди­ште. О резул­та­ти­ма овог кон­кур­са виде­ти у: Из живо­та гра­да Бео­гра­да [Конкурс за идеј­но
реше­ње Сав­ске падине], Годи­шњак гра­да Бео­гра­да, 1955, II, 576–579.
37 Добро­вић, Н. Анке­та о спо­ме­ни­ци­ма, НИН, 7. август 1955, 10.
38 Ška­la­me­ra, Ž. Kako u Beo­gra­du pre­zen­to­va­ti isto­ri­j u, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1970, 64–65, 32–33.
39 Čal­da­ro­vić, O. Sim­bo­lič­ki grad : neko­li­ko napo­me­na o doži­vlja­va­nju gra­da, Filo­zof­ska istra­ži­va­nja, 1988,
25(2), 611–618.
40 Delal­le, R. Tra­ga­nje za iden­ti­te­tom gra­da, Izda­vač­ki cen­tar Rije­ka, Rije­ka, 1988, 103.

80 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 81
 72.071.1 Леко Д.
711.4(497.17)”1914”

Mр Дра­ги­ца Јова­но­вић, историчар уметности

Репу­блич­ки завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бео­град, Срби­ја
dra­gi­ca.jova­no@g­mail.com

ПРИ­ЛОГ ПРО­У­ЧА­ВА­ЊУ УРБА­НИ­СТИЧ­КЕ ЗАМИ­СЛИ

АРХИ­ТЕК­ТЕ ДИМИ­ТРИ­ЈА Т. ЛЕКА: УРБА­НИ­СТИЧ­КИ
ПРО­ЈЕ­КАТ РЕКОН­СТРУК­ЦИ­ЈЕ СКО­ПЉА 1914. ГОДИ­НЕ

Апстракт

Допри­нос раз­во­ју урба­ни­стич­ке мисли у Срби­ји кра­јем 19. и почет­ком 20. века архи­тек­те,
урба­ни­сте, тео­ре­ти­ча­ра архи­тек­ту­ре и урба­ни­зма Дими­три­ја Т. Лека (Бео­град, 1863
– Кра­гу­је­вац, 1914), недо­вољ­но је познат струч­ној јав­но­сти. У раду се ука­зу­је не само
на њего­ве урба­ни­стич­ке про­јек­те већ и његов гото­во неис­тра­жен тео­риј­ски рад (У лету
кроз Бео­град, Наше при­ли­ке и др.). Урба­ни­стич­ка зами­сао Д. Т. Лека све­о­бу­хват­но је
изра­же­на про­јек­том рекон­струк­ци­је Ско­пља – прво­на­гра­ђе­ним на кон­кур­су за Гене­рал­
ни регу­ла­ци­о­ни план Ско­пља 1914. годи­не. Иако није реа­ли­зо­ван, овај његов про­је­кат
бит­но је ути­цао на урба­ни­стич­ку тран­сфор­ма­ци­ју Ско­пља.

Кључ­не речи: Дими­три­је Т. Леко, тео­ри­ја урба­ни­зма, урба­ни­стич­ки план, Ско­пље

82 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Dra­gi­ca Jova­no­vic, MSc Аrt Historian
Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia, Belgrade, Serbia
dra­gi­ca.jova­no@g­mail.com

CON­TRI­BU­TION TO STUDYING URBAN PLAN­NING

IDE­AS OF ARCHI­TECT DIMITRIJЕ T. LEKО: URBAN
RECON­STRUC­TION OF SKO­PJE IN 1914

Abstract

Con­tri­bu­tion to the deve­lop­ment of urban thin­king in Ser­bia at the turn of the 20th cen­tury
by archi­tect, town plan­ner, and urban and archi­tec­tu­ral the­o­rist Dimitrijе T. Lekо (Bel­gra­de
1863 – Kra­gu­je­vac 1914) is rat­her unk­nown to the pro­fes­si­on­ al public. This paper turns the
spo­tlight on his urban plan­ning designs, but also on his insuf­fi­ci­ently rese­ar­ched the­o­re­ti­cal
works (”Flying thro­ugh Bel­gra­de”, ”Our occa­si­ons”, etc.). D. T. Lekо’s urban plan­ning con­cepts
are fully expres­sed in his design for the recon­struc­tion of Sko­pje that won the first pri­ze in
the com­pe­ti­tion for the Gene­ral Regu­la­tion Plan of Sko­pje in 1914. Alt­ho­ugh his design was
never imple­men­ted, it sig­ni­fi­cantly influ­en­ced the urban tran­sfor­ma­tion of Sko­pje.

Keywords: Dimi­tri­je T. Leko, urban plan­ning the­ory, urban plan, Sko­pje

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 83

Д. Јова­но­вић

Оства­ре­ња Дими­три­ја Т. Лека

Дими­три­је Т. Леко (Бео­град, 1863 – Кра­гу­је­вац, 1914) при­па­да гене­ра­ци­ји архи­те­

ка­та који су се кра­јем 19. и почет­ком 20. века шко­ло­ва­ли у ино­стран­ству и по поврат­ку
у Срби­ју били актив­ни уче­сни­ци у про­це­си­ма њене модер­ни­за­ци­је и евро­пе­и­за­ци­је,
нажа­лост нагло пре­ки­ну­тим Првим свет­ским ратом, чији завр­ше­так већи­на од њих
није доче­ка­ла, па ни сам Леко. Анга­жо­ва­ли су се у успо­ста­вља­њу модер­не архи­тек­тон­
ске и инже­њер­ске про­фе­си­је (Удру­же­ње срп­ских инже­ње­ра и архи­те­ка­та), а њихо­во
дело­ва­ње није било усме­ре­но само на про­јек­тант­ску и пла­нер­ску актив­ност већ и на
јав­ну публи­ци­стич­ку и кри­тич­ку делат­ност.
Про­це­си урба­не тран­сфор­ма­ци­је у Срби­ји, од осман­ског до европ­ског гра­да, под­
ста­кли су про­на­ла­же­ње новог при­сту­па про­бле­му уре­ђе­ња срп­ских гра­до­ва, првен­
стве­но Бео­гра­да. У окви­ру тих про­це­са запо­че­тих у Бео­гра­ду у 19. веку, пери­од од
1867. годи­не до Првог свет­ског рата озна­чен је у лите­ра­ту­ри као завр­шна фаза тран­
сфор­ма­ци­је урба­ног пеј­за­жа Бео­гра­да од ото­ман­ског у европ­ски, одно­сно модер­ни
капи­та­ли­стич­ки град.1 Зато се ово раз­до­бље име­ну­је и као део­то­ма­ни­за­ци­ја (де-
о­сма­ни­за­ци­ја) и вестер­ни­за­ци­ја бал­кан­ског и срп­ског кул­тур­ног про­сто­ра.2 Уло­га Д. Т.
Лека у овим про­це­си­ма осо­бе­на је и изра­же­на кроз њего­ва тра­га­ња за опти­мал­ним
одно­сом тра­ди­ци­је и модер­но­сти, одно­сно њего­вим инси­сти­ра­њем на нео­д­ри­ца­њу од
соп­стве­ног кул­тур­ног насле­ђа. Упу­ћи­вао је на могућ­ност кре­а­тив­ног дија­ло­га с наци­о­
нал­ном кул­тур­ном тра­ди­ци­јом и пре­по­зна­вао овај посту­пак у тада­шњим савре­ме­ним
европ­ским урба­ни­стич­ким прак­са­ма.
Леков ства­ра­лач­ки опус се не сагле­да­ва само кроз њего­ва архи­тек­тон­ска дела
и урба­ни­стич­ке про­јек­те већ мно­го зна­чај­ни­је кроз Леков тео­риј­ски и кри­тич­ки рад,
који је и нај­о­бим­ни­ји.3 Дими­три­је Т. Леко поти­че из углед­не бео­град­ске поро­ди­це
Леко, цин­цар­ског поре­кла.4 Шко­ло­вао се у Вин­тер­ту­ру, Цири­ху, Ахе­ну и Мин­хе­ну, а
по поврат­ку у земљу, 1889. годи­не, радио је у Мини­стар­ству гра­ђе­ви­на, Мини­стар­
ству вој­ном, Тех­нич­ком оде­ље­њу Општи­не гра­да Бео­гра­да и, пред пен­зи­о­ни­са­ње,
на свој зах­тев, 1911. годи­не поно­во у Архи­тек­тон­ском оде­ље­њу Мини­стар­ства гра­
ђе­ви­не.5 Њего­ва архи­тек­тон­ска оства­ре­ња нису мно­го­број­на, али су без­ма­ло све
њего­ве гра­ђе­ви­не очу­ва­не до данас и обе­леж­ја су дело­ва Бео­гра­да у којем се нала­
зе, попут: Пала­те „Ати­на“ (1902) на Тера­зи­ја­ма, Згра­де Прве срп­ске опсер­ва­то­ри­је
(1890) у Кара­ђор­ђе­вом пар­ку, Куће поро­ди­це Вучо (1893) на Сла­ви­ји, Вучи­не куће на
Сави (1908) у Кара­ђор­ђе­вој ули­ци, Нове Вој­не ака­де­ми­је (1899) у Нема­њи­ној ули­ци,
где је данас сме­штен Музеј гра­да Бео­гра­да. Капе­ла Ћеле кула (1892) у Нишу, један
је од рет­ко сачу­ва­них обје­ка­та ван Бео­гра­да и једи­ни мемо­ри­јал­ни обје­кат у опу­су
ауто­ра. Сво­је кри­тич­ке тек­сто­ве и тео­риј­ске рас­пра­ве обја­вљи­вао је првен­стве­но у
струч­ним часо­пи­си­ма, Срп­ском тех­нич­ком листу и Тех­нич­ком гла­сни­ку, али и дру­гим
тада­шњим листо­ви­ма: Бео­град­ским општин­ским нови­на­ма, Само­у­пра­ви, Срби­ји,
Наро­ду, Трго­вин­ском гла­сни­ку, Делу и дру­гим. Издао је чети­ри публи­ка­ци­је: У лету
кроз Бео­град, Ски­це за нову цркву у Топо­ли, Наше при­ли­ке, Рекла­ма Про­фе­со­ра
Уни­вер­зи­те­та г. Нико­ле Несто­ро­ви­ћа.6

84 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 1. Дими­три­је Т. Леко, План уре­ђе­ња Малог Кале­мег­да­на, 15. сеп­тем­бар 1898.
(извор: Леко, Д. Т. „У лету кроз Бео­град – пово­дом покре­ну­тог пита­ња о регу­ли­са­њу
малог Кале­мег­да­на, Бео­град“, 1899)

Урба­ни­стич­ке зами­сли

Дими­три­је Т. Леко је био један од првих кри­ти­ча­ра архи­тек­ту­ре и урба­ни­зма у

Срби­ји.7 Важио је за бес­ком­про­ми­сног кри­ти­ча­ра урба­ног раз­во­ја Бео­гра­да, кога је
већи­на про­зва­них њего­вом кри­ти­ком нази­ва­ла бун­тов­ни­ком. Дубо­ко све­стан да је
урба­ни­зам често кори­шћен само као сред­ство, или инстру­мент за крат­ко­роч­не резул­
та­те у упра­вља­њу гра­дом, а да после­ди­це које такав при­ступ урба­ни­стич­ком пла­ни­ра­
њу про­из­во­ди могу бити дале­ко­се­жне и погуб­не за сва­ког ста­нов­ни­ка гра­да, Леко је
упор­но ука­зи­вао на мане и недо­стат­ке урба­ног раз­во­ја пре­сто­ни­це. У завр­шној фази
тран­сфор­ма­ци­је нај­ве­ћег срп­ског гра­да пре­ма моде­лу модер­ног европ­ског капи­та­ли­
стич­ког гра­да, раз­вој Бео­гра­да је поста­јао све убр­за­ни­ји и хао­тич­ни­ји. Исхо­де таквих
посту­па­ка Леко кри­ти­ку­је наво­де­ћи: „Наш модер­ни­тет почи­нио је нај­ви­ше ште­те са
град­ским регу­ла­ци­ја­ма. Те су ште­те разно­стру­ке и мно­го­број­не, а међу њима, ште­та
од уни­ште­них исто­риј­ских спо­ме­ни­ка и ста­рих гра­ђе­ви­на, од уни­ште­них сли­ка и при­
ли­ка, нај­те­жа је и не да се ничим заме­ни­ти.“8
Кри­тич­ки је био усме­рен на сушти­ну раз­ли­чи­тих про­бле­ма у урба­ни­стич­ком раз­
во­ју пре­сто­ни­це на почет­ку 20. века. Раз­ма­трао је начи­не обез­бе­ђе­ња кому­нал­них
сани­тар­но-хиги­јен­ских стан­дар­да и кри­ти­ко­вао недо­вољ­ну кому­нал­ну опре­мље­ност
гра­да у одно­су на про­стор­ну рас­по­де­лу ста­нов­ни­ка. Раз­у­ме­ва­ју­ћи сте­пен озбиљ­но­сти
стам­бе­них про­бле­ма у гра­до­ви­ма, нудио је пред­ло­ге за њихо­во реша­ва­ње (Оску­ди­ца
и беда у малим ста­но­ви­ма по вели­ким гра­до­ви­ма), a ана­ли­зи­ра­ју­ћи вели­ки поду­хват
Општи­не Бео­град, прву изград­њу рад­нич­ких савре­ме­них хиги­јен­ских ста­но­ва 1911.
годи­не, пред­ло­жио је осни­ва­ње фон­да за гра­ђе­ње рад­нич­ких ста­но­ва.9 Пре­ци­зно
дефи­ни­шу­ћи про­блем ста­но­ва­ња сиро­ма­шних дру­штве­них кла­са у гра­до­ви­ма, не само
да је уоча­вао про­це­се који допри­но­се њихо­вој еска­ла­ци­ји већ је и раза­зна­вао моде­ле

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 85

Д. Јова­но­вић

Сли­ка 2. Дими­три­је Т. Леко, План изме­не

регу­ла­ци­је Дунав­ског кра­ја, 9. фебру­ар 1904.
(извор: Ћоро­вић, Д. Т. „Бео­град као европ­ски
град у девет­на­е­стом веку : Тран­сфор­ма­ци­ја
урба­ног пеј­за­жа“, док­тор­ска дисер­та­ци­ја,
Архи­тек­тон­ски факул­тет, Уни­вер­зи­тет у
Бео­гра­ду, Бео­град, 2015, 398; при­мар­ни
извор: Исто­риј­ски архив Бео­гра­да,
сигн.: ИАБ ОГБ ТД к 1492)

који­ма се усло­ви ста­но­ва­ња могу побољ­ша­ти, па у вели­кој мери и реши­ти про­бле­ми

лоших усло­ва ста­но­ва­ња сиро­ма­шних ста­нов­ни­ка вели­ких гра­до­ва.10
Ако се има у виду да је нај­ра­ди­кал­ни­ји пери­од кому­нал­не модер­ни­за­ци­је Бео­
гра­да отпо­чео кра­јем 19. века, може се раз­у­ме­ти Леко­ва опсед­ну­тост кому­нал­ним
уре­ђе­њем гра­да у вели­ком бро­ју њего­вих поле­мич­ких и кри­тич­ких тек­сто­ва, као и
његов став о потре­би реви­зи­је важе­ћег регу­ла­ци­о­ног пла­на, али и реви­зи­је гра­ђе­
вин­ског зако­но­дав­ства. Кон­стант­но је ука­зи­вао на непра­вил­но­сти у раду Упра­ве гра­да
и одре­ђе­них оце­њи­вач­ких судо­ва у јав­ним кон­кур­си­ма, као и на мно­го­број­не мане
Гра­ђе­вин­ског зако­на за град Бео­град из 1897. годи­не. У пери­о­ду нај­ра­ди­кал­ни­је тран­
сфор­ма­ци­је урба­ног пеј­за­жа срп­ске пре­сто­ни­це из ори­јен­тал­ног у европ­ски град, Леко
упу­ћу­је сво­је­вр­сни апел за спа­са­ва­ње све­га што још није под­ле­гло крва­ву ножу модер­
них прин­ци­па регу­ла­ци­је, „који су оду­зе­ли Бео­гра­ду цео његов веко­ви­ма обра­зо­ван
тип, који су га ишчу­па­ли са њего­ва тере­на на коме је никао“ и који „тре­ба заме­ну­ти,
мар­љи­вим испи­ти­ва­њем сво­јих рође­них при­ли­ка и под­ми­ри­ва­ње искљу­чи­во локал­них
потре­ба – тре­ба заме­ну­ти живо­том“.11
Зна­чај Леко­ве публи­ци­стич­ке делат­но­сти је у њего­вом пажљи­вом тео­риј­ском
раз­ма­тра­њу и прин­ци­пу при­сту­па­ња одре­ђе­ном про­бле­му са више раз­ли­чи­тих стра­на.
Као вели­ки позна­ва­лац про­це­са евро­пе­и­за­ци­је Бео­гра­да, писао је о акту­ел­ним дру­
штве­ним про­це­си­ма и тада­шњим нај­при­сут­ни­јим, модер­ним тен­ден­ци­ја­ма у успо­ста­ви
пла­ни­ра­ња гра­до­ва као делат­но­сти, исто­вре­ме­но одре­ђу­ју­ћи рела­ци­је изме­ђу нових
урба­ни­стич­ких тео­ри­ја и срп­ског кул­тур­ног насле­ђа, на које је нове тео­ри­је ваља­ло
при­ме­ни­ти. Леков први урба­ни­стич­ки план, План уре­ђе­ња Малог Кале­мег­да­на (1898)
(сли­ка 1), а наро­чи­то њего­во обра­зло­же­ње изне­то у публи­ка­ци­ји У лету кроз Бео­град
(1899), пока­зу­је не само дубо­ко позна­ва­ње и при­хва­та­ње нових иде­ја које су се шири­
ле Евро­пом већ и јав­но изне­ти став архи­тек­те и урба­ни­сте про­тив насил­ног модер­ног
регу­ли­са­ња Бео­гра­да које се спро­во­ди шемат­ски, шпар­та­њем гра­до­ва ули­ца­ма, а да
се при том не узи­ма­ју у обзир терен, пре­да­ња, оби­ча­ји, архи­тек­ту­ра, важни чини­о­ци и
осо­бе­но­сти зате­че­ног кул­тур­ног насле­ђа. Пла­ном изме­не регу­ла­ци­је Дунав­ског кра­ја

86 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

(1904) (сли­ка 2), одно­сно обра­зло­же­њем про­јек­та у тек­сту Изме­на регу­ла­ци­је Дор­ћо­ла
(1904), као и урба­ни­стич­ким иде­ја­ма које је пре­до­чио у тек­сто­ви­ма под нази­вом Реви­
зи­ја регу­ла­ци­о­ног пла­на пре­сто­ни­це и њеног гра­ђе­вин­ског зако­на (1901), Дими­три­је
Т. Леко је урба­ни­стич­ко уре­ђе­ње Бео­гра­да поста­вио у рела­ци­ју с тада­шњим акту­ел­
ним иде­ја­ма о урба­ном пла­ни­ра­њу, нпр. Јозе­фа Шти­бе­на [Jo­sef Stübben] и Тео­до­ра
Фише­ра [The­o­dor Fischer]12, док је исто­вре­ме­но кри­тич­ки гово­рио о сра­ме­жљи­вом
при­кри­ва­њу исти­не да је наш стил спе­ци­фич­но ори­јен­тал­ски. Иако уре­ђе­ње Малог
Кале­мег­да­на13 није изве­де­но пре­ма Лековоj зами­сли14, а ни његов про­је­кат изме­не
регу­ла­ци­је Дор­ћол­ског кра­ја15 није реа­ли­зо­ван16, њего­ве иде­је вре­ди раз­ма­тра­ти као
део иде­ал­ног урба­ног пеј­за­жа Бео­гра­да, Леко­ве хар­мо­нич­не цели­не,17 као „визи­ју
новог гра­да“ и „при­мер инте­гра­ци­је иде­ја модер­ног европ­ског урба­ни­за­ма и раз­у­
ме­ва­ња аутох­то­ног насле­ђа у посто­је­ћим дру­штве­ним и кул­тур­ним окол­но­сти­ма“18.
Ни Леков тре­ћи урба­ни­стич­ки про­је­кат, Урба­ни­стич­ки про­је­кат Ско­пља (1914), тако­ђе
није реа­ли­зо­ван.19 За раз­ли­ку од прет­ход­них пла­но­ва, овај није пот­кре­пљен Леко­вим
обра­зло­же­њем и кри­тич­ком ана­ли­зом.

Урба­ни­стич­ки про­је­кат рекон­струк­ци­је Ско­пља

Ско­пље је, као зна­ча­јан град Осман­ске царе­ви­не, до 1913. годи­не, када је Вар­
дар­ска Маке­до­ни­ја при­кљу­че­на Срби­ји, има­ло карак­те­ри­сти­ке ори­јен­тал­ног гра­да, те
су насту­па­ју­ћи напо­ри за евро­пе­и­за­ци­ју неми­нов­но под­ра­зу­ме­ва­ли прет­ход­ну фазу
део­сма­ни­за­ци­је. Гра­до­ви у Маке­до­ни­ји су до првих деце­ни­ја 20. века позна­ва­ли раз­
вој гра­да засно­ван на оби­чај­ном пра­ву и били „тур­ско-визан­тиј­ског или спе­ци­фич­но
бал­кан­ског типа, са мно­штвом дућа­на и малих обје­ка­та дуж крат­ких и вију­га­вих ули­ца
и ста­нов­ни­штвом изде­ље­ним у вер­ском и етнич­ком погле­ду по маха­ла­ма“20. Има­ју­ћи
у виду дру­га­чи­је исто­риј­ско иску­ство пла­ни­ра­ња гра­да у одно­су на урба­ни раз­вој Бео­
гра­да, раз­ли­чи­ту прак­су и тра­ди­ци­ју раз­ви­ја­ња гра­да, у Ско­пљу је већ 1913. годи­не
покре­ну­та пла­нер­ска актив­ност по изри­чи­том зах­те­ву онда­шњег Пре­сто­ло­на­след­ни­ка
Њ. В. кра­ља Алек­сан­дра. Наме­ра држа­ве да успо­ста­ви власт и при­ла­го­ди про­стор у
скла­ду са сво­јим циље­ви­ма, првен­стве­но је била усме­ре­на на део­сма­ни­за­ци­ју као
реак­ци­ју на зате­че­ни доми­нан­тан урба­ни модел, али и модер­ни­за­ци­ју ства­ра­њем нове
урба­не фор­ме, нових јав­них инсти­ту­ци­ја и про­стор­них дис­по­зи­ци­ја.
Први регу­ла­ци­о­ни план Ско­пља изра­дио је 1914. годи­не Дими­три­је Т. Леко на
теме­љу прво­на­гра­ђе­ног реше­ња на кон­кур­су рас­пи­са­ном годи­ну дана рани­је (сли­ка 3).
Тим про­јек­том про­мо­ви­сао je нов модел, уни­тар­ни кон­цепт урба­не фор­ме, опо­зи­тан
тра­ди­ци­о­нал­ном осман­ском кон­цеп­ту дистинк­тив­них урба­них моде­ла – маха­ла.21 Иако
његов план није изве­ден због изби­ја­ња Првог свет­ског рата и непо­вољ­них дру­штве­но-
-еко­ном­ских окол­но­сти у деце­ни­ји која је усле­ди­ла, иде­је које је про­мо­ви­сао биле
су усво­је­не у сле­де­ћим план­ским реше­њи­ма. У пери­о­ду након Првог свет­ског рата
Ско­пље се гра­ди­ло на осно­ву више пар­ци­јал­них регу­ла­ци­о­них пла­но­ва за одре­ђе­не
дело­ве гра­да, углав­ном без­и­деј­них струк­ту­ра. Тек је 1929. годи­не Јосиф Михај­ло­
вић, тада­шњи гра­до­на­чел­ник Ско­пља, изра­дио нови Гене­рал­ни регу­ла­ци­о­ни план на

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 87

Д. Јова­но­вић

Сли­ка 3. Дими­три­је Т. Леко, Гене­рал­ни

урба­ни­стич­ки план Ско­пља (извор: Мак­
си­мо­вић, Б. „Идеј­ни раз­вој срп­ског урба­
ни­зма : пери­од рекон­струк­ци­је гра­до­ва до
1914. годи­не“, Срп­ска ака­де­ми­ја нау­ка
и умет­но­сти, Бео­град, 1978, 195;
при­мар­ни извор: Архив гра­да Ско­пља)

осно­ву Леко­вог пла­на из 1914. годи­не. Вођен урба­ни­стич­ким зами­сли­ма Д. Т. Лека,

Михај­ло­вић је успео да реа­ли­зу­је тран­сфор­ма­ци­ју Ско­пља из ори­јен­тал­ног, тур­ског
гра­да у моде­ран, европ­ски град.
Леко је у пла­ну из 1914. годи­не пре­зен­то­вао сво­ју визи­ју при­вред­ног раз­во­ја Ско­
пља и пред­ви­део про­стор­ну ком­по­зи­ци­ју на севе­ру гра­да, која је у пла­ну озна­че­на
као Вели­ки изло­жбе­ни парк, а у њего­вој бли­зи­ни и Мали изло­жбе­ни парк.22 У циљу
исти­ца­ња зна­ча­ја ста­ре твр­ђа­ве Кале, позна­ти­је као Скоп­ско Кале или јед­но­став­но
Кале (тур. твр­ђа­ва), која се нала­зи на брду Гра­ди­ште доми­нант­ног поло­жа­ја изнад реке
Вар­дар, Леко је на гор­њем пла­тоу про­јек­то­вао скоп­ски акро­по­лис. Данас се на брду
Кале нала­зе два важна кул­тур­на спо­ме­ни­ка, сред­њо­ве­ков­на твр­ђа­ва и Музеј савре­
ме­не умет­но­сти, а иде­ја о том про­сто­ру као кул­тур­ној твр­ђа­ви и даље је акту­ел­на. За
Дими­три­ја Т. Лека фор­ми­ра­ње модер­ног гра­да није под­ра­зу­ме­ва­ло бри­са­ње све­га
зате­че­ног, јер модер­ни­тет, како Леко кри­тич­ки опа­жа, често про­из­во­ди и ште­те, а као
нај­ве­ћу у сво­јој нена­док­на­ди­во­сти наво­ди ште­ту од уни­ште­них исто­риј­ских спо­ме­ни­ка
и ста­рих гра­ђе­ви­на.23 Зато је Леко тежи­ште сво­јих урба­ни­стич­ких кон­цеп­ци­ја у скла­ду
с прин­ци­пи­ма модер­ног европ­ског урба­ни­стич­ког дело­ва­ња про­ми­шље­но и вешто
пре­нео на пери­фер­не дело­ве Ско­пља. Кре­и­ра­ну сло­бод­ну тери­то­ри­ју гра­да осва­јао
је без ика­квих огра­ни­че­ња раз­ви­ја­њем широ­ких про­стор­них ком­по­зи­ци­ја пар­ко­ва
и архи­тек­тон­ских ансам­ба­ла, фор­ми­ра­ју­ћи „поред типич­них симе­трич­них габа­ри­та,
и сло­бод­ни­је, аси­ме­трич­не обли­ке дру­штве­них згра­да“.24 На десној оба­ли Вар­да­ра

88 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

про­јек­то­вао је спорт­ски цен­тар са ста­ди­о­ном, који би био први обје­кат те врсте у
тада­шњој Срби­ји да се његов план раз­во­ја Ско­пља реа­ли­зо­вао.25 Насто­је­ћи да што
чвр­шће пове­же север­ни и јужни део гра­да, пла­ни­рао је седам мосто­ва, који­ма би се
решио град­ски сао­бра­ћај и успо­ста­ви­ла веза, укљу­чу­ју­ћи и трам­вај­ску, изме­ђу глав­них
дру­штве­них цен­та­ра на десној оба­ли Вар­да­ра с послов­ним цен­три­ма на левој оба­ли,
све до пери­фер­них изло­жбе­них пар­ко­ва.
Као и у прет­ход­ним про­јек­ти­ма, Пла­ну уре­ђе­ња Малог Кале­мег­да­на и Пла­ну
изме­не регу­ла­ци­је Дунав­ског кра­ја, Леко је и у про­јек­ту гене­рал­ног урба­ни­стич­ког
пла­на Ско­пља посеб­ну пажњу усме­рио на зеле­не повр­ши­не, пар­ко­ве и озе­ле­ња­ва­ње
гра­да („сва­ки парк је састав­ни део варо­ши, јер се ради ове и поди­же, па зато тре­ба
да има што тешње везе изме­ђу њега и варо­ши, и да је што при­сту­пач­ни­ја гра­ђа­ни­
ма“26), па је чак и међу стам­бе­не бло­ко­ве уво­дио мање озе­ле­ње­не трго­ве – скве­ро­ве,
а река Вар­дар је у њего­вом пла­ну доби­ла уре­ђе­не кејо­ве и зеле­но остр­во које је било
пове­за­но мосто­ви­ма са обе оба­ле („пра­ва вешти­на нај­мар­љи­ви­је испи­ту­је при­род­не
погод­бе, учи се на њима, дово­ди их у склад са потре­ба­ма, и баш помо­ћу њих обра­зу­је
сво­је ори­ги­нал­не, карак­те­ри­стич­не тво­ре­ви­не“27).
Реа­ли­за­ци­ја Леко­вих урба­ни­стич­ких иде­ја спро­ве­де­на је новим Гене­рал­ним
регу­ла­ци­о­ним пла­ном Ско­пља, који је 1929. изра­дио тада­шњи гра­до­на­чел­ник Јосиф
Михај­ло­вић. Извр­ше­на је поде­ла гра­да у функ­ци­о­нал­не дело­ве, квар­то­ве, који фор­
ми­ра­ју нове трго­вач­ке, адми­ни­стра­тив­не и инду­стриј­ске цен­тре, и запо­че­та је интен­
зив­на изград­ња јав­них гра­ђе­ви­на и инфра­струк­ту­ре.28 У исто­риј­ској и мор­фо­ло­шкој
тран­сфор­ма­ци­ји Ско­пља раз­ли­ку­је­мо три глав­на урба­на сло­ја: фраг­мен­ти­ра­ни урба­ни
облик тра­ди­ци­о­нал­ног бал­кан­ског гра­да, уни­тар­ни модел урба­не фор­ме – рекон­струк­
ци­ја ка европ­ском гра­ду (пред­ста­вљен у урба­ни­стич­ким пла­но­ви­ма Дими­три­ја Т. Лека
1914. и Јоси­фа Михај­ло­ви­ћа 1929) и уни­тар­ни модел урба­не фор­ме – рекон­струк­ци­ја
пре­ма интер­на­ци­о­нал­ном типу.29 (Сли­ка 4) И данас се у Ско­пљу (frag­men­ted city, city
in motion)30 у цен­трал­ном делу гра­да уоча­ва­ју фраг­мен­ти из пери­о­да тран­сфор­ма­ци­је
у европ­ски тип гра­да.

Модел за раз­вој гра­до­ва

Леков послед­њи урба­ни­стич­ки про­је­кат, гра­да Ско­пља, кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­ја је

њего­вих урба­ни­стич­ких зами­сли. Тим регу­ла­ци­о­ним пла­ном први је увео уни­тар­ни
модел гра­да уз зна­ча­јан ути­цај беч­ког Рин­га (Ring­straße) и иде­ја Ками­ла Зитеа [Ka­mi­lo
Zite] о умет­нич­ком ства­ра­њу гра­до­ва.31 Про­мо­ви­сао је ради­кал­ну ели­ми­на­ци­ју тра­
ди­ци­о­нал­них обли­ка, али само на пери­фер­ним дело­ви­ма гра­да, што му је омо­гу­ћи­ло
исто­вре­ме­но засту­па­ње иде­ја о реха­би­ли­та­ци­ји исто­риј­ских урба­них фор­ми и њихо­вој
живо­пи­сно­сти.
Урба­но пла­ни­ра­ње Ско­пља запо­чи­ње Урба­ни­стич­ким пла­ном за раз­вој Ско­пља
Дими­три­ја Т. Лека из 1914. годи­не, којим је нагла­ше­на евро­пе­и­за­ци­ја гра­да у одно­су
на насле­ђе­ну осман­ску тра­ди­ци­ју. Реде­фи­ни­шу­ћи гра­ни­це посто­је­ћег гра­да про­ши­
рив­ши га на десну оба­лу Вар­да­ра, где је пред­ви­део основ­ну град­ску инфра­струк­ту­ру,

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 89

Д. Јова­но­вић

Сли­ка 4. Гене­рал­ни урба­ни­стич­ки пла­но­ви Ско­пља од 1890. до 1948. годи­не – Con­cep­tual and real tran­
sfor­ma­ti­ons (извор: Mari­na, О., Pen­čić, D., Urban tran­sfor­ma­tion of Sko­pje frag­men­ted city – Legacy from
history, у: „Про­стор­но пла­ни­ра­ње у Југо­и­сточ­ној Евро­пи : (до Дру­гог свет­ског рата)“, Исто­риј­ски инсти­тут :
Бал­ка­но­ло­шки инсти­тут САНУ : Гео­граф­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Бео­град, 2011, 359–375)

Леко је успео да про­јек­ту­је изград­њу пот­пу­но новог гра­да. Ова­кав вид угле­да­ња на
европ­ске кон­цеп­те урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња, рани је пока­за­тељ модер­ни­за­ци­је бал­
кан­ских зема­ља у овој обла­сти.32
Леков план се знат­но раз­ли­ко­вао од свих тада­шњих регу­ла­ци­о­них пла­но­ва за
гра­до­ве Срби­је, и то не само по сво­јој садр­жи­ни већ и по начи­ну реше­ња основ­них
урба­ни­стич­ких аспе­ка­та. Тежи­ште њего­вог при­сту­па урба­ни­стич­ком пла­ни­ра­њу је у
европ­ском модер­ном моде­лу гра­да, а да се при том увек инси­сти­ра на очу­ва­њу прет­
ход­них исто­риј­ских сло­је­ва гра­да, запра­во ради­ло се о иде­ал­ном моде­лу за раз­вој
гра­до­ва у Срби­ји. Дими­три­је Т. Леко је био први урба­ни­ста у Срби­ји који је на тај начин
про­ми­шљао раз­вој гра­до­ва и онај који је, иако на тала­су модер­ни­за­ци­је, буд­но мотрио
на често исхи­тре­не про­це­се и ука­зи­вао да се новим интер­вен­ци­ја­ма могу опа­сно и
нена­док­на­ди­во угро­зи­ти карак­те­ри­стич­не урба­не матри­це ста­рих варо­ши и палан­ки.
Да ова­кав при­ступ раз­во­ју гра­до­ва, који је Леко срча­но засту­пао, а због којег су га
савре­ме­ни­ци про­гла­ша­ва­ли кон­тра­дик­тор­ним, није нашао при­ме­ну у буду­ћој урба­ни­
стич­кој прак­си, нај­бо­ље пока­зу­ју при­ме­ри урба­ни­за­ци­је гра­до­ва у Срби­ји.

90 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Напо­ме­не

1 Ћоро­вић, Д. Т. Исто­риј­ски оквир истра­жи­ва­ња, у: Бео­град као европ­ски град у девет­на­е­стом веку :
Тран­сфор­ма­ци­ја урба­ног пеј­за­жа (док­тор­ска дисер­та­ци­ја), Архи­тек­тон­ски факул­тет, Уни­вер­зи­тет
у Бео­гра­ду, Бео­град, 2015, 65–95.
2 Kaser, K. De-otto­ma­ni­za­tion, euro­pe­a­ni­za­tion, and Austrian urban archi­tects in the Bal­kans, у: Про­
стор­но пла­ни­ра­ње у југо­и­сточ­ној Евро­пи : (до Дру­гог свет­ског рата), Исто­риј­ски инсти­тут : Бал­ка­
но­ло­шки инсти­тут САНУ : Гео­граф­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду : Бео­град, 2011, 251–267.
3 Јова­но­вић, Д., Дими­три­је Т. Леко (диплом­ски рад), Фило­зоф­ски факул­тет, Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду,
Бео­град, 1987; Јова­но­вић, Д. С. У лету кроз Бео­град, у: XIV Салон архи­тек­ту­ре, Музеј при­ме­ње­не
умет­но­сти, Бео­град, 1988. (сепа­рат пре­да­ва­ња); Јова­но­вић, Д. С. Дими­три­је Т. Леко, у: Бео­град­
ски архи­тек­ти, Колар­чев народ­ни уни­вер­зи­тет, Бео­град, 1991. (непу­бли­ко­ва­но); Јова­но­вић, Д.
Делат­ност архи­тек­те Дими­три­ја Т. Лека у југо­и­сточ­ној Срби­ји, у: Леско­вач­ки збор­ник, 1999, XXXIX,
(Кул­тур­но исто­риј­ска башти­на југо­и­сточ­не Срби­је VII), Леско­вац, 159–181; Јова­но­вић, Д. Дими­три­је
Т. Леко и урба­ни­зам Бео­гра­да, у: Срп­ска архи­тек­ту­ра и урба­ни­зам XX века, Урба­ни­стич­ки завод
Бео­гра­да, Бео­град, 1999. (непу­бли­ко­ва­но)
4 Леко, М. Д. Исто­ри­ја моје поро­ди­це 1, Годи­шњак гра­да Бео­гра­да, 2004, LI, Музеј гра­да Бео­гра­да,
83–117.
5 Ива­но­вић, М. Архи­тект Дими­три­је Леко, Годи­шњак гра­да Бео­гра­да, 2004, LI, Музеј гра­да Бео­
гра­да, Бео­град, 119–142.
6 У лету кроз Бео­град – пово­дом покре­ну­тог пита­ња о регу­ли­са­њу Малог Кале­мег­да­на, Бео­град,
1899; Ski­ce za novu crkvu u Topo­li (odgo­vor g. Andri Ste­fa­no­vi­ću), Beo­grad, 1904; Наше при­ли­ке
– пово­дом VIII кон­гре­са архи­те­ка­та, Бео­град, 1909; Rekla­ma Pro­fe­so­ra Uni­ver­zi­te­ta g. Niko­le Nesto­
ro­vi­ća, Beo­grad, 1909.
7 Мак­си­мо­вић, Б. Кри­тич­ки и тео­риј­ски радо­ви Дими­три­ја Т. Лека, у: Идеј­ни раз­вој срп­ског урба­ни­
зма: пери­од рекон­струк­ци­је гра­до­ва до 1914. годи­не, Срп­ска ака­де­ми­ја нау­ка и умет­но­сти, Бео­
град, 1978, 169–174; Јова­но­вић, Д. Кри­ти­ке и поле­ми­ке Д. Т. Лека, у: Дими­три­је Т. Леко (диплом­ски
рад), Фило­зоф­ски факул­тет, Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду, Бео­град, 1987, 10–21.
8 Леко, Д. Т. Наш модер­ни­тет, у: Наше при­ли­ке – пово­дом VIII кон­гре­са архи­те­ка­та, Бео­град, 1909,
25–37, 25.
9 Леко, Д. Т. Оску­ди­ца и беда у малим ста­но­ви­ма по вели­ким гра­до­ви­ма, Бео­град­ске општин­ске
нови­не, 1910, бр. 30; 1911, бр. 1; Леко, Д. Т., Раде­нич­ки ста­но­ви, Срп­ски тех­нич­ки лист, 1911,
бр. 2, 19–20.
10 Ћоро­вић, Д. Т. Визи­ја новог гра­да : слу­чај Дунав­ског кра­ја, у: Бео­град као европ­ски град у девет­
на­е­стом веку : Тран­сфор­ма­ци­ја урба­ног пеј­за­жа (док­тор­ска дисер­та­ци­ја), Архи­тек­тон­ски факул­тет,
Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду, Бео­град, 2015, 241–248, 242.
11 Леко, Д. Т. Ћуд све­ти­не и регу­ла­ци­ја варо­ши, Тех­нич­ки гла­сник, 1901, бр. 3.
12 Леко, Д. Т, Реви­зи­ја регу­ла­ци­о­ног пла­на пре­сто­ни­це и њеног гра­ђе­вин­ског зако­на, Тех­нич­ки гла­
сник, 1901, бр. 8–12.
13 Мак­си­мо­вић, Б. Кон­курс за идеј­ни про­јект пре­у­ре­ђе­ња Малог Кале­мег­да­на; Кри­ти­ка Дими­три­ја
Т. Лека пово­дом кон­кур­са за уре­ђе­ње Малог Кале­мег­да­на; Про­стор­на ком­по­зи­ци­ја Малог Кале­
мег­да­на Дими­три­ја Т. Лека, у: Идеј­ни раз­вој срп­ског урба­ни­зма, 183–184; 184–185; 185–187.
14 „...У сва­ком слу­ча­ју, изве­де­но уре­ђе­ње при­ка­за­но на пла­ну Бео­град­ске твр­ђа­ве из 1914. годи­не
нема гото­во ника­кве слич­но­сти са кон­курс­ним радом Дими­три­ја Т. Лека. Изо­ста­ли су сви архи­

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 91

Д. Јова­но­вић

тек­тон­ско-урба­ни­стич­ки еле­мен­ти који су били основ­но обе­леж­је овог про­јек­та: мону­мен­тал­но

реше­ни улаз у твр­ђа­ву и парк са три­јум­фал­ном капи­јом и са њим пове­зан аркад­ни низ који
нагла­ша­ва цен­трал­но поста­вље­ни улаз у про­стор Малог Кале­мег­да­на, тера­са­сто решен ансам-
бл са гости­о­ни­цом на врху, сте­пе­ни­штем са чесмом и кру­жном цвет­ном рон­де­лом у под­нож­ју,
језе­ро – риб­њак, а нај­зад и сва три про­јек­то­ва­на игра­ли­шта. Једи­на слич­ност са кон­курс­ним
радом огле­да се у реше­њу пешач­ких кому­ни­ка­ци­ја...“ (Нешко­вић, М. Фор­ми­ра­ње и раз­вој пар­
ка Кале­мег­дан, у: Зашти­та и реви­та­ли­за­ци­ја Бео­град­ске твр­ђа­ве као исто­риј­ског језгра гра­да,
док­тор­ска дисер­та­ци­ја, Архи­тек­тон­ски факул­тет, Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду, Бео­град, 2015, 61–89,
78). У лите­ра­ту­ри се наво­ди да су радо­ви на уре­ђе­њу Малог Кале­мег­да­на пове­ре­ни архи­тек­ти
Јели­са­ве­ти Начић. Тако­ђе се наво­ди и да је про­је­кат Малог сте­пе­ни­шта на Кале­мег­да­ну изра­ди­ла
Ј. Начић (Павло­вић, М. Мало сте­пе­ни­ште Бео­град­ске твр­ђа­ве, Гла­сник Дру­штва кон­зер­ва­то­ра
Срби­је, 2016, бр. 40, 174–179).
15 Мак­си­мо­вић, Б. О про­бле­ми­ма рекон­струк­ци­је Дор­ћо­ла у Бео­гра­ду, у: Идеј­ни раз­вој срп­ског урба­
ни­зма : пери­од рекон­струк­ци­је гра­до­ва до 1914. годи­не, САНУ, Бео­град, 1978, 173–174; Ћоро­вић,
Д. Т. Визи­ја новог гра­да : слу­чај Дунав­ског кра­ја, у: Бео­град као европ­ски град у девет­на­е­стом
веку, 241–248; Milin­ko­vić, M., Ćoro­vić, D., Vuk­sa­no­vić-Macu­ra, Z. 1904: ’Leko’s Pro­ject for the Danu­
be River­bank’, u: Histo­ri­cal Enqu­iry as a Cri­ti­cal Met­hod in Urban River­sca­pe Revi­si­ons : The Case of
Bel­gra­de's Con­flu­en­ce, Susta­i­na­bi­lity 2019, 11 (4), 1177, 6–7,
https://www.mdpi.com/2071-1050/11/4/1177 [20. 3. 2021]
16 Леков план је заме­њен дру­гим, који је изра­ди­ло Оде­ље­ње за кана­ли­за­ци­ју Општи­не Бео­град,
мада ни тај план регу­ла­ци­је Дор­ћо­ла није изве­ден. Нови план је пони­штио Леко­ве иде­је посве­ће­не
пости­за­њу еко­но­мич­но­сти град­ње, могућ­но­сти мешо­ви­тог соци­јал­ног ста­но­ва­ња и екс­пе­ри­мен­ти­
са­њу са град­ским четвр­ти­ма. Изу­зе­тан зна­чај Леко­вог пла­на је у омо­гу­ћа­ва­њу шире­ња гра­да на
реку и кори­шће­ња оба­ле, с обзи­ром да је у то вре­ме од шест кило­ме­та­ра оба­ле Бео­град кори­стио
само три сто­ти­не мета­ра. (Milin­ko­vić, Ćoro­vić, Vuk­sa­no­vić-Macu­ra, op. cit., 6–7).
17 У план регу­ла­ци­је Дунав­ског кеја Леко је укљу­чио фор­ми­ра­ње пар­ка са риб­ња­ци­ма као „хар­мо­
нич­не цели­не“. Она би, како је обра­зло­жио, реши­ла пита­ње попла­ва и укло­ни­ла под­зем­не воде, а
при том све вре­ме обез­бе­ђи­ва­ла вели­ку и буј­ну зеле­ну повр­ши­ну у бли­зи­ни пред­ви­ђе­ног дунав­ског
стам­бе­ног насе­ља (Леко, Д. Т. Изме­на регу­ла­ци­је Дор­ћо­ла, Срп­ски тех­нич­ки лист,1904, 62–66).
18 Ћоро­вић, Д. Т., Бео­град као европ­ски град у девет­на­е­стом веку, у: Бео­град као европ­ски град у
девет­на­е­стом веку..., 208–248, 209.
19 Мак­си­мо­вић, Б: Гене­рал­ни регу­ла­ци­о­ни план Ско­пља од Дими­три­ја Т. Лека, у: Идеј­ни раз­вој срп­ског
урба­ни­зма..., 192–194.
20 Кон­стан­ти­нов­ски, Г. Савре­ме­на архи­тек­ту­ра у Маке­до­ни­ји, у: Мане­вић, З (пр.), Умет­ност на тлу
Југо­сла­ви­је : Архи­тек­ту­ра XX века, Про­све­та, Бео­град, 1986, 66.
21 Геор­ги­ев, Д. Муха­џир маха­ла у Ско­пљу кра­јем XIX века, у: Про­стор­но пла­ни­ра­ње у југо­и­сточ­ној
Евро­пи : (до Дру­гог свет­ског рата), Исто­риј­ски инсти­тут : Бал­ка­но­ло­шки инсти­тут САНУ : Гео­граф­
ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду : Бео­град, 2011, 493–501.
22 Ско­пље 1918. годи­не поста­је адми­ни­стра­тив­ни цен­тар Вар­дар­ске бано­ви­не у којем су кон­цен­три­
са­ни поли­тич­ка моћ, трго­вач­ки и бан­кар­ски капи­тал, као и кул­тур­не актив­но­сти ширег под­руч­ја.
23 Леко, Д. Т, Наш модер­ни­тет..., 25.
24 Мак­си­мо­вић, Б: Гене­рал­ни регу­ла­ци­о­ни план Ско­пља од Дими­три­ја Т. Лека, у: Идеј­ни раз­вој срп­
ског урба­ни­зма...,192–194.
25 Тако­ђе је у бли­зи­ни про­јек­то­ва­ног при­ста­ни­шта пред­ви­део и мало при­ста­ни­ште ван реч­ног кори­та,
које би слу­жи­ло за спорт на води.

92 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

26 Леко, Д. Т. У лету кроз Бео­град – пово­дом покре­ну­тог пита­ња о регу­ли­са­њу Малог Кале­мег­да­на,
Бео­град, 1899, 5.
27 Леко, Д. Т. Изме­на регу­ла­ци­је Дор­ћо­ла..., 63.
28 У пери­о­ду два ман­да­та (1929–1936. и 1939–1941) гра­до­на­чел­ни­ка Јоси­фа Михај­ло­ви­ћа (1887–
1941), у Ско­пљу су изгра­ђе­ни објек­ти попут згра­де Бано­ви­не, Офи­цир­ског дома, Желе­знич­ке
ста­ни­це, Народ­не бан­ке, Поште, затим зеле­на пија­ца, зоо­ло­шки врт, уре­ђен је град­ски парк...
29 Mari­na, О., Pen­čić, D. Urban tran­sfor­ma­tion of Sko­pje frag­men­ted city – Legacy from history, Про­стор­но
пла­ни­ра­ње у југо­и­сточ­ној Евро­пи : (до Дру­гог свет­ског рата), Исто­риј­ски инсти­тут : Бал­ка­но­ло­шки
инсти­тут САНУ : Гео­граф­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду : Бео­град, 2011, 359–375.
30 Bakal­cev, В., Bakal­cev, М., Had­zi Pulja, М., Tasic, С. Exclu­si­ve Citi­es Inclu­si­ve Buil­dings, in: Mari­na,
O., Arman­do, A. (eds), Inclu­si­ve/exclu­si­ve citi­es, 2016, 244–263, http://por­to.poli­to.it/2667168/,
[20. 3. 2021]
31 „Леко је са сту­ди­ја у Немач­кој понео не само добру тео­риј­ску осно­ву из урба­ни­зма и јасно сазна­ње
о уској пове­за­но­сти архи­тек­тон­ског и урба­ни­стич­ког ства­ра­ла­штва, него и изгра­ђен став пре­ма
урба­ни­зму као про­стор­ној умет­но­сти у духу иде­ја Ками­ла Зитеа, кога он често наво­ди у сво­јим
радо­ва као иде­о­ло­га урба­ни­стич­ке есте­ти­ке.“ (Мак­си­мо­вић, Б. Урба­ни­стич­ка мисао у Срби­ји, у:
Идеј­ни раз­вој срп­ског урба­ни­зма..., 165–197, 169).
32 Yerolympos, A. A plan for Sko­pje in the early 20th cen­tury, in: Urban Tran­sfor­ma­ti­ons in the Bal­kans,
1820–1920 : Aspects of Bal­kan Town plan­ning and the Rema­king of Thes­sa­lo­ni­ca, Uni­ver­sity stu­dio
press, Thes­sa­lo­ni­ki, 1996.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 93

 728.3.012.9(497.11)
711.4(497.11)

Бор­јан Бран­ков, истра­жи­вач сарад­ник

Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам Срби­је, Бео­град, Срби­ја
bor­jan­@i­a­us.ac.rs

Др Божи­дар Манић, науч­ни сарад­ник

Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам Срби­је, Бео­град, Срби­ја
bozam­@i­a­us.ac.rs

ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОСТОРИ КАО УГРОЖЕН СЕГМЕНТ

АРХИТЕКТОНСКОГ СТАМБЕНОГ НАСЛЕЂА
ИЗ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА

Апстракт

Током друге половине двадесетог века, у Југославији је била веома развијена прак-
са архитектонских конкурса за стамбене блокове и нова насеља. Највећи интензитет
станоградње био је у великим градовима и престоници Београду, где су понуђена и
примењена иновативна архитектонска и урбанистичка решења организације простора
допринела побољшању комфора становања и квалитета живота становника.
Архитектонска решења вишепородичних стамбених блокова централне зоне Новог Бео-
града истичу се квалитетом организације полуприватног и приватног животног просто-
ра и представљају значајно наслеђе модерног периода у Србији. У тим решењима се,
поред флексибилности станова и других унапређења склопа, истиче и развој заједничких
простора (унутар објекта и изван њих). Ти заједнички простори понудили су измештање
првенствено колективних функција ван стана и створили додатни простор за активности
станара блокова.
У раду се истражује како ти простори могу допринети квалитету стамбеног наслеђа блока
и какве су разлике између појединих блокова у том погледу и по питању типологије
објеката вишепородичног становања. Истраживање представља различите заједничке
просторе у стамбеним блоковима кроз примере блокова 22 и 29 на Новом Београду.

Кључ­не речи: вишепородично становање, Нови Београд, заједнички простори,

Блок 22, Блок 29

94 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Bor­jan Bran­kov, Rese­arch Assi­stant
Insti­tu­te of Archi­tec­tu­re and Urban & Spa­tial Plan­ning of Ser­bia, Bel­gra­de, Ser­bia
bor­jan­@i­a­us.ac.rs

Boži­dar Manić, PhD, Rese­arch Fel­low

Insti­tu­te of Archi­tec­tu­re and Urban & Spa­tial Plan­ning of Ser­bia, Bel­gra­de, Ser­bia
bozam­@i­a­us.ac.rs

COM­MON ARE­AS AS THRE­A­TE­NED SEG­MENT

OF ARCHI­TEC­TU­RAL RESI­DEN­TIAL HERI­TA­GE FROM
THE SECOND HALF OF THE 20TH CEN­TURY

Abstract

During the second half of the twen­ti­eth cen­tury, Yugo­sla­via boa­sted very pro­duc­ti­ve prac­
ti­ce of orga­ni­sing archi­tec­tu­ral com­pe­ti­ti­ons for desig­ning hou­sing com­ple­xes. The hig­hest
inten­sity of resi­den­tial con­struc­tion was per­ce­i­ved in lar­ge citi­es, espe­ci­ally in the coun­try’s
capi­tal, whe­re inno­va­ti­ve archi­tec­tu­ral and urban design of spa­tial orga­ni­za­tion con­tri­bu­ted
to the impro­ve­ment of hou­sing com­fort and qua­lity of life of the­ir resi­dents.
The archi­tec­tu­ral designs for resi­den­tial blocks in the cen­tral zone of the Bel­gra­de’s boro­ugh
of Novi Beo­grad stand out as exam­ples of excel­lent orga­ni­sa­tion of semi­pri­va­te and pri­va­te
living spa­ces, and have grown to beco­me sig­ni­fi­cant heri­ta­ge of the modern period in Ser­bia.
In addi­tion to the achi­e­ved fle­xi­bi­lity of apart­ments and other impro­ve­ments in mul­ti­fa­mily
hou­sing solu­ti­ons, the tre­at­ment of com­mon are­as (indo­or and out­do­or) was qui­te cha­rac­te­ri­stic
of the­se designs. The­se com­mon are­as offe­red poten­tial for the expan­si­on of col­lec­ti­ve fun­cti­
ons out­si­de the apart­ments and pro­vi­ded addi­ti­o­nal spa­ce for the acti­vi­ti­es of local resi­dents.
The paper exa­mi­nes how the­se spa­ces can con­tri­bu­te to the heri­ta­ge qua­lity of the­se resi­
den­tial block and how spe­ci­fic blocks dif­fer from each other in terms of mul­ti-family hou­sing
typology. By means of the exam­ples of Novi Beo­grad’s Block 22 and Block 29, the rese­arch
pre­sents dif­f e­rent types of com­mon spa­ces in resi­den­tial mul­ti-family com­ple­xes.

Keywords: mul­ti­fa­mily hou­sing, Novi Beo­grad, com­mon are­as, Block 22, Block 29

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 95

Б. Бранков, Б. Манић

Увод

Стам­бе­ни про­стор више­по­ро­дич­них стам­бе­них скло­по­ва, поред ста­на, обу­хва­

та и зајед­нич­ке про­сто­ре и кому­ни­ка­ци­је, како у објек­ту тако и у стам­бе­ном бло­ку
– гру­па­ци­ји више­по­ро­дич­них стам­бе­них обје­ка­та.
Више­по­ро­дич­но ста­но­ва­ње раз­ви­ја­ло се у 20. веку, изме­ђу оста­лог, и због уна­
пре­ђе­не инду­стриј­ске про­из­вод­ње, упо­тре­бе пре­фа­бри­ка­ци­је и интер­на­ци­о­на­ли­за­
ци­је иде­ја у про­јек­то­ва­њу. При томе дола­зи до про­ме­на и фор­ми­ра­ња раз­ли­чи­тих и
уна­пре­ђе­них стам­бе­них скло­по­ва, који пред­ста­вља­ју нов начин реша­ва­ња про­бле­ма
у ста­но­ва­њу.1 У више­по­ро­дич­ном ста­но­ва­њу су изра­зи­ти­ји ути­ца­ји соци­о­е­ко­ном­ских
про­ме­на, које ути­чу и на про­ме­не у про­јек­то­ва­њу стам­бе­ног про­сто­ра. При томе, током
20. века све више се у про­јек­то­ва­њу више­по­ро­дич­ног ста­но­ва­ња исти­че зна­чај зајед­
нич­ких садр­жа­ја. Фокус таквог типа ста­но­ва­ња би тре­ба­ло да буде на зајед­нич­ким
про­сто­ри­ма.2 Зајед­нич­ке функ­ци­је, с јед­не стра­не, уна­пре­ђу­ју ком­фор ста­но­ва­ња и
могућ­но­сти додат­них функ­ци­ја у окви­ру више­по­ро­дич­ног стам­бе­ног скло­па, док са
дру­ге стра­не пред­ста­вља­ју начин за сажи­ма­ње поје­ди­нач­них функ­ци­ја у окви­ру ста­на
и њихо­во изме­шта­ње у зајед­нич­ки про­стор.3
Ста­но­ви су били цен­трал­ни део истра­жи­ва­ња и про­јек­то­ва­ња новог и флек­си­бил­
ног поро­дич­ног про­сто­ра у дру­гој поло­ви­ни 20. века на тери­то­ри­ји бив­ше Југо­сла­ви­је.
Са дру­ге стра­не, зајед­нич­ки про­сто­ри су пара­лел­но са ста­ном део раз­во­ја ста­но­ва­ња
и стам­бе­них бло­ко­ва више­по­ро­дич­них обје­ка­та.
Потреб­но је иста­ћи да су, насу­прот ста­ну, зајед­нич­ки про­сто­ри доста широ­
ка одред­ни­ца, те се ово истра­жи­ва­ње неће бави­ти свим зајед­нич­ким про­сто­ри­ма.
Истра­жи­ва­ње се фоку­си­ра пра­те­ћи поде­лу коју Илић издва­ја, наво­де­ћи ауто­ре сту­ди­је
Бли­жа око­ли­на ста­на, који непо­сред­ну око­ли­ну ста­на деле на: нај­у­жу око­ли­ну (стан) и
непо­сред­ну око­ли­ну (дефи­ни­ше се ради­ју­сом који нај­ви­ше изно­си 400 м или 5 мину­
та хода у одно­су на стан). Про­стор­ни окви­ри који тре­ти­ра­ју ужу око­ли­ну стам­бе­ног
про­сто­ра могу се поде­ли­ти на два нивоа, на: под­руч­је пра­га (област изме­ђу ста­на и
јав­ног под­руч­ја, ули­ца, али и окол­них ста­но­ва уну­тар исте згра­де) и под­руч­је бли­жег
сусед­ства (про­стор изван згра­да у кру­гу у којем се днев­ни сусре­ти одви­ја­ју спон­та­но).4
У непо­сред­ној око­ли­ни ста­на кори­сни­ци стам­бе­ног објек­та су део физич­ке сре­
ди­не, али исто­вре­ме­но се нала­зе у сре­ди­ни које има већи интен­зи­тет соци­јал­них
одно­са од про­сто­ра ста­на. Зајед­нич­ке актив­но­сти које се одви­ја­ју тре­ба на неки начин
да задо­во­ље поје­ди­нач­не потре­бе и инте­ре­се ста­на­ра, сто­га је нео­п­ход­но нај­пре
ство­ри­ти аде­кват­не про­стор­не усло­ве (у димен­зи­о­нал­ном и у садр­жај­ном сми­слу)5.
Рад истра­жу­је зајед­нич­ке про­сто­ре на при­ме­ри­ма бло­ко­ва 22 и 29 у Новом
Бео­гра­ду, узи­ма­ју­ћи у обзир пара­ме­тре који се одно­се на тип стам­бе­ног скло­
па, спрат­ност више­по­ро­дич­них обје­ка­та, њихов поло­жај и карак­тер ула­за/при­сту­
па објек­ти­ма, али и непо­сред­но окру­же­ње. Упо­ре­до се вред­ну­ју и сагле­да­ва­ју ти
зајед­нич­ки про­сто­ри, при чему се рад фоку­си­ра на испи­ти­ва­ње зави­сно­сти изме­ђу
типо­ло­ги­је више­по­ро­дич­ног стам­бе­ног скло­па и про­стор­не мани­фе­ста­ци­је зајед­
ни­штва у окви­ру бло­ка.

96 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Про­стор зајед­ни­штва

С нагла­ском на бољој пове­за­но­сти изну­тра и потре­би за колек­тив­ним про­сто­

ром, згра­да је има­ла пове­ћан распон полу­при­ват­них функ­ци­ја и про­сто­ра. Потре­бе за
додат­ним стам­бе­ним про­сто­ром у усло­ви­ма тран­зи­ци­о­не кри­зе и непо­сто­ја­ња одго­ва­
ра­ју­ће стам­бе­не поли­ти­ке деве­де­се­тих годи­на 20. века, у више­по­ро­дич­ним стам­бе­ним
објек­ти­ма за после­ди­цу су има­ле дели­мич­но зау­зи­ма­ње и пре­на­ме­ну зајед­нич­ких
про­сто­ра у ста­но­ве. Почет­ком деве­де­се­тих уки­нут је систем држав­не ста­но­град­ње
и омо­гу­ће­на је при­ва­ти­за­ци­ја дру­штве­ног стам­бе­ног фон­да и у року од пет годи­на
при­ва­ти­зо­ван је гото­во цело­ку­пан дру­штве­ни стам­бе­ни фонд.6
Зајед­нич­ки про­сто­ри су важан део сва­ке више­по­ро­дич­не згра­де у ново­бе­о­град­
ским бло­ко­ви­ма, раз­ли­чи­то су про­јек­то­ва­ни у овим стам­бе­ним ком­плек­си­ма и не
слу­же само за кому­ни­ка­ци­ју већ и за оку­пља­ње ста­нов­ни­ка и за дру­ге актив­но­сти.
Код зајед­нич­ких про­сто­ра исти­че се зна­чај при­сту­па и цир­ку­ла­ци­је у окви­ру
скло­па и како се опи­су­је пут од јав­не до при­ват­не сфе­ре и про­сто­ра који он оку­
пи­ра. Про­стор­ни трет­ман дело­ва који чине зајед­нич­ки дељен про­стор у окви­
ру више­по­ро­дич­ног стам­бе­ног скло­па или у њего­вој бли­зи­ни директ­но ути­че на
моти­ва­ци­ју и уче­ста­лост изла­за­ка из ста­на као под­руч­ја при­ват­но­сти.7 Зајед­нич­ке
про­сто­ре у окви­ру објек­та нај­че­шће одли­ку­је то да се нај­ин­тен­зив­ни­је кори­шће­
ни издва­ја­ју као пожељ­ни про­сто­ри за више актив­но­сти, док су про­сто­ри сред­ње
вели­чи­не они који су опти­мал­ни за нај­ве­ћи број садр­жа­ја.8 Када се то при­ме­ни на
отво­ре­не про­сто­ре у окви­ру стам­бе­них бло­ко­ва, може се сагле­да­ти сли­чан однос
– про­сто­ри опти­мал­них димен­зи­ја и интен­зи­те­та/фре­квен­ци­је кори­шће­ња за ста­на­ре
су нај­при­влач­ни­ји. Први ниво је ула­зна пар­ти­ја у обје­кат, док је дру­ги улаз у стан. У
том међу­про­сто­ру се нала­зе секвен­це с вер­ти­кал­ним и хори­зон­тал­ним веза­ма, при
чему такви про­сто­ри могу под­ста­ћи сусре­те међу сусе­ди­ма.9
Код отво­ре­них зајед­нич­ких про­сто­ра, урба­ни дизајн има спе­ци­фич­не одго­ва­ра­ју­
ће функ­ци­о­нал­не, естет­ске и еко­ло­шке зах­те­ве, па се они могу вред­но­ва­ти у скла­ду
са сво­јом мор­фо­ло­ги­јом, урба­ни­стич­ком и архи­тек­тон­ском струк­ту­ром, раз­ли­чи­тим
соци­о­ло­шким, пси­хо­ло­шким и еко­ло­шким карак­те­ри­сти­ка­ма.10 Пажљи­во про­јек­то­ва­ни
отво­ре­ни про­сто­ри могу у вели­кој мери допри­не­ти тако­ђе и сма­ње­њу стра­ха када се
гово­ри о мешо­ви­тим зајед­ни­ца­ма (сиро­ма­шни­ји и имућ­ни­ји) у јед­ном бло­ку и под­
сти­ца­њу инте­гра­ци­је и зајед­ни­штва.11 Без обзи­ра на садр­жа­је отво­ре­них про­сто­ра,
сви они мора­ју да посе­ду­ју одго­ва­ра­ју­ће ква­ли­те­те који их чине одр­жи­вим за живот
и кори­шће­ње и који тиме при­вла­че и сти­му­ли­шу кори­сни­ке.

Стам­бе­на насе­ља – при­мер два бло­ка на Новом Бео­гра­ду

У бив­шим соци­ја­ли­стич­ким земља­ма про­це­си инду­стри­ја­ли­за­ци­је и урба­ни­за­

ци­је међу­соб­но су се про­жи­ма­ли. Стам­бе­на изград­ња у већем оби­му почи­ње кра­јем
педе­се­тих годи­на про­шлог века, након првог пери­о­да обно­ве земље после Дру­гог
свет­ског рата. Фокус изград­ње се поме­ра с поро­дич­ног на колек­тив­но ста­но­ва­ње.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 97

Б. Бранков, Б. Манић

Сли­ка 1. Ћелиј­ски ивич­ни блок, Град за три мили­о­на ста­нов­ни­ка, Ле Кор­би­зје, 1922.
(извор: „Moder­na arhi­tek­tu­ra : kri­tič­ka isto­ri­ja“, Orion art, Beo­grad, 2004)

У раз­до­бљу од почет­ка шезд­се­тих годи­на у Бео­гра­ду се рас­пи­су­ју архи­тек­тон­ско-

-урба­ни­стич­ки кон­кур­си за више­по­ро­дич­не стам­бе­не ком­плек­се на Новом Бео­гра­ду.
Стам­бе­ни бло­ко­ви уз објек­те за ста­но­ва­ње обу­хва­та­ју и дру­ге садр­жа­је, који омо­гу­ћа­
ва­ју да се све потре­бе ста­на­ра задо­во­ље у окви­ру непо­сред­ног сусед­ства. Отво­ре­ни
про­стор уну­тар бло­ко­ва поста­је део за рекре­а­ци­ју, за додат­не актив­но­сти, као зоне
за дефи­ни­са­ње мањих амби­је­на­та за кори­сни­ке. Поје­ди­не гру­пе згра­да уну­тар бло­
ка често фор­ми­ра­ју јасно дефи­ни­са­не пот­це­ли­не, чиме се отво­ре­ни про­стор дели на
про­стор ка којем гра­ви­ти­ра ста­нов­ни­штво целог бло­ка, и мање међу­про­сто­ре изме­ђу
поје­ди­них гру­па обје­ка­та, који­ма гра­ви­ти­ра нај­че­шће само део ста­нов­ни­ка који ста­
ну­је непо­сред­но уз њих.12
При пла­ни­ра­њу и про­јек­то­ва­њу Новог Бео­гра­да, у тада­шњем дру­штве­ном уре­ђе­
њу, могле су се при­ме­ни­ти у пот­пу­но­сти иде­је CIAM-а, које су до тада само пар­ци­јал­
но мате­ри­ја­ли­зо­ва­не у дру­гим про­јек­ти­ма у све­ту.13 Иде­је Савре­ме­ног гра­да за три
мили­о­на ста­нов­ни­ка (Vil­le con­tem­po­ra­i­ne de tro­is mil­li­ons d’ha­bi­tants, 1922) и Оза­ре­ног
гра­да (Vil­le Radi­e­u­se, 1935), као и закључ­ци са кон­гре­са CIAM-а (посеб­но Атин­ска
пове­ља)14, бит­но су ути­ца­ли на раз­вој Новог Бео­гра­да. Ле Кор­би­зје­о­ве и Жене­ре­о­ве
иде­је савре­ме­ног гра­да, које прет­хо­де Атин­ској пове­љи, могу се сагле­да­ти у рела­
ци­ји са два иза­бра­на ново­бе­о­град­ска бло­ка. Густи­на насе­ље­но­сти је знат­но већа код
Ле Кор­би­зјеа – 3 000 ст/ha, док у бло­ко­ви­ма 22 и 29 изно­си 420–450 ст/hа. При­мер
Ле Кор­би­зје­о­вог ћелиј­ског бло­ка у скло­пу зајед­нич­ких про­сто­ра (сли­ка 1) при­ка­зу­је у
сре­ди­ни зајед­нич­ки про­стор за рекре­а­ци­ју, са отво­ре­ним при­зе­мљем,15 што се може
упо­ре­ди­ти с упо­тре­бом паса­жа у Бло­ку 22 и, у већој мери, са дели­мич­но про­пу­сним и
отво­ре­ним при­зе­мљи­ма дво­трак­та у Бло­ку 29.

Блок 22

Стам­бе­но насе­ље Блок 22 један је од шест бло­ко­ва који су реа­ли­зо­ва­ни и чине

Цен­трал­ну зону Новог Бео­гра­да (поред бло­ко­ва 21, 23, 28, 29 и 30). Про­је­кат бло­ка
је рађен пре­ма кон­кур­су из 1968. годи­не, архи­те­ка­та Б. Јан­ко­ви­ћа, Б. Кара­џи­ћа и

98 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 2. Шеме Бло­ка 22 (лево) и Бло­ка 29 (десно), са озна­че­ним про­стор­ним
окви­ри­ма око­ли­не ста­на (нај­у­жа око­ли­на и непо­сред­на око­ли­на)

А. Стје­па­но­ви­ћа.16 Изград­ња је завр­ше­на 1976. годи­не. Део бло­ка наме­њен за

стам­бе­ну изград­њу пред­мет је ана­ли­зе, док је део с јав­ним објек­ти­ма посма­тран
као засеб­на цели­на и није обу­хва­ћен. Урба­ни­стич­ко реше­ње је такво да се блок
састо­ји од пет ламе­ла. Нај­ве­ће ламе­ле су ивич­ни објек­ти пре­ма ули­ца­ма с јужне
и север­не стра­не. Њихо­ва спрат­ност је П+6+Пк. Дру­гу гру­пу обје­ка­та ка запа­ду
пред­ста­вља­ју две гру­пе од по пет стам­бе­них кула спрат­но­сти од П+4+Пк до П+6+Пк.
Блок 22 се састо­ји од укуп­но 1.168 ста­но­ва за попу­ла­ци­јом од око 3 900 ста­нов­ни­ка.
У сре­ди­шњем делу бло­ка се нала­зе комер­ци­јал­ни садр­жа­ји, игра­ли­ште и вртић.17
Спрат­ност обје­ка­та и зби­је­ност даје ути­сак град­ског карак­те­ра бло­ку и пред­ста­
вља корак у прав­цу поврат­ка димен­зи­ја­ма тра­ди­ци­о­нал­ног гра­да.18 Код ламе­ле се
хори­зон­та­ла састо­ји од две пара­лел­не тра­ке, где се про­ду­жа­ва­њем јед­не пре­ла­зи на
сле­де­ће језгро, док у окви­ру тип­ског спра­та кому­ни­ка­ци­је ства­ра­ју џепо­ве, који поста­ју
кому­ни­ка­ци­о­на језгра и даље се каскад­но ламе­ла наста­вља (сли­ке 2 и 3). У пар­те­ру
је то језгро/улаз у обје­кат досту­пан из паса­жа (сли­ка 4).

Блок 29

Нала­зи се у севе­ро­за­пад­ном делу цен­трал­не зоне Новог Бео­гра­да. Блок је

поде­љен на два дела: стам­бе­ни део и део реги­о­нал­ног цен­тра (који није изгра­ђен, а
њего­во место је зау­зео нови­ји стам­бе­ни ком­плекс две­хи­ља­ди­тих). Фокус ана­ли­зе у
раду је само ори­ги­нал­ни рези­ден­ци­јал­ни део Бло­ка 29. Кон­курс за архи­тек­тон­ско-
-урба­ни­стич­ко реше­ње Бло­ка 29 рас­пи­сан је 1967. годи­не, а изград­ња се одви­
ја­ла у пери­о­ду од 1969. до 1974. годи­не. Про­јек­тант урба­ни­стич­ког реше­ња је
Милу­т ин Гла­в ич­к и, док су ауто­р и гра­ђ е­в ин­с ких про­ј е­ка­та архи­тек­т и Миха­и­л о
Чанак и Мило­сав Митић. Струк­ту­ра стам­бе­ног дела бло­ка састо­ји се од седам
стам­бе­них згра­да, сва­ка спрат­но­сти П+6+Пк, са укуп­но 1.129 ста­но­ва и про­јек­то­
ва­ном попу­ла­ци­јом од 4.358 ста­нов­ни­ка. Уну­тар бло­ка нала­зи се локал­на згра­да

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 99

Б. Бранков, Б. Манић

Сли­ка 3. Шеме Бло­ка 22 (горе) и Бло­ка 29 (доле), са озна­че­ним објек­ти­ма и

отво­ре­ним кому­ни­ка­ци­ја­ма уну­тар бло­ко­ва (према: При­каз кон­курс­них
про­је­ка­та 1965–1975, „Архи­тек­ту­ра и урба­ни­зам“, 1975, бр. 74–77)

100 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 заједнички простор

простор стана
улаз у стан

Сли­ка 4. При­каз сег­ме­на­та тип­ских спра­то­ва у Бло­ку 22 (лево) и Бло­ку 29 (десно),

са кому­ни­ка­ци­о­ним/зајед­нич­ким зона­ма – зона у Бло­ку 29 уз ста­но­ве је посе­бан
зајед­нич­ки прет­про­стор за два сусед­на ста­на (према: При­каз кон­курс­них про­је­ка­та
1965–1975, „Архи­тек­ту­ра и урба­ни­зам“, 1975, бр. 74–77)

зајед­ни­це (данас је то и комер­ци­јал­ни про­стор) и вртић, док пла­ни­ра­на основ­на

шко­ла ника­да није изгра­ђе­на.19 Стам­бе­не згра­де су фор­ми­ра­не у виду дво­трак­
та (сли­ке, 2, 3 и 4). Отво­ре­ни про­сто­ри укљу­чу­ју цен­трал­ну зону пар­ка, зоне око
стам­б е­н их згра­д а и дуж обо­д а бло­ка, као и кошар­ка­ш ко игра­л и­ш те. Друм­с ки
сао­бра­ћај решен је обо­дом бло­ка, док је цен­трал­ни део бло­ка углав­ном резер­
ви­сан за пеша­ке.
Бло­ко­ви 22 и 29 иза­бра­ни су за ана­ли­зу зајед­нич­ких про­сто­ра као два реле­вант­на
сусед­на бло­ка из цен­трал­не зоне Новог Бео­гра­да, која су поста­ла зашти­ће­но добро
у фебру­а­ру 2021. годи­не – Блок 22 (део цели­не А са бло­ко­ви­ма 21 и 23), Блок 29 (део
цели­не Б са бло­ко­ви­ма 28, 30).20

Диску­си­ја

Ода­бра­ни при­ме­ри ново­бе­о­град­ских бло­ко­ва изгра­ђе­них шезде­се­тих годи­на раз­

ли­чи­то тре­ти­ра­ју отво­ре­не и затво­ре­не зајед­нич­ке про­сто­ре. Раз­ли­чи­те типо­ло­ги­је у
овим бло­ко­ви­ма исти­чу поје­ди­нач­не сег­мен­те архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ких реше­ња,
које дају раз­ли­чи­те могућ­но­сти или огра­ни­че­ња у погле­ду фор­ми­ра­ња зајед­нич­ких
повр­ши­на (у реше­њу пар­те­ра) или зајед­нич­ких про­сто­ра у окви­ру обје­ка­та. Дво­тракт
у Бло­ку 29 има нај­ви­ше потен­ци­ја­ла за кори­шће­ње зајед­нич­ких повр­ши­на, посеб­но
на типич­ним стам­бе­ним спра­то­ви­ма, док ламе­ле Бло­ка 22 има­ју изра­зи­то лине­ар­ну
кому­ни­ка­ци­ју и потен­ци­јал у том сми­слу.
Потре­ба за при­ла­го­дљи­вим про­сто­ром и про­мен­љи­вим садр­жа­ји­ма је изра­
же­н и­ј а у ста­н о­в а­њу него у дру­г им архи­тек­тон­с ким типо­л о­г и­ј а­м а, узи­м а­ј у­ћ и у
обзир раз­ли­чи­те потре­бе и про­бле­ме након што стам­бе­ни скло­по­ви поч­ну свој екс­
пло­а­та­ци­о­ни пери­од. У том сми­слу тре­ба да се сагле­да­ју потен­ци­јал­не буду­ће про­ме­не
у овим про­сто­ри­ма (пози­тив­не и нега­тив­не), које ути­чу на више­по­ро­дич­но ста­но­ва­ње.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 101

Б. Бранков, Б. Манић

БЛОК 22 БЛОК 29

Повр­ши­на бло­ка/број ста­нов­ни­ка 97.516.50 m2 / 4358 ст. 89.628.93 m2 / 3800 ст.

Спрат­но­ст од П+4+Пк до П+6+Пк П+6+Пк

Тип стам­бе­них скло­по­ва­ ла­ме­ле; куле­ дво­трак­ти­

О­тво­ре­ни зајед­нич­ки про­сто­ри­

Ко­му­ни­ка­ци­је (без пар­ка/игра­ли­шта) 23.086 m2 14.238 m2

Дени­ве­ли­са­не повр­ши­не + (4) -

Тип­ски спрат­

За­јед­нич­ки про­сто­ри за гру­пу ста­на­ра - +

Број ста­но­ва по ета­жа­ма / ком. језгру
Ко­му­ни­ка­ци­ја посе­ду­је про­ши­ре­ња
Издво­је­ни зајед­нич­ки про­сто­ри за ста­но­ве
Кому­ни­ка­ци­је су изра­зи­то лине­ар­не
или тач­ка­сте­
4 ста­на по вер­т и­кал­ној
4 куле / 6 трактова
кому­ни­ка­ц и­ј и­
+ -
- +
ли­не­ар­не са про­ши­ре­њи­ма тач­ка­сте (доми­на­ци­ја
код језгра (кори­дор­ски тип) вер­ти­ка­ла)

Табе­ла 1. Карак­те­ри­сти­ке Бло­ка 22 и Бло­ка 29

Тре­ба­ло би раз­мо­три­ти сме­ну гене­ра­ци­ја ста­на­ра током вре­ме­на, дру­га­чи­је нави­ке и

оста­ле карак­те­ри­сти­ке које ути­чу на про­стор у којем ста­на­ри живе.21
У пар­те­ру ламе­ла у Бло­ку 22, успо­ста­вља­њем про­ла­за омо­гу­ћу­ју се наспрам­ни
ула­зи у згра­ду, где се уну­тра­шњи део бло­ка тре­ти­ра на исти начин као спо­ља­шњи
у погле­ду доступ­но­сти. Пози­ци­ја ула­за у том сми­слу јасно ори­јен­ти­ше кори­сни­ка ка
одре­ђе­ном отво­ре­ном про­сто­ру или од њега.22 Када се посма­тра могућ­ност за поде­лу
отво­ре­них про­сто­ра у бло­ку на мање и сагле­ди­ве повр­ши­не, могућ­ност за то је упо­тре­
ба раз­ли­чи­тих нивоа, у чему је Блок 22 успео са полу­у­ко­па­ним гара­жа­ма и зајед­нич­
ким про­сто­ри­ма за одмор и игру изнад њих, чиме је функ­ци­он­ ал­ни аспект директ­но
упо­тре­бљен у пове­ћа­њу ква­ли­те­та и разно­ли­ко­сти отво­ре­ног про­сто­ра.
Блок 29, за раз­ли­ку од Бло­ка 22, не посе­ду­је ком­би­на­ци­ју две­ју врста стам­бе­них
обје­ка­та, док је рас­по­ред кому­ни­ка­ци­ја у пар­те­ру и однос поје­ди­нач­них обје­ка­та и
кому­ни­ка­ци­ја у окви­ру бло­ка ујед­на­чен. Про­пу­сност бло­ка је већа у одно­су на Блок
22 где су фор­ми­ра­ни паса­жи у при­зе­мљу кроз ламе­ле.
У окви­ру тип­ског спра­та, архи­тек­ти су у Бло­ку 29 иско­ри­сти­ли типо­ло­ги­ју дво­трак­та и
фор­ми­ра­ли издво­је­ни зајед­нич­ки про­стор за два сусед­на ста­на, након вер­ти­кал­них кому­
ни­ка­ци­ја на тип­ском спра­ту, што омо­гу­ћа­ва бољу интим­ност прет­про­сто­ра ста­на (пра­га
ста­на). Илић исти­че да је погод­но да непо­сред­ну око­ли­ну ста­на чине интим­ни (при­ват­ни)
про­сто­ри.23 Често су зајед­нич­ки про­сто­ри и про­сто­ри­је (ула­зи, сте­пе­ни­шни про­стор) таквих

102 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

димен­зи­ја и поло­жа­ја у згра­ди да нуде мини­мал­не усло­ве одго­ва­ра­ју­ће само за моно­
функ­ци­о­нал­но кори­шће­ње и кре­та­ње. Блок 22, иако нема издво­јен прет­про­стор ста­на у
одно­су на хори­зон­тал­не кому­ни­ка­ци­је у згра­да­ма, ипак у њима посто­ји дели­мич­но инте­
гри­са­на повр­ши­на зоне вер­ти­кал­них кому­ни­ка­ци­ја и хори­зон­тал­них ход­ни­ка и сво­је­вр­сних
џепо­ва који нуде про­ши­ре­ни зајед­нич­ки део, за кре­та­ње и сусре­те ста­на­ра.
Про­стор­ни садр­жај у окви­ру стам­бе­них згра­да оба бло­ка посе­ду­ју раз­ли­чи­те
усло­ве за оства­ри­ва­ње раз­ли­чи­тих нивоа зајед­ни­штва ста­на­ра. Зна­чај зајед­нич­ких
про­сто­ра је такав да би било нео­п­ход­но да они има­ју одго­ва­ра­ју­ћи поло­жај и поли­
ва­лент­ност кори­шће­ња, јер то пред­ста­вља пред­у­сло­ве како би испу­ни­ли зах­те­ве за
разно­вр­сно­шћу соци­јал­них интер­ак­ци­ја у непо­сред­ној око­ли­ни ста­на, а тиме омо­гу­ћи­
ли и да се оства­ри одр­жи­вост тих про­сто­ра и у дужем пери­о­ду након град­ње згра­де.
Про­мен­љи­вост потре­ба кори­сни­ка током вре­ме­на (усло­вље­на про­ме­на­ма у ста­ро­сној
струк­ту­ри, нави­ка­ма, жеља­ма и слич­но), основ је да се мења садр­жај и наме­на тог про­
сто­ра.24 Про­стор­на реше­ња која поспе­шу­ју спон­та­не и разно­вр­сне обли­ке соци­јал­них
интер­ак­ци­ја и осе­ћа­ње зајед­ни­штва пред­у­слов су за аде­ква­тан зајед­нич­ки про­стор.

Закљу­чак

Дегра­да­ци­ја и сма­њи­ва­ње повр­ши­на зајед­нич­ких про­сто­ра у посто­је­ћим стам­

бе­ним бло­ко­ви­ма, услед тран­зи­ци­о­ног пери­о­да кра­јем деве­де­се­тих годи­на про­шлог
века, усло­вља­ва и про­ме­не у начи­ну живо­та кори­сни­ка и сма­ње­њу зајед­нич­ког про­
сто­ра на сва­ко­днев­ној бази.
Важно је иста­ћи на при­ме­ру два ново­бе­о­град­ска бло­ка где и на који начин се могу
уочи­ти неки од ква­ли­те­та зајед­нич­ких про­сто­ра, као и места где се ти про­сто­ри, кому­
ни­ка­ци­је и про­ши­ре­не зоне ста­но­ва, могу додат­но нагла­си­ти, одр­жа­ва­ти и потен­ци­јал­но
уна­пре­ди­ти, а ради исти­ца­ња њихо­вог зна­ча­ја и под­сти­ца­ња зајед­нич­ког кори­шће­ња.
Могућ­но­сти и пози­ци­ја не само посто­је­ћих него и евен­ту­ал­них буду­ћих зајед­нич­ких
про­сто­ра у окви­ру више­по­ро­дич­ног ста­но­ва­ња веза­на је по врсти типо­ло­ги­је обје­ка­та
у бло­ку. Дво­трак­ти на тип­ским спра­то­ви­ма нуде реше­ња полу­при­ват­них зајед­нич­ких
про­сто­ри­ја за ста­на­ре, док ламе­ле нуде добар однос ка отво­ре­ним зајед­нич­ким повр­
ши­на­ма, где мотив паса­жа у при­зе­мљу омо­гу­ћа­ва добру про­пу­сност бло­ка и њего­ву
кому­ни­ка­ци­о­ну пове­за­ност. Цен­трал­на зона Новог Бео­гра­да у сво­јој цели­ни пред­ста­вља
скуп архи­тек­тон­ских про­стор­них реше­ња, која чак и у савре­ме­ним усло­ви­ма омо­гу­ћу­ју
висок ква­ли­тет ста­но­ва­ња. При­мер два бло­ка 22 и 29 пока­зу­је у којој мери ламе­ле и дво­
трак­ти дају могућ­но­сти да се оства­ри вид зајед­нич­ког пове­зи­ва­ња и кори­шће­ња објек­та.

Напо­ме­не

1 Rado­vić, R. Savre­me­na arhi­tek­tu­ra: izme­đu stal­no­sti i pro­me­na ide­ja i obli­ka, Fakul­tet teh­nič­kih nau­ka,
Novi Sad, 2001.
2 Tei­ge, K. The mini­mum dwel­ling, MIT press, Mas­sac­hu­sets, 2002.
3 Бран­ков, Б. Зајед­нич­ки про­сто­ри у раз­во­ју више­по­ро­дич­ног стам­бе­ног скло­па, Архи­тек­ту­ра и
урба­ни­зам, 2019, бр. 49, 32–39, doi: 10.5937/a-u0-22134

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 103

Б. Бранков, Б. Манић

4 Илић, Д. Стан и поро­ди­ца, Науч­на књи­га, Бео­град, 1988.

5 Исто.
6 Bajić, T., Manić, B. Social Hou­sing in Ser­bia Facing Cli­ma­te Chan­ge Chal­len­ges : Do Urban-
-Archi­tec­tu­ral Com­pe­ti­ti­ons Enco­u­ra­ge Inno­va­tion? u: Kli­mat­ske pro­me­ne i izgra­đe­ni pro­stor : poli­ti­ke i
prak­sa u Škot­skoj i Srbi­ji / Cli­ma­te Chan­ge and the Built Envi­ron­ment: Poli­ci­es and Prac­ti­ce in Sco­tland
and Ser­bia, Glas­gow Cale­do­nian Uni­ver­sity, Glas­gow, 2013; Bajić, T., Manić, B., Kova­če­vić, B. Soci­
jal­no sta­no­va­nje u Beo­gra­du : prak­sa arhi­tek­ton­sko-urba­ni­stič­kih kon­kur­sa (2003–2014), Arhi­tek­tu­ra i
urba­ni­zam, br. 39, 2014, 29–43.
7 Илић, Д. Стан и поро­ди­ца, Науч­на књи­га, Бео­град, 1988.
8 Бран­ков, нав. дело.
9 Hec­kmann, O., Schne­i­der, F., Zapel, E. Flo­or Plan Manual Hou­sing, Birk­ha­u­ser Ver­lag Gmbh, Basel, 2018.
10 Sta­no­je­vić, A. et al. The qua­lity of out­do­or urban spa­ces : Case study of the kin­der­gar­tens in the city
of Nis, in: Pro­ce­e­dings 5th Inter­na­ti­o­nal Sympo­si­um for stu­dents of doc­to­ral stu­di­es in the fields of
Civil Engi­ne­e­ring, Archi­tec­tu­re and Envi­ron­men­tal Pro­tec­tion, PHI­DAC, Nis, Ser­bia, 2019, 109–116.
11 Bajić, T., Manić, B. Sta­no­va­nje u mešo­vi­toj svo­ji­ni : urba­ni­stič­ki aspek­ti i isku­stvo novi­j e stam­be­ne
prak­se u Srbi­ji, Arhi­tek­tu­ra i urba­ni­zam, br. 47, 2018, 25–36.
12 1Бран­ков, Б., Ста­но­је­вић, А. Дифе­рен­ци­ра­ње упо­тре­бљи­во­сти отво­ре­них зајед­нич­ких про­сто­ра
у више­по­ро­дич­ном ста­но­ва­њу, у: Збор­ник Лет­ње шко­ле урба­ни­зма Про­лом бања 1–3. jул 2020,
Удру­же­ње урба­ни­ста Срби­је, Бео­град, 2020, 143–152.
13 Bla­go­je­vić, Lj. Novi Beo­grad : ospo­re­ni moder­ni­zam, Zavod za udž­be­ni­ke, Beo­grad, 2007.
14 Алек­сић, Љ. Ути­цај­ни фак­то­ри на рела­ци­ји стам­бе­не куће и гра­да, Збор­ник радо­ва гра­ђе­вин­ског
факул­те­та, Субо­ти­ца, 2015, 143–148.
15 Fremp­ton, K. Moder­na arhi­tek­tu­ra : kri­tič­ka isto­ri­ja, Orion Art, Beo­grad, 2004.
16 Мару­шић, Д. При­каз кон­курс­них про­је­ка­та 1965–1975, Архи­тек­ту­ра Урба­ни­зам, 74–77, 1975,
54–56.
17 Čav­da­re­vić, D. Pri­kaz stam­be­nog blo­ka 22 u Novom Beo­gra­du, Izgrad­nja, br. 12, 1978, 58–61.
18 Мару­шић, нав. дело, 54–56.
19 Мару­шић, нав. дело, 51–52; Bodlo­vić, V. Stam­be­ni blok 29 u Novom Beo­gra­du, Izgrad­nja, 12, 1973,
53–58.
20 Одлу­ка о утвр­ђи­ва­њу цен­трал­не зоне Новог Бео­гра­да за про­стор­но кул­тур­но-исто­риј­ску цели­ну
(бло­ко­ви 21, 22, 23, 24, 25 26, 28, 29 и 30), Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 6, 2021.
21 Bran­kov, B., Nen­ko­vić-Riznić, M., Pucar, M.. Resi­den­tial spa­ce as chan­ge­a­ble and resi­li­ent polygon
for futu­re living, in: Pro­ce­e­dings of Third Inter­na­ti­o­nal con­fe­ren­ce on urban plan­ning – ICUP 2020 Niš,
Faculty of Civil Engi­ne­er­ ing and Archi­tec­tu­re, Uni­ver­sity of Niš, 2020, 73–79.
22 Бран­ков, Б., Ста­но­је­вић, А.: Дифе­рен­ци­ра­ње упо­тре­бљи­во­сти отво­ре­них зајед­нич­ких про­сто­ра у
више­по­ро­дич­ном ста­но­ва­њу, у: Јев­тић, А., Дра­шко­вић, Б. (ур.) Будућ­ност гра­до­ва и урба­ни­зма,
збо­р­ник радо­ва на кон­фе­рен­ци­ји / Међу­на­род­ни науч­но-струч­ни скуп 16. Лет­ња шко­ла урба­ни­
зма, Про­лом Бања, 1–3. јул 2020, Удру­же­ње урба­ни­ста Срби­је, Бео­град, 2020, 143–152, [in­ter­net]
доступ­н о на https://raum­p lan.iaus.ac.rs/bit­s tre­a m/han­d le/123456789/547/Dife­r en_upo­t r_
otvo­re­nih_zaj_pro­sto­ra_BB_AS.pdf­?sequ­en­ce=1&isAl­lo­wed=y
23 Илић, Д. Стан и поро­ди­ца, Науч­на књи­га, Бео­град, 1988.
24 Исто.

104 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 105
 725:502.131.1
316.72:725

Јеле­на Павло­вић, док­то­ранд

Уни­вер­зи­те­т у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
j.pavlo­vic.phd@e­du.arh.bg.ac.rs

Ката­ри­на Тара­но­вић, док­то­ранд

Уни­вер­зи­те­т у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
k.tara­no­vic.phd@e­du.arh.bg.ac.rs

ПРО­СТОР­НЕ ИМПЛИ­КА­ЦИ­ЈЕ САВРЕ­МЕ­НОГ

КОН­ЦЕП­ТА КУЛ­ТУР­НЕ ОДР­ЖИ­ВО­СТИ НА
ПРИ­МЕ­РУ ИНДУ­СТРИЈ­СКОГ НАСЛЕ­ЂА

Апстракт

Рад се бави акту­ел­ним пита­њи­ма одр­жи­во­сти кул­ту­ре у архи­тек­тон­ском дис­кур­су, која

ука­зу­ју на расту­ћу потре­бу за раз­у­ме­ва­њем кул­тур­не одр­жи­во­сти као јед­ног од сту­бо­ва
одр­жи­вог раз­во­ја, поред еко­ном­ске, соци­јал­не и одр­жи­во­сти живот­не сре­ди­не. Иден­ти­
фи­ка­ци­ја кул­ту­ре као аспек­та витал­ног за одр­жи­ви раз­вој и њена дистинк­ци­ја од соци­
јал­ног, пред­ста­вља зна­чај­ну про­ме­ну у одно­су на тех­ни­ци­стич­ку пара­диг­му доса­да­шњих
про­ми­шља­ња о одр­жи­во­сти архи­тек­ту­ре. Кул­ту­ро­ло­шка обе­леж­ја јед­ног дру­штва се
мани­фе­сту­ју кроз архи­тек­ту­ру, чиме ути­чу на изград­њу њего­ве колек­тив­не мемо­ри­
је и иден­ти­те­та. Аку­му­ла­ци­ја кул­тур­ног капи­та­ла, њего­во деље­ње и тран­сфор­ма­ци­ја
сма­тра­ју се кључ­ним за обез­бе­ђе­ње потреб­ног кон­ти­ну­и­те­та иден­ти­те­та. У том сми­слу,
прин­ци­пи adap­ti­ve reu­se анти­ци­пи­ра­ју про­ду­же­ње живот­ног века обје­ка­та, при чему
колек­тив­на мемо­ри­ја има актив­ну уло­гу у пер­цеп­ци­ји про­ме­на. У раду су раз­ма­тра­ни
инду­стриј­ски објек­ти, чији је актив­ни удео у кул­тур­ном раз­во­ју нерет­ко пот­це­њен због
њихо­вог пре­те­жно ути­ли­тар­ног карак­те­ра, упр­кос вели­ким потен­ци­ја­ли­ма, без обзи­ра
на непо­сто­ја­ње или ста­тус њихо­ве зашти­те. Ути­цај колек­тив­не мемо­ри­је ана­ли­зи­ран је
на при­ме­ру при­вре­ме­не про­ме­не дела физич­ке струк­ту­ре у окви­ру пре­на­ме­не за потре­
бе савре­ме­них фести­вал­ских прак­си какве се изво­де у све­ту. Ова раз­ма­тра­ња тре­ба
да ути­чу на поди­за­ње све­сти о могућ­но­сти­ма при­вре­ме­них, али и потен­ци­јал­но трај­них
тран­сфор­ма­ци­ја инду­стриј­ских обје­ка­та, кроз детаљ­ну ана­ли­зу кул­тур­не одр­жи­во­сти у
архи­тек­тон­ском дис­кур­су и спре­ге с колек­тив­ном мемо­ри­јом.

Кључ­не речи: одр­жи­ви раз­вој, кул­тур­на одр­жи­вост, колек­тив­на мемо­ри­ја,

adap­ti­ve reu­se, инду­стриј­ско насле­ђе

106 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Jele­na Pavlo­vic, PhD Stu­dent
Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
j.pavlo­vic.phd@e­du.arh.bg.ac.rs

Kata­ri­na Tara­no­vic, PhD Stu­dent

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
k.tara­no­vic.phd@e­du.arh.bg.ac.rs

SPA­TIAL IMPLI­CA­TI­ONS OF CON­TEM­PO­RARY CUL­TU­RAL

SUSTA­I­NA­BI­LITY CON­CEPT ON THE EXAM­PLE OF
INDU­STRIAL HERI­TA­GE

Abstract

The paper explores current issues of cultural sustainability in architectural discourse, which
indicates the growing need for understanding cultural sustainability as one of the „pillars
of sustainable development“, in addition to economic, social, and environmental ones.
Identification of culture as an aspect vital for sustainable development, and its distinction
from the social, is a significant change compared to the technical paradigm of previous
reflections on architectural sustainability. Cultural features of a society are manifested
through architecture, which affects the shaping of collective memory and identity. The
accumulation of cultural capital, its sharing and transformation are considered key to
ensuring the necessary continuity of identity. In this sense, the principles of adaptive
reuse anticipate the extension of the lifespan of buildings, with collective memory playing
an active role in the perception of change. The paper focuses on industrial buildings,
with their active part in cultural development which is often underestimated due to their
predominantly utilitarian character despite their great potential, and regardless of their
protection status. The impact of collective memory is analysed through the example of
a temporary physical change of structure within a conversion for the purpose of modern
festival practices. These considerations are meant to raise awareness of the possibilities of
temporary, but also potentially permanent transformations of industrial buildings, through
detailed analysis of cultural sustainability in architectural discourse and its connection to
collective memory.

Keywords: susta­i­na­ble deve­lop­ment, cul­tu­ral susta­i­na­bi­lity, col­lec­ti­ve memory,

adap­ti­ve reu­se, indu­strial heri­ta­ge

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 107

Ј. Павловић, К. Тарановић

Кул­тур­на одр­жи­вост и архи­тек­ту­ра

Као сред­ство испу­ње­ња зах­те­ва сада­шњих и буду­ћих кори­сни­ка, понов­на упо­тре­

ба обје­ка­та кроз већи број ите­ра­ци­ја у екс­пло­а­та­ци­ји пред­ста­вља витал­ну стра­те­ги­ју у
пости­за­њу циље­ва одр­жи­вог раз­во­ја у архи­тек­тон­ском дис­кур­су. Инду­стриј­ски објек­ти
чија је наме­на у савре­ме­ном дру­штву изгу­бље­на или пре­ва­зи­ђе­на могу бити сво­је­вр­
стан поли­гон за испи­ти­ва­ње зна­ча­ја одр­жи­вог раз­во­ја кроз истра­жи­ва­ње кул­тур­них
аспе­ка­та њихо­ве понов­не реак­ти­ва­ци­је.
Син­таг­ма сту­бо­ви одр­жи­вог раз­во­ја, која се често може наћи у лите­ра­ту­ри, тра­ди­
ци­о­нал­но под­ра­зу­ме­ва да су еко­ло­шки, еко­ном­ски и соци­јал­ни аспек­ти њего­ва осно­
ва. Зна­чај одр­жи­вог раз­во­ја у кон­тек­сту реша­ва­ња савре­ме­них еко­ло­шких про­бле­ма
недво­сми­слен је, као и еко­ном­ски аспект, што је ути­ца­ло на број­ност и зна­чај истра­жи­
ва­ња која се њима баве.1 Са дру­ге стра­не, схва­та­ње кул­ту­ре као покре­та­ча про­ме­на,
који се нала­зио у самом коре­ну инду­стри­ја­ли­за­ци­је, пред­ста­вља изве­стан отклон од
соци­јал­ног аспек­та одр­жи­во­сти. Без обзи­ра на то да ли се кул­ту­ра дожи­вља­ва као засе­
бан стуб одр­жи­вог раз­во­ја, или као нео­п­хо­дан пред­у­слов зајед­нич­ког ску­па вред­но­сти
без којег он није могућ2, истра­жи­ва­ње ути­ца­ја кул­ту­ре на понов­ну упо­тре­бу обје­ка­та
нео­п­хо­дан је чини­лац за успе­шност тих про­ме­на.
Инсти­ту­ци­о­нал­на подр­шка и поли­ти­ке изград­ње које се одно­се на пошто­ва­ње основ­
них прин­ци­па одр­жи­вог раз­во­ја у већи­ни зема­ља су ути­ца­ле на уре­ђе­ње усло­ва изград­
ње, посеб­но у пољи­ма при­ме­не мате­ри­ја­ла и еко­ном­ске испла­ти­во­сти објек­та, те су ови
аспек­ти пре­у­зе­ли доми­на­ци­ју над оста­лим аспек­ти­ма раз­у­ме­ва­ња и ути­ца­ја изгра­ђе­не
сре­ди­не на њене кори­сни­ке. Данас посто­ји кон­сен­зус о потре­би очу­ва­ња изгра­ђе­ног фон­
да као аде­ква­тан одго­вор на еко­ло­шку кри­зу, како би се сма­њио нега­тив­ни ути­цај нове
град­ње кроз пове­ћа­ње бро­ја циклу­са упо­тре­бе јед­ног објек­та. Иако с раци­о­на­ли­стич­ког
ста­но­ви­шта такво обја­шње­ње има сми­сла, нео­п­ход­но је про­ши­ри­ти аргу­мен­та­ци­ју која
пра­ти одлу­ке о очу­ва­њу већ изгра­ђе­них обје­ка­та како би се пости­гло боље раз­у­ме­ва­ње
кул­тур­них аспе­ка­та. Нео­п­ход­но је при­хва­та­ње зна­ча­ја кул­тур­них карак­те­ри­сти­ка јед­ног
објек­та као вида пре­зен­та­ци­је и репре­зен­та­ци­је дру­штва, кроз чува­ње мемо­ри­је места
и подр­жа­ва­ња кон­ти­ну­и­те­та раз­во­ја. Улрих Бек [Ul­rich Beck] истра­жу­је однос пам­ће­ња и
забо­ра­вља­ња у кон­тек­сту буду­ћих актив­но­сти, одно­сно про­це­не буду­ћих ризи­ка кроз пита­
ње да ли дру­штва која забо­ра­вља­ју сво­ју про­шлост могу да има­ју пози­тив­ну будућ­ност.3
Истра­жи­ва­ње кул­тур­не одр­жи­во­сти архи­тек­ту­ре првен­стве­но зах­те­ва да се раз­ја­сни
оквир за раз­у­ме­ва­ње пој­ма кул­ту­ре, као и начи­ни на који се кул­тур­на одр­жи­вост може
интер­пре­ти­ра­ти. Дефи­ни­ци­ја кул­ту­ре коју нуди Има­ну­ел Валер­штајн [Im­ma­nuel Mau­ri­ce
Wal­ler­ste­in] гово­ри о кул­ту­ри као ску­пу зајед­нич­ких осо­би­на које пове­зу­ју јед­ну гру­пу,
одно­сно осо­би­на које су зајед­нич­ке уну­тар ње, а нису у пот­пу­но­сти зајед­нич­ке изван.4 Он
тако­ђе наго­ве­шта­ва да су те осо­би­не веза­не за систем вред­но­сти које поме­ну­та гру­па
дели и које је кон­сти­ту­и­шу. У кон­тек­сту посма­тра­ња одр­жи­во­сти кул­ту­ре и њене везе с
инду­стриј­ским насле­ђем важно је поме­ну­ти и Метјуа Рам­пли­ја [Mat­thew Ram­pley], који
наво­ди да је поја­ва речи кул­ту­ра (cul­tu­re) у енгле­ском јези­ку забе­ле­же­на кра­јем 18. века
и да се пове­зу­је с поја­вом одре­ђе­них дру­гих речи попут: инду­стри­ја, демо­кра­ти­ја, кла­са

108 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

и умет­ност. По њего­вом мишље­њу, реч кул­ту­ра у Енгле­ској пове­за­на је с реак­ци­јом на
инду­стриј­ску рево­лу­ци­ју.5 Веза кул­ту­ре и инду­стриј­ске рево­лу­ци­је, као мода­ли­те­та раз­
ми­шља­ња који је на кра­ју под­ста­као и довео до раз­ми­шља­ња о потре­би за одр­жи­вим
раз­во­јем, зна­чај­на је за раз­у­ме­ва­ње везе кул­ту­ре и одр­жи­вог раз­во­ја.
Тако­ђе, трај­ност архи­тек­тон­ског објек­та посеб­но ути­че на спо­соб­ност архи­тек­ту­ре
да одре­ђе­ни тре­ну­так у вре­ме­ну ове­ко­ве­чи. Кроз изгра­ђе­ну сре­ди­ну мате­ри­ја­ли­зу­ју
се вред­но­сни систе­ми неке гру­пе, тј. дру­штва, те је и уло­га архи­тек­ту­ре у кре­и­ра­њу
колек­тив­не мемо­ри­је, изван сва­ке сум­ње, зна­чај­на.

Кон­ти­ну­и­тет иден­ти­те­та

Пола­зе­ћи од прет­по­став­ке да је сва­ка гру­па саста­вље­на од поје­ди­на­ца са соп­стве­

ним систе­ми­ма вред­но­сти и сећа­њи­ма, који уче­ству­ју у изград­њи зајед­нич­ког систе­ма
вред­но­сти и мемо­ри­је, пита­ње начи­на на који се оства­ру­је ово једин­ство пам­ће­ња
јесте тема која има дугач­ку исто­ри­ју и чији се коре­ни могу пра­ти­ти још од ста­рог века.6
Обе­ле­жа­ва­ње сег­ме­на­та зајед­нич­ке исто­ри­је је тема истра­жи­ва­ња колек­тив­не мемо­
ри­је. Соци­о­лог Морис Албваш [Ma­u­ri­ce Halb­wachs] увео је овај појам, под којим је
под­ра­зу­ме­вао базу зајед­нич­ког зна­ња, инфор­ма­ци­ја и вред­но­сти које дели одре­ђе­на
гру­па.7 Акту­ел­но пита­ње кул­тур­не одр­жи­во­сти може се веза­ти и за пита­ње иден­ти­те­та
и колек­тив­не мемо­ри­је јед­ног дру­штва. У том сми­слу, кул­тур­на осно­ва одр­жи­во­сти
објек­та огле­да се кроз њего­ву кон­ти­ну­и­ра­ну упо­тре­бу, а зави­си од меха­ни­за­ма кроз
које се одр­жа­ва веза с тим објек­ти­ма, одно­сно начи­на на које ти објек­ти пре­но­се и
чува­ју мемо­ри­ју. Када je реч o инду­стриј­ским објек­ти­ма пре­ва­зи­ђе­не наме­не, нерет­ко
дола­зи до зане­ма­ри­ва­ња аспек­та колек­тив­не мемо­ри­је, јер им се као основ­на вред­
ност при­пи­су­је њихо­ва ути­ли­тар­на наме­на.
Ако има­мо у виду сло­же­ност про­це­са, нео­п­ход­но је уве­сти детаљ­ни­ју поде­лу врста
мемо­ри­је, у одно­су на прет­ход­но поме­ну­ту инди­ви­ду­ал­ну и колек­тив­ну. Ала­и­да Асман
[Ale­id­ a Assmann] твр­ди да посто­ји чети­ри врсте сећа­ња: инди­ви­ду­ал­но, дру­штве­но,
поли­тич­ко и кул­тур­но.8 Инди­ви­ду­ал­но сећа­ње је веза­но за изград­њу лич­них иску­ста­ва
и дру­штве­ног иден­ти­те­та, док наред­на три нивоа има­ју карак­тер колек­тив­ног сећа­ња.
Дру­штве­но сећа­ње се изгра­ђу­је кроз интер­ак­ци­је поје­ди­на­ца, а поли­тич­ка и кул­тур­на
сећа­ња су посред­нич­ка,9 jer нису веза­на за директ­но про­жи­вље­на сећа­ња, или сте­че­на
у интер­ак­ци­ји са дру­ги­ма. Дру­штве­на сећа­ња пред­ста­вља­ју облик мемо­ри­је који се
кроз одре­ђе­ну мате­ри­јал­ну или нема­те­ри­јал­ну сим­бо­ли­ку (про­стор­не прак­се, ску­по­ви,
фести­ва­ли, итд.) пре­но­си кроз више гене­ра­ци­ја.
Пре­ма Асмановoj, дру­штве­но сећа­ње може да пре­не­се иску­ства до све­га три
гене­ра­ци­је. Када се гово­ри о инду­стриј­ском насле­ђу, посеб­но из пери­о­да почет­ка инду­
стри­ја­ли­за­ци­је, пре­ма овом ста­ву, може се рећи да је сте­пен инди­ви­ду­ал­ног сећа­ња
везан за ори­ги­нал­ну упо­тре­бу тих обје­ка­та прак­тич­но непо­сто­је­ћи. Са дру­ге стра­не,
гра­ђе­ње иден­ти­те­та кроз него­ва­ње и раз­у­ме­ва­ње поли­тич­ког и кул­тур­ног сећа­ња
има зна­ча­јан ути­цај на кул­тур­ну одр­жи­вост, јер оне под­ра­зу­ме­ва­ју све­сни напор да
се пре­ђе гра­ни­ца вре­ме­на.10

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 109

Ј. Павловић, К. Тарановић

Инду­стриј­ско насле­ђе

Као про­та­го­ни­сти интен­зив­ног тех­нич­ко-тех­но­ло­шког напрет­ка и све­до­ци коре­ни­

тих дру­штве­них и еко­ном­ских про­ме­на из доба рас­ту­ће инду­стри­ја­ли­за­ци­је, објек­ти и
цели­не инду­стриј­ског насле­ђа од вели­ког су зна­ча­ја за савре­ме­ну људ­ску исто­ри­ју и
иден­ти­тет. Врло често је и сам наста­нак или нагли раст гра­да забе­ле­жен у том пери­о­ду
био усло­вљен упра­во инду­стриј­ском функ­ци­јом.11
Услед про­ме­не пара­диг­ме инду­стриј­ске про­из­вод­ње и усло­ва дру­штве­но-
-еко­ном­ске тран­зи­ци­је од сре­ди­не про­шлог века дошло је до повла­че­ња инду­стриј­
ске про­из­вод­ње пред услу­жним делат­но­сти­ма, или њеног пот­пу­ног гаше­ња. Губи­так
актив­не функ­ци­је, уз често нере­шен ста­тус кул­тур­ног добра, као резул­тат недо­вољ­
ног про­то­ка вре­ме­на од настан­ка инду­стриј­ских обје­ка­та и цели­на или неу­ва­жа­ва­ње
њихо­вог општег зна­ча­ја, чини ургент­ним спре­ча­ва­ње даље дева­ста­ци­је истак­ну­тих
при­ме­ра.12 Поред сте­пе­на зашти­те који ужи­ва­ју пре­ма Зако­ну о кул­тур­ним добри­ма13,
чак и зашти­ће­не инду­стриј­ске цели­не умно­го­ме зави­се од мате­ри­јал­них усло­ва субје­
ка­та заду­же­них за њихо­ву зашти­ту.
Инду­стриј­ско насле­ђе је међу послед­њи­ма доби­ло оквир за уво­ђе­ње зашти­те
на међу­на­род­ном нивоу. Захва­љу­ју­ћи Кон­вен­ци­ји о зашти­ти архи­тек­тон­ског насле­
ђа Евро­пе, одр­жа­ној 1985. годи­не, Савет Евро­пе упу­тио је Пре­по­ру­ку за зашти­ту и
кон­зер­ва­ци­ју инду­стриј­ског, тех­нич­ког и гра­ђе­вин­ског насле­ђа у Евро­пи, 1990. годи­
не,14 због њего­вог неу­пит­ног зна­ча­ја за цело­куп­но исто­риј­ско насле­ђе. Пре­по­ру­ке су
се пре­вас­ход­но тица­ле иден­ти­фи­ка­ци­је, ана­ли­зе и зашти­те инду­стриј­ског насле­ђа.
Наро­чи­то је потен­ци­ра­но уна­пре­ђе­ње инду­стриј­ског насле­ђа путем њего­ве про­мо­ци­је
у јав­но­сти кроз кам­па­ње и тури­зам.
Вред­ност инду­стриј­ског насле­ђа потвр­ди­ле су и међу­на­род­не орга­ни­за­ци­је које
се баве зашти­том насле­ђа, TIC­CIH15, ICO­MOS16 и Уне­ско, које су сво­јим дело­ва­њем
обу­хва­ти­ле и актив­но­сти на очу­ва­њу инду­стриј­ског насле­ђа. Трет­ман инду­стриј­ског
насле­ђа у духу Вене­ци­јан­ске пове­ље17 уре­ђен је почет­ком новог миле­ни­ју­ма Нижњи
Тагил пове­љом за инду­стриј­ско насле­ђе18 2003. годи­не, а затим су 2011. годи­не усво­је­
ни Обје­ди­ње­ни ICO­MOS – TIC­CIH прин­ци­пи за кон­зер­ва­ци­ју инду­стриј­ских лока­ли­те­та,
струк­ту­ра, обла­сти и пре­де­ла, тзв. Даблин прин­ци­пи.19
Цели­не инду­стриј­ског насле­ђа карак­те­ри­ше више­слој­ност архе­о­ло­ги­је, која суге­
ри­ше да су пре­тр­пе­ле изве­сне тран­сфор­ма­ци­је током самог тра­ја­ња њихо­ве при­мар­не
наме­не. То су могле бити изме­не пра­те­ћих садр­жа­ја, али и изме­не основ­них про­це­са
про­из­вод­ње. Упр­кос наиз­глед нефлек­си­бил­ним струк­ту­ра­ма, гра­ђе­не су са ути­ли­тар­
ном функ­ци­јом и могућ­но­шћу да обу­хва­те раз­ли­чи­те опсе­ге опре­ме и орга­ни­за­ци­је.
Поред инхе­рент­них повољ­них карак­те­ри­сти­ка инду­стриј­ских обје­ка­та, неке карак­
те­ри­сти­ке су наста­ле и као про­из­вод савре­ме­них окол­но­сти. У већим гра­до­ви­ма су
екс­пан­зи­јом град­ског тки­ва нека­да­шње обод­не лока­ци­је доспе­ле у шири цен­тар гра­
да, што их данас чини још атрак­тив­ни­јим. У при­лог изво­дљи­во­сти понов­не упо­тре­бе,
насу­прот руше­њу, гово­ри и чиње­ни­ца да су у њихо­вој изград­њи кори­шће­ни савре­ме­ни
мате­ри­ја­ли и систе­ми.20 Као мла­ђи при­мер­ци насле­ђа, погод­ни су за адап­та­ци­је и

110 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

модер­ни­за­ци­је с потен­ци­ја­лом да обо­га­те кул­тур­ну сли­ку и начин живо­та, што их чини
при­влач­ним и са тури­стич­ког ста­но­ви­шта.21 Њихо­вом аде­кват­ном реви­та­ли­за­ци­јом
може се пости­ћи пози­ти­ван сти­му­ланс, како за локал­ну зајед­ни­цу и њен иден­ти­тет
тако и за град у цели­ни.22
Инду­стри­ја, прво­бит­но ини­ци­ја­тор напрет­ка савре­ме­них гра­до­ва, кроз одго­ва­ра­ју­
ћи при­ступ реге­не­ра­ци­ји, поно­во може поста­ти ини­ци­ја­тор раз­во­ја у еко­ном­ском сми­
слу, како на локал­ном тако и на реги­о­нал­ном и наци­о­нал­ном нивоу.23 Тран­сфор­ма­ци­је
гра­до­ва који су кроз инду­стриј­ску рево­лу­ци­ју свој иден­ти­тет веза­ли за инду­стри­ју, као
глав­ну покре­тач­ку сна­гу, трај­но су ути­ца­ле на њихов кул­тур­ни иден­ти­тет, те су и нагле
про­ме­не у начи­ну про­из­вод­ње има­ле дале­ко­се­жни­је после­ди­це за њих. Кул­тур­на одр­
жи­вост у овим гра­до­ви­ма је веза­на и за очу­ва­ње мемо­ри­је о посто­ја­њу инду­стри­је
која је данас у одре­ђе­ној мери или пот­пу­но пре­ва­зи­ђе­на, али је била пре­суд­на за
одре­ђе­ни пери­од њихо­вог раз­во­ја. Зна­чај­но је нагла­си­ти меха­ни­зме који­ма се може
обез­бе­ди­ти кон­ти­ну­и­тет иден­ти­те­та, а самим тим и кул­тур­на одр­жи­вост.

Adap­ti­ve reu­se

Кон­цепт adap­ti­ve reu­se прво­бит­но је кори­шћен за реви­та­ли­за­ци­ју кул­тур­не башти­

не. У послед­ње две деце­ни­је његов потен­ци­јал пре­по­знат је изван окви­ра кон­зер­ва­
тор­ског при­сту­па, те је дожи­вео сво­ју ширу при­ме­ну и реде­фи­ни­ци­ју.
Јав­на кон­фе­рен­ци­ја о адап­тив­ној пре­на­ме­ни и тран­зи­ци­ји изгра­ђе­ног насле­ђа
орга­ни­зо­ва­на је у Леу­вар­де­ну 2018. годи­не, са уче­шћем Архи­тек­тон­ског саве­та Евро­
пе. Усво­је­на Леу­вар­ден декла­ра­ци­ја 24 наво­ди зна­ча­јан губи­так наме­не и број­но­сти
обје­ка­та насле­ђа, међу који­ма се нала­зи и зна­тан број инду­стриј­ских обје­ка­та, са
сво­јим кул­тур­ним, исто­риј­ским, про­стор­ним и еко­ном­ским вред­но­сти­ма. Еви­дент­но
је да су неза­шти­ће­не инду­стриј­ске цели­не које су изгу­би­ле сво­ју прво­бит­ну наме­ну
нај­че­шће запу­ште­не или сру­ше­не, чиме се допри­но­си ства­ра­њу гра­ђе­вин­ског отпа­да и
зага­ђе­ња, а исто­вре­ме­но се губи део локал­ног иден­ти­те­та и инду­стриј­ске про­шло­сти.
Први пут се у пове­љу о трет­ма­ну насле­ђа уво­ди тер­мин adap­ti­ve reu­se, који се тума­чи
као кон­цепт усме­рен ка очу­ва­њу вред­но­сних садр­жа­ја док се про­сто­ри при­ла­го­ђа­ва­ју
новим наме­на­ма.
Када гово­ри­мо о про­бле­ма­ти­ци понов­ног иско­ри­шће­ња изгра­ђе­ног, уоча­ва­мо да
пре­вас­ход­на нео­др­жи­вост обје­ка­та није исход дете­ри­о­ра­ци­је њихо­ве мате­ри­јал­не
струк­ту­ре, већ њихо­ве неа­де­кват­но­сти услед про­ме­не наме­не, био­кли­мат­ских усло­
ва или дру­гих савре­ме­них зах­те­ва.25 Одр­жи­вост се при­мар­но огле­да кроз већи број
циклу­са у који­ма су испу­ње­ни зах­те­ви раз­ли­чи­тих гене­ра­ци­ја, одла­же се руше­ње
објек­та и про­ду­жа­ва његов век адап­ти­ра­њем у новим изме­ње­ним окол­но­сти­ма.26
Оно што може овим објек­ти­ма и цели­на­ма омо­гу­ћи­ти добро ста­ње јесте њихо­ва очу­
ва­на упо­треб­на вред­ност, без обзи­ра на то да ли ужи­ва­ју зашти­ту или не.27 Не сме се
изгу­би­ти из вида да кон­цепт одр­жи­во­сти у доме­ну кул­тур­не башти­не под­ра­зу­ме­ва
и сти­му­ли­са­ње њене упо­тре­бе с циљем очу­ва­ња аде­кват­ног одно­са мате­ри­јал­ног и
духов­ног, што је нео­п­ход­но за кул­тур­ни иден­ти­тет.28

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 111

Ј. Павловић, К. Тарановић

Пре­на­ме­на обје­ка­та инду­стриј­ског насле­ђа у музеј­ске пре­по­зна­та је као један

од нај­че­шћих видо­ва понов­не акти­ва­ци­је. Такве интер­вен­ци­је поспе­шу­ју про­мо­ци­ју
насле­ђа и као јав­ног добра чине га доступ­ним, при чему основ­ни мотив нису при­мар­
но тржи­шни инте­ре­си29 већ потре­ба да се аку­му­ли­ра­ни кул­тур­ни капи­тал пред­ста­ви
нај­при­ме­ре­ни­јим сред­стви­ма, тј. да нове наме­не буду у слу­жби афир­ма­тив­не пре­
зен­та­ци­је прет­ход­них, уз ува­жа­ва­ње зна­ча­ја које су ти објек­ти има­ли у фор­ми­ра­њу
савре­ме­ног дру­штва. Као честе нове наме­не, поје­ди­ни ауто­ри наво­де и гале­ри­је, анти­
квар­ни­це, про­дав­ни­це умет­нич­ких пред­ме­та, ресто­ра­не30, ста­но­ва­ње, кан­це­ла­риј­ске и
изло­жбе­не про­сто­ре, хибрид­не наме­не – попут инку­ба­ци­о­них цен­та­ра за истра­жи­ва­ње
и посло­ва­ње, функ­ци­је инфор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја31 итд.

Фести­вал­ске актив­но­сти као при­вре­ме­не адап­тив­не пре­на­ме­не

Када обја­шња­ва поли­тич­ко пам­ће­ње, Асма­но­ва гово­ри о повре­ме­ним реак­ти­

ва­ци­ја­ма сећа­ња кроз одре­ђе­не риту­ал­не актив­но­сти, при чему места и спо­ме­ни­ци
пред­ста­вља­ју опи­пљи­ви мате­ри­јал, сво­је­вр­сну позор­ни­цу мемо­ри­је.32 Фести­ва­ли,
инклу­зив­не колек­тив­не умет­нич­ке прак­се које се одви­ја­ју на јав­ним про­сто­ри­ма, могу
се посма­тра­ти као актив­ни уче­сни­ци дру­штве­ног сећа­ња, које наго­ве­шта­ва посто­ја­ње
оста­лих видо­ва колек­тив­ног сећа­ња. Фести­вал­ске мани­фе­ста­ци­је таквог карак­те­ра
нису новост нити рет­кост, а у свет­ској прак­си поста­ле су један од мето­да за реша­ва­
ње про­бле­ма напу­ште­них про­сто­ра и њихов број се пове­ћа­ва послед­њих деце­ни­ја.
Упр­кос број­ним потен­ци­ја­ли­ма, посто­је и кри­ти­ке таквог вида реак­ти­ва­ци­ја про­сто­ра,
од којих се нај­че­шће поми­ње комер­ци­ја­ли­зам, њихо­ва пре­те­ра­на гене­рич­ност, сли-
ч­ност са дру­гим фести­ва­ли­ма, као и нега­тив­ни ути­ца­ји на локал­но ста­нов­ни­штво услед
фаво­ри­зо­ва­ња кул­тур­ног тури­зма.33

При­мер Арсе­на­ла у Кра­гу­јев­цу

Веро­љуб Три­фу­но­вић у сво­јој књи­зи о исто­риј­ском раз­во­ју гра­да Кра­гу­јев­ца

исти­че зна­чај и међу­соб­ну пове­за­ност раз­во­ја вој­не инду­стри­је и кон­сти­ту­и­са­ња
нове држа­ве. Глав­на покре­тач­ка енер­ги­ја урба­ни­за­ци­је Кра­гу­јев­ца тог пери­о­да
била је упра­во вој­на инду­стри­ја, која се раз­ви­ја­ла пара­лел­но са ства­ра­њем нове
држа­ве.34 Тема модер­ни­за­ци­је држа­ве која гра­ди свој нови иден­ти­тет на теко­ви­
на­ма инду­стри­ја­ли­зма обра­ђе­на је кроз неко­ли­ко дела која пра­те њен напре­дак
у раз­до­бљу рас­ки­да­ња веза с тур­ском доми­на­ци­јом и ула­ском у кул­тур­не токо­ве
који пове­зу­ју читав раз­вој савре­ме­не европ­ске циви­ли­за­ци­је. 35 Иако се, пре­ма
ста­во­ви­ма више ауто­ра, тај раз­вој дого­дио са зака­шње­њем и са скром­ни­јим поче­
ци­ма у одно­су на оста­так Евро­пе, може се јасно пра­ти­ти лини­ја која пове­зу­је вој­ну
инду­стри­ју у Кра­гу­јев­цу с пору­ком о новој држа­ви која сла­ви сво­ју кул­тур­ну неза­
ви­сност. Посма­тра­но у исто­риј­ском кон­тек­сту раз­во­ја гра­да Кра­гу­јев­ца, сме­шта­ње
инду­стри­је и њен кон­ти­ну­и­ра­ни раз­вој на про­сто­ру гра­да ути­ца­ли су на кре­и­ра­ње
иде­је о Кра­гу­јев­цу као инду­стриј­ском гра­ду. У том кон­тек­сту зна­ча­јан је кон­ти­

112 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

ну­и­тет иде­је о кул­ту­ри инду­стри­ја­ли­за­ци­је и напрет­ка која пра­ти такве гра­до­ве.
Пози­ци­о­ни­ра­ње инду­стри­је у Кра­гу­јев­цу, након пре­ме­шта­ња пре­сто­ни­це у Бео­град,
допри­не­ло је фор­ми­ра­њу новог иден­ти­те­та гра­да који се задр­жао до данас. Током
наред­них годи­на вој­на инду­стри­ја се раз­ви­ја­ла и шири­ла, задр­жа­ва­ју­ћи и моди­фи­
ку­ју­ћи одре­ђе­не цели­не ком­плек­са.
У скла­ду с посто­је­ћом струк­ту­ром и могућ­но­сти­ма објек­та, након изме­шта­ња
про­из­вод­ног пого­на 1968. годи­не, згра­да ста­ре лив­ни­це пре­тво­ре­на је у музеј, данас
познат под име­ном Ста­ра лив­ни­ца.36 Такав вид адап­тив­не реак­ти­ва­ци­је, чији се при­ме­
ри могу све чешће нала­зе у савре­ме­ној прак­си, важан је с аспек­та очу­ва­ња колек­тив­не
мемо­ри­је. У њему су, поред фото­гра­фи­ја који­ма се пре­зен­ту­ју зна­чај­ни исто­риј­ски
тре­ну­ци, сачу­ва­не и ори­ги­нал­не маши­не, као и сама струк­ту­ра објек­та у вели­кој мери.
Поред трај­не пре­на­ме­не дела обје­ка­та, на лока­ци­ји кра­гу­је­вач­ког Арсе­на­ла одви­
ја­ју се и повре­ме­не реак­ти­ва­ци­је у виду фести­вал­ских актив­но­сти. Два наве­де­на при­
ме­ра наиз­глед исте про­стор­не прак­се при­сту­па­ју иде­ји о очу­ва­њу колек­тив­не мемо­ри­је
и кон­ти­ну­и­те­ту иден­ти­те­та с раз­ли­чи­тих аспе­ка­та.
Због свог вели­ког габа­ри­та и спе­ци­фич­не мате­ри­ја­ли­за­ци­је, про­стор Арсе­на­ла
у Кра­гу­јев­цу од 2011. годи­не се кори­сти као про­стор за одр­жа­ва­ње лет­њег музич­ког
фести­ва­ла Арсе­нал фест. Веза музич­ког фести­ва­ла као про­стор­не прак­се и фабри­ке
оруж­ја у сми­слу чува­ња кул­тур­не мемо­ри­је у нај­бо­љем слу­ча­ју је посред­на, с обзи­
ром на то да су про­стор­не карак­те­ри­сти­ке ком­плек­са игра­ле пре­суд­ну уло­гу у ода­би­ру
лока­ци­је за фести­вал. У датом кон­тек­сту је кри­ти­ка о потен­ци­јал­ној гене­рич­но­сти
ова­квих прак­си пот­пу­но уте­ме­ље­на. Са дру­ге стра­не, пози­ти­ван ефе­кат актив­но­сти
видљив је с аспек­та пре­зен­та­ци­је спе­ци­фич­не и једин­стве­не лока­ци­је ком­плек­са који
посе­ду­је дугу раз­вој­ну исто­ри­ју.
У орга­ни­за­ци­ји Европ­ске руте инду­стриј­ског насле­ђа,37 као део актив­но­сти Саве­
та Евро­пе које про­мо­ви­шу став да „…насле­ђе раз­ли­чи­тих зема­ља и кул­ту­ра Евро­
пе пред­ста­вља деље­но кул­тур­но насле­ђе“38, током 2020. годи­не изве­де­на је пле­сна
мани­фе­ста­ци­ја Work it out. У Срби­ји, на лока­ци­ји Кне­же­вог арсе­на­ла, оку­пи­ла је гру­пе
мла­дих пле­са­ча, углав­ном деч­јег узра­ста, који су кроз плес на инду­стриј­ским лока­
ли­те­ти­ма скре­та­ли пажњу на зна­чај инду­стриј­ског насле­ђа као зајед­нич­ке лини­је
циви­ли­за­циј­ског раз­во­ја, као и на његов вели­ки потен­ци­јал за реак­ти­ва­ци­ју.

Закљу­чак

Потен­ци­јал уна­пре­ђе­ња изгра­ђе­ног фон­да уз очу­ва­ње иден­ти­те­та и пошто­ва­ње

насле­ђа зна­ча­јан је за објек­те инду­стриј­ског насле­ђа који су изгу­би­ли сво­ју наме­ну
и актив­ност. Пре­по­зна­ва­ње вред­но­сти инду­стриј­ског насле­ђа као све­до­ка зна­чај­них
исто­риј­ских про­це­са, тех­но­ло­шког и дру­штве­ног раз­во­ја, уз чиње­ни­цу да су пре­о­ста­
ли објек­ти угро­же­ни, резул­то­ва­ло је доно­ше­њем међу­на­род­не регу­ла­ти­ве за њихо­ву
зашти­ту. Сход­но све­му наве­де­ном, адап­тив­на пре­на­ме­на инду­стриј­ског насле­ђа тре­
ба да под­ра­зу­ме­ва не само сма­ње­ње гра­ђе­вин­ског отпа­да одла­га­њем руше­ња већ
првен­стве­но кон­ти­ну­и­тет кул­тур­них вред­но­сти. Инду­стриј­ски објек­ти, који су прво­бит­но

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 113

Ј. Павловић, К. Тарановић

има­ли уло­гу у про­це­су про­из­вод­ње и зага­ђе­ња, у будућ­но­сти могу ути­ца­ти на побољ­

ша­ње усло­ва и ква­ли­те­та живо­та сво­јом тран­сфор­ма­ци­јом у одр­жи­ве систе­ме, тиме
дају­ћи и импулс за раз­вој локал­ног кон­тек­ста.
При­мер про­сто­ра Вој­но­тех­нич­ког заво­да у Кра­гу­јев­цу, илу­стра­ти­ван је за пре­зен­
та­ци­ју већ постиг­ну­тих реак­ти­ва­ци­ја и њихо­вог ути­ца­ја, као и могућ­но­сти за буду­ће
интер­вен­ци­је. Ком­плекс је од самог почет­ка про­из­вод­ње оруж­ја пре­тр­пео вели­ке
про­ме­не, више пута је рекон­стру­и­сан након рат­них раза­ра­ња, што је пра­ти­ло и њего­во
про­ши­ре­ње, тако да је његов кон­ти­ну­и­тет на датој лока­ци­ји, као и пре­зен­та­ци­ја више­
слој­но­сти кул­тур­не мемо­ри­је места, сво­је­вр­сни при­каз раз­во­ја кул­ту­ре инду­стриј­ске
про­из­вод­ње као фак­то­ра раз­во­ја дру­штва.
Адап­тив­на пре­на­ме­на која је омо­гу­ћи­ла музеј­ску функ­ци­ју Ста­ре лив­ни­це носи
глав­ну уло­гу у непо­сред­ном очу­ва­њу и пре­зен­та­ци­ји тог инду­стриј­ског насле­ђа,
док повре­ме­не фести­вал­ске прак­се доно­се јед­ну нову публи­ку и кон­текст. Тиме се
на ино­ва­ти­ван начин оства­ру­је пре­но­ше­ње вред­но­сти дола­зе­ћим гене­ра­ци­ја­ма и
дока­зу­је да се може побу­ди­ти инте­ре­со­ва­ње за њих упр­кос иза­зо­ви­ма савре­ме­ног
доба. Вели­ки потен­ци­јал инду­стриј­ског насле­ђа садр­жан је у широ­ком дија­па­зо­ну
могућ­но­сти за раз­ли­чи­та про­стор­на пона­ша­ња, која сами габа­ри­ти инду­стриј­ских
обје­ка­та углав­ном дозво­ља­ва­ју. Доказ за ову тезу јесте одр­жа­ва­ње вели­ког бро­ја
фести­ва­ла на датим лока­ци­ја­ма, који кроз пери­о­дич­но пона­вља­ње могу да уче­
ству­ју у афир­ма­ци­ји кул­тур­не мемо­ри­је. С аспек­та посто­ја­ња мемо­ри­је места и
кори­шће­ња наве­де­ног фено­ме­на фести­вал­ских прак­си, може се обез­бе­ди­ти и да
локал­не орга­ни­за­ци­је лак­ше финан­си­ра­ју и ула­жу сред­ства како би се инду­стриј­ско
насле­ђе реви­та­ли­зо­ва­ло.
Зна­чај­но је нагла­си­ти и везу локал­ног инду­стриј­ског насле­ђа са ширим европ­
ским кон­тек­стом, посеб­но с аспек­та деље­не кул­тур­не мемо­ри­је као важног еле­мен­та
који подр­жа­ва раз­у­ме­ва­ње кул­тур­не одр­жи­во­сти на раз­ли­чи­тим ниво­и­ма. Вре­мен­ска
дис­тан­ца од изград­ње ових обје­ка­та ста­вља их у домен дру­штве­ног сећа­ња, чиме је
још увек њихов кул­тур­ни зна­чај у сми­слу актив­них и гра­див­них еле­ме­на­та савре­ме­не
кул­ту­ре недо­вољ­но познат и иско­ри­шћен. Посто­ја­ње ини­ци­ја­ти­ва, попут поме­ну­тих
кул­тур­них рута Евро­пе које орга­ни­зу­је Европ­ски савет, поди­жу свест о зна­ча­ју кул­тур­не
вред­но­сти ових обје­ка­та.

Напо­ме­не

1 Soi­ni, K., Bir­ke­land, I. Explo­ring the sci­en­ti­fic disco­ur­se on cul­tu­ral susta­i­na­bi­lity, Geo­fo­rum, 2014,
51, 213–223.
2 Ibid.
3 Con­ner­ton, P. How Moder­nity For­gets, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, Cam­brid­ge, 2009, 11–12.
4 Valerš­tajn, I. Kul­tu­ra kao ide­o­loš­ko popriš­te moder­nog svet­skog siste­ma, Reč, 2003, 71/17, 265–284.
5 Ram­pley, M. Explo­ring Visual Cul­tu­re : Defi­ni­ti­ons, Con­cepts, Con­texts, Edin­burgh Uni­ver­sity Press Ltd,
Edin­burgh, 2005, 5–8.
6 Con­ner­ton, P. How Moder­nity For­gets, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, Cam­brid­ge, 2009, 14–15.

114 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

7 Sládeček, M., Vasi­lje­vić, J., Petro­vić Tri­fu­no­vić, T. (ur.), Kolek­tiv­no seća­nje i poli­ti­ke pam­će­nja, Zavod
za udž­be­ni­ke Beo­grad : Insti­tut za filo­zo­fi­ju i druš­tve­nu teo­ri­ju, Beo­grad, 2015, 29–59.
8 Ibid., 71–86.
9 Ibid.
10 Ibid.
11 Mari­no­vić-Uze­lac, A. Indu­strij­ska funk­ci­j a gra­do­va, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1964, br. 26, 19–20 i 56–57.
12 Кади­је­вић, А., Инду­стриј­ска архи­тек­ту­ра Бео­гра­да и Срби­је : Про­бле­ми истра­жи­ва­ња и тума­че­ња,
Годи­шњак гра­да Бео­гра­да, 2012, књ. LIX, 11–36.
13 Закон о кул­тур­ним добри­ма, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 71/94, 52/2011 – др. зако­ни,
99/2011 – др. закон и 6/2020 – др. закон.
14 Recom­men­da­tion No. R (90) 20 of the Com­mit­tee of Mini­sters to Mem­ber Sta­tes : On the Pro­tec­tion and
Con­ser­va­tion of the Indu­strial, Tec­hni­cal and Civil Engi­ne­e­ring Heri­ta­ge in Euro­pe, Coun­cil of Euro­pe
Com­mit­tee of Mini­sters, 1990 [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://rm.coe.int/CoER­MPu­blic­Com­mon
Se­ar­chSer­vi­ces/Dis­playDCTMCon­tent?docu­men­tId=09000016804e1d18
15 The Inter­na­ti­o­nal Com­mit­tee for the Con­ser­va­tion of the Indu­strial Heri­ta­ge (TIC­CIH).
16 Inter­na­ti­o­nal Coun­cil on Monu­ments and Sites (ICO­MOS) је међу­на­род­на орга­ни­за­ци­ја са пре­ко
десет хиља­да струч­них савет­ни­ка, 271 институцијom чла­ни­ца и 28 iнтернационалних науч­них
одбо­ра из 151 држа­ве све­та.
17 Inter­na­ti­o­nal Char­ter for the Con­ser­va­tion and Resto­ra­tion of Monu­ments and Sites (1964 The Veni­ce
Char­ter), 2nd Inter­na­ti­o­nal Con­gress of Archi­tects and Tec­hni­ci­ans of Histo­ric Monu­ments and Sites,
ICO­MOS, Veni­ce, 1964 [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://www.ico­mos.org­/char­ters/veni­ce_e.pdf
18 The Nizhny Tagil Char­ter for the Indu­strial Heri­ta­ge, TIC­CIH, 2003. Пре­по­зна­је уни­вер­зал­ну вред­ност
цело­куп­ног инду­стриј­ског насле­ђа као све­до­ка актив­но­сти са исто­риј­ски важним после­ди­ца­ма. Оно
се пре­по­зна­је и као носи­лац дру­штве­них вред­но­сти локал­ног иден­ти­те­та, тех­но­ло­шке и науч­не
исто­ри­је про­из­вод­ње, инже­њер­ства и кон­струк­ци­је, а посе­ду­је и изве­сне естет­ске архи­тек­тон­ске
вред­но­сти. Даје се пред­ност ревер­зи­бил­ним адап­та­ци­ја­ма и кон­тро­ли­са­ном про­це­су трет­ма­на
инду­стриј­ског насле­ђа.
19 The Dublin Prin­ci­ples, Joint ICO­MOS – TIC­CIH Prin­ci­ples for the Con­ser­va­tion of Indu­strial
Heri­t a­g e Sites, Struc­t u­r es, Are­a s and Lan­d sca­p es, 17th ICO­M OS Gene­ral Assembly, ICO­
MOS, 2011, Paris, [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://tic­cih.org­/wp-con­tent/uplo­ads/2013/10/
GA2011_ICO­MOS_TIC­CIH_joint_prin­ci­ples_EN_FR_final_20120110.pdf. Ува­жа­ва­ју кон­текст модер­не
ере и нове дру­штве­не и кул­ту­ро­ло­шке обра­сце, где се посеб­но осе­тљи­вим сма­тра инду­стриј­ско
насле­ђе, које нерет­ко бива дева­сти­ра­но због недо­стат­ка све­сти о њего­вом зна­ча­ју, али и због
самог про­стор­ног аспек­та.
20 Или­јев­ски, А., Бетон и ста­кло : Архи­тек­ту­ра 1950–1970 данас, у: Архи­тек­ту­ра и урба­ни­зам после
Дру­гог свет­ског рата : Зашти­та као про­цес или модел (VI Kонференција), збор­ник радо­ва, Завод
за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 2015, 168–185; Jevre­mo­vić, Lj., Vasić, M.,
Jor­da­no­vić, M. Aest­he­tic of Indu­strial Archi­tec­tu­re in the Con­text of Indu­strial Buil­ding Con­ser­va­tion,
in: Pro­ce­e­dings of IV Inter­na­ti­o­nal Sympo­si­um for Stu­dents of Doc­to­ral Stu­di­es in the Fields of Civil
Engi­ne­e­ring, Archi­tec­tu­re and Envi­ron­men­tal Pro­tec­tion, Niš, 2012, 88–87; Damja­no­vić, V., Jed­na vari­
jan­ta šeda, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1964, br. 26, 35–36.
21 Кур­то­вић-Фолић, Н., Важан јуби­леј – Два­де­сет бро­је­ва часо­пи­са ’Насле­ђе’ и рад Заво­да за зашти­
ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да у пери­о­ду 1999–2019. годи­не, Насле­ђе, 2019, XX, 9–22.
22 Nike­zić, A., Jan­ko­vić, N. Napuš­te­ni pro­sto­ri kao impuls raz­vo­ja gra­da u sve­tlu kli­mat­skih pro­me­na, u:
Uti­caj kli­mat­skih pro­me­na na pla­ni­ra­nje i pro­jek­to­va­nje, Uni­ver­zi­tet u Beo­gra­du, Arhi­tek­ton­ski fakul­tet,
2011, 125–143.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 115

Ј. Павловић, К. Тарановић

23 Ротер-Бла­го­је­вић, M., Нико­лић, М., Пред­лог реви­та­ли­за­ци­је умет­нич­ке лив­ни­це ’Скулп­ту­ра’,

Насле­ђе, 2012, XIII, 223.
24 Lee­u­war­den Dec­la­ra­tion: Adap­ti­ve Re-Use of the Built Heri­ta­ge: Pre­ser­ving and Enhan­cing the Valu­es
of Our Built Heri­ta­ge for Futu­re Gene­ra­ti­ons, Public Con­fe­ren­ce on the Adap­ti­ve Re-Use and Tran­si­tion
of Built Heri­ta­ge, 2018, Lee­u­war­den.
25 Šija­ko­vić, M., Recycling Indu­strial Archi­tec­tu­re: The Rede­fi­ni­tion of the Recycling Prin­ci­ples in the
Con­text of Susta­i­na­ble Archi­tec­tu­ral Design, dok­tor­ska diser­ta­ci­j a, Polytec­hnic Uni­ver­sity of Cata­lo­nia,
Bar­ce­lo­na, 2015.
26 Schmidt, R. III, Austin, S. Adap­ta­ble Archi­tec­tu­re – The­ory and Prac­ti­ce, Rou­tled­ge, Abing­don, 2016.
27 Куле­но­вић, Р. Инду­стриј­ско насле­ђе Бео­гра­да, Музеј нау­ке и тех­ни­ке, Бео­град, 2009.
28 Maro­e­vić, I. Kon­cept odr­ži­vog raz­vo­ja u zaš­ti­ti kul­tur­ne baš­ti­ne, Soci­jal­na eko­lo­gi­ja : časo­pis za eko­loš­ku
misao i soci­o­lo­gij­ska istra­ži­va­nja oko­li­ne, Zagreb, 2001, Vol. 10, No. 4, 235–246.
29 Cizler, J. Akti­vi­ra­nje obje­ka­ta indu­strij­skog nasle­đa kao poten­ci­jal za raz­voj gra­da, Uni­ver­zi­tet u Beo­
gra­du, Arhi­tek­ton­ski fakul­tet, Beo­grad, 2014.
30 Ротер-Бла­го­је­вић, Нико­лић, нав. дело, 221–234.
31 Kal­ner, S. Adap­ti­ve Re-Use, u: Encyclo­pe­dia of 20th Cen­tury Archi­tec­tu­re Volu­me 1 (A-F), Fit­zroy Dear­born,
2004, 22–25.
32 Sládeček, Vasi­lje­vić, Petro­vić Tri­fu­no­vić, nav. delo, 81–83.
33 Quinn, B. Arts Festi­vals and the City, Urban Stu­di­es, 2005, 42(5/6), 927–943.
34 Три­фу­но­вић, В. Гра­ђе­ње Кра­гу­јев­ца у Kнежевини и Kраљевини Срби­ји, Кора­ци, Кра­гу­је­вац, 2008,
63: „Инду­стриј­ска фаза урба­ни­за­ци­је Срби­је поче­ла је тек сре­ди­ном 19. века. Кра­гу­је­вац је био
први типич­но инду­стриј­ски град у том про­це­су. Вој­на инду­стри­ја била је основ урба­ног раз­во­ја
Кра­гу­јев­ца. Наста­ја­ла је упо­ре­до са ства­ра­њем држа­ве.“
35 Радо­ва­но­вић, Б., Илић, П., Мили­во­је­вић, Р., Боро­зан, И. Iсторијска и умет­нич­ка башти­на Вој­но­тех­
нич­ког заво­да, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Кра­гу­је­вац : Мини­стар­ство кул­ту­ре репу­бли­ке
Срби­је, Кра­гу­је­вац, 2013, 93–111.
36 Исто.
37 https://www.erih.net/abo­ut-erih/cul­tu­ral-rou­te-of-the­-coun­cil-of-euro­pe [23. 3. 2021]
38 Про­је­кат је покре­нуо Савет Евро­пе 1987. годи­не. На видљив начин, путо­ва­њем кроз про­стор и
вре­ме, пока­зу­је како насле­ђе раз­ли­чи­тих зема­ља и кул­ту­ра Евро­пе пред­ста­вља­ју зајед­нич­ко кул­
тур­но насле­ђе, доступ­но на https://www.erih.net/abo­ut-erih/cul­tu­ral-rou­te-of-the­-coun­cil-of-euro­pe
[23. 3. 2021].

116 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 117
 316.72:725(438)
316.72:725(497.4)
316.72:725(437.6)

Ана Ста­но­је­вић, истра­жи­вач при­прав­ник

Уни­вер­зи­тет у Нишу – Гра­ђе­вин­ско-архи­тек­тон­ски факул­тет, Ниш, Срби­ја
ana.sta­no­je­vic­@gaf.ni.ac.rs

Љиља­на Јевре­мо­вић, аси­стент

Уни­вер­зи­тет у Нишу – Гра­ђе­вин­ско-архи­тек­тон­ски факул­тет, Ниш, Срби­ја
jevre­mo­vic­lji­lja­na@g­mail.com

Др Бран­ко А. Ј. Тур­ншек, редов­ни про­фе­сор

Уни­вер­зи­тет у Нишу – Гра­ђе­вин­ско-архи­тек­тон­ски факул­тет, Ниш, Срби­ја
ajbran­ko@yahoo.com

ПОСТИН­ДУ­СТРИЈ­СКИ ПРЕ­ДЕ­ЛИ СРЕД­ЊО­И­СТОЧ­НЕ

ЕВРО­ПЕ У КОН­ТЕК­СТУ СТРА­ТЕ­ГИ­ЈА УРБА­НЕ ОБНО­ВЕ
ПОКРЕ­НУ­ТЕ КУЛ­ТУ­РОМ

Апстракт
Зна­ча­јан део гра­ди­тељ­ског насле­ђа чине објек­ти и ком­плек­си инду­стриј­ске архи­тек­ту­ре,
изгра­ђе­ни у 19. и 20. веку, који су испи­са­ли део исто­ри­је тех­но­ло­шког и при­вред­ног напрет­
ка дру­штва. Као такво, инду­стриј­ско насле­ђе у вели­кој мери дефи­ни­ше урба­не матри­це
бив­ших инду­стриј­ских цен­та­ра, рефлек­ту­ју­ћи њихо­ву при­вред­ну про­шлост и трај­но обли­
ку­ју­ћи град­ске пре­де­ле и силу­е­те. Узи­ма­ју­ћи у обзир потен­ци­јал који гра­ди­тељ­ско насле­ђе
има за еко­ном­ски и дру­штве­ни напре­дак, као и потре­бу за очу­ва­њем кул­тур­ног иден­ти­те­та
дру­штве­них зајед­ни­ца, про­бле­ма­ти­ка одр­жи­ве обно­ве инду­стриј­ских бра­ун­фил­да про­те­
клих годи­на је у фоку­су урба­них стра­те­ги­ја и кон­зер­ва­тор­ских про­је­ка­та.
С раз­во­јем иде­је о кул­ту­ри као покре­та­чу еко­ном­ског раста урба­них сре­ди­на, све више
је успе­шних при­ме­ра кре­и­ра­ња постин­ду­стриј­ских пре­де­ла при­ме­ном стра­те­ги­ја урба­не
обно­ве покре­ну­тих кул­ту­ром. Ова под­руч­ја, наста­ла као про­дукт сарад­ње раз­ли­чи­тих
акте­ра (урба­не вла­сти, локал­не само­у­пра­ве, локал­не зајед­ни­це, пред­став­ни­ка кон­зер­ва­
тор­ске прак­се, умет­ни­ка и рад­ни­ка у кул­ту­ри…), инте­гри­шу мето­де зашти­те гра­ди­тељ­
ског насле­ђа с прин­ци­пи­ма њего­ве пре­на­ме­не, кре­и­ра­ју­ћи једин­стве­не урба­ни­стич­ко-
-архи­тек­тон­ске амби­јен­те-пре­де­ле као део важних јав­них отво­ре­них град­ских про­сто­ра.
Рад истра­жу­је постин­ду­стриј­ске пре­де­ле на про­сто­ру бив­ших соци­ја­ли­стич­ких зема­ља
сред­њо­и­сточ­не Евро­пе који су наста­ли као про­дукт стра­те­ги­ја урба­не обно­ве покре­ну­
тих кул­ту­ром. Истра­жи­ва­ње се засни­ва на сту­ди­ји слу­ча­ја и ком­па­ра­тив­ној ана­ли­зи три
ода­бра­на под­руч­ја у Пољ­ској, Сло­ве­ни­ји и Сло­вач­кој. Ода­бра­на под­руч­ја ана­ли­зи­ра­на
су с аспек­та хро­но­ло­шког пре­гле­да про­це­са урба­них тран­сфор­ма­ци­ја, њене дина­ми­ке,
нових про­гра­ма садр­жа­ја, аспек­та реви­та­ли­за­ци­је инду­стриј­ског насле­ђа и акте­ра укљу­
че­них у про­цес реге­не­ра­ци­је. Као резул­тат, иден­ти­фи­ко­ва­ни су моде­ли стра­те­ги­ја урба­не
обно­ве покре­ну­тих кул­ту­ром који су пре­по­зна­ти у прак­си пост­со­ци­ја­ли­стич­ких зема­ља.

Кључ­не речи: постин­ду­стриј­ски пре­де­ли, инду­стриј­ско гра­ди­тељ­ско насле­ђе,

урба­на обно­ва, стра­те­ги­је урба­не обно­ве покре­ну­те кул­ту­ром

118 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Ana Sta­no­je­vić, Juni­or Rese­arch Assi­stant
Uni­ver­sity of Niš – Faculty of Civil Engi­ne­e­ring and Archi­tec­tu­re, Niš, Ser­bia
ana.sta­no­je­vic­@gaf.ni.ac.rs

Lji­lja­na Jevre­mo­vić, Teac­hing Assi­stant

Uni­ver­sity of Niš – Faculty of Civil Engi­ne­e­ring and Archi­tec­tu­re, Niš, Ser­bia
jevre­mo­vic­lji­lja­na@g­mail.com

Bran­ko A. J. Tur­nšek, PhD, Full Pro­fes­sor

Uni­ver­sity of Niš – Faculty of Civil Engi­ne­e­ring and Archi­tec­tu­re, Niš, Ser­bia
ajbran­ko@yahoo.com

POST-INDU­STRIAL LAN­DSCA­PES OF CEN­TRAL-EASTERN

EURO­PE IN THE CON­TEXT OF CUL­TU­RE-LED­URBAN
REDE­VE­LOP­MENT STRA­TE­GI­ES

Abstract
A significant part of the architectural heritage consists of buildings and complexes of
industrial architecture, built in the 19th and 20th century, which have shaped the history of
technological and economic progress of society. As such, industrial heritage defines the
urban matrices of former industrial centers, reflecting their economic past, and permanently
shaping urban landscapes and outlines. Given the potential of architectural heritage for
economic and social progress, as well as the need to preserve the cultural identity of social
communities, the issue of sustainable renewal of industrial brownfield sites in recent years
lies at the heart of urban strategies and conservation projects.
With the development of the idea of culture as a driver of economic growth in urban areas,
there are more and more successful examples of creating post-industrial landscapes by
applying culture-led urban redevelopment strategies. These areas, as a product of the
collaboration of different actors (city authorities, local governments, local communities,
representatives of conservation practice, artists and cultural workers, etc.) integrate methods
of protection of architectural heritage with the principles of its conversion, creating unique
urban-architectural ambient landscapes as a part of significant urban public open spaces.
The paper examines the post-industrial landscapes in the former socialist countries of
Central-Eastern Europe that emerged as a product of culture-led urban redevelopment
strategies. The research is based on the case studies and a comparative analysis of three
selected areas in Poland, Slovenia and Slovakia. Selected areas are analyzed from the aspect
of chronological review of the process of urban transformations, new content programs,
aspects of revitalization of industrial heritage and actors involved in the regeneration
process. As a result, models of culture-led strategies of urban renewal identified in the
practice of post-socialist countries have been identified.

Keywords: post-indu­strial lan­dsca­pes, indu­strial archi­tec­tu­ral heri­ta­ge, urban rene­wal,

cul­tu­re-led­ stra­te­gi­es

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 119

А. Станојевић, Љ. Јевремовић, Б. Турншек

Увод

Инду­стриј­ско насле­ђе, као вид гра­ди­тељ­ског насле­ђа, чине објек­ти и ком­плек­

си инду­стриј­ске архи­тек­ту­ре, еле­мен­ти инфра­струк­ту­ре и маши­не пого­на, одно­сно
мате­ри­јал­не зао­став­шти­не инду­стриј­ске кул­ту­ре, којe посе­ду­ју изра­зи­ту исто­риј­ску,
тех­но­ло­шку, науч­ну, кул­тур­ну и архи­тек­тон­ску вред­ност.1 Вели­ки број обје­ка­та инду­
стриј­ске архи­тек­ту­ре, изгра­ђен у 19. и 20. веку, пред­ста­вља визу­ел­не репе­ре у урба­ним
сре­ди­на­ма и физич­ке све­до­ке про­шлих при­вред­них актив­но­сти савре­ме­них про­сто­ра.
Услед сло­же­них дру­штве­них, еко­ном­ских и поли­тич­ких про­ме­на, пра­ће­них про­це­си­ма
субур­ба­ни­за­ци­је и деин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је, од сре­ди­не до кра­ја 20. века широм Евро­
пе инду­стриј­ска про­из­вод­ња стаг­ни­ра до пот­пу­не обу­ста­ве рада пого­на, напу­шта­ња
обје­ка­та и фор­ми­ра­ња бра­ун­филд под­руч­ја.2 Пита­ње обно­ве бра­ун­фил­да и реви­та­
ли­за­ци­је обје­ка­та инду­стриј­ског насле­ђа, у земља­ма запад­не Евро­пе акту­ел­но је од
80-их годи­на 20. века, када је про­цес деин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је завр­шен3, док је у пост­
со­ци­ја­ли­стич­ким земља­ма сред­њо­и­сточ­не и југо­и­сточ­не Евро­пе због тра­јек­то­ри­је
тран­зи­ци­о­ног пери­о­да про­цес обно­ве запо­чео након 2000. годи­не, на шта је ути­цај
има­ло и при­кљу­чи­ва­ње поје­ди­них зема­ља Европ­ској уни­ји.4 Усва­ја­њем Кон­вен­ци­је о
европ­ском кул­тур­ном пре­де­лу 2000. годи­не у Фирен­ци,5 инду­стриј­ско насле­ђе почи­ње
да се афир­ми­ше кроз инду­стриј­ске и постин­ду­стриј­ске пре­де­ле.
Реге­не­ра­ци­ја бра­ун­филд под­руч­ја у фоку­су је одр­жи­вих план­ских стра­те­ги­ја и
засни­ва се на поли­ти­ци понов­ног кори­шће­ња већ урба­ни­зо­ва­ног про­сто­ра. Зајед­нич­ки
циљ стра­те­ги­ја је да дева­сти­ра­на под­руч­ја и објек­ти доби­ју нову наме­ну, да се ство­ре
нове могућ­но­сти за запо­шља­ва­ње ста­нов­ни­штва, и да се поспе­ши раз­вој окру­же­ња
уз очу­ва­ње кул­тур­ног иден­ти­те­та места и пру­жа­ње одго­ва­ра­ју­ће зашти­те зате­че­ном
гра­ди­тељ­ском насле­ђу. Прем­да је мотив обно­ве инду­стриј­ских под­руч­ја нај­че­шће
еко­ном­ски инте­рес, све више про­је­ка­та реге­не­ра­ци­је про­из­и­ла­зи из кул­ту­ре као при­
мар­ног покре­та­ча и могу­ћег кре­а­то­ра нове урба­не сли­ке.6
Дуги низ годи­на, кул­тур­ни сек­тор није посма­тран као еко­ном­ски про­фи­та­би­лан,
а умет­ност је слу­жи­ла за пла­сман и кана­ли­са­ње вишка нов­ча­них сред­ста­ва, те је
самим тим пер­цеп­ци­ја кул­ту­ре била запра­во неки вид потро­шње. Стра­те­ги­је урба­не
обно­ве покре­ну­те кул­ту­ром не под­ра­зу­ме­ва­ју само пре­на­ме­ну напу­ште­них под­руч­ја/
обје­ка­та у кул­тур­не садр­жа­је већ и кул­тур­не-кре­а­тив­не инду­стри­је. Овај при­ступ се
осла­ња на обез­бе­ђе­ње услу­га, иден­ти­фи­ку­ју­ћи кул­ту­ру с постин­ду­стриј­ским струк­ту­
рал­ним ниво­ом раста, где су еко­ном­ске вред­но­сти сна­жно пове­за­не с ино­ва­тив­ним и
кре­а­тив­ним капа­ци­те­ти­ма, соци­јал­ном кохе­зи­јом и ква­ли­те­том еду­ка­ци­о­ног систе­ма.
То допри­но­си фор­ми­ра­њу нара­ти­ва кре­а­тив­не сре­ди­не и кре­а­тив­ног гра­да,7 а послед­
њих годи­на под­ра­зу­ме­ва и пар­ти­ци­па­тив­но пла­ни­ра­ње (актив­ним укљу­чи­ва­њем гра­
ђа­на) и пла­ни­ра­ње стра­те­ги­ја исто­вре­ме­но на локал­ном и наци­о­нал­ном нивоу. Кул­ту­
ром вође­не стра­те­ги­је при­о­ри­ти­зу­ју фено­мен „дожи­вља­ја про­сто­ра-места“8 и ути­чу
на дефи­ни­са­ње кул­тур­ног окви­ра урба­не еко­но­ми­је. Кон­цепт се одно­си на кон­текст
постин­ду­стриј­ског гра­да са про­бле­мом обез­бе­ђе­ња раста (еко­ном­ског, пре свих),
што је исто­вре­ме­но позив за тра­же­ње нових изво­ра раста који се могу осла­ња­ти на

120 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

кре­а­ци­је, ино­ва­ци­је, дру­штве­ни капа­ци­тет и соци­јал­ни капи­тал који се често везу­ју
и за ква­ли­тет еду­ка­ци­о­ног систе­ма.9
Раз­ли­чи­тост постин­ду­стриј­ских пре­де­ла наста­лих као про­дукт стра­те­ги­ја обно­ве
покре­ну­тих кул­ту­ром поти­че од акте­ра који су уче­ство­ва­ли у про­це­су обно­ве, карак­
те­ра нових наме­на и тока про­це­са тран­сфор­ма­ци­је у урба­ном и соци­о­е­ко­ном­ском
кон­тек­сту окру­же­ња.10 Већи део реа­ли­зо­ва­них про­је­ка­та обно­ве осла­ња се на сарад­
њу локал­не само­у­пра­ве, вла­сни­ка земљи­шта, пред­став­ни­ка кон­зер­ва­тор­ске прак­се,
умет­ни­ка и рад­ни­ка у кул­ту­ри у циљу кре­и­ра­ња кул­тур­не сре­ди­не и јав­ног отво­ре­ног
град­ског про­сто­ра који пру­жа могућ­ност за одмор и релак­са­ци­ју, одр­жа­ва­ње дру­штве­
них дога­ђа­ја на отво­ре­ном и соци­јал­но оку­пља­ње ста­нов­ни­ка локал­не зајед­ни­це. Тако
кон­ци­пи­ра­на, ова места поста­ју атрак­тив­не тури­стич­ке дести­на­ци­је. Са дру­ге стра­не,
напу­ште­на инду­стриј­ска постро­је­ња и скла­ди­шта често пре­по­зна­ју локал­ни умет­ни­ци
као потен­ци­јал­на места за кул­тур­ну про­дук­ци­ју, при чему дола­зи до спон­та­ног зау­зи­
ма­ња про­сто­ра – скво­ти­ра­ња, или акти­ви­ра­ња гра­ђан­ских ини­ци­ја­ти­ва за про­јек­те
реге­не­ра­ци­је јав­них про­сто­ра и обје­ка­та.11
Рад истра­жу­је карак­тер постин­ду­стриј­ских пре­де­ла на про­сто­ру бив­ших соци­ја­ли­
стич­ких зема­ља сред­њо­и­сточ­не Евро­пе који су наста­ли под ути­ца­јем стра­те­ги­ја урба­не
обно­ве покре­ну­тих кул­ту­ром. Истра­жи­ва­ње се засни­ва на ком­па­ра­тив­ној ана­ли­зи
реви­та­ли­зо­ва­них инду­стриј­ских ком­плек­са у Пољ­ској, Сло­вач­кој и Сло­ве­ни­ји, с аспек­
та: 1) хро­но­ло­шког пре­гле­да про­це­са урба­не тран­сфор­ма­ци­је и реге­не­ра­ци­је; 2) новог
про­гра­ма садр­жа­ја и про­ме­на у физич­ким струк­ту­ра­ма; 3) акте­ра укљу­че­них у про­цес
обно­ве; 4) дина­ми­ке тран­сфор­ма­ци­је под­руч­ја и реа­ли­за­ци­је про­јек­та реге­не­ра­ци­је.
Постин­ду­стриј­ски пре­де­ли ода­бра­ни су као сту­ди­је слу­ча­ја код којих се пре­по­зна­ју
раз­ли­чи­ти при­сту­пи у стра­те­ги­ја­ма урба­не обно­ве покре­ну­тим кул­ту­ром и нала­зе се
у нека­да­шњим соци­ја­ли­стич­ким сре­ди­шти­ма интен­зив­не инду­стриј­ске делат­но­сти.
Рад има циљ да иден­ти­фи­ку­је моде­ле стра­те­ги­ја урба­не обно­ве покре­ну­те кул­ту­ром
при­ме­ње­них на инду­стриј­ска бра­ун­филд под­руч­ја пре­по­зна­та у прак­си пост­со­ци­ја­ли­
стич­ких зема­ља сред­њо­и­сточ­не Евро­пе.

Сту­ди­ја слу­ча­ја ода­бра­них постин­ду­стриј­ских пре­де­ла

у кон­тек­сту стра­те­ги­ја урба­не обно­ве покре­ну­тих кул­ту­ром

Музеј­ски постин­ду­стриј­ски пре­део „Sla­skie“ – Като­ви­це, Пољ­ска

Ана­ли­зи­ра­но под­руч­је нала­зи се у гра­ду Като­ви­це, нека­да реги­о­нал­ном инду­

стриј­ско-рудар­ском цен­тру Пољ­ске, данас у про­це­су демо­граф­ског опа­да­ња, који
као гото­во моно­функ­ци­о­нал­ни град с про­це­сом деин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је пот­пу­но губи
сво­ју еко­ном­ску базу, усме­ра­ва­ју­ћи тран­зи­ци­ју ка савре­ме­ним (ИКТ) тех­но­ло­ги­ја­ма.
Град је аутен­ти­чан по кул­тур­ном насле­ђу које детер­ми­ни­ше његов урба­ни иден­ти­тет.12
Под­руч­је је било инду­стриј­ски актив­но до 1999,13 зау­зи­ма север­ни део цен­трал­не
град­ске зоне и про­сти­ре се на 20 hа. Постин­ду­стриј­ски пре­део је резул­тат про­јек­та
кре­и­ра­ња Кул­тур­не зоне гра­да. При­мар­на иде­ја била је да се зашти­ти и очу­ва зате­

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 121

А. Станојевић, Љ. Јевремовић, Б. Турншек

Сли­ка 1. При­каз постин­ду­стриј­ског пре­де­ла „Sla­skie“, Като­ви­це (изво­ри: лево – https://www.park-m.

pl/en/gal­le­ri­es/muze­um-%C5%9Bl%C4%85skie-w-kato­wi­cach#1 [12. 3. 2021]; десно – https://www.
dro­ne­sta­gr.am/muze­um-sla­skie-sile­sian-muse­um/ [12. 3. 2021])

че­но инду­стриј­ско насле­ђе, а постин­ду­стриј­ски пре­део ожи­ви изград­њом музе­ја који

неће нару­ши­ти иден­ти­тет про­сто­ра, већ га акти­ви­ра­ти као ново кре­а­тив­но место за
оку­пља­ње, соци­јал­ну интер­ак­ци­ју и афир­ма­ци­ју кул­ту­ре (сли­ка 1). Про­је­кат обно­ве
састо­јао се из три фазе, при чему је у првој фази, која је тра­ја­ла од 2006. до 2015.
годи­не, реви­та­ли­зо­ва­но 2,7 ha пре­де­ла бив­шег руд­ни­ка, уз кон­вер­то­ва­ње инду­стриј­
ских постро­је­ња и кре­и­ра­ње јав­не отво­ре­не пар­ков­ске повр­ши­не.
Реа­ли­за­ци­ја стратегијe је под­ра­зу­ме­ва­ла синер­ги­ју локал­не само­у­пра­ве, Мини­
стар­ства кул­ту­ре и подр­шку Наци­о­нал­не фон­да­ци­је за очу­ва­ње кул­тур­ног насле­ђа,14
што се може пре­по­зна­ти као top-down при­ступ упра­вља­ња. Нај­ве­ћи део повр­ши­не
музе­ја је испод земље, чиме је сим­бо­лич­но ука­за­но на актив­ност која се некад одви­
ја­ла на под­руч­ју. Изнад тере­на музеј је видљив у виду ста­кле­них кубу­са, пре­ко којих се
при­род­но осве­тље­ње уво­ди у под­зем­не нивое. Тран­спа­рент­но­шћу савре­ме­ни волу­ме­ни
не доми­ни­ра­ју над исто­риј­ски сачу­ва­ним објек­ти­ма. Инте­гри­шу­ћи зеле­не повр­ши­не и
пешач­ке ста­зе, зајед­но с архи­тек­тон­ском игром ста­рог и новог – пре­део је визу­ел­но
дина­ми­чан. Објек­ти инду­стриј­ског насле­ђа реви­та­ли­зо­ва­ни су уз пре­по­зна­ва­ње нових
наме­на – ресто­ра­на и изло­жбе­ног про­сто­ра.

Скво­ти­ра­ње и Кул­тур­ни цен­тар „Рог“ – Љубља­на, Сло­ве­ни­ја

Под­руч­је се нала­зи у сре­ди­шњем делу Љубља­не, глав­ног гра­да Сло­ве­ни­је. Изгра­

ђе­но је 1951. годи­не за потре­бе фабри­ке бици­ка­ла, а 1991. инду­стри­ја је оти­шла у сте­
чај. Глав­ни, више­спрат­ни инду­стриј­ски обје­кат је 1998. при­знат за спо­ме­ник кул­ту­ре, а
од 2002. под­руч­је је у вла­сни­штву гра­да. Насу­прот прет­ход­ном слу­ча­ју, овај ком­плекс је
при­мер bot­tom-up при­сту­па раз­во­ју. Све до 2006. под­руч­је је било напу­ште­но, када су
ини­ци­ја­ти­ву за обно­ву покре­ну­ли локал­но ста­нов­ни­штво, сту­ден­ти и умет­ни­ци с иде­јом
да се про­стор иско­ри­сти као мул­ти­функ­ци­о­на­лан, за одр­жа­ва­ње кул­тур­них и спорт­
ских мани­фе­ста­ци­ја. Под­руч­је се годи­на­ма након тога спон­та­но раз­ви­ја­ло у про­стор

122 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 2. При­ка­зи Кул­тур­ног цен­тра „Рог“, Љубља­на (извор: https://www.thi­scityknows.com/
rebel­li­o­us-rog-lju­blja­na-aban­do­ned-bike-fac­tory-tur­ned-cul­tu­re-epi­cen­ter/ [13. 3. 2021])

наме­њен алтер­на­тив­ним обли­ци­ма умет­но­сти тако што су објек­те зау­зи­ма­ли локал­ни

умет­ни­ци.15 У окви­ру обје­ка­та раз­ви­ле су се ради­о­ни­це, ате­љеи, гале­ри­је, скејт парк,
кон­церт­на дво­ра­на, а отво­ре­ни про­стор дво­ри­шта ком­плек­са кори­шћен је за раз­ли­чи­
те типо­ве мани­фе­ста­ци­ја (сли­ка 2).16 Нефор­мал­ни архи­тек­тон­ски про­сто­ри поста­ли су
скро­ви­ште за савре­ме­ну, мул­ти­ме­ди­јал­ну, пер­фор­ма­тив­ну умет­ност, гра­фи­ку, улич­но
позо­ри­ште, музич­ку про­дук­ци­ју и про­стор за мар­ги­на­ли­зо­ва­не дру­штве­не гру­пе. Бив­
ша фабри­ка поста­ла је место за спој урба­не кул­ту­ре, акти­ви­зма и кри­тич­ке мисли.
Од 2007. годи­не раз­ви­ја­ле су се ини­ци­ја­ти­ве гра­да за обно­ву под­руч­ја уз подр­шку
јав­но-при­ват­ног парт­нер­ства. С вре­ме­ном се раз­ви­ла иде­ја да се ком­плекс кон­вер­ту­је
у спој послов­них и кул­тур­них актив­но­сти, руше­њем њего­вог већег дела и задр­жа­ва­
њем зашти­ће­ног објек­та. Стра­те­ги­ју је локал­но ста­нов­ни­штво оце­ни­ло као про­је­кат
који би водио џен­три­фи­ка­ци­ји цен­трал­не зоне гра­да, уз фокус на тури­сте уме­сто на
потре­бе локал­не зајед­ни­це.17 Услед недо­стат­ка инве­сти­ци­ја реа­ли­за­ци­ја про­јек­та се
одла­га­ла, а потом је кон­цепт изме­њен иде­јом да се под­руч­је усме­ри ка потре­ба­ма
локал­ног ста­нов­ни­штва. Про­је­кат Рог цен­тар наја­вљен је као нови кре­а­тив­ни цен­тар
гра­да Љубља­не. Упр­кос иде­ји о сарад­њи град­ских вла­сти са гра­ђа­ни­ма и умет­нич­ким
гру­па­ма, до зајед­нич­ке реа­ли­за­ци­је иде­ја није дошло, па је будућ­ност постин­ду­стриј­
ског пре­де­ла неиз­ве­сна.

(Нова) Цвер­нов­ка – Бра­ти­сла­ва, Сло­вач­ка

Ана­ли­зи­ра­но под­руч­је нала­зи се на пери­фе­ри­ји Бра­ти­сла­ве, глав­ног гра­да Сло­

вач­ке, и нека­да је при­па­да­ло тек­стил­ној инду­стри­ји, чија актив­ност је запо­че­ла 1901.
и тра­ја­ла до 2004. годи­не. Од чети­ри пред­ло­же­на објек­та, само један је про­гла­шен за
спо­ме­ник кул­ту­ре 2007. годи­не. Под­руч­је обу­хва­та више инду­стриј­ских ком­плек­са.18
Током 2006. годи­не, глав­ни обје­кат „Pra­di­ar­na“, бив­ше фабри­ке „Цвер­нов­ка“ (Cver­nov­
ka), почео је да се изнајм­љу­је локал­ним умет­ни­ци­ма и тран­сфор­ми­ше у спе­ци­фич­ни

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 123

А. Станојевић, Љ. Јевремовић, Б. Турншек

Сли­ка 3. лево – Нова Цвер­нов­ка (извор: https://www.wel­co­me­to­bra­ti­sla­va.eu/nova-cver­nov­ka-the-new-

thread-fac­tory/ [15. 3. 2021]); десно – при­каз бив­шег ком­плек­са фабри­ке „Цвер­нов­ка“ (извор: https://
bra­ti­sla­va.sme­.sk/c/20971710/pra­di­a­ren-sa-meni-na-netra­dic­ne-kan­ce­la­rie.html [16. 3. 2021])

кре­а­тив­ни цен­тар гра­да. Дуги низ годи­на под­руч­је је оку­пља­ло умет­ни­ке, поспе­ши­ло
је раз­вој окол­них град­ских зона и поста­ло атрак­тив­но тури­стич­ко место. Рад осно­ва­не
гале­ри­је 2012. обу­ста­ви­ла је локал­на само­у­пра­ва. Под­руч­је је у више навра­та мења­ло
при­ват­не вла­сни­ке. Пред­ло­же­ни про­јек­ти обно­ве покре­та­ни су из еко­ном­ских инте­
ре­са, под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи кон­вер­то­ва­ње у посло­ва­ње и ста­но­ва­ње, уз руше­ње нај­ве­ћег
бро­ја посто­је­ћих обје­ка­та, неги­ра­ју­ћи кул­тур­не и исто­риј­ске вред­но­сти инду­стриј­ског
пре­де­ла. Упр­кос више­го­ди­шњем зала­га­њу кон­зер­ва­то­ра за очу­ва­ње инду­стриј­ског
ком­плек­са, кра­јем 2015, про­да­јом под­руч­ја при­ват­ној фин­ској ком­па­ни­ји, запо­че­ло
је кре­ир­ а­ње новог пла­на обно­ве. Умет­ни­ци који су прет­ход­них годи­на ради­ли и ства­
ра­ли у згра­ди „Pra­di­ar­na“ осно­ва­ли су Цвер­нов­ка фон­да­ци­ју са иде­јом оства­ри­ва­ња
сарад­ње с оста­лим акте­ри­ма стра­те­ги­је обно­ве и суде­ло­ва­ња у кре­и­ра­њу про­стор­ног
пла­на под­руч­ја. Ини­ци­ја­ти­ве нису има­ле ути­ца­ја, па је ком­плекс кон­вер­то­ван у под­
руч­је мешо­ви­тих наме­на (сли­ка 3).
Осни­ва­њем фон­да­ци­је, локал­ни умет­ни­ци су у сусед­ном напу­ште­ном ком­плек­су
на Белом Крсту (Biely Kríž), 2016. годи­не успе­шно осно­ва­ли нови кул­тур­ни и кре­а­
тив­ни цен­тар „Нова Цвер­нов­ка“, који обу­хва­та мул­ти­функ­ци­о­нал­не сале, филм­ски
сту­дио, рад­ни про­стор умет­ни­ка, јав­ну библи­о­те­ку и отво­ре­ну башту за оку­пља­ње
и одр­жа­ва­ње мани­фе­ста­ци­ја.19 Под­руч­је се про­мо­ви­ше као дру­штве­ни и кул­тур­ни
про­стор окре­нут потре­ба­ма локал­не зајед­ни­це.20 На тај начин локал­на кул­тур­на сце­
на запо­че­ла је реви­та­ли­за­ци­ју дру­гог запу­ште­ног ком­плек­са уз ризик пона­вља­ња
иден­тич­ног сце­на­ри­ја.

Ком­па­ра­тив­на ана­ли­за

Табе­лом 1 обу­хва­ће­ни су пара­ме­три који се одно­се на раз­ли­чи­те аспек­те истра-

живањa – хро­но­ло­шки пре­глед про­це­са тран­сфор­ма­ци­је, нове про­гра­ме садр­жа­ја и
про­ме­на у физич­ким струк­ту­ра­ма, аспект акте­ра, аспект дина­ми­ке тран­сфор­ма­ци­је
и кул­тур­не реге­не­ра­ци­је пред­мет­них постин­ду­стриј­ских пре­де­ла.

124 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 „МUZEUM SLA­SKIE“ „ROG­ CENTAR“ „CVER­NOV­KA“

При­каз под­руч­ја

Лока­ци­ја­ Ка­то­ви­це, Пољ­ска­ Љу­бља­на, Сло­ве­ни­ја­ Бра­ти­сла­ва, Сло­вач­ка­

По­ло­жај у гра­ду­ цен­трал­на зона­ цен­трал­на зона­ пе­ри­фе­ри­ја
Осни­ва­ње 1904. годи­не 1951. годи­не 1901. годи­не­
Сте­чај инду­стри­је 1999. годи­не 1991. годи­не 2004. годи­не­
Про­да­ја под­руч­ја 2004. годи­не 2002. годи­не 2012/2015.
Пери­од обно­ве 2006–2015. годи­не 2006. годи­на / – од 2016. годи­не­
По­вр­ши­на (m2) 25.067 7.000 4.500/18.000
Претх. наме­на­ руд­ник угља­ фа­бри­ка бици­ка­ла­ фа­бри­ка тек­сти­ла­
етно­ло­шки кул­тур­но-дру­штве­ни ме­шо­ви­те нам. / кул­тур­ни
Но­ва наме­на
музеј/парк­ цен­тар­ цен­та­р
А­спект реви­та­ли­за­ци­је инду­стриј­ског насле­ђа (ини­ци­ја­ти­ва А – умет­ни­ка, Б – гра­да)
A Б А Б
Очувани објек­ти 2 сви 1 сви 1
Нова наме­на­ ре­сто­ран, гале­ри­ја­ кул. цен­тар­ кул. цен­тар­ кул. цен­тар­ по­сло­ва­ње­
Ин­тер­вен­ци­је­ пре­зер­ва­ци­ја­ пре­зер­вац. изме­не­ пре­зер­вац. изме­не­
А­спект акте­ра укљу­че­них у про­цес обно­ве­
Лок. само­у­пра­ва + - + - +
Град­ске вла­сти + - + - +
Кон­зер­ва­то­ри + - + + +
Минист. кул­ту­ре + - + - +
Гра­ђа­ни - + + + +
Умет­ни­ци - + - + -
Инве­сти­то­ри - - - - +
Непро­фит­не орг. + + + + -
ЕУ фон­до­ви + - + - -
Аспект дина­ми­ке про­це­са тран­сфор­ма­ци­је (узе­те су у обзир ини­ци­ја­ти­ве гра­да које се реа­ли­зи­ју)
Вре­ме обно­ве­ ду­го­роч­но­ ду­го­роч­но­ ду­го­роч­но­
Ур­ба­ни кон­текст тран­зи­ци­ја­ тран­зи­ци­ја­ тран­зи­ци­ја­
ко­мер­ци­ја­ли­за­ци­ја раз­во­јем
кул­тур­на поли­ти­ка као ката­ јав­но-при­ват­но парт­нер­ство за
стам­бе­них и послов­них
Стра­те­ги­ја раз­во­ја­ ли­за­тор; фокус на про­дук­ци­ји раз­вој кул­тур­них и кре­а­тив­них
садр­жа­ја кроз при­ват­но
архи­тект. спек­та­кла инду­стри­ја­
инве­сти­ра­ње­

мар­ги­на­ли­зо­ва­ње посто­је­ћих еко­ном­ски инте­рес пре­о­вла­-

ин­тер­на­ци­о­нал­на пре­по­зна­ кори­сни­ка – џен­три­фи­ка­ци­ја; ђу­је, уру­ша­ва­ње урба­ног
Е­фе­ка­т
тљи­вост (Бил­бао ефе­кат) неза­до­вољ­ство гра­ђа­на, про­ иден­ти­те­та и насле­ђа, води
те­сти фебру­а­ра 2021. џен­три­фи­ка­ци­ји­

Та­бе­ла 1. Упо­ред­ни пре­глед карак­те­ри­сти­ка ана­ли­зи­ра­них постин­ду­стриј­ских пре­де­ла

(изво­ри сли­ка: Като­ви­це – https://muze­um­sla­skie.pl/en/ [13. 3. 2021]; Љубља­на – https://www.novi­nar­ji.si/
stu­dent­ski-izdel­ki/kul­tu­ra/2018/01/a-crack-in-the-wall/ [15. 3. 2021]; Бра­ти­сла­ва – https://cz.pin­te­rest.com­/
pin­/339881103108039648/ [16. 3. 2021])

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 125

А. Станојевић, Љ. Јевремовић, Б. Турншек

Закључ­на раз­ма­тра­ња

Спро­ве­де­ном ком­па­ра­тив­ном ана­ли­зом иден­ти­фи­ко­ва­ни су сле­де­ћи моде­ли стра­

те­ги­ја обно­ве инду­стриј­ских под­руч­ја покре­ну­тих кул­ту­ром:
Модел 1 („Мuzeum Sla­skie“) – Kултурни постин­ду­стриј­ски пре­део као бренд и
покре­тач урба­ног раз­во­ја. Постин­ду­стриј­ски пре­део фор­ми­ран је кроз кре­и­ра­ње допа­
дљи­ве урба­не сли­ке засно­ва­не на спо­ју исто­риј­ских и архи­тек­тон­ских вред­но­сти ожи­
вље­них кроз нове кул­тур­не наме­не, савре­ме­них обје­ка­та/про­стор­них инста­ла­ци­ја и
живог отво­ре­ног јав­ног про­сто­ра који про­жи­ма про­ме­на­ду с мести­ма за оку­пља­ње и
при­вла­чи тури­сте. Стра­те­ги­је теже фор­ми­ра­њу кул­тур­них квар­то­ва, који обје­ди­њу­ју
умет­ност, кул­ту­ру и дру­штве­не мани­фе­ста­ци­је. Модел је при­мер кул­тур­не еко­ном­ске
поли­ти­ке, која екс­пло­а­ти­ше нара­тив и физич­ке ква­ли­те­те места, али се пре­вас­ход­но
ори­јен­ти­ше пре­ма кори­сни­ци­ма вишег про­фи­ла (елит­на кул­ту­ра, нау­ка, тури­зам), уз
огра­ни­че­не капа­ци­те­те за рад­но анга­жо­ва­ње локал­не зајед­ни­це.
Модел 2 („Рог цен­тар“ до 2019. и „Нова Цвер­нов­ка“ цен­тар) – Алтер­на­тив­ни
постин­ду­стриј­ски пре­део. Скво­ти­ра­ње под­руч­ја и кре­и­ра­ње про­је­ка­та који фаво­ри­зу­ју
потре­бе ста­нов­ни­штва, које ини­ци­ра­ју локал­ни умет­ни­ци, воде кул­тур­ним поли­ти­ка­ма
које слу­же про­мо­ци­ји локал­не кул­тур­не сце­не. Ти моде­ли обно­ве кори­сте кул­ту­ру како
би уна­пре­ди­ли локал­ну зајед­ни­цу и има­ју ути­цај на ниво сусед­ства у погле­ду урба­не
обно­ве. Нису карак­те­ри­стич­ни за под­руч­ја вели­ке повр­ши­не и пру­жа­ју могућ­ност свим
дру­штве­ним гру­па­ма да се умет­нич­ки изра­зе без потре­бе за висо­ким буџе­том. Фокус
стра­те­ги­ја је на очу­ва­њу гра­ди­тељ­ског насле­ђа, актив­но­сти­ма и људи­ма који вра­ћа­ју
про­сто­ре у упо­тре­бу. Успе­шност таквих стра­те­ги­ја тра­жи сарад­њу град­ских вла­сти,
локал­них упра­ва и гра­ђа­на.
Модел 3 („Рог цен­тар“ у пла­ну гра­да) – Псе­у­до­кул­тур­ни постин­ду­стриј­ски пре­део.
Обу­хва­та про­јек­те који су често наста­ли као резул­тат јав­но-при­ват­ног парт­нер­ства и
про­мо­ви­шу кул­тур­не актив­но­сти зајед­ни­це, али и кул­тур­не инду­стри­је које могу бити
еко­ном­ски испла­ти­ве. Стра­те­ги­ја се под­јед­на­ко осла­ња на кул­тур­ни и соци­о­е­ко­ном­ски
раз­вој гра­да. Нај­че­шће је еко­ном­ски инте­рес у поза­ди­ни стра­те­ги­ја које се при­мар­
но пред­ста­вља­ју као хабо­ви за еду­ка­тив­не, кул­тур­не и науч­не актив­но­сти које пра­те
обра­зо­ва­ње, а не хоби локал­ног ста­нов­ни­штва и удру­же­ња. Стра­те­ги­је у изве­сној
мери пошту­ју насле­ђе­не вред­но­сти под­руч­ја.
Модел 4 („Цвер­нов­ка“ реа­ли­за­ци­ја гра­да) – Комер­ци­ја­ли­зо­ван кул­тур­ни постин­
ду­стриј­ски пре­део. Модел се одно­си на про­јек­те урба­не обно­ве који су као почет­ну
иде­ју има­ли про­мо­ви­са­ње кул­ту­ре и исто­риј­ских вред­но­сти под­руч­ја, али је еко­ном­ски
инте­рес подр­жан јав­но-при­ват­ним парт­нер­ством резул­ти­рао у неги­ра­њу посто­је­ћег
насле­ђа, пове­ћа­њу вред­но­сти земљи­шта и некрет­ни­на и фор­ми­ра­њу нове град­ске
зоне која искљу­чу­је одре­ђе­не дру­штве­не гру­пе и води џен­три­фи­ка­ци­ји.
Тран­зи­ци­о­ни про­це­си ути­ца­ли су на карак­тер стра­те­ги­ја урба­не обно­ве напу­ште­
них инду­стриј­ских под­руч­ја на про­сто­ру сред­њо­и­сточ­не Евро­пе. Стра­те­ги­је обно­ве
покре­ну­те кул­ту­ром су у мањи­ни у одно­су на стра­те­ги­је који­ма је еко­ном­ски инте­рес
у првом пла­ну. Моде­ли 2 поста­ју крат­ко­роч­на стра­те­ги­ја, јер дуго­роч­но наи­ла­зе на

126 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

отпор услед неу­са­гла­ше­но­сти с визи­ја­ма град­ских вла­сти и, као такви, често нису
одр­жи­ви, а еко­ном­ски при­ти­сак на таква под­руч­ја нужно води ка џен­три­фи­ка­ци­ји
и губит­ку иден­ти­те­та места и кул­тур­ног насле­ђа. Истра­жи­ва­ње пока­зу­је да успех
стра­те­ги­ја покре­ну­тих кул­ту­ром детер­ми­ни­ше раз­у­ме­ва­ње вред­но­сти гра­ди­тељ­ског
насле­ђа, кул­ту­ра има уло­гу покре­та­ча про­це­са тран­сфор­ма­ци­је, али кола­бо­ра­тив­ност
обез­бе­ђу­је јед­на­ко пра­во и пар­ти­ци­па­ци­ју град­ских вла­сти, пред­став­ни­ка инве­сти­ци­
о­ног капи­та­ла, пред­став­ни­ка кул­ту­ре, кон­зер­ва­то­ра и гра­ђа­на у доно­ше­њу одлу­ка.
Дуго­роч­не стра­те­ги­је не могу да искљу­че уло­гу адми­ни­стра­тив­них вла­сти (од локал­
них до наци­о­нал­них), чији зада­так мора бити ката­ли­за­ци­ја зах­те­ва и потре­ба свих
уче­сни­ка у про­це­су, као и већа отпор­ност у одно­су на инте­ре­се круп­ног капи­та­ла како
би се избе­гле псе­у­до­стра­те­ги­је (модел 3 и 4) обно­ве вође­не кул­ту­ром које запра­во
ели­ми­ни­шу кул­тур­не актив­но­сти са под­руч­ја. У том сми­слу се дуго­роч­но стра­те­гиј­ско
пла­ни­ра­ње уз пра­ће­ње доми­нант­ног нара­ти­ва и top-down при­ступ – могу пре­по­зна­ти
као при­хва­тљи­ви­ји модел (модел 1) реви­та­ли­за­ци­је про­сто­ра, упр­кос томе што спон­та­
ни (алтер­на­тив­ни) раз­вој (модел 2) може знат­но да допри­не­се успе­шном ожи­вља­ва­њу
напу­ште­них про­сто­ра у крат­ком вре­мен­ском пери­о­ду.
Ипак, одр­жи­вост стра­те­ги­ја обно­ве покре­ну­тих кул­ту­ром дове­де­на је у пита­ње и
због пан­де­ми­је ковид-19. Про­јек­ти­ма обно­ве с циљем одр­жа­ва­ња мани­фе­ста­ци­ја и
кре­и­ра­ња атрак­тив­них места за тури­сте (модел 1) пре­ти про­па­да­ње услед огра­ни­че­ња
соци­јал­ног оку­пља­ња и путо­ва­ња. У том погле­ду, нај­ве­ћи сте­пен одр­жи­во­сти стра­те­ги­
ја обно­ве покре­ну­тих кул­ту­ром у пост­ко­вид дру­штву пока­зу­ју моде­ли који про­мо­ви­шу
потре­бе локал­не зајед­ни­це и урба­ни раз­вој на локал­ном нивоу (модел 2 и 3). Ти моде­
ли упр­кос ниским потен­ци­ја­ли­ма у погле­ду еко­ном­ске доби­ти, пока­зу­ју виши сте­пен
рези­ли­јент­но­сти пре­ма ново­на­ста­лој кри­зи. Рад отва­ра могућ­ност даљих истра­жи­ва­ња
усме­ре­них ка испи­ти­ва­њу иза­зо­ва које пан­де­ми­ја иза­зва­на виру­сом ковид-19 доно­си
у погле­ду упра­вља­ња гра­ди­тељ­ским насле­ђем и инду­стриј­ским бра­ун­фил­ди­ма, као
и раз­во­ју нових стра­те­ги­ја обно­ве које би него­ва­ле кул­тур­ну и еко­ном­ску поли­ти­ку.

Напо­ме­не

1 Cer­cle­ux, A. L., Mer­ciu, F. C., Mer­ciu, G. Models of tec­hni­cal and indu­strial heri­ta­ge re-use in Roma­nia,
Pro­ce­dia Envi­ron­men­tal Sci­en­ces, 2012, 14, 216–225.
2 Pero­vić, S., Kur­to­vić-Folić, N. Bra­un­fild rege­ne­ra­ci­j a – impe­ra­tiv za odr­ži­vi urba­ni raz­voj, Gra­đe­vi­nar,
2012, 5, 373–383.
3 Mile­tić, R., Milja­no­vić, D., Todo­ro­vić, M. Indu­strij­ski gra­do­vi u tran­zi­ci­j i : pro­blem­ska pod­ruč­ja, Gla­snik
srp­skog geo­graf­skog druš­tva, 2009, 89(3), 191–206.
4 Fran­tal, B., Kunc, J., Klu­sa­ček, P., Mar­ti­nat, S. Asses­sing suc­cess fac­tors of brow­nfi­eld rege­ne­ra­tion:
Internаtional and inter-sta­ke­hol­der per­se­pec­ti­ve, Transylva­nian Revi­ew of Admi­ni­stra­ti­ve Sci­en­ces,
2015, 44, 91–107.
5 Euro­pean Lan­dsca­pe Con­ven­tion, Coun­cil of Euro­pe, Flo­ren­ce, 2000.
6 Jocić, N. Cul­tu­re-Led­ Urban Deve­lop­ment vs. Capi­tal-Led Colo­ni­za­tion of Urban Spa­ce: Sava­ma­la­—End
of Story? Urban Sciеnce, 2020, 4, 35.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 127

А. Станојевић, Љ. Јевремовић, Б. Турншек

7 Tomić, V., Đukić, A. Cre­a­ti­ve city : chal­len­ging con­cept, FAC­TA Uni­ver­si­ta­tis : Seri­es: Archi­tec­tu­re and
Civil Engi­ne­e­ring, 2018, 16(2), 263–277.
8 Gar­cia, B. Cul­tu­ral policy and urban rege­ne­ra­tion in Western Euro­pean citi­es : les­sons from expe­ri­en­ce,
pro­spects for the futu­re, Local Eco­nomy, 2004, vol. 19, issue 4, 312–326.
9 Sac­co, P., Feril­li, G., Bles­si, G. T. Under­stan­ding cul­tu­re-led­ local deve­lop­ment : A cri­ti­que of alter­na­ti­ve
the­o­re­ti­cal expla­na­ti­ons, Urban Stu­di­es, 2014, 51(13) 2806–2821.
10 Andres, L., Grésil­lon, B. Cul­tu­ral brow­nfi­elds in Euro­pean citi­es : a new main­stre­am object for cul­tu­ral
and urban poli­ci­es, Inter­na­ti­o­nal Jour­nal of Cul­tu­ral Policy, 2013, 19(1), 40–62.
11 Бран­ков, Б., Чолић, Н. Спро­во­ђе­ње савре­ме­них инстру­ме­на­та пла­ни­ра­ња урба­ног раз­во­ја у реге­
не­ра­ци­ји јав­ног про­сто­ра, у: Збор­ник радо­ва Међу­на­род­ног науч­но-струч­ног ску­па 15. Лет­ња
шко­ла урба­ни­зма, Удру­же­ње урба­ни­ста Срби­је, Сом­бор, 2019, 173–180.
12 Lam­par­ska, M. Post-indu­strial Cul­tu­ral Heri­ta­ge Sites in Kato­wi­ce conur­ba­tion, Poland, Envi­ron­men­tal
& Socio-eco­no­mic Stu­di­es, 2013, 1, 2, 36–42.
13 Soba­la-Gwosdz, A., Gwosdz, K. ’Kato­wi­ce effect’? Rege­ne­ra­tion of the site of the for­mer Kato­wi­ce coal
mine thro­ugh pre­sti­ge cul­tu­ral pro­jects, Urban Deve­lop­ment Issu­es, 2017, 56, 27–40.
14 Cala, M., Ostre­ga, A. Geo­tec­hni­cal aspects of revi­ta­li­za­tion of post-mining are­as – an exam­ple of the
adap­ta­tion of Kato­wi­ce hard coal mine for the new Sile­sian muse­um, Archi­ves of Mining Sci­en­ces,
2013, vol. 58, issue 2, 361–374.
15 https://www.thi­scityknows.com/rebel­li­o­us-rog-lju­blja­na-aban­do­ned-bike-fac­tory-tur­ned-cul­tu­re-epi­
cen­ter/ [14. 3. 2021]
16 https://urbact.eu/squ­at­ting-cul­tu­ral-use­-toward-com­mons-case-rog-fac­tory-lju­blja­na [14. 3. 2021]
17 Еhrlich, K. Con­flic­ting Visi­ons of Urban Rege­ne­ra­tion in a New Poli­ti­cal and Eco­no­mic Order : The
Exam­ple of the For­mer Bicycle Fac­tory ROG in Lju­blja­na, Slo­ve­nia, Anthro­po­lo­gi­cal Jour­nal of Euro­pean
Cul­tu­res, 2012, 21(2), 68–88.
18 Geco­vaa, K., Putro­vaa, E. Old Indu­strial Sites : Con­ver­sion to Parks: Poten­tial of Bra­ti­sla­va, Pro­ce­dia
Engi­ne­e­ring, 2016, 1858–1862.
19 https://www.wel­co­me­to­bra­ti­sla­va.eu/nova-cver­nov­ka-the-new-thread-fac­tory/ [14. 3. 2021]
20 https://coo­pe­ra­ti­ve­city.org­/2020/02/04/nova-cver­nov­ka-a-cre­a­ti­ve-and­-cul­tu­ral-cen­tre-bre­at­hing-new­-
life-into-an-aban­do­ned-school-com­plex/ [14. 3. 2021]

128 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 129
 711.582
338.48-44(1-21)(292.46)

Снежана Бобић, мастер урбанизма и креирања политика

Политехнички универзитет у Милану, Италија, snezanabobic@gmail.com

Др Мина Акаван, ванредни професор

Политехнички универзитет у Милану, Италија, mina.akhavan@polimi.it

ТУРИ­СТИЧ­КА ЏЕН­ТРИ­ФИ­КА­ЦИ­ЈА У ГРА­ДО­ВИ­МА

СВЕТ­СКЕ БАШТИ­НЕ НА МЕДИ­ТЕ­РА­НУ:
ИЗА­ЗОВ У ПЛА­НИ­РА­ЊУ РАЗ­ВО­ЈА ГРА­ДА

Апстракт

Свет се суо­ча­ва с пери­о­дом до сада неза­бе­ле­же­ног раз­во­ја тури­зма, и већ изве­сно

вре­ме у поје­ди­ним гра­до­ви­ма се уоча­ва­ју нега­тив­не после­ди­це. Како су се дола­сци
међу­на­род­них тури­ста гото­во удво­стру­чи­ли од 2000. годи­не, неки гра­до­ви нису били
при­пре­мље­ни да се суо­че с еко­ном­ским, соци­јал­ним и кул­тур­ним ефек­ти­ма про­це­са као
што је тури­стич­ка џентрификација 1, која дово­ди до тран­сфор­ма­ци­је рези­ден­ци­јал­них
квар­то­ва шире­њем сек­то­ра услу­га.
Евро­па је можда нај­те­же опте­ре­ће­на овим про­це­си­ма. Вене­ци­ја (Ита­ли­ја), Дубров­ник
(Хрват­ска) и Котор (Црна Гора), само су неки од гра­до­ва које су посе­ти­о­ци тран­сфор­ми­
са­ли. Међу­тим, оно што издва­ја иза­зо­ве ових гра­до­ва јесте вред­ност њихо­вог гра­ди­тељ­
ског насле­ђа упи­са­ног на Листу Свет­ске башти­не и њихо­ва нефлек­си­бил­на струк­ту­ра,
што при­вла­чи и умно­жа­ва број тури­ста изнад њихо­вих капа­ци­те­та.
Свр­ха рада је да попу­ни пра­зни­ну у тре­нут­ној ака­дем­ској лите­ра­ту­ри о одно­су визи­је
очу­ва­ња урба­ног насле­ђа и тре­нут­них поли­ти­ка пла­ни­ра­ња раз­во­ја гра­до­ва у погле­ду
упра­вља­ња про­бле­мом вели­ког бро­ја тури­ста на мести­ма Свет­ске башти­не на Меди­
те­ра­ну, као и да утвр­ди узро­ке про­бле­ма и поку­ша да пру­жи оквир смер­ни­ца за коор­
ди­ни­ра­ни пре­ла­зак из тре­нут­не ситу­а­ци­је у одрживију будућ­ност кроз сту­ди­ју слу­ча­ја.
Сту­ди­ја закљу­чу­је да би, с обзи­ром на то да је раз­вој тури­зма чиње­ни­ца која нео­спор­но
пру­жа број­не бене­фи­те гра­до­ви­ма с урба­ним насле­ђем, поли­ти­ка пла­ни­ра­ња раз­во­ја
тре­ба­ло да ста­ви фокус на овај зна­ча­јан про­цес како на наци­он­ ал­ном тако и на локал­
ном нивоу, има­ју­ћи у виду веће укљу­чи­ва­ње раз­ли­чи­тих дисци­пли­на, одре­ђи­ва­ње све­
о­бу­хват­ни­јих циље­ва, одго­ва­ра­ју­ћих стра­те­ги­ја и кора­ка за рав­но­прав­ну добро­бит свих
укљу­че­них стра­на.

Кључне речи: Листа Свет­ске башти­не, тури­зам, џен­три­фи­ка­ци­ја,

меди­те­ран­ски гра­до­ви, одр­жи­ви раз­вој

130 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Sne­ža­na Bobić, M.Sc. in Urban Plan­ning and Policy Design
Poli­tec­ni­co di Mila­no, Milan, Italy, sne­za­na­bo­bic­@gmail.com­

Mina Akha­van, PhD, Associate Professor

Poli­tec­ni­co di Mila­no, Milan, Italy, mina.akha­van­@po­li­mi.it

TOU­RISM GEN­TRI­FI­CA­TION OF THE MEDI­TER­RA­NEAN

WORLD HERI­TA­GE CITI­ES:
CHAL­LEN­GE IN URBAN PLAN­NING

Abstract

The world is facing an unpre­ce­den­ted period of tou­rism growth, and for some time now, in
cer­tain citi­es nega­ti­ve con­se­qu­en­ces are being repor­ted. As arri­vals by inter­na­ti­o­nal tou­rists
have nearly dou­bled sin­ce 2000., some urban are­as have not been well-equ­ip­ped to deal with
eco­no­mic, social, and cul­tu­ral effects of this pro­cess such as tou­rism gen­tri­fic­ a­tion that leads
to tran­sfor­ma­tion of resi­den­tial neig­hbour­ho­ods by spre­a­ding the ser­vi­ces sec­tor.
Euro­pe is pos­sibly har­dest hit by the stress of the­se pro­ces­ses. Veni­ce (Italy), Dubrov­nik (Cro­
a­tia) and Kotor (Mon­te­ne­gro) are just some of the citi­es that have recently been tran­sfor­med
by visi­tors. Howe­ver, what is making the­se citi­es’ pro­blems stand out are the­ir urban World
Heri­ta­ge value and the­ir non­fle­xi­ble struc­tu­re cou­pled with attrac­ting num­bers of tou­rists
abo­ve the­ir capa­city.
The pur­po­se of the study is to fill the gap in the cur­rent aca­de­mic lite­ra­tu­re con­cer­ning the
rela­ti­on­ship bet­we­en urban pre­ser­va­tion visi­ons and cur­rent urban plan­ning poli­ci­es regar­ding
tou­rism mana­ge­ment in World Heri­ta­ge Sites in Medi­ter­ra­nean, deter­mi­ne the cau­ses of the
issu­es and try to pro­vi­de the fra­me­work of gui­de­li­nes for coor­di­na­ted tran­si­tion bet­we­en the
pre­sent situ­a­tion and more susta­in­ a­ble futu­re thro­ugh the case study appro­ach.
The study con­clu­des that with the tou­rism deve­lop­ment being a fact, that is shown to pro­vi­
de many bene­fits for heri­ta­ge towns, plan­ning poli­ci­es sho­uld be put­ting more focus on this
pro­cess of impor­tan­ce on both nati­o­nal and local level, having in view the input of vari­o­us
disci­pli­nes, deter­mi­na­tion of the city’s prin­ci­pal objec­ti­ves, cor­re­spon­ding stra­te­gi­es and
acti­ons for the more equ­al bene­fit of all sta­ke­hol­ders invol­ved.

Keywords: over­crow­ding, World Heri­ta­ge Sites, tou­rism gen­tri­fi­ca­tion,

Medi­ter­ra­nean citi­es, susta­i­na­ble stra­tegy

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 131

С. Бобић, М. Акаван

Увод

Крх­ка рав­но­те­жа у којој опста­ју ста­ри гра­до­ви, а посеб­но они утвр­ђе­ни, чини се да је
данас све више на тесту. Про­це­си попут гло­ба­ли­за­ци­је и масов­ног тури­зма пред­ста­вља­ју
вели­ку прет­њу за та места, изла­жу­ћи их додат­ном при­ти­ску те обли­ку­ју­ћи њихо­ве не баш
флек­си­бил­не струк­ту­ре. Тре­нут­но су овим меха­ни­змом нај­ви­ше угро­же­ни ста­нов­ни­ци
тих гра­до­ва, као све­до­ци тран­сфор­ма­ци­је гра­да из места за живот у темат­ске пар­ко­ве.
Као што обја­шња­ва Орба­сли,2 „тури­зам је често извор пре­ко потреб­ног при­хо­да; тури­
зам кон­зу­ми­ра гра­до­ве и локал­не зајед­ни­це; тури­зам ште­ти соци­јал­ним струк­ту­ра­ма“.
На ква­ли­тет живо­та ста­нов­ни­ка директ­но ути­че број посе­ти­ла­ца, што може дове­сти
до туристичке џентрификације. Као што Коми­тет Ује­ди­ње­них наци­ја за одр­жи­ви тури­зам
исти­че, када се пре­ко­ра­чи капа­ци­тет места, живот­ни тро­шко­ви се пове­ћа­ва­ју зајед­но с
пре­ко­мер­ном гужвом, опте­ре­ће­њем инфра­струк­ту­ре и звуч­ним зага­ђе­њем. Ти фак­то­ри
даље про­из­во­де нижи живот­ни стан­дард за зна­тан део ста­нов­ни­штва.
Јед­на од глав­них про­ме­на која је ути­ца­ла и на живот у гра­до­ви­ма и на тури­стич­ку
инду­стри­ју у послед­њој деце­ни­ји јесте пре­ла­зак на кра­ћа и чешћа путо­ва­ња, подр­жан
ниским цена­ма лето­ва и интер­нет плат­фор­ма­ма за изнајм­љи­ва­ње сме­шта­ја. У Евро­пи,
међу­на­род­ни дола­сци тури­ста дости­гли су 713 мили­о­на у 2018. годи­ни, а глав­ни покре­тач
овог раста је Јужна Евро­па.3
С дру­ге стра­не, од усва­ја­ња Конвенције о заштити светске културне и природне
баштине 1972. годи­не, 1.121 лока­ли­тет је упи­сан на Листу Свет­ске башти­не. С обзи­ром
на њихов посе­бан кул­тур­ни, исто­риј­ски, науч­ни или дру­ги облик зна­ча­ја, ови лока­ли­те­ти
има­ју уни­вер­зал­ну вред­ност. Сто­га не чуди што су мно­га од тих места тако­ђе позна­те
тури­стич­ке атрак­ци­је. Оства­ри­ва­њем при­хо­да и поди­за­њем све­сти о њихо­вом зна­ча­ју,
тури­зам може бити носи­лац очу­ва­ња свет­ске башти­не. Међу­тим, дра­сти­чан раст тури­зма
иза­звао је забри­ну­тост за еко­ло­шки и кул­тур­ни инте­гри­тет тих лока­ци­ја.4 Као резул­тат
тог про­це­са, ста­ри гра­до­ви губе сво­је зајед­ни­це, кључ­не за задр­жа­ва­ње духа места, док
се чини да су поли­ти­ке очу­ва­ња објект­но ори­јен­ти­са­не.5 Како Пен­длбе­ри и сарад­ни­ци
твр­де,6 фун­да­мен­та­лан про­блем је чиње­ни­ца што у упра­вља­њу мести­ма урба­ног насле­
ђа недо­ста­је јасан међу­на­род­но дого­во­рен скуп прин­ци­па, попут дав­но успо­ста­вље­них
прин­ци­па за тра­ди­ци­о­нал­ни­је спо­ме­нич­ко насле­ђе.
Како посто­је­ћи обли­ци пла­ни­ра­ња сва­ким даном све више заста­ре­ва­ју јер се не
могу носи­ти са ути­ца­ји­ма под­руч­ја тури­зма које се врто­гла­во раз­ви­ја, у овом тре­нут­ку
поста­је нео­п­ход­но ради­ти на новом при­сту­пу про­це­су пла­ни­ра­ња, који би морао бити
дина­мич­ки, систем­ски, пар­ти­ци­па­ти­ван и кон­ти­ну­и­ран како би се пре­у­сме­ри­ли деструк­
тив­ни трен­до­ви. Потреб­но је обез­бе­ди­ти реше­ња која могу зашти­ти­ти и сачу­ва­ти лока­
ли­те­те у соци­јал­ном, кул­тур­ном и еко­ло­шком аспек­ту, као и пону­ди­ти при­јат­но иску­ство
за тури­сте. Међу­тим, упра­вља­ње Свет­ском башти­ном је сло­же­на тема,7 и иако има
међу­на­род­ни оквир, на наци­о­нал­ном и локал­ном нивоу њен раз­вој је врло спе­ци­фи­чан
и укљу­чу­је раз­ли­чи­те дисци­пли­не.
Пра­те­ћи кра­так увод у тему истра­жи­ва­ња, сту­ди­ја је спро­ве­де­на како би се испи­та­
ла веза изме­ђу пла­ни­ра­ња раз­во­ја гра­до­ва, урба­ног насле­ђа и раз­во­ја тури­зма на три

132 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

лока­ли­те­та Свет­ске башти­не дуж Сре­до­зем­ног мора – Вене­ци­ји (Ита­ли­ја), Дубров­ни­ку
(Хрват­ска) и Кото­ру (Црна Гора), који се суо­ча­ва­ју с про­бле­ми­ма пре­ко­мер­ног опте­ре­ће­
ња тури­змом. Глав­ни циљ овог истра­жи­ва­ња био је иден­ти­фи­ко­ва­ти поре­кло про­бле­ма
које тури­зам наме­ће град­ским функ­ци­ја­ма, како би се поста­ви­ла осно­ва за прак­тич­ни
оквир смер­ни­ца за пла­ни­ра­ње при­ла­го­ђе­но потре­ба­ма локал­не зајед­ни­це. С обзи­ром на
пра­зни­ну у истра­жи­ва­њу у обла­сти урба­ног пла­ни­ра­ња у вези с упра­вља­њем тури­змом
на мести­ма која су Свет­ска башти­на на Меди­те­ра­ну, и пра­те­ћи поме­ну­ти циљ истра­жи­
ва­ња, сту­ди­ја ће допри­не­ти да се одго­во­ри на сле­де­ће пита­ње:
Који су узро­ци који дово­де до тури­стич­ке џен­три­фи­ка­ци­је у гра­до­ви­ма Свет­ске
башти­не на источ­ном Меди­те­ра­ну и који про­пу­сти у пла­ни­ра­њу су могли дове­сти до
ове ситу­а­ци­је?

Пре­глед лите­ра­ту­ре

Сту­ди­ја наме­ра­ва да попу­ни пра­зни­ну у ака­дем­ској лите­ра­ту­ри ана­ли­зом опте­ре­ће­ња

које наме­ће вели­ки број тури­ста град­ским функ­ци­ја­ма, те везе изме­ђу Уне­ско­ве озна­ке и
наци­о­нал­них и локал­них при­сту­па у пла­ни­ра­њу и упра­вља­њу лока­ци­ја­ма Свет­ске башти­не.
Врло често се, кре­ћу­ћи од тога да је тури­зам кори­стан за зајед­ни­цу јер ства­ра нова
рад­на места, доно­си стра­ни капи­тал и раз­ви­ја локал­но пред­у­зет­ни­штво,8 сти­че уве­ре­ње
да – што је већи број тури­ста, то је реги­он успе­шни­ји. Гене­рал­но, раз­вој тури­зма нуди
број­не повољ­но­сти за гра­до­ве дома­ћи­не.9 Међу­тим, током послед­њих неко­ли­ко годи­на
дошло је до низа про­те­ста про­тив тури­ста, као 2017. годи­не када су ста­нов­ни­ци Вене­ци­је
орга­ни­зо­ва­ли марш про­те­сту­ју­ћи про­тив некон­тро­ли­са­ног тури­зма који ште­ти њихо­вом
гра­ду.10 Данас број­ни гра­до­ви у Евро­пи беле­же пре­ко­ме­ран број тури­ста, међу­тим, истра­
жи­ва­ња о тури­стич­ком опте­ре­ће­њу и даље су оскуд­на.
Како твр­де Јоа­ни­дес и сар.,11 успон плат­фор­ми помо­ћу којих сва­ко може вео­ма јед­
но­став­но да изнај­ми део свог дома тури­сти­ма директ­но је довео до пре­ко­мер­ног опте­
ре­ће­ња квар­то­ва сме­ште­них уну­тар град­ских језга­ра. У сту­ди­ји о про­стор­ним обра­сци­
ма тури­стич­ких сме­шта­ја, Гути­је­рез и сар.12 упо­ре­ди­ли су про­стор­ну рас­про­стра­ње­ност
при­ват­них сме­шта­ја за тури­сте у Бар­се­ло­ни са обра­сцем про­стор­не рас­про­стра­ње­но­сти
хоте­ла и нај­по­пу­лар­ни­јих тури­стич­ких атрак­ци­ја. Сту­ди­ја беле­жи да су при­ват­ни сме­
шта­ји, очи­глед­но при­сут­ни­ји у цен­трал­ним зона­ма гра­да, више про­стор­но рас­пр­ше­ни у
овим квар­то­ви­ма него хотел­ске струк­ту­ре. Ово недво­сми­сле­но пока­зу­је да су при­ват­ни
сме­штај­ни капа­ци­те­ти знат­но про­ши­ри­ли зоне под при­ти­ском тури­зма.
Та откри­ћа отва­ра­ју диску­си­ју о дру­гој реле­вант­ној теми која про­из­и­ла­зи из про­
бле­ма град­ских цен­та­ра под при­ти­ском вели­ког бро­ја тури­ста. Као што је дефи­ни­сао
Готам,13 тури­стич­ка џен­три­фи­ка­ци­ја одно­си се на тран­сфор­ма­ци­ју квар­то­ва, нај­че­шће
насе­ље­них ста­нов­ни­штвом сред­ње кла­се, шире­њем сек­то­ра услу­га и умет­но­сти, заба­
ве и рекре­а­ци­је, чине­ћи их при­влач­ни­јим за тури­сте. Нај­ва­жни­ја после­ди­ца тог про­це­
са14, од број­них дру­штве­них и еко­ном­ских, јесте тран­сфор­ма­ци­ја насе­ља из рези­ден­
ци­јал­них у зоне ори­јен­ти­са­не на сло­бод­но вре­ме. Неке сту­ди­је додат­но нагла­ша­ва­ју
да већи­ну поме­ну­тих про­бле­ма не узро­ку­ју тури­сти, већ наци­о­нал­ни и локал­ни орга­ни

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 133

С. Бобић, М. Акаван

вла­сти, не успе­ва­ју­ћи у пла­ни­ра­њу и упра­вља­њу пове­ћа­ном тури­стич­ком актив­но­шћу15,

док Б. Лараз и Гар­си­ја Гомез16 исти­чу да коха­би­та­ци­ја тури­ста и локал­них ста­нов­ни­ка
запо­чи­ње неким обли­ком кон­тро­ле шире­ња тури­стич­ких сме­шта­ја, које пред­ста­вља
при­ти­сак на пону­ду ста­но­ва.
Дру­га стра­на про­бле­ма је углав­ном шире­ње посло­ва­ња искљу­чи­во јед­ног типа
(хра­на, суве­ни­ри..), које поти­ску­је све дру­ге актив­но­сти.17 С обзи­ром на то да се све
веће зани­ма­ње за места кул­тур­не башти­не углав­ном одсли­ка­ва у пове­ћа­њу бро­ја јед­
но­днев­них изле­та, а мање у бро­ју ноће­ња, јед­на од фоку­сних тача­ка истра­жи­ва­ња у
пла­ни­ра­њу и тури­зму у гра­до­ви­ма Свет­ске башти­не поста­ла је поде­ла бро­ја ноће­ња и
днев­них посе­ти­ла­ца. Днев­ни посе­ти­о­ци, углав­ном с крста­ре­ња, како дефи­ни­ше Клајн,18
доно­се тре­ну­тан при­лив вели­ког бро­ја људи и тиме опте­ре­ћу­ју гра­до­ве с више тро­шко­ва
у одно­су на при­хо­де.
Конач­но, раст инте­ре­со­ва­ња за кул­тур­ни тури­зам тако­ђе je допри­нео иза­зо­ву, те су
до 2010. годи­не неки науч­ни­ци већ иден­ти­фи­ко­ва­ли про­бле­ме пре­оп­те­ре­ће­но­сти лока­
ци­ја Свет­ске башти­не, уочив­ши фено­мен који је данас пове­зан с кон­цеп­том пре­ко­мер­ног
бро­ја тури­ста.19 Поред тога, истра­жи­ва­ње Ван дер Бор­га и сар.20 пока­зу­је да су гра­до­ви
с вели­ком, раз­ви­је­ном еко­но­ми­јом мање под­ло­жни овим иза­зо­ви­ма од мањих гра­до­ва
с исто­риј­ским насле­ђем.
С дру­ге стра­не, под­стак­нут све већим делом насле­ђа које је угро­же­но про­па­да­њем
не само узро­ци­ма ста­ре­ња већ про­ме­ном соци­јал­них и еко­ном­ских усло­ва, као и зашти­
том на наци­о­нал­ном нивоу која је често непот­пу­на због недо­стат­ка ресур­са или њихо­ве
неа­де­кват­но­сти месту у којем се нала­зи лока­ли­тет, Уне­ско је 1972. годи­не, уз помоћ
Међу­на­род­ног саве­та за спо­ме­ни­ке и лока­ли­те­те (ICO­MOS), фор­му­ли­сао Конвенцију
о заштити светске културне и природне баштине с циљем раз­во­ја ефи­ка­сног систе­ма
колек­тив­не зашти­те насле­ђа од изузетне универзалне вредности.21 У ту свр­ху ство­ре­на
је Листа Свет­ске башти­не.
Међу­тим, један број истра­жи­ва­ча твр­ди да сти­ца­ње озна­ке Свет­ске башти­не маг­
нет­ски при­вла­чи тури­сте, те да поје­ди­ни гра­до­ви кори­сте ту озна­ку као вео­ма моћан
облик про­мо­ци­је.22 Ипак, као што наво­де Пори­ја и сар.,23 тре­ба напо­ме­ну­ти да се сту­ди­је
често пози­ва­ју на потен­ци­јал­не еко­ном­ске кори­сти од озна­ке Свет­ске башти­не и не
при­ка­зу­ју јасне дока­зе о узроч­но-после­дич­ној вези изме­ђу озна­ке и обра­сца тури­стич­
ких дола­за­ка. Немер­љи­во важни­је је, пре­ма Тимо­ти­ју,24 то што упис на Листу Свет­ске
башти­не и наци­о­нал­но анга­жо­ва­ње које зах­те­ва тај про­грам, омо­гу­ћа­ва­ју одр­жа­ва­ње,
зашти­ту и очу­ва­ње лока­ли­те­та. Међу­тим, у циљу ума­ње­ња еле­ме­на­та који могу нега­
тив­но ути­ца­ти на очу­ва­ње лока­ли­те­та, као што су опте­ре­ће­ње сао­бра­ћа­јем и тури­
стич­ком актив­но­шћу, почев од 2005. годи­не, посту­пак номи­на­ци­је зах­те­ва под­но­ше­ње
менаџ­мент пла­на. У том пла­ну се прет­по­ста­вља да је озна­ка Свет­ске башти­не уско
пове­за­на с при­мет­ним растом бро­ја посе­ти­ла­ца, те у скла­ду с тим про­це­си очу­ва­ња
лока­ци­је мора­ју бити пажљи­во пла­ни­ра­ни.
Конач­но, како је нагла­сио Русо,25 да бисмо ушли у траг при­мар­ном узро­ку нео­др­жи­
во­сти, мора­мо се запи­та­ти: да ли је тури­зам тај који оште­ћу­је оста­ле урба­не функ­ци­је
или су сла­ба сред­ства пла­ни­ра­ња та која про­из­во­де неу­јед­на­чен раз­вој тури­зма?

134 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Ода­бир сту­ди­ја слу­ча­ја и мето­до­ло­ги­ја

Данас је меди­те­ран­ски реги­он воде­ћа свет­ска тури­стич­ка дести­на­ци­ја с више од

300 мили­о­на дола­за­ка међу­на­род­них тури­ста, што пред­ста­вља 30% од укуп­ног бро­ја
свет­ских тури­ста.26 Пре­ма Извештају о статусу квалитета Медитерана за 2017. годи­ну,
тури­зам је глав­ни покре­тач меди­те­ран­ских еко­но­ми­ја, пру­жа­ју­ћи сра­зме­ран про­це­нат
запо­сле­ња (11,5% укуп­не запо­сле­но­сти у 2014) и еко­ном­ског раста (11,3% реги­о­нал­ног
БДП-а у 2014). Међу­тим, тако­ђе се наво­ди да обал­ни тури­зам покре­ће мно­ге иза­зо­ве
пове­за­не с некон­тро­ли­са­ним људ­ским дело­ва­њем.
С тим у вези, избор слу­ча­је­ва за сту­ди­ју засно­ван је на при­мар­ном циљу – про­уч­ а­ва­њу
про­бле­ма пла­ни­ра­ња у ста­рим меди­те­ран­ским гра­до­ви­ма. Као прво, три ода­бра­на слу­ча­
ја, због сво­је изу­зет­не уни­вер­зал­не вред­но­сти, деле кри­те­ри­јум упи­са на Листу Свет­ске
башти­не: Природно и културно-историјско подручје Котора и Стари град Дубровник 1979.
годи­не, док Венеција и Венецијанска лагуна 1987. Дру­го, град мора има­ти про­бле­ма с раз­
во­јем тури­зма при­сут­них у лите­ра­ту­ри. Иако посто­је број­не сту­ди­је о раз­ли­чи­тим иза­зо­ви­ма
веза­ним за тури­зам с који­ма се суо­ча­ва Вене­ци­ја,27 сту­ди­је о Дубров­ни­ку28 и Кото­ру29 су
рет­ке. Ипак, пред­ста­вље­не про­бле­ме не сме­мо зане­ма­ри­ти.30 Тре­ћи кри­те­ри­јум је при­су­ство
додат­ног огла­ша­ва­ња у тури­зму, пози­ва­ју­ћи се на листу гра­до­ва које обја­вљу­је часо­пис Cru­
i­se Cri­tic,31 као нај­по­пу­лар­ни­је дести­на­ци­је на Меди­те­ра­ну, буду­ћи да су јед­но­днев­не посе­те
у лите­ра­ту­ри озна­че­не као један од нај­зна­чај­ни­јих пово­да тури­стич­ке џен­три­фи­ка­ци­је.
Пре­ма наве­де­ним кри­те­ри­ју­ми­ма, три гра­да су иза­бра­на за даље про­у­ча­ва­ње. Сва­
ки слу­чај пред­ста­вља једин­ствен при­мер, с обзи­ром на раз­ли­чи­ту вели­чи­ну (Еуростат):

–– Вене­ци­ја (Ита­ли­ја), с попу­ла­ци­јом од 261 321 ста­нов­ни­ка и 5.035.000 дола­за­ка тури­

ста (Општи­на Вене­ци­ја) у 2017. годи­ни (1900%);

–– Дубров­ник (Хрват­ска), са 42 615 ста­нов­ни­ка и 1.174.800 дола­за­ка тури­ста (Хрват­ска

тури­стич­ка зајед­ни­ца) у 2017. годи­ни (2700%);

–– Котор (Црна Гора), са 22 601 ста­нов­ни­ка и 112.789 дола­за­ка тури­ста (Монстат) у

2017. годи­ни (500%).

Пода­ци су при­ку­пље­ни кроз пре­глед слу­жбе­них ста­ти­стич­ких пода­та­ка и архив­ским

истра­жи­ва­њи­ма зва­нич­них веб-пре­зен­та­ци­ја локал­них орга­на упра­вља­ња, како би се
раз­у­мео и сагле­дао фено­мен у раз­ли­чи­тим аспек­ти­ма. На осно­ву пре­гле­да­не лите­ра­ту­ре
кори­сте се два кри­те­ри­ју­ма:
Као осно­ва ове ана­ли­зе, сле­ди се оквир за ана­ли­зу опте­ре­ће­ња тури­змом пре­по­ру­
чен од Свет­ског саве­та за путо­ва­ња и тури­зам,32 кори­сте­ћи базе пода­та­ка и дру­ге слич­не
изво­ре. Гра­до­ви се пре­ма датим кри­те­ри­ју­ми­ма могу кла­си­фи­ко­ва­ти у пет кате­го­ри­ја,
где је послед­ња кате­го­ри­ја репер за нај­ве­ћи ризик.
Кроз при­зму тача­ка Оперативних смерница које је обја­вио Уне­ско,33 дат је пре­глед
садр­жа­ја менаџ­мент пла­но­ва лока­ли­те­та, с посеб­ним освр­том на еле­мен­те систе­ма

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 135

С. Бобић, М. Акаван

проценат значај туризма

историјских раст броја
знаменитости долазака

загађеност број туриста

ваздуха / km 2

концентрација број туриста

атракција / број становника

коефицијент негативни
сезоналности утисци посетилаца

Слика 1. Венеција, мапа историјског језгра града и подручја главних туристичких

интеракција (према: TripAdvisor, https://www.tripadvisor.rs/), са резултатима
анализе оптерећења туризмом

пла­ни­ра­ња и кон­тро­ле. Услед потре­бе при­ме­не систе­ма пра­ће­ња упра­вља­њем лока­

ли­те­ти­ма Свет­ске башти­не, у овом доку­мен­ту се суге­ри­ше, изме­ђу оста­лог, (1) про­це­на
рањи­во­сти лока­ли­те­та на соци­јал­не, еко­ном­ске и еко­ло­шке про­ме­не, те (2) циклус пла­
ни­ра­ња, при­ме­не, пра­ће­ња и про­це­не дело­ва­ња.

Ана­ли­за студијa слу­ча­ја и резул­та­ти

Сту­ди­ја слу­ча­ја 1: Вене­ци­ја (Ита­ли­ја)

Сле­де­ћи оквир за ана­ли­зу опте­ре­ће­ња тури­змом, Вене­ци­ја се може свр­ста­ти у кате­

го­ри­ју висо­ко угро­же­них гра­до­ва (сли­ка 1), са 7 од 9 фак­то­ра који је свр­ста­ва­ју у кате­
го­ри­ју нај­ве­ћег ризи­ка од пре­оп­те­ре­ће­ња. Да би се испи­тао висо­ки ризик од оту­ђе­ња
локал­ног ста­нов­ни­штва, кори­шће­ни су додат­ни пара­ме­три, попут сто­пе опа­да­ња бро­ја
ста­нов­ни­ка у језгру гра­да. Тако­ђе је посма­тран раст бро­ја дола­за­ка с крста­ре­ња. Број
днев­них посе­ти­ла­ца с крста­ре­ња про­шао је кроз пери­од брзог раста и умно­жио се пет
пута током послед­њих 20 годи­на. Сма­ње­ње бро­ја ста­нов­ни­ка у цен­тру гра­да је дра­стич­но
и кон­стант­но од почет­ка деве­де­се­тих годи­на 20. века. Што се тиче при­ват­ног сме­шта­ја,
као ризи­ка за ста­нов­ни­ке и инфра­струк­ту­ру, пода­ци при­ку­пље­ни са интер­нет плат­фор­ме
Инсајд Ерби­ен­би [http://insi­de­a­irbnb.com/], од новем­бра 2019. годи­не у Вене­ци­ји пока­
зу­ју 8.469 огла­са, што је запа­њу­ју­ће у поре­ђе­њу са бро­јем дома­ћин­ста­ва који изно­си
12.048. С обзи­ром на капа­ци­тет овог истра­жи­ва­ња, резул­та­ти сту­ди­је су огра­ни­че­ни на
пред­ста­вље­не нала­зе. У циљу дубљег истра­жи­ва­ња ризи­ка од оту­ђе­ња ста­нов­ни­ка,
потреб­но је ура­ди­ти и детаљ­но мапи­ра­ње садр­жа­ја који су заме­ни­ли дру­ге функ­ци­је у
Ста­ром гра­ду. Међу­тим, вели­ка гужва није једи­ни раз­лог угро­же­но­сти Вене­ци­је. Разор­не
попла­ве још сре­ди­ном шезде­се­тих при­ву­кле су свет­ску пажњу на еко­ло­шку угро­же­ност.34
С дру­ге стра­не, бро­до­ви који пло­ве кана­лом Ђуде­ка, у непо­сред­ној бли­зи­ни исто­риј­ског
гра­да, угро­жа­ва­ју његов опста­нак, што ука­зу­је да су све­о­бу­хват­но пла­ни­ра­ње и сарад­ња
потреб­ни и да би се истра­жи­ло могу­ће пре­се­ље­ње брод­ских тер­ми­на­ла и раз­вој нових
начи­на при­сту­па гра­ду.35

136 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Чита­ју­ћи Менаџмент план за Венецију и њену лагуну 2012–2018,36 који је доне­ло Мини­
стар­ство наци­о­нал­ног насле­ђа, кул­ту­ре и тури­зма Ита­ли­је, забе­ле­же­на је врло јасна, лако
читљи­ва струк­ту­ра, где су опи­са­ни лока­ли­тет Свет­ске башти­не, заин­те­ре­со­ва­не стра­не, мето­
до­ло­ги­ја пла­на, визи­ја, акци­о­ни пла­но­ви и систем пра­ће­ња. Визи­ја Вене­ци­је и њене лагу­не
дата је кроз чети­ри јасно дефи­ни­са­на сце­на­ри­ја, који опи­су­ју жеље­ну сли­ку гра­да као репер­ну
тач­ку за потом дефи­ни­са­не про­јек­те. Као при­мер, један од поме­ну­тих сце­на­ри­ја, ажурирање
вредности, дефи­ни­ше одр­жа­ва­ње дохот­ка ста­нов­ни­штва и про­ме­ну фоку­са с мак­си­ми­зи­
ра­ња при­хо­да од тури­зма. Иде­ја се спро­во­ди кроз план при­вла­че­ња нових актив­но­сти у
исто­риј­ски град, под усло­вом да су такве функ­ци­је ком­па­ти­бил­не с потре­бом обна­вља­ња
гра­ди­тељ­ског насле­ђа. На кра­ју, пра­те­ћи про­це­ну рањи­во­сти лока­ли­те­та ваља поме­ну­ти
врло јасну фор­му­ла­ци­ју ком­пле­мен­тар­них про­је­ка­та Акционог плана: заштита и унапређење
руралне архитектуре. Актив­ност за пости­за­ње овог циља пред­ста­вља ана­ли­зу пеј­за­жа како
би се пред­ло­жи­ле смер­ни­це за реста­у­ра­ци­ју и уна­пре­ђе­ње рурал­не архи­тек­ту­ре, исто­риј­ских
мели­о­ра­ци­о­них струк­ту­ра и инду­стриј­ске архе­о­ло­ги­је, побољ­ша­ње при­сту­пач­но­сти тури­зму
и при­ме­на ино­ва­ци­ја у пољо­при­вре­ди. Мер­на једи­ни­ца за пости­за­ње овог циља пред­ста­вља
број реста­у­ра­ци­ја посто­је­ћег гра­ди­тељ­ског насле­ђа и затим број посе­ти­ла­ца.
Међу­тим, иако је иза­бра­но као јед­на од девет тема које чине осно­ву Плана, при­су­ство
вели­ких бро­до­ва у лагу­ни није про­пра­ће­но дефи­ни­ци­јом про­јек­та у Акционом плану. Гене­
рал­но, има­ју­ћи у виду про­блем пре­оп­те­ре­ће­ња гра­да потвр­ђен спро­ве­де­ном ана­ли­зом, и
упо­ре­ђу­ју­ћи га с врло јасним и струк­ту­ри­ра­ним пла­ном, може се закљу­чи­ти да се пре­пре­ке
јавља­ју у даљим фаза­ма при­ме­не доку­мен­та. С дру­ге стра­не, није сасвим јасно зашто
недо­ста­је даља обра­да теме кру­зе­ра који угро­жа­ва­ју опста­нак лагу­не, што је очи­глед­но
јед­но од нај­ве­ћих пита­ња у гра­ду.

Сту­ди­ја слу­ча­ја 2: Дубров­ник (Хрват­скa)

Пре­ма ана­ли­зи опте­ре­ће­ња тури­змом, може се сма­тра­ти да је Дубров­ник под врло

висо­ким ризи­ком од пре­оп­те­ре­ће­ња, с обзи­ром на 7 од 9 пара­ме­та­ра висо­ко изнад гор­ње
гра­ни­це ризи­ка (сли­ка 2). Због посеб­но висо­ких пара­ме­та­ра густи­не и интен­зи­те­та тури­

проценат значај туризма

историјских раст броја
знаменитости долазака

загађеност број туриста

ваздуха / km 2

концентрација број туриста

атракција / број становника

коефицијент негативни
сезоналности утисци посетилаца

Слика 2. Дубровник, мапа историјског језгра града и подручја главних

туристичких интеракција (према: TripAdvisor, https://www.tripadvisor.rs/),
са резултатима анализе оптерећења туризмом

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 137

С. Бобић, М. Акаван

зма, посма­тран је и раст дола­за­ка посе­ти­ла­ца с крста­ре­ња. Број днев­них посе­ти­ла­ца

за 2018. тако расте за додат­них 50% на број еви­ден­ти­ра­них дола­за­ка у том пери­о­ду.
Међу­тим, ако се узме у обзир раст, од 2011. годи­не бро­је­ви посе­ти­ла­ца са кру­зе­ра су
углав­ном кон­стант­ни.
Конач­но, раши­ре­ност при­ват­ног сме­шта­ја могла би бити зна­ча­јан фак­тор у рас­про­
стра­ње­но­сти тури­ста и ути­ца­ти на пону­ду ста­но­ва у Ста­ром гра­ду. У циљу истра­жи­ва­ња
ризи­ка од оту­ђе­ња локал­ног ста­нов­ни­штва, потреб­но је тако­ђе извр­ши­ти детаљ­но мапи­
ра­ње садр­жа­ја који су заме­ни­ли дру­ге функ­ци­је у Ста­ром гра­ду. Међу­тим, у окви­ру овог
истра­жи­ва­ња нису про­на­ђе­ни зва­нич­ни пода­ци. С обзи­ром на вели­ку густи­ну тури­зма,
тре­ба­ло би ана­ли­зи­ра­ти и опте­ре­ће­ње сао­бра­ћа­ја.
Завод за обно­ву Дубров­ни­ка покре­нуо је посту­пак јав­не набав­ке за при­пре­му менаџ­
мент пла­на, но како он још није при­пре­мљен, једи­ни доступ­ни доку­мент који се овог
пла­на тиче, пред­ста­вља прва фаза Стратегије развоја туризма, одно­сно у окви­ру ње
Одредбе у Крузинг-туризму,37 која ана­ли­зи­ра тури­зам у Дубров­ни­ку и даје стра­те­ги­ју у
скла­ду с менаџ­мент пла­ном. Стра­те­ги­ји још недо­ста­је акци­о­ни план. Може се при­ме­ти­ти
да се можда пре­ве­ли­ки нагла­сак у доку­мен­ту даје гло­бал­ним трен­до­ви­ма у тури­зму, у
сми­слу врло темељ­ног пре­гле­да који не допри­но­си кон­крет­но раз­во­ју Стратегије.
С дру­ге стра­не, у вези са делом стра­те­шког пла­ни­ра­ња у овом доку­мен­ту, посеб­на
пажња је усме­ре­на на посе­ти­о­це с крста­ре­ња и сто­га је зани­мљи­во при­ме­ти­ти нај­зна­
чај­ни­је пре­по­ру­ке, које су гене­рал­но у скла­ду с лите­ра­ту­ром при­ка­за­ном у овој сту­ди­ји,
као нпр. утвр­ђи­ва­ње мак­си­мал­ног одр­жи­вог днев­ног при­је­ма посе­ти­ла­ца с крста­ре­ња
који се про­це­њу­је на 7 000 људи.
Што се тиче циље­ва Стратегије и про­це­не рањи­во­сти лока­ли­те­та, тако­ђе ваља
обра­ти­ти пажњу на тач­ке које би могле дове­сти до акци­он­ ог пла­на који обе­ћа­ва, ако се
довр­ше, као што су: улагање у побољшање постојеће и развој нове саобраћајне инфра­
структуре и оптималну организацију с посебним нагласком на бољу путну, ваздушну и
поморску повезаност.
Уоп­ште, пред­ста­вље­на стра­те­ги­ја дефи­ни­са­ла је опшир­ну базу зна­ња и визи­је у
погле­ду поли­ти­ка које се одно­се на пла­ни­ра­ње и раз­вој гра­да у погле­ду тури­зма. Неке
забе­ле­же­не тач­ке сле­де пре­гле­да­ну лите­ра­ту­ру, у сми­слу циље­ва веза­них за днев­не
посе­ти­о­це и пра­ће­не су јасним смер­ни­ца­ма. Међу­тим, да би се све­о­бу­хват­но при­сту­пи­ло
пита­њи­ма раз­во­ја и да би се пред­у­зе­ле одго­ва­ра­ју­ће акци­је, потре­бан је општи план.

Сту­ди­ја слу­ча­ја 3: Котор (Црна Гора)

37Сле­де­ћи оквир за ана­ли­зу опте­ре­ће­ња тури­змом Котор, може се свр­ста­ти у кате­го­

ри­ју висо­ко угро­же­них гра­до­ва (сли­ка 3), с обзи­ром на 6 од 9 пока­за­те­ља у гор­њем квин­
ти­лу. Међу­тим, фак­то­ри који ути­чу на оту­ђе­ње локал­ног ста­нов­ни­штва још нису пре­те­ћи.
За истра­жи­ва­ње наиз­глед ниског ризи­ка од оту­ђе­ња локал­ног ста­нов­ни­штва кори­шће­на
су два додат­на пара­ме­тра: годи­шња сто­па раста про­сеч­не цене ква­драт­ног метра ста­на у
Ста­ром гра­ду Кото­ру и сто­па опа­да­ња бро­ја ста­нов­ни­ка у цен­тру гра­да. Због недо­стат­ка
доступ­них пода­та­ка о дола­сци­ма днев­них посе­ти­ла­ца, посма­тран је и раст бро­ја тури­ста с

138 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 значај туризма
проценат
историјских раст броја
долазака
знаменитости

загађеност број туриста

ваздуха / km 2

концентрација број туриста

атракција / број становника

коефицијент негативни
сезоналности утисци посетилаца

Слика 3. Котор, мапа историјског језгра града и подручја главних туристичких

интеракција (према: TripAdvisor, https://www.tripadvisor.rs/), са резултатима
анализе оптерећења туризмом

крста­ре­ња. Међу­тим, с обзи­ром на недо­ста­так пода­та­ка за прет­ход­не интер­ва­ле, тешко је

доне­ти закључ­ке. Зани­мљи­во је при­ме­ти­ти да је број днев­них посе­ти­ла­ца с кру­зе­ра за 2017.
годи­ну 4,8 пута већи од бро­ја ноће­ња у истом пери­о­ду. То густи­ну и интен­зи­тет тури­зма у
Кото­ру ста­вља изнад нај­ви­шег поде­о­ка на лестви­ци пока­за­те­ља опте­ре­ће­но­сти тури­змом.
С обзи­ром на то да је при­ва­тан сме­штај важан фак­тор у пеј­за­жу про­стор­не засту­
пље­но­сти тури­зма, у даљем изу­ча­ва­њу, само детаљ­ном ана­ли­зом врста сме­шта­ја,
укљу­чу­ју­ћи хоте­ле, легал­но и неле­гал­но изнајм­љи­ва­ње, могу се утвр­ди­ти ризи­ци по
ста­нов­ни­ке и инфра­струк­ту­ру. У циљу истра­жи­ва­ња ризи­ка од оту­ђе­ња локал­ног ста­
нов­ни­штва, потреб­но је тако­ђе извр­ши­ти детаљ­но мапи­ра­ње садр­жа­ја који су заме­
ни­ли дру­ге функ­ци­је у Ста­ром гра­ду. Међу­тим, с обзи­ром на обим овог истра­жи­ва­ња,
резул­та­ти сту­ди­је су огра­ни­че­ни на пред­ста­вље­не нала­зе. Још један важан пара­ме­тар
за буду­ћу ана­ли­зу могло би да буде и загу­ше­ње сао­бра­ћа­ја, с обзи­ром на при­ку­пље­не
инфор­ма­ци­је о вези са сезон­ским дола­сци­ма тури­ста и коли­чи­ном днев­них посе­ти­ла­ца,
као фак­то­ри­ма који нај­ви­ше ути­чу на ризик од пре­оп­те­ре­ће­ња у Кото­ру.
Менаџмент план природног и културно-историјског подручја Котора 38 доне­ло је
Мини­стар­ство Кул­ту­ре Црне Горе 2011. годи­не. Глав­ни циљ пла­на, како је наве­де­но,
јесте успо­ста­вља­ње рав­но­те­же очу­ва­ња и раз­во­ја под­руч­ја на прин­ци­пу одр­жи­вог раз­
во­ја. Међу­тим, обим­но мањи део пла­на гово­ри о мера­ма, смер­ни­ца­ма и при­ме­ни пла­на,
док је у фоку­су пре­глед тре­нут­не ситу­а­ци­је.
Ако се ана­ли­зи­ра­ју еле­мен­ти који пред­ста­вља­ју систем пла­ни­ра­ња и кон­тро­ле, резул­
та­ти су сле­де­ћи. Пре­ма пла­ну, визи­ја, која је за под­руч­је Кото­ра фор­ми­ра­на за наред­них
15 годи­на, може се пости­ћи оства­ре­њем вео­ма општих циље­ва, као нпр. обезбеђивање
ефикасне примене закона и планске документације, у циљу очувања културног и природног
наслеђа од прекомерне и неконтролисане урбанизације. С обзи­ром на пре­глед лите­ра­ту­ре
и пре­по­ру­ке Уне­ска, раде­ћи на побољ­ша­њу Плана, ово се може посма­тра­ти као врло добра
осно­ва за про­цес пла­ни­ра­ња и упра­вља­ња, што би тре­ба­ло даље стра­те­шки дефи­ни­са­ти.
Конач­но, у вези са спе­ци­фич­ним пита­њи­ма рањи­во­сти и пла­ни­ра­ња за раз­вој тури­зма
у менаџ­мент пла­ну, зани­мљи­во је издво­ји­ти нека запа­жа­ња, која не иду ка дефи­ни­са­ним
смер­ни­ца­ма: изостављен је значајан рецептивни потенцијал који би се могао оспособити

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 139

С. Бобић, М. Акаван

адаптацијом старих камених кућа у насељима дуж разуђене обале, а који би обезбеђивао
посебан квалитет у смислу промовисања етносоцијалних вредности простора.
Све у све­му, може се закљу­чи­ти да се План чини вео­ма уоп­ште­ним у про­це­ни ситу­
а­ци­је и сход­но томе у пла­ни­ра­њу и кон­тро­ли спро­во­ђе­ња. Доку­мент у цели­ни пред­ста­
вља врло дета­љан опис под­руч­ја, међу­тим, без про­ду­бљи­ва­ња одре­ђе­них пита­ња која
зах­те­ва­ју дело­ва­ње, а самим тим и без јасне визи­је кон­крет­них циље­ва.

Диску­си­ја и закљу­чак

Пре­ма спро­ве­де­ном истра­жи­ва­њу, пока­за­ло се да је сек­тор тури­зма од вели­ког наци­

о­нал­ног зна­ча­ја у све три сту­ди­је слу­ча­ја, допри­но­се­ћи са 21,6%, 19,6% и 13% БДП-а у
Црној Гори, Хрват­ској и Ита­ли­ји и потвр­ђу­ју­ћи тако да је тури­зам један од глав­них покре­та­ча
меди­те­ран­ских еко­но­ми­ја, пру­жа­ју­ћи могућ­ност за стал­но запо­шља­ва­ње и еко­ном­ски раст
на наци­о­нал­ном нивоу. С дру­ге стра­не, како сту­ди­је слу­ча­ја пока­зу­ју на локал­ном нивоу,
запа­же­не су значајнe нега­тив­не после­ди­це. Сезо­нал­ност дола­за­ка и однос посе­ти­ла­ца
пре­ма бро­ју ста­нов­ни­ка про­у­зро­ку­ју нела­год­ност за живот локал­них ста­нов­ни­ка. Пока­за­ло
се и да ови про­це­си воде ка дру­гим, озбиљ­ни­јим, као што је оту­ђе­ње локал­ног ста­нов­ни­
штва. Шта­ви­ше, уло­га локал­не зајед­ни­це и њене еко­ном­ске кори­сти често се пре­ви­де.
Сто­га се о импли­ка­ци­ја­ма пла­ни­ра­ња и раз­во­ја тури­зма може гово­ри­ти на два
нивоа: наци­о­нал­ном и локал­ном. Добра сарад­ња изме­ђу ових нивоа пред­ста­вља кључ­
ну ствар, јер ефи­ка­сан при­ступ може да се спро­ве­де једи­но све­о­бу­хват­но, кроз обе
ини­ци­ја­ти­ве. Како је тури­зам ствар од наци­о­нал­ног зна­ча­ја, уло­га вла­де је да покре­не
ини­ци­ја­ти­ву пла­ни­ра­ња, обу­хва­та­ју­ћи раз­ли­чи­те дисци­пли­не одозго. Потре­ба за овом
врстом интер­вен­ци­је нај­бо­ље се уоча­ва у делу сту­ди­ја слу­ча­ја који се бави пла­но­ви­ма за
очу­ва­ње насле­ђа, које је испре­пле­та­но с тури­стич­ким актив­но­сти­ма а које затим ути­чу
на цело­ку­пан раз­вој гра­да. При­ступ одоздо, с локал­ног нивоа, ефи­ка­сно је кори­сти­ти
фоку­си­ра­ју­ћи се на дру­штве­ну ком­по­нен­ту одр­жи­во­сти тури­зма и кори­сти­ти га за укљу­
чи­ва­ње локал­не зајед­ни­це у тури­стич­ке актив­но­сти. Ини­ци­ја­ти­ве кроз дру­штве­не меди­је
могле би има­ти већи ути­цај на савре­ме­не тури­сте од било којег мар­ке­тин­шког при­сту­па
у тра­ди­ци­о­нал­ном сми­слу, као и уче­ње о гра­ду из локал­не пер­спек­ти­ве кроз шет­ње
по мање посе­ће­ним зона­ма, што би могло има­ти важан ути­цај на одр­жи­вост тури­зма.
Ово истра­жи­ва­ње је спро­ве­де­но како би се испи­тао однос изме­ђу раз­во­ја гра­до­ва
Свет­ске башти­не и раз­во­ја тури­зма дуж Сре­до­зем­ног мора. Јед­на од глав­них про­ме­на
која је ути­ца­ла на град­ски живот и на тури­стич­ку инду­стри­ју у послед­њој деце­ни­ји јесте
пре­ла­зак на кра­ћа и чешћа путо­ва­ња. Доно­ше­њем при­хо­да и поди­за­њем све­сти о њихо­
вом зна­ча­ју, тури­зам може бити воде­ћа сила за очу­ва­ње свет­ске башти­не. Међу­тим,
некон­тро­ли­са­ни раст тури­зма покре­нуо је број­на пита­ња еко­ло­шког и кул­тур­ног инте­гри­
те­та ових лока­ци­ја и довео до пре­и­спи­ти­ва­ња раз­во­ја тури­зма у поје­ди­ним гра­до­ви­ма.
Пре­глед лите­ра­ту­ре пред­ста­вља широ­ко поље испре­пле­те­них тема, при­ку­пља­ју­ћи раз­ли­
чи­те ста­во­ве о одно­су насле­ђа и тури­зма и тре­нут­ним ути­ца­ји­ма тури­зма на урба­ни раз­вој.
Као зајед­нич­ки име­ни­тељ, пока­за­ло се исти­ца­ње важно­сти при­хва­та­ња, усме­ра­ва­ња и
пла­ни­ра­ња тури­зма у циљу раз­во­ја гра­да, а не њего­ве забра­не; затим укљу­чи­ва­ње локал­

140 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

не зајед­ни­це у актив­но­сти пове­за­не с тури­змом и ства­ра­ње рав­но­прав­не еко­ном­ских
кори­сти за све укљу­че­не стра­не. Три импли­ка­ци­је се тако­ђе поду­да­ра­ју са три под­руч­ја од
инте­ре­са за одр­жи­ви раз­вој, еко­ло­шки, еко­ном­ски и соци­јал­ни. Емпи­риј­ска сту­ди­ја фоку­
си­ра­на је на сло­же­ност пла­ни­ра­ња у погле­ду раз­во­ја тури­зма у ста­рим меди­те­ран­ским
гра­до­ви­ма, посеб­но на раз­у­ме­ва­ње про­бле­ма пре­оп­те­ре­ће­но­сти тури­змом и њего­вих
раз­ме­ра као при­мар­ног пово­да тури­стич­ке џен­три­фи­ка­ци­је, као и раз­у­ме­ва­ње уло­ге
менаџ­мент пла­но­ва у тре­нут­ним иза­зо­ви­ма и могућ­но­сти­ма за напре­дак.
Што се тиче Кото­ра, све већа попу­лар­ност гра­да као дести­на­ци­је за крста­ре­ња пози­
тив­но и нега­тив­но ути­че на раз­вој локал­не зајед­ни­це, а фак­то­ри који ути­чу на оту­ђе­ње
ста­нов­ни­ка још нису пре­те­ћи. Ипак, менаџ­мент план би се могао сма­тра­ти пре­ви­ше уоп­
ште­ним у про­це­ни ситу­а­ци­је, а самим тим и у погле­ду пла­ни­ра­ња. Рад пред­ла­же кри­тич­
ко пре­и­спи­ти­ва­ње и подр­жа­ва боље раз­у­ме­ва­ње фак­то­ра кон­тек­ста за јача­ње при­сту­па
упра­вља­ња. У општем кон­тек­сту тури­зма, може се сма­тра­ти да је Дубров­ник под висо­ким
ризи­ком од пре­оп­те­ре­ће­ња. Недо­ста­так пла­на упра­вља­ња довео је до тога да одлу­ке о
раз­во­ју тури­зма оста­ју без јасних смер­ни­ца, што се јасно одра­жа­ва у пока­за­те­љи­ма који
су дале­ко изнад рефе­рент­не вред­но­сти, док поје­ди­ни пара­ме­три пока­зу­ју јасан ниво кон­
тро­ле. Да би се све­о­бу­хват­но при­сту­пи­ло иза­зо­ву, сва­ка­ко је пре­ко потре­бан општи план.
Ситу­ац­ и­ја у Вене­ци­ји јасно пока­зу­је врло висок ризик од пре­оп­те­ре­ће­ња, с тим да се број
днев­них посе­ти­ла­ца пет пута пове­ћао током послед­њих 20 годи­на, а рапид­но опа­да­ње
бро­ја ста­нов­ни­ка у цен­тру гра­да је стал­на поја­ва. Има­ју­ћи у виду раз­ме­ре про­бле­ма пре­оп­
те­ре­ће­ња које су откри­ве­не и упо­ре­ђу­ју­ћи их с врло јасним и струк­ту­и­ра­ним пла­ном, може
се само закљу­чи­ти да се про­бле­ми јавља­ју у даљим фаза­ма при­ме­не овог доку­мен­та.
Да би се сте­као увид у дубље раз­у­ме­ва­ње одно­са изме­ђу поли­ти­ка град­ског пла­
ни­ра­ња и раз­во­ја тури­зма у меди­те­ран­ским гра­до­ви­ма с Листе Свет­ске башти­не, даље
истра­жи­ва­ње тре­ба­ло би детаљ­но да се поза­ба­ви импли­ка­ци­ја­ма менаџ­мент пла­но­ва и
дру­гих план­ских доку­ме­на­та. С дру­ге стра­не, потреб­но је спро­ве­сти све­о­бу­хват­ну сту­ди­ју
о пита­њи­ма тури­стич­ке џен­три­фи­ка­ци­је у свр­ху раз­у­ме­ва­ња спе­ци­фич­них про­бле­ма и
пита­ња са који­ма би план­ски доку­мен­ти тре­ба­ло да се суо­че. Конач­но, да би се извео
све­о­бу­хва­тан пре­глед одно­са пла­ни­ра­ња гра­до­ва и раз­во­ја тури­зма у кон­тек­сту Свет­
ске башти­не и изву­кли дра­го­це­ни закључ­ци у вези с одр­жи­вим прак­са­ма, потреб­но је
спро­ве­сти више сту­ди­ја слу­ча­ја.

Напо­ме­не

1 Џентрификација (енгл. gen­tri­fi­ca­tion, пре­ма gen­try – ниже племство; тач­ни­је урба­на џен­три­фи­ка­ци­ја)
jeсте про­цес у којем се ста­ре згра­де или чита­ви дело­ви гра­да, нај­че­шће рад­нич­ка насе­ља, пре­тва­ра­ју
у ску­пе згра­де за добро­сто­је­ће при­пад­ни­ке сред­ње кла­се, који се досе­ља­ва­ју поти­ску­ју­ћи ста­нов­ни­
штво које себи не може да при­у­шти пове­ћа­ње дажби­на и тро­шко­ва живо­та (пре­ма: ’Џен­три­фи­ка­ци­ја’,
Википедија : сло­бод­на енци­кло­пе­ди­ја [интернет], доступ­но на https://sr.wiki­pe­dia.org/sr-ec/%D0%8
F%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0
%B8%D1%98%D0%B0).
2 Orba­sli, A. Tou­rists in Histo­ric Towns : Urban Con­ser­va­tion and Heri­ta­ge Mana­ge­ment, E & FN Spon :
Taylor & Fran­cis, New York : Lon­don, 2000.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 141

С. Бобић, М. Акаван

3 Inter­na­ti­o­nal Tou­rist Arri­vals Reach 1.4 bil­lion Two Years Ahead of Fore­casts, UNWTO, 2019 [in­ter­net],
ava­i­la­ble thro­ugh https://www.unwto.org/glo­bal/press-rele­a­se/2019-01-21/inter­na­ti­o­nal-tou­rist-arri­vals-
reach-14-bil­lion-two­-years-ahead-fore­casts [15. 1. 2021]
4 Drost, A. Deve­lo­ping Susta­i­na­ble Tou­rism for World Heri­ta­ge Sites, Annals of Tou­rism Rese­arch, 1996,
23(2), 479–492.
5 Nas­ser, N. Plan­ning for Urban Heri­ta­ge Pla­ces : Recon­ci­ling Con­ser­va­tion, Tou­rism, and Susta­i­na­ble Deve­
lop­ment, Jour­nal of Plan­ning Lite­ra­tu­re, 2003, 17(4), 467–479.
6 Pen­dle­bury, J., Short, M. & Whi­le, A. Urban World Heri­ta­ge Sites and the Pro­blem of Aut­hen­ti­city, Citi­es,
2009, 26(6), 349–358.
7 Mak­sić, M., Dobri­čić, M. & Trku­lja, S. Insti­tu­ti­o­nal limi­ta­ti­ons in the mana­ge­ment of UNE­SCO cul­tu­ral
heri­ta­ge in Ser­bia : The case of Gam­zi­grad-Romu­li­a­na archa­e­o­lo­gi­cal site, Land Use Policy, 2018, vol.
78, 195–206.
8 Egre­si, I. ’Tou­rists Go Home!’ – Tou­rism Over­crow­ding And ’Tou­ri­smop­ho­bia’ In Euro­pean Citi­es : (Can
Tou­rists and Resi­dents Still Co-Habi­tu­a­te In The City?), in: [CO]­HA­BI­TA­TION TAC­TICS : Ima­gi­ning futu­re
spa­ces in archi­tec­tu­re, city and lan­dsca­pe : CON­FE­REN­CE PRO­CE­E­DINGS, TAW2018 Inter­na­ti­o­nal Sci­en­
ti­fic Con­fe­ren­ce from 20th to 23rd Sep­tem­ber 2018 / POLIS Uni­ver­sity, Tira­na, Alba­nia, 2018, 701–714.
9 Ibid.
10 Cold­well, W. First Veni­ce and Bar­ce­lo­na : Now anti-tou­rism mar­ches spread across Euro­pe, The Guar­dian,
2017, 10 Aug [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://www.the­gu­ar­dian.com­/tra­vel/2017/aug­/10/anti-tou­rism-
mar­ches-spread-across-euro­pe-veni­ce-bar­ce­lo­na [15. 1. 2021]
11 Ioan­ni­des, D., Röslmaier, M. & Van der See, E. Airbnb as an insti­ga­tor of ’tou­rism bub­ble’ expan­si­on in
Utrecht’s Lom­bok neig­hbo­ur­hood, Tou­rism Geo­grap­hi­es, 2018, 21(5), 822–840.
12 Guti­er­rez, J., Gar­cia-Palo­ma­res, J., Roma­nil­los, G. & Henar Salas-Olme­do, M. The erup­tion of Airbnb in
tou­rist citi­es : Com­pa­ring spa­tial pat­terns of hotels and peer-to-peer accom­mo­da­tion in Bar­ce­lo­na, Tou­rism
Mana­ge­ment, 2017, vol. 62, 278–291.
13 Got­ham, K. Tou­rism gen­tri­fi­ca­tion : The case of New Orle­ans’ Vie­ux Car­re (French Quar­ter). Urban Stu­di­es,
vol. 42, 1099–1121.
14 Nofre, J. et al., Tou­rism, nig­htli­fe and plan­ning : Chal­len­ges and oppor­tu­ni­ti­es for com­mu­nity liva­bi­lity in
Bar­ce­lo­ne­ta, Tou­rism Geo­grap­hi­es, 2017, 20(3), 377–396.
15 Cold­well, op.cit.
16 Lar­ra­za, B. & García-Gómez, E. Depo­pu­la­tion of Tole­do’s histo­ri­cal cen­tre in Spain? Chal­len­ge for local
poli­tics in world heri­ta­ge citi­es, Citi­es, 2020, vol. 105, Artic­le 102841.
17 Loda, M., Bona­ti, S. & Put­til­li, M.. History to eat. The foo­di­fi­ca­tion of the histo­ric cen­tre of Flo­ren­ce, Citi­es,
2020, vol. 103, Artic­le 102746.
18 Klein, R. A. Respon­si­ble Cru­i­se Tou­rism : Issu­es of Cru­i­se Tou­rism and Susta­i­na­bi­lity, Jour­nal of Hospi­ta­lity
and Tou­rism Mana­ge­ment, 2011, 18(1), 107–116.
19 Post­ma, A. & Schmu­ec­ker, D. Under­stan­ding and over­co­ming nega­ti­ve impacts of tou­rism in city desti­na­ti­
ons : con­cep­tual model and stra­te­gic fra­me­work, Jour­nal of Tou­rism Futu­res, 2017, 3(2), 144–156; Serap­hin,
H., She­e­ran, P. & Pila­to, M. Over-tou­rism and the fall of Veni­ce as a desti­na­tion, Jour­nal of Desti­na­tion
Mar­ke­ting & Mana­ge­ment, 2018, vol. 9, 374–376.
20 Van der Borg, J., Costa, P. & Got­ti, G. Tou­rism in Euro­pean Heri­ta­ge Citi­es, Annals of Tou­rism Rese­arch,
1996, 23(2), 306–321.
21 Con­ven­tion Con­cer­ning the Pro­tec­tion of The World Cul­tu­ral and Natu­ral Heri­ta­ge, UNE­SCO, Paris, 1972
[in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://whc.une­sco.org­/archi­ve/con­ven­tion-en.pdf­ [15. 12. 2020]
22 Shac­kley, M. Visi­tor Mana­ge­ment : Case Stu­di­es from World Heri­ta­ge Sites, But­ter­worth-Hei­ne­mann,
Oxford, 2000.

142 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

23 Poria, Y., Reic­hel, A. & Cohen, R. World Heri­ta­ge Site­—Is It an Effec­ti­ve Brand Name? A Case Study of a
Reli­gi­o­us Heri­ta­ge Site, Jour­nal of Tra­vel Rese­arch, 2011, 50(5), 482–495.
24 Timothy, D. J. Cul­tu­ral Heri­ta­ge and Tou­rism : An Intro­duc­tion, Chan­nel View Publi­ca­ti­ons, Bri­stol, 2011.
25 Rus­so, A. P. The ’Vici­o­us Cir­cle’ Of Tou­rism Deve­lop­ment In Heri­ta­ge Citi­es, Annals of Tou­rism Rese­arch,
200229(1), 165–182.
26 2017 Medi­ter­ra­nean Qua­lity Sta­tus Report, Uni­ted Nati­ons Envi­ron­ment Pro­gram­me, Medi­ter­ra­nean Action
Plan Bar­ce­lo­na Con­ven­tion, 2017 [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://www.medqsr.org/sites/defa­ult/files/
inli­ne-files/2017MedQSR_Onli­ne_0.pdf [15. 1. 2021]
27 Rus­so, ibid.; Pesce, M. et al., Selec­ting susta­i­na­ble alter­na­ti­ves for cru­i­se ships in Veni­ce using mul­tic­ri­
te­ria deci­sion analysis, Sci­en­ce of the Total Envi­ron­ment, 2018, vol. 642, 668–678; Serap­hin, She­e­ran &
Pila­to, ibid.; Mila­no, C. Over­to­u­rism y Turi­smo­fo­bia : Ten­den­ci­as glo­ba­les y con­tex­tos loca­les, The Oste­lea
School of Tou­rism and Hospi­ta­lity, Bar­ce­lo­na; Har­bo­ring Tou­rism : Cru­i­se Ships in Histo­ric Port Com­mu­ni­
ti­es, Report of an Inter­na­ti­o­nal Sympo­si­um held in Char­le­ston, South Caro­li­na, USA Febru­ary 6–8, 2013,
World Monu­ments Fund, 2013.
28 Carić, H. & Mac­kel­worth, P. Cru­i­se tou­rism envi­ron­men­tal impacts : The per­spec­ti­ve from the Adri­a­tic Sea,
Ocean & Coa­stal Mana­ge­ment, 2014, vol. 102, 350–363; Maru­šić, Z., Sever, I. & Ivan­dić, N. Medi­ter­ra­nean
Cru­i­se Iti­ne­ra­ri­es and the Posi­tion of Dubrov­nik, in: Papat­ha­nas­sis, A., Luko­vic, T. & Vogel, M. (eds), Cru­i­se
Tou­rism and Soci­ety, Sprin­ger, Ber­lin, 2012.
29 Nik­če­vić, J. Stren­gthe­ning the role of local govern­ment to ensu­re susta­i­na­ble deve­lop­ment of the cru­i­se
sec­tor : The case of Kotor, Mari­ne Policy, 2019, vol. 109,
30 Deci­si­ons Adop­ted by The World Heri­ta­ge Com­mit­tee at Its 38th Ses­sion, UNE­SCO, Doha, 2014 [in­ter­net],
ava­i­la­ble thro­ugh https://whc.une­sco.org­/archi­ve/2014/whc14-38com-16en.pdf [25. 12. 2020]
31 Top-Rated Eastern Medi­ter­ra­nean Desti­na­ti­ons, Cru­i­se Cri­tic, 2019 [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://
www.cru­i­sec­ri­tic.com­/mem­ber­re­vi­ews/desti­na­tion-awards/Eastern-Medi­ter­ra­nean/ [15. 12. 2020]
32 Coping with Suc­cess : Mana­ging Over­crow­ding In Tou­rism Desti­na­ti­ons, McKin­sey & Com­pany : World
Tra­vel & Tou­rism Coun­cil, 2017.
33 Ope­ra­ti­o­nal Gui­de­li­nes for the Imple­men­ta­tion of the World Heri­ta­ge Con­ven­tion, UNE­SCO, Paris, 2005
[in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://whc.une­sco.org­/en/gui­de­li­nes/ [15. 12. 2020]
34 Serap­hin, She­e­ran & Pila­to, ibid.
35 Har­bo­ring Tou­rism : Cru­i­se Ships in Histo­ric Port Com­mu­ni­ti­es, Report of an Inter­na­ti­o­nal Sympo­si­um held
in Char­le­ston, South Caro­li­na, USA Febru­ary 6–8, 2013, World Monu­ments Fund, 2013.
36 Veni­ce And Its Lagoon Une­sco World Heri­ta­ge Site : The Mana­ge­ment Plan 2012–2018, Mini­
stry of Nati­o­n al Heri­t a­g e and Cul­t u­r e and Tou­r ism, Veni­c e, 2011 [in­t er­n et] ava­i­l a­b le thro­u gh
http://www.veni­c e­a n­d la­g oon.net/web/wp-con­t ent/uplo­a ds/2014/12/MP_volu­m e_low_eng.pdf
[15. 12. 2020]
37 Stra­te­gi­ja raz­vo­ja turi­zma i odred­be u kru­zing-turi­zmu na pod­ruč­ju gra­da Dubrov­ni­ka (I. faza), Grad Dubrov­
nik : Sve­u­či­liš­te u Dubrov­ni­ku : Odjel za eko­no­mi­j u i poslov­nu eko­no­mi­j u, Dubrov­nik, 2017. [in­ter­net],
dostup­no na https://www.dubrov­nik.hr/uplo­ads/20180709/Stra­te­gi­j a_raz­vo­ja_turi­zma_i_odred­be_u_
kru­zing_turi­zmu_na_pod­ru%C4%8Dju_gra­da_Dubrov­ni­ka_%5BI._faza%5D_2017_-_final­na_ver­zi­j a.pdf­
[15. 12. 2020]
38 Menadž­ment plan pri­rod­nog i kul­tur­no-isto­rij­skog pod­ruč­ja Koto­ra, Mini­star­stvo kul­tu­re Crne Gore, Ceti­nje,
2011. [in­ter­net], dostup­no na http://mne-mpa.org/wp-con­tent/uplo­ads/2015/09/Kotor­sko-risan­ski-zaliv-2.pdf
[15. 12. 2020]

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 143

 711.417.2.025(497.11)
711.426.025(497.11)

Мари­ја Дра­ги­шић, кон­зер­ва­тор – истра­жи­вач савет­ник

Репу­блич­ки завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, Бео­град, Срби­ја
mari­j a­dra­gi­sic@yahoo.com

Зора­на Ђор­ђе­вић, науч­ни сарад­ник

Инсти­тут за мул­ти­ди­сци­пли­нар­на истра­жи­ва­ња, Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду, Срби­ја
zora­na­djor­dje­vic.arch@gmail.com

ИСПИ­ТИ­ВА­ЊЕ ПОЗИ­ЦИ­ЈЕ СТРУЧ­НЕ СЛУ­ЖБЕ ЗАШТИТЕ

КУЛ­ТУРНОГ НАСЛЕ­ЂА У КОН­ТЕК­СТУ УРБА­НИ­СТИЧКЕ
ТРАН­СФОР­МА­ЦИ­ЈЕ ЧИНОВ­НИЧ­КЕ КОЛО­НИ­ЈЕ НА
ВОЖДОВ­ЦУ

Апстракт

Чинов­нич­ка коло­ни­ја на Вождов­цу је план­ски изгра­ђе­на три­де­се­тих годи­на 20. века,

за ста­но­ва­ње држав­них слу­жбе­ни­ка. Насе­ље је подиг­ну­то на тада­шњем обо­ду гра­да,
изван гра­ни­ца Гене­рал­ног пла­на Бео­гра­да из 1923. годи­не. Урба­ни­стич­ки план насе­ља
изра­дио је Јан Дубо­ви, осла­ња­ју­ћи се на иде­је врт­ног гра­да Ебе­ни­зе­ра Хау­ар­да, а у
тежњи да град­ски живот ста­нов­ни­ка опле­ме­ни и ква­ли­те­ти­ма рурал­не сре­ди­не, попут
поро­дич­них башта, мира и уда­ље­но­сти од град­ске вре­ве. Пре­ма пар­це­лар­ном пла­ну
који је раз­ра­дио инже­њер Ђор­ђе Кова­љев­ски, пред­ви­ђе­но је 299 пар­це­ла, а идеј­не
про­јек­те за тип­ске куће ура­ди­ли су архи­тек­ти Милан Зло­ко­вић и Миха­и­ло Радо­ва­но­вић.
У савре­ме­ном Пла­ну гене­рал­не регу­ла­ци­је Чинов­нич­ка коло­ни­ја је озна­че­на као зона
тран­сфор­ма­ци­је поро­дич­ног у више­по­ро­дич­но ста­но­ва­ње. Сход­но томе, све­до­ци смо
рапид­ног пре­о­бра­жа­ја који знат­но пове­ћа­ва густи­ну насе­ље­но­сти и спрат­ност насе­ља,
дово­де­ћи тако у пита­ње очу­ва­ње прво­бит­ног кон­цеп­та врт­ног гра­да. У овом раду се
гово­ри о урба­ни­стич­кој тран­сфор­ма­ци­ји Чинов­нич­ке коло­ни­је, пре­и­спи­ту­је њен кул­тур­но-
-исто­риј­ски зна­чај и вало­ри­зо­ва­ње као урба­ни­стич­ког насле­ђа, с посеб­ним освр­том на
вред­ност коју има за локал­ну зајед­ни­цу.

Кључ­не речи: Чинов­нич­ка коло­ни­ја, врт­ни град, зашти­та урба­ни­стич­ког насле­ђа,

дру­штве­на зашти­та кул­тур­ног насле­ђа

144 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Mari­j a­ Dra­gi­šić, Con­ser­va­tor-Rese­ar­cher Con­sul­tant
Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia, Belgrade, Serbia
mari­j a­dra­gi­sic@yahoo.com

Zora­na Đor­đe­vić, Rese­arch Asso­ci­a­te

Insti­tu­te for Mul­ti­di­sci­pli­nary Rese­arch, Uni­ver­sity of Bel­gra­de, Belgrade, Serbia
zora­na­djor­dje­vic.arch@gmail.com

EXAMINING THE CULTURAL HERITAGE PROTECTION

PRACTICE IN THE CONTEXT OF URBAN TRANSFORMATION
OF ČINOVNIČKA KOLONIJA HOUSING PROJECT,
VOŽDOVAC BOROUGH

Abstract

The housing project called Činovnička Kolonija in the City of Belgrade’s borough Voždovac
was planned and built in the 1930s for housing state clerks and their families. This project
was outside the borders of the city as envisaged by the General Plan of Belgrade from
1923, on its outskirts. The urban plan of the project was designed by Jan Dubovy, who
relied on the Ebenizer Howard’s ideas of a garden city, striving to add the rural environment
qualities, such as family gardens, peace and quiet far from the city bustle, to the city life. The
allotment plan, developed by the engineer Đorđe Kovaljevski, envisaged 299 lots, while the
conceptual design of a typical house was created by architects Milan Zloković and Mihailo
Radovanović. The contemporary General Regulation Plan marks Činovnička Kolonija as a zone
of transformation from family housing project to multifamily housing project. Consequently,
the neighbourhood is rapidly changing as the density of population and the number of stories
in buildings increase. This situation raises the issue of safeguarding the initial idea of a
garden city. The paper discusses the urban transformation of Činovnička Kolonija housing
project, examines its cultural and historical significance and its evaluation as urban heritage,
specifically with regard to its values for the local community.

Keywords: Činovnička Kolonija housing project, garden city, urban heritage protection,
social protection of cultural heritage

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 145

М. Драгишић, З. Ђорђевић

Слика 1. Парцеларни план Задруге државних и самоуправних службеника

за подизање станова „Насеље Вождовац“, пројектант Ђорђе Коваљевски,
Техничка дирекција Општине града Београда, 1930. (извор: Милош Јуришић)

Увод

Основ­на иде­ја Ебе­ни­зе­ра Хау­ар­да, твор­ца иде­је врт­ног гра­да, лежи у прет­по­
став­ци да посто­ји савр­ше­на ком­би­на­ци­ја гра­да и села која успо­ста­вља рав­но­те­
жу изме­ђу актив­ног град­ског живо­та и при­род­них лепо­та и радо­сти села.1 Такав
иде­а­лан тип насе­ља зами­шљен је да ста­нов­ни­ци­ма обез­бе­ди: лепо­ту при­ро­де,
лак при­ступ пољи­ма и пар­ко­ви­ма, ниске закуп­ни­не и поре­зе, чист ваздух и воду,
одсу­ство дима и стра­ћа­ра, мно­го­број­не соци­јал­не могућ­но­сти, запо­сле­ност, могућ­
ност пред­у­зет­ни­штва, про­ток капи­та­ла, висо­ке при­хо­де, одсу­ство тешког рада,
посто­ја­ње инфра­струк­тур­них систе­ма, све­тле домо­ве и врто­ве, а изнад све­га
– сло­бо­ду и коо­пе­ра­тив­ност.2 Први град изгра­ђен на овим прин­ци­пи­ма био је Лечворт
(1903) у Енгле­ској. Захва­љу­ју­ћи „висо­ком капа­ци­те­ту флек­си­бил­но­сти и спо­соб­но­сти
тран­сфор­ма­ци­је у раз­ли­чи­тим дру­штве­ним, истoријским, поли­тич­ким и еко­ном­ским
усло­ви­ма“,3 кон­цепт врт­ног гра­да реа­ли­зо­ван је током 20. века у мно­гим земља­ма
све­та. При­ла­го­ђа­ван је локал­ним потре­ба­ма, али увек уз сна­жан осе­ћај духа места,
а с циљем осна­жи­ва­ња цело­ви­то­сти зајед­ни­це.4
Појам врт­ни град уве­ден је у урба­ни­стич­ки дис­курс Бео­гра­да почет­ком 20. века,
а у међу­рат­ном пери­о­ду дошло је до изве­сног нивоа инте­гра­ци­је и при­ла­го­ђа­ва­ња
ори­ги­нал­ног Хау­ар­до­вог кон­цеп­та. Архи­тек­та Јан Дубо­ви је међу први­ма упо­знао
југо­сло­вен­ску јав­ност с овим кон­цеп­том. У сво­јим пре­да­ва­њи­ма под­ву­као је слич­но­
сти Хау­ар­до­вог вртар­ског гра­да и ста­рих сло­вен­ских села кру­жног обли­ка, у који­ма
се живе­ло у задру­га­ма, а земља била сво­ји­на задру­га­ра. Кон­цепт врт­ног гра­да кори­
стио је за афир­ма­ци­ју иде­је сло­вен­ства и обез­бе­ђи­ва­ње гра­ди­тељ­ског кон­ти­ну­и­те­та
на нашем про­сто­ру, али у духу вре­ме­на, кроз при­ме­ну савре­ме­них урба­ни­стич­ких
прин­ци­па.5 Те иде­је је у изве­сној мери пре­то­чио у урба­ни­стич­ке пла­но­ве, раде­ћи на
пози­ци­ји шефа Одсе­ка за раз­ра­ду урба­ни­стич­ког пла­на Општи­не бео­град­ске.

146 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 У међу­рат­ном Бео­гра­ду, врт­ни град је под­ра­зу­ме­вао насе­ље инди­ви­ду­ал­них
стам­бе­них обје­ка­та на пери­фе­ри­ји гра­да, сао­бра­ћај­но добро пове­за­но са цен­тром,
кому­нал­но опре­мље­но, са довољ­но зеле­них повр­ши­на и добром осун­ча­но­шћу, чији
су ста­нов­ни­ци били дубо­ко пове­за­ни у добро­су­сед­ским одно­си­ма.7
При­ме­ну кон­цеп­та врт­ног гра­да у Бео­гра­ду омо­гу­ћио је Гене­рал­ни план Бео­гра­да из
1923, засно­ван на Про­гра­му8 у којем је била изра­же­на иде­ја о осни­ва­њу нових ван­град­
ских насе­ља под повољ­ни­јим, здра­ви­јим усло­ви­ма, бли­же сло­бод­ној при­ро­ди, с посеб­
ном пажњом усме­ре­ном на сао­бра­ћај­не прав­це Бео­гра­д–А­ва­ла и Бео­гра­д–Ра­ко­ви­ца
ради дис­по­зи­ци­је коло­ни­ја.9 Изра­дом пла­на руко­во­дио је инже­њер Ђор­ђе Кова­љев­ски,
који је неко­ли­ко годи­на касни­је раз­ра­ђи­вао план пар­це­ла­ци­је Чинов­нич­ке коло­ни­је, чији
је идеј­ни тво­рац био Јан Дубо­ви.10
Кул­тур­но-исто­риј­ске вред­но­сти Чинов­нич­ке коло­ни­је струч­на слу­жба зашти­те пре­
по­зна­ла је деве­де­се­тих годи­на 20. века. С обзи­ром на то да је изо­ста­ла прав­на зашти­
та, у овом раду раз­ма­тра­ју се дана­шње могућ­но­сти зашти­те Чинов­нич­ке коло­ни­је,
у скла­ду са савре­ме­ним тео­риј­ским окви­ри­ма зашти­те кул­тур­ног насле­ђа, посеб­но
има­ју­ћи у виду вред­ност насле­ђа за дру­штво. Пра­те­ћи пре­по­ру­ке Фаро кон­вен­ци­је,
у раду је истак­нут дру­штве­ни аспект вред­но­ва­ња и зашти­те Чинов­нич­ке коло­ни­је.

Чинов­нич­ка коло­ни­ја на Вождов­цу

Урба­ни­стич­ко насле­ђе

На пла­ну гра­да с кра­ја 19. века. про­стор око Ауто­ко­ман­де, изу­зев низа чар­шиј­ских
кућа на почет­ку дана­шње Ули­це вој­во­де Сте­пе, био је покри­вен лива­да­ма и њива­ма.
До почет­ка Првог свет­ског рата Вождо­вац је био сла­бо насе­љен, углав­ном рата­ри­ма,
сит­ним зана­тли­ја­ма и град­ском сиро­ти­њом, а након рата запо­че­ло је интен­зив­ни­
је насе­ља­ва­ње, пре­те­жно сиро­ма­шни­јим сло­јем град­ског ста­нов­ни­штва, без ика­квог
пла­на.11 Зна­чај­не урба­ни­стич­ке про­ме­не наста­ле су када је земљи­ште од Вождо­вач­ке
основ­не шко­ле до Вождо­вач­ке цркве, оиви­че­но Ули­цом Јове Или­ћа и Буле­ва­ром осло­
бо­ђе­ња, од Бео­град­ске општи­не отку­пи­ла Задру­га само­у­прав­них и држав­них слу­жбе­
ни­ка за поди­за­ње ста­но­ва (осно­ва­на 1926), захва­љу­ју­ћи кре­ди­ту Држав­не хипо­те­кар­не
бан­ке. Задру­га је била у оба­ве­зи да отпла­ти само земљи­ште под пла­це­ви­ма, као и да
попло­ча ули­це коло­ни­је, док је на Општи­ни било да уве­де водо­вод, елек­трич­ну мре­
жу и кана­ли­за­ци­о­ни колек­тор.12 Пре­ма усво­је­ном пар­це­лар­ном пла­ну Кова­љев­ског
(сли­ка 1), Чинов­нич­ка коло­ни­ја је има­ла 299 пла­це­ва раз­ли­чи­тих вели­чи­на, укуп­не
повр­ши­не 119.589 m2. Били су пред­ви­ђе­ни и деч­је игра­ли­ште, Задру­жни дом и локал­
на пија­ца, за чију изград­њу је Општи­на усту­пи­ла земљи­ште бес­плат­но. Пре­ма свом
Пра­вил­ни­ку, Задру­га је доде­љи­ва­ла плац искљу­чи­во за поди­за­ње соп­стве­ног ста­на и
још јед­ног додат­ног за изда­ва­ње, и то само оном држав­ном слу­жбе­ни­ку и задру­га­ру
који није посе­до­вао плац у Бео­гра­ду.13 У скла­ду са сво­јом пла­те­жном моћи, задру­гар је
могао да бира један од укуп­но осам типо­ва кућа које је Задру­га усво­ји­ла за Чинов­нич­ку
коло­ни­ју. Идеј­на реше­ња за пет типо­ва при­зем­них и три типа јед­но­спрат­них поро­дич­них

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 147

М. Драгишић, З. Ђорђевић

Слика 2. Типови кућа у Чиновничкој колонији, према идејном решењу

арх. Милана Злоковића и Михаила Радовановића (извор: Јово Анђић)

кућа (сли­ка 2)14 изра­ди­ли су архи­тек­ти Милан Зло­ко­вић и Миха­и­ло Радо­ва­но­вић, а

затим су поје­ди­нач­не про­јек­те при­ла­го­ђа­ва­ли и раз­ра­ђи­ва­ли про­јек­тант­ски тимо­ви
архи­те­ка­та Вале­ри­ја Ста­шев­ског и Вил­хел­ма Баум­гар­те­на. Задру­гар је отпла­ћи­вао
кре­дит у пери­о­ду од 20 годи­на, при чему је важно има­ти у виду да месеч­на рата није
пре­ма­ши­ва­ла вред­ност јед­не про­сеч­не бео­град­ске ста­на­ри­не.15
У Поли­ти­ци из 1931. годи­не истак­ну­те су глав­не осо­би­не и оче­ки­ва­ња од Чинов­
нич­ке коло­ни­је: „Куће ће бити сагра­ђе­не у виду лет­њи­ко­ва­ца, са свих стра­на опко­
ље­них врто­ви­ма. Број оде­ље­ња је раз­ли­чит и вари­ра од два до шест. Слич­но про­
фе­сор­ској коло­ни­ји, ово ће бити дру­ги крај Бео­гра­да насе­љен инте­лек­ту­ал­ци­ма. Из
сва­ке куће ће се пру­жа­ти врло леп видик на окол­на поља и Ава­лу. По све­жем вазду­ху
и сун­цу, ова коло­ни­ја ће бити сигур­но место за леп и ничим несме­тан одмор.“16
Као што и само име гово­ри, коло­ни­ја је било подиг­ну­та за држав­не слу­жбе­ни­ке,
па су про­свет­ни рад­ни­ци, вој­на лица, инже­ње­ри, лека­ри, суди­је и дру­ги чинов­ни­ци
запо­сле­ни у држав­ним инсти­ту­ци­ја­ма, са сво­јим поро­ди­ца­ма, били први ста­нов­ни­ци
новог насе­ља.17 Урба­ни­стич­ки кон­цепт Чинов­нич­ке коло­ни­је имао је јасну тен­ден­ци­ју
да пру­жи удо­бан живот сво­јим ста­нов­ни­ци­ма и међу њима раз­ви­је дух зајед­ни­штва.
На осно­ву нефор­мал­них раз­го­во­ра које смо води­ле са ста­нов­ни­ци­ма коло­ни­је,18
закљу­чу­је­мо да је врло брзо по осни­ва­њу насе­ље има­ло раз­ви­јен дру­штве­ни живот,
иако није био изгра­ђен Задру­жни дом као пла­ни­ра­но место оку­пља­ња. Наши саго­
вор­ни­ци су се при­се­ти­ли редов­них сокол­ских саста­на­ка у ОШ „Кара­ђор­ђе“, дру­же­ња
са сусе­ди­ма и зајед­нич­ких рођен­дан­ских про­сла­ва, Ускр­са, Божи­ћа, сла­ва. Има­ју
једин­ствен став да је насе­ље оди­са­ло добро­су­сед­ским одно­си­ма и међу­соб­ним
пошто­ва­њем, чак су их пове­зи­ва­ле и мале капи­је међу башта­ма, а раз­ме­њи­ва­ње
тањи­ри­ћа с кола­чи­ма била је сва­ко­днев­на поја­ва. Сви су се позна­ва­ли и дру­жи­ли
се, неза­ви­сно од гене­ра­ци­ја. Неки од њих наво­де да је стам­бе­на удоб­ност у кућа­ма
које су има­ле душу раз­лог због чега се ника­да нису одсе­ли­ли из овог кра­ја, па чак
сма­тра­ју да их је та ушу­шка­ност у дому и кра­ју задр­жа­ла у земљи у вре­ме када се

148 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Слика 3. Фотографије из времена изградње Чиновничке колоније
(извор: Милош Јуришић)

из ње масов­но одла­зи­ло деве­де­се­тих годи­на 20. века. Ста­нов­ни­ци се тако­ђе сећа­ју

да су до шезде­се­тих годи­на гото­во све куће биле пред­рат­не (сли­ка 3), тип­ске и да
ниси смео да заку­цаш ни летву на про­зо­ру, а да не питаш. Пам­ти се слу­чај када је
један зана­тли­ја купио плац и на њему сагра­дио несва­ки­да­шњу кућу, а ком­ши­лук
је остао запре­па­шћен јер се од досе­ље­ни­ка оче­ки­ва­ло да се укло­пе и не мења­ју
физи­о­но­ми­ју кра­ја. Већ у наред­ној деце­ни­ји, куће су поче­ле знат­но да се мења­ју,
а ради­кал­но почет­ком деве­де­се­тих.

Урба­ни­стич­ка тран­сфор­ма­ци­ја

Прво­бит­ни план је био да насе­ље са 299 кућа буде завр­ше­но до новем­бра 1931,
али упр­кос вео­ма стро­гим и детаљ­ним уго­во­ри­ма са задру­га­ри­ма и изво­ђа­чем, то
се није дого­ди­ло. С вре­ме­ном су поче­ли да се анга­жу­ју дру­ги архи­тек­ти и изво­ђа­
чи, као и да се одсту­па од пред­ви­ђе­них типо­ва кућа, нај­пре мало, а касни­је у све
већој мери. Реа­ли­за­ци­ја ини­ци­јал­ног пла­на коло­ни­је тра­ја­ла је до сре­ди­не четвр­те
деце­ни­је, када је дошло до засто­ја у град­њи. Након тога, дели­мич­но је напу­штен
прин­цип пла­ни­ра­ног хомо­ге­ног насе­ља.19
У гра­ђ е­в ин­с ком сми­с лу, Анђић је раз­в ој коло­н и­је поде­л ио на пет цели­н :
1930–1940. пио­нир­ска фаза насе­ља­ва­ња; 1941–1960. пери­од рата и после­рат­не
обно­ве, када дола­зи до послед­њих досе­ља­ва­ња и гра­ђе­ња кућа, али и про­ме­не
урба­ни­стич­ких пла­но­ва који пред­ви­ђа­ју задр­жа­ва­ње кон­цеп­та Чинов­нич­ке коло­ни­
је, уз дозво­лу град­ње поро­дич­них згра­да са по два ста­на, с вер­ти­кал­ном поде­лом;
1960–1980. пери­од про­ши­ри­ва­ња поро­ди­ца, када се јавља потре­ба за дози­ђи­ва­
њем прво­бит­них кућа; 1980–1995. миран пери­од, без већих про­ме­на; 1995–2005.
пери­од про­да­је кућа, досе­ља­ва­ње нових ста­нов­ни­ка и изград­ња кућа за тржи­ште.20
Послед­њи пери­од запра­во тра­је и до дана­шњих дана, а прав­но је осна­жен тре­нут­но
важе­ћим Пла­ном гене­рал­не регу­ла­ци­је, усво­је­ним 2016. годи­не. Пре­ма том пла­ну,
Чинов­нич­ка коло­ни­ја при­па­да цели­ни XVII, тј. повр­ши­ни наме­ње­ној ста­но­ва­њу на
којој се спро­во­ди непо­сред­на при­ме­на пра­ви­ла гра­ђе­ња и озна­че­на је као С6 зона
– зона тран­сфор­ма­ци­је поро­дич­ног ста­но­ва­ња у дели­мич­но фор­ми­ра­ним град­ским

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 149

М. Драгишић, З. Ђорђевић

Слика 4. Део Чиновничке колоније који је сачувао некадашњи дух: Улица Косте
Јовановића (лево) и Улица Јове Илића (средина); новоизграђени део колоније
– Улица Косте Јовановића (десно)

бло­ко­ви­ма у више­по­ро­дич­но ста­но­ва­ње, док је блок са север­не стра­не скве­ра код

Лепе­нич­ке ули­це (зона С1), озна­чен као зона поро­дич­ног ста­но­ва­ња у фор­ми­ра­ним
град­ским бло­ко­ви­ма у цен­трал­ној и сред­њој зони гра­да.21 За Чинов­нич­ку коло­ни­ју
није изра­ђен план детаљ­не регу­ла­ци­је.
Тран­сфор­ма­ци­ја насе­ља из поро­дич­ног у више­по­ро­дич­но ста­но­ва­ње (сли­ка 4),
дове­ла је до тога да се у Чинов­нич­кој коло­ни­ји данас гра­де и шесто­спрат­ни­це. Захва­љу­
ју­ћи и даље при­сут­ном духу локал­ног зајед­ни­штва, ста­нов­ни­ци коло­ни­је су се удру­жи­
ли у бор­би про­тив нару­ша­ва­ња амби­јен­та коло­ни­је и угро­жа­ва­ња дота­да­шњег ква­ли­
те­та живо­та у њој.22 Инте­ре­сант­но је да данас ново­град­њу пред­ста­вља­ју као осун­ча­не
ста­но­ве, који у исто вре­ме закла­ња­ју сун­це окол­ним кућа­ма. Тако­ђе тај крај про­да­ју
као Вождо­вач­ко Деди­ње, при чему се том пара­док­сал­ном титу­лом рекла­ми­ра упра­во
оно што уни­шта­ва­ју и могу њоме да се слу­же све док не пре­пла­ве крај новим више­
спрат­ни­ца­ма.
На тај начин директ­но се нару­ша­ва­ју прин­ци­пи врт­ног гра­да.23 При­мер добре
прак­се зашти­те кон­цеп­та врт­ног гра­да пред­ста­вља слу­чај гра­да Лечвор­та, који је
1992. годи­не пре­дат на упра­вља­ње Фон­да­ци­ји за очу­ва­ње насле­ђа првог врт­ног
гра­да Лечвор­та – добро­твор­но инду­стриј­ско и пот­пор­но дру­штво. Фон­да­ци­ја кон­
тро­ли­ше ново­град­њу, чува­ју­ћи при­том и мате­ри­јал­ни и нема­те­ри­јал­ни аспект кул­
тур­ног насле­ђа, а зарад добро­би­ти локал­не зајед­ни­це.24 Важност таквог холи­стич­ког
при­сту­па огле­да­ла се и у урба­ни­стич­ком при­сту­пу ства­ра­ла­ца врт­них гра­до­ва, па
је Б. Пар­кер, један од тво­ра­ца урба­ни­стич­ког пла­на Лечвор­та, писао: Куће тре­ба
да буду тако гру­пи­са­не и рас­по­ре­ђе­не да сва­ка има добру осун­ча­ност и нео­ме­тан
поглед; тре­ба да буде обез­бе­ђе­но да терен у око­ли­ни објек­та, који им оси­гу­ра­ва
ове ква­ли­те­те, оста­не зау­век неиз­гра­ђен.25 И код нас је Јан Дубо­ви добро раз­у­мео и
пре­нео овај кон­цепт у урба­ни­стич­ко реше­ње Чинов­нич­ке коло­ни­је, те је писао: „Стан
је темељ поро­дич­ног живо­та, услов нашег рада и сто­жер наше сре­ће [...] Он мора
да је тех­нич­ки пот­пу­но изве­ден, да одго­ва­ра хиги­јен­ским зах­те­ви­ма, да је прак­тич­
но уре­ђен и да је у сре­ди­ни при­ро­де са засеб­ним вртом“.26 Ти уви­ди су у скла­ду са
Декла­ра­ци­јом из Даво­са (2018), нама вре­мен­ски бли­жом, која исти­че да при било

150 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

којој изград­њи пред­ност тре­ба да има­ју кул­тур­не вред­но­сти у одно­су на крат­ко­роч­ну
еко­ном­ску добит, као и да је нужно да се поред испу­ња­ва­ња функ­ци­о­нал­них, тех­ни-
ч­ких и еко­ном­ских зах­те­ва – задо­во­ље и соци­јал­не потре­бе људи.27

Доса­да­шње ини­ци­ја­ти­ве и пре­и­спи­ти­ва­ње зашти­те насе­ља

О ста­вља­њу Чинов­нич­ке коло­ни­је под зашти­ту држа­ве раз­ма­тра­но је у Ела­бо­

ра­ту усло­ва зашти­те непо­крет­них кул­тур­них доба­ра, доба­ра која ужи­ва­ју прет­ход­ну
зашти­ту и амби­јен­тал­них вред­но­сти за изме­ну и допу­ну детаљ­ног урба­ни­стич­ког
пла­на поте­за дуж Ули­це вој­во­де Сте­пе, који је изра­дио Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка
кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да 1991. годи­не. Став слу­жбе зашти­те је био да насе­ље „посе­ду­
је спе­ци­фи­чан урба­ни­стич­ки иден­ти­тет“, те да га карак­те­ри­ше „рас­тре­си­та струк­ту­ра
са сло­бод­но­сто­је­ћим објек­ти­ма на пар­це­ли, пред­ба­ште, доста зеле­ни­ла, дрво­ре­ди,
дугач­ке уза­не ули­це са ква­ли­тет­ним усло­ви­ма ста­но­ва­ња“ и да пред­ста­вља једи­ни
план­ски осми­шљен и нај­вред­ни­ји сег­мент под­руч­ја. Истак­ну­то је да зна­чај коло­ни­је
про­ис­ти­че из чиње­ни­це да је то план­ски фор­ми­ра­но насе­ље с једин­стве­ним урба­ни­
стич­ким кон­цеп­том, да иза основ­не иде­је сто­ји архи­тек­та Јан Дубо­ви, а да су идеј­не
про­јек­те тип­ских кућа ура­ди­ли архи­тек­ти Милан Зло­ко­вић и Миха­и­ло Радо­ва­но­вић.
Струч­на слу­жба је пре­по­зна­ла потре­бу да се у пот­пу­но­сти сачу­ва кон­цепт Чинов­
нич­ке коло­ни­је, као и до тада очу­ва­не тип­ске куће, уз при­ла­го­ђа­ва­ње савре­ме­ним
усло­ви­ма град­ње.28
Зна­чај Чинов­нич­ке коло­ни­је потреб­но је сагле­да­ти кроз чиње­ни­цу да је у њој, уз
насе­ља попут Котеж-Неи­ма­ра и Про­фе­сор­ске коло­ни­је, ове­ко­ве­чен заче­так модер­ног
раз­во­ја план­ске делат­но­сти у Бео­гра­ду. Тај пода­так има посе­бан локал­ни зна­чај, с
обзи­ром на то да је јед­но такво насе­ље подиг­ну­то на гото­во рурал­ној пери­фе­ри­ји гра­
да, на којој се и пото­ње интен­зив­ни­је насе­ља­ва­ње одви­ја­ло без пла­на. Тако је план­ски
напра­вље­на коло­ни­ја била у супрот­но­сти од неплан­ски подиг­ну­тог остат­ка општи­не.
Урба­ни­стич­ки кон­цепт врт­ног гра­да, по којем је Чинов­нич­ка коло­ни­ја фор­ми­ра­на,
пред­ста­вљао је вео­ма савре­ме­но реше­ње у оно­вре­ме­ној урба­ни­стич­кој прак­си у све­ту.
Чак и данас, тај кон­цепт је вео­ма акту­е­лан с аспек­та одр­жи­вог раз­во­ја. Како наво­ди
Анђел­ка Мир­ков, Хау­ар­ду је била бли­ска иде­ја поврат­ка чове­ка при­ро­ди, а врт­ни град
пред­ста­вља одр­жи­ви спој при­ро­де и гра­да, којем се и данас тежи.29
Амби­јен­тал­на вред­ност коло­ни­је про­ис­ти­че из њеног урба­ни­стич­ког кон­цеп­та, а
нај­ви­ше јој допри­но­си урав­но­те­жен однос зеле­ни­ла и нена­ме­тљи­вих архи­тек­тон­ских
реше­ња, одно­сно јав­них и при­ват­них про­сто­ра. То се наро­чи­то пре­по­зна­је у дело­ви­ма
насе­ља који су у вели­кој мери задр­жа­ли прво­бит­ни карак­тер.
Иако је поме­ну­ти ела­бо­рат и данас акту­е­лан, није нам позна­то зашто су изо­
ста­ли даљи кора­ци која би ста­ви­ли Чинов­нич­ку коло­ни­ју под зашти­ту држа­ве. У
скла­ду с раз­во­јем тео­ри­је и прак­се зашти­те кул­тур­ног насле­ђа, кул­тур­но-исто­риј­
ске и амби­јен­тал­не вред­но­сти насе­ља могле би бити допу­ње­не. Кроз нефор­мал­не
раз­го­во­ре које смо за потре­бе овог истра­жи­ва­ња води­ле са ста­нов­ни­ци­ма коло­
ни­је, уви­де­ле смо да се они на раз­ли­чи­те начи­не боре за очу­ва­ње свог окру­же­ња

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 151

М. Драгишић, З. Ђорђевић

– при­пре­ма­ју изло­жбе, под­сти­чу уре­ђи­ва­ње зајед­нич­ких повр­ши­на, беле­же сећа­ња и сни­

ма­ју фил­мо­ве о нека­да­шњем живо­ту у коло­ни­ји, пишу струч­не радо­ве, орга­ни­зу­ју се про­
тив неле­гал­не град­ње. Изве­сно је да воле свој крај, те да он за њих има вели­ку вред­ност.
Упра­во је та дру­штве­на вред­ност нешто што нас пози­ва на пре­и­спи­ти­ва­ње могућ­но­сти
зашти­те овог насе­ља, а што је прав­но подр­жа­но Оквир­ном кон­вен­ци­јом Саве­та Евро­пе о
вред­но­сти кул­тур­ног насле­ђа за дру­штво (Фаро, 2005), коју је Репу­бли­ка Срби­ја усво­ји­ла
2010. Јези­ком ове кон­вен­ци­је, ста­нов­ни­ци Чинов­нич­ке коло­ни­је се могу ока­рак­те­ри­са­ти
као зајед­ни­ца пове­за­на насле­ђем,30 одно­сно зајед­ни­ца ује­ди­ње­на понај­ви­ше због успе­лог
урба­ни­стич­ког реше­ња. Каже­мо успе­лог, јер су иде­је врт­ног гра­да импле­мен­ти­ра­не кроз
урба­ни­стич­ки про­је­кат има­ле изра­зи­то хума­ни­стич­ки карак­тер (бли­зи­на при­ро­де, добро­
су­сед­ски одно­си, врто­ви са цве­ћем и воћем, све­тле куће, пошто­ва­ње при­ват­но­сти и поро­
дич­них вред­но­сти, богат дру­штве­ни живот, осе­ћај зајед­ни­штва, мир), учи­нив­ши коло­ни­ју
при­јат­ним местом за живље­ње, чије се вред­но­сти пре­но­се с гене­ра­ци­је на гене­ра­ци­ју.
Међу­тим, оно што при­ме­ћу­је­мо код ста­нов­ни­ка коло­ни­је јесте недо­ста­так све­сти да
њена вред­ност пре­ва­зи­ла­зи локал­не окви­ре, па се њихо­ва савре­ме­на бор­ба са инве­
сти­тор­ском град­њом сво­ди на бор­бу за пар­че сун­ца. А инсти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­на зашти­та
би им запра­во пру­жи­ла бољи увид у шири­ну зна­ча­ја њихо­вог насле­ђа и помо­гла им да
сагле­да­ју да се они, у ства­ри, боре за очу­ва­ње сво­је локал­не башти­не, коју карак­те­ри­
ше висо­ко­ква­ли­те­тан поро­дич­ни живот у насе­љу, са добро­су­сед­ским одно­си­ма. Тако би
зашти­та одо­зго осна­жи­ла дру­штве­ну вред­ност коло­ни­је и зашти­ту одо­здо.

Закљу­чак

Иако је на нивоу струч­не зашти­те кон­ста­то­ва­на вред­ност урба­ни­стич­ког насле­ђа

Чинов­нич­ке коло­ни­је, она је пот­пу­но зане­ма­ре­на у савре­ме­ним урба­ни­стич­ким пла­но­
ви­ма. Фаро кон­вен­ци­ја пред­ла­же да тре­ба иско­ри­шћа­ва­ти све видо­ве насле­ђа кул­тур­ног
окру­же­ња да би се ква­ли­тет про­мо­ви­сао као циљ при­ли­ком врше­ња савре­ме­них интер­
вен­ци­ја на сре­ди­ну, не угро­жа­ва­ју­ћи, при томe, њене кул­тур­не вред­но­сти.31 Упра­во из тог
раз­ло­га је важно да се успо­ста­ви кому­ни­ка­ци­ја међу свим акте­ри­ма у лан­цу доно­си­о­ца
одлу­ка, а да струч­на слу­жба зашти­те кул­тур­ног насле­ђа актив­но уче­ству­је у њихо­вој
еду­ка­ци­ји, осла­ња­ју­ћи се на пози­тив­не при­ме­ре које смо већ насле­ди­ли. Урба­ни­сти-
ч­ко-архи­тек­тон­ске вред­но­сти Чинов­нич­ке коло­ни­је су нај­ви­ше допри­не­ле ства­ра­њу њене
дру­штве­не вред­но­сти. Зато их је нужно очу­ва­ти, макар и фраг­мен­тар­но, како је данас
једи­но и могу­ће, те учи­ти из њих јер чине важан део наше урба­ни­стич­ке кул­ту­ре.

Напо­ме­не
1 Howard, E. Gar­den Citi­es of To-Mor­row, MIT Press, Cam­brid­ge, 1965, 45–47. Пре­ма: Ћоро­вић, Д.
Врт­ни град у Бео­гра­ду, Заду­жби­на Андре­је­вић, Бео­град, 2009, 17.
2 Ћоро­вић, Д. При­ме­на кон­цеп­та врт­ног гра­да у Бео­гра­ду у пери­о­ду изме­ђу два свет­ска рата, маги­
стар­ска теза, Архи­тек­тон­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Бео­град, 2008, 23.
3 Ћоро­вић, Д. Врт­ни град у Бео­гра­ду, Заду­жби­на Андре­је­вић, Бео­град, 2009, 7.

152 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

4 Када је писао о при­ме­ни кон­цеп­та врт­ног гра­да у Немач­кој, Стен­ли Бадер је иста­као да је тај
кон­цепт имао соци­о­ло­шко зна­че­ње које је одго­ва­ра­ло раз­ли­чи­тим умет­нич­ким, поли­тич­ким и
кул­тур­ним табо­ри­ма, а да је то рав­но­те­жа рурал­ног и урба­ног, хар­мо­ни­ја инте­ре­са и осе­ћај духа
места, који је јачао ком­пакт­ност зајед­ни­це. Пре­ма: Ћоро­вић, Д. При­ме­на кон­цеп­та врт­ног гра­да
у Бео­гра­ду у пери­о­ду изме­ђу два свет­ска рата, маги­стар­ска теза, Бео­град, 2008, 48.
5 Дубо­ви, Ј. Вртар­ски град, Тех­нич­ки лист 1, 2, 3, Загреб, 1925, 7–11, 19–24, 42–46.
6 Мила­ши­но­вић Марић, Д. Архи­тек­та Јан Дубо­ви, Заду­жби­на Андре­је­вић, Бео­град, 2001, 20.
7 Ћоро­вић, Д. Врт­ни град у Бео­гра­ду, Заду­жби­на Андре­је­вић, Бео­град, 2009, 44.
8 Про­грам сте­ча­ја за изра­ду гене­рал­ног пла­на о уре­ђе­њу и про­ши­ре­њу Бео­гра­да, Општи­на гра­да
Бео­гра­да, Бео­град, 1921.
9 Мак­си­мо­вић, Б. Иде­је и ствар­ност урба­ни­зма Бео­гра­да 1830–1941, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка
кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 1983, 44.
10 Ћоро­вић, Д. Врт­ни град у Бео­гра­ду, Заду­жби­на Андре­је­вић, Бео­град, 2009, 40.
11 Ела­бо­рат усло­ва зашти­те непо­крет­них кул­тур­них доба­ра, доба­ра која ужи­ва­ју прет­ход­ну зашти­ту
и амби­јен­тал­них вред­но­сти за изме­ну и допу­ну детаљ­ног урба­ни­стич­ког пла­на поте­за дуж Ули­це
вој­во­де Сте­пе, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 1991.
12 Уго­вор закљу­чен изме­ђу Општи­не Гра­да Бео­гра­да и Задру­ге држав­них слу­жбе­ни­ка за поди­за­ње
ста­но­ва у Бео­гра­ду о про­да­ји и купо­ви­ни земљи­шта више вождо­вач­ке шко­ле, Бео­град, 1931.
(доку­мен­та­ци­ја Музе­ја гра­да Бео­гра­да).
13 Пра­вил­ник Задру­ге држав­них и само­у­прав­них слу­жбе­ни­ка за поди­за­ње ста­но­ва у Бео­гра­ду о
рас­по­де­ли пла­це­ва и поди­за­њу згра­да, Бео­град, 1930. (доку­мен­та­ци­ја Музе­ја гра­да Бео­гра­да).
14 Исто.
15 Ћоро­вић, Д. Врт­ни град у Бео­гра­ду, Заду­жби­на Андре­је­вић, Бео­град, 2009, 52.
16 https://digi­tal­na.nb.rs/wb/NBS/novi­ne/poli­ti­ka/1931/05/16#page/7/mode/1up [2. 3. 2021]
17 Анђић, Ј. Чинов­нич­ка коло­ни­ја од наста­ја­ња до неста­ја­ња, Годи­шњак гра­да Бео­гра­да, 2005, LII, 288.
18 Наши саго­вор­ни­ци су били: Јасми­на Мићић, Ката­ри­на Мила­но­вић, Јово Анђић, Јован Дра­ги­шић,
Милан Нешић и Оли­ве­ра Дра­ги­шић Бла­го­је­вић, сада­шњи и бив­ши ста­нов­ни­ци Чинов­нич­ке коло­
ни­је раз­ли­чи­тих гене­ра­ци­ја.
19 Ела­бо­рат усло­ва зашти­те непо­крет­них кул­тур­них доба­ра, доба­ра која ужи­ва­ју прет­ход­ну зашти­ту
и амби­јен­тал­них вред­но­сти за изме­ну и допу­ну детаљ­ног урба­ни­стич­ког пла­на поте­за дуж Ули­це
вој­во­де Сте­пе, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 1991.
20 Анђић, Ј. Чинов­нич­ка коло­ни­ја од наста­ја­ња до неста­ја­ња, Годи­шњак гра­да Бео­гра­да, 2005, LII, 290.
21 https://www.beo­land.com­/pla­no­vi/pgr­-beo­gra­da/# [20. 1. 2021]
22 О томе све­до­че пети­ци­ја и прав­ни посту­пак који је ста­нов­ни­штво коло­ни­је покре­ну­ло про­тив неле­
гал­не град­ње у Ули­ци Мило­ва­на Марин­ко­ви­ћа. У овој бор­би, Милан Нешић, један од ста­нов­ни­ка
коло­ни­је, добио је при­зна­ње за истра­жи­вач­ко нови­нар­ство.
23 Нару­ша­ва­ње прин­ци­па врт­ног гра­да на при­ме­ру Котеж-Неи­ма­ра и Новог Неи­ма­ра, детаљ­но је
раз­мо­тре­но у: Вук­са­но­вић Мацу­ра, З. Ризи­ци очу­ва­ња и зашти­те стам­бе­них цели­на и урба­них
матри­ца, у: Дими­три­је­вић Мар­ко­вић, С. Кул­тур­но насле­ђе – Ризи­ци и пер­спек­ти­ве, збор­ник радо­
ва / Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, X кон­фе­рен­ци­ја, ЗЗСКГБ, Бео­град,
2019, 71–80.
24 Ћоро­вић, Д. При­ме­на кон­цеп­та врт­ног гра­да у Бео­гра­ду у пери­о­ду изме­ђу два свет­ска рата, маги­
стар­ска теза, Архи­тек­тон­ски факул­тет УНи­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Бео­град, 2008, 42–43.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 153

М. Драгишић, З. Ђорђевић

25 Исто, 39.
26 Дубо­ви, Ј. Раде­нич­ка кућа и Раде­нич­ки дом, Савре­ме­на општи­на, 1926, 2, 75–79.
27 Вук­са­но­вић Мацу­ра, З. Ризи­ци очу­ва­ња и зашти­те стам­бе­них цели­на и урба­них матри­ца, у: Дими­
три­је­вић Мар­ко­вић, С. Кул­тур­но насле­ђе – Ризи­ци и пер­спек­ти­ве, збор­ник радо­ва / Завод за
зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, X кон­фе­рен­ци­ја, ЗЗСКГБ, Бео­град, 2019, 73.
28 Ела­бо­рат усло­ва зашти­те непо­крет­них кул­тур­них доба­ра, доба­ра која ужи­ва­ју прет­ход­ну зашти­ту
и амби­јен­тал­них вред­но­сти за изме­ну и допу­ну детаљ­ног урба­ни­стич­ког пла­на поте­за дуж Ули­це
вој­во­де Сте­пе, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 1991.
29 Mir­kov, A. Vrt­ni gra­do­vi Ebe­ni­ze­ra Hau­ar­da, Soci­o­lo­gi­ja, 2007, 4, 314–315, 331.
30 Оквирнa конвенцијa Саве­та Евро­пе о вред­но­сти кул­тур­ног насле­ђа за дру­штво (Фаро, 2005), члан
2, тач­ка б [интернет], доступ­но на https://www.kul­tu­ra.gov­.rs/extfi­le/sr/5159/7.%20Okvir­na%20
kon­ven­ci­j a%20Save­ta%20Evro­pe%20o%20vred­no­sti%20kul­tur­nog%20nasle%C4%91a%20za%20
dru%C5%A1tvo%20(Faro,%202005).pdf [12. 2. 2021]
31 Исто, члан 8, тач­ка г.

154 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 155
 711.4(592.3)”19”
7.025(592.3)

Невен­ка Нова­ко­вић, дипл. инж. арх.

Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, Срби­ја
neven­ka.nova­ko­vic­@be­o­grad­sko­na­sle­dje.rs

Др Роберт Тионг Ли Конг, ван­ред­ни про­фе­сор

Нан­јанг тех­но­ло­шки уни­вер­зи­тет, Син­га­пур
clkti­ong@ntu.edu.sg

ГРА­ДИ­ТЕЉ­СКО НАСЛЕ­ЂЕ И ПРО­ЦЕ­СИ УРБА­НОГ

ПЛА­НИ­РА­ЊА – УСПЕ­ШАН ПРИ­МЕР СИН­ГА­ПУ­РА

Апстракт

Kонзервација гра­ди­тељ­ског насле­ђа је инте­грал­ни део урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња и раз­

во­ја Син­га­пу­ра. Обно­ва исто­риј­ских језга­ра доно­си разно­ли­кост улич­ним пеј­за­жи­ма и
поде­ша­ва раз­ме­ре град­ског тки­ва, ства­ра­ју­ћи визу­ел­ни кон­траст и узбу­ђе­ње у пер­цеп­
ци­ји гра­да, исто­вре­ме­но шти­те­ћи важне под­сет­ни­ке и репре­зен­те бога­те и разно­ли­ке
исто­ри­је овог гра­да. Иза­зо­ван и тежак пут отпо­чео је 1963. годи­не и од тада је Син­га­пур
зашти­тио око 7.000 обје­ка­та. Шезде­се­тих и седам­де­се­тих годи­на 20. века, Син­га­пур је
пре­тр­пео брз и све­о­бу­хва­тан раз­вој током којег су мно­ги ста­ри објек­ти пору­ше­ни да би
се ство­рио про­стор за нове гра­ђе­вин­ске струк­ту­ре. Једин­ствен карак­тер гра­да је могао
бити уни­штен, што је мно­ге забри­ну­ло и дове­ло до про­ме­не ста­ва пре­ма исто­риј­ским
објек­ти­ма. Седам­де­се­тих годи­на успо­ста­вљен је Одбор за зашти­ту спо­ме­ни­ка, а од тада
и у деце­ни­ји која је усле­ди­ла Упра­ва за урба­ни раз­вој (The Urban Rede­ve­lop­ment Aut­ho­rity,
URA) инкор­по­ри­са­ла је исто­риј­ске згра­де и чита­ва под­руч­ја у урба­но пла­ни­ра­ње гра­да.
Прин­ци­пи очу­ва­ња који­ма се URA руко­во­ди издва­ја­ју три глав­на (3R) – мак­си­мал­но
задр­жа­ва­ње ори­ги­нал­ног, осе­тљи­во обна­вља­ње и пажљи­во попра­вља­ње. Свр­ха овог
рада је да пока­же добар при­мер Син­га­пу­ра постиг­нут у врло ком­пли­ко­ва­ним усло­ви­ма
који одли­ку­ју мул­ти­ет­нич­ко дру­штво, као и да пока­же важност зајед­нич­ког дело­ва­ња
урба­ни­ста и струч­ња­ка за зашти­ту кул­тур­ног насле­ђа.

Кључ­не речи: кул­тур­но насле­ђе, урба­но пла­ни­ра­ње, кон­зер­ва­ци­ја, Син­га­пур

156 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Neven­ka Nova­ko­vić, Archi­tect
Cul­tu­ral Heri­ta­ge Pre­ser­va­tion Insti­tu­te of Bel­gra­de, Bel­gra­de, Ser­bia
neven­ka.nova­ko­vic­@be­o­grad­sko­na­sle­dje.rs

Robert Tiong Lee Kong, PhD, Asso­ci­a­te Pro­fes­sor

Nanyang Tec­hno­lo­gi­cal Uni­ver­sity, Sin­ga­po­re
clkti­ong@ntu.edu.sg

BUILT HERI­TA­GE AND URBAN PLAN­NING

PRO­CES­SES – SUC­CESSFUL EXAM­PLE OF SIN­GA­PO­RE

Abstract

Con­ser­va­tion of built heri­ta­ge is an inte­gral part of urban plan­ning and deve­lop­ment in Sin­ga­
po­re. The resto­ra­tion of histo­ric are­as adds vari­ety to stre­et­sca­pes and modu­la­tes the sca­le
of urban fabric, cre­a­ting the visual con­trast and exci­te­ment wit­hin the city whi­le pro­tec­ting
the impor­tant remin­ders and repre­sen­ta­ti­ons of Sin­ga­po­re’s rich and diver­se history. The
chal­len­ging and dif­fi­cult task star­ted in 1963 and from that time Sin­ga­po­re pro­tec­ted aro­und
7,000 buil­dings. In 1960s and 1970s, Sin­ga­po­re went thro­ugh rapid and mas­si­ve rede­ve­
lop­ment, when many old buil­dings were demo­lis­hed to make way for new con­struc­ti­ons.
Sin­ga­po­re’s uni­que cha­rac­ter could be lost, and that con­cer­ned many, lea­ding to the chan­ge
of atti­tu­de towards histo­ric buil­dings. In 1970s, the Pre­ser­va­tion of Monu­ments Board was
esta­blis­hed, and in 1970s and 1980s, the Urban Rede­ve­lop­ment Aut­ho­rity (URA) incor­po­ra­ted
histo­ric buil­dings and who­le are­as in the urban plan­ning of the city. The main prin­ci­ples of the
con­ser­va­tion of URA can be sum­med up in 3Rs – maxi­mum Reten­tion, sen­si­ti­ve Resto­ra­tion,
and care­ful Repa­ir. The pur­po­se of this paper is to show the Sin­ga­po­re’s good exam­ple done
in very com­pli­ca­ted con­di­ti­ons in the mul­ti-ethnic soci­ety, and to show the impor­tan­ce of the
uni­ted action of urban plan­ners and con­ser­va­tion spe­ci­a­lists.

Keywords: cul­tu­ral heri­ta­ge, urban plan­ning, con­ser­va­tion, Sin­ga­po­re

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 157

N. Novaković, R. Tiong Lee Kong

Intro­duc­tion

Sin­ga­po­re has tran­sfor­med from a deve­lo­ping nation to a deve­lo­ped one in less than
50 years, sin­ce gai­ning inde­pen­den­ce in 1965. Bet­we­en 1963 and 1965, Sin­ga­po­re was part
of the Fede­ra­tion of Malaysia, having pre­vi­o­usly been part of the Bri­tish Empi­re. Being a
sove­re­ign island city-sta­te in mari­ti­me Sout­he­ast Asia, it faced many chal­len­ges due to the
gro­wing popu­la­tion and the lack of land. Th the city tur­ned many restric­ti­ons to its advan­ta­ge
is an hono­ra­ble fact. Faced with dif­fi­cul­ti­es due to the incre­a­se in the popu­la­tion of dif­fe­
rent nati­o­na­li­ti­es, Sin­ga­po­re has found a balan­ce in which it has beco­me a desi­red pla­ce
for many peo­ple from India, Chi­na, and Malaysia. Bri­tish colo­nial influ­en­ce has also left an
inde­li­ble mark on history and archi­tec­tu­re. All the history and dif­fe­rent cul­tu­ral influ­en­ces
made a rich mix of cul­tu­re that makes Sin­ga­po­re a uni­que pla­ce in the World. As many other
mega­ci­ti­es, Sin­ga­po­re had many chal­len­ges in pre­ser­ving the histo­ric dis­tricts and giving
them new use. In New York City, an inte­gra­ted plan­ning appro­ach was taken aro­und High
Line,1 which have beco­me an urban park on the aban­do­ned rail line. It also hap­pe­ned with
Meat­pac­king Dis­trict, which was reju­ve­na­ted with pla­cing cul­tu­ral insti­tu­ti­ons in the ori­gi­nal
meat­pac­king indu­stry buil­dings. This gro­und-up plan­ning appro­ach has suc­ce­e­ded in tran­
sfor­ming the area into a dynamic neig­hbor­hood, and it was a task that Sin­ga­po­re per­for­med
in its own way. As it is expla­i­ned with a term of heri­ta­ge urba­nism,2 it con­si­ders the revi­
ta­li­za­tion and enhan­ce­ment of cul­tu­ral heri­ta­ge in spa­tial, urban, and lan­dsca­pe con­texts,
not vie­wed as iso­la­ted buil­dings, but rat­her as part of the wider envi­ron­ment. The con­texts
always affect heri­ta­ge and fin­ding new uses and pur­po­ses have a moti­va­ting effect on the
who­le envi­ron­ment and boosts its deve­lop­ment. This can sti­mu­la­te heri­ta­ge susta­i­na­bi­lity.

Con­ser­va­tion begin­nings

The idea of con­ser­ving and pre­ser­ving Sin­ga­po­re’s built heri­ta­ge is not a recent ini­
ti­a­ti­ve. Its history in fact goes back to the post­war period, when the colo­nial govern­ment
for­med the Com­mit­tee for the Pre­ser­va­tion of Histo­ric Sites and Anti­qu­i­ti­es in 1950.3 The
Com­mit­tee, hea­ded by Mic­hael W. F. Twe­e­die, who was then Direc­tor of the Raf­fles Muse­
um, was tasked with sug­ge­sting ways to main­tain the tomb of Sul­tan Iskan­dar Shah, the
last ruler of 14th-cen­tury Sin­ga­pur, and a 19th-cen­tury Chri­stian ceme­tery. Both the­se sites
on Fort Can­ning Hill were in a dila­pi­da­ted sta­te due to years of neglect and expo­su­re to
the weat­he­ring. In 1951, the com­mit­tee con­clu­ded that “the best way of com­me­mo­ra­ting
the peo­ple who were buried the­re” was to turn Fort Can­ning into a public park (ima­ge 1).4
Also, com­mit­tee was asked to make a list of histo­ric sites in Sin­ga­po­re,5 which can
be con­si­de­red as begin­ning of orga­ni­zed heri­ta­ge pro­tec­tion.6 The pur­po­se was to put up
pla­qu­es at the­se sites descri­bing the­ir sig­ni­fi­can­ce. The pla­que inscrip­ti­ons would be in
English, but if the site was of Malay or Chi­ne­se ori­gins, then Malay and Chi­ne­se text would
be cor­re­spon­dingly inser­ted along­si­de the English inscrip­tion. Thirty sites were iden­ti­fied,
most of which were built in 19th cen­tury.7 In that colo­nial times, most of the­se buil­dings
reflec­ted Bri­tish sen­ti­ments of what were con­si­de­red histo­ri­cally valu­a­ble. This inclu­ded

158 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figu­re 1. Fort Can­ning Hill – public park (aut­hors’ per­so­nal archi­ve)

tem­ples and other reli­gi­o­us insti­tu­ti­ons beca­u­se they were con­si­de­red aut­hen­ti­cally Asian.
The list inclu­ded secu­lar buil­dings and struc­tu­res like Elgin Brid­ge, Vic­to­ria The­a­tre, H.C.
Cald­well’s Hou­se, 3 Cole­man Stre­et and the Old Par­li­a­ment Hou­se, as well as pla­ces of
wor­ship belon­ging to the major reli­gi­ons prac­ti­ced in Sin­ga­po­re, Cat­he­dral of the Good
Shep­herd, St Andrew’s Cat­he­dral, Thian Hock Keng Tem­ple, Sri Mari­am­man Tem­ple and
Masjid Haj­jah Fati­mah as well as Iskan­dar Shah’s tomb and the gate­ways of the Chri­stian
ceme­tery at Fort Can­ning.
Sin­ga­po­re went thro­ugh rapid deve­lop­ment during 1960s and 1970s.8 In 1960, a qua­r­ter of
a mil­lion peo­ple were living in over­crow­ded slums in the 688-hec­ta­re city cen­ter, and anot­her
one-third in squ­at­ter are­as – all of whom urgently nee­ded reho­u­sing. Many struc­tu­res in the
city cen­ter were at least a cen­tury old and fal­ling apa­rt or had been cru­dely built by the squ­at­
ters. Besi­des being poten­tial fire hazards, the­se homes also lac­ked pro­per ven­ti­la­tion and sani­
ta­tion systems. In addi­tion, most were only two or three sto­ri­es high, which was une­co­no­mi­cal
use of valu­a­ble land.9 In that period, many old buil­dings were demo­lis­hed to make way for new
con­struc­ti­ons. By the early 1980s, Sin­ga­po­re’s city cen­ter was tran­sfor­med to con­cre­te, glass
and high-rise buil­dings. Loo­king like any other city, Sin­ga­po­re archi­tects felt that the coun­try
was losing its sen­se of iden­tity. Sin­ga­po­re uni­que cha­rac­ter could be lost, and that con­cer­ned
many, lea­ding in the chan­ge of atti­tu­de toward histo­ric buil­dings.10 In 1970s the Pre­ser­va­tion
of Monu­ments Board was esta­blis­hed and in 1970s and 1980s the Urban Rede­ve­lop­ment Aut­
ho­rity (URA – Sin­ga­po­re’s nati­o­nal land-use plan­ning aut­ho­rity) incor­po­ra­ted histo­ric buil­dings
and who­le are­as in the urban plan­ning of the city. In 1982 URA recom­men­ded loca­ti­ons for
inten­si­ve deve­lop­ment, major green spa­ces and sig­ni­fi­cant histo­ric dis­tricts to be con­ser­ved.
In 1986 Con­ser­va­tion Master Plan was made and in Cen­tral Area Struc­tu­re Plan con­ser­va­tion
of seven are­as was anno­un­ced. It was a time when clo­se to 100 shop­ho­u­ses were demo­lis­

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 159

N. Novaković, R. Tiong Lee Kong

Figu­re 2. Shop­ho­u­ses with the skyline in the bac­kgro­und

(aut­hors’ per­so­nal archi­ve)

hed per day. From the 1980s, the long-term land rec­la­ma­tion in Mari­na Bay gave URA the
con­fi­den­ce to retain its histo­ric dis­tricts such as Chi­na­town, Lit­tle India, Kam­pong Glam
and Boat Quay. The­se histo­ric dis­tricts were occupying pri­me land loca­ti­ons which could be
rede­ve­lo­ped to Gra­de A offi­ces and hotels. The suc­cess of the plan­ners is reflec­ted in this
exam­ple which shows us the uni­que appro­ach that Sin­ga­po­re has mana­ged to imple­ment
in the prac­ti­ce. Famo­us com­po­ser Gustav Mahler said Tra­di­tion is not to pre­ser­ve the ashes
but to pass on the fla­me.11 For the­se words to come true, not only an archi­tect is nee­ded, but
also a plan­ner and a lan­dsca­pe archi­tect. What Sin­ga­po­re gai­ned in term of con­ser­va­tion did
not hap­pen by chan­ce. It was a com­bi­na­tion of hard work and strong poli­ti­cal will. In 1987
URA resto­red 32 shop­ho­u­ses to moti­va­te the citi­zens and show them the way, demon­stra­
ting what old buil­dings could look like. Suc­cess of the con­ser­va­tion efforts was in ensu­ring
that the gui­de­li­nes were wor­ka­ble and accep­ta­ble. Eco­no­mi­cally attrac­ti­ve incen­ti­ves for
con­ser­ved pro­per­ti­es were desig­ned. The idea was to show to the owners how invest­ments
to resto­re the heri­ta­ge buil­dings could cre­a­te big­ger value. Such an appro­ach enco­u­ra­ged
the owners of shop­ho­us­ es to resto­re the­ir pro­per­ti­es (Fig. 2). Efforts were also made to take
care of the pre­ser­ved dis­tricts by buil­ding the essen­tial infra­struc­tu­re.

Plan­ning stra­te­gi­es

The first Con­cept Plan deve­lo­ped in 1971 was instru­men­tal in sha­ping the struc­tu­re
of the city and gui­ding its deve­lop­ment over time. The Con­cept Plan is a stra­te­gic land use
and tran­spor­ta­tion plan that gui­des Sin­ga­po­re’s long-term deve­lop­ment. Revi­e­wed every
ten years, the Con­cept Plan ensu­res that the­re is suf­fi­ci­ent land to meet the long-term

160 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figu­re 3. Map of con­ser­va­tion are­as and buil­dings with an enlar­ged detail
(https://www.ura.gov.sg/maps/?ser­vi­ce=con­ser­va­tion)

popu­la­tion and eco­no­mic growth needs whi­le pro­vi­ding a good qua­lity living envi­ron­ment
for citi­zens. The Master Plan (MP) is the sta­tu­tory land use plan which gui­des Sin­ga­po­re's
deve­lop­ment in the medi­um term over the next 10 to 15 years. It is revi­e­wed every five
years and tran­sla­tes the broad long-term stra­te­gi­es of the Con­cept Plan into deta­i­led plans
to gui­de the deve­lop­ment of land and pro­perty. The Master Plan shows the per­mis­si­ble land
use and den­sity for deve­lop­ments in Sin­ga­po­re. Impor­tant part of the plan­ning stra­te­gi­es
is iden­tity. In 2014 Master Plan the­re are ini­ti­at­ i­ves to pro­tect build heri­ta­ge and social
memory (Fig. 3). The exi­sting are­as with dis­tin­cti­ve iden­ti­ti­es will be enhan­ced, whi­le new
ones sho­uld be nur­tu­red in com­mu­nity-cen­tric ways. To make Sin­ga­po­re an ende­a­ring home
for all, idea is to pro­vi­de more com­mu­nity spa­ces to foster social inter­ac­tion and inte­gra­te
local heri­ta­ge and iden­tity into the deve­lop­ment and design of futu­re pro­jects. The­re is a
need for stren­gthe­ning col­la­bo­ra­tion with local com­mu­ni­ti­es and safe­gu­ar­ding local iden­tity
via con­ser­va­tion efforts and the desig­na­tion of iden­tity nodes.

Urban rene­wal stra­tegy

At URA which is respon­si­ble for the mana­ge­ment of land-use and directs the con­ser­
va­tion of nati­o­nal monu­ments and histo­ric are­as, plan­ners take a long-term appro­ach to
con­ser­va­tion, which forms a cri­ti­cal com­po­nent of urban plan­ning. With an area of 716
squ­a­re kilo­me­ters and a popu­la­tion of 5.4 mil­lion, Sin­ga­po­re’s needs as a city and a coun­
try goes from hou­sing and parks to indu­stry and infra­struc­tu­re, and requ­i­re a fine balan­ce.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 161

N. Novaković, R. Tiong Lee Kong

TYPE DE­S CRIP­T I­O­N A C­H I­E­V E­ME N T­

World Heri­ta­ge Sites are pla­ces of out­ The Sin­ga­po­re Bota­nic Gar­dens was dec­la­red
Heri­ta­ge Site­

stan­ding and uni­ver­sal value to huma­nity. a UNE­SCO World Heri­ta­ge Site on 4 July
World

Coun­tri­es can nomi­na­te sites, and the­ir nomi­ 2015, making it the first site in Sin­ga­po­re to
na­ti­ons will be eva­lu­a­ted by a com­mit­tee. The earn the sta­tus. It is also the first and only
suc­cessful sites will be listed on UNE­SCO’s tro­pi­cal bota­nic gar­den in Asia that reac­hed
World Heri­ta­ge List. UNE­SCO’s World Heri­ta­ge List. 

Na­ti­o­nal Monu­ments are buil­dings, sites and To date, 72 buil­dings have been regi­ste­red as
Monu­men­ts
Nati­o­nal

struc­tu­res of nati­o­nal sig­ni­fi­can­ce as well Nati­on­ al Monu­ments. They inclu­de the Cat­
as socio-histo­ri­cal, cul­tu­ral or archi­tec­tu­ral he­dral of the Good Shep­herd, Sul­tan Mosque,
merits. The­se monu­ments are legally pro­tec­ Sri Mari­am­man Tem­ple, the for­mer City Hall
ted by the Pre­ser­va­tion of Monu­ments Act.  and Supre­me Cou­rt, and Jurong Town Hall.

The Urban Rede­ve­lop­ment Aut­ho­rity (URA)

Con­ser­ved

More than 7,000 buil­dings have been con­

Buil­dings

over­se­es the con­ser­va­tion of buil­dings and

ser­ved, many of which are in the con­ser­ved
are­as. Con­ser­ved buil­dings need to fol­low the
histo­ric dis­tricts, such as Chi­na­town, Lit­tle
3Rs prin­ci­ples: maxi­mum Reten­tion, sen­si­ti­ve
India and Kam­pong Glam.
Resto­ra­tion and care­ful Repa­ir.

Table 1. Types of histo­ri­cal buil­dings or pla­ces in Sin­ga­po­re

Plan­ners need to make the balan­ce bet­we­en pre­ser­ving the old and making plans for the
new struc­tu­res. Con­ser­va­tion sho­uld not be vie­wed as iso­la­ted topic. It sho­uld be con­si­de­
red as a part of the urban rene­wal. A city needs to be con­stantly revi­ta­li­zed. In pro­cess of
rene­wing, essen­tial is to keep old parts of the city and as a sen­se of con­ti­nu­ity. The tou­rism
agen­da nowa­days helps in sup­por­ting the con­ser­va­tion of Sin­ga­po­re’s histo­ric dis­tricts as
in many other towns in the world, but what makes a dif­fe­ren­ce and a real agen­da was for
Sin­ga­po­re­ans and gene­ra­ti­ons to come.
By the 2000s, the most impor­tant histo­ric buil­dings were con­ser­ved. The citi­zens’ expec­
ta­ti­ons have risen with a gro­wing awa­re­ness and inte­rest in sha­ping a stron­ger sen­se of
col­lec­ti­ve past and iden­tity. In the latest public rese­arch, 80% of Sin­ga­po­re resi­dents agree
that it is vital to pre­ser­ve all the aspects of Sin­ga­po­re’s heri­ta­ge for cur­rent and futu­re
gene­ra­ti­ons.12 In the same rese­arch, 74% of Sin­ga­po­re resi­dents agree that “it is impor­tant
to learn abo­ut the cul­tu­res and tra­di­ti­ons of the coun­tri­es our ance­stors came from (e.g.,
cul­tu­res of Chi­na, India, the Malay Penin­su­la, etc.)”. Bet­we­en 1973 and 2018, the num­ber of
regi­ste­red nati­o­nal monu­ments incre­a­sed from 8 to 72. Sin­ga­po­re aut­ho­ri­ti­es con­ti­nu­o­usly
iden­tify new are­as to be con­ser­ved and are upda­ting its con­ser­va­tion gui­de­li­nes to impr­o­ve
the stan­dards of con­ser­va­tion works. In 2018, 7,000 buil­dings in more than 100 loca­ti­ons
were con­ser­ved (Table 1).

162 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 An inte­gral part of the URA’s con­ser­va­tion stra­tegy is to ensu­re that the essen­tial archi­
tec­tu­ral fea­tu­res and spa­tial cha­rac­te­ri­stics of the buil­dings are reta­i­ned whi­le allo­wing
fle­xi­bi­lity for adap­ti­ve reu­se, i.e., the pro­cess of reu­sing an exi­sting buil­ding for a pur­po­se
other than what it was ori­gi­nally desig­ned for. In fact, the URA’s fun­da­men­tal prin­ci­ple of
con­ser­va­tion appli­ca­ble to all con­ser­ved buil­dings in Sin­ga­po­re is maxi­mum Reten­tion,
sen­si­ti­ve Resto­ra­tion and care­ful Repa­ir13 – the 3Rs prin­ci­ple. Selec­ti­ve repla­ce­ment sho­uld
be con­si­de­red only when abso­lu­tely neces­sary. Total recon­struc­tion goes aga­inst accep­ted
inter­na­ti­o­nal con­ser­va­tion prac­ti­ces.

What would the futu­re be like?

Sin­ga­po­re will con­ti­nue the re-eva­lu­a­tion pro­cess, making spa­ce for gre­a­ter col­la­bo­
ra­tion bet­we­en pri­va­te and public sec­tors. The good exam­ple is that the histo­ric dis­tricts
as Chi­na­town, Lit­tle India, Kam­pong Glam, Eme­rald Hill, and Tiong Bahru are con­ser­ved
as a who­le, instead of sin­gu­lar buil­dings. What is nee­ded today, howe­ver, is a gre­at­ er
con­trol of the urban edge. For instan­ce, five-foot way sho­uld be kept for wal­king, not for
mer­chan­di­se. Many of the shop­ho­u­ses are empty and the­re is a gre­at urge to find a new
use which will be accep­ta­ble, beca­u­se costs of pre­ser­ving empty buil­dings are very high.
The bea­uty of the exte­ri­ors, wit­hin the­se histo­ric buil­dings is what can be seen, but the
histo­ric archi­tec­tu­re is being torn away in favor of a modern inter­i­or. The shop­ho­us­ es that
were built befo­re 1910 seem par­ti­cu­larly at risk, as the­ir uni­que inter­io­ r fea­tu­res are rapidly
being lost to the desi­res of modern desig­ners. In pla­ces like Chi­na­town, Telok Ayer, or
Amoy Stre­et, shop­ho­u­ses are often used as an alter­na­ti­ve offi­ce spa­ce. They’re espe­ci­ally
favo­red by star­tups or small com­pa­ni­es that want a loca­tion wit­hin or near the Cen­tral
Busi­ness Dis­trict, but can­not afford the high rents of con­ven­ti­on­ al offi­ces. They pro­vi­de a
lot of spa­ce, despi­te being in built-up are­as.
Alt­ho­ugh many of the con­ser­va­tion are­as have been suc­cessfully revi­ta­li­zed, the
so-cal­led spi­rit of the pla­ce has some­ti­mes been chan­ged. The rea­sons for that are in
new use which might not be appro­pri­a­te, and chan­ges nee­ded to suit the con­tem­po­rary
lifestyle made ine­vi­ta­ble chan­ge. The task is to make the chan­ge gra­dual, which requ­i­res
care­ful mana­ge­ment. When making chan­ges, one must make sure that they are rever­si­ble.14

Con­clu­sion

Urban rene­wal and plan­ning stra­te­gi­es are essen­tial first step in making a liva­ble
city. The next step is to respect and enfor­ce the law, as well as to attract owners to take
care of cul­tu­ral pro­per­ti­es by them­sel­ves. The rea­son why the imple­men­ta­tion of heri­ta­ge
pro­tec­tion works well in Sin­ga­po­re is that all the­se pre­mi­ses have been respec­ted. Con­ser­
ved histo­ric buil­dings and urban spa­ces help anchor a city’s dis­tin­cti­ve iden­tity, pro­vi­ding
resi­dents a sen­se of belon­ging, whi­le attrac­ting tou­rists to come.
In Sin­ga­po­re, pro­perty owners are enco­u­ra­ged to par­ti­ci­pa­te in the Con­ser­va­tion Ini­ti­a­
ted by Pri­va­te Owners Sche­me. In return, they are enti­tled to seve­ral eco­no­mic incen­ti­ves.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 163

N. Novaković, R. Tiong Lee Kong

Also, the­re are a few tax reli­efs given to owners of con­ser­ved buil­dings. Govern­ment made
Tax Exemp­ti­on Sche­me for Dona­ti­ons to Nati­on­ al Monu­ments to help the owner/tru­stee
to rai­se funds and use the dona­ti­ons to resto­re the monu­ments.
Respec­ting dif­fe­rent bac­kgro­und of heri­ta­ge in a high-tech city is one of the finest achi­
e­ve­ments of Sin­ga­po­re. A soci­ety that stri­ves towards con­stant pro­gress but at the same
time respects its own past and the diver­sity of the ethnic gro­ups, ine­vi­tably impro­ves the
qua­lity of life of its citi­zens. Con­stant revi­ew, con­si­stent law enfor­ce­ment and inno­va­ti­ve
plan­ning are the key to Sin­ga­po­re’s suc­cess and a model to fol­low.15 A model that shows
con­ser­va­tion can be effec­ti­vely balan­ced and adap­ted in a well-deve­lo­ped city.

Notes

1 Fri­ends of the High Line, www.the­hig­hli­ne.org­/abo­ut. Retri­e­ved Janu­ary 2021.

2 Obad Šći­ta­ro­ci, M., Boja­nić Obad Šći­ta­ro­ci, B. (2019) Heri­ta­ge Urba­nism, Susta­i­na­bi­lity 2019,11, 2669;
doi:10.3390/su11092669
3 Old gra­ves exa­mi­ned. (1950, Octo­ber 20). The Stra­its Times, p. 4. Mic­ro­film Reel NL02504. Retri­e­ved
from New­spa­per SG.
4 Plans to pre­ser­ve & bea­ut­ ify old ceme­tery at Fort Can­ning. (1951, Octo­ber 17). The Sin­ga­po­re Free Press,
p. 5. Mic­ro­film Reel NL3658. Retri­ev­ ed from New­spa­per SG.
5 Plan to pre­ser­ve all histo­ri­cal buil­dings. (1954, Novem­ber 4) Sin­ga­po­re Stan­dard, p. 4. Mic­ro­film Reel
NL2605. Retri­e­ved from New­spa­per SG.
6 Blac­kburn K.,Tan Peng Hong A., The Emer­gen­ce of Heri­ta­ge Con­ser­va­tion in Sin­ga­po­re and the Pre­ser­va­tion
of Monu­ments Board (1958–1976), Sout­he­ast Asian Stu­di­es, Vol. 4, No. 2, August 2015, pp. 341–364,
Cen­ter for Sout­he­ast Asian Stu­di­es, Kyoto Uni­ver­sity.
7 Gib­son-Hill, G. A. (1954). Pla­qu­es on old buil­dings. In Anci­ent Monu­ments Com­mit­tee, 625/54. Retri­e­ved
from Nati­o­nal Archi­ves of Sin­ga­po­re. (Mic­ro­film no.: PRO 14).
8 Lih, Chan Yew (2005). Con­ser­va­tion and chan­ge – A Sin­ga­po­re case of urban con­ser­va­tion and
deve­lop­ment. In: 15th ICO­MOS Gene­ral Assembly and Inter­na­ti­o­nal Sympo­si­um: ‘Monu­ments
and sites in the­ir set­ting – con­ser­ving cul­tu­ral heri­ta­ge in chan­ging tow­nsca­pes and lan­dsca­pes’,
17 – 21 Oct 2005, Xi'an, Chi­na.
9 Teh, C.W. (1975) Public hou­sing in Sin­ga­po­re: an over­vi­ew, in: S.H.K. Yeh (Ed.) Public Hou­sing in Sin­ga­po­re,
pp. 5–6, 97–98. Sin­ga­po­re: Sin­ga­po­re Uni­ver­sity Press.
10 Crin­son, M. (2003). Modern Archi­tec­tu­re and the End of Empi­re, Ashga­te, ISBN 0754635104,
9780754635109.
11 This was first con­ce­i­ved, in a slightly dif­fe­rent form, by Tho­mas More, and used by many others after­wards.
12 Sou­r­ce: Heri­ta­ge Awa­re­ness Sur­vey, The Heri­ta­ge Awa­re­ness Sur­veys a regu­lar study con­duc­ted by the
Nati­o­nal Heri­ta­ge Board to access the level of inte­rest, awa­re­ness, par­ti­ci­pa­tion and atti­tu­des toward
heri­ta­ge among Sin­ga­po­re Citi­zens and Per­ma­nent Resi­dents.
13 Urban Rede­ve­lop­ment Aut­ho­rity. (2021). Con­ser­va­tion gui­de­li­nes. Retri­e­ved from Urban Rede­ve­lop­ment
Aut­ho­rity web­si­te: www.ura.gov.sg
14 Bur­ra Char­ter Artic­le 15
15 In 2018, Sin­ga­po­re Govern­ment orga­ni­zed inter­na­ti­o­nal edu­ca­ti­o­nal pro­gram Urban Con­ser­va­tion – Sin­
ga­po­re Jou­r­ney. in which Ser­bia was one of the par­ti­ci­pants in the tra­i­ning.

164 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 165
 711.4:502.131.1(497.11 Смедерево)
7.025(497.11)

Mилица Ђур­ђе­вић, маст. инж. урб.

Нови Сад, Срби­ја
mili­ca.djur­dje­vic94@gmail.com

Mилица Ристо­вић, маст. инж. урб.

Бео­град, Срби­ја
risto­vic­mi­li­ca.urb@gmail.com

ОДР­ЖИ­ВО УПРА­ВЉА­ЊЕ ГРА­ДИ­ТЕЉ­СКИМ НАСЛЕ­ЂЕМ

КАО ПОТЕН­ЦИ­ЈАЛ ЛОКАЛ­НОГ ЕКО­НОМ­СКОГ
РАЗ­ВО­ЈА – ПРИ­МЕР СМЕ­ДЕ­РЕ­ВА, СРБИ­ЈА

Апстракт

У окви­ру уоби­ча­је­ног, тра­ди­ци­о­нал­ног при­сту­па акти­ва­ци­ји и реви­та­ли­за­ци­ји гра­ди­тељ­

ског насле­ђа, с пола­зи­штем из пер­спек­ти­ве њего­ве зашти­те и про­мо­ци­је, нису у довољ­
ној мери пре­по­зна­ти потен­ци­јал и покре­тач­ка сна­га које има када је реч о локал­ном
еко­ном­ском раз­во­ју и кре­и­ра­њу локал­них урба­них поли­ти­ка. Први део рада при­ка­за­ће
савре­ме­ну про­бле­ма­ти­ку актив­не зашти­те и одр­жи­вог упра­вља­ња насле­ђем, гло­бал­не
ини­ци­ја­ти­ве у том погле­ду, ана­ли­зу посто­је­ћег регу­ла­тор­ног и стра­те­шког окви­ра у Срби­
ји, као и иза­зо­ве који се у прак­си јавља­ју. У дру­гом делу рада фокус ће бити ста­вљен на
актив­ну зашти­ту и реви­та­ли­за­ци­ју као део инте­грал­ног при­сту­па урба­ном раз­во­ју и нове
инстру­мен­те који гра­ди­тељ­ско насле­ђе могу тре­ти­ра­ти као један од основ­них раз­вој­них
ресур­са локал­не само­у­пра­ве, исто­вре­ме­но допри­но­се­ћи њего­вом очу­ва­њу и зашти­ти.
При­ка­за­на сту­ди­ја слу­ча­ја је град Сме­де­ре­во, као про­стор бога­тог и сло­је­ви­тог исто­риј­
ског насле­ђа, од сред­њо­ве­ков­ног, пре­ко модер­ни­стич­ког и инду­стриј­ског, до насле­ђа
у нај­ши­рем обу­хва­ту, попут мре­же јав­них про­сто­ра. При­ка­за­ни моде­ли пред­ста­вља­ју
резул­тат истра­жи­ва­ња дела мастер радо­ва изра­ђе­них 2018. годи­не у окви­ру мастер
про­гра­ма Инте­грал­ни урба­ни­зам, на Архи­тек­тон­ском факул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бео­
гра­ду, рађе­них под окри­љем DANUrB про­јек­та у окви­ру INTER­REG Danu­be Tran­sna­ti­o­nal
pro­gram­me. Основ­на тема мастер тезе јесте јача­ње кул­тур­ног иден­ти­те­та на под­руч­ју
Дуна­ва, а поје­ди­нач­ни радо­ви у окви­ру под­те­ме упра­вља­ње про­стор­ним раз­во­јем, дају
раз­ли­чи­те моде­ле укљу­чи­ва­ња гра­ди­тељ­ског насле­ђа у овај про­цес, пре­по­зна­ју­ћи га
као основ­ни потен­ци­јал раз­во­ја.

Кључ­не речи: одр­жи­ви локал­ни раз­вој, стра­те­шки про­јек­ти, нови моде­ли и инстру­мен­ти
упра­вља­ња, инте­грал­ни при­ступ, кон­тек­сту­а­ли­за­ци­ја гло­бал­них ини­ци­ја­ти­ва

166 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Mili­ca Đur­đe­vić, MSc in Urbanism
Novi Sad, Ser­bia
mili­ca.djur­dje­vic94@gmail.com

Mili­ca Risto­vić, MSc in Urbanism

Bel­gra­de, Ser­bia
risto­vic­mi­li­ca.urb@gmail.com

SUSTAINABLE MANAGEMENT OF ARCHITECTURAL

HERITAGE AS LOCAL ECONOMIC DEVELOPMENT
POTENTIAL – THE CASE STUDY OF SMEDEREVO, SERBIA

Abstract

Common traditional approaches to the activation and revitalization of architectural heritage

from the perspective of its preservation and promotion do not use its full potential and
driving power in local economic development and the process of creating local urban policies.
The first section of this paper reviews the issue of active and sustainable management of
architectural heritage, global initiatives in that field, as well as the regulatory and strategic
framework in Serbia and current challenges on the local level. Furthermore, this paper focuses
on the architectural heritage revitalization as part of the integrated planning approach and
presents new instruments that put architectural and cultural heritage at the center of the
sustainable local development process. The concept is presented on the case study of
Smederevo, with its rich and vivid historical heritage which includes medieval, modern and
industrial heritage, along with the network of historic urban places. The approaches presented
in this paper are composed of the results from students’ research conducted in 2018 at
the University of Belgrade, Faculty of Architecture, as a part of their final master project.
The research was part of the DANUrB project under the INTERREG Danube international
programme. The main topic of the master project was strengthening the local identity of
the Danubian area. Each student‘s project proposes a different model for the activation of
urban and architectural heritage with the view to fostering local sustainable development.

Keywords: sustainable local development, flagship projects, new models and development
instruments, integrated approach, contextualizing global initiatives

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 167

М. Ђурђевић, М. Ристовић

Увод

Гра­ди­тељ­ско насле­ђе оду­век има зна­чај­ну уло­гу у раз­во­ју гра­до­ва и кул­ту­ре, а

тај зна­чај је пре­по­знат на гло­бал­ном нивоу, посеб­но у 20. и 21. веку, што се може
виде­ти кроз раз­ли­чи­те доку­мен­те и пове­ље усво­је­не у овом раз­до­бљу – од Атин­ске,
пре­ко Вене­ци­јан­ске и Хел­син­шке пове­ље до савре­ме­них аген­ди. Са дру­ге стра­не,
појам одр­жи­во­сти је током деце­ни­ја од кон­цеп­та постао око­сни­ца урба­ног, али и раз­
во­ја дру­штва у цели­ни. С тим у вези, у про­те­клих 40 годи­на почи­ње се уви­ђа­ти важна
уло­га гра­ди­тељ­ског насле­ђа у одр­жи­вом раз­во­ју гра­до­ва, што пре­по­зна­је и акту­ел­
на Аген­да 2030 за одр­жи­ви раз­вој у окви­ру Циља 11, којим се тежи инклу­зив­но­сти,
без­бед­но­сти, отпор­но­сти и одр­жи­во­сти гра­до­ва и насе­ља, као и Нова урба­на аген­да,
којом се поме­ну­ти циљ детаљ­ни­је раз­ра­ђу­је. Посе­бан осврт на ову област напра­вљен
је у окви­ру тач­ке 11.4, где се наво­ди да је нео­пх­ од­но поја­ча­ти напо­ре за зашти­ту и
очу­ва­ње свет­ског кул­тур­ног и при­род­ног насле­ђа.1

Кон­текст европ­ских поли­ти­ка одр­жи­вог раз­во­ја у

обла­сти гра­ди­тељ­ског насле­ђа

Гло­бал­ни кон­текст поста­вљен међу­на­род­но при­зна­тим пове­ља­ма и стра­те­шким

доку­мен­ти­ма, попут Нове урба­не аген­де, пре­но­си се на европ­ски кон­текст којем при­
па­да и Срби­ја. Европ­ска зајед­ни­ца ула­же вели­ке напо­ре у циљу очу­ва­ња гра­ди­тељ­ског
насле­ђа и њего­вог укљу­чи­ва­ња у савре­ме­не про­це­се раз­во­ја гра­до­ва. Пре­по­ру­ке
Коми­те­та мини­ста­ра за Европ­ску стра­те­ги­ју кул­тур­ног насле­ђа за 21. век, усво­је­не
2017. годи­не, исти­чу да су зашти­та, кон­зер­ва­ци­ја, про­мо­ци­ја и уна­пре­ђе­ње кул­тур­ног
насле­ђа од вели­ког зна­ча­ја у изград­њи инклу­зив­них и пра­вед­них зајед­ни­ца, које се
засни­ва­ју на зајед­нич­ким вред­но­сти­ма и насле­ђу Евро­пе. Поли­ти­ке зашти­те насле­ђа
игра­ју вели­ку уло­гу у уна­пре­ђе­њу живот­ног окру­же­ња и ква­ли­те­та живо­та. Посеб­но
се нагла­ша­ва упра­вља­ње кул­тур­ним насле­ђем и нео­п­ход­ност за кохе­рент­ним и ефи­
ка­сним мера­ма свих европ­ских држа­ва. Пре­по­ру­ке поме­ну­тог Коми­те­та мини­ста­ра
земља­ма чла­ни­ца­ма,2 зајед­но са закључ­ци­ма зна­чај­них кон­вен­ци­ја (Европ­ска кул­тур­
на кон­вен­ци­ја, Париз, 1954; Кон­вен­ци­ја о зашти­ти архи­тек­тон­ског насле­ђа Евро­пе,
Гра­на­да, 1985; итд.), посеб­но основ­ним закључ­ци­ма Фаро кон­вен­ци­је о вред­но­сти­ма
кул­тур­ног насле­ђа за дру­штво3, пред­ста­вља­ју осно­ву за формулисањe пре­по­ру­ка
Стра­те­ги­је 21: Стра­те­ги­је европ­ске кул­тур­не башти­не за 21. век. Зна­чај тог чина огле­
да се у томе да се почет­ком 21. века насле­ђе не посма­тра само с аспек­та соп­стве­не
зашти­те, обно­ве и про­мо­ци­је, већ и са одго­во­ри­ма на пита­ња за кога и с којим циљем.
Тиме је област кул­тур­ног, а самим тим и гра­ди­тељ­ског насле­ђа ста­вље­на у шири
кон­текст стра­те­шког и урба­ног раз­во­ја гра­до­ва и зајед­ни­ца, где се насле­ђе посма­тра
као кључ­но за изград­њу иден­ти­те­та зајед­ни­ца и соци­јал­них веза. Поред чиње­ни­це да
пред­ста­вља зна­ча­јан ресурс тури­зма, запо­шља­ва­ња и еду­ка­ци­је, поста­је пре­по­знат
фак­тор соци­јал­ног и еко­ном­ског раз­во­ја као сег­ме­на­та одр­жи­во­сти. Насле­ђе у окви­
ру стра­те­шког и одр­жи­вог раз­во­ја може допри­не­ти оства­ри­ва­њу и дру­гих сек­тор­ских

168 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

циље­ва и обрат­но. Ова­кав поглед на потен­ци­ја­ле кул­тур­ног и гра­ди­тељ­ског насле­ђа
и савре­ме­ни трет­ман у обла­сти упра­вља­ња и зашти­те зах­те­ва­ју инте­грал­ни при­ступ,
где бене­фи­те и одго­вор­ност за насле­ђе има дру­штво у цели­ни, на међу­на­род­ном,
наци­о­нал­ном и локал­ном нивоу. Три основ­не ком­по­нен­те Стра­те­ги­је 21 јесу: соци­јал­на
ком­по­нен­та – која про­мо­ви­ше разно­ли­кост, осна­жи­ва­ње зајед­ни­ца и пар­ти­ци­па­тив­но
упра­вља­ње, ком­по­нен­та тери­то­ри­јал­ног и еко­ном­ског раз­во­ја – јача­ње допри­но­са
насле­ђа одр­жи­вом раз­во­ју који се засни­ва на локал­ним ресур­си­ма, тури­зму и запо­
шља­ва­њу, и ком­по­нен­та зна­ња и еду­ка­ци­је – истра­жи­ва­ње, фор­ми­ра­ње цен­та­ра за
еду­ка­ци­ју про­фе­си­о­на­ла­ца уз савре­ме­не тре­нин­ге, обу­ку и истра­жи­вач­ку делат­ност.4
Тако поста­вљен оквир за раз­вој наци­о­нал­них стра­те­ги­ја поје­ди­нач­них држа­ва
Евро­пе омо­гу­ћа­ва да се инте­грал­ним при­сту­пом гра­ди­тељ­ско насле­ђе, посеб­но у обла­
сти тери­то­ри­јал­ног раз­во­ја, посма­тра не као огра­ни­че­ње и пре­пре­ка већ као вре­дан
ресурс и покре­тач раз­во­ја у пољи­ма ван саме обла­сти зашти­те кул­тур­ног и гра­ди­
тељ­ског насле­ђа. Стра­те­шке циље­ве у окви­ру наве­де­них европ­ских поли­ти­ка веза­них
за насле­ђе Европ­ска уни­ја оства­ру­је пру­жа­ју­ћи финан­сиј­ску подр­шку у окви­ру низа
про­гра­ма као што су: Кре­а­тив­на Евро­па, Хори­зонт 2020, Ера­змус+, Евро­па за гра­ђа­не
и гра­ђан­ке, те струк­ту­рал­ни и кохе­зи­о­ни фон­до­ви Европ­ске уни­је.5 Про­гра­ми попут
поме­ну­тих ука­зу­ју да кроз инте­грал­ни при­ступ упра­вља­њу њиме, кул­тур­но насле­ђе
узи­ма актив­но уче­шће у раз­во­ју под­руч­ја, пове­ћа­ва­ју­ћи самим тим могућ­но­сти за
обез­бе­ђи­ва­ње финан­сиј­ских сред­ста­ва нео­п­ход­них за соп­стве­но одр­жа­ва­ње и одр­
жи­ви раз­вој у цели­ни. 

Кон­текст Срби­је – наци­о­нал­не поли­ти­ке у обла­сти

одр­жи­вог раз­во­ја и кул­тур­ног насле­ђа

Као у мно­гим дру­гим обла­сти­ма, и у пољу упра­вља­ња кул­тур­ним насле­ђем Срби­ја

тежи стра­те­шким окви­ри­ма поста­вље­ним на гло­бал­ном и европ­ском нивоу, међу­тим
за њима у мањој или већој мери зао­ста­је. Репу­бли­ка Срби­ја нема посеб­ну наци­он­ ал­
ну стра­те­ги­ју за кул­тур­но или гра­ди­тељ­ско насле­ђе, већ је, када на пла­ну сек­тор­ских
поли­ти­ка, оно обу­хва­ће­но Стра­те­ги­јом раз­во­ја кул­ту­ре Репу­бли­ке Срби­је од 2020. до
2029. годи­не6. С обзи­ром на шири­ну поља кул­ту­ре, а самим тим и стра­те­шког обу­хва­та
који пре­тен­ду­је да покри­је, ова стра­те­ги­ја даје при­лич­но опште смер­ни­це у свим пољи­
ма, без капа­ци­те­та да директ­ни­је дефи­ни­ше сва­ко од њих поје­ди­нач­но, укљу­чу­ју­ћи и
домен гра­ди­тељ­ског насле­ђа. Иако као пола­зну осно­ву има зако­не у обла­сти кул­ту­
ре, Стра­те­ги­ја раз­во­ја кул­ту­ре Репу­бли­ке Срби­је у окви­ру ана­ли­зе посто­је­ћег ста­ња
пре­по­зна­је чиње­ни­цу да Закон о кул­тур­ним добри­ма није суштин­ски мењан од 1994.
годи­не, а како је од тада рати­фи­ко­ва­но више међу­на­род­них кон­вен­ци­ја о кул­тур­ној
башти­ни, посто­ји реал­на потре­ба за њего­вом изме­ном и акту­е­ли­за­ци­јом, као и потре­
ба за доно­ше­њем зако­на о зашти­ти непо­крет­них кул­тур­них доба­ра, што Стра­те­ги­ја
кроз посеб­не мере и пред­ви­ђа. Као про­блем, исти­че се и мре­жа инсти­ту­ци­ја у систе­му
упра­вља­ња спо­ме­ни­ци­ма кул­ту­ре, с посеб­ним освр­том на однос њихо­вих над­ле­жно­
сти и опе­ра­тив­них могућ­но­сти, као и чиње­ни­ца да су ула­га­ња у зашти­ту и обно­ву

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 169

М. Ђурђевић, М. Ристовић

пре­ба­че­на на ниво поје­ди­них локал­них само­у­пра­ва које нема­ју јед­на­ка сред­ства на

рас­по­ла­га­њу, чиме су кул­тур­на добра ста­вље­на у нерав­но­пра­ван поло­жај зави­сан
од, гене­рал­но непо­вољ­них, локал­них буџе­та. Стра­те­ги­ја у окви­ру наче­ла пре­по­зна­је
потре­бу за раз­во­јем међу­на­род­не сарад­ње, али и потре­бу за савре­ме­ним моде­ли­
ма финан­си­ра­ња и схва­та­њем кул­ту­ре у цели­ни као при­вред­ног потен­ци­ја­ла. Кроз
мере се дају смер­ни­це за дивер­зи­фи­ка­ци­ју моде­ла финан­си­ра­ња кроз јав­но-при­ват­на
парт­нер­ства, спон­зор­ства и међу­на­род­не фон­до­ве, међу­тим, с обзи­ром на поме­ну­ту
шири­ну обу­хва­та, она нема капа­ци­те­та за опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју наче­ла.
Потен­ци­јал посто­ји у пове­зи­ва­њу ове стра­те­ги­је са дру­гим доку­мен­том, а то је
Стра­те­ги­ја одр­жи­вог и инте­грал­ног урба­ног раз­во­ја Репу­бли­ке Срби­је до 2030. годи­не,
као доку­мен­том наци­о­нал­не урба­не поли­ти­ке који коор­ди­ни­ше раз­ли­чи­тим сек­то­ри­ма
раз­во­ја, кон­тек­сту­а­ли­зу­ју­ћи исто­вре­ме­но европ­ске про­стор­не и раз­вој­не поли­ти­ке на
наци­о­нал­ном нивоу, пру­жа­ју­ћи тиме оквир за коор­ди­ни­са­но обли­ко­ва­ње и доно­ше­ње
како сек­тор­ских поли­ти­ка тако и локал­них стра­те­ги­ја инте­грал­ног урба­ног раз­во­ја.
У окви­ру стра­те­шког прав­ца 2: Уре­ђе­ње урба­них насе­ља, овај доку­мент дефи­ни­ше
јасан пакет мера: 2.2. Уре­ђе­ње кул­тур­не башти­не и кул­ту­ре. Тако­ђе, опре­де­ље­но је
шест при­о­ри­тет­них под­руч­ја интер­вен­ци­је у урба­ним насе­љи­ма где се гра­ди­тељ­ско
насле­ђе пре­по­зна­је у окви­ру при­о­ри­тет­ног под­руч­ја 6. про­стор­не цели­не са кул­тур­ним
и гра­ди­тељ­ским насле­ђем, важним репе­ри­ма кул­тур­ног и исто­риј­ског раз­во­ја урба­ног
насе­ља / гру­па­ци­је урба­них насе­ља. Дефи­ни­са­на при­о­ри­тет­на под­руч­ја усме­ра­ва­ју
изра­ду локал­них стра­те­ги­ја инте­грал­ног урба­ног раз­во­ја који­ма би се утвр­ђи­ва­ли
стра­те­шки про­јек­ти, одно­сно сето­ви про­је­ка­та.7
На тај начин пости­же се импле­мен­та­ци­ја наци­о­нал­них стра­те­шких циље­ва кроз
локал­не стра­те­ги­је инте­грал­ног раз­во­ја и фор­ми­ра­ње про­је­ка­та који су на лини­ји
европ­ских раз­вој­них поли­ти­ка, са који­ма је Стра­те­ги­ја одр­жи­вог и инте­грал­ног урба­ног
раз­во­ја Репу­бли­ке Срби­је ускла­ђе­на. Важност поме­ну­те ускла­ђе­но­сти лежи у чиње­
ни­ци да би на такав начин фор­ми­ра­ни про­јек­ти / сето­ви про­је­ка­та на локал­ном нивоу
има­ли вели­ки потен­ци­јал за уче­шће у раз­ли­чи­тим про­јек­ти­ма међу­на­род­не сарад­ње,
као јед­ног од воде­ћих стра­те­шки опре­де­ље­ња у пољу кул­ту­ре, док би са дру­ге стра­
не могли бити финан­си­ра­ни или суфи­нан­си­ра­ни из сред­ста­ва Европ­ске уни­је која су
Срби­ји доступ­на кроз при­ступ­не фон­до­ве. Ова­квим усме­ра­ва­њем локал­них стра­те­
шких пра­ва­ца и ком­би­но­ва­њем раз­ли­чи­тих изво­ра финан­си­ра­ња била би омо­гу­ће­на
већа ула­га­ња у обно­ву и очу­ва­ње гра­ди­тељ­ског насле­ђа, али и инте­гри­са­но реша­ва­ње
циље­ва из неко­ли­ко сек­тор­ских обла­сти кроз инте­грал­ни при­ступ.

Гра­ди­тељ­ско насле­ђе као основ одр­жи­вог раз­во­ја,

импле­мен­та­ци­ја тео­риј­ског окви­ра – сту­ди­ја слу­ча­ја:
Град Сме­де­ре­во

Град Сме­де­ре­во, као поли­гон истра­жи­ва­ња и импле­мен­та­ци­је тео­риј­ског окви­

ра, ода­бран је пре­вас­ход­но због сво­је пози­ци­је на Дуна­ву и изра­же­не сло­је­ви­
то­сти кул­тур­но-исто­риј­ског насле­ђа. Као град који је настао на месту суче­ља­ва­

170 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

ња ути­ца­ја два­ју вели­ких цар­ста­ва, Угар­ског и Ото­ман­ског, на оба­ли нека­да­шњег
Рим­ског лиме­са, а током свог раз­во­ја кон­стант­но бивао на глав­ним сао­бра­ћај­
ним и трго­вин­ским кори­до­ри­ма, непо­бит­но је трпео зна­чај­не ути­ца­је раз­ли­чи­тих
кул­ту­ра, које су у сло­је­ви­ма раз­во­ја овог гра­да оста­вља­ле мно­го­број­не печа­те,
мање или више видљи­ве. Поред антич­ког насле­ђа насе­ља Монс Ауре­ус, Сме­де­
ре­во, као сред­њо­ве­ков­ну пре­сто­ни­цу Срби­је одли­ку­је јед­на од нај­ве­ћих рав­ни­
чар­ских твр­ђа­ва у Евро­пи. Са дру­ге стра­не, у сво­јој модер­ној исто­ри­ји, овај град
је пред­ста­вљао један од инду­стриј­ских цен­та­ра Срби­је, што га чини сте­ци­штем
инду­стриј­ског насле­ђа из раз­ли­чи­тих пери­о­да XX века, а с обзи­ром на вели­
ка раза­ра­ња која је пре­тр­пе­ло током Дру­гог свет­ског рата, бога­то је и насле­ђем
модер­не наста­лим у току обно­ве гра­да, али и раз­ли­чи­тим тран­сфор­ма­ци­ја­ма
урба­не матри­це које је град пре­тр­пео до дана­шњих дана. Поред сло­је­ви­то­сти и
разно­вр­сно­сти гра­ди­тељ­ског насле­ђа, оно је ипак само дели­мич­но уче­ство­ва­ло у
фор­ми­ра­њу савре­ме­ног иден­ти­те­та гра­да – пре­вас­ход­но захва­љу­ју­ћи екс­пан­зив­
ном раз­во­ју Сме­де­ре­ва након Дру­гог свет­ског рата и трен­ду општег дру­штве­но-
-еко­ном­ског напрет­ка у соци­ја­ли­стич­ком пери­о­ду, који је у дру­ги план ста­вио локал­
не спе­ци­фич­но­сти, а иден­ти­те­те локал­не зајед­ни­це поста­вио на новим, уни­вер­зал­
ним теме­љи­ма. Поред несум­њи­вог иден­ти­тет­ског репе­ра – Сме­де­рев­ске твр­ђа­ве,
исто­риј­ска, урба­ни­стич­ка, архи­тек­тон­ска, стил­ска хете­ро­ге­ност насле­ђа пре­по­зна­је
се као један од теме­ља иден­ти­те­та гра­да, пред­ста­вља­ју­ћи исто­вре­ме­но иза­зов и
потен­ци­јал за упра­вља­ње њиме као ресур­сом. Оно је у акту­ел­ним локал­ним стра­
те­шким и раз­вој­ним доку­мен­ти­ма пре­по­зна­то као потен­ци­јал раз­во­ја пре све­га
тури­зма, зајед­но са Дуна­вом као пола­зи­штем иден­ти­те­та гра­да. На сли­чан начин
сагле­да­ва се и у важе­ћој план­ској доку­мен­та­ци­ји Сме­де­ре­ва8, са дефи­ни­са­ним фор­
мал­ним еле­мен­ти­ма зашти­те и кори­шће­ња који про­ис­ти­чу из акту­ел­ног леги­сла­
тив­ног окви­ра, као и назна­че­ним стра­те­шким потен­ци­ја­ли­ма са ста­но­ви­шта раз­во­ја
тури­зма. Пита­ње инте­грал­ног при­сту­па зашти­ти, кори­шће­њу и уна­пре­ђе­њу гра­
ди­тељ­ског насле­ђа као ресур­са и потен­ци­ја­ла за одр­жи­ви раз­вој, назна­че­но је у
стра­те­шким план­ским доку­мен­ти­ма, попут Про­стор­ног пла­на гра­да Сме­де­ре­ва или
Гене­рал­ног урба­ни­стич­ког пла­на Сме­де­ре­ва, у виду оквир­них про­грам­ских назна­ка
и пра­ва­ца раз­во­ја.
Пола­зе­ћи од при­ка­за­ног кон­тек­ста, при­сту­пи­ло се истра­жи­ва­њу пита­ња трет­ма­на
гра­ди­тељ­ског насле­ђа Сме­де­ре­ва, с аспек­та инте­грал­ног при­сту­па урба­ном раз­во­ју
и нових инстру­ме­на­та који насле­ђе тре­ти­ра­ју као један од бит­них еле­ме­на­та раз­во­ја
локал­не зајед­ни­це, исто­вре­ме­но допри­но­се­ћи њего­вом трај­ном очу­ва­њу, зашти­ти и
инте­гри­са­њу у савре­ме­не токо­ве еко­ном­ског и соци­јал­ног раз­во­ја. Радо­ви при­ка­за­ни
у настав­ку, резул­тат су мастер про­јек­та сту­де­на­та Архи­тек­тон­ског факул­те­та – мастер
про­грам Инте­грал­ни урба­ни­зам, рађе­ни у окви­ру DANUrB про­јек­та, где је општа темат­
ска област била Јача­ње кул­тур­ног иден­ти­те­та дунав­ског под­руч­ја. Зајед­нич­ка тема
свих при­ка­за­них радо­ва јесте инте­грал­ни при­ступ зашти­ти, про­мо­ци­ји и упра­вља­њу
гра­ди­тељ­ским насле­ђем у свр­ху под­сти­ца­ња локал­ног урба­ног раз­во­ја. Резул­тат је
сет про­је­ка­та који се баве тема­ма одр­жи­вог урба­ног раз­во­ја, засно­ва­них на реал­ним

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 171

М. Ђурђевић, М. Ристовић

урба­ним про­бле­ми­ма гра­да Сме­де­ре­ва, њего­вим план­ским осно­ва­ма и стра­те­шким

раз­вој­ним прав­ци­ма, али исто­вре­ме­но реше­ња осло­ње­них и на гло­бал­не циље­ве одр­
жи­вог раз­во­ја, европ­ских поли­ти­ка и савре­ме­них тен­ден­ци­ја инте­грал­ног при­сту­па у
пла­ни­ра­њу. У окви­ру про­је­ка­та пред­ла­жу се нови инстру­мен­ти под­сти­ца­ња урба­ног
раз­во­ја, дефи­ни­шу мере спро­во­ђе­ња, основ­ни носи­о­ци про­јек­та, парт­не­ри и уче­сни­
ци, као и тех­ни­ке пар­ти­ци­па­ци­је гра­ђа­на. Сви пред­ло­же­ни про­јек­ти иден­ти­фи­ку­ју
доступ­не изво­ре финан­си­ра­ња како на наци­о­нал­ном тако и на међу­на­род­ном нивоу у
окви­ру при­ступ­них фон­до­ва Европ­ске уни­је, који су доступ­ни гра­до­ви­ма и општи­на­ма
у Срби­ји.9 Нази­ви и основ­не теме мастер завр­шних радо­ва су:

1. Сме­де­ре­во – Европ­ска пре­сто­ни­ца мла­дих

Мастер завр­шни рад се бави могућ­но­сти­ма при­ме­не нових инстру­ме­на­та упра­

вља­ња урба­ним раз­во­јем у циљу инклу­зи­је мла­дих, под­сти­ца­ња соци­јал­ног пред­у­зет­
ни­штва као и иско­ри­шћа­ва­ња посто­је­ћег урба­ног капи­та­ла (објек­ти под прет­ход­ном
зашти­том), с крај­њим циљем под­сти­ца­ња одр­жи­вог и инте­грал­ног урба­ног раз­во­ја
гра­да Сме­де­ре­ва. Мастер рад пред­ла­же сет од два­на­ест при­о­ри­тет­них про­је­ка­та у
окви­ру којих би се нове пла­ни­ра­не наме­не за под­сти­ца­ње соци­јал­не инклу­зи­је мла­дих
и отва­ра­ње нових рад­них места, зајед­но са про­мо­ци­јом кул­ту­ре и насле­ђа Сме­де­
ре­ва, сме­шта­ле у објек­те под прет­ход­ном зашти­том чији капа­ци­те­ти су недо­вољ­но
иско­ри­шће­ни. Про­јек­ти исто­вре­ме­но реша­ва­ју соци­јал­ни про­блем поло­жа­ја мла­дих
и под­сти­чу раз­вој тури­зма бази­ра­ног на про­мо­ци­ји кул­тур­ног насле­ђа. Пред­ло­же­ни
нови инстру­мен­ти упра­вља­ња урба­ним раз­во­јем су: мре­же, међу­сек­тор­ска сарад­ња,
јав­но-при­ват­ни дија­лог и пар­ти­ци­па­ци­ја.10

2. Упра­вља­ње раз­во­јем јав­них про­сто­ра као кул­тур­ног

насле­ђа зајед­ни­це

Циљ рада је при­ме­на раз­ли­чи­тих кола­бо­ра­тив­них и пар­ти­ци­па­тив­них инстру­ме­на­та

у упра­вља­њу раз­во­јем јав­них про­сто­ра као под­руч­ја које зах­те­ва интер­ди­сци­пли­нар­ни
и интер­сек­тор­ски при­ступ. Фокус је ста­вљен на под­руч­је уз Сме­де­рев­ску твр­ђа­ву, као
кул­тур­но добро од изу­зет­ног зна­ча­ја и спо­ме­ник на Уне­ско­вој Тен­та­тив­ној листи кул­
тур­не башти­не, који зах­те­ва коор­ди­ни­са­но дело­ва­ње доно­си­ла­ца одлу­ка на локал­ном и
наци­о­нал­ном нивоу. Потре­ба за укла­ња­њем пру­ге пози­ци­о­ни­ра­не дуж варо­шког беде­ма
Твр­ђа­ве, као јед­не од нај­ве­ћих застој­них тача­ка у погле­ду даљег напрет­ка овог спо­ме­ни­
ка на Листи свет­ске кул­тур­не башти­не, као и инте­гри­са­њем Твр­ђа­ве у сва­ко­днев­ни живот
гра­да, отва­ра поље за диску­си­ју о даљем раз­во­ју поте­за. Пла­ном детаљ­не регу­ла­ци­је
под­руч­је је пла­ни­ра­но за раз­ра­ду урба­ни­стич­ким про­јек­том, сто­га се рад бави пар­ти­ци­
па­тив­ним и кола­бо­ра­тив­ним про­це­сом у окви­ру којег би се, кроз интер­ди­сци­пли­нар­ну
сарад­њу у јав­ном сек­то­ру и укљу­чи­ва­ње при­ват­ног и цивил­ног сек­то­ра у овај про­цес,
дефи­ни­са­ле буду­ће актив­но­сти и интер­вен­ци­је у окви­ру пред­мет­ног поте­за. Про­је­кат
дефи­ни­ше и про­грам раз­во­ја под­руч­ја као пола­зну осно­ву за пар­ти­ци­па­тив­ни про­цес.11

172 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 3. Раз­вој капа­ци­те­та за умре­жа­ва­ње и упра­вља­ње
ком­плек­сом Ста­ре Желе­за­ре

Циљ про­јек­та је акти­ви­ра­ње про­сто­ра Ста­ре Желе­за­ре кроз уво­ђе­ње у мре­жу

инду­стриј­ског насле­ђа на оба­ла­ма Дуна­ва кори­шће­њем инстру­ме­на­та мре­жа. Како би
уоп­ште почео про­цес умре­жа­ва­ња, потреб­но је испу­ни­ти одре­ђе­не усло­ве, а кора­ци
које је нео­п­ход­но пред­у­зе­ти да би про­цес био успе­шан јесу: дефи­ни­са­ње кри­те­ри­
ју­ма које сва­ка од мре­жа зах­те­ва, уста­но­вља­ва­ње доступ­них изво­ра финан­си­ра­ња
за цело­ку­пан про­је­кат, дефи­ни­са­ње поје­ди­нач­них кора­ка у про­це­су умре­жа­ва­ња уз
поја­шње­ње сва­ког од њих како би се поди­гао капа­ци­тет јав­не упра­ве за упра­вља­
ње овим про­сто­ром, и на кра­ју пред­ста­вља­ње могу­ћег моде­ла упра­вља­ња лока­ци­
јом Ста­ре Желе­за­ре. Ула­зак у мре­жу инду­стриј­ског насле­ђа пру­жа олак­шан при­ступ
европ­ским фон­до­ви­ма, нов при­ступ у сагле­да­ва­њу про­сто­ра инду­стриј­ског насле­ђа,
под­сти­че нове врсте парт­нер­ста­ва и отва­ра хори­зон­те ка даљем раз­во­ју посма­тра­ног
про­сто­ра.12

4. Атлас обје­ка­та кул­тур­ног насле­ђа који ужи­ва­ју прет­ход­ну

зашти­ту (за инве­сти­то­ре) -– Бисе­ри Дуна­ва

Основ­на тема про­јек­та је акти­ва­ци­ја посто­је­ћих капа­ци­те­та гра­ди­тељ­ског

насле­ђа, кон­крет­но обје­ка­та под прет­ход­ном зашти­том. Про­је­кат пред­ла­же изра­ду
онлајн плат­фор­ме за интер­ак­тив­ну кар­ту – атлас, који иден­ти­фи­ку­је, систе­ма­ти­зу­
је и, поред кул­тур­но-исто­риј­ских вред­но­сти, дефи­ни­ше могућ­но­сти у окви­ру наме­на
обје­ка­та, као и капа­ци­те­те, с циљем под­сти­ца­ња ула­га­ња у реви­та­ли­за­ци­ју објек­та
– посеб­но при­ват­ног сек­то­ра. Таквим при­сту­пом се мера­ма актив­не зашти­те објек­ти исто­
вре­ме­но шти­те и инте­гри­шу у раз­вој­не токо­ве локал­не зајед­ни­це. Про­је­кат под­сти­че јав­
но-при­ват­ни дија­лог, а за изво­ре финан­си­ра­ња су пре­по­зна­ти фон­до­ви Европ­ске уни­је.13

5. Реви­та­ли­за­ци­ја ’бра­ун­филд’ лока­ци­ја кроз

кре­а­тив­не еко­но­ми­је

Про­јек­том се поста­вља­ју окви­ри и меха­ни­зам за аку­пунк­ту­рал­ни раз­вој гра­да кроз

при­мер бра­ун­филд лока­ци­је, у овом слу­ча­ју напу­ште­ног вин­ског подру­ма пољо­при­
вред­ног ком­би­на­та у сте­ча­ју „Годо­мин“. Упо­тре­бље­ни инстру­мен­ти су: умре­жа­ва­ње,
раз­ви­ја­ње капа­ци­те­та, поди­за­ње све­сти у јав­ном сек­то­ру и локал­ној зајед­ни­ци, али
пре све­га јав­но-при­ват­но парт­нер­ство које пре­вас­ход­но омо­гу­ћа­ва укљу­чи­ва­ње широ­
ког спек­тра стеј­кхол­де­ра и про­на­ла­же­ње додат­них изво­ра финан­си­ра­ња. Сва­ки од
инстру­ме­на­та има циље­ве, актив­но­сти, нео­п­ход­на сред­ства и акте­ре, који се додат­но
дефи­ни­шу у зави­сно­сти од кон­тек­ста. Општи циљ про­јек­та је да се кроз све­о­бу­хват­ну
стра­те­ги­ју изне­дри кон­кре­тан и изво­дљив меха­ни­зам којим би се јед­нак зна­чај дао
реви­та­ли­за­ци­ји бра­ун­фил­да и кре­а­тив­ним еко­но­ми­ја­ма чијим ком­би­но­ва­њем се мул­
ти­пли­ку­ју бене­фи­ти и обез­бе­ђу­ју додат­не вред­но­сти за локал­ну зајед­ни­цу.14

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 173

М. Ђурђевић, М. Ристовић

Закљу­чак

На при­ме­ру Сме­де­ре­ва уоча­ва се да фор­мал­ни инстру­мен­ти пла­ни­ра­ња, иако

дослед­но при­ме­њу­ју леги­сла­тив­ни оквир у обла­сти зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа,
има­ју огра­ни­че­не доме­те у доме­ну функ­ци­о­нал­ног инте­гри­са­ња насле­ђа и актив­ног
укљу­чи­ва­ња у савре­ме­ни тери­то­ри­јал­ни раз­вој. Тим инстру­мен­ти­ма задо­во­ља­ва се
пре­вас­ход­ни услов – очу­ва­ње и зашти­та насле­ђа од даље дегра­да­ци­је. С тим у вези,
даљи кора­ци на упо­тре­би гра­ди­тељ­ског насле­ђа као ресур­са и њего­вог укљу­чи­ва­ња у
раз­ли­чи­те сек­тор­ске поли­ти­ке раз­во­ја, што је и основ­ни пред­у­слов њего­вог тра­ја­ња,
зах­те­ва­ју и нове при­сту­пе и инстру­мен­те дело­ва­ња. При­ка­за­ни про­јек­ти дефи­ни­шу
и при­ме­њу­ју сет нових инстру­ме­на­та упра­вља­ња раз­во­јем, који се кори­сте зајед­но с
тра­ди­ци­о­нал­ним инстру­мен­ти­ма пла­ни­ра­ња про­стор­ног раз­во­ја и упра­вља­ња њиме,
засни­ва­ју­ћи се на инте­грал­ном при­сту­пу и стра­те­шком пла­ни­ра­њу. Зајед­нич­ка тема
је гра­ди­тељ­ско насле­ђе у слу­жби јача­ња иден­ти­те­та гра­до­ва на Дуна­ву, али сва­ки
поје­ди­нач­ни про­је­кат при­сту­па теми дру­га­чи­је, обу­хва­та­ју­ћи и дру­ге аспек­те одр­жи­вог
урба­ног раз­во­ја, као што су соци­јал­ни про­бле­ми, инклу­зи­ја, пар­ти­ци­па­ци­ја, интер­
сек­тор­ска и инп­тер­ди­сци­пли­нар­на сарад­ња, под­сти­ца­ње при­ват­но-јав­ног дија­ло­га,
упра­вља­ње бра­ун­филд лока­ци­ја­ма, тури­зам и кул­ту­ра. При­ка­за­ни при­ступ омо­гу­ћа­ва
посма­тра­ње гра­ди­тељ­ског насле­ђа у окви­ру ширег кон­тек­ста локал­ног еко­ном­ског
раз­во­ја. Посеб­но је зна­чај­на чиње­ни­ца да се инте­грал­ним при­сту­пом очу­ва­њу гра­ди­
тељ­ског насле­ђа (актив­ним обли­ком зашти­те) реша­ва неко­ли­ко сек­тор­ских про­бле­ма
исто­вре­ме­но, а чиње­ни­ца да су поста­вље­ни на лини­ји међу­соб­но ускла­ђе­них европ­
ских, наци­о­нал­них и локал­них поли­ти­ка, отва­ра широк обим доступ­них наци­о­нал­них,
при­ват­них, а посеб­но међу­на­род­них фон­до­ва, на које је могу­ће кон­ку­ри­са­ти у свр­ху
импле­мен­та­ци­је про­је­ка­та. При­мер Сме­де­ре­ва, кроз изра­ђе­не про­јек­те, упра­во пока­
зу­је да и у ситу­а­ци­ји када гра­ди­тељ­ско насле­ђе сво­јом сло­је­ви­то­шћу и хете­ро­ге­но­шћу
није доми­нант­на иден­ти­тет­ска одред­ни­ца гра­да – оно може поста­ти изу­зет­но зна­ча­јан
покре­тач раз­во­ја, кроз који се пре­ла­ма већи број међу­соб­но инте­гри­са­них сек­тор­ских
поли­ти­ка које синер­гиј­ски делу­ју. Тако­ђе, пока­зу­је разно­вр­сност могу­ћих пра­ва­ца раз­
во­ја и акти­ва­ци­је посто­је­ћег фон­да гра­ди­тељ­ског насле­ђа те могућ­но­сти упо­тре­бе
савре­ме­них инстру­ме­на­та упра­вља­ња у тра­ди­ци­о­нал­ном план­ском систе­му Срби­је.
Мето­до­ло­ги­ју која је кори­шће­на за изра­ду ових про­је­ка­та могу­ће је при­ме­ни­ти и у
дру­гим гра­до­ви­ма и општи­на­ма Срби­је, воде­ћи се прин­ци­пи­ма инте­грал­ног при­сту­па
и стра­те­шког пла­ни­ра­ња.

Напо­ме­не

1 Tran­sfor­ming our world: the 2030 Agen­da for Susta­i­na­ble Deve­lop­ment, 1- Inclu­si­ve Citi­es, Uni­ted
Nati­ons : Gene­ral Assembly, New York, 2015 [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://www.un.org/ga/
search/view_doc.asp?symbol=A/RES/70/1&Lang=E [23. 1. 2021]
2 Recom­men­da­tion of the Com­mit­tee of Mini­sters to mem­ber Sta­tes on the Euro­pean Cul­tu­ral Heri­ta­ge
Stra­tegy for the 21st cen­tury, Coun­cil of Euro­pe : Com­mit­tee of Mini­sters, 2017 [in­ter­net], ava­i­la­ble
thro­ugh https://search.coe.int/cm/Pages/result_deta­ils.aspx?Objec­tID=09000016806f6a03 [10. 2. 2021]

174 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

3 Coun­cil of Euro­pe Fra­me­work Con­ven­tion on the Value of Cul­tu­ral Heri­ta­ge for Soci­ety, Coun­cil of Euro­
pe, Faro, 2005 [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://rm.coe.int/CoER­MPu­blic­Com­mon­Se­ar­chSer­vi­ces/
Dis­playDCTMCon­tent?docu­men­tId=0900001680083746 [12. 2. 2021]
4 Euro­pean Heri­ta­ge Stra­tegy for the 21st Cen­tury, Coun­cil of Euro­pe, 2018 [in­ter­net], ava­i­la­
ble thro­ugh https://rm.coe.int/euro­pean-heri­ta­ge-stra­tegy-for-the-21st-cen­tury-stra­tegy-21-full-
text/16808ae270#:~:text=The%20Euro­pean%20Cul­tu­ral%20Heri­ta­ge%20Stra­tegy%20for%20the%20
21st,19th%20cen­tu­ri­es.%20It%20may%20be%20use­ful%20at%20this [12. 2. 2021]
5 Map­ping of Cul­tu­ral Heri­ta­ge acti­ons in Euro­pean Union poli­ci­es, pro­gram­mes and acti­vi­ti­es, Euro­
pean Comis­sion, 2017 [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://ec.euro­pa.eu/assets/eac/cul­tu­re/library/
reports/2014-heri­ta­ge-map­ping_en.pdf [19. 2. 2021]
6 Нацрт Стра­те­ги­је раз­во­ја кул­ту­ре Репу­бли­ке Срби­је од 2020. до 2029, Бео­град, 2020 [интернет],
доступ­но на https://www.kul­tu­ra.gov­.rs/extfi­le/sr/3993/stra­te­gi­j a-raz­vo­ja-kul­tu­re-od-2020--do-2029-
godi­ne.pdf [8. 5. 2021]
7 Стра­те­ги­ја одр­жи­вог урба­ног раз­во­ја Репу­бли­ке Срби­је до 2030. годи­не, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­
бли­ке Срби­је, бр. 47, Бео­град, 2019. [интернет], доступ­но на https://www.prav­no-infor­ma­ci­o­ni-
sistem.rs/SlGla­snik­Por­tal/eli/rep/sgrs/vla­da/stra­te­gi­j a/2019/47/1/reg [8. 5. 2021]
8 Про­стор­ни план гра­да Сме­де­ре­ва, Слу­жбе­ни лист гра­да Сме­де­ре­ва, бр 3/2011; Гене­рал­ни урба­ни­
стич­ки план Сме­де­ре­ва, Слу­жбе­ни лист гра­да Сме­де­ре­ва, бр 10/2012 и 1/2018, [интернет], доступ­
но на https://www.sme­de­re­vo.org­.rs/OPSTI­NA-SME­DE­RE­VO-Pro­stor­ni-pla­no­vi_2544_11_98_107_cir­
[8. 5. 2021]
9 Радо­ви при­ло­же­ни као Мастер завр­шни рад, у окви­ру сту­диј­ске цели­не Диплом­ски инте­грал­ни
про­је­кат, на завр­шној годи­ни Мастер ака­дем­ских сту­ди­ја Инте­грал­ни урба­ни­зам на Архи­тек­тон­
ском факул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду. Мен­тор: др Рат­ка Чолић, доцент, аси­стент: маст. инж.
арх. Јова­на Бугар­ски. Чла­но­ви мен­тор­ске коми­си­је: др Мари­ја Мару­на, редов­ни про­фе­сор; др
Ана Нике­зић, ван­ред­ни про­фе­сор; др Вла­ди­мир Михај­лов, ван­ред­ни про­фе­сор. Сту­ден­ти ауто­ри
при­ка­за­них радо­ва (редом): Мили­ца Ђур­ђе­вић, маст. инж. урб.; Мили­ца Ристо­вић, маст. инж.
урб.; Срђан Мића­но­вић, маст. инж. урб.; Неве­на Ман­дић, маст. инж. урб.; Сте­фан Хаџи Арсе­но­
вић, маст. инж. урб..
10 Ђур­ђе­вић, М., Чолић, Р. Упра­вља­ње кул­тур­ним насле­ђем као под­сти­цај урба­ном раз­во­ју и инклу­
зи­ји мла­дих – при­мер Сме­де­ре­ва, Срби­ја, у: Х науч­но-струч­на кон­фе­рен­ци­ја са међу­на­род­ним
уче­шћем Кул­тур­но насле­ђе – ризи­ци и пер­спек­ти­ве, збор­ник радо­ва, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка
кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 2019, 222–232.
11 Ристо­вић, М. и др. Инте­грал­ни при­ступ као одго­вор на ком­плек­сност савре­ме­ног кон­тек­ста и
дина­ми­ку стру­ке у њему – при­каз завр­шних радо­ва сту­де­на­та Мастер про­гра­ма Инте­грал­ни
урба­ни­зам, гене­ра­ци­ја 2017/2018, Међу­на­род­ни науч­но­струч­ни скуп 15, Лет­ња шко­ла урба­ни­зма,
Удру­же­ње урба­ни­ста Срби­је, Сом­бор, 2019, 251–260.
12 Исто.
13 Исто.
14 Исто.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 175

II

176 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

ИСТОРИЈСКЕ УРБАНЕ
МАТРИЦЕ И УРБАНИ
ПЕЈЗАЖИ
HISTORICAL URBAN PLANNING
MATRICES AND URBAN
LANDSCAPES
XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 177
 723.835:316.75(497.5)”1950/1980”

Dr. sc. Jasna Galjer, redo­vi­ti pro­fe­sor u traj­nom zva­nju

Odsjek za povi­j est umjet­no­sti, Filo­zof­ski fakul­tet Sve­u­či­liš­ta u Zagre­bu, Hrvat­ska
jga­ljer@ffzg.hr

PRO­CE­SU­AL­NOST ARHI­TEK­TU­RE U KON­TEK­STU

DRUŠ­TVE­NIH PRO­MJE­NA: OD IDE­JE DO IDE­O­LO­GI­JE

Apstrakt

Tema izla­ga­nja je mno­go­stru­kost druš­tve­nih ulo­ga arhi­tek­tu­re u kon­tek­stu jav­nih poli­ti­ka,

moder­nog i suvre­me­nog izgra­đe­nog oko­li­ša, koja pri­pa­da naj­ak­tu­al­ni­j im aspek­ti­ma jav­nih
poli­ti­ka u glo­bal­nom kon­tek­stu, oso­bi­to u post­tran­zi­cij­skim europ­skim zemlja­ma.
Suklad­no postav­ka­ma pre­ma koji­ma se u okvi­ru spe­ci­fič­nih poli­tič­ko-druš­tve­nih susta­va i
ide­o­lo­gi­j a raz­vi­j a­ju spe­ci­fič­ne tipo­lo­gi­j e (jav­nih) pro­sto­ra i arhi­tek­tu­re, pola­ziš­te je teza da je
za razu­mi­j e­va­nje druš­tve­nih tran­sfor­ma­ci­j a koje uklju­ču­ju i arhi­tek­tu­ru, nužno rekon­stru­i­ra­ti
kom­plek­sne, zna­čenj­ske i kre­a­tiv­ne živo­te gra­đe­vi­na te pro­mje­ne koje se u nji­ma doga­đa­
ju tije­kom vre­me­na, kao dija­lo­ge o zna­če­nji­ma i vri­j ed­no­sti­ma izme­đu raz­li­či­tih sudi­o­ni­ka
(naru­či­te­lja, kri­ti­ča­ra, kori­sni­ka, posje­ti­te­lja, znan­stve­ni­ka, arhi­te­ka­ta, umjet­ni­ka, novi­na­ra,
sta­nov­ni­ka, vla­sni­ka i dr.).
Na oda­bra­nim pri­mje­ri­ma mul­ti­funk­ci­o­nal­nih kom­plek­sa za obra­zo­va­nje odra­slih i pro­iz­vod­nju
kul­tu­re nasta­lim u Zagre­bu od 1950-ih do 1980-ih godi­na ana­li­zi­ra­ju se udje­li druš­tve­no-anga­ži­
ra­ne arhi­tek­tu­re u pro­ce­si­ma moder­ni­za­ci­j e i demo­kra­ti­za­ci­j e druš­tva. Cilj je rasvi­j e­tli­ti ključ­ne
aspek­te ulo­ga nave­de­ne arhi­tek­tu­re u funk­ci­j i mul­ti­funk­ci­o­nal­nih kul­tur­nih sre­diš­ta u gene­ri­ra­
nju urba­nih iden­ti­te­ta i kva­li­te­te sva­ko­dne­vi­ce. Nada­lje, uka­zat će se na feno­me­no­lo­gi­j u hete­
ro­ge­nih isku­sta­va koriš­te­nja tih pro­sto­ra, nji­ho­vih karak­te­ri­sti­ka, nara­ti­ve i per­cep­ci­j e. Sto­ga
će se poseb­na pažnja posve­ti­ti tran­sfor­ma­ci­j a­ma pro­sto­ra uvje­to­va­nih pro­mje­na­ma druš­tve­nih
siste­ma i ide­o­loš­kih para­dig­mi, mar­gi­na­li­zi­ra­nju ovog gra­di­telj­skog naslje­đa kul­tur­ne infra­struk­
tur­ne mre­že u post­tran­zi­cij­skom raz­do­blju. U konač­ni­ci, namje­ra je otvo­ri­ti ras­pra­vu o mogu­ćim
stra­te­gi­j a­ma odr­ži­vo­sti fon­da kul­tur­ne baš­ti­ne unu­tar pro­ši­re­nog polja suvre­me­ne kul­tu­re.

Ključ­ne reči: druš­tve­na ulo­ga arhi­tek­tu­re, poli­tič­nost pro­sto­ra, moder­ni­za­ci­j a, soci­j a­li­zam,
tran­zi­ci­j a

178 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Jasna Galjer, PhD, Full Pro­fes­sor
University of Zagreb – Faculty of Humanities and Social Sciences,
Department of Art History, Zagreb, Cro­at­ ia
jga­ljer@ffzg.hr

PRO­CES­SU­A­LITY OF ARCHI­TEC­TU­RE IN THE CON­TEXT

OF SOCIAL CHAN­GE: FROM IDEA TO IDE­O­LOGY

Abstract

The topic of the paper is the mul­ti­pli­city of archi­tec­tu­re’s social roles in the con­text of public
poli­ci­es, as well as modern and con­tem­po­rary built envi­ron­ment. This is one of the most
cur­rent aspects of public poli­ci­es glo­bally, espe­ci­ally in post-tran­si­ti­o­nal Euro­pean coun­tri­es,
In accor­dan­ce with the set­tings in which, wit­hin spe­ci­fic poli­ti­co-social systems and ide­
o­lo­gi­es, spe­ci­fic typolo­gi­es of (public) spa­ces and archi­tec­tu­re are deve­lo­ped, the star­ting
point is that to under­stand social tran­sfor­ma­ti­ons that inclu­de archi­tec­tu­re, it is neces­sary to
recon­struct the com­plex, mea­ning­ful and cre­a­ti­ve lives of buil­dings, as well as the chan­ges
that occur in them over time, as dia­lo­gu­es on the mea­nings and valu­es ​​bet­we­en dif­fe­rent
par­ti­ci­pants (a pur­cha­ser, a cri­tic, a user, a visi­tor, an aca­de­mic, an archi­tect, an artist, a
jour­na­list, an inha­bi­tant, an owner, etc.).
The role of soci­ally-enga­ged archi­tec­tu­re in the pro­ces­ses of moder­ni­za­tion and democ­ra­
ti­za­tion of soci­ety is analyzed on the selec­ted exam­ples of mul­ti­fun­cti­o­nal com­ple­xes for
adult edu­ca­tion and cul­tu­ral pro­duc­tion cre­a­ted in Zagreb from the 1950s to the 1980s. The
aim is to shed light on the key aspects of the role of such archi­tec­tu­re in the sha­pe of mul­
ti­fun­cti­o­nal cul­tu­ral cen­ters in gene­ra­ting urban iden­ti­ti­es and the qua­lity of everyday life.
Furt­her­mo­re, the phe­no­me­no­logy of hete­ro­ge­ne­o­us expe­ri­en­ces of the use of the­se spa­ces,
the­ir cha­rac­te­ri­stics, nar­ra­ti­ve and per­cep­tion will be poin­ted out. The­re­fo­re, spe­cial atten­
tion will be paid to the tran­sfor­ma­tion of spa­ce as con­di­ti­o­ned by chan­ges to the social
systems and ide­o­lo­gi­cal para­digms, the mar­gi­na­li­za­tion of this archi­tec­tu­ral heri­ta­ge of the
cul­tu­ral infra­struc­tu­re net­work in the post-tran­si­tion period. Ulti­ma­tely, the inten­tion is to
open a deba­te on the pos­si­ble stra­te­gi­es for the susta­i­na­bi­lity of cul­tu­ral heri­ta­ge wit­hin the
expan­ded field of con­tem­po­rary cul­tu­re.

Keywords: social role of archi­tec­tu­re, poli­tics of spa­ce, moder­ni­za­tion, soci­a­lism, tran­si­tion

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 179

J. Galjer

Sli­ka 1. Obad, Ž. „Ranč Moša Pija­de“, 2015,

ilu­stra­ci­ja na naslov­noj stra­ni­ci: Pre­drag Mihok.
Zbir­ka sati­rič­no-humo­ri­stič­nih pri­ča inspi­ri­ra­na
dje­lat­noš­ću Rad­nič­kog sve­u­či­liš­ta „Moša Pija­de“
od počet­ka 1980-ih do 2000-ih godi­na

Ako nika­ko dru­ga­či­j e, arhi­tek­tu­ra je uvi­j ek pre­ži­vlja­va­la i naj­te­že kri­ze kao volja epo­he
pre­ne­se­na u pro­stor, kao što je to for­mu­li­rao Mies van der Rohe.1 Teza je vrlo poti­caj­na
ako je pre­i­spi­tu­je­mo na pri­mje­ri­ma hete­ro­to­pi­j a, kao što su mul­ti­funk­ci­o­nal­ne gra­đe­vi­
ne kom­plek­snih druš­tve­no-anga­ži­ra­nih namje­na, koji­ma pri­pa­da­ju kul­tur­ni cen­tri, knji­žni­
ce, muze­ji i srod­ne arhi­tek­ton­ske tipo­lo­gi­j e koje poput frag­me­na­ta ilu­zi­o­ni­stič­kog svi­j e­ta
zrcal­no odra­ža­va­ju vla­sti­tu stvar­nost. Kroz 20. i 21. sto­lje­će, usli­j ed pro­mje­ne druš­tve­no-
-poli­tič­kih susta­va na pod­ruč­ju kojem je Hrvat­ska pri­pa­da­la i gra­vi­ti­ra­la, doži­vje­le su broj­ne
tran­sfor­ma­ci­j e, koje se oči­tu­ju u koriš­te­nju, odr­ža­va­nju, finan­ci­ra­nju, orga­ni­za­ci­j i i upra­vlja­
nju, dje­lat­no­sti, per­cep­ci­j a­ma u druš­tvu i ulo­ga­ma u lokal­noj zajed­ni­ci. Una­toč raz­li­ka­ma,
tipo­lo­gi­j a­ma, nazi­vi­ma, orga­ni­za­ci­j i dje­lat­no­sti i pro­vo­đe­nju kul­tur­nih poli­ti­ka, mul­ti­funk­ci­
o­nal­ni kom­plek­si za obra­zo­va­nje i kul­tu­ru u Hrvat­skoj kao i u dru­gim europ­skim drža­va­ma
bilje­že pro­cvat 1950-ih i 1960-ih. Tada u okvi­ru obno­ve i moder­ni­za­ci­je druš­tva edu­ka­ci­ja
i kul­tu­ra posta­ju ključ­ne polu­ge držav­ne poli­ti­ke i važna sre­diš­ta druš­tve­nog i kul­tur­nog
živo­ta zajed­ni­ce. Neri­j et­ko je riječ o zna­čaj­nim arhi­tek­ton­skim i urba­ni­stič­kim pro­jek­ti­ma
i rea­li­za­ci­j a­ma koje svje­do­če o tadaš­njem poi­ma­nju edu­ka­ci­j e, ali i o odno­su tadaš­njeg
soci­j a­li­stič­kog druš­tva pre­ma insti­tu­ci­j a­ma zna­no­sti i stje­ca­nju zna­nja u okvi­ru moder­ni­za­
cij­skih pro­ce­sa toli­ko potreb­ne tran­sfor­ma­ci­j e druš­tva.2
Dosa­daš­nja istra­ži­va­nja mul­ti­funk­ci­o­nal­nih kom­plek­sa za obra­zo­va­nje i kul­tu­ru bila
su dije­lom ogra­ni­če­na na istra­ži­va­nje poje­di­nač­nih usta­no­va, često zbog nji­ho­ve važno­sti
na naci­o­nal­noj ili lokal­noj razi­ni. O tome svje­do­či nedo­sta­tak cje­lo­vi­tog uvi­da u topo­gra­
fi­ju ključ­nih gra­đe­vi­na u Hrvat­skoj, ali i na pod­ruč­ju Zagre­ba, na osno­vi koje bi se pro­ve­lo
sustav­nu pored­be­nu ana­li­zu te defi­ni­ra­lo smjer­ni­ce za pre­po­zna­va­nje vri­j ed­no­sti i uklju­či­
va­nje tog važnog seg­men­ta kul­tur­ne baš­ti­ne u suvre­me­nu kul­tu­ru.3 Indi­ka­tiv­no je i da je
nave­de­na arhi­tek­ton­ska tipo­lo­gi­j a u mono­graf­skim istra­ži­va­nji­ma opu­sa poje­di­nih pro­ta­
go­ni­sta moder­ne arhi­tek­tu­re u Hrvat­skoj osta­la izvan foku­sa: kao u slu­ča­ju pro­je­ka­ta za
dom kul­tu­re na zagre­bač­koj Peš­če­ni­ci Dra­ge Ible­ra (1954), i Stje­pa­na Pla­ni­ća za domo­ve

180 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

kul­tu­re u Veli­koj Gori­ci (1950. – 1953.) i Pito­ma­či (1952). Činje­ni­ca da oba Pla­ni­će­va pro­jek­ta
dati­ra­ju iz raz­do­blja nje­go­ve anga­ži­ra­no­sti u Glav­noj direk­ci­j i gra­đe­vi­nar­stva NR Hrvat­ske,
dakle reso­ra u kojem su pored ovla­sti posto­ja­le i osno­ve za raz­voj siste­ma tip­skih obje­ka­
ta ana­log­nih pre­fa­bri­ci­ra­nim siste­mi­ma u sta­no­grad­nji, upu­ću­je na pret­po­stav­ke da se to
pita­nje u Hrvat­skoj raz­ma­tra­lo.4 Isto­vre­me­no, gra­đe­vi­ne su usli­j ed naknad­nih pre­grad­nji
i adap­ta­ci­j a, koje su usli­j e­di­le tije­kom kasni­j ih dese­tlje­ća zbog pro­mje­na u pro­gram­skim
kon­cep­ti­ma i novo­na­sta­lim potre­ba­ma lokal­ne zajed­ni­ce, posta­le nepre­po­zna­tlji­ve.
Počet­kom 1950-ih, kao dio siste­ma obra­zo­va­nje uz rad otva­ra se niz rad­nič­kih sve­u­
či­liš­ta koja u okvi­ru edu­ka­tiv­nih pro­gra­ma uklju­ču­ju i kul­tu­ru. Jedan od temelj­nih cilje­va
bio je ponu­di­ti nove for­mal­ne i alter­na­tiv­ne mode­le osnov­nog i dopun­skog obra­zo­va­nja za
zapo­sle­ne, dakle za naj­ak­tiv­ni­j i dio druš­tve­ne zajed­ni­ce. Osnov­ni cilj bio je poniš­ti­ti gra­ni­ce
usko spe­ci­j a­li­zi­ra­nih obra­zov­nih susta­va, odno­sno pri­bli­ži­ti rad­ni­ci­ma umjet­nost i kul­tu­ru.
Isto­vre­me­no, umre­ža­va­nje je narod­noj vla­sti omo­gu­ća­va­lo šire­nje ide­ja i ide­o­lo­gi­j e o soci­
ja­li­zmu, odno­sno rea­li­zi­ra­nje pro­gram­skih opre­dje­lje­nja Komu­ni­stič­ke par­ti­j e Jugo­sla­vi­j e.5
Sta­ti­stič­ki poda­ci o bro­ju rad­nič­kih i narod­nih sve­u­či­liš­ta, bro­ju edu­ka­tiv­nih i kul­tur­nih
aktiv­no­sti, bro­ju pola­zni­ka i posje­ti­te­lja, potvr­đu­ju koor­di­ni­ra­no pro­vo­đe­nje poli­tič­ke ide­
o­lo­gi­j e, obra­zov­ne i kul­tur­ne poli­ti­ke. Broj rad­nič­kih sve­u­či­liš­ta pove­ća­vao se od 1953. do
1966., potom se do 1971. godi­ne sma­nji­vao, a do počet­ka 1980-ih ostao je pri­bli­žno isti.6
Nije sto­ga slu­čaj­no što među mul­ti­funk­ci­o­nal­nim kom­plek­si­ma nasta­lim u raz­do­blju
soci­j a­li­zma posto­je zna­čaj­ne podu­dar­no­sti,7 kako u arhi­tek­ton­skoj tipo­lo­gi­ji tako i u pro­
gram­skim odred­ni­ca­ma defi­ni­ra­nja sadr­ža­ja i namje­na. Pod­jed­na­ko zani­mlji­ve slič­no­sti
oči­tu­ju se i u post­so­ci­j a­li­zmu, kada gube druš­tve­ni zna­čaj i ulo­ge, koje u tran­zi­cij­skom
neo­li­be­ra­li­zmu nisu zami­j e­nje­ne novi­ma. Kao i u osta­lim soci­j a­li­stič­kim drža­va­ma, u soci­
ja­li­stič­koj Jugo­sla­vi­j i stan­dar­di­zi­ra­nju pro­je­ka­ta domo­va kul­tu­re pri­stu­pi­lo se nepo­sred­no
nakon 1945. godi­ne. Ti su pro­gra­mi usmje­re­ni osnov­noj funk­ci­ji doma kul­tu­re kao „kul­tur­nog
i druš­tve­nog sre­diš­ta, mje­sta za poli­tič­ko i opće uzdi­za­nje naro­da“8. Zastu­plje­ni su i detalj­no
raz­ra­đe­ni pro­gra­mi u raspo­nu od mini­mal­nog, za manja nase­lja, do opse­žnog i zahtjev­ni­jeg
pro­gram­skog okvi­ra koji uklju­ču­je vrlo razno­rod­ne sadr­ža­je (dvo­ra­na za pre­da­va­nja, pro­jek­
ci­j e i pred­sta­ve, pro­sto­ri­j e za samo­stal­no dje­lo­va­nje kaza­liš­nih, gla­zbe­nih i dru­gih sek­ci­j a,
druš­tve­ne pro­sto­ri­je s knji­žni­com i poprat­nim sadr­ža­ji­ma za šah, stol­ni tenis, bili­jar, ples i
slič­no). Takav kon­cept uka­zu­je na pri­mje­nu nače­la urba­nog funk­ci­o­nal­nog zonin­ga, u kojem
se poseb­na pažnja pokla­nja­la komu­ni­ka­ci­ji unu­tar zgra­de i s okol­nim pro­sto­rom, s ciljem
pove­zi­va­nja u ambi­j en­tal­ne cje­li­ne. Nave­de­no potvr­đu­ju i poda­ci o zastu­plje­no­sti u svim
grad­skim pod­ruč­ji­ma, gdje se nasto­ja­lo doki­nu­ti podje­le na cen­tar i peri­fe­ri­j u.9 Urba­no pla­
ni­ra­nje Zagre­ba 1960-ih je u zna­ku imple­men­ta­ci­j e Urba­ni­stič­ke regu­la­tor­ne osno­ve Vla­de
Anto­li­ća (1949. – 1953.), kojom se nasto­ja­lo defi­ni­ra­ti okvi­re naglog šire­nja gra­da. Raz­do­
blje naj­ve­ćeg pro­cva­ta u dje­lo­va­nju mul­ti­funk­ci­o­nal­nih gra­đe­vi­na za edu­ka­ci­j u odra­slih i
kul­tu­ru bile su šezde­se­te godi­ne 20. sto­lje­ća, kada dola­zi do pre­o­ri­j en­ta­ci­j e u domi­nant­nim
dje­lat­no­sti­ma te umje­sto obra­zo­va­nja odra­slih sve više pro­sto­ra u pro­gra­mi­ma zau­zi­ma­ju
pro­gra­mi kul­tur­ne pro­iz­vod­nje. Da je za dje­lo­tvor­no pro­vo­đe­nje nove stra­te­gi­j e arhi­tek­ton­
ska tipo­lo­gi­j a bila odlu­ču­ju­ća, potvr­đu­je niz pri­mje­ra na pod­ruč­ju Zagre­ba, izme­đu osta­lih
Cen­tri za kul­tu­ru Treš­njev­ka, Sused­grad, Veli­ka Gori­ca, Dubra­va, Novi Zagreb, Peš­če­ni­ca te

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 181

J. Galjer

Sli­ka 2. Poziv­ni­ca za Dru­gi okru­gli stol, „Puč­ko

otvo­re­no uči­liš­te – sin­te­za kul­tu­re, arhi­tek­tu­re
i dizaj­na“. U foku­su: veli­ka dvo­ra­na, Puč­ko
otvo­re­no uči­liš­te, Zagreb, 2018. Obli­ko­va­nje:
Damir Gamu­lin, Nives Ser­tić

naj­zna­čaj­ni­j i među nji­ma, Rad­nič­ko sve­u­či­liš­te „Moša Pija­de“ (arh. Rado­van Nik­šić i Nino­
slav Kučan, 1956. – 1961.). Od kra­ja 1950-ih zapo­či­nje pro­ces pre­u­smje­ra­va­nja osnov­ne
dje­lat­no­sti od obra­zo­va­nja odra­slih pre­ma poli­va­lent­nim pro­gra­mi­ma cen­ta­ra za kul­tu­ru,
koji zah­ti­j e­va­ju i moder­ni­za­ci­j u pro­sto­ra rad­nič­kih domo­va i domo­va kul­tu­re iz 1950-ih, u
koji­ma je sve više sadr­ža­ja pri­mje­re­nih popu­lar­noj kul­tu­ri sva­ko­dne­vi­ce 1960-ih. Ogled­ni je
pri­mjer Rad­nič­kog sve­u­či­liš­ta u Zagre­bu, gdje se eks­pe­ri­men­tal­ni model pro­stor­nog kom­
plek­sa pro­jek­ti­ra­nog kao grad u malo­me za pet tisu­ća sta­nov­ni­ka dnev­no, s pro­stra­nom
bibli­o­te­kom i doku­men­ta­cij­skim cen­trom, odje­lom za naklad­niš­tvo te dvi­j e mul­ti­funk­ci­o­nal­ne
dvo­ra­ne; većom sa 600 i manjom za 220 sje­de­ćih mje­sta, pred­vi­đe­ni­ma za kon­fe­ren­ci­j e,
kon­cer­te, kaza­liš­ne pred­sta­ve i kino­pro­jek­ci­j e. Taj Dru­gi dom za rad­ni­ke pod­jed­na­ko je
nami­j e­njen edu­ka­ci­j i, odmo­ru rad­ni­ka nakon sva­ko­dnev­nog rada, i kva­li­te­ti sva­ko­dnev­nog
življe­nja, ali i dru­gim aktiv­no­sti­ma koje su pri­vla­či­le raz­li­či­te druš­tve­ne gru­pe i dob­ne sku­
pi­ne. U skla­du s tim nasta­ju i spe­ci­fič­ni mode­li kul­tur­ne pro­duk­ci­j e koji posta­ju pred­lo­žak za
dise­mi­na­ci­j u kul­tur­ne poli­ti­ke Period naj­in­ten­ziv­ni­j ih aktiv­no­sti bile su šezde­se­te, kada su
se u ovim pro­sto­ri­ma odr­ža­va­li vrhun­ski pro­gra­mi kul­tur­nih mani­fe­sta­ci­j a kao što su GEFF
(Gen­re Film Festi­val), a 1969. odr­ža­ni su među­na­rod­ni sim­po­zi­j i Kom­pju­to­ri i vizu­al­na istra­
ži­va­nja10 i Indu­strij­ski dizajn i pri­vred­no-druš­tve­na kre­ta­nja u Jugo­sla­vi­ji.11 Upra­vo u ovom
seg­men­tu oči­tu­je se afir­mi­ra­nje radi­kal­nih, eks­pe­ri­men­tal­nih i avan­gard­nih obli­ka kul­tur­ne
pro­duk­ci­j e koji su zahva­lju­ju­ći pro­gram­skom okvi­ru RANS-a bili iznim­no popu­lar­ni. Riječ je
o umre­že­no­sti s poja­va­ma na suvre­me­noj umjet­nič­koj sce­ni, kao što su Nove ten­den­ci­j e
i Muzič­ki bien­na­le, koje pove­zu­je inter­me­di­j al­nost, pove­zi­va­nje umjet­no­sti s teh­no­loš­kim
ino­va­ci­j a­ma, sfe­rom jav­nog i sva­ko­dnev­nog živo­ta te pro­znan­stve­ni pri­stup.12 Pri tome je u
medi­j a­li­za­ci­j i pro­gram­skih sadr­ža­ja ključ­nu ulo­gu imao časo­pis 15 dana, ispr­va kao vodič
kroz kaza­liš­ne, kon­cert­ne, likov­ne, kino­pri­red­be i dru­ge pro­gra­me u orga­ni­za­ci­j i Cen­tra za
kul­tu­ru i pola­zni­ke semi­na­ra Rad­nič­kog sve­u­či­liš­ta „Moša Pija­de“, koji će se s vre­me­nom
pro­fi­li­ra­ti u časo­pis viso­ke struč­ne razi­ne popu­la­ri­zi­ra­nja viso­ke kul­tu­re, od knji­žev­no­sti
pre­ko sli­kar­stva, gla­zbe i kipar­stva, kari­ka­tu­re i foto­gra­fi­j e, fil­ma i kaza­liš­ta, arhi­tek­tu­re i
dizaj­na pa do kul­tu­re sva­ki­daš­njeg živo­ta.13
Za slo­je­vi­tost tih odno­sa karak­te­ri­stič­na je pozi­ci­ja Film­skog klu­ba, gdje su se for­
mal­no odvi­j a­le pro­jek­ci­j e za čla­no­ve, što je omo­gu­ći­lo pri­ka­zi­va­nje fil­mo­va koji nisu proš­li

182 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Sli­ka 3. Otvo­re­nje Rad­nič­kog sve­u­či­liš­ta „Moša
Pija­de“, 1961. Foto­gra­fi­ja Šime Radov­či­ća, na kojoj
su pred­sjed­nik SFRJ Josip Broz Tito i Jovan­ka Broz,
Vla­di­mir Baka­rić i tadaš­nji gra­do­na­čel­nik Zagre­ba
Veće­slav Holje­vac (izvor: Muzej gra­da Zagre­ba)

cen­zu­ru i nisu distri­bu­i­ra­ni po tadaš­njoj Jugo­sla­vi­j i. Veli­ka dvo­ra­na RANS-a, popu­lar­na

„Moša“ bila je pre­ma­la za publi­ku koja je dola­zi­la na pro­jek­ci­je fil­mo­va poput Odvrat­no­sti
Roma­na Polan­skog, Pri­zna­nja Coste Gavra­sa, Per­for­man­ce Donal­da Cam­mel­la i Nic­ho­la­sa
Roe­ga s Mic­kom Jag­ge­rom, Lime­ni bubanj Völkera Schlöndorfa, tjed­ne novog bri­tan­skog
fil­ma, dane fran­cu­skog novog vala. Isto­vre­me­no, u okvi­ru GEFF-a pro­pi­tu­ju se aktu­al­ne i
pro­vo­ka­tiv­ne teme poput odno­sa kiber­ne­ti­ke i este­ti­ke, i ulo­ge fil­ma u afir­mi­ra­nju sek­su­
al­no­sti kao moguć­no­sti za afir­ma­ci­j u novog huma­ni­zma. Odla­skom Hani­ba­la Dun­do­vi­ća,
Film­ski klub je kra­jem 1970-ih prak­tič­ki pre­stao posto­ja­ti, a Veli­ka dvo­ra­na posta­je stal­na
kaza­liš­na sce­na izva­nin­sti­tu­ci­o­nal­ne dru­ži­ne KPGT-a14 s kult­nim pred­sta­va­ma Oslo­bo­đe­nje
Sko­pja, Kara­ma­zo­vi, Gri­so­no­va ban­da. Za potre­be izvo­đe­nja pred­sta­va KPGT-a, 1982. je prvi
put deva­sti­ran izvor­ni inter­i­j er s opre­mom koju je poseb­no za poje­di­ne pro­sto­re obli­ko­vao
Ber­nar­do Ber­nar­di. Tom je pri­li­kom uklo­nje­no dese­tak redo­va sa sje­da­li­ma, te je umje­sto
njih posta­vlje­na pozor­ni­ca na koju su sta­vlje­ne tele­skop­ske tri­bi­ne da bi se pred­sta­ve
mogle gle­da­ti sa svih stra­na. Dvo­ra­na je pono­vo pre­u­re­đi­va­na 1987./1988. i tada je dizajn
inter­i­j e­ra u cije­lo­sti izmi­j e­njen, da bi sre­di­nom 1990-ih, pod nale­tom cuna­mi­j a neo­li­be­ral­
ne kul­tur­ne poli­ti­ke za potre­be pri­vat­ne tele­vi­zi­j e pro­stor ispra­žnjen za tele­vi­zij­ski stu­dio.
Konač­no, kada 2005. u dvo­ra­nu ula­zi BOO­GA­LOO klub, deva­sta­ci­ja dvo­ra­ne ula­zi u završ­
nu fazu, a nele­gal­no koriš­te­nje pro­ši­ru­je se i na ljet­nu tera­su, te pro­stor (u među­vre­me­nu
zatvo­re­nog) resto­ra­na na prvom katu. Ovo je tek jed­na u mnoš­tvu inter­ven­ci­ja koji­ma se
sustav­no i nepo­vrat­no uniš­ta­va ambi­j en­tal­na cje­li­na, dok s dru­ge stra­ne, para­dok­sal­no,
kom­pleks posljed­njih dese­tak godi­na bilje­ži sve veći zain­te­re­si­ra­nost znan­stve­ne histo­ri­o­
gra­fi­j e. Dosad naj­kon­ze­kvent­ni­j i poku­šaj da se zau­sta­vi dalj­nje pro­pa­da­nje kom­plek­sa jeste
Kon­zer­va­tor­ska stu­di­ja iz 2017.,15 s idej­nim pri­j e­dlo­gom smjer­ni­ca za obno­vu koji uklju­ču­je i
pre­zen­ta­ci­j u kom­plek­sa in situ; u vidu vre­men­skih kap­su­la, odno­sno ambi­j en­tal­nih cje­li­na.
Iako odo­bre­na u Grad­skom zavo­du za zaš­ti­tu spo­me­ni­ka, stu­di­j a nije dala nika­kve kon­kret­ne
rezul­ta­te u zaš­ti­ti pro­sto­ra.16 Čini se da ni tri temat­ska okru­gla sto­la posve­će­na pro­stor­nim
cje­li­na­ma knji­žni­ce (2017.), veli­ke dvo­ra­ne (2018.) i pro­sto­ri­ma za komu­ni­ka­ci­j u (2019.) nisu
zna­čaj­ni­j e utje­ca­la na osvješ­ći­va­nje potre­be za resta­u­ri­ra­njem i zaš­ti­tom pro­sto­ra, a još
manje ambi­j en­tal­ne vri­j ed­no­sti cje­li­ne ili nje­zi­nih frag­me­na­ta, na pri­mjer vrhun­ske opre­me
koju je dizaj­ni­rao Ber­nar­do Ber­nar­di.17

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 183

J. Galjer

Sli­ka 4. Zgra­da neka­daš­njeg RAN­SA-a,

danas Puč­ko otvo­re­no uči­liš­te, sta­nje 2020.

Slič­ne situ­a­ci­j e pona­vlja­ju se u veli­koj veći­ni zagre­bač­kih rad­nič­kih sve­u­či­liš­ta, domo­

va i cen­ta­ra kul­tu­re, koje dio jav­no­sti i dalje per­ci­pi­ra kao neže­lje­ne i nepo­treb­ne relik­te
soci­j a­li­stič­kog siste­ma, a nema poli­tič­ke volje koja bi uspo­sta­vi­la pro­tu­te­žu arti­ku­li­ra­nim
pro­gra­mi­ma akti­vi­ra­nja ogrom­nog poten­ci­j a­la tih pro­sto­ra za suvre­me­ne obli­ke kul­tur­ne
pro­duk­ci­j e.18 Pro­ces ras­ta­ka­nja druš­tve­ne ulo­ge ove arhi­tek­tu­re zapo­čeo je još 1970-ih,
kada se sta­tus mul­ti­funk­ci­o­nal­nih insti­tu­ci­j a za edu­ka­ci­j u odra­slih i kul­tu­ru dra­stič­no mije­
nja nakon refor­me škol­stva u Hrvat­skoj 1974. Tada narod­na i rad­nič­ka sve­u­či­liš­ta gube
pra­vo na orga­ni­zi­ra­nje for­mal­nog obra­zo­va­nja te usli­j ed reor­ga­ni­za­ci­j e dola­zi do masov­nih
inte­gra­ci­j a insti­tu­ci­j a koje se bore za opsta­nak. Među­tim, zbog nemo­guć­no­sti pro­ved­be
dije­la pro­gra­ma obra­zov­ne refor­me, umje­sto stru­kov­nog obra­zo­va­nja oja­ča­lo je obra­zo­va­
nje za samo­u­pra­vlja­nje i pro­gra­mi za kul­tu­ru. O ovoj pro­ble­ma­ti­ci 1976. orga­ni­zi­ra­no je i
Savje­to­va­nje o domo­vi­ma kul­tu­re, odr­ža­no u Kumrov­cu u orga­ni­za­ci­j i Save­za arhi­te­ka­ta
Jugo­sla­vi­j e, a u ras­pra­vi je sudje­lo­va­lo 115 arhi­te­ka­ta i pred­stav­ni­ka srod­nih stru­ka i
pred­stav­ni­ka druš­tve­no-poli­tič­ke sfe­re s pod­ruč­ja čita­ve Jugo­sla­vi­j e.19 Ide­o­loš­ku pod­lo­gu
ras­pra­ve odre­dio je glav­ni poli­tič­ki stra­teg refor­me škol­stva u Hrvat­skoj Sti­pe Šuvar, koji
je uka­zao na pro­blem nedo­stat­no arti­ku­li­ra­ne ulo­ge domo­va kul­tu­re kao sre­diš­ta druš­tve­ne
dje­lat­no­sti. Mal­ra­u­xov kon­cept kul­tu­re dostup­ne svi­ma, tada vrlo popu­la­ran u hrvat­skim
inte­lek­tu­al­nim kru­go­vi­ma, pre­ma kojem bi suvre­me­ni cen­tri kul­tu­re tre­ba­li pre­u­ze­ti pri­j aš­nju
ulo­gu kate­dra­la, Šuvar sma­tra depla­si­ra­nim u okol­no­sti­ma niske razi­ne potre­ba za kul­tu­
rom, a zani­mlji­va je nje­go­va teza o potre­bi pla­ni­ra­nja mre­že kul­tur­nih insti­tu­ci­j a i sadr­ža­ja
u dome­ni sva­ko­dne­vi­ce.
Na tra­gu tih ide­ja, više ili manje uspješ­no 1970-ih i 1980-ih odvi­ja­li su se pro­ce­si
tran­sfor­ma­ci­j e domo­va kul­tu­re u poli­va­lent­ne cen­tre. Karak­te­ri­sti­čan je pri­mjer Cen­tra za
kul­tu­ru Peš­če­ni­ca, sa svim sadr­ža­ji­ma pred­vi­đe­nim tipo­lo­gi­j om arhi­tek­tu­re ove poli­va­lent­
ne namje­ne: od knji­žni­ce s čita­o­ni­com, dvo­ra­ne za kaza­liš­ne pred­sta­ve, kon­cer­te, izlo­žbe

184 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Sli­ka 5. Kul­tur­ni cen­tar Peš­če­ni­ca, spo­men-foto­gra­fi­ja
u povo­du 65. obljet­ni­ce dje­lo­va­nja (1955. – 2020.)

i ples do uči­o­ni­ca s prak­ti­ku­mi­ma. Kom­pleks je 1970-ih i 1980-ih postao ogled­ni pri­mjer

gene­ra­to­ra kul­tur­ne pro­duk­ci­j e u istoč­nom dije­lu grad­ske peri­fe­ri­j e, siro­maš­nom bilo kakvim
kul­tur­nim pro­gra­mi­ma. Sto­ga je oso­bi­to vri­j e­dan aspekt soci­o­kul­tur­ne umre­že­no­sti, koji
se oči­tu­je u pro­gra­mi­ma umjet­no­sti u jav­nom pro­sto­ru Gale­ri­j e Doga­đa­nja i surad­nje s
tvor­ni­ca­ma „Chro­mos“, „Dukat“, „Uni­j a“ i dru­gim. Osta­li zagre­bač­ki cen­tri, među koji­ma
su naj­ak­tiv­ni­j i cen­tri za kul­tu­ru Treš­njev­ka i Novi Zagreb, sli­j e­di­li su slič­ne pro­gra­me. Sli­j e­
dom nave­de­nog i stu­di­j a Cen­tri kul­tu­re, domo­vi kul­tu­re i druš­tve­ni domo­vi u SR Hrvat­skoj,
auto­ra Iva­na Rogi­ća i Andri­j e Mut­nja­ko­vi­ća,20 svo­je­vr­sna je sin­te­za dota­daš­njih soci­o­loš­kih
i arhi­tek­ton­sko-urba­ni­stič­kih istra­ži­va­nja i isku­sta­va, koja sadr­ži ne samo pre­ci­zne podat­ke
o kro­no­lo­gi­j i nastan­ka i dje­lo­va­nja insti­tu­ci­j a nego i stan­dar­di­zi­ra­nu tipo­lo­gi­j u.
U tra­že­nju mogu­ćih novih namje­na kom­plek­sa tran­zi­cij­skih 1990-tih, za RANS su se
tra­ži­le moguć­no­sti pre­na­mje­ne, među koji­ma je bilo i pre­tva­ra­nje kuće u Muzej suvre­
me­ne umjet­no­sti. Kao jedan od glav­nih argu­me­na­ta, isti­ca­la se tada upra­vo flek­si­bil­nost
pro­sto­ra. Da deve­de­se­te ipak nisu isklju­či­vo nega­tiv­no naslje­đe odno­sa pre­ma ovoj arhi­
tek­tu­ri i nje­zi­noj memo­ri­j i, poka­zu­ju urba­ni­stič­ki semi­na­ri Okvi­ri metro­po­le, od kojih je prvi
odr­žan 1995. u zgra­di RANS-a (tada Otvo­re­nog uči­liš­ta). Semi­na­re karak­te­ri­zi­ra pri­mje­na
eks­pe­ri­men­tal­nih meto­da i nači­na pro­miš­lja­nja tada aktu­al­nih urba­nih tema, pro­ble­ma i
otvo­re­nih pita­nja, pri­j e sve­ga neu­ral­gič­nih toča­ka. U okvi­ru radi­o­ni­ca, pre­da­va­nja i poprat­
nih pro­gra­ma raz­ma­tra­le su se mogu­će urba­ne stra­te­gi­j e rje­ša­va­nja neu­ral­gič­nih pro­sto­ra.
Time je Zagre­bu dano zna­če­nje nazi­va semi­na­ra na više razi­na, koje je osim važno­sti za
arhi­tek­ton­sku prak­su otvo­ri­lo i niz pita­nja zani­mlji­vih za širu jav­nost, kao i pri­li­ka za uče­
nje od povi­je­sti. Eks­pe­ri­men­tal­ni karak­ter vidljiv je i u tome što su radi­o­ni­ce bile dije­lom
otvo­re­ne za zain­te­re­si­ra­ne koji su mogli sudje­lo­va­ti u ras­pra­va­ma. Tema semi­na­ra 1995. je
bila Život uz pru­gu, od Zapad­nog kolo­dvo­ra do Tvor­ni­ce ulja, a jed­no­tjed­ni semi­nar bio je
orga­ni­zi­ran u obli­ku radi­o­ni­ce u kojoj je 10-ak gru­pa arhi­te­ka­ta dalo pri­j e­dlo­ge za ure­đe­nje

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 185

J. Galjer

tih pro­sto­ra, odno­sno kako pono­vo uspo­sta­vi­ti veze među poje­di­nim dije­lo­vi­ma grad­ske
struk­tu­re. Među gostu­ju­ćim pro­fe­so­ri­ma bili su Ken­neth Framp­ton, Her­mann Hert­zber­ger
i Raoul Bun­scho­ten.
Nakon završ­nih pre­zen­ta­ci­j a, Her­man Hert­zber­ger21 je odr­žao pre­da­va­nje Pro­sto­ri za
neo­če­ki­va­no izlo­živ­ši vla­sti­ta pola­ziš­ta o kon­cep­tu­a­li­za­ci­j i arhi­tek­ton­skih ide­ja, koje Ken­
neth Framp­ton defi­ni­ra kao struk­tu­ral­ni regi­o­na­li­zam. Za Hert­zber­ge­ra osnov­ni cilj obli­ko­
va­nja arhi­tek­to­ni­kom nisu goto­va rje­še­nja, već pro­stor­ni okvir koji će popu­ni­ti sadr­ža­jem,
svr­hom i dati mu smi­sao nje­go­vi kori­sni­ci. Taj je cilj u pra­vi­lu sustav zasno­van na arhe­ti­po­
vi­ma. Nje­go­vi se pojav­ni obli­ci nepre­sta­no rein­ter­pre­ti­ra­ju na nove nači­ne, što sva­ko­me
omo­gu­ću­je da ih indi­vi­du­al­no doži­vi i da se u nji­ma izra­zi. Sto­ga je i tema pre­da­va­nja koje
je odr­žao u Zagre­bu bila inter­pre­ta­ci­ja arhi­tek­tu­re kao stva­ra­laš­tva čiji je smi­sao ne samo
u stva­ra­nju pro­sto­ra već i u omo­gu­ća­va­nju živo­ta u nje­mu i oko nje­ga. Pre­ma Hert­zber­ge­ru,
zgra­da tre­ba biti izve­de­na poput gra­da; tre­ba posje­do­va­ti jasno­ću da bi se tije­kom vre­me­na
mogle dogo­di­ti pre­o­bra­zbe. Tako­đer, zgra­da tre­ba ima­ti dobre teme­lje, ne samo u fizič­kom
nego pri­je sve­ga u duhov­nom smi­slu, da bi mogla biti rein­ter­pre­ti­ra­na na raz­li­či­te nači­ne,
ovi­sno o poja­vi potre­ba za novim namje­na­ma i nači­ni­ma raz­miš­lja­nja. Pri tome je Dio­kle­ci­ja­
no­va pala­ča istak­nu­ta kao para­dig­mat­ski pri­mjer tran­sfor­ma­ci­j e pala­če u grad. Na pri­mje­ru
zgra­de Otvo­re­nog sve­u­či­liš­ta, Hert­zber­ger uoča­va ana­log­ne mode­le struk­tu­ra­li­stič­kog pro­
miš­lja­nja arhi­tek­tu­re, koje uoča­va u flek­si­bil­no­sti pro­sto­ra čiji sklo­po­vi pod­jed­na­ko dobro
funk­ci­o­ni­ra­ju kao zaseb­ne jedi­ni­ce pro­mje­nji­vih namje­na, kao i na razi­ni cje­li­ne. Upra­vo ta
svoj­stva sma­tra temelj­nom ide­jom struk­tu­ra­li­zma.
Semi­nar je zaklju­čen pre­da­va­njem pred audi­to­ri­j em pre­pu­ne veli­ke dvo­ra­ne Otvo­re­
nog sve­u­či­liš­ta, koje je odr­žao Ken­neth Framp­ton. Jedan od vode­ćih svjet­skih teo­re­ti­ča­ra
arhi­tek­tu­re, u lokal­noj sre­di­ni naj­po­zna­ti­j i kao autor knji­ge Moder­na arhi­tek­tu­ra: kri­tič­ka
povi­jest, govo­rio je o para­dig­mat­skim pri­mje­ri­ma suvre­me­ne japan­ske, fran­cu­ske, fin­ske
i špa­njol­ske arhi­tek­tu­re, obra­zla­žu­ći pola­ziš­ta svo­je teo­ri­j e kri­tič­kog regi­o­na­li­zma. Iz per­
spek­ti­ve glo­ba­li­za­cij­skih kul­tur­nih i poli­tič­kih domi­nan­ti, zani­mlji­vo je nje­go­vo tuma­če­nje o
poslje­di­ca­ma glo­bal­ne na šte­tu naci­o­nal­nih, lokal­nih civi­li­za­ci­j a. Pre­ma Framp­to­nu, važno
je saču­va­ti kon­tek­stu­al­ne vri­j ed­no­sti i tra­di­ci­j u, koja ne pod­ra­zu­mi­j e­va isklju­či­vo kon­zer­
va­ti­vi­zam već i kul­tur­nu raz­li­či­tost. Pri tome je iznio teze da među mogu­ćim smje­ro­vi­ma
suvre­me­ne arhi­tek­tu­re zna­čaj­ni­ja ostva­re­nja mogu dati tek dvi­je opci­je: prva je u skla­du s
domi­nant­nim obli­ci­ma pro­iz­vod­nje i potroš­nje, a dru­ga je suprot­sta­vlje­na tome. Prva sli­j e­di
ideal Mie­sa van der Rohea, teži reduk­ci­ji arhi­tek­tu­re na razi­nu pro­dukt dizaj­na uve­ća­nog
mje­ri­la i vrlo malo se bavi gra­dom. Dru­gu moguć­nost odli­ku­ju često pot­pu­no zatvo­re­ni
blo­ko­vi unu­tar kojih se uspo­sta­vlja­ju otvo­re­ni, kon­kret­ni odno­si čovje­ka pre­ma čovje­ku
i čovje­ka pre­ma urba­nom ambi­j en­tu i pri­rod­nom oko­li­šu. Jedi­nu nadu, sma­tra Framp­ton,
pred­sta­vlja­ju kre­a­tiv­ne dodir­ne toč­ke izme­đu tih eks­trem­nih sta­vo­va, odno­sno arhi­tek­ton­ska
kul­tu­ra zasno­va­na na kon­ti­nu­i­te­tu tra­di­ci­j e, koja nepre­sta­no samu sebe kri­tič­ki pre­i­spi­tu­je.22
Umje­sto zaključ­ka, pre­o­sta­je tek dijag­no­sti­ci­ra­ti da su sta­nje i sta­tus druš­tve­no anga­
ži­ra­ne arhi­tek­tu­re ove namje­ne u Zagre­bu i Hrvat­skoj 2021, u uspo­red­bi s udje­lom koji su
ovi pro­sto­ri ima­li u obli­ko­va­nju sva­ko­dne­vi­ce od 1950-ih do 1970-ih, tek izraz i odraz volje
današ­njeg vre­me­na, (naža­lost) pre­ne­se­ni u pro­stor.

186 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Napo­me­ne

1 Mies van der Rohe, L. Bau­kunst und Zeit­wil­le, Der Quer­scnitt, 1924, 4, 31–32.
2 Ilu­stra­ti­van je pri­mjer „Ale­ja fakul­te­ta“ u Zagre­bu zamiš­lje­na kao urba­na os koju čini repre­zen­ta­tiv­ni
niz zgra­da izve­de­nih u sve­ga neko­li­ko godi­na (1956. – 1963.).
3 U hrvat­skom su kon­tek­stu istra­ži­va­ni:
Rad­nič­ko narod­no sve­u­či­liš­te u Zagre­bu – npr. Ceraj, I., Hani­čar Buljan, I. i Mar­ga­re­tić Urlić, R. Kon­zer­
va­tor­ska stu­di­ja s idej­nim pri­je­dlo­gom pre­zen­ta­ci­je dije­la zgra­de Puč­kog otvo­re­nog uči­liš­ta Zagreb – veli­
ka dvo­ra­na s pra­te­ćim pro­sto­ri­ja­ma, Insti­tut za povi­jest umjet­no­sti, Zagreb, 2017. (ela­bo­rat); Galjer, J. i
Lon­čar, S. Soci­ally Enga­ged Archi­tec­tu­re of the 1950s and Its Tran­sfor­ma­ti­ons : The Exam­ple of Zagreb's
Wor­kers' Uni­ver­sity, Etno­loš­ka tri­bi­na : godiš­njak Hrvat­skog etno­loš­kog druš­tva, 2019, 49, 194–222;
Hrvat­ski dom u Vuko­va­ru – Karač, Z. i Šimi­čić, Đ. Hrvat­ski dom u Vuko­va­ru arhi­tek­ta Alek­san­dra Fre­u­
den­re­ic­ha, Pro­stor, 2007, 2[34], 204–223;
Zorin dom u Kar­lov­cu – Rado­vić-Mahe­čić, D. Gra­di­telj­ska obi­telj Car­ne­lut­ti (1879. – 1947.), Rado­vi
Insti­tu­ta za povi­jest umjet­no­sti, 2009, 33, 319–336, kao i domo­vi i cen­tri kul­tu­re; Rogić, I. i Mut­nja­
ko­vić, A. Cen­tri kul­tu­re, domo­vi kul­tu­re i druš­tve­ni domo­vi u SR Hrvat­skoj, Zavod za kul­tu­ru Hrvat­ske,
Zagreb, 1984.
Za uspo­red­nu ana­li­zu i kon­tek­stu­a­li­za­ci­j u u okvi­ru jugo­sla­ven­skog pro­sto­ra vidje­ti: Жив­ко­вић, Н.
(ур.), Кул­тур­но добро данас – вред­ност и зна­че­ње : збор­ник радо­ва VIII кон­фе­рен­ци­је, Завод за
зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 2017; Жив­ко­вић, Н. (ур.), Архи­тек­ту­ра и
урба­ни­зам после Дру­гог свет­ског рата : зашти­та као про­цес или модел, збор­ник радо­ва VI кон­
фе­рен­ци­је, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 2015.
4 Nave­de­no pre­ma popi­su rado­va obja­vlje­nom u mono­gra­fi­j i: Stje­pan Pla­nić 1900. – 1980. Iz arhi­ve arhi­
tek­ta. Glip­to­te­ka HAZU, Zagreb, 2003/2004, 117, 124.
5 Bertsch, G. K. and Per­sons, K. L. Wor­kers’ Edu­ca­tion in Soci­a­list Yugo­sla­via, Com­pa­ra­ti­ve Edu­ca­tion
Revi­ew, 1980, Vol. 24, No. 1, 87–97.
6 Odbor za obi­lje­ža­va­nje 30-godiš­nji­ce rada rad­nič­kih i narod­nih uni­ver­zi­te­ta, Rad i raz­voj rad­nič­kih i
narod­nih uni­ver­zi­te­ta, Beo­grad. 1983.
7 Cupers, K. The Cul­tu­ral Cen­ter : Archi­tec­tu­re as Cul­tu­ral Policy in Post­war Euro­pe, Jour­nal of the Soci­ety
of Archi­tec­tu­ral Histo­ri­ans, 2015, Vol. 74, No. 4, 464–484.
8 Pivac, A. O domo­vi­ma kul­tu­re, Arhi­tek­tu­ra, 1951, 5/8, 108–112.
9 Odlu­kom o teri­to­ri­jal­noj podje­li iz 1953. grad Zagreb podi­je­ljen je na osam opći­na užeg grad­skog pod­ruč­
ja (Črno­me­rec, Donji grad, Gor­nji grad, Mak­si­mir, Medveš­čak, Peš­će­ni­ca, Trnje i Treš­njev­ka), a 1955. je
Zako­nom o izmje­na­ma i dopu­na­ma Zako­na o podje­li NR Hrvat­ske na kota­re, gra­do­ve i opći­ne, grad­sko
pod­ruč­je pro­ši­re­no na vanj­ske opći­ne, te od tada grad Zagreb ima deset opći­na (uz rani­jih osam opći­na
užeg grad­skog pod­ruč­ja, još i nove opći­ne Dubra­vu i Sused­grad).
10 Sim­po­zij je odr­žan u okvi­ru mani­fe­sta­ci­j e Nova ten­den­ci­ja 4, oku­pio je vode­će pred­stav­ni­ke tada pio­
nir­skih eks­pe­ri­men­tal­nih pri­mje­na kom­pju­tor­skih teh­no­lo­gi­j a u polju vizu­al­nih istra­ži­va­nja. Opšir­ni­j e u:
Medosch, A. New Ten­den­ci­es Art at the Thres­hold of the Infor­ma­tion Revo­lu­tion (1961–1978), The MIT
Press, Cam­brid­ge, MA/Lon­don, 2016.
11 Sim­po­zij je odr­žan u surad­nji Rad­nič­kog sve­u­či­liš­ta „Moša Pija­de“, Cen­tra za indu­strij­sko obli­ko­va­nje
i Zavo­da za tržiš­na istra­ži­va­nja.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 187

J. Galjer

12 Kru­žić, D. Expe­ri­men­tal (Struc­tu­ral Film) as the Con­cept of Film Inno­va­tion (Miho­vil Pan­si­ni and Geff),
AM Jour­nal for Art and Media Stu­di­es, 2018, 15, 11–22.
13 Galjer, J. Rado­van Ivan­če­vić kao teo­re­ti­čar i pro­mo­tor moder­nog dizaj­na, u: Kova­čić, Đ. i Petri­no­vić,
M. (ur.), Rado­van Ivan­če­vić (1931. – 2004.), Druš­tvo povje­sni­ča­ra umjet­no­sti Hrvat­ske, Zagreb, 2016,
217–232.
14 Za kon­tek­stu­a­li­za­ci­j u dje­lo­va­nja KPGT-a (Kaza­liš­te, Pozo­riš­te, Gle­da­liš­te, Tea­tar) vidje­ti: Dolan, J., Lin­
king Art and Poli­tics : KPGT, the Zagreb The­a­tre Com­pany (Yugo­sla­via), The Dra­ma Revi­ew: TDR, 1983,
Vol. 27, No. 1, 82–92.
15 Ceraj, Hani­čar Buljan, Mar­ga­re­tić Urlić, nav. dje­lo.
16 U među­vre­me­nu je dio sute­re­na postao piv­ni­ca, koja je uzur­pi­ra­la i dio vanj­skog pro­sto­ra za tera­su, tako
da je izvor­na repre­zen­ta­tiv­nost pri­la­znog pla­toa danas obi­lje­že­na miri­si­ma jef­ti­ne kuhi­nje.
17 Prvi okru­gli stol, Puč­ko otvo­re­no uči­liš­te – sin­te­za kul­tu­re, arhi­tek­tu­re i dizaj­na. U foku­su: knji­žni­ca i
čita­o­ni­ca, Puč­ko otvo­re­no uči­liš­te, Zagreb, 2017; Dru­gi okru­gli stol, Puč­ko otvo­re­no uči­liš­te – sin­te­za
kul­tu­re, arhi­tek­tu­re i dizaj­na. U foku­su: veli­ka dvo­ra­na, Puč­ko otvo­re­no uči­liš­te, Zagreb, 2018; Tre­ći
okru­gli stol, Puč­ko otvo­re­no uči­liš­te – sin­te­za kul­tu­re, arhi­tek­tu­re i dizaj­na. U foku­su: hod­ni­ci, foyeri,
pode­sti, Puč­ko otvo­re­no uči­liš­te, Zagreb, 2019.
18 Švec Špa­njol, S. i Vuj­no­vić, A. Cen­tri za kul­tu­ru – para­dig­me proš­lo­sti ili poten­ci­jal buduć­no­sti [in­ter­net],
dostup­no na www.gale­ri­j a­gal­ze­ni­ca.info [15. 4. 2021]
19 U povo­du Savje­to­va­nja obja­vljen je temat časo­pi­sa Arhi­tek­tu­ra, 1976, br. 158–159.
20 Rogić, I. i Mut­nja­ko­vić, A. Cen­tri kul­tu­re, domo­vi kul­tu­re i druš­tve­ni domo­vi u SR Hrvat­skoj, Zavod za
kul­tu­ru Hrvat­ske, Zagreb, 1984.
21 Hert­zber­ger je osni­vač BiA (Ber­la­ge Insti­tu­te of Archi­tec­tu­re), u okvi­ru koje­ga je 1985. pokre­nuo
INDE­SEM (Inter­na­ti­o­nal Design Semi­nar), pro­gram raz­mje­ne stu­de­na­ta i pro­fe­so­ra arhi­tek­tu­re na raz­
li­či­tim europ­skim sve­u­či­liš­ti­ma, koji se sva­ke godi­ne odr­ža­vao u dru­gom gra­du, a 1988. orga­ni­zi­ran je
i u Spli­tu.
22 Framp­ton, K. Svjet­ska arhi­tek­tu­ra i reflek­siv­na prak­sa, u: Okvi­ri metro­po­le : Zagre­bač­ki urba­ni­stič­ki
semi­na­ri 1995. i 1996, Grad Zagreb, Grad­ski zavod za pla­ni­ra­nje raz­vo­ja i zaš­ti­tu čovje­ko­va oko­li­ša,
Zagreb, 1996, 193–199.

188 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 189
 711.4(497.11)”19/20”
728.1(497.11)”19/20”

Др Јасми­на Ђокић, дипл. инж. арх.

Урба­ни­стич­ки завод Бео­гра­да, Београд, Србија
jasmi­na.djo­kic­@gmail.com­

Ана Гра­о­вац, дипл. инж. арх.

Урба­ни­стич­ки завод Бео­гра­да, Београд, Србија
ana.gra­o­vac­@gmail.com­

УРБА­НО НАСЛЕ­ЂЕ И ДИВЕР­ЗИ­ТЕТ СТАМ­БЕ­НИХ

ТИПО­ЛО­ГИ­ЈА У САВРЕ­МЕ­НОМ БЕО­ГРА­ДУ

Апстракт

Пре­о­вла­ђу­ју­ћи савре­ме­ни кри­те­ри­јум урба­ног раз­во­ја – кри­те­ри­јум еко­ном­ске испла­ти­

во­сти поје­ди­нач­них лока­ци­ја – наме­ће реду­ко­ва­не типо­ло­ги­је и уни­фи­ци­ра­не струк­ту­ре
у ново­град­њи и рекон­струк­ци­ји посто­је­ћег тки­ва. У таквим окол­но­сти­ма, зашти­ће­не
урба­не цели­не су резер­во­ар разно­ли­ко­сти за урба­не актив­но­сти попут ста­но­ва­ња, кул­
ту­ре, рекре­а­ци­је, чак и рада.
У овом раду истра­жу­ју се (а) моде­ли урба­ни­стич­ке зашти­те, као и однос стам­бе­них типо­
ло­ги­ја и основ­них урба­ни­стич­ких пара­ме­та­ра пла­ни­ра­них за стам­бе­но тки­во, како су
поста­вље­ни у глав­ним стра­те­шким урба­ни­стич­ким пла­но­ви­ма Бео­гра­да од 2000. годи­не,
а потом и (б) однос изме­ђу план­ски изгра­ђе­них и зашти­ће­них цели­на и про­це­са уни­фор­
ми­за­ци­је стам­бе­них урба­ни­стич­ких скло­по­ва реа­ли­зо­ва­них пре­ма пла­но­ви­ма детаљ­не
раз­ра­де у истом пери­о­ду.
Циљ истра­жи­ва­ња је да се на кон­крет­ним при­ме­ри­ма при­ка­же зна­чај који зашти­та урба­
ног насле­ђа има у доме­ну очу­ва­ња и уна­пре­ђе­ња разно­ли­ко­сти струк­ту­ра, типо­ло­ги­ја,
функ­ци­о­нал­них шема и дру­гих важних аспе­ка­та град­ског про­сто­ра. Дивер­зи­фи­ка­ци­ја
стам­бе­них типо­ло­ги­ја непо­сред­но ути­че на пове­ћа­ње могућ­но­сти избо­ра за живот у гра­до­
ви­ма и као таква пред­ста­вља леги­тим­ну савре­ме­ну тему од јав­ног инте­ре­са свих гра­ђа­на.
У закључ­ним раз­ма­тра­њи­ма суми­ра­ју се про­бле­ми и потен­ци­ја­ли савре­ме­ног при­сту­па у
пла­ни­ра­њу стам­бе­них цели­на у циљу сагле­да­ва­ња после­ди­ца које такав тренд оста­вља
на начин и ква­ли­тет град­ског ста­но­ва­ња.

Кључ­не речи: урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње, зашти­та урба­ног насле­ђа,

стам­бе­не типо­ло­ги­је, урба­ни­стич­ки пара­ме­три

190 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Jasmi­na Đokić, PhD, Archi­tect
Urban Plan­ning Insti­tu­te of Bel­gra­de, Belgrade, Serbia
jasmi­na.djo­kic­@gmail.com­

Ana Gra­o­vac, Archi­tect

Urban Plan­ning Insti­tu­te of Bel­gra­de, Belgrade, Serbia
ana.gra­o­vac­@gmail.com­

URBAN HERI­TA­GE AND DIVER­SITY OF HOU­SING

TYPOLO­GI­ES IN CON­TEM­PO­RARY BEL­GRA­DE

Abstract

Тhe pre­va­i­ling modern cri­te­rion of urban deve­lop­ment – that of eco­no­mic pro­fi­ta­bi­lity of indi­
vi­dual loca­ti­ons, impo­ses redu­ced typolo­gi­es and uni­fied struc­tu­res on the new con­struc­tion
and recon­struc­tion pro­jects in the exi­sting urban tis­sue. In such cir­cum­stan­ces, pro­tec­ted
urban are­as are a reser­vo­ir of diver­sity for urban acti­vi­ti­es, such as hou­sing, cul­tu­re, rec­re­
a­tion, and even work.
This paper analyses (a) the models of urban pro­tec­tion and the rela­tion of the hou­sing typolo­
gi­es to the basic urban para­me­ters plan­ned for resi­den­tial tis­sue, as set out in the main
stra­te­gic urban plans of Bel­gra­de sin­ce 2000, and then (b) the rela­tion bet­we­en the plan­ned
and pro­tec­ted built are­as and the pro­cess of deve­lo­ping uni­form resi­den­tial quar­ters built
accor­ding to deta­i­led plans of the same period.
The aim of this rese­arch is to show the impor­tan­ce of urban heri­ta­ge pro­tec­tion for the con­
ser­va­tion and diver­si­fi­ca­tion of struc­tu­res, typolo­gi­es, fun­cti­o­nal sche­mes, and other impor­
tant aspects of urban spa­ce. That directly incre­a­ses the pos­si­bi­li­ti­es of cho­ic­ e for the life in
citi­es and as such is a legi­ti­ma­te con­tem­po­rary topic of public inte­rest for all the citi­zens.
The con­clu­ding remarks sum­ma­ri­ze the issu­es and poten­ti­als of the con­tem­po­rary appro­ach
in the plan­ning of resi­den­tial zones and hou­sing units, in order to com­pre­hend the con­se­qu­
en­ces that such a trend lea­ves on the style and qua­lity of urban life.

Keywords: urban plan­ning, urban heri­ta­ge pro­tec­tion, hou­sing typolo­gi­es, urban para­me­ters

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 191

J. Ђокић, А. Граовац

Увод

Град­ски пеј­заж какав позна­је­мо убр­за­но и ради­кал­но се тран­сфор­ми­ше од

деве­де­се­тих годи­на про­шлог века. Разно­вр­сност град­ских струк­ту­ра из пери­о­
да пре и после Дру­гог свет­ског рата – у пери­о­ду који упро­шће­но посма­тра­мо као
пери­од интен­зив­не модер­ни­за­ци­је, као да неста­је нао­чи­глед свих, усту­па­ју­ћи
место при­лич­но уни­форм­ним скло­по­ви­ма. Ти нови скло­по­ви су више­спрат­ни­це
које у зави­сно­сти од лока­ци­је вари­ра­ју у виси­ни, али гене­рал­но има­ју вео­ма робу­
стан, доми­нан­тан волу­мен, који оста­вља вео­ма мало про­сто­ра за било шта дру­го
– зеле­не, рекре­а­тив­не или неке дру­ге сло­бод­не повр­ши­не. У пла­но­ви­ма нови­је изра­де
гото­во је немо­гу­ће у цен­трал­ној и сред­њој зони про­на­ћи куће у низу ниже спрат­но­сти,
град­ске виле, сло­бод­но­сто­је­ће, двој­не, атри­јум­ске или тера­са­сте куће. Град­ске цели­не
с фор­ми­ра­ном тра­ди­ци­о­нал­ном бло­ков­ском матри­цом ради­кал­но се тран­сфор­ми­шу у
зоне у који­ма је и више­по­ро­дич­но ста­но­ва­ње нижих спрат­но­сти рет­кост. Нове гру­па­
ци­је сло­бод­но­сто­је­ћих обје­ка­та су поста­ле стра­не и Новом Бео­гра­ду, који је изгра­ђен
на прин­ци­пи­ма модер­ни­стич­ког отво­ре­ног бло­ка.
Овај тренд уни­фор­ми­за­ци­је нових струк­ту­ра ту се, међу­тим, не зау­ста­вља. Наи­ме,
већ посто­је­ће, дефи­ни­са­не и у погле­ду ква­ли­те­та ста­но­ва­ња вео­ма успе­шне струк­ту­
ре, тако­ђе су изло­же­не по оби­му систем­ској, а по карак­те­ру сти­хиј­ској рекон­струк­ци­
ји. Модер­ни­стич­ки, али и тра­ди­ци­о­нал­ни бло­ко­ви и насе­ља план­ски се попу­ња­ва­ју,
догра­ђу­ју и тран­сфор­ми­шу, упр­кос чиње­ни­ци да су то урба­ни­стич­ки, архи­тек­тон­ски и
функ­ци­о­нал­но зао­кру­же­не цели­не. Тежња ка мак­си­ми­за­ци­ји пла­ни­ра­них пара­ме­та­ра
и капа­ци­те­та изград­ње добро је позна­та струч­ној и широј јав­но­сти, али суштин­ска
про­ме­на која се тако­ђе одви­ја – а то је губи­так разно­вр­сних урба­ни­стич­ких обра­за­ца
и стам­бе­них типо­ло­ги­ја, разно­ли­ких шема нових сусед­ста­ва и бло­ко­ва, као да изми­че
пажњи јав­но­сти.
Пове­зи­ва­ње типо­ло­ги­ја стам­бе­них струк­ту­ра и урба­ни­стич­ких пара­ме­та­ра и
нор­ми, одно­сно сво­је­вр­сно коди­ра­ње типо­ло­шке разно­ли­ко­сти аде­кват­ним урба­ни­
стич­ким пара­ме­три­ма, у циљу разно­вр­сно­сти стам­бе­не пону­де и раз­во­ја стам­бе­не
кул­ту­ре (раз­ли­чи­ти сти­ло­ви живо­та, пре­фе­рен­це, соци­јал­ни и еко­ном­ски ста­тус), али
и очу­ва­ња тра­ди­ци­о­нал­них фор­ми ста­но­ва­ња и општег уна­пре­ђе­ња кул­ту­ре, нису зна­
чај­на тема савре­ме­них бео­град­ских урба­ни­стич­ких пла­но­ва тржи­шно ори­јен­ти­са­ног
при­сту­па. У таквој постав­ци, као можда послед­ња бра­на трен­ду уни­фор­ми­за­ци­је, до
сада је опста­ло дело­ва­ње над­ле­жних инсти­ту­ци­ја за зашти­ту кул­тур­ног насле­ђа, јер
се чини да само екс­пли­цит­но зашти­ће­не цели­не и скло­по­ви има­ју потен­ци­јал­ну шан­су
да очу­ва­ју свој ори­ги­нал­ни изглед и струк­ту­ру.

Зашти­та насле­ђа и урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње

У окви­ру тео­риј­ских и прак­тич­них уви­да у пола­зи­шта зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре,

посто­ји широ­ко поље раз­ми­шља­ња и аргу­ме­на­та о суштин­ском зна­ча­ју насле­ђа, а
затим и свр­си њего­ве зашти­те у савре­ме­ним усло­ви­ма. Прав­ни, исто­риј­ски, еду­ка­

192 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

тив­ни, фило­зоф­ски, естет­ски и етич­ки, науч­ни и дру­штве­ни аспек­ти пре­кла­па­ју се
оста­вља­ју­ћи широ­ку мар­ги­ну не само за дефи­ни­са­ње кул­тур­них доба­ра (и архи­тек­
тон­ског насле­ђа као посеб­не кате­го­ри­је)1, него и за њихо­во про­гла­ше­ње и меха­ни­зме
зашти­те2. Урба­ни­сти, као и шира јав­ност, углав­ном су изван ових рас­пра­ва и про­це­са
који се одви­ја­ју у окви­ри­ма наци­о­нал­них и међу­на­род­них инсти­ту­ци­ја које се баве
зашти­том спо­ме­ни­ка.
Ипак, зани­мљи­во је пону­ди­ти и додат­но ста­но­ви­ште које тему осве­тља­ва из пер­
спек­ти­ве урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња. Зашти­ће­но архи­тек­тон­ско и урба­ни­стич­ко насле­
ђе је исто­вре­ме­но и жива урба­на струк­ту­ра која, као таква, има одре­ђе­на свој­ства и
уло­гу у тки­ву гра­да, па самим тим под­ле­же истра­жи­ва­њу и вало­ри­зо­ва­њу. Насле­ђе­на
бло­ков­ска матри­ца, типо­ви стам­бе­них и дру­гих скло­по­ва, типо­ви отво­ре­них јав­них
про­сто­ра у фоку­су су урба­ни­стич­ких истра­жи­ва­ња, и то дво­ја­ко. Прво, као зате­че­не
фор­ме које тре­ба одго­ва­ра­ју­ћим интер­вен­ци­ја­ма (не нужно гра­ди­тељ­ским) учи­ни­ти
погод­ним за савре­ме­ни живот у гра­ду, а затим и као потен­ци­јал­не пред­ло­шке за нове
струк­ту­ре, ода­бра­не на осно­ву иску­ства о њихо­вим ква­ли­те­ти­ма.
У скла­ду с тим, када је реч о зашти­ти скло­по­ва у град­ској струк­ту­ри, у пла­нер­
ској прак­си се пре­по­зна­ју две, по карак­те­ру и спро­во­ђе­њу, раз­ли­чи­те врсте зашти­те.
Прва је она коју спро­во­де над­ле­жне инсти­ту­ци­је за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре и која
про­на­ла­зи сво­је упо­ри­ште у Зако­ну о кул­тур­ним добри­ма. Дру­га врсте зашти­те је
урба­ни­стич­ка – она која про­из­и­ла­зи из струч­не оце­не урба­ни­сте да поје­ди­не урба­ни­
стич­ке цели­не – бло­ков­ске матри­це, типо­ло­ги­је изград­ње, тре­ба сачу­ва­ти у урба­ном
тки­ву због ква­ли­те­та урба­не сре­ди­не као такве.
У Гене­рал­ном пла­ну Бео­гра­да 20213 (ГП, 2003), поред цели­на про­гла­ше­них за кул­
тур­но добро и, с аспек­та урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња, посеб­но дели­кат­них цели­на које
пред­ста­вља­ју добра која ужи­ва­ју прет­ход­ну зашти­ту, уста­но­вље­на је и посеб­на врста
урба­ни­стич­ке зашти­те цели­на епо­хе модер­не архи­тек­ту­ре – режим пот­пу­не и дели­
мич­не зашти­те. На осно­ву јасно дефи­ни­са­не кри­те­ри­јум­ске матри­це, урба­ни­стич­ком
зашти­том су на овај начин у пот­пу­но­сти зашти­ће­ни мно­ги модер­ни­стич­ки бло­ко­ви и
дру­ге мање град­ске цели­не. Исти дво­ја­ки при­ступ зашти­ти, уз ажу­ри­ра­ње сте­че­ног
спо­ме­нич­ког ста­ту­са урба­ни­стич­ких цели­на, задр­жан је и у изме­на­ма и допу­на­ма
основ­ног гене­рал­ног пла­на, као и при изра­ди Гене­рал­ног урба­ни­стич­ког пла­на Бео­
гра­да4 (ГУП) 2016. годи­не.
Међу­тим, за раз­ли­ку од спо­ме­нич­ког насле­ђа, чији су усло­ви зашти­те оба­ве­зан
део про­це­са изра­де сва­ког урба­ни­стич­ког пла­на, даља импле­мен­та­ци­ја урба­ни­стич­ке
зашти­те – која се није нашла у нор­ма­тив­ном делу гене­рал­ног пла­на, већ у њего­вој
доку­мен­та­ци­ји – кроз даљу изра­ду пла­но­ва регу­ла­ци­је у пот­пу­но­сти је изо­ста­ла.

Стам­бе­не типо­ло­ги­је и урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње

Иза пој­ма типо­ло­ги­је урба­них скло­по­ва нала­зи се и више­де­це­ниј­ска рас­пра­ва

о њего­вом садр­жа­ју, свр­си и при­мен­љи­во­сти у кон­тек­сту тра­ди­ци­о­нал­ног европ­ског
гра­да и ван њега. За број­не истра­жи­ва­че из обла­сти урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња упит­на

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 193

J. Ђокић, А. Граовац

је упо­тре­ба тра­ди­ци­је и исто­рич­но­сти у про­у­ча­ва­њу типо­ло­ги­ја, што је послу­жи­ло као

кон­текст и за (јед­но од) суко­бља­ва­ње модер­ни­стич­ког и пост­мо­дер­ног кон­цеп­та.5 Не
ула­зе­ћи у ову деба­ту, сада већ пре­ва­зи­ђе­ну и ана­хро­ну, у раду се пој­му типо­ло­ги­ја
доде­љу­је базич­но зна­че­ње, она­ко како га је фор­му­ли­сао Кон­зен у свом истра­жи­ва­њу
Алн­ви­ка, а састо­ји се од три ком­по­нен­те: план/кар­та под­руч­ја, изгра­ђе­не струк­ту­ре и
наме­на повр­ши­на и обје­ка­та.6
Ипак, важно је напо­ме­ну­ти да типо­ло­ги­ја у кон­тек­сту овог истра­жи­ва­ња не пред­
ста­вља фено­мен изву­чен и одво­јен од реал­но­сти – разно­вр­сност типо­ло­ги­ја урба­ни­
стич­ких скло­по­ва одго­ва­ра рас­по­ло­жи­вој пону­ди типо­ва ста­но­ва­ња за ста­нов­ни­ке
гра­да. Редук­ци­ја типо­ва у живо­ту гра­да и њего­вих ста­нов­ни­ка јед­на­ка је сма­ње­њу
дивер­зи­те­та стам­бе­них моде­ла. Пост­со­ци­ја­ли­стич­ка тран­зи­ци­ја про­у­зро­ко­ва­ла је
усло­жња­ва­ња струк­ту­ре и типо­ва дома­ћин­ста­ва,7 што би тре­ба­ло да буде пра­ће­но и
пора­стом пону­де моде­ла ста­но­ва­ња. Насу­прот томе, у истом пери­о­ду еви­ден­тан је
супро­тан тренд – сма­ње­ње и уни­фор­ми­за­ци­ја типо­ва.8
Соци­ја­ли­стич­ки систем детаљ­ног урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња под­ра­зу­ме­вао је раз­
ра­ду лока­ци­ја у два кора­ка – први на нивоу дистри­бу­ци­је основ­них урба­ни­стич­ких
пара­ме­та­ра дефи­ни­са­них гене­рал­ним урба­ни­стич­ким пла­ном (индек­са изгра­ђе­но­сти,
бро­ја ста­нов­ни­ка и сл.), по поје­ди­нач­ним цели­на­ма, а дру­ги до нивоа раз­ра­де кон­
крет­них физич­ких струк­ту­ра. Дру­гим речи­ма, веза изме­ђу про­пи­са­них пара­ме­та­ра
и њихо­ве физич­ке инте­р­пре­та­ци­је у про­сто­ру била је једин­стве­ни део урба­ни­стич­
ког пла­на као осно­ве за изград­њу. Пре­ла­зак на тржи­шно ори­јен­ти­са­но пла­ни­ра­ње
и флек­си­бил­ни­ји облик пла­но­ва детаљ­не регу­ла­ци­је, под­ра­зу­ме­вао је да при­ме­на
урба­ни­стич­ких пара­ме­та­ра неће јед­но­знач­но одре­ди­ти фор­му буду­ће физич­ке струк­
ту­ре, али и да је пости­за­ње изве­сне типо­ло­шке разно­вр­сно­сти у реа­ли­за­ци­ји сва­ка­ко
нео­п­ход­но. У том сми­слу, уве­ден је читав сет пра­ви­ла изград­ње као допу­не основ­них
пара­ме­та­ра који се при­ме­њу­ју у раз­ли­чи­тим зона­ма, с циљем да буду­ћа изград­ња,
иако при­ла­го­дљи­ва кон­крет­ним потре­ба­ма, про­јек­ту­је сли­ку гра­да склад­них одно­са,
орга­ни­зо­ва­них цели­на и при­хва­ће­них стан­дар­да.
У скла­ду с тим, за раз­ли­ку од пре­ђа­шњег пери­о­да у којем су стам­бе­не типо­ло­ги­је
иска­зи­ва­не кроз пара­ме­тар густи­не ста­но­ва­ња, у ГП типо­ви стам­бе­ног тки­ва дефи­
ни­са­ни су на осно­ву мор­фо­ло­шког кри­те­ри­ју­ма у пет основ­них типо­ва бло­ко­ва – ком­
пакт­ни, отво­ре­ни, мешо­ви­ти, блок инди­ви­ду­ал­ног ста­но­ва­ња и при­град­ска насе­ља.
План гене­рал­не регу­ла­ци­је Бео­гра­да9 (ПГР), из 2016. годи­не, наиз­глед усло­жња­ва
ова­кву постав­ку, прво дефи­ни­са­њем посеб­них зона ста­но­ва­ња и мешо­ви­те наме­не,
а потом и даљом поде­лом на више раз­ли­чи­тих зона поро­дич­ног, више­по­ро­дич­ног
ста­но­ва­ња и мешо­ви­тих цен­та­ра, која резул­ти­ра са чак 16 раз­ли­чи­тих урба­них зона
са истим пра­ви­ли­ма гра­ђе­ња у који­ма ста­но­ва­ње може бити доми­нант­на наме­на.
Међу­тим, за раз­ли­ку од типо­ло­ги­ја ГП (из 2003), које раз­ви­ја­ју вели­ки број ком­би­
на­ци­ја под­ти­по­ва, првен­стве­но у зави­сно­сти од вели­чи­не пар­це­ле, а потом и изград­ње
у новим или посто­је­ћим бло­ко­ви­ма, цен­трал­ној или ван цен­трал­не зоне, ниске или
висо­ке изград­ње и сл., већ изме­на ГП из 2009. годи­не изо­ста­вља вели­чи­ну пар­це­ле
као реле­ван­тан пара­ме­тар (сем у при­град­ским насе­љи­ма) и доми­нант­ном вари­ја­

194 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

блом про­гла­ша­ва изград­њу у цен­трал­ној или ван цен­трал­не зоне, док ПГР Бео­гра­
да запра­во додат­но упро­шћу­је број вари­ја­ци­ја, гене­рал­но поди­жу­ћи мак­си­мал­не
индек­се изгра­ђе­но­сти, зау­зе­то­сти и виси­не обје­ка­та у зона­ма.
Изме­на­ма и допу­на­ма Зако­на о пла­ни­ра­њу и изград­њи10 2011 годи­не, сма­њу­је
се број раз­ли­чи­тих урба­ни­стич­ких пара­ме­та­ра који су на рас­по­ла­га­њу пла­не­ру у
циљу пости­за­ња вари­је­те­та у пла­ни­ра­ним типо­ло­ги­ја­ма ста­но­ва­ња. Наи­ме, закон­
ским одред­ба­ма оба­ве­зу­ју се пла­не­ри на избор два од могу­ћа чети­ри основ­на урба­
ни­стич­ка пара­ме­тра – индекс изгра­ђе­но­сти/зау­зе­то­сти и спрат­ност/виси­на објек­та.
Ова­ква одлу­ка зако­но­дав­ца, која је без пре­се­да­на, прак­тич­но уки­да при­ли­ку за
пости­за­ње флек­си­бил­но­сти пла­ни­ра­них реше­ња, капа­ци­те­те изград­ње додат­но мак­
си­ми­зи­ра и уни­фор­ми­ше физич­ке струк­ту­ре. Ово је видљи­во наро­чи­то у Бео­гра­ду,
где се кроз пра­ви­ла непо­сред­ног спро­во­ђе­ња ПГР индекс изгра­ђе­но­сти и спрат­ност
обје­ка­та уки­да­ју као оба­ве­зу­ју­ћи, па се, узи­ма­ју­ћи у обзир виси­ну објек­та и зау­зе­
тост пар­це­ле, мак­си­мал­ни капа­ци­те­ти изград­ње на пар­це­ла­ма могу пове­ћа­ти чак
и до 80% у одно­су на оне које је ПГР дефи­ни­сао општим индек­сом изгра­ђе­но­сти.

Урба­но поро­дич­но ста­но­ва­ње – свет у неста­ја­њу

Регу­ла­ци­о­ни план про­стор­не цели­не Деди­ње (РП),11 усво­јен је 1999. годи­не, као
један од првих пла­но­ва пре­ма новој, пост­со­ци­ја­ли­стич­кој леги­сла­ти­ви. Обу­хва­та
исто­риј­ске цели­не Сењак, Деди­ње и Топ­чи­дер­ско брдо. С обзи­ром на то да је реч
о дело­ви­ма гра­да који су наста­ли и пре више од јед­ног века и за које су у соци­ја­
ли­стич­ком пери­о­ду изра­ђе­ни детаљ­ни урба­ни­стич­ки пла­но­ви с вео­ма дели­кат­ним
одно­сом пре­ма насле­ђу и њего­вим вред­но­сти­ма,12 гото­во цела тери­то­ри­ја је има­ла
про­фи­ли­са­ну улич­ну мре­жу, успо­ста­вље­не типо­ло­ги­је ста­но­ва­ња, уре­ђе­не зеле­не
и отво­ре­не повр­ши­не, као и мно­штво поје­ди­нач­них обје­ка­та и ком­плек­са од којих
су број­ни зна­чај­ни не само за исто­ри­ју и архи­тек­ту­ру гра­да већ и као наци­о­нал­ни
спо­ме­ни­ци.
Регу­ла­ци­о­ним пла­ном Деди­ња утвр­ђе­но је више типо­ва инди­ви­ду­ал­ног и дру­гог
ста­но­ва­ња, у скла­ду с раз­ли­ка­ма у погле­ду скло­па, вели­чи­не обје­ка­та и пар­це­ла,
као и њихо­вог зна­ча­ја – лук­су­зне град­ске виле на вео­ма вели­ким пар­це­ла­ма малих
пара­ме­та­ра изград­ње, град­ске куће, више­по­ро­дич­но ста­но­ва­ње мањих и сред­њих
густи­на, ком­би­на­ци­је ових типо­ва и сл. Пра­ви­ла за буду­ће интер­вен­ци­је одме­ре­
на су с циљем да се типо­ви очу­ва­ју и омо­гу­ћи њихо­ва рекон­струк­ци­ја у окви­ри­ма
посто­је­ћег моде­ла, а све у скла­ду и са чиње­ни­цом да је већи део про­сто­ра озна­чен
као добро под прет­ход­ном зашти­том.
Међу­тим, с вре­ме­ном се уоб­ли­чио модел уру­ша­ва­ња таквог при­сту­па, који се
састо­ји у буше­њу тери­то­ри­је зона­ма за непо­сред­ну при­ме­ну пра­ви­ла гра­ђе­ња ПГР
Бео­гра­да и малим пла­но­ви­ма – обич­но на нивоу јед­ног бло­ка или мањим, који
махом пот­пу­но игно­ри­шу спе­ци­фич­но­сти Деди­ња, Сења­ка и Топ­чи­де­ра, одно­сно,
при­ме­ном мак­си­мал­них пара­ме­та­ра коју допу­шта­ју пла­но­ви вишег реда, тре­ти­ра­ју
ово под­руч­је као било коју зону за нову изград­њу у гра­ду.13

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 195

J. Ђокић, А. Граовац

Сли­ка 1. Сењак и Деди­ње: спро­во­ђе­ње путем РП про­стор­не цели­не Деди­ње (зеле­но), нови­јих
пла­но­ва детаљ­не регу­ла­ци­је (тегет) и непо­сред­ном при­ме­ном пра­ви­ла гра­ђе­ња ПГР Бео­гра­
да (там­но и све­тло жуто) [извор: План гене­рал­не регу­ла­ци­је гра­ђе­вин­ског под­руч­ја једи­ни­це
локал­не само­у­пра­ве – град Бео­град (цели­не XVI, XVII и XVI­II, општи­не Вождо­вац, Зве­зда­ра,
Чука­ри­ца, Рако­ви­ца, Сав­ски венац, Гроц­ка и Пали­лу­ла), Урба­ни­стич­ки завод Бео­гра­да, 2016]

Игно­ри­са­ње ове чиње­ни­це од свих укљу­че­них у про­цес изра­де и усва­ја­ња

нових пла­но­ва, води ка дефи­ни­тив­ној и непо­врат­ној тран­сфор­ма­ци­ји поме­ну­тих
цели­на. У слу­ча­ју обу­хва­та РП про­стор­не цели­не Деди­ње, има­ју­ћи у виду тра­ди­ци­
о­нал­ну екс­клу­зив­ност и карак­тер насе­ља, читав модел екс­клу­зив­ног инди­ви­ду­ал­
ног ста­но­ва­ња се пола­ко систем­ски тран­сфор­ми­ше у више­по­ро­дич­но ста­но­ва­ње,
задр­жа­ва­ју­ћи само ети­ке­ту екс­клу­зив­но­сти, чије је тра­ја­ње у будућ­но­сти неиз­ве­
сно. У ова­квим окол­но­сти­ма, само стро­га и недво­сми­сле­на зашти­та коју про­пи­ше
над­ле­жна инсти­ту­ци­ја, а уче­сни­ци у поступ­ку изра­де пла­на импле­мен­ти­ра­ју, може
заи­ста да зашти­ти не само кон­крет­но насе­ље већ и тип ста­но­ва­ња у Бео­гра­ду.

Тра­ди­ци­о­нал­ни блок – само ули­ца је гра­ни­ца

Доњи Дор­ћол, као део Општи­не Ста­ри град, део је цен­трал­не град­ске зоне
у којој је, усва­ја­њем Детаљ­ног урба­ни­стич­ког пла­на I и II месне зајед­ни­це на
Дор­ћо­лу 1970. годи­не, запо­че­ла тран­сфор­ма­ци­ја која је тра­ја­ла до осам­де­се­тих
годи­на про­шлог века. По осно­ву тог пла­на, изгра­ђе­на су пот­пу­но нова насе­ља у
фор­ми отво­ре­ног бло­ка и фор­ми­ран је један број бло­ко­ва мешо­ви­те типо­ло­ги­је.
До сре­ди­не деве­де­се­тих годи­на ура­ђе­на је изме­на и допу­на основ­ног урба­ни­
стич­ког пла­н а, али је њего­в а реа­л и­з а­ц и­ја оста­л а под зна­ком пита­њ а, све до
2006. годи­не и почет­ка изра­де новог пла­на за цело под­руч­је новог Дор­ћо­ла, која
је тра­ја­ла ско­ро десет годи­на, уз вели­ке вари­ја­ци­је у кон­цеп­ту­ал­ним реше­њи­ма

196 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 2. Кни­ћа­ни­но­ва ули­ца: раст вер­ти­кал­не регу­ла­ци­је, 2021. (фото: Нађа Јокић)

и пла­ни­ра­ним урба­ни­стич­ким пара­ме­три­ма. Напо­слет­ку, план је усво­јен као један

од првих који је пла­ни­ра­ни обим изград­ње дефи­ни­сао само уз помоћ индек­са зау­
зе­то­сти гра­ђе­вин­ске пар­це­ле, спо­ља­шњим и уну­тра­шњим гра­ђе­вин­ским лини­ја­ма
и висин­ском регу­ла­ци­јом.14
Инте­ре­сант­но је да су у скла­ду с усло­ви­ма зашти­те, који су про­ис­те­кли из
чиње­ни­це да цео про­стор од Душа­но­ве до Дунав­ске ули­це пред­ста­вља добро под
прет­ход­ном зашти­том, пла­ном задр­жа­не посто­је­ће амби­јен­тал­не вред­но­сти ули­
ца попут Скен­дер­бе­го­ве и Кни­ћа­ни­но­ве (нека­да пла­ни­ра­них за уки­да­ње и пот­пу­ну
тран­сфор­ма­ци­ју), па је виси­на свих пла­ни­ра­них обје­ка­та у овим и окол­ним ули­ца­ма
лими­ти­ра­на на П+4, без обзи­ра што је ГП Бео­гра­да дао могућ­ност изград­ње обје­
ка­та мак­си­мал­не виси­не до 1,5 шири­не ули­це. Ова­кав зашти­тар­ски и пла­нер­ски
став ство­рио је запра­во усло­ве да се, без обзи­ра на општи тренд мак­си­ми­за­ци­је
пла­ни­ра­них капа­ци­те­та изград­ње, напо­кон ство­ри основ за изград­њу ком­пакт­них
стам­бе­них бло­ко­ва уме­ре­не, сред­ње спрат­но­сти у цен­тру гра­да.
Међу­тим, већ током наред­них неко­ли­ко годи­на, усва­ја­ју се нове план­ске и
закон­ске одред­бе које отва­ра­ју могућ­ност да се и несум­њи­ви доме­ти овог пла­на
избри­шу.15 Без ула­же­ња у истра­жи­ва­ње шта је био основ за нару­ша­ва­ње пла­ни­ра­не
висин­ске регу­ла­ци­је Кни­ћа­ни­но­ве ули­це, која је запо­че­та изград­њом објек­та П+4
на углу са Скен­дер­бе­го­вом,16 све­до­ци смо изград­ње нових обје­ка­та на поте­зу до
ули­це Висо­ког Сте­ва­на спрат­но­сти и П+4+Пс и П+4+Пс+2Пс.

Модер­ни­стич­ки блок – дефан­зи­ва до конач­не пре­да­је

Део Новог Бео­гра­да уз леву оба­лу Саве план­ски је поста­вљен Регу­ла­ци­о­ним

пла­ном Новог Бео­гра­да 1962. годи­не, а раз­ра­ђен кроз изра­ду детаљ­них урба­ни­
стич­ких пла­но­ва током шезде­се­тих и седам­де­се­тих годи­на про­шлог века, у духу
модер­ни­стич­ких бло­ко­ва колек­тив­не стам­бе­не изград­ње, са оства­ре­ним висо­ким
стан­дар­ди­ма за зеле­не и јав­не про­сто­ре и садр­жај за буду­ће ста­нов­ни­ке.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 197

J. Ђокић, А. Граовац

Усва­ја­њем изме­на и допу­на ГУП Бео­гра­да 1985. годи­не, и иде­је раци­о­на­ли­за­

ци­је капа­ци­те­та изград­ње, одно­сно усме­ра­ва­њем раз­во­ја и изград­ње ка ком­пакт­
ни­јем гра­ду, покре­ћу се и мно­го­број­не изме­не и допу­не до тада усво­је­них детаљ­
них урба­ни­стич­ких пла­но­ва, од којих су мно­ги били у прет­ход­ним деце­ни­ја­ма и
реа­ли­зо­ва­ни. У скла­ду с тим, сре­ди­ном осам­де­се­тих и почет­ком деве­де­се­тих годи­
на про­шлог века усва­ја­ју се изме­не и допу­не детаљ­них урба­ни­стич­ких пла­но­ва за
бло­ко­ве 61, 62, 63, 45 и 70. Тим изме­на­ма, ивич­ни поја­се­ви бло­ко­ва ка Земун­ској
ули­ци и Јури­ја Гага­ри­на доби­ја­ју нову наме­ну – изград­њу комер­ци­јал­них садр­жа­
ја (рејон­ског и локал­них нивоа), стам­бе­них обје­ка­та и колек­тив­них гара­жа, знат­но
дру­га­чи­јих скло­по­ва од посто­је­ћих струк­ту­ра. Нада­ље, почет­ком две­хи­ља­ди­тих, у
скла­ду с новом земљи­шним поли­ти­ком, ура­ђен је и нови ката­стар­ски план ново­
бе­о­град­ских бло­ко­ва, па једин­стве­но зами­шље­ни, пла­ни­ра­ни и изгра­ђе­ни модер­
ни­стич­ки блок поста­је скуп ката­стар­ски фор­ми­ра­них повр­ши­на раз­ли­чи­тих наме­
на, за које се могу нада­ље план­ски дефи­ни­са­ти и раз­ли­чи­та пра­ви­ла уре­ђе­ња и
изград­ње. Таквом постав­ком прак­тич­но запо­чи­ње бит­ка за модер­ни­стич­ко насле­ђе
– стан­дар­де ста­но­ва­ња, стил живо­та, архи­тек­ту­ру – изло­же­но кон­стант­ним напа­ди­ма
инве­сти­ци­о­не изград­ње, која тра­је до дана­шњег дана.
Вред­ност основ­ног урба­ни­стич­ког пара­ме­тра индек­са изгра­ђе­но­сти, обра­чу­на­тог
за посто­је­ће стам­бе­не типо­ло­ги­је у одно­су на њихо­ву при­па­да­ју­ћу повр­ши­ну (стам­бе­ни
објек­ти и сло­бод­не и зеле­не повр­ши­не око обје­ка­та, без при­ступ­них сао­бра­ћај­ни­ца и
пар­кин­га) кре­ће се у распо­ну 0,6–1,6. Међу­тим, док ГП Бео­гра­да цео потез дуж Ули­це
Јури­ја Гага­ри­на опре­де­љу­је за режим дели­мич­не урба­ни­стич­ке зашти­те и једин­стве­но
сагле­да­ва­ње у даљој план­ској раз­ра­ди, исто­вре­ме­но дозво­ље­ни индекс изгра­ђе­но­
сти поди­же на чак 3,5 на поје­ди­нач­ним пар­це­ла­ма (изу­зет­но и 4,5!). Таква поли­ти­ка
урба­ног раз­во­ја кул­ми­ни­ра усва­ја­њем ПГР Бео­гра­да, на осно­ву којег се потез уз Ули­цу
Јури­ја Гага­ри­на пре­пу­шта непо­сред­ној при­ме­ни пра­ви­ла гра­ђе­ња (индекс зау­зе­то­сти
50% и виси­на објек­та 37 m), чиме се пони­шта­ва сва­ка даља могућ­ност суви­слог про­
ми­шља­ња и урба­ни­стич­ке зашти­те ове цели­не.
У скла­ду са свим тим, уз нај­зна­чај­ни­ју ули­цу сав­ског дела Новог Бео­гра­да, која
је могла бити репре­зен­та­ти­ван при­мер савре­ме­ног, пост­тран­зи­ци­о­ног Бео­гра­да – и
по свом пост­мо­дер­ном и по тржи­шно ори­јен­ти­са­ном при­сту­пу, већ две деце­ни­је ничу
струк­ту­ре које у пот­пу­но­сти неги­ра­ју кон­текст у којем наста­ју, гура­ју­ћи отво­ре­ни блок
у сво­је зале­ђе и зиди­на­ма опа­са­не енкла­ве, и сва­ким наред­ним кора­ком губи се један
део исто­риј­ски сте­че­ног ква­ли­те­та и иден­ти­те­та.

Нова насе­ља – побед­нич­ки марш хипе­ри­згра­ђе­ног кубу­са

Детаљ­ни урба­ни­стич­ки план Вишњи­це из 1978. годи­не пред­ви­део је изград­њу

нових насе­ља – Нове Вишњи­це, Вишњич­ке бање и Труд­бе­ни­ка, на уском при­о­бал­
ном поја­су и при­род­но зата­ла­са­ном тере­ну ка брдо­ви­том зале­ђу, сло­же­не гео­ло­шке
гра­ђе и хидро­ге­о­ло­шких свој­ста­ва. План је рађен на осно­ву ГУП Бео­гра­да до 2000.
годи­не, којим је под­руч­је оце­ње­но као „изу­зе­тан пеј­за­жни склоп [...] буду­ће окри­ље

198 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 3. (лево) Бло­ко­ви 61–64: пла­ни­ра­ње нових зона за изград­њу гара­жа и обје­ка­та ниже
спрат­но­сти уз Јури­ја Гага­ри­на и Земун­ску ули­цу (извор: Изме­не и допу­не ДУП-а стам­бе­ног
насе­ља Бежа­ни­ја, Урба­ни­стич­ки завод Бео­гра­да, 1986); (десно) Стам­бе­ни обје­кат на углу ули­ца
Јури­ја Гага­ри­на и Нехру­ов­ е у Бло­ку 63, 2021. (извор: http://www.gds-peti­ca.com/ [24. 3. 2021])

за ком­фор­но ста­но­ва­ње малих густи­на у инди­ви­ду­ал­ним објек­ти­ма у зеле­ни­лу“. Због

додат­них зах­те­ва раци­о­нал­не орга­ни­за­ци­је насе­ља масов­не стам­бе­не изград­ње, пла­
ном је обез­бе­ђе­на изград­ња у три цели­не / месне зајед­ни­це при­бли­жне повр­ши­не око
100 ha сва­ка, са објек­ти­ма мак­си­мал­не спрат­но­сти П+1 до макс. П+3.17
На осно­ву ДУП Вишњи­ца реа­ли­зо­ва­но је ново стам­бе­но насе­ље Вишњи-
ч­ка бања, док Труд­бе­ник и Нова Вишњи­ца нису. Гене­рал­ни план Бео­гра­да је гру­
па­ци­ју тера­са­стих обје­ка­та у Вишњич­кој бањи про­гла­сио за вред­ну урба­ни­стич­ко-
-архи­тек­тон­ску цели­ну у режи­му пот­пу­не зашти­те, а под­руч­је Труд­бе­ни­ка опре­де­лио
за нов ком­плекс орга­ни­зо­ва­не стам­бе­не изград­ње мањих густи­на и спрат­но­сти (до
П+2), али и могућ­ност да се за нова насе­ља при­ме­не било који од пла­ни­ра­них типо­ва
изград­ње. На осно­ву смер­ни­ца ГП, спро­ве­ден је архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ки кон­курс
2005. годи­не, чије је прво­на­гра­ђе­но кон­курс­но реше­ње, са чак 50% пла­ни­ра­них стам­
бе­них повр­ши­на наме­ње­них инди­ви­ду­ал­ном и рези­ден­ци­јал­ном ста­но­ва­њу, тре­ба­ло
да буде основ за изра­ду кон­цеп­та урба­ни­стич­ког пла­на.18
Међу­тим, План детаљ­не регу­ла­ци­је стам­бе­ног насе­ља ’Вишњич­ко поље’ (под­
руч­је Труд­бе­ни­ка про­ши­ре­но за зону јужно од гро­бља Лешће), усво­јен је 2011. годи­
не, са доми­нант­ном типо­ло­ги­јом ста­но­ва­ња у отво­ре­ном бло­ку (индекс изгра­ђе­но­сти
1,6–2,0; индекс зау­зе­то­сти 35–40%; спрат­ност П+3+Пс – П+4+Пс; виси­на обје­ка­та
20–23 m и мини­мал­но расто­ја­ње обје­ка­та 1–1/2 h). Пет годи­на касни­је, ПГР Бео­гра­да
ста­вља овај план ван сна­ге у вели­ком бро­ју пла­ном фор­ми­ра­них бло­ко­ва на под­руч­ју
Труд­бе­ни­ка, одре­ђу­ју­ћи их за непо­сред­ну при­ме­ну пра­ви­ла гра­ђе­ња и при­ме­ну само
три пара­ме­тра – индекс зау­зе­то­сти (до 45%), виси­ну обје­ка­та (до 23 m) и мини­мал­но
расто­ја­ње обје­ка­та (1–1/2 h).
Интер­пре­та­ци­ја таквих урба­ни­стич­ких пара­ме­та­ра и пла­ном датих могућ­но­сти
(про­кла­мо­ва­них као флек­си­бил­них) дове­ла је до изград­ње пот­пу­но уни­форм­них,
руди­мен­ти­ра­них, хипе­ри­згра­ђе­них скло­по­ва, без орга­ни­зо­ва­них зеле­них и сло­бод­них

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 199

J. Ђокић, А. Граовац

Сли­ка 4. (лево) Ски­ца насе­ља Труд­бе­ник, Вишњич­ка бања и Нова Вишњи­ца,

1978, мр Мили­ца Јак­шић (извор: „Урба­ни­зам Бео­гра­да“, 1979, 53–54, Завод
за пла­ни­ра­ње раз­во­ја гра­да Бео­гра­да); (десно) Нова насе­ља на про­сто­ру
Труд­бе­ни­ка (извор: Goo­gle Earth [24. 3. 2021])

повр­ши­на, без ика­квог одно­са пре­ма покре­ну­том тере­ну (дени­ве­ла­ци­ја је реша­ва­на

уко­па­ва­њем обје­ка­та), окру­же­њу и, напо­слет­ку, стан­дар­ди­ма и ква­ли­те­ти­ма ста­но­ва­
ња оства­ре­ним у насе­љу Вишњич­ка бања, са којим је насе­ље Труд­бе­ник пре чети­ри
деце­ни­је чини­ло једин­стве­но зами­шље­ну, склад­ну урба­ни­стич­ку цели­ну.

Закљу­чак

Насле­ђе­не матри­це и скло­по­ви у Бео­гра­ду су нерет­ко угро­же­ни вели­ким рекон­

струк­тив­ним захва­ти­ма који пот­пу­но мења­ју урба­ни пеј­заж. После­ди­це овог трен­да
још су видљи­ви­је када се има у виду опи­са­ни про­цес уни­фор­ми­за­ци­је ново­град­ње.
Тешко је наве­сти и један урба­ни­стич­ки план усво­јен прет­ход­них годи­на који у цен­трал­
ној зони дефи­ни­ше ста­но­ва­ње сред­њих и мањих густи­на. То се можда чини логич­ним
и при­ме­ре­ним цен­тру гра­да, али у гра­ду попут Бео­гра­да, чији тра­ди­ци­о­нал­ни цен­тар
нема стро­го одво­јен послов­ни дистрикт, већ се гене­рал­но тежи мешо­ви­тој наме­ни,
ста­но­ва­ње је засту­пље­но у свим дело­ви­ма гра­да и његов ква­ли­тет тре­ба да буде један
од при­о­ри­те­та у урба­ни­стич­ком пла­ни­ра­њу.
Кон­ти­ну­и­ра­на тран­сфор­ма­ци­ја насле­ђе­них стам­бе­них и мешо­ви­тих струк­ту­ра има
неко­ли­ко општих карак­те­ри­сти­ка, које су обја­шње­не у при­ка­за­ним при­ме­ри­ма. При­
мар­но, ради се о пове­ћа­њу изгра­ђе­но­сти у одно­су на посто­је­ћи гра­ђе­вин­ски фонд.
Пара­ме­три попут индек­са изгра­ђе­но­сти, зау­зе­то­сти пар­це­ле, спрат­но­сти, виси­не и
расто­ја­ња изме­ђу обје­ка­та, пове­ћа­ва­ју се у одно­су на зате­че­не. У неким ситу­а­ци­ја­ма
то је потреб­но и оправ­да­но, али нерет­ко се при­ме­њу­ју мак­си­мал­ни пара­ме­три упр­кос
супрот­ним аргу­мен­ти­ма. Мање густи­не стам­бе­них цели­на у цен­трал­ној зони допри­но­
се балан­си­ра­њу насе­ље­но­сти и актив­но­сти у под­руч­ју знат­но ширем од оног у којем
се план­ски интер­ве­ни­ше. Вели­ки раст урба­ни­стич­ких пара­ме­та­ра, систем­ски и гото­во
без изу­зет­ка у Бео­гра­ду послед­њих годи­на, нега­тив­но се одра­жа­ва на сао­бра­ћај­ну
и инфра­струк­тур­ну мре­жу и њену ефи­ка­сност, на рас­по­ло­жи­ви број пар­кинг-места,

200 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

пове­ћа­ње свих обли­ка зага­ђе­ња и пра­ће­но је дра­стич­ним сма­ње­њем зеле­них повр­
ши­на и дрво­ре­да, уз пораст бро­ја ста­нов­ни­ка и фре­квен­ци­ју актив­но­сти.
Међу­тим, из пер­спек­ти­ве урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња, као кључ­ни нега­тив­ни ефе­
кат издва­ја се сма­ње­ње избо­ра кад је у пита­њу град­ско ста­но­ва­ње са сво­јим пра­те­
ћим актив­но­сти­ма. Бео­град је до почет­ка века у сво­јој пону­ди стам­бе­них обра­за­ца
(и урба­ни­стич­ких скло­по­ва уоп­ште) имао све у широ­ком спек­тру – од ста­но­ва­ња у
соли­те­ри­ма до при­град­ских сео­ских насе­ља. Посма­тра­но из угла струк­ту­ре, неза­ви­
сно од наме­не, у тки­ву гра­да били су засту­пље­ни бло­ко­ви малих, сред­њих и вели­ких
густи­на, ком­пакт­ни тра­ди­ци­о­нал­ни бло­ко­ви, модер­ни­стич­ки бло­ко­ви са објек­ти­ма
вели­ке спрат­но­сти и оби­љем зеле­ни­ла око­ло, град­ске виле и куће, куће у низу, а отва­
ра­не су и могућ­но­сти за при­ме­ну спе­ци­фич­них реше­ња у зави­сно­сти од кон­тек­ста. У
савре­ме­ној пла­нер­ској прак­си, ова разно­ли­кост је искљу­чи­во насле­ђе­на и у стал­ној
је опа­сно­сти од нових тип­ских рекон­струк­ци­ја и уни­фор­ми­за­ци­је.
С обзи­ром на то да су испи­ти­ва­ни слу­ча­је­ви пока­за­ли да урба­ни­стич­ка зашти­та
вред­них урба­ни­стич­ких цели­на, која је стра­те­шки про­пи­си­ва­на на нивоу гене­рал­ног
урба­ни­стич­ког пла­на, није дала ника­кве резул­та­те у детаљ­ној раз­ра­ди, док је спо­ме­
нич­ка прет­ход­на зашти­та доба­ра само дели­мич­но и селек­тив­но пошто­ва­на, може се
закљу­чи­ти да разно­вр­сност и могућ­ност избо­ра посто­је у оној мери у којој су мере
зашти­те чвр­сто про­пи­са­не зако­ном. У скла­ду с тим, рад, усло­ви и сагла­сно­сти над­ле­
жних инсти­ту­ци­ја за зашти­ту архи­тек­тон­ског и урба­ног насле­ђа су послед­ња лини­ја
одбра­не не само арте­фа­ка­та и скло­по­ва већ и урба­ног живо­та какав је раз­ви­јан у
Бео­гра­ду у целој исто­ри­ји савре­ме­ног урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња.

Напо­ме­не

1 Con­ven­tion for The Pro­tec­tion of The Archi­tec­tu­ral Heri­ta­ge of Euro­pe, Gra­na­da, 1985.
2 Павли­чић, Ј. Про­блем башти­ње­ња спо­ме­нич­ког насле­ђа : прав­ни аспек­ти пој­мов­ног одре­ђе­ња
вред­но­сти, у: Кул­тур­но добро данас – вред­ност и зна­че­ње, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре
Гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 2017.
3 Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, број 27/03.
4 Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, број 11/2016.
5 Елин, Н. Пост­мо­дер­ни урба­ни­зам, Ори­он арт, Бео­град, 2004; Sas­sen, S. The Glo­bal City: New York,
Lon­don and Tokyo, Prin­ce­ton Uni­ver­sity Press, Prin­ce­ton, 1991.
6 Con­sen, M. R. G. Aln­wick Nort­hum­ber­land a Study in Town-Plan Analysis, Orge Phi­lip & Son, Lon­don,
1960.
7 Petro­vić, M., Bac­ko­vić, V. Istra­ži­va­nje sused­stva u Novom Beo­gra­du, u: Erić, Z. (ur.), Dife­ren­ci­ra­na
sused­stva Novog Beo­gra­da : pro­je­kat Cen­tra za vizu­el­nu kul­tu­ru MSUB, Muzej savremеne umet­no­sti,
Beo­grad, 2009.
8 Ђокић, Ј: Урба­ни­стич­ки обра­сци ста­но­ва­ња у Бео­гра­ду: типо­ви и могућ­но­сти дивер­зи­фи­ка­ци­је,
нео­бја­вље­на док­тор­ска теза, Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, 2014.
9 Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, број 20/2016.
10 Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, број 24/2011, члан 31.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 201

J. Ђокић, А. Граовац

11 Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, број 1/2000.

12 Сто­ја­но­вић, Б. Наме­на повр­ши­на зоне Деди­ња, Урба­ни­зам Бео­гра­да, 1972, 15,10–14.
13 Када се нпр. на пар­це­лу од 2.000 m2 или више при­ме­не мак­си­мал­ни пара­ме­три за инди­ви­ду­ал­но
ста­но­ва­ње про­пи­са­ни Гене­рал­ним пла­ном Бео­гра­да или, наро­чи­то, Пла­ном гене­рал­не регу­ла­ци­је
Бео­гра­да, доби­ја­ју се објек­ти који по сво­јим габа­ри­ти­ма и капа­ци­те­ти­ма не могу бити поро­дич­не
куће.
14 Мило­ва­но­вић, М. План детаљ­не регу­ла­ци­је за под­руч­је изме­ђу ули­ца: Фран­цу­ске, Цара Душа­на,
Таде­у­ша Кошћу­шка и посто­је­ће пру­ге на Дор­ћо­лу, у: Гли­го­ри­је­вић, Ж., Гра­о­вац, А. (ур): 70 годи­на
Урба­ни­стич­ког заво­да Бео­гра­да, књ. 2 : При­ка­зи пла­но­ва и про­је­ка­та Заво­да, Урба­ни­стич­ки завод
Бео­гра­да, Бео­град, 2018, 200.
15 Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 83/2018 и 9/2020, члан 60.
16 Кори­шће­ње нових закон­ских могућ­но­сти, мани­пу­ла­ци­ја при­ли­ком при­ме­не одред­би Зако­на о
оза­ко­ње­њу или пак јед­но­став­но непо­што­ва­ње било каквих урба­ни­стич­ких пра­ви­ла.
17 Јак­шић, М. Детаљ­ни урба­ни­стич­ки план Вишњи­це, Урба­ни­зам Бео­гра­да, 1978, 53, 22–32.
18 https://www.alfi­re­vic.com/stam­be­no-nase­lje-visnjic­ko-polje/ [24. 3. 2021]

202 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 203
 338.48-6:7/8 (497.11 Подунавље)
711.4:502.131.1

Др Алек­сан­дра Ђукић, ван­ред­ни про­фе­сор

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
adju­kic­@a­fro­di­ta.rcub.bg.ac.rs

Мили­ца Лаза­ре­вић, докторанд

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
m.laza­re­vic.urb@gmail.com

Др Бра­ни­слав Анто­нић, аси­стент

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
anto­nic83@gmail.com

ИСТО­РИЈ­СКА МАТРИ­ЦА ПОДУ­НАВ­СКИХ ГРА­ДО­ВА У

СРБИ­ЈИ У ФУНК­ЦИ­ЈИ РАЗ­ВО­ЈА КУЛ­ТУР­НОГ ТУРИ­ЗМА:
СТА­ЊЕ И МОГУЋ­НО­СТИ

Апстракт

Река Дунав је због сво­је дужи­не и изра­зи­тог међу­на­род­ног карак­те­ра у послед­њих неко­
ли­ко годи­на поста­ла зна­ча­јан чини­лац раз­во­ја кул­тур­ног тури­зма. Прво­бит­но су кул­тур­ни
тури­сти, поред Бео­гра­да и Новог Сада као кул­тур­них сре­ди­шта, посе­ћи­ва­ли искљу­чи­во
важне тач­ке кул­тур­не и при­род­не башти­не, попут Голу­бач­ке твр­ђа­ве или Ђер­дап­ске кли­
су­ре. Међу­тим, послед­њих годи­на и оста­ла под­руч­ја на Дуна­ву поста­ју боље посе­ће­на.
Овде су посеб­но зна­чај­на језгра малих и сред­њих гра­до­ва с очу­ва­ном тра­ди­ци­о­нал­ном
матри­цом ули­ца, трго­ва и бло­ко­ва. Поло­жај ових гра­до­ва на Дуна­ву није исто­ве­тан.
Негде су град­ска језгра фор­ми­ра­на уз реку, док су дру­где уда­ље­ни­ја. Поред тога, и
карак­тер и ста­рост језга­ра су раз­ли­чи­ти. Све ово усло­вља­ва начи­не при­сту­па, кре­та­ња
и кори­шће­ња град­ских језга­ра од стра­не кул­тур­них тури­ста.
Због зна­ча­ја ста­рих језга­ра малих и сред­њих поду­нав­ских гра­до­ва као цели­на које одре­ђу­ју
тури­стич­ки карак­тер места, рад се усред­сре­ђу­је на њихо­ву упо­ред­ну ана­ли­зу. Ана­ли­за је
засно­ва­на на три глав­на кри­те­ри­ју­ма која се одно­се на поло­жај језгра пре­ма реци, његов
карак­тер и пери­од настан­ка. Глав­ни циљ овог истра­жи­ва­ња је да на осно­ву пред­ло­же­них
кри­те­ри­ју­ма одре­ди основ­не типо­ве сре­ди­шњих град­ских цели­на и да се у одно­су на њих
пре­по­зна­ју посеб­не могућ­но­сти за даљи раз­вој кул­тур­ног тури­зма у срп­ском Поду­на­вљу.

Кључ­не речи: кул­тур­ни тури­зам, град­ска језгра, урба­на матри­ца,

мали и сред­њи гра­до­ви, Дунав

204 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Alek­san­dra Đukić, PhD, Asso­ci­a­te Pro­fes­sor
Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
adju­kic­@a­fro­di­ta.rcub.bg.ac.rs

Mili­ca Laza­re­vić, PhD, Stu­dent

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
m.laza­re­vic.urb@gmail.com

Bra­ni­slav Anto­nić, PhD, Teac­hing Assi­stant

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
anto­nic83@gmail.com

THE ROLE OF HISTO­RIC MATRIX OF TOWNS AND CITI­ES

ALONG THE DANU­BE IN SER­BIA IN THE DEVE­LOP­MENT OF
CUL­TU­RAL TOU­RISM: CUR­RENT STA­TE AND POTEN­TIAL

Abstract

Due to its length and deci­dedly inter­na­ti­o­nal cha­rac­ter, the Danu­be has recently beco­me a
sig­ni­fi­cant fac­tor for cul­tu­ral cru­i­se tou­rism in Ser­bia. Ini­ti­ally, in addi­tion to Bel­gra­de and
Novi Sad as major citi­es and cul­tu­ral cen­tres, cul­tu­ral tou­rists focu­sed only on impor­tant
loca­li­ti­es of cul­tu­ral and natu­ral heri­ta­ge, such as the Golu­bac For­tress or the Đer­dap Geor­ge.
Howe­ver, other loca­ti­ons have beco­me more fre­qu­ently visi­ted in recent years. Exam­ple of
this ten­dency are the cores of small towns and citi­es with pre­ser­ved tra­di­ti­o­nal matri­ces of
stre­ets, squ­a­res, and apart­ment blocks. The­ir posi­tion along the Danu­be vari­es; some­ti­mes
urban cores make the river­front, but they can also be more dis­tant from the river. As a result,
the cha­rac­ter and age of the­se cores vary. All the­se ele­ments sha­pe the ways in which cul­
tu­ral tou­rists access, get aro­und, and use the­se urban cores.
The­re­fo­re, the focus of this paper is a com­pa­ra­ti­ve analysis of the cores of small towns and
citi­es along the Danu­be, done by three main cri­te­ria: the posi­tion of a city core in rela­tion
to the river, its physical cha­rac­ter, and the age of urban matri­ces. By analysing them, our
rese­arch aims to defi­ne the main types of cores of the Danu­bian urban are­as as a basis for
iden­tifying spe­ci­fic poten­tial for the futu­re deve­lop­ment of cul­tu­ral tou­rism along the Danu­be
thro­ugh Ser­bia.

Keywords: cul­tu­ral tou­rism, urban cores, urban matrix, small towns and citi­es, the Danu­be

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 205

А. Ђукић, М. Лазаревић, Б. Антонић

Увод – Уло­га Дуна­ва у раз­во­ју гра­до­ва некад и сад

Река Дунав је дру­га по дужи­ни река Евро­пе. Про­ти­че кроз десет европ­ских држа­ва
и пове­зу­је раз­ли­чи­те наро­де, јези­ке и кул­ту­ре од дав­ни­на.1 Кроз исто­ри­ју, река Дунав
је мења­ла сво­ју уло­гу, нека­да је била јед­на од нај­ва­жни­јих међу­на­род­них рута која је
ути­ца­ла на то да се мно­ги гра­до­ви фор­ми­ра­ју и раз­ви­ја­ју баш на њеним оба­ла­ма. Ипак,
ова­ква пози­ци­ја гра­до­ва, има­ла је и лоше стра­не. Често су ови гра­до­ви били под­руч­ја
захва­ће­на рато­ви­ма и бор­ба­ма, због чега је урба­ни­за­ци­ја пре­де­ла уз реку Дунав обе­
ле­же­на број­ним успо­ни­ма и падо­ви­ма. Гра­до­ви су мења­ли функ­ци­је и при­ла­го­ђа­ва­ли
се окол­но­сти­ма у који­ма су се нала­зи­ли. Сва дога­ђа­ња узро­ко­ва­ла су један дина­ми­чан
про­цес у коме су се поду­нав­ски гра­до­ви раз­ви­ја­ли, про­па­да­ли, па чак и неста­ја­ли.2
Васин наво­ди да су раз­ли­чи­ти фак­то­ри ути­ца­ли на то да се гра­до­ви изгра­ђе­ни
на оба­ла­ма Дуна­ва „раз­ви­ја­ју сва­ки на свој инди­ви­ду­а­лан начин. Наста­ја­ли су у ра-
з­ли­чи­та вре­ме­на из раз­ли­чи­тих потре­ба са раз­ли­чи­тим циље­ви­ма, некад спон­та­но а
некад намен­ски“3. Мно­ги од ових гра­до­ва посто­је и данас, али су раз­ли­чи­ти фак­то­ри у
дру­гој поло­ви­ни 20. века, пре све­га цен­тра­ли­зо­ван раз­вој усме­рен на неко­ли­ко већих
гра­до­ва у тада­шњој Југо­сла­ви­ји, дове­ли до засто­ја у раз­во­ју оста­лих гра­до­ва, због
чега се данас беле­жи вели­ки еко­ном­ски, па сто­га и демо­граф­ски пад у поду­нав­ским
гра­до­ви­ма, посеб­но у источ­ној Срби­ји.
Нега­ти­ван демо­граф­ски биланс и про­па­да­ње при­вре­де уза­јам­но су пове­за­ни и
дово­де до оста­лих про­бле­ма у раз­во­ју мањих поду­нав­ских гра­до­ва. Ипак, послед­њих
годи­на уоче­не су актив­но­сти које су усме­ре­не на акти­ви­ра­ње Дуна­ва као јед­ног од при­
мар­них потен­ци­ја­ла за раз­вој тури­зма у Срби­ји.4 Про­стор­ним пла­ном Репу­бли­ке Срби­је
2010–20205, Поду­на­вље је дефи­ни­са­но као један од при­о­ри­те­та стра­те­шког раз­во­ја
при­вре­де. Тако­ђе, вео­ма зна­чај­ни стра­те­шки доку­мен­ти који регу­ли­шу ову област јесу
Стра­те­ги­ја Европ­ске уни­је за раз­вој Дунав­ског реги­о­на 6 и Стра­те­ги­ја раз­во­ја тури­зма
Репу­бли­ке Срби­је 2016–2025,7 и пред­ста­вља­ју основ­не стра­те­шке окви­ре за раз­вој
тури­зма и могућ­но­сти за покре­та­ње зајед­нич­ких про­је­ка­та у реги­о­ну Поду­на­вља.
Посто­је број­ни про­јек­ти, истра­жи­ва­ња и стра­те­ги­је који се баве упра­во овом
тема­ти­ком и који упу­ћу­ју на могућ­ност пове­зи­ва­ња мањих поду­нав­ских гра­до­ва на
међу­на­род­ном нивоу чиме би поста­ли и зна­чај­ни­је тури­стич­ке дести­на­ци­је. Међу­тим,
гра­до­ви у срп­ском Поду­на­вљу нису сасвим при­ла­го­ђе­ни потре­ба­ма тури­ста, које се
умно­го­ме раз­ли­ку­ју од потре­ба ста­нов­ни­ка који у њима живe. Сто­га је овај рад усме­
рен на доби­ја­ње пода­та­ка који се даље могу кори­сти­ти за уна­пре­ђе­ње посто­је­ћег
ста­ња и при­ла­го­ђа­ва­ње поду­нав­ских гра­до­ва тури­зму.
Вели­ки потен­ци­јал поду­нав­ских гра­до­ва јесте у њихо­вој при­род­ној сре­ди­ни и
зани­мљи­вој про­шло­сти, али у функ­ци­ји тури­зма зна­чај­ну уло­гу игра физич­ка струк­
ту­ра гра­да, јер она је та која фор­ми­ра сли­ку о неком месту и одре­ђу­је његов иден­
ти­тет. Карак­тер поду­нав­ских гра­до­ва је пре све­га исто­риј­ски, и нај­ви­ше је очу­ван
у њихо­вим исто­риј­ским језгри­ма. Ипак, потреб­но је уна­пре­ди­ти ква­ли­тет изгра­
ђе­них сре­ди­на јер, захва­љу­ју­ћи физич­кој струк­ту­ри, места фор­ми­ра­ју иден­ти­тет
и пре­по­зна­тљи­вост и тако поста­ју атрак­тив­ни за посе­ти­о­це. Сто­га се кул­тур­но-

206 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

-исто­риј­ска башти­на очу­ва­на у цели­на­ма попут ста­рих град­ских језга­ра пре­по­зна­је
као битан под­сти­цај тури­стич­ком раз­во­ју. Тиме исто­риј­ска језгра поста­ју кључ­на чво­
ри­шта која фор­ми­ра­ју нове везе с реком Дуна­вом, а гра­до­ви у који­ма се ова језгра
нала­зе поста­ју атрак­ци­ја на оба­ла­ма важне тури­стич­ке руте.8 На тај начин било би
могу­ће успо­ста­ви­ти поје­ди­не тури­стич­ке тач­ке и у срп­ском Поду­на­вљу, које би зајед­но
с европ­ским дести­на­ци­ја­ма на Дуна­ву чини­ле јед­ну мре­жу раз­ли­чи­тих кул­ту­ра и тра­
ди­ци­ја. Једин­стве­ност тих тача­ка нај­ви­ше се огле­да у урба­ним цели­на­ма изра­же­них
кул­тур­но-исто­риј­ских, урба­ни­стич­ких или амби­јен­тал­них вред­но­сти, изгра­ђе­них кроз
веко­ве и пози­ци­о­ни­ра­них у при­о­ба­љу Дуна­ва.

Мето­до­ло­ги­ја

Истра­жи­ва­ње се засни­ва на ком­па­ра­тив­ној ана­ли­зи језга­ра поду­нав­ских гра­до­

ва мале и сред­ње вели­чи­не, као више­стру­кој сту­ди­ји слу­ча­ја с крат­ким освр­том на
њихов наста­нак и раз­вој. Цен­трал­ни део рада је упо­ред­на ана­ли­за ста­рих језга­ра у
шест поду­нав­ских гра­до­ва: Апа­тин (А), Срем­ски Кар­лов­ци (СК), Сме­де­ре­во (СД), Вели­ко
Гра­ди­ште (ВГ), Голу­бац (Г) и Доњи Мила­но­вац (ДМ). Узор­ци су ода­бра­ни на осно­ву сво­је
вели­чи­не и пози­ци­је на оба­ли Дуна­ва. У обзир су узе­ти гра­до­ви из раз­ли­чи­тих дело­
ва Срби­је како би се сагле­да­ли дру­га­чи­ји карак­те­ри језга­ра наста­лих у раз­ли­чи­тим
вре­ме­ни­ма и окол­но­сти­ма. Ана­ли­за је засно­ва­на на три глав­на кри­те­ри­ју­ма, која се
одно­се на пери­од настан­ка (К1), карак­тер језгра (К2) и на његов поло­жај пре­ма реци
(К3). Истра­жи­ва­ње је спро­ве­де­но оби­ла­ском тере­на, пре­гле­дом посто­је­ће лите­ра­ту­ре
и план­ске и стра­те­шке доку­мен­та­ци­је у циљу сагле­да­ва­ња посто­је­ћег ста­ња, као и
про­бле­ма и могућ­но­сти раз­во­ја кул­тур­ног тури­зма.

Више­стру­ка сту­ди­ја слу­ча­ја

Урба­ни­за­ци­ју ове реги­је обе­ле­жи­ло је мно­штво успо­на и падо­ва, поди­за­ња, руше­

ња и обна­вља­ња гра­до­ва. Пре­ма томе, прво­бит­но фор­ми­ра­на језгра у неким гра­до­ви­
ма нису се задр­жа­ла и данас, у дру­ги­ма се пре­по­зна­је кон­ти­ну­и­тет њихо­вог раз­во­ја,
док су нека изме­шта­на или фор­ми­ра­на касни­је. Јасно је да у мно­штву гра­до­ва који
су се низа­ли на оба­ли Дуна­ва, језгра нису фор­ми­ра­на у исто вре­ме, нити су њихо­ве
функ­ци­је биле исте. Тако­ђе, важно је раз­у­ме­ти да дана­шњи цен­три често нису ста­ра
језгра гра­до­ва. Сто­га ће се у даљем раду (Табе­ла 1) напра­ви­ти кра­так пре­глед исто­риј­
ског раз­во­ја шест поду­нав­ских гра­до­ва и тако пре­по­зна­ти нај­ста­ри­ја очу­ва­на град­ска
језгра, те утвр­ди­ти кон­кре­тан узо­рак за ана­ли­зу.

Мор­фо­ге­не­за ста­рих град­ских језга­ра поду­нав­ских гра­до­ва

Апа­тин је град­ско насе­ље чија се урба­ни­за­ци­ја може пра­ти­ти још од почет­ка

11. века. На левој оба­ли Дуна­ва фор­ми­ра­но је насе­ље које је све до вре­ме­на тур­ске
вла­да­ви­не има­ло ста­тус трго­ви­шта с изгра­ђе­ним при­ста­ни­штем. Међу­тим, у вре­ме

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 207

А. Ђукић, М. Лазаревић, Б. Антонић

тур­ског зау­зи­ма­ња, он губи зна­чај и поми­ње се само као село. Тек кра­јем 17. века
поно­во је уцр­тан у кар­те као насе­ље с црквом и неко­ли­ко кућа. Kрајем 1840-их и почет­
ком 1850-их годи­на, Апа­тин насе­ља­ва више сто­ти­на немач­ких поро­ди­ца. Међу њима
се нала­зи­ло мно­штво зана­тли­ја. Тако се на овом про­сто­ру поно­во фор­ми­ра при­ста­ни­
ште, па у дру­гој поло­ви­ни 18. века Апа­тин поста­је сна­жно занат­ско сре­ди­ште, расте,
шири се и доби­ја ста­тус варо­ши­це.9 Неда­ле­ко од при­ста­ни­шта подиг­ну­та је црква и
изгра­ђен је град­ски цен­тар с тргом. У том делу фор­ми­ра­ју се јав­не згра­де, шко­ле,
занат­ске ради­о­ни­це. Међу­тим, 1795. годи­не вели­ка попла­ва уни­шти­ла је ста­ро језгро
гра­да, а нови цен­тар изме­штен је севе­ро­и­сточ­но од дана­шње Апа­тин­ске пива­ре.
Крај 18. и поче­так 19. века карак­те­ри­ше обли­ко­ва­ње нове урба­не матри­це Апа­ти­на.10
Поред низа јав­них гра­ђе­вин­ских зда­ња (Згра­да нека­да­шње Срп­ске бан­ке, Апа­тин­ска
пива­ра – ста­ра управ­на згра­да, Трг осло­бо­ђе­ња бр. 5, Апа­тин­ска пива­ра – нека­да­шња
стам­бе­на згра­да, Апа­тин­ска пива­ра – инду­стриј­ски погон, Дом кул­ту­ре, Про­дав­ни­ца
„Поду­на­вље“, Згра­да поште, Згра­да „Соли­да“, Згра­да Жуп­ног дво­ра, Згра­да Основ­
не шко­ле „Жар­ко Зре­ња­нин“, Згра­да Скуп­шти­не Општи­не, Згра­да мили­ци­је, Згра­да
штам­па­ри­је „Мер­кур“, Згра­да Дома здра­вља и мно­штво кућа у ули­ца­ма Мар­ша­ла
Тита и Мар­ка Оре­шко­ви­ћа), јед­ну од кључ­них урба­ни­стич­ких тача­ка ново­фор­ми­ра­ног
град­ског језгра репре­зен­ту­је обје­кат сакрал­ног карак­те­ра, римо­ка­то­лич­ка Црква Узне­
се­ња Мари­ји­на, гра­ђе­на у пери­о­ду од 1795. до 1798. годи­не.11 Данас ова цели­на пред­
ста­вља ста­ро језгро гра­да и има одли­ке про­стор­не кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не у којој
је гру­пи­са­но непо­крет­но спо­ме­нич­ко насле­ђе, посеб­но дуж глав­не град­ске ули­це. 12
Урба­ни­за­ци­ја Срем­ских Кар­ло­ва­ца може се у кон­ти­ну­и­те­ту пра­ти­ти од 14. века.
Под тур­ском вла­шћу, Кар­лов­ци су поста­ли јед­но од нај­ве­ћих и нај­зна­чај­ни­јих град­ских
насе­ља, али су га Тур­ци 1688. годи­не, у повла­че­њу пре­ма Бео­гра­ду, спа­ли­ли и раз­ру­
ши­ли. Од тада до сре­ди­не 18. века град се нагло раз­ви­јао. Изгра­ђе­на је прва шко­ла,
Римо­ка­то­лич­ка црква, отво­рен је вели­ки број занат­ских и трго­вач­ких ради­о­ни­ца.13 У
пери­о­ду од 1758. до 1762. годи­не подиг­ну­та је и Сабор­на црква. „Глав­ни град­ски трг
није био широк као данас. На месту дана­шње чесме била су два ком­плек­са кућа,
управ­на на ток Дуна­ва. Било је девет трго­вач­ких кућа окре­ну­тих пре­ма запа­ду, што је
чини­ло глав­ну чар­ши­ју“.14 Међу­тим, у Кар­лов­ци­ма су се дого­ди­ла два вели­ка пожа­ра
у који­ма је мно­штво гра­ђе­ви­на уни­ште­но. Први вели­ки пожар поха­рао је град 1788.
годи­не. Горе­ле су куће, а пожар је захва­тио и Пашин конак, који се нала­зио на месту
дана­шње Патри­јар­ши­је. Дру­ги пожар збио се 1799. годи­не. Изго­ре­ле су 64 куће, а
горе­ла је и Сабор­на црква.15 Након пожа­ра, град­ско језгро је убр­зо обно­вље­но и очу­ва­
но до дана­шњих дана. Град­ско језгро Срем­ских Кар­ло­ва­ца данас пред­ста­вља барок­ну
цели­ну која обу­хва­та про­стор Трга Бран­ка Ради­че­ви­ћа, Сабор­ну цркву Све­тог Нико­ле,
обно­вље­ну 1805. годи­не; Згра­ду Маги­стра­та, зида­ну од 1806. до 1811. годи­не; Кар­ло­
вач­ку гим­на­зи­ју, подиг­ну­ту 1891. годи­не;16 Патри­јар­шиј­ски двор, сагра­ђен изме­ђу 1892.
и 1895. годи­не; Кар­ло­вач­ку бого­сло­ви­ју, подиг­ну­ту 1902. годи­не. Данас овај про­стор
пред­ста­вља кул­тур­но-исто­риј­ску цели­ну од изу­зет­ног зна­ча­ја.17 Има сна­жан исто­риј­ски
и кул­тур­ни карак­тер, а њего­ва физич­ка струк­ту­ра је план­ски обли­ко­ва­на, при чему се
води­ло рачу­на о естет­ској стра­ни кре­и­ра­ња сли­ке места. Цели­ну фор­ми­ра­ју глав­ни

208 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 1. Однос ста­рих град­ских језга­ра шест поду­нав­ских гра­до­ва пре­ма реци
(аутор: М. Лаза­ре­вић)

трг с објек­ти­ма који има­ју изра­зи­ту исто­риј­ску и амби­јен­тал­ну вред­ност.18 Ни шири

појас цен­тра није у супрот­но­сти с исто­риј­ским језгром. Очу­ва­не су тра­ди­ци­о­нал­не куће
које зајед­но с јав­ним и сакрал­ним објек­ти­ма, попут Доње цркве (сагра­ђе­на око 1719.
годи­не) и Гор­ње цркве (веру­је се да поти­че још из 16. века), пред­ста­вља­ју зна­ча­јан
чини­лац у обли­ко­ва­њу језгра и јача­њу њего­ве исто­риј­ске и амби­јен­тал­не вред­но­сти.19
Наста­нак гра­да Сме­де­ре­ва везу­је се првен­стве­но за Сме­де­рев­ску твр­ђа­ву, изгра­
ђе­ну још у 15. веку, која данас чини важан еле­мент у урба­ној матри­ци ста­рог језгра
гра­да. Град почи­ње да се шири тек у 16. и 17, а у 18. веку на левој оба­ли Језа­ве
изгра­ђе­но је насе­ље са два­де­се­так кућа. Маха­ла је про­ду­же­на од Језа­ве ка тада­
шњем цен­тру, где се нала­зи­ла црква. Цен­тар варо­ши је био на истој лока­ци­ји где се
и данас нала­зи. У 19. веку, изгра­ђе­на је Црква Све­тог Геор­ги­ја, тач­ни­је 1851–1855.
годи­не. Након изград­ње Цркве, Ита­ли­ја­ни су изгра­ди­ли кеј који и данас посто­ји. Кеј
пра­ти оба­лу целом дужи­ном град­ског језгра. Кра­јем 19. века, усле­ди­ла је изград­ња
желе­зни­це, која је у физич­ком сми­слу у пот­пу­но­сти одво­ји­ла Твр­ђа­ву од цен­тра и кеја.
Пери­од после Дру­гог свет­ског рата карак­те­ри­ше изра­зи­та тран­сфор­ма­ци­ја струк­ту­ре
град­ског језгра Сме­де­ре­ва. После осло­бо­ђе­ња 1944. годи­не, кре­ће интен­зив­на обно­ва
све­га пору­ше­ног. Ово раз­до­бље обе­ле­жи­ла је изра­зи­та тран­сфор­ма­ци­ја струк­ту­ре
град­ског језгра – пре­ур­ е­ђе­но је сре­ди­ште гра­да и фор­ми­ран је сквер, дана­шњи Трг
Репу­бли­ке с пешач­ком зоном – данас Ули­цом кра­ља Петра.20 Три нај­зна­чај­ни­је урба­не
цели­не данас чине ста­ро град­ско језгро: очу­ва­на улич­на матри­ца 19. и 20. века, при­о­
бал­ни појас уз Дунав и Твр­ђа­ва. Нај­ста­ри­ји дело­ви град­ског насе­ља су у зони изме­ђу

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 209

А. Ђукић, М. Лазаревић, Б. Антонић
К1
А Ди­скон­ти­ну­и­тет
Прво­бит­но фор­ми­ра­но језгро раз­ру­ше­но;
ново, данас очу­ва­но, фор­ми­ра­но на дру­гом
месту кра­јем 18. и почет­ком 19. века.
СК Кон­ти­ну­и­тет у раз­во­ју
Данас пре­по­зна­тљи­во језгро наста­ло
је кра­јем 18. века и раз­ви­ја­ло се кроз
читав 19. век.
Фор­ми­ра­но је на месту где су цен­трал­ни
садр­жа­ји били кон­цен­три­са­ни још кра­јем
17. века.
СД Је­згро сачи­ње­но из три цели­не:
1. Твр­ђа­ва, изгра­ђе­на у 15. веку;
2. Дана­шњи трг с црквом (нека­да­шњи цен­тар
варо­ши пре­по­знат још у 18. веку, а тек у 19.
фор­ми­ран трг са црквом. Сре­ди­ном 20. века
пре­у­ре­ђен уз фор­ми­ра­ње пешач­ке ули­це која
води до тре­ће цели­не – Кеја);
3. Кеј поти­че из 19. века.
ВГ По­че­так 20. века­
Г Од­ сре­ди­не 19. века тран­сфор­ми­ше се из
трго­ви­шног цен­тра у цен­трал­ну зону, која
посто­ји од сре­ди­не 20. века.
ДМ Дру­га поло­ви­на 20. века, изме­шта­ње чита­вог
гра­да због изград­ње хидро­е­лек­тра­не­.
Табе­ла 1. Упо­ред­на ана­ли­за ста­рих језга­ра поду­нав­ских гра­до­ва на осно­ву
поста­вље­них кри­те­ри­ју­ма (аутор: М. Лаза­ре­вић)
210 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ
К2
Исто­риј­ски и кул­тур­ни
карак­тер цели­не ста­рог
град­ског језгра­.
Изра­зи­ти исто­риј­ски, кул­
тур­ни и тури­стич­ки карак­тер
ста­рог град­ског језгра­.
Цели­на саста­вље­на од три
пот­це­ли­не, коју чини мре­жа
јав­них про­сто­ра фор­ми­ра­на
тако да сво­јим садр­жа­јем и
типо­ло­ги­јом има изра­зи­ти
услу­жни, исто­риј­ски и кул­
тур­ни карак­тер.
Нај­ве­ћи део ста­рог град­ског
језгра чине варо­шке куће
без изра­зи­те спо­ме­нич­ке,
али јасне амби­јен­тал­не
вред­но­сти.
Мања про­стор­на цели­на
фор­ми­ра­на уз оба­лу реке,
у којој пре­о­вла­да­ва сна­жан
амби­јен­тал­ни карак­тер
при­род­ног пеј­за­жа. У овом
делу се нала­зе и објек­ти
гра­ди­тељ­ског насле­ђа. Они
посе­ду­ју архи­тек­тон­ске, урба­
ни­стич­ке и кул­тур­но--исто­риј­
ске вред­но­сти које при­па­да­ју
гра­ђан­ској архи­тек­ту­ри с
кра­ја 19. и почет­ка 20. века.
Пре­о­вла­да­ва амби­јен­тал­ни
карак­тер при­род­ног пеј­за­
жа, док је гра­ђе­на струк­ту­ра
без изра­зи­те спо­ме­нич­ке
или исто­риј­ске вред­но­сти.
К3
Це­ли­на која је ори­јен­ти­са­на
пре­ма оба­ли и сама по себи
пред­ста­вља везу с оба­лом,
јер је ста­ро град­ско језгро
фор­ми­ра­но линиј­ски дуж
глав­не ули­це која јед­ним
кра­јем изла­зи на оба­лу
Дуна­ва.
Ста­ро град­ско језгро
фор­ми­ра­но неза­ви­сно у
одно­су на реку, одво­је­но
наси­пом и маги­стра­лом.
Ори­јен­ти­са­но пре­ма реци
с фор­ми­ра­ним глав­ним
град­ским тргом, уву­че­ним у
град­ско тки­во, пре­ма којем
посто­ји физич­ко огра­ни­че­
ње – желе­знич­ка пру­га.
Ори­јен­ти­са­но пре­ма реци
с фор­ми­ра­ним глав­ним
град­ским тргом, уву­че­ним у
град­ско тки­во. Основ­но обе­
леж­је ове цели­не је урба­ни
склоп око глав­не ули­це
цен­тра Вели­ког Гра­ди­шта –
Кне­за Лаза­ра, која пове­зу­је
трг и оба­лу.
Језгро као једин­стве­на
цели­на фор­ми­ра­на линиј­
ски уз оба­лу, у пот­пу­но­сти
ори­јен­ти­са­на пре­ма реци. С
обзи­ром на облик и пра­
вац пру­жа­ња цен­трал­ног
град­ског језгра, јав­ни и
комер­ци­јал­ни садр­жа­ји су
поста­вље­ни тако да пра­те
оба­лу, с нешто изра­же­ни­
јом кон­цен­тра­ци­јом изме­ђу
хоте­ла и згра­де општи­не.
Језгро као једин­стве­на
цели­на фор­ми­ра­на уз оба­лу
у пот­пу­но­сти је ори­јен­ти­са­
на пре­ма реци.
Твр­ђа­ве и Кара­ђор­ђе­ве ули­це, где је нај­гу­шћа урба­на матри­ца. Те зоне пред­ста­вља­ју
про­стор­но-амби­јен­тал­не цели­не с изра­же­ним архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ким вред­но­
сти­ма нагла­ше­ним кон­цен­тра­ци­јом актив­но­сти које се у њима одви­ја­ју.21
Вели­ко Гра­ди­ште се под тим име­ном поја­вљу­је први пут у Рава­нич­кој пове­љи
кне­за Лаза­ра 1381. Свој вели­ки успон Вели­ко Гра­ди­ште дожи­вља­ва у 19. веку, када
поста­је глав­на лука на Дуна­ву. Сре­ди­ном 19. века, у гра­ду се поди­жу гра­ђе­ви­не које
све­до­че о тада­шњој њего­вој еко­ном­ској моћи. Почет­ком 20. века, град­ска лука поста­
је од при­мар­ног зна­ча­ја за еко­но­ми­ју чита­ве Кра­ље­ви­не Срби­је. У то вре­ме и град
сасвим мења изглед и поди­жу се нај­зна­чај­ни­је гра­ђе­ви­не: Згра­да Сре­ског начел­ства,
Град­ска библи­о­те­ка, Цари­нар­ни­ца, дом Кара­мар­ко­ви­ћа, Михај­ло­ви­ћа.22 Данас су ове
гра­ђе­ви­не већи­ном пози­ци­о­ни­ра­не дуж Ули­це кне­за Лаза­ра, која се може назва­ти
чар­ши­јом, тј. нај­ва­жни­јом амби­јен­тал­ном цели­ном у гра­ду. Сачи­ње­на је од малих и
сред­њих бло­ко­ва делом уз Дунав­ски кеј и већим делом око трго­ва и ули­ца исто­риј­ског
град­ског језгра. То су Трг Бори­са Кидри­ча (Жит­ни трг), парк и Трг Мла­де­на Мило­ра­до­
ви­ћа. Зајед­но са Ул. кне­за Лаза­ра утвр­ђе­ни су за непо­крет­но кул­тур­но добро – про­
стор­на кул­тур­но-исто­риј­ска цели­на.23
До 19. века глав­но исто­риј­ско сре­ди­ште Голуп­ца била је Голу­бач­ка твр­ђа­ва, док
је дана­шње насе­ље до тог вре­ме­на било село, да би се од тада поче­ло раз­ви­ја­ти као
ома­ње сре­ди­ште. Тек 1881. годи­не Голу­бац зва­нич­но поста­је варо­ши­ца.24 У дру­гој
поло­ви­ни 20. века обли­ку­је се цен­трал­на зона поред Дуна­ва која и данас посто­ји. У
овој цели­ни, на град­ском тргу, те у ули­ца­ма Цара Душа­на, Цара Лаза­ра и Кара­ђор­ђе­вој
фор­ми­ра­на је лине­ар­на зона, која је од сре­ди­не 19. века има­ла послов­не и трго­вач­ке
ули­це.25 Нека­да­шњи при­стан испред дана­шњег град­ског пар­ка и град­ско ваша­ри­
ште у запад­ном делу цен­тра, као дело­ви нека­да­шње при­о­бал­не зоне, пото­пље­ни
су изди­за­њем нивоа Дуна­ва ства­ра­њем Ђер­дап­ског језе­ра изград­њом исто­и­ме­не
хидро­цен­тра­ле 1972. годи­не.
Доњи Мила­но­вац је на лока­ци­ји где се нала­зи изгра­ђен тек седам­де­се­тих годи­
на 20. века. Град је пре­ме­штан три пута. Први пут у 17. веку, затим 1830. годи­не, и
послед­њи пут 1971. годи­не, на место где се данас нала­зи. 26 Пре­ма томе, језгро дана­
шњег Доњег Мила­нов­ца је ново, изгра­ђе­но у модер­ни­стич­ком духу тада­шње СФРЈ.
Нај­зна­чај­ни­ји објек­ти нала­зе се у зони при­о­ба­ља, са доње стра­не оме­ђе­ној Ули­цом
капе­та­на Мише.27

Могућ­но­сти за уна­пре­ђе­ње исто­риј­ске матри­це у функ­ци­ји тури­зма

У прет­ход­ној табе­ли (Табе­ла 1) види се карак­тер пред­мет­них исто­риј­ских језга­ра,

који умно­го­ме зави­си од пери­о­да у којем је настао. Тако­ђе, раз­ли­ку­је се однос пре­ма
реци. Нека језгра пози­ци­о­ни­ра­на су тако да пра­те оба­лу, а нека су оформ­ље­на као
цели­на која се пру­жа кроз град­ско тки­во пре­ма реци. Када се посма­тра однос језгра
пре­ма реци, пре­по­зна­ју се и језгра поста­вље­на у пот­пу­но­сти неза­ви­сно од реке.
У првом слу­ча­ју би ваља­ло оја­ча­ти посто­је­ће прав­це пру­жа­ња, у дру­гом раз­ви­ја­ти
прав­це које пове­зу­ју цен­трал­ну зону с реком, а у тре­ћем је потреб­но раз­вој усме­ри­ти

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 211

А. Ђукић, М. Лазаревић, Б. Антонић

на уста­но­вља­ва­ње нових пра­ва­ца који­ма би се оства­ри­ла веза с реком. У два послед­

ња слу­ча­ја зна­чај­но би било фор­ми­ра­ње и нагла­ша­ва­ње нових тача­ка на мести­ма
укр­шта­ња посто­је­ћих и нових поте­за и лини­је оба­ле, јер исто­риј­ска језгра нису видљи­
ва с реке, и углав­ном су оба­ле ових гра­до­ва неу­ре­ђе­не и недо­вољ­но атрак­тив­не. Зато
је потреб­но новим еле­мен­ти­ма акцен­то­ва­ти поме­ну­те тач­ке на оба­ли. Оне би зајед­но
с посто­је­ћом изгра­ђе­ном струк­ту­ром дости­гле и зна­чај­ну урба­ни­стич­ку вред­ност. На
тај начин, град би при­ву­као тури­сте с реке. У Табе­ли 2 су при­ка­за­не могућ­но­сти за
раз­вој тури­зма у окви­ру ста­рог град­ског језгра сва­ког гра­да поје­ди­нач­но, засно­ва­не
на њихо­вим карак­те­ри­ма и пози­ци­ји пре­ма оба­ли.

А Мо­гућ­но­сти за раз­вој тури­зма огле­да­ју се у исто­риј­ском и кул­тур­ном карак­те­ру ста­рог град­ског језгра
које је ори­јен­ти­са­но пре­ма реци, зајед­но с уре­ђе­ном оба­лом и при­род­ним пеј­за­жом чини једин­стве­ну
цели­ну која има вели­ки потен­ци­јал за раз­вој усме­рен ка потре­ба­ма тури­ста. Ово под­ра­зу­ме­ва уво­ђе­ње
раз­ли­чи­тих садр­жа­ја услу­жног и уго­сти­тељ­ског карак­те­ра који у овој зони недо­ста­ју, као и уна­пре­ђе­ње
физич­ке струк­ту­ре.

СК И­зу­зет­ним кул­тур­ним и исто­риј­ским карак­те­ром ста­рог град­ског језгра, које оства­ру­је једин­стве­ну сли­ку
с при­род­ним окру­же­њем, ова цели­на пока­зу­је вели­ки потен­ци­јал за раз­вој тури­зма. Ста­ро језгро посе­
ду­је урба­ни­стич­ке, архи­тек­тон­ско-стил­ске и кул­тур­но-исто­риј­ске вред­но­сти. Међу­тим, уоча­ва се њего­ва
лоша пове­за­ност с реком и пот­пу­но неу­ре­ђе­на оба­ла. Посто­је број­не могућ­но­сти за раз­вој обал­ног под­
руч­ја, које у будућ­но­сти мора поста­ти важна зона за под­сти­ца­ње раз­во­ја тури­зма.

СД Ста­ро језгро има вели­ки потен­ци­јал за раз­вој тури­зма. Пре све­га, очу­ва­но исто­риј­ско насле­ђе из сред­
њег века на самој оба­ли Дуна­ва даје једин­стве­ну амби­јен­тал­ну вред­ност поме­ну­том про­сто­ру. Зна­чај­на
је и цели­на трга и пешач­ке зоне, која поред сво­је исто­риј­ске и кул­тур­не вред­но­сти има и пре­по­зна­
тљив услу­жни карак­тер, јер је сачи­ње­на од вели­ког бро­ја ресто­ра­на, кафеа, про­дав­ни­ца, које су битан
део тури­стич­ке пону­де. Про­блем се пре­по­зна­је у физич­ким огра­ни­че­њи­ма – желе­знич­кој пру­зи и напу­
ште­ним цели­на­ма које ства­ра­ју физич­ки гра­ни­цу изме­ђу три амби­јен­тал­не цели­не ста­рог језгра гра­да.
Посто­је број­не могућ­но­сти за раз­вој овог дела, у којем се урба­ном реге­не­ра­ци­јом може пости­ћи једин­
стве­на цели­на свих поме­ну­тих еле­ме­на­та.

ВГ У­о­че­но је да стуб урба­ног раз­во­ја пред­ста­вља Ули­ца кне­за Лаза­ра, која води ка при­об­ ал­ној зони и пове­
зу­је два важна град­ска трга. Већи­на зна­чај­них обје­ка­та је кон­цен­три­са­на уз ове трго­ве. Овај потез има
вели­ке могућ­но­сти за тури­стич­ки раз­вој, али је потреб­но акти­ви­ра­ти га уво­ђе­њем атрак­тив­них садр­жа­ја
и уна­пре­ђе­њем посто­је­ће физич­ке струк­ту­ре.

Г Не­до­ста­ци се уоча­ва­ју у недо­стат­ку услу­жних делат­но­сти и мањ­ку кул­тур­них садр­жа­ја. Бора­вак је огра­
ни­чен на кра­ћи одмор у пар­ку или шет­њу напред-назад уз оба­лу реке. Пре­по­зна­је се и лоша умре­же­ност
језгра са спо­ме­ни­ци­ма кул­ту­ре који има­ју вели­ки тури­стич­ки потен­ци­јал, те због лоше пове­за­но­сти и
наве­де­них недо­ста­та­ка, није еви­ден­ти­ран дужи бора­вак. Често, због неиз­гра­ђе­ног иден­ти­те­та језгра
гра­да, тури­сти оби­ла­зе само атрак­ци­је попут Голу­бач­ке твр­ђа­ве, Ђер­дап­ске кли­су­ре, мана­сти­ра Тума­
не и сл., без посе­ћи­ва­ња гра­да. Цело­куп­на мре­жа про­сто­ра и сли­ка коју фор­ми­ра­ју нису на нивоу који
задо­во­ља­ва потре­бе тури­ста, сто­га је пожељ­но њихо­во побољ­ша­ње. Потреб­но је додат­но ради­ти на
утвр­ђи­ва­њу карак­те­ра ове лине­ар­но раз­ви­је­не цен­трал­не цели­не.

ДМ Најз­на­чај­ни­ји објек­ти нала­зе се у зони при­о­ба­ља, оме­ђе­ној пре­ма насе­љу Ули­цом капе­та­на Мише.
Узвод­но од Тен­ки­не куће (Капе­тан Миши­ног зда­ња), нала­зи се потен­ци­јал­на лока­ци­ја за изград­њу нових
тури­стич­ких садр­жа­ја. Шет­на ста­за тре­нут­но посто­ји, али посто­је могућ­но­сти и за њено про­ши­ре­ње.

Табела 2. Стање и могућности за креирање туристичког карактера језгра

(аутор: М. Лаза­ре­вић)

212 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Закљу­чак

Исто­риј­ска језгра поду­нав­ских гра­до­ва у Срби­ји која су пред­мет овог рада раз­ви­
ја­ла су се у раз­ли­чи­тим пери­о­ди­ма, и у зави­сно­сти од тога пре­по­зна­ју се и раз­ли­ке у
њихо­вим карак­те­ри­ма. Ста­ра језгра у Вој­во­ди­ни, која су данас очу­ва­на, фор­ми­ра­на су у
пери­о­ду 18. и 19. века и као таква има­ју изра­же­не кул­тур­не и исто­риј­ске карак­те­ри­сти­
ке које те цели­не чине вред­ни­ма. Ова­кви амби­јен­ти, зајед­но с при­род­ним окру­же­њем
има­ју сна­жан тури­стич­ки карак­тер са изгра­ђе­ним иден­ти­те­том који је само потреб­но
уна­пре­ди­ти. Уко­ли­ко ста­ра језгра нису пози­ци­о­ни­ра­на у самом при­о­ба­љу, потреб­но
је план­ски ради­ти на уво­ђе­њу пра­ва­ца који­ма би се језгро умре­жи­ло с при­о­ба­љем.
Потреб­но је изгра­ди­ти визу­ел­ни иден­ти­тет тих пра­ва­ца како би се они сагле­да­ва­ли
са Дуна­ва и при­вла­чи­ли тури­сте. Са дру­ге стра­не, уви­ђа се да су поду­нав­ски гра­до­ви
у источ­ном делу Срби­је сво­ја језгра углав­ном фор­ми­ра­ли касни­је, тек у 20. веку. Та
језгра углав­ном нема­ју истак­ну­те исто­риј­ске и кул­тур­не вред­но­сти, али посе­ду­ју амби­
јен­тал­не вред­но­сти и добру пози­ци­ју непо­сред­но уз оба­лу Дуна­ва. У тим град­ским
насе­љи­ма потреб­но је уна­пре­ди­ти визу­ел­ни иден­ти­тет, има­ју­ћи у виду да се њихо­ви
про­сто­ри директ­но сагле­да­ва­ју са Дуна­ва. То под­ра­зу­ме­ва обли­ко­ва­ње и мате­ри­ја­
ли­за­ци­ју нових и посто­је­ћих обје­ка­та у пред­мет­ним зона­ма. Уна­пре­ђе­ње отво­ре­них
јав­них про­сто­ра је могу­ће пости­ћи ква­ли­тет­ним урба­ним дизај­ном и уво­ђе­њем нових
садр­жа­ја кон­цен­три­са­них непо­сред­но уз Дунав. У обе пре­по­зна­те гру­пе поду­нав­ских
гра­до­ва потреб­но је првен­стве­но укло­пи­ти нове тури­стич­ке садр­жа­је који би у скло­пу
посто­је­ћих урба­них матри­ца уна­пре­ди­ли изгра­ђе­ну струк­ту­ру, а која би била при­мар­но
ори­јен­ти­са­на пре­ма оба­ли.

Напо­ме­не

1 Kadar, B. & Gede, M. Tou­rism flows in lar­ge-sca­le desti­na­tion systems, Annals of Tou­rism Rese­arch,
2021, 87 (6), artic­le 103113.
2 Kru­nić, N. & Žni­dar­šič, V. Pro­stor­na orga­ni­za­ci­ja i funk­cij­ske veze u Podu­na­vlju u Srbi­ji, u: Odr­ži­vi pro­
stor­ni raz­voj Podu­na­vlja u Srbi­ji, knj. 1, Beo­grad, 2012, 3–34.; Mili­jić, S. & Đur­đe­vić, J. Kon­cept raz­vo­ja
Duna­va kao pane­vrop­skog vod­nog kori­do­ra VII – poten­ci­ja­li i ogra­ni­če­nja u Srbi­ji, u: Odr­ži­vi pro­stor­ni
raz­voj Podu­na­vlja u Srbi­ji, knj. 1, Beo­grad, 2012, 35–59.
3 Васин, Д. Погра­нич­ни срп­ски и угар­ски гра­до­ви на Сави и Дуна­ву у сред­њем веку, Уни­вер­зи­тет у
Новом Саду, Фило­зоф­ски факул­тет, Нови Сад, 2017, 268.
4 Стра­те­ги­ја раз­во­ја тури­зма Срби­је, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, 2006/91; ’Bele lađe’ plo­ve
kroz Bra­ni­če­vo, na: Por­tal na vodi [in­ter­net], dostup­no na https://navo­di.com/bele-ladje-plo­ve-kroz-
bra­ni­ce­vo/ [10. 3. 2021]; Дунав – зна­ча­јан потен­ци­јал за плов­ни сао­бра­ћај, нау­тич­ки и при­о­бал­ни
тури­зам [интернет], При­вред­на комо­ра Вој­во­ди­не, 2017, доступ­но на https://www.pkv.rs/arhi­
va/2017/07/12/dunav-zna­ca­jan-poten­ci­j al-za-plov­ni-sao­bra­caj-nau­tic­ki-i-pri­o­bal­ni-turi­zam/ [11. 1. 2021]
5 Про­стор­ни план Репу­бли­ке Срби­је 2010–2020, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, 2010/88.
6 Stra­te­gi­ja Evrop­ske uni­je za Dunav­ski region, u: Saopšte­nje Komi­si­j e Evrop­skom par­la­men­tu, Evrop­skom
save­tu, Evrop­skom socio-eko­nom­skom komi­te­tu i regi­o­nal­nom komi­te­tu, Evrop­ska komi­si­j a, Bri­sel, 2010.
7 Стра­те­ги­ја раз­во­ја тури­зма Репу­бли­ке Срби­је за пери­од 2016. – 2025, Вла­да Репу­бли­ке Срби­је,
Мини­стар­ство трго­ви­не, тури­зма и теле­ко­му­ни­ка­ци­ја, Бео­град, 2016.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 213

А. Ђукић, М. Лазаревић, Б. Антонић

8 Ђокић, В. Мор­фо­ло­шка истра­жи­ва­ња у урба­ни­зму, Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам Срби­је,

Бео­град, 2007; Master­plan za turi­stič­ku desti­na­ci­ju Srem­ski Kar­lov­ci sa Fruš­kom gorom, Mini­star­stvo
ekonomijе i regi­o­nal­nog raz­vo­ja, Beo­grad, 2009.
9 Ste­pa­no­vić, M. Jedan mile­ni­jum Apa­ti­na, u: Isto­ri­ja, Obzor­ja proš­lo­sti, 14. 1. 2019. [in­ter­net], dostup­no
na https://www.rav­no­plov.rs/jedan-mile­ni­j um-apa­ti­na/ [20. 2. 2021]
10 Stra­te­gi­ja odr­ži­vog raz­vo­ja opšti­ne Apa­tin 2009–2019, Opšti­na Apa­tin, Apa­tin, 2009.
11 Šimu­no­vić, T. Crkva Uzne­se­nja Mari­ji­nog [in­ter­net], dostup­no na https://www.apa­tin.org­.rs/vide­ti-i-
isku­si­ti/raz­gle­da­nje/reli­gij­ski-objek­ti/crkva-uzne­se­nja-mari­j i­nog_73 [5. 3. 2021]
12 Manić, B. & Niko­vić, A. Kon­cept una­pre­đe­nja urba­nog iden­ti­te­ta nase­lja u obla­sti Podu­na­vlja u Srbi­ji,
u: Odr­ži­vi pro­stor­ni raz­voj Podu­na­vlja u Srbi­ji, knj. 2, Beo­grad, 2014, 219–234.
13 Исто­ри­ја, на: Општи­на Срем­ски Кар­лов­ци [интернет], доступ­но на http://srem­ski­kar­lov­ci.rs/isto­ri­j a/
[20. 2. 2021]
14 Bakić, S. Srem­ski Kar­lov­ci para­dig­ma isto­rij­skog gra­da u Srbi­ji, u: Oču­va­nje i una­pre­đe­nje isto­rij­skih gra­
do­va, dru­ga među­na­rod­na kon­fe­ren­ci­j a, Srem­ski Kar­lov­ci, 14–15. maj 2015. godi­ne, zbor­nik rado­va, Pokra­
jin­ski zavod za zaš­ti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Petro­va­ra­din: Opšti­na Srem­ski Kar­lov­ci, 2015, 11–33. стр.15
15 Гаји­но­вић, Г. Људ­ски фак­тор као ути­цај у очу­ва­њу гра­ди­тељ­ског насле­ђа, u: Oču­va­nje i una­pre­đe­
nje isto­rij­skih gra­do­va, dru­ga među­na­rod­na kon­fe­ren­ci­j a, Srem­ski Kar­lov­ci, 14–15. maj 2015. godi­ne,
zbor­nik rado­va, Pokra­jin­ski zavod za zaš­ti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Petro­va­ra­din : Opšti­na Srem­ski Kar­lov­ci,
2015, 227–235.
16 Manić & Niko­vić, nav. delo; Срем­ски Кар­лов­ци [интернет], Покра­јин­ски завод за зашти­ту спо­ме­
ни­ка кул­ту­ре (ПЗЗЗСК), Петро­ва­ра­дин, н. д., доступ­но на http://www.pzzzsk.rs/srem­ski-kar­lov­ci/
srem­ski-kar­lov­ci.html [25. 2. 2021]
17 Про­стор­ни план под­руч­ја посеб­не наме­не кул­тур­ног пре­де­ла Срем­ски Кар­лов­ци, Репу­бли­ка Срби­
ја Ауто­ном­на Покра­ји­на Вој­во­ди­на Покра­јин­ски секре­та­ри­јат за урба­ни­зам и зашти­ту живот­не
сре­ди­не, Нови Сад, 2017.
18 Master­plan za turi­stič­ku desti­na­ci­ju Srem­ski Kar­lov­ci sa Fruš­kom gorom, Mini­star­stvo ekonomijе i
regi­o­nal­nog raz­vo­ja, Beo­grad, 2009; Кацен­бер­гер, С. Урба­ни раз­вој и обно­ва Срем­ских Кар­ло­ва­ца
са акцен­том на усло­ви­ма зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа (у доку­мен­ти­ма урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­
ња), у: Oču­va­nje i una­pre­đe­nje isto­rij­skih gra­do­va, dru­ga među­na­rod­na kon­fe­ren­ci­j a, Srem­ski Kar­lov­ci,
14–15. maj 2015. godi­ne, zbor­nik rado­va, Pokra­jin­ski zavod za zaš­ti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Petro­va­ra­din :
Opšti­na Srem­ski Kar­lov­ci, 2015, 34–58.
19 http://www.pzzzsk.rs/srem­ski-kar­lov­ci/srem­ski-kar­lov­ci.html [25. 2. 2021]
20 Деро­ко, А. Сме­де­рев­ски град : ста­но­ва­ње у јед­ном нашем сред­ње­ве­ков­ном гра­ду и још неки дру­ги
нере­ше­ни про­бле­ми, Срп­ска ака­де­ми­ја нау­ка, Бео­град, 1951, 59–98.; Ђокић, В. Град и град­ски трг,
Архи­тек­тон­ски факул­тет у Бео­гра­ду, Бео­град, 2004; Павло­вић, Д. Л. Исто­ри­ја Сме­де­ре­ва у рeчи
и сли­ци, Музеј у Сме­де­ре­ву, Сме­де­ре­во, 1980; Павло­вић, Л. Сме­де­ре­во и Евро­па : 1381–1918,
Музеј у Сме­де­ре­ву, Сме­де­ре­во, 1988; Попо­вић, М. Ка про­бле­му сред­њо­ве­ков­них цркви Сме­де­
рев­ског гра­да, Ста­ри­нар Срп­ског архе­о­ло­шког дру­штва, 2001, књ. 50, 201–219; Исти, Сме­де­рев­ски
град – ета­пе гра­ђе­ња и зна­че­ње, у: Спре­мић, М. (ур.), Пад Срп­ске деспо­то­ви­не 1459. годи­не :
збор­ник радо­ва са науч­ног ску­па, одр­жа­ног 12–14. новем­бра 2009, САНУ, Оде­ље­ње исто­риј­ских
нау­ка, Бео­град, 2011, 373–407; Popo­vić, M. Sme­de­re­vo for­tress, Insti­tu­te for the Pro­tec­tion of Cul­tu­
ral Monu­ments of the Repu­blic of Ser­bia, Bel­gra­de, 2013; Цуњак, М. Сме­де­рев­ска твр­ђа­ва : нови­ја
истра­жи­ва­ња, Исто­риј­ски архив : Висо­ка шко­ла – Ака­де­ми­ја Срп­ске пра­во­слав­не цркве за умет­
но­сти и кон­зер­ва­ци­ју, Сме­де­ре­во, 1998.
21 Đukić, A. & Anto­nić, B. Urban Rege­ne­ra­tion in the Histo­ric Core of Sme­de­re­vo : A Tool to Rede­sign and
Net­work Open Public Spa­ces for a Pro­spe­ci­tve Tou­rist Desti­na­tion, in: Inte­gra­ti­ve Stra­te­gic Plan­ning
and Design for the Stren­gthe­ning of Iden­tity and Cul­tu­ral Tou­rism in the Danu­be Citi­es – Sme­de­re­vo,

214 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Uni­ver­sity of Bel­gra­de - Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, 2019, 106–121; Laza­re­vić, M., Dju­kić, A. &
Anto­nić, B. Urban rege­ne­ra­tion of open public spa­ces as a tool for the stren­gthe­ning of cul­tu­ral tou­
rism: the exam­ple of the histo­ric core of Sme­de­re­vo, in: Pla­ces and tec­hno­lo­gi­es 2019 : kee­ping up
with tec­hno­lo­gi­es to turn built heri­ta­ge into the pla­ces of futu­re gene­ra­ti­ons : con­fe­ren­ce pro­ce­e­dings
: 6th inter­na­ti­o­nal aca­de­mic con­fe­ren­ce, Pécs, Hun­gary, 9-10 May 2019, Uni­ver­sity of Pécs Faculty
of Engi­ne­e­ring and Infor­ma­tion Tec­hno­logy, Pécs, 2019, 361–370.; Manić & Niko­vić, nav. delo, 223.
22 Локал­на стра­те­ги­ја одр­жи­вог раз­во­ја Вели­ко Гра­ди­ште 2010–2014, Општи­на Вели­ко Гра­ди­ште :
МСПНЕ Про­грам подр­шке општи­на­ма севе­ро­и­сточ­не Срби­је, Вели­ко Гра­ди­ште, 2009.
23 План гене­рал­не регу­ла­ци­је насе­ља Вели­ко Гра­ди­ште, Општи­на Вели­ко Гра­ди­ште, Вели­ко Гра­ди­
ште, 2014; Manić & Niko­vić, nav. delo, 224.
24 Којић, Б. Варо­ши­це у Срби­ји XIX века, Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам Срби­је, Бео­град, 1970.
25 План гене­рал­не регу­ла­ци­је град­ског насе­ља Голу­бац, Слу­жбе­ни гла­сник Општи­не Голу­бац, Општи­
на Голу­бац, Голу­бац, 2013, бр. 5; Dju­kić, A., Vaniš­ta Laza­re­vić, E. & Anto­nić, B. Nati­o­nal wor­kshop
in Golu­bac, Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, 2017; Laza­re­vić, M., Dju­kić, A. & Anto­nić, B. A Tou­rist-
based tipo­logy of Open Public Spa­ces : A Case Study of Golu­bac, Ser­bia, in: XX Inter­na­ti­o­nal Sci­en­ti­fic
Con­fe­ren­ce VSU’2020 on Con­struc­tion and Archi­tec­tu­re : con­fe­ren­ce pro­ce­e­dings, vol. II, Uni­ver­sity
of Struc­tu­ral Engi­ne­e­ring and Archi­tec­tu­re (VSU) „Lyuben Kara­ve­lov“, Sofia, 2020, 55–61; Manić &
Niko­vić, nav. delo, 225.
26 Петро­вић, Б. Доњи Мила­но­вац – бисер Ђер­да­па, Поли­ти­ка [интернет], 2017, 22. 8, доступ­но на
https://www.poli­ti­ka.rs/sr/cla­nak/387335/Pogle­di/Donji-Mila­no­vac-biser-Der­da­pa [10. 3. 2021]
27 Manić & Niko­vić, nav. delo, 227.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 215

 728.1(497.113)”19/20”

Др Бра­ни­слав Анто­нић, аси­стент

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
anto­nic83@gmail.com

Др Алек­сан­дра Ђукић, ван­ред­ни про­фе­сор

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
adju­kic­@a­fro­di­ta.rcub.bg.ac.rs

Др Ева Вани­шта Лаза­ре­вић, редовни про­фе­сор

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
eva.vani­sta­la­za­re­vic­@gmail.com

УТИ­ЦАЈ НОВИ­ЈЕ ВИШЕ­ПО­РО­ДИЧ­НЕ СТА­НО­ГРАД­ЊЕ

НА ГРАД­СКИ ПРЕ­ДЕО У ВОЈ­ВО­ЂАН­СКИМ ГРА­ДО­ВИ­МА
СРЕД­ЊЕ ВЕЛИ­ЧИ­НЕ

Апстракт

После засто­ја током бур­них деве­де­се­тих годи­на десио се нагли про­цват нове стам­бе­не
више­по­ро­дич­не изград­ње у гра­до­ви­ма сред­ње вели­чи­не у Срби­ји. Овај нови раз­вој
почет­ком тре­ћег миле­ни­ју­ма није сли­чан оно­ме у вре­ме соци­ја­ли­зма, пошто су ула­га­чи
сада при­ват­ни­ци, а кључ­но мери­ло за ула­га­ње је про­фит. Сход­но томе, наче­ла пажљи­вог
одно­са ка окру­же­њу, пошто­ва­на кра­јем соци­ја­ли­стич­ког раз­до­бља, усту­пи­ла су место
тежњи да се изгра­ди што више стам­бе­ног про­сто­ра у одно­су на капа­ци­те­те пар­це­ле. У
ова­квој ситу­а­ци­ји, и локал­не вла­сти и урба­ни­стич­ка стру­ка нашли су се пред вели­ким
иза­зо­вом како сачу­ва­ти еле­мен­те тра­ди­ци­о­нал­ног град­ског пре­де­ла кроз пра­ви однос
изме­ђу њего­вог раз­во­ја и зашти­те.
Сада­шње ста­ње све­до­чи да се могу уочи­ти и повољ­не и непо­вољ­не тен­ден­ци­је у том
про­це­су. Циљ овог рада је да их осве­тли на при­ме­ру више­по­ро­дич­не ста­но­град­ње од
почет­ка пост­со­ци­ја­ли­стич­ке тран­зи­ци­је у слу­ча­ју шест гра­до­ва сред­ње вели­чи­не у Вој­
во­ди­ни: Зре­ња­ни­на, Кикин­де, Пан­че­ва, Сом­бо­ра, Срем­ске Митро­ви­це и Субо­ти­це. Про­
у­ча­ва­ње ће бити суже­но на мапи­ра­ње згра­да у град­ском тки­ву, а наро­чи­то да ли је ова
ста­но­град­ња у ста­рим језгри­ма иза­бра­них гра­до­ва и бли­зу зашти­ће­них амби­јен­тал­них
цели­на. Крај­њи исход рада је дава­ње пре­по­ру­ка како да се про­цес посто­је­ће стам­бе­не
изград­ње што боље усме­ра­ва уз пошто­ва­ње зате­че­ног исто­риј­ског тки­ва.

Кључ­не речи: град­ско језгро, вој­во­ђан­ски град сред­ње вели­чи­не, град­ски пре­део,
више­по­ро­дич­но ста­но­ва­ње, зони­ра­ње гра­да

216 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Bra­ni­slav Anto­nić, PhD, Teac­hing Assi­stant
Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
anto­nic83@gmail.com

Alek­san­dra Đukić, PhD, Asso­ci­a­te Pro­fes­sor

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
adju­kic­@a­fro­di­ta.rcub.bg.ac.rs

Eva Vaniš­ta Laza­re­vić, PhD, Full Pro­fes­sor

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
eva.vani­sta­la­za­re­vic­@gmail.com

THE IMPACT OF NEW MUL­TI-FAMILY HOU­SING ON

URBAN LAN­DSCA­PE OF MEDI­UM-SIZED CITI­ES IN
VOJ­VO­DI­NA

Abstract

After a stand­still during the tur­bu­lent 1990s, new mul­ti-family hou­sing con­struc­tion has sud­
denly blos­so­med in medi­um-sized citi­es in Ser­bia. This new deve­lop­ment at the begin­ning of
the third mil­len­ni­um is not simi­lar to the pre­vi­o­us one in the soci­a­list period, sin­ce inve­stors
are pri­va­te per­sons now and the key moti­ve for invest­ment is pro­fit. Con­se­qu­ently, the prin­ci­
ple of care­ful tre­at­ment of the envi­ron­ment, fol­lo­wed at the end of the soci­a­list period, have
given way to the ten­dency to build as much dwel­ling spa­ce as pos­si­ble on the given lot. In
this situ­a­tion, both local aut­ho­ri­ti­es and urban pro­fes­si­o­nals are facing gre­at chal­len­ge – how
to pre­ser­ve the ele­ments of tra­di­ti­o­nal urban lan­dsca­pe by main­ta­i­ning balan­ce bet­we­en its
deve­lop­ment and pre­ser­va­tion.
The cur­rent situ­a­tion shows both favo­u­ra­ble and unfa­vo­u­ra­ble ten­den­ci­es in this pro­cess.
The aim of this paper is to shed light on the exam­ples of mul­ti-family hou­sing con­struc­tion
sin­ce the begin­nings of post-soci­al­ist tran­si­tion in the case of six medi­um-sized citi­es in Voj­
vo­di­na: Zre­nja­nin, Kikin­da, Pan­če­vo, Som­bor, Srem­ska Mitro­vi­ca, and Subo­ti­ca. The study
will be nar­ro­wed down to the map­ping of new buil­dings in the­ir urban matrix, and espe­ci­ally
to the analysis of the­ir posi­tion if erec­ted in the old cores of the abo­ve citi­es or near the
pro­tec­ted ambi­ent zones. The final result of the work is to form recom­men­da­ti­ons on how
to direct the pro­cess of cur­rent hou­sing con­struc­tion as much as pos­si­ble, whi­le respec­ting
the histo­ric urban fabric.

Keywords: urban core, citi­es in Voj­vo­di­na, mul­ti-family hou­sing, urban zoning, mid­dle-sized city

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 217

Б. Антонић, А. Ђукић, Е. Ваништа Лазаревић

Увод – о град­ском пре­де­лу у пост­со­ци­ја­ли­стич­ком гра­ду

Пост­со­ци­ја­ли­стич­ки гра­до­ви пред­ста­вља­ју веро­ват­но нај­но­ви­ји кон­структ гра­да

на европ­ском тлу, настао од про­па­сти соци­ја­ли­зма пре три­де­се­так годи­на. Цело­куп­на
про­ме­на дру­штве­ног, поли­тич­ког и еко­ном­ског систе­ма нека­да­шњих соци­ја­ли­стич­ких
држа­ва у источ­ној поло­ви­ни Евро­пе из коре­на је про­ме­ни­ла и гра­до­ве у овим држа­ва­
ма, при чему су се обра­сци соци­ја­ли­стич­ког гра­да пре­кло­пи­ли са новим еле­мен­ти­ма
капи­та­ли­стич­ког гра­да.1 Ове нагле про­ме­не, и за мно­ге нео­че­ки­ва­не, пока­за­ле су се
дале­ко­се­жним, па се њима успо­ста­вља јед­но сасвим ново устрој­ство у гра­ду.2
Слич­но пост­со­ци­ја­ли­стич­ком гра­ду, и науч­ни кон­структ град­ског или урба­ног пре­де­ла
је рела­тив­но нов. Мада се појам сре­ће код фило­зо­фа Вал­те­ра Бен­ја­ми­на [Wal­ter B. S.
Benja­min] у првој поло­ви­ни 20. века, пуно пре­по­зна­ва­ње пој­ма у урба­ни­стич­кој мисли види
се из послед­њих неко­ли­ко деце­ни­ја. У ширем сми­слу, појам град­ског пре­де­ла се надо­ве­
зу­је на шира науч­на сагле­да­ва­ња пре­де­ла и сто­ји уз при­род­ни и сео­ски/рурал­ни пре­део.3
Данас су науч­на и струч­на истра­жи­ва­ња о град­ском пре­де­лу број­на, па се могу уочи­ти
чети­ри при­сту­па у сагле­да­ва­њу пој­ма: умет­нич­ки, функ­ци­о­нал­ни, кон­тек­сту­ал­ни и при­ступ
одр­жи­во­сти, где су глав­ни моти­ви истра­жи­ва­ња, редом, есте­ти­ка/лепо­та, функ­ци­о­нал­
ност, иден­ти­тет и еко­ло­шка вред­ност пре­де­ла.4 Налик томе, Т. Веј5 одре­ђу­је пре­део као
место укр­шта­ња кул­ту­ре, људи, њихо­вих погле­да и гра­ђе­ног и при­род­ног окру­же­ња, при
чему дода­је да у град­ском пре­де­лу пре­ва­гу има­ју људи и гра­ђе­но окру­же­ње, тј. згра­де.
Код урба­ног пре­де­ла је важно нагла­си­ти и да појам пре­де­ла у савре­ме­ном сми­слу
под­ра­зу­ме­ва и раз­вој­ну ком­по­нен­ту и ком­по­нен­ту зашти­те.6 Кра­јем 20. века, када је
појам град­ског пре­де­ла уте­ме­љен, више се засни­вао на зашти­ти, и глав­ни побор­ни­ци
пој­ма су по сво­јим убе­ђе­ни­ма били пре­зер­ва­ци­о­ни­сти.7 Ипак, то схва­та­ње се у међу­
вре­ме­ну про­ме­ни­ло и укљу­чи­ло и раз­вој­ну ком­по­нен­ту. Тако Уне­ско у ско­ра­шњим
доку­мен­ти­ма упра­во пози­ва на важност очу­ва­ња живог про­сто­ра (енг. Liva­bi­lity), где су
обе поме­ну­те ком­по­нен­те у садеј­ству, тј. раз­вој+зашти­та.8 Са дру­ге стра­не, уоча­ва­ње
сушти­не град­ског пре­де­ла више није веза­но само за нај­вред­ни­је град­ске исто­риј­ске
цели­не као рани­је. Тако ИКО­МОС (енг. ICO­MOS) нагла­ша­ва бит­ност очу­ва­ња град­ског
пре­де­ла код свих ста­рих дело­ва гра­да, сва­ка­ко уз дру­га­чи­ју рав­но­те­жу изме­ђу раз­во­ја
и зашти­те пре­ма зна­ча­ју посма­тра­ног дела.9
Пре­по­зна­ва­ње тих дели­кат­них одно­са изме­ђу раз­во­ја и зашти­те град­ског пре­де­
ла упра­во су вели­ки иза­зов за пост­со­ци­ја­ли­стич­ке гра­до­ве у бур­ним про­ме­на­ма, што
се сигур­но може виде­ти и код гра­до­ва сред­ње вели­чи­не у дана­шњој Срби­ји, где се
нај­бо­ље пока­зу­ју посеб­но­сти ста­но­ва­ња на нивоу држа­ве – већи гра­до­ви су суви­ше
сло­же­ни за ово, док се код малих гра­до­ва сагле­да­ва обр­ну­то. Посеб­но се може уочи­ти
на при­ме­ру вред­ни­јих ста­рих језга­ра гра­до­ва у Срби­ји, која су после почет­ка пост­со­ци­
ја­ли­стич­ке тран­зи­ци­је поно­во поста­ла при­влач­на и пред­мет мање-више усме­ра­ва­не
урба­не обно­ве.10 После засто­ја током гра­ђан­ског рата деве­де­се­тих годи­на, десио се
нагли про­цват нове стам­бе­не изград­ње више­по­ро­дич­ног вида у гра­до­ви­ма сред­ње
вели­чи­не у Срби­ји, махом у обод­ним зона­ма град­ског језгра. Тај нови раз­вој почет­ком
тре­ћег миле­ни­ју­ма није сли­чан оно­ме из доба соци­ја­ли­зма, пошто су ула­га­чи сада

218 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

при­ват­ни­ци, а кључ­но мери­ло за ула­га­ње је про­фит. У таквим окол­но­сти­ма и локал­
не вла­сти и урба­ни­стич­ка стру­ка су се нашли пред вели­ким иза­зо­вом како сачу­ва­ти
еле­мен­те град­ског пре­де­ла јед­ног гра­да кроз пра­ви однос њего­вог раз­во­ја и зашти­те.
Сада­шње ста­ње гра­до­ва све­до­чи да се могу уочи­ти и повољ­не и непо­вољ­не тен­
ден­ци­је у овом про­це­су. Циљ овог рада је да их осве­тли кроз при­мер више­по­ро­дич­не
ста­но­град­ње од почет­ка тран­зи­ци­је у слу­ча­ју шест вој­во­ђан­ских гра­до­ва сред­ње вели­
чи­не. Важно је рећи да су гра­до­ви у Вој­во­ди­ни међу гра­до­ви­ма са боље очу­ва­ним ста­
рим језгри­ма у бив­шој Југо­сла­ви­ји.11 Про­у­ча­ва­ње ће бити суже­но на мапи­ра­ње нових
више­по­ро­дич­них стам­бе­них згра­да у град­ском тки­ву, а наро­чи­то да ли се та ста­но­град­
ња деси­ла у ста­рим језгри­ма иза­бра­них гра­до­ва и бли­зу зашти­ће­них амби­јен­тал­них
цели­на. Крај­њи исход рада је дава­ње пре­по­ру­ка како се про­цес посто­је­ће стам­бе­не
изград­ње може што боље усме­ри­ти уз пра­ви однос ка очу­ва­ном град­ском пре­де­лу.

Мето­до­ло­ги­ја

Рад је више­стру­ка сту­ди­ја слу­ча­ја, шест гра­до­ва сред­ње вели­чи­не у Вој­во­ди­ни:

Зре­ња­нин, Кикин­да, Пан­че­во, Сом­бор, Срем­ска Митро­ви­ца и Субо­ти­ца. Да би се ода­
бра­ни гра­до­ви упо­ре­ди­ли, прет­ход­но је дат извод из тео­риј­ског дела о град­ском пре­де­лу.
Потом је у кра­ћим црта­ма при­ка­зан кон­текст раз­во­ја и одно­са пре­ма град­ским језгри­ма
Вој­во­ди­не од ства­ра­ња бив­ше СФРЈ (дру­ге Југо­сла­ви­је) ради суже­ња ана­ли­зе. На осно­
ву тога, поста­вљен је оквир из којег се ана­ли­зи­ра глав­на тема рада – више­по­ро­дич­на
ста­но­град­ња у шест вој­во­ђан­ских гра­до­ва сред­ње вели­чи­не од почет­ка пост­со­ци­ја­ли­
стич­ке тран­зи­ци­је до данас. На осно­ву нала­за из дате ана­ли­зе и њихо­вим поре­ђе­њем с
прет­ход­но усво­је­ним тео­риј­ским и реги­о­нал­ним пола­зи­шти­ма, изво­де се пре­по­ру­ке за
даље усме­ра­ва­ње раз­во­ја поме­ну­тих гра­до­ва уз очу­ва­ње еле­ме­на­та град­ског пре­де­ла.
Код више­стру­ке сту­ди­је слу­ча­ја вео­ма је бит­но да сви слу­ча­је­ви буду међу­соб­но
упо­ре­ди­ви. У овом раду је то постиг­ну­то пажљи­вим избо­ром гра­до­ва кроз рела­тив­но
слич­не пока­за­те­ље раз­во­ја, где их одли­ку­је сле­де­ће: слич­ни при­род­но-мор­фо­ло­шки
усло­ви настан­ка и раз­во­ја гра­до­ва у изра­зи­то низиј­ском про­сто­ру – тзв. панон­ски
гра­до­ви; сли­чан исто­риј­ски раз­вој у про­те­кла три века, уз успо­ста­вља­ње урба­ни­стич­
ких еле­ме­на­та осо­бе­них за вој­во­ђан­ске гра­до­ве током хаб­збур­шког раз­до­бља;12 сви
гра­до­ви су сред­ње вели­чи­не за усло­ве Срби­је, па пре­ма послед­њем попи­су има­ју
40 000–100 000 ста­нов­ни­ка; сли­чан поло­жај у мре­жи насе­ља Срби­је, где су иза­бра­ни
гра­до­ви исто­вре­ме­но и седи­шта окру­га, што додат­но усло­вља­ва; и слич­не град­ске
садр­жа­је осо­бе­не за окру­жна сре­ди­шта: упра­ва окру­га, окру­жна бол­ни­ца, окру­жне
и реги­о­нал­не аген­ци­је и кан­це­ла­ри­је, окру­жни архи­ви, јед­на до две висо­ко­школ­ске
уста­но­ве, позо­ри­шта као неза­ви­сне уста­но­ве кул­ту­ре...
На кра­ју ваља рећи да су сви истра­жи­ва­ни гра­до­ви ана­ли­зи­ра­ни из два угла, где
је при­мар­ни био у виду терен­ских истра­жи­ва­ња и мапи­ра­ња више­по­ро­дич­них стам­
бе­них згра­да изгра­ђе­них у раз­до­бљу 1991–2018. Поред тога, а ради јасни­је сли­ке
тре­нут­ног ста­ња, про­у­чен је раст/опа­да­ње бро­ја ста­нов­ни­ка у датим гра­до­ви­ма током
овог раз­до­бља.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 219

Б. Антонић, А. Ђукић, Е. Ваништа Лазаревић

СО­Ц И­Ј А­Л И­З АМ­ П О С Т­С О­ЦИ­Ј А­Л И­ЗА М

ПОПИС
ГРАД­ 1991/ 2011/
1948. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
1948. 1991.

Зре­ња­нин 38.564 55.539 71.424 81.270 81.316 +110,9% 79.773 76.511 -5,9%

Кикин­да 28.743 34.127 37.691 41.797 43.051 +49,8% 41.935 38.065 -11,6%

Пан­че­во 30.516 46.679 61.588 71.009 72.793 +138,5% 78.938 76.203 +4,7%

Сом­бор 33.613 37.760 44.100 48.454 48.993 +45,8% 51.471 47.623 -2,8%

Срем. Митро­ви­ца 13.183 20.790 31.986 37.628 38.834 +194,6% 39.084 37.751 -2,8%

Субо­ти­ца 63.048 74.999 88.769 100.472 100.386 +59,2% 99.981 97.910 -2,5%

Табе­ла 1. Кре­та­ње бро­ја ста­нов­ни­ка за иза­бра­не гра­до­ве по попи­си­ма

од 1948. до 2011. годи­не

Кон­текст – ста­ро град­ско језгро као очу­ва­ни град­ски пре­део у Вој­во­ди­ни

Утвр­ђи­ва­ње дана­шњег иден­ти­те­та вој­во­ђан­ског гра­да деси­ло се током 18. и 19.

века, у окви­ри­ма Хаб­збур­шког, касни­је Аустро­у­гар­ског цар­ства, чему је допри­не­ло и
то што су сви гра­до­ви током ова два века сте­кли град­ска пра­ва, тј. задо­би­ли град­ску
ауто­но­ми­ју. Међу­рат­но раз­до­бље у првој поло­ви­ни 20. века је за већи­ну вој­во­ђан­ских
гра­до­ва пред­ста­вља­ло вре­ме стаг­на­ци­је, за раз­ли­ку од брзог раз­во­ја Новог Сада као
новог седи­шта бано­ви­не.13 Тиме је јасно утвр­ђе­на вре­мен­ска гра­ни­ца до које је иден­
ти­тет гра­до­ва зао­кру­жен, чему је додат­но допри­не­ло и осни­ва­ње АП Вој­во­ди­не после
Дру­гог свет­ског рата, а чиме је осна­жен и реги­он­ ал­ни иден­ти­тет.14
Током вре­ме­на соци­ја­ли­зма сви иза­бра­ни вој­во­ђан­ски гра­до­ви – Зре­ња­нин,
Кикин­да, Пан­че­во, Сом­бор, Срем­ска Митро­ви­ца и Субо­ти­ца – забе­ле­жи­ли су раст
ста­нов­ни­штва, с тим да је био при­лич­но нерав­но­ме­ран и изме­ђу самих гра­до­ва и по
међу­по­пи­сним раз­до­бљи­ма (Табе­ла 1 – леви део).15
Рела­тив­но нагли раст ста­нов­ни­штва у деце­ни­ја­ма после Дру­гог свет­ског рата
сигур­но је ства­рао при­ти­сак на зате­че­не дело­ве гра­да и ста­ро град­ско језгро. Истра­
жи­ва­ни гра­до­ви нису има­ли вели­ка раза­ра­ња током рата, тако да је гра­ђе­вин­ски
фонд у већој мери сачу­ван и наста­вио се кори­сти­ти у новим окол­но­сти­ма наци­о­на­ли­
за­ци­је, после­рат­не оску­ди­це и утвр­ђи­ва­ња нове вла­сти. Ово је пра­ти­ла и нагла цен­
тра­ли­за­ци­је држав­не упра­ве. Она се у пољу урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња огле­да­ла кроз
доно­ше­ње тзв. дирек­тив­них пла­но­ва током 1950-их годи­на, с реше­њи­ма ради­кал­не
изме­не посто­је­ћег град­ског тки­ва у ново, модер­ни­стич­ко, укљу­чу­ју­ћи пре­о­бли­ко­ва­
ње град­ске матри­це, нове буле­ва­ре и згра­де уз очу­ва­ње само нај­зна­чај­ни­јих јав­них
зда­ња.16 Међу­тим, југо­сло­вен­ски соци­ја­ли­стич­ки систем је убр­зо пре­тр­пео про­ме­не,
тако да је до почет­ка 1970-их годи­на систем одлу­чи­ва­ња и упра­вља­ња у мно­го чему
спу­штен на ниже нивое, чиме је омо­гу­ће­на већа ауто­но­ми­ја југо­сло­вен­ских гра­до­ва.17

220 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ке 1 и 2. Супрот­ни при­ме­ри одно­са модер­ни­стич­ке ново­град­ње
током соци­ја­ли­зма, на при­ме­ру пот­пу­ног укла­па­ња у ста­ро језгро
Срем­ске Митро­ви­це (лево) и пра­вље­њу кон­тра­ста у језгру Пан­че­ва
(десно) (аутор: Б. Анто­нић)

Поред про­ме­не систе­ма одлу­чи­ва­ња, вели­ку уло­гу у обли­ко­ва­њу локал­не урба­не

поли­ти­ке има­ли су и дру­ги чини­о­ци. После­рат­не финан­сиј­ске окол­но­сти нису омо­
гу­ћа­ва­ле да се локал­не вла­сти лако одрек­ну посто­је­ћег гра­ђе­вин­ског фон­да ради
иде­о­ло­ги­је. Даље, вели­ки при­ти­сак ново­до­се­ље­ног ста­нов­ни­штва са села у овом раз­
до­бљу додат­но је тра­жио раци­о­нал­но кори­шће­ње посто­је­ћих стам­бе­них про­сто­ра у
гра­до­ви­ма.18 На кра­ју се испо­ста­ви­ло да би руше­ње посто­је­ћих згра­да било пре­ску­по,
па је у вели­кој мери избег­ну­то иде­о­ло­шки пла­ни­ра­но укла­ња­ње ста­рог тки­ва.19
Један од важних раз­ло­га за про­ме­ну локал­не поли­ти­ке била је и про­ме­на све­сти
локал­них упра­ва, али и гра­ђа­на о град­ској башти­ни. Већ од 1960-их годи­на се ста­ра
језгра почи­њу сагле­да­ва­ти као вред­на очу­ва­ња и зашти­те, што је ути­ца­ло на то да
се мно­ге гра­ђе­ви­не и цели­не наста­ле пре Дру­гог свет­ског рата зашти­те.20 Ути­ца­ји
спо­ља, у виду тада нових доку­ме­на­та ИКО­МОС-a вео­ма брзо су доби­ли побор­ни­ке
у тада­шњој Југо­сла­ви­ји. Током нове гене­ра­ци­је гене­рал­них урба­ни­стич­ких пла­но­ва
ура­ђе­них током 1970-их годи­на, јасно се уви­ђа тежња да се исто­риј­ски важне цели­не
и гра­ђе­ви­не очу­ва­ју, посеб­но оне сме­ште­не у ужим град­ским језгри­ма.21 Ипак, децен­
тра­ли­за­ци­ја одлу­чи­ва­ња ути­ца­ла је и на локал­не при­сту­пе трет­ма­ну ста­рог језгра гра­
да, па су се овде, и поред јача­ња зашти­те ста­рих дело­ва гра­до­ва, јави­ле и при­мет­не
раз­ли­ке у интер­вен­ци­ја­ма, где се често ишло на што боље укла­па­ње нових згра­да у
ста­ро тки­во, док се дру­где и ређе ишло и на кон­траст (сли­ке 1 и 2).
И поред иде­о­ло­шких иза­зо­ва током соци­ја­ли­зма, вој­во­ђан­ски гра­до­ви су у том
раз­до­бљу рела­тив­но добро очу­ва­ли ста­ре вред­не про­сто­ре. Пот­пу­но дру­га­чи­је иза­зо­ве
је доне­ла пост­со­ци­ја­ли­стич­ка тран­зи­ци­ја од 1991. годи­не.
Овде се могу уочи­ти две фазе, од којих је прва веза­на за рат­не деве­де­се­те годи­не,
током деце­ни­је тзв. бло­ки­ра­не тран­сфор­ма­ци­је.22 Рат­на деша­ва­ња у про­сто­ру бив­ше
Југо­сла­ви­је су махом зао­би­шла Вој­во­ди­ну, али су вој­во­ђан­ски гра­до­ви зато при­ми­ли
вели­ки број избе­гли­ца, па су мно­ги забе­ле­жи­ли пораст ста­нов­ни­штва и поред нега­
тив­ног при­род­ног при­ра­шта­ја.23 Посеб­но су расли гра­до­ви бли­жи рат­ним под­руч­ји­ма у
Хрват­ској и Босни и Хер­це­го­ви­ни (Табе­ла 1 – десни део). Пораст ста­нов­ни­штва је био

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 221

Б. Антонић, А. Ђукић, Е. Ваништа Лазаревић

Сли­ке 3, 4 и 5. При­ме­ри нових стам­бе­них згра­да у Зре­ња­ни­ну, Кикин­ди и Сом­бо­ру

(аутор: Б. Анто­нић)

у вели­ком рас­ко­ра­ку с при­вред­ним суно­вра­том на осно­ву про­па­сти план­ске при­вре­де,

услед рата и пра­те­ћег еко­ном­ског ембар­га. Ово се одра­зи­ло и на град­ски про­стор;
дошло је до раста без раз­во­ја, кроз шире­ње непро­пи­сно подиг­ну­тих стам­бе­них насе­ља
поро­дич­них кућа на обо­ди­ма гра­до­ва.24 Ста­ри­ји сре­ди­шњи дело­ви гра­до­ва су углав­ном
таво­ри­ли током 1990-их. Једи­но је дошло до поја­ве при­ват­ног сек­то­ра у трго­ви­ни, али
махом у виду сит­не трго­ви­не, што је било у скла­ду с првом фазом раз­во­ја тржи­шта
дру­гих пост­со­ци­ја­ли­стич­ких гра­до­ва.25
После отва­ра­ња Срби­је ка запа­ду 2000. годи­не, поче­ло је ожи­вља­ва­ње при­вре­де, али
недо­вољ­но да се спре­чи опа­да­ње свих иза­бра­них вој­во­ђан­ских гра­до­ва (Табе­ла 1 – десни
део). Ста­ра град­ска језгра су про­те­клих годи­на све више губи­ла на зна­ча­ју по пита­њу
трго­ви­не, која се пола­ко пре­ба­цу­је на обод гра­да у вели­ких про­дај­них обје­ка­та и тржних
цен­та­ра. Са дру­ге стра­не, ста­ро језгро је поста­ло нај­при­влач­ни­је место за ново више­по­ро­
дич­но ста­но­ва­ње, што је узе­ло вели­ки замах у послед­њих пет­на­е­стак годи­на. Раз­лог је и
тај што је у Срби­ји ста­но­град­ња овог типа поста­ла јед­но од нају­но­сни­јих ула­га­ња при­ват­
ног сек­то­ра.26 Даље, може се чак гово­ри­ти и да држа­ва све­сно, кроз зако­не, под­сти­че тај
облик раз­во­ја ста­но­ва­ња у гра­до­ви­ма како би под­сти­ца­ла што јачи гра­ђе­вин­ски сек­тор.
У типо­ло­шком сми­слу, ново ста­но­ва­ње се махом оства­ру­је у виду више­
по­ро­дич­них стам­бе­них згра­да гра­ђе­них у кон­ти­ну­ал­ном или пре­ки­ну­том низу
дуж ули­це, чиме се обез­бе­ђу­је мак­си­мал­но иско­ри­шће­ње пар­це­ле. Сви гра­до­
ви у истра­жи­ва­њу послед­њих годи­на доби­ли су низ нових стам­бе­них и стам­бе­но-
-послов­них згра­да, махом сме­ште­них на обо­ду град­ског језгра, где су усло­ви изград­ње
били мање стро­ги него у ужем језгру са зна­чај­ним сте­пе­ном зашти­те (сли­ке 3, 4, 5).

Ана­ли­за поло­жа­ја новог више­по­ро­дич­ног ста­но­ва­ња

у град­ском тки­ву шест вој­во­ђан­ских гра­до­ва
сред­ње вели­чи­не

Дру­ги и зна­чај­ни­ји део ана­ли­зе била су терен­ска истра­жи­ва­ња током 2017. и

2018. годи­не, током којих су напра­вље­ни попис и фото-доку­мен­та­ци­ја свих нових
стам­бе­них и стам­бе­но-послов­них згра­да у шест посма­тра­них гра­до­ва. Укуп­но је попи­
са­но 199 згра­да које испу­ња­ва­ју зада­те усло­ве и то: 27 у Зре­ња­ни­ну, 8 у Кикин­ди,

222 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 6. Поло­жај више­по­ро­дич­не ста­но­град­ње у Зре­ња­ни­ну, Кикин­ди,
Пан­че­ву, Сом­бо­ру, Срем­ској Митро­ви­ци и Субо­ти­ци за раз­до­бље 1991–2018.
(аутор: Б. Анто­нић)

44 у Пан­че­ву, 26 у Сом­бо­ру, 58 у Срем­ској Митро­ви­ци и 72 у Субо­ти­ци. Све попи­са­не

згра­де су потом поста­вље­не на кар­те гра­до­ва, где су обе­ле­же­не и зашти­ће­не зоне
у ста­ром језгру, као и гра­ни­це изме­ђу дело­ва град­ског тки­ва наста­лог пре и по успо­
ста­вља­њу соци­ја­ли­зма (сл. 6):
Из ана­ли­зе се уоча­ва да су током про­те­клих годи­на ста­ри дело­ви свих шест истра­
жи­ва­них гра­до­ва поста­ли вео­ма при­влач­ни за град­њу више­по­ро­дич­них стам­бе­них
згра­да и поред непо­вољ­них демо­граф­ских при­ли­ка од 2000. годи­не. Ипак, када се
број­ност нових згра­да упо­ре­ди са демо­граф­ским пода­ци­ма од 1991. годи­не јасно се
уоча­ва веза изме­ђу кре­та­ња бро­ја ста­нов­ни­ка и бро­ја нових згра­да. Оно што ту може
бити додат­ни про­блем за демо­граф­ски угро­же­не гра­до­ве попут Сом­бо­ра или Кикин­
де јесте да они посред­но има­ју и про­блем са новим ква­ли­тет­ним ста­но­ва­њем. То је
додат­на пре­пре­ка за ста­би­ли­за­ци­ју демо­граф­ских при­ли­ка кроз задр­жа­ва­ње мла­дих
поро­ди­ца, које често тра­же нов и савре­мен про­стор за живот.
Зна­чај­но је при­ме­ти­ти да је једи­но у слу­ча­ју Сом­бо­ра више нових згра­да изгра­
ђе­но изван зоне гра­да наста­ле после Дру­гог свет­ског рата. Са дру­ге стра­не, уви­ђа се
да је рела­тив­но мали број згра­да изгра­ђе­них у ужим град­ским језгри­ма, која су код

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 223

Б. Антонић, А. Ђукић, Е. Ваништа Лазаревић

свих гра­до­ва под зашти­том као про­стор­не кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не. Ипак, и ту се

осе­ћа­ју раз­ли­ке међу гра­до­ви­ма, па се код Субо­ти­це и Пан­че­ва уви­ђа да је рела­тив­но
мно­го згра­да баш у зони зашти­те. За Пан­че­во се зна да је има­ло рела­тив­но мно­го
више­по­ро­дич­них згра­да изгра­ђе­них у вре­ме соци­ја­ли­зма (сли­ка 2), али је у Субо­ти­ци
ово при­лич­но нова поја­ва. У Кикин­ди се ново­град­ња махом јавља тако­ђе уз посто­је­
ће, сре­ди­шње поло­же­не бло­ко­ве из вре­ме­на соци­ја­ли­зма, док је код оста­лих гра­до­ва
(Зре­ња­нин, Сом­бор и Срем­ска Митро­ви­ца) ужа зона град­ског језгра под зашти­том
углав­ном без већих про­ме­на.
Даље, убе­дљи­во нај­ве­ћи број нових више­по­ро­дич­них згра­да је изгра­ђен у под­руч­ју
ширег град­ског језгра, тј. дела гра­да који је до Дру­гог свет­ског рата био део обо­да гра­да
са стам­бе­ном наме­ном, али у виду при­зем­них поро­дич­них кућа у низу. Сли­ке 3, 4, 5 упра­во
пока­зу­ју да нове више­по­ро­дич­не стам­бе­не згра­де често оду­да­ра­ју од свог окру­же­ња по
про­стор­но-физич­ким одред­ни­ца­ма, изра­зи­то мења­ју­ћи град­ски пре­део овог дела гра­да.

Закљу­чак

Прет­ход­но спро­ве­де­на ана­ли­за број­но­сти и поло­жа­ја новог више­по­ро­дич­ног ста­

но­ва­ња у град­ском тки­ву шест вој­во­ђан­ских гра­до­ва сред­ње вели­чи­не гово­ри да је
оно поста­ло вели­ки иза­зов за очу­ва­ње град­ског пре­де­ла ових гра­до­ва. Ово је видљи­во
већ бро­јем више­по­ро­дич­них стам­бе­них згра­да у поје­ди­ним гра­до­ви­ма, а још више
кроз њихов про­стор­ни раз­ме­штај. Нала­зи ана­ли­зе су основ за дава­ње пре­по­ру­ка ка
новим реше­њи­ма у урба­ни­стич­ком пла­ни­ра­њу на град­ском, али и држав­ном нивоу.
Кроз мапи­ра­ње се сагле­да­ва тренд гру­пи­са­ња нових згра­да у одре­ђе­ним дело­ви­ма
ширег језгра, као и око насе­ља више­по­ро­дич­ног ста­но­ва­ња из вре­ме­на соци­ја­ли­зма,
што можда тре­ба иско­ри­сти­ти у буду­ћем урба­ном раз­во­ју и кроз гру­пи­са­ње над­зи­ра­
ти про­ме­не; дозво­ли­ти да се дело­ви са већ одма­клим про­ме­на­ма зао­кру­же уз стро­же
план­ске мере (спрат­ност, габа­рит), а дру­ге, са мање про­ме­на или без њих – чува­ти.
Урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње пре­у­сме­ри­ти да посма­тра град­ски про­стор из угла про­
стор­но-физич­ких обе­леж­ја, а не наме­не. Томе у при­лог иде и раз­вој савре­ме­ног гра­да
који даје нагла­сак на меша­ње наме­на и садр­жа­ја. У савре­ме­ном гра­ду тако­ђе нема
при­ти­ска инду­стри­је на ста­ро језгро, па не посто­ји про­блем упли­ва про­бле­ма­тич­них
наме­на и изра­зи­тог зага­ђе­ња у овај део гра­да. Са дру­ге стра­не, ста­вља­њем про­стор­
но-физич­ких обе­леж­ја као кључ­них у пла­ни­ра­њу гра­да упра­во се пита­ње град­ског
пре­де­ла на бољи начин укљу­чу­је у урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње.
Поред тога, у слу­ча­ју нај­вред­ни­јих дело­ва ста­рог град­ског језгра, тј. зашти­ће­них
про­стор­них кул­тур­но-исто­риј­ских цели­на, тре­ба тежи­ти спре­ча­ва­њу зна­чај­не изград­
ње нових згра­да у њему, али и у непо­сред­ном окру­же­њу. У нај­ве­ћој могу­ћој мери је
потреб­но тра­жи­ти задр­жа­ва­ње слич­ног габа­ри­та нових згра­да у одно­су на окол­но,
исто­риј­ски вред­но окру­же­ње.
На кра­ју тре­ба дода­ти и посре­дан налаз да се у већи­ни гра­до­ва деша­ва да је
ново­град­ња слич­ног оби­ма и спрат­но­сти, што посред­но упу­ћу­је на то да је и држав­ни
ниво за поље урба­ни­зма и гра­ђе­ви­нар­ства битан, пре све­га по пита­њу зако­но­дав­ства

224 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

и раз­вој­них поли­ти­ка. Дати пред­ност више­по­ро­дич­ном ста­но­ва­њу у стам­бе­ној поли­
ти­ци на нивоу целе држа­ве, вео­ма је упит­но. За њега има сми­сла у већим гра­до­ви­ма
услед вели­ке густи­не и про­стра­но­сти изгра­ђе­ног град­ског под­руч­ја. Са дру­ге стра­не,
код гра­до­ва сред­ње вели­чи­не, а посеб­но мањих гра­до­ва, дати пред­ност овом виду
ста­но­ва­ња јед­но­став­но је нера­ци­о­нал­но, посеб­но ако се зна да огром­на већи­на ових
гра­до­ва губи ста­нов­ни­штво. Сход­но томе, држав­ни ниво мора кроз зако­но­дав­ни и
стра­те­шки оквир под­ста­ћи раз­вој ста­но­ва­ња малих и сред­њих густи­на, као и вео­ма
зане­ма­ре­ну обно­ву стам­бе­ног тки­ва.

Напо­ме­не

1 Sta­ni­lov, K. (еd.), The Post-Soci­a­list City, Sprin­ger, Dor­drecht, 2007.

2 Kovács, Z. Citi­es from sta­te-soci­a­lism to glo­bal capi­ta­lism: an intro­duc­tion, Geo­Jo­ur­nal, 1999, 49,
1–6.
3 Жив­ко­вић, Ј. и Васи­ље­вић, Н. Пре­део и одр­жи­ви про­стор­ни раз­вој Срби­је, у: Бајић Брко­вић, М.,
Вани­шта Лаза­ре­вић, Е. и Кур­то­вић Фолић, Н. (ур.), Кре­а­тив­не стра­те­ги­је за одр­жи­ви раз­вој гра­
до­ва у Срби­ји, Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, 2010, 125–159.
4 Keshtka­ran, R. Urban lan­dsca­pe: A revi­ew of key con­cepts and main pur­po­ses, Inter­na­ti­o­nal
Jour­nal of Deve­lop­ment and Susta­i­na­bi­lity, 2019, 8(2), 141–168.
5 Way, T. What Is the Urban Lan­dsca­pe and What Role in Urban History?, Jour­nal of Urban History,
2019, 45(3), 595–600.
6 Gai­ling, L. Susta­i­na­ble Lan­dsca­pe Deve­lop­ment with Regi­o­nal Parks : Over­co­ming Pro­blems of Lan­dsca­
pe Mul­ti­fun­cti­o­na­lity in Urban Agglo­me­ra­ti­ons, in: Land Use and Water Mana­ge­ment in Susta­i­na­ble
Net­work Soci­ety, Vri­i­j e Uni­ver­si­te­it, Amster­dam, 2005, 1–13.
7 Way, op. cit.
8 Histo­ric Urban Lan­dsca­pe appro­ach expla­i­ned, UNE­SCO, Paris, 2013 [in­ter­net] ava­i­la­ble thro­ugh
https://whc.une­sco.org­/ en/news/1026
9 Mar­ti­ni, V. The Con­ser­va­tion of Histo­ric Urban Lan­dsca­pes : An Appro­ach (doc­to­ral the­sis),
Uni­ver­sity of Nova Gori­ca, Nova Gori­ca, 2013.
10 Вани­шта, Лаза­ре­вић, Е. Обно­ва гра­до­ва у новом миле­ни­ју­му, CMS, Бео­град, 2003.
11 Пушић, Љ. Урба­ни­стич­ки раз­вој гра­до­ва у Вој­во­ди­ни у 19. и првој поло­ви­ни 20. века, Мати­ца срп­ска,
Нови Сад, 1987.
12 Пушић, нав. дело; Ђукић, А. Очу­ва­ње иден­ти­те­та глав­не ули­це вој­во­ђан­ског гра­да у функ­ци­ји
урба­не обно­ве (док­тор­ска теза), Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, 2011.
13 Пушић, нав. дело; Ђукић, нав. дело.
14 Jen­ne, E. A Bar­ga­i­ning The­ory of Mino­rity Demands : Expla­i­ning the Dog that did not bite in 1990s
Yugo­sla­via, Inter­na­ti­o­nal Stu­di­es Quar­terly, 2004, 48(4), 729–754.
15 Репу­блич­ки завод за ста­ти­сти­ку – РСЗ Упо­ред­ни пре­глед бро­ја ста­нов­ни­ка 1948, 1953, 1961, 1971,
1981, 1991, 2002. и 2011. Пода­ци по насе­љи­ма, РЗС, Бео­град, 2014.
16 Пушић, нав. дело.
17 Пето­вар, К. Наши гра­до­ви изме­ђу држа­ве и гра­ђа­ни­на : Урба­на Соци­о­ло­ги­ја, Гео­граф­ски факул­тет :
Архи­тек­тон­ски факул­тет : ИАУС, Бео­град, 2003.
18 Исто.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 225

Б. Антонић, А. Ђукић, Е. Ваништа Лазаревић

19 Dju­kić, A., Stu­par, A. & Anto­nić, B. The con­se­qu­en­ces of urban poli­ci­es in soci­a­list Yugo­sla­via on the
tran­sfor­ma­tion of histo­ric cen­tres : the case study of citi­es in Nort­hern Ser­bia, Jou­r­nal of Hou­sing and
the Built Envi­ron­ment, 2018, 33(3), 555–573.
20 Ђукић, нав. дело.
21 Dju­kić, Stu­par & Anto­nić, op. cit.
22 Петро­вић, М. Соци­о­ло­ги­ја ста­но­ва­ња : Стам­бе­на поли­ти­ка, иза­зо­ви и могућ­но­сти. Инсти­тут за
соци­о­ло­шка истра­жи­ва­ња, Бео­град, 2004.
23 Лукић, В. Избе­глич­ке мигра­ци­је из Босне и Хер­це­го­ви­не у Бео­град, Гео­граф­ски инсти­тут „Јован
Цви­јић“, Бео­град, 2005.
24 Anto­nić, B. & Dju­kić, A. The phe­no­me­non of shrin­king ille­gal suburbs in Ser­bia : Can the con­cept of
shrin­king citi­es be use­ful for the­ir upgra­ding?, Habi­tat Inter­na­ti­o­nal, 2018, 75, 161–170.
25 Nagy, E. Win­ners and Losers in the Tran­sfor­ma­tion of City Cen­tre Reta­i­ling in East Cen­tral Euro­pe,
Euro­pean Urban and Regi­o­nal Stu­di­es, 2001, 8(4), 340–348.
26 Мојо­вић, Ђ. & Жер­јав, Б. Ста­но­ва­ње под закуп, Про­грам за урба­ни раз­вој, Бео­град, 2011.

226 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 227
 711.4(931)”1924”

Др Мили­ца Мађа­но­вић
Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
mili­ca.madja­no­vic­@arh.bg.ac.rs

ЈАВ­НОСТ, АРХИ­ТЕК­ТУ­РА И УРБА­НИ­ЗАМ:

СПЕ­ЦИ­ФИ­ЧАН СЛУ­ЧАЈ РЕШЕ­ЊА ГРАД­СКОГ
ЦЕН­ТРА У ОКЛАН­ДУ, НОВИ ЗЕЛАНД (1924)

Апстракт

Вешто изве­де­ни, архи­тек­тон­ски и урба­ни­стич­ки про­јек­ти обли­ку­ју јав­не про­сто­ре како

би гене­ра­ци­је ужи­ва­ле – лоше изве­де­ни, гене­ра­ци­ја­ма сме­та­ју. Архи­тек­ту­ра и урба­ни­
зам су суштин­ски веза­ни за јав­ни домен – јав­ни про­сто­ри су дизај­ни­ра­ни, а насле­ђе
је зашти­ће­но зарад добро­би­ти јав­но­сти. Па ипак, уло­га јав­но­сти се често зане­ма­ру­је у
рас­пра­ва­ма о архи­тек­тон­ским пита­њи­ма, пла­ни­ра­њу и зашти­ти.
При­мер реше­ња Град­ског цен­тра у Оклан­ду илу­стру­је ути­цај који јав­ност може има­ти на
архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам. Нај­ве­ћи град на Новом Зелан­ду, Окланд се сма­тра еко­ном­ском
пре­сто­ни­цом држа­ве. Током међу­рат­ног пери­о­да, Град­ска упра­ва Оклан­да је одлу­чи­ла
да свој град укра­си достој­ним цен­тром. Међу­тим, поре­ски обве­зни­ци су се успро­ти­ви­ли
и гла­са­ли про­тив ску­пе шеме – Упра­ва је напослет­ку мора­ла да оду­ста­не од про­јек­та.
После­ди­це овог чина биле су дале­ко­се­жне – до данас Оклан­ду недо­ста­је пре­по­зна­
тљив урба­ни цен­тар који би слу­жио као сим­бол гра­ђан­ских сен­ти­ме­на­та и актив­но­сти.
Пола­зе­ћи од реше­ња Град­ског цен­тра у Оклан­ду, овај рад истра­жу­је стра­те­ги­је које су
међу­рат­ни ново­зе­ланд­ски архи­тек­ти и урба­ни­сти пред­ла­га­ли у при­пре­ми јав­но­сти за
аде­кват­но уче­ство­ва­ње у про­це­су одлу­чи­ва­ња.

Кључ­не речи: архи­тек­ту­ра и урба­но пла­ни­ра­ње Новог Зелан­да, међу­рат­ни пери­од,

Град­ски цен­тар у Оклан­ду, уло­га јав­но­сти, под­у­ча­ва­ње архи­тек­ту­ре

228 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Mili­ca Mađa­no­vić, PhD
Uni­ver­sity of Belgra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Belgrade, Ser­bia
mili­ca.madja­no­vic­@arh.bg.ac.rs

GENE­RAL PUBLIC, ARCHI­TEC­TU­RE AND PLAN­NING:

THE CURI­OU
­ S CASE OF AUC­KLAND CIVIC CEN­TRE
SCHE­ME IN AUC­KLAND, NEW ZEA­LAND (1924)

Abstract

Exe­cu­ted skil­lfully, archi­tec­tu­re and plan­ning pro­jects sha­pe public spa­ces for gene­ra­ti­ons
to enjoy – exe­cu­ted poorly, for gene­ra­ti­ons, to annoy. Archi­tec­tu­re and urban plan­ning are
essen­ti­ally bound to the public domain – urban spa­ces are desig­ned, and urban heri­ta­ge is
pro­tec­ted, for the sake of the public. And yet, the role of the public is often over­lo­ok­ ed in
discus­si­ons of archi­tec­tu­ral, plan­ning and pro­tec­tion issu­es.
The Auc­kland Civic Cen­tre Sche­me exam­ple illu­stra­tes the impact the public can have on
sha­ping the urban envi­ron­ment. The lar­gest city in New Zea­land, Auc­kland is con­si­de­red
the coun­try’s capi­tal of com­mer­ce. During the inter­war period, Auc­kland Coun­cil deci­ded to
gra­ce the­ir city with a cen­ter worthy of its pro­gress. Howe­ver, the tax­payers­objec­ted and
voted aga­inst the expen­si­ve sche­me – even­tu­ally, the Coun­cil had to aban­don the pro­ject.
The con­se­qu­en­ces of this act were far-reac­hing – to this day, Auc­kland lacks a recog­ni­za­ble
urban spa­ce that would ope­ra­te as a symbol of civic sen­ti­ments and acti­vi­ti­es. Dra­wing from
the Auc­kland Civic Cen­tre Sche­me, this paper explo­res the stra­te­gi­es New Zea­land inter­war
archi­tects and plan­ners pro­po­sed for pre­pa­ring the mem­bers of the public to take the­ir rightful
pla­ce in the deci­sion-making pro­cess.

Keywords: New Zea­land archi­tec­tu­re and plan­ning, inter­war period, Auc­kland Civic Cen­ter
Sche­me, the role of the public, teac­hing of archi­tec­tu­re

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 229

М. Мađanović

Intro­duc­tion

Matu­ra­tion of the city cul­tu­re bet­we­en the world wars in New Zea­land bro­ught upon
a bro­a­der awa­re­ness of the impor­tan­ce of the public archi­tec­tu­re and the urban con­text.
Per­ce­i­ved as inex­tri­ca­ble from everyday human expe­ri­en­ce, archi­tec­tu­re and plan­ning
were con­si­de­red as a mat­ter of com­mu­nal inte­rest. Set in the­ir beli­ef that, inspi­ring
cer­tain valu­es and beha­vi­ors, archi­tec­tu­re and urban spa­ces play an impor­tant role in
the bet­ter­ment of the soci­ety, mem­bers of the archi­tec­tu­ral pro­fes­sion con­si­de­red the­ir
respon­si­bi­lity to bring archi­tec­tu­re clo­ser to the gene­ral public. New Zea­land archi­tects
and plan­ners of the inter­war period con­tem­pla­ted stra­te­gi­es that would help with the
wide popu­la­ri­za­tion of the­ir pro­fes­sion and pre­pa­re the bro­a­der public to acti­vely enga­ge
in archi­tec­tu­ral disco­ur­se. They advo­ca­ted the impor­tant role of the press and the bene­fits
that intro­du­cing the basics of archi­tec­tu­ral and plan­ning know­led­ge to the pri­mary and
secon­dary edu­ca­tion might bring to New Zea­land soci­ety.
Rever­sing the inve­sti­ga­ti­ve appro­ac­hes which domi­na­tes the scho­lar­ship of archi­tec­
tu­ral and plan­ning history – tra­di­ti­o­nally focu­sed on the pro­fes­si­o­nal per­spec­ti­ves – this
paper will shift the gaze to the role the gene­ral public might play in the sha­ping of citysca­
pes. The paper discus­ses the exam­ple of the Auc­kland Civic Cen­tre Sche­me, a grand
pro­ject that was never exe­cu­ted due to the unwil­ling­ness of the gene­ral public to lend
the­ir sup­port to the mat­ter. Explo­ring the ide­as per­me­a­ting New Zea­land inter­war wri­
tings, the paper explo­res the respon­si­bi­li­ti­es of archi­tec­tu­ral and plan­ning pro­fes­si­o­nals
for the public awa­re­ness – and appre­ci­a­tion – of the archi­tec­tu­ral and plan­ning issu­es.

Civic Sen­ti­ments Embo­died: The Auc­kland

City Civic Squ­ar­ e Design Con­cept

Tho­ugh strug­gling with eco­no­mic cri­ses and other social chal­len­ges, post-World-
War-I New Zea­land rea­lity was mar­ked by the notion of pro­gress. The citi­es deve­lo­
ped more rapidly during this period, acqu­i­ring many of the fea­tu­res asso­ci­a­ted with the
modern-day living. In the­ir early effort to cre­a­te a con­ci­se sur­vey of archi­tec­tu­ral history
in New Zea­land, Stac­po­ol­e and Bea­ven sho­wed that incre­a­sed capi­tal invest­ment in pri­
mary indu­stri­es, new roads, and new land deve­lop­ment resul­ted in rapid growth of the
main urban cen­ters.1 In con­trast to the pre­do­mi­nantly agri­cul­tu­ral demo­grap­hics, with
most of the popu­la­tion living at the coun­tryside sin­ce the Euro­pean set­tle­ment of New
Zea­land in 19th cen­tury, by 1926, 63% of the popu­la­tion was living in urban are­as.2 New
means of tran­sport and the growth of urban popu­la­tion faci­li­ta­ted the spread of subur­ban
deve­lop­ment radi­ally to the major citi­es which, as a result, requ­i­red ade­qu­a­te plan­ning
solu­ti­ons for cen­tral are­as.
In Auc­kland, the big­gest city in New Zea­land and the coun­try’s capi­tal of eco­nomy,
sta­bi­li­za­tion of post-war cir­cum­stan­ces revi­ved the ear­li­er ide­as to deve­lop a civic cen­ter
“worthy” of its pro­gress. Rapid expan­si­on, the city’s incre­a­sing pro­spe­rity and a deve­
lo­ping sen­se of a civic self-iden­tity ini­ti­a­ted calls for a new urban cen­ter that would

230 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figu­re 1. Pro­po­sed Civic Cen­tre, site plan (Sour­ce: Auc­kland
Coun­cil Archi­ves, AKC 033 1872-1993, Record No. 431433)

symbo­li­ze the city’s sta­tus, reflec­ting the entre­pre­ne­u­rial spi­rit of Auc­kland. In respon­se,
a Com­pe­ti­tion for Auc­kland Civic Cen­tre (1924-1927) was held. The Muni­ci­pal Record,
Auc­kland Coun­cil’s pro­mo­ti­o­nal maga­zi­ne, devo­ted a who­le issue to the win­ning sche­
me.3 Archi­tec­tu­ral bure­au of Gum­mer and Ford, widely discus­sed in New Zea­land histo­
ri­o­graphy and con­si­de­red one of the coun­try’s most pro­mi­nent archi­tec­tu­ral prac­ti­ces of
the 1920s, won the com­pe­ti­tion.4
Gum­mer and Ford upheld the French Bea­ux-Arts School design met­hods and prin­
ci­ples, which infor­med many of New Zea­land’s key buil­dings and public spa­ces until
the Second World War.5 Focu­sed on the deve­lop­ment of fun­cti­o­nal plan­ning solu­ti­ons,
sen­si­ti­ve towards the urban envi­ron­ment, and clot­hed in the histo­ric forms deeply roo­ted
in the tra­di­tion of Western civi­li­za­tion, Bea­ux-Arts was the popu­lar cho­ic­ e of the gover­
ning social stra­ta in New Zea­land bet­we­en the World Wars. Self-con­ta­i­ned system that
ope­ra­ted out­si­de the regi­o­nal and the cul­tu­rally spe­ci­fic – a design tec­hni­que, rat­her
than a style – Bea­ux-Arts ide­as was easily tran­spo­sa­ble wit­hin vari­o­us pre­do­mi­nantly
Western cul­tu­ral con­texts.6
Gum­mer and Ford desig­ned the­ir Auc­kland Civic Cen­tre Sche­me in the clas­si­cal
ideal, dra­wing upon the com­po­si­ti­on­ al logic from the Bea­ux-Arts tra­di­tion – sim­ple,
har­mo­nic plan­ning that relied on symme­try, instil­ling the highly sought-after qua­li­ti­es
of gra­vity and dig­nity in archi­tec­tu­re (Figu­re 1).7 Ford’s wri­ting hel­ped iden­tify archi­

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 231

М. Мađanović

tects’ ide­as behind the gran­di­o­se design. The pri­mary objec­ti­ve was to cre­a­te a “dig­ni­fied”
civic core, a pla­ce of assembly for the citi­zens of Auc­kland demar­ca­ted by impor­tant public
buil­dings. The archi­tects aimed at the deve­lop­ment of an urban syntax that would embody the
democ­ra­tic ideal.8 As Peter Wood noted insightfully, Ford laun­ched an advo­cacy of archi­tects
as spi­ri­tual cam­pa­ig­ners – acti­ve con­tri­bu­tors to the public well-being, respon­si­ble for the
soci­ety.9 Accep­ting Let­haby’s defi­ni­tion of archi­tec­tu­re, Ford distin­gu­is­hed bet­we­en buil­ding
which makes pro­vi­sion for physical needs, and archi­tec­tu­re – which ser­ved the acti­vity of the
spi­rit. Accor­ding to its desig­ners, the Civic Cen­tre Sche­me, an urban cat­he­dral for the secu­lar
mas­ses, cate­red to the spi­ri­tual needs of Auc­klan­ders, ele­va­ting them to the hig­her realm of
bea­uty and dig­nity, and inspi­ring sen­ti­ments of civic pri­de:
The cra­ving for bea­uty as a spi­ri­tual acti­vity can­not be denied. That bea­uty in buil­ding can
evo­ke the spi­ri­tual emo­ti­ons and mini­ster to the spi­ri­tual side of life, many glo­ri­o­us tem­ples
and cat­he­drals have testi­fied thro­ug­ho­ut the cen­tu­ri­es. But tem­ples and cat­he­drals no lon­ger
form the main buil­ding acti­vi­ti­es of who­le peo­ples. To-day scho­ols, libra­ri­es, hospi­tals, post-
offi­ces, fac­to­ri­es, and other uti­li­ta­rian or altru­i­stic buil­dings are taking the­ir pla­ce in com­mon
life. To-day rulers rai­se money not for the chur­ches but for wor­kers’ homes; not for cat­he­drals
but for power-hou­ses and town halls. All the­se buil­dings touch the com­mon life of peo­ple at
every point – surely, they sho­uld be made to mini­ster to the­ir spi­ri­tual and not alo­ne to satisfy
the­ir physical needs?10

Civic Sen­ti­ments Expres­sed: The “Bat­tle”

of the Auc­kland Cen­tre Civic Squ­ar­ e

In con­trast to the civic sen­ti­ments that the two par­ti­es behind the pro­ject – the Auc­kland
Coun­cil as com­mis­si­o­ners and nota­ble desig­ners – were trying to inspi­re, the citi­zens rejec­ted
the Sche­me on seve­ral occa­si­ons. The “saga of the Auc­kland Civic Cen­tre,” as Caro­li­ne Mil­ler
accu­ra­tely phra­sed, it can be tra­ced back to the ent­hu­si­a­stic Edwar­di­an ambi­ti­ons, pre­ven­ted
by the out­bre­ak World War I.11 Howe­ver, the idea that a plan­ned civic core was nee­ded per­si­
sted. In 1921, the City Coun­cil appro­ved the pro­po­sals for the city “impro­ve­ment” by wide­ning
a sec­tion of Que­en Stre­et, remo­ving old buil­dings and the old mar­ket pre­mi­ses at expiry of
lea­ses, and erec­ting anot­her muni­ci­pal struc­tu­re.12 Polls were orga­ni­zed to inclu­de the citi­zens
into the deci­sion-making pro­cess, and, despi­te the Coun­cil’s best efforts to popu­la­ri­ze the pro­
ject, the rate­payers voted aga­inst.13
The resol­ve of the city lea­ders was not sha­ken – two years after the 1921 fai­lu­re, artic­les
abo­ut the neces­sity to deve­lop the “unbe­fit­ting” site of the old city mar­ket next to the Town
Hall and remo­ve the out­da­ted buil­dings pro­li­fe­ra­ted in the daily press.14 Sir James Henry Gun­
son (1877–1963), Mayor of Auc­kland City in 1915–1925, was among the stron­gest sup­por­ters
of the pro­ject. Gun­son descri­bed the civic cen­ter con­struc­tion as one of the most impor­tant
among the “six points” of the period civic admi­ni­stra­tion.15 Accor­ding to him, the citi­zens of
Auc­kland nee­ded to be prac­ti­cal and plan for the futu­re. Steps nee­ded to be taken to cle­ar
out the city cen­ter – to avoid con­ge­stion and to impro­ve its appe­a­ran­ce. Furt­her­mo­re, the gro­
wing com­mu­nity must have an ade­qu­a­te pla­ce of gat­he­ring and esta­blish a civic focal point.

232 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Amongst other pro­mi­nent Auc­klan­ders who endor­sed the cau­se une­qu­i­vo­cally, the argu­ments
of Sir Geor­ge Mat­hew Fowlds (1860–1934) were espe­ci­ally per­su­a­si­ve: “every city must have
a heart, and a city which has some pri­de in itself must have a soul.”16 Fowlds reas­su­red the
public con­cer­ned mostly with the costs, insi­sting that the pro­ject was eco­no­mi­cally fea­si­ble.
Ulti­ma­tely, he stres­sed, “some sac­ri­fi­ce nee­ded to be made” for the gre­a­ter good, and invi­ted
the citi­zens of Auc­kland to heed the exam­ple set by the gre­at citi­es of the world: “after all,
gene­ro­us open plan­ning of Paris, Ber­lin, Vien­na and Was­hing­ton which cap­ti­va­tes the­ir visi­tors,
could hardly be con­si­de­red rec­kless.”17 And yet, the citi­zens of Auc­kland rema­i­ned uncon­vin­ced.
In spi­te of the public cri­ti­cism and con­cerns abo­ut the costly sche­me, the Coun­cil pro­ce­e­
ded with demo­li­tion of the out­da­ted Que­en Stre­et buil­dings after the lea­ses expi­red in 1924.18
The deci­sion to go forth aga­inst the rate­payers wis­hes would pro­ve to be fatal for the sche­me’s
rea­li­za­tion. As the citi­zens sharply objec­ted, the Auc­kland Coun­cil attemp­ted a dama­ge-con­
trol cam­pa­ign. A public poll abo­ut a loan for the Civic Squ­a­re pro­po­sal was sche­du­led for 29
April 1925. In pre­pa­ra­ti­ons for the poll, the new­spa­pers insi­sted on the merits of the sche­me,
stres­sing, among other points, that it would rai­se the pro­perty valu­es in the sur­ro­un­ding are­as.
The tone of the artic­les was often apo­lo­ge­tic. They expla­i­ned that the demo­li­tion of the old
struc­tu­res was neces­sary and in line with the Health Depart­ment’s recom­men­da­ti­ons: “the­se
buil­dings were merely a rat har­bo­ra­ge owing to the­ir age and defec­ti­ve con­struc­tion.”19 The
press appe­al­ed to the citi­zens of Auc­kland to make a rati­o­nal deci­sion, kee­ping in mind the
vari­ou­ s bene­fits of the Sche­me and the city’s futu­re – regar­dless of the grud­ge they might hold
aga­inst the action taken by the City Coun­cil.20 Simi­larly, Gun­son gave a public lec­tu­re expla­i­
ning the sche­me’s impor­tan­ce for Auc­kland’s pro­gress: “if we fail to show some ini­ti­a­ti­ve and
reso­ur­ce and be unwil­ling to make rela­ti­ve sac­ri­fi­ces, futu­re gene­ra­ti­ons would rightly bla­me
us for our fai­lu­re to main­tain the noble con­cep­ti­ons or the past and uphold its tra­di­ti­ons.”21
Howe­ver, not fully gai­ned in the first pla­ce, the 1925 poll sho­wed that the public sup­port was
utterly lost by the attempt to strong-arm the deci­sion abo­ut the Civic Squ­a­re issue. The citi­zens
rejec­ted the pro­ject which they con­si­de­red exor­bi­tant and, ulti­ma­tely, unne­ces­sary.22
In con­trast to what one might expect, the chap­ter abo­ut the Auc­kland City Civic Squ­ar­e
was not clo­sed by the 1925 debac­le. Set in the­ir inten­tion, the City Coun­cil deci­ded the fol­
lo­wing year to form a Com­mit­tee of “emi­nent town-plan­ning experts” to find a satis­fac­tory
solu­tion to the civic cen­ter issue.23 Two famo­us archi­tects – Sir John Sul­man of Sydney and
New Zea­land based Hurst Sea­ger – and Auc­kland City engi­ne­er Wal­ter Bush, were allot­ted
the task of evol­ving a sui­ta­ble sche­me. They went furt­her than the Gum­mer and Ford’s ori­gi­nal
pro­po­sal. Sul­man, Sea­ger and Bush deve­lo­ped a gran­di­o­se sche­me which cen­te­red on Que­en
Stre­et, offe­ring “a sen­se of spa­ci­o­u­sness and symme­try, and fre­e­dom for full archi­tec­tu­ral
expres­si­on in the gro­u­ping and design of the public buil­dings on the area” (Figu­re 2).24 The
Com­mit­tee acknow­led­ged the fact that the­ir pro­po­sal might seem too ambi­ti­o­us for a city the
size of Auc­kland. Howe­ver, they insi­sted that the­ir sche­me cate­red for the futu­re.25 At a cost
of over half a mil­lion pounds, the pro­ject pro­po­sed by the Com­mit­tee was sig­ni­fi­cantly more
ambi­ti­o­us than the one rejec­ted by the rate­payers in 1925. This might be the rea­son why
the Coun­cil never even attemp­ted to con­sult the public abo­ut it. Instead, they post­po­ned
reac­hing a final deci­sion for months. In the end, the Com­mis­si­on’s sche­me was descri­bed

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 233

М. Мađanović

Figu­re 2. “Auc­kland’s Civic Cen­tre: The Com­mis­si­on’s Pro­po­sal Illu­stra­ted.”

New­spa­pers illu­stra­tion. (Sour­ce: Auc­kland’s Civic Cen­tre: The Com­mis­si­on’s
Pro­po­sal Illu­stra­ted, Auc­kland Star, 23 Oct 1926, no. 62 is. 252, 13)

as “too lar­ge” and rejec­ted.26 The cle­a­red Que­en Stre­et area in the pro­xi­mity of the Town
Hall ente­red anot­her pha­se in Novem­ber 1927, with the auc­ti­o­ning of lea­ses – a cle­ar sign
that the Coun­cil lost “the Bat­tle of the Squ­a­re.”27

In Ser­vi­ce of the Soci­ety: Com­mu­ni­ca­ting

Archi­tec­tu­re to the Public

Outli­ned in the first sec­tion of the paper, the sen­se of an archi­tect’s respon­si­bi­lity for
the soci­ety per­me­a­ted cre­a­ti­ve efforts behind the Auc­kland Civic Cen­tre Sche­me. Tra­i­ned
in the Bea­ux-Arts tra­di­tion, Gum­mer and Ford, like Sul­man, Sea­ger and Bush after them,
appro­ac­hed urban design as refor­mers of the human spi­rit.28 Con­ti­nu­ing the line of mora­li­
zing the­o­ri­es deve­lo­ped sin­ce the 19th cen­tury, New Zea­land archi­tects regar­ded archi­tec­
tu­re not solely as a pas­si­ve reflec­tion of the­ir time, but as a potent tool for the bet­ter­ment
of the soci­ety.29 As Mari Hvat­tum noted, in the nine­te­enth cen­tury, archi­tec­tu­re was a
“vehic­le for moral impro­ve­ment as in Pugin, a symbol of nati­on­ al rene­wal as in Schin­kel
and Klen­ze, an expres­si­on of rati­o­na­lity and pro­gress as in Hubsch, or the self-repre­sen­
ta­tion of a new social class as in the Vien­na Ring­stras­se.”30 The­se ide­as lived on in the
early twen­ti­eth-cen­tury. Asso­ci­a­ti­o­nal thin­king – archi­tec­tu­re as embo­died memory – and
the idea of archi­tec­tu­ral pro­pri­ety – form as an expres­si­on of socio-cul­tu­ral norms and of
pur­po­se – pro­vi­ded basis for design pro­ces­ses.31 Com­mu­ni­ca­ting cul­tu­ral valu­es of the
gover­ning class, archi­tec­tu­re was sup­po­sed to ser­ve the soci­ety by inspi­ring cer­tain thin­
king pat­terns and beha­vi­ors amongst the ever-gro­wing urban popu­la­ti­ons.
The­re­fo­re, for the inter­war desig­ners in New Zea­land, the issue of archi­tec­tu­ral form
was not merely a mat­ter of aest­he­tic pre­fe­ren­ce. To be able to “mini­ster” to the human
spi­rit – to parap­hra­se Ford’s words quo­ted ear­li­er in the paper – archi­tec­tu­re nee­ded to

234 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figu­re 3. “The Accep­ted Design for Auc­kland’s Civic Cen­tre.” New­spa­pers illu­stra­tion.
(Sour­ce: Design of Civic Cen­tre. Dig­ni­fied Sim­pli­city the Fun­da­men­tal Idea, New Zea­land
Herald, 6 Nov 1924, no. 61 is. 18859, 11)

“spe­ak” cle­arly, employing easily discer­ni­ble system of histo­ri­cal forms and archi­tec­tu­ral
orna­ment (Figu­re 3). Ant­hony Alof­sin remar­ked that the ana­logy of archi­tec­tu­re as lan­gu­a­ge
is one of the oldest tro­pes in the tra­di­ti­ons of Western Euro­pean archi­tec­tu­re.32 Com­mu­ni­
ca­tion in ser­vi­ce of soci­ety, thus, beca­me an essen­tial tro­pe in thin­king abo­ut archi­tec­tu­re,
imbu­ing archi­tec­tu­ral form with didac­tic layers of diver­se com­mu­ni­ca­ti­ve poten­ti­als. Simul­
ta­ne­o­usly, archi­tects explo­red addi­ti­o­nal chan­nels that would ena­ble cle­a­rer com­mu­ni­ca­
tion of archi­tec­tu­re. In New Zea­land, in addi­tion to other stra­te­gi­es, enga­ging in acti­ve
dia­lo­gu­es with the gene­ral public was impor­tant for the esta­blis­hment of archi­tec­tu­ral
pro­fes­sion.33 Cre­a­ting a firm bond bet­we­en the pro­fes­sion and the com­mu­nity was dee­med
an essen­tial task of the period. Media was con­si­de­red an essen­tial tool in the pro­cess.
The atten­tion given to the Auc­kland Civic Cen­tre Sche­me cle­arly illu­stra­tes the role of
media in popu­la­ri­za­tion of archi­tec­tu­ral and plan­ning issu­es. Tho­ugh the second part of this
paper depicts the press as a tool of poli­ti­cal pro­pa­gan­da, it was, in fact, cru­cial for pro­mo­
tion of archi­tec­tu­ral topics, kee­ping the public up to date with inter­na­ti­o­nal and local news.
Daily new­spa­pers such as the Auc­kland Star and the New Zea­land Herald publis­hed texts
abo­ut archi­tec­tu­re and urban plan­ning by local aut­hors and reprints of Bri­tish, Ame­ri­can,

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 235

М. Мađanović

and Austra­lian artic­les regu­larly. More­o­ver, vari­o­us “rea­der’s let­ters” sec­ti­ons ena­bled the
citi­zens to voi­ce the­ir opi­ni­ons abo­ut archi­tec­tu­ral and plan­ning issu­es. An artic­le publis­hed
in the Pro­gress in 1908 stres­sed the impor­tan­ce of the press for reac­hing out to the public:
“the only hope of a pro­per com­pre­hen­sion and appre­ci­a­tion of the gre­at part which archi­
tec­tu­re plays in human affa­irs rests in the atti­tu­de which the press in futu­re may take up in
regard to it.”34 Period press main­ta­i­ned that, inex­tri­ca­ble from everyday human expe­ri­en­ce,
archi­tec­tu­re con­cer­ned everyone – it was a mat­ter lar­ger than the pro­fes­sion.35
Inspi­red by the words by Wil­li­am J. Loc­ke, the for­mer sec­re­tary of the Royal Insti­tu­te
of Bri­tish Archi­tects (RIBA) and a famo­us nove­list, the press was dee­med to be respon­si­
ble for the popu­la­ri­sa­tion of archi­tec­tu­ral art.36 Loc­ke cri­ti­ci­sed the rela­ti­ve anonymity of
archi­tects in the eyes of the gene­ral public – espe­ci­ally when com­pa­red to other cre­a­tors
– main­ta­i­ning that the main cau­se was the lack of ade­qu­a­te pro­mo­tion. Accor­ding to him,
as a result, archi­tec­tu­ral pro­fes­sion was unde­rap­pre­ci­a­ted and often misun­der­stood. Being
the only art ever-pre­sent in everyday life and always visi­ble, an anonymous jour­na­list for
the Auc­kland Star cal­led upon the public to recog­ni­se archi­tec­tu­re as a com­mu­nal neces­
sity.37 The jour­na­list cri­ti­ci­sed com­mon prac­ti­ce and the cur­rent New Zea­land law, which
allo­wed no one but a licen­sed plum­ber to put in a drain, yet everyone could design the
hou­se to which the said drain was attac­hed: “dra­ins, being tan­gi­ble and mate­rial things,
are of more impor­tan­ce than dig­nity and bea­uty.”38
In addi­tion to the print media, mem­bers of the pro­fes­sion main­ta­i­ned that gene­ral edu­
ca­tion was anot­her effi­ci­ent vehic­le for kee­ping the New Zea­land public well infor­med abo­ut
archi­tec­tu­ral and plan­ning issu­es. Early 20th cen­tury saw the first efforts to intro­du­ce tec­hni­cal
edu­ca­tion, with basics of archi­tec­tu­ral know­led­ge, to pri­mary and secon­dary scho­ols – at
least to a cer­tain extent.39 This way a “nexus” bet­we­en the pri­mary, secon­dary, and ter­ti­ary
edu­ca­tion was to be achi­e­ved and the gene­ral popu­la­tion bet­ter pre­pa­red for under­stan­ding
the pro­gress the coun­try was expe­ri­en­cing. Ori­gi­nally publis­hed in the famo­us Lon­don based
jour­nal, the Illu­stra­ted Car­pen­ter and Buil­der, the idea to teach archi­tec­tu­re in secon­dary
and eve­ning con­ti­nu­a­tion scho­ols – “not from the archi­tec­tu­ral stu­dent's point of view, but
as a mat­ter of gene­ral cul­tu­re” – was pre­sen­ted to the New Zea­land rea­ding audi­en­ces in
1908.40 The same artic­le listed “the publi­ca­tion in the gene­ral press of brightly writ­ten and
well-infor­med artic­les on archi­tec­tu­re” and “sig­ning of the­ir buil­dings, as pic­tu­res are sig­ned,
by the archi­tects, so that the public may beco­me fami­li­ar with the names and styles of the
lea­ding prac­ti­ti­o­ners of the art” as two other “aids” neces­sary to deve­lop archi­tec­tu­ral taste.
Fig­hting for the archi­tec­tu­re’s cau­se, a 1922 artic­le com­pla­i­ned that “whe­re the pain­
ter appe­als to the few, the archi­tect addres­ses tho­u­sands, but to the com­pa­ra­ti­vely few
the artist is known both by his work and his name, and his repu­ta­tion lives or falls by the
qua­lity of his pro­duc­tion.”41 The artic­le pro­po­sed a solu­tion – to ade­qu­a­tely pre­sent it to
the wider public, history of archi­tec­tu­re sho­uld be taught across the coun­try in rela­tion to
the study of gene­ral history: “The­re are exam­ples on every side that could be poin­ted out
to even the ele­men­tary pupils that would inci­te the­ir inte­rests and help spread the gospel
of bea­uty and the con­ver­se in daily life. We can­not all of us own gal­lery of pain­tings or
even prints, but archi­tec­tu­re, good, bad, and indif­fe­rent, and wor­se is ever befo­re our eyes.”

236 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Simi­larly, discus­sing con­di­ti­ons that might con­tri­bu­te to the soci­ety’s well-being, in 1933,
Pro­fes­sor of Civil Engi­ne­e­ring at Can­ter­bury Col­le­ge, John E. L. Cull (1879–1943), insi­sted
that pri­mary and secon­dary edu­ca­tion sho­uld inclu­de basic infor­ma­tion abo­ut town-plan­
ning: “in the pri­mary and secon­dary scho­ols the subjects of history, geo­graphy and civics,
whe­re taught, could be given a bias toward town-plan­ning ide­als by inclu­ding the history
of the deve­lop­ment of towns and descrip­ti­ons of typical towns, old and new.”42

Con­clu­sion

The case of the Auc­kland Civic Cen­tre sche­me illu­stra­tes a poten­tial out­co­me of the
public enga­ge­ment in deci­sion making abo­ut urban plan­ning. In this case, it is pos­si­ble
to descri­be the inter­fe­ren­ce of the public as har­mful for the long-term plan­ning history of
Auc­kland – at least from a point of tra­di­ti­o­nal city plan­ning. Namely, left wit­ho­ut a well-
defi­ned cen­tral urban pla­ce, the inner city of the modern-day Auc­kland lacks a focal point,
stretching bet­we­en discon­nec­ted spa­ces of Aotea Squ­a­re, Water­front, Que­en Eli­sa­beth
Squ­a­re, and other scat­te­red loca­ti­ons. It can be argued that the inter­war inter­fe­ren­ce of
the gene­ral public depri­ved the city of a hie­rar­chi­cally distin­gu­is­hed urban spa­ce that would
ope­ra­te as a focal point for civic and public acti­vi­ti­es. At the oppo­si­te end of the spec­
trum, it is pos­si­ble to list nume­ro­us exam­ples when the fai­lu­re to take into con­si­de­ra­tion
the public opi­nion resul­ted in unbe­fit­ting urban spa­ces, unjustly impo­sed to the citi­zens.
Resol­ving the lat­ter issue is a mat­ter which con­cerns all soci­e­ti­es aspi­ring towards
democ­racy and sur­pas­ses the issu­es of archi­tec­tu­re. The for­mer, howe­ver, seems more
inti­ma­tely con­nec­ted with archi­tec­tu­ral domain and can, poten­ti­ally, be han­dled from wit­hin
the pro­fes­si­o­nal cir­cles. Cen­tral to the issue is ade­qu­a­tely pre­pa­ring the gene­ral public to
par­ti­ci­pa­te in the discus­si­ons abo­ut archi­tec­tu­ral and plan­ning mat­ters. This paper shows
that, firmly set in the­ir beli­ef that, archi­tec­tu­re and urban spa­ces are a mat­ter of com­mu­
nal sig­ni­fi­can­ce, mem­bers of the pro­fes­sion deve­lo­ped two main stra­te­gi­es to enga­ge
and edu­ca­te the wider public in the inter­war New Zea­land – print media cove­ra­ge and
syste­ma­tic edu­ca­tion.
Facing other chal­len­ges of popu­la­ri­za­tion and stan­dar­di­za­tion of the pro­fes­sion in
New Zea­land, as well as the bro­a­der socio-eco­no­mic and poli­ti­cal cir­cum­stan­ces of the
period, it seems that, howe­ver, they never assem­bled to tac­kle the issue syste­ma­ti­cally.
For exam­ple, as far as this rese­arch mana­ged to deter­mi­ne, the idea of intro­du­cing
basics of archi­tec­tu­re and plan­ning to the pri­mary and secon­dary edu­ca­tion cur­ri­cu­la
rema­i­ned con­fi­ned to the for­mat of pro­fes­si­o­nal wri­ting in New Zea­land bet­we­en the
world wars. It is pos­si­ble to won­der, tho­ugh, whet­her the­se inter­war ide­as had some
long-term effects, having that pre­sent-day Visual Arts cour­ses in years 1–13 of New
Zea­land public edu­ca­tion com­pri­se archi­tec­tu­ral pro­jects. Finally, it is pos­si­ble to argue
that pre­pa­ring the gene­ral public for acti­ve enga­ge­ment with archi­tec­tu­ral and plan­ning
topics is a uni­ver­sal issue. Easily tran­spo­sa­ble wit­hin vari­ou­ s con­texts, it pre­sents an
oppor­tu­nity to diver­sify employment pro­fi­les of the archi­tec­tu­ral pro­fes­sion and pre­pa­re
its mem­bers to join a bro­a­der work­for­ce.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 237

М. Мađanović

Notes

1 Stac­po­o­le, J., Bea­ven, P: New Zea­land Art: Archi­tec­tu­re 1820–1970, Wel­ling­ton: A. H. & A. W. Reed,
1972, p. 73.
2 Ors­man, C: Archi­tec­tu­re and the New Zea­land Mythos, MArch, Uni­ver­sity of Auc­kland, 1983, p. 238.
3 Muni­ci­pal Record: Offi­cial Organ of the Auc­kland City Coun­cil 2, Apr 1924, no. 4.
4 Hod­gson, T: The Heart of Colo­nial Auc­kland, 1865-1910, Auc­kland: Ran­dom Cen­tury, 1992, 48; Petry,
B: The Public Archi­tec­tu­re of Gum­mer and Ford, MArch the­sis, Uni­ver­sity of Auc­kland, 1992; Shaw, P:
A History of New Zea­land Archi­tec­tu­re, Auc­kland: Hod­der Moa Bec­kett, 2003, pp. 19, 67, 88, 90, 111–115,
146, 197; Wai­te, B: In the Bea­ux-Arts Tra­di­tion. Wil­li­am Gum­mer Archi­tect, Exhi­bi­ti­on Cata­lo­gue, Napi­er:
Haw­ke’s Bay Cul­tu­ral Trust, 2005; Moo­re, C: The Design Phi­lo­sophy of Gum­mer and Ford. in Pro­ce­e­dings
of the SAHANZ: 30, Gold Coast: SAHANZ, 2013, pp. 487–497.
5 Fin­dlay, M: The Lure of Lon­don: New Zea­land Archi­tects Abroad 1918–1930. In: ‘Good Archi­tec­tu­re
Sho­uld Not Be a Plaything’: New Zea­land Archi­tec­tu­re in the 1920s. A One Day Sympo­si­um, Wel­ling­
ton, Cen­tre for Buil­ding Per­for­man­ce Rese­arch at Faculty of Archi­tec­tu­re and Design, Vic­to­ria Uni­ver­sity
of Wel­ling­ton, 27.
6 Mid­dle­ton, R (ed): The Bea­ux-Arts and the 19th-cntury French Archi­tec­tu­re, MIT Press, Cam­brid­ge, 1982;
Drex­ler, A.: The Archi­tec­tu­re of the École des Bea­ux-Arts, Lon­don: Sec­ker & War­burg, 1977, pp. 129, 332.
7 See for exam­ple: Dig­nity and Sim­pli­city – The Keynote of Modern Archi­tec­tu­re, Auc­kland Star 60,
22 Feb 1929, no. 45, p. 9.
8 Ford, C. R: Address by the Reti­ring Pre­si­dent, New Zea­land Insti­tu­te of Archi­tects Jour­nal, Janu­ary
1923, no. 2, p. 146.
9 Wood, P: C. Regi­nald Ford: An Acco­unt of His Prac­ti­ce and Influ­en­ce, 1919–1931. In ‘Good Archi­tec­tu­re
Sho­uld Not Be a Plaything’: New Zea­land Archi­tec­tu­re in the 1920s. A One Day Sympo­si­um, Wel­ling­
ton: Cen­tre for Buil­ding Per­for­man­ce Rese­arch at Faculty of Archi­tec­tu­re and Design, Vic­to­ria Uni­ver­sity
of Wel­ling­ton, p. 107.
10 Ford, C. R: Archi­tect and Cli­ent. Pro­gress, Sep 1921, no. 17, pp. 26–27.
11 Mil­ler, C. L: The City Bea­u­ti­ful Move­ment in New Zea­land and the Saga of the Auc­kland Civic Cen­tre.
In Pro­ce­e­dings of the Fifth Austra­lian Urban History Plan­ning History Con­fe­ren­ce, Ade­la­i­de, Uni­ver­sity
of South Austra­lia, 2000, pp. 276–284; The Futu­re Auc­kland. City Coun­cil’s Big Policy, Auc­kland Star,
28 Jul 1916, vol. XLVII, is. 179, p. 2.
12 New Muni­ci­pal Block over Old Mar­ket Site. City Loan of 120,000, Auc­kland Star, 1 Jul 1921, vol. LII, is.
155, p. 6.
13 Mar­ket Sche­me Lost, New Zea­land Herald, 1 Sep 1921, vol. LVI­II, is. 17875, p. 4.
14 A Gre­at Civic Cen­tre, Auc­kland Star, 17 Nov 1923, vol. LIV, is. 275, p. 17.
15 Auc­kland’s Roman­ce. Growth and Pro­gress. Sche­mes Con­tem­pla­ted. Mayor’s ‘Six Points’, New Zea­land
Herald, 30 Jul 1923, vol. LX, is. 18464, p. 9.
16 A Civic Cen­tre, New Zea­land Herald, 13 Sep 1923, vol. LX, is. 18503, p. 5.
17 A Civic Cen­tre, p. 5.
18 Demo­li­tion of Buil­dings. Pos­si­bi­li­ti­es of the Area, New Zea­land Herald, 3 May 1924, vol. LXI, is. 18699,
p. 13.
19 The Civic Squ­a­re. Poll Fixed for April 29. Addres­ses to Rate­payers, New Zea­land Herald, 7 Mar 1925,
vol. LXII, is. 18961, p. 13.

238 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

20 The Civic Squ­a­re, New Zea­land Herald, 20 Apr 1925, vol. LXII, is. 18997, p. 6.
21 City Loan pro­po­sals. Mayor Opens Cam­pa­ign. Address at Remu­er­ a. Civic Cen­tre Pro­ject, New Zea­land
Herald, 21 Apr 1925, vol. LXII, is. 18998, p. 11.
22 Ben Schra­der offe­red a com­pel­ling analysis of com­plex natu­re of a spe­ci­fic form of anti-urba­nism
deeply roo­ted in New Zea­land cul­tu­re of that period: Schra­der, B: The Big Smo­ke: New Zea­land Citi­es
1840–1920. Wel­ling­ton: Brid­get Wil­li­ams Books, 2016. 353–403.
23 Our Civic Squ­a­re. The Experts’ Fin­dings. An Ambi­ti­o­us Pro­po­sal., Auc­kland Star, 13 Oct 1926, vo. LVII,
is. 243, p. 8.
24 Civic Squ­a­re Endor­sed, Auc­kland Star, 23 Oct 1926, vol. LVII, is. 252, p. 10.
25 Auc­kland Civic Cen­tre. Com­mis­si­on’s Report, New Zea­land Herald, 23 Oct 1926, vol. LXI­II, is. 19466,
p. 12.
26 The Civic Squ­a­re. Coun­cil Still Divi­ded, New Zea­land Herald, 18 Feb 1927, vol. LXIV, is. 19565, p. 12.
27 Civic Cen­tre. Auc­tion of Lea­ses To-Day, New Zea­land Herald, 2 Nov 1927, vol. LXIV, is. 19783, p. 12;
Bat­tle of the Squ­a­re, New Zea­land Herald, 5 May 1925, vol. LXII, is. 19009, p. 10
28 Ford, C. R: Archi­tect and Cli­ent. Pro­gress, Sep 1921, no. 17, pp. 26–27.
29 See, for exam­ple: Cro­ok, J. M: The Dilem­ma of Style: Archi­tec­tu­ral Ide­as from the Pic­tu­re­sque to the
Post-Modern, Lon­don: John Mur­ray, 198); Stansky, P: Rede­sig­ning the world: Wil­li­am Mor­ris, the 1880s,
and the Arts and Crafts, Prin­ce­ton: Prin­ce­ton Uni­ver­sity Press, c. 1985; Wat­kin, D: Mora­lity and Archi­
tec­tu­re Revi­si­ted, Chi­ca­go: Chi­ca­go Uni­ver­sity Press, c. 2001.
30 Hvat­tum, M: Gottfried Sem­per and the Pro­blem of Histo­ri­cism. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press,
2004, p. 154.
31 For more abo­ut the con­cept of archi­tec­tu­ral pro­pri­ety see: Mađa­no­vić, M: The Qua­lity of Fit­ness in the
Archi­tec­tu­re of the 20th Cen­tury: An Over­sig­hted Design Prin­ci­ple from the Bea­ux-Arts Tra­di­tion, Mati­ca
Srp­ska Jour­nal of Fine Arts, 2020, 48, pp. 163–179.
32 Alof­sin, A: When Buil­dings Spe­ak: Archi­tec­tu­re as Lan­gu­a­ge in the Hab­sburg Empi­re and its After­math,
1867–1933, Chi­ca­go: Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press, 2006, p. 8. The ana­logy con­ti­nu­es to attract scho­larly
atten­tion. For exam­ple: Achle­it­ner, F: The Plu­ra­lism of Moder­nity: the Archi­tec­to­nic ‘Lan­gu­a­ge Pro­blem’
in Cen­tral Euro­pe. In: Sha­ping the Gre­at City: Modern Archi­tec­tu­re in Cen­tral Euro­pe, 1890–1937,
Munich: Pre­stel, 1999, 94–106; Guil­ler­me, J: The Idea of Archi­tec­tu­ral Lan­gu­a­ge: A Cri­ti­cal Inqu­iry,
Oppo­si­ti­ons, Fall 1977, 10, pp. 21–26.
33 Bas­sett, B: Bet­we­en the Edwar­di­an and the Modern: Stylistic Deba­tes in the New Zea­land Archi­tec­tu­ral
Press, 1905–1918, The Jour­nal of New Zea­land Art History, 2010, pp. 31, 37.
34 Archi­tec­tu­re and Press, Pro­gress, Oct 1908, no. 3, p. 419.
35 The Young Archi­tect, Pro­gress, Jan 1917, no. 5, p. 842; Plan­ning for the Cli­ent, Pro­gress 12, July 1917
no. 11, pp. 1011–1012.
36 Notes and Com­ments, New Zea­land Herald 59, 9 Mar 1922, no. 18035, p. 6.
37 Art and Archi­tec­tu­re. Or Archi­tect and Public, Auc­kland Star 63, 9 Sep 1922, no. 214, p. 17.
38 Art and Archi­tec­tu­re, p. 17.
39 Tec­hni­cal Edu­ca­tion, New Zea­land Times, 28 Mar 1904, vol. LXXVI, is. 5236, p. 4.
40 Aids to Archi­tec­tu­ral Taste, Pro­gress, 1 Jul 1908, vol. III, is 9, p. 315.
41 Making Archi­tec­tu­re Known to the Man in the Stre­et, Pro­gress, 1 Aug 1922, vol. XVII, is. 12, p. 279.
42 Town Plan­ning Ideal. In the Scho­ols. Sug­ge­stion by Pro­fes­sor Cull, Wai­ka­to Times, 21 Oct 1931, vol.
110, is. 18465, p. 5.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 239

 711.4:502.131.1(497.11 Нови Пазар)
005.51:711.41

Др Урош Радо­са­вље­вић, ван­ред­ни про­фе­сор

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
yros­@arh.bg.ac.rs

Др Алек­сан­дра Ђор­ђе­вић, аси­стент

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
alek­san­dra.dj@arh.bg.ac.rs

Ајша Ђукић, сту­дент мастер сту­ди­ја

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
ajsa­dju­kicc@gmail.com

Ђор­ђе Пет­ко­вић, сту­дент мастер сту­ди­ја

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
pet­ko­vic.djor­dje97@gmail.com

ЕДУ­КА­ТИВ­НИ ПРО­ЈЕК­ТИ ПОВЕ­ЗИ­ВА­ЊА БРЕН­ДИ­РА­ЊА

МЕСТА И КРЕ­А­ТИВ­НЕ УПО­ТРЕ­БЕ КУЛ­ТУР­НОГ НАСЛЕ­ЂА:
СТУ­ДИ­ЈА СЛУ­ЧА­ЈА НОВИ ПАЗАР, СРБИ­ЈА1

Апстракт
У све­ту у коjем кон­стант­но расте гло­ба­ли­за­ци­ја, стра­те­ги­ја брен­ди­ра­ња гра­до­ва за
урба­ни раз­вој гра­до­ва и њихо­ву ком­пе­ти­тив­ност има више зна­ча­ја него икад. Овај иза­
зов је још уоч­љи­ви­ји у мул­ти­ет­нич­ким и мул­ти­кул­ту­рал­ним про­сто­ри­ма сме­ште­ним на
гра­ни­ца­ма реги­о­на и држа­ва. У скла­ду с тим, пла­ни­ра­ње и урба­ни дизајн су суо­че­ни са
иза­зо­вом како да омо­гу­ће одго­во­ре који се тичу интер­вен­ци­ја у фор­ми тача­ка (инди­
ви­ду­ал­ни спо­ме­ни­ци кул­ту­ре) и мре­жа (про­стор­них, функ­ци­о­нал­них и инфор­ма­ци­о­них).
Циљ рада је да кроз еду­ка­тив­ни про­је­кат, кон­крет­но кроз симу­ла­ци­ју стра­те­ги­је брен­ди­
ра­ња за реде­фи­ни­са­ње урба­ног пеј­за­жа Ста­ре чар­ши­је Новог Паза­ра, при­ка­же могућ­но­
сти уна­пре­ђе­ња уоче­них вред­но­сти кул­тур­ног, архи­тек­тон­ског и гра­ди­тељ­ског насле­ђа.
У раду се при­ка­зу­ју мере за под­сти­ца­ње раз­во­ја локал­них делат­но­сти, очу­ва­ње мате­ри­
јал­ног и нема­те­ри­јал­ног насле­ђа, кори­шће­ње и уна­пре­ђе­ње зате­че­них ресур­са и град­ске
струк­ту­ре. Поред тога, истра­жи­ва­ње насто­ји да при­ка­же кре­а­тив­не начи­не на које трго­
ви­на, као доми­нан­тан при­вред­ни сек­тор Новог Паза­ра, али и еле­мент тра­ди­ци­је, може
да поста­не део нове сло­же­не струк­ту­ре и носи­лац новог кон­цеп­та брен­ди­ра­ња места.
Рад пола­зи од ино­ва­тив­них мето­да и при­сту­па план­ским интер­вен­ци­ја­ма у функ­ци­ји
бољег пове­зи­ва­ња локал­ног ста­нов­ни­штва с тури­сти­ма, али и реде­фи­ни­са­ња визу­ел­ног
урба­ног пеј­за­жа као глав­них еле­ме­на­та поступ­ка брен­ди­ра­ња гра­да.
Кључ­не речи: иден­ти­тет, исто­риј­ски урба­ни пеј­заж, брен­ди­ра­ње гра­да, ори­јен­тал­но
насле­ђе, кул­тур­ни тури­зам, Нови Пазар

240 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Uroš Rado­sa­vlje­vić, PhD, Asso­ci­a­te Pro­fes­sor
Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
yros­@arh.bg.ac.rs

Alek­san­dra Đor­đe­vić, PhD, Teac­hing Assi­stant

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
alek­san­dra.dj@arh.bg.ac.rs

Ajša Đukić, Master Stu­di­es Stu­dent

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
ajsa­dju­kicc@gmail.com

Đor­đe Pet­ko­vić, Master Stu­di­es Stu­dent

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
pet­ko­vic.djor­dje97@gmail.com

EDU­CA­TI­O­NAL PRO­JECTS FOR LIN­KING PLA­CE BRAN­DING

AND CRE­A­TI­VE USE OF CUL­TU­RAL HERI­TA­GE: THE CASE
STUDY OF NOVI PAZAR, SER­BIA

Abstract
In a world whe­re glo­ba­li­za­tion is on the rise, the impor­tan­ce of uni­que pla­ce bran­ding stra­te­
gi­es in urban deve­lop­ment is gre­at­ er than ever. This chal­len­ge is even more evi­dent in mul­ti-
ethnic and mul­ti­cul­tu­ral spa­ces loca­ted on the bor­ders of regi­ons and coun­tri­es. In regard to
that, the plan­ning and urban design need to pro­vi­de answers con­cer­ning inter­ven­tion in the
form of nodes (indi­vi­dual monu­ments) and net­works (spa­tial, fun­cti­o­nal and infor­ma­ti­o­nal).
The inten­tion of this rese­arch is to show the pos­si­bi­lity of impro­ving the per­ce­i­ved value of
the cul­tu­ral, archi­tec­tu­ral and built-in heri­ta­ge thro­ugh the edu­ca­ti­o­nal pro­ject, in par­ti­cu­lar
thro­ugh bran­ding stra­tegy simu­la­tion for rede­fi­ning the urban lan­dsca­pe of the Old Baza­ar
in Novi Pazar. The study pre­sents mea­su­res to enco­u­ra­ge the deve­lop­ment of local indu­
stry, pre­ser­va­tion of tan­gi­ble and intan­gi­ble heri­ta­ge, use and impro­ve­ment of the exi­sting
reso­ur­ces and urban struc­tu­re. In addi­tion, the rese­arch aims to show the cre­a­ti­ve ways in
which tra­de, as the domi­nant eco­no­mic sec­tor of Novi Pazar, but also a part of tra­di­tion, can
beco­me part of a new com­plex struc­tu­re and main value of a new con­cept of pla­ce bran­ding.
The rese­arch is based on the inno­va­ti­ve met­hods and appro­ac­hes of plan­ning inter­ven­ti­ons
with a pur­po­se of bet­ter con­nec­ting local resi­dents with tou­rists, but also rede­fin­ ing the visual
urban lan­dsca­pe as the main ele­ments in the pro­cess of city bran­ding.
Keywords: iden­tity, histo­ric urban lan­dsca­pe, pla­ce bran­ding, ori­en­tal heri­ta­ge, cul­tu­ral
tou­rism, Novi Pazar

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 241

У. Радо­са­вље­вић, A. Ђорђевић, А. Ђукић, Ђ. Петковић

Увод: Насле­ђе изме­ђу савре­ме­них

потре­ба и потре­бе за очу­ва­њем

У доме­ну пла­ни­ра­ња, насле­ђе је често изло­же­но иза­зо­ви­ма гло­ба­ли­за­ци­је,

нео­ли­бе­рал­ног капи­та­ли­зма и потре­ба­ма да се при­ла­го­ди савре­ме­ним усло­ви­ма
и потре­ба­ма. Ти иза­зо­ви кон­стант­но ути­чу на про­ме­не исто­риј­ских урба­них пеј­за­
жа и иден­ти­те­та гра­до­ва. У скла­ду с тим, Беч­ки мемо­ран­дум о свет­ском насле­ђу и
савре­ме­ној архи­тек­ту­ри, изме­ђу оста­лих, дефи­ни­ше и неко­ли­ко циље­ва који се тичу
исто­риј­ских урба­них пеј­за­жа: (1) исто­вре­ме­но одго­во­ри­ти на дина­ми­ку раз­во­ја како
би се олак­ша­ле соци­о­е­ко­ном­ске про­ме­не и раст, а при том пошто­ва­ти аутен­тич­ност
и инте­гри­тет насле­ђе­ног град­ског пеј­за­жа и исто­риј­ског гра­да; (2) раз­ви­ти међу­соб­но
раз­у­ме­ва­ње изме­ђу кре­а­то­ра поли­ти­ка, урба­ни­ста, инве­сти­то­ра, архи­те­ка­та, кон­зер­
ва­то­ра, вла­сни­ка некрет­ни­на и гра­ђа­на, раде­ћи зајед­но на очу­ва­њу урба­ног насле­ђа,
уз раз­ма­тра­ње модер­ни­за­ци­је и раз­во­ја дру­штва на кул­тур­но и исто­риј­ски осе­тљив
начин, јача­ње иден­ти­те­та и соци­јал­не кохе­зи­је; и (3) зага­ран­то­ва­ти ква­ли­тет урба­не
живот­не сре­ди­не који ће допри­не­ти еко­ном­ском успе­ху гра­да и њего­вој дру­штве­ној
и кул­тур­ној витал­но­сти, чува­ју­ћи емо­тив­ну везу изме­ђу људи и њихо­вог окру­же­ња,
њихо­вог осе­ћа­ја за место.2
Савре­ме­ни трен­до­ви у доме­ну пла­ни­ра­ња се све више фоку­си­ра­ју на инте­гра­
ци­ју прин­ци­па инте­гра­тив­не зашти­те и реге­не­ра­ци­је исто­риј­ских језга­ра гра­до­ва,
кори­сте­ћи насле­ђе као гене­ра­тив­но и дина­мич­но сред­ство за ожи­вља­ва­ње гра­до­ва
кроз про­цес стра­те­шког пла­ни­ра­ња.3 Део екс­пе­ра­та често кри­ти­ку­је тра­ди­ци­о­нал­ни
при­ступ зашти­ти и очу­ва­њу гра­ди­тељ­ског насље­ђа сма­тра­ју­ћи да то кочи и успо­ра­ва
урба­ни раз­вој, док се, с дру­ге стра­не, при­ти­сак раз­во­ја често дожи­вља­ва као прет­ња
за опста­нак кул­тур­не башти­не.4 Сто­га се, у про­це­су реге­не­ра­ци­је, доно­си­о­ци одлу­ка
често окре­ћу умет­но­сти и кул­ту­ри, пер­ци­пи­ра­ју­ћи их као основ­не гене­ра­то­ре про­ме­
на и основ­не еле­мен­те стра­те­ги­ја, веру­ју­ћи да кул­ту­ра може допри­не­ти витал­но­сти
гра­да, и то наро­чи­то у еко­ном­ској и соци­јал­ној сфе­ри.5 Као део ових стра­те­ги­ја, спе­
ци­фич­но се издва­ја­ју теме брен­ди­ра­ња гра­до­ва и кул­тур­ног тури­зма.
Иако је брен­ди­ра­ње гра­да мно­го шири кон­цепт који се посма­тра кроз пер­спек­
ти­ву дава­ња зна­че­ња и кре­и­ра­ња вред­но­сти места кроз кон­ти­ну­и­ра­но дефи­ни­са­ње
иден­ти­те­та,6 упо­тре­бу суп­стан­тив­них и дистинк­тив­них карак­те­ри­сти­ка7 и при­ме­ну
кон­тек­сту­ал­но сен­зи­тив­ног при­сту­па,8 брен­ди­ра­ње у кон­тек­сту насле­ђа је нешто
ужа тема. Пре­по­зна­то је да брен­ди­ра­ње гра­да може уна­пре­ди­ти њего­ву сли­ку,
атрак­тив­ност, репу­та­ци­ју места, али и ство­ри­ти додат­ну вред­ност у про­сто­ру, док је
брен­ди­ра­ње насле­ђа истра­жи­вач­ко поље у пово­ју које може допри­не­ти реша­ва­њу
про­бле­ма брен­ди­ра­ња гра­да. попут стан­дар­ди­за­ци­је, ниских пред­ло­же­них вред­но­
сти ресур­са, али и недо­вољ­ног укљу­чи­ва­ња раз­ли­чи­тих заин­те­ре­со­ва­них стра­на у
читав про­цес.9 Има­ју­ћи то у виду, сма­тра се да брен­ди­ра­ње насле­ђа може допри­не­
ти пове­ћа­њу раз­ли­чи­то­сти при­ли­ком пози­ци­о­ни­ра­ња, дати дуби­ну, аутен­тич­ност и
кре­ди­бил­ност пред­ло­же­ним вред­но­сти­ма, и ство­ри­ти осе­ћај поно­са и посве­ће­но­сти
код уче­сни­ка у про­це­су.10

242 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Са дру­ге стра­не, кул­тур­ни тури­зам се дефи­ни­ше као врста тури­стич­ке актив­но­сти
у којој је основ­ни мотив посе­ти­о­ца да нау­чи, откри­је и иску­си раз­ли­чи­те пре­по­зна­
тљи­ве мате­ри­јал­не, инте­лек­ту­ал­не, духов­не и емо­ци­о­нал­не карак­те­ри­сти­ке дру­штва
које обу­хва­та­ју умет­ност и архи­тек­ту­ру, исто­риј­ско и кул­тур­но насле­ђе, кули­нар­ство,
књи­жев­ност, музи­ку, кре­а­тив­не инду­стри­је и кул­ту­ре живље­ња, укљу­чу­ју­ћи и живот­не
сти­ло­ве, вред­но­сне систе­ме, веро­ва­ња и тра­ди­ци­је.11 Додат­но, исти­ца­њем међу­соб­
них веза изме­ђу мате­ри­јал­ног и нема­те­ри­јал­ног кул­тур­ног насле­ђа, кул­тур­ни тури­зам
пред­ста­вља сред­ство кому­ни­ка­ци­је изме­ђу раз­ли­чи­тих акте­ра који јача­ју аутен­тич­не
вред­но­сти места и соци­јал­ну кул­ту­ру људи. У том сми­слу, интер­пре­та­ци­ја кул­тур­ног
насле­ђа није само скуп исто­риј­ских пода­та­ка при­ку­пље­них у обли­ку писа­них тек­сто­ва
о одре­ђе­ним спо­ме­ни­ци­ма, већ тури­сти поста­ју актив­ни уче­сни­ци који тра­же иску­ства
и саку­пља­ју зна­ње на акти­ван начин. У таквом кон­тек­сту, основ­но пита­ње је како
спе­ци­фич­ни иден­ти­те­ти, тра­ди­ци­ја, про­стор и гра­ди­тељ­ско насле­ђе могу бити про­
мо­ви­са­ни, али и очу­ва­ни кроз успе­шне стра­те­ги­је брен­ди­ра­ња гра­да, и то наро­чи­то
упо­тре­бом савре­ме­них инстру­ме­на­та урба­ног менаџ­мен­та. Ово пита­ње је наро­чи­то
важно у кон­тек­сту пост­со­ци­ја­ли­стич­ких зема­ља, јер је урба­ни иден­ти­тет зане­ма­ре­на
тема, што се сагле­да­ва кроз недо­вољ­но бавље­ње рела­ци­јом изме­ђу урба­ног про­сто­ра,
репре­зен­та­ци­је гра­да и фор­ми­ра­ња иден­ти­те­та.12

Зна­чај еду­ка­ци­је и еду­ка­тив­них про­је­ка­та у про­це­су брен­ди­ра­ња

гра­да и кре­а­тив­не упо­тре­бе гра­ди­тељ­ског насле­ђа

У скла­ду с прет­ход­ним истра­жи­ва­њи­ма, еду­ка­тив­ни про­јек­ти се могу успе­шно

кори­сти­ти за иден­ти­фи­ка­ци­ју и ства­ра­ње вред­но­сти у про­сто­ру, ства­ра­ње плат­фор­ме
за уче­шће гра­ђа­на и анга­жо­ва­ње локал­не само­у­пра­ве, док се огра­ни­че­ња посма­тра­
ју кроз успо­ста­вља­ње дија­ло­га изме­ђу раз­ли­чи­тих акте­ра у зави­сно­сти од локал­ног
кон­тек­ста, немо­гућ­но­сти пред­ви­ђа­ња дуго­роч­них резул­та­та, потреб­не вели­ке инсти­
ту­ци­о­нал­не подр­шке у реа­ли­за­ци­ји про­јек­та, али и импле­мен­та­ци­ји реше­ња уко­ли­ко
се огра­ни­чи на сту­дент­ске про­јек­те.13 Прет­ход­на истра­жи­ва­ња су тако­ђе потвр­ди­ла
успе­шност про­је­ка­та брен­ди­ра­ња када кон­ти­ну­и­ра­но и исто­вре­ме­но еду­ка­тив­не про­
јек­те у окви­ру наста­ве (сту­дент­ски радо­ви) и струч­них сту­ди­ја спро­во­де екс­пер­ти из
ака­дем­ске зајед­ни­це с наци­о­нал­ног, реги­о­нал­ног и локал­ног нивоа, јер актив­но суде­
ло­ва­ње струч­ња­ка допри­но­си веро­до­стој­но­сти про­це­са и омо­гу­ћа­ва импле­мен­та­ци­ју
реше­ња или њего­вих дело­ва. Са дру­ге стра­не, прет­ход­на иску­ства су пока­за­ла директ­
ну усло­вље­ност успе­шно­сти про­јек­та инсти­ту­ци­о­нал­ном и струч­ном подр­шком на лока­
лу. Има­ју­ћи у виду да се наста­ва на пред­ме­ту Урба­ни менаџ­мент на завр­шној годи­ни
Мастер ака­дем­ских сту­ди­ја архи­тек­ту­ре током школ­ске 2020/2021. годи­не одви­ја­ла
онлајн и да је под­ра­зу­ме­ва­ла дру­га­чи­ју реал­ност орга­ни­за­ци­је наста­ве, реа­ли­за­ци­ја
про­јек­та је зах­те­ва­ла дели­мич­но изме­њен фор­мат. С тим у вези, одлу­че­но је да се
посма­тра­ју мали и сред­њи гра­до­ви које сту­ден­ти позна­ју или ода­кле су поре­клом, јер
је на тај начин омо­гу­ће­на посе­та датим гра­до­ви­ма, док су пред­ло­же­не стра­те­ги­је брен­
ди­ра­ња изве­де­не терен­ским радом, раз­го­во­ри­ма с локал­ним ста­нов­ни­штвом (у већој

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 243

У. Радо­са­вље­вић, A. Ђорђевић, А. Ђукић, Ђ. Петковић

Сли­ка 1. Посто­је­ће ста­ње цен­тра ста­ре чар­ши­је Новог Паза­ра (аутор: Ајша Ђукић)

мери у одно­су на раз­го­во­ре с инсти­ту­ци­ја­ма), али и самим истра­жи­ва­њем. У фоку­су

овог рада су резул­та­ти истра­жи­ва­ња кон­тек­ста Новог Паза­ра. Раз­лог за ода­бир Новог
Паза­ра про­на­ла­зи се у дуго­роч­ном и кон­ти­ну­и­ра­ном анга­жо­ва­њу јед­ног од ауто­ра у
еду­ка­тив­ним и инсти­ту­ци­о­нал­ним струк­ту­ра­ма овог гра­да, али и изу­зет­не анга­жо­ва­но­
сти и посве­ће­но­сти сту­де­на­та мастер сту­ди­ја који су спро­ве­ли истра­жи­ва­ње на лока­лу.

Сту­ди­ја слу­ча­ја: Нови Пазар, Срби­ја

Иако је упра­вља­ње раз­во­јем и пла­ни­ра­њем у зашти­ће­ним урба­ним сре­ди­на­ма

и у Срби­ји уре­ђе­но сетом план­ских доку­ме­на­та, као и одго­ва­ра­ју­ћим инсти­ту­ци­о­нал­
ним окви­ром, прак­са је пока­за­ла да је овај систем пла­ни­ра­ња недо­вољ­но ефи­ка­сан.
Шта­ви­ше, тржи­шни при­ти­сци на земљу дове­ли су до дева­ста­ци­је дра­го­це­ног архи­
тек­тон­ског и урба­ног насле­ђа, првен­стве­но кроз про­ме­не у њихо­вим функ­ци­о­нал­ним
и про­стор­ним карак­те­ри­сти­ка­ма. Физич­ка дегра­да­ци­ја насле­ђа дово­ди до њего­вог
еко­ном­ског пада, али и до сма­ње­ња вред­но­сти некрет­ни­на. Овај еко­ном­ски губи­
так вред­но­сти има нега­тив­не ефек­те на соци­јал­ни домен гра­до­ва, што се огле­да у
оси­ро­ма­ше­њу, погор­ша­њу начи­на живо­та и потен­ци­јал­ним мигра­ци­ја­ма локал­ног
ста­нов­ни­штва из исто­риј­ских цен­та­ра гра­до­ва у Срби­ји. Ова­кви про­це­си су наро­чи­то
изра­же­ни у погра­нич­ним гра­до­ви­ма, међу који­ма се нала­зи и Нови Пазар. Сет поје­ди­

244 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

нач­них неус­кла­ђе­них интер­вен­ци­ја у про­сто­ру про­у­зро­ко­вао је потре­бу да се при­сту­пи
систем­ском сагле­да­ва­њу, али и раз­во­ју спе­ци­фич­них стра­те­ги­ја урба­ног раз­во­ја, с
фоку­сом на моде­ле менаџ­мен­та који би омо­гу­ћи­ли реге­не­ра­ци­ју исто­риј­ских урба­них
пеј­за­жа14. Такви менаџ­мент пла­но­ви насто­је да обез­бе­де инстру­мен­те за спро­во­ђе­ње
и опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју циље­ва, док стра­те­шки пла­но­ви тре­ба да пру­же везу изме­ђу
стра­те­ги­је и спро­во­ђе­ња. Пла­ни­ра­ње урба­ног раз­во­ја тре­ба да коор­ди­ни­ра сек­тор­
ским стра­те­ги­ја­ма, поли­ти­ка­ма и пла­но­ви­ма који у себи садр­же про­стор­ну димен­зи­ју,
и који пре­ва­зи­ла­зе и пове­зу­ју уста­ље­не сек­то­ре. О томе све­до­че и иску­ства дру­гих
пост­со­ци­ја­ли­стич­ких зема­ља, у који­ма су локал­не вла­сти насто­ја­ле да укљу­че при­ват­
ни сек­тор и све заин­те­ре­со­ва­не стра­не – од про­це­са дефи­ни­са­ња про­бле­ма, визи­ја,
циље­ва до импле­мен­та­ци­је.15
Посма­тра­ју­ћи при­мер Новог Паза­ра, нај­о­чи­глед­ни­је про­ме­не су пове­за­не с
вели­ким бро­јем иле­гал­них интер­вен­ци­ја на стам­бе­ном фон­ду у исто­риј­ском цен­
тру, у већи­ни слу­ча­је­ва без сагла­сно­сти Заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка. На већи­ни
рад­њи су током тог про­це­са модер­ни­зо­ва­ни изло­зи, који, иако при­влач­ног изгле­
да, нису у пот­пу­но­сти у скла­ду с карак­те­ром исто­риј­ског цен­тра гра­да. Став да је
могу­ће извр­ши­ти радо­ве без при­ба­вља­ња гра­ђе­вин­ске дозво­ле одр­жан је до данас,
о чему све­до­че број­не интер­вен­ци­је при­вид­не реви­та­ли­за­ци­је одре­ђе­них кул­тур­но-
-исто­риј­ских обје­ка­та у ста­рој чар­ши­ји.

Потен­ци­ја­ли и огра­ни­че­ња брен­ди­ра­ња гра­ди­тељ­ског

насле­ђа Новог Паза­ра

Кул­тур­но-исто­риј­ско језгро Новог Паза­ра посе­ду­је изра­зи­то вели­ки потен­ци­јал за

успе­шну импле­мен­та­ци­ју брен­ди­ра­ња гра­ди­тељ­ског насле­ђа. Вред­но­сти ста­ре чар­
ши­је огле­да­ју се у ква­ли­те­ту и визу­ел­ном пред­ста­вља­њу Новог Паза­ра. Као основ
кре­и­ра­ња разно­вр­сне тури­стич­ке пону­де, издва­ја­ју се могућ­но­сти међу­соб­не про­мо­
ци­је и умре­жа­ва­ња делат­но­сти при­вред­ног сек­то­ра. С дру­ге стра­не, посто­је про­бле­ми
који успо­ра­ва­ју могућ­ност брен­ди­ра­ња места, а то су пре све­га недо­ста­так јасних
про­стор­них одре­ди­шта, смер­ни­ца и одмо­ри­шта, недо­ста­так при­кључ­ка град­ске мре­
же актив­но­сти с актив­но­сти­ма у окру­же­њу. Упра­во та пове­за­ност ста­ре чар­ши­је са
дру­гим про­стор­ним цели­на­ма Новог Паза­ра може бити чврст основ за обли­ко­ва­ње
разно­вр­сне и одр­жи­ве тури­стич­ке пону­де.
Узи­ма­ју­ћи у обзир цело­куп­ни кон­текст и вре­ме настан­ка гра­да, за дефи­ни­са­ње
пола­зи­шне тач­ке брен­ди­ра­ња гра­да Новог Паза­ра, мора се узе­ти у обзир спе­ци­фич­
ност у њего­вом функ­ци­о­ни­са­њу, начи­ну живо­та и нави­ка људи. Читав град, а наро­чи­то
Ста­ра чар­ши­ја, делу­је као јед­на једин­стве­на цели­на и јед­но вели­ко урба­но дво­ри­ште,
где људи међу­соб­но сара­ђу­ју и јед­ни од дру­гих зави­се. Посеб­но су атрак­тив­ни и инспи­
ра­тив­ни про­сто­ри у који­ма се деша­ва­ју актив­но­сти попут занат­ских и трго­вин­ских, с
при­ме­са­ма уго­сти­тељ­ства у сва­ком од њих.
Прво­мај­ском ули­цом, као и у целој обла­сти Ста­ре чар­ши­је, доми­ни­ра ори­јен­тал­ни
стил, пого­дан за него­ва­ње и про­мо­ци­ју тра­ди­ци­о­нал­них и запо­ста­вље­них зана­та и

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 245

У. Радо­са­вље­вић, A. Ђорђевић, А. Ђукић, Ђ. Петковић

И ЗА ­З О В Н А КО Ј И
П Р О­С ТО Р­Н О - П Р О­Г РА М­С К А
СЛ О ГА Н И Н Т Е Р­В Е Н­Ц И­Ј А П Р У­Ж А
И Н Т Е Р­В Е Н­Ц И­Ј А
ОД ГО­В О Р / О Ч Е­К И­ВА­Н И Е Ф Е К­Т И­

По­ди­за­ње атрак­тив­но­сти про­сто­ра

Фор­ми­ра­ње зоне кон­тро­ли­са­ног
Под­сти­ца­ње веће актив­но­сти у обла­сти
сао­бра­ћа­ја у Прво­мај­ској ули­ци
занат­ства, уго­сти­тељ­ства, услу­жних
Мјер­кам те Бри­са­ње гра­ни­це изме­ђу и еду­ка­тив­них садр­жа­ја
мјер­кам­ при­ват­ног и јав­ног про­сто­ра,
Поди­за­ње нивоа кому­ни­ка­ци­је међу
фор­ми­ра­ње једин­стве­не цели­не
кори­сни­ци­ма про­сто­ра
која је читљи­ва и доступ­на сви­ма­
Уна­пре­ђе­ње сли­ке гра­да­

Про­стор­но линиј­ско пове­зи­ва­ње По­што­ва­ње аутен­тич­но­сти и инте­гри­те­та

Док купу­јем, jа делат­но­сти насле­ђе­ног град­ског пеј­за­жа
сазна­јем­ Про­ши­ре­ње пону­де кроз кре­ Пове­ћа­ње ква­ли­те­та урба­не живот­не сре­
и­ра­ње мул­ти­функ­ци­о­нал­них ди­не која ће допри­не­ти еко­ном­ском успе­ху
про­сто­ра
Још јед­на кафа Јача­ње емо­тив­не везе изме­ђу људи и
Бри­са­ње гра­ни­ца изме­ђу отво­ре­ њихо­вог окру­же­ња
за још јед­ну ног и затво­ре­ног про­сто­ра
бесе­ду Засни­ва­ње иде­ја на кул­ту­ри живље­ња
Кре­и­ра­ње вир­ту­ел­не плат­фор­ме
за инфор­ми­са­ње и про­мо­ви­са­ње Про­мо­ви­са­ње дру­штве­не и кул­тур­не
садр­жа­ја витал­но­сти гра­да
А овде ти ка’ на
фил­му живи­мо Кре­и­ра­ње про­сто­ра за одр­жа­ва­ Укљу­чи­ва­ње раз­ли­чи­тих акте­ра у про­цес
ње часо­ва бесед­ни­штва­ брен­ди­ра­ња­

Табе­ла 1. Рела­ци­ја про­стор­но-про­грам­ских интер­вен­ци­ја и иза­зо­ва

вешти­на које су се с вре­ме­ном изгу­би­ле. У скла­ду с тим, циљ еду­ка­тив­ног про­јек­та је био
да мини­мал­ним интер­вен­ци­ја­ма реге­не­ри­ше и додат­но уна­пре­ди про­сто­ре у ста­рој чар­
ши­ји, ујед­но при­бли­жа­ва­ју­ћи тури­сти­ма дух места кроз кул­тур­ни тури­зам. На тај начин,
успо­ста­вља се рела­ци­ја изме­ђу тра­ди­ци­је, оби­ча­ја и про­сто­ра кроз линиј­ску дистри­
бу­ци­ју посто­је­ћих актив­но­сти, али нео­п­ход­но их је додат­но опле­ме­ни­ти садр­жа­ји­ма и
про­стор­но нагла­си­ти. Такве интер­вен­ци­је су гото­во немо­гу­ће без укљу­чи­ва­ња локал­ног
ста­нов­ни­штва, које би допри­не­ло сво­јим ресур­си­ма, одно­сно сво­јим зна­њем и уме­ћем,
или чак усту­па­њем обје­ка­та омо­гу­ћи­ло еду­ка­ци­ју или раз­ме­ну занат­ских вешти­на.
Има­ју­ћи то у виду, основ­на стра­те­ги­ја брен­ди­ра­ња у еду­ка­тив­ном про­јек­ту дата је
кроз чети­ри основ­на сло­га­на: 1) Мјер­кам те мјер­кам, 2) Док купу­јем, ја сазна­јем, 3) Још
јед­на кафа за још јед­ну бесе­ду, 4) А овде ти ка’ на фил­му живи­мо. Први сло­ган одно­си се
на понов­но акти­ви­ра­ње кон­цеп­та кор­зоа, дефи­ни­са­ног обо­стра­но поста­вље­ним објек­ти­
ма који кому­ни­ци­ра­ју са сре­ди­шњим делом и који су у функ­ци­ји шета­ли­шта. Овај урба­ни
фено­мен се задр­жао углав­ном у мањим сре­ди­на­ма, каква је и Нови Пазар, и омо­гу­ћа­ва
пеша­ци­ма пре­глед­ност и доступ­ност свих садр­жа­ја који се у објек­ти­ма нала­зе. Уко­ли­ко
се поно­во ожи­ви кон­цепт кор­зоа, а то укљу­чу­је фор­ми­ра­ње зоне кон­тро­ли­са­ног сао­бра­
ћа­ја у Прво­мај­ској ули­ци, услу­ге које нуде пара­лел­но поста­вље­ни лока­ли са обе стра­не,
кому­ни­ци­ра­ће с посе­ти­о­ци­ма и при­род­но ће их при­бли­жа­ва­ти разно­вр­сној пону­ди занат­
ских рад­њи и актив­но­сти, уго­сти­тељ­ских обје­ка­та, услу­жних и еду­ка­тив­них садр­жа­ја.

246 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 2. При­каз стра­те­ги­је брен­ди­ра­ња, сту­дент­ски рад: Ајша Ђукић и Ђор­ђе Пет­ко­вић

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 247

У. Радо­са­вље­вић, A. Ђорђевић, А. Ђукић, Ђ. Петковић

Дру­ги, тре­ћи и четвр­ти сло­ган одно­се се на тра­ди­ци­о­на­лан, али и локал­но спе­ци­

фи­чан фено­мен умре­жа­ва­ња актив­но­сти пре­по­зна­тих у Ста­ром град­ском језгру Новог
Паза­ра. Наи­ме, уго­сти­тељ­ски објек­ти, поред сво­је при­мар­не пону­де, услу­ге обе­до­ва­ња,
слу­же и као места сусре­та, раз­го­во­ра и бесе­да о тре­нут­ним деша­ва­њи­ма у гра­ду. Трго­
вин­ски објек­ти током про­да­је робе тако­ђе омо­гу­ћа­ва­ју муште­ри­ја­ма одмор уз тра­ди­
ци­о­нал­ну хра­ну или кафу, док куп­ци раз­гле­да­ју или испро­ба­ва­ју ства­ри. Умре­жа­ва­њем
делат­но­сти, дуж ули­це би се ство­ри­ла једин­стве­на цели­на у којој ће се сва­ко­днев­не
актив­но­сти, трго­ви­на и одмор пре­пли­та­ти и режи­ра­ти јед­ну пред­ста­ву у којој ће посе­ти­
о­ци, тргов­ци, зана­тли­је и уго­сти­те­љи међу­соб­но и рав­но­прав­но уче­ство­ва­ти. Сарад­њу
међу делат­но­сти­ма је могу­ће уна­пре­ди­ти тако што ће посе­ти­о­ци одмах на ула­ску бити
оба­ве­ште­ни о услу­га­ма које се нуде и тако се ства­ра­ју мул­ти­функ­ци­о­нал­ни про­сто­ри.
Како је иде­ја да се бри­шу јасне гра­ни­це у функ­ци­о­нал­ном сми­слу изме­ђу про­сто­ра на
отво­ре­ном и у затво­ре­ном, корак пре­ма том успо­ста­вља­њу јесте и акти­ва­ци­ја међу­
про­сто­ра који они фор­ми­ра­ју. Већи­на типoлошк­их једи­ни­ца у ули­ци има могућ­ност да
поста­не једин­стве­ни инди­ви­ду­ал­ни инфо-цен­тар у којем је могу­ћа еду­ка­ци­ја, путем
бесед­ни­штва и изло­жбе­них паноа о гра­ду или зана­ту који се у тој рад­њи оба­вља и
ујед­но чува. Поред умре­жа­ва­ња услу­жних делат­но­сти с трго­ви­ном, додат­не актив­но­сти
попут обра­де коже, пра­вље­ња теста и тра­ди­ци­о­нал­не хра­не међу­соб­но ће се пове­за­ти
и обо­стра­ну корист има­ће посе­ти­о­ци и вла­сни­ци ових делат­но­сти. Тач­ка­сти еле­мен­ти,
који ће упот­пу­ни­ти објек­те и чини­ти мре­жу по којој се одви­ја­ју делат­но­сти, јесу пека­ре,
занат­ске и трго­вин­ске рад­ње у који­ма ће посе­ти­о­ци бити у могућ­но­сти да актив­но уче­
ству­ју, а касни­је и даље дистри­бу­и­ра­ју напра­вље­не про­из­во­де.

Закљу­чак

Брен­ди­ра­ње гра­до­ва као вид урба­не реге­не­ра­ци­је у сада­шњем вре­ме­ну вео­ма је

битан. Овим про­јек­том је истак­ну­та жеља да се при­ка­жу потен­ци­ја­ли које сам град нуди,
али са дру­ге стра­не и наме­ра да се не зане­ма­ре и огра­ни­че­ња која ула­зе у састав­ни
део град­ских окви­ра. Кул­тур­но насле­ђе, прин­ци­пи и начи­ни сва­ко­днев­ног живо­та били
су пола­зи­шна тач­ка, а циљ про­јек­та уна­пре­ђе­ње већ посто­је­ћих ства­ри које град Нови
Пазар нуди. Про­је­кат поку­ша­ва да инте­гри­ше науч­не мето­де и физич­ку струк­ту­ру гра­
да кроз кре­а­ти­ван про­цес како би се поди­гла атрак­тив­ност исто­риј­ског језгра и тиме
поспе­шио раз­вој локал­ног тури­зма. Рад нагла­ша­ва вред­ност оног неви­дљи­вог, осе­ћа­ја
про­сто­ра и вре­ме­на какав се у гра­ду негу­је и кре­и­ра при­ја­тан амби­јент неза­ви­сно од
отво­ре­ног или затво­ре­ног про­сто­ра. Иде­ја је да се кроз мини­мал­не интер­вен­ци­је при­
ка­жу лока­ли­те­ти и осе­ти дожи­вљај места какав није уоби­ча­јен у већи­ни гра­до­ва.
Истра­жи­ва­ње при­ка­зу­је кре­а­тив­не начи­не на које трго­ви­на, као доми­нан­тан при­
вред­ни сек­тор Новог Паза­ра, али и еле­мент тра­ди­ци­је, може да поста­не део нове сло­
же­не струк­ту­ре и носи­лац новог кон­цеп­та брен­ди­ра­ња места. У раду су поста­вље­не
ино­ва­тив­не мето­де и при­сту­пи план­ским интер­вен­ци­ја­ма у функ­ци­ји бољег пове­зи­ва­ња
локал­ног ста­нов­ни­штва с тури­сти­ма, али и дефи­ни­са­ња визу­ел­ног урба­ног пеј­за­жа као
глав­них еле­ме­на­та поступ­ка брен­ди­ра­ња места.

248 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Као важност овог истра­жи­ва­ња спро­ве­де­ног на про­стор­ном поли­го­ну Новог Паза­
ра, исти­че се могућ­ност импле­мен­та­ци­је истра­же­ног моде­ла брен­ди­ра­ња на слич­не
про­стор­не кон­тек­сте на под­руч­ју Срби­је, као и угра­ђи­ва­ње еле­ме­на­та истра­жи­ва­ња
у про­цес изра­де инте­грал­них раз­вој­них стра­те­ги­ја гра­до­ва гене­рал­но и инте­гра­тив­не
зашти­те кул­тур­ног насле­ђа посеб­но.

Напо­ме­не

1 Овај рад је настао у окви­ру Лабо­ра­то­ри­је за брен­ди­ра­ње места и реге­не­ра­ци­ју гра­до­ва на Уни­
вер­зи­те­ту у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ском факул­те­ту, као резул­тат рада на науч­ном про­јек­ту бр.
451-03-68/2020-14/200090, који финан­си­ра Мини­стар­ство про­све­те, нау­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја
Репу­бли­ке Срби­је.
2 Vien­na Memo­ran­dum on ‘World Heri­ta­ge and Con­tem­po­rary Archi­tec­tu­re-Mana­ging the Histo­ric Urban
Lan­dsca­pe’, UNE­SCO World Heri­ta­ge Cen­tre, Paris, Fran­ce, 2005.
3 Rado­sa­vlje­vić, U. et al., Nodes and Net­works: The Gene­ra­ti­ve Role of Cul­tu­ral Heri­ta­ge for Urban Revi­
val in Kikin­da, Susta­i­na­bi­lity, 2019, 11(9): 2509.
4 Ban­da­rin, F., & Van Oers, R. The Histo­ric Urban Lan­dsca­pe - Mana­ging heri­ta­ge in an urban cen­tury,
Wiley-Blac­kwell, Chic­he­ster, Uni­ted King­dom, 2012.
5 Bayliss, D. Cre­a­ti­ve Plan­ning in Ire­land : The Role of Cul­tu­re-led­Deve­lop­ment in Irish Plan­ning. Eurоpean
Plan­ning Stu­di­es, 2004, 12, 497–515.
6 Kap­fe­rer, J.-N. Stra­te­gic brand mana­ge­ment : Cre­a­ting and Susta­i­ning Brand Equ­ity Long Term (4th
ed.), Kogan Page, Lon­don, 2008.
7 Kava­rat­zis, M., & Ashworth, G. City bran­ding : an effec­ti­ve asser­tion of iden­tity or a tran­si­tory mar­ke­ting
trick? Tijdschrift Voor Eco­no­mische En Soci­a­le Geo­gra­fie, 2005, 96(5), 506–514.
8 Oli­ve­i­ra, E., & Ashworth, G. J. A stra­te­gic spa­tial plan­ning appro­ach to regi­o­nal bran­ding : Chal­len­ges
and oppor­tu­ni­ti­es, in: Cam­pe­lo, A. (ed.), Hand­bo­ok on Pla­ce Bran­ding and Mar­ke­ting, Edward Elgar,
Chel­ten­ham, 2017, 22–40.
9 Pecot, F., & Bar­ni­er, V. City Brand Mana­ge­ment: the role of Brand Heri­ta­ge in City Bran­ding, in: 14th
IMTC (Inter­na­ti­o­nal Mar­ke­ting Trends Con­fe­ren­ce), Paris, 2015, 22–24.
10 Urde, M., Greyser, S. A., & Bal­mer, J. M. T. Cor­po­ra­te brands with a heri­ta­ge, Jour­nal of Brand Mana­
ge­ment, 2007, 15(1), 4–19, doi:10.1057/pal­gra­ve.bm.2550106
11 UNWTO Tou­rism Defi­ni­ti­ons, 22nd Ses­sion of the Gene­ral Assembly, Cheng­du, Chi­na (11–16 Sep­tem­
ber 2017), World Tou­rism Orga­ni­za­tion (UNWTO), Madrid, Spain, 2019 [in­ter­net] ava­i­la­ble thro­ugh
https://www.e-unwto.org/doi/epdf/10.18111/9789284420858 [16. 5. 2021]
12 Young, C., & Kac­zma­rek, S. The soci­a­list past and post­so­ci­a­list urban iden­tity in Cen­tral and Eastern
Euro­pe, The case of Łódź, Poland, Euro­pean Urban and Regi­o­nal Stu­di­es, 2008, 15(1), 53–70.
13 Rado­sa­vlje­vić, U. et al., Edu­ca­ti­o­nal pro­jects for lin­king pla­ce bran­ding and urban plan­ning in Ser­bia,
Euro­pean Plan­ning Stu­di­es, 2020, 28(7): 1431–1451.
14 Mumi­no­vić, E., Rado­sa­vlje­vić, U., & Bega­no­vić, D. Stra­te­gic Plan­ning and Mana­ge­ment Model for
the Rege­ne­ra­tion of Histo­ric Urban Lan­dsca­pes : The Case of Histo­ric Cen­ter of Novi Pazar in Ser­bia, 
Susta­i­na­bi­lity, 2020, 12(4), 1323.
15 Salet, W. & Falu­di, A. The Revi­val of Stra­te­gic Spa­tial Plan­ning, Royal Net­her­lands Aca­demy of Arts
and Sci­en­ces, Amster­dam, 2000.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 249

 711.426.025(497.6)
728.1(497.6)

Сан­дра Татар, маги­стар архи­тек­ту­ре

Тре­би­ње, Република Српска, Босна и Хер­це­го­ви­на
samard­zic­san­dra@yahoo.com

УРБА­НА ОБНО­ВА И РЕВИ­ТА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈА

ГРА­ДИ­ТЕЉ­СКОГ НАСЛЕ­ЂА У ИСТО­РИЈ­СКОМ
ЈЕЗГРУ ТРЕ­БИ­ЊА

Апстракт

Физич­ко окру­же­ње више­стру­ко ути­че на изград­њу иден­ти­те­та зајед­ни­це. Тре­би­ње у

послед­ње вре­ме оку­пља све већи број посе­ти­ла­ца раз­ли­чи­тог поре­кла, наци­о­нал­не
при­пад­но­сти, насле­ђе­них вред­но­сти, иде­ја и рели­ги­ја, па је интер­пре­та­ци­ја посто­је­ћих
кул­тур­но-исто­риј­ских про­стор­них цели­на од кључ­не важно­сти како би се кори­сни­ци­ма
пону­ди­ла сна­жна интер­ак­ци­ја са забо­ра­вље­ном тра­ди­ци­јом, карак­те­ри­стич­ном кул­ту­
ром места, погле­ди­ма на живот, обра­сци­ма пона­ша­ња и живот­ним сти­ло­ви­ма наро­да,
те очу­ва­ле мате­ри­јал­на и нема­те­ри­јал­на башти­на.
Пред­мет истра­жи­ва­ња је Гор­ња чар­ши­ја, након Ста­рог гра­да нај­ста­ри­ји део Тре­би­ња,
изу­зе­тан при­мер тра­ди­ци­о­нал­ног насе­ља које је задр­жа­ло извор­ну про­стор­ну орга­ни­за­
ци­ју и гра­ди­тељ­ски фонд из ото­ман­ског и аустро­у­гар­ског пери­о­да. Наста­ла је дола­ском
сиро­ма­шних мусли­ман­ских поро­ди­ца, које су, као сво­ја скло­ни­шта, гра­ди­ле тро­шне
уџе­ри­це, да би се, с вре­ме­ном, фор­ми­ра­ла каскад­на, густо зби­је­на про­стор­на струк­
ту­ра, сачи­ње­на од мањих, каме­ном гра­ђе­них, тра­ди­ци­о­нал­них обје­ка­та, у непра­вил­ној
матри­ци уских сока­ка и ска­ли­на. Иако вео­ма вред­но, наве­де­но насе­ље гото­во да није
рани­је изу­ча­ва­но, те не посто­је пода­ци о њему. Већи­на обје­ка­та је у руше­ви­на­ма, пот­
пу­но оро­ну­ла и напу­ште­на.
Овим радом се жели допри­не­ти интер­по­ла­ци­ји кул­тур­ног насле­ђа у савре­ме­не токо­ве
живо­та и упо­тре­бе про­сто­ра, кроз аде­кват­ну интер­пре­та­ци­ју истог, која ће помо­ћи бољем
раз­у­ме­ва­њу зна­ча­ја науч­не и обра­зов­не пору­ке кул­тур­ног насле­ђа, њего­ве важно­сти
у про­це­су одр­жи­вог раз­во­ја и кул­тур­ног тури­зма, њего­вог еко­ном­ског потен­ци­ја­ла, а
посеб­но њего­вог значајa у про­це­су инклу­зи­је, како би било доступ­но сви­ма.

Кључ­не ре­чи: гра­ди­тељ­ско насле­ђе, тра­ди­ци­о­нал­ни мате­ри­ја­ли, архи­тек­ту­ра меди­

те­ран­ског зале­ђа, интер­пре­та­ци­ја гра­ди­тељ­ског насле­ђа, кул­тур­но-одр­жи­ви тури­зам

250 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Sandra Tatar, MSc in Architecture
Trebinje, Republika Srpska, Bosnia and Herzegovina
samardzicsandra@yahoo.com

URBAN RENEWAL AND REVITALIZATION OF

ARCHITECTURAL HERITAGE IN THE HISTORIC
CORE OF TREBINJE

Abstract

Built environment impacts the identity of a community in many ways. Trebinje attracts a
growing number of visitors of different origins, nationalities, inherited values, ideas, and
religions, therefore the interpretation of the existing cultural and historical sites there is
crucial for offering those visitors a strong interaction with the forgotten tradition, spirit of
the place, views of life, patterns of behaviour, and lifestyles of the people, and preserving
its tangible and intangible heritage.
The subject of the research is the Upper Bazaar, which after the Old Town is the oldest
neighbourhood of Trebinje, a traditional one, with the preserved original spatial organization
and facilities from the Ottoman and Austro-Hungarian periods. It came into being with the
arrival of poor Muslim families, who built slums that over time turned into the cascading,
condensed spatial units, made up of small, traditional stone buildings scattered around the
irregular matrix of narrow streets and stairs. Although highly valuable, the neighbourhood
was rarely studied before if ever, and no data of the research have been preserved. Most of
the original structures are in ruins, completely damaged and abandoned.
This paper aims to contribute to the interpolation of cultural heritage into modern life and
the way of using space by means of an adequate interpretation of it that will help to better
understand the importance of the scientific and educational aspects of cultural heritage,
its importance for sustainable development, cultural tourism, economy, and especially the
process of inclusion, in order to be made available to all.

Keywords: architectural heritage, traditional materials, architecture of the Mediterranean

hinterland, interpretation of architectural heritage, sustainable cultural tourism

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 251

С. Татар

Увод

Ду­го­роч­но и са­др­жај­но исто­риј­ско пам­ће­ње и до­жи­вља­ва­ње гра­до­ва, као и ства­

ра­ње сли­ке о ме­сти­ма, од­раз је њи­хо­вог кул­тур­ног бо­гат­ства, ко­је се огле­да у ра­зно­
ли­ким на­ци­о­нал­ним, ре­ги­о­нал­ним, ау­тох­то­ним и ло­кал­ним, ма­те­ри­јал­ним и не­ма­те­
ри­јал­ним вред­но­сти­ма.
Рад се за­сни­ва на ана­ли­зи пред­мет­ног гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа, о ко­јем го­то­во да
не по­сто­је пи­са­ни по­да­ци, те про­у­ча­ва­њу на­чи­на ње­го­ве ту­ри­стич­ке ин­тер­пре­та­ци­је,
кроз оства­ри­ва­ње емо­ци­о­нал­не и ин­те­лек­ту­ал­не ве­зе из­ме­ђу по­се­ти­ла­ца и пред­ме­та
ин­тер­пре­та­ци­је, од­но­сно ду­бље раз­у­ме­ва­ње и до­жи­вљај истин­ског зна­ча­ја на­сле­ђа
– љу­ди, ам­би­је­на­та, до­га­ђа­ја и пред­ме­та из про­шло­сти и са­да­шњо­сти. Ис­тра­жи­ва­
ње при­ка­зу­је одр­жи­во раз­ма­тра­ње на­ве­де­ног про­сто­ра кроз при­ла­го­ђа­ва­ње но­вих
функ­ци­ја и са­др­жа­ја ак­ту­ел­ним по­тре­ба­ма, као и по­ве­ћа­ње до­ступ­но­сти це­ло­куп­ног
про­сто­ра свим ко­ри­сни­ци­ма, без об­зи­ра на њи­хо­ве пси­хо­фи­зич­ке спо­соб­но­сти.
С об­зи­ром на то да Тре­би­ње, из го­ди­не у го­ди­ну, оку­пља све ве­ћи број по­се­ти­ла­ца
раз­ли­чи­тог по­ре­кла, на­ци­о­нал­не при­пад­но­сти, на­сле­ђе­них вред­но­сти, иде­ја и ре­ли­ги­
ја, нео­п­ход­но је фор­ми­ра­ти про­стор ко­ји ће ко­ри­сни­ци­ма по­ну­ди­ти сна­жну ин­тер­ак­ци­ју
са за­бо­ра­вље­ном тра­ди­ци­јом, ка­рак­те­ри­стич­ном кул­ту­ром ме­ста, по­гле­ди­ма на жи­вот,
обра­сци­ма по­на­ша­ња и жи­вот­ним сти­ло­ви­ма на­ро­да, те на тај на­чин очу­ва­ти ње­го­ву
ма­те­ри­јал­ну и не­ма­те­ри­јал­ну ба­шти­ну. Тре­ба да се за­до­во­ље по­тре­бе и зах­те­ви при­
вре­ме­них по­се­ти­ла­ца, тј. ту­ри­ста, ду­го­роч­но одр­жи ква­ли­тет жи­во­та и ра­да стал­них
ко­ри­сни­ка пред­мет­ног про­сто­ра, те бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма омо­гу­ћи да на на­сле­ђе­ним
и ство­ре­ним ре­сур­си­ма на­ста­ве да раз­ви­ја­ју кул­ту­ру и ту­ри­зам.

Исто­риј­ски осврт на на­ста­нак и раз­вој гра­да

Град Тре­би­ње се на­ла­зи на крај­њем ју­гу Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, и у са­ста­ву је ен­ти­

те­та Ре­пу­бли­ке Срп­ске. На раз­вој и ток исто­ри­је гра­да ути­ца­ли су ње­гов ге­о­граф­ски
по­ло­жај на ра­срк­сни­ци тр­го­вач­ких пу­те­ва, бли­зи­на мо­ра, под­не­бље и кли­мат­ско обе­
леж­је. На овим про­сто­ри­ма не по­сто­је на­ла­зи­шта ко­ја би по­твр­ди­ла да су их на­се­ља­
ва­ли чо­по­ри пр­вих пра­љу­ди. На­и­ме, мно­го је ве­ро­ват­ни­је да су на­се­ље­ни ка­сни­је, у
оном тре­нут­ку у ко­јем су на­ста­ли по­вољ­ни усло­ви за жи­вот.
Ка­ме­но до­ба оста­ви­ло је чи­тав низ зна­чај­них на­ла­зи­шта ко­ја све­до­че о по­чет­ку
оку­пља­ња љу­ди у од­ре­ђе­не ви­до­ве ор­га­ни­зо­ва­них гру­па. Пр­ви исто­риј­ски по­да­ци
по­чи­њу с Или­ри­ма, ко­ји су се до­се­ли­ли још у X ве­ку пре но­ве ере. Осим гроб­ни­ца,
не­ма по­да­та­ка ни на­ла­зи­шта ко­ја би по­ка­за­ла да је ду­ги бо­ра­вак Или­ра на овом
про­сто­ру оста­вио и не­ко гра­ђе­но на­се­ље. Ка­сни­јим рим­ским осва­ја­њи­ма, кра­јем III
ве­ка пре но­ве ере, овај про­стор ула­зи у са­став рим­ске про­вин­ци­је Дал­ма­ци­је. Пр­ви
Сло­ве­ни се на гра­ни­ца­ма Рим­ског цар­ства по­ја­вљу­ју још кра­јем IV ве­ка, али у ве­ћим
гру­па­ма до­ла­зе тек у пр­вој по­ло­ви­ни VI ве­ка, пр­вен­стве­но ра­ди сти­ца­ња пле­на у
за­ро­бље­ни­ци­ма, сто­ци, хра­ни, итд., да би се тек ка­сни­је ја­ви­ла по­тре­ба за стал­ним
на­ста­њи­ва­њем. Тра­ву­ни­ја или Тре­бињ­ска област је јед­на од пр­вих те­ри­то­ри­јал­но-

252 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

-по­ли­тич­ких је­ди­ни­ца, фор­ми­ра­них по до­се­ља­ва­њу Сло­ве­на на Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во.
До XI ве­ка игра­ла је зна­чај­ни­ју уло­гу од су­сед­них обла­сти Ду­кље и Ра­шке, под чи­ју
власт је ка­сни­је пот­па­ла. Тре­би­ње из­ла­зи из са­ста­ва срп­ске др­жа­ве 1377. го­ди­не и
по­ста­је пр­ви, ка­сни­је и нео­дво­ји­ви, део бо­сан­ске др­жа­ве. Ста­ра област Тра­ву­ни­ја је
не­ста­ла, а са­вре­ме­ни до­га­ђа­ји је ви­ше не по­ми­њу ни као зна­чај­ну тра­ди­ци­ју, и Тре­
би­ње чи­не са­мо ме­сто и жу­па око ње­га.2 Па­дом Бо­сне под осман­ску власт 1463. го­ди­
не, Тре­би­ње је убр­зо (1470) ушло у са­став осман­ске вој­не упра­ве, ка­да је фор­ми­ран
Хер­це­го­вач­ки сан­џак. Ши­ре­њем исла­ма, ши­ри­ле су се и ислам­ска кул­ту­ра, про­све­та,
књи­жев­ност и ар­хи­тек­ту­ра. Осман­ско цар­ство, јед­на од нај­ја­чих по­ли­тич­ких си­ла ко­је
су то­ком ду­гог пе­ри­о­да ути­ца­ле на исто­ри­ју ју­го­и­сточ­не Евро­пе, све до по­чет­ка XX
ве­ка, би­ло је нај­ве­ћа по­ли­тич­ка ор­га­ни­за­ци­ја у овом ре­ги­о­ну.1
Пр­ве ур­ба­не кон­ту­ре град по­при­ма у сред­њем ве­ку, а 1696. го­ди­не по­чи­ње град­ња
зи­ди­на и ја­ких ку­ла, др­жав­не Ха­џи­ха­са­но­ви­ће­ве и Са­ра­џи­ће­ве. Уве­рив­ши се убр­зо
да но­во утвр­ђе­ње ни­је до­вољ­но ве­ли­ко и ја­ко за од­бра­ну, Осман-па­ша Ре­сул­бе­го­вић,
1706. го­ди­не, око ста­ри­јег утвр­ђе­ња, гра­ди про­стра­ни­ју твр­ђа­ву са че­ти­ри ја­ке ку­ле.
У том тре­нут­ну по­чи­ње из­град­ња тре­бињ­ског Ста­рог гра­да.2

На­ста­нак Гор­ње чар­ши­је

Гор­ња чар­ши­ја, на­ког Ста­рог гра­да, пред­ста­вља нај­ста­ри­је на­се­ље у Тре­би­њу.

Прет­по­ста­вља се да је на­ста­ла до­ла­ском си­ро­ма­шних му­сли­ман­ских по­ро­ди­ца, ко­је
су, као сво­ја скло­ни­шта, нај­пре гра­ди­ле тро­шне уџе­ри­це. С вре­ме­ном се фор­ми­ра­ла
ка­скад­на, гу­сто зби­је­на, про­стор­на струк­ту­ра, са­чи­ње­на од ма­њих, ка­ме­ном гра­ђе­
них, тра­ди­ци­о­нал­них обје­ка­та, у не­пра­вил­ној ма­три­ци уских со­ка­ка и ска­ли­на. Гор­ња
чар­ши­ја је из­у­зе­тан при­мер ау­тох­то­ног на­се­ља ко­је је за­др­жа­ло из­вор­ну про­стор­ну
ор­га­ни­за­ци­ју и гра­ди­тељ­ски фонд из ото­ман­ског и ау­стро­у­гар­ског пе­ри­о­да. Иа­ко ве­о­
ма вред­но, с ра­зних аспе­ка­та ва­ло­ри­за­ци­је, пред­мет­но на­се­ље го­то­во да ни­је ра­ни­је
из­у­ча­ва­но, те не по­сто­је по­у­зда­ни по­да­ци о ње­му. Ве­ћи­на обје­ка­та је у ру­ше­ви­на­ма,
пот­пу­но оро­ну­ла и на­пу­ште­на. Про­ла­зни­ка го­то­во да и не­ма, осим не­ко­ли­ци­не по­ро­
ди­ца ко­је још увек ста­ну­ју у до­тра­ја­лим ку­ћа­ма. Пр­во­бит­на на­ме­на ве­ћи­не обје­ка­та
гра­ди­тељ­ског ко­млек­са би­ла је ин­ди­ви­ду­ал­но по­ро­дич­но ста­но­ва­ње, иа­ко они про­
стор­но и функ­ци­о­нал­но не за­до­во­ља­ва­ју по­тре­бе да­на­шњег чо­ве­ка. У јед­ном де­лу
из­гра­ђе­не фи­зич­ке струк­ту­ре по­сто­ја­ле су за­нат­ска и уго­сти­тељ­ска де­лат­ност.
До­дир Ис­то­ка и За­па­да усло­вио је пре­пли­та­ње број­них ра­зно­ли­ко­сти на под­руч­ју
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. За­на­ти су пра­ти­ли по­тре­бе љу­ди кроз вре­ме, раз­ви­ја­ју­ћи се
са кул­тур­ног, умет­нич­ког, тех­нич­ко-тех­но­ло­шког и на­уч­ног аспек­та, и би­ли прот­ка­ни
оби­ча­ји­ма на­ро­да ко­ји су про­ла­зи­ли, за­др­жа­ва­ли се или упра­вља­ли овом те­ри­то­
ри­јом. Пр­ви по­зна­ти за­на­ти ко­ји се ја­вља­ју на овим про­сто­ри­ма би­ли су по­ве­за­ни с
по­тре­ба­ма вој­ске, као што су ко­ва­чи, са­бља­ри, чи­зма­ри, ће­бар­џи­је, ме­са­ри, пе­ка­ри,
бо­за­џи­је, итд. Та­ко­ђе, по­ми­њу се и му­таб­џи­је, бра­ва­ри, зи­да­ри, ка­зан­џи­је, ку­јун­џи­
је и па­пу­џи­је. По­чет­ком XVI ве­ка ја­вља­ју се за­на­ти као што су кан­тар­џи­је, сај­џи­је,
јор­ган­џи­је, аба­џи­је – че­шља­ри. Кра­јем XIX ве­ка, ме­ђу нај­број­ни­ји­ма би­ли су са­ра­чи,

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 253

С. Татар

ка­зан­џи­је, ко­ва­чи и пе­ка­ри. За вре­ме Осман­ског цар­ства, за­на­ти су би­ли глав­на

го­спо­дар­ска гра­на у гра­до­ви­ма. До­ла­ском Ау­стро­у­гар­ске, ме­ња­ју се струк­ту­ра и вр­ста
за­на­та, оства­ру­ју се и но­ви тр­го­вач­ки пу­те­ви и на тр­жи­шту се ја­вља ин­ду­стриј­ски про­
из­ве­де­на ро­ба, до­ста јеф­ти­ни­ја, ма­сов­ни­ја од ро­бе про­из­ве­де­не у обр­ту. По­ја­вљу­ју се
ци­пе­лар­ски за­нат, кро­јач­ки, то­кар­ски, елек­три­чар­ско-ин­ста­ла­тер­ски, те ме­ха­ни­ча­ри
ра­зних стру­ка. У XX ве­ку, раз­во­јем ин­ду­стри­је и тр­жи­шта, по­је­ди­ни за­на­ти пот­пу­но
не­ста­ју, а они ко­ји су оп­ста­ли мо­ра­ли су се при­ла­го­ди­ти но­вом вре­ме­ну и тр­жи­шту.
На­кон Дру­гог свет­ског ра­та, раз­во­јем ин­ду­стриј­ске про­из­вод­ње и за­не­ма­ри­ва­њем
вред­но­сти руч­ног ра­да, про­из­во­ди ста­рих за­на­та, тра­ди­ци­о­нал­не за­нат­ске алат­ке и
ин­вен­тар по­је­ди­них за­нат­ских ра­ди­о­ни­ца до­би­ја­ју му­зе­о­ло­шки ка­рак­тер, по­ста­ју­ћи
сег­мент ма­те­ри­јал­не кул­тур­не ба­шти­не и све­до­чан­ство јед­ног вре­ме­на ко­је је не­ста­ло
у мо­дер­ни­за­ци­ји сва­ко­днев­ног жи­во­та.3 Про­цес ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је, на­уч­но­тех­но­ло­
шке ре­во­лу­ци­је, не­до­ста­так сред­ста­ва за по­чет­не по­слов­не ак­тив­но­сти, сред­ста­ва за
на­бав­ку опре­ме и обу­ке за по­че­так и ефи­ка­сни­је на­чи­не ра­да, не­до­ста­так тр­жи­шта,
сла­бо раз­ви­јен ту­ри­зам и не­до­ста­так ин­те­ре­со­ва­ња мла­дих, са­мо су не­ки од узро­ка
ко­ји су усло­ви­ли не­ста­ја­ње за­нат­ске де­лат­но­сти. Ни­су сви од на­ве­де­них за­на­та би­ли
за­сту­пље­ни у пред­мет­ном на­се­љу, али су сва­ка­ко ин­те­ре­сант­ни за раз­ма­тра­ње у
бу­ду­ћој ин­тер­пре­та­ци­ји истог.
Објек­ти у Гор­њој чар­ши­ји су јед­но­став­не ар­хи­тек­ту­ре, гра­ђе­ни ка­ме­ном, у ком­би­
на­ци­ји са др­ве­ним еле­мен­ти­ма ме­ђу­спрат­не и кров­не кон­струк­ци­је. Спрат­ност се кре­ће
из­ме­ђу П и П+1. Кров­ни по­кри­вач је од ка­ме­них пло­ча и цре­па. Уну­тар на­се­ља не по­сто­
ји мо­гућ­ност кол­ског са­о­бра­ћа­ја, јер се ком­плет­на ко­му­ни­ка­ци­ја од­ви­ја ска­ли­на­ма4.

Град­ња тра­ди­ци­о­нал­ним ма­те­ри­ја­ли­ма

Град­ња тра­ди­ци­о­нал­ним ма­те­ри­ја­ли­ма има­ла је свој раз­вој, ток, про­ме­не и

уса­вр­ша­ва­ње у скла­ду с вре­ме­ном и ци­ви­ли­за­циј­ским на­прет­ком. Уме­ће град­ње и
кон­струк­циј­ска ре­ше­ња за­ви­си­ли су од зна­ња ко­јим је рас­по­ла­га­ла од­ре­ђе­на дру­
штве­на за­јед­ни­ца. Тра­ди­ци­о­нал­не ку­ће, у тре­нут­ку у ко­јем су са­гра­ђе­не, би­ле су
скло­ни­ште за по­ро­ди­цу, ег­зи­стен­ци­јал­но ва­жне као во­да и ва­здух. Да­нас има­ју дру­
га­чи­је зна­че­ње, пред­ста­вља­ју кул­тур­ну ба­шти­ну и све­до­чан­ство на­чи­на на ко­ји су се
на­ши пре­ци сна­ла­зи­ли у бор­би за оп­ста­нак. Вред­ност тра­ди­ци­о­нал­ног гра­ди­тељ­ства
огле­да се пр­вен­стве­но у осла­ња­њу на рас­по­ло­жи­ве при­род­не ре­сур­се и ма­те­ри­ја­ле
окру­же­ња, што је ујед­но и ве­о­ма ва­жна еко­ло­шка ком­по­нен­та. Ис­тра­жи­ва­ни об­у­хват
при­па­да про­сто­ру ме­ди­те­ран­ског за­ле­ђа, ко­је од­ли­ку­ју јед­но­став­не ар­хи­тек­тон­ске
фор­ме, зи­да­не ка­ме­ном. Кон­струк­тив­на ре­ше­ња, ма­те­ри­јал и функ­ци­ја за­др­жа­ли
су се и очу­ва­ли то­ком ду­гих раз­до­бља и да­ју по­се­бан иден­ти­тет ме­сту. Са­вре­ме­на
ак­тив­на за­шти­та има дво­стру­ки циљ – да трај­но за­шти­ти кул­тур­не по­тен­ци­ја­ле
гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа и да оси­гу­ра раз­вој од­го­ва­ра­ју­ћих функ­ци­ја у ње­му. Објек­ти
мо­ра­ју по­ка­зи­ва­ти сво­је вре­ме град­ње, али с по­што­ва­њем про­стор­но-вре­мен­ске
ком­по­нен­те ста­рог де­ла на­се­ља. Но­ви еле­мен­ти се не сме­ју на­ме­та­ти, ни­ти пре­у­зе­ти
при­о­ри­тет, глав­ни ути­сак.

254 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Основ­ни ма­те­ри­ја­ли ко­ји­ма се гра­ди­ло на про­сто­ру ме­ди­те­ран­ског за­ле­ђа би­ли су
ка­мен и др­во, ка­мен за зи­да­ње и по­кри­ва­ње ар­хи­тек­тон­ских зда­ња, а др­во за из­ра­ду
по­до­ва, ме­ђу­спрат­них и кров­них кон­струк­ци­ја. Док се код кла­сич­ног на­чи­на град­ње
ка­мен ко­ри­стио као основ­ни, но­си­ви еле­мент, или се при­ме­њи­вао у ве­о­ма де­бе­лим
пло­ча­ма за об­ла­га­ње, у да­на­шње вре­ме он углав­ном слу­жи као де­ко­ра­тив­но-за­штит­
на обло­га кон­струк­ци­ја из­ве­де­них од дру­гих ма­те­ри­ја­ла. Ка­мен за град­њу ку­ћа ва­ђен
је у око­ли­ни, у ма­њим ка­ме­но­ло­ми­ма, и ни­је увек био истог ква­ли­те­та. За стам­бе­не
ку­ће је не­што бо­ље об­ра­ђи­ван, док је за по­моћ­не гра­ђе­ви­не об­ра­да че­сто би­ла знат­но
јед­но­став­ни­ја. Тех­ни­ка екс­пло­а­та­ци­је ка­ме­на је ве­о­ма ста­ра и ни­је се мно­го ме­ња­ла
до по­ја­ве екс­пло­зи­ва. За­сни­ва­ла се на це­па­њу при­род­них сте­на пу­тем ме­тал­них кли­
но­ва или кли­но­ва од др­ве­та, ко­ји су уба­да­ни у ру­пе и на­та­па­ни во­дом, што је иза­зи­
ва­ло по­ве­ћа­ње за­пре­ми­не др­ве­ног кли­на, а за­тим и це­па­ње ка­ме­них сте­на у бло­ко­ве
же­ље­них ди­мен­зи­ја.5 Креч је јед­но од нај­ста­ри­јих ве­зи­ва и има мно­го­стру­ку при­ме­ну:
као гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­јал за мал­те­ре, за бе­ље­ње ку­ћа и као дез­ин­фек­ци­о­но сред­
ство – до­да­так мо­дрој га­ли­ци за за­шти­ту ви­но­гра­да, или за су­зби­ја­ње не­при­јат­них
ми­ри­са из упој­них ја­ма у ко­је се оба­вља ну­жда.

Основ­ни еле­ме­нти тра­ди­ци­о­нал­них гра­ђе­ви­на

Зи­до­ви тра­ди­ци­о­нал­них гра­ђе­ви­на у по­чет­ку су би­ли ве­о­ма ма­сив­ни, де­бљи­не

и до је­дан ме­тар, да би се с вре­ме­ном њи­хо­ва де­бљи­на по­сте­пе­но сма­њи­ла до око
50 cm. Са­сто­ја­ли су се од два ли­ца, из­ве­де­на од круп­ни­јих ко­ма­да ка­ме­на, и ис­пу­не,
ра­ђе­не од не­што сит­ни­јег ма­те­ри­ја­ла. Вањ­ско ли­це, ви­дљи­во на фа­са­ди обје­ка­та, увек
је би­ло ква­ли­тет­ни­јег сло­га од уну­тра­шњег. Као основ­но ве­зив­но сред­ство ко­ри­шћен
је креч­ни мал­тер, ко­ји по­бољ­ша­ва ста­тич­ка свој­ства зи­да и чи­ни га не­про­пу­сним за
ве­тар и вла­гу. Са би­о­кли­мат­ског аспек­та, нај­зна­чај­ни­ји еле­мент тра­ди­ци­о­нал­них ку­ћа
су ма­сив­ни ка­ме­ни зи­до­ви, ко­ји има­ју ве­ли­ки то­плот­ни ка­па­ци­тет. У лет­њем пе­ри­о­ду
има­ју по­зи­ти­ван ефе­кат на кли­му уну­тра­шњег про­сто­ра због вре­мен­ског ка­шње­ња
про­ме­не уну­тра­шње тем­пе­ра­ту­ре у од­но­су на спо­ља­шње усло­ве. Не­до­ста­так ова­квих
зи­до­ва у зим­ском пе­ри­о­ду је та­кав да њи­хов то­плот­ни ка­па­ци­тет до­во­ди до по­тре­бе
за ве­ћом ко­ли­чи­ном енер­ги­је за за­гре­ва­ње, што је не­мо­гу­ће по­сти­ћи ко­ри­шће­њем
ог­њи­шта, ко­је се на­ла­зи са­мо у јед­ној про­сто­ри­ји.
Угло­ви ку­ћа, тзв. кан­ту­ни, из­во­ди­ли су се од ве­ћих и бо­ље об­ра­ђе­них ка­ме­них
бло­ко­ва, из кон­струк­тив­них раз­ло­га, од­но­сно по­ве­зи­ва­ња зи­до­ва на нај­о­се­тљи­ви­
јим де­ло­ви­ма.
Су­ла­ри,6 од­но­сно вол­те, пред­ста­вља­ли су нај­до­ми­нант­ни­је де­ло­ве ку­ће. Пр­вен­
стве­но су по­ве­зи­ва­ли са­др­жа­је при­зе­мља са спра­том. Че­сто по­зи­ци­о­ни­ра­ни на ју­жној
стра­ни ку­ће (вр­ло рет­ко на ис­точ­ној или за­пад­ној), шти­те улаз од пре­ко­мер­ног за­гре­
ва­ња. Са дру­ге стра­не, то­ком зи­ме, сун­че­ви зра­ци па­да­ју ни­ско и про­ди­ру у ду­би­ну
про­сто­ра ис­под со­ла­ра, па су же­не мо­гле ту да се­де, сун­ча­ју се и оба­вља­ју сво­је уо­би­
ча­је­не зим­ске по­сло­ве (пре­ду, пле­ту и сл.). Те­ра­са со­ла­ра је не­ка­да би­ла нат­кри­ве­на,
за­шти­ће­на ло­зом или пот­пу­но отво­ре­но сте­пе­ни­ште.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 255

С. Татар

Про­зо­ри тра­ди­ци­о­нал­не ар­хи­тек­ту­ре су би­ли ма­ли, скром­них ди­мен­зи­ја, у по­чет­

ку за­тва­ра­ни јед­но­кил­ним др­ве­ним кап­ци­ма пре­ма уну­тра, да би се ка­сни­је, кра­јем
XIX, од­но­сно по­чет­ком XX ве­ка, с по­ја­вом ста­кла, фор­мат про­зо­ра не­што по­ве­ћао.
Би­ли су пра­во­у­га­о­ни, вер­ти­кал­но ори­јен­ти­са­ни, јед­но­стру­ки, дво­крил­ни. Кри­ла су би­ла
по­де­ље­на на два или три ок­на. С об­зи­ром на то да је зи­да­ње ка­ме­ном оте­жа­ва­ла и
успо­ра­ва­ла из­ра­да за­вр­ше­та­ка око про­зо­ра, због по­сти­за­ња бо­љег из­гле­да и лак­ше
град­ње, уз вањ­ске стра­не отво­ра у зи­до­ви­ма, угра­ђи­ва­ли су се фи­но до­те­ра­ни или
кле­са­ни ко­ма­ди, ко­ји су ме­ђу­соб­но спо­је­ни, чи­ни­ли оквир про­зо­ра. Из­ра­ђи­ва­ли су
се обич­но од че­ти­ри кле­са­на ко­ма­да ка­ме­на, по­ве­за­на и уси­дре­на у зи­до­ве че­лич­
ним тр­но­ви­ма. Вра­та су би­ла др­ве­на, с хо­ри­зон­тал­ном по­де­лом, са­чи­ње­на од да­са­ка
ши­ри­не 20 cm – 25 cm, за за­вр­шном зе­ле­ном об­ра­дом. Окви­ри вра­та из­ра­ђи­ва­ли су
се од ве­ћег бро­ја кле­са­ни­ка. Отво­ри за вра­та с ка­рак­те­ри­стич­ним ка­ме­ним окви­ри­ма,
за­вр­ше­ни су рав­но или луч­но. Окви­ри вра­та су че­сто би­ли стан­дар­ди­зо­ва­них ме­ра,
ко­је су ти­ме од­ре­ђи­ва­ле и ди­мен­зи­је са­мих отво­ра. Вра­та су би­ла јед­но­крил­на или
дво­крил­на. Код луч­них пор­та­ла, кри­ла су би­ла луч­но за­вр­ше­на, или рав­на, са одво­је­
ним по­лу­кру­жним де­лом из­над кри­ла. Глав­на ула­зна вра­та су са уну­тра­шње стра­не
обез­бе­ђи­ва­на не­ка­да и са ви­ше раз­ли­чи­тих за­тва­ра­ча.
Кро­ви­шта су углав­ном би­ла јед­но­став­на, а чи­нио их је низ др­ве­них ро­го­ва, за
слу­чај ве­ћих ра­спо­на по­ја­ча­них па­јан­том7. По сво­јој фор­ми, кро­ви­шта су нај­че­шће
дво­вод­на, а рет­ко јед­но­вод­на. За­сту­пље­ни по­кров од ка­ме­них пло­ча ни­је до­зво­ља­вао
дру­га­чи­је фор­ме, као што су че­тво­ро­вод­ни кро­во­ви и сл. Др­ве­ни ро­го­ви су са гор­ње
стра­не обич­но ле­тви­са­ни рас­по­ло­вље­ним гра­на­ма, чи­ме би се оси­гу­ра­ва­ло тре­ње и
спре­ча­ва­ло кли­за­ње ка­ме­ног по­кро­ва. За слу­чај ка­ме­них пло­ча ве­ли­ких фор­ма­та,
ка­кви се на­ла­зе у при­ро­ди, ле­тви­са­ње ни­је би­ло по­треб­но. Кров­ни по­кри­вач од тан­ких
ка­ме­них пло­ча, це­па­них дуж при­род­них дис­кон­ти­ну­и­те­та, од­но­сно сло­је­ва, пред­ста­вља
ау­тох­то­ну осо­би­ну ме­ди­те­ран­ске ар­хи­тек­ту­ре. Иа­ко је ка­ме­ни по­кров дао ви­зу­ел­ни
пе­чат објек­ти­ма овог под­не­бља, до да­нас је са­чу­ван ве­о­ма ма­ли број та­квих обје­ка­та.
На стам­бе­ним објек­ти­ма ка­ме­не пло­че су об­ра­ђи­ва­не при­је по­ла­га­ња, ујед­на­ча­ван им
је об­лик ра­ди лак­шег и ефи­ка­сни­јег сла­га­ња. Та­кви су се кро­во­ви за­ли­ва­ли креч­ним
мал­те­ром. Тан­ки слој креч­ног мал­те­ра на по­вр­ши­ни ка­ме­не пло­че се с вре­ме­ном, под
ути­ца­јем угљен-ди­ок­си­да из ва­зду­ха, пре­тва­рао у кал­цит, шти­те­ћи ма­те­ри­јал ка­ме­них
по­кров­них пло­ча од ути­ца­ја ат­мос­фе­ри­ли­ја. Бе­ла бо­ја је ре­флек­то­ва­ла сун­че­ве зра­ке
и сма­њи­ва­ла за­гре­ва­ње кров­не кон­струк­ци­је. Ни­су се пре­ма­зи­ва­ли по­кро­ви ку­хи­ња
ка­ко би из­ме­ђу ка­ме­них пло­ча био омо­гу­ћен из­ла­зак ди­ма. Ка­ме­не пло­че су те­жак
и не­за­хва­лан по­кров, а под њи­хо­вим те­ре­том су кро­ви­шта про­па­да­ла. Раз­ли­ку­ју се
два на­чи­на по­кри­ва­ња, од­но­сно сла­га­ња ка­ме­них пло­ча, и то у хо­ри­зон­тал­ним и ди­ја­
го­нал­ним ре­до­ви­ма. Стре­хе се ја­вља­ју као јед­но­стру­ке обич­не, јед­но­стру­ке де­бе­ле,
дво­стру­ке с ма­ло уву­че­ним дру­гим ре­дом, дво­стру­ке с ма­ло из­ву­че­ним дру­гим ре­дом
пре­ко спо­је­ва стре­хе. По­чет­ком XX ве­ка, тра­ди­ци­о­нал­ни ка­ме­ни по­кров за­ме­њен је
цре­пом, чи­ме се знат­но сма­њу­је оп­те­ре­ће­ње на кров­ну кон­струк­ци­ју и про­ду­жа­ва
њен век тра­ја­ња. Са гор­њих зо­на кро­ви­шта ски­да­ју се ка­ме­не пло­че и по­том се ку­ће
по­кри­ва­ју цре­пом.

256 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Укра­си на тра­ди­ци­о­нал­ним ка­ме­ним ку­ћа­ма су скром­ни, јер је у усло­ви­ма си­ро­
ма­штва сва­ка ствар тре­ба­ло да има сво­је (функ­ци­о­нал­но) оправ­да­ње.
Ог­њи­шта (ко­ми­ни) нај­пре су се на­ла­зи­ла на сре­ди­ни про­сто­ри­је. Раз­во­јем ку­ће,
ка­да она ви­ше ни­је би­ла јед­но­про­стор­на, ог­њи­ште се по­ме­ра пре­ма јед­ном кра­ју
(зи­ду), али и да­ље оста­је сре­ди­ште оку­пља­ња, сим­бол по­ро­ди­це. Ку­хи­ња, као глав­на
кућ­на про­сто­ри­ја, у ве­ћи­ни кра­је­ва се на­зи­ва ку­ћом. Нај­при­ми­тив­ни­је ог­њи­ште се
са­сто­ји од ка­ме­на по­сло­же­ног укруг, на по­ду од на­би­је­не зе­мље. Не­што на­пред­ни­је
ре­ше­ње је ни­ско пра­во­у­га­о­но ог­њи­ште, у углу или уза зид, без по­себ­ног уре­ђа­ја за
од­во­ђе­ње ди­ма, ко­ји се про­вла­чи кроз слу­чај­не шу­пљи­не у кро­ву. Та­кво се ог­њи­
ште зи­да од ка­ме­на, а ло­жи­ште је од опе­ке (мо­же се ко­ри­сти­ти и на­би­је­на зе­мља),
јер би ка­мен од то­пло­те пу­цао. Да би се по­ја­чао про­пух и од­вод ди­ма, јед­на пло­ча
кро­ва при сле­ме­ну, из­над ог­њи­шта, мо­же се под­бо­чи­ти ка­ме­ном, а по­не­где се зи­да
ба­џа, ни­ски при­ми­тив­ни дим­њак, за­пра­во ви­ше отвор у кро­ву ко­ји из­гле­дом под­
се­ћа на дим­њак.8

Фак­то­ри и ри­зи­ци ко­ји угро­жа­ва­ју

гра­ди­тељ­ско на­сле­ђе

Гра­ди­тељ­ско на­сле­ђе угро­же­но је тра­ди­ци­о­нал­ним чи­ни­о­ци­ма де­гра­да­ци­је, али и

ево­лу­ци­јом дру­штве­ног и еко­ном­ског жи­во­та. Про­па­да­ње на­сле­ђа је ре­зул­тат де­ло­
ва­ња раз­ли­чи­тих фак­то­ра.
Је­дан од нај­че­шћих узро­ка про­па­да­ња свих ма­те­ри­ја­ла и кон­струк­ци­ја је­сте вла­га,
ко­ја има фи­зич­ко и хе­миј­ско деј­ство на спо­ме­ни­ке. Про­ме­не тем­пе­ра­ту­ре усло­вља­ва­
ју про­ме­не у ди­мен­зи­ја­ма ма­те­ри­ја­ла, чи­ме се ума­њу­је њи­хов ква­ли­тет. Уче­ста­лост
за­гре­ва­ња ути­че на спо­је­ве ми­не­рал­них зр­на, што до­во­ди до пу­ца­ња ма­те­ри­ја­ла.
Ши­ре­њем ле­да са сна­жним на­по­ни­ма ства­ра­ју се на­пр­сли­не и пу­ко­ти­не, од­ва­љу­
ју по­вр­шин­ски сло­је­ви фа­са­да и мр­ве мал­тер­не обло­ге. При се­зон­ским ци­клу­си­ма
смр­за­ва­ња и ото­пље­ња еро­зив­на деј­ства за­хва­та­ју све ду­бље сло­је­ве зи­да. Деј­ство
ва­тре мо­же би­ти по­губ­но за све ма­те­ри­ја­ле и кон­струк­ци­је, по­себ­но услед бр­зи­не
за­гре­ва­ња спо­ља­шњих по­вр­ши­на и на­глим ди­ла­та­ци­ја­ма во­лу­ме­на. Ми­кро­ор­га­ни­
зми де­лу­ју би­о­ло­шки на кул­тур­но-исто­риј­ске спо­ме­ни­ке, и то сво­јим про­дук­ти­ма на
ба­зи сум­по­ра или азо­та. На ма­те­ри­ја­ле ор­ган­ског по­ре­кла де­лу­ју бак­те­ри­је, пле­сни и
гљи­ве, а на ма­те­ри­ја­ле нео­р­ган­ског по­ре­кла ли­ша­је­ви, ал­ге и ма­хо­ви­на.9
Од сре­ди­не XX ве­ка, убр­за­но се од­ви­ја­ју кли­мат­ске про­ме­не, услед гло­бал­ног
за­гре­ва­ња, што има ди­рек­тан или ин­ди­рек­тан ути­цај на одр­жи­ви ту­ри­зам и кул­тур­но-
-исто­риј­ско на­сле­ђе. Ди­рект­ни кли­мат­ски ути­ца­ји од­но­се се на про­ме­ну ду­жи­не и
ква­ли­те­та ту­ри­стич­ке се­зо­не, по­себ­но на де­сти­на­ци­ја­ма ко­је се на­ла­зе на ве­ћој
ге­о­граф­ској ши­ри­ни и над­мор­ској ви­си­ни, за­тим по­ве­ћа­ње тро­шко­ва и узро­ко­ва­ње
по­ре­ме­ћа­ја у по­сло­ва­њу ту­ри­стич­ке тра­жње, због ви­ших мак­си­мал­них тем­пе­ра­ту­ра,
ве­ћег бро­ја да­на с троп­ским вру­ћи­на­ма, ве­ћег ин­тен­зи­те­та троп­ских ци­кло­на и до­ми­
нант­них ве­тро­ва, ин­тен­зив­ни­јих и ду­жих па­да­ви­на у јед­ним, од­но­сно су­ша у дру­гим
ре­ги­о­ни­ма. Ин­ди­рект­ни ути­ца­ји иза­зва­ни кли­мат­ским про­ме­на­ма ис­по­ља­ва­ју се кроз

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 257

С. Татар

по­ре­ме­ћа­је у жи­вот­ној сре­ди­ни, при­род­ном и кул­тур­ном на­сле­ђу, што мо­же зна­чај­но

ути­ца­ти на раз­вој ту­ри­зма на по­јед­ним про­сто­ри­ма.10
Не­ле­гал­на, не­план­ска и не­кон­тро­ли­са­на гра­ђе­вин­ска де­лат­ност усло­вља­ва гу­бље­
ње при­мар­не град­ске ма­три­це и ур­ба­не кон­цеп­ци­је, а са­мим тим опа­да и ква­ли­тет
основ­них еле­ме­на­та жи­во­та у гра­ду, сма­ње­на је без­бед­ност, те иш­че­за­ва ур­ба­ни
иден­ти­тет ме­ста. Про­цес ле­га­ли­за­ци­је бес­прав­но из­гра­ђе­них обје­ка­та по­спе­шу­је та­кав
на­чин град­ње. Ур­ба­ни ре­сур­си, одр­жи­ви и нео­др­жи­ви, по­ста­ју све угро­же­ни­ји. Уме­сто
са­вре­ме­них ви­зи­ја пла­ни­ра­ња гра­до­ва и очу­ва­ња кул­тур­не ба­шти­не, од­ви­ја се про­це­
ду­ра ве­ри­фи­ка­ци­је на­ста­лог ур­ба­ног ха­о­са. За пред­мет­ни об­у­хват не по­сто­ји аде­кват­
на план­ска до­ку­мен­та­ци­ја. Ак­ту­ел­ним ре­гу­ла­ци­о­ним пла­ном пред­ви­ђе­но је ру­ше­ње
ве­ћи­не ау­тох­то­них ка­ме­них гра­ђе­ви­на, без ика­кве оправ­да­не сту­ди­је и ва­ло­ри­за­ци­је.

Ин­тер­пре­та­ци­ја гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа

Ин­тер­е­пре­та­ци­ја гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа пред­ста­вља ду­го­тра­јан и увек не­до­вр­шен

про­цес омо­гу­ћа­ва­ња бо­љег раз­у­ме­ва­ња и истин­ског до­жи­вља­ја ње­го­вих вред­но­сти,
чи­ме се ујед­но по­ди­же и свест о за­шти­ти и очу­ва­њу истог. Ту­ри­стич­ка ин­тер­пре­та­
ци­ја мо­же би­ти по­сред­на и не­по­сред­на. Пре­ма Фри­ме­ну Тил­де­ну [Fre­e­man Til­den],
аме­рич­ком пи­сцу и но­ви­на­ру, јед­ном од тво­ра­ца овог пој­ма, ин­тер­пре­та­ци­ја на­сле­ђа
је „обра­зов­на ак­тив­ност ко­ја има за­да­так да ту­ма­чи на­сле­ђе јав­но­сти, пу­тем раз­ли­
чи­тих ме­ди­ја, у ком­би­на­ци­ји с не­по­сред­ним до­жи­вља­јем или до­ди­ром по­се­ти­ла­ца с
пред­ме­том ин­тер­пре­та­ци­је, на­сто­је­ћи при том да из­бег­не пу­ко на­бра­ја­ње су­во­пар­них
чи­ње­ни­ца“.11 Ор­га­ни­за­ци­ја Ин­тер­пре­та­ци­ја Ка­на­да (In­ter­pre­ta­tion Ca­na­da) на­во­ди да
ин­тер­пре­та­ци­ја пред­ста­вља би­ло ко­ји вид ко­му­ни­ка­ци­је осми­шљен са за­дат­ком да
ту­ма­чи при­род­но и кул­тур­но на­сле­ђе јав­но­сти, кроз не­по­сред­ни до­дир по­се­ти­ла­ца са
гра­ђе­ви­ном, ар­те­фак­том, при­род­ним и кул­тур­ним ло­ка­ли­те­том као пред­ме­том ин­тер­
пре­та­ци­је.12 Пред­мет ин­тер­пре­та­ци­је мо­гу би­ти сег­мен­ти ап­стракт­ног, не­ма­те­ри­јал­ног
на­сле­ђа, као што су мо­рал­не вред­но­сти и кул­ту­ра по­на­ша­ња, оби­ча­ји, ре­ли­гиј­ски
по­глед на свет с при­па­да­ју­ћим об­ре­ди­ма и ри­ту­а­ли­ма, му­зи­ка и плес, усме­на и пи­са­на
књи­жев­ност, кул­тур­на де­ша­ва­ња, исто­риј­ски до­га­ђа­ји, или ма­те­ри­јал­ног на­сле­ђа, као
што су раз­ли­чи­ти ар­те­фак­ти, гра­ђе­ви­не и кул­тур­ни ло­ка­ли­те­ти.
Ра­ди ту­ма­че­ња на­сле­ђа, ин­тер­пре­та­ци­ја се ко­ри­сти ра­зним из­ра­жај­ним сред­
стви­ма, као што су сли­ке, цр­те­жи, фо­то­гра­фи­је, ау­дио и ви­део ма­те­ри­ја­ли, мо­де­ли,
ма­ке­те, ре­пли­ке, ре­кон­струк­ци­је жи­во­та и ра­да по­је­ди­них ци­ви­ли­за­ци­ја, зна­ме­ни­тих
лич­но­сти, и сл., али не да би на­мет­ну­ла ми­шље­ње по­се­ти­о­ци­ма ни­ти да би да­ла
од­го­во­ре на сва кључ­на пи­та­ња у ве­зи с пред­ме­том ин­тер­пре­та­ци­је, већ са­мо да
би им пру­жи­ла на­го­ве­шта­је и под­ста­кла их на раз­ми­шља­ње, ука­зу­ју­ћи на број­не
раз­ло­ге очу­ва­ња и за­шти­те на­сле­ђа. Да би се успе­шно кре­и­ра­ла ту­ри­стич­ка ин­тер­
пре­та­ци­ја, нео­п­ход­но је про­ћи од­ре­ђе­не ко­ра­ке и од­го­во­ри­ти на пи­та­ња о то­ме шта
је пред­мет ин­тер­пре­та­ци­је, ко­ји су раз­ло­зи за њу, ко су уче­сни­ци у про­це­су ин­тер­
пре­та­ци­је и ко­ме је на­ме­ње­на, ко­ја се по­ру­ка пре­но­си по­се­ти­о­ци­ма, ко­ји су глав­ни
ци­ље­ви ин­тер­пре­та­ци­је, ко­ји вид ин­тер­пре­та­ци­је ће се ко­ри­сти­ти, на ко­ји на­чин ће

258 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

се ре­а­ли­зо­ва­ти, на ко­ји на­чин ће се из­вр­ши­ти ње­на ева­лу­а­ци­ја, те ка­ко се мо­же
по­бољ­ша­ти. По­сто­је два основ­на ви­да ту­ри­стич­ке ин­тер­пре­та­ци­је, и то по­сред­ни и
не­по­сред­ни. По­сред­на ту­ри­стич­ка ин­тер­пре­та­ци­ја од­но­си се на ту­ма­че­ње кул­тур­
ног на­сле­ђа пу­тем ин­стру­ме­на­та ко­ји оба­вља­ју уло­гу ин­тер­пре­та­то­ра у кон­так­ту с
по­се­ти­о­ци­ма (ау­дио-во­ди­чи, ау­дио-ви­зу­ел­ни ин­стру­мен­ти, ин­фо-па­нои, штам­па­не и
елек­трон­ске пу­бли­ка­ци­је и сл.). Не­по­сред­на ту­ри­стич­ка ин­тер­пре­та­ци­ја од­но­си се на
ту­ма­че­ње кул­тур­ног на­сле­ђа кроз ди­рект­ни кон­такт ин­тер­пре­та­то­ра с по­се­ти­о­ци­ма
(ин­тер­пре­та­тор у кла­сич­ној уло­зи, у уло­зи по­зна­те исто­риј­ске лич­но­сти, по­се­ти­о­ци
у уло­зи ин­тер­пре­та­то­ра).
Пу­те­ви кул­ту­ре од­ра­жа­ва­ју ди­на­мич­не со­ци­јал­не, еко­ном­ске, по­ли­тич­ке и кул­
тур­не раз­вој­не про­це­се и кре­та­ња ко­ја су ге­не­ри­са­ла кул­тур­ни ди­вер­зи­тет, мул­ти­ди­
мен­зи­о­нал­ну и кон­ти­ну­ал­ну раз­ме­ну до­ба­ра, иде­ја, зна­ња и вред­но­сти из­ме­ђу љу­ди,
др­жа­ва, ре­ги­ја или кон­ти­не­на­та у ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду на про­сто­ру ру­те, а
мо­гу­ће их је ре­пре­зен­то­ва­ти кул­тур­ним, при­род­ним, исто­риј­ским и не­ма­те­ри­јал­ним
на­сле­ђем и про­пра­ти­ти ком­плек­сни­јим, све­стра­ни­јим и пре­ци­зни­јим ту­ма­че­њем
исто­ри­је.13 Пу­те­ви кул­ту­ре за­сни­ва­ју се на кон­тек­сту, са­др­жа­ју, међук­ултуралности` и
ди­на­мич­но­сти окру­же­ња, а мо­гу се кла­си­фи­ко­ва­ти пре­ма про­стор­ном или кул­тур­ном
об­у­хва­ту, ци­ље­ви­ма или функ­ци­ји, вре­ме­ну тра­ја­ња, мор­фо­ло­шкој струк­ту­ри и при­
род­ном окру­же­њу. Па­ра­ме­три ко­ји ка­рак­те­ри­шу успе­шан пут кул­ту­ре су те­ма­ти­зо­ва­
ност, од­но­сно ја­сна те­ма, при­сут­ност ве­ћег бро­ја те­мат­ских атрак­ци­ја, као и по­је­ди­них
не­те­мат­ских, раз­ви­је­ност ту­ри­стич­ке ин­фра­струк­ту­ре и си­сте­ма за озна­ча­ва­ње пу­та,
до­бро осми­шљен си­стем ко­му­ни­ка­ци­је с по­тен­ци­јал­ним по­се­ти­о­ци­ма, те ин­сти­ту­ци­
о­на­ли­зо­ван си­стем упра­вља­ња и мар­ке­тин­га пу­та.

Про­стор­но-про­грам­ски кон­цепт

„Ло­ше је де­ло ба­ци­ти на зе­мљу пло­до­ве сво­јих пре­да­ка... То нас ума­њу­је.“14

Са­вре­ме­не ин­тер­вен­ци­је у исто­риј­ским це­ли­на­ма су не­из­бе­жне и не­по­врат­но

ме­ња­ју исто­ри­ју це­ли­на за сва­ко бу­ду­ће вре­ме. Пред­ви­ђа се об­но­ва и ожи­вља­ва­ње
за­бо­ра­вље­них зант­ских ра­ди­о­ни­ца, ва­жних за раз­вој и чу­ва­ње тра­ди­ци­је, умет­но­сти
и кул­ту­ре жи­вље­ња кроз исто­ри­ју. Ра­зно­ли­кост ста­рих за­на­та се спон­та­но утка­ла у
фак­то­ре ко­ји де­тер­ми­ни­шу кул­ту­ро­ло­шке обра­сце, ути­чу­ћи та­ко на на­ста­нак и раз­
вој кре­а­тив­ног де­ло­ва­ња кроз ве­ко­ве, кон­гло­ме­рат ни­ма­ло дис­тан­ци­ран од жи­во­та,
исто­риј­ских кре­та­ња, ре­ли­гиј­ских пре­пли­та­ња, је­зич­ких раз­ли­чи­то­сти и слич­но­сти.
Ши­рок ди­ја­па­зон за­ми­шље­них са­др­жа­ја, од из­ло­жбе­но-про­дај­них про­сто­ра,
за­нат­ских рад­њи, уго­сти­тељ­ских обје­ка­та, пре­ко еду­ка­тив­них ка­па­ци­те­та до сме­
штај­них је­ди­ни­ца, упот­пу­њу­је иде­ју о кон­стант­ној по­се­ће­но­сти и одр­жи­во­сти пред­
мет­ног про­сто­ра. Је­дин­стве­ни ам­би­јент при­род­них ма­те­ри­ја­ла у пот­пу­но­сти оди­
ше ду­хом Ме­ди­те­ра­на. По­тен­ци­ра­ње об­но­ве за­нат­ских рад­њи би, по­рес очу­ва­ња
иден­ти­те­та и кул­тур­не ба­шти­не, до­при­не­ло и кре­и­ра­њу но­вих рад­них ме­ста, кроз
ства­ра­ње про­из­во­да на­ме­ње­них ја­ча­њу ту­ри­стич­ке по­ну­де гра­да. Про­бле­ми ко­ји

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 259

С. Татар

се мо­гу ја­ви­ти у оства­ри­ва­њу ви­зи­је је­су тех­нич­ке те­шко­ће ре­ста­у­ра­ци­је, укла­па­

ње са­вре­ме­них еле­ме­на­та у исто­риј­ске сег­мен­те, ре­ша­ва­ње пи­та­ња вла­снич­ких
од­но­са, ре­гу­ла­ци­ја са­о­бра­ћа­ја, еду­ка­ци­ја ква­ли­фи­ко­ва­них спе­ци­ја­ли­ста за по­сло­ве
об­но­ве и ре­ви­та­ли­за­ци­је, обез­бе­ђи­ва­ње фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва и сл. По­сто­је­ћа
кон­фи­гу­ра­ци­ја те­ре­на Гор­ње чар­ши­је из­у­зет­но је зах­тев­на у по­гле­ду са­вла­да­ва­ња
вер­ти­кал­не де­ни­ве­ла­ци­је фи­зич­ке струк­ту­ре, те се на де­ло­ви­ма на­се­ља, на ко­ји­ма
про­стор не до­зво­ља­ва фор­ми­ра­ње ко­си­на од­го­ва­ра­ју­ћег на­ги­ба, пред­ла­же мон­та­жа
по­ди­зних плат­фор­ми за осо­бе с оте­жа­ним кре­та­њем. За раз­вој ту­ри­зма у при­хва­
тљи­вим гра­ни­ца­ма, ко­ри­сти се про­стор­но или вре­мен­ско зо­ни­ра­ње ту­ри­стич­ких
де­сти­на­ци­ја, ин­фор­ми­са­ње ту­ри­ста, ин­тер­пре­та­ци­ја атрак­тив­но­сти, ди­зајн и про­
мо­ци­ја раз­ли­чи­тих мо­да­ли­те­та кре­та­ња ту­ри­ста, за­тим под­сти­ца­ње це­ло­го­ди­шње
по­ну­де и сма­ње­ње, од­но­сно огра­ни­ча­ва­ње се­зон­ске кон­цен­тра­ци­је ту­ри­ста. Је­дан
од при­ме­ра пре­ко­ра­че­ња гра­нич­ног ка­па­ци­те­та, с трен­дом по­ра­ста бро­ја и оби­ма
пре­ко­ра­че­ња, је­сте Ве­не­ци­ја, где су не­га­тив­ни ути­ца­ји ма­сов­ног ту­ри­зма до­при­не­
ли еми­гра­ци­ји ло­кал­ног ста­нов­ни­штва из исто­риј­ског је­згра и на­ру­ша­ва­њу ур­ба­ног
иден­ти­те­та, са­ту­ра­ци­ји про­сто­ра, сма­ње­њу ква­ли­те­та ур­ба­ног жи­во­та и ква­ли­те­та
до­жи­вља­ја ту­ри­ста.
Сви ра­до­ви и гра­ђе­вин­ски де­та­љи на објек­ти­ма тре­ба да се из­во­де тра­ди­ци­о­нал­
ним ма­те­ри­ја­ли­ма, уз при­ме­ну тра­ди­ци­о­нал­них ти­по­ло­шких де­та­ља, и под над­зо­ром
струч­них ли­ца, на на­чин на ко­ји су то ра­ди­ли ста­ри гра­ди­те­љи. При­ли­ком вр­ше­ња
ин­тер­вен­ци­ја на гра­ди­тељ­ском на­сле­ђу, ве­о­ма је ва­жно аде­кват­но из­ве­сти кон­струк­
тив­не са­на­ци­је по­сто­је­ћих обје­ка­та, по­себ­но кров­не кон­струк­ци­је и кров­ног по­кри­ва­ча,
са­на­ци­ју или за­ме­ну про­зо­ра и вра­та, са­на­ци­је фа­са­да, као и об­но­ву и очу­ва­ње пар­тер­
не зо­не ку­ће, уз евен­ту­ал­но по­треб­не са­на­ци­је огра­де и по­пло­ча­ва­ња пар­це­ле. Та­ко­ђе,
зна­чај­но је за­др­жа­ва­ње га­ба­ри­та по­сто­је­ћих обје­ка­та, од­но­сно па­жљи­во про­јек­то­ва­
ње ар­хи­тек­тон­ских во­лу­ме­на но­вих, с ци­љем да се сва­ком ин­тер­вен­ци­јом до­при­не­се
по­сти­за­њу из­гле­да јед­не хо­мо­ге­не це­ли­не. С об­зи­ром на то, тре­ба да се ускла­де ви­си­не
но­вих обје­ка­та са оп­штом сли­ком на­се­ља, ка­ко би се из­бе­гло ре­ме­ће­ње по­сто­је­ће ви­зу­
ре. Тер­мо­и­зо­ла­ци­ја ко­ја се од­но­си и на но­ве и на по­сто­је­ће објек­те, а у ци­љу за­шти­те
ам­би­јен­тал­них вред­но­сти, тре­ба да се из­во­ди на уну­тра­шњој стра­ни фа­са­де, или у
је­згру зи­да. Од ве­ли­ког зна­ча­ја је и обез­бе­ђи­ва­ње па­сив­ног хла­ђе­ња обје­ка­та пу­тем
по­ста­вља­ња отво­ра, ко­ји би омо­гу­ћи­ли стру­ја­ње до­ми­нант­них ве­тро­ва кроз обје­кат,
док се аку­му­ли­ра­ње енер­ги­је сун­ца за па­сив­ни си­стем гре­ја­ња мо­же по­сти­ћи по­ста­
вља­њем аку­му­ла­ци­о­них ма­са од ка­ме­на и ка­ме­них пло­ча у по­ду обје­ка­та. Ре­ша­ва­ње
ен­те­ри­је­ра тре­ба да бу­де у од­го­ва­ра­ју­ћем од­но­су с објек­том у ко­јем се на­ла­зи, уз
мак­си­мал­но на­гла­ша­ва­ње ин­ди­ви­ду­ал­но­сти сва­ког од про­сто­ра, на­ро­чи­то уко­ли­ко се
по­ја­вљу­ју ту­ри­стич­ки са­др­жа­ји ка­ко би се на­гла­си­ла атрак­тив­ност ам­би­јен­та у про­сто­ру.

За­кључ­на раз­ма­тра­ња

Пред­у­слов по­зи­ци­о­ни­ра­ња ис­тра­жи­ва­ног про­сто­ра као кон­ку­рент­не и одр­жи­ве

де­сти­на­ци­је на до­ма­ћем, али и ме­ђу­на­род­ном тр­жи­шту, је­сте при­ме­на и при­ла­го­ђа­ва­

260 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

ње ис­ку­ста­ва раз­ви­је­них зе­ма­ља у ефи­ка­сни­јем упра­вља­њу и усме­ра­ва­њу одр­жи­вог
раз­во­ја ту­ри­зма. Кључ­на пи­та­ња по­ве­ћа­ња ефи­ка­сно­сти упра­вља­ња и усме­ра­ва­ња
одр­жи­вог раз­во­ја ту­ри­зма огле­да­ју се у уна­пре­ђе­њу за­кон­ског осно­ва, ко­ор­ди­на­
ци­ји и ин­те­гри­са­њу про­стор­но-план­ске до­ку­мен­та­ци­је, при­ме­ни мул­ти­сек­тор­ског
при­сту­па, обез­бе­ђи­ва­њу ши­ро­ког ди­ја­па­зо­на раз­ли­чи­тих по­др­шки, ин­фор­ми­са­њу,
пар­ти­ци­па­ци­ји и ко­о­пе­ра­ци­ји у про­це­су од­лу­чи­ва­ња и им­пле­мен­та­ци­је, те при­ме­ни
до­бро­вољ­них ин­стру­ме­на­та.
Мул­ти­сек­тор­ски при­ступ им­пле­мен­та­ци­ји план­ског осно­ва под­ра­зу­ме­ва ком­
би­на­ци­ју раз­ли­чи­тих сти­му­ла­тив­них и де­сти­му­ла­тив­них ме­ра и ин­стру­ме­на­та
оп­ште­е­ко­ном­ске, зе­мљи­шне, сек­тор­ских и дру­гих по­ли­ти­ка ускла­ђе­них с план­ском
до­ку­мен­та­ци­јом и при­ла­го­ђе­них те­мат­ским обла­сти­ма. Об­ли­ци др­жав­не по­мо­ћи у
ак­ти­ви­ра­њу и ин­тен­зи­ви­ра­њу одр­жи­вог ра­во­ја кул­тур­ног ту­ри­зма на пред­мет­ној
ту­ри­стич­кој де­сти­на­ци­ји мо­гу би­ти оства­ре­ни ком­би­на­ци­јом ме­ра и ин­стру­ме­на­та
фи­нан­сиј­ске по­ли­ти­ке – суб­вен­ци­је, по­вољ­не ка­мат­не сто­пе за ду­го­роч­не кре­ди­те,
уче­шће ак­циј­ског ка­пи­та­ла, ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је за из­град­њу са­о­бра­ћај­не, во­до­
при­вред­не и дру­ге ин­фра­струк­ту­ре, јав­них обје­ка­та и за ини­ци­јал­ни раз­вој ко­мер­
ци­јал­них са­др­жа­ја уз кон­це­си­је, спе­ци­јал­не га­ран­ци­је стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма и др.;
фи­скал­не по­ли­ти­ке – из­у­зе­ће од си­сте­ма ди­рект­них по­ре­за на од­ре­ђе­ни пе­ри­од,
олак­ши­це на ин­ди­рек­тан по­рез и др.; и зе­мљи­шне по­ли­ти­ке – при­ба­вља­ње ре­зер­
ви­са­ног зе­мљи­шта у јав­но/др­жав­но вла­сни­штво (јав­ну зе­мљи­шну бан­ку), ње­го­во
ин­фра­струк­тур­но опре­ма­ње и уре­ђе­ње ра­ди по­ну­де у за­куп или ста­вља­ња у про­мет
за раз­вој ту­ри­стич­ке по­ну­де.
Одр­жи­во ко­ри­шће­ње и за­шти­та бо­гат­ства кул­тур­но-исто­риј­ског на­сле­ђа, као
јед­ног од кључ­них по­тен­ци­ја­ла за одр­жи­ви раз­вој ту­ри­зма и ло­кал­них за­јед­ни­ца,
ди­рект­но про­из­и­ла­зи из при­сту­па за­шти­ти, пре­зен­та­ци­ји и ин­тер­пре­та­ци­ји кул­тур­них
до­ба­ра и аде­кват­ног упра­вља­ња ту­ри­стич­ких до­ба­ра кул­тур­ним на­сле­ђем. На­ве­
де­но се за­сни­ва на еко­ном­ској са­мо­о­др­жи­во­сти про­сто­ра, ула­га­њу де­ла при­хо­да
од ту­ри­зма у на­ста­вак ис­тра­жи­ва­ња и пре­зен­та­ци­ју но­вих обје­ка­та, обез­бе­ђи­ва­
њу еко­ло­шки при­хва­тљи­вих мо­да­ли­те­та при­сту­па, за­по­шља­ва­њу и еду­ка­ци­ји мла­
дих ло­кал­них струч­ња­ка и ан­га­жо­ва­њу ло­кал­них пред­у­зет­ни­ка у пру­жа­њу ту­ри­сти-
ч­ких услу­га и у ра­до­ви­ма на ис­тра­жи­ва­њу, из­град­њи и уре­ђе­њу фи­зич­ке струк­ту­ре,
пред­ви­ђе­ном ан­га­жо­ва­њу ло­кал­ног ста­нов­ни­штва у раз­во­ју сме­штај­них ка­па­ци­те­та
и пру­жа­њу по­мо­ћи у обез­бе­ђи­ва­њу раз­ли­чи­тих из­во­ра фи­нан­си­ра­ња, про­мо­ци­ји
кул­тур­них вред­но­сти про­сто­ра ор­га­ни­зо­ва­њем раз­ли­чи­тих кул­тур­них и еду­ка­тив­них
до­га­ђа­ја од ме­ђу­на­род­ног и на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја, са­рад­њи и обез­бе­ђи­ва­њу по­др­шке
на­ци­о­нал­ног ни­воа упра­вља­ња, ини­ци­ра­њу и ус­по­ста­вља­њу ме­ђу­на­род­не са­рад­ње.
По­зи­ци­о­ни­ра­ње град­ског ту­ри­зма за­ви­си­ће од одр­жи­во­сти и кон­ку­рент­но­сти ту­ри­
стич­ког про­из­во­да и град­ских де­сти­на­ци­ја, упра­вља­ња одр­жи­вим раз­во­јем гра­да и
град­ског ту­ри­зма, план­ског уре­ђе­ња, об­но­ве и ре­ви­та­ли­за­ци­је, за­шти­те и ја­ча­ња
ур­ба­ног и кул­тур­ног иден­ти­те­та, а ти­ме и по­ве­ћа­ња ње­го­ве атрак­тив­но­сти у од­но­су
на европ­ске ту­ри­стич­ке цен­тре.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 261

С. Татар

На­по­ме­не

1 Кorać, V. J. Tre­bi­nje : Isto­rij­ski pre­gled I : Pe­riod do do­la­ska Tu­ra­ka, I dio, Za­vi­čaj­ni mu­zej Tre­bi­nje,
Tre­bi­nje, 1966.
2 Haj­dur­pa­šić, R. Tre­binj­ska ka­pe­ta­ni­ja u od­bra­ni Her­ce­go­vi­ne, Sa­ra­je­vo, 1998.
3 Par­gan, M. Sta­ri i umjet­nič­ki za­na­ti u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Udru­že­nje obrt­ni­ka sta­ri i umjet­nič­ki za­na­ti
Obrt­nič­ke ko­mo­re Tu­zlan­skog kan­to­na, Tu­zla, 2012.
4 Ска­ли­на, -e ж. [i­tal. sca­li­no], по­кр. сте­пе­ник, сте­пе­ни­ца, ба­са­мак.
5 Pe­u­lić, Đ. Кonstruktivni ele­men­ti zgra­da : pr­vi i dru­gi dio, Cro­a­ti­ak­nji­ga, Za­greb, 2002, 120.
6 Су­лар, м., исто со­лар (лат. so­la­ris, пре­ма sol Сун­це), ти­пи­чан мо­тив на­род­ног гра­ди­тељ­ства, ма­ла
ка­ме­ном по­пло­ча­на ула­зна те­ра­са са сте­пе­ни­штем, спољ­њи осун­ча­ни про­стор ку­ће; не­где слар,
ба­ла­ту­ра, вол­та и сл.
7 Па­јан­та, др­ве­на гре­да ко­ја се по­ста­вља из­ме­ђу сва­ког па­ра кров­них ро­го­ва ве­ће ду­жи­не ка­ко би
спре­чи­ла њи­хо­во са­ви­ја­ње.
8 Šra­jer, F. Me­di­te­ran­ska ka­me­na ku­ća : teh­ni­ke grad­nje i ob­no­ve ka­me­ne ku­će, In­sti­tut za tu­ri­zam,
Za­greb, 2006.
9 Ву­че­но­вић, С. Ур­ба­на и ар­хи­тек­тон­ска кон­зер­ва­ци­ја : Том 1, Свет – Евро­па, Дру­штво кон­зер­ва­
то­ра Ср­би­је, Бе­о­град, 2004.
10 Cli­ma­te Chan­ge and To­u­rism – Re­spon­ding to Glo­bal Chal­len­ges, UN WTO, UNEP, 2006, 26 [in­ter­net], ava­
i­la­ble thro­ugh https://we­docs.unep.org/bit­stre­am/han­dle/20.500.11822/25945/1/cli­ma­te_to­u­rism.pd­f­
[17. 2. 2021]
11 Mak­sim, M., Pu­car, M., Mi­li­jić, S., Кorać, M. Odr­ži­vi raz­voj tu­ri­zma u Evrop­skoj uni­ji i Sr­bi­ji, In­sti­tut za
ar­hi­tek­tu­ru i ur­ba­ni­zam Sr­bi­j e, Be­o­grad, 2011, 302.
12 Isto, 302–310.
13 Mak­sim, M., Pu­car, M., Mi­li­jić, S., Кorać, M. Odr­ži­vi raz­voj tu­ri­zma u Evrop­skoj uni­ji i Sr­bi­ji, In­sti­tut
za ar­hi­tek­tu­ru i ur­ba­ni­zam Sr­bi­j e, Be­o­grad, 2011, 302–310; The ICO­MOS Char­ter on Cul­tu­ral Ro­u­
tes, Qu­e­bec [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh https://www.ico­mos.org­/ima­ges/DO­CU­MENTS/Char­ters/
cul­tu­ral­ro­u­tes_e.pdf [fe­bru­ar 2021]
14 Ре­чи фран­цу­ског гра­ди­те­ља мо­сто­ва По­ла Се­жур­неа [Paul Séjo­urné]. Goj­ko­vić, M. Sta­ri ka­me­ni
mo­sto­vi : ana­to­mi­j a, pa­to­lo­gi­j a, zaš­ti­ta, sa­na­ci­j a, kon­zer­va­ci­j a, Na­uč­na knji­ga, Be­o­grad, 1989, 6.

262 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 263
 711.417.2(497.11)
711.426.025(497.11)

Др Вла­да­на Пут­ник При­ца, науч­ни сарад­ник

Оде­ље­ње за исто­ри­ју умет­но­сти Фило­зоф­ског факул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Срби­ја
vla­da­na.put­nik@f.bg.ac.rs

ЖЕЛЕ­ЗНИЧ­КА КОЛО­НИ­ЈА У БЕО­ГРА­ДУ: ОД ВРТ­НОГ

ГРА­ДА ДО ПОСТ­МО­ДЕР­НОГ УРБА­НИ­ЗМА

Апстракт

У Бео­гра­ду је током тре­ће и четвр­те деце­ни­је два­де­се­тог века про­јек­то­ва­но неко­ли­ко

насе­ља с одли­ка­ма врт­ног гра­да енгле­ског урба­ни­сте Ебе­ни­зе­ра Хау­ар­да. Поред Котеж-
-Неи­ма­ра, Про­фе­сор­ске и Чинов­нич­ке коло­ни­је, које су биле пред­мет доса­да­шњих истра­
жи­ва­ња, Желе­знич­ка коло­ни­ја пред­ста­вља вре­дан при­мер овог кон­цеп­та, чији исто­ри­јат,
урба­ни­стич­ки раз­вој и архи­тек­ту­ра нису до сада били детаљ­ни­је истра­же­ни. Желе­знич­ка
коло­ни­ја је запо­че­та 1927. годи­не у непо­сред­ној бли­зи­ни желе­знич­ке ста­ни­це Кошут­њак,
за рад­ни­ке желе­зни­це а уз помоћ Мини­стар­ства сао­бра­ћа­ја. У првој фази њене изград­
ње уче­ство­ва­ли су мно­ги бео­град­ски архи­тек­ти, попут Фра­ње Урба­на и Дуј­ма Гра­ни­ћа.
Као што је био слу­чај и са дру­гим насе­љи­ма овог типа, куће су у Желе­знич­кој коло­ни­
ји поди­за­ли и при­пад­ни­ци дру­гих про­фе­си­ја. Међу­тим, као и у дру­гим бео­град­ским
коло­ни­ја­ма, у после­рат­ном пери­о­ду је нару­ше­на њихо­ва ори­ги­нал­на урба­на матри­ца
интер­по­ли­ра­њем стам­бе­них кула, да би кра­јем седам­де­се­тих и почет­ком осам­де­се­тих
годи­на ини­ци­јал­ни кон­цепт врт­ног гра­да у Желе­знич­кој коло­ни­ји био реин­тер­пре­ти­ран
у пост­мо­дер­ном духу архи­те­ка­та Миха­и­ла Чан­ка и Алек­сан­дра Ђоки­ћа. Циљ овог рада
је да при­ка­же урба­ни­стич­ке тран­сфор­ма­ци­је које су се оди­гра­ле на овом под­руч­ју, као
и да скре­не пажњу на вред­но­сти прво­бит­ног пла­на насе­ља и њего­ве архи­тек­ту­ре која
до сада није аде­кват­но вред­но­ва­на у исто­ри­о­гра­фи­ји.

Кључ­не речи: Желе­знич­ка коло­ни­ја, Бео­град, врт­ни град

264 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Vla­da­na Put­nik Pri­ca, PhD, Rese­arch Asso­ci­a­te
University of Belgrade – Faculty of Philosophy, Art History Department, Belgrade, Ser­bia
vla­da­na.put­nik@f.bg.ac.rs

RAIL­WAY COLONY IN BEL­GRA­DE: FROM A GAR­DEN CITY

TO A POST­MO­DERN URBAN SCHE­ME

Abstract

During the 1920s and 1930s, several neighbourhoods in Belgrade were designed according to
the principles of the English urban planner Ebenezer Howard. In addition to the already-well-
researched Kotež–Neimar, Professors’ Colony and Clerks’ Colony (the last two locally known
as Profesorska Kolonija and Činovnička Kolonija, respectively), the Railway Colony (locally
called Železnička Kolonija) is another valuable example of such concept, although its history,
urban development, and architecture have so far remained unexplored. The construction
of the Railway Colony began in 1927, close to the Košutnjak train station, with assistance
from the Ministry of Transportation, as a residential area intended for railway workers.
Many Belgrade architects participated in the first phase of its construction, such as Franjo
Urban and Dujam Granić. As was the case with other similar neighbourhoods, the Railway
Colony became home to people of other professions as well. However, as is also the case
with other such colonies throughout Belgrade, the original urban scheme was violated by
introducing residential skyscrapers, so the initial concept of a garden city was reinterpreted
in a postmodern manner by Mihailo Čanak and Aleksandar Đokić in the late 1970s and early
1980s. The main aim of this paper is to trace the urban transformations of this area, as well
as to draw attention to the values of the original plan for the neighbourhood, as well as its
architecture, which, to date, has been insufficiently appreciated in historiography.

Keywords: Railway Colony, Belgrade, garden city

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 265

В. Путник Прица

Увод

Услед све већег бро­ја ста­нов­ни­ка и убр­за­ног шире­ња гра­да, после Првог свет­ског
рата у Бео­гра­ду се гра­де прва план­ска насе­ља с циљем да се ста­нов­ни­ци­ма пру­жи
могућ­ност да ква­ли­тет­но живе у пре­сто­ни­ци ново­фор­ми­ра­не Кра­ље­ви­не Срба, Хрва­та
и Сло­ве­на­ца. Након Про­фе­сор­ске и Чинов­нич­ке, исто­ри­о­гра­фи­ји дале­ко позна­ти­јих
коло­ни­ја, на пери­фе­ри­ји Бео­гра­да је сре­ди­ном тре­ће деце­ни­је подиг­ну­та и Желе­зни-
ч­ка. Осим Дра­га­не Ћоро­вић, која је међу први­ма скре­ну­ла пажњу на посто­ја­ње Желе­
знич­ке коло­ни­је,1 исто­ри­о­гра­фи­ја се није детаљ­ни­је бави­ла исто­ри­ја­том овог насе­ља,
њего­вом архи­тек­ту­ром и урба­ни­змом. Иако до сада није била пред­мет моно­граф­ске
сту­ди­је и опсе­жни­је ана­ли­зе, Желе­знич­ка коло­ни­ја посе­ду­је исто­риј­ски, урба­ни­стич­ки
и архи­тек­тон­ски зна­чај због којег заслу­жу­је да буде подроб­ни­је вало­ри­зо­ва­на.

Фор­ми­ра­ње Желе­знич­ке коло­ни­је

Бео­град­ску желе­знич­ку мре­жу је после Првог свет­ског рата опслу­жи­ва­ло гото­во

2 000 слу­жбе­ни­ка и рад­ни­ка. Од тог бро­ја око 150 поро­ди­ца је живе­ло у желе­знич­ким
ста­но­ви­ма поред пру­ге, док је одре­ђен број слу­жбе­ни­ка био сме­штен у Желе­знич­кој
коло­ни­ји у Зему­ну.2 Као што је био слу­чај са дру­гим насе­љи­ма овог типа, ни Желе­
знич­ка коло­ни­ја није наста­ла као држав­ни про­је­кат, већ је ини­ци­ја­ти­ва поте­кла од
пен­зи­о­ни­са­ног начел­ни­ка Мини­стар­ства сао­бра­ћа­ја Лазе Ђор­ђе­ви­ћа.3 Мини­стар­ство
сао­бра­ћа­ја је ипак помо­гло ини­ци­ја­ти­ву отку­пи­шви 1924. годи­не од Бан­ке „Сла­ви­ја“
за 2.000.000 дина­ра земљи­ште на под­руч­ју Рако­ви­це које се нала­зи­ло у бли­зи­ни
локал­не желе­знич­ке ста­ни­це.4 Међу­тим, изград­ња коло­ни­је запо­че­та је тек 1927.
годи­не, захва­љу­ју­ћи зај­му Држав­не хипо­те­кар­не бан­ке.5 До 1932. годи­не у коло­ни­ји је
подиг­ну­то око 75 кућа, већ сле­де­ће годи­не тај број се попео на 100, да би се до 1937.
удво­стру­чио, када је коло­ни­ја има­ла 1 200 ста­нов­ни­ка.6
У коло­ни­ји нису живе­ли само обич­ни слу­жбе­ни­ци, већ и помоћ­ник гене­рал­ног
дирек­то­ра, неко­ли­ко начел­ни­ка и виших чинов­ни­ка. Као ини­ци­ја­тор изград­ње насе­ља,
Лаза Ђор­ђе­вић је био и пред­сед­ник Дру­штва за улеп­ша­ва­ње Желе­знич­ке коло­ни­је.7
Дру­штво се зала­га­ло за побољ­ша­ње усло­ва живо­та ста­нов­ни­штва у коло­ни­ји, првен­
стве­но на пољу инфра­струк­ту­ре. Упр­кос зала­га­њу Дру­штва, Општи­на је касни­ла десет
годи­на са уво­ђе­њем водо­во­да и кана­ли­за­ци­је у насе­ље, а Ули­ца Пере Вели­ми­ро­ви­ћа,
глав­на тран­сфер­за­ла насе­ља, кал­др­ми­са­на је тек 1932. годи­не.8 Ипак, јача­ње инфра­
струк­ту­ре насе­ља је интен­зи­ви­ра­но током четвр­те деце­ни­је. Изград­ња Oсновне шко­ле
„Ђура Јак­шић“ запо­че­та је 1933. годи­не.9 До коло­ни­је се дола­зи­ло возом, а 1934.
годи­не подиг­ну­та је нова желе­знич­ка ста­ни­ца Кошут­њак.10 У скло­пу насе­ља посто­ја­
ли су садр­жа­ји наме­ње­ни сло­бод­ном вре­ме­ну, попут соко­ла­не, кафа­не „Кошут­њак“,
пека­ре, бакал­ни­це, обу­ћа­ра и фри­зе­ра, а у цен­тру насе­ља један плац је био наме­њен
за пија­цу.11 Општи­на гра­да Бео­гра­да је 1936. годи­не у заку­пље­ној згра­ди Радо­са­ва
Мило­ше­ви­ћа отво­ри­ла Жан­дар­ме­риј­ску ста­ни­цу.12 Ипак, Општи­на није одо­бри­ла да
се у коло­ни­ји подиг­не црква за коју је удо­ви­ца Јеле­на Н. дони­ра­ла 300.000 дина­ра.

266 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 1. План Желе­знич­ке
коло­ни­је у окви­ру Пла­
на гра­да Бео­гра­да, 1943.
(извор: колек­ци­ја ауто­ра)

Сли­ка 2. Вила Лазе Ђор­ђе­ви­ћа на

углу Мати­је Гуп­ца и Вука­со­ви­ће­ве
ули­це, арх. Жар­ко Пајо­вић, 1932.
(извор: фото­гра­фи­ја ауто­ра)

Уме­сто у Желе­знич­кој коло­ни­ји, од тог нов­ца подиг­ну­та је црква у Рако­ви­ци. С дру­ге

стра­не, у пла­ну је била и изград­ња бол­ни­це Желе­знич­ког фон­да, која ника­да није
реа­ли­зо­ва­на.13 Годи­не 1937. Желе­знич­ка коло­ни­ја је про­ме­ни­ла назив у Желе­знич­ко
насе­ље Кошут­њак,14 а у јулу 1940. годи­не насе­ље је доби­ло и сво­ју ауто­мат­ску теле­
фон­ску пот­цен­тра­лу.15
Попут Про­фе­сор­ске и Чинов­нич­ке, и Желе­знич­ка коло­ни­ја је наста­ла пре­ма прин­
ци­пи­ма врт­ног гра­да.16 Иде­ја је била да се изгра­ди насе­ље које би било здра­во за
живот, са свим нео­п­ход­ним дру­штве­ним садр­жа­ји­ма. Ули­це су про­јек­то­ва­не ради­јал­но
и кону­сно у одно­су на фор­ми­ра­не трго­ве попут Мале Сла­ви­је, наста­ле сусти­ца­њем
пет ули­ца (сли­ка 1). Коло­ни­ју је окру­жи­вао, пре­ма Хау­ар­ду, оба­ве­зан заштит­ни зеле­
ни појас, који се састо­јао од Кошут­ња­ка, Лисич­јег пото­ка и Миља­ко­вач­ке шуме.17
Може се прет­по­ста­ви­ти да је један од директ­них узо­ра била и Желе­знич­ка коло­ни­ја
у Загре­бу, про­јек­то­ва­на и изгра­ђе­на изме­ђу 1923. и 1927. годи­не, тако­ђе по узо­ру на
кон­цепт врт­ног гра­да.18 Међу­тим, за раз­ли­ку од свих наве­де­них при­ме­ра, Желе­зни-
ч­ка коло­ни­ја у Бео­гра­ду није под­ра­зу­ме­ва­ла тип­ске про­јек­те поро­дич­них кућа, већ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 267

В. Путник Прица

је сва­ки вла­сник пла­ца анга­жо­вао архи­тек­ту пре­ма свом афи­ни­те­ту и могућ­но­сти­ма.

Резул­тат је визу­ел­но и стил­ски дале­ко ком­плек­сни­ја сли­ка насе­ља, која с дру­ге стра­
не, вари­ра и по ква­ли­те­ту.
У првој фази изград­ње нај­ма­ња повр­ши­на пар­це­ле је била 600 м са шири­ном
од 18 м, да би се од 1933. годи­не мини­мал­на повр­ши­на пове­ћа­ла на 1.000 м² са
20 м шири­не.19 До 1937. годи­не коло­ни­ја је зау­зи­ма­ла око 200.000 м².20 Прва фаза
изград­ње коло­ни­је је тра­ја­ла од 1928. до 1931. годи­не, када су куће махом поди­за­
ли чинов­ни­ци Дирек­ци­је желе­зни­це. Њихо­ве јед­но­по­ро­дич­не куће су углав­ном биле
при­зем­не, са четво­ро­вод­ним кро­вом и скром­ном деко­ра­ци­јом. Јед­но­став­на и нена­ме­
тљи­ва архи­тек­ту­ра, склад­но се укла­па­ла у урба­ни­зам врт­ног гра­да. Ауто­ри првих кућа
у Желе­знич­кој коло­ни­ји били су углав­ном инже­ње­ри или мање позна­ти архи­тек­ти,
попут Нико­ле Мате­ји­ћа, Мар­ка Бра­ди­ло­ви­ћа, Душа­на Дин­гар­ца и Милу­ти­на Јова­но­
ви­ћа.21 Годи­не 1931. наста­ју и прве виле у насе­љу. За раз­ли­ку од кућа подиг­ну­тих до
тада, виле је одли­ко­ва­ла упо­тре­ба рас­ко­шни­јих мате­ри­ја­ла, а њихо­ва архи­тек­ту­ра
је рефлек­то­ва­ла поло­жај инве­сти­то­ра. Вилу у Ули­ци Косте Жив­ко­ви­ћа 2, инспек­то­ра
Желе­знич­ке дирек­ци­је Бран­ка Петро­ви­ћа, про­јек­то­вао је архи­тек­та Јан­ко Шафа­рик
у духу фол­кло­ри­зма, с при­зе­мљем у рустич­ном каме­ну и док­са­том на спра­ту.22 Дру­
гу вилу је про­јек­то­вао архи­тек­та Дујам Гра­нић у Ули­ци Мати­је Гуп­ца 8 за Дими­три­ја
Кне­же­ви­ћа, помоћ­ни­ка Гене­рал­не дирек­ци­је Држав­не желе­зни­це.23 Сле­де­ће годи­не
је усле­ди­ла изград­ња виле Лазе Ђор­ђе­ви­ћа, осни­ва­ча Желе­знич­ке коло­ни­је, на углу
ули­ца Мати­је Гуп­ца и Вука­со­ви­ће­ве. Вилу је архи­тек­та Жар­ко Пајо­вић про­јек­то­вао
као углов­ни­цу с посеб­но истак­ну­тим про­стра­ним при­ла­зним сте­пе­ни­штем од вешта-
ч­ког каме­на (сли­ка 2).24 Прак­са изград­ње репре­зен­та­тив­них јед­но­по­ро­дич­них кућа у
Желе­знич­кој коло­ни­ји за више чинов­ни­ке и инже­ње­ре Мини­стар­ства сао­бра­ћа­ја и
Гене­рал­не дирек­ци­је Југо­сло­вен­ских желе­зни­ца наста­ви­ла се све до Дру­гог свет­ског
рата. Куће из ове фазе карак­те­ри­ше чест избор фол­кло­ри­стич­ких моти­ва и пости­за­ње
ути­ска еклек­тич­ног духа пољ­ске виле. Про­јек­те су пот­пи­си­ва­ли позна­ти­ји архи­тек­ти,
попут Мом­чи­ла Бело­бр­ка, Евге­ни­ја Гули­на и Дарин­ке Миха­и­ло­вић.25 Све куће у Желе­
знич­кој коло­ни­ји биле су сло­бод­но­сто­је­ће и окру­же­не уре­ђе­ним врто­ви­ма, што је јед­на
од основ­них одли­ка врт­ног гра­да.

Нару­ша­ва­ње кон­цеп­та врт­ног гра­да

у после­рат­ном пери­о­ду

Прве интер­вен­ци­је по обо­ду Желе­знич­ке коло­ни­је изве­де­не су у годи­на­ма после

завр­шет­ка Дру­гог свет­ског рата. Тада су на пар­ној стра­ни Вука­со­ви­ће­ве ули­це подиг­
ну­ти пави­љо­ни у духу соци­ја­ли­стич­ког реа­ли­зма.26 Дуж Ули­це Пере Вели­ми­ро­ви­ћа
фор­ми­ран је мали трг у чијем цен­тру је подиг­нут Спо­ме­ник палим бор­ци­ма из Кошут­
ња­ка током Дру­гог свет­ског рата.
Нови урба­ни­стич­ки план насе­ља про­јек­то­вао је архи­тек­та Нико­ла Гаври­ло­вић
1970. годи­не (сли­ка 3).27 План је пред­ви­ђао руше­ње бло­ка изме­ђу ули­ца Пере Вели­ми­
ро­ви­ћа, Трсте­ња­ко­ве и Миха­и­ла Ста­но­је­ви­ћа, затим сусед­ног мањег бло­ка и про­сто­ра

268 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 3. Урба­ни­стич­ки план насе­ља „Кошут­њак“, арх. Нико­ла Гаври­ло­вић, 1970.
(извор: Исто­риј­ски архив Бео­гра­да)

изме­ђу ули­ца Пере Вели­ми­ро­ви­ћа и Хаса­на­ги­ни­це. Чита­ва интер­вен­ци­ја је обу­хва­та­ла

про­стор од 7,6 хек­та­ра, од којег је 5,5 хек­та­ра било неме­ње­но изград­њи стам­бе­них
згра­да виси­не П+1, П+4 и П+10 (12), што је пра­ти­ла аде­кват­на инфра­струк­ту­ра и
поди­за­ње пра­те­ћих обје­ка­та попут јасли, обда­ни­шта, нове основ­не и сред­ње шко­ле,
као и занат­ског цен­тра. Пла­ном је тако­ђе била пред­ви­ђе­на изград­ња хоте­ла за сам­це
који није реа­ли­зо­ван. Од 1976. годи­не је извр­ше­на рекон­струк­ци­ја ули­ца и сру­ше­но је
око 140 ста­но­ва, махом из прве фазе фор­ми­ра­ња Желе­знич­ке коло­ни­је. На њихо­вом
месту је пла­ни­ра­на изград­ња 700 ста­но­ва.28
Прво је подиг­нут пар стам­бе­них кула П+10 (12), за које је пред­ви­ђе­но да буду
„доми­нан­те про­стор­не ком­по­зи­ци­је“.29 У пери­о­ду од 1981. до 1983. годи­не, на
источ­ној стра­ни Желе­знич­ке коло­ни­је сагра­ђен је део новог стам­бе­ног насе­ља под
нази­вом „Кошут­њак I“. Инве­сти­тор је била стам­бе­на задру­га „Побе­да“, а ауто­ри
раз­ра­де урба­ни­стич­ког и архи­тек­тон­ског реше­ња архи­тек­ти Алек­сан­дар Ђокић и
Миха­и­ло Чанак.30 Насе­ље се састо­ји од десет стам­бе­них згра­да виси­не П+4 са око
160 ста­но­ва.31 Иако није у пот­пу­но­сти инте­гри­са­но у исто­риј­ско језгро коло­ни­је,
ново насе­ље ипак пред­ста­вља зна­ча­јан помак у кон­тек­сту­а­ли­за­ци­ји у одно­су на
нешто рани­је подиг­ну­те стам­бе­не куле. У скла­ду с пост­мо­де­р­ни­стич­ким иде­ја­ма,
Ђокић и Чанак су се зала­га­ли за повра­так неким од извор­них вред­но­сти врт­ног
гра­да оли­че­ног упра­во у Желе­знич­кој коло­ни­ји: стам­бе­ни објек­ти су мање спрат­
но­сти и окру­же­ни су зеле­ни­лом. Дво­вод­ни кро­во­ви и упо­тре­ба црве­не фасад­не
опе­ке тако­ђе успе­шно кому­ни­ци­ра­ју са зате­че­ним насле­ђем (сли­ка 4). Ипак, можда
је још зна­чај­ни­ји допри­нос садр­жа­ји­ма у насе­љу пред­ста­вља­ла изград­ња занат­
ског цен­тра „Кошут­њак“, дело Алек­сан­дра Ђоки­ћа реа­ли­зо­ва­но од 1985. до 1986.
годи­не.32 Ђокић је у про­јек­то­ва­њу занат­ског цен­тра кре­а­тив­но интер­пре­ти­рао тра­
ди­ци­о­нал­не еле­мен­те у архи­тек­ту­ри, фор­ми­ра­ју­ћи на тај начин вешту спо­ну новог

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 269

В. Путник Прица

Сли­ка 4. Стам­бе­но насе­ље „Кошут­њак I“, арх. Миха­ил­ о Чанак и Алек­сан­дар Ђокић,
1981–1983. (фото­гра­фи­ја ауто­ра)

и зате­че­ног. Визел­но укло­пљен с остат­ком стам­бе­не гру­па­ци­је, занат­ски цен­тар је

про­јек­то­ван и са две капи­је које су пред­ста­вља­ле ула­зе у ново насе­ље.33 Еле­мен­ти
дрве­не деко­ра­ци­је алу­ди­ра­ју на тра­ди­ци­о­нал­не сео­ске капи­је, док се пре­о­вла­ђу­ју­
ћи топли тоно­ви опе­ке укла­па­ју у оста­так насе­ља. Нешто мање успе­шно је реше­на
дру­га фаза стам­бе­ног насе­ља Кошут­њак, 16 стам­бе­них обје­ка­та виси­не П+6, док је
низ од десет поро­дич­них кућа П+1 у Ули­ци Хаса­на­ги­ни­це у пот­пу­но­сти инте­гри­сан
у исто­риј­ско језгро коло­ни­је.34

Закљу­чак

Желе­знич­ка коло­ни­ја у Кошут­ња­ку послу­жи­ла је за при­мер и покре­ну­ла ини­

ци­ја­ти­ву да се широм земље реа­ли­зу­ју слич­ни про­јек­ти. У Кра­ље­ву је 1939. годи­не
запо­че­та изград­ња јед­ног таквог насе­ља за осо­бље желе­зни­це.35 На осно­ву уви­да у
зате­че­но ста­ње на тере­ну и у про­јект­ну доку­мен­та­ци­ју која се чува у Исто­риј­ском архи­
ву Бео­гра­да, може се закљу­чи­ти да Желе­знич­ка коло­ни­ја по сво­јој урба­ној матри­ци и
архи­тек­ту­ри из прве фазе изград­ње није у већој мери зао­ста­ја­ла за дру­гим насе­љи­ма
про­јек­то­ва­ним пре­ма прин­ци­пи­ма врт­ног гра­да. Прве јед­но­по­ро­дич­не куће подиг­ну­те у
коло­ни­ји типо­ло­шки су нај­слич­ни­је они­ма у Чинов­нич­кој, док су нешто лук­су­зни­је град­
ске виле по пое­ти­ци бли­ске при­ме­ри­ма у Котеж-Неи­ма­ру. Попут оста­лих бео­град­ских
насе­ља овог типа, и у Желе­знич­кој коло­ни­ји је вла­да­ла стил­ска хете­ро­ге­ност, што је
допри­но­си­ло ква­ли­те­ту насе­ља и вер­но рефлек­то­ва­ло тада­шњу архи­тек­тон­ску сце­ну.
Ипак, у коло­ни­ји пома­ло нео­че­ки­ва­но недо­ста­ју при­ме­ри модер­ни­зма, с изу­зет­ком
јед­ног објек­та у Вука­со­ви­ће­вој 4.
Суд­би­на насе­ља после Дру­гог свет­ског рата била је слич­на као и код дру­гих коло­
ни­ја, где су урба­ни­стич­ке интер­по­ла­ци­је у скла­ду с тада­шњим систе­мом вред­но­сти

270 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 5. Дана­шњи изглед Желе­знич­ке коло­ни­је из вазду­ха (извор: Bing)

укло­ни­ле део посто­је­ћег фон­да и нару­ши­ле ори­ги­нал­ну урба­ну матри­цу. Ипак, дале­ко
су веће после­ди­це из послед­ње деце­ни­је два­де­се­тог и прве две деце­ни­је 21. века,
када је извр­шен одре­ђе­ни број над­град­њи посто­је­ћих обје­ка­та, док је некон­тек­сту­ал­но
поди­за­ње нових стам­бе­них згра­да додат­но нару­ши­ло архи­тек­тон­ско и урба­ни­стич­ко
насле­ђе Желе­знич­ке коло­ни­је. Међу­тим, у поре­ђе­њу с тре­нут­но атрак­тив­ни­јим лока­
ци­ја­ма Котеж-Неи­ма­ра и Чинов­нич­ке коло­ни­је, где су ново­и­згра­ђе­ни објек­ти трај­но
нару­ши­ли основ­не вред­но­сти ових цели­на, Желе­знич­ка коло­ни­ја још увек башти­ни
вели­ки број поро­дич­них кућа из пери­о­да свог настан­ка, док се оства­ре­ње про­јек­тант­
ског тан­де­ма Ђокић­–Ча­нак тако­ђе може вред­но­ва­ти као пози­ти­ван пост­мо­дер­ни одго­
вор на извор­ни кон­цепт врт­ног гра­да (сли­ка 5). Ипак, упра­во су неки од нај­и­стак­ну­ти­јих
и нај­ста­ри­јих при­ме­ра архи­тек­ту­ре Желе­знич­ке коло­ни­је данас и нај­у­гро­же­ни­ји, јер
су махом напу­ште­ни и рапид­но про­па­да­ју.

Напо­ме­не

1 Ћоро­вић, Д. Врт­ни град у Бео­гра­ду, Заду­жби­на Андре­је­вић, Бео­град, 2009, 53.

2 Бео­град­ска желе­знич­ка ста­ни­ца, кроз коју годи­шње про­ђе пре­ко десет мили­о­на душа, Вре­ме,
4. 2. 1932, 7.
3 У Кошут­ња­ку зеле­ним плу­ћи­ма Бео­гра­да подиг­ну­та је прва желе­знич­ка коло­ни­ја, Вре­ме, 15. 8. 1937,
10.
4 Урба­ни­зам и изгра­ђи­ва­ње ста­но­ва у Кра­ље­ви­ни Југо­сла­ви­ји, Прав­да, 12. 8. 1933, 4; Мак­си­мо­вић,
Б. Иде­је и ствар­ност урба­ни­зма Бео­гра­да : 1830.−1941, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да
Бео­гра­да, Бео­град, 1983.
5 Беле­шке, Вре­ме, 22. 7. 1927, 7; Урба­ни­зам и изгра­ђи­ва­ње ста­но­ва у Кра­ље­ви­ни Југо­сла­ви­ји,
Прав­да, 12. 8. 1933, 4.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 271

В. Путник Прица

6 Прет­сед­ник и пот­пред­сед­ник Бео­град­ске општи­не на сла­ви Желе­знич­ке коло­ни­је, Вре­ме,

5. 6. 1932, 7; У Кошут­ња­ку зеле­ним плу­ћи­ма Бео­гра­да подиг­ну­та је прва желе­знич­ка коло­ни­ја,
Вре­ме, 15. 8. 1937, 10.
7 У Кошут­ња­ку зеле­ним плу­ћи­ма Бео­гра­да подиг­ну­та је прва желе­знич­ка коло­ни­ја, Вре­ме,
15. 8. 1937, 10.
8 Ове годи­не биће утро­ше­но на кал­др­ми­са­ње бео­град­ских ули­ца око три­де­сет пет мили­о­на дина­ра,
Прав­да, 11. 6. 1932, 7; Ђурић Замо­ло, Д., Недић, С. Стам­бе­ни дело­ви Бео­гра­да и њихо­ви нази­ви
до 1941. годи­не, Годи­шњак гра­да Бео­гра­да, 1993−1994, 40−41, 75.
9 ИАБ, Фонд 385, Основ­на шко­ла „Ђура Јак­шић“ – Бео­град; Желе­знич­ка коло­ни­ја доби­ја основ­ну
шко­лу, Вре­ме, 28. 1. 1933, 7.
10 Сла­ва Прве желе­знич­ке коло­ни­је у Кошут­ња­ку, Прав­да, 5. 6. 1932, 16; Куле­но­вић, Р. Инду­стриј­ско
насле­ђе Бео­гра­да, Музеј нау­ке и тех­ни­ке, Бео­град, 2010, 122.
11 На том месту и данас посто­ји мала пија­ца. Уп.: Прва Желе­знич­ка коло­ни­ја, Прав­да, 21. 11. 1934,
14; У Кошут­ња­ку зеле­ним плу­ћи­ма Бео­гра­да подиг­ну­та је прва желе­знич­ка коло­ни­ја, Вре­ме,
15. 8. 1937, 10.
12 Запи­сник XVI­II редов­не сед­ни­це Град­ског већа Општи­не гра­да Бео­гра­да одр­жа­не 25. сеп­тем­бра
1936. годи­не у 18 часо­ва, Општин­ске нови­не, 1936, бр. 39–40, 589.
13 У Кошут­ња­ку зеле­ним плу­ћи­ма Бео­гра­да подиг­ну­та је прва желе­знич­ка коло­ни­ја, Вре­ме,
15. 8. 1937, 10.
14 Прва желе­знич­ка коло­ни­ја зва­ће се отса­да желе­знич­ко насе­ље Кошут­њак, Вре­ме, 31. 5. 1937, 8.
15 Ауто­мат­ска теле­фон­ска пот­цен­тра­ла инста­ли­ра­на је у желе­знич­ком насе­љу Кошут­њак, Бео­град­
ске општин­ске нови­не, 1940, 7, 73.
16 Ћоро­вић, Д. Врт­ни град у Бео­гра­ду, Заду­жби­на Андре­је­вић, Бео­град, 2009, 53.
17 О „заштит­ном зеле­ном поја­су“: исто, 84.
18 Rado­vić, D. Želje­znič­ka kolo­ni­j a u Mak­si­mi­ru u kon­tek­stu rad­nič­kih nase­lja nasta­lih u Zagre­bu izme­đu
dva svjet­ska rata, Rado­vi Insti­tu­ta za povi­jest umjet­no­sti, 1992, br. 16, 199–200.
19 Запи­сник IX редов­не сед­ни­це Одбо­ра Општи­не бео­град­ске одр­жа­не 30. јуна 1933. годи­не у 6
часо­ва по под­не, Општин­ске нови­не, 1933, 29, 341–342.
20 У Кошут­ња­ку зеле­ним плу­ћи­ма Бео­гра­да подиг­ну­та је прва желе­знич­ка коло­ни­ја, Вре­ме,
15. 8. 1937, 10.
21 ИАБ, ОГБ, ТД, Рељ­ко­ви­ће­ва 9 ф−XIX−10−1931; Пере Вели­ми­ро­ви­ћа 14 ф−II−15−1933; Пере
Вели­ми­ро­ви­ћа 41 ф−XVI­II−2−1931; Пере Вели­ми­ро­ви­ћа 52 ф−VIII−21−1931; Косте Жив­ко­ви­ћа 6
ф−XIII−12−1931.
22 ИАБ, ОГБ, ТД, ф−XVI−24−1931. Јан­ко Шафа­рик је про­јек­то­вао неко­ли­ци­ну јед­но­по­ро­дич­них кућа у
фол­кло­ри­стич­ком мани­ру. Виде­ти: Пут­ник, В. Фол­кло­ри­зам у архи­тек­ту­ри Бео­гра­да (1918−1950),
Годи­шњак гра­да Бео­гра­да, 2010, бр. 57, 192–193.
23 ИАБ, ОГБ, ТД, ф−X−30−1931.
24 ИАБ, ОГБ, ТД, ф−IV−3−1932.
25 ИАБ, ОГБ, ТД, Трсте­ња­ко­ва 7 ф−XIV−14−1938; Мати­је Гуп­ца 6 ф−XI−6−1939.
26 Кади­је­вић, А. О соц­ре­а­ли­зму у бео­град­ској архи­тек­ту­ри и њего­вим опреч­ним тума­че­њи­ма, Насле­
ђе, 2008, IX, 77, 80–81.

272 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

27 Usvo­je­ni urba­ni­stič­ki pla­no­vi i pro­jek­ti u 1970. godi­ni, Urba­ni­zam Beo­gra­da, 1970, бр. 10, 21.
28 ИАБ, СГБ, ф−V−1−1976.
29 ИАБ, ф−V−1−1976.
30 Мане­вић, З. Алек­сан­дар Ђокић, BMG, Бео­град, 1995, 190.
31 Čanak, M. Auto­mo­no­gra­fi­ja, eke­tron­sko izda­nje, 102–103, доступ­но на https://www.aca­de­mia.edu­
/23188025/Auto­mo­no­gra­fi­j a_Auto­mo­no­graph_ [28. 1. 2021]; Јев­то­вић, А. Архи­тек­та Алек­сан­дар
Ђокић, док­тор­ска дисер­та­ци­ја, Оде­ље­ње за исто­ри­ју умет­но­сти Фило­зоф­ског факул­те­та у Бео­
гра­ду, Бео­град, 2018, 304.
32 Мане­вић, З. Алек­сан­дар Ђокић, BMG, Бео­град, 1995, 191.
33 Јев­то­вић, А. Архи­тек­та Алек­сан­дар Ђокић, док­тор­ска дисер­та­ци­ја, Оде­ље­ње за исто­ри­ју умет­но­
сти Фило­зоф­ског факул­те­та у Бео­гра­ду, Бео­град, 2018, 346–348.
34 У Исто­риј­ском архи­ву Бео­гра­да се чува само део про­јект­не доку­мен­та­ци­је који се тиче урба­
ни­стич­ког пла­на, док се за дру­гу фазу изград­ње насе­ља „Кошут­њак“ још не зна ко су ауто­ри.
35 У Кра­ље­ву се поди­же ново желе­знич­ко насе­ље, Вре­ме, 14. 10. 1939, 8.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 273

 711.434.025(497.113)”17/19”

Мари­ја Покра­јац, мастер исто­ри­чар умет­но­сти, Бео­град, Срби­ја

mari­jak059@gmail.com

УРБА­НА ТРАН­СФОР­МА­ЦИ­ЈА ИСТО­РИЈ­СКОГ

ГРАД­СКОГ ЈЕЗГРА СРЕМ­СКЕ МИТРО­ВИ­ЦЕ

Апстракт

Град Срем­ска Митро­ви­ца, који данас чини конур­ба­ци­ја насе­ља Срем­ска Митро­ви­ца,
Мачван­ска Митро­ви­ца и при­град­ско насе­ље Лаћа­рак, у про­шло­сти је био антич­ки град
Сир­ми­јум, јед­на од моћ­них и зна­чај­них пре­сто­ни­ца Рим­ског цар­ства. Иако као насе­ље
башти­ни коре­не још из пра­и­сто­ри­је, Сир­ми­јум почи­ње план­ски да се орга­ни­зу­је кра­јем
3. века нове ере. Веко­ви­ма мења­на, током педе­се­тих годи­на 18. века Срем­ска Митро­ви­
ца – од типич­но рурал­не сред­њо­ве­ков­не варо­ши­це – поста­је град. Савре­ме­на Срем­ска
Митро­ви­ца сачу­ва­ла је до данас све осо­би­не рав­ни­чар­ског гра­да, с архи­тек­тон­ско-урба­
ни­стич­ким обе­леж­ји­ма баро­ка у Вој­во­ди­ни. У савре­ме­но доба, вој­во­ђан­ски иден­ти­тет
гра­да се мења кон­стант­ним шире­њем исто­риј­ског град­ског језгра, што зах­те­ва пер­
ма­нент­ну сарад­њу урба­ни­ста и архе­о­ло­га. Њихо­ва уло­га је изна­ла­же­ње реше­ња које
исто­вре­ме­но под­ра­зу­ме­ва очу­ва­ње кул­тур­ног насле­ђа и реа­ли­за­ци­ју обје­ка­та зна­чај­них
за функ­ци­о­ни­са­ње сва­ко­днев­ног живо­та људи. Како ће бити истак­ну­то у раду, тај ком­
про­мис често није постиг­нут. Циљ овог рада је да се баци ново све­тло на сло­же­ну тему
урба­не тран­сфор­ма­ци­је Срем­ске Митро­ви­це, с посеб­ним акцен­том на цели­ну исто­риј­ског
град­ског језгра које је у кул­тур­ном, исто­риј­ском и умет­нич­ком сми­слу нај­сло­је­ви­ти­је.

Кључ­не речи: Срем­ска Митро­ви­ца, Сир­ми­јум, град­ско језгро,

урба­ни­зам, кул­тур­но насле­ђе

274 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Mari­j a Pokra­jac, MSc Art Histo­rian, Bel­gra­de, Ser­bia
mari­jak059@gmail.com

URBAN TRAN­SFOR­MA­TION OF SREM­SKA

MITRO­VI­CA HISTO­RI­CAL CORE

Abstract

The pre­sent-day city of Srem­ska Mitro­vi­ca, a conur­ba­tion of towns Srem­ska Mitro­vi­ca and
Mačvan­ska Mitro­vi­ca, and the subur­ban neig­hbo­ur­hood of Laća­rak, was in the past the anci­
ent city Sir­mi­um, one of the power­ful and sig­ni­fi­cant capi­tals of the Roman Empi­re. Alt­ho­ugh
it had its roots in a pre­hi­sto­ric set­tle­ment, Sir­mi­um was orga­ni­zed accor­ding to a plan at the
end of the 3rd cen­tury AD. Chan­ged for cen­tu­ri­es, a typical rural medi­e­val town of Srem­ska
Mitro­vi­ca beca­me a city during the 1750s. It has pre­ser­ved to this day all the fea­tu­res of
a low­land city, with archi­tec­tu­ral and urban ele­ments of the Baro­que typical of Voj­vo­di­na.
In modern times, typical appe­a­ran­ce of this Voj­vo­di­na city has chan­ged with the con­stant
expan­si­on of its histo­ric cores, which requ­i­res per­ma­nent coo­pe­ra­tion bet­we­en urban plan­
ners and archa­e­ol­o­gists. The­ir role is to find a solu­tion that at the same time gua­ran­te­es
the pre­ser­va­tion of cul­tu­ral heri­ta­ge and ena­bles the erec­tion of struc­tu­res neces­sary for
everyday lives of its citi­zens. As will be poin­ted out in this paper, this com­pro­mi­se is often
not reac­hed. The aim of this paper is to shed new light on the com­plex topic of the urban
tran­sfor­ma­tion of Srem­ska Mitro­vi­ca, with a spe­cial emp­ha­sis on its histo­ric core, which is
the most layered in cul­tu­ral, histo­ri­cal and arti­stic terms.

Keywords: Srem­ska Mitro­vi­ca, Sir­mi­um, urban core, urba­nism, cul­tu­ral heri­ta­ge

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 275

М. Покра­јац

Увод

Срем­ска Митро­ви­ца је град који се нала­зи у севе­ро­за­пад­ном делу Срби­је и југо­

за­пад­ном делу Вој­во­ди­не. Про­сти­ре се на алу­ви­јал­ној рав­ни леве оба­ле реке Саве,
на про­сеч­ној над­мор­ској виси­ни од 82 m.1 Оста­ци антич­ког гра­да Сир­ми­ју­ма2, као и
вој­но-гра­ни­чар­ски објек­ти, и данас су засту­пље­ни, а места антич­ких трго­ва и ули­
ца одре­ђу­ју места и прав­це дана­шњих ули­ца, што допри­но­си чиње­ни­ци да је Срем­
ска Митро­ви­ца, с више­ве­ков­ном тра­ди­ци­јом, добрим делом успе­ла да сачу­ва сво­је
урба­не струк­ту­ре про­шло­сти.3 Пози­ци­о­ни­ра­ност и функ­ци­је цен­трал­не зоне Срем­ске
Митро­ви­це прет­ход­них епо­ха ути­ца­ле су на њену адап­та­бил­ност и мул­ти­функ­ци­о­нал­
ност, па тако у гра­ду посто­ји орган­ска пове­за­ност изме­ђу Трга Ћире Миле­ки­ћа, пар­ка
егзер­ци­ри­ште аустро­у­гар­ске вој­ске и рим­ског фору­ма, потом Трга Све­тог Сте­фа­на и
рим­ског све­ти­ли­шта, затим Трга Жит­на пија­ца и рим­ских оста­та­ка, као и Жит­не пија­це
и антич­ке занат­ске четвр­ти и на кра­ју рас­кр­сни­це ули­ца Кра­ља Петра Првог и Ста­рог
шора (у антич­ко вре­ме рас­кр­сни­ца Car­do и Decu­ma­nus Сир­ми­ју­ма).4 У настав­ку рада
биће речи о урба­ни­стич­кој тран­сфор­ма­ци­ји Срем­ске Митро­ви­це од 18. века до данас,
с посеб­ним акцен­том на тран­сфор­ма­ци­ји исто­риј­ског град­ског језгра, изу­зи­ма­ју­ћи при
том детаљ­ну архи­тек­тон­ску ана­ли­зу подиг­ну­тих обје­ка­та, као и рат­не годи­не, кад је
град трпео дева­ста­ци­ју гра­ђе­вин­ског фон­да.

Град­ско језгро од 18. века до Првог свет­ског рата

Мор­фо­ло­шко-урба­ни­стич­ки раз­вој Срем­ске Митро­ви­це може се пра­ти­ти тек од

18. века.5 Од тог пери­о­да фор­ми­рао се савре­ме­ни цен­тар гра­да, од којег су се ради­
јал­но шири­ле ули­це: Шећер сокак и Кра­ља Петра Првог усме­ре­не ка севе­ру, и Све­тог
Дими­три­ја на исто­ку.6 Ули­це Све­тог Дими­три­ја и Кра­ља Петра Првог, као и Ста­ри Шор,
има­ју пра­вац посав­ског пута и веро­ват­но су има­ле при­мар­ни сао­бра­ћај­ни зна­чај још
у антич­ко вре­ме. Без обзи­ра на бли­зи­ну реке, Срем­ска Митро­ви­ца се није шири­ла уз
Саву него прав­цем свих ради­јал­них ули­ца.7 Пожа­ре­вач­ки мир 1718. годи­не озна­чио је
крај дво­ве­ков­не тур­ске вла­да­ви­не на про­сто­ру Митро­ви­це, а у архи­тек­тон­ском сми­
слу, осим кри­ву­да­вих ули­ца, није остао гото­во није­дан доказ дугог борав­ка Тура­ка у
гра­ду.8 Након њихо­вог про­го­на, Срем је поде­љен на вла­сте­лин­ства, при чему је цен­
тар митро­вач­ког била Митро­ви­ца.9 Осни­ва­њем Петро­ва­ра­дин­ског гра­ни­чар­ског пука
1750. годи­не, са седи­штем у Митро­ви­ци, запо­чи­ње зна­ча­јан пери­од изград­ње, као и
раз­вој гра­ђан­ске архи­тек­ту­ре под ути­ца­јем све већег при­ли­ва трго­ва­ца и зана­тли­ја у
град. Обја­вљи­ва­њем цар­ског регу­ла­мен­ту­ма 1753. годи­не одлу­че­но је да мешта­ни за
потре­бе изград­ње гра­да екс­пло­а­ти­шу доступ­не антич­ке гра­ђе­вин­ске остат­ке, што је
зна­чај­но угро­зи­ло цело­ви­тост Сир­ми­ју­ма. Досту­пан гра­ђе­вин­ски мате­ри­јал послу­жио је
за изград­њу путе­ва и оба­ле10, као и за поди­за­ње или адап­та­ци­ју посто­је­ћих гра­ђе­ви­на.
Изград­ња послов­них и стам­бе­них згра­да изи­ски­ва­ла је вели­ка сред­ства и добру
орга­ни­за­ци­ју, па је из тог раз­ло­га осно­ван „фонд за изград­њу офи­цир­ских ста­но­ва“.11
У дру­гој поло­ви­ни 18. века, од пре­суд­ног зна­ча­ја било је доно­ше­ње Патен­та о насе­

276 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

ља­ва­њу цари­це Мари­је Тере­зи­је, чиме је било под­стак­ну­то гушће насе­ља­ва­ње и бржи
раз­ви­так град­ских насе­ља Вој­не гра­ни­це.12 Успо­ста­вља­њем сло­бод­не вој­не општи­не
1765. годи­не, ство­ре­ни су усло­ви за успон гра­да.13 У Музе­ју Сре­ма нала­зи се копи­ја пла­
на Митро­ви­це из 1780. годи­не (сли­ка 1), чији се ори­ги­нал чува у Рат­ном архи­ву у Бечу.
Кар­ту су изра­ди­ли обер­лајт­нант14 Вер­тен­прајс [Wer­ten­pre­is], лајт­нант15 Дими­три­је­вић
[Di­mi­tri­e­vics] и фен­рих16 Вол­ге­мут [Wol­ge­muth], под нази­вом Plan der Mili­ta­ir Comu­ni­tat
Mitro­vicy des Löbl. Peter­var­de­i­ner Infan­te­rie Regi­ments. У леген­ди ове кар­те назна­че­на
су 24 објек­та.17 Пре­ма том пла­ну, осно­ву гра­да чини­ле су дана­шње ули­це: Зана­тлиј­ска,
Све­тог Дими­три­ја, Кузмин­ска и Ста­ри Шор, а јужно од њих, ка Сави, посто­ја­ле су ули­це
Жит­на и Све­тла, а поче­ло је и фор­ми­ра­ње Ули­це Све­то­за­ра Мар­ко­ви­ћа.18
С почет­ка 19. века посто­је две кар­те гра­да које се чува­ју у Музе­ју Сре­ма. Прву,
која није дато­ва­на, али суде­ћи по упи­са­ним објек­ти­ма мора да је наста­ла два­де­се­тих
годи­на 19. века, изра­дио је уче­ник мате­ма­тич­ке шко­ле Ј. Лукић. У леген­ди ове кар­те,
чији пун назив гла­си, Plan des Sta­ab­sor­tes Mitro­vittz des Löbl K.K. Peter­var­de­i­ner gra­enz
Regi­ments № 9, упи­са­но је 35 вој­но­гра­нич­них обје­ка­та. Дру­гу, из 1832. годи­не, изра­дио
је кадет Bai­sce­wich.19 У пери­о­ду од 1750. до 1881. годи­не изгра­ђе­но је или адап­ти­ра­
но за потре­бе Вој­не гра­ни­це 36 обје­ка­та различитe наменe,20 од јав­них и при­ват­них
до сакрал­них.21 Ипак, Митро­ви­ца, у урба­ни­стич­ком сми­слу, у првој поло­ви­ни 19. века,
није бит­но изме­ни­ла сво­ју струк­ту­ру, па се то раз­до­бље може назва­ти и првим пери­о­
дом урба­ни­стич­ке стаг­на­ци­је.22 Зва­нич­на пре­ме­ра­ва­ња Митро­ви­це врше­на су у дру­гој
поло­ви­ни 19. века, када је фор­ми­ран и Гра­ђе­вин­ски одбор.23 И поред тога што су у овом
пери­о­ду за Митро­ви­цу изра­ђе­на чак три пла­на, пода­ци о сни­ма­њу тери­то­ри­је гра­да
нису забе­ле­же­ни због лошег упра­вља­ња вој­них вла­сти24 Чак ни доби­ја­ње ста­ту­са сло­
бод­ног кра­љев­ског гра­да 1881. годи­не, и успо­ста­вља­ње цивил­не упра­ве одно­сно маги­
стра­та, као и изград­ња пру­ге 1883. годи­не, нису зна­чај­ни­је допри­не­ли раз­во­ју гра­да.25
Упо­ре­до с урба­ни­стич­ким про­бле­ми­ма, јавља се инте­ре­со­ва­ње като­лич­ког кле­ра за
истра­жи­ва­ње антич­ког Сир­ми­ју­ма26, који се у свом пуном оби­му нала­зи испод цен­трал­не
зоне Срем­ске Митро­ви­це. Пио­ни­ри архе­о­ло­зи, који су на позив митро­вач­ког учи­те­ља и
архе­о­ло­га ама­те­ра И. Јун­га оба­ви­ли истра­жи­ва­ња у пери­о­ду од 1882. до 1894. годи­не,
били су А. Хитрек, који је иско­па­вао на гро­бљу Св. Сине­ро­са, Ш. Љубић и Ј. Брун­шмид,
који је архе­о­ло­шки истра­жи­вао источ­не некро­по­ле, и након чијег одла­ска из Митро­
ви­це архе­о­ло­шка актив­ност зами­ре. 27 Ипак, 1904. годи­не, на Тргу Све­тог Дими­три­ја 7,
током иско­па­ва­ња подру­ма за кућу пред­у­зи­ма­ча Воле­ра, про­на­ђен је део рим­ске ули­це
и гра­ђе­ви­не с пор­ти­ком, а зани­мљи­во је да је упр­кос иско­па­ва­њи­ма, лока­ли­тет остао
нео­ште­ћен.28 Коли­ко су град­ске вла­сти с кра­ја 19. и почет­ка 20. века биле неспрем­не да
се озбиљ­ни­је посве­те откри­ва­њу антич­ког гра­да, пока­зу­је чиње­ни­ца да су 1907. годи­не
одлу­чи­ли да се дина­ми­том уни­ште зидо­ви сир­ми­јум­ског аква­дук­та на севе­ру гра­да за
потре­бе изград­ње пута и уре­ђе­ња сав­ске оба­ле.29 Запо­ста­вљен од стра­не вла­сти, анти-
ч­ки Сир­ми­јум наста­вља да егзи­сти­ра испод повр­ши­не наред­них шест деце­ни­ја. За то
вре­ме, Митро­ви­цу нису зао­би­шли токо­ви у срп­ској архи­тек­ту­ри који су били под ути­ца­јем
Запад­не Евро­пе, па је тако у духу еклек­ти­ци­зма подиг­нут већи број гра­ђе­ви­на, од којих
је нај­гра­до­твор­ни­ја, и пред­ста­вља истак­ну­ти репер цен­тра гра­да – згра­да Срп­ског дома,

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 277

М. Покра­јац

Сли­ка 1. Кар­та Митро­ви­це из 1780. годи­не (извор: Пушић, Љ. „Урба­ни­стич­ки раз­вој гра­до­ва у
Вој­во­ди­ни у XIX и првој поло­ви­ни XX века“, Мати­ца срп­ска, Нови Сад, 1987, 72)

изгра­ђе­на пре­ма про­јек­ту архи­тек­те В. Нико­ли­ћа 1895. годи­не.30 После Вој­не кра­ји­не, па
до Првог свет­ског рата, град се почи­ње раз­ви­ја­ти и од тада дати­ра­ју мно­ге гра­ђе­ви­не по
типо­ло­ги­ји касар­не, казни­о­не, бол­ни­це31, али и већи број гра­ђан­ских кућа за чије су поди­
за­ње махом заслу­жни тргов­ци и зана­тли­је.32 Митро­ви­ца почет­ком 20. века има пре­ко
10 000 ста­нов­ни­ка, а пово­љан гео­граф­ски поло­жај на гра­ни­ци две­ју царе­ви­на ути­цао је
на раз­вој инду­стри­је и трго­ви­не.33 Након 1906. годи­не, запо­чи­ње асфал­ти­ра­ње ули­ца и
трго­ва, али још увек пре­о­вла­да­ва­ју мака­дам­ски путе­ви. Пре почет­ка Првог свет­ског рата,
град је имао и улич­ну расве­ту.34 Када је 1918. годи­не осло­бо­ђе­на од Хаб­збур­шке вла­сти,
под коју је пот­па­ла Пожа­ре­вач­ким миром 1718. годи­не, Митро­ви­ца поста­је састав­ни део
нове југо­сло­вен­ске држа­ве и при том доби­ја пре­фикс Срем­ска.35

Урба­ни­стич­ка стаг­на­ци­ја изме­ђу два рата

Након Првог свет­ског рата Срем­ска Митро­ви­ца доби­ја зна­чај­ну сао­бра­ћај­ну уло­гу
као град на нај­ва­жни­јој раз­вој­ној осо­ви­ни тада­шње Кра­ље­ви­не СХС, кори­до­ру Бео­
град­–За­греб. Међу­тим, без оби­ра на ту чиње­ни­цу, у то вре­ме у Срем­ској Митро­ви­ци
није донет није­дан урба­ни­стич­ки план, нити је град имао уре­ђе­ни­ју осно­ву, па се зато
може рећи да је, у урба­ни­стич­ко раз­вој­ном сми­слу, то дру­ги пери­од стаг­на­ци­је Срем­
ске Митро­ви­це (сли­ка 2).36 У вре­ме ства­ра­ња Кра­ље­ви­не СХС, у Срем­ској Митро­ви­ци
су посто­ја­ла три орга­на вла­сти: Ста­ро град­ско погла­вар­ство, Народ­но веће и Срп­ска
вој­на коман­да, који нису пока­зи­ва­ли наме­ру да се баве про­бле­ми­ма изград­ње гра­да.37
Годи­не 1931, Срем­ска Митро­ви­ца је при­по­је­на Дунав­ској бано­ви­ни, у чијем скло­пу
је оста­ла до почет­ка Дру­гог свет­ског рата.38 Како је неплан­ски раз­вој гра­до­ва узео
маха, од пре­суд­ног зна­ча­ја за даљи ток урба­ни­за­ци­је у Вој­во­ди­ни било је одр­жа­ва­ње
Првог кон­гре­са вој­во­ђан­ских гра­до­ва, у Пан­че­ву 1923. годи­не, и тада се први пут чини
напор да се град схва­ти као уре­ђен систем.39 Један од нај­ва­жни­јих прав­них доку­ме­
на­та о изград­њи гра­до­ва у том пери­о­ду јесте Гра­ђе­вин­ски закон из 1931. годи­не,
јер дово­ди до ома­со­вља­ва­ња дирек­тив­них урба­ни­стич­ких пла­но­ва.40 Дру­ги зна­ча­јан

278 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 2. Цен­трал­на зона Срем­ске Митро­ви­це 1932. годи­не
(извор: Колек­ци­ја Мило­ша Јури­ши­ћа)

доку­мент је био Пра­вил­ник о изра­ди регу­ла­ци­о­них пла­но­ва, из 1934. годи­не, који се

бавио дета­љи­ма на нивоу про­јек­та регу­ла­ци­је.41 Ипак већих урба­ни­стич­ких и архе­о­
ло­шких поду­хва­та у Срем­ској Митро­ви­ци у међу­рат­ном пери­о­ду није било, а једи­на
урба­ни­стич­ка доку­мен­та­ци­ја засни­ва­ла се на поје­ди­нач­ним објек­ти­ма.42

Изград­ња цен­трал­не зоне Срем­ске Митро­ви­це од кра­ја

Дру­гог свет­ског рата до данас: иде­је и иску­ства

Након Дру­гог свет­ског рата, град је дожи­вео нагли раз­вој, изра­жен кроз про­
цес урба­ни­за­ци­је, инду­стри­ја­ли­за­ци­је и демо­граф­ског раста. Ула­га­ња у при­вре­ду
и инфра­струк­ту­ру, посеб­но у изград­њу наси­па поред Саве и мосто­ва, као и изград­
ња нових стам­бе­них дело­ва, дове­ли су до конур­ба­ци­је с Мачван­ском Митро­ви­цом
и Лаћар­ком.43 До тог пери­о­да је дефи­ни­са­но град­ско језгро саста­вље­но од цели­на
које ства­ра­ју град­ски трго­ви: Сав­ски, Жит­ни, Све­тог Сте­фа­на, Све­тог Дими­три­ја и
Све­тог Трој­ства, зајед­но са окол­ним ули­ца­ма. Цен­трал­ни трг у Срем­ској Митро­ви­ци
пред­ста­вља спон­та­но фор­ми­ра­ну цели­ну, наста­лу на месту сусти­ца­ња две­ју ули­ца,
чиме је доби­јен изглед непра­вил­не осно­ве са базом тро­у­гла. Овај трг је током вре­ме­
на дожи­вео нај­ма­ње про­ме­на.44 У окви­ре цен­трал­ног град­ског трга ула­зи и град­ски
парк, уни­штен у рату, а зада­так да га пре­у­ре­ди дат је И. А. Непо­кој­чиц­ки, архи­тек­ти­ци
руског поре­кла. У але­ја­ма су нашли место рим­ски спо­ме­ни­ци и нова фон­та­на Сло­бо­да,
у обли­ку рас­цве­та­лих лати­ца каме­ног цве­та. Цео амби­јент је тре­ба­ло да под­се­ћа на
ста­ри антич­ки град Сир­ми­јум.45 Током 20. века, Срем­ска Митро­ви­ца, у одно­су на оста­
ле вој­во­ђан­ске гра­до­ве, поста­је град с нај­не­ра­зви­је­ни­јим урба­ним обе­леж­ји­ма, а за
нај­ве­ћи број ста­нов­ни­ка пољо­при­вре­да оста­је при­мар­на делат­ност.46 Јед­но од првих
после­рат­них урба­ни­стич­ких реше­ња за рекон­струк­ци­ју Срем­ске Митро­ви­це пред­ло­
жио је 1948. годи­не М. Пан­то­вић.47 Нажа­лост, тај план није сачу­ван, па се о њего­вим
про­по­зи­ци­ја­ма може само нага­ђа­ти. Нови дирек­тив­ни план Пан­то­вић је изра­дио 1953.
годи­не у Урба­ни­стич­ком заво­ду НР Срби­је.48

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 279

М. Покра­јац

Сли­ка 3. План Срем­ске Митро­ви­це 1953. годи­не, М. Пан­то­вић (извор: Пан­то­вић, М.

Срем­ска Митро­ви­ца, у: Митро­вић, М. „Гра­до­ви и насе­ља у Срби­ји“, Урба­ни­стич­ки
завод Народ­не Репу­бли­ке Срби­је, Бео­град, 1953, 189)

Тај план, ипак, никад није изве­ден због нере­ал­них и ради­кал­них циље­ва (сли­ка 3).49
Од вели­ког зна­ча­ја за очу­ва­ње иден­ти­те­та гра­да била су архе­о­ло­шка истра­жи­ва­ња
запо­че­та 1957. годи­не на ини­ци­ја­ти­ву Музе­ја Сре­ма, при чему су архе­о­ло­зи ради­ли
на 37 лока­ли­те­та. Исте годи­не је откри­ве­на импе­ри­јал­на пала­та, која је поста­ла архе­
о­ло­шки лока­ли­тет 1/а.50 Нек­сус Сир­ми­ју­ма и Срем­ске Митро­ви­це од те годи­не иза­зи­ва
инте­ре­со­ва­ње струч­не и дру­штве­не јав­но­сти, одно­сно јавља се про­блем како доћи до
реше­ња за обје­ди­ња­ва­ње ових два­ју супрот­них енти­те­та, при чему је основ­на поте­
шко­ћа била нео­п­ход­ност поди­за­ња нових гра­ђе­ви­на као пре­пре­ка за наста­вак нау-
ч­но­и­стра­жи­вач­ког рада у откри­ва­њу гра­ни­ца Сир­ми­ју­ма. Било је потреб­но је омо­гу­ћи­ти
несме­тан рад урба­ни­сти­ма за изград­њу савре­ме­ног и за ста­нов­ни­штво функ­ци­о­нал­ног
гра­да, а да исто­вре­ме­но истра­жи­ва­ње архе­о­ло­га и кон­зер­ва­то­ра не буде оне­мо­гу­ће­но.
Дола­зи до суко­ба инте­ре­са урба­ни­ста, који су желе­ли да на неис­тра­же­ним теме­љи­ма
антич­ког гра­да подиг­ну пето­спрат­ни­цу, и архе­о­ло­га и кон­зер­ва­то­ра који су желе­ли да
завр­ше истра­жи­ва­ња.51 Поред тога, вели­ки део лока­ли­те­та и архе­о­ло­шких сон­ди је
након истра­жи­ва­ња зако­пан ради изград­ње модер­них гра­ђе­ви­на, као што су Хотел
„Сир­ми­јум“, Згра­да општи­не, Роб­на кућа „Сто­текс“ и стам­бе­ни бло­ко­ви, док је тек
неко­ли­ци­на лока­ли­те­та у цен­трал­ној зони оста­ла под ведрим небом.52 Сукоб инте­ре­са
је пре­ки­нут 1959. годи­не, кад је одр­жа­но Саве­то­ва­ње пово­дом даље суд­би­не Сир­ми­
ју­ма, у орга­ни­за­ци­ји Саве­та за кул­ту­ру Вој­во­ди­не. У пери­о­ду од 1957. до 1964. годи­не
при­ку­пљен је зна­ча­јан мате­ри­јал који је омо­гу­ћио да се савре­ме­ни урба­ни­стич­ки поте­
зи с лако­ћом одре­ђу­ју без нега­тив­них после­ди­ца по заин­те­ре­со­ва­не стра­не.53 Од тада
гене­ра­ци­је урба­ни­ста усме­ра­ва­ју токо­ве изград­ње и урба­ни­стич­ки раз­вој гра­да, под
руко­вод­ством еми­нент­них поје­ди­на­ца као што су: А. Мир­ко­вић, Ђ. Ристић, М. Медан,
С. Про­коп, С. Нико­лић, Д. Јанаћ, З. Бабић Ћосић, Л. Боги­ће­вић и данас М. Вашут.54
Њихов зада­так је свих ових годи­на био да, кроз сарад­њу са Заво­дом за зашти­ту

280 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

спо­ме­ни­ка, раде на ства­ра­њу гра­да који пра­ти све веће потре­бе ста­нов­ни­штва које,
пре све­га, под­ра­зу­ме­ва­ју функ­ци­о­нал­ну изград­њу, а при том теже да очу­ва­ју исто­
риј­ске струк­ту­ре које чине иден­ти­тет и кул­тур­но насле­ђе гра­да. Међу­тим, на путу ове
сарад­ње често се нала­зе гло­ба­ли­стич­ки настро­је­ни инве­сти­то­ри, који углав­ном не
пошту­ју закон­ске окви­ре у изград­њи. Од 1961. годи­не, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­
ка кул­ту­ре бри­не о сле­де­ћим спо­ме­ни­ци­ма: Цар­ска пала­та, сир­ми­јум­ска жит­ни­ца и
рим­ско купа­ти­ло, антич­ки лока­ли­тет на Жит­ном тргу адап­ти­ран за посе­ти­о­це и раз­не
мани­фе­ста­ци­је, затим архи­тек­тон­ска цели­на на Жит­ном тргу која поти­че из 19. века,
Спо­мен-гро­бље, у виду изма­шта­не некро­по­ле коју је 1959. годи­не поди­гао архи­тек­та
Б. Бог­да­но­вић55, затим вој­но­гра­ни­чар­ске гра­ђе­ви­не из 18. века и барок­ни трг.56
Како је дивља град­ња у Срем­ској Митро­ви­ци узи­ма­ла маха, Скуп­шти­на општи­не
1965. годи­не доно­си одлу­ку којом пове­ра­ва Заво­ду за урба­ни­зам и кому­нал­ну изград­њу,
изра­ду урба­ни­стич­ког про­гра­ма и гене­рал­ног пла­на за под­руч­је Срем­ске Митро­ви­це,
Лаћар­ка и Мачван­ске Митро­ви­це. Про­грам реги­о­нал­ног урба­ни­стич­ког пла­на садр­жи
доку­мен­та­ци­ју о општем и еко­ном­ско-дру­штве­ном раз­во­ју насе­ља, урба­ни­стич­ко-тех­
нич­ку доку­мен­та­ци­ју, и смер­ни­це за про­стор­ни раз­вој насе­ља за пери­од од 20 годи­на.57
Пре­ма тим смер­ни­ца­ма, Завод за урба­ни­зам и кому­нал­ну изград­њу 1967. и 1968. годи­не
изра­дио је план, у којем се изград­ња гра­да засни­ва­ла на савре­ме­ним урба­ни­стич­ким
прин­ци­пи­ма, с пошто­ва­њем оста­та­ка про­шло­сти и спе­ци­фич­но­сти ста­рог дела гра­да.58
Од 1968. почи­њу и зна­чај­на истра­жи­ва­ња Сир­ми­ју­ма, а од 1973. до 1977. годи­не тра­ју
југо­сло­вен­ско-фран­цу­ска иско­па­ва­ња на тере­ну цар­ских жит­ни­ца.59 Срем­ска Митро­ви­
ца је 1982. годи­не доби­ла сле­де­ћи регу­ла­ци­о­ни план.60 Сушти­на пла­на била је поде­ла
цело­куп­ног пла­ни­ра­ног гра­ђе­вин­ског под­руч­ја на типич­не град­ске цели­не, пре­ма који­ма
су дата пра­ви­ла уре­ђе­ња и гра­ђе­ња, и при чему се први пут исти­че потре­ба за оза­ко­ње­
њем бес­прав­не град­ње.61 Како је реч о гра­ду са сло­је­ви­тим урба­ни­стич­ким насле­ђем,
зна­чај­на одлу­ка је доне­та 1990. годи­не, када је реше­но да се шира при­град­ска тери­
то­ри­ја Срем­ске и Мачван­ске Митро­ви­це про­гла­си за непо­крет­но кул­тур­но добро од
изу­зет­ног зна­ча­ја.62 У духу поди­за­ња стан­дар­да и кул­тур­ног зна­ча­ја гра­да, урба­ни­сти су
се осло­ни­ли и на тури­зам, па је тако у Срем­ској Митро­ви­ци од 2001. до 2004. годи­не уз
помоћ гра­да Неве­ра из Фран­цу­ске изве­ден про­је­кат обе­ле­жа­ва­ња зна­ме­ни­то­сти тури­
стич­ком рутом Пла­ва лини­ја, по угле­ду на исти такав реа­ли­зо­ван про­је­кат у Неве­ру.63
Међу­тим, тај план је пао у забо­рав. Тури­стич­ка пону­да гра­да је обо­га­ће­на 2006. годи­не
изград­њом заштит­не кон­струк­ци­је над Цар­ском пала­том, која покри­ва шест дво­ра­
на с моза­и­ци­ма и хипо­ка­у­сти­ма, а укљу­чу­је и визи­тор­ски цен­тар. Тако при­пре­мљен
лока­ли­тет уче­ству­је у зна­чај­ним међу­на­род­ним про­јек­ти­ма који за циљ има­ју раз­ме­ну
иску­ства у обла­сти зашти­те кул­тур­них доба­ра, а то су: Сир­ми­јум, град царе­ва и цар­ски
град, Тек-кул-тур и Archest.64 Током 2012. годи­не извр­ше­на су заштит­на архе­о­ло­шка
иско­па­ва­ња у Ули­ци кра­ља Петра Првог 82, а током 2014. годи­не врше­на су архе­о­ло­шка
истра­жи­ва­ња мањег оби­ма, при чему је на лока­ли­те­ту доку­мен­то­ва­но посто­ја­ње тра­се
антич­ког аква­дук­та. Ипак, након завр­шет­ка истра­жи­ва­ња једи­ни откри­ве­ни водо­то­рањ
Сир­ми­ју­ма укло­њен је ради изград­ње под­зем­не гара­же,65 што je још јед­ном пока­за­ло
коли­ко je ште­тан ути­цај неу­пу­ће­них инве­сти­то­ра, који­ма је про­фит на првом месту.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 281

М. Покра­јац

Сли­ка 4. Жит­ни трг, Срем­ска Митро­ви­ца, 2021. (извор: Колек­ци­ја Мари­ја Покра­јац)

Пре­ма Гене­рал­ном урба­ни­стич­ком пла­ну из 2014. годи­не, дефи­ни­сан је цен­трал­ни

део насе­ља Срем­ске Митро­ви­це, који се про­сти­ре изме­ђу желе­знич­ке пру­ге на севе­ру,
реке Саве на југу, одно­сно ули­ца Под­рињ­ске и 16. диви­зи­је на запа­ду и ули­ца Петра
Пре­ра­до­ви­ћа, Кузмин­ске, Прве јалиј­ске и Саве Соги­ћа на исто­ку.66 Пла­ном су тако­ђе
дефи­ни­са­не три урба­ни­стич­ке зоне цен­трал­них садр­жа­ја: зона ужег град­ског цен­тра,
зона ширег град­ског цен­тра и зона секун­дар­ног град­ског цен­тра. За град нај­вред­ни­
ја, зона ужег град­ског цен­тра обу­хва­та под­руч­је огра­ни­че­но реком Савом и ули­ца­ма
Ста­ри шор и Арсе­ни­ја Чар­но­је­ви­ћа на севе­ру, а Вод­не и Змај Јови­не на исто­ку. Тај део
гра­да пред­ста­вља мул­ти­функ­ци­о­нал­ну цели­ну, а пре све­га про­стор изу­зет­них кул­тур­
них, исто­риј­ских и урба­них вред­но­сти.67 Пре­ма речи­ма дирек­торa Јав­ног пред­у­зе­ћа за
посло­ве урба­ни­зма у Срем­ској Митро­ви­ци и дирек­то­ра Заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка,
сарад­ња урба­ни­ста и Заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, при­ли­ком уса­гла­ша­ва­ња
урба­ни­стич­ких пла­но­ва, никад није била срж про­бле­ма, кад је реч о урба­ни­стич­ким
поду­хва­ти­ма у Срем­ској Митро­ви­ци. Нај­ве­ћи про­блем пред­ста­вља реа­ли­за­ци­ја, одно­
сно Закон о оза­ко­ње­њу, који дозво­ља­ва инве­сти­то­ри­ма да оза­ко­не гра­ђе­ви­не након
изград­ње, при чему се често деша­ва, на при­мер, да не пошту­ју про­пи­са­ну спрат­ност
у одре­ђе­ним дело­ви­ма гра­да. Уcлове изград­ње поста­вља Завод за зашти­ту спо­ме­ни­
ка, док су урба­ни­сти ти који одре­ђу­ју меру у изград­њи или адап­та­ци­ји. Ипак, да би у
будућ­но­сти могло функ­ци­о­нал­но да се одго­во­ри на потре­бе ста­нов­ни­штва у изград­њи,
а да се пошту­је и кул­тур­но насле­ђе про­шлих епо­ха, потреб­на је већа свест гра­ђа­на и
већи еко­ном­ски стан­дард.

Закљу­чак

Савре­ме­на Срем­ска Митро­ви­ца има све одли­ке вој­во­ђан­ских рав­ни­чар­ских гра­

до­ва, с пре­те­жно очу­ва­ном архи­тек­ту­ром из 19. века. Њена спе­ци­фич­ност се огле­да
у томе што се антич­ки оста­ци прет­ход­ног гра­да нала­зе испод повр­ши­не град­ског
језгра, које, да би опста­ло, мора да задо­во­љи потре­бе сво­јих ста­нов­ни­ка, што под­
ра­зу­ме­ва пер­ма­нент­ну изград­њу, за раз­ли­ку од дру­гих антич­ких лока­ли­те­та у Срби­ји
попут Вими­на­ци­ју­ма или Гам­зи­гра­да, који се нала­зе на пери­фе­ри­ји. Чиње­ни­ца је да

282 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

антич­ки Сир­ми­јум, или бар оста­ци који су нам данас видљи­ви, није одо­лео зубу вре­
ме­на и раза­ра­њи­ма, и да антич­ки иден­ти­тет гра­да не може да се осе­ти у тој мери као
на при­мер у Риму, Тим­га­ду, Ефе­су или Пом­пе­ји, где су захва­љу­ју­ћи људ­ском фак­то­ру
или сила­ма при­ро­де одре­ђе­не струк­ту­ре у пот­пу­но­сти сачу­ва­не. Про­блем се усло­жња­
ва сло­је­ви­то­шћу исто­риј­ског насле­ђа које зах­те­ва зашти­ту, почев од пра­и­сто­ри­је до
архи­тек­тон­ског насле­ђа 19. века, а како вре­ме буде одми­ца­ло, тај про­блем ће бити
све при­сут­ни­ји. Инси­сти­ра­ње архе­о­ло­га да при­су­ству­ју при­ли­ком изград­ње модер­
них струк­ту­ра није довољ­но, пре све­га јер су инве­сти­то­ри углав­ном нестр­пљи­ви да
што пре завр­ше изград­њу, што не даје довољ­но вре­ме­на за истра­жи­ва­ње, па тако
мно­ги лока­ли­те­ти оста­ју нео­т­кри­ве­ни или буду уни­ште­ни. Иако у погле­ду пове­зи­ва­
ња ста­нов­ни­ка и посе­ти­ла­ца гра­да с антич­ким насле­ђем Срем­ска Митро­ви­ца нуди
могућ­ност уви­да у очу­ва­не пред­ме­те с лока­ли­те­та који се чува­ју у Музе­ју Сре­ма, као
део стал­не постав­ке, као и посе­ту Цар­ској пала­ти, која се нала­зи у затво­ре­ном ком­
плек­су, или иско­пи­на­ма на Жит­ном тргу – финан­сиј­ски фак­тор ути­че на недо­ста­так
све­о­бу­хват­ни­је пре­зен­та­ци­је кул­тур­не башти­не. Пози­ти­ван при­мер, који би Срем­ска
Митро­ви­ца тре­ба­ло да сле­ди, јесте Будим­пе­шта, која је у исто­риј­ском сми­слу има­ла
врло сли­чан раз­вој­ни ток. Тако данас у Будим­пе­шти коег­зи­сти­ра­ју оста­ци рим­ског гра­
да Акви­ни­ку­ма под окри­љем архе­о­ло­шког музе­ја, архи­тек­тон­ско насле­ђе 18, 19. и 20.
века, при чему посто­ји тек неко­ли­ци­на више­спрат­ни­ца јер се води рачу­на о очу­ва­њу
град­ског пеј­за­жа. Тако­ђе, про­је­кат Пла­ва лини­ја, који је данас пот­пу­но запу­штен, у
гра­ду попут Хано­ве­ра опста­је гото­во три­де­сет годи­на. Буђе­њем све­сти ста­нов­ни­штва
Срем­ске Митро­ви­це о зна­ча­ју њихо­вог гра­да, кроз инте­грал­ни при­ступ зашти­ти и пла­
ни­ра­њу, као и озна­ча­ва­њу лока­ли­те­та који су због модер­не изград­ње затр­па­ни, град
има шан­су да сту­пи под окри­ље Уне­ска као зна­ча­јан део свет­ске кул­тур­не башти­не.

Напо­ме­не

1 Секу­лић, М., Ђер­чан, Б. Од антич­ке панон­ске пре­сто­ни­це до модер­ног гра­да – тран­сфор­ма­ци­је урба­не
мор­фо­ло­ги­је Срем­ске Митро­ви­це, Кул­ту­ра поли­са, 2019, бр. 39, 429–440.
2 Сир­ми­јум се у ста­рим изво­ри­ма први пут поми­ње 6. г. н. е., кад је у нашим дана­шњим кра­је­ви­ма
бук­нуо уста­нак Или­ра који су Римља­ни успе­ли да угу­ше тек након 10 годи­на. У вре­ме кад су Римом
вла­да­ли царе­ви из Фла­ви­је­ве дина­сти­је (Веспа­зи­јан, Тит и Доми­ци­јан), Сир­ми­јум је постао коло­ни­ја
(colo­nia Fla­via Siri­mi­en­si­um). У сред­њем веку, након мно­го рато­ва­ња, град оста­је у руше­ви­на­ма. (Више о
антич­ком Симри­ју­му у: Вулић, Н. Sir­mi­um : дана­шња Срем­ска Митро­ви­ца, Гла­сник Исто­ри­ског дру­штва
у Новом Саду, 1929, бр. 2, 153–164; Секу­лић, М., Ђер­чан, Б., нав. дело, 429–440; Јере­мић, М. Sir­mi­um
: grad na vodi : raz­voj urba­ni­zma i arhi­tek­tu­re od I do VI veka, Arhe­o­loš­ki insti­tut Beo­grad, Beo­grad, 2016)
3 Вукај­ло­вић, М. Гра­ђан­ске куће Срем­ске Митро­ви­це, Исто­риј­ски архив Сре­ма, Срем­ска Митро­ви­ца,
2019, 9.
4 Шко­рић, А., Митро­вић-Лаза­ре­вић, С. Урба­не функ­ци­је Срем­ске Митро­ви­це кроз вре­ме, у: 25. Међу­
на­род­ни салон урба­ни­зма, Удру­же­ње урба­ни­ста Срби­је, Срем­ска Митро­ви­ца, 2016, 09.02.
5 Неки ауто­ри наво­де да се урба­но језгро дана­шње Срем­ске Митро­ви­це фор­ми­ра изме­ђу 16. и 19. века
на оста­ци­ма рим­ског Сир­ми­ју­ма, сред­њо­ве­ков­ног мана­сти­ра Све­тог Дими­три­ја и гра­да око њега, као
и тур­ске каса­бе коју онда­шњи путо­пи­сци нази­ва­ју Шехер Митро­ви­це (Niko­lić, dr M. Kla­ste­ri i mre­že
muze­ja u Srbi­ji : Voj­vo­di­na, Depart­man za arhi­tek­tu­ru i urba­ni­zam Fakul­te­ta teh­nič­kih nau­ka Uni­ver­zi­te­ta
u Novom Sadu, Novi Sad, 2013, 138; Јере­мић, нав. дело, 18).

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 283

М. Покра­јац

6 Секу­лић и Ђер­чан, нав. дело.

7 Иако су мно­ги наши гра­до­ви сво­ју пози­ци­ју лоци­ра­ли уз реч­ни ток, мали број њих је успео склад­но
да инте­гри­ше оба­ле реке у сво­ју струк­ту­ру. Нажа­лост, још је мањи број оних код којих је град­ски
трг лоци­ран уз реку. (Đokić, V. Urba­na tipo­lo­gi­ja: grad­ski trg u Srbi­ji, Arhi­tek­ton­ski fakul­tet Uni­ver­zi­te­ta
u Beo­gra­du, Beo­grad, 2009, 381)
8 Васи­лић, Б. Спо­ме­ни­ци архи­тек­ту­ре у Срем­ској Митро­ви­ци и око­ли­ни, Град­ски музеј, Срем­ска Митро­
ви­ца, 1952, 11.
9 При­ца, Г., Васи­лић, Б. Архи­тек­ту­ра у XVI­II и XIX веку, у: Срем­ска Митро­ви­ца – у част два­де­сет­пе­то­
го­ди­шњи­це осло­бо­ђе­ња гра­да, Скуп­шти­на општи­не : Музеј Сре­ма, Срем­ска Митро­ви­ца, 1969, 147.
10 Јере­мић, нав. дело, 40.
11 При­ца и Васи­лић, исто.
12 Вукај­ло­вић, нав. дело, 15.
13 Секу­лић и Ђер­чан, нав. дело.
14 Ста­ри­ји поруч­ник.
15 Поруч­ник.
16 Офи­цир.
17 Реч је о ста­ну пуков­ни­ка, пот­пу­ков­ни­ка, ста­но­ви­ма првог и дру­гог мајо­ра, кан­це­ла­ри­ја­ма реги­мен­те,
ста­но­ви­ма кон­тро­ло­ра, цари­ни­ка, вој­ног хирур­га, сви­ла­ра, сола­ра, жит­ном мага­ци­ну, немач­кој шко­ли,
пра­во­слав­ној и като­лич­кој цркви и при­ват­ним згра­да­ма (При­ца и Васи­лић, исто).
18 Секу­лић и Ђер­чан, нав. дело.
19 При­ца и Васи­лић, исто.
20 Секу­лић и Ђер­чан, нав. дело.
21 Пра­во­слав­на Црква Св. Сте­фа­на изгра­ђе­на је 1794. годи­не, а като­лич­ка Црква Св. Дими­три­ја 1827.
годи­не, адап­ти­ра­но је Седи­ште бри­га­де за потре­бе Општин­ског суда 1881. годи­не, а згра­да Петро­
ва­ра­дин­ске имов­не општи­не изгра­ђе­на је 1877. годи­не (При­ца и Васи­лић, нав. дело, 155).
22 Dra­gi­če­vić, V. Odno­si i tran­sfor­ma­ci­je fizič­kih struk­tu­ra voj­vo­đan­skih nase­lja u urba­ni­stič­kim pla­no­vi­ma
posle 2000. godi­ne, dok­tor­ska diser­ta­ci­ja, Fakul­tet teh­nič­kih nau­ka u Novom Sadu, Novi Sad, 2014, 86.
23 Град­ско заступ­ни­штво у Срем­ској Митро­ви­ци дели­ло се на неко­ли­ко одбо­ра. Гра­ђе­вин­ски одбор се
бри­нуо о дава­њу гра­ђе­вин­ских дозво­ла за јав­ну расве­ту, кана­ли­за­ци­ју, архи­тек­то­нич­но укра­сних
дело­ва код јав­них и при­ват­них згра­да, о одре­ђи­ва­њу дело­ва гра­да где је дозво­ље­но гра­ди­ти под
олак­ша­ним усло­ви­ма итд. (Пушић, Љ. Урба­ни­стич­ки раз­вој гра­до­ва у Вој­во­ди­ни у XIX и првој поло­
ви­ни XX века, Мати­ца срп­ска, Нови Сад, 1987, 34)
24 Исто, 29.
25 Dra­gi­če­vić, nav. delo, 89.
26 Сир­ми­јум је био место стра­да­ња и побор­ни­ка Хри­сто­вог уче­ња (Јере­мић, нав. дело, 28; Шпе­хар, О.
Сир­ми­јум­ски муче­ни­ци и кре­и­ра­ње иден­ти­те­та хри­шћан­ског гра­да, Збор­ник Народ­ног музе­ја, 2014,
бр. XXI / 2, 25–52).
27 Исто, 14.
28 Што је потвр­ђе­но 1964. годи­не, кад је на том месту гра­ђе­на згра­да „Елек­тро­вој­во­ди­не“ (Јере­мић,
исто, 69).
29 Исто, 30.
30 Више о згра­ди Срп­ског дома у: При­ца, Г., Васи­лић, Б. Архи­тек­ту­ра у XVI­II и XIX веку, у: Срем­ска Митро­
ви­ца – у част два­де­сет­пе­то­го­ди­шњи­це осло­бо­ђе­ња гра­да, Скуп­шти­на општи­не : Музеј Сре­ма, Срем­ска
Митро­ви­ца, 1969; Шко­рић, А. Рекон­струк­ци­ја фаса­де Срп­ског дома у Срем­ској Митро­ви­ци, Насле­ђе,
2013, бр. IV, 171–185; Стан­чић, Д. Архи­тект Вла­ди­мир Нико­лић, Општин­ски завод за зашти­ту спо­
ме­ни­ка кул­ту­ре, Нови Сад, 1999, 70; Кади­је­вић, А. Есте­ти­ка архи­тек­ту­ре ака­де­ми­зма (XIX–XX век),
Гра­ђе­вин­ска књи­га, Бео­град, 310.

284 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

31 Пан­то­вић, М. Срем­ска Митро­ви­ца у: Митро­вић, М. Гра­до­ви и насе­ља у Срби­ји, Бео­град, Урба­ни­стич­ки
завод Народ­не Репу­бли­ке Срби­је, Бео­град, 1953, 187.
32 Више о гра­ђан­ским кућа­ма Срем­ске Митро­ви­це у: Вукај­ло­вић, М. Гра­ђан­ске куће Срем­ске Митро­ви­це,
Исто­риј­ски архив Сре­ма, Срем­ска Митро­ви­ца, 2019.
33 Срем­ска Митро­ви­ца је раз­ви­ла све фазе у обра­ди дрве­та од тран­спор­та, гра­ђа­ра, пила­на до фабри­ка
и пого­на за хемиј­ску пре­ра­ду дрве­та и финал­ну про­из­вод­њу, што је при­ву­кло инве­сти­то­ре, бога­те
тргов­це и инду­стри­јал­це (Вукај­ло­вић, М. Гра­ђан­ске куће Срем­ске Митро­ви­це, Исто­риј­ски архив Сре­
ма, Срем­ска Митро­ви­ца, 2019, 72).
34 Секу­лић, М., Ђер­чан, Б. Од антич­ке панон­ске пре­сто­ни­це до модер­ног гра­да – тран­сфор­ма­ци­је урба­не
мор­фо­ло­ги­је Срем­ске Митро­ви­це, Кул­ту­ра поли­са, 2019, бр. 39, 429–440.
35 Пушић, нав. дело, 36.
36 Исто, 127.
37 Исто, 36.
38 Исто, 37.
39 Више о томе у: Пушић, нав. дело, 39.
40 Слу­жбе­не нови­не, 1931, 16. јун.
41 Тех­нич­ки лист, 1934, 31. 8.
42 Пушић, нав. дело, 42.
43 Секу­лић и Ђер­чан, нав. дело.
44 Пушић, нав. дело, 175.
45 Фон­та­на је све­ча­но отво­ре­на 1. маја 1946. годи­не (Дре­згић, О. Архи­тек­та Ири­на Непо­кој­чиц­ка, Сун­
ча­ни сат, 2006, бр. 14, 55–62; Нин­ко­вић, Н., Васин, Г. Руска еми­гра­ци­ја и њихо­ви потом­ци у Сре­му и
Срем­ској Митро­ви­ци, Исто­риј­ски архив Срем, Срем­ска Митро­ви­ца, 2018).
46 Пушић, нав. дело, 146.
47 Мане­вић, З. Пан­то­вић – Вели­ка награ­да архи­тек­ту­ре, Савез архи­те­ка­та Срби­је, Бео­град, 1986, 19.
48 Основ­ни при­ступ сво­ди се на кори­шће­ње већ позна­тих прин­ци­па: град се задр­жа­ва у посто­је­ћим гра­
ни­ца­ма; уме­сто шире­ња на нове тере­не, инси­сти­ра се на рекон­струк­ци­ји којом тре­ба да се оства­ри
густи­на насе­ље­но­сти на 60 ста­нов­ни­ка по хек­та­ру. Узе­то је у обзир да мре­жа глав­них маги­стра­ла
тре­ба да омо­гу­ћи бржи и несме­тан сао­бра­ћај у циљу да обје­ди­ни поје­ди­не ансам­бле гра­да. Ове
маги­стра­ле про­ла­зе кроз зеле­ни­ло, а у исто вре­ме овим зеле­ни­лом повр­ши­на гра­да је поде­ље­на на
више сек­то­ра. У тај систем пар­ко­ва укљу­чен је и глав­ни парк. За њега се пред­ви­ђа да буде про­ду­
жен до реке Саве, где је пла­ни­ран општи град­ски цен­тар у виду трга с јав­ним објек­ти­ма: позо­ри­ште,
библи­о­те­ка, згра­да град­ског народ­ног одбо­ра и сре­ског народ­ног одбо­ра. Овај трг би се кори­стио и
за народ­не ску­по­ве. Ова­квим ситу­и­ра­њем зеле­них повр­ши­на, град је поде­љен на више стам­бе­них
зона, а сва­ка стам­бе­на зона има свој рејон­ски цен­тар (Пушић, нав. дело, 160; Пан­то­вић, М. Срем­
ска Митро­ви­ца, у: Митро­вић, М. Гра­до­ви и насе­ља у Срби­ји, Бео­град, Урба­ни­стич­ки завод Народ­не
Репу­бли­ке Срби­је, Бео­град, 1953, 190).
49 Милан­ко­вић, Т. Срем­ска Митро­ви­ца у соци­ја­ли­стич­кој Југо­сла­ви­ји, у: Срем­ска Митро­ви­ца – у част
два­де­сет­пе­то­го­ди­шњи­це осло­бо­ђе­ња гра­да, Скуп­шти­на општи­не : Музеј Сре­ма, Срем­ска Митро­
ви­ца, 1969, 219.
50 Јере­мић, нав. дело, 14.
51 Milo­še­vić, M. Arhe­o­loš­ko-urba­ni­stič­ki pro­blem Srem­ske Mitro­vi­ce, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam,1965, br. 31,
Beo­grad, 8–9.
52 Јере­мић, нав. дело, 30.
53 Исто.
54 Вашут, М. Поздрав­на реч, у: 25. Међу­на­род­ни салон урба­ни­зма, Удру­же­ње урба­ни­ста Срби­је, Срем­
ска Митро­ви­ца 2016.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 285

М. Покра­јац

55 Више о томе у: Вуко­вић, В. Архи­тек­ту­ра сећа­ња – Мемо­ри­ја­ли Бог­да­на Бог­да­но­ви­ћа, у: Фолић. Љ,

Архи­тек­ту­ра хра­ма : про­јек­то­ва­ње духов­них обје­ка­та, Бео­град : Епар­хиј­ска ради­о­ни­ца за умет­нич­ко
про­јек­то­ва­ње и обли­ко­ва­ње ; Цети­ње : Све­ти­го­ра ; Косов­ска Митро­ви­ца : Факул­тет тех­нич­ких нау­ка,
Бео­град, 2013, 391–421.
56 Исто, 239.
57 У овом раз­до­бљу изгра­ђен је низ адми­ни­стра­тив­но-управ­них и дру­гих обје­ка­та: згра­да Скуп­шти­не
општи­не, згра­де дру­штве­но-поли­тич­ких орга­ни­за­ци­ја, Окру­жног при­вред­ног и Општин­ског суда, Оси­
гу­ра­ва­ју­ћег заво­да, Кому­нал­ног заво­да за соци­јал­но оси­гу­ра­ње, Слу­жбе дру­штве­ног књи­го­вод­ства,
ПТТ пред­у­зе­ћа, Пољо­при­вред­но-инду­стриј­ски ком­би­нат (Милан­ко­вић, нав. дело, 233).
58 Исто, 232–233.
59 Јере­мић, нав. дело, 33.
60 Анто­нић, Б. Ста­но­ва­ње у функ­ци­ји покре­та­ња урба­ног раз­во­ја дегра­ди­ра­них гра­до­ва: слу­чај гра­до­
ва у Вој­во­ди­ни, док­тор­ска дисер­та­ци­ја, Архи­тек­тон­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Бео­град,
2018, 285.
61 Исто, 289.
62 Јере­мић, нав. дело, 31; Сир­ми­јум, у: Милић, М. (ур), Спoменичко насле­ђе Срби­је : непо­крет­на кул­тур­на
добра од изу­зет­ног и вели­ког зна­ча­ја, Бео­град, 1998, 36.
63 За овај међу­на­род­ни про­је­кат помо­ћи град Невер је 2006. годи­не добио пре­сти­жну награ­ду Ter­ri­to­
ria Сена­та Фран­цу­ске (Митро­вић Лаза­ре­вић, С., Аба­зо­вић, А. Пла­ва лини­ја : забо­ра­вље­на при­ча, у:
25. Међу­на­род­ни салон урба­ни­зма, Удру­же­ње урба­ни­ста Срби­је, Срем­ска Митро­ви­ца 2016, 09.01).
64 Vasić Petro­vić, E., Mom­či­lo­vić Petro­ni­je­vić, A. Shel­ters for Archa­e­lo­gi­cal Sites in Ser­bia : A Rese­arch
Aiming to Deve­lop Gui­de­li­nes for Futu­re Design and Con­struc­tion, In: Fac­ta Uni­ver­si­tas Archi­tec­tu­re and
Civil Engi­ne­e­ring, 2015, Vol. 13, No 2, 114.
65 Лучић, Б. Касте­лум акве Сир­ми­ју­ма, Гра­ђа за про­у­ча­ва­ње спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Вој­во­ди­не, 2018, бр.
XXXI, Нови Сад, 15.
66 Гене­рал­ни урба­ни­стич­ки план гра­да Срем­ска Митро­ви­ца, нацрт пла­на, ЈП, Нови Сад, 2014, 20.
67 Исто, 22.

286 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 287
 726:27-523(497.11)
712(497.11)

Др Дејан Ско­ча­јић, доцент

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Шумар­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
dejan.sko­ca­jic@sfb.bg.ac.rs

Др Неве­на Васи­ље­вић, ван­ред­ни про­фе­сор

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Шумар­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
neve­na.vasi­lje­vic@sfb.bg.ac.rs

Дра­ган Вуји­чић, сарад­ник у висо­ком обра­зо­ва­њу

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Шумар­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
dra­gan.vuji­cic@sfb.bg.ac.rs

Суза­на Гаври­ло­вић, истра­жи­вач сарад­ник

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Шумар­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
suza­na.gavri­lo­vic@sfb.bg.ac.rs

ПРИ­КАЗ ИЗРА­ДЕ ПРО­ЈЕК­ТА ПЕЈ­ЗА­ЖНОГ УРЕ­ЂЕ­ЊА

ПОР­ТЕ ЦРКВЕ СВ. ИЛИ­ЈЕ И ЦРКВЕ БРВ­НА­РЕ У ВРА­НИ­ЋУ

Апстракт
Савре­ме­ни при­ступ истра­жи­ва­њу кул­тур­них доба­ра, сагле­дан из инте­грал­ног дис­кур­са,
под­ра­зу­ме­ва пре­ва­зи­ла­же­ње тра­ди­ци­о­нал­не дихо­то­ми­је кул­тур­но vs. при­род­но. Мето­до­
ло­шки при­ступ под­ра­зу­ме­ва при­ме­ну тран­сди­сци­пли­нар­но­сти, у којој се поред екс­перт­ског
про­у­ча­ва­ња пре­де­ла, узи­ма у обзир вред­ност про­сто­ра коју сагле­да­ва­ју кори­сни­ци. Ова­ква
тео­риј­ска осно­ва је послу­жи­ла за кон­ци­пи­ра­ње мето­до­ло­шког окви­ра при­ме­ње­ног у истра­
жи­ва­њу спро­ве­де­ном 2014. годи­не, кроз сарад­њу Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду – Шумар­ског
факул­те­та и Заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, на про­јек­ту пеј­за­жног
уре­ђе­ња пор­те Цркве Св. Или­је и Цркве брв­на­ре у Вра­ни­ћу, Општи­на Бара­је­во.
При­ме­ње­на мето­да је под­ра­зу­ме­ва­ла инте­грал­ни истра­жи­вач­ки при­ступ при­род­ним и кул­
тур­ним еле­мен­ти­ма про­сто­ра, а циљ про­јек­та је била савре­ме­на пре­зен­та­ци­ја спо­ме­ни­ка
кул­ту­ре и уса­гла­ша­ва­ње потре­ба кори­сни­ка про­сто­ра с ново­пре­дло­же­ним реше­њи­ма.
При­су­ство нео­д­го­ва­ра­ју­ћих садр­жа­ја који нару­ша­ва­ју изглед пор­те, неис­так­ну­ти, непо­
ве­за­ни објек­ти и неде­фи­ни­са­не про­фа­не и сакрал­не цели­не уну­тар цркве­ног дво­ри­шта,
ука­за­ли су на потре­бу за изме­на­ма про­стор­не струк­ту­ре ком­плек­са, као и несме­тан
бора­вак кори­сни­ка и нор­мал­но одви­ја­ње сва­ко­днев­ног живо­та жите­ља пор­те.
У исто вре­ме, резул­тат рада тре­ба да ука­же на потре­бе за оса­вре­ме­њи­ва­њем посто­је­ћих
мето­до­ло­шких про­це­ду­ра, у који­ма се одви­ја­ју про­це­си вред­но­ва­ња и зашти­те кул­тур­не
и при­род­не башти­не, сагле­да­ва­њем карак­те­ра пре­де­ла као вред­но­сти која усме­ра­ва
њихо­во очу­ва­ње и уре­ђе­ње.
Кључ­не речи: пор­та, Црква Све­тог Или­је, црква брв­на­ра, кори­сни­ци, карак­тер пре­де­ла

288 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Dejan Sko­ča­jić, PhD, Assi­stant Pro­fes­sor
Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Fore­stry, Bel­gra­de, Ser­bia
dejan.sko­ca­jic@sfb.bg.ac.rs

Neve­na Vasilјević, PhD, Asso­ci­a­te Pro­fes­sor

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Fore­stry, Bel­gra­de, Ser­bia
neve­na.vasi­lje­vic@sfb.bg.ac.rs

Dra­gan Vuji­čić, MSc., Hig­her Edu­ca­tion Asso­ci­a­te

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Fore­stry, Bel­gra­de, Ser­bia
dra­gan.vuji­cic@sfb.bg.ac.rs

Suza­na Gavri­lo­vić, Rese­arch Asso­ci­a­te

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Faculty of Fore­stry, Bel­gra­de, Ser­bia
suza­na.gavri­lo­vic@sfb.bg.ac.rs

REVIEW OF LANDSCAPE DESIGNS FOR THE ST ELIJAH

CHURCH AND THE WOODEN CHURCH IN VRANIĆ

Abstract
The contemporary approach to cultural heritage, viewed from an integral discourse, suggests
overcoming the traditional dichotomy between cultural and natural values. The methodology
implies the use of transdisciplinary approach in which, in addition to the expert study of
the landscape, the value of the space as perceived by its users is taken into account. This
theoretical base was used to create a methodological framework applied in the research
conducted in 2014, in cooperation between the University of Belgrade – Faculty of Forestry,
and the Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, on preparing the landscape
designs for the St Elijah churchyard and the yard of the wooden church in Vranić, Belgrade.
The methodology implied was an integrated research of natural and cultural elements, while
the goal of the project was contemporary presentation of these cultural monuments to the
public and the harmonization of users’ needs in those spaces and the proposed solutions.
Facilities that impaired the appearance and function of the churchyards, hardly visible and
unconnected structures that comprised the monumental units, as well as undefined profane
and sacred areas inside the churchyards commanded an integral and functional solution.
At the same time, the results of this project point to the need for modernizing the existing
methodological procedures of evaluation and protection of cultural and natural heritage
by taking into account the landscape character as a value that guides preservation and
management of such heritage.
Keywords: churchyard, Church of St Elijah, wooden church, users, landscape character

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 289

Д. Скочајић, Н. Васиљевић, Д. Вујичић, С. Гавриловић

Увод

Почет­не иде­је о инте­грал­ном при­сту­пу про­у­ча­ва­њу кул­тур­них доба­ра про­на­ла­зе

се у окви­ри­ма зашти­те спо­ме­нич­ког насле­ђа, одно­сно зашти­ће­не око­ли­не непо­крет­
ног кул­тур­ног добра. Закон о зашти­ти кул­тур­них доба­ра (1977) дефи­ни­ше зашти­ће­ну
око­ли­ну непо­крет­ног кул­тур­ног добра као про­стор који има јасне гра­ни­це, којом су
обу­хва­ће­не све поје­ди­нач­не при­род­не карак­те­ри­сти­ке које чине његов функ­ци­о­нал­ни
и визу­ел­ни оквир. Од тог вре­ме­на до данас, однос пре­ма кул­тур­ним добри­ма све више
доби­ја димен­зи­ју про­стор­но­сти у окви­ри­ма кул­тур­них пре­де­ла и холи­стич­ког (инте­
грал­ног) истра­жи­вач­ког при­сту­па, у чијем фоку­су је карак­тер пре­де­ла као струк­тур­но
једин­ство свих еле­ме­на­та и њихо­вих међу­соб­них одно­са.1 Ако се томе дода потре­ба
за моне­ти­за­ци­јом вред­но­сти кул­тур­них доба­ра кроз кул­тур­не сер­ви­се еко­си­сте­ма,2
онда је нео­п­ход­но тра­га­ти за про­ме­ном мето­до­ло­шког при­сту­па про­це­ни и зашти­ти
њихо­вих вред­но­сти у план­ским и про­јект­ним доку­мен­ти­ма.
Иде­ја ауто­ра овог рада је да кроз при­мер изра­де про­јек­та при­ка­жу инте­грал­
ни мето­до­ло­шки при­ступ којим се утвр­ђу­је струк­тур­на вред­ност про­сто­ра (цркве­не
пор­те у Вра­ни­ћу), која пред­ста­вља осно­ву за уна­пре­ђе­ње како функ­ци­о­нал­но­сти
тако и зна­че­ња про­сто­ра у скла­ду с потре­ба­ма кори­сни­ка. Поред тога, иде­ја је да
се ука­же на прав­це оса­вре­ме­њи­ва­ња мето­до­ло­шког при­сту­па кул­тур­ним добри­ма
која су бли­ска тео­риј­ским и прак­тич­ним истра­жи­ва­њи­ма у окви­ри­ма шко­ле Пеј­за­жне
архи­тек­ту­ре на Уни­вер­зи­те­ту у Бео­гра­ду. Укљу­чи­ва­ње кул­тур­них доба­ра у савре­
ме­ну кул­тур­ну и тури­стич­ку пону­ду гра­да под­ра­зу­ме­ва ста­но­ви­ште да „схва­та­ње и
интер­пре­та­ци­ја про­стор­них кул­тур­но-исто­риј­ских цели­на као дела кул­тур­ног насле­ђа
мора да обу­хва­та и њихо­во уса­гла­ша­ва­ње са људ­ским потре­ба­ма како би има­ле
одго­ва­ра­ју­ћу вред­ност“.3
Самим тим, изра­да про­јек­та пеј­за­жног уре­ђе­ња пор­те Цркве Св. Или­је и Цркве
брв­на­ре у Вра­ни­ћу под­ра­зу­ме­ва­ла је тра­га­ње за аде­кват­ним реше­њи­ма, кроз инте­
гра­ци­ју еле­ме­на­та при­род­ног и кул­тур­ног насле­ђа, у поку­ша­ју ускла­ђи­ва­ња посто­је­
ћих наме­на и фор­ми­ра­њу нових садр­жа­ја у одно­су на раз­ли­чи­те потре­бе кори­сни­ка
про­сто­ра.

При­каз про­јек­та пеј­за­жног уре­ђе­ња пор­те

Цркве Св. Или­је и Цркве брв­на­ре у Вра­ни­ћу

Пред­мет овог про­јек­та је цркве­на портa у Вра­ни­ћу коју чине: Црква брв­на­ра из
прве поло­ви­не 19. века, посве­ће­на Мла­ден­ци­ма (Св. 40 вели­ко­му­че­ни­ка), и утвр­ђе­
на као спо­ме­ник кул­ту­ре од вели­ког зна­ча­ја за Репу­бли­ку Срби­ју (Одлу­ка, Слу­жбе­ни
гла­сник СРС, бр. 14/79), кућа поро­ди­це Матић из прве поло­ви­не 19. века, Црква Св.
Илијe из 1888. годи­не са зво­ни­ком, паро­хиј­ски дом са збир­ком све­ште­ни­ка Ради­во­ја
Митро­ви­ћа и све­ште­нич­ка кућа и при­вред­ни објек­ти. Цркве­на пор­та се, пре­ма про­
стор­ном пла­ну ГО Бара­је­во, нала­зи на ката­стар­ској повр­ши­ни бр. 2079 КО Вра­нић, у
зони која је одре­ђе­на као повр­ши­на јав­не наме­не – црква.

290 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 1. При­каз лока­ци­је и гра­ни­ца интер­вен­ци­је

Повр­ши­на пор­те, вели­чи­не око 1,1 ha, са три стра­не је окру­же­на зеле­ним поја­сом
воћ­ња­ка и лива­да, а при­ступ пар­це­ли је могућ из Ули­це Чедо­ми­ра Ђојин­че­ви­ћа, са
севе­ра (сли­ка 1).
Циљ изра­де про­јек­та био је савре­ме­на пре­зен­та­ци­ја ове спо­ме­нич­ке цели­не и
њено зна­чај­ни­је укљу­чи­ва­ње у тури­стич­ку и кул­тур­ну пону­ду гра­да Бео­гра­да, кроз
уса­гла­ша­ва­ње с потре­ба­ма кори­сни­ка. Сто­га је било нео­п­ход­но:

–– Дефи­ни­са­ти и офор­ми­ти про­стор одго­ва­ра­ју­ћих наме­на, аде­кват­ни­јег изгле­да,

који одго­ва­ра њего­вом кул­тур­ном, исто­риј­ском и духов­ном зна­ча­ју.
–– Дефи­ни­са­ти лока­ци­је за нове наме­не, пред­ви­де­ти и про­стор­но обли­ко­ва­ти нове
садр­жа­је, у циљу уна­пре­ђе­ња амби­јен­тал­не вред­но­сти про­сто­ра, у скла­ду с потре­
ба­ма кори­сни­ка.
–– Ускла­ди­ти нове функ­ци­је с карак­те­ром цели­не и спо­ме­нич­ком пре­зен­та­ци­јом,
без нару­ша­ва­ња про­стор­них вред­но­сти цели­не.

Идеј­ни про­је­кат рађен је на осно­ву реше­ња о утвр­ђи­ва­њу мера тех­нич­ке зашти­

те пеј­за­жно-архи­тек­тон­ског уре­ђе­ња пор­те Цркве Св. Или­је у Вра­ни­ћу, које је донео
Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да,4 про­јект­ног задат­ка нару­чи­о­ца,
уви­да у Про­стор­ни план ГО Бара­је5, ката­стар­ско-топо­граф­ског пла­на посто­је­ћег ста­ња,
терен­ских истра­жи­ва­ња и истра­жи­ва­ња исто­риј­ске гра­ђе, кон­сул­та­ци­ја са Заво­дом за
зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, као и раз­го­во­ра са све­ште­ни­ци­ма који
живе на поме­ну­тој лока­ци­ји.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 291

Д. Скочајић, Н. Васиљевић, Д. Вујичић, С. Гавриловић

Ана­ли­за посто­је­ћег ста­ња

Цркве­на пор­та је лоци­ра­на на рела­тив­но рав­ном пла­тоу, који јед­ним делом пада
пре­ма југо­за­па­ду. Улаз у њу је могућ са севе­ра, кроз две капи­је: глав­ну, која води у
запад­ни део про­сто­ра, ода­кле се може при­сту­пи­ти нај­зна­чај­ни­јим сакрал­ним и про­
фа­ним објек­ти­ма, и спо­ред­ну капи­ју – која посе­ти­о­ца води у источ­ни део пор­те, где
су сме­ште­ни ста­ра поро­дич­на кућа Мати­ћа и при­вред­ни објек­ти. У пор­ти посто­ји већи
број над­гроб­них спо­ме­ни­ка и пло­ча лоци­ра­них у бли­зи­ни Цркве Св. Или­је, Цркве брв­
на­ре и у зад­њем делу дво­ри­шта све­ште­нич­ке куће.
Као нај­зна­чај­ни­ји кон­ста­то­ва­ни про­блем у овом про­сто­ру, може се издво­ји­ти при­
су­ство већег бро­ја непри­ме­ре­них садр­жа­ја, који сво­јим изгле­дом нару­ша­ва­ју зна­чај
пор­те (про­стор за седе­ње поред Цркве Св. Или­је, над­стре­шни­ца за гра­ђу, бетон­ски
теме­љи, сви­њац, пољ­ски тоа­лет...). Зна­чај­ни објек­ти спо­ме­нич­ке цели­не нису довољ­
но сагле­ди­ви и истак­ну­ти, а њихо­ва пове­за­ност је неиз­ра­же­на, оства­ре­на асфалт­ним
ста­за­ма које су у лошем ста­њу. Неја­сна пар­це­ла­ци­ја садр­жа­ја дове­ла је до ситу­а­ци­је у
којој је тешко дефи­ни­са­ти про­стор и издво­ји­ти при­ват­ни део од оста­лог дела цркве­не
пор­те. Посто­је­ћи над­гроб­ни спо­ме­ни­ци и пло­че раз­ме­ште­ни су у про­сто­ру без јасног
пла­на и реда, а садр­жа­ји који пре­зен­ту­ју и исти­чу кул­тур­но-исто­риј­ске вред­но­сти при­
сут­них обје­ка­та, сла­бо су засту­пље­ни.
Про­стор пор­те одли­ку­ју вели­ке, недо­вољ­но уре­ђе­не и нео­др­жа­ва­не зеле­не повр­
ши­не. Посто­је­ће зеле­ни­ло чине углав­ном чети­нар­ске врсте непри­ме­ре­не под­не­бљу
и савре­ме­ној прак­си озе­ле­ња­ва­ња цркве­них пор­ти.6 Воћ­њак, фор­ми­ран у при­ват­ном
делу пор­те, није кул­ти­ви­сан и одво­јен је од оста­лих садр­жа­ја.
Као зна­ча­јан потен­ци­јал про­сто­ра може се наве­сти исто­риј­ска вред­ност ком­плек­
са, могућ­ност ства­ра­ња бољих веза и инте­ре­сант­ни­јих визу­ра, као и могућ­ност исти­
ца­ња обје­ка­та спо­ме­нич­ког ком­плек­са и њихо­во сагле­да­ва­ње из више угло­ва.
Ста­ра поро­дич­на кућа Мати­ћа и при­вред­ни објек­ти пру­жа­ју потен­ци­јал за фор­ми­
ра­ње сео­ског дома­ћин­ства с еле­мен­ти­ма веза­ним за тра­ди­ци­о­на­лан начин сео­ског
живо­та, што може бити од вели­ког зна­ча­ја за бољу пре­зен­та­ци­ју овог про­сто­ра. Тако­
ђе, посто­је­ћи над­гроб­ни спо­ме­ни­ци и пло­че омо­гу­ћа­ва­ју ства­ра­ње новог, обје­ди­ње­ног
садр­жа­ја у циљу бољег пред­ста­вља­ња и укљу­че­ња ове спо­ме­нич­ке цели­не у кул­тур­ну
пону­ду гра­да. Вели­ка сло­бод­на повр­ши­на цркве­не пор­те, као и при­су­ство при­ме­ра­ка
дрве­ћа изу­зет­них одли­ка (два ста­бла кори­шће­на су кроз исто­ри­ју као запи­си), дају
добру осно­ву за пеј­за­жно уре­ђе­ње пор­те у скла­ду с прин­ци­пи­ма пеј­за­жног уре­ђе­ња
у циљу уна­пре­ђе­ње есте­ти­ке про­сто­ра.

Обра­зло­же­ње идеј­ног кон­цеп­та реше­ња

Исто­риј­ски зна­чај и вред­ност ком­плек­са, као и про­у­че­но посто­је­ће ста­ње, ука­за­ли

су на потре­бу да овај ком­плекс буде укљу­чен у савре­ме­ну кул­тур­ну пону­ду гра­да, како
кроз функ­ци­ју оку­пља­ња и несме­та­ног борав­ка кори­сни­ка пор­те, тако и кроз нор­мал­но
одви­ја­ње сва­ко­днев­ног живо­та њених жите­ља.

292 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Зна­чај Цркве брв­на­ре, као и деша­ва­ња и ску­по­ви који се одви­ја­ју у цркве­ној
пор­ти – наме­ћу потре­бу за ства­ра­њем спе­ци­фич­ног и атрак­тив­ни­јег амби­јен­та, тј.
про­сто­ра који може посе­ти­о­ци­ма да пону­ди садр­жа­је који аде­кват­но пре­зен­ту­ју кул­
тур­не и духов­не вред­но­сти. С обзи­ром на то да се у цркве­ној пор­ти пери­о­дич­но одр­
жа­ва­ју раз­ли­чи­те мани­фе­ста­ци­је, про­стор је обра­зо­ван као цело­вит, а поје­ди­нач­не
зоне уре­ђе­не су тако да се међу­соб­но допу­њу­ју и про­жи­ма­ју уз могућ­ност оку­пља­ња
и при­хва­та­ња раз­ли­чи­тих садр­жа­ја током годи­не.

Зони­ра­ње про­сто­ра, ком­по­зи­ци­ја,

садр­жа­ји и мате­ри­ја­ли­за­ци­ја

Пор­та је поде­ље­на на сле­де­ће цели­не:

–– Слу­жбе­ну зону (Црква Св. Или­је, Црква брв­на­ра, зво­ник, паро­хиј­ски дом и нови
обје­кат за паље­ње све­ћа и про­да­ју суве­ни­ра);

–– Изло­жбе­ну зону (ново­фор­ми­ра­но етно-дома­ћин­ство са садр­жа­ји­ма и лапи­да­ри­јум) и

–– При­ват­ну зону (све­ште­нич­ка кућа са зад­њим дво­ри­штем у којем су пред­ло­же­ни

нови објек­ти: гара­жа и помоћ­ни обје­кат за оста­ву и машин­ске инста­ла­ци­је и воћ­
њак у јужном и источ­ном делу пор­те).

Слу­жбе­на зона – Дис­ло­ци­ра­њем ула­зне капи­је на нову пози­ци­ју оства­ре­на је цело­

ви­тост про­сто­ра и могућ­ност бољег функ­ци­о­ни­са­ња. Изра­же­ни­ји је зна­чај и веза изме­
ђу цркве, брв­на­ре и паро­хиј­ског дома – музе­ја, као и могућ­ност сагле­да­ва­ња обје­ка­та
из више угло­ва при­ли­ком при­сту­па пор­ти. Како је у нови­је вре­ме објек­ту зво­ни­ка при­
до­да­та и функ­ци­ја места за паље­ња све­ћа, нео­п­ход­но је зво­ник вра­ти­ти у прво­бит­но
ста­ње и пред­ви­де­ти нов обје­кат наме­њен за паље­ње све­ћа и цркве­ну про­дав­ни­цу.
Ново­фор­ми­ра­ни кру­жни пла­то у непо­сред­ној бли­зи­ни тог објек­та омо­гу­ћа­ва бољу
функ­ци­о­нал­ну и визу­ел­ну везу са свим објек­ти­ма у зони, а зеле­ни­ло дуж при­ступ­не ста­зе
ума­њу­је пре­на­гла­ше­ну функ­ци­ју коју је у прет­ход­ном ста­њу има­ла све­ште­нич­ка кућа.
Испред ула­за у цркву фор­ми­ра­но је про­ши­ре­ње с мести­ма за седе­ње и чесмом.
Фор­ми­ра­њем рам­пи у окви­ру новог сте­пе­ни­шта, улаз у цркву омо­гу­ћен је и лици­ма
са инва­ли­ди­те­том и смет­ња­ма у раз­во­ју. Поста­вља­њем жар­ди­ње­ра са зеле­ни­лом уз
сте­пе­ни­ште, симе­трич­но у одно­су на при­ступ­ну ста­зу (која води од кру­жног пла­тоа),
истак­ну­ти су важност и уло­га цркве у овом ком­плек­су.
Обје­кат Цркве брв­на­ре у идеј­ном про­јек­ту завре­дио је посеб­ну пажњу. Фор­ми­ра­
њем про­ши­ре­ња с про­сто­ром за седе­ње испред ула­за у Цркву брв­на­ру и уво­ђе­њем
нових ста­за које је пове­зу­ју с паро­хиј­ским домом, Црквом Св. Или­је и посеб­но с цен­
трал­ним пла­то­ом и новим објек­том за паље­ње све­ћа, оства­ре­на је боља пове­за­ност и
изра­же­ни­ја веза изме­ђу обје­ка­та. Тако је Црква брв­на­ра доби­ла истак­ну­то место и уло­
гу у про­сто­ру цркве­не пор­те, а њено сагле­да­ва­ње и при­ступ могућ је из више пра­ва­ца.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 293

Д. Скочајић, Н. Васиљевић, Д. Вујичић, С. Гавриловић

Сли­ка 2. Кон­цепт – План наме­на и садр­жа­ја

С јужне стра­не Цркве брв­на­ре, дуж ста­зе која води ка етно-дома­ћин­ству, пред­
ви­ђен је лапи­да­ри­јум на отво­ре­ном, који чине над­гроб­ни спо­ме­ни­ци поста­вље­ни дуж
ста­зе, гру­пи­са­ни у пра­вил­ном рас­по­ре­ду. Укла­ња­њем непри­ме­ре­них обје­ка­та и садр­
жа­ја и посеб­но фор­ми­ра­њем нових засто­ра у овој зони, биће ство­ре­на функ­ци­о­нал­
ни­ја и уре­ђе­ни­ја про­стор­на цели­на. У скло­пу ове зоне пред­ви­ђен је и јав­ни тоа­лет
који је зеле­ни­лом визу­ел­но сакри­вен и који се нала­зи у бли­зи­ни паро­хиј­ског дома и
Цркве брв­на­ре.
Изло­жбе­на зона – Нај­ве­ће про­ме­не у пор­ти у одно­су на прет­ход­но ста­ње наста­
ле су као после­ди­ца иде­је да се фор­ми­ра етно-дома­ћин­ство, тј. сео­ско дома­ћин­ство
са еле­мен­ти­ма веза­ним за тра­ди­ци­о­на­лан сео­ски живот, што може бити од вели­ког
зна­ча­ја за бољу пре­зен­та­ци­ју чита­вог ком­плек­са. На тај начин су ста­ра поро­дич­на
кућа Мати­ћа, при­вред­ни објек­ти и нови садр­жа­ји обје­ди­ње­ни и орга­ни­зо­ва­ни у јед­ну
цели­ну, огра­ђе­ну тра­ди­ци­о­нал­ном огра­дом од про­шћа, која раз­два­ја ову зону од при­
ват­не (воћ­њак у јужном и југо­и­сточ­ном делу цркве­не пор­те визу­ел­но се добро укла­па
као поза­ди­на етно-дома­ћин­ства).
Етно-дома­ћин­ству може се при­сту­пи­ти из два прав­ца. Први је настао отва­ра­њем
вели­ке ула­зне капи­је (спо­ре­дан улаз), са север­не стра­не цркве­не пор­те, ода­кле се пру­
жа несме­тан поглед на цркву и запис – ста­бло дуда. Ста­зом која води од овог ула­за
могу­ће је при­сту­пи­ти етно-дома­ћин­ству и свим изло­жбе­ним при­вред­ним објек­ти­ма.
Дру­ги при­лаз омо­гу­ћен је фор­ми­ра­њем ста­зе која води од Цркве брв­на­ре и про­ла­зи
кроз ново­фор­ми­ра­ни лапи­да­ри­јум (поче­так изло­жбе­не зоне почи­ње од пла­тоа испред
брв­на­ре и мате­ри­ја­ли­зо­ван је огра­дом од про­шћа која пра­ти ста­зу). Са источ­не стра­не
цркве брв­на­ре посто­је­ћи ниво тере­на је про­ши­рен и насут. Раз­ли­чи­ти висин­ски нивои
тере­на у обли­ку амфи­те­а­тра уз дрве­не пот­пор­не зидо­ве омо­гу­ћа­ва­ју фор­ми­ра­ње нових

294 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 3. Детаљ дрве­ног амфи­те­а­тра код брв­на­ре (лево).
Детаљ инфо-табле (десно)

места за седе­ње (сли­ка 3). Кому­ни­ка­ци­ја изме­ђу овог про­сто­ра и оста­лих про­стор­них
цели­на омо­гу­ће­на је сте­пе­ни­ца­ма и ста­за­ма. Одав­де се пру­жа­ју инте­ре­сант­не визу­
ре на етно-дома­ћин­ство и њего­ву сим­бо­лич­ну ула­зну капи­ју. С јужне стра­не куће, на
про­сто­ру ода­кле се пру­жа­ју инте­ре­сант­не визу­ре на про­стор и објек­те цркве­не пор­те,
фор­ми­ра­на је дрве­на пер­го­ла с посто­је­ћом лозом, а источ­ни део визу­ел­но је пове­зан
са изло­жбе­ним про­сто­ром и сео­ским дома­ћин­ством. Читав про­стор доби­ја нову кори­сну
функ­ци­ју за потре­бе вен­ча­ња и зах­те­ва мла­де­на­ца (вен­ци и пор­та­ли за фото­гра­фи­
са­ње). Посто­је­ћи бунар у воћ­ња­ку је обно­вљен и нат­кри­вен у циљу већег исти­ца­ња
важно­сти сео­ског дома­ћин­ства.
С обзи­ром на то да је у цркве­ној пор­ти могу­ће пери­о­дич­но пла­ни­ра­ње раз­ли­чи­
тих мани­фе­ста­ци­ја (пра­зни­ци Мла­ден­ци, Бела неде­ља, Бара­је­ву у похо­де, изло­жбе,
ску­по­ви...), про­стор дома­ћин­ства је обра­зо­ван тако да при­хва­ти и омо­гу­ћи одр­жа­ва­ње
раз­ли­чи­тих актив­но­сти које ће уна­пре­ди­ти кул­тур­ну и про­свет­ну пону­ду. У бли­зи­ни
спо­ред­ног ула­за, тј. ула­за у етно-дома­ћин­ство, могу­ће је фор­ми­ра­ти игра­ли­ште за
децу у духу народ­ног гра­ди­тељ­ства, као и мањи про­стор са седе­њем и чесмом. До
тог про­сто­ра могу­ће је доћи и ста­зом од ломље­них каме­них пло­ча у тра­ви, која води
до Цркве брв­на­ре.
При­ват­на зона – За потре­бе жите­ља све­ште­нич­ке куће, у зад­њем, запад­ном делу
дво­ри­шта, пред­ви­ђе­на је гара­жа, а при­лаз ауто­мо­би­ли­ма у про­стор при­ват­ног дела
иза куће омо­гу­ћен је отва­ра­њем нове капи­је са север­не стра­не. Тако­ђе, уз сам обје­кат,
на месту где се нала­зи котао, пред­ви­ђен је обје­кат за оста­ву и машин­ске инста­ла­ци­је.
Посто­је­ћа широ­ка асфалт­на ста­за, која води од све­ште­нич­ке куће пре­ма запад­ним
вра­ти­ма Цркве Св. Или­је, сма­ње­на је и пре­о­бли­ко­ва­на, док је пред­ло­же­ним новим
зеле­ни­лом јасно дефи­ни­сан и одво­јен при­ват­ни део од слу­жбе­ног дела цркве­ног
дво­ри­шта. Воћ­њак је кул­ти­ви­сан и одво­јен ниском огра­дом. Како се визу­ел­но укла­па
са ново­фор­ми­ра­ним сео­ским дома­ћин­ством, огра­да воћ­ња­ка од про­шћа ујед­но пред­
ста­вља и огра­ду сео­ског дво­ри­шта.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 295

Д. Скочајић, Н. Васиљевић, Д. Вујичић, С. Гавриловић

Сли­ка 4. Ком­по­зи­ци­о­ни план

На про­сто­ру пор­те пред­ви­ђе­на је упо­тре­ба при­род­них мате­ри­ја­ла, у скла­ду с тра­

ди­ци­јом и архи­тек­ту­ром обје­ка­та Цркве брв­на­ре, Цркве Св. Или­је и куће Мати­ћа.
За изград­њу ста­за и пла­тоа у слу­жбе­ном делу, пред­ви­ђе­не су сече­не каме­не пло­че
пра­во­у­га­о­ног или ква­драт­ног обли­ка, нејед­на­ких димен­зи­ја.
У изло­жбе­ној зони пред­ло­же­но је кори­шће­ње ломље­них каме­них пло­ча у бето­ну
(за ста­зе које воде ка Цркви брв­на­ри и пла­то испред брв­на­ре, као и за ста­зу која води
кроз етно-дома­ћин­ство), и ломље­них каме­них пло­ча у тра­ви, за ста­зу која води од
дрве­ног амфи­те­а­тра ка деч­јем игра­ли­шту (сли­ка 3). Зидо­ви амфи­те­а­тра са источ­не
стра­не Цркве брв­на­ре изгра­ђе­ни су од дрве­та и на њима је могу­ће седе­ње. За деч­је
игра­ли­ште пред­ви­ђен је ситан дро­бље­ни малч од боро­ве коре у сло­ју 5–10 цм, а за
пла­то за паље­ње бад­ња­ка, застор од шљун­ка.
Моби­ли­јар про­сто­ра чине клу­пе за седе­ње и кан­те за сме­ће, а пред­ви­ђе­но је и
поста­вља­ње инфо-табли (сли­ка 3).
Рас­по­ред зеле­ни­ла у цркве­ној пор­ти осми­шљен је тако да омо­гу­ћи несме­та­но
кре­та­ње, оку­пља­ње већег бро­ја кори­сни­ка, при­ступ објек­ти­ма, као и да истак­не њихо­
ву уло­гу и зна­чај. По обо­ду цркве­не пор­те рас­по­ре­ђе­но је висо­ко дрве­ће, како би се
омо­гу­ћи­ла отво­ре­ност и сагле­ди­вост чита­вог про­сто­ра. Поред већих повр­ши­на под
трав­ња­ком, пред­ви­ђе­на је сад­ња новог зеле­ни­ла које је при­ме­ре­но цркве­ној пор­ти,
усло­ви­ма сре­ди­не (аутох­то­не жбу­на­сте и дрве­на­сте врсте), као и зна­ча­ју и сим­бо­ли­ци
које су биљ­не врсте има­ле кроз тра­ди­ци­ју и хри­шћан­ство7 (сли­ка 4). Уз огра­ду пре­ма
ули­ци, са север­не стра­не цркве­не пор­те, пред­ви­ђе­на је сад­ња висо­ког дрве­ћа како
би се обез­бе­ди­ла засе­на на пар­кин­гу.

296 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Уме­сто закључ­ка

Идеј­ни про­је­кат пеј­за­жног уре­ђе­ња пор­те Цркве Св. Или­је и Цркве брв­на­ре у
Вра­ни­ћу је ура­ђен 2014. годи­не, с основ­ним циљем пеј­за­жног уре­ђе­ња пор­те, што
је било ускла­ђе­но с посто­је­ћом мето­до­ло­ги­јом зашти­те и уре­ђе­ња слич­них обје­ка­та
кул­тур­ног насле­ђа. Савре­ме­на про­бле­ма­ти­ка зашти­те и уре­ђе­ња кул­тур­них доба­ра
све више сагле­да­ва кон­цепт кул­тур­ног пре­де­ла који је „цели­на, струк­тур­но једин­ство
свих еле­ме­на­та и њихо­вих међу­соб­них одно­са“. На тај начин се и кон­цепт кул­тур­ног
пре­де­ла чита као холи­стич­ки, мултидимензионалaн и мултифункционалaн енти­тет,
који у вре­ме­ну гло­ба­ли­за­ци­је тре­ба сачу­ва­ти и раз­ви­ја­ти у скла­ду с њего­вим реги­о­
нал­ним и локал­ним карак­те­ром. Има­ју­ћи у виду савре­ме­не трен­до­ве холи­стич­ке кон­
цеп­ту­а­ли­за­ци­је пре­де­ла, ауто­ри про­јек­та пред­ла­жу уна­пре­ђе­ње мето­до­ло­шког при­
сту­па у изра­ди слич­них про­је­ка­та, који се већ дужи низ годи­на изу­ча­ва­ју у сту­диј­ском
про­гра­му Пеј­за­жне архи­тек­ту­ре на Шумар­ском факул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду.
Наи­ме, у мето­до­ло­шком при­сту­пу нео­п­ход­но је сагле­да­ти вред­ност карак­те­ра пре­
де­ла, на осно­ву којег је могу­ће дефи­ни­са­ње еко­ло­шких и визу­ел­них прин­ци­па њего­вог
очу­ва­ња и уна­пре­ђе­ња. У скла­ду с тим, уре­ђе­ње пор­те је усме­ре­но у прав­цу очу­ва­ња
и уна­пре­ђе­ња есте­ти­ке и амби­јен­тал­них вред­но­сти пре­де­ла, као и прав­цу укљу­че­ња
таквих спо­ме­нич­ких цели­на у кул­тур­ну пону­ду гра­да. У потра­зи за аде­кват­ним при­сту­пи­
ма, ауто­ри рада сма­тра­ју да је савре­ме­на пре­зен­та­ци­ја спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у директ­ној
вези (зави­сно­сти) са уса­гла­ша­ва­њем потре­ба кори­сни­ка (како кроз функ­ци­ју оку­пља­ња
и несме­та­ног борав­ка, тако и кроз нор­мал­но одви­ја­ње сва­ко­днев­ног живо­та жите­ља), те
да се једи­но може оства­ри­ти кроз инте­гра­ци­ју еле­ме­на­та при­род­ног и кул­тур­ног насле­ђа.

Напо­ме­не

1 Васи­ље­вић, Н. Пла­ни­ра­ње пре­де­ла : тео­ри­је и мето­де, Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду, Шумар­ски

факул­тет, 2018.
2 Vasi­lje­vic, N., Gavri­lo­vic, S. Cul­tu­ral Ecosystem Ser­vi­ces, in: Leal Fil­ho, W. et al. (eds.), Life on Land,
Encyclo­pe­dia of the UN Susta­i­na­ble Deve­lop­ment Goals, Sprin­ger, Cham., 2021 [in­ter­net], ava­i­la­
ble thro­ugh https://doi.org/10.1007/978-3-319-9598; Ecosystems and human well-being : synthe­sis,
Mil­len­ni­um Ecosystem Asses­sment, Island Press, Was­hing­ton, 2005 [in­ter­net], ava­i­la­ble thro­ugh
https://www.mil­len­ni­u­mas­ses­sment.org­/docu­ments/docu­ment.356.aspx.pdf [2. 2. 2021]
3 Kur­to­vić-Folić, N. Pri­log istra­ži­va­nju novih odno­sa pro­stor­nog pla­ni­ra­nja i oču­va­nja kul­tur­nog nasle­đa,
Pro­stor­no pla­ni­ra­nje, regi­o­nal­ni raz­voj i zaš­ti­ta život­ne sre­di­ne, 1995, 1, 163–170.
4 Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да (бр. реше­ња 0377/14, од 9. 6. 2014).
5 Про­стор­ни план ГО Бара­је­во, Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, бр. 53/12.
6 Идеј­ни про­је­кат пеј­за­жног уре­ђе­ња пор­те цркве Св. Или­је и цркве брв­на­ре у Вра­ни­ћу (2014). Дета­
љан спи­сак посто­је­ћих биљ­них врста, њихо­ве ден­дро­ме­триј­ске мере и вред­но­сне оце­не дати су у
посеб­ној табе­ли (Табе­ла 1), у про­јек­ту: Спи­сак и вало­ри­за­ци­ја биља­ка при­ка­за­ни су у гра­фич­ком
делу про­јек­та, у којем је пред­ло­же­но укла­ња­ње поје­ди­них биља­ка чије ста­ње не одго­ва­ра визу­
ел­но-естет­ским и сани­тар­но-хиги­јен­ским усло­ви­ма (лист 02: Посто­је­ће ста­ње са пла­ном сана­ци­је).
7 Ско­ча­јић, Д. Пеј­за­жна архи­тек­ту­ра срп­ских сред­њо­ве­ков­них мана­стир­ских ком­плек­са, маги­стар­ски
рад, Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду, Шумар­ски факул­тет, 2004, 170–172.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 297

III

298 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

САВРЕМЕНИ АРХИТЕКТИ,
ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ
– САВРЕМЕНОСТ И
ТРАДИЦИОНАЛНОСТ
CONTEMPORARY ARCHITECTS,
PLANNING AND DESIGNING
– CONTEMPORANEITY AND
TRADITION

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 299

 727:022]:711.4.01
711.57

Ивана Бановић Ђорђевић, дипл. инж. арх., докторанд

Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу, Хрватска
ivana.b.dj@gmail.com

Проф. Бојана Бојанић Обад Шћитароци, др. сц. дипл. инж. арх.,
предстојница Kатедре за урбанизам, просторно планирање и пејсажну архитектуру
Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу, Хрватска
scitaroci@gmail.com

ЈАВНА БИБЛИОТЕKА KАО ПРИВЛАЧАН

ДЕО УРБАНОГ ПЕЈЗАЖА

Апстракт

Јавна библиотека је део урбаног дизајна још од античких градова. Њени архитекту-
ра, простор, функције и одлика јавног простора, чине јавну библиотеку привлачним,
активним и виталним делом урбаног пејзажа. Стога је препозната као урбани маркер,
активатор места и урбани магнет који подржава стратегије урбаних трансформација.
Циљ овог рада је да јавну библиотеку дефинише као сложену институцију, повезану с
урбаним пејзажом, истражујући на који начин јавна библиотека утиче на урбани пејзаж и
трансформише га кроз више слојева, и који симболички обрасци креирају спољну слику
ове везе. Истраживање је спроведено кроз студије случаја четири библиотеке смештене
у центру града: две историјске и две савремене, анализирајући и дефинишући локацију
јавне библиотеке у граду, однос пројекта библиотеке према политици града/државе,
друштвено и културно значење библиотеке и њену функцију и архитектуру.
Јавна библиотека је атрактиван део урбаног пејзажа, учествује у обликовању истакну-
тих јавних градских простора. Она унапређује квалитет и вредност урбаног пејзажа као
целине, креира или трансформише слику града кроз простор и време. Стога је могуће
отворити даља истраживања о томе како се јавна библиотека уклапа у концепт еманације
урбаног пејзажа.

Kључне речи: јавна библиотека, урбана трансформација, слика града, урбани пејзаж

300 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Iva­na Bano­vić Đor­đe­vić, Architect, PhD Stu­dent
University of Zagreb – Faculty of Architecture, Zagreb, Cro­a­tia
ivana.b.dj@gmail.com

Boja­na Boja­nić Obad Šći­ta­ro­ci, PhD, Architect, Full Professor

University of Zagreb – Faculty of Architecture, Urban and Spatial Planning
and Landscape Architecture Department, Zagreb, Cro­a­tia
scitaroci@gmail.com

PUBLIC LIBRARY AS AN APPE­A­LING

URBAN­SCA­PE ELE­MENT

Abstract

A public library has been a part of the urban design sin­ce anci­ent times. Its archi­tec­tu­re,
spa­ce, fun­cti­ons, and public spa­ce cha­rac­ter make it an appe­a­ling, acti­ve, and vital part of
the urban­sca­pe. It is the­re­fo­re recog­ni­zed as an urban land­mark, pla­ce acti­va­tor, and urban
mag­net sup­por­ting urban stra­te­gi­es.
This paper aims to defi­ne public library as a com­plex insti­tu­tion rela­ted to the urban­sca­pe,
inve­sti­ga­ting its effects on and the power to tran­sform urban­sca­pe in mul­ti­ple layers, the
symbo­lic pat­terns of which cre­a­te an out­ward ima­ge of this rela­tion. The rese­arch was con­
duc­ted thro­ugh the case stu­di­es of four dow­ntown libra­ri­es: two histo­ric and two con­tem­po­
rary ones, by analyzing and defi­ning the­ir loca­ti­ons in the city, the rela­tion of library pro­ject
to the city/sta­te poli­ci­es, the­ir social and cul­tu­ral mea­nings, fun­cti­ons, and archi­tec­tu­re.
Public library is an appe­a­ling urban­sca­pe ele­ment that sha­pes pro­mi­nent public spa­ces in the
city. It adds to the qua­lity and the value of urban­sca­pe, cre­a­tes or tran­sforms the ima­ge of
the city thro­ugh spa­ce and time. This opens up furt­her discus­sion on the ways public libra­ri­es
fit into the con­cept of urban­sca­pe ema­na­tion.

Keywords: public library, urban tran­sfor­ma­tion, ima­ge of the city, urban­sca­pe

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 301

I. Bano­vić Đor­đe­vić, B. Boja­nić Obad Šći­ta­ro­ci

Intro­duc­tion

A public library is recog­ni­zed as an urban icon and land­mark, pla­ce acti­va­tor, and urban
spa­ce in citi­es and towns. It offers free access to everybody, acts as a local infor­ma­tion,
edu­ca­tion, and cul­tu­re cen­ter, fun­ded by nati­o­nal and/or local govern­ments.1 With its spa­
ce, archi­tec­tu­re, fun­ction, and symbo­lism, it is an appe­a­ling, acti­ve, and vital con­sti­tu­ti­ve
part of the city.
This rese­arch aims to hig­hlight acti­ve and appe­a­ling roles of public libra­ri­es in urban­
sca­pe, defi­ning its histo­ric, symbo­lic, and physical bac­kgro­und from the time of anci­ent
citi­es to modern days.
Public library is obser­ved beyond the per­cep­tion of a monu­men­tal buil­ding that archi­
ves cul­tu­re and know­led­ge and pro­vi­des rea­ding spa­ce. Public library is a com­plex insti­
tu­tion, the most rele­vant attri­bu­te of which is “being the public spa­ce“ in the city2, which
brings public library in an acti­ve rela­ti­on­ship with urban­sca­pe.
Urban­sca­pe is the appe­a­ran­ce of an urban area, and like simi­lar con­cepts – lan­dsca­pe,
citysca­pe, tow­nsca­pe, urban lan­dsca­pe – it has been rese­ar­ched in terms of “deco­ding the
out­ward ima­ge of citi­es”.3 This rese­arch deals with urban­sca­pe as a com­ple­te ima­ge of an
urban area, and its rela­tion to a public library not just as in appe­a­ran­ce, but as a dynamic
mul­ti­layered con­cept. On the symbo­lic level, library is an insti­tu­tion with social, cul­tu­ral, edu­
ca­ti­o­nal, and poli­ti­cal fun­ction, whi­le on the physical level all the­se fun­cti­ons are embo­died
and reflec­ted in the library spa­ce and archi­tec­tu­re, and rela­ted to the spe­ci­fic urban­sca­pe.
A public library pro­ject found its pla­ce in the con­tem­po­rary city rene­wal pro­grams con­
nec­ted to dow­ntown rege­ne­ra­tion in mul­ti­ple cases4. It takes an acti­ve role in dif­fe­rent urban
tran­sfor­ma­tion stra­te­gi­es – cul­tu­re led urban rege­ne­ra­tion, urban upgra­ding, and incre­a­sing
urban resi­li­en­ce.5 Wit­hin tho­se stra­te­gi­es, library is recog­ni­zed as a cul­tu­ral icon, land­mark,
pla­ce­ma­ker, com­mu­nity vita­li­ser,6 urban “mee­ting room”, “intel­lec­tual heart of civic life”,7
and one of the few real public pla­ces in com­mer­ci­a­li­zed citi­es8. Public library is a poli­ti­cal
tool, it is govern­ment-fun­ded and used to pre­sent the poli­ti­cal and city or sta­te power.9
Public library is a com­plex insti­tu­tion with widely recog­ni­zed role and posi­tion in citi­
es. This paper defi­nes public libra­ri­es as an appe­a­ling ele­ment of urban­sca­pe, exa­mi­ning
the ways they tran­sform urban­sca­pe, the symbo­lic pat­terns of which cre­a­te an out­ward
ima­ge of this rela­tion.
The rese­arch was con­duc­ted thro­ugh the case stu­di­es of four citi­es and the­ir cen­tral
libra­ri­es: two histo­ric ones – the Ulpian Library (AD 114), Anci­ent Rome, and the San Mar­co
Library (1579), Veni­ce; and two con­tem­po­rary ones – the Bir­ming­ham Library (2013) and
the Hel­sin­ki Cen­tral Library Oodi (2018); in order to outli­ne the evo­lu­tion of the rela­tion,
and rese­arch histo­ri­cal bac­kgro­und of public libra­ri­es as urban­sca­pe ele­ments.

Case stu­di­es – four libra­ri­es

Rese­ar­ching public libra­ri­es as appe­a­ling urban­sca­pe ele­ments, con­si­de­ring symbo­lic

and physical layers of this con­nec­tion, was con­duc­ted by means of analysis and defi­ni­tion

302 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 The Ulpian Library, or Trajan’s library, AD114, Ancient Rome10 Biblioteca Marciana, 1579, Venice11

Historic libraries­

Helsinki Central Library, 2018, Helsinki, Finland12 The Library of Birmingham, 2013, Birmingham, UK 13
Contemporary libraries

PUBLIC SPACE LIBRARY

Table I. Public libra­ri­es in urban­sca­pe – situ­a­ti­ons

of the­ir loca­tion in the city, rela­tion of the library pro­ject to the city/sta­te poli­ci­es, social
and cul­tu­ral mea­ning of the library, its fun­cti­ons and archi­tec­tu­re. Histo­ric libra­ri­es were
rese­ar­ched in the same man­ner as con­tem­po­rary ones in order to defi­ne the ori­gins of
library in urban­sca­pe.
Two histo­ric and two con­tem­po­rary libra­ri­es selec­ted are public libra­ri­es, loca­ted in the
city core, in the busi­est public spa­ces in the citi­es; they were desig­ned and built as part of
lar­ger city agen­das and the­ir spa­ce and archi­tec­tu­re reflect the­ir public­ness.
Ulpian library, or Tra­jan’s library, built in AD114 in Anci­ent Rome, was a part of the
impe­rial fora – a com­plex of monu­men­tal public spa­ces and buil­dings. Toget­her with the
public basi­li­ca and Tra­jan’s tem­ple, the library fra­med a small squ­a­re wit­hin the fora. It
con­si­sted of two iden­ti­cal cham­bers on the oppo­si­te sides of the squ­a­re with Tra­jan’s
column in its cen­ter.10
Libra­ri­es were con­sti­tu­ti­ve parts of monu­men­tal public com­ple­xes that were focal
points of lar­ge urban tran­sfor­ma­tion pro­jects in Anci­ent Rome. This trend was star­ted
with the Pala­ti­ne Library, a part of the Forum of Augu­stus, con­ti­nued with Tra­jan`s forum
and Ulpian Library and was the result of Hel­le­ni­stic influ­en­ce to bring cul­tu­re, art, and
edu­ca­tion to citi­es.11
Accor­ding to Welch (2005), “Tho­ugh the anci­ent city grew gra­du­ally, buil­ding by buil­
ding, thro­ug­ho­ut its mil­len­ni­um-long heyday, the city expe­ri­en­ced peri­o­dic growth spurts
during which lar­ge-sca­le buil­ding pro­grams dra­ma­ti­cally tran­sfor­med the urban lan­dsca­pe.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 303

I. Bano­vić Đor­đe­vić, B. Boja­nić Obad Šći­ta­ro­ci

Fig. 1. The Library of Saint Mark, Veni­ce, Italy

Such swe­e­ping chan­ges in the urban fabric usu­ally coin­ci­ded with poli­ti­cal or social cri­ses
or peri­ods of tran­si­tion in Roman iden­tity.” 12
Hen­ce, Tra­jan`s forum was desig­ned and built to cele­bra­te the mili­tary suc­cess and
poli­ti­cal power of the Roman Empe­ror Tra­jan. It was the cor­ner­sto­ne wit­hin seve­ral pro­jects
in the city of Rome, con­duc­ted to chan­ge and impro­ve the ima­ge of the city.
Libra­ri­es in Anci­ent Rome were open to all the citi­zens and were more than just book
depo­si­to­ri­es. They were used as mee­ting pla­ces for intel­lec­tu­als, spa­ces for public rea­dings
by aut­hors, allo­wing the illi­te­ra­te majo­rity to take part into library acti­vi­ti­es, pla­ces for poli­ti­
cal and phi­lo­sop­hi­cal deba­tes, and pri­va­te gat­he­rings.13 Tra­jan’s library was visu­ally and fun­
cti­o­nally part of the open public spa­ce. It con­si­sted of a pair of cham­bers hou­sing lite­ra­tu­re in
Gre­ek and Latin, which was the model of library design in Rome of that time. In this case, the
two cham­bers were posi­ti­o­ned on oppo­si­te sides of the small squ­a­re, the­ir lavishly deco­ra­ted
inter­io­ rs facing the open public spa­ce, and com­mu­ni­ca­ting with it thro­ugh open por­ti­cos.14
In its volu­me, deco­ra­tion or monu­men­ta­lity, the Ulpian Library was not the domi­nant
part of the public forum or urban­sca­pe; it was, at the symbo­lic and physical levels, a part
of the public monu­men­tal com­plex.
Bibli­o­te­ca Mar­ci­a­na, Veni­ce, built in 1579, is an ico­nic library buil­ding that sha­ped and
outli­ned one of the most pro­mi­nent open public spa­ces of the Rena­is­san­ce.15 The library
is loca­ted wit­hin the com­plex of public spa­ces – Piaz­za and the Piaz­zet­ta di San Mar­co,
and the water­front of the Grand Canal. The Piaz­zet­ta con­nects Piaz­za di San Mar­co with
the water­front and is fra­med with the Ducal Pala­ce and Mar­ci­a­na Library. At the time this
public spa­ce took its final sha­pe, and the library was built, it was the for­mal entran­ce to
the city of Veni­ce.16
Recon­struc­tion of this public spa­ce and con­struc­tion of the library were a part of the
Reno­va­tio Urbis – city rene­wal pro­ject that took pla­ce in Veni­ce in the 16th cen­tury. The
main goal of this pro­ject was to affirm the iden­tity of Veni­ce as a Euro­pean cul­tu­ral cen­ter,

304 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Fig. 2. The Library of Bir­ming­ham, UK (Sour­ce: Ima­ge pro­vi­ded by Meca­noo archi­tects,
Ima­ge copyright by Chri­stian Ric­hters)

to pre­sent the Vene­tian Repu­blic on the inter­na­ti­o­nal sce­ne after its dec­li­ne in poli­ti­cal
power, defe­at in the War of the Lea­gue of Cam­bra, (1508–1516) and stri­ving with other
poli­ti­cal issu­es, at the same time reco­ve­ring from the fire of 1512.17 The task of urban
recon­struc­tion was assig­ned to Jaco­po San­so­vi­no, the sta­te buil­der, who tran­sfor­med the
Piaz­za com­plex with its public spa­ces and desig­ned the ico­nic buil­ding of Mar­ci­a­na Library.
Accor­ding to Psar­ra (2018), “San­so­vi­no sei­zed the urban pro­per­ti­es of Veni­ce and used
clas­si­cal archi­tec­tu­re to power­fully express the city-sta­te and the Repu­blic.” 18
Veni­ce urban­sca­pe was dra­ma­ti­cally chan­ged aga­inst the pre­va­i­lingly medi­e­val pat­
ter­ned urban fabric toward the ima­ge of the rena­is­san­ce city, by intro­du­cing lar­ge Anci­ent
Roman urban sites, such as this recon­struc­tion of the Piaz­za, inspi­red by Roman forum
and the­a­tre. Buil­dings, inclu­ding the Library of San Mar­co, were desig­ned and built as an
open public spa­ce for social and poli­ti­cal events, with the view to impro­ving the iden­tity
of the city.19 This is the­ir physical and symbo­lic layer in urban­sca­pe. That urban­sca­pe has
rema­i­ned an exam­ple of susta­i­na­ble cul­tu­ral heri­ta­ge lan­dsca­pe until nowa­days.
The ico­nic library buil­ding was built accor­ding to clas­si­cal stan­dards, lavishly and
ele­gantly deco­ra­ted both in exte­ri­or and inter­i­or. It hou­sed the col­lec­tion pre­vi­o­usly archi­
ved in the Doge’s Pala­ce. The library was esta­blis­hed on the first flo­or of the San­so­vi­no`s
buil­ding, with shops and retail spa­ce on the gro­und flo­or. Such spa­tial orga­ni­za­tion of the
buil­ding pro­vi­ded eco­no­mic bene­fit for the city, at the same time safe­gu­ar­ding the book
col­lec­tion from moi­stu­re.
Both stu­died histo­ric libra­ri­es symbo­li­cally pre­sen­ted the policy of the patro­ni­zing city,
and acti­vely con­tri­bu­ted to impro­ving the ima­ge of the city, reflec­ting the­ir public cha­rac­ter
in both spa­ce and archi­tec­tu­re, in line with the histo­ri­cal, social, and cul­tu­ral con­di­ti­ons
of the­ir time.
The selec­ted modern-day libra­ri­es were desig­ned and built with simi­lar social and
cul­tu­ral expec­ta­ti­ons.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 305

I. Bano­vić Đor­đe­vić, B. Boja­nić Obad Šći­ta­ro­ci

The Library of Bir­ming­ham 20, Bir­ming­ham, UK, 2013, outli­nes and acti­vely sha­pes the
Cen­te­nary Squ­a­re, one of the lar­gest open public spa­ces in the city, con­si­sting of three
public piaz­zas. The library is posi­ti­o­ned on the main pede­strian rou­te, cal­led the “Red Line”.21
The cen­tral library buil­ding is the third buil­ding22 desig­ned and con­struc­ted for that
pur­po­se in the history of the city of Bir­ming­ham, whi­le its pre­de­ces­sors were demo­lis­hed
to lea­ve spa­ce, both symbo­li­cally and physically, for the new library buil­ding.
All the library buil­dings were posi­ti­o­ned so as to sha­pe pro­mi­nent public spa­ces in the
city and were built as part of the lar­ger urban rene­wal pro­ject. The Bir­ming­ham Refe­ren­ce
Library23 was rebu­ilt in 1882 as its pre­de­ces­sor was com­ple­tely destroyed in the gre­at fire a
year befo­re. Its loca­tion was at the Cham­ber­lain squ­a­re, the main squ­a­re in Bir­ming­ham and
part of the Para­di­se forum, and was among the first libra­ri­es to be built accor­ding to the Uni­
ted King­dom Public Libra­ri­es Act of 1850 that gave local aut­ho­ri­ti­es legi­ti­macy to esta­blish
free public libra­ri­es.24 It was a monu­men­tal buil­ding, allo­wing free access to infor­ma­tion
and know­led­ge in urban­sca­pe. The second library buil­ding was open to the public in 1974
as part of the urban recon­struc­tion fol­lo­wing World War II. After the war, Bir­ming­ham was
deva­sta­ted and rui­ned city. Accor­ding to the City Coun­cil's deci­sion on the rene­wal, the­re
was no city-wide urban plan, but spe­ci­fic recon­struc­tion of infra­struc­tu­re and con­struc­tion
of public buil­dings, whe­re the con­struc­tion of the new Cen­tral library took pla­ce. The library
buil­ding was an epi­to­me of bru­ta­list archi­tec­tu­re, desig­ned by local archi­tect John Madin. It
was cen­trally loca­ted in the city, at Para­di­se Forum, next to its pre­de­ces­sor demo­lis­hed right
after the com­ple­tion of the Madin buil­ding. Para­di­se Forum was the cru­cial point of urban
recon­struc­tion, envi­sa­ging also other cul­tu­ral buil­dings at this loca­tion. Para­di­se Forum has
rema­i­ned the 21st-cen­tury focal point or cor­ner­sto­ne of urban recon­struc­tion, as well. During
this pro­cess, the bru­ta­list library was demo­lis­hed, despi­te the cam­pa­igns that oppo­sed it,
to fit into the Big City Plan that remo­de­led the squ­a­re and chan­ged the ima­ge of the city.
On the other hand, the Big City Plan is the pro­gram for “rei­ma­gi­ning the city”, with the
new library as a cor­ner­sto­ne for the city cen­ter revi­ta­li­za­tion.25 The Library is the cen­tral
ele­ment in a clu­ster of nearby cul­tu­ral faci­li­ti­es, inclu­ding the Inter­na­ti­o­nal Con­ven­tion
Cen­tre, the Symphony Hall, Bir­ming­ham Reper­tory The­a­tre, and the Ikon Gal­lery.26
„Cen­tral to the design is to rela­te the library inter­i­or to the popu­lar public life of
Cen­te­nary Squ­ar­ e itself“, brin­ging the out­si­de in and insi­de out.27 This the­sis has been
reflec­ted in the library archi­tec­tu­re. Glass façade and posi­ti­on­ ing most of public fun­cti­ons
on the gro­und flo­or, the big can­ti­le­ver cowe­ring a part of the public spa­ce, a cir­cu­lar amp­
hit­he­a­ter cut into the squ­a­re, which is con­nec­ted to the under­gro­und flo­or of the library,
roof gar­dens and ter­ra­ces as visual exten­si­ons of public spa­ces on mul­ti­ple levels, con­firm
the library fun­ction as „urban living room“, „public are­na“, and public spa­ce28. Archi­ves
and most of the rea­ding rooms are on the upper flo­ors, whi­le the roof rotun­da is desig­ned
to hou­se Sha­ke­spe­a­re's histo­ri­cal col­lec­tion, and has memo­rial, cul­tu­ral and edu­ca­ti­o­nal
sig­ni­fi­can­ce for the com­mu­nity.
The case of the Seat­tle Cen­tral Library has cer­tain simi­la­ri­ti­es with the library in Bir­
ming­ham as regards the three library buil­dings, only this insti­tu­tion chan­ged three buil­dings
at the site in the cour­se of 100 years. From the Car­ne­gie library, built in 1906, to the open

306 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Fig. 3. Oodi Hel­sin­ki Cen­tral Library, Hel­sin­ki, Fin­land

plan library from 1960 29 desig­ned in the inter­na­ti­o­nal style, to the con­tem­po­rary ico­nic
and the most often analyzed library buil­ding in the world, desig­ned by Rem Kool­ha­as and
OMA and com­ple­ted in 2004.
All the library buil­dings in Bir­ming­ham and Seat­tle have embo­died social, cul­tu­ral, and
poli­ti­cal marks of the­ir time, and have acti­vely con­tri­bu­ted to chan­ging the ima­ge of the city.
Oodi Hel­sin­ki Cen­tral Library 30, Hel­sin­ki, Fin­land, 2018, is the new icon and public
spa­ce in Hel­sin­ki. Tem­po­rary and pilot library pro­ject, Library 10, which was a part of the
long pro­cess of plan­ning the cen­tral library, has pro­ved the library is well accep­ted as a
mee­ting pla­ce and that it has beco­me one of the focal points in the civic life of the city. All
the ser­vi­ces and fun­cti­ons are now relo­ca­ted into the new buil­ding.
Hel­sin­ki has a tra­di­tion in plan­ning and buil­ding a library as a part of urban­sca­pe tran­
sfor­ma­tion. The Nati­o­nal Library of Fin­land 31, built in 1840–1845, was part of the 1812
town plan aiming to tran­sform the city of Hel­sin­ki from a pro­vin­cial town into a capi­tal.
The focal point of urban­sca­pe tran­sfor­ma­tion was the design of the monu­men­tal cen­tral
squ­a­re – Hel­sin­ki’s Sena­te Squ­a­re, with the library buil­ding as its con­sti­tu­ent part.
Oodi buil­ding is facing the Hou­se of Par­li­a­ment at the Kan­sa­la­i­sto­ri squ­a­re, next to
other cul­tu­ral and civic insti­tu­ti­ons struc­tu­res. Its spe­ci­fic loca­tion pre­sents, on a symbo­
li­cal level, the govern­ment’s care for citi­zens and the civic and cul­tu­ral life of the city.32
The loca­tion is at the heart of urban tran­sfor­ma­tion and city deve­lop­ment area. The
library is one of the pro­jects of the city and the govern­ment symbo­li­zing the cen­te­nary of
Fin­land`s inde­pen­den­ce.33
This library buil­ding is the real civic cen­ter, com­mu­nity hub, and urban living room.
Most public spa­ces, inclu­ding cine­ma, mixed use area and exhi­bi­ti­on spa­ce, are loca­ted on
the gro­und flo­or. On this level, library buil­ding design, with a lar­ge can­ti­le­ver partly abo­ve
the public squ­a­re, glass façade, and open flo­or plan, makes the library spa­ce an exten­si­on
of the squ­a­re. The second flo­or is reser­ved for wor­kshops and rela­xa­ti­on spa­ce. Tra­di­ti­o­nal
library spa­ce occu­pi­es one third of the buil­ding. The “book hea­ven” is an open-plan rea­

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 307

I. Bano­vić Đor­đe­vić, B. Boja­nić Obad Šći­ta­ro­ci

ding room on the upper flo­or that offers pea­ce and qui­et and the vista of the city, acti­vely
invol­ving urban­sca­pe into the library spa­ce.
The history of public libra­ri­es, accor­ding to library sci­en­ce rese­ar­ches,34 has begun
in the mid­dle of the 19th cen­tury. Library as a part of urban­sca­pe has had the ele­ments of
public spa­ce sin­ce anci­ent times.

Discus­sion

Alt­ho­ugh the libra­ri­es that were subject of the rese­arch belong to dif­fe­rent histo­ri­cal peri­
ods, and were built in dif­fe­rent socio-poli­ti­cal con­texts, it is still pos­si­ble to draw out paral­lels
and com­ment on the­ir inten­si­ve inter­ac­tion with the city as an appe­al­ing part of urban­sca­pe.
A public library in Anci­ent Rome was a must-have ele­ment wit­hin new com­ple­xes of
public spa­ces and struc­tu­res built on monu­men­tal sca­le to tran­sform urban­sca­pe and glo­rify
poli­ti­cal situ­a­tion or the ruler itself. Libra­ri­es were monu­men­tal and lavishly deco­ra­ted,
but not a physical land­mark in itself. They embo­died physical and symbo­lic pre­sen­ta­tion
of the impor­tan­ce of lite­racy and cul­tu­re for peo­ple, and ser­ved as social gat­he­ring and
event pla­ces, as well.
Rena­is­san­ce Bibli­o­te­ca Mar­ci­a­na was built as an inde­pen­dent, ico­nic buil­ding as part
of the urban tran­sfor­ma­tion pro­gram, aiming at tur­ning the medi­ev­ al urban­sca­pe towards
rena­is­san­ce valu­es, as well as reflec­ting poli­ti­cal and eco­no­mic power. Its pre­sen­ta­ti­o­nal
cha­rac­ter domi­na­ted over its public fun­ction and acces­si­bi­lity to all. Its ico­nic and monu­
men­tal façade pro­vi­ded a fra­me to open public spa­ces and ser­ved as a bac­kgro­und to
public acti­vi­ti­es wit­hin that spa­ce. It had the role in cre­a­ting the ima­ge of the city on the
glo­bal level, as well. The library inter­i­or was not con­cep­tu­a­li­zed as visu­ally or fun­cti­o­nally
con­nec­ted to the public squ­a­re.
Con­tem­po­rary libra­ri­es, like the­ir histo­ri­cal pre­de­ces­sors, are a part or a cor­ner­sto­ne
of the con­tem­po­rary urban tran­sfor­ma­tion agen­das. Alt­ho­ugh the­re has been a strong
ten­dency to show that the social role of the library is way in front of its poli­ti­cal role, the
library rema­ins a poli­ti­cal instru­ment, just as it was in the past. Urban tran­sfor­ma­tion
pro­jects in citi­es are rela­ted to the pre­sen­ta­tion of poli­ti­cal power or suc­cess, aiming to
chan­ge and impro­ve the ima­ge of the city, cre­at­ e or chan­ge the iden­tity. Bir­ming­ham and
Seat­tle case stu­di­es strongly sup­port this con­clu­sion, sin­ce they opted for the new cen­tral,
ico­nic library buil­ding and demo­lis­hed the­ir pre­de­ces­sor in cru­cial moments in the­ir history
and as a part of big urban revi­ta­li­za­tion pro­jects. Tho­se pro­jects and the libra­ri­es in all
the citi­es inclu­ded in the rese­arch affec­ted urban­sca­pes both physically and symbo­li­cally.
The­ir public spa­ce fun­ction and urban room cha­rac­ter are most pro­mi­nent on the
symbo­lic level. Social, poli­ti­cal, and cul­tu­ral ele­ments are embo­died in libra­ri­es’ archi­tec­
tu­re. Inten­si­ve com­mu­ni­ca­tion bet­we­en the library buil­ding and the open public spa­ces,
whe­re boun­da­ri­es bet­we­en inter­i­or and exte­ri­or, open and clo­sed, are blur­red, pro­ve a
library to be a public spa­ce, free and acces­si­ble to the com­mu­nity. The Ulpian Library case
study brings up the histo­ri­cal bac­kgro­und of this fun­ction, with the library spa­ce visi­ble
and acces­si­ble from the open public spa­ce, which also ser­ved as a com­mu­ni­ca­tion area

308 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Part of the urban
Chan­ging the Ico­nic buil­ding
rene­wal – iden­tity So­cial spa­ce
ima­ge of the city and land­mark­
tran­sfor­ma­ti­on­

T­he Ulpian Library (Tra­jan’s

library), Anci­ent Rome, 114
+ + +- +

The Library of Saint Mark,

Veni­ce, 1579
+ + + -

The Library of Bir­ming­ham,

Bir­ming­ham, UK, 2013
+ + + +

Oodi Hel­sin­ki Cen­tral Library,

Hel­sin­ki, Fin­land, 2019
+ + + +

Table II. Public library as an urbanscape element

bet­we­en two library rooms. Ico­nic archi­tec­tu­re and the qua­lity of a land­mark in urban­sca­pe
pro­ve sig­ni­fi­can­ce of library buil­dings to the com­mu­nity, and also cre­a­te the ima­ge of a city
(local and/or that of the sta­te or govern­ment) as power­ful, eco­no­mi­cally strong, and caring
for edu­ca­tion, infor­ma­tion, cul­tu­ral and social life of its citi­zens. Hen­ce it is neces­sary to
defi­ne a library as an appe­a­ling urban­sca­pe ele­ment, both on symbo­lic and physical levels.
A public library fits in the urban­sca­pe ema­na­tion con­cept, as it is deve­lo­ped wit­hin
the heri­ta­ge urba­nism appro­ach. It can be seen as a tool “wit­hin the urban deve­lop­ment
and plan­ning of set­tle­ments, towns, and lan­dsca­pes”.35

Con­clu­sion

A public library, with its fun­cti­ons, symbo­lic valu­es, spa­ce, and archi­tec­tu­re, is a
power­ful fea­tu­re in the ima­ge of the city, acting both as an ele­ment of its iden­tity and as
a sha­ping tool for public spa­ces. The con­cept of a public library has dra­ma­ti­cally chan­ged
from a sta­tic unit in a city – a buil­ding for sto­ring books and media col­lec­ti­ons that pro­vi­
des spa­ce for rea­ding and edu­ca­tion, to a pro­ac­ti­ve and vital ele­ment of the city, when it
came into the focus as an acti­ve part of urban­sca­pe. This con­cept is deeply roo­ted in the
insti­tu­tion of a public library and its histo­ri­cal valu­es, it has evol­ved and upgra­ded, taking
into acco­unt all its tra­di­ti­o­nal forms and fun­cti­ons.
A public library is not just a cul­tu­ral, edu­ca­ti­o­nal, and infor­ma­ti­o­nal insti­tu­tion; it is
also a physical buil­ding in urban­sca­pe. Sha­ping and outli­ning urban are­as, cre­a­ting and
impro­ving an ima­ge of the city, is defi­ned in this rese­arch as a qua­lity that attracts and
holds the atten­tion in urban­sca­pe. It rai­ses or impro­ves the qua­lity and value of urban­sca­
pe. Hen­ce, it is pos­si­ble to open discus­sion on how a public library fits into the con­cept of
urban­sca­pe ema­na­tion if this con­cept is seen as an impact of the unit or system on its envi­
ron­ment, allo­wing for­ward move­ment in spa­ce and time. From this point of view, a public
library is per­ce­iv­ ed as a unit of a mul­ti­layered system. The con­cept of a public library has
evol­ved from that of a sta­tic buil­ding to a pro­ac­ti­ve one, to a sin­gu­lar buil­ding in an urban

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 309

I. Bano­vić Đor­đe­vić, B. Boja­nić Obad Šći­ta­ro­ci

com­plex, and from an object sho­wing the "bea­uty of the past" to an object that encap­su­
la­tes the impor­tan­ce of mul­ti­fa­ce­ted cul­tu­ral valu­es. A public library is to be defi­ned as a
part of the city on the infor­ma­ti­o­nal, edu­ca­ti­o­nal, cul­tu­ral, social, and tec­hno­lo­gi­cal level,
and an appe­a­ling part of urban­sca­pe.

Notes

1 IFLA/UNE­SCO Public Library Mani­fe­sto 1994, https://www.ifla.org/publi­ca­ti­ons/ifla­u­ne­sco-public-

library-mani­fe­sto-1994
2 Berndtson, M. (2013), Public libra­ri­es and pla­ce­ma­king. Paper pre­sen­ted at: IFLA WLIC 2013 – Sin­ga­
po­re – Futu­re Libra­ri­es: Infi­ni­te Pos­si­bi­li­ti­es in Ses­sion 81 – Library Buil­dings and Equ­ip­ment
3 Kari­mi Mos­ha­ver, M., Eris, B., & Par­to, S. (2016). A Revi­ew of Men­tal Urban­sca­pe* Using Map-Based
Met­hods (Case study: Tehran Fer­dow­si Squ­a­re), 26(1), 61–70.‎ p. 61
4 Mat­tern, S. (2007), The New Dow­ntown Library: Desig­ning with Com­mu­ni­ti­es, Min­ne­a­po­lis: Uni­ver­sity
of Min­ne­so­ta Press, Mine­a­po­lis, Lon­don
5 Bano­vić Đor­đe­vić, I. i Obad Šći­ta­ro­ci, B. B. (2020), Con­tem­po­rary Rese­arch on the Spa­tial Rela­ti­ons bet­
we­en the Public Library and the City, Pro­stor, 28 (2 (60)), 402–411. https://doi.org/10.31522/p.28.2(60).14
6 Skot‐Han­sen, D., Hve­ne­ga­ard Rasmus­sen, C. and Joc­hum­sen, H. (2013), The role of public libra­ri­es in
cul­tu­re‐led­ urban rege­ne­ra­tion, New Library World, Eme­rald Gro­up Publis­hing Limi­ted, 114 (1/2): 7–19,
https://doi.org/10.1108/03074801311291929
7 Wor­po­le, K. (2013), Con­tem­po­rary Library Archi­tec­tu­re, Rou­tled­ge, Lon­don, https://doi.org/10.4324
/9780203584033, pp. 4, 7, 27
8 Mat­tern, S. (2007), The New Dow­ntown Library: Desig­ning with Com­mu­ni­ti­es, Min­ne­a­po­lis: Uni­ver­sity
of Min­ne­so­ta Press, Mine­a­po­lis, Lon­don
9 Evjen, S. (2015), The ima­ge of an insti­tu­tion: Poli­ti­ci­ans and the urban library pro­ject, Library & Infor­
ma­tion Sci­en­ce Rese­arch, 37(1), 28–35
10 Cas­son, L (2002), Libra­ri­es in the Anci­ent World (New Edi­tion), Yale Uni­ver­sity Press, New Haven and
Lon­don, p. 84
11 Bowie, E (2013), Libra­ri­es for the Cae­sars, in Anci­ent Libra­ri­es. Edi­ted by Jason König, Kate­ri­na Oiko­
no­mo­po­u­lou, and Greg Woolf. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, p. 259
12 Welch, T. S. (2005). The ele­gi­ac citysca­pe: Pro­per­ti­us and the mea­ning of Roman monu­ments. Ohio
Sta­te Uni­ver­sity Press. p.1
13 Dix, T. K. (1994). "Public Libra­ri­es" in Anci­ent Rome: Ide­o­logy and Rea­lity. Libra­ri­es & Cul­tu­re, 282–296.
p. 285
14 Cas­son, L (2002), Libra­ri­es in the Anci­ent World (New Edi­tion), Yale Uni­ver­sity Press, New Haven
and Lon­don, p. 85
15 Con­nors, J. (2010), English text of “Bibli­o­tec­he: l’ar­chi­tet­tu­ra e l’or­di­na­men­to del sape­re”, with Ange­la
Dres­sen, in Il Rina­sci­men­to Ita­li­a­no e l’Eu­ro­pa 6, Luog­hi, spa­zi, archi­tet­tu­re, ed. Dona­tel­la Cala­bi and
Ele­na Sval­duz, Tre­vi­so-Costa­biss, Vicen­za: Ange­lo Col­la Edi­to­re 
16 Psar­ra, S. (2018). The role of spa­tial net­works in the histo­ric urban lan­dsca­pe: Lear­ning from Veni­ce in
the fif­te­enth and six­te­enth cen­tu­ri­es. The Histo­ric Envi­ron­ment: Policy & Prac­ti­ce, 9(3–4), 249–273. p. 256
17 https://sta­i­ko­sli­bra­ri­es.gr/en/rena­i­xe­ment/the-library-of-saint-mark-s-in-veni­ce.html; Psar­ra, S. (2018).
The role of spa­tial net­works in the histo­ric urban lan­dsca­pe: Lear­ning from Veni­ce in the fif­te­enth and
six­te­enth cen­tu­ri­es. The Histo­ric Envi­ron­ment: Policy & Prac­ti­ce, 9(3–4), 249–273. p. 257

310 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

18 Psar­ra, S. (2018). The role of spa­tial net­works in the histo­ric urban lan­dsca­pe: Lear­ning from Veni­ce in
the fif­te­enth and six­te­enth cen­tu­ri­es. The Histo­ric Envi­ron­ment: Policy & Prac­ti­ce, 9(3–4), 249–273. p. 261
19 Psar­ra, S. (2018). The role of spa­tial net­works in the histo­ric urban lan­dsca­pe: Lear­ning from Veni­ce in the
fif­te­enth and six­te­enth cen­tu­ri­es. The Histo­ric Envi­ron­ment: Policy & Prac­ti­ce, 9(3–4), 249–273. p. 261
20 The library desig­ned by Meca­noo archi­tects
21 https://www.dezeen.com/2013/08/29/library-of-bir­ming­ham-by-meca­noo/ , retri­e­ved 13.02.2021
22 If the first library buil­ding, demo­lis­hed in fire but rebu­ilt a year later, counts, then this would be the
fourth cen­tral library buil­ding in Bir­ming­ham.
23 Histo­ri­cal library was desig­ned by Bir­ming­ham based archi­tect John Henry Cham­ber­lain (1831–1883)
24 ***, 2013, Rew­ri­ting the Book: The Library of Bir­ming­ham, publis­hed by History West Midlands, www.
historywm.com
25 Evjen, S. (2015), The ima­ge of an insti­tu­tion: Poli­ti­ci­ans and the urban library pro­ject, Library & Infor­
ma­tion Sci­en­ce Rese­arch, 37(1), 28–35. p. 8; https://www.dezeen.com/2013/08/29/library-of-bir­ming­
ham-by-meca­noo/, Wor­po­le, K. (2013), Con­tem­po­rary Library Archi­tec­tu­re, Rou­tled­ge, Lon­don
26 Wor­po­le, K. (2013). Con­tem­po­rary Library Archi­tec­tu­re: A Plan­ning and Design Gui­de, Rou­tled­ge. p. 17
27 Wor­po­le, K. (2013). Con­tem­po­rary Library Archi­tec­tu­re: A Plan­ning and Design Gui­de, Rou­tled­ge. p. 16
28 Wor­po­le, K. (2013). Con­tem­po­rary Library Archi­tec­tu­re: A Plan­ning and Design Gui­de, Rou­tled­ge. pp. 27–28
29 Desig­ned by Bin­don & Wright, Seat­tle based archi­tec­tu­ral firm
30 ALA Archi­tect won the inter­na­ti­o­nal archi­tec­tu­ral com­pe­ti­tion in 2013, and the library buil­ding was
open in 2018.
31 Ori­gi­nally built and fun­cti­o­ned as the library of the Uni­ver­sity of Fin­land, 1840–1845, desig­ned by Ger­
man archi­tect Engel, Carl Ludvig (1778–1840)
32 https://www.dezeen.com/2019/01/10/hel­sin­ki-cen­tral-library-oodi-ala-archi­tects/, retri­e­ved 02.02.2021
33 Haa­vi­sto, Tuu­la; Lipa­sti, Pir­jo; Sau­li, Ant­ti (2017). "Wor­king with the citi­zens: plan­ning the new Hel­sin­ki
Cen­tral Library". BiD: tex­tos uni­ver­si­ta­ris de bibli­o­te­co­no­mia i documentació, núm. 38 (juny). http://bid.
ub.edu/en/38/haa­vi­sto.htm­. [Con­sul­ta: 25-02-2021] – abstract
34 Har­ris, M. H. (1999). History of Libra­ri­es of the Western World. Sca­rec­row Press.
35 Obad Šći­ta­ro­ci, M., & Boja­nić Obad Šći­ta­ro­ci, B. (2019). Heri­ta­ge Urba­nism. Susta­i­na­bi­lity, 11(9), 2669.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 311

 711.4(497.16)”19/20”

Др Милица Вујошевић, маст. инж. арх.

KАНА / ко ако не архитект, Подгорица, Црна Гора
milicavujosevic@yahoo.com, koakonearhitekt@gmail.com

Соња Драговић, маст. инж. урб.

KАНА / ко ако не архитект, Подгорица, Црна Гора
sonjadragovic@yahoo.com

Јелена Рабреновић, маст. спец. инж. арх.

KАНА / ко ако не архитект, Подгорица, Црна Гора
monohromija@gmail.com

ЗАПОСТАВЉАЊЕ МОДЕРНОГ АРХИТЕKТОНСKОГ

НАСЛЕЂА У ЦРНОЈ ГОРИ – СТУДИЈА СЛУЧАЈА
ХОТЕЛА „ПОДГОРИЦА“

Апстракт
Промене законског и институционалног оквира у којем се одвијају процеси просторног
и урбанистичког планирања у Црној Гори током последње две деценије довеле су до
приоритизације приватног у односу на јавни интерес, што се одразило и на питање трет-
мана градитељског наслеђа. Ово се нарочито уочава у случају архитектонског наслеђа
из послератног периода модерне (1945–1990), које убрзано нестаје под налетом нових
таласа урбанизације, док га институције задужене за заштиту културних добара готово у
потпуности занемарују. Kако би предочио резултате који произилазе из спреге пасивног
односа институција културе и агресивног планерског процеса фокусираног на оствари-
вање краткорочних приватних интереса, овај рад представља студију случаја детаљног
урбанистичког плана Рекреативно-културна зона на десној обали Мораче и његовог погуб-
ног утицаја на хотел „Подгорица“, објекат који је 1967. године награђен савезном Бор­
бином наградом и који представља важан пример критичког регионализма у Црној Гори.
Циљ рада је да представи последице нетранспарентног процеса планирања и да дока-
же важност партиципативног доношења одлука у урбанистичком планирању. У истра-
живању је примењена метода анализе планске и пројектне документације, правних
прописа, основа и механизама за заштиту архитектонског објекта као културног добра.
Анализом су обухваћене и активности које предузима цивилно друштво у процесу поку-
шаја заштите градитељског наслеђа, као и реакција надлежних институција. Резултати
истраживања упућују на важност дефинисања наслеђа и механизама његове заштите
у оквиру планерског процеса.
Kључне речи: модерно архитектонско наслеђе, партиципација, урбанистичко планирање,
Хотел „Подгорица“, KАНА / ко ако не архитект

312 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Mili­ca Vujo­še­vić, PhD, Archi­tect
KANA/Who if not Archi­tect, Pod­go­ri­ca, Mon­te­ne­gro
mili­ca­vu­jo­se­vic@yahoo.com, koa­ko­ne­ar­hi­tekt@gmail.com­

Sonja Dra­go­vić, MSc Urban Stu­di­es

KANA/Who if not Archi­tect, Pod­go­ri­ca, Mon­te­ne­gro
sonja­dra­go­vic@yahoo.com

Jele­na Rabre­no­vić, MSc Spec. Sci. Arch.

KANA/Who if not Archi­tect, Pod­go­ri­ca, Mon­te­ne­gro
mono­hro­mi­j a@g­mail.com

THE NEGLECT OF MODERN ARCHI­TEC­TU­RAL

HERI­TA­GE IN MON­TE­NE­GRO – CASE STUDY OF
THE POD­GO­RI­CA HOTEL

Abstract
Over the last two deca­des, chan­ges in the legal and insti­tu­ti­o­nal fra­me­work of the spa­tial
and urban plan­ning pro­ces­ses in Mon­te­ne­gro have led to the pri­o­ri­ti­za­tion of the pri­va­te over
public inte­rest, which is reflec­ted in the tre­at­ment of the built heri­ta­ge. This is espe­ci­ally the
case with the archi­tec­tu­ral heri­ta­ge of the post-war Modern period (1945–1990), which is
rapidly disap­pe­a­ring under the onsla­ught of new waves of urba­ni­za­tion whi­le being almost
com­ple­tely igno­red by the insti­tu­ti­ons in cha­r­ge of cul­tu­ral heri­ta­ge pro­tec­tion. To expla­in
the effects of the cul­tu­ral insti­tu­ti­ons’ pas­si­ve stan­ce, com­bi­ned with the aggres­si­ve plan­
ning pro­cess focu­sed on achi­e­ving short-term pri­va­te inte­rests, this paper pre­sents the case
study of a deta­i­led urban plan the­med „Rec­re­a­ti­o­nal and cul­tu­ral zone on the right bank of
the Mora­ča river“, and its detri­men­tal impact on the Pod­go­ri­ca Hotel, an impor­tant exam­
ple of cri­ti­cal regi­o­na­lism in Mon­te­ne­gro and the win­ner of the 1967 fede­ral Bor­ba Awa­rd.
The aim of the paper is to pre­sent the con­se­qu­en­ces of non-tran­spa­rent plan­ning pro­ces­ses
and to pro­ve the impor­tan­ce of par­ti­ci­pa­ti­ve deci­sion-making in urban plan­ning. The met­
hods inclu­de the analysis of plan­ning and pro­ject docu­men­ta­tion, legal regu­la­ti­ons, as well
as rea­sons and mec­ha­nisms for the pro­tec­tion of buil­dings as cul­tu­ral heri­ta­ge. The analysis
also covers the acti­ons under­ta­ken by civil soci­ety whi­le trying to pro­tect the archi­tec­tu­ral
heri­ta­ge, as well as the gover­ning insti­tu­ti­ons’ reac­tion to the­se acti­ons. The results of the
rese­arch point towards the impor­tan­ce of defi­ning both the heri­ta­ge and the mec­ha­nisms of
its pro­tec­tion wit­hin the plan­ning pro­cess.
Keywords: modern archi­tec­tu­ral heri­ta­ge, par­ti­ci­pa­tion, urban plan­ning, the Pod­go­ri­ca Hotel,
KANA/Who if not Archi­tect

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 313

М. Vujo­še­vić, S. Dra­go­vić, J. Rabre­no­vić

Intro­duc­tion

The citi­es of Mon­

​​ te­ne­gro have under­go­ne a radi­cal tran­sfor­ma­tion in the period
after 1990. With the tran­si­tion from the soci­a­list to the neo­li­be­ral model of eco­no­mic
and social pro­duc­tion1, it beca­me pos­si­ble, what’s more, neces­sary, to deter­mi­ne
the pri­ce for every aspect of our urban envi­ron­ment. Appro­pri­a­tion of urban spa­ce
by capi­ta­lism in what Golubchi­kov2 calls “the urba­ni­za­tion of tran­si­tion” was and is
an all-encom­pas­sing pro­cess, resul­ting in chan­ges to how the citi­es are envi­si­o­ned,
plan­ned, and used. In Pod­go­ri­ca, the capi­tal of Mon­te­ne­gro, this pro­cess pro­du­ced
a dis­tinct set of chan­ges in urban morp­ho­logy: an exces­si­ve growth in plan­ning and
con­struc­tion of new resi­den­tial blocks wit­ho­ut deve­lo­ping a pro­per public infra­struc­
tu­re3, a dec­re­a­se in urban gre­e­nery4, and a neglect of the built heri­ta­ge in gene­ral
– and the post-1945 modern archi­tec­tu­ral heri­ta­ge in par­ti­cu­lar5. The pro­cess of
making the stra­te­gic and spa­tial plan­ning deci­si­ons that lead to the­se out­co­mes
has been non-tran­spa­rent and incre­a­singly cen­tra­li­zed, lea­ding to civic cam­pa­igns
deman­ding acco­un­ta­bi­lity for the dete­ri­o­ra­ting qua­lity of urban spa­ce and more
inclu­si­ve and par­ti­ci­pa­tory plan­ning pro­ce­du­res6. The aim of this paper is to show
how the cur­rent plan­ning prac­ti­ce impacts the urban envi­ron­ment by exa­mi­ning the
case of the Pod­go­ri­ca Hotel, an exqu­i­si­te pie­ce of modern archi­tec­tu­ral heri­ta­ge7,
and to argue the impor­tan­ce of civic par­ti­ci­pa­tion in urban plan­ning.

Urban plan­ning regu­la­tion

In order to expla­in the cur­rent pro­blems in spa­tial deve­lop­ment plan­ning and

mana­ge­ment in Pod­go­ri­ca, it is impor­tant to pro­vi­de a bri­ef over­vi­ew of the regu­la­
tory fra­me­work. Spa­tial plan­ning is orga­ni­zed in a cen­tra­li­zed man­ner; the pro­cess
has been gra­du­ally shif­ting towards cen­tra­li­za­tion over the last deca­de8, lea­ding up
to the adop­tion of a new Law on Spa­tial Plan­ning and Con­struc­tion9 which enti­rely
abo­lis­hed the esta­blis­hed plan­ning system and the hie­rarchy of plan­ning docu­men­
ta­tion, repla­cing local and muni­ci­pal plans with one Gene­ral Regu­la­tory Plan (GRP)
for the enti­re ter­ri­tory of Mon­te­ne­gro. The pro­ces­ses inscri­bed in the new Law on
Spa­tial Plan­ning and Con­struc­tion remo­ve the plan­ning pro­ce­du­res even furt­her from
citi­zens, as plan­ning instru­ments have been tran­sfer­red from the muni­ci­pal to the
sta­te level. Even befo­re the adop­tion of the new Law, the resi­dents of the area for
which the plan is being made have often not been awa­re of this pro­cess – even tho­
ugh it pro­fo­undly impacts the­ir imme­di­a­te living envi­ron­ment– beca­u­se the pro­cess
was desig­ned in a way that does not enco­u­ra­ge civic par­ti­ci­pa­tion or, more gene­rally,
citi­zens’ gene­ral know­led­ge of how the urban spa­ce is pro­du­ced10. This was also the
case with the plan­ning pro­cess con­cer­ning the Pod­go­ri­ca Hotel, tre­at­ment of which
points to the short­co­mings in the system regu­la­ting the mana­ge­ment and pro­tec­tion
of cul­tu­ral heri­ta­ge.

314 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Modern archi­tec­tu­ral heri­ta­ge: regu­la­tory
fra­me­work and sta­te of the art

Cul­tu­ral heri­ta­ge is the domain of the Mini­stry of Cul­tu­re, more pre­ci­sely of the Direc­
to­ra­te for the Pro­tec­tion of Cul­tu­ral Heri­ta­ge (DPCH). This insti­tu­tion, foun­ded by Law on
the Pro­tec­tion of Cul­tu­ral Heri­ta­ge11 has not demon­stra­ted sig­ni­fi­cant results in recog­ni­zing,
let alo­ne pro­tec­ting the modern archi­tec­tu­ral heri­ta­ge of Mon­te­ne­gro. Alt­ho­ugh the 2012
annual Pro­gram for the pro­tec­tion and pre­ser­va­tion of cul­tu­ral pro­perty12 sta­ted that the­
re were sig­ni­fi­cant XX cen­tury archi­tec­tu­ral achi­e­ve­ments in Mon­te­ne­gro which had not
been pro­perly cared for and pro­tec­ted, not much has been done sin­ce then to ame­li­o­ra­te
the situ­a­tion, at least not by the respon­si­ble insti­tu­ti­ons. Con­ver­sely, the most sig­ni­fi­cant
ini­ti­a­ti­ves for pro­tec­tion came from out­si­de of the system: in 2012, archi­tect Andri­ja Mar­
kuš from the archi­tec­tu­ral orga­ni­za­tion Arhi­tek­ton­ski Forum sub­mit­ted to the Mini­stry of
Cul­tu­re a list of the 48 most impor­tant modern archi­tec­tu­ral struc­tu­res13; this ini­ti­a­ti­ve has
not yet been pro­ces­sed. In fact, during the ten years of its exi­sten­ce, DPCH has put under
pro­tec­tion only two works of modern archi­tec­tu­re in Pod­go­ri­ca: the reli­ef on the Post Offi­ce
buil­ding from 1948, by archi­tect Vuja­din Popo­vić, and the Kayak Club Galeb on the river
Mora­ča from 1960, the work of archi­tect Vuko­ta Tupa Vuko­tić. During this time, seve­ral
modern buil­dings inte­gral to urban iden­tity of Pod­go­ri­ca were syste­ma­ti­cally neglec­ted and
destroyed in the pro­ces­ses lar­gely igno­red, if not even aided, by inac­tion of this insti­tu­tion.
In gene­ral, buil­dings cre­a­ted in modern style during the 1945–1990 period are being
incre­a­singly tar­ge­ted by the pri­va­te inve­stors in Pod­go­ri­ca, due to occupying cen­tral loca­
ti­ons attrac­ti­ve for rede­ve­lop­ment. As none of them are pro­tec­ted as cul­tu­ral heri­ta­ge,
demo­li­ti­ons are easily gran­ted. Hen­ce the new urban plans, alt­ho­ugh appro­ved by the
DPCH, often plan for the­se buil­dings to be torn down, usu­ally to make room for the new,
luc­ra­ti­ve resi­den­tial deve­lop­ments.14 In the last few years, seve­ral moder­nist hotels in Pod­
go­ri­ca were eit­her alte­red, like the ico­nic Crna Gora hotel from 1953, desig­ned by archi­tect
Vuja­din Popo­vić (par­ti­ally demo­lis­hed and com­ple­tely rede­sig­ned during the con­struc­tion
of the new Hil­ton Hotel) and the Pod­go­ri­ca Hotel from 1967 by archi­tect Sve­tla­na Kana
Rade­vić (inter­i­or ina­de­qu­a­tely rede­sig­ned in 2004, the enti­re buil­ding later jeo­par­di­zed
by the con­struc­tion of a nearby tower), or enti­rely demo­lis­hed, like the Lju­bo­vić Hotel
from 1982 by archi­tects Bad­nje­vić, Hor­va­tov, and Ivan­če­vić. In all three cases, the ori­gi­nal
buil­dings and the­ir urban set­tings were tran­sfi­gu­red in order to make spa­ce for pro­jects
of low value, fun­ded by the same inve­stor, Nor­mal Com­pany. Thus, they pro­vi­de a tel­ling
exam­ple of how a valu­a­ble archi­tec­tu­ral heri­ta­ge can be degra­ded and lost if mana­ged by
a pri­va­te com­pany with neit­her insti­tu­ti­o­nal over­sight nor gui­de­li­nes and mea­su­res for its
pro­tec­tion. The exi­sting urban plans fore­see furt­her demo­li­ti­ons: buil­dings of the Repu­blic
Insti­tu­te for Urba­nism and Design (RZUP) and the Pobje­da new­spa­per are plan­ned to be
torn down, even tho­ugh both of them are impor­tant achi­ev­ e­ments of the award-win­ning
archi­tect Ili­ja Šće­pa­no­vić and sig­ni­fi­cant for the­ir role in the post-1945 history of the city15.
A simi­lar fate befell many famo­us and award-win­ning buil­dings in Mon­te­ne­gro, pri­ma­rily
tho­se on the Adri­a­tic coast, inclu­ding the Kora­li Hotel in Suto­mo­re, for which the archi­tect

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 315

М. Vujo­še­vić, S. Dra­go­vić, J. Rabre­no­vić

Milan Popo­vić rece­i­ved the Repu­blic Award Bor­ba in 1968 and which is cur­rently under­go­
ing recon­struc­tion wit­ho­ut pro­per con­ser­va­tion, and the Fjord Hotel in Kotor (desig­ned by
Zlat­ko Ugljen), com­ple­tely demo­lis­hed to make spa­ce for a new deve­lop­ment.
As long as the mec­ha­nisms for recog­ni­tion and pro­tec­tion of the modern archi­tec­tu­ral
heri­ta­ge do not exist, this prac­ti­ce is expec­ted to con­ti­nue. For now, the appe­als from the
con­cer­ned pro­fes­si­o­nals remain unan­swe­red, DPCH does not take steps to address the
issue, and other effec­ti­ve instru­ments that could pro­vi­de at least some degree of pro­tec­tion
for the endan­ge­red heri­ta­ge simply do not exist.
The case of the Pod­go­ri­ca Hotel is used in this paper to pre­sent the pro­blem in
more detail, along with the respon­se to the gene­ral pro­blem of insti­tu­ti­o­nal inac­tion
in the area of archi­tec­tu­ral heri­ta­ge pre­ser­va­tion. In the fol­lo­wing sec­tion the met­hods
of this rese­arch are pre­sen­ted, along with the aut­hors’ enga­ge­ment with the object
of rese­arch. This is fol­lo­wed by pre­sen­ta­tion of the case study, which is com­pri­sed of
the analysis of the 2012 deta­i­led urban plan (DUP) the­med Rec­re­a­ti­o­nal-cul­tu­ral zone
on the bank of the Mora­ča river – sout­hern part, its impact on the Pod­go­ri­ca Hotel
buil­ding, and the civic cam­pa­ign pro­vo­ked by this impact. Discus­sion brings the most
impor­tant fin­dings, fol­lo­wed by con­clu­ding remarks which point to les­sons lear­ned and
policy recom­men­da­ti­ons.

Mate­ri­als and met­hods

This paper results from its aut­hors’ direct invol­ve­ment in the cam­pa­ign for recog­ni­tion of
the Pod­go­ri­ca Hotel as cul­tu­ral heri­ta­ge and its legal pro­tec­tion. As mem­bers of the KANA
/ Who if not an Archi­tect (here­i­naf­ter: KANA) gro­up, the aut­hors have sin­ce 2015 applied
exten­si­ve rese­arch, inclu­ding but not limi­ted to the analysis of legal fra­me­work con­cer­ning
spa­tial and stra­te­gic plan­ning, con­struc­tion, and heri­ta­ge pre­ser­va­tion, analysis of spa­tial
and urban plan­ning docu­men­ta­tion, and analysis of the struc­tu­re sha­ping par­ti­ci­pa­tory prac­
ti­ces in policy design in Mon­te­ne­gro. The rese­arch prac­ti­ce of KANA gro­up is intert­wi­ned
with action aimed at impro­ving the urban plan­ning policy and prac­ti­ce, advo­ca­ting for broad
public par­ti­ci­pa­tion and tran­spa­rent deci­sion-making pro­ce­du­res. In that sen­se, this work
can be con­si­de­red a pro­duct of action rese­arch, as it inclu­des the simul­ta­ne­o­us pro­cess of
doing rese­arch and taking action, lin­ked toget­her by cri­ti­cal reflec­tion to seek tran­sfor­ma­ti­ve
chan­ges. By doing „a com­pa­ra­ti­ve rese­arch on the con­di­ti­ons and effects of vari­o­us forms
of social action and rese­arch lea­ding to social action“ and using „a spi­ral of steps, each of
which is com­po­sed of a cir­cle of plan­ning, action and fact-fin­ding abo­ut the result of the
action“16, KANA gro­up put the results of its rese­arch work into prac­ti­ce.
The main met­hod used in this paper is the case study of the Pod­go­ri­ca Hotel buil­ding
and the plan­ning pro­cess which set out to regu­la­te its imme­di­at­ e envi­ron­ment, the­reby
alte­ring the urban morp­ho­logy of Pod­go­ri­ca city cen­ter and inspi­ring civic cam­pa­ign aga­
inst pro­po­sed deve­lop­ments. By pre­sen­ting the analysis of the pro­cess and its out­co­mes,
the paper offers insight into con­tem­po­rary chal­len­ges of urban plan­ning and archi­tec­tu­ral
heri­ta­ge pro­tec­tion in Pod­go­ri­ca and Mon­te­ne­gro.

316 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figu­re 1: Inter­ven­ti­ons envi­sa­ged by the DUP Rec­re­a­ti­o­nal cul­tu­ral zone on the bank of
the Mora­ča river - sout­hern part: the sca­le of the plan­ned inter­ven­tion is mar­ked in red.
Sour­ce: DUP (2012)

Case study analysis

Spa­tial plan

DUP Rec­re­a­ti­o­nal-cul­tu­ral zone on the bank of the Mora­ča river – sout­hern part has
been adop­ted in 2012 and is a tel­ling exam­ple of a plan­ning docu­ment resul­ting from the
con­tem­po­rary plan­ning prac­ti­ce in Mon­te­ne­gro. This plan, cove­ring one of the most cen­tral
zones of Pod­go­ri­ca, was cre­a­ted by amen­ding the ear­li­er plan for this area three times
during the 2005-2012 period; the­se amend­ments even cau­sed the Gene­ral Urban Plan of
Pod­go­ri­ca (ori­gi­nally adop­ted in 2004) to be chan­ged in order to allow the addi­ti­on­ al con­
struc­tion and buil­ding height17.
In addi­tion to the admi­ni­stra­ti­ve buil­dings loca­ted in the nort­hern part of the area,
the plan inclu­des as many as two pro­jects of modern archi­tec­tu­re awar­ded by the Bor­ba
Award –the Pod­go­ri­ca Hotel (fede­ral award) and Mora­ča Sports Cen­ter (repu­blic award),
as well as the public park belon­ging to the sports cen­ter com­plex (Figu­re 1). The 2012 chan­
ges to the DUP neglect the impor­tan­ce of free public spa­ce and urban gre­en­ ery, which is
instru­men­tal to the dis­tin­cti­ve­ness of the­se land­marks, redu­cing the­ir urban plots to the
very bor­ders of the­ir walls and using every ava­i­la­ble squ­a­re meter for the new pri­va­te con­
struc­tion – ten­nis aca­demy with courts, a 6-story offi­ce buil­ding, a resta­ur­ ant, SPA cen­ter,
an offi­ce tower of unde­fi­ned height – as well as for sig­ni­fic­ ant exten­si­ons of the exi­sting
offi­ce spa­ce. This resul­ted in the era­su­re of the area of a 40-year-old public park, which
now beca­me basis for some of the­se new deve­lop­ments.
The most con­tro­ver­sial pro­po­si­tion of this plan was, howe­ver, the offi­ce tower. The DUP
pla­ced this deve­lop­ment on the plot next to the deli­very entran­ce of the Pod­go­ri­ca Hotel (at
only a cou­ple of meters dis­tan­ce from the hotel walls) and left the height of the futu­re offi­ce

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 317

М. Vujo­še­vić, S. Dra­go­vić, J. Rabre­no­vić

Figu­re 2: The Pod­go­ri­ca Hotel and

the new tower on the bank of the
Mora­ča river, Pod­go­rica.
Pho­to: D. Mali­džan

buil­ding unde­fi­ned – a highly unu­sual deci­sion, espe­ci­ally for such sen­si­ti­ve spa­tial con­text. It
is impor­tant to note that until the adop­tion of this plan, this was never the case: the maxi­mum
height was always cle­arly spe­ci­fied by the plan. Once the plan was adop­ted, the owner of the
plot anno­un­ced the com­pe­ti­tion for the deve­lop­ment of the con­cep­tual design of the new offi­
ce buil­ding; howe­ver, the com­pe­ti­tion was not public but invi­ta­ti­o­nal. The design of archi­tect
Sonja Rado­vić Jelo­vac won the com­pe­ti­tion, and her design was even­tu­ally built (Figu­re 2).

The Pod­go­ri­ca Hotel as neglec­ted heri­ta­ge

The plan pre­sen­ted abo­ve rede­fin­ ed the con­text of the Pod­go­ri­ca Hotel by intro­du­
cing tec­to­nic chan­ges to its sur­ro­un­dings. The Pod­go­ri­ca Hotel, built in 1967 by archi­tect
Sve­tla­na Kana Rade­vić (1937–2000), is one of the most valu­a­ble buil­dings of modern
archi­tec­tu­re in Mon­te­ne­gro and beyond; its aut­hor anno­un­ced a turn towards cri­ti­cal
regi­o­na­lism by lite­rally inte­gra­ting its sur­ro­un­dings (the peb­bles from the Mora­ča river­
bed) into the walls of the hotel. For this work, built accor­ding to the win­ning com­pe­ti­tion
entry, archi­tect Rade­vić rece­i­ved the fede­ral Bor­ba award – the hig­hest recog­ni­tion for
archi­tec­tu­re in the for­mer Yugo­sla­via. The ori­gi­nal dra­wings and pho­to­graphs of the
newly built hotel were exhi­bi­ted at the Muse­um of Modern Art (MoMA) in New York in
2019, as a part of the Towards a Con­cre­te Uto­pia: Archi­tec­tu­re in Yugo­sla­via, 1948–1980
exhi­bi­ti­on, whi­le the old pho­to­graphs (which, con­ve­ni­ently, do not show the con­tem­po­
rary addi­ti­ons to the hotel’s inter­i­or and exte­ri­or) ador­ned seve­ral Mon­te­ne­grin pavi­li­ons
at the Veni­ce Archi­tec­tu­re Bien­na­le.18 Excep­ti­o­nal value of this buil­ding lies in its superb
inte­gra­tion with its sur­ro­un­dings – only two sto­ri­es high, it fol­lows the river­bank per­
fectly and com­pli­ments the old town and the rema­ins of the sto­ne for­tress on the other
bank of the Mora­ča river, whi­le discre­tely enve­lo­ped in the green bac­kgro­und.
The DUP of 2012 and the con­struc­tion deve­lop­ments it per­mit­ted igno­red the value
of this balan­ce enti­rely, jeo­par­di­zed the physical inte­grity of the Hotel, and per­ma­nently
destroyed the sur­ro­un­ding lan­dsca­pe. This was not an acci­dent, but a deli­be­ra­te and
coor­di­na­ted deci­sion of seve­ral respon­si­ble insti­tu­ti­ons – a deci­sion which, in this case,

318 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

was openly and publicly con­te­sted in a year-long cam­pa­ign con­duc­ted by archi­tec­tu­re pro­
fes­si­o­nals, civic acti­vists and gene­ral public which, after this cam­pa­ign, star­ted sho­wing
more inte­rest in the mat­ters of spa­tial deve­lop­ment in Pod­go­ri­ca.

Civic cam­pa­ign

Due to the insuf­fi­ci­ently pro­mo­ted public deba­te and the gene­ral lack of public par­ti­
ci­pa­tion in the plan­ning pro­cess, the plan to build a 12-story tower next to the Pod­go­ri­ca
Hotel beca­me public know­led­ge only after the con­struc­tion works star­ted. The dis­so­nant
voi­ces oppo­sing the con­struc­tion came toget­her after Ivan Jovi­će­vić, a young archi­tect from
Pod­go­ri­ca, publis­hed an artic­le con­dem­ning the pro­ject and the urban plan­ning prac­ti­ce
behind it19. The artic­le rai­sed seri­o­us issu­es con­cer­ning the social and spa­tial con­se­qu­en­
ces of the cur­rent plan­ning pro­cess and the tre­at­ment of modern archi­tec­tu­ral heri­ta­ge. It
reac­hed broad audi­en­ce and inspi­red public inte­rest, but even more impor­tantly, it bro­ught
toget­her many archi­tects, as well as stu­dents of the Faculty of Archi­tec­tu­re in Pod­go­ri­ca,
who began wor­king toget­her towards impro­ving the plan­ning and heri­ta­ge pro­tec­tion
prac­ti­ces. The first acti­vi­ti­es took form of pro­test walks and aro­u­sed much-nee­ded media
atten­tion; the next step was for­ma­tion of the gro­up, and soon after the non-govern­men­tal
orga­ni­za­tion, KANA/Ko Ako Ne Arhi­tekt? (KANA/Who if Not Archi­tect?).20
From the very begin­ning of its work, KANA outli­ned the goals rela­ted to the deve­lop­
ment on the Mora­ča river­bank: to pro­tect the hotel buil­ding as a cul­tu­ral pro­perty, and to
halt the con­struc­tion of the tower which thre­a­te­ned the buil­ding and its sur­ro­un­dings. The
acti­vi­ti­es of the gro­up over the fol­lo­wing year inclu­ded analyzing the plan­ning pro­cess, the
resul­ting docu­ments and buil­ding per­mits. Mate­ri­als they gat­he­red and the analysis they
pro­du­ced instruc­ted the Urba­nism Inspec­tion and the Admi­ni­stra­ti­ve Court of Mon­te­ne­gro
to take the legal steps and requ­est the buil­ding per­mit to be revo­ked21. In a paral­lel pro­
cess, KANA filed an ini­ti­a­ti­ve to the Mini­stry of Cul­tu­re requ­es­ ting pro­tec­tion of the hotel
buil­ding and its sur­ro­un­dings for the­ir urban, archi­tec­tu­ral and lan­dsca­pe value.

Discus­sion

The case study analysis shed light on the three impor­tant aspects of the modern
archi­tec­tu­ral heri­ta­ge recog­ni­tion and pro­tec­tion in Pod­go­ri­ca: the urban plan­ning pro­cess,
which does not wel­co­me public deli­be­ra­tion and is attu­ned to expan­si­ve deve­lop­ment rat­
her than to care­ful inter­ven­tion and con­ser­va­tion; the sta­te of the heri­ta­ge itself, which
is often pre­sen­ted as impor­tant to the fore­ign audi­en­ces22 but con­ti­nu­o­usly neglec­ted by
plan­ning aut­ho­ri­ti­es and cul­tu­ral insti­tu­ti­ons; and the inde­pen­dent civic action, with orga­
ni­zed citi­zens gra­du­ally beco­ming more awa­re of the impor­tan­ce of urban plan­ning and
archi­tec­tu­ral heri­ta­ge, but also of the­ir own capa­city to influ­en­ce the pro­ces­ses rela­ted to
spa­tial deve­lop­ment and pro­tec­tion. In the case of the Pod­go­ri­ca Hotel, the results of the
inter­play bet­we­en the­se three aspects were disco­u­ra­ging: even tho­ugh seri­o­us irre­gu­la­ri­
ti­es were found in the pro­cess of gran­ting the con­struc­tion per­mit for the offi­ce tower and

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 319

М. Vujo­še­vić, S. Dra­go­vić, J. Rabre­no­vić

even tho­ugh the vali­dity of the per­mit was dis­pu­ted by the offi­cial Admi­ni­stra­ti­ve court
ruling, the offi­ce tower was built. Like­wi­se, the DPCH did not­hing in the­ir con­si­de­ra­ble
power to pro­tect the hotel buil­ding as the cul­tu­ral pro­perty, which it doub­tlessly is23. Howe­
ver, the civic action igni­ted by the strug­gle to pro­tect the Pod­go­ri­ca Hotel and oppo­se the
har­mful urban plan­ning prac­ti­ce stayed acti­ve and vigi­lant, as evi­dent in nume­ro­us urban
ini­ti­a­ti­ves orga­ni­zed sin­ce 201524.

Con­clu­sion

The results of this rese­arch demon­stra­te how the pres­su­re of the neo­li­be­ral mode of pro­
duc­tion of urban spa­ce25 and the insti­tu­ti­o­nal ina­bi­lity to resist that pres­su­re affect impor­tant
modern archi­tec­tu­re heri­ta­ge in Pod­go­ri­ca. Squ­e­e­zed bet­we­en the power­ful pri­va­te inte­rests
and the dor­mant insti­tu­ti­ons which sho­uld, but often do not advo­ca­te for public inte­rest, built
heri­ta­ge faces neglect, dete­ri­o­ra­tion and ulti­ma­tely demo­li­tion. This is espe­ci­ally true for
modern archi­tec­tu­ral heri­ta­ge, vast majo­rity of which is not even recog­ni­zed for its cul­tu­ral
value yet. Con­tri­bu­tion of this rese­arch, com­bi­ned with pur­po­si­ve action, is to demon­stra­te
that it is pos­si­ble for inde­pen­dent experts and acti­vist citi­zens to ste­er the public deba­te
towards que­sti­o­ning the sta­tus quo, and to inspi­re con­ver­sa­tion abo­ut and enga­ge­ment with
the for­ces that sha­pe our urban envi­ron­ment and past and pre­sent citysca­pes.
The case of the Pod­go­ri­ca Hotel shows that the­re is a gre­at deal of poten­tial in local
com­mu­ni­ti­es which are, thro­ugh com­mon action, gai­ning sen­si­ti­vity for the spa­tial con­se­qu­
en­ces of eco­no­mic and poli­ti­cal deci­si­ons. The­se com­mu­ni­ti­es have, in Bur­ckhardt’s sen­se,
acqu­i­red cer­tain skills of a plan­ner: they did “com­pre­hen­si­vely obser­ve and assess the ways
in which local aut­ho­ri­ti­es use plan­ning to chan­ge the­ir envi­ron­ment”26. The­se skills could
be pro­duc­ti­vely used in a more par­ti­ci­pa­tory, more open, and tran­spa­rent plan­ning pro­cess,
focu­sed on pro­vi­ding public ser­vi­ces and buil­ding susta­i­na­ble living envi­ron­ments. Howe­
ver, the insti­tu­ti­o­nal fra­me­work is still lac­king – this might be due to the lack of know­led­ge,
inte­rest, abi­lity, or some com­bi­na­tion of the three. The­re­fo­re, recom­men­da­tion for furt­her
rese­arch inclu­des the asses­sment of the poten­tial for more tran­spa­rent and par­ti­ci­pa­tory
model of gover­ning the spa­tial deve­lop­ment and plan­ning in Mon­te­ne­gro.

Notes
1 Har­vey, D. The right to the city. Inter­na­ti­o­nal Jour­nal of Urban and Regi­o­nal Rese­arch, 2003, 27, pp. 939–941.
2 Golubchi­kov, O. The urba­ni­za­tion of tran­si­tion: ide­o­logy and the urban expe­ri­en­ce, Eura­sian Geo­graphy
and Eco­no­mics, 2016, 57:4–5, pp. 607–623.
3 Dra­go­vić, S.: From Block to City, and Back: Post-1989 Tran­sfor­ma­tion of Resi­den­tial Neig­hbor­ho­ods in
Pod­go­ri­ca, Three Deca­des of Post-soci­a­list Tran­si­tion. In: Urban Morp­ho­sis Lab Con­fe­ren­ce Pro­ce­e­
dings, TU Darm­stadt, 2019, p. 93.
4 Gärtner, P. Euro­pean capi­tal gre­en­ness eva­lu­a­tion, 2017, acces­sed on 20.2.2021 at: https://phi­lip­pga­
ert­ner.git­hub.io/2017/10/euro­pean-capi­tal-gre­en­ness-eva­lu­a­tion/
5 Mar­kuš, A. Spe­cial pro­tec­tion of the 20th cen­tury cul­tu­ral heri­ta­ge in Mon­te­ne­gro – first part, 48 archi­
tec­tu­ral works, Arhi­tek­ton­ski forum, Pod­go­ri­ca, 2011.

320 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

6 Vujo­še­vić, M., Rabre­no­vić, J., Dra­go­vić, S.: Urban plan­ning appro­ach: Public par­ti­ci­pa­tion in plan­ning of
the Block 5 in Pod­go­ri­ca (in Ser­bian), KANA, Pod­go­ri­ca, 2017.
7 Thro­ug­ho­ut this paper, we refer to the Pod­go­ri­ca Hotel and the other buil­dings of moder­nist archi­tec­tu­re
in Pod­go­ri­ca as "heri­ta­ge". To the buil­dings recog­ni­zed and pro­tec­ted by the com­pe­tent cul­tu­ral insti­tu­
ti­ons, we refer to as "cul­tu­ral pro­perty". (See: the Offi­cial Gazet­te of Mon­te­ne­gro, 49/2010. Law on the
Pro­tec­tion of Cul­tu­ral Heri­ta­ge, 2010.)
8 Dra­go­vić, S.: The Vola­ti­le Policy Fra­me­work of Spa­tial Plan­ning in Mon­te­ne­gro: Will the Cen­tre Hold?,
Beris­ha, E. et al., (eds), Sprin­ger Natu­re, 2021.
9 The Offi­cial Gazet­te of Mon­te­ne­gro, 64/2017. Law on Spa­tial Plan­ning and Con­struc­tion, 2017.
10 Vujo­še­vić, M., Dra­go­vić, S.: Cypress revo­lu­tion: The impor­tan­ce of public par­ti­ci­pa­tion in urban plan­ning
deci­sion-making pro­cess in Mon­te­ne­gro. In: IMPE­DE Con­fe­ren­ce pro­ce­e­dings, Aca­demy of Engi­ne­e­ring
Sci­en­ces of Ser­bia, Begra­de, 2019, pp. 305–316.
11 The Offi­cial Gazet­te of Mon­te­ne­gro, 49/2010. Law on the Pro­tec­tion of Cul­tu­ral Heri­ta­ge, 2010.
12 Mini­stry of Cul­tu­re. Pro­gram for the pro­tec­tion of cul­tu­ral pro­perty for 2012, 2011, p. 14.
13 Mar­kuš, A. Spe­cial pro­tec­tion of the 20th cen­tury cul­tu­ral heri­ta­ge in Mon­te­ne­gro – first part, 48 archi­tec­
tu­ral works, Arhi­tek­ton­ski forum, Pod­go­ri­ca, 2011.
14 Spa­tial Urban Plan of Pod­go­ri­ca (PUP), 2014–2025, advi­ses cau­tion in plan­ning new resi­den­tial buil­dings
sin­ce the­re are more apart­ments than demo­grap­hic pro­jec­ti­ons deem neces­sary.
15 Vujo­še­vić, M., Dra­go­vić, S., Rabre­no­vić, J., Dra­ga­nić, R.: Plan­ning aga­inst the city: How are public spa­ces
and cul­tu­ral heri­ta­ge sac­ri­fi­ced to the pri­va­te inte­rests of the pri­vi­le­ged mino­rity, (in Ser­bian), Cen­ter for
inve­sti­ga­ti­ve jour­na­lism and KANA, Pod­go­ri­ca, 2018.
16 Lewin, K. Action rese­arch and mino­rity pro­blems. J Soc. 1946. 2(4), pp. 34–46.
17 Ćalo­vić, V.: Korup­ci­ja u pla­ni­ra­nju i ure­đe­nju pro­sto­ra, MANS, Pod­go­ri­ca, 2005.
18 The Pod­go­ri­ca Hotel was fea­tu­red at the Veni­ce Bien­na­le for the first time in 2004 (see Slo­bo­dan Dan­ko
Selin­kić (ed.), Mon­te­ne­grin Eco-logic Lab: Inter­fa­ces Bet­we­en Archi­tec­tu­re and Envi­ron­ment: Pavi­lion of
Ser­bia and Mon­te­ne­gro, Repu­blic of Mon­te­ne­gro, Kap­pa 2004). It will be pre­sen­ted in Veni­ce again at the
2021 Bien­na­le, wit­hin the exhi­bi­ti­on titled "Skir­ting the Cen­ter: Sve­tla­na Kana Rade­vić on the Perip­hery
of Post­war Archi­tec­tu­re" (see https://kana­ra­de­vic.me/). The­se pre­sen­ta­ti­ons are sup­por­ted and fun­ded
by the Mon­te­ne­grin insti­tu­ti­ons, whi­le the actual archi­tec­tu­ral works of Sve­tla­na Kana Rade­vić, gene­rally
unpro­tec­ted, are unre­cog­ni­zed by the cul­tu­ral insti­tu­ti­ons, and left to the mercy of neo­li­be­ral urba­ni­za­tion.
19 Jovi­će­vić, I. Sta­ni­te, zau­sta­vi­te hice, 2015, https://www.sacg.me/sta­ni­te-zau­sta­vi­te-hice/
20 KANA is a wor­dplay – an acronym of the que­sti­on “Who if not an archi­tect?”, as in, who if not an archi­tect
will advo­ca­te the pro­tec­tion of archi­tec­tu­ral heri­ta­ge?, and also an homa­ge to archi­tect Sve­tla­na Rade­vić,
the aut­hor of the Pod­go­ri­ca Hotel, Kana being her nic­kna­me.
21 Vije­sti. Soli­ter kod hote­la Pod­go­ri­ca: Sud poniš­tio odlu­ku, Glav­ni grad tvr­di da dozvo­la važi, 2016, acces­sed
on 20.2.2021. at: https://www.vije­sti.me/vije­sti/dru­stvo/101680/soli­ter-kod-hote­la-pod­go­ri­ca-sud­-poni­stio-
odlu­ku-glav­ni-grad-tvr­di-da-dozvo­la-vazi
22 Dra­go­vić, S. What Fun­da­men­tals? Revi­si­ting Tre­a­su­res in Dis­gu­i­se: The Omi­no­us Ruins of Mon­te­ne­grin
Moder­nism, 2021, acces­sed on 20.2.2021 at:
https://blog.archi­tec­tuul.com/post/642897738107895808/what-fun­da­men­tals-revi­si­ting-tre­a­su­res-in
23 Petro­vić, Z. Hotel „Pod­go­ri­ca” u Tito­gra­du, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam. 1967, 45–46, pp. 56–58.
24 Šim­pra­ga, S. Dru­gi pro­stor nema­mo, Viz­kul­tu­ra, 20.2.2021: https://viz­kul­tu­ra.hr/inter­vju-kana
25 Har­vey, D. The right to the city. Inter­na­ti­o­nal Jour­nal of Urban and Regi­on­ al Rese­arch, 2003, 27, pp.
939–941.
26 Bur­ckhardt, L.: Who Plans the Plan­ning? Archi­tec­tu­re, Poli­tics, and Man­kind, Birkhäuser, Basel, 1974/2019,
p. 79.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 321

 72(497.1)”1949/1987”
72(497.11)”1949/1968”

Ната­ли­ја Бог­да­но­вић, доцент

Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу, Фило­ло­шко-умет­нич­ки факул­тет, Кра­гу­је­вац, Срби­ја
nata­li­j a.bog­da­no­vic­@fi­lum.kg.ac.rs

Др Боја­на Пашај­лић, доцент

Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу, Фило­ло­шко-умет­нич­ки факул­тет, Кра­гу­је­вац, Срби­ја
boja­na.pasaj­lic­@fi­lum.kg.ac.rs

КОН­ЦЕПТ СИН­ТЕ­ЗЕ И ЊЕГО­ВА ПРИ­МЕ­НА У СКЛО­ПУ

АРХИ­ТЕК­ТУ­РЕ И УРБА­НИ­ЗМА У ЈУГО­СЛА­ВИ­ЈИ
– СЛУ­ЧАЈ ГРА­ДА КРА­ГУ­ЈЕВ­ЦА У ПЕРИ­О­ДУ
ОД 1949. ДО 1968. ГОДИ­НЕ

Апстракт

Пред­мет рада пред­ста­вља сагле­да­ва­ње про­ме­на зна­че­ња пој­ма син­те­зе у архи­тек­тон­

ском дис­кур­су у Југо­сла­ви­ји од 1948. до 1987. годи­не, под ути­ца­јем иде­о­ло­ги­је којом се
реде­фи­ни­шу одно­си архи­тек­та­–дру­штво, про­це­си демо­кра­ти­за­ци­је кул­ту­ре и умет­но­сти,
уво­ђе­ње само­у­прав­них одно­са у архи­тек­тон­ску и умет­нич­ку прак­су – кроз обли­ко­ва­ње,
хума­ни­за­ци­ју и есте­ти­за­ци­ју про­сто­ра.
Циљ истра­жи­ва­ња огле­да се у дефи­ни­са­њу и расло­ја­ва­њу фоку­сних обје­ка­та и цели­на у
окви­ру гра­да Кра­гу­јев­ца, који су пред­ста­вља­ли важне при­ме­ре успо­ста­вља­ња про­гра­ма
син­те­зе. Кроз рад је засту­пље­на исто­риј­ска науч­на мето­да при­ме­ње­на кроз при­ку­пља­
ње и обра­ду доступ­них изво­ра у виду писа­не и илу­стро­ва­не архив­ске гра­ђе. У про­це­су
писа­ња рада кори­шћен је и типо­ло­шки метод, путем којег су успо­ста­вље­ни базич­ни пара­
ме­три за типо­ло­шку кла­си­фи­ка­ци­ју спро­ве­де­ну кроз ана­ли­зу архи­тек­тон­ских одли­ка.
Сушти­на истра­жи­ва­ња засно­ва­на је на иде­ји детер­ми­ни­са­ња син­те­зе као све­о­бу­хват­ног
про­це­са који се раз­ви­јао на про­сто­ру бив­ше Југо­сла­ви­је и имао за циљ еду­ка­ци­ју дру­
штва и есте­ти­за­ци­ју живот­не сре­ди­не, посеб­но у ново­фор­ми­ра­ним поли­тич­ким цен­три­ма
као што је то био Кра­гу­је­вац.
Резул­та­ти истра­жи­ва­ња могу бити упо­тре­бље­ни као база за кон­сти­ту­и­са­ње дис­кур­са
син­те­зе као важног дела насле­ђа и зајед­нич­ког добра кроз изград­њу одно­са пре­ма
умет­нич­ким колек­ци­ја­ма којe при­па­да­ју сви­ма.

Кључ­не речи: син­те­за, пла­стич­не умет­но­сти, Кра­гу­је­вац, Михај­ло Митро­вић, Јован­ка

Јеф­та­но­вић, соци­ја­ли­стич­ки режим

322 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Nata­li­j a Bog­da­no­vić, Assi­stant Pro­fes­sor
Uni­ver­sity of Kra­gu­je­vac – Faculty of Applied Arts, Kra­gu­je­vac, Ser­bia
nata­li­j a.bog­da­no­vic­@fi­lum.kg.ac.rs

Boja­na Pašaj­lić, PhD, Assi­stant Pro­fes­sor

Uni­ver­sity of Kra­gu­je­vac – Faculty of Applied Arts, Kra­gu­je­vac, Ser­bia
boja­na.pasaj­lic­@fi­lum.kg.ac.rs

THE CON­CEPT OF SYNTHE­SIS AND ITS APPLI­CA­TION

IN ARCHI­TEC­TU­RE AND URBAN PLAN­NING IN
SFR YUGO­SLA­VIA – THE CASE OF THE CITY OF
KRA­GU­JE­VAC IN 1949–1968

Abstract

This paper deals with the con­si­de­ra­tion of chan­ges in the mea­ning of the con­cept of synthe­sis
in the archi­tec­tu­ral disco­ur­se in Yugo­sla­via bet­we­en 1948 and 1987 in the light of ide­o­logy
which rede­fi­nes the rela­ti­ons bet­we­en archi­tects and the soci­ety, cul­tu­re and art democ­ra­ti­
za­tion pro­ces­ses, and the intro­duc­tion of self-gover­ning rela­ti­ons in archi­tec­tu­ral and arti­stic
prac­ti­ce, by sha­ping, huma­ni­za­tion and aest­he­ti­ci­za­tion of spa­ce.
The aim of the rese­arch is reflec­ted in the defi­ni­tion and stra­ti­fi­ca­tion of focal buil­dings and
urban are­as wit­hin the city of Kra­gu­je­vac as impor­tant gui­de­li­nes for the esta­blis­hment of
synthe­sis pro­grams. The paper pre­sents a histo­ri­cal sci­en­ti­fic met­hod applied in col­lec­ting
and pro­ces­sing of the ava­il­a­ble sour­ces in the form of writ­ten and visual archi­val mate­rial.
For the pur­po­se of this rese­arch, the typolo­gi­cal met­hod was used for esta­blis­hing basic
para­me­ters for typolo­gi­cal clas­si­fi­ca­tion, which was con­duc­ted by means of the analysis of
archi­tec­tu­ral fea­tu­res.
The essen­ce of the rese­arch is based on the idea of deter­mi­ning synthe­sis as a com­pre­hen­si­ve
pro­cess that was deve­lo­ped as such in Yugo­sla­via, aiming at edu­ca­ting soci­ety and aest­he­
ti­ci­zing the envi­ron­ment, espe­ci­ally in newly for­med poli­ti­cal cen­ters such as Kra­gu­je­vac.
The results of the rese­arch can be used as a basis for con­sti­tu­ting disco­ur­se of synthe­sis as
an impor­tant part of heri­ta­ge, as a com­mon good thro­ugh which peo­ple are buil­ding rela­ti­
on­ships with art col­lec­ti­ons that belong to everyone.

Keywords: synthe­sis, applied arts, Kra­gu­je­vac, Mihaj­lo Mitro­vić, Jovan­ka Jef­ta­no­vić, soci­

a­list regi­me

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 323

Н. Богдановић, Б. Пашајлић

Увод

У раду је дат кра­так при­каз раз­во­ја иде­је син­те­зе у СФР Југо­сла­ви­ји у пери­о­ду од
1948. до 1987. годи­не, за коју се везу­је послед­ња изда­та књи­га рефе­ра­та са сим­по­зи­ју­ма
орга­ни­зо­ва­них у Врњач­кој Бањи 1984. и послед­њег одр­жа­ног 1986. годи­не, на којем су
уче­ство­ва­ли пред­став­ни­ци свих репу­бли­ка. Пара­лел­но с при­ка­зом, ана­ли­зи­ра се при­ме­
на син­те­зе у прак­си кроз слу­чај гра­да Кра­гу­јев­ца и његов после­рат­ни раз­вој, у пери­о­ду
1949–1968. годи­не. Гра­нич­на, 1968. годи­на обе­ле­жа­ва гло­бал­на и дру­штве­но-поли­тич­ка
пре­ви­ра­ња у Југо­сла­ви­ји, али доно­си и важне про­ме­не у пла­ни­ра­њу Кра­гу­јев­ца. Ујед­но,
то је годи­на пен­зи­о­ни­са­ња архи­тек­те Јован­ке Јеф­та­но­вић и озна­ча­ва завр­ше­так пери­
о­да њеног наро­чи­то актив­ног бавље­ња урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ском прак­сом у Кра­гу­
јев­цу, у нај­ду­жем пери­о­ду у окви­ру „Про­јек­тби­роа“ из Бео­гра­да, осно­ва­ног 1955. годи­не,
чији је била осни­вач зајед­но с Михај­лом Митро­ви­ћем и Ради­во­јем Томи­ћем. Током рада
у овој про­јек­тант­ској кући, архи­тек­та Јеф­та­но­вић је кон­ти­ну­и­ра­но раз­ра­ђи­ва­ла Гене­
рал­ни урба­ни­стич­ки план и план новог град­ског цен­тра Про­дор, са објек­ти­ма, Хоте­лом
„Кра­гу­је­вац“ и соли­те­ри­ма. Михај­ло Митро­вић, у окви­ру исте цели­не, реа­ли­зу­је тзв.
Куле. У поте­зу Про­дор урба­ни­змом су дефи­ни­са­ни окви­ри, архи­тек­ту­ра је одре­ђи­ва­ла
и реа­ли­зо­ва­ла пред­у­сло­ве син­те­зе, док су сли­кар­ство и скулп­ту­ра довр­ша­ва­ли хума­ни­
за­ци­ју чове­ко­вог живот­ног окру­же­ња – син­те­за је има­ла уло­гу корек­ти­ва модер­ни­зма.
Михај­ло Митро­вић је у раду озна­чен као један од нај­и­стак­ну­ти­јих про­та­го­ни­ста
дис­кур­са син­те­зе и, прет­по­ста­вља се, кључ­ни актер за уво­ђе­ње син­кре­тич­ке прак­се
и сарад­ње с умет­ни­ци­ма као пре­по­зна­тљи­вог при­сту­па у окви­ру „Про­јек­тби­роа“.

Појам и основ­не одред­ни­це Син­те­зе

у СФР Југо­сла­ви­ји

Дис­курс син­те­зе у Југо­сла­ви­ји, у раз­до­бљу од 1948. до 1987. годи­не раз­ви­јао се

од основ­не иде­је о инте­гра­ци­ји глав­них или вели­ких умет­но­сти (arts maje­urs), пре­ко
есте­ти­за­ци­је и хума­ни­за­ци­је сва­ко­днев­ног живо­та, до иде­је о пот­пу­ној инте­гра­ци­ји и
уза­јам­ном скла­ду иде­о­ло­шких, поли­тич­ких, умет­нич­ких и технoлошк­о-науч­них одно­са
југо­сло­вен­ског соци­ја­ли­стич­ког дру­штва. Осим оку­пља­ња архи­те­ка­та, пла­сти­ча­ра и
сли­ка­ра који раде на убла­жа­ва­њу нега­тив­них пра­те­ћих ефе­ка­та после­рат­не масов­не
изград­ње, у дру­гом реду пре­и­спи­ту­је се инди­ви­ду­ал­на екс­пре­си­ја наспрам колек­тив­
ног зна­че­ња. Паро­ла првог пето­го­ди­шњег пла­на елек­три­фи­ка­ци­ја + инду­стри­ја­ли­за­
ци­ја = соци­ја­ли­зам заме­ње­на кри­ла­ти­цом соци­ја­ли­зам са људ­ским ликом – откри­ва
систем­ски зао­крет ка хума­ни­за­ци­ји и демо­кра­ти­за­ци­ји дру­штва као глав­ном окви­ру
за оства­ри­ва­ње син­те­зе. Иде­ал син­те­зе седам­де­се­тих годи­на јесте про­јек­то­ва­ње
и обли­ко­ва­ње инте­грал­не живот­не сре­ди­не (кроз балан­си­ра­ни однос при­род­ног и
изгра­ђе­ног окру­же­ња), као про­дук­та соци­ја­ли­стич­ког само­у­прав­ног дру­штва и живот­
ни оквир соци­ја­ли­стич­ког чове­ка.
Син­те­за у Југо­сла­ви­ји поста­је пред­мет тео­ре­ти­за­ци­је и прак­се у архи­тек­ту­ри нај­
пре у раду Вјен­це­сла­ва Рих­те­ра, кроз сарад­њу у окви­ру екс­пе­ри­мен­тал­ног ате­љеа

324 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 EXAT 51, почет­ком педе­се­тих годи­на, па све до уто­пиј­ског моде­ла син­тур­ба­ни­зма.
Рих­тер у сво­јим тео­риј­ским ела­бо­ра­ци­ја­ма повла­чи знак јед­на­ко­сти изме­ђу син­те­зе
и соци­ја­ли­зма.1
Кон­цепт син­те­зе је чинио и посеб­ни део про­јек­та Прве дидак­тич­ке изло­жбе:
апстракт­на умет­ност 1957. годи­не, одр­жа­не у Град­ској гале­ри­ји умет­но­сти у Загре­
бу, као при­каз исто­риј­ске гене­зе син­те­зе пре­те­жно кроз при­ме­ре из Фран­цу­ске,
у циљу „посту­ли­ра­ња раз­ло­га због којих је упра­во синте­зa аде­ква­тан (ако не и
једи­ни могу­ћи) модел пар­ти­ци­па­ци­је умет­но­сти и умет­ни­ка у савре­ме­ном живо­
ту“.2 Изло­жба је путо­ва­ла од Загре­ба до Бео­гра­да, пре­ко Ско­пља и Мари­бо­ра,
обра­зу­ју­ћи публи­ку за апстракт­ну умет­ност и пара­лел­но шире­ћи иде­је о син­те­зи
на про­сто­ру Југо­сла­ви­је.
Иде­ја син­те­зе била је видљи­ва и у кон­цеп­ци­ји часо­пи­са у обла­сти архи­тек­ту­ре
и урба­ни­зма (Архи­тек­ту­ра, Човјек и про­стор, Архи­тек­ту­ра-урба­ни­зам, Син­те­за), који
су од почет­ка педе­се­тих годи­на редов­но пре­но­си­ли инфор­ма­ци­је о зби­ва­њи­ма у
умет­но­сти и дизај­ну, као и деба­те о потре­би син­те­зе пла­стич­них умет­но­сти вео­ма
акту­ел­не педе­се­тих, шезде­се­тих и седам­де­се­тих годи­на.3
У Бео­гра­ду је 1963. годи­не на Архи­тек­тон­ском факул­те­ту одр­жан Сим­по­зи­јум
о инте­гра­ци­ји ликов­них умет­но­сти, у орга­ни­за­ци­ји СУЛУЈ-а, СУЛУ­ПУЈ-а и Саве­за
архи­те­ка­та Југо­сла­ви­је. Након поме­ну­тог сим­по­зи­ју­ма, запа­жа­ју се зна­чај­ни напо­ри
ових удру­же­ња за уво­ђе­ње кон­цеп­та син­те­зе у леги­сла­тив­не окви­ре кроз пред­ло­
ге Зако­на о син­те­зи; допу­не Зако­на о инве­сти­ци­о­ној изград­њи у виду оба­ве­зног
кори­шће­ња дела ликов­них умет­но­сти и ликов­ног обли­ко­ва­ња обје­ка­та; Зако­на о
пла­ни­ра­њу и уре­ђе­њу про­сто­ра; затим и уче­ство­ва­ње у обра­зо­ва­њу локал­них коми­
си­ја за ликов­но уре­ђе­ње град­ских про­сто­ра.
Седам­де­се­тих годи­на, син­те­за поста­је пред­мет широ­ке деба­те, наро­чи­то
у пери­о­ду од 1973. до 1987, у окви­ру Сим­по­зи­ју­ма о син­те­зи орга­ни­зо­ва­них у
Врњач­кој Бањи. Одр­жа­но је укуп­но осам сим­по­зи­ју­ма који су оку­пља­ли шири
спек­тар дру­штве­но анга­жо­ва­них акте­ра из раз­ли­чи­тих обла­сти југо­сло­вен­ске кул­
тур­не и поли­тич­ке сце­не. Међу архи­тек­ти­ма глав­ни уче­сни­ци сим­по­зи­ју­ма били су:
Алек­сеј Бркић (глав­ни покре­тач и пред­се­да­ва­ју­ћи покре­та и сим­по­зи­ју­ма Син­те­за),
Михај­ло Митро­вић, Урош Мар­ти­но­вић, Вјен­це­слав Рих­тер, Бог­дан Бог­да­но­вић,
Дар­ко Вен­ту­ри­ни, Бран­ко Мак­си­мо­вић и др.
У наве­де­ном пери­о­ду иде­ја син­те­зе под­ра­зу­ме­ва­ла је више­стру­ко сло­же­не
одно­се на раз­ли­чи­тим ниво­и­ма, који се огле­да­ју с јед­не стра­не кроз син­те­зу кул­ту­
ре и дру­штва, а са дру­ге стра­не кроз садеј­ство архи­тек­ту­ре, пла­стич­не умет­но­сти
и сли­кар­ства. У тек­сту Вра­ћа­ње син­те­зи, Урош Мар­ти­но­вић под­вла­чи два бит­на
пред­у­сло­ва за оства­ри­ва­ње син­те­зе на пла­ну кул­тур­не поли­ти­ке и дру­штве­не
акци­је и орга­ни­за­ци­је: први, ства­ра­ње повољ­не дру­штве­не и кул­тур­не кли­ме
у којој би хума­на орга­ни­за­ци­ја про­сто­ра била један од при­мар­них зада­та­ка, и
дру­ги, план­ско анга­жо­ва­ње и под­сти­ца­ње инсти­ту­ци­ја и поје­ди­на­ца на изу­ча­ва­
ње ком­плек­сних про­бле­ма син­те­зе и њено оства­ри­ва­ње кроз иде­ју инте­грал­не
чове­ко­ве сре­ди­не.4

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 325

Н. Богдановић, Б. Пашајлић

Сли­ка 1. Згра­да Коми­те­та у Кра­гу­јев­цу, аутор моза­и­ка Ђор­ђе Андре­је­вић Кун

(фото: Реља Ива­нић, 2019. годи­на); Сли­ка 2. Кому­нал­ни завод
(извор: Исто­риј­ски архив Шума­ди­је, Кра­гу­је­вац)

Син­те­за у фоку­су: расло­ја­ва­ње типо­ло­ги­је обје­ка­та као

плат­на за нови про­грам – слу­чај гра­да Кра­гу­јев­ца

При­о­ри­тет вла­сти било је успо­ста­вља­ње адми­ни­стра­тив­них цен­та­ра који су про­

грам­ски били опре­де­ље­ни за упро­сто­ра­ва­ње соци­ја­ли­стич­ке иде­о­ло­ги­је. У скло­пу тих
обје­ка­та, како у енте­ри­је­ри­ма тако и на фаса­да­ма, поја­вљу­ју се аутен­тич­не цели­не
које првен­стве­но пла­си­ра­ју сим­бо­ли­ку и есте­ти­ку вла­да­ју­ћег режи­ма, док у дру­гом
сло­ју и сами поста­ју фоку­сне тач­ке и визу­ел­но пре­по­зна­тљи­ви сег­мен­ти обје­ка­та и
репе­ри гра­да. У овом раз­до­бљу сли­кар Ђор­ђе Андре­је­вић Кун оства­ру­је два зна­чај­
на дела у Кра­гу­јев­цу, моза­ик на фаса­ди згра­де Коми­те­та Кому­ни­стич­ке пар­ти­је и
фре­ску у сали Скуп­шти­не под нази­вом Народ хра­ни пар­ти­за­не.5 Згра­да Коми­те­та,
архи­тек­те Дане Вара­гић, подиг­ну­та је 1958. годи­не у скло­пу Про­јек­тант­ског пред­у­зе­
ћа „Кра­гу­је­вац“ и пред­ста­вља први модер­ни­стич­ки јав­ни обје­кат. Функ­ци­ју објек­та
потвр­ђу­је и исти­че Кунов моза­ик пози­ци­о­ни­ран на глав­ној фаса­ди, оства­рен кроз
кла­сич­ну ком­по­зи­ци­ју реал­ног соци­ја­ли­зма (сли­ка 1). Про­грам одно­сно глав­ни мотив
ових дела прво­бит­но је био везан за рево­лу­ци­о­нар­ство, рад­нич­ку кла­су, као и стра­да­
ња ста­нов­ни­штва у Кра­гу­јев­цу, да би се раз­во­јем гра­ди­тељ­ства теме акту­е­ли­зо­ва­ле
у сме­ру ауто­ном­ни­јих гра­ди­тељ­ских и умет­нич­ких поду­хва­та. У том погле­ду зна­чај­ну
син­те­тич­ку цели­ну, подиг­ну­ту исте годи­не, пред­ста­вља згра­да Кому­нал­ног заво­да,
кра­гу­је­вач­ког архи­тек­те Ива­на Јан­ко­ви­ћа, подиг­ну­те јед­но­вре­ме­но с Тргом Народ­
ног фрон­та и фон­та­ном (сли­ка 2). До почет­ка изград­ње сусед­них обје­ка­та, визу­ел­но
је пред­ста­вљао упе­ча­тљив град­ски репер, захва­љу­ју­ћи импле­мен­та­ци­ји умет­нич­ког
дела изра­зи­то апстракт­не фор­ме на фаса­ди, и на тај начин дефи­ни­сао почет­ну тач­ку
јед­ног од глав­них попреч­них при­сту­па новом град­ском цен­тру.
Са дру­ге стра­не, пре­крет­ни­цу у раз­во­ју гра­да пред­ста­вља сме­шта­ње нај­зна­чај­ни­
јег адми­ни­стра­тив­ног објек­та – Обла­сног народ­ног одбо­ра,6 чиме се напу­шта кон­цепт
тра­ди­ци­о­нал­ног цен­тра гра­да Ста­ре чар­ши­је и Мило­ше­вог вен­ца.
Фор­ми­ран је нови план раз­ра­ђи­ван у пери­о­ду 1949–1961. годи­не, прво у окви­ру
Урба­ни­стич­ког заво­да НР Срби­је, који је водио урба­ни­стич­ку делат­ност у Кра­гу­јев­цу, да

326 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

би потом тај зада­так пре­у­зео „Про­јек­тби­ро“ из Бео­гра­да.7 У окви­ру те про­јек­тант­ске
куће поста­вља­ју се нај­зна­чај­ни­је архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ке цели­не гра­да Кра­гу­јев­
ца након Дру­гог свет­ског рата, које оста­ју трај­ни и нај­пре­по­зна­тљи­ви­ји озна­чи­те­љи
њего­ве физи­о­но­ми­је и иден­ти­те­та, оства­ре­не кроз гене­рал­ни урба­ни­стич­ки план и
нови град­ски цен­тар Про­дор (Јован­ка Јеф­та­но­вић), као и спо­мен-парк „Кра­гу­је­вач­ки
окто­бар“ (Михај­ло Митро­вић и Ради­во­је Томић). Посе­бан пред­мет ана­ли­зе у овом
раду јесте потез Про­дор, као кључ­на архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ка цели­на у којој је
иде­ја син­те­зе има­ла зна­чај­ну уло­гу.

Про­грам поте­за Про­дор – наста­ја­ње новог град­ског

цен­тра у пери­о­ду од 1949. до 1968. годи­не

На месту сточ­не пија­це, 1949. годи­не, у Кра­гу­јев­цу се гра­ди Трг АВНОЈ-а (дана­шњи
Трг Сло­бо­де). Први сагра­ђе­ни обје­кат био је Обла­сни народ­ни одбор, који пре­ста­вља
поче­так рево­лу­ци­о­нар­не реа­ли­за­ци­је лине­ар­ног град­ског језгра Зеле­ног про­до­ра,
чиме је засно­ван после­рат­ни адми­ни­стра­тив­ни цен­тар Кра­гу­јев­ца.8
Пре­ма новом гене­рал­ном урба­ни­стич­ком пла­ну који је кон­ти­ну­и­ра­но раз­ра­ђи­ва­
ла архи­тек­та Јован­ка Јеф­та­но­вић (1949–1961), у окви­ру раз­ли­чи­тих про­јек­тант­ских
кућа, а у нај­ду­жем пери­о­ду у окви­ру „Про­јек­тби­роа“, град је био поде­љен у рејо­не
раз­дво­је­не зеле­ним поја­се­ви­ма, од којих је један зеле­ни појас чинио и нов цен­тар
гра­да. Нови град­ски цен­тар зами­шљен је као Зеле­ни про­дор, што је ујед­но био назив
про­јек­та, са основ­ном иде­јом изград­ње хума­не живот­не сре­ди­не, који ника­да до кра­ја
није реа­ли­зо­ван, а у пла­но­ви­ма из седам­де­се­тих годи­на зна­чај­но је изме­њен (сли­ка 3).
Захват Зеле­ни про­дор, димен­зи­ја при­бли­жно 600 мета­ра x 250 мета­ра, поста­вљен
је управ­но у одно­су на Ули­цу Мар­ша­ла Тита (Глав­ну ули­цу). У пре­се­ку два доми­нант­
на прав­ца пла­ни­ра­на је Пешач­ка зона. План је пред­ви­ђао зна­чај­не интер­вен­ци­је и
зама­шне про­ме­не у посто­је­ћем град­ском тки­ву, укљу­чу­ју­ћи и укла­ња­ње посто­је­ћих
пре­те­жно стам­бе­них струк­ту­ра. Ана­ли­зом ситу­а­ци­о­ног пла­на урба­ни­стич­ког про­јек­та
из 1966, уоча­ва се да архи­тек­та Јеф­та­но­вић Про­дор про­јек­ту­је као пешач­ку осо­ви­ну
кроз сук­це­сив­но сме­њи­ва­ње јав­них про­сто­ра и повр­ши­на раз­ли­чи­тог карак­те­ра, у
који­ма су у мањој или већој мери засту­пље­ни зеле­ни­ло и воде­ни еле­мен­ти у виду
фон­та­на (укуп­но 4). Важан део про­јек­та је и пред­ви­ђе­но уво­ђе­ње умет­нич­ких садр­жа­ја
у виду гале­ри­ја, пави­љо­на, изло­жбе­них витри­на, скулп­ту­ра у јав­ном про­сто­ру (укуп­но
6). Посеб­но инте­ре­сант­ни еле­мен­ти, у погле­ду теме син­те­зе, јесу изло­жбе­не витри­не
пози­ци­о­ни­ра­не симе­трич­но у одно­су на осо­ви­ну, по обо­ду пешач­ке зоне гото­во чита­
вом дужи­ном. Витри­не се јавља­ју као само­стал­не цели­не – у виду мањих гру­па­ци­ја и у
низу, или као еле­мен­ти инте­гри­са­ни у објек­те – у слу­ча­ју Омла­дин­ског дома и Дaнсинг
бара (Dan­cing bar). Важан део про­јек­та су и рекре­а­тив­ни садр­жа­ји који пра­те нову
типо­ло­ги­ју ста­но­ва­ња вели­ких густи­на уве­де­ну пла­ном (стам­бе­не куле), пове­зу­ју­ћи
стам­бе­не зоне с новим цен­тром пре­ко попреч­них пре­ла­зних зеле­них зона (сли­ка 4).
Про­дор пред­ста­вља при­мер модер­ни­стич­ког урба­ни­зма par exel­len­ce – урба­ни­зма
вели­ких поте­за кроз бри­са­ње тра­ди­ци­о­нал­них струк­ту­ра, али је и при­мер урба­ни­зма

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 327

Н. Богдановић, Б. Пашајлић

Сли­ка 3. Ски­ца за урба­ни­стич­ки кон­цепт Про­до­ра, 1949. годи­не, аутор Јован­ка Јеф­та­но­вић (извор:
Три­фу­но­вић, В. „Од само­у­пра­вља­ња до кри­зе. Гра­ђе­ње Кра­гу­јев­ца од 1965. до 1990. годи­не“, Удру­же­
ње „Кра­гу­је­вац наш град“, Уста­но­ва кул­ту­ре „Кора­ци“, Кра­гу­је­вац, 2019, 98); Сли­ка 4. Урба­ни­стич­ки
про­је­кат, 1966. годи­на, аутор Јован­ка Јеф­та­но­вић (извор: ЈП Урба­ни­зам, Кра­гу­је­вац)

у којем су иде­је хума­ни­зма и син­те­зе при­ме­ње­не као корек­ти­ви модер­ни­зма. У зони

Зеле­ног про­до­ра објек­ти су доби­ја­ли нове карак­те­ри­сти­ке: рав­не кро­во­ве и зата­ла­
са­не над­стре­шни­це, актив­не садр­жа­је у при­зе­мљу гра­ђе­ви­на, атри­ју­ме, нат­кри­ве­не
пар­те­ре који су посеб­но допри­не­ли вези изме­ђу архи­тек­ту­ре и урба­ни­зма, фаса­де
згра­да су дина­мич­ни­је, бога­ти­је пла­сти­ке и мате­ри­ја­ли­за­ци­је, умет­нич­ка дела се
поја­вљу­ју на фаса­ди, у атри­ју­ми­ма или у окви­ру пар­тер­них реше­ња обје­ка­та.
Кроз даљи текст детаљ­ни­је ће се ана­ли­зи­ра­ти стам­бе­ни објек­ти Куле, архи­тек­те
Михај­ла Митро­ви­ћа, и Хотел „Кра­гу­је­вац“, архи­тек­те Јован­ке Јеф­та­но­вић, ода­бра­ни
за про­у­ча­ва­ње из више раз­ло­га: пред­ста­вља­ју два кључ­на објек­та који озна­ча­ва­ју
поче­так и крај поте­за Про­дор, оба про­јек­та, зајед­но с поте­зом у цели­ни, рађе­ни су
у окви­ру исте про­јек­тант­ске куће „Про­јек­тби­ро“ из Бео­гра­да, објек­ти су репре­зен­ти
раз­ли­чи­тих типо­ло­ги­ја и зна­чај­ни при­ме­ри у кон­тек­сту син­те­зе.

Куле МА и МБ – пор­тал Про­до­ра

Стам­бе­ни објек­ти архи­тек­те Михај­ла Митро­ви­ћа, про­јек­то­ва­ни 1956. годи­не, пози­

ци­о­ни­ра­ни су наспрам Обла­сног народ­ног одбо­ра и симе­трич­но у одно­су на осо­ви­ну
поте­за новог град­ског цен­тра, гра­де­ћи улаз, капи­ју или пор­тал Про­до­ра. У кон­тек­сту
Кра­гу­јев­ца, Митро­ви­ће­ва архи­тек­ту­ра зна­чај­на је са неко­ли­ко аспе­ка­та: објек­ти пред­
ста­вља­ју први реа­ли­зо­ва­ни при­мер после­рат­не модер­ни­стич­ке архи­тек­ту­ре у Кра­гу­
јев­цу, трај­но су обе­ле­же­не нази­вом Куле 9 због сво­је, за тада­шњи кон­текст, изу­зет­не
спрат­но­сти П+5+Пк и, конач­но, пред­ста­вља­ју важне при­ме­ре аутен­тич­них ауто­ро­вих
допри­но­са у про­јек­то­ва­њу стам­бе­них обје­ка­та педе­се­тих годи­на.10 Објек­ти МА и МБ
пла­ни­ра­ни су и пози­ци­о­ни­ра­ни као завр­шни објек­ти низа стам­бе­них згра­да с леве и

328 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 5. и 6. Апстракт­не ком­по­зи­ци­је Ане Бешлић и Оска­ра Бер­бе­ље на објек­ти­ма Куле,
арх. Михај­ло Митро­вић, Кра­гу­је­вац (извор: Исто­риј­ски архив Шума­ди­је, Кра­гу­је­вац);
Сли­ка 7. Извод из про­јект­но-тех­нич­ке доку­мен­та­ци­је: глав­ни про­је­кат, исе­чак боч­ног
изгле­да Куле МБ (извор: Исто­риј­ски архив Шума­ди­је, Кра­гу­је­вац)

десне стра­не осо­ви­не Про­до­ра, што је видљи­во и у урба­ни­стич­ком про­јек­ту из 1966,

изра­ђе­ном на осно­ву усво­је­ног ГУП-а из 1961. годи­не. Гра­ђе­ви­не су поста­вље­не на
регу­ла­ци­ји, дво­стра­не ори­јен­та­ци­је, широм стра­ном ори­јен­ти­са­не ка Ули­ци Моше
Пија­де (дана­шња Ули­ца др Зора­на Ђин­ђи­ћа) и уну­тра­шњем дво­ри­шту бло­ка. При­зе­
мље и послед­њи спрат су, са стра­не ули­це, про­јек­то­ва­ни уву­че­но у одно­су на спољ­ни
габа­рит објек­та. На послед­њој ета­жи је фрон­тал­но поста­вље­на бетон­ска тала­са­ста
над­стре­шни­ца. Пре­пу­ште­ни део објек­та ношен је на коло­на­ди сту­бо­ва, фор­ми­ра­ју­ћи
нат­кри­ве­ни пар­тер и зна­чај­ну везу изме­ђу архи­тек­ту­ре и гра­да (објек­та и ули­це), чему
посеб­но допри­но­се садр­жа­ји пла­ни­ра­ни у при­зе­мљу (две про­дав­ни­це и киоск). Иако
зау­зи­ма­ју спе­ци­фич­ну уга­о­ну пози­ци­ју у окви­ру пешач­ке зоне новог град­ског цен­тра,
Куле при­па­да­ју типо­ло­ги­ји стам­бе­них обје­ка­та у низу.
Међу­тим, посе­бан допри­нос Митро­ви­ће­вог опу­са јесте трет­ман кал­кан­ских зидо­
ва. Као и у слу­ча­ју њего­ве прве згра­де – стам­бе­на згра­да у Госпо­дар Јова­но­вој бр.
25 у Бео­гра­ду из 1954. годи­не, на чијем је кал­ка­ну импле­мен­ти­ра­на скулп­ту­ра ваја­
ра Рато­ми­ра Рат­ка Сто­ја­ди­но­ви­ћа, тако и Куле, ујед­но важни урба­ни репе­ри поте­за
Про­дор, у окви­ру сво­јих кал­кан­ских пла­та­на покри­ве­них брач­ким каме­ном пред­ви­
ђа­ју инте­гра­ци­ју умет­нич­ких дела. Реч је о апстракт­ним ком­по­зи­ци­ја­ма АнеБешлић
и Оска­ра Бер­бе­ље изве­де­ним у каме­ну (сли­ке 5 и 6). Важно је напо­ме­ну­ти да на
осно­ву уви­да у архив­ску гра­ђу – Глав­ни про­је­кат из 1956. годи­не – може­мо доћи до
закључ­ка да је инте­гра­ци­ја умет­нич­ких дела била састав­ни део про­це­са про­јек­то­
ва­ња; у глав­ном про­јек­ту се јасно види уна­пред дефи­ни­сан про­стор за умет­нич­ко
дело (сли­ка 7).
У кон­тек­сту син­те­зе Михај­ло Митро­вић је посеб­но зна­ча­јан аутор – не само што
је био важан уче­сник у фор­ми­ра­њу Сим­по­зи­ју­ма син­те­зе од 1965. до 1978. годи­не у
Врњач­кој Бањи већ је био и важан заго­вор­ник и про­та­го­ни­ста син­те­зе, сма­тра­ју­ћи је
инте­грал­ним делом садр­жа­ја функ­ци­је и ликов­но­сти гра­ђе­ви­не. Од почет­ка про­фе­
си­о­нал­ног рада инси­сти­рао је на инте­гра­ци­ји умет­нич­ких дела, што је постао његов
сво­је­вр­сни про­јек­тант­ски прин­цип: „Три­де­се­так врхун­ских умет­ни­ка је ’про­шло’ кроз

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 329

Н. Богдановић, Б. Пашајлић

моје згра­де, од Миће Попо­ви­ћа, Ане Бешлић, Фила Фили­по­ви­ћа, Мио­дра­га Жив­
ко­ви­ћа, Небој­ше Митри­ћа, Ота­ше­ви­ћа до Вуја­кли­је, који је радио мура­ле у згра­ди
„Генек­са“. То је био мој прин­цип, од прве до послед­ње згра­де.“11 Тај Митро­ви­ћев
став може­мо про­ту­ма­чи­ти исто­вре­ме­но као пре­и­спи­ти­ва­ње модер­ни­зма – прин­
ци­па про­чи­шће­но­сти и безор­на­мен­тал­но­сти, али и као инси­сти­ра­ње на изве­сном
кон­ти­ну­и­те­ту с пред­рат­ном архи­тек­ту­ром, бога­том мате­ри­ја­ли­зо­ва­ном сарад­њом
архи­те­ка­та, сли­ка­ра и ваја­ра.

Хотел „Кра­гу­је­вац“

Шезде­се­тих годи­на Про­дор почи­ње да доби­ја кон­крет­не архи­тек­тон­ске и урба­ни­

стич­ке обри­се. Гра­ди се Дом кул­ту­ре (1961–1963), рекон­стру­и­ше се обје­кат Обла­сног
народ­ног одбо­ра (1961). Дела архи­тек­те Јован­ке Јеф­та­но­вић хотел „Кра­гу­је­вац“ и
стам­бе­не куле (соли­те­ри), поди­жу се 1965. годи­не. Пре­ма урба­ни­стич­кој кон­цеп­ци­ји,
хотел је зау­зи­мао цен­трал­ну пози­ци­ју на јед­ном кра­ју Про­до­ра, насу­прот Пала­ти обла­
сног народ­ног одбо­ра, на месту сусти­ца­ња ста­рог и новог дела град­ског цен­тра, Ули­це
Мар­ша­ла Тита и поте­за Про­дор. На осно­ву ситу­а­ци­о­ног пла­на из Идеј­ног реше­ња
хоте­ла из 1961. годи­не, може се закљу­чи­ти да је изград­ња под­ра­зу­ме­ва­ла пре­кра­ја­ње
посто­је­ће улич­не матри­це и прво вели­ко руше­ње посто­је­ћих струк­ту­ра тра­ди­ци­о­нал­
ног бло­ка у циљу оства­ри­ва­ња новог град­ског цен­тра (сли­ка 8). Пла­ни­ра­ни при­сту­пи
објек­ту и њего­ви габа­ри­ти зах­те­ва­ли су укла­ња­ње јед­ног град­ског бло­ка у цело­сти и
дели­мич­но руше­ње сусед­ног, као и уки­да­ње дела Ули­це Мак­си­ма Гор­ког (дана­шња
Ули­ца кне­ги­ње Љуби­це) изме­ђу два поме­ну­та бло­ка. Обје­кат је пову­чен од регу­ла­
ци­о­не лини­је за 27 мета­ра и глав­ном фаса­дом је ори­јен­ти­сан пре­ма зами­шље­ном
Про­до­ру, пред­ста­вљао је његов завр­ше­так.
Про­јек­то­ван је као типич­на модер­ни­стич­ка ком­по­зи­ци­ја – вер­ти­кал­ни кубус поста­
вљен на, габа­ри­том већи, изра­зи­то хори­зон­тал­ни кубус ниже спрат­но­сти. Хотел има
суте­рен, при­зе­мље, меза­нин, седам спра­то­ва и садр­жао је: сме­штај­ни капа­ци­тет од
105 соба, ресто­ран, кафа­ну, салу за дору­чак, рецеп­ци­ју с адми­ни­стра­ци­јом, тури­стич­ки
биро, фри­зер­ни­цу, а као посе­бан обје­кат про­јек­то­ва­на је гара­жа за око 20 ауто­мо­би­ла
и про­сто­ром са бок­со­ви­ма за псе.
Бели кубус више­спрат­ни­це се ка при­зе­мљу раз­ла­же и у пот­пу­но­сти отва­ра ка
гра­ду. Цео сло­бо­дан про­стор испред хоте­ла решен је у виду отво­ре­них дени­ве­ли­са­них
тера­са које се међу­соб­но и од ули­це одва­ја­ју зеле­ним зона­ма. Дени­ве­ла­ци­јом тера­са
посте­пе­но је реша­ва­на јав­ност про­сто­ра – од гра­да пре­ма хоте­лу, док је зеле­ни­ло
идеј­но веза­но за пре­ли­ва­ње Зеле­ног про­до­ра на хотел­ске пла­тое. Кубус се расло­ја­ва
на низ хори­зон­тал­них пла­тоа и један рам, који објек­ту при­па­ја атри­јум непо­сред­но уз
улаз, под­се­ћа­ју­ћи на струк­ту­ре које је Михај­ло Митро­вић, у окви­ру истог про­јект­ног
бироа, при­ме­нио у кон­ци­пи­ра­њу стам­бе­не згра­де у бло­ку изме­ђу Захум­ске и Ули­це
Ћири­ла и Мето­ди­ја у Бео­гра­ду (1959–1962). Ова сво­је­вр­сна микро­це­ли­на у пар­те­
ру, спој при­род­ног и изгра­ђе­ног, упот­пу­ње­на је базе­ном и скулп­ту­ром изли­ве­ном у
брон­зи, Девој­чи­ца са цве­том вајар­ке Мире Сан­дић. (Сли­ка 9)

330 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Сли­ка 8 (лево) Извод из про­јект­но-тех­нич­ке документaције: Идеј­но реше­ње из 1961. годи­не – ситу­ац­ и­
о­ни план на којем је при­ка­зан пре­клоп пози­ци­је нове модер­ни­стич­ке струк­ту­ре и посто­је­ћег град­ског
тки­ва (извор: Архив Скуп­шти­не Гра­да Кра­гу­јев­ца); Сли­ка 9 (средина) Инте­гра­ци­ја скулп­ту­ре вајар­ке
Мире Сан­дић (извор: „Архи­тек­ту­ра урба­ни­зам“, бр. 40, 1966, 30–33); Сли­ка 10 (десно) Меан­дри –
ликов­ност фаса­де хоте­ла „Кра­гу­је­вац“ (извор: исто)

Та про­ме­на карак­те­ра објек­та по вер­ти­ка­ли (одо­зго надо­ле) пра­ће­на је и кроз

мате­ри­ја­ли­за­ци­ју објек­та. На доступ­ној доку­мен­та­ци­ји видљи­во је да је про­јек­том
архи­тек­та Јеф­та­но­вић пла­ни­ра­ла инте­гра­ци­ју умет­нич­ких дела у виду зид­них пла­та­
на која пре­ки­да­ју низо­ве заста­кље­них повр­ши­на, међу­тим, обје­кат је изве­ден дру­
га­чи­је у одно­сну на ана­ли­зи­ра­ну доку­мен­та­ци­ју. Про­чи­шће­на бели­на вер­ти­кал­ног
кубу­са посте­пе­но пре­ко зоне меза­ни­на и поме­ну­тог рама који је у истој рав­ни, пре­ко
при­зе­мља, до обо­да при­ступ­них тера­са, бога­то је мате­ри­ја­ли­зо­ва­на кера­мич­ким
пло­чи­ца­ма дају­ћи чита­вом објек­ту висок сте­пен ликов­но­сти. Могу­ће је да је ова
врста интер­вен­ци­је рађе­на по угле­ду на пари­ске imme­u­ble и сарад­ње фран­цу­ских
архи­те­ка­та Жана Гин­сбер­га [Jean Gin­sberg], Пје­ра Вагоа [Pi­er­re Vago] и умет­ни­ка
Вик­то­ра Васа­ре­ли­ја [Vic­tor Vasa­rely], касних педе­се­тих годи­на.12 Прет­по­став­ка је да
су архи­тек­те „Про­јек­тби­роа“ пре­ко Михај­ла Митро­ви­ћа, који је са Фран­цу­ском био
више­стру­ко пове­зан, били упо­зна­ти с акту­ел­ним пита­њи­ма син­те­зе умет­но­сти. Са
дру­ге стра­не, у темат­ском сми­слу мотив зид­них кера­мич­ких сли­ка на хоте­лу може
се чита­ти и као сво­је­вр­сни омаж умет­но­сти Јули­ја Кни­фе­ра, који упра­во шезде­се­тих
годи­на одлу­чу­је да неће сли­ка­ти ништа дру­го до меан­дар – пра­у­зрок лепо­те грч­ке
арха­ич­не умет­но­сти, кроз „јед­но­ли­чан ритам фор­ме и кон­траст црног и белог“ (сли­ка
10).13 Оста­је непо­зна­то да ли је ликов­на обра­да фаса­де аутор­ско дело архи­тек­те, или
је за дизајн анга­жо­ван дру­ги умет­ник.
Ликов­ни умет­ни­ци и ваја­ри заси­гур­но су анга­жо­ва­ни у реша­ва­њу енте­ри­јер­ских
цели­на. У све­ча­ном сало­ну нала­зи­ле су се тапи­се­ри­је и сли­ке вели­ког фор­ма­та, од којих
се посеб­но издва­ја­ло дело Ане Бешлић на цен­трал­ном зиду хола, изве­де­но у ком­би­на­
ци­ји бакра и боје­ног ста­кла. Ана Бешлић и Јован­ка Јеф­та­но­вић сара­ђи­ва­ле су након
хоте­ла и током изра­де Спо­ме­ни­ка стре­ља­ним пар­ти­за­ни­ма на Зла­ти­бо­ру 1967. годи­не.
Хотел „Кра­гу­је­вац“ је сво­јом суп­тил­ном изра­жај­но­шћу био ликов­на и архи­тек­
тон­ско-урба­ни­стич­ка кул­ми­на­ци­ја поте­за Про­дор. Свр­ста­ва се у ред нај­зна­чај­ни­јих

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 331

Н. Богдановић, Б. Пашајлић

обје­ка­та 20. века у Кра­гу­јев­цу и важан је при­мер оства­ри­ва­ња кон­цеп­та син­те­зе, у

вели­кој мери захва­љу­ју­ћи аутор­ском вође­њу архи­тек­те Јеф­та­но­вић, од урба­ни­стич­ког
нивоа пла­ни­ра­ња до нивоа инте­гра­ци­је умет­нич­ких дела у обје­кат.

Закљу­чак

Иде­ја син­те­зе била је пред­мет кон­ти­ну­и­ра­них тео­риј­ских рас­пра­ва у архи­тек­тон­

ском дис­кур­су у Југо­сла­ви­ји, али је била и важан сег­мент урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња
и архи­тек­тон­ског про­јек­то­ва­ња спро­ве­де­на у прак­си. Бли­ско уве­за­на с иде­јом хума­
ни­зма, која се у архи­тек­ту­ри и урба­ни­зму мани­фе­сто­вао кроз хума­ни­за­ци­ју и есте­ти­
за­ци­ју сва­ко­днев­ног живот­ног окру­же­ња, син­те­за је спро­ве­де­на кроз урба­ни­стич­ке
пла­но­ве и кон­ци­пи­ра­ње како јав­них град­ских про­сто­ра тако и про­јек­те поје­ди­нач­них
обје­ка­та раз­ли­чи­тих типо­ло­ги­ја - од адми­ни­стра­тив­них, затим обје­ка­та кул­ту­ре и обра­
зо­ва­ња, пре­ко уго­сти­тељ­ских и инду­стриј­ских обје­ка­та до стам­бе­них. На тај начин
син­те­за је поста­ла сво­је­вр­сни корек­тив модер­ни­зма. Сту­ди­ја слу­ча­ја гра­да Кра­гу­јев­ца
и архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ка прак­са спро­во­ђе­на у овом гра­ду у пери­о­ду од 1949. до
1968. годи­не пока­зу­је да су се модер­ни­стич­ке иде­је вели­ких поте­за, иако су под­ра­зу­
ме­ва­ле ради­кал­но неги­ра­ње посто­је­ћег град­ског тки­ва, спро­во­ђе­не у нај­бо­љем духу
син­те­зе кроз балан­си­ра­ни однос при­род­ног и изгра­ђе­ног окру­же­ња, импле­мен­та­ци­
ју умет­нич­ких дела, гале­ри­ја на отво­ре­ном и воде­них еле­ме­на­та у урба­ни про­стор.
Син­те­за је у реа­ли­за­ци­ји архи­тек­тон­ских обје­ка­та уво­ђе­на у фази про­јек­то­ва­ња, а
не кроз накнад­ну импле­мен­та­ци­ју умет­нич­ких дела на фаса­де. У поје­ди­ним слу­ча­је­
ви­ма, као на при­ме­ру хоте­ла „Кра­гу­је­вац“, читав обје­кат поста­је ликов­на струк­ту­ра
у град­ском про­сто­ру.
Потез Про­дор и хотел „Кра­гу­је­вац“ ода­бра­ни су за ана­ли­зу из још јед­ног врло
важног раз­ло­га – након седам­де­се­тих годи­на, Про­дор је пре­тр­пео знат­не кон­цеп­циј­
ске и физич­ке про­ме­не услед децен­тра­ли­за­ци­је архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ке прак­се
и про­ме­не глав­ног изра­ђи­ва­ча план­ске доку­мен­та­ци­је – пла­ни­ра­ње Про­до­ра пре­ла­зи
у руке Заво­да за урба­ни­зам Кра­гу­је­вац. У том раз­до­бљу дола­зи до про­ме­не соци­ја­ли­
стич­ке пара­диг­ме, уво­де се еле­мен­ти кон­зу­ме­ри­зма, који поста­је основ за уво­ђе­ње
тер­ци­јар­них делат­но­сти у пла­ни­ра­ње Про­до­ра. Тај при­мер ука­зу­је на важну лек­ци­ју да
су се про­ме­не у архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ким дис­кур­си­ма и прак­си деша­ва­ле знат­
но брже него што су пред­ви­ђа­ли дуго­роч­но пла­ни­ра­ње и уни­вер­зал­ни модер­ни­зам.
Хотел „Кра­гу­је­вац“ више­фа­зном ради­кал­ном рекон­струк­ци­јом и доград­њом у пери­о­ду
2011–2021. годи­не, изгу­био је све физич­ке, кон­цеп­циј­ске и вред­но­сне одли­ке уте­ме­ље­
не извор­ним про­јек­том – фаса­да је у пот­пу­но­сти изме­ње­на, тера­са као наста­вак јав­
ног град­ског про­сто­ра и зеле­ни­ло су уки­ну­ти, умет­нич­ка дела трај­но укло­ње­на. На Кулу
МА деве­де­се­тих годи­на надо­ве­зан је обје­кат бан­ке, чиме је сужен пор­тал Про­до­ра,
али и зау­век закло­ње­но зна­чај­но умет­нич­ко дело у јав­ном про­сто­ру. На Кули МБ читав
кал­кан­ски зид је пре­кри­вен рекла­мом, која дели­мич­но пре­ла­зи пре­ко зид­не скулп­ту­ре.
Таква прак­са може да се поста­ви у шири оквир нега­ци­је, дегра­да­ци­је и неа­де­кват­
не рекон­струк­ци­је модер­ни­стич­ког насле­ђа, карак­те­ри­стич­не наро­чи­то у послед­њих

332 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

два­де­се­так годи­на на про­сто­ру бив­ше Југо­сла­ви­је. Иде­ја рада је да се поста­ви база
за кон­сти­ту­и­са­ње дис­кур­са син­те­зе као важног дела насле­ђа и као зајед­нич­ког добра
кроз изград­њу одно­са пре­ма умет­нич­ким колек­ци­ја­ма којe при­па­да­ју сви­ма.

Напо­ме­не

1 У окви­ру књи­ге Син­тур­ба­ни­зам из 1964. годи­не обја­вљен је и текст из 1954. годи­не: ’Прог­но­за живот­
не и ликов­не син­те­зе као изра­за наше епо­хе’, као кључ­ни про­грам­ски текст овог при­сту­па. Ric­hter, V.
Prog­no­za život­ne i likov­ne sin­te­ze kao izra­za naše epo­he, u: Sin­tur­ba­ni­zam, Mla­dost, Zagreb, 1964, 15–30.
2 Koleš­nik, Lj. Hrvat­ska posli­j e­rat­na moder­na umjet­no­sti u jugo­slo­ven­skom kon­tek­stu, u: Soci­jal­i­zam i moder­
nost: umjet­nost, kul­tu­ra i poli­ti­ka : 1950–1974., Insti­tut za povi­jest umjet­no­sti : Muzej suvre­me­ne umjet­
no­sti, Zagreb, 2012, 234.
3 Часо­пис Sin­te­za: revi­ja za likov­no kul­tu­ro покре­нут је 1963. годи­не у Љубља­ни. Нај­ве­ћим делом њего­вог
посто­ја­ња уре­ђи­вао га је Ста­не Бер­ник, а кон­ти­ну­и­ра­но је изла­зио три­де­сет годи­на, све до 1994. годи­
не. Едвард Рав­ни­кар [Edu­ard Rav­ni­kar] је у њему обја­вио чла­нак под насло­вом Архи­тек­ту­ра, пла­сти­ка
и сли­кар­ство, у којем обра­зло­же про­грам­ску кон­цеп­ци­ју часо­пи­са кроз иде­ју син­те­зе.
4 Mar­ti­no­vić, U. Zapis o sin­te­zi, u: Oblik i pro­stor : knji­ga o sin­te­zi, [1. sim­po­zi­jum o sin­te­zi, Vrnjač­ka Banja,
1973], zbor­nik refe­ra­ta i disku­si­ja o sin­te­zi sa pri­lo­gom, Zamak kul­tu­re, Vrnjač­ka Banja, 1975, 12.
5 Три­фу­но­вић, В. Гра­ђе­ње Кра­гу­јев­ца од 1945. до 1965. годи­не, Удру­же­ње „Кра­гу­је­вац наш град“,
Уста­но­ва кул­ту­ре „Кора­ци“, Кра­гу­је­вац, 2018, 218.
6 Згра­да Обла­сног народ­ног одбо­ра (данашњa Скуп­шти­на гра­да Кра­гу­јев­ца) испр­ва је изгра­ђе­на као
репре­зен­та­тив­ни при­мер архи­тек­ту­ре соци­ја­ли­стич­ког реа­ли­зма, да би се почет­ком шезде­се­тих
годи­на при­сту­пи­ло њеној рекон­струк­ци­ји, чиме поста­је изра­зи­ти обје­кат модер­ни­стич­ке архи­тек­ту­
ре и посеб­но инте­ре­сан­тан при­мер репре­зен­та­ци­је југо­сло­вен­ског дру­штве­но-поли­тич­ког зао­кре­та.
7 Први после­рат­ни Гене­рал­ни урба­ни­стич­ки план Кра­гу­јев­ца рађен је у пери­о­ду од 1949. до 1954. у
Урба­ни­стич­ком заво­ду НР Срби­је и „Про­јек­тби­роу“ из Бео­гра­да, а усво­јен је 1961. годи­не. Виде­ти у:
Сте­па­но­вић, Ж. Тери­то­ри­јал­но-урба­ни­стич­ки раз­вој Кра­гу­јев­ца (1476–1976), Гео­граф­ски годи­шњак,
1976, бр. 12, 27.
8 Сте­фа­но­вић, М. и др. Кра­гу­је­вач­ки лек­си­кон, Слу­жбе­ни гла­сник, Бео­град, 2013, 446.
9 У архив­ској гра­ђи која је била пред­мет ана­ли­зе – глав­ни про­је­кат, стам­бе­не згра­де МА и МБ тако­ђе
су озна­че­не нази­вом Кула: Исто­риј­ски архив Шума­ди­је, озна­ка фон­да: 1.5.125, назив фон­да: Скуп­
шти­на општи­не Кра­гу­је­вац, бр. кути­је XX, гра­нич­на годи­на гра­ђе: 1956.
10 Упо­ред­ни при­мер је стам­бе­на згра­да у Госпо­дар Јова­но­вој ули­ци бр. 25 из 1954. годи­не у Бео­гра­ду.
Виде­ти: Меца­нов, Д. При­лог про­у­ча­ва­њу одно­са скулп­ту­ре и сли­кар­ства у модер­ној архи­тек­ту­ри
Бео­гра­да у дру­гој поло­ви­ни XX veka, Збор­ник, 2014, 10 (10), 47–57.
11 Mitro­vić, M. Rado­zna­lost i rad su kič­ma uspeš­nog živo­ta (inter­vju Bilja­na Boj­ko­vić), ArhArt : maga­zin
za arhi­tek­tu­ru i umet­nost, 2011/2012, 4, 8–13 [in­ter­net] dostup­no na https://issuu.com/max­no­va/docs/
arhart-broj-4-zima-2011-2012-nei­mar-v [8. 2. 2021]
12 Вик­тор Васа­ре­ли, мађар­ско-фран­цу­ски умет­ник, сма­тра се зачет­ни­ком оп-арта. Кра­јем педе­се­тих
годи­на 20. века, у сарад­њи с архи­тек­ти­ма Жаном Гин­сбер­гом и Пје­ром Ваго­ом изво­ди моза­ич­ку ком­
по­зи­ци­ју у пар­те­ру стам­бе­ног објек­та у Пари­зу, у Rue Camou, 1956–1968. Васа­ре­ли је 1954. годи­не у
окви­ру про­јек­та Уни­вер­зи­те­та у Кара­ка­су, у Вене­цу­е­ли, извео кера­мич­ку зид­ну сли­ку на повр­ши­ни од
100 m2 Tri­bu­te to Male­vitch. Про­је­кат Уни­вер­зи­те­та у Кара­ка­су био је при­ка­зан на Првој дидак­тич­кој
изло­жби у Загре­бу 1957, у окви­ру теме Син­те­за умет­но­сти.
13 Меца­нов, нав. дело, 47–57.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 333

 725.945(497.6)
72.071.1 Радовић Р.
72.071.1 Угљен З.

Др Маја Милић Алек­сић, доцент

Архи­тек­тон­ско-гра­ђе­вин­ско-гео­дет­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бањој Луци
Бања Лука, Република Српска, Бoсна и Херцеговина
maja.milic-alek­sic­@aggf.unibl.org

Др Мари­на Радуљ, доцент

Архи­тек­тон­ско-гра­ђе­вин­ско-гео­дет­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бањој Луци
Бања Лука, Република Српска, Бoсна и Херцеговина
mari­na.radulj­@aggf.unibl.org

САВРЕ­МЕ­НА ИНТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈА ТРА­ДИ­ЦИ­ЈЕ У

АРХИ­ТЕК­ТУ­РИ РАН­КА РАДО­ВИ­ЋА И ЗЛАТ­КА УГЉЕ­НА
У ОКВИ­РУ НАЦИ­О­НАЛ­НОГ ПАР­КА „СУТЈЕ­СКА“

Апстракт

Овај рад се бави савре­ме­ном интер­пре­та­ци­јом тра­ди­ци­је у кон­тек­сту очу­ва­ња кул­тур­

ног пеј­за­жа, с циљем да при­ка­же и обра­зло­жи аутор­ску пози­ци­ју дво­ји­це вели­ка­на
архи­тек­ту­ре Ран­ка Радо­ви­ћа и Злат­ка Угље­на и њихо­ве про­јек­тант­ске ста­во­ве у прав­цу
одр­жи­во­сти кул­ту­ре про­сто­ра Наци­о­нал­ног пар­ка „Сутје­ска“.
У окви­ру Мемо­ри­јал­ног ком­плек­са „Сутје­ска“, у чијем сре­ди­шту је спо­ме­ник ака­дем­ског
ваја­ра Мио­дра­га Жив­ко­ви­ћа, нала­зи се недав­но рекон­стру­и­сан обје­кат Спо­мен-куће на
Сутје­сци Ран­ка Радо­ви­ћа из 1965. годи­не, док се нека­да­шња рези­ден­ци­ја Извр­шног вије­
ћа Босне и Хер­це­го­ви­не Злат­ка Угље­на, изгра­ђе­на 1977. годи­не, нала­зи­ла у непо­сред­ној
бли­зи­ни. Радо­вић и Угљен су у свом кре­а­тив­ном поступ­ку пре­по­зна­ва­ли потен­ци­јал тра­
ди­ци­је и про­на­ла­зи­ли ства­ра­лач­ки импулс у више­стру­ком тума­че­њу дато­сти мје­ста, које
одре­ђу­ју карак­тер њихо­вих про­јек­тант­ских ста­во­ва и про­це­са. У том сми­слу, смје­шта­ју се
у дис­курс реги­о­нал­не архи­тек­ту­ре схва­ће­не на начин да естет­ске ври­јед­но­сти про­из­и­ла­
зе из окру­же­ња и тра­ди­ци­је кроз про­цес кре­а­тив­ног реде­фи­ни­са­ња и тран­сфор­ма­ци­је.
Истраживањe ће бити засно­ва­но на фено­ме­ну мета­фо­ре и њене више­знач­не уло­ге
уну­тар меха­ни­зма апсор­бо­ва­ња мате­ри­јал­них и нема­те­ри­јал­них ври­јед­но­сти мје­ста.
Мета­фо­рич­ко изра­жа­ва­ње ће се посма­тра­ти као начин иска­зи­ва­ња– емо­тив­но, идеј­но,
кон­цеп­ту­ал­но, сим­бо­лич­ко – карак­те­ри­сти­ка мје­ста обли­ко­ва­них у савре­ме­ном ства­ра­
лач­ком изра­зу.

Кључ­не речи: Ран­ко Радо­вић, Злат­ко Угљен, тра­ди­ци­ја, мета­фо­ра, савре­ме­но/модер­но,

Наци­о­нал­ни парк „Сутје­ска “

334 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Maja Milić Alek­sić, PhD, Assi­stant Pro­fes­sor
Uni­ver­sity of Banja Luka – Faculty of Archi­tec­tu­re, Civil Engi­ne­e­ring and Geo­desy,
Banja Luka, Republika Srpska, Bosnia and Herzegovina
maja.milic-alek­sic­@aggf.unibl.org

Mari­na Radulj, PhD, Assi­stant Pro­fes­sor

Uni­ver­sity of Banja Luka – Faculty of Archi­tec­tu­re, Civil Engi­ne­e­ring and Geo­desy,
Banja Luka, Republika Srpska, Bosnia and Herzegovina
mari­na.radulj­@aggf.unibl.org

CON­TEM­PO­RARY INTER­PRE­TA­TION OF TRA­DI­TION IN

THE ARCHI­TEC­TU­RAL WORK OF RAN­KO RADO­VIĆ AND
ZLAT­KO UGLJEN IN THE SUTJE­SKA NATI­O­NAL PARK

Abstract

The paper tac­kles con­tem­po­rary inter­pre­ta­tion of tra­di­tion in the con­text of pre­ser­va­tion of

cul­tu­ral sce­nery. The aim is to pre­sent and expla­in the posi­tion of aut­hors (the renow­ned
archi­tects Ran­ko Rado­vić and Zlat­ko Ugljen) and the­ir archi­tec­tu­ral views towards the cul­tu­ral
susta­i­na­bi­lity of the Sutje­ska Nati­o­nal Park.
The monu­ment desig­ned by sculp­tor Mio­drag Živ­ko­vić lies in the cen­ter of the Sutje­ska memo­
rial com­plex, whi­le the recently recon­struc­ted memo­rial hou­se desig­ned by Ran­ko Rado­vić
in 1965 is an impor­tant fea­tu­re of the com­plex, toget­her with the home to the for­mer Exe­cu­
ti­ve Coun­cil of BiH, desig­ned by Zlat­ko Ugljen in 1977, situ­a­ted nearby. Rado­vić and Ugljen
built on the poten­tial of tra­di­tion and found moti­ve for cre­a­tion in mul­ti­ple inter­pre­ta­ti­ons
of the fac­tual posi­tion of the given pla­ce, which sets the cha­rac­ter of archi­tects’ views and
the cre­a­tion pro­cess. Hen­ce, they beco­me a part of the regi­o­nal archi­tec­tu­ral disco­ur­se in
which aest­he­tic valu­es ari­se from tra­di­tion and the envi­ron­ment in the pro­cess of cre­a­ti­ve
rede­fi­ni­tion and tran­sfor­ma­tion.
The rese­arch will be based on the phe­no­me­non of metap­hor and its polysemo­us role in the
mec­ha­nism of absor­bing mate­rial and non-mate­rial valu­es of the pla­ce. Metap­ho­ric expres­
si­on will be obser­ved as the expres­si­on of emo­ti­ons, ide­as, con­cepts and symbols dis­tin­cti­ve
of the pla­ces sha­ped in the con­tem­po­rary cre­a­ti­ve expres­si­on.

Keywords: Ran­ko Rado­vić, Zlat­ko Ugljen, tra­di­tion, metap­hor, modern, con­tem­po­rary, the
Sutje­ska Nati­o­nal Park

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 335

М. Милић Алек­сић, М. Радуљ

Увод

Наци­о­нал­ни парк „Сутје­ска“, про­стор рас­ко­шне при­ро­де, оме­ђен огран­ци­ма пла­

ни­на Зелен­го­ре, Волуј­ка, Магли­ћа и Перу­ћи­це, нај­ста­ри­ји је наци­о­нал­ни парк Репу­бли­
ке Срп­ске и Босне и Хер­це­го­ви­не, про­гла­шен 1962. годи­не у Народ­ној скуп­шти­ни Босне
и Хер­це­го­ви­не. Лoкалит­ет карак­те­ри­шу тра­ди­ци­о­нал­на насeља, спон­та­но наста­ла кроз
гене­ра­ци­је и сход­но усло­ви­ма живо­та, чија мор­фо­ло­ги­ја орган­ски сра­ста са бога­тим
при­род­ним амби­јен­том. Објек­ти који фор­ми­ра­ју про­стор­но-струк­тур­ни склоп груп­не
фор­ме, ујед­на­че­них су архи­тек­тон­ских свој­ста­ва и пред­ста­вља­ју сли­ку тра­ди­ци­о­нал­ног
живо­та и дато­сти ово­га под­не­бља.
У окви­ру Наци­о­нал­ног пар­ка, у доли­ни рије­ке Сутје­ске, нала­зи се лока­ли­тет Тјен­
ти­ште – зна­чај­но исто­риј­ско мје­сто, позна­то по бици на Сутје­сци 1943. годи­не. У самом
сре­ди­шту Тјен­ти­шта смје­штен је мемо­ри­јал­ни ком­плекс Доли­на херо­ја, мону­мен­тал­ни
спо­ме­ник ака­дем­ског ваја­ра Мио­дра­га Жив­ко­ви­ћа, и Спо­мен-кућа на Сутје­сци Ран­ка
Радо­ви­ћа, изве­де­на 1971. годи­не. У непо­сред­ној бли­зи­ни нала­зи се и нека­да­шња
рези­ден­ци­ја Извр­шног вије­ћа Босне и Хер­це­го­ви­не, обје­кат из 1977. годи­не, дело
Злат­ка Угље­на, која је тре­ба­ло да репре­зен­ту­је кул­тур­ну спе­ци­фич­ност Босне и Хер­
це­го­ви­не и њена савре­ме­на стре­мље­ња у окви­ру тада зајед­нич­ке држа­ве, а која је у
рат­ним деве­де­се­тим годи­на­ма про­шлог вије­ка дева­сти­ра­на.
Изу­зет­на при­род­на цје­ли­на са гра­ди­тељ­ским пре­да­њем и исто­риј­ским спо­ме­ни­
ци­ма, данас пред­ста­вља аутен­ти­чан кул­тур­ни пеј­заж и при­влач­но мје­сто за тури­зам,
кул­тур­не дога­ђа­је и рекре­а­ци­ју. Кул­тур­ни пеј­заж, пре­ма Европ­ској кон­вен­ци­ји, пред­
ста­вља асам­блаж при­род­них и кул­тур­них ври­јед­но­сти наста­лих као резул­тат међу­соб­
ног дје­ло­ва­ња при­ро­де и човје­ка.1 Пред­мет овог рада је истра­жи­ва­ње савре­ме­них
про­јек­тант­ских мето­до­ло­ги­ја и прин­ци­па у про­це­су интер­пре­та­ци­је тра­ди­ци­је и дато­сти
мје­ста, а кроз ана­ли­зу дје­ла Радо­ви­ћа и Угље­на у кон­тек­сту ства­ра­ња и очу­ва­ња кул­
тур­ног пеј­за­жа Наци­о­нал­ног пар­ка „Сутје­ска“.

а б

Сли­ка 1. а. ски­ца лока­ли­те­та Злат­ка Угље­на – склад мор­фо­ло­ги­је при­род­ног и изгра­ђе­ног

(извор: Ber­nik, S. „Arhi­tekt Zlat­ko Ugljen“, Među­na­rod­na gale­ri­ja por­tre­ta, Tuzla, 25); б. ски­ца – ана­
ли­за тран­сфор­ма­ци­је фор­ме и тума­че­ња лока­ли­те­та (ауто­ри: Милић Алек­сић, М. и Радуљ, М.)

336 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 2. Спо­мен-кућа бит­ке на Сутје­сци, аутор арх. Ран­ко Радо­вић, про­јек­то­ва­на
1964–1965, изве­де­на 1971. годи­не (извор: https://www.sosbru­ta­lism.org/cms/19405697 [15. 3. 2021])

Савре­ме­на интер­пре­та­ци­ја тра­ди­ци­је

Про­фе­со­ри архи­тек­ту­ре Радо­вић и Угљен, слич­ног ства­ра­лач­ког сен­зи­би­ли­те­та,

гото­во гене­ра­циј­ског разу­ми­је­ва­ња духа вре­ме­на, у пери­о­ду пре­и­спи­ти­ва­ња наче­ла
модер­не и надо­ла­зе­ће пост­мо­дер­не, на себи свој­ствен начин, истра­жу­ју потен­ци­ја­ле и
могућ­но­сти син­те­зе савре­ме­не архи­тек­ту­ре и локал­не гра­ди­тељ­ске башти­не. Сло­жен
пери­од про­мје­на уну­тар архи­тек­тон­ске пара­диг­ме дру­ге поло­ви­не два­де­се­тог вије­ка
огле­да се јед­на­ко у њихо­вим ста­во­ви­ма и дје­ли­ма.
Ран­ко Радо­вић, као тео­ре­ти­чар савре­ме­не архи­тек­ту­ре, у сво­јим мно­го­број­ним
есе­ји­ма гово­ри о овој теми: „Већи­на кри­ти­ка модер­не архи­тек­ту­ре у који­ма се утвр­
ђу­је изве­стан неу­спех доброг бро­ја њених иде­о­ло­ги­ја […] не би сме­ле да нас одве­
ду на ола­ки пут, на коме би се про­шлост и исто­риј­ски кодо­ви пре­о­бра­ти­ли у чисте
апли­ка­ци­је, повр­шне цита­те, нео­пре­зне кола­же и у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва неве­што
пона­вља­ње исто­ри­је, које је тако оста­ло без свог садр­жа­ја, па пре­ма томе и логич­
но – без зна­че­ња.“2 Радо­вић јасно изра­жа­ва потре­бу и за мета­фо­рич­ким разу­ми­је­
ва­њем исто­риј­ских кодо­ва нагла­ша­ва­ју­ћи да се тра­ди­ци­ја не може про­сто узе­ти ни
модер­но лако доби­ти.3
Про­фе­сор­ка Љиља­на Бла­го­је­вић наво­ди да је Спо­мен-кућа бит­ке на Сутје­сци
мишље­на кроз свје­сно пре­и­спи­ти­ва­ње „модер­ни­стич­ке пара­диг­ме у одно­су на при­
род­но окру­же­ње и кул­тур­но-исто­риј­ски кон­текст“4, што потвр­ђу­је Радо­ви­ћев став да
нису спор­ни општи прин­ци­пи савре­ме­не архи­тек­ту­ре него начин њихо­ве при­мје­не у
реал­но­сти посеб­них усло­ва.5 На тај начин, Радо­вић нагла­ша­ва фено­мен кон­крет­ног
мје­ста, инси­сти­ра­ју­ћи на кри­тич­ком про­ми­шља­њу и пошто­ва­њу ствар­но­сти кон­тек­
ста, зау­зи­ма­ју­ћи став истра­жи­вач­ке сло­бо­де у сми­слу њего­вог тума­че­ња. Упра­во

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 337

М. Милић Алек­сић, М. Радуљ

а б

Сли­ка 3. а. дија­грам­ска ана­ли­за про­стор­ног скло­па Спо­мен-куће бит­ке на Сутје­сци;

б. осно­ва објек­та (извор: доступ­на про­јект­на доку­мен­та­ци­ја Р. Радо­ви­ћа)

Спо­мен-кућа ука­зу­је на дубо­ко про­ми­шље­на тран­спо­но­ва­ња реги­о­нал­не тра­ди­ци­је

архи­тек­ту­ре брв­на­ра у један посве моде­ран и зна­ко­вит исказ.
Радо­вић о свом про­јек­ту каже: „...[Н]ије овде могло бити речи о фол­кло­ри­стич­ком
фор­ма­ли­зму [...] [а]ли се по мом дубо­ком уве­ре­њу није могао мимо­и­ћи онај аутен­тич­ни
дух под­не­бља, инспи­ра­ци­ја етич­ким и мате­ри­јал­ним сушта­стви­ма све­та суро­во­сти и
чисто­те.“6 Мор­фо­ло­ги­ја Спо­мен-куће ини­ци­јал­но је фор­ми­ра­на као гру­па тра­ди­ци­о­
нал­них кро­во­ва, али је у екс­пе­ри­мен­тал­ном про­јек­тант­ском поступ­ку тран­сфор­ми­са­на
у пот­пу­но моде­ран и једин­ствен израз. Kао таква, у дија­ло­гу је не само с тра­ди­ци­о­
нал­ним појав­ним обли­ци­ма лока­ли­те­та него и са дина­мич­ним обли­ци­ма пла­нин­ских
маси­ва Тјен­ти­шта. (Сли­ка 2)
Љиља­на Бла­го­је­вић даље ишчи­та­ва сву сло­же­ност и више­слој­ну појав­ност ове
куће наво­де­ћи: „То је јед­на више­стру­ко коди­ра­на архи­тек­ту­ра, од све­де­но­сти у духу
јапан­ске есте­ти­ке и при­ви­ле­го­ва­ња так­тил­ног ква­ли­те­та бето­на, до рефе­рен­це на
вер­на­ку­лар­ну архи­тек­ту­ру брв­на­ра из реги­о­на и модер­ног тран­спо­но­ва­ња реги­о­нал­не
тра­ди­ци­је у духу фин­ске архи­тек­тон­ске пара­диг­ме, али и при­сут­не рефе­рен­це на епо­ху
про­све­ти­тељ­ства и Марк-Анту­ан Лау­гиј­е­ро­вог кон­цеп­та при­ми­тив­не коли­бе.“7 Дакле,
Спо­мен-кућа, модер­но кон­ци­пи­ра­на кроз апстра­хо­ва­не и све­де­не фор­ме, побу­ђу­је
више­стру­ка мета­фо­рич­ка зна­че­ња и не може се, сама по себи, посма­тра­ти као вер­
на­ку­лар­на архи­тек­ту­ра, али уну­тар физич­ког и кул­тур­ног кон­тек­ста њени нара­тив­ни
и асо­ци­ја­тив­ни кодо­ви тра­ди­ци­о­нал­ног дола­зе до пуног изра­жа­ја. У овом кон­тек­сту
поста­је пот­пу­но јасан Радо­ви­ћев став о исто­ри­ци­зму и гра­ди­тељ­ском насље­ђу, када
каже: „Исто­ри­ја – да, али не у апли­ка­ци­ја­ма и стил­ским акро­ба­ци­ја­ма, него у раз­у­ме­
ва­њу и тран­сфор­ма­ци­ји исто­риј­ског мате­ри­ја­ла у сасвим новом сазвуч­ју…“8
Обје­кат крај­ње модер­не ком­по­зи­ци­је, при­зма­тич­них фор­ми четво­ро­вод­них кро­
во­ва, у ком­плек­сној и једин­стве­но сло­же­ној фор­ми, изве­ден је у бетон­ској кон­струк­
ци­ји. Када се усмје­ри пажња на ана­ли­зу про­стор­ног пла­на у гео­ме­три­ји Спо­мен-куће,
тако­ђе се могу уочи­ти прин­ци­пи модер­не архи­тек­ту­ре који кроз кре­а­тив­ну надо­град­њу
ауто­ра гра­де упра­во ново сазвуч­је, нове, савре­ме­не про­стор­не ври­јед­но­сти. Овдје је

338 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Сли­ка 4. Архи­тек­ту­ра уну­тра­шњег про­сто­ра Спо­мен-куће бит­ке на Сутје­сци, аутор арх. Ран­ко Радо­вић.
Аутор фре­са­ка Крсто Хеге­ду­шић (извор: https://www.sosbru­ta­lism.org/cms/19405697 [15. 3. 2021])

очи­гле­дан савре­мен прин­цип сло­же­ног гене­ри­са­ња про­стор­ног пла­на јед­но­став­ним

и чистим гео­ме­триј­ским обли­ци­ма, при чему се само дије­ло­ви гео­ме­три­је из пла­на
мате­ри­ја­ли­зу­ју у про­сто­ру, било кроз спољ­не зидо­ве/кро­во­ве с ниша­ма или два сту­
ба/рама, као тач­ке, пиво­ти гео­ме­три­је. Про­стор се кроз план коди­ра пот­пу­но чит­ким
зна­ко­ви­ма модер­не архи­тек­ту­ре, тј. пра­вил­ним ква­дра­ти­ма који се нижу дуж дви­
је пара­лел­не (поду­жне) осо­ви­не, у смак­ну­том низу, фор­ми­ра­ју­ћи раз­у­ђен про­стор­ни
склоп. Упра­во се модер­на гео­ме­триј­ска логи­ка овдје, у пла­ну, деко­ди­ра искљу­чи­во
кроз њего­ву ана­ли­зу, а разу­ми­је­ва­ју­ћи посто­ја­ње и смак­ну­тост два цен­трал­на сту­ба.
Вир­ту­о­зност и сло­бо­да аутор­ског јези­ка и кори­шће­ње тра­ди­ци­о­нал­них кодо­ва
сагле­да­ва­ју се нај­бо­ље кроз живо иску­ство самог про­сто­ра. Наи­ме, у пла­ну и ско­ро
кон­струк­ти­ви­стич­кој и куби­стич­кој мате­ри­ја­ли­за­ци­ји зидо­ва/кро­во­ва ишчи­та­ва­ју се
асо­ци­ја­тив­но и мета­фо­рич­ки прeпознатљиви дије­ло­ви и сакрал­них обје­ка­та – од ула­
зне пар­ти­је па све до олтар­ске и боч­них апси­да. У том сми­слу, и по начи­ну кре­та­ња
кроз њега, про­стор Спо­мен-куће недвој­бе­но под­сје­ћа на храм.
Атмос­фе­ри дожи­вља­ја уну­тра­шњег про­сто­ра као хра­ма посеб­но допри­но­си свје­
тлост, која дра­ма­тич­но про­ди­ре кроз тран­зе­не кров­не рав­ни, као и фре­ске умјет­ни­ка
Крсте Хеге­ду­ши­ћа (сли­ка 3 и сли­ка 4). Иску­ство које асо­ци­ја­тив­но под­сје­ћа на још
јед­ног вир­ту­о­за игре тра­ди­ци­о­нал­ним и модер­ним кодо­ви­ма – Анто­ни­ја Гау­ди­ја у
хра­му Сагра­да Фами­ли­ја у Бар­се­ло­ни. Из све­га наве­де­ног, очи­гле­дан је сло­жен и
сло­је­вит про­јек­тант­ски однос пре­ма тра­ди­ци­ји. Пре­ма рије­чи­ма Радо­ви­ћа: „Са тра­
ди­ци­јом посто­ји само један могу­ћи однос: рав­но­пра­ван и кри­тич­ки дија­лог, добро и
отво­ре­но чита­ње, тума­че­ње, тран­сфор­ми­са­ње и догра­ђи­ва­ње њених јези­ка и моти­ва,
њене уну­тра­шњо­сти и духов­но­сти, њених еле­ме­на­та и изво­ђе­ња, њених соци­јал­них
и исто­риј­ских реа­ли­те­та.“9
Када ана­ли­зи­ра­мо рад Злат­ка Угље­на у непо­сред­ној бли­зи­ни, исти­на, путу­ју­ћи
искљу­чи­во по пре­о­ста­лим доку­мен­ти­ма нека­да­шње рези­ден­ци­је Извр­шног вије­ћа Босне
и Хер­це­го­ви­не, види­мо слич­ну потра­гу за аутен­тич­ним духом под­не­бља при­ка­за­ну на
Угље­но­вој ски­ци фраг­мен­та типич­ног динар­ског села на датом лока­ли­те­ту.10 (Сли­ка 1)

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 339

М. Милић Алек­сић, М. Радуљ

Сли­ка 5. Рези­ден­ци­ја Извр­шног вије­ћа на Тјен­ти­шту 1977, аутор арх. Злат­ко Угљен
(извор: Ber­nik, S. Arhi­tekt Zlat­ko Ugljen, Među­na­rod­na gale­ri­ja por­tre­ta, Tuzla, 123–127)

Она ука­зу­је и на основ­на пола­зи­шта од којих архи­тек­та гра­ди кон­цепт и архи­тек­тон­ски

израз: „…однос пре­ма зате­че­ној ситу­а­ци­ји про­из­и­ла­зи из оба­ве­зе за очу­ва­њем зна­чај­
ки одре­ђе­ног лока­ли­те­та. Ако лока­ли­тет на којем пости­ра­мо обје­кат посје­ду­је зна­чај­не
исто­риј­ско-урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ске вале­ре, тада је сва­ка­ко нео­п­ход­но поку­ша­ти да
се сачу­ва онај кон­ти­ну­и­тет са зате­че­ним фоном који тре­ба да обез­би­је­ди њихов хар­мо­
ни­чан дија­лог и коре­спон­ден­ци­ју – а све у инте­ре­су очу­ва­ња посто­је­ћег иден­ти­те­та“.11
У Угље­но­вом ства­ра­лач­ком импул­су уоча­ва се кре­а­тив­на тран­сфор­ма­ци­ја кон­те­
кс­тa: с јед­не стра­не, то је динар­ска брв­на­ра са доми­нант­ним пира­ми­дал­ним стр­мим
кро­вом, а са дру­ге, значајнa темa коју архи­тек­та тран­спо­ну­је у ства­ра­лач­ком про­це­
су пред­ста­вља цје­ли­на микро­скло­па коју фор­ми­ра згу­сну­та ску­пи­на динар­ских кућа и
њихо­вих екс­пре­сив­них и вари­ја­бил­них кров­них волу­ме­на (сли­ка 5). Из спон­та­но наста­лог
скло­па, који дје­лу­је као дина­мич­на и ком­пакт­на гра­ди­тељ­ска цје­ли­на, извла­чи се мета­
фо­ра као глав­на иде­ја води­ља која се на дво­струк начин очи­ту­је у рје­ше­њу рези­ден­ци­је:
кроз обли­ков­ни језик и про­стор­ну орга­ни­за­ци­ју. Она се првен­стве­но уоча­ва у обли­ко­ва­њу
осци­ли­ра­ју­ћег кров­ног волу­ме­на, а у дру­гом обли­ку при­сут­на је у про­стор­ној струк­ту­ри
куће, која се гра­ди од кубич­них еле­ме­на­та који ком­по­ну­ју јед­ну груп­ну фор­му, повла­че­ћи
ана­ло­ги­ју са усит­ње­ном струк­ту­ром орган­ске цје­ли­не спон­та­них ску­пи­на динар­ских кућа.
Пози­ва­ње на овај исто­риј­ски дија­лог не одно­си се само на већ наве­де­не карак­те­
ри­сти­ке него и на прин­цип кон­ти­ну­и­те­та фасад­не опне у истом гео­ме­триј­ском систе­му
као недје­љи­ва цје­ли­на, којим вла­да исти прин­цип. У при­мар­ној пла­сти­ци фасад­не
рав­ни то је игра рит­ми­зо­ва­них уву­че­них и изву­че­них волу­ме­на, а на нивоу секун­дар­не
пла­сти­ке гео­ме­триј­ску мре­жу гра­де дрве­на обло­га, ути­сну­та бије­ла плат­на и ста­кле­не
рав­ни. У тој гео­ме­триј­ској игри пот­пу­но нов при­звук дају рефе­рен­це на вер­на­ку­лар­ну
архи­тек­ту­ру лока­ли­те­та, као што је карак­те­ри­стич­на дрве­на обло­га и вез на угло­ви­ма,
познат као ћерет на динар­ској кући.

340 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 6 (горе) Рези­ден­ци­ја Извр­шног вије­ћа на Тјен­ти­шту, аутор арх. Злат­ко Угљен
(извор: Ber­nik, S. „Arhi­tekt Zlat­ko Ugljen“, Među­na­rod­na gale­ri­ja por­tre­ta, Tuzla, 123);
(доле) дија­грам­ска ана­ли­за про­стор­ног скло­па (ауто­ри рада)

Дина­ми­чан кров­ни волу­мен, како је наве­де­но, јесте апстра­хо­ва­на фор­ма чије се

пола­зи­ште про­на­ла­зи у сли­ци спон­та­не ску­пи­не динар­ских кућа. Кро­ви­ште као изра­зит
знак реги­о­на­ли­стич­ке изра­жај­но­сти алу­зи­ја је не само на динар­ску брв­на­ру него и на
изра­жај­не пла­нин­ске вијен­це у окру­же­њу. У ком­по­зи­ци­о­ној струк­ту­ри, кров­ни волу­мен
је у свом изра­зу посве моде­ран, њего­ва фор­ма је крај­ње апстракт­на и све­де­на, и тек
у кон­тек­сту­ал­ном чита­њу попри­ма мета­фо­рич­ка зна­че­ња локал­ног и реги­о­нал­ног.
Пре­ма рије­чи­ма Угље­на: „Про­блем спре­ге тра­ди­ци­је са савре­ме­ном сре­ди­ном био
је и остао за мене тра­га­ње за архи­тек­ту­ром у којој се про­жи­ма­ју тра­ди­ци­о­нал­но и
уни­вер­зал­но. Вје­ру­јем, запра­во, у нео­п­ход­ност кон­ти­ну­и­те­та, уз при­хва­та­ње оних пре­
ко­вре­мен­ских ври­јед­но­сти тра­ди­ци­је – кроз тран­сфор­ма­ци­ју у архи­тек­тон­ски облик
– које и данас могу бити живот­не.“12
Када се пажња усмје­ри на про­стор­ну струк­ту­ру, уоча­ва се да цен­трал­ну пози­ци­ју
куће зау­зи­ма камин као сло­бод­но­сто­је­ћи еле­мент. Његов цен­трал­ни поло­жај наво­ди
на тра­ди­ци­о­нал­но огњи­ште у сре­ди­шњем дије­лу динар­ске куће. Исто­вре­ме­но, њего­во
сре­ди­шње мје­сто се схва­та као апстракт­на тач­ка тако­зва­ног цен­три­фу­гал­ног гео­ме­

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 341

М. Милић Алек­сић, М. Радуљ

триј­ског систе­ма, из чијег сре­ди­шта се раз­би­ја стро­га куби­стич­ка фор­ма у еле­мен­те

скло­па (сли­ка 6).
Дакле, у јед­ном сми­слу, то је про­стор­но функ­ци­о­нал­на рефе­рен­ца, а на дру­гој
стра­ни –сим­бо­лич­ко и духов­но сре­ди­ште куће. Цен­трал­ни дру­штве­ни про­стор, који
се директ­но раз­ви­ја око ове сре­ди­шње тач­ке, орга­ни­зо­ван је пре­ма модер­ни­стич­кој
иде­ји теку­ћег непре­ки­ну­тог про­сто­ра.
Њего­ва тран­сфор­ма­ци­ја реа­ли­зу­је се отва­ра­њем и затва­ра­њем кли­зе­ћих пре­гра­
да, које, фор­ми­ра­не од пода до тава­ни­це, омо­гу­ћа­ва­ју пот­пу­но ста­па­ње уну­тра­шњег
про­стор­ног пла­на, који се по истом прин­ци­пу пре­ли­ва и у спо­ља­шњи про­стор при­ро­де
пре­ко тера­са и врто­ва.13

Закључ­на раз­ма­тра­ња

Циљ рада био је да при­ка­же и обра­зло­жи посту­пак савре­ме­не интер­пре­та­ци­је

тра­ди­ци­је Ран­ка Радо­ви­ћа и Злат­ка Угље­на, у кон­тек­сту очу­ва­ња кул­тур­ног пеј­за­жа
Национaлног пар­ка „Сутје­ска“. У ана­ли­зи аутор­ских пози­ци­ја и про­јек­тант­ских ста­во­
ва, може се уочи­ти да су иде­је тра­ди­ци­о­нал­них кон­цеп­ци­ја и ври­јед­но­сти кон­ти­ну­и­те­та
мје­ста у архи­тек­ту­ри Спо­мен-куће и Рези­ден­ци­је Извр­шног вије­ћа БиХ иска­за­не посве
савре­ме­ним аутор­ским јези­ком. Иако естет­ске ври­јед­но­сти ових обје­ка­та про­из­и­ла­зе
из окру­же­ња и тра­ди­ци­је, они су кон­ци­пи­ра­ни у духу модер­них прин­ци­па гене­ри­са­ња
про­сто­ра попут моду­лар­но­сти, логи­ке сло­бод­ног тло­цр­та и инвен­тив­не кон­струк­ци­је. У
овој сту­ди­ји уоча­ва­мо како се осо­бе­ност и дух локал­ног уоб­ли­ча­ва кре­а­тив­ном тран­с-
фор­ма­ци­јом у нови, крај­ње моде­ран израз који на инди­рек­тан и мета­фо­рич­ки начин
посре­ду­је у сми­слу садр­жа­ја и зна­че­ња, али и иден­ти­те­та и пре­по­зна­ва­ња у одно­су на
дру­штве­ну и кул­тур­ну ствар­ност кон­тек­ста. Кон­цепт мета­фо­ре, како је сту­ди­ја пока­за­
ла, омо­гу­ћа­ва раз­ли­чи­та ишчи­та­ва­ња и тума­че­ња, чине­ћи јед­ну сло­же­ну и сло­је­ви­ту
цје­ли­ну разу­ми­је­ва­ња архи­тек­ту­ре. Може се закљу­чи­ти да уло­га мје­ста и тра­ди­ци­је
за Радо­ви­ћа и Угље­на пред­ста­вља фун­да­мен­тал­ну осно­ву про­јек­тант­ског мишље­ња,
истра­жи­ва­ња и екс­пе­ри­мен­та, али у окви­ру савре­ме­не и модернистичkе пара­диг­ме.
На тај начин реа­ли­зу­је се тежња дво­ји­це архи­те­ка­та ка инди­ви­ду­а­ли­стич­кој син­те­зи
реги­о­нал­ног/тра­ди­ци­о­нал­ног и савре­ме­ног/модер­ног, у аутор­ском изра­зу. Конач­но,
кон­цепт мета­фо­ре као син­те­за гра­ди­тељ­ске тра­ди­ци­је и кон­ти­ну­и­те­та модер­ног пред­
ста­вља при­мјен­љи­ву мето­до­ло­ги­ју у духу очу­ва­ња кул­тур­ног пеј­за­жа.

Напо­ме­не

1 Živ­ko­vić, J., Vasi­lje­vić, N. Pre­deo kao kon­cep­tu­al­ni okvir odr­ži­ve arhi­tek­tu­re i urba­nog dizaj­na, Arhi­tek­
ton­ski fakul­tet, Uni­ver­zi­tet u Beo­gra­du, Beo­grad, 2013, 26–41.
2 Rado­vić, R. Savre­me­na arhi­tek­tu­ra : izme­đu stal­no­sti i pro­me­na ide­ja i obli­ka, Stylos, Novi Sad 1998, 11.
3 Rado­vić, R. Živi pro­stor, Ran­ko Rado­vić : Slo­bo­dan Mašić, Beo­grad, 1979, 99.
4 Bla­go­je­vić, Lj. Ras­krš­ća savre­me­ne arhi­tek­tu­re : Ran­ko Rado­vić i dis­kurs post­mo­der­ni­zma, Kul­tu­ra :
časo­pis za teo­ri­j u i soci­o­lo­gi­j u kul­tu­re i kul­tur­nu poli­ti­ku, 2012, 134, 182–199.

342 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

5 Rado­vić, R. ’Moder­na arhi­tek­tu­ra i tra­di­ci­j a’ (pogla­vlje), u: Novi vrt i sta­ri kavez, Stylos, Novi Sad,
2005, 51.
6 Rado­vić, R. O. M. N., Infor­ma­tiv­ni cen­tar Tjen­tiš­te, Arhi­tek­tu­ra urba­ni­zam, 1966, br. 38, Beo­grad, 12.
7 Bla­go­je­vić Lj., Ran­ko Rado­vić : pro­fe­sor, urba­nist, arhi­tekt i teo­re­ti­čar arhi­tek­tu­re, Mati­ca : časo­pis za
druš­tve­na pita­nja, nau­ku i kul­tu­ru, 48, 2011, 379.
8 Rado­vić, R. Posle ’čiste’ ide hibrid­na arhi­tek­tu­ra ili kako izbe­ći obe (pogla­vlje), u: Novi vrt i sta­ri kavez,
Stylos, Novi Sad, 2005, 56.
9 Rado­vić, R. ’Pod­sti­caj­no, zago­net­no i var­lji­vo mesto tra­di­ci­j e u arhi­tek­tu­ri’ (pogla­vlje), u: Novi vrt i sta­ri
kavez, Stylos, Novi Sad, 2005, 187.
10 Ber­nik, S. Arhi­tekt Zlat­ko Ugljen, Među­na­rod­na gale­ri­j a por­tre­ta, Tuzla, 2002.
11 Memi­ja, M. Da se ne zabo­ra­vi ko smo i šta smо, Odjek : revi­ja za umjet­nost, nau­ku i druš­tve­na pita­nja,
1984, 18, 7.
12 Isto.
13 Милић Алек­сић, М. Кому­ни­ка­циј­ска свој­ства на при­мје­ру дје­ла Злат­ка Угље­на, док­тор­ска дисер­
та­ци­ја, Архи­тек­тон­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, Бео­град, 2016, 128–137.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 343

IV

344 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

НОРМАТИВНА И ПЛАНСКА
ПОЉА ЗАШТИТЕ ГРАДИТЕЉСКОГ
НАСЛЕЂА
NORMATIVE AND URBAN PLANNING
ASPECTS OF PROTECTING
ARCHITECTURAL HERITAGE

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 345

 711.4(497.11)
7.025(497.11)

Др Ана Нико­вић, виши науч­ни сарад­ник

Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам Срби­је, Бео­град, Срби­ја
anan­@i­a­us.ac.rs

Др Божи­дар Манић, науч­ни сарад­ник

Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам Срби­је, Бео­град, Срби­ја
bozam­@i­a­us.ac.rs

ПРО­СТОР­НА ДИМЕН­ЗИ­ЈА ЗАШТИ­ТЕ КУЛ­ТУР­НОГ

НАСЛЕ­ЂА У СРБИ­ЈИ: ПРИ­ЛОГ УНА­ПРЕ­ЂЕ­ЊУ
ИНСТИ­ТУ­ЦИ­О­НАЛ­НОГ И ПРАВ­НОГ ОКВИ­РА

Апстракт

Ско­ри­ја иску­ства у изра­ди план­ских доку­ме­на­та ука­зу­ју на то да у регу­ла­тор­ном окви­ру

зашти­те кул­тур­ног насле­ђа у Срби­ји недо­ста­ју еле­мен­ти који­ма се афир­ми­ше про­стор­на
димен­зи­ја насле­ђа. То се мани­фе­сту­је кроз: неа­де­ква­тан трет­ман око­ли­не зашти­ће­них
непо­крет­них кул­тур­них доба­ра (НКД), недо­вољ­но уче­шће про­стор­них кул­тур­но-исто­риј­
ских цели­на у укуп­ном бро­ју реги­стро­ва­них НКД, непре­по­зна­ва­ње важних кате­го­ри­ја
кул­тур­ног насле­ђа у скла­ду са савре­ме­ним кон­зер­ва­тор­ским при­сту­пи­ма. Поред науч­не
и струч­не јав­но­сти, про­блем пре­по­зна­ју и над­ле­жне инсти­ту­ци­је зашти­те НКД, које ука­
зу­ју на нега­тив­не ефек­те њихо­вог мар­ги­на­ли­зо­ва­ног поло­жа­ја у про­це­су одлу­чи­ва­ња
о про­сто­ру. Неки заво­ди при­ме­њу­ју уна­пре­ђе­ну мето­до­ло­ги­ју и укљу­чу­ју у сво­је базе
пода­та­ка не само реги­стро­ва­на НКД, већ и низ про­стор­них цели­на кроз инстру­мент
прет­ход­не зашти­те. Тако­ђе, у неким план­ским доку­мен­ти­ма при­ме­њу­је се инстру­мент
урба­ни­стич­ке зашти­те којим се обу­хва­та­ју вред­ни објек­ти и цели­не који се реког­но­сци­
ра­ју на тере­ну. Уме­сто ова­квих при­сту­па, који су уте­ме­ље­ни на поје­ди­нач­ним прак­са­ма
зашти­те и ста­во­ви­ма обра­ђи­ва­ча пла­но­ва, потреб­но је уна­пре­ди­ти и при­ме­ни­ти ујед­на­
чен при­ступ на чита­вој тери­то­ри­ји Срби­је, у чијој осно­ви би били интер­ди­сци­пли­нар­на
сарад­ња, инте­гра­тив­на зашти­та про­сто­ра и успо­ста­вља­ње рав­но­те­же изме­ђу план­ског
раз­во­ја и зашти­те кул­тур­ног насле­ђа.

Кључ­не речи: про­стор­на димен­зи­ја, кул­тур­но насле­ђе, зашти­та, пла­ни­ра­ње, Срби­ја

346 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Ana Niko­vić, PhD, Seni­or Rese­arch Fel­low
Insti­tu­te of Archi­tec­tu­re and Urban & Spa­tial Plan­ning of Ser­bia, Bel­gra­de, Ser­bia
anan­@i­a­us.ac.rs

Boži­dar Manić, PhD, Rese­arch Fel­low

Insti­tu­te of Archi­tec­tu­re and Urban & Spa­tial Plan­ning of Ser­bia, Bel­gra­de, Ser­bia
bozam­@i­a­us.ac.rs

SPA­TIAL DIMEN­SION OF THE CUL­TU­RAL HERI­TA­GE

PRO­TEC­TION IN SER­BIA: A CON­TRI­BU­TION TO THE
IMPRO­VE­MENT OF THE INSTI­TU­TI­O­NAL AND
LEGI­SLA­TI­VE FRA­ME­WORK

Abstract

Recent expe­ri­en­ces in deve­lo­ping the plan­ning docu­ments indi­ca­te that the regu­la­tory fra­
me­work for the pro­tec­tion of cul­tu­ral heri­ta­ge in Ser­bia lacks ele­ments that affirm the spa­tial
dimen­sion of heri­ta­ge. This is mani­fe­sted thro­ugh: ina­de­qu­a­te tre­at­ment of the sur­ro­un­dings
of pro­tec­ted immo­va­ble cul­tu­ral pro­perty (ICP), the insuf­fi­ci­ent sha­re of spa­tial cul­tu­ral and
histo­ri­cal units in the total num­ber of regi­ste­red ICP, non-recog­ni­tion of impor­tant cate­go­ri­es
of cul­tu­ral heri­ta­ge in accor­dan­ce with con­tem­po­rary con­ser­va­tion appro­ac­hes. The insti­tu­
ti­ons in char­ge of the pro­tec­tion of the ICP recog­ni­ze the­se pro­blems and also indi­ca­te the
nega­ti­ve effects of the­ir mar­gi­na­li­zed posi­tion in the pro­cess of spa­ce cre­a­tion and mana­
ge­ment. Some of the insti­tu­ti­ons apply impro­ved met­ho­do­lo­gi­es and inclu­de in the­ir data
col­lec­ti­ons not only regi­ste­red cul­tu­ral pro­per­ti­es but also a wider ran­ge of spa­tial enti­ti­es
thro­ugh the instru­ment of pri­or pro­tec­tion. Also, in some plan­ning docu­ments, the instru­ment
of urban pro­tec­tion is applied, which inclu­des valu­a­ble objects and units that are iden­ti­fied
in situ. Instead of such appro­ac­hes based on indi­vi­dual atti­tu­des, it is neces­sary to impro­ve
and apply a uni­form appro­ach on the enti­re ter­ri­tory of Ser­bia based on inte­r­di­sci­pli­nary
coo­pe­ra­tion, pro­tec­tion of spa­ce and esta­blis­hing a balan­ce bet­we­en plan­ning, deve­lop­ment
and pro­tec­tion of cul­tu­ral heri­ta­ge.

Keywords: spa­tial dimen­sion, cul­tu­ral heri­ta­ge, pro­tec­tion, plan­ning, Ser­bia

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 347

А. Никовић, Б. Манић

Увод

Систем зашти­те кул­тур­ног насле­ђа у Срби­ји пове­зу­је раз­ли­чи­те кон­цеп­те, инстру­

мен­те и инсти­ту­ци­је. У нови­јим доку­мен­ти­ма који се одно­се на зашти­ту кул­тур­ног насле­
ђа уво­де се нове кате­го­ри­је, као што су кул­тур­ни пре­део и нови кон­цеп­ти, исто­риј­ски
урба­ни пеј­заж, а који пред­ста­вља­ју под­сти­ца­је да се пажљи­ви­је при­сту­па пла­ни­ра­њу
про­сто­ра који садр­жи кул­тур­на добра и да се иден­ти­фи­ку­ју кул­тур­не вред­но­сти. Уоча­
ва се кон­ти­ну­ал­но поме­ра­ње од при­сту­па зашти­те поје­ди­нач­них спо­ме­ни­ка ка ширем
при­сту­пу који је окре­нут кон­тек­сту, што под­ра­зу­ме­ва посма­тра­ње, ела­бо­ри­ра­ње, иден­
ти­фи­ко­ва­ње и упра­вља­ње кул­тур­ним вред­но­сти­ма тери­то­ри­је. Поред нових кате­го­ри­ја
кул­тур­ног насле­ђа које је потреб­но реги­стро­ва­ти, нео­п­ход­но је зашти­ти­ти про­стор­ни
кон­текст већ реги­стро­ва­них кул­тур­них доба­ра, њихо­ву око­ли­ну и визу­ел­ни инте­гри­тет.
Посеб­но је у град­ским и сео­ским насе­љи­ма упра­вља­ње насле­ђем кључ­но пита­ње.
Рад је уте­ме­љен на темат­ској сту­ди­ји изра­ђе­ној за потре­бе Про­стор­ног пла­на Репу­
бли­ке Срби­је 2021–2035. (ППРС)1, усло­ви­ма Репу­блич­ког заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка
кул­ту­ре, који су изда­ти за потре­бе изра­де ове сту­ди­је и ППРС-а2, као и на реле­вант­ној
лите­ра­ту­ри из обла­сти зако­но­дав­ства гра­ди­тељ­ске башти­не. Кроз ана­ли­зу и син­те­зу
кључ­них тема из ових изво­ра, ука­зу­је се на еле­мен­те у регу­ла­тор­ном окви­ру који­ма се
афир­ми­ше про­стор­на димен­зи­ја кул­тур­ног насле­ђа. Пока­за­ће се да су у Срби­ји ти еле­
мен­ти пре­по­зна­ти у науч­ној и струч­ној јав­но­сти, као и у регу­ла­ти­ви – пре све­га оној која
има извор у међу­на­род­ном зако­но­дав­ству, али недо­ста­ју у кључ­ним закон­ским акти­ма.
Сход­но томе, испи­ту­ју се могућ­но­сти спро­во­ђе­ња ефи­ка­сне зашти­те, очу­ва­ња и уна­пре­
ђе­ња ста­ња кул­тур­не башти­не.

Про­стор­на димен­зи­ја кул­тур­ног насле­ђа и прав­ни оквир

Пита­ње про­стор­не димен­зи­је кул­тур­ног насле­ђа у овом раду одно­си се пре све­га на
област зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа, која се као кон­цепт у међу­на­род­ним доку­мен­ти­
ма и пове­ља­ма стал­но надо­гра­ђу­је – почев од поје­ди­нач­них спо­ме­ни­ка до све ширих,
сло­же­ни­јих и типо­ло­шки дифе­рен­ци­ра­них про­стор­них цели­на.
Нај­пре се у Кон­вен­ци­ји о зашти­ти свет­ске и кул­тур­не башти­не, из 1972. годи­не,3
уво­де кон­цеп­ти који­ма се јача свест о про­стор­ној димен­зи­ји кул­тур­ног насле­ђа и на тај
начин надо­гра­ђу­ју при­сту­пи који су у фоку­су има­ли искљу­чи­во исто­риј­ске спо­ме­ни­ке4:
под кул­тур­ном башти­ном се осим спо­ме­ни­ка под­ра­зу­ме­ва­ју и груп­на зда­ња, дефи­ни­са­на
као „гру­пе изо­ло­ва­них или пове­за­них гра­ђе­ви­на, које по сво­јој архи­тек­ту­ри, једин­ству
и укло­пље­но­сти у пеј­заж пред­ста­вља­ју изу­зет­ну уни­вер­зал­ну вред­ност са исто­риј­ске,
умет­нич­ке или науч­не тач­ке гле­ди­шта“.
У Кон­вен­ци­ји о зашти­ти европ­ског архи­тек­тон­ског бла­га, из 1985. годи­не,5 пред­мет
зашти­те су гру­пе гра­ђе­ви­на као „ком­пакт­не гру­пе град­ских, одно­сно сео­ских гра­ђе­ви­на
које се исти­чу због свог исто­риј­ског, архе­о­ло­шког, умет­нич­ког, соци­јал­ног струч­ног зна­
ча­ја, а које су довољ­но једин­стве­не да чине топо­граф­ски одре­ђе­не цели­не“ и лока­ли­те­ти
као „зајед­нич­ка дела чове­ка и при­ро­де, одно­сно под­руч­ја која су дели­мич­но изгра­ђе­на

348 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

и довољ­но пре­по­зна­тљи­ва и хомо­ге­на да се могу топо­граф­ски дефи­ни­са­ти, а која су од
изу­зет­ног исто­риј­ског, архе­о­ло­шког, умет­нич­ког, науч­ног, соци­јал­ног, струч­ног зна­ча­ја“.
Европ­ска кон­вен­ци­ја о кул­тур­ном пре­де­лу, из 2000. годи­не,6 дефи­ни­ше пре­део као
„одре­ђе­но под­руч­је како га људи виде и дожи­ве, а чији је карак­тер резул­тат дело­ва­ња и
интер­ак­ци­је при­род­них и/или људ­ских фак­то­ра“. Кон­вен­ци­ја се при­ме­њу­је на при­род­на,
град­ска и сео­ска под­руч­ја.
Пове­ља о исто­риј­ском урба­ном пеј­за­жу, из 2011,7 пре­у­зи­ма дефи­ни­ци­је про­стор­них
енти­те­та из прет­ход­них доку­ме­на­та:
из Пре­по­ру­ка 1976.8 дефи­ни­ци­ју исто­риј­ског под­руч­ја/гра­да као: „гру­пе згра­да,
струк­ту­ра и отво­ре­них про­сто­ра укљу­чу­ју­ћи архе­о­ло­шке и пале­он­то­ло­шке лока­ли­те­те;
урба­на насе­ља у урба­ном и рурал­ном окру­же­њу, чија је кохе­зи­ја и вред­ност пре­по­зна­та
у архе­о­ло­шком, архи­тек­тон­ском, пре­и­сто­риј­ском, исто­риј­ском, естет­ском или соци­о­кул­
тур­ном сми­слу. Међу овим под­руч­ји­ма, могу­ће је посеб­но раз­ли­ко­ва­ти: „пра­и­сто­риј­ска
места, исто­риј­ске гра­до­ве, ста­ре урба­не четвр­ти, села и засе­о­ке“;
из Вашинг­тон­ске пове­ље9 ИКО­МОС-а дефи­ни­ци­ју исто­риј­ског урба­ног под­руч­ја које
„укљу­чу­је гра­до­ве, исто­риј­ске цен­тре или четвр­ти зајед­но с при­род­ним и изгра­ђе­ним
окру­же­њем“;
из Изве­шта­ја ЕУ – Одр­жи­ви раз­вој урба­них исто­риј­ских под­руч­ја кроз актив­ну инте­
гра­ци­ју уну­тар гра­до­ва, из 2004,10 – три кате­го­ри­је: спо­ме­нич­ко насле­ђе изу­зет­не кул­тур­
не вред­но­сти; неи­зу­зет­ни еле­мен­ти насле­ђа; нови урба­ни еле­мен­ти – нпр. урба­ни­стич­ки
скло­по­ви, ули­це, јав­ни отво­ре­ни про­сто­ри, инфра­струк­ту­ра итд.
Исто­риј­ски урба­ни пеј­заж се дефи­ни­ше као „урба­но под­руч­је које пред­ста­вља резул­
тат исто­риј­ског насло­ја­ва­ња кул­тур­них и при­род­них вред­но­сти које осим ’исто­риј­ског
цен­тра’ или ’цели­не’ укљу­чу­је шири кон­текст и гео­граф­ске осо­бе­но­сти“.Доку­мент под
нази­вом Свет­ска листа кул­тур­ног насле­ђа: попу­ња­ва­ње пра­зни­на – акци­о­ни план за
будућ­ност, који је донео ИКО­МОС, пред­ла­же уна­пре­ђе­ње кате­го­ри­ја насле­ђа (Табе­ла 1).11

1. Arche­o­lo­gi­cal heri­ta­ge Архе­о­ло­шко насле­ђе

2. Rock-art sites Пећин­ска умет­ност
3. Fos­sil homi­nid sites Лока­ли­те­ти с фосил­ним оста­ци­ма
4. Histo­ric buil­dings and Ensem­bles Исто­риј­ске згра­де и цели­не
Urban and Rural Set­tle­ments Урба­на и рурал­на насе­ља
5.
/ histo­ric Towns and Vil­la­ges / исто­риј­ски гра­до­ви и села
6. Reli­gi­o­us pro­per­ti­es Рели­гиј­ски објек­ти
Agri­cul­tu­ral, Indu­strial and Пољо­при­вред­ни, инду­стриј­ски
7.
Tec­hno­lo­gi­cal Pro­per­ti­es и тех­но­ло­шки објек­ти и цели­не
8. Mili­tary Pro­per­ti­es Вој­ни објек­ти и цели­не
9. Cul­tu­ral lan­dsca­pes, Parks and Gar­dens Кул­тур­ни пре­де­ли, пар­ко­ви и баште
10. Cul­tu­ral Rou­tes Кул­тур­не руте
11. Burial Monu­ments and Sites Гробља и над­гроб­ни спо­ме­ни­ци
12. Symbo­lic pro­per­ti­es and memorials Споменици и зна­ме­ни­та места

Табе­ла 1. Међу­на­род­не пре­по­ру­ке за кате­го­ри­за­ци­ју непо­крет­них кул­тур­них доба­ра

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 349

А. Никовић, Б. Манић

Про­стор­на димен­зи­ја кул­тур­ног насле­ђа

у наци­о­нал­ним доку­мен­ти­ма

Репу­бли­ка Срби­ја је рати­фи­ко­ва­ла више међу­на­род­них кон­вен­ци­ја у обла­сти

зашти­те кул­тур­ног насле­ђа, које поста­вља­ју нове иза­зо­ве пред акте­ре укљу­че­не у
зашти­ту, уре­ђе­ње и кори­шће­ње непо­крет­них кул­тур­них доба­ра. У Срби­ји су рати­фи­
ко­ва­не сле­де­ће међу­на­род­не пове­ље из обла­сти зашти­те кул­тур­ног насле­ђа: Кон­вен­
ци­ја о зашти­ти свет­ске кул­тур­не и при­род­не башти­не, Париз, 1972. (Слу­жбе­ни лист
СФРЈ – Међу­на­род­ни уго­во­ри, бр. 56/74); Кон­вен­ци­ја о зашти­ти европ­ског архи­тек­
тон­ског бла­га, Гра­на­да, 1985. (Слу­жбе­ни лист СФРЈ, бр. 4/91); Европ­ска кон­вен­ци­ја о
зашти­ти архе­о­ло­шког насле­ђа, Ла Вале­та, 1992. [2007] (Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке
Срби­је, бр. 42/09), Оквир­на кон­вен­ци­ја Саве­та Евро­пе о важно­сти кул­тур­ног насле­ђа
за дру­штво, Фаро, 2005. (Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је – Међу­на­род­ни уго­во­
ри, бр. 1/10); Европ­ска кон­вен­ци­ја о кул­тур­ном пре­де­лу, Фирен­ца, 2000. (Слу­жбе­ни
гла­сник Репу­бли­ке Срби­је –Међу­на­род­ни уго­во­ри, бр. 4/11).
Као што је при­ка­за­но у прет­ход­ној ана­ли­зи међу­на­род­них доку­ме­на­та, при­сут­ни
су еле­мен­ти који афир­ми­шу про­стор­ну димен­зи­ју кул­тур­ног насле­ђа. Међу­тим, ти
еле­мен­ти нису угра­ђе­ни у зако­но­дав­ни оквир. На при­мер, закон у Срби­ји12 пре­по­зна­је
само чети­ри кате­го­ри­је непо­крет­них кул­тур­них доба­ра (спо­ме­ни­ци кул­ту­ре, про­стор­не
кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не, архе­о­ло­шка нала­зи­шта и зна­ме­ни­та места). Још нису
пре­по­зна­те кате­го­ри­је пољо­при­вред­них, инду­стриј­ских, тех­нич­ких и тех­но­ло­шких обје­
ка­та и цели­на; вој­них обје­ка­та и цели­на; кул­тур­них пре­де­ла; кул­тур­них рута; модер­но
насле­ђе, у скла­ду с кате­го­ри­за­ци­јом из Табе­ле 1.
Међу­тим, та неус­кла­ђе­ност с међу­на­род­ним смер­ни­ца­ма и иску­стви­ма из
прак­се није одли­ка само акту­ел­ног тре­нут­ка већ сеже дубље у про­шлост. Ана­ли­за
зако­но­дав­ства јужно­сло­вен­ских зема­ља ука­зу­је на важне осо­бе­но­сти у систе­му
зашти­те и уре­ђи­ва­ња архи­тек­тон­ске башти­не,13 пре све­га на чиње­ни­цу да се на
овим про­сто­ри­ма сме­ни­ло више гене­ра­ци­ја зако­на, што је као једи­ни резул­тат дало
уве­ћа­ва­ње нор­ма­тив­не мате­ри­је, док је изо­ста­ло њено надо­гра­ђи­ва­ње иску­стви­ма
и пре­по­ру­ка­ма из стру­ке. Поре­ђе­ње с европ­ским држа­ва­ма ука­зу­је на то да у њима
зако­ни о зашти­ти архи­тек­тон­ске башти­не има­ју кон­ти­ну­и­тет и да их карак­те­ри­ше
знат­но мањи број чла­но­ва у одно­су на овда­шњу прак­су, али то није пре­пре­ка за
ефи­ка­сну зашти­ту кул­тур­ног насле­ђа. Кључ­на пита­ња уна­пре­ђе­ња зако­но­дав­не
мате­ри­је – пред­мет зашти­те, вла­сни­штво кул­тур­них доба­ра и обез­бе­ђе­ње сред­ста­
ва за очу­ва­ње башти­не – у европ­ском зако­но­дав­ству се кон­стант­но уса­гла­ша­ва­ју
са ста­во­ви­ма стру­ке и пре­по­ру­ка­ма међу­на­род­них орга­ни­за­ци­ја, што допри­но­си
добрим резул­та­ти­ма у прак­си, док то у Срби­ји није слу­чај. У европ­ским зако­ни­ма
су још 60-их годи­на 20. века обу­хва­ће­не град­ске и сео­ске цели­не, док су зако­ни
јужно­сло­вен­ских зема­ља уме­сто пој­ма башти­не, задр­жа­ли појам спо­ме­ник кул­ту­
ре. У погле­ду пред­ме­та зашти­те, посеб­на дегра­да­ци­ја зако­на наста­је одва­ја­њем
при­род­не од кул­тур­не башти­не. Поред ових недо­ста­та­ка, Крстић уоча­ва да посто­је
и пози­тив­ни еле­мен­ти зако­на који се уво­де у пери­о­ду 1959–1971, као нпр. наче­ло

350 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

по којем су спо­ме­ни­ци кул­ту­ре зашти­ће­ни без обзи­ра да ли су реги­стро­ва­ни. Тај
еле­мент се додат­но уна­пре­ђу­је у сле­де­ћој гене­ра­ци­ји зако­на 1971–1990, када се у
Срби­ји уво­ди прет­ход­на зашти­та доба­ра, а у Сло­ве­ни­ји и Хрват­ској зашти­та доба­ра
урба­ни­стич­ким пла­ном.
Тиме дола­зи­мо до дру­гог сту­ба систе­ма зашти­те, очу­ва­ња и уре­ђе­ња кул­тур­
них доба­ра, а то је зако­но­дав­ство урба­ни­зма и гра­ђе­ви­нар­ства, које би тре­ба­ло
да буде ком­пле­мен­тар­но с првим. Они се укљу­чу­ју у зашти­ту кул­тур­ног насле­ђа
кроз инстру­мен­те дозво­ла за изград­њу и урба­ни­стич­ких пла­но­ва који обез­бе­ђу­ју
кон­цеп­ци­ју зашти­те про­стор­них цели­на. Као кру­пан корак у зашти­ти и уре­ђе­њу
архи­тек­тон­ске башти­не у јужно­сло­вен­ским земља­ма, наво­ди се уво­ђе­ње про­стор­
них пла­но­ва репу­бли­ка и покра­ји­на (1974–1982), који су садр­жа­ли и пла­но­ве гра­
ди­тељ­ске башти­не.
Важно је напо­ме­ну­ти да је током чита­вог пери­о­да раз­во­ја зако­но­дав­ног окви­ра
стру­ка била упо­зна­та са сазна­њи­ма и иску­стви­ма са међу­на­род­не сце­не, али без
довољ­но над­ле­жно­сти да би могла да их опе­ра­ци­о­на­ли­зу­је и у дома­ћој прак­си. На
при­мер, доку­мент под нази­вом Зајед­нич­ке осно­ве зашти­те и уре­ђе­ња при­род­не и
гра­ди­тељ­ске башти­не 1979. годи­не14 доне­ло је посеб­но фор­ми­ра­но струч­но тело
које се зала­га­ло за понов­но уво­ђе­ње зајед­нич­ког при­сту­па у зашти­ти при­род­ног
и гра­ди­тељ­ског насле­ђа, науч­ни посту­пак у вало­ри­за­ци­ји доба­ра и њихо­вој кате­
го­ри­за­ци­ји. Доку­мент се засни­вао на наче­ли­ма: про­ши­ри­ва­ње пред­ме­та зашти­те
од поје­ди­нач­них спо­ме­ни­ка кул­ту­ре ка архи­тек­тон­ској башти­ни; про­ме­не при­сту­па
пасив­не, уско кон­зер­ва­тив­не, у актив­ну зашти­ту кул­тур­них доба­ра; закон­ска зашти­
та не само реги­стро­ва­них већ и еви­ден­ти­ра­них доба­ра; закон­ско уре­ђе­ње струч­не
сарад­ње и финан­си­ра­ња слу­жби зашти­те; ком­пле­мен­тар­ност зако­на из обла­сти
кон­зер­ва­ци­је и урба­ни­зма; чува­ње уме­сто зашти­та спо­ме­ни­ка. Међу­тим, та наче­ла
нису има­ла зна­чај­ног ефек­та на зако­но­дав­ство.

После­ди­це недо­вољ­но афир­ми­са­не

про­стор­не димен­зи­је у обла­сти зашти­те
кул­тур­ног насле­ђа у Срби­ји

Акту­ел­ни тре­ну­так у којем се ела­бо­ри­ра Про­стор­ни план Репу­бли­ке Срби­је

2021–2035. не ука­зу­је на то да се ситу­а­ци­ја у зако­но­дав­ству и њего­вом одно­су пре­ма
стру­ци знат­но про­ме­ни­ла. На то ука­зу­ју резул­та­ти темат­ске сту­ди­је која је изра­ђе­на за
потре­бе про­стор­ног пла­на, као и Усло­ви Репу­блич­ког заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка
кул­ту­ре (РЗЗЗСК). Обра­ђи­ва­чи­ма про­стор­ног пла­на је од посеб­ног зна­ча­ја ука­зи­ва­ње
на про­бле­ме и огра­ни­че­ња у при­сту­пу зашти­ти НКД, на која РЗЗЗСК и тери­то­ри­јал­не
слу­жбе зашти­те наи­ла­зе. Испо­ста­ви­ло се да су слич­не про­бле­ме у при­сту­пу пла­ни­
ра­њу и зашти­ти пре­по­зна­ли и кон­зер­ва­то­ри и пла­не­ри. Чиње­нич­но, ови про­бле­ми се
тичу пре све­га инсти­ту­ци­о­нал­ног и прав­ног окви­ра у којем се одви­ја зашти­та НКД,
а који још увек не подр­жа­ва инте­гра­тив­ни, холи­стич­ки при­ступ и није ускла­ђен с
међу­на­род­ном регу­ла­ти­вом из ове обла­сти (табе­ла 2).

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 351

А. Никовић, Б. Манић

• Раз­ви­јен систем зашти­те кул­тур­них доба­ра;

• Тренд стал­ног пове­ћа­ва­ња бро­ја зашти­ће­них кул­тур­них доба­ра у Цен­трал­ном реги­стру НКД;
ПРЕД­НО­СТИ
• Рати­фи­ко­ва­но више међу­на­род­них пове­ља из обла­сти зашти­те кул­тур­ног насле­ђа;

• Раз­ви­је­на свест науч­не и струч­не јав­но­сти о зна­ча­ју кул­ту­ре и зашти­те кул­тур­ног насле­ђа;

• Про­стор­ни пла­но­ви под­руч­ја посеб­не наме­не и урба­ни­стич­ки пла­но­ви

за под­руч­ја која садр­же кул­тур­на добра.

• Неус­кла­ђе­ност инсти­ту­ци­о­нал­ног и прав­ног окви­ра зашти­те кул­тур­ног насле­ђа

са међу­на­род­ним пре­по­ру­ка­ма, кон­вен­ци­ја­ма и рати­фи­ко­ва­ним пове­ља­ма;
• Дуго­трај­ни про­це­си про­гла­ше­ња кул­тур­них доба­ра, посеб­но оних која се нала­зе
под прет­ход­ном зашти­том;
НЕДО­СТА­ЦИ

• Недо­вољ­на сарад­ња стру­ка укљу­че­них у посло­ве зашти­те, пла­ни­ра­ња и упра­вља­ња

кул­тур­ним насле­ђем – недо­ста­ју прак­тич­ни води­чи и мето­до­ло­ги­је;
• Неа­де­ква­тан трет­ман непо­крет­них кул­тур­них доба­ра у план­ским доку­мен­ти­ма
– недо­ста­так кон­тек­сту­ал­не ана­ли­зе и вало­ри­за­ци­је гра­ђе­вин­ског фон­да и про­стор­не
про­ве­ре поје­ди­нач­них лока­ци­ја;
• Типо­ло­ги­ја урба­не и физич­ке струк­ту­ре и карак­те­ри­за­ци­ја пре­де­ла нису довољ­но
пре­по­зна­ти кроз план­ске доку­мен­те и зако­не.

Табе­ла 2. Пред­но­сти и недо­ста­ци акту­ел­ног систе­ма зашти­те,

очу­ва­ња и уре­ђе­ња кул­тур­них доба­ра

Садр­жај темат­ске сту­ди­је и ела­бо­ра­та РЗЗЗСК пре­и­спи­тан је у овом раду у одно­

су на сле­де­ће теме: 1. про­ши­ре­ње пред­ме­та зашти­те и уна­пре­ђе­ње мето­до­ло­ги­је
пла­ни­ра­ња; 2. ком­пле­мен­тар­ност зако­на из обла­сти зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа
и обла­сти урба­ни­зма, пла­ни­ра­ња и изград­ње и 3. ста­тус и над­ле­жно­сти струч­них
слу­жби и стру­ке у одно­су на зако­но­дав­ни оквир.

Про­ши­ре­ње пред­ме­та зашти­те и уна­пре­ђе­ње

мето­до­ло­ги­је пла­ни­ра­ња

До апри­ла 2020. годи­не, у Цен­трал­ни реги­стар РЗЗЗСК упи­са­на су 2.592 непо­

крет­на кул­тур­на добра, од тога 2.233 спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, 86 про­стор­них кул­тур­но-
исто­риј­ских цели­на (ПКИЦ), 194 архе­о­ло­шка нала­зи­шта и 79 зна­ме­ни­тих места.
Усло­ви РЗЗЗСК потвр­ђу­ју про­бле­ма­ти­ку недо­вољ­ног пре­по­зна­ва­ња про­стор­ног
карак­те­ра поје­ди­них непо­крет­них кул­тур­них доба­ра, како оних који нису укљу­че­ни
у систем зашти­те тако и оних реги­стро­ва­них. На при­мер, исти­че се да нека НКД,
као што су на при­мер твр­ђа­ве, мана­сти­ри, архе­о­ло­шки лока­ли­те­ти, има­ју про­стор­ни
карак­тер, а ипак се воде као спо­ме­ни­ци кул­ту­ре. То је пове­за­но и с прет­ход­но наве­
де­ним пода­ци­ма о дома­ћем зако­но­дав­ству које је уме­сто пој­ма башти­не кон­цепт
зашти­те гра­ди­ло на пој­му пред­ме­та, спо­ме­ни­ка кул­ту­ре итд. те да се кате­го­ри­ја
про­стор­не кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не уво­ди тек Зако­ном о зашти­ти кул­тур­них
доба­ра из 1977. (Слу­жбе­ни гла­сник СРС, бр. 28/77). Сход­но томе РЗЗЗСК ука­зу­је
на потре­бу рева­ло­ри­за­ци­је реги­стро­ва­них кул­тур­них доба­ра, као и укљу­чи­ва­ња
нових кате­го­ри­ја у скла­ду с међу­на­род­ним пове­ља­ма.15

352 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Исти­че се да је посту­пак утвр­ђи­ва­ња ПКИЦ сло­же­на про­це­ду­ра која под­ра­зу­ме­
ва дуго­тра­јан и сту­ди­о­зан тим­ски рад, што је можда један од раз­ло­га спо­ри­јег про­
гла­ше­ња ове кате­го­ри­је НКД. Са дру­ге стра­не, исти­че се зна­чај ПКИЦ за очу­ва­ње
инте­грал­них вред­но­сти поје­ди­них под­руч­ја – где се јед­ним поступ­ком – „дава­њем
прав­ног ста­ту­са јед­ној урба­ној или рурал­ној цели­ни чита­ва насе­ља или њихо­ви
дело­ви дово­де под над­ле­жност и бри­гу заво­да дају­ћи им могућ­ност струч­ног, пре­
вен­тив­ног и опе­ра­тив­ног анга­жо­ва­ња, одре­ђи­ва­ња одго­ва­ра­ју­ћих режи­ма зашти­те,
усло­ва одр­жа­ва­ња и кори­шће­ња“.
Има­ју­ћи у виду зна­чај ПКИЦ с јед­не стра­не, и тра­ја­ње про­це­ду­ре њихо­вог утвр­
ђи­ва­ња са дру­ге, потреб­но је раз­ми­шља­ти и о дру­гим мода­ли­те­ти­ма зашти­те те
врсте кул­тур­ног насле­ђа, попут урба­ни­стич­ке. Таква зашти­та могу­ћа је и потреб­на,
како у фази пре утвр­ђи­ва­ња ПКИЦ за НКД тако и након тога, како би се у пуној
мери оства­рио инте­гра­тив­ни при­ступ пла­ни­ра­њу и уре­ђе­њу про­сто­ра и зашти­ти
кул­тур­ног насле­ђа. То је посеб­но важно када на истом про­сто­ру посто­је и зна­чај­не
при­род­не вред­но­сти.
Као при­мер таквог при­сту­па, може да послу­жи Про­стор­ни план под­руч­ја посеб­
не наме­не Пре­де­ла изу­зет­них одли­ка ’Овчар­ско-каблар­ска кли­су­ра’ (Слу­жбе­ни
гла­сник РС, бр. 46/2019), који је изра­дио Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам
Срби­је, у сарад­њи са фир­мом Geo­GIS Con­sul­tants и ЈУГИ­НУС16-ом. Тим доку­мен­
том утвр­ђен је план­ски основ за зашти­ту, уре­ђе­ње и одр­жи­во кори­шће­ње Пре­
де­ла изу­зет­них одли­ка (ПИО) Овчар­ско-каблар­ска кли­су­ра, једин­стве­не кул­тур­но-
-исто­риј­ске цели­не са девет мана­сти­ра, на дело­ви­ма тери­то­ри­ја гра­да Чач­ка и
општи­на Луча­ни и Поже­га, која још није про­гла­ше­на за ПКИЦ. У току изра­де план­
ског доку­мен­та, Репу­блич­ки завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Бео­град био је
у завр­шној фази при­пре­ме пред­ло­га одлу­ке о про­гла­ше­њу овчар­ско-каблар­ских
мана­сти­ра за ПКИЦ, са којим су план­ска реше­ња у пот­пу­но­сти ускла­ђе­на, омо­гу­
ћу­ју­ћи урба­ни­стич­ку зашти­ту одмах по доно­ше­њу Уред­бе о утвр­ђи­ва­њу Про­стор­ног
пла­на. Овај план­ски доку­мент омо­гу­ћу­је у прак­си зашти­ту не само већ про­гла­ше­них
спо­ме­ни­ка кул­ту­ре (мана­сти­ри Нико­ље, Бла­го­ве­ште­ње, Све­та Тро­ји­ца и Сре­те­ње),
већ и оста­лог кул­тур­но-исто­риј­ског насле­ђа у скло­пу буду­ће ПКИЦ, које до сада није
зашти­ће­но на осно­ву Зако­на о кул­тур­ним добри­ма.
Про­стор­ним пла­ном одре­ђу­је се про­стор за про­гла­ше­ње буду­ће про­стор­не кул­
тур­но-исто­риј­ске цели­не Овчар­ско-каблар­ски мана­сти­ри као непо­крет­ног кул­тур­ног
добра у скла­ду са Зако­ном о кул­тур­ним добри­ма и Актом о усло­ви­ма зашти­те кул­
тур­них доба­ра, које је за потре­бе изра­де про­стор­ног пла­на издао Репу­блич­ки завод
за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, и у којем су пре­ли­ми­нар­но дефи­ни­са­ни кон­цепт
гра­ни­ца и режи­ма зашти­те буду­ће про­стор­не кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не Овчар­
ско-каблар­ски мана­сти­ри, у тури­стич­кој пону­ди афир­ми­са­не под нази­вом Мала
срп­ска Све­та Гора.
Под­руч­је цели­не Овчар­ско-каблар­ски мана­сти­ри се про­стор­но покла­па са зашти­
ће­ним под­руч­јем ПИО Овчар­ско-каблар­ска кли­су­ра и у њему се успо­ста­вља­ју мере
зашти­те у окви­ру три режи­ма, који су про­стор­но иден­ти­фи­ко­ва­ни као:

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 353

А. Никовић, Б. Манић

–– режим I сте­пе­на зашти­те (стро­га зашти­та) – пор­те мана­сти­ра Бла­го­ве­ште­ње, Нико­

ље, Све­те Тро­ји­це и Сре­те­ње, који су рани­је утвр­ђе­ни као спо­ме­ни­ци кул­ту­ре од
вели­ког зна­ча­ја;

–– режим II сте­пе­на зашти­те (амби­јен­тал­на зашти­та) – пор­те и око­ли­не мана­сти­ра

Пре­о­бра­же­ње, Јова­ње и Успе­ње, Ваз­не­се­ње и Ваве­де­ње, као и околинe мана­сти­ра
Бла­го­ве­ште­ње и Цркве Или­ње, мана­сти­ра Нико­ље, Све­те Тро­ји­це и Сре­те­ње;

–– режим III сте­пе­на зашти­те (општа зашти­та) – на оста­лом делу цели­не Овчар­ско-
-каблар­ски мана­сти­ри (одно­сно ПИО Овчар­ско-каблар­ска кли­су­ра).

Ком­пле­мен­тар­ност зако­на из обла­сти

зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа и обла­сти
урба­ни­зма, пла­ни­ра­ња и изград­ње

Закон о пла­ни­ра­њу и изград­њи17 оба­ве­зу­је инсти­ту­ци­је за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­

ре да уче­ству­ју у пла­нер­ским про­це­си­ма тако што изда­ју доку­мен­те о мера­ма зашти­те у
пла­ни­ра­ним под­руч­ји­ма која садр­же кул­тур­не и исто­риј­ске вред­но­сти, а које мора­ју даље
бити инте­гри­са­не у гра­фич­ки и тек­сту­ал­ни део план­ских доку­ме­на­та. Заштит­на зона
непо­крет­ног кул­тур­ног добра углав­ном се покла­па са гра­ни­цом коју утвр­ђу­је над­ле­жна
слу­жба зашти­те, иако она често не обу­хва­та и дру­ге про­сто­ре од зна­ча­ја за дожи­вљај и
пре­зен­та­ци­ју добра. Посто­ји про­блем када та гра­ни­ца није гра­фич­ки одре­ђе­на на кар­ти,
већ само дефи­ни­са­на спи­ском ката­стар­ских пар­це­ла из одлу­ке о про­гла­ше­њу НКД. Ти
спи­ско­ви често нису ажу­ри­ра­ни (одно­се се на ката­стар­ско ста­ње из вре­ме­на про­гла­
ше­ња), и у њима нису пре­ци­зи­ра­ни дело­ви пар­це­ла на које се одно­се (када су посре­ди
вели­ке пар­це­ле, попут пар­це­ла путе­ва, пру­га, пото­ка и сл., а које сва­ка­ко нису у цело­сти
у обу­хва­ту зашти­ће­не око­ли­не).
Пре­ма Усло­ви­ма РЗЗЗСК, вели­ки про­блем пред­ста­вља­ју огра­ни­че­ни изво­ри
финан­си­ра­ња и роко­ви за изда­ва­ње усло­ва слу­жби зашти­те који оне­мо­гу­ћа­ва­ју изра­ду
детаљ­них сту­ди­ја. Посеб­но се исти­че про­блем сарад­ње слу­жби зашти­те и пла­ни­ра­
ња која није подр­жа­на аде­кват­ним закон­ским еле­мен­ти­ма. Уло­га слу­жби зашти­те је
мар­ги­на­ли­зо­ва­на; рок за доста­вља­ње усло­ва је само 15 дана, што није довољ­но за
изра­ду одго­ва­ра­ју­ће сту­ди­је којом се ажу­ри­ра ста­ње на тере­ну и у скла­ду с тим дају
детаљ­ни и пре­ци­зни усло­ви; чак и тако шту­ри и уоп­ште­ни усло­ви се не пошту­ју, већ се
само фор­мал­но угра­ђу­ју у план, а у прак­си не спро­во­де упра­во због недо­стат­ка закон­
ских еле­ме­на­та који то регу­ли­шу; кате­го­ри­ја прет­ход­не зашти­те је, изме­ђу оста­лог и
због тога, зане­ма­ре­на.
Пре­ма Зако­ну о кул­тур­ним добри­ма (1994), прет­ход­на зашти­та под­ра­зу­ме­ва ста­тус у
тра­ја­њу од две годи­не, који се након тога губи уко­ли­ко се номи­но­ва­ни обје­кат зва­нич­но
не про­гла­си кул­тур­ним добром и не увр­сти у ЦРНКД. Под при­ти­ском инве­сти­то­ра, који
се кана­ли­ше пре­ко поје­ди­них јединица локалне самоуправе, слу­жбе зашти­те у усло­ви­
ма често више не наво­де добра под прет­ход­ном зашти­том који­ма је тај ста­тус исте­као,

354 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

иако би то била дра­го­це­на инфор­ма­ци­ја за урба­ни­сте и пла­не­ре и могла да послу­жи
као основ за утвр­ђи­ва­ње мера урба­ни­стич­ке зашти­те. После­дич­но, суд­би­на кул­тур­ног
насле­ђа зави­си од трет­ма­на у план­ским доку­мен­ти­ма, одно­сно од при­ме­ње­не мето­до­
ло­ги­је у ана­ли­зи посто­је­ћег ста­ња и вало­ри­за­ци­је изгра­ђе­ног фон­да.
У акту­ел­ној прак­си се до сада, с мањим одсту­па­њи­ма, није покла­ња­ло довољ­но
пажње овим фаза­ма пла­ни­ра­ња, с обзи­ром на то да нису прав­но оба­ве­зу­ју­ће. Начел­но
се може оце­ни­ти да је зашти­та кул­тур­ног насле­ђа боље инте­гри­са­на у план­ске про­це­се
у већим урба­ним насе­љи­ма. Тако, на при­мер, у план­ским доку­мен­ти­ма Бео­гра­да јавља
се тер­мин урба­ни­стич­ке зашти­те који обу­хва­та и архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам модер­ни­зма.
Међу­тим, тај при­ступ није засту­пљен на нивоу Срби­је, већ је после­ди­ца уна­пре­ђе­ња
кон­зер­ва­тор­ског при­сту­па у поје­ди­ним инсти­ту­ци­ја­ма или ста­ва обра­ђи­ва­ча план­ских
доку­ме­на­та. Недо­ста­ју стра­те­шки доку­мен­ти на наци­о­нал­ном нивоу који­ма би се обу­
хва­ти­ла и дру­га урба­на насе­ља.

Ста­тус и над­ле­жно­сти струч­них слу­жби

и стру­ке у одно­су на зако­но­дав­ни оквир

У усло­ви­ма које је за потре­бе изра­де овог ППРС издао Репу­блич­ки завод за зашти­
ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре ука­зу­је се да је врло рет­ко ста­тус непо­крет­ног добра закон­ски
основ за доно­ше­ње одлу­ке о изра­ди пла­но­ва (као у слу­ча­ју Ста­рог Раса са Сопо­ћа­ни­
ма). Ана­ли­зом план­ске доку­мен­та­ци­је уоча­ва се да су нај­че­шћи раз­вој­ни кон­флик­ти
некон­тро­ли­са­на град­ња у око­ли­ни зашти­ће­них доба­ра и урба­но шире­ње које нару­ша­ва
сагле­да­ва­ње и инте­гри­тет кул­тур­ног добра (Ста­ри Рас са Сопо­ћа­ни­ма), про­сто­ри резер­
ви­са­ни за вели­ке инфра­струк­тур­не објек­те у гра­ни­ца­ма пла­на (аку­му­ла­ци­ја Пре­пра­не
у Просторном плану подручја посебне намене манастира Студенице), рудар­ство (Вими­
на­ци­јум) итд. Уоча­ва се недо­ста­так пла­но­ва упра­вља­ња за та кул­тур­на добра који би
дали смер­ни­це за план­ске доку­мен­те. Поред тога, у Усло­ви­ма РЗЗЗСК под­вла­чи се
зна­чај типо­ло­шке кла­си­фи­ка­ци­је и карак­те­ри­за­ци­је кул­тур­них пре­де­ла коју би тре­ба­ло
спро­ве­сти за тери­то­ри­ју Срби­је и која би пред­ста­вља­ла важну инфор­ма­ци­о­ну осно­ву
у утвр­ђи­ва­њу и рева­ло­ри­за­ци­ји НКД и изра­ди про­стор­них пла­но­ва.

Ка про­стор­ној димен­зи­ји – про­ши­ри­ва­ње

пред­ме­та зашти­те

Oсновни еле­мен­ти који недо­ста­ју у посто­је­ћем регу­ла­тор­ном окви­ру зашти­те кул­тур­

ног насле­ђа су: 1. нове кате­го­ри­је кул­тур­них доба­ра у скла­ду с међу­на­род­ном регу­ла­ти­
вом и еле­мен­ти мето­до­ло­ги­је којим се уво­ди ана­ли­за кон­тек­ста; 2. ефи­ка­сни инстру­мен­
ти прет­ход­не зашти­те у окви­ру зако­на о непо­крет­ним кул­тур­ним добри­ма и инстру­мент
урба­ни­стич­ке зашти­те у окви­ру зако­на о пла­ни­ра­њу и изград­њи; 3. укљу­чи­ва­ње струч­них
слу­жби зашти­те у свим фаза­ма про­це­са пла­ни­ра­ња; коор­ди­на­ци­о­на тела која омо­гу­ћа­ва­
ју поврат­ни ути­цај из струч­не прак­се на зако­не и коми­си­је за пра­ће­ње импле­мен­та­ци­је
план­ских реше­ња и фак­тич­ког ста­ња у про­сто­ру.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 355

А. Никовић, Б. Манић

-ПРО­ГРАМ­СКЕ
ПРО­СТОР­НО- • Доно­ше­ње про­стор­них пла­но­ва за поје­ди­не врсте непо­крет­них кул­тур­них доба­ра;

• Актив­ни­је учешћe слу­жби зашти­те у изра­ди и доно­ше­њу про­стор­них и урба­ни­стич­ких пла­но­ва;

• Изра­да сту­ди­ја при­ли­ком изда­ва­ња усло­ва који­ма се сагле­да­ва ста­ње на тере­ну­.

• Раз­вој при­руч­ни­ка за про­јек­то­ва­ње и пла­ни­ра­ње у зашти­ће­ним под­руч­ји­ма

ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­О­НАЛ­НО-

који укљу­чу­је и инстру­мент про­це­не ути­ца­ја на насле­ђе;

-ОРГА­НИ­ЗА­ЦИ­О­НЕ

• Уво­ђе­ње про­це­ду­рал­них кора­ка за кон­тро­лу ква­ли­те­та план­ских реше­ња

на осно­ву успо­ста­вље­них кри­те­ри­ју­ма које би доно­си­ле фор­ми­ра­не коми­си­је;
• Коор­ди­на­ци­ја актив­но­сти на зашти­ти, пла­ни­ра­њу и одр­жи­вом кори­шће­њу кул­тур­ног насле­ђа;

• Раз­вој орга­ни­за­ци­о­них једи­ни­ца за пра­ће­ње ста­ња у про­сто­ру у погле­ду угро­же­но­сти

зашти­ће­них кул­тур­них доба­ра и ефи­ка­сне еви­ден­ци­је доба­ра за прет­ход­ну зашти­ту.

• Ускла­ђи­ва­ње наци­о­нал­не регу­ла­ти­ве из обла­сти зашти­те, пла­ни­ра­ња и упра­вља­ња кул­тур­ним

насле­ђем с међу­на­род­ним пре­по­ру­ка­ма, кон­вен­ци­ја­ма и рати­фи­ко­ва­ним пове­ља­ма;
• Про­ши­ри­ва­ње пред­ме­та зашти­те: уво­ђе­ње кате­го­ри­ја у скла­ду с опе­ра­тив­ним смер­ни­ца­ма
кул­тур­ног пре­де­ла и исто­риј­ског урба­ног пеј­за­жа у Закон о кул­тур­ним добри­ма;
• Уво­ђе­ње оба­ве­зе при­ла­го­ђа­ва­ња пра­ви­ла гра­ђе­ња кон­тек­сту, у функ­ци­ји урба­ни­стич­ке зашти­те,
НОР­МА­ТИВ­НО-ПРАВ­НЕ

уна­пре­ђе­ња сли­ке гра­да, ква­ли­те­та живо­та, при­ват­но­сти и без­бед­но­сти;

• Про­пи­си­ва­ње изра­де оба­ве­зу­ју­ћих сту­ди­ја фак­тич­ког ста­ња у циљу пре­по­зна­ва­ња ква­ли­те­та
изгра­ђе­не сре­ди­не, како у слу­ча­ју про­сто­ра који већ садр­жи реги­стро­ва­на кул­тур­на добра, тако
и про­сто­ра које садр­жи посеб­не вред­но­сти које је потреб­но зашти­ти­ти;
• Уво­ђе­ње про­стор­них про­ве­ра план­ских реше­ња које би биле кори­сне за сагле­да­ва­ње огра­ни­че­ња
и могућ­но­сти кон­крет­не лока­ци­је, наро­чи­то за исто­риј­ска језгра и амби­јен­тал­не цели­не у гра­до­ви­ма;
• Уво­ђе­ње ква­ли­та­тив­них кри­те­ри­ју­ма за кон­тро­лу план­ских реше­ња;

• Уво­ђе­ње кри­те­ри­ју­ма за вало­ри­зо­ва­ње изгра­ђе­не сре­ди­не;

• Доно­ше­ње ака­та који омо­гу­ћа­ва­ју међу­соб­но ускла­ђи­ва­ње зако­на и про­пи­са из раз­ли­чи­тих обла­сти
(кул­ту­ра, гра­ђе­ви­нар­ство, сао­бра­ћај, живот­на сре­ди­на, трго­ви­на, тури­зам, при­вре­да итд.) у циљу
спро­во­ђе­ња инте­гра­тив­ног при­сту­па пла­ни­ра­њу и зашти­ти кул­тур­ног насле­ђа.

Табе­ла 3. Мере и инстру­мен­ти за спро­во­ђе­ње план­ских реше­ња

Ста­вља­ју­ћи у фокус прет­ход­но изне­те еле­мен­те и потре­бу уна­пре­ђе­ња регу­ла­тор­ног

окви­ра зашти­те, кори­шће­ња и уре­ђе­ња непо­крет­них кул­тур­них доба­ра, у нацр­ту ППРС
пред­ла­жу се про­стор­но-про­грам­ске, инсти­ту­ци­о­нал­но-орга­ни­за­ци­о­не и нор­ма­тив­но-прав­
не мере те инстру­мен­ти импле­мен­та­ци­је, од којих ће бити наве­де­не нај­ре­ле­вант­ни­је за
аспект про­ши­ре­ња пред­ме­та зашти­те (табе­ла 3).
У Про­стор­ном пла­ну РС који се доно­си за пери­од 2021–2035. годи­не дају се кон­
цеп­ци­ја и пред­лог план­ских реше­ња про­стор­ног раз­во­ја за област зашти­те, уре­ђе­ња и
кори­шће­ња НКД. Неки од основ­них еле­ме­на­та ове кон­цеп­ци­је су:
План­ска зашти­та утвр­ђе­них непо­крет­них кул­тур­них доба­ра одви­ја се у скла­ду с усло­
ви­ма над­ле­жних слу­жби за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре уз додат­но дефи­ни­са­ње и пре­и­
спи­ти­ва­ње гра­ни­ца зашти­те у пла­но­ви­ма. Поред инстру­мен­та инвен­та­ри­са­ња непо­крет­
них кул­тур­них доба­ра, укљу­чу­је се вало­ри­за­ци­ја кон­тек­ста кроз додат­на истра­жи­ва­ња на
тере­ну у циљу обу­хва­та­ња про­сто­ра који је реле­ван­тан за дожи­вљај и пре­зен­та­ци­ју добра.
Шти­ти се мате­ри­јал­на аутен­тич­ност објек­та, сход­но усло­ви­ма слу­жбе зашти­те, као и
изглед, визу­ре и про­стор­на кон­фи­гу­ра­ци­ја чита­вог под­руч­ја, цели­на и зона које при­па­да­ју

356 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

зашти­ће­ним. План­ска зашти­та непо­крет­них кул­тур­них доба­ра под прет­ход­ном зашти­том
под­ра­зу­ме­ва јед­нак план­ски трет­ман као и утвр­ђе­них непо­крет­них кул­тур­них доба­ра.
Реког­но­сци­ра­ње вред­них про­стор­них еле­ме­на­та и цели­на које је потреб­но план­ски
зашти­ти­ти под­ра­зу­ме­ва додат­на истра­жи­ва­ња на тере­ну, истра­жи­ва­ње исто­риј­ског раз­
во­ја под­руч­ја, као и при­род­них и дру­штве­них усло­вље­но­сти које су дове­ле до зате­че­них
обли­ка физич­ке струк­ту­ре. Нео­п­ход­но је укљу­чи­ва­ње локал­них зајед­ни­ца и удру­же­ња
ста­нов­ни­ка у иден­ти­фи­ко­ва­ње про­стор­них вред­но­сти, посеб­но оних које су зна­чај­не за
очу­ва­ње иден­ти­те­та и осе­ћа­ја при­пад­но­сти; и ини­ци­ра­ње додат­не сарад­ње са слу­жба­ма
зашти­те у циљу раз­ме­не пода­та­ка и под­сти­ца­ња раз­ма­тра­ња пре­по­зна­тих про­стор­них
вред­но­сти као потен­ци­јал­них непо­крет­них кул­тур­них доба­ра.
У про­стор­ном, урба­ни­стич­ком и сек­тор­ском пла­ни­ра­њу при­ме­њу­је се кла­си­фи­ка­ци­ја
непо­крет­них кул­тур­них доба­ра у скла­ду с поде­лом на спо­ме­ни­ке кул­ту­ре, архе­о­ло­шка
нала­зи­шта, про­стор­не кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не и зна­ме­ни­та места. Поред закон­ски
дефи­ни­са­них врста и кате­го­ри­ја НКД, иден­ти­фи­ку­ју се и раз­вр­ста­ва­ју про­стор­не вред­но­
сти пре­ма међу­на­род­но пре­по­ру­че­ној кате­го­ри­за­ци­ји, а наро­чи­то кате­го­ри­је као што су
урба­на и рурал­на насе­ља / исто­риј­ски гра­до­ви и села, пољо­при­вред­ни, инду­стриј­ски и
тех­но­ло­шки објек­ти и цели­не, вој­ни објек­ти и цели­не, модер­но насле­ђе, кул­тур­ни пре­де­ли,
пар­ко­ви и баште и кул­тур­не руте.

Закљу­чак

Регу­ла­тор­ни оквир зашти­те непо­крет­них кул­тур­них доба­ра – гра­ди­тељ­ске башти­

не у Срби­ји – оби­ман је и раз­ви­ја се од сре­ди­не про­шлог века, мења­ју­ћи се кроз више
гене­ра­ци­ја зако­на. Прет­по­став­ка њего­вог доброг функ­ци­о­ни­са­ња је ускла­ђе­ност с међу­
на­род­ним пре­по­ру­ка­ма, иску­стви­ма из струч­не прак­се и ком­пле­мен­тар­ност са зако­ни­ма
из обла­сти урба­ни­стич­ког и про­стор­ног пла­ни­ра­ња и изград­ње. У међу­на­род­ној регу­
ла­ти­ви, као и дома­ћој науч­ној и струч­ној јав­но­сти, основ­на пита­ња зашти­те и очу­ва­ња
кул­тур­не башти­не одав­но су ела­бо­ри­ра­на и при­ме­њу­ју се у прак­си. То се пре све­га
одно­си на пита­ње пред­ме­та зашти­те и њего­вог про­ши­ре­ња, које укљу­чу­је про­стор­ну,
мате­ри­јал­ну и нема­те­ри­јал­ну димен­зи­ју. Гра­ди­тељ­ско насле­ђе је кул­тур­но-исто­риј­ски
чини­лац и про­стор­ни фено­мен који сво­ју трај­ност и зна­чај за зајед­ни­цу дугу­је упра­во
веза­но­сти за кон­текст и окру­же­ње, при­род­но или ство­ре­но. Урба­ни­стич­ки и про­стор­ни
пла­но­ви пред­ста­вља­ју зна­ча­јан еле­ме­нат зашти­те гра­ди­тељ­ске башти­не који допри­но­си
афир­ми­са­њу њене про­стор­не димен­зи­је и уна­пре­ђе­њу регу­ла­тор­ног окви­ра. Међу­тим,
резул­та­ти у прак­си ука­зу­ју да је трет­ман непо­крет­них кул­тур­них доба­ра и даље не-
а­де­ква­тан и засно­ван на кон­цеп­ти­ма из пре­ва­зи­ђе­ног зако­на, али су њего­ве одред­бе и
даље оба­ве­зу­ју­ће а самим тим и одлу­чу­ју­ће за ста­ње у про­сто­ру.
Неке од после­ди­ца недо­вољ­но афир­ми­са­не про­стор­не димен­зи­је гра­ди­тељ­ског
насле­ђа у регу­ла­тор­ном окви­ру зашти­те кул­тур­них доба­ра у Срби­ји су: недо­вољ­но уче­шће
про­стор­них кул­тур­но-исто­риј­ских цели­на у укуп­ном бро­ју реги­стро­ва­них НКД; непре­по­
зна­ва­ње важних кате­го­ри­ја кул­тур­ног насле­ђа у скла­ду са савре­ме­ним кон­зер­ва­тор­ским
при­сту­пи­ма и неа­де­ква­тан трет­ман око­ли­не зашти­ће­них непо­крет­них кул­тур­них доба­ра.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 357

А. Никовић, Б. Манић

За откла­ња­ње про­бле­ма потреб­но је реде­фи­ни­са­ње пред­ме­та зашти­те у одго­ва­ра­

ју­ћим закон­ским доку­мен­ти­ма, ускла­ђи­ва­ње зако­но­дав­не мате­ри­је из обла­сти зашти­те
кул­тур­них доба­ра с јед­не, и про­стор­ног пла­ни­ра­ња, урба­ни­зма и изград­ње са дру­ге
стра­не, као и уна­пре­ђе­ње сарад­ње струч­них слу­жби из ових обла­сти, те веће уче­шће
стру­ке у доно­ше­њу и спро­во­ђе­њу зако­на.
Изра­да новог про­стор­ног пла­на Репу­бли­ке Срби­је отва­ра пер­спек­ти­ву за уна­пре­ђе­
ње ста­ту­са непо­крет­них кул­тур­них доба­ра кроз афир­ми­са­ње њихо­ве про­стор­не димен­
зи­је. Поред план­ских реше­ња, пред­ла­же се низ мера и инстру­ме­на­та спро­во­ђе­ња. Док
је реа­ли­за­ци­ја већи­не инсти­ту­ци­о­нал­но-орга­ни­за­ци­о­них и нор­ма­тив­но-прав­них мера и
инстру­ме­на­та део дуго­трај­ног и сло­же­ног про­це­са и самим тим оте­жа­на, и поред број­них
ини­ци­ја­ти­ва поте­клих из стру­ке, потреб­но је под­сти­ца­ти актив­но кори­шће­ње свих мера и
инстру­ме­на­та који­ма се уна­пре­ђу­је при­ступ зашти­ти непо­крет­них кул­тур­них доба­ра и мето­
до­ло­ги­је пла­ни­ра­ња. Иако оне нису оба­ве­зу­ју­ће све док не поста­ну део закон­ског окви­ра,
могу поста­ти део прак­се и допри­не­ти пози­тив­ним резул­та­ти­ма у про­сто­ру.

Напо­ме­не

1 Про­стор­ни план Репу­бли­ке Срби­је 2021–2035. годи­не, у фази нацр­та.

2 Усло­ви чува­ња, одр­жа­ва­ња и кори­шће­ња кул­тур­них доба­ра и мере зашти­те за потре­бе изра­де Про­
стор­ног пла­на Репу­бли­ке Срби­је, Репу­блич­ки завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, бр. 6-44/2020,
Бео­град, 1. 7. 2020.
3 Con­ven­tion Con­cer­ning the Pro­tec­tion of the World Cul­tu­ral and Natu­ral Heri­ta­ge, UNE­SCO, Paris, 1972.
4 Inter­na­ti­o­nal Char­ter for the Con­ser­va­tion and Resto­ra­tion of Monu­ments and Sites, ICO­MOS, Veni­ce, 1964.
5 Con­ven­tion for the Pro­tec­tion of the Archi­tec­tu­ral Heri­ta­ge of Euro­pe, COE, Gra­na­da, 1985.
6 Con­ven­zi­o­ne Еuropea sul Pae­sag­gio, COE, Firen­ca, 2000.
7 Recom­men­da­tion on the Histo­ric Urban Lan­dsca­pe, UNE­SCO, Vien­na, 2011.
8 Recom­men­da­tion 880 (1979) of the Par­li­a­men­tary Assembly of the Coun­cil of Euro­pe on the Con­ser­va­tion
of the Euro­pean Archi­tec­tu­ral Heri­ta­ge, COE, Stras­bo­urg, 1976.
9 Char­ter for the Con­ser­va­tion of Histo­ric Towns and Urban Are­as, ICO­MOS, Was­hing­ton, 1987.
10 Susta­i­na­ble Deve­lop­ment of Urban Histo­ri­cal Are­as Thro­ugh an Acti­ve Inte­gra­tion wit­hin Towns, Еuropean
Com­mis­sion, Brus­sels, 2004.
11 The World Heri­ta­ge List: Fil­ling the Gaps-an Action Plan for the Futu­re, ICO­MOS, Paris, 2004.
12 Закон о кул­тур­ним добри­ма, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 71/94).
13 Крстић, Б. Зако­но­дав­ство архи­тек­тон­ске башти­не, Репу­блич­ки завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре,
Бео­град, 2006.
14 Исто.
15 Нацрт зако­на о непо­крет­ним кул­тур­ним добри­ма, који тре­ба да уне­се нови­не у посто­је­ћи прав­ни
оквир, у про­це­су је изра­де; Закон о непо­крет­ним кул­тур­ним добри­ма, у фази нацр­та, Мини­стар­ство
кул­ту­ре и инфор­ми­са­ња.
16 Југо­сло­вен­ски инсти­тут за урба­ни­зам и ста­но­ва­ње.
17 Закон о пла­ни­ра­њу и изград­њи, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 72/2009, 81/2009 - испр.,
64/2010 – одлу­ка УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлу­ка УС, 50/2013 – одлу­ка УС, 98/2013 – одлу­ка
УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – др. закон и 9/2020.

358 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 359
 711.4(497.11)
725/728(497.11)

Јеле­на Ђерић, дипл. инж. арх.

Урба­ни­стич­ки завод Бео­гра­да, Бео­град, Срби­ја
jele­na.dje­ric­@ur­bel.com­

Др Мари­ја Лало­ше­вић, дипл. инж. арх., науч­ни сарад­ник

Урба­ни­стич­ки завод Бео­гра­да, Бео­град, Срби­ја
mari­j a.lalo­se­vic­@ur­bel.com

КОН­КУР­СИ И ГРА­ДИ­ТЕЉ­СКО НАСЛЕ­ЂЕ:

ОДНОС КОН­КУР­СА И УРБА­НИ­СТИЧ­КОГ ПЛА­НА

Апстракт

У обли­ко­ва­њу гра­да, директ­но уче­шће струч­не јав­но­сти се често огле­да у изра­ди урба­
ни­стич­ко-архи­тек­тон­ских кон­кур­са као про­грам­ске или ком­по­зи­ци­о­не про­ве­ре уре­ђе­ња
и обли­ко­ва­ња кон­крет­них лока­ци­ја и ширих про­стор­них цели­на. Исто­вре­ме­но, у струч­ним
архи­тек­тон­ским кру­го­ви­ма инсти­ту­ци­ја кон­кур­са сма­тра се јед­ним од нај­пра­вед­ни­јих и
нај­о­ми­ље­ни­јих начи­на доби­ја­ња про­стор­них реше­ња.
Ако има­мо у виду да у акту­ел­ној урба­ни­стич­кој прак­си слу­жбе зашти­те гра­ди­тељ­ског
насле­ђа актив­но уче­ству­ју у дефи­ни­са­њу план­ског реше­ња, радом се испи­ту­ју рела­ци­је
изме­ђу аутор­ског кон­курс­ног реше­ња и урба­ни­стич­ког пла­на који садр­жи мере зашти­те
и кон­зер­ва­тор­ске усло­ве зашти­ће­них спо­ме­нич­ких цели­на. Истра­жи­ва­њем и ана­ли­зом
регу­ла­ти­ве из обла­сти урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња, зашти­те кул­тур­них доба­ра и рас­пи­
си­ва­ња урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ских кон­кур­са, са фоку­сом на две сту­ди­је слу­ча­ја из
прак­се у Бео­гра­ду, сагле­да­ва­ју се потен­ци­ја­ли и огра­ни­че­ња кон­кур­са као мето­де доби­
ја­ња нај­ква­ли­тет­ни­јих и при­ме­њи­вих реше­ња.
Како и у којој мери урба­ни­стич­ки усло­ви и усло­ви из обла­сти зашти­те кул­тур­ног насле­
ђа ути­чу на кон­курс­ни про­цес? На који начин се кон­курс­на реше­ња импле­мен­ти­ра­ју
у кон­текст зашти­ће­них про­стор­них цели­на? Да ли је за град­ске про­сто­ре зна­чај­них
спо­ме­нич­ких вред­но­сти рас­пи­си­ва­ње кон­кур­са доби­так или пре­пре­ка у њихо­вом уна­
пре­ђе­њу и раз­во­ју?

Кључ­не речи: урба­ни­стич­ки план, кон­курс, зашти­та гра­ди­тељ­ског насле­ђа, Блок 13,
Косан­чи­ћев венац

360 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Jele­na Đerić, Architect
Urban Plan­ning Insti­tu­te of Bel­gra­de, Bel­gra­de, Ser­bia
jele­na.dje­ric­@ur­bel.com­

Mari­j a Lalo­še­vić, PhD, Architect, Research Fellow

Urban Plan­ning Insti­tu­te of Bel­gra­de, Bel­gra­de, Ser­bia
mari­j a.lalo­se­vic­@ur­bel.com

COM­PE­TI­TI­ONS AND ARCHI­TEC­TU­RAL HERI­TA­GE:

COM­PE­TI­TION DESIGNS VS THE URBAN PLAN

Abstract

Wit­hin cur­rent dome­stic regu­la­ti­ons, direct par­ti­ci­pa­tion of pro­fes­si­o­nals is reflec­ted thro­ugh

anno­un­ce­ment of urban-archi­tec­tu­ral com­pe­ti­ti­ons. The­se com­pe­ti­ti­ons repre­sent fun­cti­o­
nal or com­po­si­ti­o­nal design inqu­iry for spe­ci­fic loca­ti­ons and city are­as. At the same time,
among archi­tects, com­pe­ti­tion prac­ti­ce is con­si­de­red as one of the most objec­ti­ve and most
popu­lar met­hod for fin­ding the best design solu­ti­ons. Alt­ho­ugh com­pe­ti­ti­ons are divi­ded into
idea-based and design com­pe­ti­ti­ons, accor­ding to the­ir pri­mary goal, the prac­ti­ce shows that
com­pe­ti­tion anno­un­ce­ment is not regu­la­tory deter­mi­ned regar­ding the plan­ning pro­cess.
Bea­ring in mind that, in the cur­rent plan­ning prac­ti­ce, archi­tec­tu­ral heri­ta­ge pro­tec­tion aut­
ho­ri­ti­es acti­vely par­ti­ci­pa­te in plan­ning pro­cess, this paper exa­mi­nes the rela­ti­ons bet­we­en
archi­tec­tu­ral com­pe­ti­tion designs and plan­ning solu­ti­ons that inclu­de con­ser­va­tion con­di­ti­ons
for pro­tec­ted are­as. The paper will indi­ca­te poten­ti­als and limi­ta­ti­ons of the com­pe­ti­tion as
a met­hod of acqu­i­ring the best solu­ti­ons. Regu­la­tion analysis in the field of cul­tu­ral heri­ta­ge
pro­tec­tion, urban plan­ning and com­pe­ti­tion pro­cess will be based on seve­ral case stu­di­es
from the cur­rent Bel­gra­de plan­ning and com­pe­ti­tion prac­ti­ce.
To what extent plan­ning and cul­tu­ral heri­ta­ge pro­tec­tion con­di­ti­ons affect the com­pe­ti­tion
pro­cess? Giving the con­text of pro­tec­ted city are­as, how sho­uld com­pe­ti­tion design be imple­
men­ted? Anno­un­ce­ment of com­pe­ti­ti­ons – is it a gain or an obstac­le in the impro­ve­ment and
deve­lop­ment of archi­tec­tu­ral heri­ta­ge and histo­ri­cally sig­ni­fi­cant urban are­as.

Keywords: urban plans, com­pe­ti­tion, pro­tec­ting archi­tec­tu­ral heri­ta­ge, Block 13, Kosan­či­
ćev venac

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 361

Ј. Ђерић, М. Лало­ше­вић

Увод

Акту­ел­на урба­ни­стич­ка прак­са усло­вље­на је регу­ла­тор­ним окви­ри­ма про­ис­те­клим

из про­ме­не схва­та­ња земљи­шне поли­ти­ке. У послед­њих два­де­сет годи­на пре­шло се
са соци­ја­ли­стич­ког дру­штве­ног моде­ла пла­ни­ра­ња и упра­вља­ња, на акту­е­лан модел
засно­ван на кола­бо­ра­ци­ји вели­ког бро­ја уче­сни­ка у усло­ви­ма тржи­шне при­вре­де. Од
2000. годи­не, у Срби­ји је с аспек­та врсте и обли­ка локал­ног упра­вља­ња на сна­зи „нови
инсти­ту­ци­о­на­лан оквир засно­ван на капи­та­ли­стич­ком систе­му нео­ли­бе­рал­ног дис­кур­
са“1. Пре­ма Хар­ви­ју и тео­риј­ском схва­та­њу нео­ли­бе­рал­ног капи­та­ли­зма, упра­вља­ње
гра­до­ви­ма се пре­о­ри­јен­ти­са­ло са стра­те­шког раз­во­ја у циљу побољ­ша­ња усло­ва живо­
та на пред­у­зет­нич­ки модел еко­ном­ског раз­во­ја, с циљем кре­и­ра­ња повољ­не кли­ме за
при­ват­не инве­сти­ци­је.2
Савре­ме­ни про­цес изра­де урба­ни­стич­ких пла­но­ва под­ра­зу­ме­ва интер­ди­сци­
пли­нар­ну сарад­њу на раз­ли­чи­тим ниво­и­ма, као и уче­ство­ва­ње вели­ког бро­ја раз­
ли­чи­тих инсти­ту­ци­ја. Са дру­ге стра­не, директ­но уче­ство­ва­ње струч­не јав­но­сти се,
на осно­ву важе­ћег Зако­на о пла­ни­ра­њу и изград­њи, огле­да у изра­ди урба­ни­стич­ко-
-архи­тек­тон­ских кон­кур­са као про­грам­ске или ком­по­зи­ци­о­не про­ве­ре уре­ђе­ња и обли­
ко­ва­ња кон­крет­них лока­ци­ја и ширих про­стор­них цели­на.
У послед­њих десе­так годи­на у Бео­гра­ду је при­мет­но пове­ћа­ње бро­ја рас­пи­са­них јав­них
кон­кур­са, на осно­ву чега се може закљу­чи­ти да је упра­ва Гра­да у већој мери заин­те­ре­со­
ва­на за овај начин анке­ти­ра­ња струч­не јав­но­сти. У послед­њих шест годи­на град­ска упра­ва
је пре­ко сво­јих над­ле­жних инсти­ту­ци­ја рас­пи­са­ла чак 13 урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ских
кон­кур­са3, од којих чак 10 за лока­ци­је које обу­хва­та­ју непо­сред­но окру­же­ње кул­тур­них
доба­ра или доба­ра под прет­ход­ном зашти­том или се у њему нала­зе. Пре­ма циљу наве­де­
них урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ских кон­кур­са, рас­пи­са­но је седам анкет­них и три про­јект­на.
Овим радом ће се пре­и­спи­та­ти однос рас­пи­си­ва­ња урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ских
кон­кур­са наспрам про­це­са изра­де урба­ни­стич­ких пла­но­ва. На при­ме­ри­ма две сту­ди­је
слу­ча­ја из бео­град­ске урба­ни­стич­ке прак­се при­ка­за­ће се однос пре­ма усло­ви­ма над­ле­
жних слу­жби зашти­те у слу­ча­је­ви­ма изра­де урба­ни­стич­ког пла­на и рас­пи­си­ва­ња кон­
кур­са. Тако­ђе, сагле­да­ће се уло­га, свр­ха и резул­тат рас­пи­си­ва­ња кон­кур­са у окви­ру
зашти­ће­них кул­тур­но-исто­риј­ских цели­на. Да ли кон­кур­сом доби­је­но реше­ње тре­ба да
буде услов, оквир или исход урба­ни­стич­ког пла­на, када су посре­ди про­сто­ри зна­чај­них
спо­ме­нич­ких вред­но­сти? Да ли је за зашти­ће­не цели­не потреб­но и свр­сис­ход­но рас­пи­
са­ти кон­курс и које врсте, у циљу доби­ја­ња нај­ква­ли­тет­ни­јих про­фе­си­о­нал­них ста­во­ва
и визи­ја раз­во­ја зашти­ће­них про­сто­ра?

Важе­ћа регу­ла­ти­ва и однос пре­ма кон­кур­су

И поред посто­ја­ња јав­них струч­них инсти­ту­ци­ја које се про­фе­си­о­нал­но баве пла­ни­

ра­њем гра­да, у одре­ђе­ним слу­ча­је­ви­ма је неопходнo додат­но сагле­да­ва­ње про­бле­ма
или про­сто­ра, из дру­га­чи­јег угла. На тај начин се оства­ру­је дија­лог са широм струч­ном
јав­но­сти,4 а кон­курс поста­је „сво­је­вр­стан дру­штве­ни дога­ђај у коме се архи­тек­ту­ри даје

362 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

јасно место у про­це­су кул­тур­не про­из­вод­ње као делат­но­сти која је исто­вре­ме­но и ауто­
ном­но умет­нич­ка и директ­но дру­штве­но одго­вор­на“5.
Који су фор­мал­ни усло­ви за рас­пи­си­ва­ње урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ских кон­кур­са?
Важе­ћим зако­ном о пла­ни­ра­њу и изград­њи рас­пи­си­ва­ње урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског
кон­кур­са резер­ви­са­но је за фазу спро­во­ђе­ња про­стор­ног или урба­ни­стич­ког пла­на.6 У
циљу реша­ва­ња зна­чај­них град­ских лока­ци­ја или тема, урба­ни­сти и пла­не­ри могу дефи­ни­
са­ти кон­курс као начин додат­не про­ве­ре лока­ци­је, с циљем доби­ја­ња конач­ног про­стор­ног
реше­ња. У слу­ча­је­ви­ма када је важе­ћим план­ским доку­мен­том на одре­ђе­ној лока­ци­ји
то дефи­ни­са­но, орга­ни­за­ци­ја кон­кур­са пред­ста­вља оба­ве­зан додат­ни корак ка доби­ја­њу
конач­ног урба­ни­стич­ког и архи­тек­тон­ског реше­ња. На тај начин ова фаза за вла­сни­ка
земљи­шта поста­је неза­о­би­ла­зна, а нерет­ко и намет­ну­та, с обзи­ром на неиз­ве­сност конач­
ног исхо­да кон­кур­са и ода­би­ра реше­ња.7
Како то све ути­че на уна­пре­ђе­ње и обно­ву зашти­ће­них кул­тур­но-исто­риј­ских цели­на?
Зако­ном о кул­тур­ним добри­ма про­пи­са­но је оба­ве­зно уче­ство­ва­ње над­ле­жних слу­жби
зашти­те спо­ме­нич­ког насле­ђа у про­це­су изра­де урба­ни­стич­ких и про­стор­них пла­но­ва.8 Оно
се огле­да дво­ја­ко: изра­дом усло­ва чува­ња, одр­жа­ва­ња и кори­шће­ња кул­тур­них доба­ра и
доба­ра која ужи­ва­ју прет­ход­ну зашти­ту, као и пра­ће­њем свих закон­ски про­пи­са­них фаза
изра­де пла­на од стра­не над­ле­жних инсти­ту­ци­ја и дава­њем мишље­ња на конач­но кон­ци­
пи­ра­но реше­ње.9 Тако­ђе, овим зако­ном је про­пи­са­на могућ­ност изда­ва­ња мера тех­нич­ке
зашти­те који­ма се може про­у­зро­ко­ва­ти про­ме­на изгле­да непо­крет­ног кул­тур­ног добра у
слу­ча­ју при­ба­вља­ња нео­п­ход­них усло­ва и сагла­сно­сти од над­ле­жне инсти­ту­ци­је.10
У про­це­ду­ри изра­де пла­на, издва­ја­ју се два тре­нут­ка када се ове инсти­ту­ци­је укљу­чу­ју
дава­њем мишље­ња из сво­је над­ле­жно­сти. Зако­ном о пла­ни­ра­њу и изград­њи, у фази раног
јав­ног уви­да, про­пи­са­на је оба­ве­зна сарад­ња с реле­вант­ним инсти­ту­ци­ја­ма, у овом слу­ча­ју
с над­ле­жном слу­жбом зашти­те кул­тур­них доба­ра.11 Њихо­во пра­ће­ње изра­де пла­но­ва оба­
вља се кроз при­су­ство и актив­но уче­ство­ва­ње током струч­не кон­тро­ле нацр­та пла­на, а у
јав­ном уви­ду оба­ве­зно је и оче­ки­ва­но доби­ја­ње мишље­ња на усво­је­ни нацрт пла­на. Додат­на
сарад­ња у посеб­ним слу­ча­је­ви­ма није закон­ски оне­мо­гу­ће­на, али прак­са пока­зу­је да је то
у нај­ве­ћој мери пита­ње инди­ви­ду­ал­ног ста­ва урба­ни­сте који руко­во­ди изра­дом пла­на, а у
касни­јим фаза­ма план­ске про­це­ду­ре може бити после­ди­ца струч­не кон­тро­ле нацр­та пла­на.
Када је реч о при­ба­вља­њу потреб­не доку­мен­та­ци­је за дефи­ни­са­ње про­гра­ма кон­
кур­са, акту­ел­ним пра­вил­ни­ком12 није пре­ци­зи­ра­на оба­ве­зна сарад­ња с реле­вант­ним
инсти­ту­ци­ја­ма, већ је потре­ба за детаљ­ни­јим пода­ци­ма пред­мет про­це­не рас­пи­си­ва­ча
кон­кур­са. У том слу­ча­ју садр­жај кон­курс­ног задат­ка обу­хва­та изво­де из раз­ли­чи­тих сту­
ди­ја и тех­нич­ке доку­мен­та­ци­је који садр­же могућ­но­сти и огра­ни­че­ња про­ис­те­кла изме­ђу
оста­лог и из обла­сти зашти­те непо­крет­них доба­ра, одно­сно дру­ге усло­ве и под­ло­ге од
зна­ча­ја за тему кон­кур­са13.

Кон­кур­си у стра­те­шким и урба­ни­стич­ким доку­мен­ти­ма Гра­да Бео­гра­да

Стра­те­ги­јом гра­да Бео­гра­да до 2021. јав­ни архи­тек­тон­ски и урба­ни­стич­ки кон­кур­си пред­

ста­вље­ни су као важна мето­да за доби­ја­ње нај­бо­љих реше­ња буду­ће изград­ње у кон­тек­сту

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 363

Ј. Ђерић, М. Лало­ше­вић

стра­те­шког при­о­ри­те­та фор­ми­ра­ња буду­ћег иден­ти­те­та гра­да.14 Тако­ђе, тим доку­мен­том

очу­ва­ње кул­тур­них доба­ра и башти­не, као и уре­ђе­ње исто­риј­ских и амби­јен­тал­них цели­на,
пред­ста­вља важан сег­мент ства­ра­ња и уна­пре­ђе­ња град­ског иден­ти­те­та. Изме­ђу оста­лих
про­је­ка­та који­ма су пред­ви­ђе­ни уре­ђе­ње и реви­та­ли­за­ци­ја кул­тур­но-исто­риј­ских цели­на
Бео­гра­да, исти­чу се изра­да про­јек­та и изград­ња објек­та град­ске гале­ри­је на Косан­чи­ће­вом
вен­цу, као и при­пре­ма за изград­њу нове кон­церт­не дво­ра­не Бео­град­ске фил­хар­мо­ни­је у
ново­бе­о­град­ском Бло­ку 13. Оба реше­ња су при­ба­вље­на упра­во реа­ли­за­ци­јом кон­кур­са.15
Гене­рал­ним урба­ни­стич­ким пла­ном Бео­гра­да, рас­пи­си­ва­ње јав­них кон­кур­са дефи­ни­
са­но је у одре­ђе­ним оба­ве­зним слу­ча­је­ви­ма,16 или као пре­по­ру­ка за дефи­ни­са­ње урба­ни­
стич­ке и архи­тек­тон­ске ком­по­зи­ци­је поје­ди­них лока­ци­ја: у циљу уна­пре­ђе­ња и уре­ђе­ња
поје­ди­них микро­ло­ка­ци­ја цен­трал­не и сред­ње зоне и у циљу раз­во­ја комер­ци­јал­них садр­
жа­ја цен­трал­не зоне Новог Бео­гра­да. Даља раз­ра­да ових про­сто­ра са вели­ким потен­ци­
ја­лом за изград­њу висо­ких обје­ка­та пред­ви­ђе­на је потвр­ђи­ва­њем кроз посеб­не поступ­ке
и јав­не кон­кур­се.17 Када је реч о зона­ма у који­ма је могу­ћа изград­ња обје­ка­та виси­не
пре­ко 50 m, током изра­де новог пла­на оба­ве­зно је спро­во­ђе­ње јав­ног урба­ни­стич­ко-
-архи­тек­тон­ског кон­кур­са у којем град­ска упра­ва мора да има актив­ну уло­гу у свим
фаза­ма. Изу­зев две лока­ци­је за ново­бе­о­град­ске бло­ко­ве 26 и 42, за које су реа­ли­зо­ва­ни
кон­кур­си, прак­са пока­зу­је да се кон­кур­си у овим слу­ча­је­ви­ма рет­ко орга­ни­зу­ју.
У погла­вљу које се одно­си на спро­во­ђе­ње Гене­рал­ног урба­ни­стич­ког пла­на дефи­ни­
са­ни су посеб­ни усло­ви спро­во­ђе­ња, који се при­ме­њу­ју за про­сто­ре с посеб­ним усло­ви­ма
зашти­те. За те лока­ци­је се, поред оба­ве­зне изра­де пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је, пре­по­
ру­чу­ју и посеб­ни инстру­мен­ти спро­во­ђе­ња, попут раз­ли­чи­тих екс­пер­ти­за, спе­ци­фич­них
ана­ли­за и сту­ди­ја, али и јав­них кон­кур­са у скла­ду с карак­те­ром кон­крет­ног про­бле­ма.
Пла­ном гене­рал­не регу­ла­ци­је Бео­гра­да дефи­ни­са­не су лока­ци­је за које је про­пи­
са­но оба­ве­зно рас­пи­си­ва­ње урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ских кон­кур­са. Због зна­ча­ја на
мапи гра­да, раз­вој­них потен­ци­ја­ла и ком­плек­сних при­род­них и урба­них усло­вље­но­сти,
на овом спи­ску нај­број­ни­ја су под­руч­ја која карак­те­ри­шу спо­ме­нич­ке и амби­јен­тал­не
вред­но­сти.18 Тако­ђе, дефи­ни­сан је тачан тре­ну­так рас­пи­си­ва­ња кон­кур­са који мора да
прет­хо­ди изра­ди пла­но­ва детаљ­не регу­ла­ци­је.

Типо­ло­ги­ја кон­кур­са

Важе­ћим Пра­вил­ни­ком о кон­кур­си­ма из 2015. годи­не дефи­ни­са­ни су начин и посту­

пак орга­ни­за­ци­је и рас­пи­си­ва­ња урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског кон­кур­са. Као пред­мет
урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског кон­кур­са наво­де се разно­род­не теме и урба­ни­стич­ки, архи­
тек­тон­ски, сао­бра­ћај­ни, еко­ном­ски, еко­ло­шки и дру­ги зада­ци.19 Сагле­да­ва­ју­ћи раз­ли­чи­
те нивое реша­ва­ња урба­ни­стич­ког и архи­тек­тон­ског про­бле­ма засеб­но, већ на самом
почет­ку може­мо поста­ви­ти пита­ње да ли је аде­кват­на регу­ла­тор­на дефи­ни­ци­ја урба­ни­
стич­ко-архи­тек­тон­ског кон­кур­са као једи­ног који се може рас­пи­са­ти у скла­ду с акту­ел­ним
закон­ским окви­ром. Да ли је бри­са­ње раз­ли­ка изме­ђу архи­тек­тон­ских и урба­ни­стич­ких
кон­кур­са ути­ца­ло на про­бле­ме у урба­ни­стич­кој прак­си у слу­ча­је­ви­ма импле­мен­ти­ра­ња
кон­курс­них реше­ња и даљег спро­во­ђе­ња урба­ни­стич­ких пла­но­ва?

364 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Пре­ма Кара-Пеши­ћу,20 урба­ни­стич­ке кон­кур­се би тре­ба­ло рас­пи­си­ва­ти због сагле­да­
ва­ња и дефи­ни­са­ња про­бле­ма, а архи­тек­тон­ске због тра­га­ња за кон­крет­ним реше­њи­ма
и реа­ли­за­ци­ја­ма. Нека­да­шња регу­ла­ти­ва и прак­са, а што је слу­чај и данас, није пра­ви­ла
суштин­ску раз­ли­ку изме­ђу ових про­бле­ма­ти­ка. Кара-Пешић наво­ди да основ­на раз­ли­ка
лежи у чиње­ни­ци да је сва­ки архи­тек­тон­ски про­блем про­ис­ти­цао из урба­ни­стич­ког, а да
раз­ли­ка у оби­му одно­сно обу­хва­ту пред­ста­вље­ног задат­ка мора ути­ца­ти и на раз­ли­ку
у саста­ву оце­њи­вач­ког суда и вре­ме­ну потреб­ном за изра­ду реше­ња. Урба­ни­зам као
пред­у­слов за архи­тек­ту­ру про­из­во­ди „урба­ни­стич­ки кон­курс којим се тра­га за одно­си­ма
међу дело­ви­ма који су пред­мет архи­тек­тон­ских кон­кур­са“21. Урба­ни­стич­ки про­блем се
посма­тра као пре­вас­ход­но дру­штве­ни, који се одно­си на већи број раз­ли­чи­тих струч­них
и инте­ре­сних гру­па, док је архи­тек­тон­ски про­блем усме­рен на струч­ну јав­ност.
Пра­вил­ни­ком о кон­кур­си­ма дефи­ни­са­не су раз­ли­чи­те врсте урба­ни­стич­ко-архи­
тек­тон­ских кон­кур­са. Пре­ма циљу орга­ни­зо­ва­ња, поде­ље­ни су на: анкет­ни кон­курс,
који се орга­ни­зу­је с циљем при­ку­пља­ња раз­ли­чи­тих иде­ја ради даљег пла­ни­ра­ња или
про­јек­то­ва­ња; и про­јект­ни кон­курс, који се рас­пи­су­је с циљем реа­ли­за­ци­је нај­че­шће
прво­на­гра­ђе­ног рада.22 Анкет­ни кон­курс се може орга­ни­зо­ва­ти и као увер­ти­ра у про­јек­
тант­ски, док реше­ње ода­бра­но спро­во­ђе­њем про­јек­тант­ског кон­кур­са „може слу­жи­ти
као основ за даљу раз­ра­ду план­ске и тех­нич­ке доку­мен­та­ци­је“. Да ли ова­ква постав­ка
импли­ци­ра могућ­ност орга­ни­зо­ва­ња про­јек­тант­ског кон­кур­са пре изра­де пла­на детаљ­
не регу­ла­ци­је, има­ју­ћи у виду ком­плек­сност изра­де пла­но­ва усло­вље­них сарад­њом
с раз­ли­чи­тим инте­ре­сним гру­па­ма и оба­ве­зним уче­сни­ци­ма у план­ској про­це­ду­ри?
Кара-Пешић раз­ма­тра диле­му да ли је кон­курс смо­тра реше­ња или начи­на мишље­ња.
Закљу­чу­је да тај рас­цеп, одно­сно дуал­но схва­та­ње кон­кур­са –што резул­ти­ра раз­ли­чи­
тим гру­па­ма кон­курс­них радо­ва (идеј­ним – као после­ди­ца анкет­ног кон­кур­са, и оним
који дају крај­њи исход и реше­ње након про­јек­тант­ског кон­кур­са), те ути­че на реа­ли­
за­ци­ју и конач­ну мате­ри­ја­ли­за­ци­ју, одно­сно изград­њу награ­ђе­ног кон­курс­ног рада.

Кон­курс за ново­бе­о­град­ски Блок 13

Урба­ни­за­ци­ја про­сто­ра ново­бе­о­град­ског Бло­ка 13 уско је пове­за­на с раз­во­

јем Новог Бео­гра­да, а наста­ја­ње првих обје­ка­та у овом делу гра­да резул­тат је рас­
пи­си­ва­ња јав­них кон­кур­са. Орга­ни­зо­ва­ње првог архи­тек­тон­ског кон­кур­са у Бео­гра­
ду након Дру­гог свет­ског рата, Општег јав­ног југо­сло­вен­ског кон­кур­са за идеј­на
реше­ња згра­да ЦК КПЈ и Пред­сед­ни­штва вла­де ФНРЈ 1946. годи­не, изне­дри­ло
је изград­њу Пала­те Феде­ра­ци­је 1961. годи­не. Поред реше­ња за ова два нај­зна­
чај­ни­ја адми­ни­стра­тив­на објек­та нове држа­ве, од уче­сни­ка у кон­кур­су оче­ки­ва­ло
се и дава­ње пред­ло­га и визи­ја урба­ни­стич­ког уре­ђе­ња новог дела гра­да. У пери­о­
ду ства­ра­ња нове струч­не прак­се и град­ских урба­ни­стич­ких слу­жби, инсти­ту­ци­
ја кон­кур­са доби­ја нову уло­гу. Кон­кур­си поста­ју поли­гон за доби­ја­ње реше­ња и
визи­ја новог гра­да, али исто­вре­ме­но допри­но­се и ства­ра­њу нове урба­ни­стич­ко-
-архи­тек­тон­ске прак­се анга­жо­ва­њем вели­ког бро­ја архи­те­ка­та како кроз дава­ње кон­
курс­них реше­ња тако и кроз уче­ство­ва­ње у раду жири­ја и струч­них коми­си­ја.23

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 365

Ј. Ђерић, М. Лало­ше­вић

Блок 13 у исто­ри­ји раз­во­ја Новог Бео­гра­да ника­да није био пред­мет детаљ­не план­
ске раз­ра­де, али је због сво­је цен­трал­не пози­ци­је прво­бит­но био урба­ни­стич­ки дефи­ни­
сан Пла­ном цен­трал­не зоне Новог Бео­гра­да из 1960. годи­не, а касни­је и Регу­ла­ци­о­ним
пла­ном за под­руч­је Општи­не Нови Бео­град 1962. годи­не. Пала­та Феде­ра­ци­је је дуго
била једи­ни обје­кат у пред­мет­ном бло­ку, све до 1961. годи­не, када је орга­ни­зо­ван Општи
југо­сло­вен­ски кон­курс за нову згра­ду Музе­ја рево­лу­ци­је. Прво­на­гра­ђе­но реше­ње Вјен­
це­сла­ва Рих­те­ра ника­да није у пот­пу­но­сти изве­де­но ни после број­них про­ме­на про­јек­та,
али је зато дошло до про­ме­не лока­ци­је. У Бло­ку 13 запо­че­та је изград­ња Музе­ја рево­
лу­ци­је, који је тре­ба­ло да буде отво­рен за јав­ност 1981. годи­не, али је на кра­ју изгра­ђен
само под­зем­ни део објек­та.
Архи­тек­тон­ски зна­чај Пала­те Саве­зног извр­шног већа, а данас Пала­та „Срби­ја“,
потвр­ђен је 2013. годи­не, када је овај обје­кат про­гла­шен за спо­ме­ник кул­ту­ре с пре­ци­зно
дефи­ни­са­ном зашти­ће­ном око­ли­ном која обу­хва­та ско­ро читав про­стор Бло­ка 13. Поред
неспор­них архи­тек­тон­ских ква­ли­те­та Пала­те, као пио­нир­ског при­ме­ра тотал дизај­на
у дома­ћем гра­ди­тељ­ству, као и естет­ских и визу­ел­них вред­но­сти, може­мо закљу­чи­ти
да је и сама инсти­ту­ци­ја рас­пи­си­ва­ња кон­кур­са допри­не­ла утвр­ђи­ва­њу спо­ме­нич­ких
вред­но­сти пред­мет­ног про­сто­ра. Наве­де­ном одлу­ком, место запо­че­те изград­ње Музе­
ја рево­лу­ци­је пре­по­зна­то је као лока­ци­ја за буду­ћу изград­њу у бло­ку, што је резул­тат
орга­ни­зо­ва­ног кон­кур­са. На тај начин прет­ход­не урба­ни­стич­ке и про­јек­тант­ске актив­
но­сти, без обзи­ра на одсу­ство про­стор­не реа­ли­за­ци­је кон­крет­ног објек­та, ути­ца­ле су
на афир­ма­ци­ју и при­зна­ње зна­ча­ја дело­ва­ња струч­не јав­но­сти у гра­ђе­њу кул­тур­ног и
спо­ме­нич­ког насле­ђа.
Детаљ­ној план­ској раз­ра­ди про­сто­ра при­сту­пи­ло се након пола века од изград­ње
Пала­те СИВ-а, доно­ше­њем Одлу­ке о изра­ди пла­на за Блок 13, 2015. годи­не.24 Након
оба­вље­не сарад­ње с над­ле­жним инсти­ту­ци­ја­ма и при­ба­вље­них реле­вант­них усло­ва,
изра­ду нацр­та пла­на зау­ста­ви­ло је рас­пи­си­ва­ње Анкет­ног, јед­но­сте­пе­ног урба­ни­сти-
ч­ко-архи­тек­тон­ског кон­кур­са за део Бло­ка 13 на Новом Бео­гра­ду, 2016. годи­не. Као циљ
рас­пи­си­ва­ња кон­кур­са, Закључ­ком гра­до­на­чел­ни­ка дефи­ни­са­но је „доби­ја­ње што ква­
ли­тет­ни­јег урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског реше­ња Бло­ка 13, којим ће се одре­ди­ти однос
нових обје­ка­та (пре све­га на теме­љи­ма Музе­ја рево­лу­ци­је) и пла­ни­ра­ног зеле­ни­ла у
одно­су на посто­је­ћи обје­кат Пала­те Саве­зног извр­шног већа, Дунав и посто­је­ће пар­ков­
ске повр­ши­не“25. Тако­ђе, назна­че­но је да ће доби­је­ни кон­курс­ни радо­ви бити основ за
дефи­ни­са­ње план­ског реше­ња дела Бло­ка 13.
Иако су у почет­ној фази изра­де нацр­та пла­на при­ба­вље­ни сви важни пода­ци реле­
вант­ни за пред­мет­ни про­стор, за потре­бе кон­кур­са при­ба­вље­ни су усло­ви три град­ске
инсти­ту­ци­је из обла­сти зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, зашти­те зеле­ни­ла и доме­на сао­бра­
ћа­ја, а који су у виду смер­ни­ца били састав­ни део доку­мен­та­ци­је кон­курс­ног рас­пи­са.26
Важно је напо­ме­ну­ти да је у пред­мет­ном бло­ку с аспек­та зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре
дефи­ни­са­на могу­ћа изград­ња само јед­ног објек­та и то на лока­ци­ји и у зони теме­ља
Музе­ја рево­лу­ци­је. Тако­ђе, усло­ви доби­је­ни сарад­њом с над­ле­жном слу­жбом зашти­те
у току изра­де нацр­та пла­на били су уса­гла­ше­ни са усло­ви­ма при­ба­вље­ним за потре­бе
кон­кур­са, засно­ва­ни на Одлу­ци о про­гла­ше­њу Пала­те СИВ за спо­ме­ник кул­ту­ре.27

366 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Ана­ли­зом Про­гра­ма кон­кур­са, може се уочи­ти сво­је­вр­сна рела­ти­ви­за­ци­ја наве­де­них
усло­ва и огра­ни­че­ња, веро­ват­но с иде­јом дава­ња веће кре­а­тив­не сло­бо­де при дефи­ни­са­
њу идеј­ног реше­ња. Од уче­сни­ка се изме­ђу оста­лог оче­ки­ва­ло урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­
ско реше­ње југо­и­сточ­ног дела Бло­ка 13 (у којем се нала­зе теме­љи Музе­ја рево­лу­ци­је) и
сло­бод­ни­је пози­ци­о­ни­ра­ње објек­та Бео­град­ске фил­хар­мо­ни­је.28 Тако­ђе, било је потреб­но
пре­и­спи­та­ти про­стор­но-про­грам­ске могућ­но­сти за реа­ли­за­ци­ју садр­жа­ја у севе­ро­за­пад­
ном делу бло­ка, чиме се оче­ки­ва­ло реше­ње с више нових обје­ка­та у пред­мет­ном бло­ку.
На кон­курс су при­сти­гла укуп­но 34 рада, а жири је доде­лио три награ­де и чети­ри
отку­па. Сви награ­ђе­ни радо­ви пред­ви­де­ли су изград­њу нових обје­ка­та у севе­ро­за­пад­ном
делу бло­ка, раз­ли­чи­тих садр­жа­ја, и раз­ли­чи­тих капа­ци­те­та. Како је састав­ни део рас­пи­са
кон­кур­са био дета­љан про­грам тра­же­ног објек­та кул­ту­ре који је код мно­гих ауто­ра про­
из­вео дожи­вљај о про­јек­тант­ском кон­кур­су, у фоку­су мно­гих уче­сни­ка било је дава­ње
реше­ња објек­та Бео­град­ске фил­хар­мо­ни­је, са ста­вља­њем у дру­ги план урба­ни­стич­ког
уре­ђе­ња чита­вог бло­ка. Има­ју­ћи у виду да је кон­курс орга­ни­зо­ван као анкет­ни и то
урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског типа, у Изве­шта­ју жири­ја апо­стро­фи­ра­но је да резул­тат
кон­кур­са није реа­ли­за­ци­ја прво­на­гра­ђе­ног реше­ња и раз­ра­да архи­тек­тон­ског про­јек­та
згра­де Бео­град­ске фил­хар­мо­ни­је.
Осно­ва за даљу план­ску раз­ра­ду и изра­ду нацр­та пла­на било је прво­на­гра­ђе­но реше­
ње и Изве­штај жири­ја, по којем је било каква дру­га изград­ња у Бло­ку, осим објек­та кул­ту­
ре, непри­хва­тљи­ва. На конач­но план­ско реше­ње и начин импле­мен­та­ци­је прво­на­гра­ђе­ног
кон­кур­са рада ути­ца­ли су усло­ви инсти­ту­ци­ја реле­вант­них за пред­мет­ни про­стор, као и
одлу­ке Коми­си­је за пла­но­ве Скуп­шти­не гра­да Бео­гра­да током струч­не кон­тро­ле нацр­та
пла­на.29 Одлу­ка глав­ног урба­ни­сте и град­ских чел­ни­ка о при­хва­та­њу реше­ња за уре­ђе­ње
пар­ка изме­ђу хоте­ла „Југо­сла­ви­ја“ и Бран­ко­вог моста, а на осно­ву Стра­те­ги­је за парк
при­ја­тељ­ства30, тако­ђе је ути­ца­ла и на даљу изра­ду план­ског реше­ња за Блок 13. Има­ју­ћи
у виду да је овим реше­њем на про­сто­ру Бло­ка 13, изме­ђу Пала­те „Срби­ја“ и Бло­ка 12,
лоци­ран обје­кат При­род­њач­ког музе­ја, ова иде­ја пре­и­спи­та­на је кроз сарад­њу с неко­
ли­ко реле­вант­них инсти­ту­ци­ја.31 Реше­ње је одба­че­но као непри­хва­тљи­во, првен­стве­но с
аспек­та зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре и без­бед­но­сти и функ­ци­о­ни­са­ња Пала­те „Срби­ја“.
Ско­ро три годи­не након почет­ка изра­де, план је усво­јен кра­јем 2018. годи­не. Као
резул­тат при­хва­та­ња при­мед­бе током јав­ног уви­да, доби­ја­ње конач­ног реше­ња пла­
ни­ра­ног ком­плек­са и објек­та кон­церт­не дво­ра­не дефи­ни­са­но је кроз оба­ве­зни корак
рас­пи­си­ва­ња новог међу­на­род­ног кон­кур­са.
С аспек­та зашти­те спо­ме­нич­ког насле­ђа, може­мо уочи­ти пошто­ва­ње мера и усло­ва
Заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да у сва­кој фази изра­де ово­га пла­на,
што је завр­ши­ло њихо­вом конач­ном импле­мен­та­ци­јом кроз дефи­ни­са­на пра­ви­ла уре­ђе­
ња и гра­ђе­ња за пред­мет­ни про­стор. У скла­ду с Пла­ном гене­рал­не регу­ла­ци­је Бео­гра­да,
конач­ним план­ским реше­њем фор­ми­ра­не су нове јав­не гра­ђе­вин­ске пар­це­ле у обу­хва­ту
зашти­ће­не око­ли­не спо­ме­ни­ка кул­ту­ре.32 Усва­ја­ње таквог план­ског реше­ња може, и
тре­ба­ло би да, импли­ци­ра пре­и­спи­ти­ва­ње одлу­ке о про­гла­ше­њу спо­ме­ни­ка кул­ту­ре,
наро­чи­то у делу који се одно­си на про­стор­ни обу­хват и корек­ци­ју попи­са ката­стар­ских
пар­це­ла на које се одно­се мере зашти­те.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 367

Ј. Ђерић, М. Лало­ше­вић

Сли­ка 1. Шемат­ски при­каз изра­де Пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је за Блок 13 у Новом Бео­гра­ду

Кон­кур­си у окви­ру зашти­ће­не цели­не Косан­чи­ћев венац

Про­стор­на кул­тур­но-исто­риј­ска цели­на Косан­чи­ћев венац, исто­риј­ска урба­на цели­

на у Бео­гра­ду, про­гла­ше­на је 1971. годи­не за кул­тур­но добро, као под­руч­је нај­ста­ри­јег
ком­пакт­ног срп­ског насе­ља у варо­ши Бео­град, као први раз­ви­је­ни управ­ни, кул­тур­ни,
духов­ни и еко­ном­ски цен­тар у обно­вље­ној срп­ској држа­ви и као део савре­ме­ног Бео­
гра­да с осо­бе­ним амби­јен­тал­ним и ликов­ним ква­ли­те­ти­ма.33 Про­стор­на кул­тур­но-исто­
риј­ска цели­на тако­ђе се нала­зи у окви­ру кул­тур­ног добра34 Архе­о­ло­шког нала­зи­шта
Антич­ки Син­ги­ду­нум, и Бео­град­ске твр­ђа­ве, кул­тур­ног добра од изу­зет­ног зна­ча­ја35.
Сег­мент посве­ће­не бри­ге о ова­ко дели­кат­ном и бога­том насле­ђу огле­да се у
одред­ни­ца­ма спро­во­ђе­ња план­ских доку­ме­на­та у који­ма се, кроз све нивое план­ске
раз­ра­де, про­пи­су­ју посеб­ни еле­мен­ти спро­во­ђе­ња – оба­ве­зна изра­да урба­ни­стич­ко-
-архи­тек­тон­ских кон­кур­са за зашти­ће­но под­руч­је Косан­чи­ће­вог вен­ца или њего­ве
одре­ђе­не дело­ве.
Пре­по­зна­ва­ње оба­ве­зне изра­де урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског кон­кур­са може се
првен­стве­но веза­ти за Гене­рал­ни план Бео­гра­да 202136 (ГП Бео­гра­да 2021) који дефи­ни­
ше да је Косан­чи­ћев венац један од нај­зна­чај­ни­јих и нај­о­се­тљи­ви­јих урба­них скло­по­ва
Бео­гра­да. Пре­ма ГП Бео­гра­да 2021, Косан­чи­ћев венац се нала­зи у окви­ру под­руч­ја пред­
ви­ђе­ног за пла­но­ве детаљ­ни­је раз­ра­де, а тако­ђе и под­руч­ја за изра­ду кон­кур­са и јав­не
струч­не про­ве­ре. За зашти­ће­ни про­стор Косан­чи­ће­вог вен­ца план­ски је дефи­ни­са­на оба­
ве­за у спро­во­ђе­њу: потреб­на је орга­ни­за­ци­ја јав­них архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ких кон­
кур­са за поје­ди­нач­не објек­те с јав­ном наме­ном, а за објек­те поје­ди­нач­них инве­сти­то­ра
кон­кур­са по пози­ву (или мешо­ви­тих, одно­сно јав­них кон­кур­са), са 3–5 позва­них уче­сни­ка.
Под­руч­је про­стор­не кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не Косан­чи­ћев венац детаљ­но је раз­ра­
ђе­но Пла­ном детаљ­не регу­ла­ци­је про­стор­не цели­не Косан­чи­ћев венац из 2007. годи­не37
(ПДР). План детаљ­не регу­ла­ци­је дефи­ни­ше да је „због зна­ча­ја и сте­пе­на зашти­ће­но­
сти под­руч­ја Косан­чи­ће­вог вен­ца, за све пла­ни­ра­не интер­вен­ци­је на тери­то­ри­ји пла­на,
нео­п­ход­на сарад­ња са Заво­дом за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Бео­гра­да“, док су у делу

368 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

спро­во­ђе­ња издво­је­не лока­ци­је које се раз­ра­ђу­ју кон­кур­сом. План пра­ви раз­ли­ку у нивоу
кон­кур­са, дефи­ни­шу­ћи лока­ци­је јав­не наме­не које се раз­ра­ђу­ју: (1) међу­на­род­ним архи­
тек­тон­ским кон­кур­сом; (2) јав­ним архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ким кон­кур­сом и (3) архи­тек­
тон­ским кон­кур­сом. Про­пи­си­ва­њем оба­ве­зног спро­во­ђе­ња ПДР-а кроз изра­ду кон­кур­са
успо­ста­вље­на је веза са ГП Бео­гра­да 2021, као пла­ном вишег реда.
Овај план­ски доку­мент дожи­вео је три изме­не и допу­не (201238, 2014.39 и 2017.40
годи­не), а на осно­ву Одлу­ке из 2018. годи­не, у про­це­ду­ри је Изме­на и допу­на пла­на
детаљ­не регу­ла­ци­је про­стор­не цели­не Косан­чи­ћев венац за део бло­ка изме­ђу ули­ца:
Кара­ђор­ђе­ва, Вели­ке сте­пе­ни­це и Косан­чи­ћев венац, Град­ска општи­на Ста­ри град41.
Изра­ди акту­ел­них изме­на ПДР прет­хо­дио је Јав­ни, отво­ре­ни, ано­ним­ни урба­ни­
стич­ко-архи­тек­тон­ски кон­курс за изра­ду идеј­ног реше­ња за изград­њу објек­та Град­ске
гале­ри­је на Косан­чи­ће­вом вен­цу у Бео­гра­ду. Тип кон­кур­са за Гале­ри­ју био је: пре­ма пра­ву
на уче­ство­ва­ње – отво­ре­ни; пре­ма циљу – про­јект­ни; пре­ма сте­пе­ну спро­во­ђе­ња – јед­но­
сте­пе­ни; пре­ма начи­ну и пре­да­ји рада – ано­ним­ни. Циљ је био доби­ја­ње нај­ква­ли­тет­ни­јег
идеј­ног реше­ња за изград­њу новог гале­риј­ског про­сто­ра, који тре­ба да обез­бе­ди усло­ве
за аде­кват­ну пре­зен­та­ци­ју дела (савре­ме­не) умет­но­сти и архи­тек­ту­ре, с одго­ва­ра­ју­ћим
висо­ким тех­нич­ким стан­дар­ди­ма, као и висо­ким стан­дар­ди­ма без­бед­но­сти и у скла­ду с
важе­ћим зако­ни­ма, про­пи­си­ма и нор­ма­ти­ви­ма за ову врсту објек­та.
Кон­курс за доби­ја­ње идеј­ног реше­ња за изград­њу објек­та Град­ске гале­ри­је на
Косан­чи­ће­вом вен­цу рас­пи­сан је 2016. годи­не. У сагла­сју с план­ским одред­ни­ца­ма ПГР
Бео­гра­да,42 оба­ве­зан услов за реа­ли­за­ци­ју овог објек­та било је спр­о­во­ђе­ње архи­тек­
тон­ско-урба­ни­стич­ког кон­кур­са. При­сти­гло је 46 валид­них радо­ва, доде­ље­не су: прва и
тре­ћа награ­да те чети­ри отку­па. Жири је у обра­зло­же­њу навео: „Узи­ма­ју­ћи у обзир изу­
зе­тан ква­ли­тет прво­на­гра­ђе­ног реше­ња и чиње­ни­цу да Дру­га награ­да није доде­ље­на,
пре­по­ру­чу­је се даља реа­ли­за­ци­ја прво­на­гра­ђе­ног рада.“43
Усло­ви зашти­те посто­је­ћег насле­ђа дефи­ни­са­ни су у кон­курс­ној доку­мен­та­ци­ји кроз
мере тех­нич­ке зашти­те Заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, ста­тус
и вало­ри­за­ци­ју Косан­чи­ће­вог вен­ца, као и доку­мен­та­ци­ју о лагу­ми­ма, који су спе­ци­фи-
ч­ност и јед­на од карак­те­ри­сти­ка про­сто­ра.
Годи­ну дана након спро­ве­де­ног кон­кур­са за Град­ску гале­ри­ју, децем­бра 2017. годи­не,
Секре­та­ри­јат за кул­ту­ру гра­да Бео­гра­да инве­сти­рао је изра­ду Урба­ни­стич­ког про­јек­та за
Гале­ри­ју.44 Идеј­но реше­ње доби­је­но путем архи­тек­тон­ског кон­кур­са импле­мен­ти­ра­но је
у УП који је вери­фи­ко­ва­ла Коми­си­ја за пла­но­ве гра­да Бео­гра­да, чиме је вери­фи­ко­ван
и акти­ван однос пре­ма гра­ди­тељ­ском насле­ђу.
Акту­ел­ним изме­на­ма и допу­на­ма ПДР-а Косан­чи­ће­вог вен­ца,45 поред дру­гих тема,
обу­хва­ће­на је цели­на Град­ске гале­ри­је, про­стор за који је основ­ним пла­ном дефи­ни­са­
но рас­пи­си­ва­ње међу­на­род­ног архи­тек­тон­ског кон­кур­са (јав­на наме­на – кул­ту­ра), као и
лока­ци­ја на којој се нека­да нала­зи­ла Ђумру­ка­на.
Циљ изра­де Изме­на и допу­на ПДР-а је, како је наве­де­но Одлу­ком о изра­ди, пре­и­
спи­ти­ва­ње план­ских реше­ња ПДР-а из 2007. годи­не, у скла­ду са ПГР-ом Бео­гра­да, уз
пошто­ва­ње усло­ва и мера зашти­те и спо­ме­нич­ког ста­ту­са под­руч­ја. Изме­ђу оста­лих, у
кон­тек­сту теме овог рада, као један од циље­ва вери­фи­ко­ва­ног нацр­та Пла­на46 дефи­ни­са­но

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 369

Ј. Ђерић, М. Лало­ше­вић

је и ства­ра­ње осно­ва за реа­ли­за­ци­ју обје­ка­та јав­не наме­не у обла­сти кул­ту­ре, чија ће се

детаљ­на реше­ња доби­ти након рас­пи­си­ва­ња урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског кон­кур­са на
осно­ву пра­ви­ла уре­ђе­ња и гра­ђе­ња про­пи­са­них пла­ном.
За поје­ди­не про­сто­ре про­пи­са­на је оба­ве­зна изра­да: урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ских
кон­кур­са за све јав­не наме­не (изу­зев град­ске гале­ри­је чије се реше­ње импле­мен­ти­ра у
план); урба­ни­стич­ких про­је­ка­та; и оба­ве­зна вери­фи­ка­ци­ја идеј­них реше­ња на Коми­си­ји
за пла­но­ве Скуп­шти­не гра­да Бео­гра­да за поје­ди­не лока­ци­је. Свим наве­де­ним начи­ни­ма
спро­во­ђе­ња пла­на наста­вља се бри­га о јав­ном про­сто­ру, а додат­не струч­не про­ве­ре раз­
ли­чи­тих врста омо­гу­ћа­ва­ју наста­вак у кон­тро­ли и пра­ће­њу тран­сфор­ма­ци­је зашти­ће­них
про­сто­ра коју би оба­вља­ле над­ле­жне слу­жбе зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре.
Time­li­ne рас­пи­си­ва­ња кон­кур­са за део под­руч­ја наста­вља се авгу­ста 2019. годи­не,
када је Ансамбл народ­них ига­ра и песа­ма Срби­је „Коло“, у сарад­њи са Дру­штвом архи­те­
ка­та Бео­гра­да, рас­пи­сао Јав­ни отво­ре­ни ано­ним­ни јед­но­сте­пе­ни архи­тек­тон­ски кон­курс
за идеј­но реше­ње нове згра­де Ансам­бла народ­них ига­ра и песа­ма Срби­је ’Коло’. Повод за
рас­пи­си­ва­ње кон­кур­са била је потре­ба ове уста­но­ве кул­ту­ре да обез­бе­ди намен­ски про­
стор који тре­ба да задо­во­љи акту­ел­не и потре­бе буду­ћег раз­во­ја ове инсти­ту­ци­је. Пред­мет
кон­кур­са било је, при­мар­но, архи­тек­тон­ско-урба­ни­стич­ко реше­ње нове згра­де Ансам­бла
„Коло“ са фоку­сом на лока­ци­ју ста­ре Ђумру­ка­не. Усло­ве слу­жбе зашти­те за нека­да­шњи
обје­кат Ђумру­ка­не у овом кон­кур­су уче­сни­ци су сло­бод­но интер­пре­ти­ра­ли, има­ју­ћи у виду
да усло­ви и мере слу­жбе зашти­те нису били састав­ни део доку­мен­та­ци­је рас­пи­са. Тако­ђе,
про­гра­мом кон­кур­са је дефи­ни­са­но да је у току изра­да план­ског доку­мен­та и да кон­курс
пред­ста­вља „свр­сис­ход­ну и добро­до­шлу про­ве­ру пре усва­ја­ња пла­на“47. У одно­су пре­ма
нека­да­шњем објек­ту Ђумру­ка­не, Про­гра­мом кон­кур­са је дефи­ни­са­но да овај обје­кат пред­
ста­вља „семан­тич­ко пола­зи­ште интер­вен­ци­је у про­сто­ру чију је реми­ни­сцен­ци­ју потреб­но
угра­ди­ти у пред­ло­же­но реше­ње на пре­по­зна­тљив и афир­ма­ти­ван начин“48. То је резул­
ти­ра­ло да само један од при­спе­лих 17 радо­ва као део реше­ња ува­жа­ва усло­ве зашти­те
и пла­ни­ра рекон­струк­ци­ју објек­та Ђумру­ка­не (обно­ва нека­да­шњег објек­та на поме­ре­ној
регу­ла­ци­ји у Кара­ђор­ђе­вој 13). Насу­прот томе, усло­ви­ма Заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка
кул­ту­ре, при­ба­вље­ним у току изра­де нацр­та пла­на, дефи­ни­са­но је да је „потреб­но у пот­пу­
но­сти обно­ви­ти/рекон­стру­и­са­ти обје­кат Ђумру­ка­не пре­ма рас­по­ло­жи­вој доку­мен­та­ци­ји“49.

Закљу­чак

При­ме­на јав­них кон­кур­са као инстру­мен­та за спро­во­ђе­ње при­сут­на је у свим стра­те­

ги­ја­ма и урба­ни­стич­ких пла­но­ви­ма вишег реда. Пла­ном гене­рал­не регу­ла­ци­је Бео­гра­да
дефи­ни­са­не су лока­ци­је за спро­во­ђе­ње путем јав­них кон­кур­са, али без пре­ци­зи­ра­ња
њихо­ве врсте (анкет­ни или про­јект­ни).
Ана­ли­зом план­ске доку­мен­та­ци­је за цели­ну Косан­чи­ће­вог вен­ца уоча­ва се да су
пла­но­ви свих нивоа раз­ра­де рађе­ни у бли­ској сарад­њи с над­ле­жним слу­жба­ма зашти­те
спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, уз пошто­ва­ње свих усло­ва из ове обла­сти. Удео Косан­чи­ће­вог вен­ца
у сли­ци гра­да пажљи­во је пла­ни­ран кроз струч­ну про­ве­ру, кроз посеб­не инстру­мен­те
спро­во­ђе­ња – урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ске кон­кур­се.

370 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Кон­курс за Град­ску гале­ри­ју при­мер је добре коор­ди­на­ци­је и сарад­ње свих уче­сни­ка
у про­це­су – пла­не­ра и зашти­та­ра, као и инсти­ту­ци­ја над­ле­жних за спро­во­ђе­ње кон­кур­са,
кроз све фазе. На при­ме­ру кон­кур­са за Блок 13 зане­ма­ри­ва­ње усло­ва слу­жбе зашти­те спо­
ме­ни­ка кул­ту­ре било је при­сут­но у два навра­та. Кон­курс­ним про­гра­мом било је дозво­ље­но
пред­ло­жи­ти реше­ње супрот­но усло­ви­ма слу­жбе зашти­те, што је изне­дри­ло вели­ки број
радо­ва који су пред­ви­ђа­ли изград­њу која усло­ви­ма није била дозво­ље­на. Као после­ди­ца,
током струч­не кон­тро­ле нацр­та пла­на, додат­ном сарад­њом са Заво­дом за зашти­ту спо­ме­
ни­ка кул­ту­ре поно­во је пре­и­спи­та­на могућ­ност изград­ње супрот­но њихо­вим ини­ци­јал­ним
усло­ви­ма. Иако је конач­но план­ско реше­ње има­ло пози­тив­но мишље­ње над­ле­жног заво­
да, на овом при­ме­ру сагле­да­ва се ути­цај рас­пи­си­ва­ња кон­кур­са на даљи ток и дина­ми­ку
изра­де пла­на. Може се поста­ви­ти и пита­ње, на који начин и у којој мери кон­курс­на реше­ња
могу бити основ за план, уко­ли­ко су у том почет­ном кора­ку рела­ти­ви­зо­ва­ни усло­ви слу­жбе
зашти­те спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, а који се закон­ски мора­ју пошто­ва­ти у план­ској про­це­ду­ри?
У сту­ди­ји слу­ча­ја кон­кур­са за ансамбл „Коло“, уоча­ва се да изу­зи­ма­њем усло­ва
зашти­те у про­гра­му кон­кур­са нису пред­ста­вље­на реал­на огра­ни­че­ња у виду јасних усло­
ва и мера зашти­те исто­риј­ског насле­ђа на кон­крет­ној лока­ци­ји. Дефи­ни­са­њем ста­ва
да „нека­да­шњи обје­кат Ђумру­ка­не пред­ста­вља семан­тич­ко пола­зи­ште интер­вен­ци­је
у про­сто­ру чију је реми­ни­сцен­ци­ју потреб­но угра­ди­ти у пред­ло­же­но реше­ње“50, уме­сто
екс­пли­цит­ног зах­те­ва­ња пот­пу­не обно­ве/рекон­струк­ци­је објек­та Ђумру­ка­не51, може се
поста­ви­ти неко­ли­ко пита­ња. Да ли се раз­ли­чи­тим усло­вља­ва­њем рекон­струк­ци­је објек­
та зна­чај­ног за слу­жбу зашти­те (кон­курс – обје­кат се може интер­пре­ти­ра­ти, насу­прот
урба­ни­стич­ког пла­на где се обје­кат мора рекон­стру­и­са­ти), обе­сми­шља­ва рас­пи­си­ва­ње
кон­кур­са и деза­ву­и­ше струч­на јав­ност? Да ли такав при­ступ импли­ци­ра немо­гућ­ност
импле­мен­та­ци­је награ­ђе­ног реше­ња које, као такво, не може бити основ за даљу план­
ску раз­ра­ду? Да ли се пре­зен­то­ва­њем два­ју раз­ли­чи­тих реше­ња за јед­ну лока­ци­ју, план­
ског и кон­курс­ног, јав­но­сти пред­ста­вља лажна сли­ка о раз­во­ју гра­да?
Кона­чан закљу­чак до којег се може доћи јесте да је за под­руч­ја од посеб­ног зна­ча­ја,
про­стор­не кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не и дру­ге зашти­ће­не про­сто­ре – нео­п­ход­но да у рас­
пи­си­ма кон­кур­са буду дате пре­ци­зне одред­ни­це уче­сни­ци­ма кон­кур­са о усло­ви­ма слу­жбе
зашти­те насле­ђа и њихо­вој интер­пре­та­ци­ји. Инте­р­ди­сци­пли­нар­на сарад­ња је зах­тев који
се, у свим фаза­ма и на свим ниво­им ­ а, мора спро­во­ди­ти дослед­но, пажљи­во и коор­ди­ни­са­
но, а у циљу изна­ла­же­ња нај­бо­љих пла­нер­ских и про­јект­них реше­ња за осе­тљи­ве град­ске
про­сто­ре зна­чај­них кул­тур­но-исто­риј­ских, спо­ме­нич­ких и урба­них вред­но­сти.

Напо­ме­не

1 Зеко­вић, С., Вујо­ше­вић, М. Ути­цај кон­тек­сту­ал­ног окви­ра на поли­ти­ку гра­ђе­вин­ског земљи­шта и урба­ног
раз­во­ја Бео­гра­да, у: Гли­го­ри­је­вић, Ж., Гра­о­вац, А. (ур.), 70 годи­на Урба­ни­стич­ког заво­да Бео­гра­да : књи­га
IV : Есе­ји, Урба­ни­стич­ки завод Бео­гра­да, Бео­град, 2018, 85.
2 Har­vey, D. From Mana­ge­ri­a­lism to Entre­pre­ne­u­ri­a­lism : The Tran­sfor­ma­tion in urban gover­nan­ce in late capi­ta­
lism, Geo­gra­fi­ska Anna­ler, 1989, 71(1), 3–17.
3 На осно­ву пода­та­ка са интер­нет стра­ни­це Дру­штва архи­те­ка­та Бео­гра­да (http://www.dab.rs/kon­kur­si)
[5. 2. 2021]

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 371

Ј. Ђерић, М. Лало­ше­вић

4 Кара-Пешић, Ж. Плов иде­ја од изво­ра до ушћа : О прак­си кон­кур­са из обла­сти уре­ђе­ња про­сто­ра, Изград­
ња, 1977, бр. 12, 29–41.
5 Шишо­вић, Г. Архи­тек­тон­ска кон­курс­на прак­са и пита­ње ауто­но­ми­је архи­тек­ту­ре, док­тор­ска дисер­та­ци­ја,
Архи­тек­тон­ски факул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, 2016, 21–22.
6 Откад је усво­јен Закон о пла­ни­ра­њу и изград­њи 2009. годи­не, фор­му­ла­ци­ја кон­кур­са није мења­на кроз
накнад­них 13 изме­на овог зако­на. Закон о пла­ни­ра­њу и изград­њи, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр.
72/2009, 81/2009 – испр., 64/2010 – Одлу­ка УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – Одлу­ка УС, 50/2013 – Одлу­ка
УС, 98/2013 – Одлу­ка УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – др. закон и 9/2020, чл. 64 и 68а.
7 Исто, 5.
8 Закон о кул­тур­ним добри­ма, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 71/94, 52/2011 – др. закон и 06/2020
– др. закон, чл. 107.
9 Дими­три­је­вић-Мар­ко­вић, С. Аспек­ти зашти­те урба­ног и архи­тек­тон­ског насле­ђа у кон­тек­сту урба­ни­стич­ког
пла­ни­ра­ња, Насле­ђе, 2009, X, 255–276.
10 Исто, 8, члан 99.
11 Исто, 6.
12 Пра­вил­ник о начи­ну и поступ­ку за рас­пи­си­ва­ње и спро­во­ђе­ње урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског кон­кур­са,
Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 31/2015, члан 38.
13 Исто, 12, члан 38. Садр­жај кон­курс­ног задат­ка обу­хва­та извод из раз­ли­чи­тих сту­ди­ја и тех­нич­ке доку­мен­та­
ци­је који садр­же могућ­но­сти и огра­ни­че­ња про­ис­те­кла изме­ђу оста­лог и из обла­сти зашти­те непо­крет­них
доба­ра (члан 38, став 3), одно­сно дру­ге усло­ве и под­ло­ге од зна­ча­ја за тему кон­кур­са (члан 38, став 10).
14 Стра­те­ги­ја раз­во­ја гра­да Бео­гра­да, Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, бр. 47/2017. У окви­ру стра­те­шког циља
који се одно­си на урба­ни раз­вој Бео­гра­да, дефи­ни­са­ни су урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ски кон­кур­си чијим
рас­пи­си­ва­њем ће се доћи до нај­ква­ли­тет­ни­јих иде­ја за сле­де­ће лока­ци­је: шире под­руч­је Хипо­дро­ма, део
Маки­шког поља и под­руч­је Ада Хује. Током изра­де Стра­те­ги­је, кон­курс за део Бло­ка 13 у Новом Бео­гра­ду
већ је био реа­ли­зо­ван, тако да је уре­ђе­ње овог про­сто­ра пред­ви­ђе­но изра­дом Пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је.
15 Исто, 14, 21.
16 Гене­рал­ни урба­ни­стич­ки план Бео­гра­да, Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, бр. 11/2016.
17 Исто, 16.
18 План гене­рал­не регу­ла­ци­је гра­ђе­вин­ског под­руч­ја седи­шта једи­ни­це локал­не само­у­пра­ве – Град Бео­
град (цели­не I–XIX), Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, бр. 20/16, 97/16, 69/17 и 97/17). Овим пла­ном
дефи­ни­са­на је изра­да урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ских кон­кур­са за пет град­ских про­стор­них цели­на са
спо­ме­нич­ким вред­но­сти­ма раз­ли­чи­тог нивоа зашти­те: ком­плекс Сав­ског амфи­те­а­тра на Новом Бео­
гра­ду, ком­плекс Пар­ка при­ја­тељ­ства, ком­плекс Ста­рог сај­ми­шта, под­руч­је Косан­чи­ће­вог вен­ца и Бетон
хале и Тера­зиј­ска тера­са.
19 Исто, 12, члан 3.
20 Исто, 4.
21 Исто, 4, 35.
22 Исто, 12, чл. 17 и 18.
23 Бла­го­је­вић Љ. Нови Бео­град: оспо­ре­ни модер­ни­зам, Завод за уџбе­ни­ке и настав­на сред­ства, Бео­град, 2007.
24 Одлу­ка о изра­ди пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је Бло­ка 13, град­ска општи­на Нови Бео­град, Слу­жбе­ни лист
гра­да Бео­гра­да, бр. 30/15.
25 Закљу­чак гра­до­на­чел­ни­ка Гра­да Бео­гра­да о рас­пи­си­ва­њу кон­кур­са за део Бло­ка 13, бр. 350-8833/15-Г,
2015.
26 Кон­курс­на доку­мен­та­ци­ја за урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ски кон­курс за део Бло­ка 13 на Новом Бео­гра­ду, 2016.
27 Одлу­ка о утвр­ђи­ва­њу Пала­те Саве­зног извр­шног већа у Новом Бео­гра­ду за спо­ме­ник кул­ту­ре, Слу­жбе­ни
гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 72/2013.
28 Про­грам за отво­ре­ни, анкет­ни, јед­но­сте­пе­ни, ано­ним­ни урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ски кон­курс за део Бло­ка
13 на Новом Бео­гра­ду, Дирек­ци­ја за гра­ђе­вин­ско земљи­ште и изград­њу Бео­гра­да у сарад­њи са Удру­же­
њем архи­те­ка­та Срби­је, 2016.

372 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

29 План детаљ­не регу­ла­ци­је Бло­ка 13, град­ска општи­на Нови Бео­град, Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, бр.
51/2018.
30 Jan Gehl Archi­tects, Usce Park Stra­tegy, 2017, у: Доку­мен­та­ци­ја ’Пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је Бло­ка 13’, Слу­
жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, бр. 51/2018.
31 Исто, 29. Као нај­зна­чај­ни­је инсти­ту­ци­је за ову тему издво­је­не јесу Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре
гра­да Бео­гра­да, Упра­ва за зајед­нич­ке посло­ве репу­блич­ких орга­на и Мини­стар­ство уну­тра­шњих посло­ва.
32 Исто, 18. ПГР Бео­гра­да био је план­ски основ за изра­ду ово­га пла­на. Овим пла­ном дефи­ни­са­но је да „Пар­
це­ла­ци­ја и пре­пар­це­ла­ци­ја није дозво­ље­на на ката­стар­ским пар­це­ла­ма на који­ма се нала­зе јав­ни објек­ти
који су спо­ме­ни­ци кул­ту­ре и лега­ти, осим у слу­ча­ју када се то дефи­ни­ше пла­ном детаљ­не регу­ла­ци­је“.
33 Реше­ње Заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, бр. 490/1 од 24. 5. 1971. годи­не.
34 Реше­ње Заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, бр. 176/8 од 30. 6. 1964. годи­не.
35 Одлукa Оде­ље­ња за зашти­ту и науч­но про­у­ча­ва­ње спо­ме­ни­ка кул­ту­ре при Умет­нич­ком музе­ју, бр. 1108
од 2. 12. 1946.; Реше­ње Заво­да бр. 290/4 од 31. 5. 1965; Кул­тур­но добро од изу­зет­ног зна­ча­ја, Одлу­ка
– Слу­жбе­ни гла­сник СРС, бр. 14/79.
36 Гене­рал­ни план Бео­гра­да 2021, Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, бр. 27/2003, 25/2005, 34/2007, 63/2009
и 70/2014.
37 План детаљ­не регу­ла­ци­је про­стор­не цели­не Косан­чи­ћев венац, Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, бр. 37/2007.
38 Изме­на и допу­на Пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је про­стор­не цели­не Косан­чи­ћев венац, блок изме­ђу ули­ца:
Кара­ђор­ђе­ве, Пари­ске и ули­це Вели­ке сте­пе­ни­це, град­ска општи­на Ста­ри град, Слу­жбе­ни лист гра­да
Бео­гра­да, бр. 52/2012.
39 Изме­на и допу­на Пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је про­стор­не цели­не Косан­чи­ћев венац, блок изме­ђу ули­ца:
Кра­ља Петра I, Косан­чи­ћев венац и Кне­за Симе Мар­ко­ви­ћа, град­ска општи­на Ста­ри град, Слу­жбе­ни лист
гра­да Бео­гра­да, бр. 9/2014.
40 Изме­на и допу­на Пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је про­стор­не цели­не Косан­чи­ћев венац, град­ска општи­на Ста­ри
град, Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да: бр. 69/2017.
41 Одлу­ка о изра­ди Изме­на и допу­на Пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је про­стор­не цели­не Косан­чи­ћев венац за део
бло­ка изме­ђу ули­ца: Кара­ђор­ђе­ва, Вели­ке сте­пе­ни­це и Косан­чи­ћев венац, град­ска општи­на Ста­ри град,
Слу­жбе­ни лист гра­да Бео­гра­да, бр. 67/2018
42 Исто, 16.
43 Изве­штај жири­ја, у: Ката­лог за кон­курс за изра­ду идеј­ног реше­ња за изград­њу Град­ске гале­ри­је на Косан­
чи­ће­вом вен­цу у Бео­гра­ду, Аген­ци­ја за инве­сти­ци­је и ста­но­ва­ње у сарад­њи са Секре­та­ри­ја­том за кул­ту­ру
и Заво­дом за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Дру­штво архи­те­ка­та Бео­гра­да, 2017.
44 Урба­ни­стич­ки про­је­кат за изград­њу ком­плек­са Град­ске гале­ри­је на Косан­чи­ће­вом вен­цу на к. п. 1950/1,
1950/2 и 1950/3 КО Ста­ри град, Општи­на Ста­ри Град (Обра­ђи­вач ЦЕП – Цен­тар за пла­ни­ра­ње урба­ног раз­во­ја).
45 Исто, 38.
46 Ела­бо­рат нацр­та Изме­на и допу­на Пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је про­стор­не цели­не Косан­чи­ћев венац за део
бло­ка изме­ђу ули­ца: Кара­ђор­ђе­ва, Вели­ке сте­пе­ни­це и Косан­чи­ћев венац, Град­ска општи­на Ста­ри град,
изло­жен на јав­ном уви­ду, 2020.
47 Про­грам за јав­ни отво­ре­ни јед­но­сте­пе­ни ано­ним­ни архи­тек­тон­ски кон­курс за идеј­но реше­ње нове згра­де
Ансам­бла народ­них ига­ра и песа­ма Срби­је „Коло“, Ансамбл народ­них ига­ра и песа­ма „Коло“ у сарад­њи
са Дру­штвом архи­те­ка­та Бео­гра­да, 2019, 4.
48 Исто, 46, 37.
49 Елаборат нацрта Измена и допуна Плана детаљне регулације просторне целине Косанчићев венац за део
блока између улица: Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац, Градска општина Стари град
изложен на јавном увиду, Услови чувања, одржавања и коришћења културних добара и добара која ужи-
вају претходну заштиту и утврђене мере заштите Завода за заштиту споменика културе града Београда,
бр. Р 4147/18 од 15.01.2019. године, 19.
50 Исто, 47, 37.
51 Исто, 49, Посеб­не мере зашти­те за обје­кат Ђумру­ка­не.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 373

 711.4(497.113)
725.94/.96.025(497.113)

Др Дар­ко Полић, дипл. инж. арх.

ЈП „Урба­ни­зам“ Завод за урба­ни­зам Нови Сад, Срби­ја
dar­ko.polic­@gmail.com

УРБА­НИ­СТИЧ­КО ПЛА­НИ­РА­ЊЕ КАО МЕХА­НИ­ЗАМ

ЗАШТИ­ТЕ ГРА­ДИ­ТЕЉ­СКОГ НАСЛЕ­ЂА У САВРЕ­МЕ­НОЈ
ПРАК­СИ У НОВОМ САДУ

Апстракт

Поред зако­ном дефи­ни­са­них про­це­ду­ра зашти­те, и урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње је метод

за зашти­ту гра­ди­тељ­ског насле­ђа. Циљ истра­жи­ва­ња је да се при­ме­ном мето­де сту­ди­је
слу­ча­ја гра­да Новог Сада при­ка­же начин урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња зона гра­ди­тељ­ског
насле­ђа. Савре­ме­на прак­са у Новом Саду пока­зу­је тен­ден­ци­ју ка већем сен­зи­би­ли­те­ту
пре­ма пла­ни­ра­њу зона непо­крет­ног кул­тур­ног насле­ђа. Током изра­де новог гене­рал­ног
урба­ни­стич­ког пла­на, затим пла­но­ва гене­рал­не и детаљ­не регу­ла­ци­је нови­је гене­ра­ци­је,
про­мо­ви­ше се нов при­ступ очу­ва­њу кул­тур­ног насле­ђа. Кон­вен­ци­о­нал­ни, нор­ма­тив­ни
при­ступ под­ра­зу­ме­ва при­ме­ну усло­ва и мера тех­нич­ке зашти­те које је слу­жба зашти­
те про­пи­са­ла или пре­по­ру­чи­ла. Међу­тим, кре­а­тив­ни­јом упо­тре­бом меха­ни­за­ма које
пред­ви­ђа Закон о пла­ни­ра­њу и изград­њи, дефи­ни­шу се дру­га­чи­ја пра­ви­ла уре­ђе­ња и
гра­ђе­ња и смер­ни­це, што је дове­ло до нових реше­ња по чита­вој план­ској вер­ти­ка­ли.
Исто­вре­ме­но, у про­це­су пла­ни­ра­ња су актив­ни и дру­ги акте­ри, поли­тич­ки доно­си­о­ци
одлу­ка, поје­дин­ци и удру­же­ња гра­ђа­на чије се аген­де све више уса­гла­ша­ва­ју око прав­ца
про­мо­ци­је, зашти­те и обно­ве зона непо­крет­ног кул­тур­ног насле­ђа. Про­цес кан­ди­да­ту­
ре и спро­во­ђе­ње про­јек­та Нови Сад – Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре 2021, пого­до­ва­ли
су већој пажњи јав­но­сти ка очу­ва­њу насле­ђа. Овај пози­ти­ван тренд има ути­ца­ја и на
савре­ме­ну прак­су како у зашти­ти тако и у про­це­си­ма урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња, кре­а­
тив­ни­јом при­ме­ном нор­ма­тив­ног пла­ни­ра­ња у циљу пре­ва­зи­ла­же­ња недо­ста­та­ка, још
увек тран­зи­ци­о­ног зако­но­дав­ства у овим обла­сти­ма.

Кључ­не речи: нор­ма­тив­но урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње, зона зашти­те кул­тур­ног насле­ђа,

Нови Сад, Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре

374 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Darko Polić, PhD, Architect
Public Enterprise „Urbanizam“, Urban Planning,
Development and Research Centre of Novi Sad, Novi Sad, Serbia
darko.polic@gmail.com

URBAN PLANNING AS A MECHANISM OF BUILT

HERITAGE PROTECTION IN THE NOVI SAD
CONTEMPORARY PRACTICE

Abstract

In addition to legally set built heritage protection procedures, urban planning can be used to
the same purpose. The aim of this research is to present urban planning practice in the city
of Novi Sad as a case study. Contemporary urban planning practice in the city of Novi Sad
shows tendencies towards more sensible approach to built heritage zones. The latest general
and detailed planning documents promote a new approach to cultural heritage protection.
The conventional, normative approach implies the implementation of terms, conditions and
directives set by the city’s heritage protection authorities. However, more creative use of
mechanisms envisaged by the national Law on Planning and Construction sets different
guidelines and development and construction rules, resulting in novel solutions at all levels.
At the same time, many more stakeholders show interest in participating in the planning
process, including decision-makers, civic associations, and others, who more and more
harmonise their agendas as regards the direction of promotion, protection, and renewal
of built cultural heritage. The candidacy for the European Capital of Culture in 2021 and
the implementation of the project has raised public awareness of heritage protection in
Novi Sad. This positive trend has an impact on the heritage protection and urban planning
contemporary practice, resulting in novel, more creative normative planning solutions to
remedying shortcomings of the still transitional legal framework.

Keywords: normative urban planning, heritage protection zones, Novi Sad, European Capital
of Culture

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 375

Д. Полић

Увод

Урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње у Репу­бли­ци Срби­ји утвр­ђе­но је Зако­ном о пла­ни­ра­њу

и изград­њи1 и дру­гим под­за­кон­ским доку­мен­ти­ма који­ма је зако­но­да­вац про­пи­сао
про­цес доно­ше­ња и садр­жај план­ских доку­ме­на­та.
Нор­ма­тив­но пла­ни­ра­ње је такав при­ступ поли­ти­ке про­стор­ног раз­во­ја на одре­ђе­
ном тери­то­ри­јал­ном нивоу који се засни­ва на изра­ди план­ског доку­мен­та у којем се
у фор­ми прав­ног акта, дефи­ни­шу про­це­ду­ре и сет усло­ва и пра­ви­ла за реа­ли­за­ци­ју.
Како се сет пра­ви­ла може широ­ко поста­ви­ти, урба­ни­стич­ким пла­ни­ра­њем се могу
уре­ђи­ва­ти раз­ли­чи­ти доме­ни раз­во­ја про­сто­ра међу који­ма и трет­ман зона гра­ди­
тељ­ског насле­ђа.
Зашти­та гра­ди­тељ­ског насле­ђа је део кул­тур­не поли­ти­ке, а спро­во­ди је тери­то­
ри­јал­но над­ле­жна слу­жба. Зако­ном који уре­ђу­ју ову област дефи­ни­са­не су нор­ме и
про­це­ду­ре који­ма се одре­ђе­ни про­стор или обје­кат утвр­ђу­је за спо­ме­ник кул­ту­ре.
Тра­ди­ци­о­нал­но, у сре­ди­шту урба­ни­стич­ког пла­на, како је то дефи­ни­са­но Зако­
ном, нала­зи се сет нор­ма­тив­них пра­ви­ла за уре­ђе­ње про­сто­ра, гра­ђе­ње обје­ка­та и
мре­жа кому­нал­не инфра­струк­ту­ре. Уло­га пла­не­ра/адми­ни­стра­то­ра пла­на у про­це­су
пла­ни­ра­ња је кључ­на у доме­ни­ма који нису пре­ци­зни­је дефи­ни­са­ни. Важе­ћи Закон о
кул­тур­ним добри­ма2 уре­ђу­је начин утвр­ђи­ва­ња и про­гла­ше­ња поје­ди­нач­них кул­тур­них
доба­ра, што није довољ­но широк при­ступ трет­ма­ну гра­ди­тељ­ског насле­ђа у цели­ни,
а посеб­но на ширем про­стор­ном нивоу.
Савре­ме­на прак­са урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња у Гра­ду Новом Саду пока­зу­је при­
ступ којим се про­мо­ви­ше кре­а­тив­ни­ја при­ме­на нор­ма­тив­ног пла­ни­ра­ња утвр­ђе­ног
зако­ном како би се зоне гра­ди­тељ­ског насле­ђа очу­ва­ле. Сту­ди­ја слу­ча­ја ука­зу­је
на при­ме­ну истог прин­ци­па на раз­ли­чи­тим ниво­и­ма изра­де урба­ни­стич­ко-план­ске
доку­мен­та­ци­је.

Нор­ма­тив­но урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње

Урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње, као јед­на од нај­ва­жни­јих функ­ци­ја тери­то­ри­јал­не само­

у­пра­ве, регу­ли­ше раз­вој про­сто­ра и дру­штва одно­сно под­ра­зу­ме­ва при­ме­ну поли­
тич­ких сред­ста­ва на про­стор­ном нивоу који­ма се упра­вља дру­штве­ним про­ме­на­ма.
Нор­ме и вред­но­сти при­па­да­ју пољу дело­ва­ња поли­ти­ке, што је у слу­ча­ју урба­ни­стич­ког
пла­ни­ра­ња она на про­це­ду­ри која утвр­ђу­је садр­жај пла­на (о чему је план), а не свр­ху
пла­ни­ра­ња.3 У вре­ме­ну и даље вла­да­ју­ће нео­ли­бе­рал­не пара­диг­ме, план мора има­ти
свр­ху пости­за­ња (стра­те­шки) дефи­ни­са­них јав­них и груп­них/инди­ви­ду­ал­них циље­ва.
Крај­ње упро­шће­но, могу се дефи­ни­са­ти два сме­ра истог прав­ца урба­ни­стич­ког пла­ни­
ра­ња: патер­на­ли­стич­ки – одо­зго пре­ма доле (top-down), засно­ван на науч­но-тех­нич­ким
зна­њи­ма, и демо­крат­ски – одо­здо пре­ма горе (bot­tom-up), бази­ран на плу­ра­ли­стич­
ком дис­кур­су. Оба сме­ра могу дефи­ни­са­ти при­ступ и уло­гу адми­ни­стра­то­ра/пла­не­
ра у дефи­ни­са­њу нор­ми за пла­ни­ра­ње. При­ступ пла­ни­ра­њу малих кора­ка заго­ва­ра
Линд­блом [Char­les Edward Lind­blom],4 који сма­тра да ода­бир тежи­не вред­но­сти за

376 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

план­ске нор­ма­ти­ве не може бити дефи­ни­сан уна­пред, него је он део про­це­са стра­те­
шког при­сту­па пла­ни­ра­њу, при­ме­ном раз­ли­чи­тих поли­ти­ка раз­во­ја про­сто­ра. Модел
ради­кал­не тран­сфор­ма­ци­је је засно­ван на ало­ка­ци­ји про­сто­ра и ресур­са за раз­ли­чи­те
потре­бе, поста­вља­њем пита­ња „ко доби­ја шта, кад, где и како“5. Зада­так пла­не­ра
је да сво­ја тех­нич­ка зна­ња све­де на разу­мљив језик и, као меди­ја­тор, инфор­ми­ше
и еду­ку­је заин­те­ре­со­ва­не уче­сни­ке из свих гру­па, док се план­ске нор­ме дефи­ни­шу
деко­ди­ра­њем вред­но­сти свих реле­вант­них гру­па на које ће план има­ти ути­ца­ја. Ста­и­но
[Ni­co­lai Stainø] исти­че и модел пла­ни­ра­ња „уме­ре­не про­ме­не“ у окви­ру које про­цес
кому­ни­ка­ци­је изме­ђу пла­не­ра6 и уче­сни­ка дово­ди до дефи­ни­са­ња потре­ба који се
урба­ни­стич­ким пла­ном тех­нич­ки нор­ми­ра­ју7.
Пла­ни­ра­ње тре­ба да има иде­ју – визи­ју о будућ­но­сти и како да ту визи­ју оства­ри.
Визи­ја будућ­но­сти гра­да, сагле­да­на са аспек­та очу­ва­ња гра­ди­тељ­ског насле­ђа као
кул­тур­ног капи­та­ла8, ути­че и на све дру­ге њего­ве видо­ве физич­ког (про­из­ве­де­ног),
хума­ног, па и при­род­ног капи­та­ла. Пре­по­зна­ва­њем кул­тур­не башти­не као кул­тур­ног
капи­та­ла, инве­сти­ра­ње у њего­ву обно­ву и унaпређење може обез­бе­ди­ти про­из­вод­њу
дру­гих кул­тур­них доба­ра и услу­га, ства­ра­ње рад­них места и бла­го­ста­ња локал­не зајед­
ни­це9. Насле­ђе се може поде­ли­ти на фор­мал­но (кон­вен­ци­о­нал­но, де јуре) и насле­ђе
по при­сва­ја­њу (де фак­то), које је сте­кло свој ста­тус из посеб­ног одно­са зајед­ни­це, а
на осно­ву спек­тра разно­вр­сних еле­ме­на­та (нара­ти­ва, сим­бо­ла, нави­ка)10. У про­це­си­ма
урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња, гра­ди­тељ­ско насле­ђе се дефи­ни­ше као физич­ки капи­тал
који сво­ју мате­ри­јал­ну вред­ност доби­ја обно­вом (адап­та­ци­јом или рекон­струк­ци­јом)
за лими­ти­ра­ни избор наме­на. Како је насле­ђе једин­стве­но и аутен­тич­но, потреб­не су
једин­стве­не, пре­ци­зне и тех­нич­ки спро­во­ди­ве смер­ни­це у циљу њихо­вог очу­ва­ња и
спе­ци­фич­ног ало­ци­ра­ња на тржи­шту некрет­ни­на.
Уло­га пла­не­ра у про­це­су изра­де план­ског доку­мен­та оста­вља могућ­ност да сво­јим
тех­нич­ким и дру­гим зна­њи­ма дефи­ни­ше нор­ме које ће изне­дри­ти ква­ли­тет­ни план­ски
доку­мент и њего­ву при­ме­ну, уз пошто­ва­ње утвр­ђе­них циље­ва. Про­це­ду­ре доно­ше­ња
пла­на омо­гу­ћа­ва­ју даље аку­му­ли­ра­ње зна­ња, уче­ње вешти­на и раз­вој сен­зи­би­ли­те­та,
а у слу­ча­ју зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа, исти­ца­ње њего­вог карак­те­ра кул­тур­ног,
физич­ког и еко­ном­ског урба­ног капи­та­ла.

Сту­ди­ја слу­ча­ја: савре­ме­на прак­са урба­ни­стич­ког

пла­ни­ра­ња у Новом Саду

Важе­ћим Зако­ном о пла­ни­ра­њу и изград­њи успо­ста­вљен је систем оба­ве­зе дефи­

ни­са­ња нор­ми, који укљу­чу­је и про­цес њихо­вог доно­ше­ња. Систем је засно­ван на
нор­ми­ра­њу наме­на, пра­ви­ла уре­ђе­ња и гра­ђе­ња, начи­на изград­ње и при­кљу­че­ња на
мре­же кому­нал­не инфра­струк­ту­ре тако да се балан­си­ра­ју инте­ре­си свих кори­сни­ка
про­сто­ра и зашти­ти јав­ни инте­рес. Систем пред­ви­ђа и пар­ти­ци­па­ци­ју заин­те­ре­со­ва­них
уче­сни­ка кроз инсти­ту­ци­ју раног и јав­ног уви­да у план­ски доку­мент. У тран­зи­ци­о­ном
окру­же­њу Репу­бли­ке Срби­је овај систем је бази­ран на моде­лу „малих кора­ка“, с могућ­
но­шћу за кому­ни­ка­ци­ју са уче­сни­ци­ма у пла­ни­ра­њу путем јав­ног уви­да.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 377

Д. Полић

Савре­ме­на прак­са урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња у зона­ма гра­ди­тељ­ског насле­ђа у

Новом Саду, поред оба­ве­за при­ме­не Зако­на о пла­ни­ра­њу и изград­њи, уте­ме­љен је
на кон­ти­ну­и­те­ту одре­ђе­не локал­не тра­ди­ци­је изра­де пла­но­ва. Трет­ман гра­ди­тељ­ског
насле­ђа, прин­ци­пом пози­тив­не дис­кри­ми­на­ци­је, може се пра­ти­ти у кон­ти­ну­и­те­ту у
више гене­ра­ци­ја гене­рал­них пла­но­ва, пла­но­ва гене­рал­не и детаљ­не регу­ла­ци­је.
Гене­рал­но урба­ни­стич­ко пла­ни­ра­ње у Новом Саду је увек има­ло пози­ти­ван однос
пре­ма зашти­ти гра­ди­тељ­ског насле­ђа. Први Гене­рал­ни урба­ни­стич­ки план гра­да, који
је 1962. годи­не изра­дио ЈП „Урба­ни­зам“ Завод за урба­ни­зам Нови Сад, у зони тра­ди­
ци­о­нал­ног град­ског језгра на врло дета­љан начин и пре­ци­зно дефи­ни­сао је делат­но­сти
у при­зе­мљу сва­ког од обје­ка­та.
Акту­ел­ни Гене­рал­ни план Новог Сада до 2005. годи­не – пре­чи­шћен текст11 садр­жи
усло­ве слу­жбе зашти­те и спи­сак поје­ди­нач­но зашти­ће­них про­стор­них кул­тур­но-исто­риј­
ских цели­на, зна­ме­ни­тих места и поје­ди­нач­них спо­ме­ни­ка кул­ту­ре (с наве­де­ним пода­
ци­ма уред­би и одлу­ка). Поред тога, Гене­рал­ни план је дефи­ни­сао зону урба­ни­стич­ке
зашти­те (тра­ди­ци­о­нал­но гра­ђе­вин­ско језгро Новог Сада) и Зону над­зо­ра (огра­ни­че­ња)
или зону дру­гог сте­пе­на урба­ни­стич­ке зашти­те (Петро­ва­ра­дин­ска твр­ђа­ва и Људе­вит
дол или Ста­ри мајур)12. Зона урба­ни­стич­ке зашти­те под­ра­зу­ме­ва „очу­ва­ње и реви­
та­ли­за­ци­ју свих еле­ме­на­та који фор­ми­ра­ју урба­не вред­но­сти зашти­ће­ног под­руч­ја
(објек­ти, улич­ни про­стор, урба­ни моби­ли­јар, зеле­ни­ло“. У окви­ру зоне извр­ше­не су
вало­ри­за­ци­ја и поје­ди­нач­на кате­го­ри­за­ци­ја обје­ка­та, који су поде­ље­ни у кате­го­ри­ју
А (нај­вред­ни­ји објек­ти који се задр­жа­ва­ју), Б (вред­ни објек­ти који се могу и догра­
ди­ти, надо­гра­ди­ти или заме­ни­ти уз очу­ва­ње вред­них архи­тек­тон­ских еле­ме­на­та) и Ц
(објек­ти који се могу и заме­ни­ти, уз пре­ци­зно дефи­ни­са­ње пра­ви­ла). Циљ фор­ми­ра­ња
Зоне над­зо­ра (огра­ни­че­ња) јесте очу­ва­ње матри­це и огра­ни­че­ња виси­не обје­ка­та.
Појам урба­ни­стич­ка зашти­та из Гене­рал­ног пла­на усме­рио је изра­ду свих пла­но­ва
детаљ­ни­је раз­ра­де, одно­сно усме­рио је обра­ђи­ва­че пла­но­ва да спрам ових кате­го­ри­ја
дефи­ни­шу пра­ви­ла уре­ђе­ња и гра­ђе­ња. Појам урба­ни­стич­ка зашти­та, као кате­го­ри­ја
план­ског доку­мен­та, омо­гу­ћио је и вало­ри­за­ци­ју свих обје­ка­та гра­ди­тељ­ског насле­
ђа у дру­гим дело­ви­ма Новог Сада, ван зоне урба­ни­стич­ке зашти­те. Овај при­лог, који
је ура­ђен у сарад­њи са слу­жбом зашти­те, састав­ни је део доку­мен­та­ци­о­не осно­ве
Гене­рал­ног пла­на.
Нови Гене­рал­ни урба­ни­стич­ки план гра­да Новог Сада до 2030. годи­не13, који је
у изра­ди, наста­вио је кон­ти­ну­и­тет пози­тив­ног одно­са пре­ма гра­ди­тељ­ском насле­ђу
гра­да. Фор­мал­но окон­ча­на зашти­та неко­ли­ко нових про­стор­них кул­тур­но-исто­риј­ских
цели­на заме­ни­ла је зону урба­ни­стич­ке зашти­те и зону над­зо­ра из важе­ћег Гене­рал­
ног пла­на. За гене­рал­ни урба­ни­стич­ки план изра­ђе­на је Сту­ди­ја обли­ко­ва­ња,14 која
је утвр­ди­ла смер­ни­це за обли­ко­ва­ње карак­те­ри­стич­них про­стор­них цели­на Новог
Сада. Сту­ди­јом су дефи­ни­са­не и зоне зашти­те, које обу­хва­та­ју фор­мал­но зашти­ће­не
про­стор­но кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не,15 али и дру­ге зоне зна­чај­не за гра­ди­тељ­ско
насле­ђе. За те зоне дефи­ни­са­не су смер­ни­це и пра­ви­ла очу­ва­ња обје­ка­та, улич­них
поте­за и јав­них повр­ши­на, аутен­тич­них архи­тек­тон­ских, кул­тур­них, исто­риј­ских и амби­
јен­тал­них вред­но­сти.

378 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 По Зако­ну о пла­ни­ра­њу и изград­њи, за раз­ли­ку од прет­ход­ног, гене­рал­ни урба­ни­
стич­ки план је стра­те­шки раз­вој­ни доку­мент са општим еле­мен­ти­ма про­стор­ног раз­во­
ја, у којем су дефи­ни­са­не смер­ни­це стра­те­шког карак­те­ра. За раз­ли­ку од Гене­рал­ног
пла­на гра­да Новог Сада до 2005. годи­не, циљ Гене­рал­ног урба­ни­стич­ког пла­на до 2030.
годи­не, изме­ђу оста­лог је и ука­зи­ва­ње на вред­ност зона гра­ди­тељ­ског насле­ђа Новог
Сада, зна­чај­них са урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског, исто­риј­ског и дру­штве­ног аспек­та,
без обзи­ра на фор­мал­ни ста­тус.
Пла­но­ви гене­рал­не регу­ла­ци­је, како су дефи­ни­са­ни Зако­ном о пла­ни­ра­њу и
изград­њи, јесу доку­мен­ти за спро­во­ђе­ње и даљу план­ску раз­ра­ду про­сто­ра. У првој
гене­ра­ци­ји пла­но­ва гене­рал­не регу­ла­ци­је у Новом Саду, за одре­ђе­не зоне и поте­зе,
утвр­ђе­на је урба­ни­стич­ке зашти­та „од зна­ча­ја за гра­ди­тељ­ско насле­ђе Новог Сада“.
План гене­рал­не регу­ла­ци­је Ста­рог град­ског језгра и под­руч­ја Малог Лима­на16 је
у пот­пу­но­сти угра­дио мере зашти­те из Одлу­ке о утвр­ђи­ва­њу ста­рог град­ског језгра
Новог Сада за про­стор­ну кул­тур­но-исто­риј­ску цели­ну17, али и испра­вио гре­шку из
тада важе­ћег план­ског доку­мен­та, којом је у зони зашти­ће­не око­ли­не поје­ди­нач­ног
кул­тур­ног добра Ком­плекс музе­ја и архи­ва Вој­во­ди­не у Новом Саду18 била пла­ни­ра­на
јав­на више­спрат­на гара­жа, супрот­но усло­ви­ма из одлу­ке о зашти­ти.
План гене­рал­не регу­ла­ци­је Петро­ва­ра­ди­на са Петро­ва­ра­дин­ском твр­ђа­вом (у
изра­ди), поред наво­ђе­ња усло­ва град­ске слу­жбе зашти­те (са спи­ском обје­ка­та и зона
с мера­ма зашти­те), дефи­ни­ше и спи­сак обје­ка­та19 од посеб­ног зна­ча­ја за гра­ди­тељ­ско
насле­ђе (укуп­но 81 обје­кат) „уз могућ­ност доград­ње дво­ри­шних обје­ка­та до мак­си­
мал­ног сте­пе­на зау­зе­то­сти пар­це­ле од 30 %“.
План гене­рал­не регу­ла­ци­је про­сто­ра изме­ђу ули­ца Мичу­ри­но­ве, Ново­сад­ског
сај­ма и Футо­шке у Новом Саду (у изра­ди) пре­у­зео је усло­ве које је утвр­ди­ла град­ска
слу­жба зашти­те, иако је ста­тус прет­ход­не зашти­те исте­као. За 13 поје­ди­нач­них вила
у зони око Јод­не бање, „као објек­те од зна­ча­ја за зашти­ту гра­ди­тељ­ског насле­ђа“,
утвр­ђе­на је „пре­по­ру­ка за задр­жа­ва­ње“ (10 обје­ка­та), одно­сно „оба­ве­за задр­жа­ва­ња
без про­ме­не“ (3 објек­та), с могућ­но­шћу рекон­струк­ци­је „уз усло­ве Заво­да за зашти­ту
спо­ме­ни­ка кул­ту­ре“.
Пла­но­ви детаљ­не регу­ла­ци­је су посеб­но добро иско­ри­сти­ли меха­ни­зме нор­ми­
ра­ња пра­ви­ла гра­ђе­ња и уре­ђе­ња про­сто­ра. Зоне ширег град­ског цен­тра које садр­
же одре­ђе­ни број поје­ди­нач­них обје­ка­та и поте­за зна­чај­них за гра­ди­тељ­ско насле­ђе
гра­да, били су иза­зов у дефи­ни­са­њу план­ских усло­ва.
План детаљ­не регу­ла­ци­је бло­ко­ва око Желе­знич­ке ули­це у Новом Саду20, поред
мера град­ске слу­жбе зашти­те, у одељ­ку 4.1.21. „Општа пра­ви­ла гра­ђе­ња“, наво­ди
задр­жа­ва­ње 20 обје­ка­та „од посеб­ног урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског зна­ча­ја за исто­
риј­ски амби­јент“, за које су дефи­ни­са­на пра­ви­ла очу­ва­ња (улич­не фаса­де, обли­ко­ва­
ње кро­ва и врста кров­ног покри­ва­ча) и пра­ви­ла обли­ко­ва­ња пот­кро­вља (осве­тље­ње).
У Пла­ну детаљ­не регу­ла­ци­је Кине­ске четвр­ти у Новом Саду21, у одељ­ку 4.1. „Пра­
ви­ла гра­ђе­ња за објек­те и ком­плек­се пла­ни­ра­них јав­них наме­на“, за обје­кат 10 је
утвр­ђе­но да „како је обје­кат вре­дан као гра­ди­тељ­ско насле­ђе, рекон­струк­ци­ја објек­та
тре­ба да буде пре­ма усло­ви­ма над­ле­жног заво­да за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре“.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 379

Д. Полић

Сли­ка 1. 3D модел Кине­ске четвр­ти у Новом Саду на осно­ву Пла­на

детаљ­не регу­ла­ци­је Кине­ске четвр­ти са Чешким мага­зи­ном у Новом Саду
(извор: Фон­да­ци­ја Нови Сад 2021 – Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре)

Исто тако, у одељ­ку 4.2. „Пра­ви­ла гра­ђе­ња за објек­те и ком­плек­се оста­лих наме­на“,
за обје­кат 11 је утвр­ђе­но да „како је обје­кат архи­тек­тон­ски вре­дан, али у изу­зет­
но лошем ста­њу, пла­ни­ра се могућ­ност њего­ве пот­пу­не рекон­струк­ци­је или заме­на
у истим хори­зон­тал­ним габа­ри­ти­ма пре­ма усло­ви­ма над­ле­жног заво­да за зашти­ту
спо­ме­ни­ка кул­ту­ре“.22 Ова­ква план­ска смер­ни­ца је резул­тат интер­вен­ци­је Коми­си­је
за пла­но­ве, закључ­ком у изве­шта­ју након јав­ног уви­да.
Дру­ги про­це­си који ути­чу на пла­ни­ра­ње, очу­ва­ње и реа­ли­за­ци­ју обно­ве зона насле­
ђа веза­не су за пораст гра­ђан­ског акти­ви­зма и про­је­кат Европ­ска пре­сто­ни­ца кул­ту­ре.
Поред фор­мал­них про­це­са зашти­те, савре­ме­на прак­са у Новом Саду обу­хва­та
сна­жно дело­ва­ње неко­ли­ко удру­же­ња гра­ђа­на, од којих је Удру­же­ње гра­ђа­на Под­ба­ре
„Алма­ша­ни“, нај­ак­тив­ни­је. Повод за акти­ви­ра­ње удру­же­ња био је јав­ни увид у План
детаљ­не регу­ла­ци­је Алма­шког кра­ја у Новом Саду 2005. годи­не. Иако зона Алма­шки
крај није била ни под каквим видом зашти­те (осим два поје­ди­нач­на објек­та, Алма­
шке цркве и Мати­це срп­ске), њихо­ви аргу­мен­ти о вред­но­сти гра­ди­тељ­ског насле­ђа су
резул­ти­ра­ли изра­дом пот­пу­но новог нацрт пла­на23, уте­ме­ље­ног на задр­жа­ва­њу аутен­
тич­ног урба­ни­стич­ко-архи­тек­тон­ског скло­па, и покре­та­њем про­це­са зашти­те Алма­
шког кра­ја као про­стор­не кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не, про­гла­ше­не тек 2019. годи­не24.
Про­мо­ви­са­ње кул­тур­ног насле­ђа и покре­та­ње про­је­ка­та њихо­ве физич­ке обно­
ве веза­ни су за про­це­се спро­во­ђе­ња про­јек­та Нови Сад 2021 – Европ­ска пре­сто­ни­ца
25

кул­ту­ре. Апли­ка­ци­о­ном књи­гом нова кул­тур­на инфра­струк­ту­ра је пре­те­жно пла­ни­

ра­на у зона­ма и објек­ти­ма кул­тур­ног насле­ђа. У том циљу, у први план су истак­ну­те
зоне инду­стриј­ског насле­ђа: нека­да­шња фабри­ка мета­ла „Петар Драп­шин“ (Кине­ска
четврт) и Ста­ра сви­ла­ра. За зону Кине­ске четвр­ти изра­ђен је план детаљ­не регу­ла­
ци­је,26 којим је ста­ра фабри­ка очу­ва­на (сли­ка 1), иако је изу­зет­но атрак­тив­на лока­
ци­ја на оба­ли Дуна­ва под при­ти­ском инве­сти­то­ра на расту­ћем тржи­шту некрет­ни­на.

380 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Обно­ва инду­стриј­ског објек­та Сви­ла­ре за наме­ну кул­тур­не ста­ни­це (кул­тур­ног цен­тра)
први је реа­ли­зо­ван про­је­кат кул­тур­не инфра­струк­ту­ре Новог Сада као европ­ске пре­
сто­ни­це кул­ту­ре. Иако није фор­мал­но зашти­ћен, обје­кат је обно­вљен по смер­ни­ца­ма
слу­жбе зашти­те. Обно­ва је спро­ве­де­на на осно­ву посеб­них флек­си­бил­них меха­ни­
за­ма Зако­на о пла­ни­ра­њу и изград­њи.27 Захва­љу­ју­ћи про­јек­ту Европ­ска пре­сто­ни­ца
кул­ту­ре, покре­ну­те су актив­но­сти за обно­ву фаса­да обје­ка­та у про­стор­ним кул­тур­
но-исто­риј­ским цели­на­ма у гра­ду, од којих је под­гра­ђе Петро­ва­ра­дин­ске твр­ђа­ве
гото­во пот­пу­но завр­ше­но.

Закљу­чак

У савре­ме­ном кон­тек­сту Репу­бли­ке Срби­је, дефи­ни­са­ње нор­ма­ти­ва у урба­ни­

стич­ком пла­ни­ра­њу зона гра­ди­тељ­ског насле­ђа могу­ће је малим кора­ци­ма, кре­а­
тив­ним при­сту­пом раду и про­мо­ви­са­њем дру­штве­ног дија­ло­га на увек осе­тљи­вом
пољу вред­но­сти.
Да би пре­ва­зи­шло иза­зо­ве тран­зи­ци­је, зако­но­дав­ство у обла­сти урба­ни­стич­ког
пла­ни­ра­ња про­мо­ви­ше чвр­сте про­це­ду­ре и тех­нич­ки јасно дефи­ни­са­не нор­ме. Са
дру­ге стра­не, запу­штен домен фор­мал­не зашти­те насле­ђа у Репу­бли­ци Срби­ји, иако
важан, нема капа­ци­те­те да буде рав­но­пра­ван у вла­да­ју­ћем нео­ли­бе­рал­ном дис­кур­су,
посеб­но у доме­ну пла­ни­ра­ња и изград­ње у лока­циј­ски атрак­тив­ним град­ским зона­ма.
У савре­ме­ној пла­нер­ској прак­си у Новом Саду посто­ји неко­ли­ко начи­на који­ма се
обез­бе­ђу­је зашти­та зона гра­ди­тељ­ског насле­ђа:

–– план­ским нор­ми­ра­њем28 – меха­ни­змом урба­ни­стич­ке зашти­те у фор­ми сета пра­

ви­ла уре­ђе­ња и гра­ђе­ња за зоне гра­ди­тељ­ског насле­ђа29, и

–– подр­шком на нивоу стру­ке, ста­вом и начи­ном рада пла­не­ра (обра­ђи­ва­ча пла­на), с

коле­га­ма из слу­жбе зашти­те, интер­ним кон­сен­зу­сом у ЈП „Урба­ни­зам“ (вери­фи­
ка­ци­о­на коми­си­ја, струч­ни савет), подр­шком чла­но­ва коми­си­је за пла­но­ве (изве­
шта­ји током утвр­ђи­ва­ња нацр­та и закљу­чак након јав­ног уви­да и на дру­ге начи­не).

Урба­ни­стич­ка зашти­та је појам који је увео Гене­рал­ни план Новог Сада до 2005.
годи­не, и кон­се­квент­но је спро­ве­де­на изра­дом пла­но­ва гене­рал­не и детаљ­не регу­ла­
ци­је у зона­ма гра­ди­тељ­ског насле­ђа. На овај начин, у пери­о­ду интен­зив­не изград­ње
Новог Сада почет­ком 21. века, урба­ни­стич­ки план је заме­нио или допу­нио пра­зни­ну
спо­ре и дуго­трај­не про­це­ду­ре зашти­те и тем­па рада слу­жбе зашти­те. Нови Гене­рал­
ни урба­ни­стич­ки план Новог Сада до 2030. додат­но се фоку­си­рао на зоне насле­ђа по
при­сва­ја­њу, одно­сно на зоне које ваља сачу­ва­ти, а које нема­ју довољ­но еле­ме­на­та
за фор­мал­ну зашти­ту. Поме­ра­њем зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа на урба­ни­стич­ке
пла­но­ве који­ма се нор­ми­ра­ју таква урба­ни­стич­ка пра­ви­ла за вред­не зоне и објек­
те, који­ма се омо­гу­ћа­ва њихо­во очу­ва­ње, пре­на­ме­на и/или огра­ни­че­не гра­ђе­вин­ске
интер­вен­ци­је, на исти начин мења се и уло­га урба­ни­сте (обра­ђи­ва­ча пла­на), јер као

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 381

Д. Полић

актер у про­це­си­ма про­стор­них тран­сфор­ма­ци­ја делу­је с јаче пози­ци­је па може има­ти

важну уло­гу у очу­ва­ња гра­ди­тељ­ског насле­ђа.
Поред фор­мал­не про­це­ду­ре изра­де урба­ни­стич­ких доку­ме­на­та, важан је и ути­цај
јав­но­сти, меди­ја, акти­ви­зам удру­же­ња гра­ђа­на, поје­ди­на­ца и инсти­ту­ци­ја, јер сви
они ути­чу на јав­ни дис­курс, који је тра­ди­ци­о­нал­но заин­те­ре­со­ван за зашти­ту јав­ног
и зајед­нич­ког, као таквог, посеб­но у доме­ну кул­ту­ре. Конач­но, ова­кав савре­ме­ни дис­
курс ути­че и на доно­си­о­це одлу­ка који га ослу­шку­ју и реа­гу­ју, а у спе­ци­фич­ном слу­ча­ју
Новог Сада, као европ­ске пре­сто­ни­це кул­ту­ре, поста­је део њего­вог новог иден­ти­те­та
у којем су јав­не поли­ти­ке сен­зи­бил­ни­је пре­ма гра­ди­тељ­ском насле­ђу као делу опште
про­стор­не поли­ти­ке на локал­ном нивоу.

Напо­ме­не

1 Закон о пла­ни­ра­њу и изград­њи (Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 72/09, 81/09 – исправ­
ка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19,
37/19 – др. закон и 9/20).
2 Закон о кул­тур­ним добри­ма (Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 71/94, 52/11 – др. закон,
99/11 – др. закон).
3 Stainø, N. Nor­ma­ti­vity in Urban Plan­ning, doc­to­ral the­sis, http://homes.cre­a­te.aau­.dk/ste­i­no/phd­/
ste­i­no-the­sis04.pdf­ [23. 3. 2021]
4 Lind­blom, E. C. The Sci­en­ce of ’Mud­dling Thro­ugh’, Public Admi­ni­stra­tion Revi­ew, 1959, Vol. 19,
№ 2, 79–88.
5 Davi­doff, P. Advo­cacy and Plu­ra­lism in Plan­ning, Jour­nal of the Amer­cian Insti­tu­te of Plan­ners, 1965,
Vol. 1, Else­vi­er Sci­en­ce, 292.
6 У којем је тех­нич­ки језик пла­не­ра нај­ве­ћа пре­пре­ка.
7 При чему уло­га пла­не­ра није ни поли­тич­ка, нити је он заду­жен за импле­мен­та­ци­ју.
8 Throsby, D. Cul­tu­ral Capi­tal, Jour­nal of Cul­tu­ral Econ­mics, 1999, № 23, 3–12.
9 Lic­ci­ar­di G., Amir­tah­ma­se­bi, R. Over­vi­ew, in: The Eco­no­mics of Uni­qu­ness, Lic­ci­ar­di G. and Amirt­ha­ma­se­bi,
R. (eds), 2012, World bank, xix-xxix.
10 Полић, Д. Уло­га гра­ди­тељ­ског насле­ђа у савре­ме­ним про­стор­ним тран­сфор­ма­ци­ја­ма Новог Сада,
одбра­ње­на док­тор­ска дисер­та­ци­ја, 2016, Архи­тек­тон­ски факул­тет у Бео­гра­ду.
11 Слу­жбе­ни лист Гра­да Новог Сада, 39/06.
12 ЈП „Урба­ни­зам“ Завод за урба­ни­зам Нови Сад, Гене­рал­ни план Новог Сада до 2021. годи­не (пре­
чи­шћен текст), Слу­жбе­ни лист Гра­да Новог Сада, број 39/06, Погла­вље број 1.0. „Пра­ви­ла зашти­те
од еле­мен­тар­них и дру­гих опа­сно­сти у рату и миру“, оде­љак број 3.0. „Пра­ви­ла и усло­ви зашти­те
непо­крет­них кул­тур­них доба­ра“, оде­љак „Зона урба­ни­стич­ке зашти­те“.
13 Скуп­шти­на Гра­да Новог Сада је на XX сед­ни­ци 29. децем­бра 2009. годи­не доне­ла Одлу­ку о изра­ди
гене­рал­ног урба­ни­стич­ког пла­на гра­да Новог Сада до 2030. годи­не, која је обја­вље­на у Слу­жбе­ном
листу Гра­да Новог Сада, број 55/09, 31. децем­бра 2009. годи­не.
14 ЈП „Урба­ни­зам“ Завод за урба­ни­зам Нови Сад, Сту­ди­ја обли­ко­ва­ња град­ских цели­на и архи­тек­тон­
ског обли­ко­ва­ња обје­ка­та у Новом Саду, http://www.nsur­ba­ni­zam.rs/en/search/node/1837 [25. 3. 2021]
15 У пери­о­ду важе­ња Гене­рал­ног урба­ни­стич­ког пла­на пара­лел­но се утвр­ђу­ју нове про­стор­не кул­
тур­но-исто­риј­ске цели­не, за које се изра­ђу­ју план­ски доку­мен­ти.

382 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

16 Слу­жбе­ни лист Гра­да Новог Сада, број 45/11.
17 Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, број 07/08.
18 Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, број 30/07.
19 Овај план утвр­ђу­је да: „Ако се у закон­ском року не утвр­де као спо­ме­ни­ци кул­ту­ре, наве­де­ни
објек­ти ће бити кате­го­ри­са­ни као објек­ти од посеб­ног зна­ча­ја за зашти­ту гра­ди­тељ­ског насле­ђа.“
20 Слу­жбе­ни лист Гра­да Новог Сада, број 82/16.
21 Слу­жбе­ни лист Гра­да Новог Сада, број 17/17.
22 Зона Кине­ске четвр­ти је била у ста­ту­су прет­ход­не зашти­те, која је фор­мал­но исте­кла за вре­ме
изра­де пла­на. Ипак, сви усло­ви и мере зашти­те су угра­ђе­ни у план као пра­ви­ла уре­ђе­ња и гра­ђе­ња.
23 Конач­ни план за Алма­шки крај је План детаљ­не регу­ла­ци­је дела Алма­шког кра­ја у Новом Саду
(Слу­жбе­ни лист Гра­да Новог Сада, број 58/10).
24 Одлу­ка о зашти­ти про­стор­не кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не Алма­шки крај у Новом Саду, Слу­жбе­ни
гла­сник РС, број 47/19.
25 У пери­о­ду при­пре­ме за апли­ка­ци­ју, Град Нови Сад је донео Стра­те­ги­ју одр­жи­вог раз­во­ја 2015.
годи­не (која је про­мо­ви­са­ла кул­тур­но насле­ђе као еле­мент дру­штве­ног, еко­ном­ског и урба­ног
раз­во­ја) и Стра­те­ги­ју кул­тур­ног раз­во­ја Гра­да Новог Сада за пери­од 2016–2026.
26 На осно­ву пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је, до 2020. годи­не изра­ђе­на је про­јект­на доку­мен­та­ци­ја за
обно­ву свих обје­ка­та пла­ни­ра­них за задр­жа­ва­ње.
27 Закон о пла­ни­ра­њу и изград­њи у чла­ну број 201. став 7. тач­ка 13а) дефи­ни­ше: „Посеб­на врста
обје­ка­та може се гра­ди­ти, одно­сно одре­ђе­ни радо­ви изво­ди­ти и без при­ба­вља­ња акта над­ле­
жног орга­на.“
28 Прак­са је пока­за­ла да су про­це­ду­ре зашти­те поне­кад дуже од тем­па доно­ше­ња пла­но­ва, па
се одред­ба­ма урба­ни­стич­ког пла­на обез­бе­ђу­је фор­ма суштин­ске зашти­те зоне гра­ди­тељ­ског
насле­ђа.
29 Без обзи­ра на то да ли зона гра­ди­тељ­ског насле­ђа има или нема фор­мал­ну зашти­ту, одно­сно да
ли је ста­тус прет­ход­не зашти­те исте­као. У прак­си се меха­ни­зам прет­ход­не зашти­те, који тра­је три
плус три годи­не, кори­сти да би се обез­бе­ди­ло одре­ђе­но вре­ме за про­цес утвр­ђи­ва­ња спо­ме­ни­ка
кул­ту­ре за кул­тур­но добро, али често и да би се макар при­вре­ме­но одло­жи­ло руше­ње објек­та.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 383

 725.94/.96.025(498)

Др Мари­ле­на Негу­ле­ску, професор

Уни­вер­зи­тет архи­тек­ту­ре и урба­ног пла­ни­ра­ња „Јон Мин­ку”, Буку­решт, Руму­ни­ја
mari.negu­le­scu@g­mail.com

Др Дра­гош Негу­ле­ску, професор

Уни­вер­зи­тет архи­тек­ту­ре и урба­ног пла­ни­ра­ња „Јон Мин­ку”, Буку­решт, Руму­ни­ја
dra­gos.negu­le­scu@g­mail.com

ГРА­ДИ­ТЕЉ­СКО НАСЛЕ­ЂЕ КВАРТА

КОТРО­ЧЕ­НИ: КАКО ГА САЧУ­ВА­ТИ

Апстракт

Котрочени је име председничке палате у Румунији, али и добро познатог дела Букурешта.
Ово насеље, данас углавном резиденцијално, изграђено у оквиру урбане обнове града
почетком 20. века, за становнике Букурешта представља оазу у граду оптерећеном исто-
ријским недоследностима урбанистичких прописа. Није реч само о удобности становања
нити о луксузним стамбеним објектима; већ је реч о улицама, осветљењу, тихом шапутању
које прати шетаче у јесењи сутон. Грађевине еклектичне архитектуре говоре о првобит-
ним власницима, понајпре о њиховим сновима: у трену, посетилац прелази из Венеције
у Аугзбург, док пролази крај белог неовенецијанског здања које стоји поред неоготичке
грађевине, а то је понекад само предворје амбијента Версајске палате. Међутим, Котроче-
ни се континуирано мења: сваке године све више првобитних грађевина, које носе трагове
земљотреса, претвара се у нове резиденције, што се оправдава ефикаснијим инвести-
рањем у некретнине, па се проблеми ових здања одражавају и на цело насеље Котрочени.
У фокусу рада је борба посебног дела града да сачува своје градитељско наслеђе. Нема
ничег необичног у тој борби, иста је као и свуда. Верујемо, међутим, да је за Букурешт
то кључно бојно поље – уколико ту дође до помака, биће то снажна симболичка основа
за очување целокупног румунског градитељског наслеђа.

Кључ­не речи: насле­ђе, атмос­фе­ра гра­да, гра­ђе­вин­ски про­пи­си

384 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Mari­le­na Negu­le­scu, PhD, Inter­i­or Archi­tect, Lec­tu­rer
U.A.U.I.M. (Ion Mincu University of Architecture and Urbanism), Bucharest, Roma­nia
mari.negu­le­scu@g­mail.com

Dra­gos Negu­le­scu, PhD, Archi­tect, Lec­tu­rer

U.A.U.I.M. (Ion Mincu University of Architecture and Urbanism), Bucharest, Roma­nia
dra­gos.negu­le­scu@g­mail.com

BUILT HERI­TA­GE OF COTRO­CE­NI NEIG­HBO­UR­HOOD:

WAYS TO PRE­SER­VE IT

Abstract

Cotro­ce­ni is the name of the Roma­nian Pre­si­den­tial Pala­ce, but also a very dis­tin­cti­ve neig­
hbo­ur­hood in Buc­ha­rest. Born in an urban rene­wal of the early 20th cen­tury, now mostly the
resi­den­tial neig­hbo­ur­hood, for the citi­zens of Buc­ha­rest Cotro­ce­ni is an oasis in a city sti­fled
by histo­ri­cal incon­si­stency of urban regu­la­ti­ons. It is not abo­ut com­fort or sta­tely resi­den­
ces; it is more abo­ut stre­ets, lights, the qui­et whi­spers that accom­pany peo­ple strol­ling in
an autumn dusk. The buil­dings, remi­ni­scent of eclec­tic archi­tec­tu­re, tell sto­ri­es abo­ut the
ori­gi­nal owners and most of all abo­ut the­ir dre­ams: in an instant, one can step from Veni­ce to
Aug­sburg as pas­sing by a whi­te Neo-Vene­tian resi­den­ce stan­ding near a glo­omy Neo-Got­hic
one, and that might only be the gate to a Ver­sa­il­les Pala­ce atmosp­he­re. Howe­ver, the city
is con­ti­nu­o­usly bent on alte­ring it: each year, more and more old resi­den­ces, bea­ring major
ear­thqu­a­kes wounds, beco­me, in the name of a real-esta­te effi­ci­ency invest­ment, new resi­
den­ces, and the neig­hbo­ur­hood starts reflec­ting the wounds of the­se buil­dings.
The focus of this paper is on the strug­gle of a par­ti­cu­lar neig­hbo­ur­hood to keep its heri­ta­ge.
The­re is not­hing par­ti­cu­lar abo­ut this strug­gle, it’s the same as everywhe­re. Howe­ver, we
beli­e­ve that, for Buc­ha­rest, it is the major bat­tle­fi­eld – if pro­gress is made the­re, it will be
a very strong symbo­li­cal base for pre­ser­ving the who­le Roma­nian archi­tec­tu­ral heri­ta­ge.

Keywords: heri­ta­ge, atmosp­he­re, buil­ding regu­la­ti­ons

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 385

М. Negulescu, D. Negulescu

Intro­duc­tion

Over the last sixty years, built heri­ta­ge in Roma­nia, suf­fe­red two con­se­cu­ti­ve instan­ces
of aggres­sion: the first one, during the com­mu­nist era, that stem­med from poli­tics, and was
per­for­med in the name of “the new soci­a­list man”, syste­ma­ti­cally destroyed lar­ge histo­ri­cal
are­as, espe­ci­ally city cen­tres. The second period of aggres­sion, which was done on a smal­ler
sca­le, began in 1990s, but has affec­ted the urban ima­ge in the same way as the first one. In
the lat­ter case, the roots are to be found in the lack of spe­ci­fic legi­sla­tion and abo­ve all in
the absen­ce of con­trol.
The Cotro­ce­ni neig­hbo­ur­hood, from our point of view, is the epi­to­me of this pro­cess,
but also of the strug­gle aga­inst it, and on a small sca­le, can ser­ve as a pat­tern for oppo­sing
destruc­tion by adop­ting buil­ding regu­la­ti­ons aiming not only to stop the decay of heri­ta­ge, but
also to pre­ser­ve a spe­ci­fic cha­rac­ter of the area that is at this point being lost.

Met­ho­do­logy

The paper focu­ses on pre­sen­ting the pos­si­ble ways of kee­ping this valu­ab­ le heri­ta­ge intact
by analysing, first of all, the pre­sent sta­te of the built heri­ta­ge in Cotro­ce­ni and studying the
pos­si­bi­li­ti­es for inter­ven­tion for each cate­gory of buil­dings. Cate­go­ri­es imply the level and
kind of aggres­sion.
In this paper, we will refer only to the resi­den­tial buil­ding in the neig­hbo­ur­hood, exclu­ding
its vari­o­us public faci­li­ti­es of nati­o­nal inte­rest, which, alt­ho­ugh part of the neig­hbo­ur­hood,
do not have a com­mu­nity cha­rac­ter and thus do not par­ti­ci­pa­te fun­cti­o­nally in the resi­den­tial
area system. Also, the study mainly focusеs on the stre­ets insi­de the neig­hbo­ur­hood, beca­
u­se the peri­me­ter and major tran­sit rou­tes, due to the pres­su­re of inve­stors, have deve­lo­ped
a dif­fe­rent cha­rac­ter of con­struc­tion, being much more con­nec­ted to the city than the stre­ets
insi­de the neig­hbour­hood.

Docu­men­tary data

The Cotro­ce­ni neig­hbo­ur­hood occu­pi­es a pre­fe­ra­ble part of the ter­ri­tory of Buc­ha­rest: it is

loca­ted in the cen­tral area, but at the same time, unli­ke the rest of the cen­tral resi­den­tial are­as,
it is spa­red from tran­sit bet­we­en the city cen­tre and the perip­he­ral resi­den­tial neig­hbo­ur­ho­ods.
Alt­ho­ugh it seems that the first docu­men­tary pro­of of the Cotro­ce­ni set­tle­ment dates back
to the early 17th cen­tury1, the area star­ted to really par­ti­ci­pa­te in the life of Buc­ha­rest much
later, towards the end of the 18th cen­tury, with the appe­a­ran­ce of three major com­ple­xes,
aro­und which gra­du­ally small block of hou­ses were built. The resi­den­ce of the rulers of Mun­
te­nia, the sout­hern histo­ri­cal pro­vin­ce of Roma­nia, once stood at the site of the nowa­days
Pre­si­den­tial Pala­ce and the Cotro­ce­ni Pala­ce Gar­den aro­und it, now a park. Esta­blis­hment of
the Cotro­ce­ni Mona­stery2 was a pro­of of secu­lar power, and the third major struc­tu­re was
ori­gi­nally mona­stic Church of St Eleft­he­ri­os,3 built at the end of the 18th cen­tury. The­se com­ple­
xes were built, at first wit­ho­ut affec­ting Cotro­ce­ni, in the par­ti­cu­lar natu­ral set­ting for­med by

386 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

two major ele­ments: a den­se forest, hen­ce the name of the area,4 and the second ele­ment,
which deve­lo­ped over time – the gene­sis axis of the city itself, the Dâmbovița River that
pas­ses thro­ugh Buc­ha­rest from west to east.
Sea­so­nal flo­ods tur­ned the area into a swamp unsu­i­ta­ble for con­struc­tion5; the church
of St Eleft­he­ri­os, the only buil­ding in this area, was erec­ted on an island, being sur­ro­un­ded
by the Dâmbovița river­beds with chan­ging flows. It was not until the end of the 19th cen­tury
that the regu­la­tion works on the Dâmbovița river­bed began6, and with them, the dra­i­na­ge
that tur­ned the sout­hern part of the river bed into the dry land.

19 th cen­tury

The resi­den­tial com­plex that appe­a­red aro­und the old royal court under­went major chan­
ges, having been tur­ned into the pre­mi­ses of the Faculty of Medi­ci­ne and the Cotro­ce­ni Park.
Most of the buil­dings that for­med the anci­ent royal resi­den­ce and court were demo­lis­hed
to make way for the cur­rent Cotro­ce­ni Pala­ce, built at that time as the royal resi­den­ce of
the first king of the newly uni­ted Roma­nia – King Carol I.
At the same time, the gar­den was sec­ti­o­ned by an impor­tant tran­sit artery that con­nec­
ted the west of the coun­try with the cen­tre of the capi­tal. The nort­hern area of ​​Cotro­ce­ni
Park beca­me the Bota­ni­cal Gar­den belon­ging to the Uni­ver­sity of Buc­ha­rest.
Except for the gro­ups of peri-urban dwel­lings erec­ted along the roads near the cen­ter
of the area, on the east, and at the site of some pre-exi­sting bor­der struc­tu­res, the loca­ti­ons
which with the dra­i­na­ge of swamp beca­me built envi­ron­ment, the late 19th and early 20th
cen­tu­ri­es did not bring much chan­ge to the neig­hbo­ur­hood.

The inter­war period

Alt­ho­ugh we are not tal­king abo­ut a sin­gle inve­stor7 as in the case of other hou­sing
are­as built in the vici­nity during the modern history of Buc­ha­rest, 80% of this neig­hbo­ur­hood
was erec­ted in just 20 years.
In 1920s, the first signs of inte­rest of local aut­ho­ri­ti­es for this area appe­a­red. Retur­ning
of lar­ge are­as of land, which added to tho­se already owned by the sta­te and tho­se resul­ting
from dona­ti­ons,8 was the star­ting point in achi­e­ving a cohe­ren­ce of the neig­hbo­ur­hood,
who­se bor­ders had already been defi­ned in that period by a seri­es of endow­ments as well
as topo­grap­hic ele­ments.
The pro­cess of divi­ding the land bro­ught with it buil­ding regu­la­ti­ons com­mon to the
who­le neig­hbo­ur­hood, the essen­ce of which gene­ra­ted the uni­tary cha­rac­ter of the area
today. The loca­tion near the Cotro­ce­ni Pala­ce, but also the cen­tre nearby, with easy access to
it, due to the Haus­sman­nian bou­le­vards tra­ced at the end of the 19th cen­tury, and espe­ci­ally
the cha­rac­ter of a brand-new neig­hbo­ur­hood, bro­ught with it an incre­a­sed inte­rest for this
land. The works began in 1925 and by 1940 the neig­hbo­ur­hood had gai­ned the cha­rac­ter that
defi­nes it today, a cha­rac­ter resul­ting pre­ci­sely from the com­pli­an­ce to this urban regu­la­tion,
but at the same time fol­lo­wing a diver­si­fied per­so­nal stylistic appro­ach to each buil­ding.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 387

М. Negulescu, D. Negulescu

Fea­tu­res – lots, hou­ses, stre­ets

First of all, all the lots were rec­tan­gu­lar, with an area bet­we­en 300 and 500 squ­a­re
meters, and 10–15m wide. As for the­ir loca­tion, most of the buil­dings were built as detac­
hed; howe­ver, in some are­as it was not for­bid­den to con­nect the buil­dings and build smal­
ler fronts, to take advan­ta­ge of a side yard. As regards the height, the hou­ses were rarely
two-sto­reyed plus the gro­und flo­or. In most cases, they com­pri­sed a base­ment, a gro­und
flo­or, one upper flo­or, and an attic; the height at the eaves was 7 to 9m, and the maxi­mum
height did not exce­ed 12m, except in the depth of the lots, in the rid­ge area. The foun­da­ti­
ons of the hou­ses were aro­und 150m2, rarely fal­ling below 100m2, and some­ti­mes, in the
cor­ner lot, reac­hing 200m2.
The rela­ti­on­ship bet­we­en the buil­ding and the stre­et was con­di­ti­o­ned by two ele­ments:
first of all, and most impor­tantly, the buil­dings had to be built 4m away from the stre­et, and
the fen­ces had to be tran­spa­rent, made of metal mesh or wro­ught iron. That is how each
hou­se got a front gar­den, visi­ble from the side­walk, with flo­wers, shrubs, and usu­ally one
or two lar­ger tre­es, so cha­rac­te­ri­stic of the neig­hbo­ur­hood. The side­walk was thus visu­ally
wide­ned by the­se spa­ces and discon­ti­nu­o­us front, not affec­ting the public spa­ce.
The public spa­ce com­pri­sed two side­walks of 1.5m and an 8m-road­way, the same pro­
fi­le being used uni­formly in most stre­ets in the neig­hbo­ur­hood, offe­ring air and tran­qu­il­lity
that could not be found in crow­ded Buc­ha­rest public spa­ces with ori­en­tal remi­ni­scen­ces.
The stre­ets lined with tre­es, espe­ci­ally oaks, chest­nut and lime tre­es, also con­tri­bu­ted to
this atmosp­he­re. Some tree lines were cut down, lea­ving tho­se stre­ets bare.
The hou­ses, being detac­hed, did not affect each other, and due to the posi­ti­o­ning of
the main inter­i­or fun­cti­ons towards the stre­et and to the back yard, they did not affect the
pri­vacy of adja­cent resi­dents. Usu­ally built for a sin­gle family, most of the buil­dings reve­al­ed
a par­ti­cu­lar con­fi­gu­ra­tion, with sepa­ra­te access from the yard to the first flo­or and to the
gro­und flo­or, and some­ti­mes also to the attic, the fact that pro­vi­ded the pos­si­bi­lity of divi­ding
hou­ses into sepa­ra­te units. At the time of the­ir con­struc­tion, only the first flo­or and the gro­
und flo­or were con­si­de­red living spa­ces, the base­ment being used for sto­ra­ge and the attic
for rela­ted dome­stic fun­cti­ons of the hou­se in con­nec­tion with the daily work of ser­vants.
Some­ti­mes the ser­vants had a spa­ce reser­ved for them in the attic, other times the
ser­vants' bedro­oms were in the detac­hed buil­dings nearby the main hou­se, along rear
bor­ders of lots.

Archi­tec­tu­ral Style

In terms of archi­tec­tu­ral style, the­re are three direc­ti­ons in this regard, each rela­ted to
the archi­tec­tu­ral trend of the time: first, the neig­hbo­ur­hood of Cotro­ce­ni bene­fi­ted from the
inter­na­ti­o­nal Fun­cti­o­nal Moder­nism, qui­te pre­sent in Roma­nia, with arti­stic designs today
desig­na­ted as monu­ments. They are very easily recog­ni­za­ble beca­u­se they fol­low most
of the famo­us Cor­bu­si­er prin­ci­ples: roof ter­ra­ces, geo­me­tric façades, hori­zon­tal win­dow
strips, the absen­ce of deco­ra­ti­ons, etc.

388 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Then fol­low the eclec­tic-style buil­dings, with histo­ri­cal allu­si­ons reflec­ted in sha­pes,
deco­ra­tion and vari­o­us archi­tec­tu­ral ele­ments: the­re are clas­si­cal struc­tu­res with rigid
symme­try, robust led­ges, and rena­is­san­ce moul­dings; the­re are also Neo-Baro­que buil­
dings with pla­ni­me­tric nic­hes, ovoid ope­nings and ver­ti­cal ascents on façades; the­re are
Neo-Got­hic vil­las, with small iso­la­ted ver­ti­cal reces­ses and domi­nant maso­nry; the­re are
exu­be­rant Roco­co hou­ses, with plenty of detail and frag­men­ted façades.
Art-Deco con­struc­ti­ons are fewer, but still exi­sting, bro­ught by Vien­ne­se Seces­sion,
others resul­ting from the abso­lu­tist appro­ac­hes of Ita­lian fascist archi­tec­tu­re, then inter­
pre­ta­ti­ons of regi­o­nal styles, ran­ging from Medi­ter­ra­nean – Moo­rish, Gre­ek, Vene­tian,
to Nor­dic – Ger­man, Bri­tish, Scan­di­na­vian.
Howe­ver, the local spe­ci­fi­city can be seen in the con­struc­ti­ons based on the Neo-
Roma­nian Style. This archi­tec­tu­ral nati­o­nal style appe­a­red in the years of the late Roman­
ti­cism at the end of the 19th cen­tury, adop­ting chi­sel­led ele­ments of tra­di­ti­o­nal ver­na­cu­lar
archi­tec­tu­re and the archi­tec­tu­ral achi­e­ve­ments from the early 18th cen­tury. Besi­des, at
every step, as a pro­fes­si­o­nal, you are struck by con­tra­dic­tory ima­ges: ori­en­tal-inspi­red
buil­dings with Rena­is­san­ce fra­mes, a moder­nist com­po­si­tion of volu­mes with deco­ra­ti­ve
abun­dan­ce, Western Euro­pean cha­lets with Medi­ter­ra­nean ter­ra­ces. Such were obvi­o­usly
the cho­i­ces of owners, to imprint cer­tain ima­ges of Western Euro­pean citi­es on the­ir hou­
ses, but it would not have been pos­si­ble wit­ho­ut the unfor­tu­na­te exi­sten­ce of cata­lo­gu­es,
from which the owners cho­se the­ir win­dow fra­mes, cor­ni­ce deta­ils, as well as the entran­ce
door designs. The resul­ting hou­ses thus beca­me a stylistic col­la­ge spe­ci­fic of each hou­se
owner, a col­la­ge which, today, for a pas­ser-by, in the absen­ce of the pos­si­bi­lity of rela­ting
it to the ori­gi­nal, does not affect the homo­ge­ne­o­us cha­rac­ter of the gene­ral ima­ge.

1940–1989

The 1940 ear­thqu­a­ke was the first test for the newly built hou­ses. Due to its small
ampli­tu­de and long dura­tion, the hou­ses resi­sted. In the absen­ce of par­ti­cu­lar stu­di­es,
howe­ver, we can­not con­clu­de that they were not affec­ted at all. The war also left no marks
on the neig­hbo­ur­hood, as Buc­ha­rest was not a bat­tle­fi­eld, and espe­ci­ally went well in the
bom­bing of 6 April 1944, when only two stray mis­si­les hit its sout­hern bor­der, sin­ce the
neig­hbo­ur­hood was at a con­si­de­ra­ble dis­tan­ce from the tar­ge­ted faci­li­ti­es.
During the com­mu­nist period, the neig­hbo­ur­hood did not under­go major chan­ges that
would affect its inte­grity, alt­ho­ugh much of the cen­tral area of Buc­ ​​ ha­rest fell to bull­do­zers,
which cle­a­ned the land for the famo­us Peo­ple's Hou­se, today the Pala­ce of Par­li­a­ment,
with its sui­te of insti­tu­ti­ons and col­lec­ti­ve hou­sing for the ruling class, all in a com­po­si­tion
model­led on the Royal Court of Ver­sa­il­les.
The­re are, the­re­fo­re, some par­ti­cu­lar fea­tu­res of this neig­hbo­ur­hood that saved it from
the fate of the neig­hbo­u­ring are­as, and among them, the poli­ti­cal fac­tor stands out. In the
years that fol­lo­wed the World War II, the new ruling class that came to power with the
help of the Sovi­et army urgently nee­ded an orga­ni­zed resi­den­tial area the com­fort of living
in which would show the­ir high sta­tus. We do not have pre­ci­se figu­res, but abo­ut half of

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 389

М. Negulescu, D. Negulescu

the hou­ses in Cotro­ce­ni were nati­o­na­li­zed and the­ir owners eit­her emi­gra­ted to Western
Euro­pe or ended up in com­mu­nist pri­sons.
Once instal­led, this poli­ti­cal class bro­ught with it a chan­ge in the pro­fi­le of the neig­hbo­
ur­hood, affec­ting its com­mu­nity cha­rac­ter, but at the same time rai­sing its sta­tus from the
mid­dle-class neig­hbo­ur­hood to the luxu­ri­o­us neig­hbo­ur­hood of the ruling class.
At the time, the topo­grap­hic ele­ments limi­ted both the expan­si­on of the neig­hbo­ur­hood
towards the city cen­tre and the aggres­sion of the city cen­tre towards the neig­hbo­ur­hood.
Situ­a­ted on the out­skirts of the city until 1960s, bet­we­en the green belt, remi­ni­scent
of the Cotro­ce­ni forest, on the west, the north-eastern cour­se of the Dâmbovița River, and
the ste­ep hill of Rom­ni­ce­a­nu Park to the sout­hwest, built both at the foot of the hill and on
the slo­pe, the neig­hbo­ur­hood boa­sted strong demar­ca­tion lines for the exten­si­ve deve­lop­
ment, limi­ting the pos­si­bi­lity of the neig­hbo­ur­hood to expand towards the western out­skirts.
Over time, the system of public endow­ments of nati­o­nal sig­ni­fi­can­ce for­med radi­ally
on the peri­me­ter of the neig­hbo­ur­hood. Star­ting from the North – the Roma­nian Ope­ra
Hou­se that guards the main access to the neig­hbo­ur­hood, then a seri­es of edu­ca­ti­o­nal and
rese­arch insti­tu­ti­ons – the Faculty of Bio­logy, Can­ta­cu­zi­no9 Nati­o­nal Rese­arch Insti­tu­te, it
con­ti­nu­es to the sout­he­ast, with the nati­o­nal sport faci­li­ti­es inclu­ding a foot­ball sta­di­um
and a com­plex of ten­nis courts hosting today the major ten­nis tour­na­ments10 in Roma­nia. In
the western cor­ner, the­re is the Mili­tary Aca­demy Com­plex, built in the years befo­re World
War II11 and expan­ded with a squ­a­re in rigid Sta­li­nist orga­ni­za­tion, con­si­sting of block of
flats for mili­tary per­son­nel enga­ged in the edu­ca­tion of offi­cers.
Then fol­lows the Cotro­ce­ni Pala­ce Gar­den, with a tro­u­bled history that began with its
aban­don­ment, redu­cing it to a sta­te of degra­da­tion, and losing its symbo­lic role in the soci­
ety – the role of the last monar­chi­cal resi­den­ce, suc­ce­e­ded by the Pala­ce of the Pio­ne­ers,12
erec­ted in the 1980s to inclu­de a seri­es of exhi­bi­ti­on spa­ce. Bor­de­ring the gar­den of the Cotro­
ce­ni Pala­ce, the Bota­ni­cal Gar­den kept its peri­me­ter intact, even bene­fi­ting from the local
exten­si­ons and the Faculty of Medi­ci­ne with the Uni­ver­sity Hospi­tal built in the 1970s, the
lar­gest hospi­tal com­plex in the coun­try. The loca­tion of the Peo­ple's Hou­se was a deter­mi­ning
fac­tor in the pre­ser­va­tion of the neig­hbo­ur­hood – with its back tur­ned to the neig­hbo­ur­hood
and facing the strong eastern axis, it limi­ted the expan­si­on of the city towards Cotro­ce­ni.
All the­se major endow­ments, so den­sely built as to exce­ed the topo­grap­hic limits, for­
med a physical boun­dary that limi­ted the spa­tial rela­ti­ons of the neig­hbo­ur­hood to the city.
This fact, gene­rally seen as nega­ti­ve, was posi­ti­ve for Cotro­ce­ni, con­si­de­ring the destruc­ti­ve
urban acti­vi­ti­es of the time.
After the World War II, the­re were still some unbu­ilt are­as. The­se were occu­pied by
small blocks of flats for col­lec­ti­ve hou­sing, which, even if they did not cor­re­spond to the
type of sin­gle-family buil­dings, lar­gely fol­lo­wed the lot regu­la­ti­ons, and did not nega­ti­vely
affect the homo­ge­no­us cha­rac­ter of the neig­hbo­ur­hood.
Most of them were built after 1977. The March-4th ear­thqu­a­ke seri­o­usly affec­ted the
Buc­ha­rest inter­war buil­dings, pri­ma­rily due to the con­struc­tion rules of the period, impor­ted
mostly from Western Euro­pe, which did not take into acco­unt the destruc­ti­ve effect asso­ci­
a­ted with the hori­zon­tal for­ces resul­ting from the ear­thqu­a­ke.

390 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Due to the low height buil­dings and the swampy soil that absor­bed the vibra­ti­
ons, the neig­hbo­ur­hood suf­fe­red less than the rest of the city, with only a few hou­ses
destroyed. Beca­u­se of such soil, only detac­hed buil­dings were erec­ted, unli­ke the usual
tec­hni­que of the time of attac­hing seve­ral lots in order to build den­sely situ­a­ted blocks-
of-flats. Howe­ver, most of them were affec­ted and the struc­tu­ral con­so­li­da­tion inter­
ven­ti­ons car­ried out in a hurry did not mana­ge to stop, in many cases the degra­da­tion
of the struc­tu­ral system.

1990–2010

Alt­ho­ugh the com­mu­nist years were a calm period in the evo­lu­tion of the neig­hbo­ur­
hood, still the seeds of the futu­re aggres­sion were sown, the aggres­sion that had its effects
espe­ci­ally in 1990–2010. First of all, the nati­o­na­li­za­tion of pri­va­te pro­per­ti­es: alt­ho­ugh the
com­mu­nist regi­me made the resi­den­tial spa­ces ava­i­la­ble to the ruling class, it did not simul­
ta­ne­o­usly tran­sfer the pro­perty rights. They rema­i­ned the pro­perty of the sta­te and tho­se
who lived the­re were regar­ded as tenants. Being a tenant meant the lack of main­te­nan­ce
of buil­dings, a fact visi­ble espe­ci­ally after 1977, when many homes that requ­i­red com­plex
con­so­li­da­tion works did not go thro­ugh the neces­sary sta­ge of reno­va­tion: cracks in maso­nry,
incom­ple­tely insu­la­ted roofs, faulty storm dra­ins, all the­se rema­i­ned as nega­ti­ve fac­tors
that visibly affec­ted the heri­ta­ge buil­dings of Cotro­ce­ni.
The second direc­tion was much more seri­o­us and reflec­ted per­so­nal inte­rests emer­
ging in the deca­de 1990–2000, simul­ta­ne­o­usly with the legi­sla­tion ena­bling the resti­
tu­tion of pro­perty to the­ir for­mer owners. This was a set of laws by which the tenants
had the right based on the rent paid over the years to the sta­te to buy out the hou­se
they live in, sin­ce the sta­te beca­me the owner of the pro­per­ti­es after ille­gal post-war
dis­pos­ses­si­ons. The out­co­me? Hun­dreds of law­su­its bet­we­en tenants – now rightful
owners of homes, and the Roma­nian sta­te, have left the buil­dings wit­ho­ut main­te­nan­
ce for 20 years, and the­ir sta­te was addi­ti­o­nally affec­ted by the ear­thqu­ak­ es of 1986,
1991 and 2004.
The­se pro­per­ti­es could not par­ti­ci­pa­te in the esta­te mar­ket sin­ce the pro­perty rights
over them were in dis­pu­te, which cau­sed addi­ti­o­nal pro­blems. The­se two issu­es affec­ted
deci­si­vely the pre­sent ima­ge of the neig­hbo­ur­hood.

Cate­gory 1 – dila­pi­da­ted buil­dings

The­se buil­dings, in dif­fe­rent sta­ges of degra­da­tion, still reflect the history of the
neig­hbo­ur­hood. Some buil­dings have kept the­ir fea­tu­res made 100 years ago. We are
tal­king abo­ut a bene­fi­cial con­tri­bu­tion to the gene­ral ima­ge, espe­ci­ally due to the com­
pa­ri­son of this cate­gory with the next two, which are really har­mful to the homo­ge­ne­ity
of the neig­hbo­ur­hood;13 namely, buil­dings were reno­va­ted in a way that destroyed the
ori­gi­nal iden­tity and, on the other hand, some both fun­cti­o­nally and stylisti­cally alien
faci­li­ti­es were intro­du­ced.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 391

М. Negulescu, D. Negulescu

Figu­re 1. Cate­go­ri­es 1, 2, and 3 (2021)

Cate­gory 2 – inco­he­rent reno­va­ti­ons

The first cate­gory, that of wor­thless reno­va­ti­ons, occur­red mainly bet­we­en 2000 and
2010, with the view to incre­a­sing the real esta­te value in the area.14 Both few real owners
and the inve­stors from out­si­de of the neig­hbo­ur­hood, used the loo­se legi­sla­tion to incre­a­se
the value of the pro­perty as a who­le. We are tal­king here abo­ut two cate­go­ri­es of aggres­
sion: the first, the most obvi­o­us one, refers to the tre­at­ment of the facing, which in most
cases meant clad­ding the faca­de with well-known insu­la­tion-system (polystyrene and struc­
tu­red pla­ster); such inter­ven­ti­ons strip­ped the buil­dings of the­ir moul­ding fra­mes, resul­ting
in appro­xi­ma­ti­ons and inter­pre­ta­ti­ons of the ori­gi­nal fra­mes made from polyuret­ha­ne rods.
The rest of the deta­ils were affec­ted as well, espe­ci­ally the fit­tings, with the ori­gi­nal dou­ble-
gla­zed woo­den fit­tings being repla­ced with the PVC ones, with lar­ge are­as of glass, unli­ke
the ori­gi­nal wro­ught-iron and steel win­dows. The roofs, mostly made of cera­mic tiles, have
been repla­ced with light metal roof cove­rings, wit­ho­ut respec­ting, in some cases, even the
ste­re­o­tomy or colo­ur of the ori­gi­nal mate­rial.
The second cate­gory of inter­ven­ti­ons was even more har­mful – exten­si­ons and super­
struc­tu­res built to the detri­ment of the two basic ele­ments that defi­ne the atmosp­he­re of
the stre­ets in Cotro­ce­ni: the front gar­dens and the height regi­me.
In par­ti­cu­lar, imme­di­a­tely after 1990s, with the boom of small busi­nes­ses, some buil­
dings, espe­ci­ally tho­se on the busi­er stre­ets, were expan­ded with a small sto­re or offi­ce
spa­ce toward the stre­et, thus affec­ting the local side­walk. The gara­ges were also bro­ught
to the front, facing the stre­et. So, tho­se small gro­und flo­or con­struc­ti­ons, wit­ho­ut any ambi­
ent value, beca­me the first ones to be seen, put­ting in the bac­kgro­und the main body of

392 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figu­re 2. Cate­go­ri­es 4, 5, and 6 (2021)

the hou­se. Today, many of the­se stre­et anne­xes are wit­ho­ut any public fun­ction that could
ani­ma­te the side­walk. The exten­si­ons, on the other hand, affect not only the archi­tec­tu­ral
disco­ur­se, but also locally destroy the cohe­rent ima­ge of the stre­et front by stic­king out,
alt­ho­ugh the posi­tion in a row does not requ­i­re it.

Cate­gory 3 – alien inserts

Inser­ti­ons that are alien to the pla­ce are not many, but due to the dis­tor­ting effect,
they are visu­ally ubi­qu­i­to­us over lar­ge are­as, dis­tur­bing the pea­ce of a cohe­rent stre­et
orga­ni­sa­tion. The lack of care for the inte­gra­tion into the built sur­ro­un­dings shows itself in
the use of modern mate­ri­als non-com­pli­ant to the sur­ro­un­dings – glass, metal, plywood, in
the façade com­po­si­ti­ons that do not respect the maso­nry - ope­nings ratio cha­rac­te­ri­stic of
load-bea­ring maso­nry archi­tec­tu­re, and in the use of aggres­si­ve sha­pes and colo­urs. Beyond
the­se, per­haps the most har­mful are the inserts made on anot­her sca­le, tho­se that do not
respect the size of the area, both in height and in its base. The­se ele­ments suf­fo­ca­te the
sur­ro­un­dings, lite­rally remo­ving from the atmosp­he­re of the neig­hbo­ur­hood the­ir are­as of
visual and fun­cti­o­nal influ­en­ce.
Fun­cti­o­nally, this impact is felt not only on a for­mal level, but also in the essen­ce of
the inser­tion, namely the den­sity that gene­ra­tes, both quan­ti­ta­ti­vely – col­lec­ti­ve hou­sing
brings with it the con­cen­tra­tion of seve­ral resi­dents on a lot, and qua­li­ta­ti­vely – com­pany
hea­dqu­ar­ters that bring life the neig­hbo­ur­hood, but are so lar­ge in sca­le that the sur­ro­un­ding
can­not absorb them. Here we refer to the enti­re offi­ce buil­dings, not to small arti­san shops
that do not affect the gene­ral resi­den­tial cha­rac­ter of the area.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 393

М. Negulescu, D. Negulescu

Pro­tec­ted Area no. 45

The­se two cate­go­ri­es of impact hap­pe­ned in the con­text of loo­se legi­sla­tion, espe­ci­ally
in the absen­ce of con­trol mec­ha­nisms. The first deci­si­ve step made in this direc­tion was the
adop­tion of the Gene­ral Urban Plan of Buc­ha­rest and the defi­ni­tion of heri­ta­ge pro­tec­tion
are­as; Cotro­ce­ni neig­hbo­ur­hood is mar­ked as the Pro­tec­ted Area no. 45.
A seri­es of con­struc­tion regu­la­ti­ons apply in this area; it is bene­fi­cial that, for the most
part, they were taken from the ori­gi­nal regu­la­ti­ons, aiming to pre­ser­ve the spe­ci­fic basic
cha­rac­te­ri­stics of the neig­hbo­ur­hood:
–– per­haps the most impor­tant pro­vi­sion is the term ”par­cel reser­va­tion” by which the
land lots can­not be attac­hed toget­her or dismem­be­red, which would chan­ge the ove­
rall buil­ding regi­me;
–– then the front gar­dens, retre­a­ted 4 metres from the stre­et, behind some tran­spa­rent
fen­ces, as well as the express spe­ci­fi­ca­tion of the use of this area as a green spa­ce;
–– limi­ting the per­cen­ta­ge of land occu­pa­tion (POT) and the coef­fi­ci­ent of land use (CUT),
the height regi­me and the effec­ti­ve height of con­struc­ti­ons with effects both in limi­ting
the ove­rall exag­ge­ra­ti­ons and in limi­ting the den­sity of users rela­ted to a struc­tu­re.15
The sta­tus of Cotro­ce­ni as a pro­tec­ted area, bro­ught with it the need to appro­ve the
buil­ding design by the Heri­ta­ge Com­mis­sion, con­si­sted of the mul­ti­di­sci­pli­nary team, with
the pre­sen­ce of archi­tects spe­ci­a­li­sed in the field, sho­uld be the gua­ran­tor, not only of com­
pli­an­ce with the­se rules but of the design qua­lity that takes into acco­unt the deter­mi­nant
value of the pre-exi­sting con­text.
Beyond this major direc­tion of strug­gle for heri­ta­ge pre­ser­va­tion, in recent years some civil
and pro­fes­si­o­nal orga­ni­za­ti­ons, ran­ging from the Order of Archi­tects of Roma­nia to neig­hbo­ur­
hood com­mu­nity orga­ni­za­ti­ons,16 have taken over from the aut­ho­ri­ti­es the task of moni­to­ring
the area. At the moment, wit­ho­ut many legal levers, the results are minor, but some voi­ces
are heard in the public spa­ce, put­ting the situ­a­tion of the neig­hbo­ur­hood in the lime­light.17

Cate­gory 4 – value resto­ra­ti­ons

The­se orga­ni­za­ti­ons go beyond the social-com­mu­nity cha­rac­ter and try to revi­ta­li­se

the area by orga­ni­zing tours, peri­o­dic annual events, and exhi­bi­ti­ons, as oppo­sed to two
nega­ti­ve cate­go­ri­es pre­sen­ted abo­ve. Under the title "So (pos­sibly) yes", they strug­gle for
the con­so­li­da­tion of buil­dings, but also for the cor­rect resto­ra­tion and inserts ran­ging from
”do not adver­sely affect the con­text” to ”are bene­fi­cial to the sur­ro­un­dings”. Regar­ding the
resto­ra­ti­ons, it is enco­u­ra­ging that the most valu­a­ble buil­dings in the neig­hbo­ur­hood were
resto­red thanks to the owners who see in it the pos­si­bi­lity to gain per­so­nal recog­ni­tion.

Cate­gory 5 – cura­ti­ve inserts

In anot­her cate­gory, as in any archi­tec­tu­ral cri­ti­cism, opi­ni­ons can beco­me subjec­ti­ve.

Howe­ver, we con­clu­de that a new inser­tion, which respects the posi­tion on the lot in terms

394 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

of size, the adja­cent ove­rall ima­ge, is a pos­si­ble inser­tion. In this con­text, in recent years, many
unbu­ilt pla­ces have requ­i­red inter­ven­ti­ons to heal the urban ima­ge, brin­ging with them valu­a­ble
solu­ti­ons, which bring the con­tem­po­rary touch wit­hin the limits set by the ini­tial rules.

Cate­gory 6 – wagon dwel­lings

Cotro­ce­ni hou­ses can be put in the sixth cate­gory for two par­ti­cu­lar rea­sons. First, they are
dif­fe­rent type of buil­dings than the gene­ral inter­war ones, and second, the­se hou­ses con­sti­tu­te
a poten­tial cura­ti­ve fund for the area.
The­se are, for the most part, gro­und-flo­or dwel­lings, built befo­re the time of the inter­war
sub­di­vi­sion, in older stre­ets, con­struc­ti­ons that resul­ted from an orga­nic-ver­na­cu­lar way of
buil­ding a hou­se of the time. The “wagon hou­sing”, a line­ar sequ­en­ce of fun­cti­ons deployed in
the depth of the plot, posi­ti­o­ned usu­ally on the nort­hern pro­perty bor­der, is the basic typology
of urban perip­he­ral hou­sing in the late 19th cen­tury in sout­hern Roma­nia, being a model taken
from tra­di­ti­o­nal rural hou­sing and adap­ted to the deep plots with a redu­ced front to the stre­et,
thus beco­ming cha­rac­te­ri­stic of the peri-urban slums of Buc­ha­rest.
On the­se lots, it is prac­ti­cally impos­si­ble to build respec­ting the domi­nant cha­rac­ter of the
neig­hbo­ur­hood, due to the sha­pes of the lots and also due to the exi­sten­ce of con­struc­ti­ons on
adja­cent lots. Here, the­re­fo­re, it is not pos­si­ble to build respec­ting the ele­ments of the main regu­
la­tion sin­ce most of the­se hou­ses were built next to the side­walk. The­se lots can­not remain in the
cur­rent sta­te beca­u­se of the invest­ment pres­su­re mani­fe­sted at the neig­hbo­ur­hood level. In the­ir
case, the sub­se­qu­ent con­struc­tion could be done only by respec­ting the spi­rit of the adja­cent area.

Con­clu­sion

After all, the excep­ti­o­nal value of Cotro­ce­ni does not lie in the hou­ses taken indi­vi­du­ally
but in the ove­rall ambi­ent value of the area, in a spe­cial atmosp­he­re that makes this neig­hbo­
ur­hood both a pro­me­na­de area with cul­tu­ral tou­rist cha­rac­ter, but also a cen­tral resi­den­tial
area offe­ring high level of com­fort for living.
The­re­fo­re, a per­son wal­king the stre­ets of Cotro­ce­ni can enjoy in spe­cial archi­tec­tu­ral diver­
sity that seems to be a history les­son. Apart from the buil­dings of the Inter­na­ti­o­nal Style and
Neo-Roma­nian Style, the rest are in fact copi­es of valu­a­ble Euro­pean archi­tec­tu­ral tre­a­su­res,
but the way they are lined up tell its own story. The fact that they are copi­es does not tar­nish
the ima­ge of the neig­hbo­ur­hood – the value of the archi­tec­tu­ral exhi­bi­ti­on offe­red by Cotro­ce­ni
is not in the indi­vi­du­a­lity of the exhi­bits, but in the unity and cohe­ren­ce of the times.

Notes

1 Accor­ding to the deed of Prin­ce Radu Mih­nea Voda – 27th Novem­ber 7123 (1614) (Ione­scu, G: Isto­ria
Cotro­ce­ni­lor, Bucu­re­sti, *, 1902, p. 3).
2 Cotro­ce­ni Mona­stery was built by Prin­ce Ser­ban Can­ta­cu­zi­no bet­we­en 1679 and 1681 (Curin­schi-Voro­na,
G: Isto­ria Arhi­tec­tu­rii în România, Edi­tu­ra Teh­ni­ca, Bucu­rești, 1981, p. 236, date of access 14th March 2021).

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 395

М. Negulescu, D. Negulescu

3 The Church of St Eleft­he­ri­os was built on an island aro­und 1741–1744 by Metro­po­li­tan The­o­fil, thanks
to the finan­cial dona­tion of Con­stan­tin, son of Maxim, a famo­us mer­chant of the time (Dana­lac­he, T:
Bise­ri­ca Sfan­tul Elef­te­rie Vec­hi, 2021. https://www.cre­sti­nor­to­dox.ro/bise­ri­ci-mana­sti­ri/bise­ri­ca-sfan­
tul-elef­te­rie-vec­hi-68031.html, date of access 14th March 2021).
4 The local term “aco­tro­ci” disap­pe­a­red from the cur­rent lan­gu­a­ge. It meant “to search”, but also “to
hide.” Howe­ver, the etymolo­gi­cal sour­ce is not uni­ver­sally accep­ted. The neig­hbo­ur­hood also pos­sibly
deri­ves its name from a foun­der of the area: “cotroc” or “cotro­cea” (Ione­scu, G: Isto­ria Cotro­ce­ni­lor,
Bucu­re­sti, *, 1902).
5 Such geo­lo­gi­cal posi­tion still affects today’s resi­den­ces, sin­ce the­ir base­ments are often flo­o­ded by
gro­und­wa­ter. Fol­lo­wing the flo­ods of 2006, in many base­ments water reac­hed a height of 2 meters,
affec­ting instal­la­ti­ons and even gara­ges (Dia­man­di, I, Case­le vec­hi, o importantă moşteni­re culturală.
Cotro­ce­nii, car­ti­er al cărui șarm tre­bu­ie păstrat, Roma­nia Libe­ra, 10 02 2018, date of access 14th
March 2021).
6 The works were exe­cu­ted in 1880–1883 by entre­pre­ne­ur A. Boi­squ­e­rin, accor­ding to the pro­ject of
engi­ne­er and archi­tect Gri­go­re P. Cer­chez (Giu­re­scu, C: Isto­ria Bucu­re­sti­lor, Edi­tu­ra pen­tru Lite­ra­tu­ra,
Bucu­re­sti, 1966, p. 157)
7 Howe­ver, the­re were attempts to erect seve­ral units at the same time. For exam­ple, until 1935, the Auto­
no­mo­us Hou­se of Con­struc­ti­ons, foun­ded in 1930, had built abo­ut 70 indi­vi­dual hou­ses in the Cotro­ce­ni
neig­hbo­ur­hood (Giu­re­scu, C: Isto­ria Bucu­re­sti­lor, Edi­tu­ra pen­tru Lite­ra­tu­ra, Bucu­re­sti, 1966, p. 195, date
of access 14th March 2021).
8 Dr Gen Carol Davi­la foun­ded the Faculty of Medi­ci­ne, Phar­macy and Vete­ri­nary Medi­ci­ne, and most
of the neig­hbo­ur­hood deve­lo­ped on his esta­te dona­ted to the sta­te. Hen­ce the names of the stre­ets
in Cotro­ce­ni mostly bear the names of doc­tors who wor­ked with dr Davi­la at the time the faculty was
foun­ded, with the excep­ti­on of Joseph Lister and Lou­is Paste­ur (Gri­go­re, V. Bătrânul car­ti­er Cotro­ce­ni
și case­le lui. De la vec­hea burg­he­zie la nomen­cla­tu­ra comunistă. http://www.web­pho­to.ro/diver­se/
batra­nul-car­ti­er-cotro­ce­ni-si-case­le-lui-de-la-vec­hea-burg­he­zie-la-nomen­cla­tu­ra-comu­ni­sta.html, date
of access 14th March 2021).
9 The main hub of the nati­on­ al COVID vac­ci­na­tion system in 2021.
10 Unfor­tu­na­tely, this com­plex has seve­ral access are­as, most of them from the insi­de of the neig­hbo­ur­
hood, which turns into a peri­o­dic inva­sion of the neig­hbo­ur­hood during major spor­ting events.
11 The War School, the Aca­demy of Mili­tary Stu­di­es, the Nati­o­nal Defen­ce Uni­ver­sity Carol I (cur­rent title)
was desig­ned in 1936 by archi­tect Dui­liu Mar­cu and exe­cu­ted bet­we­en 1937 and 1939 ((Curin­schi-Voro­
na, G: Isto­ria Arhi­tec­tu­rii în România, Edi­tu­ra Teh­ni­ca, Bucu­rești, 1981, p. 306).
12 Pio­ne­ers were the Com­mu­nist Party chil­dren's orga­ni­za­tion. The buil­ding ser­ved for vari­o­us extra­cur­
ri­cu­lar edu­ca­ti­o­nal acti­vi­ti­es.
13 In the file of the pro­tec­ted area no. 45 – Cotro­ce­ni par­cel­ling in terms of aggres­si­ons on the built
spa­ce, the two cate­go­ri­es are iden­ti­fied as fol­lows: “tran­sfor­ma­ti­ons of the exi­sting buil­dings, usu­ally
not in the spi­rit of the ori­gi­nal archi­tec­tu­re” and “the appe­a­ran­ce of new buil­dings (sta­tely buil­dings
with luxury apart­ments) that do not comply with the rules accor­ding to which the enti­re area was built
(alig­nment, height regi­me, archi­tec­tu­ral qua­lity) lea­ding to the degra­da­tion of the urban qua­li­ti­es of
the area” (PUG-Buc­ha­rest, Zona Pro­te­ja­ta 45, Par­ce­la­rea Cotro­ce­ni, 2010).
14 Accor­ding to prof. Raz­van Luscov in the inter­vi­ew given for Free Euro­pe, the finan­cial value of the area
deri­ves from four ele­ments: the abun­dan­ce of vege­ta­tion, the wit­hdra­wal of hou­ses from side­walks, the
low height regi­me, the charm of “history” of hou­ses (Luscov, prof. dr. arh. R, inter­viu Sabi­na Fati, De ce
cla­di­ri­le vec­hi nu sunt doar niste zidu­ri dara­pa­na­te, 26th June 2020, date of access 14th March 2021).

396 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

15 Maxi­mum allo­wed POT = 95%, the area left free must be at least 30m2; Maxi­mum CUT = 1.8; maxi­
mum height 10m, mini­mum height 7m (PUG-Buc­ha­rest, Zona Pro­te­ja­ta 45, Par­ce­la­rea Cotro­ce­ni, 2010).
16 Inco­tro­ce­ni – local civic orga­ni­za­tion, which accor­ding to the web­si­te „…aims to make Cotro­ce­ni a
bet­ter living spa­ce, a more wel­co­ming and har­mo­ni­o­us neig­hbo­ur­hood, whe­re the qua­lity of life can
incre­a­se. Our goal is the deve­lop­ment, pro­mo­tion and sup­port of the com­mu­nity in the Cotro­ce­ni neig­
hbo­ur­hood and its iden­tity, in two direc­ti­ons: (I) socio-cul­tu­ral, and (II) archi­tec­tu­ral, urban plan­ning
and infra­struc­tu­ral one” (Aso­ciația Inco­tro­ce­ni, 2019, https://inco­tro­ce­ni.ro/despre/, date of access
14th March 2021).
17 A publi­ci­sed case was the demo­li­tion of a vil­la in per­fect sha­pe in Joli­ot Curie Stre­et in order to build
a block-of-flats. The peti­tion of the InCo­tro­ce­ni asso­ci­a­tion aga­inst this action was sig­ned by 170 civic
orga­ni­za­ti­ons and cul­tu­ral wor­kers in Roma­nia, inclu­ding archi­tects Șerban Stur­za, Mihai Șora, Andrei
Pleșu, Mir­cea Paraschi­ve­scu (Archip, A, Un arhi­tect acu­za Cotro­ce­niul pier­dut, Liber­ta­tea, 8th August
2020, date of access 14th March 2021).

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 397

 725.94/.96.025(498)
711.4(498)

Др Кри­стија Кира, професор

Уни­вер­зи­тет архи­тек­ту­ре и урба­ни­зма Јон Мин­ку, Буку­решт, Руму­ни­ја
cri­sti­ac­hi­ra­@u­a­u­im.ro

Др Миха­е­ла Лазар, аси­стент

Уни­вер­зи­тет архи­тек­ту­ре и урба­ни­зма Јон Мин­ку, Буку­решт, Руму­ни­ја
miha­e­la.lazar­@u­a­u­im.ro

ИКС-ОКС С БУКУ­РЕ­ШТАН­СКИМ
ГРА­ДИ­ТЕЉ­СКИМ НАСЛЕ­ЂЕМ

Апстракт

Буле­вар Ура­нус, познат и као Севе­ро­за­пад­на осо­ви­на, нај­о­спо­ра­ва­ни­ји је урба­ни­стич­ки

про­је­кат гра­да Буку­ре­шта. Иде­ју за изград­њу овог буле­ва­ра дао је још 1936. краљ Карол
II, да би 1986. Нико­лај Чау­ше­ску при­хва­тио и пот­пи­сао Про­стор­ни план који пред­ви­ђа
исту тран­сфор­ма­ци­ју датог под­руч­ја. Пред­лог је усво­јен и радо­ви су отпо­че­ли у новем­
бру 2010, под патро­на­том тада­шњег гра­до­на­чел­ни­ка Буку­ре­шта. Од почет­ка про­јек­та
до њего­вог завр­шет­ка 2011, сру­ше­но је 80 згра­да, од којих је седам има­ло ста­тус исто­
риј­ских спо­ме­ни­ка, а 1.000 људи исе­ље­но је из сво­јих домо­ва.
Одлу­ке локал­них вла­сти у скла­ду с тада­шњим зако­но­дав­ством оспо­ре­не су у румун­ским
судо­ви­ма мно­го пута. Скуп­шти­на гра­да Буку­ре­шта изгу­би­ла је већи­ну тих спо­ро­ва, док
су оста­ли још у току.
У нашем раду неће­мо се бави­ти тех­нич­ким дета­љи­ма или про­су­ђи­ва­њем начи­на на који
се све оди­гра­ло, већ ћемо изне­ти исто­риј­ске подат­ке и ствар­ну ситу­а­ци­ју о једном од
нај­ва­жни­јих под­руч­ја у том про­јек­ту.
Циљ рада је да ана­ли­зи­ра ути­цај руше­ња обла­сти Буте­шти­–Бер­зе­ј–У­ра­нус на град
Буку­решт с урба­ни­стич­ке тач­ке гле­ди­шта (после­ди­це на про­ме­не град­ског тки­ва), из
соци­јал­не пре­спек­ти­ве (колек­тив­но сећа­ње и свест) и из архи­тек­тон­ског угла (про­ме­на
опште атмос­фе­ре).
Наме­ра нам је, дакле, да истак­не­мо важну уло­гу насле­ђа у исто­ри­ји гра­да и исто­риј­ском
пам­ће­њу зајед­ни­це.

Кључ­не речи: кул­тур­но насле­ђе, исто­риј­ски спо­ме­ни­ци, град­ско тки­во,

гра­ђе­вин­ска регу­ла­ти­ва, Буку­решт

398 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Cri­stia Chi­ra, PhD, Architect, Lec­tu­rer
U.A.U.I.M. (Ion Min­cu Uni­ver­sity of Archi­tec­tu­re and Urba­nism), Buc­ha­rest, Roma­nia
cri­sti­ac­hi­ra­@u­a­u­im.ro

Miha­e­la Lazăr, PhD, Architect, Assistant

U.A.U.I.M (Ion Min­cu Uni­ver­sity of Archi­tec­tu­re and Urba­nism), Buc­ha­rest, Roma­nia
miha­e­la.lazar­@u­a­u­im.ro

PLAYING NOUGHTS AND CROS­SES WITH THE

BUC­HA­REST ARCHI­TEC­TU­RAL HERI­TA­GE

Abstract

The most disputed urban project in Bucharest is Uranus Boulevard, also known as the North-
South axis. King Carol II first came up with this idea in 1936. In 1986, Nicolae Ceausescu
approved and signed a Zonal Urban Plan for the same transformation in the area. The proposal
was accepted and the works started in November 2010, under the auspices of the then
Mayor of Bucharest. From the start of the project till the end in 2011, almost 80 buildings
were demolished, out of which seven were historical monuments, and 1,000 people were
resettled from their homes.
The decisions taken by local authorities in line with the legislation of that time were contested
in Romanian courts in numerous trials, most of which were lost by the Bucharest Town Hall,
while some litigations are still ongoing.
In our presentation, we are not going to give technical data or judge the way it all happened,
but we are going to elaborate on the history and the actual situation of one of the most
important and affected areas of the project.
The paper aims to analyze the impact of the demolition of Buzești–Berzei–Uranus area on
the city of Bucharest from an urban point of view (consequences for the urban tissue), from
a social perspective (collective memory and conscience), and from an architectural point of
view (change of general atmosphere).
Therefore, we intend to highlight the important role of heritage in town history and historical
memory of the community.

Keywords: cul­tu­ral heri­ta­ge, histo­ric monu­ments, urban fabric, buil­ding regu­la­ti­ons, Buc­ha­rest.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 399

C. Chira, M. Lazăr

Intro­duc­tion

The area in focus of this paper was cre­a­ted and deve­lo­ped with the spon­ta­ne­o­us expan­
si­on of the city towards north. The demo­lis­hed urban area was an impor­tant part of the early
twen­ti­eth cen­tury history of Buc­ha­rest and had an atmosp­he­re that directly reflec­ted the
gene­ral ima­ge of the city, which even today bears lin­ge­ring tra­ces of its orga­nic deve­lop­
ment, una­i­ded by cle­ar legi­sla­tion which could have pro­tec­ted its most valu­a­ble ele­ments.
The study begins by poin­ting out the ele­ments which influ­en­ced the evo­lu­tion and
deve­lop­ment of the exi­stent plots, con­ti­nu­es by analyzing the buil­dings and iden­tifying
valu­ab­ le ele­ments, and ends by sta­ting the repor­ted con­clu­si­ons of the per­for­med urba­
ni­stic inter­ven­tion.
The met­ho­do­logy used fol­lows the defi­ni­ti­ons and iden­ti­fi­ca­tion of valu­es which could
have been pro­tec­ted – con­struc­tion ele­ments, spa­ces, archi­tec­tu­ral aest­he­tics, deco­ra­ti­ons
and, by exclu­si­on, tho­se are­as in which neces­sary inter­ven­ti­ons were pos­si­ble both from
an urba­ni­stic point of view and by fun­cti­o­nally emp­ha­si­zing the exi­stent built envi­ron­ment
of the time and, by com­pa­ri­son, the exi­stent situ­a­tion.
In order to obtain this, the cho­sen sub­stan­ti­at­ ion sour­ces were based on the exi­
stent and pri­or urban plan­ning docu­ments and rela­ti­ons the­re­of; car­to­grap­hic plans/
docu­ments –the histo­ric car­to­grap­hic infor­ma­tion was deri­ved from varied sour­ces, such
as expert stu­di­es ela­bo­ra­ted in dif­fe­rent con­texts, histo­ric plans from dif­fe­rent peri­ods,
admi­ni­stra­ti­ve plans etc.; ico­no­grap­hic docu­ments – histo­ric pho­tos mainly ori­gi­na­ting
from the exi­sting archi­ves, books or the inter­net, as well as pho­tos taken by the aut­hors;
writ­ten docu­ments – a num­ber of publi­ca­ti­ons dea­ling with the area in que­sti­on; and
field rese­arch – field work was con­duc­ted to verify the exi­stent rela­ti­ons bet­we­en vari­o­us
com­po­nents of the urban fabric.
The paper is based on a seri­es of inve­sti­ga­ti­ons star­ted in 2010 by the Buc­ha­rest local
self-govern­ment in order to bro­a­den in the north-south direc­tion the exi­stent road system.

Histo­ric analysis of the stu­died area

Iden­ti­fi­ca­tion on refe­ren­tial histo­ric plans

Until the begin­ning of the twen­ti­eth cen­tury, Buc­ha­rest deve­lo­ped in a spon­ta­ne­o­us

rat­her than plan­ned way, using the tools of modern urba­nism – a con­glo­me­ra­te of hou­ses
orga­ni­zed aro­und paris­hes with repre­sen­ta­ti­ve chur­ches as nuc­lei. This ima­ge evo­kes the
legen­dary Con­stan­ti­no­ple (pre­sent-day Istan­bul), as Dana Har­ho­iu, a renow­ned rese­ar­cher
of the urban history of the city, obser­ved1.
A tra­di­ti­o­nal urban unit was cal­led “maha­la” – an array of hou­ses loca­ted along
more or less nar­row stre­ets, all gro­up­ ed aro­und a mona­stery, a noble­man’s resi­den­ce,
a parish hou­se, a church, or a craftsmen guild, the mem­bers of which lived in the area.
In the first half of the nine­te­enth cen­tury, Buc­ha­rest was divi­ded into five color-coded
are­as or neig­hbour­ho­ods: red, yellow, black, blue and green (the city cen­ter was in the
red area)2.

400 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figu­re 1. The stu­died area on Buc­ha­rest histo­ric plans – The Boroczyn Plan 1847-1852, the
Plan of the Mili­tary Geo­grap­hic Insti­tu­te 1895–1899, the Plan of the City of Buc­ha­rest, 1911.
(Sour­ce: the library of Ion Min­cu Uni­ver­sity of Archi­tec­tu­re and Urba­nism – elec­tro­nic for­mat)

The first half of the nine­te­enth cen­tury bro­ught abo­ut a gre­at chan­ge in the archi­tec­tu­
ral design of the city, as a result of the incre­as­ e in the num­ber of engi­ne­ers and archi­tects
suc­cessfully com­ple­ting the­ir stu­di­es, mostly in Paris. The nine­te­enth cen­tury was mar­ked by
the city’s incli­na­tion towards occi­den­tal cul­tu­re, in oppo­si­tion to the eastern influ­en­ce (mainly
repre­sen­ted at the time by the Otto­man Empi­re), and by the pene­tra­tion of Euro­pean valu­es
in the city3. Some urban plan­ning mea­su­res of tho­se time pro­ves this: dila­pi­da­ted inns were
demo­lis­hed to make way for modern buil­dings, the stre­et net­work was regu­la­ted, the Cișmigiu
gar­den was desig­ned and par­ti­ally built. Prof. Nico­lae Lascu4 esti­ma­ted that in 1846–1911 the
cen­tral area of the city acqu­i­red its modern con­fi­gu­ra­tion and fun­cti­o­na­lity; the cur­rent histo­ri­
cal cen­ter has kept much of the urban plan­ning inter­ven­ti­ons gene­ra­ted after the fire of 1847.
By analyzing rele­vant histo­ric plans for the stu­died area, we can obser­ve the histo­ric
evo­lu­tion of the exi­stent cir­cu­la­tion rou­tes, stre­et net­work, urban tis­sue, and the archi­
tec­tu­ral fea­tu­res which would defi­ne the outer boun­dary of the neig­hbour­hood out­si­de
Buc­ha­rest’s histo­ric cen­ter, right until the begin­ning of the twen­ti­eth cen­tury. Until abo­ut
mid-nine­te­enth cen­tury, the area was mainly a green one, with crops and orchards (the
Bor­roczyn plan), with lar­ge lots and iso­la­ted buil­dings. On the next plans, the main stre­et
appe­ars fully for­med and, with small excep­ti­ons, it would keep the sha­pe until the inter­
ven­ti­ons in 2010–20115.
We could see that the main roads in the area were built towards the end of the nine­
te­enth cen­tury. The early appe­a­ran­ce of stre­et net­work is also illu­stra­ted by the ensu­ing
efforts and regu­la­tion plans. The first appro­ach to the north-south axis is pre­sen­ted in the
Orăscu Plan (1893), which would be used in the inter­war period for the exten­si­on and urban
deve­lop­ment of the city based on Haus­smann’s prin­ci­ples. Then we could obser­ve the city
as the subject of cohe­rent deve­lop­ment plans, with attempts to regu­la­te the enti­re ter­ri­tory.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 401

C. Chira, M. Lazăr

Figu­re 2. The stu­died area on Buc­ha­rest histo­ric plans. Left: The Orăscu Plan (1893).
Right: the Gene­ral Urban Plan of the City of Buc­ha­rest, 1935 (Sour­ce: the library of Ion
Min­cu Uni­ver­sity of Archi­tec­tu­re and Urba­nism – elec­tro­nic for­mat)

Ale­xan­dru Orăscu dee­med that the bou­le­vard had a par­ti­cu­lar cha­rac­ter of ”admi­ni­stra­ti­ve,
spe­cu­la­ti­ve, and enter­ta­in­ment hou­sing”.
The Gene­ral Urban Plan (Pla­nul Gene­ral de Siste­ma­ti­za­re) from 1921 was actu­ally the
last pha­se of a long pro­cess which star­ted with the pro­vi­si­ons of the City Hou­sing Works
Law (Legea Casei Lucrărilor Orașului) from 1894, and con­ti­nued with the com­pe­ti­tion held
in 1906 for the deve­lop­ment of a Buc­ha­rest urban plan. We can say that his com­pe­ti­tion
was an impor­tant moment in the urban plan­ning of the city. For the first time the emp­ha­sis
was on the search for inno­va­ti­ve solu­ti­ons for the enti­re city, instead on local inter­ven­ti­ons
dic­ta­ted by local issu­es.
Later, in 1919, the “fat­her” of Roma­nian urban plan­ning, engi­ne­er Cin­ci­nat Sfințescu,
publis­hed „A study of the gene­ral urban plan of the capi­tal, fol­lo­wed by a draft law on the
esta­blis­hment, con­struc­tion, deve­lop­ment and plan­ning of com­mu­nes”6, aiming at resol­
ving the issu­es of the city boun­da­ri­es and neig­hbor­hood deli­ne­at­ ion, which ser­ved as a
basis for futu­re urban plans.
In 1928 the Buc­ha­rest Urban Plan­ning Com­mit­tee was esta­blis­hed, and talks and
ende­a­vors star­ted on the neces­sity of spe­ci­alty stu­di­es for the pre­pa­ra­tion of the new
Buc­ha­rest urban plan.
The­se ende­a­vors did not end with the Gene­ral Urban Plan of 1935, which was not very
cle­ar, and only pre­sen­ted urba­ni­stic con­cerns in a who­le dif­fe­rent ide­ol­ogy, in a dif­fe­rent
poli­ti­cal regi­me, and dif­fe­rent era of modern history.
Alt­ho­ugh cre­a­ted over 40 years apart, the two plans do not show gre­at dif­fe­ren­
ces in plan­ning the cir­cu­la­tion rou­tes in the analyzed area. The cohe­rent dra­wing of the
North-South cir­cu­la­tion axis can be noti­ced, as well as new bou­le­vards and stre­ets and
the exten­si­on and sub­stan­tial growth of the built envi­ron­ment. The lat­ter plan would be
used and modi­fied in the com­mu­nist era and would beco­me the basis for restruc­tu­ring and
demo­lis­hing in the focus of this paper.
Post WWII period was mar­ked by resto­ra­tion and recon­struc­tion of the city after war
dama­ges and bom­bing. Dama­ged buil­dings were repla­ced and the new built in histo­ric
neig­hbor­ho­ods. The new com­mu­nist aut­ho­ri­ti­es were inte­re­sted in the exten­si­on of the city

402 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

and the con­struc­tion of new resi­den­tial neig­hbor­ho­ods for wor­kers. The issue of com­pre­
hen­si­ve plan of the city was addres­sed once Nico­lae Ceaușescu beca­me the lea­der of the
coun­try in 1974, and esta­blis­hed the Urban Plan­ning, Hou­sing and Com­mu­nal Hou­se­hold
Insti­tu­te (Insti­tu­tul de siste­ma­ti­za­re, Locuințe și Gospodărie Comunală, based on an older
insti­tu­tion which dealt with the plan­ning of con­struc­tion works and deve­lo­ping lan­dsca­ping
plans), spe­ci­a­li­zing in nati­o­nal, regi­o­nal and local urban plan­ning pro­jects and plan­ning
lar­ge public works. This insti­tu­te would be in char­ge of many of the tran­sfor­ma­ti­ons suf­
fe­red by Buc­ha­rest in tho­se years.
The issue of the urban plan­ning inter­ven­tion in the stu­died area was also addres­
sed, given the neces­sity to dou­ble the width of the already exi­sting north-south road and
demo­lish heri­ta­ge buil­dings. This pro­ject was imple­men­ted 20 years later, when one of
Buc­ha­rest mayors applied this plan.

Iden­ti­fi­ca­tion of cul­tu­ral assets at the time of the urba­ni­stic inter­ven­tion

Histo­ric monu­ments, local spi­rit, mix­tu­re of styles – histo­ric and archi­tec­tu­ral
land­marks – Ber­ze­i­–Bu­zești sec­tion

Ber­zei Stre­et was cle­arly outli­ned aro­und 1800, when the con­struc­tion of its defi­ning
buil­dings star­ted, tho­se that would give the par­ti­cu­lar cha­rac­ter to the area and cre­at­ e
its urban per­so­na­lity.
Back in 1911 plan we can iden­tify the area as being com­ple­tely chan­ged and clo­ser to
a cohe­rent urban ima­ge. Lar­ge lots disap­pe­a­red, big bou­le­vards were con­nec­ted by stre­ets,
alig­nment and con­struc­tion regu­la­ti­ons start being applied. The area also deve­lo­ped due to
the nearby Târgoviștei Rail­way Sta­tion (1872), later beco­ming the Nort­hern Rail­way Sta­tion
(1888), the main rail­way jun­ction con­nec­ting Buc­ha­rest to the rest of the coun­try.
Among the land­mark con­struc­ti­ons which sha­ped the aest­he­tic cha­rac­ter of the area,
the­re were some famo­us hou­ses the­re in the pre-WWI period: C. Dumi­tre­scu’s hou­se, D.
Con­stan­tin’s hou­se, and pain­ter Sto­ic­ e­scu’s wor­kshop (1885). A lit­tle later, in 1893, the well-
known histo­rian Con­stan­tin C. Giu­re­scu also built a hou­se the­re, at num­bers 47–49, which
was demo­lis­hed in 1987. In a bri­ef descrip­tion of the stre­et, he men­ti­ons that, from his point of
view, the most valu­a­ble part of the stre­et is bet­we­en Știr­bei Vodă and Calea Plev­nei, the sec­
tor which could be con­si­de­red to belong to the „tra­di­ti­on­ al archi­tec­tu­ral heri­ta­ge of the city.”
One of the remar­ka­ble con­struc­ti­ons on the left front of the stre­et was Rădulescu Hou­
se, built in 1878 at the jun­ction of Buzești Stre­et and Gri­viței Road (the for­mer Târgoviștei
Road), in an eclec­tic style with neo­cl­as­si­cal ele­ments and rich orna­men­ta­tion. The buil­ding
was used as a the­a­tre, which after WWII beca­me Mar­na cine­ma, and was nati­o­na­li­zed
after 1948. In the 1950s, the buil­ding was named Fero­vi­a­rul. It had a tro­ub­ led history, and
after being dama­ged by a fire in 1990, it fell into neglect, having only its ori­gi­nal façades
at the time it was demo­lis­hed in 2010.
Per­haps the most con­tro­ver­sial inter­ven­tion was the Matac­he Hall, which not only
had histo­ric and archi­tec­tu­ral valu­es, but was also memo­rial, social and cul­tu­ral land­mark
of the com­mu­nity. Almost 150 years befo­re, at the jun­ction of Gri­viţei Road and Buzești

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 403

C. Chira, M. Lazăr

Stre­et, a butcher named Lolo­e­scu Matac­he ope­ned up a shop which grew to beco­me the
cen­ter of the area, and over the years set the spi­rit of a typical com­mu­nity in a histo­ric
neig­hbor­hood, with family-owned wor­kshops and shops in the spi­rit of the old Buc­ha­
rest. Matac­he the Butcher star­ted his busi­ness right after the Inde­pen­den­ce War (1877),
when the enti­re area, situ­a­ted at that time at the out­skirts of the city, had a rapid urban
deve­lop­ment. In 1898, appro­xi­ma­tely ten years after it was ope­ned, the butcher’s was
incor­po­ra­ted in a struc­tu­re built by the muni­ci­pal aut­ho­ri­ti­es of that time – Gri­vița Hall.
For over 100 years, the repu­ta­tion of mer­chants and the diver­sity of craftsmen who had
the­ir shops and wor­kshops in this area tur­ned Matac­he Hall in the stron­gest social nuc­
le­us of the neig­hbor­hood7.
Anot­her buil­ding from the early twen­ti­eth cen­tury was the Mar­na Hotel, which had
obvi­o­us art deco ele­ments and added to the vari­ety of styles and deco­ra­ti­ve ele­ments in
the area. Some of the buil­dings con­struc­ted in the inter­war period had archi­tec­tu­ral value
as well, and added to the are­a’s eclec­tic ima­ge, such as the Bos­sel block of flats, built by
engi­ne­er Pra­ger and the Czec­ho­slo­va­kian tex­ti­le fac­tory, famo­us in the inter­war period.
In the bom­bing on the April 4th, 1944, the area suf­fe­red major destruc­tion but kept its
cha­rac­ter, and the ensu­ing inter­ven­ti­ons did not ruin or modify its urban ima­ge.
Even tho­ugh the fol­lo­wing period saw ever more aggres­si­ve urban plan­ning inter­
ven­ti­ons in the built envi­ron­ment (wit­ho­ut any con­si­de­ra­tion of its value), the area was
not sig­ni­fi­cantly affec­ted, with very few local excep­ti­ons (the inex­pli­ca­ble demo­li­tion of
pri­va­te hou­ses). The area was inclu­ded in the urban plans made after 1970, but wasn’t
modi­fied until 1987, when the first big inter­ven­tion was made in order to fina­li­ze the
gene­ral ima­ge of Vic­to­ri­ei Squ­a­re8.
If we exa­mi­ne the Histo­ric Monu­ments’ List from 2004,9 we can iden­tify 14 histo­ric
monu­ments (at posi­ti­ons 408 to 413 and also 542 to 549) in Buzești and Ber­zei stre­ets,
mostly resi­den­tial buil­dings with shops on the gro­und flo­or, but also Mar­na Hotel, Nico­
lae Ior­ga Hou­se, the hou­se in which the most famo­us Roma­nian poet Mihai Emi­ne­scu
lived, or Saint Nico­lae Buzești Church, all from the second half of the nine­te­enth cen­tury
or begin­ning of the twen­ti­eth cen­tury, an impor­tant period for buil­ding the cha­rac­ter of
the area. Out of the­se histo­ric buil­dings, seven disap­pe­a­red in the 2011 demo­li­ti­ons,
toget­her with anot­her 80 buil­dings of ambi­en­ce value, all situ­a­ted along the right front
of Ura­nus Bou­le­vard.
In 5/2000 Law on the appro­val of the Nati­on­ al Ter­ri­tory Design Plan, sec­tion III – pro­tec­
ted are­as, the­se are defi­ned as „natu­ral or built are­as, geo­grap­hi­cally and/or topo­grap­hi­cally
defi­ned, which inclu­de natu­ral and/or cul­tu­ral heri­ta­ge valu­es and are dec­la­red as such in
order to achi­e­ve the spe­ci­fic objec­ti­ves towards the pre­ser­va­tion of heri­ta­ge valu­es”.
In 2006, the first deli­ne­a­tion of the cul­tu­rally valu­ab­ le city parts was made, which
pre­ce­ded the ope­ra­ti­o­nal defi­ni­tion of the pro­tec­ted built are­as. The area in the focus of
this study was a part of a ter­ri­tory frag­ment defi­ned as valu­a­ble and in need of pro­tec­tion,
from the stre­et for­ma­tion to the cha­rac­ter of the area. So in this area the only per­mit­ted
inter­ven­ti­ons were tho­se which would pre­ser­ve the stre­et for­ma­tion and enhan­ce the
exi­stent cha­rac­ter by incre­a­sing the qua­lity of the built envi­ron­ment and urban ima­ge.10

404 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figure 3. The new proposed boulevard (Source: Map archive of the Library of Ion
Mincu Bucharest University of Architecture and Urbanism, electronic format)

More­o­ver, the front buil­ding pro­cess and the spa­tial distri­bu­tion of indi­vi­dual front façades
as com­pa­red to the con­ti­nu­o­us fronts led to a cohe­rent result reflec­ting the sta­tus of the
area and its fun­cti­o­nal pro­fi­le.11

Com­pa­ra­ti­ve study of urba­ni­stic plans for the

North Rail­way Sta­tion –Matac­he­–Ber­zei area

The 1935 urban plan, acces­si­ble onli­ne on seve­ral web­si­tes, gives a first big pic­tu­re
of Buc­ha­rest’s deve­lop­ment inten­ti­ons that con­ti­nued in the same direc­tion for the next
80 or so years. It is inte­re­sting that at that time Ber­zei Stre­et was meant to be wide­ned
and, most impor­tantly, a new cen­tral ring was plan­ned, as the city mostly ended on the
pre­sent Ștefan Cel Mare – Mihai Bra­vu ring.
By com­pa­ring urban plans of the area (star­ting from the one from 1935 to the one
from 1974 and furt­her to the Zonal Urban Plan of 2010), we can say that the inter­ven­tion
was plan­ned and stu­died in seve­ral instan­ces, wit­ho­ut con­si­de­ra­tion for the heri­ta­ge
valu­es of the area.
Parts of the Buc­ha­rest Gene­ral Urban Plan (P.U.G.) emp­ha­si­ze and show the solu­tion
pro­po­sed at the time of its cre­a­tion (2000), dis­re­gar­ding legal pro­vi­si­ons but merely indi­
ca­ting the deve­lop­ment direc­ti­ons of this bou­le­vard, with the inten­tion to later deve­lop
deta­i­led plans and pro­po­sals for its every sec­tion.
The Zonal Urban Plan ensued, envi­sa­ging demo­li­tion of the Ber­ze­i­–Bu­zești sec­tion,
for which the demo­li­tion per­mit was issued and even the govern­ment’s deci­sion pas­sed,
with all the pro­per­ti­es to be affec­ted by the con­struc­tion of the new bou­le­vard, which
were expro­pri­a­ted. The appro­ved Zonal Urban Plan (2006–2010) ela­bo­ra­tes the pro­po­sal
for the enlar­ge­ment of the sec­tion and does not offer any alter­na­ti­ves to the demo­li­tion
of the exi­sting buil­dings on the right side of the bou­le­vard sec­tion.12 In con­clu­sion, the

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 405

C. Chira, M. Lazăr

Figu­re 4. Cur­rent situ­a­tion (Sour­ce: aut­hors’ archi­ve, March 2021)

legi­sla­tion con­cer­ning histo­ric monu­ments and the­ir pre­ser­va­tion was not actu­ally applied,
and furt­her demo­li­ti­ons were appro­ved wit­ho­ut discus­sion.

Con­clu­si­ons: The cul­tu­ral heri­ta­ge of the area

and its pre­sent tran­sfor­ma­ti­ons

As a result of rese­arch and the per­for­med analysis of the obta­i­ned results, it is cle­ar
that the cul­tu­ral poten­tial of the area has been dimi­nis­hed with the eli­mi­na­tion of irre­pla­
ce­a­ble histo­ric buil­dings.
We can say that the inter­ven­ti­ons in the area has emp­ha­si­zed the bro­ken ima­ge of
the city and that the urba­ni­stic inter­ven­tion has impro­ved the traf­fic flow and wide­ned the
stre­ets, but has not added value to the urban tis­sue or the exi­sting histo­ric lots.
The part of the traf­fic artery which was outli­ned back in 1984 (when the block fronts
facing the Vic­to­ri­ei Squ­a­re were built) reflects a con­trast bet­we­en a tra­di­ti­o­nal area with
its char­ming two- to four-sto­ried resi­den­tial hou­ses, and the newly added admi­ni­stra­ti­ve
and finan­cial buil­dings, a rup­tu­re that gene­ra­tes a discre­pancy bet­we­en a tra­di­ti­o­nal resi­
den­tial area with com­mer­ci­ally used gro­und flo­ors, and the newly pro­po­sed sky-scra­pers.
The memory of the locals was affec­ted by the destruc­tion of a social hub con­cen­tra­
ted aro­und the well-known Gri­vița / Bote­scu / Ilie Pin­ti­lie Squ­a­re (the latest during the
com­mu­nist regi­me), and later known as Bote­scu Squ­a­re (fol­lo­wing the 1989 revo­lu­tion).

406 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Notes

1 Har­ho­iu, D. Buc­ha­rest – A City Bet­we­en Ori­ent and Occi­dent, Sime­tria, Buc­ha­rest, 1997, p. 34.
2 After 1840, the popu­la­tion of Buc­ha­rest gre­atly incre­a­sed as a result of the gre­at labor demand and
mul­ti­ple pos­si­bi­li­ti­es offe­red to the inha­bi­tants of the impo­ve­ris­hed coun­tryside, who wan­ted to esca­pe
the­ir feu­dal obli­ga­ti­ons.
3 Dușoiu, C, Lazăr, M. Fires and the Tran­sfi­gu­ra­tion of Buc­ha­rest. Some Chan­ges Bro­ught by Fires in the
Urban History of the City. Ort­ho­dox Chur­ches and the­ir Pro­tec­tion aga­inst Fire, in the volu­me Cul­tu­ral
Lan­dsca­pe, Archi­tec­tu­re trends – 120 years of hig­her edu­ca­tion in archi­tec­tu­re (ori­gi­nal title “Pei­saj
Cul­tu­ral, Arhitectură, Ten­dinţe – 120 de ani de învăţământ super­io­ r de arhitectură), Ed. Universitară
“Ion Min­cu”, Buc­ha­rest, pp 131–148.
4 Lascu, N, Zonal Urban Plan – Area of Buc­ha­rest Histo­ric Cen­tre Pha­se I, 2002 – Imple­men­ta­tion,
Analysis, Diag­no­sis (Roma­nian P.U.Z. Zona Cen­tru­lui Isto­ric al Muni­ci­pi­u­lui Bucu­reşti, Eta­pa I, 2002,
Actu­a­li­za­re, Analiză, Diagnoză).
5 As for the lots and built envi­ron­ment, the shrin­king of lots and den­si­fi­ca­tion of con­struc­tion resul­ted in
the cre­a­tion of almost con­ti­nu­o­us stre­et fronts (1911 plan).
6 Sfințescu, C. A study of the gene­ral urban plan of the capi­tal, fol­lo­wed by a draft law on the esta­
blis­hment, con­struc­tion, deve­lop­ment and urban plan­ning of com­mu­nes (ori­gi­nal title Stu­diu asu­pra
pla­nu­lui gene­ral de siste­ma­ti­za­re a capi­ta­lei, urmat de un ante­pro­i­ect de lege asu­pra sta­bi­li­rei, con­
stru­i­rei, desvoltărei și sistematizărei comu­ne­lor), Buc­ha­rest Muni­ci­pa­lity, Tec­hni­cal Gene­ral Direc­to­ra­te,
Buc­ha­rest, 1919, p. 35.
7 https://www.histo­ria.ro/sec­ti­u­ne/gene­ral/arti­col/isto­ria-inco­tro-a-dis­pa­rut-si-hala-matac­he
8 It was at that time that the part bet­we­en Vic­to­ri­ei Squ­a­re and Dr Felix and Seva­sto­pol stre­ets jun­ction
was demo­lis­hed, as a star­ting point of an art pro­ject inte­re­sting to the aut­ho­ri­ti­es even as early as then.
It is then that the hou­ses with front and back yards and a rural appe­a­ran­ce, as well as modest inter­war
buil­dings, were repla­ced with P+10 block of flats which bor­de­red the sout­hern front of Vic­to­ri­ei Squ­a­re.
9 https://patri­mo­niu.ro/ima­ges/lmi­-2004/dis­pa­ru­te.pdf­
10 Zonal Urban Plan – P.U.Z. Pro­tec­ted Built Are­as in Buc­ha­rest, Buc­ha­rest, pha­se I,1997 and Han­na D.,
The cul­tu­ral dimen­sion of the metro­po­lis. Deli­mi­ta­tion of pro­tec­ted area study – PUG Buc­ha­rest-Pha­se
I-1997 (ori­gi­nal title Dimen­si­u­nea culturală a metro­po­lei. Stu­diul ”Deli­mi­ta­rea zone­lor pro­te­ja­te – PUG
Bucu­rești – Eta­pa I – 1997), in Arhi­text Design no. 1/2000, pp 28–30.
11 The­re­fo­re, in addi­tion to the old age of the fronts along the same roads and jun­cti­ons which com­bi­ne
the ter­ri­tory arran­ge­ment with the cul­tu­ral iden­tity value, con­ti­nu­o­us fronts are notably con­cen­tra­ted
aro­und Hara­lam­bie Bote­scu Mar­ket and obvi­o­usly aro­und the jun­ction bet­we­en Ber­zei Stre­et and Gri­
vița Road, fit­ting into the gene­ral ima­ge of what is con­si­de­red the ori­gi­nal histo­ric cen­ter of the city.
12 This demo­li­tion impli­ca­ted dow­ngra­ding – exi­stent buil­dings in the area were strip­ped off the­ir histo­ric
monu­ment desig­na­tion.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 407

V

408 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

ДИГИТАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ,
ПЕРФОРМАТИВНОСТ И
СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ
DIGITAL TECHNOLOGIES,
PERFORMATIVITY AND
CULTURAL HERITAGE

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 409

 72.012
004.925.8
725.94/.96.025

Иси­до­ра Илић, аси­стент

Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду – Ар­хи­тек­тон­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, Ср­би­ја
isi­do­ra­@arh.bg.ac.rs

Ми­ли­ца Пе­тро­вић, аси­стент

Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду – Ар­хи­тек­тон­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, Ср­би­ја
mi­li­ca.pe­tro­vic­@arh.bg­.ac­.rs­

ПРЕ­ВО­ЂЕ­ЊЕ ПА­ТЕР­НА У АР­ХИ­ТЕК­ТУ­РИ:

ОГЛЕ­ДА­ЛО НА­СЛЕ­ЂА

Ап­стракт

Па­тер­ни пред­ста­вља­ју ра­зу­мљи­ве струк­ту­ре ко­је људ­ски ум пер­ци­пи­ра у свом окру­же­њу.

Из чи­ње­ни­це да па­тер­не са­гле­да­ва­мо ин­ту­и­тив­но и на­ла­зи­мо пра­вил­но­сти у њи­хо­вом
по­на­вља­њу, не­рет­ко се при­ме­њу­ју и у ар­хи­тек­ту­ри. Па­терн се мо­же при­ка­за­ти у рит­му,
ге­о­ме­три­ји, ме­то­да­ма гра­ђе­ња…, од­но­сно као ге­о­ме­триј­ска пра­вил­ност, ме­то­да из­град­
ње или јед­но­став­но као де­ко­ра­ци­ја.
Ту­ма­че­њем па­тер­на као ме­ди­ја из­ме­ђу при­род­ног и ар­ти­фи­ци­јал­ног, ја­вља се иде­ја о
њи­хо­вом пре­во­ђе­њу у ар­хи­тек­ту­ру. Та­ква ме­то­до­ло­ги­ја мо­же се при­ме­ни­ти у очу­ва­њу
гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа, што ће у овом ра­ду би­ти при­ка­за­но кроз про­је­кат за­шти­те оста­
та­ка па­ла­те у Гам­зи­гра­ду, где су ин­спи­ра­ци­ја за за­штит­ну кон­струк­ци­ју би­ли очу­ва­ни
мо­за­и­ци. Као кон­траст овом про­јек­ту, би­ће при­ка­за­на ме­то­до­ло­ги­ја про­јек­то­ва­ња кон­
струк­ци­је ин­спи­ри­са­на тра­ди­ци­о­нал­ним па­тер­ни­ма у Ср­би­ји.
Упо­ред­ном ана­ли­зом про­је­ка­та ко­ји ин­кор­по­ри­ра­ју еле­мен­те на­сле­ђа, чу­ва­ју­ћи оно што
је у ње­му есен­ци­јал­но, би­ће отво­ре­но пи­та­ње о при­ме­ни ове ме­то­до­ло­ги­је за објек­те
за­шти­те гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа.

Кључ­не ре­чи: ге­о­ме­триј­ска кон­фи­гу­ра­ци­ја, ме­то­до­ло­ги­ја про­јек­то­ва­ња, кон­цеп­ту­ал­не

по­став­ке, објек­ти за­шти­те гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа, кон­струк­ци­је од крат­ких шта­по­ва,
ло­кал­на ар­хи­тек­ту­ра

410 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Isi­do­ra Ilić, Te­ac­hing As­si­stant
Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Fa­culty of Ar­chi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
isi­do­ra­@arh.bg.ac.rs

Mi­li­ca Pe­tro­vić, Te­ac­hing As­si­stant

Uni­ver­sity of Bel­gra­de – Fa­culty of Ar­chi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
mi­li­ca.pe­tro­vic­@arh.bg­.ac­.rs­

PAT­TERN TRAN­SLA­TION IN ARCHITECTURE:

THE MIR­ROR OF HE­RI­TA­GE

Ab­stract

Pat­terns are un­der­stan­da­ble struc­tu­res that the hu­man mind per­ce­i­ves in its en­vi­ron­ment.
Due to the fact that we lo­ok at pat­terns in­tu­i­ti­vely and find re­gu­la­ri­ti­es in the­ir re­pe­ti­tion,
they are of­ten ap­plied in ar­chi­tec­tu­re as well. The pat­tern is pre­sent in rhythm, ge­o­me­try,
con­struc­tion met­hod, the­re­fo­re it is per­ce­i­ved as a ge­o­me­tric re­gu­la­rity, a con­struc­tion met­
hod or simply as de­co­ra­tion.
By in­ter­pre­ting pat­terns as a me­di­um bet­we­en the na­tu­ral and the ar­ti­fi­cial, the idea of​​
tran­sla­ting pat­terns in­to ar­chi­tec­tu­re emer­ges. This met­ho­do­logy can be ap­plied when pre­
ser­ving the ar­chi­tec­tu­ral he­ri­ta­ge, which will be pre­sen­ted in this pa­per thro­ugh the pro­ject
of pre­ser­ving the re­ma­ins of the pa­la­ce in Gam­zi­grad (Fe­lix Ro­mu­li­a­na), whe­re the in­spi­ra­tion
for the pro­tec­ti­ve struc­tu­re we­re the pre­ser­ved mo­sa­ics. For com­pa­ri­son, a struc­tu­ral de­sign
met­ho­do­logy in­spi­red by tra­di­ti­o­nal pat­terns in Ser­bia will be pre­sen­ted.
A com­pa­ra­ti­ve analysis of the­se pro­jects that in­cor­po­ra­te the ele­ments of he­ri­ta­ge, pre­ser­
ving what is es­sen­tial in it, will open the is­sue of applying this met­ho­do­logy in struc­tu­res
that pro­tect ar­chi­tec­tu­ral he­ri­ta­ge.

Keywords: ge­o­me­tric con­fi­gu­ra­tion, de­sign met­ho­do­logy, con­cep­tual as­sump­ti­ons, ar­chi­tec­

tu­ral he­ri­ta­ge pro­tec­ti­ve struc­tu­res, short-be­am struc­tu­res, lo­cal ar­chi­tec­tu­re

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 411

И. Илић, M. Петровић

Увод

По­јам па­терн под­ло­жан је раз­ли­чи­тим ин­тер­пре­та­ци­ја­ма и за­ви­си од кон­тек­ста у ко­јем

се упо­тре­бља­ва. У овом ра­ду, па­терн пред­ста­вља сет пра­ви­ла ко­ја се ко­ри­сте у ар­хи­тек­ту­ри
за ана­ли­зу по­сто­је­ћих обје­ка­та или за про­јек­то­ва­ње. Ода­бир па­тер­на као ме­ди­ја про­и­за­
шао је из са­вре­ме­ног при­сту­па про­јек­то­ва­њу и ко­ри­шће­њу ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја, као што
је ге­не­ри­са­ње пу­тем раз­ли­чи­тих софт­ве­ра ко­ји ко­ри­сте ма­те­ма­тич­ке опе­ра­ци­је, од­но­сно
де­фи­ни­са­не пра­вил­но­сти ко­ји­ма се во­ди фор­ми­ра­ње од­ре­ђе­ног про­јек­та или ње­го­вог сег­
мен­та. По­зна­ва­ње па­тер­на и раз­ли­чи­тих ви­до­ва у ко­ји­ма се по­ја­вљу­је, од­но­сно уо­ча­ва у
окру­же­њу, отва­ра мо­гућ­но­сти за фор­ми­ра­ње ме­то­до­ло­ги­је пре­во­ђе­ња па­тер­на. У кон­тек­сту
гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа пре­во­ђе­ње уо­че­них па­тер­на у објек­те за­шти­те или оста­лих ин­тер­
вен­ци­ја на ло­ка­ли­те­ту мо­же да оја­ча ло­кал­ни ка­рак­тер са­мог објек­та. На при­ме­ру па­ла­те
у Гам­зи­гра­ду ви­ди се упо­тре­ба пре­во­ђе­ња, ин­спи­ри­са­на мо­за­и­ци­ма ко­је је би­ло по­треб­но
за­шти­ти­ти. Пре­во­ђе­ње је про­и­за­шло уо­ча­ва­њем пра­ви­ла пре­ма ко­ји­ма је кон­стру­и­сан
па­терн са­мих мо­за­и­ка, а то је за­тим при­ме­ње­но на про­је­кат за­штит­не кон­струк­ци­је. На
при­ме­ру ин­спи­ра­ци­је тра­ди­ци­о­нал­ном умет­но­шћу пи­рот­ских ћи­ли­ма, мо­же се уо­чи­ти да
је пре­во­ђе­ње па­тер­на дру­га­чи­је не­го код мо­за­и­ка. Ком­па­ра­ци­јом тех­ни­ка из­во­ђе­ња ових
ша­ра, мо­же се при­ме­ти­ти раз­ли­ка у окол­но­сти­ма на­стан­ка, ко­ју је по­треб­но упо­тре­би­ти
при­ли­ком пре­во­ђе­ња па­тер­на. Ком­па­ра­ци­јом ме­то­да пре­во­ђе­ња па­тер­на у да­тим при­ме­
ри­ма, би­ће до­не­ти за­кључ­ци о при­сту­пу про­јек­то­ва­њу ових обје­ка­та.

Па­терн у ар­хи­тек­ту­ри

Па­терн, му­стра, ша­блон, низ… ре­чи су ко­је опи­су­ју пра­вил­но­сти са­др­жа­не ис­под
по­вр­ши­не. Људ­ско око ин­ту­и­тив­но пер­ци­пи­ра од­но­се у при­ро­ди и из­гра­ђе­ном окру­же­њу,
тра­же­ћи хар­мо­ниј­ске од­но­се, од­но­сно оне ко­је сма­тра ле­пим, склад­ним или јед­но­став­но,
при­јат­ним. Раз­у­ме­ва­ње про­сто­ра за­ви­си од на­чи­на на ко­ји се по­сма­тра­ју од­но­си еле­ме­
на­та тог про­сто­ра, за ко­је су нам по­треб­ни ала­ти као што су ду­жи­на или во­лу­ме­три­ја.1
Па­терн је ре­ла­ци­ја из­ме­ђу ар­хи­тек­ту­ре и ма­те­ма­ти­ке, нај­лак­ше је уоч­љив у де­ко­ра­ци­ји,
али се мо­же по­сма­тра­ти и као про­пор­ци­ја, ал­ге­бар­ски низ, ге­о­ме­триј­ски од­нос ду­жи­на
или као мо­ду­лар­на кон­струк­ци­ја.2 Исто­риј­ски гле­да­но па­тер­ни су пр­вен­стве­но ви­зу­ел­ни
ша­бло­ни ко­ји су пре све­га пре­у­зе­ти из при­ро­де, од­но­сно при­род­не фе­но­ме­не пред­ста­
вља­ју рит­мич­ном ша­ром.
Са дру­ге стра­не, по­сто­је мо­ду­лар­ни па­тер­ни ко­ји су про­и­за­шли из ни­за по­на­вља­ња
мо­ду­ла, ње­го­вом мул­ти­пли­ка­ци­јом, ро­та­ци­јом, тран­сла­ци­јом –ма­те­ма­тич­ким те­са­ла­
ци­ја­ма. Мо­ду­лар­не па­тер­не ка­рак­те­ри­ше од­ре­ђе­ни ни­во уни­фор­ми­са­но­сти еле­ме­на­та
па­тер­на, ко­ји су у овом слу­ча­ју исто­вет­ни. Је­дан ова­кав па­терн мо­же про­и­за­ћи из јед­
ног или ви­ше мо­ду­ла, ко­ју се мо­гу раз­ли­ко­ва­ти по јед­ном осно­ву или ко­ји мо­гу би­ти
пот­пу­но раз­ли­чи­ти, али ком­пле­мен­тар­ни. Мо­ду­лар­ни па­тер­ни нај­че­шће се мо­гу уо­чи­ти
у де­ко­ра­ци­ји, по­пло­ча­њу, фа­са­да­ма обје­ка­та, као и у кон­струк­ци­ји објек­та.
Ја­пан се сма­тра нај­пло­до­но­сни­јом ци­ви­ли­за­ци­јом ка­да је реч о ра­зно­ли­ко­сти
па­тер­на. Ар­хи­тек­та Кен­го Ку­ма [Ken­go Ku­ma] у књи­зи Па­тер­ни и на­сло­ја­ва­ње (Pat­terns

412 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Слика 1 (лево) Студентски пројекат примене патерна (извор: Liotta, S.-J. A., Belfiore, M,
„Patterns and Layering“, 2012); Слика 2 (десно) Приказ конструкције куполе Лувр у Абу Дабију
(извор: Цонић, И. 2017)

and Layering), пре­зен­ту­је при­ме­ну па­тер­на у ар­хи­тек­ту­ри кроз сет сту­дент­ских про­је­
ка­та на­ста­лих при­ме­ном ја­пан­ских па­тер­на. У окви­ру тог кур­са фо­кус је био пре све­га
на про­јек­то­ва­њу фа­сад­них рав­ни ко­ри­шће­њем па­тер­на, при че­му су основ­не ме­то­де
би­ле пер­фо­ра­ци­ја еле­ме­на­та фа­са­де, пре­те­жно функ­ци­је за­сто­ра, ра­ди по­сти­за­ња
ге­о­ме­три­је па­тер­на или на­сло­ја­ва­ње по­је­ди­нач­них еле­ме­на­та фа­са­де у ци­љу по­сти­
за­ња ре­пе­ти­ци­је па­тер­на.3
Па­терн ку­по­ле му­зе­ја Лу­вр у Абу Да­би­ју (Lo­u­vre Abu Dha­bi), ар­хи­тек­те Жа­на Ну­ве­ла
[Jean No­u­vel­le], од­сли­ка­ва при­ме­ну са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја у про­јек­то­ва­њу обје­ка­та
у ко­ји­ма се као циљ по­ста­вља од­ре­ђе­ни ар­хи­тек­тон­ски из­раз. Иде­ја ства­ра­ња ки­ше
све­тло­сти (rain of light)4 де­фи­ни­са­ла је за­да­так про­јек­то­ва­ња ку­по­ле из спе­ци­фич­них
сред­њо­и­сточ­них па­тер­на. При­ме­њен је па­терн ге­о­ме­триј­ске кон­фи­гу­ра­ци­је осмо­у­га­о­–
ква­драт­–тро­у­гао, ко­ји се про­ме­ном раз­ме­ре мо­ду­ла мо­же мо­ди­фи­ко­ва­ти и ко­ри­сти­ти
као кон­струк­ци­ја, али и оп­на ку­по­ле ко­ја ће кре­и­ра­ти игру све­тло­сти и сен­ке. Мо­дул
па­тер­на ква­драт­–тро­у­гао при­ме­њен је за про­стор­не ре­шет­ка­сте кон­струк­ци­је, ти­ме ства­
ра­ју­ћи је­дин­стве­ну це­ли­ну ко­ја од­го­ва­ра кон­цеп­ту про­јек­та. Овај про­је­кат ка­рак­те­ри­ше
ин­те­грал­на при­ме­на па­тер­на од оп­не до кон­струк­ци­је, где се при­ме­ћу­је до­след­ност
про­јек­тант­ске ме­то­де.
По­сма­тра­но кроз исто­ри­ју и те­о­ри­ју ар­хи­тек­ту­ре, мо­же се при­ме­ти­ти те­жња ка про­
јек­то­ва­њу обје­ка­та во­ђе­них од­ре­ђе­ним пра­ви­ли­ма на ко­ји­ма ар­хи­тек­те те­ме­ље сво­је
кон­цеп­те. Пре­ма Ви­тру­ви­ју [Vi­tru­vi­us], сва­ки еле­мент објек­та мо­ра да бу­де у иде­ал­ном
од­но­су ши­ри­не и ви­си­не, од­но­сно ши­ри­не и ду­жи­не, а да еле­мен­ти бу­ду ме­ђу­соб­но ускла­
ђе­ни у од­но­су на це­ли­ну и обр­ну­то.5 Ви­о­ле ле Дик [Vi­ol­let le Duc] за­ла­же се за прин­ци­пе
је­дин­ства и хар­мо­ни­је, а не си­ме­три­је и уни­фор­ми­са­но­сти, већ (с)раз­ме­ре6; Ле Кор­би­зје
[Le Cor­bu­si­er] го­во­ри о то­ме да ар­хи­тек­тон­ска ре­ше­ња тре­ба да бу­ду бли­жа би­о­ло­ги­ји7;
Фу­лер [Ful­ler] ин­спи­ра­ци­ју тра­жи у кри­ста­ли­ма и њи­хо­вим про­стор­ним ре­шет­ка­ма8, а
Цум­тор [Zumt­hor] на­гла­ша­ва да је ге­о­ме­три­ја сред­ство ко­је нам по­ма­же да бо­ље раз­
у­ме­мо про­сто­ре ар­хи­тек­ту­ре9. Ако па­тер­не по­сма­тра­мо као сет пра­ви­ла, као што је
опи­са­но у овом по­гла­вљу, мо­гу се де­фи­ни­са­ти као по­ла­зна тач­ка за про­јек­то­ва­ње или
ин­тер­пре­та­ци­ју ар­хи­тек­тон­ских про­је­ка­та кроз је­дин­стве­ну ме­то­до­ло­ги­ју

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 413

И. Илић, M. Петровић

Пре­во­ђе­ње па­тер­на

Ар­хи­тек­тон­ско про­јек­то­ва­ње уте­ме­ље­но је на Ви­тру­ви­је­вом трој­ству: есте­ти­ка, кон­

струк­ци­ја и функ­ци­ја.10 При­ме­ном па­тер­на у ар­хи­тек­ту­ри мо­гу­ће је оства­ри­ти естет­ске
ква­ли­те­те ар­хи­тек­тон­ског објек­та. До­след­ном при­ме­ном про­пор­ци­ја и ме­ра са­мог па­тер­на
као гра­див­не је­ди­ни­це ар­хи­тек­ту­ре, нео­спор­но је да ће обје­кат има­ти исти сет ква­ли­те­та.
Сво­ђе­ње ар­хи­тек­тон­ског објек­та на па­терн као мо­дул ре­пе­ти­ци­је, оства­ру­је се пра­
вил­на мре­жа ко­ја мо­же би­ти основ за ра­ци­о­нал­ну по­став­ку кон­струк­тив­них еле­ме­на­та и
по­вољ­них уза­јам­них од­но­са уну­тар кон­струк­тив­ног скло­па. При­ме­ном па­тер­на у кон­струк­
ци­ја­ма мон­та­жног ка­рак­те­ра мо­гу­ће је оп­ти­ми­зо­ва­ти и ти­пи­зи­ра­ти кон­струк­тив­не еле­мен­те
чи­ме из­во­ђе­ње по­ста­је до­дат­но ефи­ка­сни­је, ка­ко вре­мен­ски та­ко и фи­нан­сиј­ски. Гру­пи­са­
њем кон­струк­тив­них мо­ду­ла ре­пе­ти­ци­је оства­ру­ју се функ­ци­о­нал­не зо­не. Уко­ли­ко је па­терн
ин­тер­пре­ти­ран у ар­хи­тек­ту­ри на аде­ква­тан на­чин, ње­го­ве основ­не ка­рак­те­ри­сти­ке, по­пут
про­пор­ци­је, оста­ју очу­ва­не, са­мим тим се фор­ми­ра­ју ква­ли­тет­ни про­сто­ри уну­тар објек­та.
Ка­да се са ши­ро­ког по­ља ар­хи­тек­тон­ског де­ло­ва­ња фо­ку­си­ра­мо на објек­те за­шти­те
гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа, ко­ји пре­ма ти­по­ло­ги­ји зах­те­ва­ју спе­ци­фи­чан сет ка­рак­те­ри­сти­ка,
он­да је при­ме­ном па­тер­на мо­гу­ће оства­ри­ти до­дат­не пред­но­сти. Ова ти­по­ло­ги­ја ар­хи­тек­
тон­ских обје­ка­та има је­дин­стве­не зах­те­ве у за­ви­сно­сти од то­га ко­ји се тип гра­ди­тељ­ског
на­сле­ђа шти­ти. У овом ра­ду би­ће ана­ли­зи­ра­не по­тре­бе објек­та за­шти­те на при­ме­ру
оста­та­ка па­ла­те у Гам­зи­гра­ду – Fe­lix Ro­mu­li­a­na, од­но­сно слу­чај ка­да је нео­п­ход­но за­шти­
ти­ти пре све­га те­мељ­не зи­до­ве и под­не мо­за­и­ке. У овом при­ме­ру ну­жно је оства­ри­ти
про­ве­тре­не про­сто­ре, струк­ту­ре са­ста­вље­не од ла­ких кон­струк­тив­них ма­те­ри­ја­ла, чи­ји
се тран­спорт и мон­та­жа од­ви­ја­ју без или с ми­ни­мал­но те­шке ме­ха­ни­за­ци­је, при че­му
се по­себ­на па­жња усме­ра­ва на зо­не у ко­ји­ма је до­зво­ље­но те­ме­ље­ње ових струк­ту­ра.
Та­квим про­јек­тант­ским по­ла­зи­штем, ја­сно је да је број мо­гу­ћих ар­хи­тек­тон­ских ре­ше­ња
огра­ни­чен. Овим ра­дом би­ће пред­ло­же­но јед­но, ко­је ме­то­до­ло­шки има по­тен­ци­јал ка
оства­ре­њу ло­кал­не ар­хи­тек­ту­ре.
При­ме­ном па­тер­на као мо­ду­ла ре­пе­ти­ци­је, у функ­ци­о­нал­ном сми­слу, оства­ру­је се
мо­гућ­ност за фа­зну из­град­њу, од­но­сно та­ко да из­во­ђе­ње за­штит­не кон­струк­ци­је пра­ти
функ­ци­о­нал­не це­ли­не са­мог на­ла­зи­шта или ди­на­ми­ку ис­тра­жи­ва­ња ко­је се од­ви­ја, те
да се обје­кат за­шти­те из­во­ди етап­но или по по­тре­би. С дру­ге стра­не, при­ме­ном па­тер­на,
од­но­сно пре­во­ђе­њем па­тер­на на кон­струк­тив­не еле­мен­те, оства­ру­ју се слич­не пред­
но­сти у про­јек­то­ва­њу ма ког ар­хи­тек­тон­ског објек­та. Спе­ци­фич­ност упо­тре­бе па­тер­на
ра­ди оп­ти­ми­за­ци­је и ра­ци­о­на­ли­за­ци­је свих кон­струк­тив­них еле­ме­на­та огле­да се пре
све­га у ефи­ка­сно­сти из­во­ђе­ња са­мог објек­та. С об­зи­ром на спе­ци­фич­ну ти­по­ло­ги­ју и
мо­гућ­ност да кон­струк­тив­ни еле­мен­ти оста­ну ви­дљи­ви у то­ку екс­пло­а­та­ци­је објек­та
за­шти­те, оства­ру­је се мо­гућ­ност да кон­цеп­ту­ал­на по­став­ка струк­ту­ре, па са­мим тим и
ар­хи­тек­ту­ре, бу­де за­сно­ва­на на уо­че­ним па­тер­ни­ма ко­ји су про­на­ђе­ни на са­мом ло­ка­ли­
те­ту, по­пут мо­за­и­ка, ре­ље­фа… Уо­ча­ва­ње па­тер­на на са­мом ар­хе­о­ло­шком на­ла­зи­шту је
пр­ви ко­рак у ме­то­до­ло­ги­ји пре­во­ђе­ња па­тер­на, чи­ји је циљ по­сти­ћи ло­кал­ну ар­хи­тек­ту­
ру. Уко­ли­ко је па­терн пре­у­зет из пе­ри­о­да на­стан­ка ар­хе­о­ло­шког ло­ка­ли­те­та, по­сти­же се
ло­кал­на ар­хи­тек­ту­ра у кон­тек­сту са­мог ло­ка­ли­те­та. С дру­ге стра­не, мо­гу­ће је при­ме­ни­ти

414 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 3. Ди­ја­грам пре­во­ђе­ња па­тер­на од пре­по­зна­ва­ња до по­тен­ци­ја­ла

па­терн ко­ји је ло­кал­ног ка­рак­те­ра да­на­шњи­це, у кул­ту­ро­ло­шком сми­слу, за ло­ка­ци­ју

на ко­јој се на­ла­зи са­мо ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште. Под овим се под­ра­зу­ме­ва би­ло ко­ји
кул­ту­ро­ло­шки оквир ко­јем да­нас при­па­да ло­ка­ли­тет по­пут: ре­ги­о­на, зе­мље, окру­га…
Пре­по­зна­ва­ње па­тер­на на са­мом ло­ка­ли­те­ту је пр­ви ко­рак у пре­во­ђе­њу па­тер­на,
ко­ји је уско ве­зан за сле­де­ћи од­но­сно пре­по­зна­ва­ње да ли је реч о спе­ци­фич­ном па­тер­
ну на­ста­лом у од­ре­ђе­ној кул­ту­ри или је по­сре­ди ге­о­ме­триј­ски па­терн ко­ји пред­ста­вља
си­стем ма­те­ма­тич­ких те­са­ла­ци­ја, чи­ји је про­дукт од­ре­ђе­на ге­о­ме­триј­ска пред­ста­ва.
На­рав­но, по­де­ла ни­је ис­кљу­чи­ва, од­но­сно сви кул­ту­ро­ло­шки па­тер­ни су на­ста­ли при­ме­
ном од­ре­ђе­них ма­те­ма­тич­ких пра­ви­ла, али им је при­мар­на ка­рак­те­ри­сти­ка да су се кроз
исто­ри­ју ја­ви­ли у од­ре­ђе­ној кул­ту­ри. Та­ко­ђе, ге­о­ме­триј­ски па­тер­ни су се ја­вља­ли у раз­ли­
чи­тим кул­ту­ра­ма, сто­га им је при­мар­на ка­рак­те­ри­сти­ка на­чин кон­стру­и­са­ња, при­ме­ном
ма­те­ма­тич­ких пра­ви­ла. У окви­ру кул­ту­ро­ло­шких па­тер­на из­два­ја­ју се две по­себ­не гру­пе,
ко­је се ни­су ја­вља­ле у оста­лим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма – ја­пан­ски и ори­јен­тал­ни па­тер­ни. Док су
у гру­пу ге­о­ме­триј­ских па­тер­на за по­тре­бе овог ра­да из­дво­је­ни они уо­че­ни у обла­сти­ма
ли­ков­них умет­но­сти, тра­ди­ци­о­нал­не/ло­кал­не умет­но­сти и мо­за­и­ка као фор­ме мо­ду­лар­не
умет­но­сти. Пре­во­ђе­ње па­тер­на, као и њих са­ме, мо­же­мо по­де­ли­ти на два прав­ца ко­ји­ма
се по­сти­жу раз­ли­чи­ти фи­нал­ни про­из­во­ди, са­мим тим ће би­ти об­ја­шње­но на ко­ји на­чин
се од­ви­ја ге­о­ме­триј­ско пре­во­ђе­ње па­тер­на, а ка­ко кул­ту­ро­ло­шко.
Ге­о­ме­триј­ско пре­во­ђе­ње па­тер­на се пр­вен­стве­но од­но­си на па­терн као ли­ков­ни
из­раз ау­то­ра, при­ме­ном не­ке од ли­ков­них тех­ни­ка. Ме­ђу­тим, чи­та­ње тих па­тер­на мо­же
би­ти раз­ли­чи­то у за­ви­сно­сти од чи­та­о­ца, ко­ме при­ма­ран мо­же би­ти ко­ло­рит, струк­ту­ра
про­и­за­шла из при­ме­ње­не тех­ни­ке или са­ма ли­ков­на пред­ста­ва .
За очи­та­ни па­терн мо­же­мо узе­ти об­ли­ке чи­је су кон­ту­ре бо­јом де­фи­ни­са­не и на
тај на­чин са­гле­да­ва­ти на­до­ве­зи­ва­ње па­тер­на – ре­пе­ти­ци­ју. Тим про­це­сом је кључ­но
де­фи­ни­са­ти бо­јом де­тер­ми­ни­са­ну ге­о­ме­три­ју и на­чин на ко­ји се су­сед­на по­ља од­но­се

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 415

И. Илић, M. Петровић

јед­но пре­ма дру­гом – њи­хо­ву ге­о­ме­триј­ску усло­вље­ност. Уо­ча­ва­њем ре­пе­ти­ци­је, за­тим

изо­ло­ва­њем мо­ду­ла ко­ји се по­на­вља и са­гле­да­ва­њем рит­ма – до­ла­зи се до ула­зних
по­да­та­ка за про­јек­то­ва­ње па­тер­на ко­ји ће има­ти кон­струк­тив­ну уло­гу.
С дру­ге стра­не, ка­да је реч о тек­сти­лу у ли­ков­ној и при­ме­ње­ној умет­но­сти, по­тка и
нит у за­ви­сно­сти од де­бљи­не мо­гу по­сти­ћи са­мо од­ре­ђе­не угло­ве то­ком тка­ња ком­по­зи­
ци­је, од­но­сно фор­ми­ра­ња па­тер­на. На овај на­чин ја­сно је уоч­љи­во да ка­да по­сма­тра­мо,
на при­мер, пи­рот­ски ћи­ли­ме, ко­ри­шће­на ге­о­ме­три­ја па­тер­на, од­но­сно угло­ви из ко­јих су
кон­стру­и­са­не ша­ре, про­и­за­шла је из од­но­са де­бљи­не вла­ка­на у два прав­ца.
Тре­ће, али ве­ро­ват­но и нај­ком­плек­сни­је за сам про­цес пре­во­ђе­ња, је­сте ре­пе­ти­ци­
ја ко­ју је сам ау­тор на­мет­нуо, као у слу­ча­ју Еше­ра [Mo­ris Es­her], али и оста­лих оп-арт
умет­ни­ка, ко­ји од­ре­ђе­ни мо­дул по­на­вља­ју ства­ра­ју­ћи илу­зи­ју. У том слу­ча­ју ну­жно је у
то­ку из­два­ја­ња мо­ду­ла сти­ли­зо­ва­ти – ге­о­ме­три­зо­ва­ти еле­мент, ка­ко би би­ло мо­гу­ће
пре­ве­сти га у кон­струк­тив­ни. Ге­о­ме­три­за­ци­јом мо­ду­ла по­ста­вља се нов сет па­ра­ме­та­ра
пре­ма ко­јем је но­ви мо­дул кон­стру­и­сан. Упра­во тај сет па­ра­ме­та­ра би­ће ре­ле­ван­тан за
кон­струк­тив­ност – но­си­вост са­ме струк­ту­ре.
Кул­ту­ро­ло­шки па­тер­ни у се­би кри­ју сим­бо­ли­ку кул­ту­ре из ко­је су пре­у­зе­ти, од­но­сно
пре­ма ре­чи­ма Кен­га Ку­ме из­ра­жа­ва­ју та­кву ли­ков­ну пред­ста­ву – знак, ко­ји има оп­ти­ма­лан
број еле­ме­на­та да би опи­сао по­јам ко­ји пред­ста­вља. Кул­ту­ро­ло­шки за­сно­ва­ни па­тер­ни
при­ме­ње­ни у ар­хи­тек­ту­ри нај­че­шће има­ју са­мо де­ко­ра­тив­ну функ­ци­ју. Ме­ђу­тим, њи­хо­
ва пред­ност се огле­да у чи­ње­ни­ци да се на тај на­чин ства­ра ло­кал­на ар­хи­тек­ту­ра (енг.
si­te-spe­ci­fic). При пре­во­ђе­њу ових па­тер­на кључ­на је по­зи­ци­ја нас као чи­та­о­ца, од­но­сно у
ко­јој ме­ри смо упо­зна­ти с кул­ту­ром из ко­је је па­терн про­ис­те­као, али и са са­мим по­во­дом
за на­ста­нак баш тог па­тер­на као од­ре­ђе­не ли­ков­не пред­ста­ве. На­ста­нак кул­ту­ро­ло­шких
па­тер­на је нај­че­шће био за­сно­ван на при­ка­зи­ва­њу на­пред­них зна­ња ге­о­ме­три­је те кул­ту­
ре, са­мим тим, сва­ки па­терн у се­би већ кри­је ге­ом ­ е­три­ју из ко­је је на­стао. Пи­та­ње је са­мо
да ли ће баш та ге­о­ме­три­ја би­ти при­ме­ње­на, па се тај про­цес мо­же на­зва­ти пре­во­ђе­њем
па­тер­на, или ће сам па­терн ми­ми­крич­но би­ти ис­ко­ри­шћен, као што се то нај­че­шће ра­ди.
Упра­во из тог по­ла­зи­шта, кроз два раз­ли­чи­та про­це­са, ука­зу­ју се та­ко­ђе раз­ли­чи­ти ци­ље­
ви. При­ме­на кул­ту­ро­ло­шких па­тер­на је за­сно­ва­на на су­бјек­тив­ној ин­тер­пре­та­ци­ји ау­то­ра,
ко­ји је чи­та­лац кул­ту­ре кроз сим­бол. Ми­ми­крич­ном при­ме­ном па­тер­на оства­ру­је се ути­сак
ло­кал­не ар­хи­тек­ту­ре, али са­мо ра­ди ње­ног оства­ре­ња. Ме­ђу­тим, сим­бо­лич­ком при­ме­ном
кул­ту­ро­ло­шког па­тер­на мо­гу­ће је оства­ри­ти спе­ци­фи­чан кул­ту­ро­ло­шки из­раз, ко­ји су­штин­
ски ма­те­ри­ја­ли­зу­је од­ли­ке кул­ту­ре, за раз­ли­ку од пу­ке при­ме­не ло­кал­ног ра­ди ло­кал­ног.

При­ме­на пре­во­ђе­ња па­тер­на у

за­шти­ти гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа

На ар­хе­о­ло­шком на­ла­зи­шту Гам­зи­град би­ло је нео­п­ход­но за­шти­ти­ти под­не мо­за­

и­ке очу­ва­не у три про­сто­ри­је па­ла­те за­јед­но с при­па­да­ју­ћим те­мељ­ним зи­до­ви­ма
про­сто­ри­ја. За сва­ку од про­сто­ри­ја уо­чен је ка­рак­те­ри­сти­чан сег­мент мо­за­и­ка, или
мо­за­ик у це­ло­сти, ко­ји је пре­ве­ден у кон­струк­тив­не еле­мен­те за­штит­не кон­струк­ци­је.
Да би би­ло мо­гу­ће пре­ве­сти па­терн из мо­за­и­ка, би­ло је нео­п­ход­но уо­чи­ти прин­цип

416 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

кон­стру­и­са­ња ге­о­ме­три­је, ка­ко де­ла та­ко и це­лог мо­за­и­ка. У при­ме­ни ме­то­до­ло­ги­је
пре­во­ђе­ња па­тер­на не по­сто­ји ко­на­чан број раз­ли­чи­тих мо­ду­ла ко­ји се мо­гу упа­ри­ти
или гру­пи­са­ти ра­ди што ве­ро­до­стој­ни­јег пре­во­ђе­ња уо­че­не ло­ги­ке ге­о­ме­три­је кон­
стру­и­са­ња са­мог па­тер­на.
При­ме­ном ових прин­ци­па – од­но­сно се­та пра­ви­ла, би­ло je мо­гу­ће обра­зо­ва­ти ви­дљи­
ве за­штит­не кон­струк­ци­је чи­ја је кон­цеп­ту­ал­на по­став­ка уте­ме­ље­на на при­ме­ни ло­ги­ке
кон­стру­и­са­ња ге­о­ме­триј­ских обра­за­ца.
Сва­ки кон­струк­тив­ни еле­мент би за­ме­нио кон­струк­тив­ну ли­ни­ју при на­стан­ку
ге­о­ме­три­је па­тер­на, та­ко да цео склоп оцр­та­ва кон­ту­ре ње­го­вог ли­ков­ног из­ра­за.
По­ста­вље­ни кон­струк­тив­ни еле­мен­ти су про­јек­то­ва­ни у осно­ви објек­та као иде­ал­ни
при­каз па­тер­на. Рас­по­ре­дом кон­струк­тив­них еле­ме­на­та у про­сто­ру ге­о­ме­три­ја па­тер­
на не пред­ста­вља на­мет­ну­ту ли­ков­ност са­мог објек­та, већ ре­а­ли­за­ци­ју кон­цеп­та, при
че­му је па­терн ви­дљив али не као де­ко­ра­тив­на ша­ра сна­жног ар­хи­тек­тон­ског из­ра­за.
Уме­сто то­га, фор­ми­ран је ре­пе­ти­тив­ни кон­струк­тив­ни склоп, ко­ји у пер­спек­ти­ви
оства­ру­је кон­цепт ло­кал­не ар­хи­тек­ту­ре у кон­тек­сту пе­ри­о­да из ког да­ти­ра кон­крет­но
кул­тур­но на­сле­ђе – мо­за­и­ци у гам­зи­град­ској па­ла­ти.
Дру­ги ме­тод пре­во­ђе­ња па­тер­на би за циљ имао фор­ми­ра­ње уни­вер­зал­ног ре­ше­ња, ко­је
пред­ста­вља огле­да­ло кул­ту­ре ко­ја ства­ра за­штит­ну кон­струк­ци­ју, на тај на­чин за­шти­том оста­
вља­ју­ћи ар­ти­фи­ци­јел­ни траг вре­ме­на у ко­јем је на­ста­ла са­ма кон­струк­ци­ја. При­ме­на за­штит­
них кон­струк­ци­ја би мо­гла би­ти уни­вер­зал­на за сва­ки по­је­ди­нач­ни кул­ту­ро­ло­шки кон­текст.
Ме­то­до­ло­шким ко­ра­ци­ма уо­ча­ва­ња – пре­во­ђе­ња – при­ме­не ша­ре пи­рот­ског ћи­ли­ма
мо­гу се пре­ве­сти па­тер­ни та­ко што се на уо­че­ном обра­сцу тра­же пра­вил­но­сти на­ста­ле
као од­нос де­бљи­не ни­ти и по­тке. Спе­ци­фич­ни угло­ви фор­ми­ра­ни на ша­ра­ма про­и­за­
шли су упра­во из тог од­но­са, чи­не­ћи овај па­терн спе­ци­фи­чан за кул­ту­ро­ло­шки оквир у
око­ли­ни гра­да Пи­ро­та.

Сли­ка 4. Ди­ја­грам пре­во­ђе­ња па­тер­на: пре­по­зна­ва­ње – осно­ва – ак­со­но­ме­три­ја

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 417

И. Илић, M. Петровић

Сли­ка 5. Ди­ја­грам пре­во­ђе­ња па­тер­на: пре­по­зна­ва­ње – осно­ва – ак­со­но­ме­три­ја

На овај на­чин се кон­струк­тив­ни еле­мен­ти про­јек­ту­ју та­ко да са­ми чи­не кон­ту­ру

па­тер­на, али с ци­љем да се оства­ри кон­струк­тив­на ста­бил­ност објек­та. При то­ме је
не­рет­ко нео­п­ход­но до­да­ти по­је­ди­ни кон­струк­тив­ни еле­мент да би кон­струк­ци­ја би­ла у
пот­пу­но­сти ста­бил­на, али та­ко да до­дат­ни еле­мен­ти ко­ји обез­бе­ђу­ју ста­бил­ност мо­ра­ју
би­ти про­јек­то­ва­ног ма­њег по­преч­ног пре­се­ка ка­ко не би ре­ме­ти­ли ар­хи­тек­тон­ски из­раз
са­мог па­тер­на. У кон­крет­ном слу­ча­ју пи­рот­ског де­зе­на при­ка­за­ног на сли­ци 5, би­ло је
нео­п­ход­но, уко­ли­ко се за кон­струк­ци­ју при­ме­њу­је спе­ци­фи­чан кон­струк­тив­ни склоп
уза­јам­но но­се­ће кон­струк­ци­је, про­ду­жи­ти по­је­ди­не еле­мен­те ми­мо кон­ту­ре па­тер­на
ка­ко би се оства­ри­ла кон­струк­тив­на ста­бил­ност це­ле струк­ту­ре.
Упо­ред­ном ана­ли­зом ових две­ју ме­то­да про­јек­то­ва­ња за­штит­них кон­струк­ци­ја, мо­же
се уо­чи­ти да је основ­на раз­ли­ка у при­сту­пу про­јек­то­ва­њу са­ме кон­струк­ци­је. У слу­ча­
ју про­јек­то­ва­ња кон­струк­ци­је из­над мо­за­и­ка би­ло је по­треб­но про­на­ћи кон­струк­тив­ну
ло­ги­ку иза де­ко­ра­тив­не ша­ре, док се код де­зе­на пи­рот­ских ћи­ли­ма та ло­ги­ка кри­је у
на­чи­ну тка­ња. Ар­хи­тек­тон­ски из­раз про­јек­то­ва­не кон­струк­ци­је, ме­ђу­тим, ни­је у пот­пу­
но­сти раз­ли­чит. При­ме­ном обе ме­то­де по­сти­же се ло­кал­ни ка­рак­тер про­јек­та, с тим
да ло­ги­ка про­јек­то­ва­ња кон­струк­ци­је пре­ма па­тер­ни­ма пи­рот­ских ћи­ли­ма мо­же да се
при­ме­ни на раз­ли­чи­тим ти­по­ви­ма обје­ка­та за­шти­те ко­ји зах­те­ва­ју ло­кал­ни ка­рак­тер.
Про­је­кат кон­струк­ци­је из­над мо­за­и­ка спе­ци­фи­чан је са­мо за ло­ка­ци­ју за ко­ју је про­јек­
то­ван – па­ла­та у Гам­зи­гра­ду. Та ме­то­да се мо­же при­ме­ни­ти и на про­јек­то­ва­њу дру­гих
за­штит­них кон­струк­ци­ја, при че­му је нео­п­ход­но да се ин­спи­ра­ци­ја за пре­во­ђе­ње па­тер­на
у кон­струк­тив­не еле­мен­те про­на­ла­зи у ге­о­ме­триј­ској кон­струк­ци­ји ар­те­фа­ка­та ко­је је
по­треб­но за­шти­ти­ти.
Пред­ност на­ве­де­них ме­то­да пре­во­ђе­ња па­тер­на у од­но­су на на­сло­ја­ва­ње ко­је се
ви­ди у при­ка­зу сту­дент­ских ра­до­ва под мен­тор­ством Кен­га Ку­ме огле­да се у ја­сном
при­ка­зу ло­кал­ног па­тер­на без по­тре­бе за удва­ја­њем струк­ту­ре у објек­ту.11 Уко­ли­ко се
при­ме­ни ме­то­да пре­во­ђе­ња па­тер­на на фа­сад­не еле­мен­те, у ви­ду за­сто­ра или сли-
ч­них еле­ме­на­та, он­да је нео­п­ход­но про­јек­то­ва­ти и кон­струк­тив­не еле­мен­те ко­ји има­ју
уло­гу но­се­ћих за фа­са­ду. У при­ме­ру ку­по­ле Лу­вра у Абу Да­би­ју тај про­блем је ре­шен
при­ме­ном па­тер­на и на са­му кон­струк­ци­ју. Та­кво ре­ше­ње је еко­ном­ски нео­др­жи­во ако
је циљ да се ус­по­ста­ви сет пра­ви­ла пре­ма ко­ји­ма се мо­гу про­јек­то­ва­ти објек­ти ло­кал­не
ар­хи­тек­ту­ре, јер се спе­ци­фич­ни кон­струк­тив­ни еле­мен­ти пра­ве са­мо за је­дан про­је­кат.
На при­ка­зи­ма кон­струк­ци­ја из­над мо­за­и­ка упра­во та спе­ци­фич­на кон­струк­ци­ја исто­вре­
ме­но има но­се­ћу уло­гу, али и по­сти­же ло­кал­ни ар­хи­тек­тон­ски из­раз ко­ри­шће­њем јед­ног
ар­хи­тек­тон­ског еле­мен­та.

418 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 За­кљу­чак

Про­из­вод до­би­јен при­ме­ном оба при­сту­па у пре­во­ђе­њу па­тер­на је­сте ло­кал­на ар­хи­
тек­ту­ра. Пр­ви про­цес пре­тен­ду­је да кон­цеп­ту­ал­ну по­став­ку тра­жи у кул­ту­ро­ло­шким од­ли­
ка­ма ци­ви­ли­за­ци­је ко­ја је ство­ри­ла оно што су за нас да­нас ар­хе­о­ло­шки оста­ци. Дру­ги
пред­ста­вља огле­да­ло кул­ту­ре ко­ја ра­ди на то­ме да са­мом за­штит­ном кон­струк­ци­јом
оста­ви траг у тре­нут­ку исто­ри­је у ко­јем на­ста­је.
Ана­ло­ги­ја по­сто­ји и ка­да се по­сма­тра про­цес пре­во­ђе­ња. Ана­ли­зом ло­ги­ке ге­о­ме­триј­
ске кон­струк­ци­је па­тер­на из­ве­сно је да се мо­же оства­ри­ти но­се­ћа кон­струк­ци­ја, јер са­ма
кон­струк­ци­ја па­тер­на по­ред сво­јих естет­ских ква­ли­те­та са­др­жи и струк­ту­рал­ну ло­ги­ку.
С дру­ге стра­не, при­ме­ном обра­за­ца про­на­ђе­них у ли­ков­ним и тра­ди­ци­о­нал­ним умет­но­
сти­ма, чи­је ло­ги­ка кон­стру­и­са­ња про­из­и­ла­зи ди­рект­но из умет­нич­ке тех­ни­ке, та­ко­ђе се
мо­гу оства­ри­ти кон­струк­тив­не ка­рак­те­ри­сти­ке, али та­кве да би би­ло нео­п­ход­но до­да­ти
еле­мен­те за оства­ри­ва­ње но­си­во­сти, од­но­сно ста­бил­ност це­ло­ви­те струк­ту­ре.
Па­терн као про­јек­тант­ски ме­диј у XXI ве­ку пред­ста­вља ком­по­нен­ту ко­ја се ди­ги­тал­
ним ала­ти­ма мо­же кро­ти­ти, ра­ди по­сти­за­ња раз­ли­чи­тих ар­хи­тек­тон­ских ре­ше­ња, а с
ци­љем по­сти­за­ња сна­жног ар­хи­тек­тон­ског из­ра­за. С дру­ге стра­не, ка­рак­те­ри­сти­ка­ма
па­тер­на се мо­же упра­вља­ти у ци­љу оства­ре­ња што ефи­ка­сни­јих пер­фор­ман­си са­мог
кон­струк­тив­ног скло­па.

На­по­ме­не

1 Balz, M. Phan­tasy in spa­ce : On hu­man fe­e­ling bet­we­en the sha­pes of the world and how to lo­ok on na­tu­
ral struc­tu­res, in: Mo­tro, R. (ed.), An Ant­ho­logy of Struc­tu­ral Morp­ho­logy, World Sci­en­ti­fic Pu­blis­hing,
Sin­ga­po­re, 2009, 109–112.
2 Wil­li­ams, K. Let­ter from the edi­tor, Ne­xus Net­work Jo­ur­nal, 2007, 9/1, 5–6.
3 Li­ot­ta, S.-J. A., Bel­fi­o­re, M. Pat­terns and Layering, Ge­stal­ten, Ber­lin, 2012, 24–26.
4 Lo­u­vre Abu Dha­bi / Ate­li­ers Jean No­u­vel, 08 Nov 2017, Ar­chDaily [in­ter­net] ava­i­la­ble thro­ugh
https://www.ar­chdaily.co­m/883157/lo­u­vre-ab­u­-dha­bi-ate­li­er-jean-no­u­vel ISSN 0719-8884
[12. 5. 2021]
5 Vi­tru­vi­j e Po­lion, M. 10 knji­ga o ar­hi­tek­tu­ri, Orion art, Be­o­grad, 2014, 17–20.
6 Vi­ol­let-Le­-Du­c, E. E.: Ex­cerpts from Di­sco­ur­ses on ar­chi­tec­tu­re. In: Smith, K. (ed.), In­tro­du­cing Ar­chi­tec­tu­ral
The­ory: De­ba­ting a Di­sci­pli­ne, Ro­ut­ led­ge, New York, 2012, 84–87.
7 Le Cor­bu­si­er, Talks with stu­dents, Prin­ce­ton Ar­chi­tec­tu­ral Press, New York, 1999, 35–43.
8 Ful­ler, R. B., Ap­plew­hi­te, E. J. Syner­ge­tics: Ex­plo­ra­ti­ons in the Ge­o­me­try of Thin­king, Esta­te of R.
Buc­kmin­ster Ful­ler, Se­ba­sto­pol, 1997, 247–268.
9 Zumt­hor, P. Thin­king Ar­chi­tec­tu­re, Birk­ha­u­ser, Ber­lin, 1988, 20–22.
10 Vi­tru­vi­j e Po­lion, nav. de­lo, 4–8.
11 Dut­ton, H. An In­te­gral Ap­pro­ach to Struc­tu­re and Ar­chi­tec­tu­re, Per­spec­ta, 2000, Vol. 31, Re­a­ding
Struc­tu­res, 60–69.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 419

 711.4
930.85:004.9

Миља Мла­де­но­вић, истра­жи­вач при­прав­ник

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Бео­град, Срби­ја
m.mla­de­no­vic.phd@e­du.arh.bg.ac.rs

КУЛ­ТУР­НО НАСЛЕ­ЂЕ У (ВИР­ТУ­ЕЛ­НИМ)

ЈАВ­НИМ ПРО­СТО­РИ­МА: УРБА­НИ ДИЗАЈН
И МЕШО­ВИ­ТА РЕАЛ­НОСТ

Апстракт

У савре­ме­ној урбо­мор­фо­ло­шкој сли­ци гра­да, у којој град­ска тки­ва поста­ју све гушће
изгра­ђе­на, а број сло­је­ва кул­тур­ног насле­ђа се с вре­ме­ном пове­ћа­ва, потреб­но је раз­
мо­три­ти диги­тал­ни начин обе­ле­жа­ва­ња про­сто­ра кул­тур­ног насле­ђа, који неће додат­
но опте­ре­ти­ти мате­ри­јал­ни аспект јав­них про­сто­ра. Диги­та­ли­за­ци­ја насле­ђа нај­че­шће
се при­ме­њу­је у циљу доку­мен­то­ва­ња раз­ли­чи­тих арте­фак­та и обје­ка­та, али рет­ко се
при­ме­њу­је као интер­вен­ци­ја у јав­ним про­сто­ри­ма. У раду ће се истра­жи­ва­ти начи­ни
пре­ла­ска кон­так­та с насле­ђем из пасив­ног – посма­тра­ња, у акти­ван – интер­ак­тив­ни
про­стор­ни дожи­вљај. Мето­да­ма урба­ног дизај­на могу­ће је пред­ста­ви­ти насле­ђе in situ,
кроз раз­ли­чи­те врсте про­стор­них инста­ла­ци­ја. Диги­тал­не инста­ла­ци­је у овом слу­ча­ју
пре­ва­зи­ла­зе окви­ре репро­дук­тив­них тех­но­ло­ги­ја за доку­мен­то­ва­ње насле­ђа и поста­ју
део дизај­на јав­них про­сто­ра као интер­ак­тив­ни диги­тал­ни мемо­ри­ја­ли. Циљ рада је пре­
по­зна­ва­ње раз­ли­чи­тих тео­ри­ја урба­ног дизај­на, као и ана­ли­за при­ме­ра из прак­се који
се могу при­ме­ни­ти у раз­ли­чи­тим про­стор­ним кон­тек­сти­ма очу­ва­ња кул­тур­ног насле­ђа
кроз диги­тал­ни медиј.

Кључ­не речи: диги­тал­ни мемо­ри­ја­ли, урба­ни дизајн, ново­ме­диј­ска архи­тек­ту­ра,

public art, места сећа­ња

420 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Milja Mla­de­no­vić, Juni­or Rese­ar­cher
Uni­ve­rsity of Bel­gra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­gra­de, Ser­bia
m.mla­de­no­vic.phd@e­du.arh.bg.ac.rs

CUL­TU­RAL HERI­TA­GE IN (VIR­TUAL)

PUBLIC SPA­CE: URBAN DESIGN
AND MIXED REA­LITY

Abstract

In the contemporary urban morphology, in which the cities have become more densely
constructed and the number of cultural heritage layers increases over time, a new method
of marking cultural heritage spaces needs to be considered, which will not additionally
burden the physical aspect of public spaces. Heritage digitization is most commonly applied
to document various artifacts and objects, but it is rarely used as an intervention in public
spaces. The paper will explore different ways of turning the contact with heritage from passive
– observation, to active – interactive spatial experience. By applying urban design methods, it
is possible to present heritage in situ, through different types of spatial installations. Digital
installations in this case go beyond reproductive technologies for documenting heritage,
thus becoming a part of public space design as „digital memorials“ with which people can
interact. The paper aims to recognize different theories and methodologies of urban design,
as well as to analyze the implemented cases that can be reapplied in various spatial contexts
of preserving cultural heritage through digital media.

Keywords: digital memorials, urban design, new media architecture, public art,
places of memory

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 421

М. Младеновић

Увод

Пара­лел­ни раз­вој гра­до­ва и тех­но­ло­ги­ја омо­гу­ћио је посма­тра­ње гра­до­ва као

интер­ак­тив­них сре­ди­на.1 Баш због тога, дола­зи до потре­бе за пре­и­спи­ти­ва­њем физи-
ч­ке про­стор­но­сти еле­ме­на­та јав­них про­сто­ра, што као после­ди­цу може изне­дри­ти дру­
га­чи­је при­сту­пе и трет­ма­не насле­ђа у град­ским матри­ца­ма. Раз­ли­чи­ти тео­ре­ти­ча­ри
урба­ни­зма, попут Пола Вири­ли­ја и Жана Бодри­ја­ра, у дру­гој поло­ви­ни 20. века пре­по­
зна­ли су да уво­ђе­ње нових тех­но­ло­ги­ја у сва­ко­дне­ви­цу изјед­на­ча­ва вир­ту­ел­ни медиј
и ствар­ни свет с аспек­та раз­ме­не инфор­ма­ци­ја. Упра­во дело­ва­ње кроз вир­ту­ел­ни
медиј омо­гу­ћа­ва да кул­тур­но насле­ђе буде посма­тра­но као диги­тал­на инфор­ма­ци­ја
којом се интер­а­гу­је у јав­ним про­сто­ри­ма.
Ако се узме у обзир хро­но­ло­шки раз­вој савре­ме­них гра­до­ва, и посма­тра­ју архе­
о­ло­шки сло­је­ви и кул­тур­но насле­ђе које се пре­кла­па у истом гео­граф­ском про­сто­ру,
мате­ри­јал­но обе­ле­жа­ва­ње про­шло­сти кроз тра­ди­ци­о­нал­не спо­ме­ни­ке зах­те­ва­ло би
пре­те­ра­но опте­ре­ћи­ва­ње физич­ког про­сто­ра.2 Урбо­мор­фо­ло­шко реше­ње ова­квог про­
стор­ног про­бле­ма може се наћи упра­во у кори­шће­њу диги­тал­ног меди­ја као еле­мен­та
урба­ног дизај­на, при чему се кори­сни­ку про­сто­ра омо­гу­ћа­ва ода­бир инфор­ма­ци­ја у
про­сто­ру. Уло­га сај­бер­спеј­са (cyber­spa­ce), одно­сно вир­ту­ел­ног еле­мен­та у овом кон­
тек­сту јесте да мини­ма­ли­зу­је гра­ни­це изме­ђу раз­ли­чи­тих рела­ци­ја и зна­че­ња мате­
ри­јал­ног про­сто­ра и омо­гу­ћи што пре­ци­зни­ју интер­ак­ци­ју дизај­на са има­ги­на­ци­јом
посма­тра­ча.3
Пре­но­ше­њем про­стор­них сен­за­ци­ја у вир­ту­ел­ну сфе­ру, мора се реде­фи­ни­са­ти
појам про­сто­ра, који више није само гео­ме­триј­ски дефи­ни­са­но поље, већ пре­ла­зи и
у диги­тал­ни медиј. Упра­во тим изме­шта­њем могу­ће је пот­пу­но изме­ни­ти вре­мен­ску
ком­по­нен­ту рела­ци­је вре­ме-про­стор-инфор­ма­ци­ја, јер је при­ме­ном нових тех­но­ло­ги­ја
могу­ће пре­пли­та­ње вре­мен­ских окви­ра изме­ђу посма­тра­ча и посма­тра­ног, где се не
може са сигур­но­шћу раз­гра­ни­чи­ти ком вре­ме­ну интер­ак­ци­ја про­сто­ра и посма­тра­ча
при­па­да – да ли се посма­трач уво­ди у про­шлост, или репро­дук­ци­ја еле­мен­та про­шло­
сти доби­ја сво­ју фор­му као еле­мент сада­шњо­сти, те да ли интер­ак­ци­ја про­жи­ма сва
вре­ме­на или функ­ци­о­ни­ше изван њих.
Тре­ти­ра­њем кул­тур­ног насле­ђа као диги­тал­не инфор­ма­ци­је којом (вир­ту­ел­ни) про­
стор ути­че на еду­ка­ци­ју кори­сни­ка и упо­тре­бом нових тех­но­ло­ги­ја као меди­ја којим се
пре­но­ше­ње те инфор­ма­ци­је кори­сни­ку омо­гу­ћа­ва, затим и при­хва­та­њем интер­ак­ци­је
коју нуде видео-игри­це као бихе­ви­о­рал­ног обра­сца савре­ме­ног кори­сни­ка про­сто­ра,
могу­ће је пре­по­зна­ти „диги­тал­не мемо­ри­ја­ле као про­стор­ну репре­зен­та­ци­ју кул­тур­ног
насле­ђа и нови еле­мент урба­ног дизај­на који може бити поче­так новог прав­ца дизај­
ни­ра­ња јав­них про­сто­ра у који­ма се вир­ту­ел­ни и физич­ки про­сто­ри про­жи­ма­ју. Упра­во
ова­кво про­жи­ма­ње могу­ће је оства­ри­ти при­ме­ном мешо­ви­те реал­но­сти4, одно­сно
ства­ра­њем ком­пју­тер­ски гене­ри­са­них про­стор­них еле­ме­на­та који­ма се интер­а­гу­је у
ствар­ним про­сто­ри­ма, посред­ством уре­ђа­ја.

422 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Диги­та­ли­за­ци­ја кул­тур­ног насле­ђа у јав­ним про­сто­ри­ма

Пер­цеп­ци­ја диги­тал­ног у сва­ко­дне­ви­ци

Пер­цеп­ци­ја про­сто­ра доби­ја нову пара­диг­му уво­ђе­њем диги­та­ли­за­ци­је као уста­

ље­ног обра­сца. Неста­ја­њем рас­це­па изме­ђу реал­но­сти и инфо­гра­фич­ких и виде­о­гра­
фич­ких при­ка­за, пер­цеп­ци­ја поста­је филм­ска5, а сагле­да­ва­ње про­сто­ра почи­ње да
се одви­ја у круп­ним пла­но­ви­ма. У освр­ту на фило­зоф­ске тезе о пер­цеп­ци­ји с почет­ка
20. века, може се закљу­чи­ти да звук и сли­ка као арти­фи­ци­јел­не сен­за­ци­је из окру­
же­ња пре­ста­ју да слу­же упот­пу­ња­ва­њу про­стор­не цели­не или дога­ђа­ја, већ почи­њу
да чине њен глав­ни део.
Посма­тра­ју­ћи раз­вој и ути­цај тех­но­ло­ги­ја на дру­штво, Пол Вири­лио пре­по­зна­је
бихе­ви­о­рал­не про­ме­не, које се после­дич­но одра­жа­ва­ју и на пер­цеп­ци­ју град­ског про­
сто­ра, и дово­ди у пита­ње зна­чај мате­ри­јал­них карак­те­ри­сти­ка гра­да.6 У осла­ња­њу
на кине­ма­то­гра­фи­ју, посма­тра рела­ци­ју тех­но­ло­ги­је и гра­да као нема­те­ри­јал­ну симу­
ла­ци­ју која има за циљ да про­из­ве­де визу­ел­ну сен­за­ци­ју која ути­че на пер­цеп­ци­ју
град­ског пеј­за­жа. Већ у њего­вим теза­ма, наста­лих сре­ди­ном осам­де­се­тих годи­на 20.
века, поја­вљу­ју се тер­ми­ни сај­бер­спеј­са и интер­ак­тив­не сре­ди­не, као нови обра­сци
пер­цеп­ци­је про­сто­ра.
Нови обра­сци и поја­ва нових видо­ва инфра­струк­ту­ре дово­де до тезе Мар­ка Ожеа
да „живи­мо у све­ту који још нисмо нау­чи­ли да посма­тра­мо“7. Због тога се и видо­ви
пер­цеп­ци­је мора­ју изно­ва учи­ти и изу­ча­ва­ти.
Када се рела­ци­ја пер­цеп­ци­је про­сто­ра и нових тех­но­ло­ги­ја пре­не­се на урба­ни­
стич­ки оквир, може се закљу­чи­ти да диги­тал­на рево­лу­ци­ја није уни­шти­ла урба­не
цели­не, већ их изме­ни­ла, на начин разу­мљив савре­ме­ном чове­ку. Гра­до­ви поста­
ју хибри­ди у који­ма се меша­ју диги­тал­ни токо­ви и мате­ри­јал­ни про­стор, ства­ра­ју­
ћи про­дук­тив­ну сре­ди­ну за има­ги­на­ци­ју.8 Диги­тал­ни пода­ци ути­чу на обли­ко­ва­ње
раз­ли­чи­тих врста про­стор­них сен­за­ци­ја, чијим се пре­пли­та­њем омо­гу­ћа­ва нов вид
интер­ак­ци­је с про­сто­ром.

Кул­тур­но насле­ђе in situ, места сећа­ња и диги­тал­ни медиј

Као пара­докс савре­ме­ног доба, Марк Оже пре­по­зна­је хомо­ге­ни­за­ци­ју и дело­

ка­ли­за­ци­ју кул­ту­ре9 као уста­ље­ни прин­цип обли­ко­ва­ња про­сто­ра и антро­по­ло­шких
матри­ца, које се косе са изра­зи­том инди­ви­ду­ал­но­шћу кори­сни­ка про­сто­ра. Хомо­ге­
ни­за­ци­јом кул­ту­ре у архи­тек­ту­ри и урба­ни­зму про­сто­ри поста­ју уни­форм­ни и лаки за
упо­тре­бу, па се еле­мен­ти кул­ту­ре дело­ка­ли­зу­ју, као и поје­ди­нач­не вред­но­сти. Тако
наста­ју не-места, одно­сно про­сто­ри јасне функ­ци­је и читљи­вих рела­ци­ја, који се кул­
ту­ро­ло­шки и сим­бо­лич­ки не при­ла­го­ђа­ва­ју инди­ви­ду­ал­ним посма­тра­чи­ма. Самим тим
што нису site-spe­ci­fic, ови про­сто­ри на гло­бал­ном нивоу поста­ју гене­рич­ни, и упра­во
због исто­вет­но­сти у свом изра­зу лаки за кори­шће­ње без прет­ход­ног иску­ства, међу­
тим, у пот­пу­но­сти раз­дво­је­ни од кул­ту­ре и духа гра­да.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 423

М. Младеновић

Колек­тив­но сећа­ње као кључ­ни еле­мент ства­ра­ња колек­тив­ног иден­ти­те­та зајед­

ни­це, може се у архи­тек­ту­ри и урба­ни­зму тре­ти­ра­ти као про­стор­но обе­леж­је. Ства­ра­ње
места сећа­ња везу­је се за нај­ра­ни­је људ­ске циви­ли­за­ци­је, као потре­ба за чува­њем
насле­ђа пре­да­ка, и у гото­во исто­вет­ној фор­ми обли­ко­ва­ња одно­са пре­ма про­шло­сти,
задр­жа­ва се до данас.10 За раз­ли­ку од инди­ви­ду­ал­ног иску­ства које ути­че на пер­
цеп­ци­ју, а које је спе­ци­фич­но за кори­снич­ки обра­зац упо­тре­бе нових тех­но­ло­ги­ја,
еле­мент колек­тив­ног сећа­ња пред­ста­вља и скуп уста­ље­них дру­штве­них обра­за­ца
који ути­чу на пре­по­зна­ва­ње сим­бо­ла у про­сто­ру. Због тога је могу­ће дизај­ни­ра­ти
јав­ни про­стор мешо­ви­те реал­но­сти, којем кори­сни­ци при­сту­па­ју поје­ди­нач­но, али су
инфор­ма­ци­је које доби­ја­ју иден­тич­не и могу се на исто­ве­тан начин тума­чи­ти, што
допри­но­си колек­тив­ном карак­те­ру инста­ла­ци­је.
У кон­тек­сту кре­и­ра­ња вир­ту­ел­них места колек­тив­ног сећа­ња, Лев Мано­вич усва­
ја тер­мин „тран­ско­ди­ра­ња“11 кул­ту­ре, одно­сно пре­но­ше­ња инфор­ма­ци­ја из тра­ди­
ци­о­нал­них фор­ми у диги­тал­ни медиј. У освр­ту на тра­ди­ци­о­нал­ни облик интер­ак­ци­је
с насле­ђем, у којем се посма­трач кре­ће око изгра­ђе­не струк­ту­ре или умет­нич­ког
дела како би га сагле­дао, нови медиј омо­гу­ћа­ва интер­ак­тив­ну фор­му дема­те­ри­ја­
ли­зо­ва­ног дела којом кори­сник може мани­пу­ли­са­ти у диги­тал­ном меди­ју док сам
може бити ста­ти­чан.
Кул­ту­ро­лог Ален Рено испи­ту­је уло­гу тех­но­ло­ги­ја у кон­тек­сту кре­и­ра­ња вир­ту­ел­
ног колек­тив­ног сећа­ња, које је исто­вре­ме­но веза­но за физич­ки про­стор. Инфор­ма­
ци­ја у вир­ту­ел­ном про­сто­ру омо­гу­ћа­ва више нивоа интер­ак­ци­је, због чега иску­ство
кори­сни­ка може сва­ки пут бити дру­га­чи­је. На осно­ву тога, он прет­по­ста­вља да посто­
ја­њем диги­тал­не вер­зи­је насле­ђа, оно доби­ја карак­те­ри­сти­ке еле­мен­та разо­но­де,
при чему поста­је атрак­тив­ни­је за већи број кори­сни­ка. Диги­тал­на ствар мора пре­ћи
у естет­ски вред­ну ком­по­нен­ту интер­ак­ци­је како би била носи­лац инфор­ма­ци­је о кул­
тур­ном насле­ђу у сфе­ри колек­тив­ног сећа­ња.12
У кон­тек­сту ства­ра­ња диги­тал­них мемо­ри­ја­ла као про­сто­ра са иден­ти­те­том, пре­ма
Кри­сти­ја­ну Нор­берг-Шул­цу, про­стор се састо­ји од систе­ма тача­ка и поља пер­цеп­ци­је
као одво­је­ног енти­те­та којим кори­сник пре­по­зна­је иден­ти­тет про­сто­ра, тако да те
тач­ке ства­ра­ју место.13 Упра­во при­ме­ном нових меди­ја могу­ће је кори­сти­ти диги­та­ли­
зо­ва­но пои­гра­ва­ње с кул­тур­ним насле­ђем као вир­ту­ел­ном тач­ком, у циљу кре­и­ра­ња
мемо­ри­ја­ла. Кори­сте­ћи ново­ме­диј­ску архи­тек­ту­ру и диги­тал­ни медиј као сред­ство
којим се олак­ша­ва кому­ни­ка­ци­ја чове­ка и про­сто­ра, те којим се може ство­ри­ти про­стор
с иден­ти­те­том, омо­гу­ће­но је тре­ти­ра­ње нових тех­но­ло­ги­ја као сред­ста­ва која се у архи­
тек­ту­ри и урба­ни­зму могу кори­сти­ти као дизај­нер­ски алат за ства­ра­ње места сећа­ња.
Како би ово било могу­ће као прин­цип урба­ног дизај­на, нео­п­ход­но је да се диги­
тал­на инста­ла­ци­ја, која при­па­да public art доме­ну, директ­но веже за физич­ки (мате­
ри­јал­ни) јав­ни про­стор. На овај начин могу­ће је оства­ри­ти про­жи­ма­ње диги­тал­ног и
мате­ри­јал­ног јав­ног про­сто­ра, док се исто­вре­ме­но без­гра­нич­ност сај­бер­спеј­са уво­ди
у опи­пљи­ве про­сто­р­не окви­ре и димен­зи­је спе­ци­фич­не за урба­ни дизајн, које се
пости­жу поста­вља­њем гео­ре­фе­рен­ци­ра­них моде­ла у вир­ту­ел­ни јав­ни про­стор, чиме
се дизај­ни­ра про­стор мешо­ви­те реал­но­сти.

424 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Изме­ђу архи­ви­ра­ња пода­та­ка
и дизај­на про­стор­ног дожи­вља­ја

Шира при­ме­на нових тех­но­ло­ги­ја у очу­ва­њу еле­ме­на­та кул­тур­ног насле­ђа нај­

ви­ше се везу­је за архи­ви­ра­ње пода­та­ка у диги­тал­ним дато­те­ка­ма, али и за ства­
ра­ње 3D моде­ла одре­ђе­них арте­фа­ка­та, при чему нове тех­но­ло­ги­је има­ју висок
зна­чај у музе­о­ло­ги­ји и архе­о­ло­ги­ји. Ипак, у овом слу­ча­ју, акти­ви­ра­ју се про­сто­ри
музе­ја, или су инста­ла­ци­је само­стал­не, само у вир­ту­ел­ној сфе­ри, без пове­за­но­сти
са ствар­ним про­сто­ром, чиме се нај­че­шће не оства­ру­је веза насле­ђа с пре­ци­зним
лока­ци­ја­ма у гра­ду.
Иако ова­кав вид при­ка­зи­ва­ња и доку­мен­то­ва­ња насле­ђа има посе­бан зна­чај
за архи­ви­ра­ње, потреб­но је пре­по­зна­ти и начин на који се оства­ру­је интер­ак­ци­ја
с кори­сни­ком, на осно­ву које се може ство­ри­ти про­стор­ни дожи­вљај у мешо­ви­тој
реал­но­сти. За ова­кве инста­ла­ци­је кори­сте се VR14 и AR15 тех­но­ло­ги­је, које омо­гу­ћа­
ва­ју кори­сни­ку илу­зи­ју ствар­ног про­стор­ног дожи­вља­ја. С тим у вези, могу­ће је пре­
по­зна­ти VR инста­ла­ци­је као погод­не за кори­шће­ње уну­тар обје­ка­та (нпр. музе­ја и
гале­ри­ја), одно­сно AR инста­ла­ци­је за при­ме­ну у јав­ним про­сто­ри­ма, као site-spe­ci­fic
инста­ла­ци­је. Упра­во овај пре­ла­зак мења иску­ство кон­так­та с насле­ђем из пасив­ног
– посма­тра­ња, у акти­ван – интер­ак­тив­ни дожи­вљај.
Пред­но­сти при­ме­не VR и AR тех­но­ло­ги­ја у очу­ва­њу кул­тур­ног насле­ђа, наро­чи­
то у јав­ним про­сто­ри­ма, огле­да­ју се у чиње­ни­ци да за потре­бе изра­де диги­тал­не
инста­ла­ци­је, одно­сно дизајн про­сто­ра мешо­ви­те реал­но­сти, првен­стве­но мора
бити гене­ри­са­на база пода­та­ка и основ­ни 3D модел рекон­струк­ци­је арте­фак­та,
на осно­ву којих је могу­ће реа­ли­зо­ва­ти вир­ту­ел­ну инста­ла­ци­ју. Систе­ма­ти­за­ци­јом
пода­та­ка утвр­ђу­је се исто­вет­ни систем доку­мен­то­ва­ња и архи­ви­ра­ња за све арте­
фак­те, док је базе пода­та­ка могу­ће укр­шта­ти кроз апли­ка­ци­је који­ма се акти­ви­
ра­ју инста­ла­ци­је. Тако је могу­ће кон­крет­не град­ске про­сто­ре диги­тал­но уве­за­ти
с постав­ка­ма музе­ја, али и са дру­гим база­ма пода­та­ка о насле­ђу, те на тај начин
фор­ми­ра­ти ком­плек­сан диги­тал­ни мемо­ри­јал као део урба­ног дизај­на.
Када се гово­ри о колек­тив­ном сећа­њу, ново­ме­диј­ски начи­ни обе­ле­жа­ва­ња
кул­тур­ног насле­ђа има­ју дво­ја­ку уло­гу. Кроз при­ме­ну апли­ка­ци­је са диги­тал­ном
инста­ла­ци­јом пре­по­зна­је се кори­шће­ње тех­но­ло­ги­ја као инди­ви­ду­ал­ни чин, који
се пода­ци­ма и инста­ла­ци­ја­ма кон­вер­ту­је у колек­тив­ни, док се исто­вре­ме­но омо­
гу­ћа­ва инди­ви­ду­ал­на интер­ак­ци­ја с местом колек­тив­не мемо­ри­је. На овај начин,
кон­такт с мести­ма колек­тив­не мемо­ри­је пре­ла­зи и у домен сро­дан заба­ви, због
чега је атрак­ти­ван за кори­шће­ње и може да допри­не­се попу­ла­ри­за­ци­ји насле­ђа.
Карак­тер разо­но­де који ова­кве инста­ла­ци­је има­ју може да огра­ни­чи њихо­
ву при­ме­ну на осе­тљи­вим лока­ци­ја­ма, међу­тим, кори­шће­њем у ужим град­ским
језгри­ма и при­ме­ном на вир­ту­ел­ним рекон­струк­ци­ја­ма обје­ка­та и еле­ме­на­та кул­
тур­ног живо­та и места у гра­ду може допри­не­ти и раз­во­ју тури­стич­ког потен­ци­ја­ла,
као и еду­ка­ци­ји кори­сни­ка.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 425

М. Младеновић

Сли­ка 1. Исеч­ци из Mau­AR апли­ка­ци­је, при­каз гео­ре­фе­рен­ци­ра­ног моде­ла

Бер­лин­ског зида са аудио-запи­сом на више лока­ци­ја (извор: при­ват­на архи­ва)

При­мер из прак­се – Mau­AR, Бер­лин

Пово­дом обе­ле­жа­ва­ња три­де­сет годи­на од пада Бер­лин­ског зида, на раз­ли­

чи­те начи­не обе­ле­же­не су кључ­не лока­ци­је веза­не за исто­ри­ју поде­ље­ног Бер­ли­
на. Поред тра­ди­ци­о­нал­них изло­жби на отво­ре­ном, уве­де­ни су и савре­ме­ни видо­ви
обе­ле­жа­ва­ња места сећа­ња, међу који­ма су 3D мапи­ра­ње и AR инста­ла­ци­је. На
посто­је­ћим објек­ти­ма на седам лока­ци­ја у гра­ду про­јек­то­ван је 3D мапи­ран видео-
-мате­ри­јал, што је било омо­гу­ће­но упра­во очу­ва­но­шћу обје­ка­та у пуном габа­ри­ту.
Ипак, у скло­пу мани­фе­ста­ци­је, било је нео­п­ход­но обе­ле­жи­ти и читав потез
Бер­лин­ског зида, којег више нема, и чија је нека­да­шња пози­ци­ја видљи­ва само на
поје­ди­ним лока­ци­ја­ма, нај­че­шће у попло­ча­њу или задр­жа­ва­њем гру­па­ци­ја бетон­
ских моду­ла од којих је зид био сачи­њен. Да би било могу­ће обе­ле­жи­ти струк­ту­ру
која се нека­да про­сти­ра­ла на око 140 кило­ме­та­ра, ком­па­ни­ја Beta Room је кре­и­ра­ла
AR апли­ка­ци­ју Mau­AR, која садр­жи гео­ре­фе­рен­ци­ра­ни 3D модел зида.
База пода­та­ка на којој је апли­ка­ци­ја засно­ва­на садр­жи изгле­де и моде­ле зида
у раз­ли­чи­тим пери­о­ди­ма, као и аудио-запи­се и интер­вјуе са ста­нов­ни­ци­ма Бер­ли­на
чија су сећа­ња у апли­ка­ци­ји ожи­вље­на. У погле­ду интер­феј­са, апли­ка­ци­ја је кон­
ци­пи­ра­на тако да лоци­ра кори­сни­ка и оба­ве­сти га да ли се нала­зи са источ­не или
запад­не стра­не зида, а затим и сни­ма­њем окру­же­ња кроз каме­ру мобил­ног теле­
фо­на при­ка­же и нека­да­шњи поло­жај зида, или одре­ђе­ни дога­ђај који се везу­је за
њега, одно­сно његов пад. Соп­стве­ним ода­би­ром, и на соп­стве­ном уре­ђа­ју, што је
нај­ве­ћа пред­ност нових тех­но­ло­ги­ја у очу­ва­њу насле­ђа, кори­сник врши селек­ци­ју
инфор­ма­ци­ја из базе пода­та­ка, што му омо­гу­ћа­ва да више пута кори­сти апли­ка­ци­ју
и про­ме­ном алго­рит­ма, одно­сно инфор­ма­ци­ја из базе пода­та­ка, место дожи­ви на
дру­га­чи­ји начин.

426 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Закљу­чак

Када се про­сто­ри вир­ту­ел­не ствар­но­сти изјед­на­че с про­сто­ром кул­ту­ре, нео­п­ход­но је

дефи­ни­са­ти њихов израз на начин којим они поста­ју диги­тал­ни мемо­ри­ја­ли. У зави­сно­сти
од тех­но­ло­ги­је која се при­ме­њу­је, као и про­стор­ног аспек­та и могућ­но­сти мате­ри­јал­не
струк­ту­ре физич­ких јав­них про­сто­ра, на осно­ву посто­је­ћих тех­но­ло­шких достиг­ну­ћа, при­
ме­на у урба­ном дизај­ну под­ра­зу­ме­ва при­ме­ну АR или VR инста­ла­ци­је, с циљем ства­ра­
ња места сећа­ња мешо­ви­те реал­но­сти у који­ма кул­тур­но насле­ђе поста­је диги­тал­на и
интер­ак­тив­на база пода­та­ка.
Дема­те­ри­ја­ли­за­ци­ја изгра­ђе­не сре­ди­не и пре­ла­зак у вир­ту­ел­ну сфе­ру отва­ра нове
могућ­но­сти у обли­ко­ва­њу про­сто­ра. Пои­гра­ва­ње с пер­цеп­ци­јом као про­це­сом који се
засни­ва на про­стор­ном дожи­вља­ју засни­ва се на раз­ли­чи­тим ниво­и­ма интер­ак­ци­је посма­
тра­ча и про­сто­ра, на осно­ву чега посма­трач, као актив­ни или пасив­ни кори­сник про­сто­ра,
кре­и­ра свој став о про­стор­ном дожи­вља­ју. Уво­ђе­њем еле­мен­та разо­но­де у кон­такт кори­
сни­ка с еле­мен­ти­ма насле­ђа у јав­ним про­сто­ри­ма, оства­ру­је се нова врста интер­ак­ци­је, у
којој кори­сник про­сто­ра изла­зи из тра­ди­ци­о­нал­не уло­ге пасив­ног посма­тра­ча, и поста­је
актив­ни уче­сник у кре­и­ра­њу про­стор­ног дожи­вља­ја. Соп­стве­ним ода­би­ром инфор­ма­ци­
ја из базе пода­та­ка, као и актив­ним дело­ва­њем у про­сто­ру и 3D еле­мен­ту колек­тив­не
мемо­ри­је, кори­сник про­сто­ра мешо­ви­те реал­но­сти дожи­вља­ва про­стор­не сен­за­ци­је које
нали­ку­ју реал­ном про­сто­ру, али кори­сте­ћи интер­фејс сро­дан видео-игри­ца­ма и дру­гим
апли­ка­ци­ја­ма, које при­па­да­ју сфе­ри разо­но­де и сва­ко­дне­ви­це, због чега интер­ак­ци­ја с
насле­ђем поста­је атрак­ци­ја, како за тури­сте тако и за локал­но ста­нов­ни­штво.
На осно­ву ана­ли­зе при­ме­ра из прак­се, може се пре­по­зна­ти да, иако је у доса­да­
шњој прак­си и даље уста­љен обра­зац кори­сни­ка про­сто­ра као пасив­ног посма­тра­ча,
на при­ме­ру апли­ка­ци­је Mau­AR посма­трач се укљу­чу­је и као актер про­стор­ног иску­ства,
ода­би­ром инфор­ма­ци­ја кроз AR апли­ка­ци­ју. При­ме­на ова­квих апли­ка­ци­ја, наро­чи­то у
густо изгра­ђе­ним град­ским језгри­ма, омо­гу­ћа­ва расло­ја­ва­ње раз­ли­чи­тих исто­риј­ских
пери­о­да и еле­ме­на­та кул­тур­ног насле­ђа, као и укр­шта­ње раз­ли­чи­тих база пода­та­ка које
зајед­но, као гео­ре­фе­рен­ци­ра­не site-spe­ci­fic инста­ла­ци­је, у мешо­ви­тој реал­но­сти могу да
кре­и­ра­ју једин­ствен про­стор­ни дога­ђај.
При­ме­на диги­тал­них инста­ла­ци­ја као еле­ме­на­та урба­ног дизај­на отва­ра нове
могућ­но­сти урба­ни­стич­ког дело­ва­ња, при чему се вир­ту­ел­ни про­сто­ри иден­ти­фи­ку­
ју као јав­ни, што може да омо­гу­ћи и дело­ва­ње у мешо­ви­тој реал­но­сти кроз домен
јав­не умет­но­сти (public-art). Изме­ђу оста­лог, ова­квим инста­ла­ци­ја­ма се кроз про­стор
бри­ше вре­мен­ска дис­тан­ца од кул­тур­ног насле­ђа, при чему се оно лак­ше при­хва­та у
савре­ме­ној сва­ко­дне­ви­ци.

Напо­ме­не

1 Вири­лио, П. Кри­тич­ни про­стор, Гра­дац К, Чачак : Бео­град, 2011, 86.

2 Mal­pas, J. Cul­tu­ral Heri­ta­ge In The Age of New Media, in: Kalay, Y., Affleck, J. (eds.), New Heri­ta­ge :
New Media and Cul­tu­ral Heri­ta­ge, Rou­tled­ge, Lon­don, 13–26.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 427

М. Младеновић

3 Zan­chet­ti, M. S. Valu­es, Built heri­ta­ge and Cyber­spa­ce, Muse­um Inter­na­ti­o­nal, 2002, vol. 54(3), 23;
Renaud, A., Memory and the Digi­tal World : a few phi­lo­sop­hi­cal poin­ters for new memory prac­ti­ces in
the infor­ma­tion era, Muse­um Inter­na­ti­o­nal, 2002, 54(3), 8–18.
4 https://www.col­lin­sdic­ti­o­nary.com­/dic­ti­o­nary/english/mixed-rea­lity [3. 5. 2021]
5 Вири­лио, нав. дело, 21.
6 Исто, 15–35.
7 Ože, M. Neme­sta : uvod u antro­po­lo­gi­ju nad­mo­der­no­sti, XX vek, Beo­grad, 2005, 35.
8 Rat­ti, C., Cla­u­del, M. The City of Tomor­row: Sen­sors, Net­works, Hac­kers, and the Futu­re of Urban Life,
Yale Uni­ver­sity Press, New Haven and Lon­don, 20.
9 Оже, нав. дело, 38.
10 Hob­sbom, E., Rejn­džer, T. Izmiš­lja­nje tra­di­ci­je, XX vek, Beo­grad, 23.
11 Mano­vič, L. Jezik novih medi­ja, Clio, Beo­grad, 2015, 89.
12 Renaud, A. Memory and the Digi­tal World: a few phi­lo­sop­hi­cal poin­ters for new memory prac­ti­ces in
the infor­ma­tion era, Muse­um Inter­na­ti­o­nal, 2002, 54(3), 9.
13 Нор­берг Шулц, К. Фено­мен места, у: Ђокић, В, Боја­нић, П. Фило­зоф­ски дис­курс, Архи­тек­тон­ски
факул­тет, Бео­град. 1999, 260.
14 VR – Vir­tual Rea­lity – вир­ту­ел­на реал­ност.
15 AR – Aug­men­ted Rea­lity – изме­ње­на (поја­ча­на) реал­ност.

428 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 429
 711.4.01(497.6 Мостар)
72.03:351.85(497.6 Мостар)

Dr. Sena­da Demi­ro­vić Habi­bi­j a, dipl. ing. arh.

Uni­ver­zi­tet „Dže­mal Bije­dić“, Mostar, Bosna i Her­ce­go­vi­na
sena­da975@gmail.com

KUL­TUR­NA TRAN­SVER­ZA­LA MOSTA­RA

Apstrakt

Pola­ziš­te istra­ži­va­nja je iden­ti­tet gra­da, pre­po­zna­va­njem poseb­nih kva­li­te­ta nje­go­ve urba­ne

matri­ce i gra­di­telj­ske baš­ti­ne, ali i poseb­nih poten­ci­j a­la kul­tu­re, kul­tur­ne baš­ti­ne i kul­tur­nih
indu­stri­j a, kao aktiv­nog dije­la za budu­ći raz­voj. Pred­met istra­ži­va­nja i ana­li­ze, pored spo­me­
nu­tih kva­li­te­ta i poten­ci­j a­la urba­ne i kul­tur­ne baš­ti­ne, uklju­ču­ju ana­li­ze ele­me­na­ta pri­rod­nog
oko­li­ša, ali i savre­me­ne tren­do­ve i poja­ve u pri­rod­nom i druš­tve­nom kon­tek­stu gra­da i regi­j e.
U tako posta­vlje­nom istra­ži­vač­kom okvi­ru poseb­no se ana­li­zi­ra­ju meto­de urba­nih inter­ven­ci­
ja pogod­nih za pra­vi­lan urba­ni raz­voj Mosta­ra, gdje se u radu ispi­tu­je i raz­ra­đu­je poten­ci­jal
koji nudi urba­na rekon­struk­ci­j a. Rad kroz meto­do­lo­gi­j e, koje pre­zen­ti­ra, uka­zu­je na mogu­ći
način pri­stu­pa iza­zov­nom zadat­ku pre­vla­da­va­nja posto­je­će urba­ne diho­to­mi­j e pro­mje­nom
para­dig­me Mosta­ra iz gra­da žrtve u grad moguć­no­sti, uka­zu­ju­ći na pozi­tiv­ne histo­rij­ske vri­
jed­no­sti, gene­ri­ra raz­voj­ni model usmje­ren na inte­gra­ci­j u urba­ni­zma, arhi­tek­tu­re i kul­tur­ne
poli­ti­ke. Stu­di­j a slu­ča­ja pred­la­že kul­tu­ru kao nosi­te­lja pro­ce­sa rekon­struk­ci­j e pro­sto­ra, druš­tva
i isku­stva pro­sto­ra kako bi se stvo­rio novi grad­ski iden­ti­tet, kon­kret­nim pri­j e­dlo­gom kul­tur­ne
tran­sver­za­le Mosta­ra.

Ključ­ne rije­či: iden­ti­tet gra­da, histo­rij­ski urba­ni pej­zaž, kul­tur­ne indu­stri­j e, kul­tur­na tran­sver­za­la

430 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Sena­da Demi­ro­vić Habi­bi­j a, PhD, Archi­tect
Dže­mal Bije­dić Uni­ver­sity, Mostar, Bosnia and Her­ze­go­vi­na
sena­da975@gmail.com

CUL­TU­RAL TRAN­SVER­SAL OF MOSTAR

Abstract

The star­ting point of the rese­arch is the iden­tity of the city, recog­ni­zing the spe­cial qua­li­ti­es of
its urban matrix and archi­tec­tu­ral heri­ta­ge, but also the poten­tial of cul­tu­re, cul­tu­ral heri­ta­ge
and cul­tu­ral indu­stri­es to be an acti­ve part of futu­re deve­lop­ment. The subject of rese­arch
and analysis, in addi­tion to the men­ti­o­ned qua­li­ti­es and poten­tial of urban and cul­tu­ral heri­
ta­ge, inclu­de analyses of ele­ments of the natu­ral envi­ron­ment, but also con­tem­po­rary trends
and phe­no­me­na in the natu­ral and social con­text of the city and its region. In the rese­arch
fra­me­work set in this way, the met­hods of urban inter­ven­ti­ons sui­ta­ble for the pro­per urban
deve­lop­ment of Mostar are espe­ci­ally analyzed in this paper whe­re the poten­tial offe­red
by urban recon­struc­tion is exa­mi­ned and ela­bo­ra­ted. The paper indi­ca­tes a pos­si­ble way to
appro­ach the chal­len­ging task of over­co­ming the exi­sting urban dic­ho­tomy by chan­ging the
para­digm of Mostar from a city of vic­tims to a city of pos­si­bi­li­ti­es, poin­ting to posi­ti­ve histo­ri­
cal valu­es, gene­ra­ting a deve­lop­ment model aimed at inte­gra­ting urba­nism, archi­tec­tu­re and
cul­tu­ral policy. The case study pro­po­ses cul­tu­re as the bea­rer of the pro­cess of recon­struc­tion
of spa­ce, soci­ety and the expe­ri­en­ce of spa­ce in order to cre­a­te a new urban iden­tity, with a
con­cre­te pro­po­sal of the cul­tu­ral tran­sver­sal of Mostar.

Keywords: city iden­tity, histo­ric urban lan­dsca­pe, cul­tu­ral indu­stri­es, cul­tu­ral tran­sver­sal

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 431

S. Demi­ro­vić Habi­bi­j a

Intro­duc­tion

The modern urban deve­lop­ment of the citi­es of Bosnia and Her­ze­go­vi­na after the war
destruc­tion from 1992 to 1995, coin­ci­des with the tran­si­tion of the social order from the
soci­a­list to the capi­ta­list, which makes this pro­cess espe­ci­ally com­plex. The post-war
period in Bosnia and Her­ze­go­vi­na, with the ces­sa­tion of hosti­li­ti­es and the esta­blis­hment
of pea­ce, as pre­re­qu­is­ i­tes for the nor­mal deve­lop­ment of life and social flows, eco­no­mic
and cul­tu­ral deve­lop­ment, is still a reflec­tion of inhe­ri­ted nega­ti­ve social and cul­tu­ral
ste­re­otypes­stem­ming from the war. The poli­ti­cal solu­tion offe­red by the Dayton Pea­ce
Agre­e­ment in this area did not direct the deve­lop­ment of soci­ety in a direc­tion that would
ensu­re the nor­mal fun­cti­o­ning and direc­tion of social, eco­no­mic and cul­tu­ral flows. This
is espe­ci­ally true of regi­ons and citi­es that have suf­fe­red gre­at destruc­tion as a result of
direct con­flict bet­we­en oppo­sing par­ti­es. The city of Mostar is the most gla­ring exam­ple
of such cir­cum­stan­ces. Despi­te excep­ti­o­nal inter­na­ti­o­nal exam­ples in the field of cul­tu­
ral heri­ta­ge recon­struc­tion, the Old Brid­ge of Mostar and its inscrip­tion to the UNE­SCO
World Heri­ta­ge List or the for­ma­tion of the Pava­rot­ti Music Cen­ter, Mostar essen­ti­ally still
fun­cti­ons as a divi­ded city. A posi­ti­ve exam­ple of over­co­ming this situ­a­tion is the pro­cess
and deve­lop­ment of the pro­gram of the can­di­dacy of the city of Mostar for the Euro­pean
Capi­tal of Cul­tu­re 2024, enti­tled “Everything is brid­ge­a­ble”, by which the City of Mostar
ente­red the finals of the Euro­pean Capi­tal of Cul­tu­re 2024.
Under­stan­ding the cul­tu­ral fra­me­work of urban soci­ety not only helps to shed light on
the essen­ce of social diver­sity but also ser­ves as a basis for pre­dic­ting issu­es for susta­i­na­
ble urban deve­lop­ment. What makes citi­es and urban soci­ety dif­fe­rent is the­ir own cul­tu­ral
being. So far, many stu­di­es and stra­te­gi­es point to the impor­tan­ce of the urban-soci­o­lo­gi­cal
con­text, yet the issue of susta­i­na­bi­lity is still insi­sted on. This is beca­us­ e the con­cept of
susta­i­na­ble deve­lop­ment is incon­ce­i­va­ble in any other way than the deep know­led­ge and
recog­ni­tion of diver­sity, which is deter­mi­ned by indi­vi­dual urban soci­e­ti­es. It is pre­ci­sely
the­se dif­fe­ren­ces that pro­ve the idea of susta­
​​ i­na­ble deve­lop­ment must pla­ce a strong emp­
ha­sis on the cul­tu­ral cha­rac­ter of soci­ety, regar­dless of the type of susta­i­na­bi­lity para­digm.
In such cir­cum­stan­ces, nati­o­nal and inter­na­ti­o­nal spa­tial plan­ning and orga­ni­za­tion poli­ci­es
and the imple­men­ta­tion of Agen­da 21 are of gre­at impor­tan­ce. Beca­u­se citi­es and the­ir
urban arti­cu­la­tion show all the fea­tu­res of social pecu­li­a­ri­ti­es, it is pre­ci­sely urba­nism that
appe­ars as a strong ele­ment in the rea­li­za­tion of susta­i­na­bi­lity. The urban iden­tity of the
com­mu­nity is an extre­mely valu­a­ble com­po­nent of the susta­i­na­ble deve­lop­ment of urban
cul­tu­re. The ric­hness of civi­li­za­tion is mea­su­red by the diver­sity that mani­fests itself in
dif­fe­rent forms. The urban iden­tity of a com­mu­nity can be expres­sed thro­ugh cul­tu­ral heri­
ta­ge, but also thro­ugh other forms of cul­tu­re (mova­ble heri­ta­ge, tra­di­tion, cul­tu­ral events).
One of the star­ting points of the rese­arch is the issue of the city iden­tity, defi­ned
by recog­ni­zing the spe­cial qua­li­ti­es of its urban matrix and archi­tec­tu­ral heri­ta­ge, but
also the spe­cial poten­tial whe­re cul­tu­re and cul­tu­ral heri­ta­ge can be part of an acti­ve
appro­ach to its posi­ti­ve inter­pre­ta­tion and direc­tion of city deve­lop­ment. The subject of
rese­arch and analysis, in addi­tion to the qua­li­ti­es and poten­ti­als of urban, archi­tec­tu­ral

432 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

and cul­tu­ral heri­ta­ge, inclu­des analyzes of ele­ments of the natu­ral envi­ron­ment of wider
geo­grap­hi­cal sco­pe, but also con­tem­po­rary trends and phe­no­me­na in the natu­ral and social
con­text of the city and region and a sig­ni­fi­cant impact on the plan­ning and deve­lop­ment
of the citi­es of the futu­re. Wit­hin the rese­arch fra­me­work set in this way, the met­hods of
urban inter­ven­ti­ons sui­ta­ble for the pro­per urban deve­lop­ment of the city of Mostar are
espe­ci­ally analyzed, whe­re the poten­tial offe­red by urban recon­struc­tion is exa­mi­ned,
which is espe­ci­ally ela­bo­ra­ted in this paper. The ela­bo­ra­tion of the deve­lop­ment of urban
recon­struc­tion met­hods from the Athens Char­ter on the Resto­ra­tion of Histo­ri­cal Heri­ta­ge
to the modern deve­lop­ment and appli­ca­tion of this met­hod is com­pa­red with the cur­rent
sta­te and pos­si­bi­li­ti­es of applying the­se met­hods in plan­ning and deve­lo­ping appro­pri­a­te
urban recon­struc­tion stra­te­gi­es in Mostar. It was esta­blis­hed that the two paral­lel flows
of post-war urban deve­lop­ment of the city of Mostar did not deve­lop on the prin­ci­ples of
inte­gra­tion, but as two paral­lel and oppo­sing pro­ces­ses: on the one hand recon­struc­tion
of the histo­ric city area, and on the other, con­struc­tion of new set­tle­ments and com­ple­
xes. The cor­rect way of over­co­ming the exi­sting urban dic­ho­tomy, as well as its posi­ti­ve
ori­en­ta­tion, by chan­ging the para­digm from a vic­tim city to a city that self-con­sci­ou­ sly on
posi­ti­ve histo­ri­cal valu­es ​​gene­ra­tes a deve­lop­ment model aimed at inte­gra­ting urba­nism,
archi­tec­tu­re and cul­tu­ral policy, is the star­ting point for the rese­arch “Urban Recon­struc­tion
in con­ti­nu­ity – Mostar”, whe­re cul­tu­re is taken as the bea­rer of the pro­cess of recon­struc­
tion of spa­ce, soci­ety and expe­ri­en­ce of spa­ce in order to under­stand city as a who­le. As a
result, this work defi­nes the con­cept, “cul­tu­ral tran­sver­sals of Mostar”, and it con­sists of:

–– Points: spa­ces and objects of impor­tan­ce in the histo­ri­cal and cul­tu­ral con­text.

–– Lines: Pene­tra­ti­ons and con­nec­ti­ons bet­we­en the abo­ve points.

–– Cul­tu­ral lan­dsca­pe: The ove­rall pic­tu­re of the nar­ro­wer urban part of the city with
cul­tu­re as the bea­rer of new valu­es ​​of Mostar.

Met­ho­do­logy

The pro­po­sed rese­arch can be clas­si­fied as syste­ma­tic and com­pre­hen­si­ve. In addi­tion

to the usual syste­ma­tic analysis and revi­ews of histo­ri­cal mate­ri­als and docu­men­ta­tion,
seve­ral met­hods are par­ti­cu­larly emp­ha­si­zed:

1. HUL – Histo­ric Urban Lan­dsca­pes – The mana­ge­ment of histo­ric citi­es is one of

the most com­plex pro­ces­ses of pre­ser­ving and deve­lo­ping cul­tu­ral heri­ta­ge. On Novem­ber
10th, 2011, the UNE­SCO Gene­ral Assembly adop­ted the Recom­men­da­tion on Histo­ric Urban
Lan­dsca­pes as an addi­ti­o­nal tool of exi­sting doc­tri­nes and appro­ac­hes to pro­tec­tion, which
inte­gra­tes poli­ci­es and prac­ti­ces of con­ser­va­tion of built spa­ce with a balan­ced rela­ti­on­ship
of urban deve­lop­ment needs, respec­ting inhe­ri­ted valu­es and tra­di­ti­ons. UNE­SCO adopts a
com­pre­hen­si­ve appro­ach to the mana­ge­ment of histo­ric urban lan­dsca­pes that inte­gra­tes

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 433

S. Demi­ro­vić Habi­bi­j a

Figu­re 1. HUL met­ho­do­logy applied to Mostar – pre­sen­ta­tion of the nar­ro­wer urban part of the city
analyzed as accor­ding to the prin­ci­ples of the histo­ric urban lan­dsca­pe, which defi­nes the mul­ti-layered
value of the wider cove­ra­ge of the histo­ric urban area of Mostar.
​​ The pre­sen­ta­tion is the result of
layering and intert­wi­ning of cul­tu­ral and natu­ral valu­es ​​over time.

the goals of pre­ser­ving urban heri­ta­ge and tho­se of social and eco­no­mic deve­lop­ment. This
met­hod sees urban heri­ta­ge as a social, cul­tu­ral and eco­no­mic tool for urban deve­lop­ment.
It is desig­ned to help citi­es mana­ge chan­ge, whi­le reta­i­ning what is dif­fe­rent and valued
in the­ir iden­tity, cul­tu­re and envi­ron­ment.

Why is the Histo­ric Urban

Lan­dsca­pe Impor­tant?

Under­stan­ding the role of local valu­es, cul­tu­re and iden­tity in urban deve­lop­ment has
been recog­ni­zed not only by UNE­SCO, but the impor­tan­ce of histo­ric urban lan­dsca­pes
thro­ugh UN deve­lop­ment goals.1 The­se ini­ti­a­ti­ves are key to the deve­lop­ment of citi­es
that can sha­re simi­lar chal­len­ges and whe­re by exchan­ging expe­ri­en­ces and inter­na­ti­o­nal
exam­ples one can learn abo­ut sol­ving incre­a­singly com­plex urban chal­len­ges. The HUL
met­hod pro­vi­des a fra­me­work for achi­e­ving susta­i­na­ble deve­lop­ment by incor­po­ra­ting local
valu­es ​​and cre­a­ti­vely tai­lo­red solu­ti­ons to gui­de the city deve­lop­ment. The ulti­ma­te goal
of the HUL appro­ach is to ensu­re that all pro­jects in the city are built on a com­pre­hen­si­ve
under­stan­ding of the pla­ce and respond more cre­a­ti­vely to the valu­es ​​and needs of our

434 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

com­mu­nity – our resi­dents, insti­tu­ti­ons, pro­cess par­ti­ci­pants and users of a city. The key to
under­stan­ding and mana­ging a histo­ric urban lan­dsca­pe is recog­ni­zing that the city is not
a sta­tic figu­re or gro­up of buil­dings but a unit alig­ned with the dynamic for­ces that eco­no­
mi­cally, soci­ally, and cul­tu­rally sha­pe it. Access to histo­ric urban lan­dsca­pes goes beyond
the pre­ser­va­tion of the physical envi­ron­ment, and focu­ses on the envi­ron­ment as a who­le,
with all the tan­gi­ble and intan­gi­ble qua­li­ti­es. This appro­ach requ­i­res incre­a­sing susta­i­
na­bi­lity in plan­ning and design, also taking into acco­unt the exi­sting built envi­ron­ment,
immo­va­ble and mova­ble heri­ta­ge, cul­tu­ral diver­sity, socio-eco­no­mic and envi­ron­men­tal
oppor­tu­ni­ti­es, as well as the valu­es of
​​ the local com­mu­nity. The Histo­ric Urban Lan­dsca­pe
(HUL) advo­ca­tes the idea that histo­ri­cal con­text and deve­lop­ment can “com­mu­ni­ca­te” and
inter­con­nect the­ir roles and mea­nings. Such an appro­ach to the mana­ge­ment of histo­ric
urban lan­dsca­pes is inte­gral beca­u­se it tre­ats the goals of pre­ser­ving urban heri­ta­ge as
well as tho­se of social and eco­no­mic deve­lop­ment. The suc­cess of the city cen­ter depends
on seve­ral fac­tors, each of which must be pre­sent in order for the intan­gi­ble dynamics of
a suc­cessful urban lan­dsca­pe to occur. A vibrant urban cen­ter pro­vi­des peo­ple with life
situ­at­ i­ons typical of life in a small town. Living in such an urban lan­dsca­pe is one of the
advan­ta­ges of city life.

Map­ping

Map­ping is an effec­ti­ve non-ver­bal way of pre­sen­ting a sta­te in spa­ce. It helps us to

pre­ci­sely under­stand the sta­te of affa­irs, which essen­ti­ally pre­ce­des any seri­o­us deve­lop­ment
plan and at the same time faci­li­ta­tes it. A less tan­gi­ble bene­fit of map­ping is defi­ning the
iden­tity of the city. Citi­es are not only made of buil­dings and stre­ets, but also of nar­ra­ti­ves
and memo­ri­es. Peo­ple cre­a­te physical maps of the­ir neig­hbor­ho­ods or citi­es using a vari­ety
of tools and mate­ri­als. The topic is usu­ally offe­red to focus on the par­ti­ci­pants of the pro­
cess, for exam­ple, pla­ces they visit often, land­marks in the spa­ce, bor­ders bet­we­en parts of
the city, pla­ces they do not like, things they would like to see, etc. Thro­ugh this met­hod and
super­po­si­tion of maps based on the col­lec­ted data, we visu­ally com­mu­ni­ca­te urban con­di­ti­
ons, inclu­ding all the neces­sary data that are rele­vant to what we want to get as a result, and
the­se can be e.g. demo­grap­hic and eco­no­mic trends based on onli­ne real esta­te inven­tory or
spa­tial distri­bu­tion and ava­i­la­bi­lity of public and com­mer­cial reso­ur­ces, infra­struc­tu­ral reso­
ur­ces, reso­ur­ces in cul­tu­re and edu­ca­tion and the like. An accu­ra­te pic­tu­re of the situ­a­tion
on the gro­und is the basis of the met­ho­do­logy, beca­u­se we have the oppor­tu­nity to see the
city as it is and stop ima­gi­ning the city as we were, but to help our­sel­ves to beco­me the city
we want to be. This met­hod and the resul­ting visu­al­i­za­ti­ons repre­sent valu­a­ble poten­tial in
sup­por­ting the deci­sion-making pro­cess in the urban plan­ning pro­cess. Citi­es are gene­ra­ting
data faster and faster, and data is more diver­se in quan­tity and type. Also, they are beco­ming
more acces­si­ble and easi­er to pro­cess, thanks to advan­ces in tec­hno­logy. This paper uses
the Geo­grap­hic Infor­ma­tion System (GIS), which is a fra­me­work for data col­lec­tion, mana­ge­
ment and analysis. The deve­lop­ment of the first ope­ra­ti­on­ al GIS was fun­ded by the Fede­ral
Mini­stry of Energy, Mining and Reso­ur­ces in Otta­wa Cana­da, deve­lo­ped by Roger Tomlin­son.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 435

S. Demi­ro­vić Habi­bi­j a

Figu­re 2. GIS data­ba­se – car­to­grap­hic and tabu­lar pre­sen­ta­tion of data

ente­red for the pur­po­se of paper rese­arch

In a more gene­ral sen­se, GIS is a “smart map” tool that allows users to cre­a­te inter­ac­
ti­ve que­sti­on­na­i­res and rese­arch accor­ding to user needs. In this way, GIS reve­als dee­per
insights into data and ena­bles easi­er and bet­ter mana­ge­ment of spa­tial data and the­ir
asso­ci­a­ted pro­per­ti­es. GIS gives peo­ple the abi­lity to cre­a­te the­ir own layers of digi­tal maps
that will help sol­ve a set pro­blem. GIS has also deve­lo­ped into a tool for data exchan­ge
and col­la­bo­ra­tion, which is now fast beco­ming a con­ti­nu­ou­ s rea­lity. Today, hun­dreds of
tho­u­sands of orga­ni­za­ti­ons aro­und the world sha­re the­ir work and cre­a­te bil­li­ons of maps
each day to tell sto­ri­es and disco­ver pat­terns, trends, and rela­ti­on­ships abo­ut everything
that cre­a­tes spa­ce and life.

Mul­ti-cri­te­ria analysis

Making qua­lity and cor­rect deci­si­ons is one of the impor­tant and sig­ni­fi­cant pre­re­
qu­i­si­tes for suc­cess. The­re may be seve­ral dif­fe­rent cri­te­ria that affect the final deci­sion
and can often be aga­inst each other. In such cases, it is best and most effec­ti­ve to apply
a mul­ti-cri­te­ria analysis that will lead to an opti­mal solu­tion. Mul­ti-cri­te­ria analysis is a
met­hod of bre­a­king down pro­blems into parts for easi­er mana­ge­ment in order to ena­
ble the data and eva­lu­a­tion of the pro­ces­sing of indi­vi­dual parts, once assem­bled into a
who­le, to offer a final pic­tu­re based on which we make final deci­si­ons. The mul­ti-cri­te­ria
deci­sion-making pro­cess ser­ves to sol­ve com­plex pro­blems of eva­lu­a­tion, deci­sion-making
and opti­mi­za­tion of the situ­a­tion.

436 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figu­re 3. Cor­re­la­tion of input data requ­i­red
for con­duc­ting mul­ti-cri­te­ria analysis

This paper con­si­ders cul­tu­re as a car­ri­er of posi­ti­ve chan­ges in the city of Mostar,
which will reflect on spa­ce and soci­ety and cre­a­te pre­con­di­ti­ons for the expe­ri­en­ce of the
city as a who­le. The final pro­duct of such a pro­cess is a cul­tu­ral tran­sver­sal which repre­
sents a “ver­ti­cal” to the domi­nant “paral­lel” that has not allo­wed us to expe­ri­en­ce the
city for over 25 years.
In this way, we intro­du­ce a new per­cep­tion of the city, a way of plan­ning spa­ce, whe­re
we cre­at­ e new valu­es thro­
​​ ugh urban recon­struc­tion, trying to attach spa­ce to its end users,
in time and in acti­vi­ti­es. This helps us to pro­ve that spa­ce, in addi­tion to being defi­ned
by a gro­up of spa­tial para­me­ters, is also defi­ned by a gro­up of nar­ra­ti­ves, memo­ri­es and
fee­lings expe­ri­en­ced or cre­a­ted in the spa­tial and tem­po­ral con­text of a city, and as such
an analytical cross-sec­tion is very impor­tant for its futu­re. The cri­te­ria are set in a way
that cul­tu­re cre­a­tes:

–– City of healthy living,

–– Cul­tu­ral desti­na­tion,
–– A city of equ­al oppor­tu­ni­ti­es for all citi­zens.

For the pur­po­ses of cre­a­ting a cul­tu­ral tran­sver­sal, the iden­ti­fic­ a­tion and analysis of input
data is per­for­med, and they con­sist of:

1 – Spa­ce, 2 – Acti­vi­ti­es, 3 – Peo­ple, 4 – Time.

At the inter­sec­tion of data, expe­ri­en­ce emer­ges as an added value that refers to all
input data and it is pre­ci­sely the con­ti­nu­ity that we can rela­te to time and spa­ce. If we
pla­ce this phe­no­me­non in the con­text of one city, in this case the City of Mostar, then
we can say that the tem­po­ral and spa­tial con­ti­nu­ity is cre­a­ted by the recon­struc­tion
of spa­ce. In this way, we give the oppor­tu­nity and “extend” the life of the same spa­ce
which, by recon­struc­ting the exi­sting con­struc­tion fund and enric­hing the spa­ce with
new con­tents, pro­du­cing new value. More pre­ci­sely, peo­ple could build new nar­ra­ti­ves,
memo­ri­es and emo­ti­ons toward the same spa­ce.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 437

S. Demi­ro­vić Habi­bi­j a

Figu­re 4. Cul­tu­ral tran­sver­sal of Mostar

Pre­sen­ta­tion of rese­arch results

Fol­lo­wing the idea of ​​recon­struc­tion of the nar­ro­wer urban area of ​​the city and tran­
sfor­ma­tion of the exi­sting urban fabric into a spa­ti­ally, soci­ally and eco­no­mi­cally susta­i­na­
ble who­le, a selec­tion of indi­vi­dual points was made, accor­ding to the­ir spa­tial, archi­tec­
tu­ral and social valo­ri­za­tion form the refe­ren­ce points of the nar­ro­wer urban area. The­se
are 33 buil­dings or ambi­en­ces that are clas­si­fied accor­ding to the domi­nant pur­po­se and
acti­vi­ti­es that take pla­ce in them. Wit­hin the selec­ted objects we have cul­tu­ral heri­ta­ge
monu­ments such as Par­ti­zan memo­rial, The Old Brid­ge of Mostar as well as some of the
cul­tu­ral insti­tu­ti­ons such as Music Cen­ter Pava­rot­ti, Cen­ter for Cul­tu­re Mostar and Kosa­ča
Cro­a­tian Cul­tu­ral Cen­ter. Howe­ver, the­re are some of the buil­dings that were in ope­ra­tion
befo­re the war but have stood as ruins sin­ce the war and repre­sent gre­at poten­tial in cre­
a­ting a new and more pro­spe­ro­us ima­ge of the city. Fol­lo­wing the idea of recon­struc­tion
of the nar­ro­wer urban area of the city and tran­sfor­ma­tion of the exi­sting urban fabric into
a spa­ti­ally, soci­ally and eco­no­mi­cally susta­i­na­ble entity, a selec­tion of indi­vi­dual points
was made accor­ding to spa­tial, archi­tec­tu­ral and social valo­ri­za­tion.
Each of the points are an indi­vi­dual object or ambi­ent unit and is taken into con­si­de­
ra­tion based on the analysis of iden­ti­fied eight para­me­ters ente­red in GIS: label, object
name, object type, acti­vity in object, object area, num­ber of object/spa­ce users, num­ber
of events in the object/spa­ce. Based on the­se data, it is pos­si­ble to per­form selec­tion and
com­pa­ri­son and by cross-sec­ti­o­ning the selec­ted data to obtain an over­vi­ew of the exi­sting
sta­te of the faci­li­ti­es, or rat­her to exa­mi­ne its pro­po­sal in the futu­re sce­na­rio.

438 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Figu­re 5. The resi­den­ce of the first mayor of Mostar, Muja­ga Koma­di­na, desig­ned by archi­tect
Miloš Koma­di­na, was built befo­re 1910. In the post-World-War-II period, it was used as a youth
home, and then the Uni­ver­sity Library of the Dže­mal Bije­dić Uni­ver­sity until the 1992–1995 war.
The figu­re shows the exi­sting sta­te of the object.

At the inter­sec­tion of gene­ra­ted spa­tial and fun­cti­o­nal valu­es, we obta­i­ned three urban
pat­terns (points, lines, urban lan­dsca­pe), and then by furt­her fil­te­ring, we got the final pro­
duct named “cul­tu­ral tran­sver­sal” that inclu­des pre­vi­o­usly men­ti­o­ned objects and struc­tu­res.
By for­ming the cul­tu­ral tran­sver­sal, we pro­ve that it is pos­si­ble, by using the exi­sting
physical struc­tu­re regar­dless of its con­di­tion, to recon­struct the spa­ce and give a new
touch to the city. This paten­ted pat­tern for­mat­ted in the tran­sfer hall, in a step-by-step way,
chan­ges the rela­ti­on­ship to spa­ce in a deeply divi­ded soci­ety, and helps the once-destroyed
physical matrix and social com­mu­nity to rege­ne­ra­te and beco­me a who­le again; spa­ce,
time and pla­ce of com­for­ta­ble living. One of the exam­ples on the cul­tu­ral tran­sver­sal is
the tran­sfor­ma­tion of the Uni­ver­sity Library into a cowor­king youth hub.
Today, cul­tu­re and eco­nomy intert­wi­ne more than ever. Cul­tu­ral indu­stri­es have beco­
me pla­ces of power, major eco­no­mic dri­vers and major export pro­ducts. The­re­fo­re, the
goal is to impro­ve the con­tent of the cul­tu­ral offer in the City of Mostar thro­ugh the stren­
gthe­ned iden­tity of cul­tu­ral indu­stri­es. The pro­po­sed cowor­king youth hub would iden­tify,
stren­gthen and con­nect cre­a­ti­ve indu­stri­es and the­ir roles in cul­tu­ral tou­rism. In order to
iden­tify cul­tu­ral indu­stri­es as an oppor­tu­nity for the deve­lop­ment of cul­tu­re and tou­rism,
an analysis of cul­tu­ral indu­stri­es and the invol­ve­ment of local par­ti­ci­pants in the imple­men­
ta­tion of the pro­ject would be per­for­med. Given that the city does not have the neces­sary
infra­struc­tu­re to fol­low Euro­pean and world trends in this area, the pro­po­sal is to cre­at­ e
a cre­a­ti­ve youth incu­ba­tor, a busi­ness envi­ron­ment based on cre­a­ti­vity that would be a
mee­ting pla­ce of know­led­ge, ide­as and cre­a­ti­vity. This would also be a cowor­king spa­ce
as well that city of Mostar is in defi­cit with, espe­ci­ally in the field of cre­a­ti­ve indu­stri­es.
In the cen­tral city zone, the­re is a faci­lity who­se posi­tion is sui­ta­ble to beco­me a mee­ting
pla­ce for new ide­as and cre­at­ i­vity and thus furt­her help the pro­cess of uni­fi­ca­tion of the
city. Ori­gi­nally this buil­ding was a resi­den­ce of the most famo­us mayor of Mostar, Muja­
ga Koma­di­na, after which it was a stu­dent cul­tu­ral hou­se and from 1970's it ser­ved as a

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 439

S. Demi­ro­vić Habi­bi­j a

uni­ver­sity library until the war. Due to its spe­ci­fic loca­tion, during the war destruc­tion, it
was not spa­red and the deva­sta­tion of the buil­dings is esti­ma­ted at over 80%. The object
is loca­ted wit­hin the defi­ned cul­tu­ral tran­sver­sal and is an ideal pla­ce for the youth hub,
easily acces­si­ble to all young and cre­a­ti­ve peo­ple from all over the city. This spa­ce that
would be ava­i­la­ble to young peo­ple to help them deve­lop the­ir cre­at­ i­ve ide­as and the­ir
tran­sfor­ma­tion into busi­ness ven­tu­res would enrich the enti­re exi­sting situ­a­tion in Mostar
in addi­tion to INTER­A tec­hno­logy park and SPARK acce­le­ra­tor, Mostar would get anot­her
valu­a­ble infra­struc­tu­re which would ser­ve as an instru­ment for the deve­lop­ment of new
busi­ness enti­ti­es but also as tool for brid­ging tra­u­mas of once a war divi­ded city.

Con­clu­sion

The pre­sen­ted rese­arch was based on the rea­li­za­tion of the inte­gra­tion of a city that
lost its inte­grity during the war years and fai­led to expe­ri­en­ce cat­har­sis in the post­war
period. The results of the rese­arch indi­ca­te that despi­te such a situ­at­ ion, Mostar has its
excep­ti­o­nal qua­li­ti­es and tra­di­ti­o­nal foun­da­ti­ons on which it is pos­si­ble to make a modern
appro­ach that can pro­vi­de an over­vi­ew of Mostar in spa­tial, social and expe­ri­en­ti­al terms.
By cre­a­ting a con­nec­tion bet­we­en the spa­ce and cul­tu­re of the city, heri­ta­ge and everyday
life of the inha­bi­tants, we cre­a­te a gene­ra­tor of new valu­es of ​​ Mostar in its spa­tial con­text.
By giving the oppor­tu­nity to bet­ter under­stand the city, with the synergy of citi­zens, artists
and experts in the rese­arch pro­cess, we have ena­bled an easi­er "flow" of ide­as abo­ut the
impor­tan­ce of the city. This also cre­a­tes spa­ce for cre­at­ ing dia­lo­gue, whi­le cul­tu­re, archi­
tec­tu­re and art have beco­me its basic tools that esta­blish strong links bet­we­en con­cept,
pro­gram and mate­ri­a­li­za­tion in the appli­ca­tion sen­se. We recog­ni­ze the con­tri­bu­tion to
cre­a­ting a sen­se of belon­ging and com­fort for all the citi­zens and visi­tors of Mostar. This
atti­tu­de towards the city spe­aks of indi­vi­du­als and the com­ple­xity of soci­ety, the­ir aspi­ra­
ti­ons and the­ir tra­di­tion, the natu­ral envi­ron­ment and social order.
The synergy of spa­tial, ambi­ent, natu­ral, urban, and archi­tec­tu­ral valu­es ela­bo­ra­ted
thro­ugh this paper and the vari­o­us oppor­tu­ni­ti­es that the cre­a­ti­ve and cul­tu­ral sec­tors offer
in the modern world, are tools that will over­co­me the tra­um ­ a of divi­sion and take Mostar
to the next pha­se of pro­spe­rity and pro­gress, whe­re the city of eter­nal light will pro­ve its
spa­tial, social, and expe­ri­en­ti­al con­ti­nu­ity.

Notes

1 The goals of susta­i­na­ble deve­lop­ment are a uni­ver­sal call to action to end poverty, pro­tect the pla­net
and impro­ve the lives and per­spec­ti­ves of everyone and everywhe­re. In 2015, all UN mem­ber sta­tes
adop­ted 17 goals, as part of the 2030 Agen­da for Susta­i­na­ble Deve­lop­ment, which set out a fif­teen-
year­ plan to achi­e­ve the goals.https://www.un.org/susta­i­na­ble­de­ve­lop­ment/deve­lop­ment-agen­da/

440 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Bibliography

Dr Vaniš­ta-Laza­re­vić, E. (1999). Urban Recon­struc­tion, Bel­gra­de: Andre­je­vić Endow­ment

Gehl, J. (2006). Life bet­we­en buil­dings, Archi­tects For­lag: The Danish Archi­tec­tu­ral Press

Rado­vić, D. and Boont­harm D. (2014) In the Search of Urban Qua­lity – 100 Maps of Kohon­but­su­ga­wa
Stre­et, Jiyuga­o­ka, Tokyo: Inter­na­ti­o­nal Kei Insti­tut

City of Mostar (2019). Everything is brid­ge­a­ble – Mostar's can­di­dacy for Euro­pean Capi­tal of Cul­tu­re
2024, Mostar: City of Mostar

Pašić, A. et al.(2005). The Old City of Mostar Mana­ge­ment Plan

Pašić, A. (2005). Cele­bra­ting Mostar, Gra­ča­ni­ca: Grin Gra­ča­ni­ca

Gehl, J. (2010).Citi­es for Peo­ple, Was­hing­ton / Cave­lo / Lon­don: ISLAND Press

Simm, D. (2019) Soft City, Was­hing­ton / Cave­lo / Lon­don: ISLAND Press

Ban­da­rin, F. & van Oers, R. (2012). The Histo­ric Urban Lan­dsca­pes – Mana­ging Heri­ta­ge in Urban Cen­
tury, West Sus­sex: Wiley-Blac­kwell

Gra­bri­j an D., Neid­hardt, J. (1957). Archi­tec­tu­re of Bosnia and the Road to the Con­tem­po­rary, Sta­te
Publis­hing Hou­se of Slo­ve­nia

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 441

VI

442 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

ПЛАНИРАЊЕ
(МЕГА)ИНФРАСТРУКТУРНИХ
ПРОЈЕКАТА И НАСЛЕЂЕ
(MEGA)INFRASTRUCTURAL PROJECT
PLANNING AND HERITAGE

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 443

 711.7/.8(497.11)
711:35.07(497.11)

Др Ната­ша Дани­ло­вић Хри­стић, дипл. инж. арх., виши науч­ни сарад­ник

Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам Срби­је, Бео­град, Срби­ја
nata­sadh­@i­a­us.ac.rs

Др Небој­ша Сте­фа­но­вић, дипл. про­сторни планер, виши науч­ни сарад­ник

Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам Срби­је, Бео­град, Срби­ја
neboj­sa­@i­a­us.ac.rs

Маја Хри­стов, дипл. инж. арх., струч­ни сарад­ник

Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и урба­ни­зам Срби­је, Бео­град, Срби­ја
maja.hri­stov­@i­a­us.ac.rs

ИЗРА­ДА ПЛАН­СКЕ ДОКУ­МЕН­ТА­ЦИ­ЈЕ ЗА

ИНФРА­СТРУК­ТУР­НЕ КОРИ­ДО­РЕ И ДРУ­ГЕ ВЕЛИ­КЕ
ПРО­ЈЕК­ТЕ ОД ИНТЕ­РЕ­СА ЗА ДРЖА­ВУ
И ОДНОС ПРЕ­МА НАСЛЕ­ЂУ

Апстракт

Реал­на потре­ба за инфра­струк­тур­ним опре­ма­њем тери­то­ри­је Репу­бли­ке Срби­је намет­

ну­ла је убр­за­ну изра­ду низа про­стор­них пла­но­ва под­руч­ја посеб­не наме­не и детаљ­них
урба­ни­стич­ких пла­но­ва за маги­страл­не и део­ни­це ауто-путе­ва, желе­знич­ке кори­до­ре,
дале­ко­во­де и кори­до­ре реч­ног сао­бра­ћа­ја с пра­те­ћим функ­ци­ја­ма. Поред инфра­струк­
тур­них кори­до­ра, вео­ма су важни и пла­но­ви за вод­не аку­му­ла­ци­је, пла­нин­ски тури­
зам и екс­пло­а­та­ци­ју руд­ног бла­га. Однос при­о­ри­те­та у пла­ни­ра­њу ова­ко важних и пре
све­га јав­них наме­на, као и спро­во­ђе­ња тех­нич­ки спе­ци­фич­них и зах­тев­них потре­ба,
поста­је наро­чи­то изра­жен када је реч о уса­гла­ша­ва­њу с усло­ви­ма зашти­те кул­тур­но-
-исто­риј­ског насле­ђа и при­ро­де на тере­ну. Зада­так урба­ни­сте/пла­не­ра је дале­ко сло­
же­ни­ји од пуке уград­ње усло­ва у план­ски доку­мент, јер пред­ста­вља истра­жи­ва­ње свих
огра­ни­че­ња и погод­но­сти, могућ­но­сти за уса­гла­ша­ва­ње и избе­га­ва­ње кон­фликт­них ситу­
а­ци­ја и, у нај­го­рем слу­ча­ју, пости­за­ње ком­про­ми­сног реше­ња изме­ђу зах­те­ва савре­
ме­ног раз­во­ја и потре­бе да се насле­ђе очу­ва за будућ­ност. Овај однос и мето­де рада су
ана­ли­зи­ра­ни на неко­ли­ко при­ме­ра, уз изно­ше­ње пре­по­ру­ка за уна­пре­ђе­ње мето­до­ло­ги­је
изра­де план­ске доку­мен­та­ци­је.

Кључ­не речи: пла­ни­ра­ње, насле­ђе, инфра­струк­тур­ни кори­до­ри,

вели­ки про­јек­ти, јав­ни инте­рес

444 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Nata­ša Dani­lo­vić Hri­stić, PhD in Archi­tec­tu­re and Urban Plan­ning, Seni­or Rese­arch Fel­low
Insti­tu­te of Archi­tec­tu­re and Urban & Spa­tial Plan­ning of Ser­bia, Bel­gra­de, Ser­bia
nata­sadh­@i­a­us.ac.rs

Neboj­ša Ste­fa­no­vić, PhD in Spa­tial Plan­ning, Seni­or Rese­arch Fel­low

Insti­tu­te of Archi­tec­tu­re and Urban & Spa­tial Plan­ning of Ser­bia, Bel­gra­de, Ser­bia
neboj­sa­@i­a­us.ac.rs

Maja Hri­stov, Archi­tect, Expert Asso­ci­a­te

Insti­tu­te of Archi­tec­tu­re and Urban & Spa­tial Plan­ning of Ser­bia, Bel­gra­de, Ser­bia
maja.hri­stov­@i­a­us.ac.rs

DEVELOPMENT OF PLANNING DOCUMENTATION FOR

INFRASTRUCTURE CORRIDORS AND OTHER MAJOR
PROJECTS OF INTEREST TO THE STATE AND THEIR
RELATIONSHIP TO THE HERITAGE

Abstract

The real need for developing infrastructure on the whole territory of the Republic of Serbia
has imposed the accelerated development of a series of spatial plans for special purpose
areas and detailed urban plans for highway and motorway sections, railway corridors, power
lines, and river transport corridors with accompanying functions. In addition to infrastructure
corridor plans, of great interest are also plans for water accumulations, mountain tourist
infrastructure, and ore exploitation. Setting the priorities in planning such important features
of primarily public use, as well as the implementation of technically specific and demanding
needs, is especially pronounced when it comes to compliance with the conditions for
protection of cultural and historical heritage and nature’s values in the field. Besides meeting
these conditions in planning documents, urban planners‘ task is far more complex, as they
need to explore all the constraints and conveniences, opportunities for harmonization and
avoidance of conflict situations, and reaching a compromise solution between the demands of
contemporary development and the need to preserve heritage for the future. This relationship
and methods of work have been analyzed in several examples, with recommendations made
to improve the methodology for drafting planning documentation.

Keywords: planning, heritage, infrastructure corridors, major projects, public interest

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 445

Н. Даниловић Христић, Н. Стефановић, М. Христов

Увод

Про­стор­ни план Репу­бли­ке Срби­је1, као један од основ­них циље­ва про­стор­ног

раз­во­ја, дефи­ни­ше раз­вој пут­ног сао­бра­ћа­ја и пут­не инфра­струк­ту­ре на начин који
омо­гу­ћа­ва одр­жи­ву мобил­ност ста­нов­ни­штва и пру­жа подр­шку убр­за­ном раз­во­ју и
кон­ку­рент­но­сти Репу­бли­ке Срби­је у окру­же­њу. Тај циљ је подр­жан кроз дефи­ни­са­ње
основ­них план­ских реше­ња за изград­њу пут­не мре­же и одре­ђи­ва­ње при­о­ри­те­та у
ком­пле­ти­ра­њу мре­же ауто-путе­ва у Репу­бли­ци Срби­ји.
Про­стор­ни план под­руч­ја посеб­не наме­не пред­ста­вља основ­ни инстру­мент у про­
це­су импле­мен­та­ци­је Про­стор­ног пла­на Репу­бли­ке Срби­је и даљег пла­ни­ра­ња инфра­
струк­тур­них и пут­них кори­до­ра, вод­них аку­му­ла­ци­ја, раз­во­ја пла­нин­ског тури­зма и
екс­пло­а­та­ци­је руд­ног бла­га. Циљ изра­де ових пла­но­ва је дефи­ни­са­ње план­ског осно­ва
и обез­бе­ђи­ва­ње про­стор­них усло­ва за изград­њу при­о­ри­тет­них функ­ци­ја. Међу­тим,
због сво­је тема­ти­ке и про­стор­не зах­тев­но­сти, било да је реч о линиј­ским кори­до­ри­ма
или вели­ким ком­плек­си­ма и честом пре­кла­па­њу са зашти­ће­ним под­руч­ји­ма, зах­те­ва­ју
посеб­ну пажњу и раз­ра­ду.
Изра­да про­стор­них пла­но­ва под­руч­ја посеб­не наме­не за инфра­струк­тур­не кори­
до­ре ауто-путе­ва и маги­стра­ла2 одре­ђе­на је основ­ним прав­ним и план­ским окви­ром
који, поред Зако­на о пла­ни­ра­њу и изград­њи и Зако­на о Про­стор­ном пла­ну Репу­бли­ке
Срби­је, чине и Закон о јав­ним путе­ви­ма и Пра­вил­ник о усло­ви­ма које са аспек­та без­
бед­но­сти сао­бра­ћа­ја мора­ју да испу­ња­ва­ју пут­ни објек­ти и дру­ги еле­мен­ти јав­ног пута.
Ауто-пут јесте држав­ни пут који је наме­њен искљу­чи­во за сао­бра­ћај мотор­них вози­ла,
са физич­ки раз­дво­је­ним коло­во­зи­ма по сме­ро­ви­ма, дени­ве­ли­са­ним рас­кр­сни­ца­ма,
пот­пу­ном кон­тро­лом при­сту­па, који има нај­ма­ње две сао­бра­ћај­не и јед­ну зау­став­ну
тра­ку за сва­ки смер и обе­ле­жен је про­пи­са­ним сао­бра­ћај­ним зна­ци­ма. У одно­су на
зна­чај сао­бра­ћај­ног пове­зи­ва­ња, ауто-пут при­па­да држав­ним путе­ви­ма I реда, који
сао­бра­ћај­но пове­зу­ју тери­то­ри­ју држа­ве с мре­жом европ­ских путе­ва, одно­сно део су
мре­же европ­ских путе­ва, пове­зу­ју тери­то­ри­ју држа­ве с тери­то­ри­јом сусед­них држа­ва,
цело­куп­ну тери­то­ри­ју држа­ве, као и при­вред­но зна­чај­на насе­ља на тери­то­ри­ји држа­ве.
Добра пут­на мре­жа је ујед­но и пред­у­слов за даљи раз­вој и под­сти­цај већ пер­спек­тив­
них или афир­ма­ци­ју нераз­ви­је­них и демо­граф­ским одли­вом ста­нов­ни­штва угро­же­них
поје­ди­них реги­ја и лока­ци­ја.Тако­ђе, наме­не попут тури­зма или инду­стри­је зах­те­ва­ју
пове­за­ност и доступ­ност.

Нивои план­ске раз­ра­де

Иску­ство у план­ској раз­ра­ди тиче се две раз­ли­чи­те кате­го­ри­је пла­но­ва; про­стор­

них и урба­ни­стич­ких. Про­стор­ни пла­но­ви под­руч­ја посеб­не наме­не (ППППН) има­ју
еле­мен­те детаљ­не раз­ра­де и у послед­ње вре­ме се раде пара­лел­но с про­јек­тант­ском
раз­ра­дом део­ни­це, што пру­жа изве­сну сигур­ност и пре­ци­зност у дефи­ни­са­њу пре
све­га обу­хва­та и еле­ме­на­та регу­ла­ци­је. Ова врста пла­но­ва има изве­сну пред­ност
над пла­но­ви­ма детаљ­не регу­ла­ци­је (ПДР) у про­це­ду­рал­ном сми­слу, јер се раз­ма­тра

446 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

и усва­ја на репу­блич­ком нивоу, док се урба­ни­стич­ки пла­но­ви доно­се на нивоу локал­
них само­у­пра­ва, тј. одно­се се само на део­ни­цу пута на тери­то­ри­ји јед­не општи­не или
гра­да. Има­ју­ћи у виду да су пут­ни кори­до­ри линиј­ског карак­те­ра и пове­зу­ју насе­ље­на
места, по пра­ви­лу се про­сти­ру кроз тери­то­ри­ју више локал­них само­у­пра­ва, изра­да
ПДР-ова доне­кле ком­пли­ку­је и про­ду­жа­ва вре­ме вери­фи­ка­ци­је план­ске доку­мен­та­
ци­је, те је тешка за пра­ће­ње дина­ми­ке и пара­лел­ног и син­хро­ни­зо­ва­ног рада.
Укла­па­ње у међу­на­род­ну мре­жу кори­до­ра, везе с међу­гра­нич­ним пре­ла­зи­ма,
про­це­на свих про­грам­ских веза и оби­ла­зни­ца, као и често вео­ма зах­тев­ни усло­ви
топо­гра­фи­је, чине про­јек­то­ва­ње и пла­ни­ра­ње сао­бра­ћај­них пра­ва­ца изу­зет­но ком­
пли­ко­ва­ним и зах­тев­ним, а посеб­но када се има у виду мини­мум који овај ранг сао­
бра­ћај­ни­це мора да задо­во­љи за про­јек­то­ва­ну брзи­ну.3
Када се има­ју у виду све спе­ци­фич­но­сти ове наме­не, као и дат при­о­ри­тет у реа­
ли­за­ци­ји, пред про­стор­не пла­но­ве је ста­вљен озби­љан зада­так да у свој садр­жај
укљу­че све могу­ће еле­мен­те детаљ­не урба­ни­стич­ке раз­ра­де, како би се омо­гу­ћи­ло
њихо­во директ­но спро­во­ђе­ње кроз изда­ва­ње лока­циј­ских усло­ва, даље фазе про­јек­
то­ва­ња, али и утвр­ђи­ва­ње јав­ног инте­ре­са и спро­во­ђе­ње нео­п­ход­не екс­про­при­ја­ци­је
земљи­шта. Из тог раз­ло­га, нова гене­ра­ци­ја пла­но­ва је, као на при­мер про­стор­них
пла­но­ва под­руч­ја посеб­не наме­не инфра­струк­тур­ног кори­до­ра Ауто-пута Е-80, део­
ни­ца Ниш–Мер­да­ре4, или инфра­струк­тур­ног кори­до­ра држав­ног пута IБ реда, Ауто-
пут Е-75 Бео­град­–Ниш (петља „Пожа­ре­вац“) – Пожа­ре­вац (оби­ла­зни­ца) – Вели­ко
Гра­ди­ште – Голу­бац5, дала врло егзакт­не и пре­ци­зне еле­мен­те и пра­ви­ла уре­ђе­ња и
изград­ње, почев од ана­ли­тич­ки дефи­ни­са­не гра­ни­це у обу­хва­ту кори­до­ра до уград­
ње свих дета­ља идеј­ног реше­ња про­јек­та самог ауто-пута. Из при­ме­ра наве­де­них
пла­но­ва може се закљу­чи­ти да ком­би­на­ци­ја стра­те­шког и детаљ­ног пла­ни­ра­ња даје
одлич­не резул­та­те, али да је за ова­кав сте­пен пре­ци­зно­сти и детаљ­но­сти потреб­на
прет­ход­но или пара­лел­но ура­ђе­на тех­нич­ка доку­мен­та­ци­ја. Оно што је можда нај­
по­вољ­ни­је реше­ње с аспек­та пла­ни­ра­ња и огра­ни­че­ња из нпр. доме­на зашти­те,
са дру­ге ста­не је непо­вољ­но за про­јек­тан­те, тако да се мора доћи до ком­про­ми­
сног реше­ња. Про­јек­тант­ска фаза може да пону­ди и вари­јант­на реше­ња, која ће
бити пред­мет реви­зи­је и која ће бити вред­но­ва­на с аспек­та тех­нич­ке или еко­ном­ске
повољ­но­сти и при­хва­тљи­во­сти за јав­ност и с циљем избо­ра конач­не вер­зи­је, која ће
бити угра­ђе­на у план­ско реше­ње.
Тако­ђе, потреб­но је води­ти рачу­на и о чиње­ни­ци да инфра­струк­тур­ни кори­до­ри по
сво­јој при­ро­ди обу­хва­та­ју огра­ни­че­ну зону у шири­ни, али зато има­ју доми­нант­ну дужи­
ну, тј. пра­вац про­сти­ра­ња, што често има за после­ди­цу да тан­ги­ра­ју или, још чешће,
про­ла­зе кроз про­сто­ре већ покри­ве­не са више важе­ћих про­стор­них или урба­ни­стич­ких
пла­но­ва који се спро­во­де, те се мора јасно зау­зе­ти став о сте­пе­ну њихо­вих изме­на, или
при­хва­та­ња дело­ва. У том сми­слу, посто­ји неко­ли­ко сце­на­ри­ја, тј. вари­јан­ти: а) пони­
шта­ва­ње, тј. изме­на важе­ћег пла­на у већем оби­му, чија тери­то­ри­ја, или део тери­то­ри­је,
бива обу­хва­ће­на про­стор­ним пла­ном, тј. на том под­руч­ју прет­ход­ни план пре­ста­је да
важи; б) изме­на и допу­на важе­ћег пла­на, када се при­зна­ју, нпр., наме­не, али се мења­ју
неки дру­ги пара­ме­три, сте­пен зашти­те про­сто­ра или режим кори­шће­ња и уре­ђе­ња,

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 447

Н. Даниловић Христић, Н. Стефановић, М. Христов

нај­че­шће у делу заштит­ног поја­са и окол­не кон­тро­ли­са­не изград­ње; в) пот­пу­но пре­у­

зи­ма­ње свих еле­ме­на­та важе­ћег пла­на, који није у супрот­но­сти с пла­ном у изра­ди, тј.
даље спро­во­ђе­ње на осно­ву тих план­ских доку­ме­на­та.6 Нарав­но, важан фак­тор игра
вре­ме доно­ше­ња, тј. усва­ја­ња, наве­де­них пла­но­ва, јер ако су нови­је гене­ра­ци­је, ура­ђе­
ни у скла­ду с важе­ћим пла­но­ви­ма вишег реда, воде­ћи рачу­на о стра­те­ги­ји и кон­цеп­ци­ји
уре­ђе­ња, очу­ва­њу јав­ног инте­ре­са и зашти­те и резер­ва­ци­је про­сто­ра за пла­ни­ра­ну
наме­ну, и уко­ли­ко садр­же све потреб­не еле­мен­те детаљ­не раз­ра­де, онда ће и њихо­ва
укло­пље­ност и међу­соб­на уса­гла­ше­ност, тј. сте­пен при­ме­њи­во­сти, бити већи. Детаљ­
на ана­ли­за свих план­ских доку­ме­на­та у окру­же­њу, тзв. сте­че­них оба­ве­за, сва­ка­ко је
пред­у­слов и оба­ве­зна је из више раз­ло­га, а пре све­га због сагле­да­ва­ња карак­те­ри­сти­ка
лока­ци­је, усло­ва зашти­те, уса­гла­ша­ва­ња и укла­па­ња у шири кон­текст, успо­ста­вља­ња
веза с насе­љи­ма и садр­жа­ји­ма у окру­же­њу, дефи­ни­са­ња лока­ци­ја за пра­те­ће садр­жа­је
и др. Са дру­ге стра­не, нео­п­ход­но је аде­кват­но и пра­во­вре­ме­но инфор­ми­са­ње јав­но­сти
о евен­ту­ал­ним изме­на­ма у пла­ни­ра­ним наме­на­ма и начи­ну кори­шће­ња земљи­шта, као
после­ди­ца­ма пла­ни­ра­ња инфра­струк­тур­ног и/или сао­бра­ћај­ног кори­до­ра.
Мето­до­ло­шки гле­да­но, пот­пу­но исти је прин­цип раз­ра­де кроз изра­ду пла­но­ва
детаљ­не регу­ла­ци­је, где се тако­ђе пара­лел­но с пла­ном раде и раз­ма­тра­ју про­јек­
тант­ска реше­ња, а једи­на раз­ли­ка је у већ поме­ну­тој про­це­ду­ри вери­фи­ка­ци­је, тј.
исцеп­ка­но­сти једин­стве­ног пут­ног прав­ца на део­ни­це, у скла­ду с тери­то­ри­јал­ним гра­
ни­ца­ма више локал­них само­у­пра­ва. Такав је при­мер изра­де план­ске доку­мен­та­ци­је за
маги­страл­ни пра­вац Шабац­–Ло­зни­ца, који је поде­љен у скла­ду с адми­ни­стра­тив­ним
гра­ни­ца­ма на три пла­на детаљ­не регу­ла­ци­је.7

Успо­ста­вља­ње пра­ви­ла

Мини­мум пра­ви­ла за детаљ­ну раз­ра­ду и изра­ду урба­ни­стич­ког про­јек­та или

директ­но изда­ва­ње лока­циј­ске дозво­ле за, нпр., пра­те­ће (функ­ци­о­нал­не) објек­
те инфра­струк­тур­ног кори­до­ра су: ана­ли­тич­ки фор­ми­ра­на пар­це­ла, или дати
усло­ви за њено фор­ми­ра­ње (поло­жај, облик, мини­мал­на вели­чи­на, при­ступ), уда­
ље­ња објек­та (од спољ­не иви­це земљи­шног поја­са ауто-пута, од боч­них и зад­ње
гра­ни­це пар­це­ле, од дру­гих обје­ка­та), урба­ни­стич­ки пара­ме­три веза­ни за мак­си­
ма­лан индекс зау­зе­то­сти пар­це­ле (све ово наве­де­но може бити дефи­ни­са­но и гра­
ђе­вин­ском лини­јом, тј. зоном изград­ње) и висин­ска регу­ла­ци­ја објек­та (изра­же­на
кроз мак­си­мал­ну спрат­ност или дефи­ни­са­на у једи­ни­ци мере – m, до коте вен­ца,
или од ниве­ле­те при­ступ­не сао­бра­ћај­ни­це непо­сред­но испред објек­та, а у одно­
су на коте тере­на). Посе­бан аспект може бити и зах­те­ва­но архи­тек­тон­ско обли­ко­
ва­ње, у зави­сно­сти од зна­ча­ја лока­ци­је и самог објек­та, мада у слу­ча­је­ви­ма када
jе реч о комер­ци­јал­ним објек­ти­ма у непо­сред­ном окру­же­њу ауто-пута, тех­но­ло­ги­ја,
орга­ни­за­ци­ја, садр­жај и, у крај­њем слу­ча­ју, дизајн умно­го­ме зави­се од стан­дар­да
одре­ђе­ног брен­да, нпр. ста­ни­це за снаб­де­ва­ње теч­ним гори­вом и теч­ним нафт­
ним гасом. Да би се то пости­гло, поред рефе­рал­них кара­та у раз­ме­ри 1:50.000 план
би тре­ба­ло да садр­жи и детаљ­ну урба­ни­стич­ку раз­ра­ду поје­ди­них лока­ци­ја у раз­

448 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

ме­ри 1:2.500 или већој, нпр. 1:1.000, што зах­те­ва и одре­ђе­ну ажур­ну ката­стар­ско-
-топо­граф­ску под­ло­гу (копи­ја пла­на, копи­ја пла­на ката­стра под­зем­них инста­ла­ци­ја и
топо­граф­ски сни­мак).
У окви­ру пра­ви­ла за функ­ци­о­нал­не садр­жа­је ауто-пута дају се стан­дар­ди за
димен­зи­о­ни­са­ње пар­це­ле базе за одр­жа­ва­ње ауто-пута, наплат­них рам­пи и места,
а тако­ђе се дефи­ни­шу и пара­ме­три за пра­те­ће садр­жа­је за кори­сни­ке ауто-пута по
наме­ни и типо­ло­ги­ји – капа­ци­те­ту и вели­чи­ни обје­ка­та (одмо­ри­шта с пар­кин­зи­ма и
тоа­ле­ти­ма, ста­ни­це за снаб­де­ва­ње теч­ним гори­вом, моте­ли, прва помоћ, сер­ви­си,
реклам­ни панои и сл.), који под­ра­зу­ме­ва­ју: усло­ве за фор­ми­ра­ње гра­ђе­вин­ске пар­це­
ле, индекс зау­зе­то­сти, хори­зон­тал­ну регу­ла­ци­ју, тј. поло­жај објек­та на пар­це­ли, висин­
ску регу­ла­ци­ју, архи­тек­тон­ско обли­ко­ва­ње, усло­ве за огра­ђи­ва­ње, реше­ње интер­них
сао­бра­ћај­них повр­ши­на и улив­но-излив­них при­кљу­ча­ка, усло­ве за сло­бод­не и зеле­не
повр­ши­не, мини­мум стан­дар­да за при­кључ­ке инфра­струк­тур­них водо­ва и обје­ка­та,
инже­њер­ско-гео­ло­шке усло­ве итд.
Посеб­но се дају пра­ви­ла за укр­шта­ње кори­до­ра ауто-пута са дру­гим сао­бра­ћај­ним
и инфра­струк­тур­ним систе­ми­ма, као што су: желе­зни­ца, водо­при­вре­да, елек­тро­е­нер­
гет­ски водо­ви, гасо­во­ди и теле­ко­му­ни­ка­ци­је. Тај сте­пен детаљ­но­сти под­ра­зу­ме­ва и
исто­вре­ме­ну про­јек­тант­ску раз­ра­ду, што је, с јед­не стра­не, олак­ша­ва­ју­ћи фак­тор и
пру­жа висо­ки сте­пен сигур­но­сти у пла­ни­ра­њу, а са дру­ге стра­не зах­те­ва уса­гла­ше­
ност раз­ли­чи­тих тех­нич­ких зах­те­ва и стан­дар­да, стал­ну кому­ни­ка­ци­ју и међу­тим­ску
сарад­њу, поврат­не инфор­ма­ци­је и корек­ци­је реше­ња. Гене­рал­но, иако је зах­те­ван,
овај исто­вре­ме­ни про­цес пла­ни­ра­ња на два нивоа скра­ћу­је укуп­но вре­ме пла­нер­ске
и про­јек­тант­ске фазе, као и тро­шко­ве који из ово­га про­из­и­ла­зе.

Пред­у­сло­ви за импле­мен­та­ци­ју

Да би се успе­шно при­ме­ни­ли моде­ли импле­мен­та­ци­је пла­на, потреб­но је обез­бе­

ди­ти добре пред­у­сло­ве, и то пре фор­ми­ра­ња план­ског реше­ња, пра­ви­ла уре­ђе­ња и
еле­мен­те за спро­во­ђе­ње.8 Инфор­ма­ци­о­на осно­ва је у неком сми­слу и гарант пра­вог
пута у фор­ми­ра­њу реше­ња, а недо­ста­так или нетач­ност (неа­жур­ност, непре­ци­зност и
сл.) пода­та­ка ће ути­ца­ти на ква­ли­тет пла­на и њего­ву при­мен­љи­вост. Ово је посеб­но
еви­дент­но за зоне у који­ма се дају детаљ­ни­ји еле­мен­ти раз­ра­де и могућ­ност директ­
ног спро­во­ђе­ња.9
На првом месту ту су ажур­не и диги­та­ли­зо­ва­не под­ло­ге тере­на, тј. топо­гра­фи­је,
са уне­тим свим изгра­ђе­ним еле­мен­ти­ма у про­сто­ру и у одго­ва­ра­ју­ћој раз­ме­ри, тј. с
потреб­ним сте­пе­ном детаљ­но­сти. Ката­стар­ска под­ло­га, која се пре­кла­па с топо­граф­
ским под­ло­га­ма, даје инфор­ма­ци­ју о поде­ли земљи­шта и вла­сни­штву над њим, што
је сва­ка­ко битан пода­так за одлу­чи­ва­ње. Тако­ђе, рас­по­ло­жив ката­стар под­зем­них
инста­ла­ци­ја мора бити ажу­ран и тачан, јер даје низ инфор­ма­ци­ја о посто­ја­њу и ста­њу
инфра­струк­ту­ре на тере­ну. Усло­ви над­ле­жних слу­жби, који се тичу разних зашти­та у
про­сто­ру, мора­ју бити аргу­мен­то­ва­ни и недво­сми­сле­ни и ника­ко про­из­вољ­ни, пот­кре­
пље­ни одлу­ка­ма и реше­њи­ма доне­тим кроз одго­ва­ра­ју­ће про­це­ду­ре.10

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 449

Н. Даниловић Христић, Н. Стефановић, М. Христов

Модел импле­мен­та­ци­је пла­на кроз при­ме­ну мера зашти­те је посеб­но важан, јер је
упра­во зашти­та (при­ро­де, спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, водо­и­зво­ри­шта, неког дру­гог инте­ре­са
држа­ве итд.) основ­ни и опре­де­љу­ју­ћи раз­лог за изра­ду овог типа про­стор­ног пла­на,
те је овај модел, у нај­ма­њу руку, рав­но­пра­ван са дру­гим моде­ли­ма, а нај­че­шће је и
доми­нан­тан.11 Зашти­та (било које врсте), мора да садр­жи тачан про­стор­ни (гра­фи-
ч­ки при­ка­зан) исказ, тј. ана­ли­тич­ки дефи­ни­са­ну гра­ни­цу зона и попис ката­стар­ских
пар­це­ла, као и све мере, огра­ни­че­ња и пра­ви­ла за сва­ку зону пона­о­соб. Сарад­ња с
над­ле­жним слу­жба­ма тре­ба да буде дво­смер­на12, тј. да се кроз кон­цеп­ту­ал­ну фазу
изне­се пла­нер­ско/урба­ни­стич­ки пред­лог, који ће се уоб­ли­чи­ти након доби­ја­ња свих
усло­ва, који могу међу­соб­но и да се пре­кла­па­ју сво­јим ути­ца­ји­ма.

Усло­ви зашти­те кул­тур­но-исто­риј­ског насле­ђа

Један од важних аспе­ка­та тра­си­ра­ња пут­них кори­до­ра који се узи­ма у обзир, уз

прин­ци­пе избе­га­ва­ња насе­ље­них места, пошто­ва­ња тех­нич­ких зах­те­ва и пра­ви­ла
веза­них за врсу пут­ног објек­та, јесу пошто­ва­ње мера и огра­ни­че­ња свих врста зашти­
те.13 Када је реч o аспек­ти­ма мера зашти­те кул­тур­но-исто­риј­ских цели­на и лока­ли­те­та,
кључ­не су сарад­ња и детаљ­ност усло­ва, које про­пи­су­ју над­ле­жни заво­ди за зашти­ту
спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, на осно­ву рас­по­ло­жи­вих пода­та­ка. Мре­жа уста­но­ва зашти­те у
Репу­бли­ци Срби­ји, хије­рар­хиј­ски и тери­то­ри­јал­но је орга­ни­зо­ва­на, почев од репу­бли-
ч­ког нивоа, покра­јин­ског, реги­он­ ал­ног и град­ског, те су и над­ле­жно­сти у скла­ду с тим.
У слу­ча­ју наве­де­них линиј­ских пут­них кори­до­ра који про­ла­зе кроз тери­то­ри­ју више
једи­ни­ца локал­не само­у­пра­ве, усло­ве су изда­ва­ли реги­о­нал­ни заво­ди, али је могу­ће
и пре­кла­па­ње више над­ле­жно­сти, посеб­но уко­ли­ко се на тра­си и у њеном окру­же­њу
нала­зе кул­тур­на добра од изу­зет­ног зна­ча­ја.
Сход­но Зако­ну о кул­тур­ним добри­ма (Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр.
71/94, 52/11-др. закон и 99/11-др. закон), изда­ју се усло­ви за потре­бе изра­де план­ске
доку­мен­та­ци­је који­ма се кон­ста­ту­ју објек­ти, архе­о­ло­шка нала­зи­шта и дру­га места која
има­ју ста­тус зашти­ће­ног непо­крет­ног кул­тур­ног добра, као и еви­ден­ти­ра­на кул­тур­на
добра под прет­ход­ном зашти­том. Пре­ма акту о усло­ви­ма чува­ња, одр­жа­ва­ња и кори­
шће­ња и мера­ма тех­нич­ке зашти­те непо­крет­них кул­тур­них доба­ра и пре­ма одго­ва­
ра­ју­ћим реги­стри­ма кул­тур­них доба­ра у ужем и ширем окру­же­њу пла­на у изра­ди (на
пре­ли­ми­нар­ној тра­си и у укуп­ном обу­хва­ту ката­стар­ских општи­на кроз које про­ла­зи
пла­ни­ра­ни кори­дор), фор­ми­ра се база пода­та­ка о зашти­ће­ним и утвр­ђе­ним непо­
крет­ним кул­тур­ним добри­ма и то по дефи­ни­са­ним кате­го­ри­ја­ма: спо­ме­ни­ци кул­ту­ре,
архeолошка­ нала­зи­шта, про­стор­но кул­тур­но-исто­риј­ске цели­не и зна­ме­ни­та места, од
изу­зет­ног или вели­ког зна­ча­ја. Сви лока­ли­те­ти се уно­се у виду попи­са у план­ски доку­
мент, по нази­ву и лока­ци­ји (ката­стар­ска општи­на и ката­стар­ска пар­це­ла), с инфор­ма­
ци­јом о врсти и ста­ту­су. Сам акт, тј. изда­ти усло­ви пред­ста­вља­ју део доку­мен­та­ци­о­не
осно­ве пла­на. У прак­си се све више деша­ва да при изда­ва­њу усло­ва над­ле­жни завод
за зашти­ту спо­ме­ни­ка доста­ви и гра­фич­ки, диги­та­ли­зо­ва­ни при­каз с тач­ним коор­ди­
на­та­ма лока­ци­ја, што сва­ка­ко олак­ша­ва иден­ти­фи­ка­ци­ју и пре­ци­зи­ра усло­вље­но­сти

450 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

на тере­ну, које тре­ба узе­ти у обзир при про­јек­то­ва­њу и пла­ни­ра­њу тра­се кори­до­ра.
Поред позна­тих тј. реги­стро­ва­них и у цело­сти или дели­мич­но истра­же­них обје­ка­та
и лока­ли­те­та, увек посто­ји могућ­ност да ће у току изво­ђе­ња радо­ва доћи до откри­
ва­ња нових, посеб­но архе­о­ло­шких оста­та­ка, те се и за овај слу­чај мора пред­ви­де­ти
аде­кват­на про­це­ду­ра.
Гра­ђе­вин­ске и дру­ге актив­но­сти, посеб­но на мести­ма где се врши укла­ња­ње
земље, раде иско­пи, дени­ве­ла­ци­ја, наси­пи и дру­ги земља­ни и гра­ђе­вин­ски радо­ви, без
обзи­ра на дуби­ну, под­ле­жу усло­ви­ма и мера­ма зашти­те које утвр­ђу­је над­ле­жни завод
за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, уз оба­ве­зно при­су­ство и кон­тро­лу архе­о­ло­га који ће
врши­ти стал­ни над­зор над изво­ђе­њем гра­ђе­вин­ских и дру­гих радо­ва. Уз обез­бе­ђи­ва­ње
усло­ва и мера зашти­те у зако­ном утвр­ђе­ној про­це­ду­ри, оба­ве­за инве­сти­то­ра и изво­ђа­
ча радо­ва је да о почет­ку радо­ва бла­го­вре­ме­но оба­ве­сти над­ле­жну уста­но­ву зашти­те
и оси­гу­ра потреб­не орга­ни­за­ци­о­не и финан­сиј­ске усло­ве за архе­о­ло­шки над­зор.
Обез­бе­ђи­ва­ње и спро­во­ђе­ње усло­ва и мера истра­жи­ва­ња, тех­нич­ких мера и дру­
гих радо­ва на мести­ма и објек­ти­ма за које се на осно­ву пода­та­ка над­ле­жне уста­но­ве
или дру­гих сазна­ња прет­по­ста­вља или зна да посе­ду­ју кул­тур­не вред­но­сти, уре­ђе­ни су
Зако­ном о зашти­ти кул­тур­них доба­ра, а посеб­но су зна­чај­не сле­де­ће оба­ве­зе инве­сти­
то­ра, изво­ђа­ча радо­ва и уста­но­ва зашти­те кул­тур­них доба­ра утвр­ђе­не тим зако­ном:

–– уко­ли­ко се у току гра­ђе­вин­ских и дру­гих радо­ва наи­ђе на архе­о­ло­шка нала­зи­шта и

архе­о­ло­шке пред­ме­те, изво­ђач радо­ва је дужан да одмах, без одла­га­ња пре­ки­не
радо­ве и оба­ве­сти над­ле­жан завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре да пре­ду­зме
мере да се налаз не уни­шти и не оште­ти и да се сачу­ва на месту и у поло­жа­ју у
коме је откри­вен;

–– ако посто­ји непо­сред­на опа­сност оште­ће­ња архе­о­ло­шког нала­зи­шта или пред­

ме­та, над­ле­жни завод при­вре­ме­но ће обу­ста­ви­ти радо­ве док се не утвр­ди да ли
је непо­крет­ност или ствар кул­тур­но добро или није;

–– ако над­ле­жни завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре не обу­ста­ви радо­ве, радо­ве

ће обу­ста­ви­ти Репу­блич­ки завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре;

–– инве­сти­тор је дужан да обез­бе­ди сред­ства за истра­жи­ва­ње, зашти­ту, чува­ње,

публи­ко­ва­ње и изла­га­ње добра које ужи­ва прет­ход­ну зашти­ту а које откри­је при­
ли­ком изград­ње, до пре­да­је добра на чува­ње над­ле­жној уста­но­ви зашти­те.

Ради обез­бе­ђе­ња тран­спа­рент­но­сти и ефи­ка­сног спро­во­ђе­ња зашти­те кул­тур­них

доба­ра, као и инфор­ми­са­но­сти инве­сти­то­ра и дру­гих носи­ла­ца раз­вој­них актив­но­сти,
нео­п­ход­но је да поступ­ку изда­ва­ња усло­ва и мера зашти­те за изра­ду тех­нич­ке доку­
мен­та­ци­је за изград­њу пута, уста­но­ва над­ле­жна и одго­вор­на за зашти­ту кул­тур­них
доба­ра утвр­ди пре­ци­зне и детаљ­не лока­циј­ске карак­те­ри­сти­ке про­сто­ра, зона и обје­
ка­та с прет­по­ста­вље­ним, тј. потен­ци­јал­ним и оче­ки­ва­ним кул­тур­ним вред­но­сти­ма.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 451

Н. Даниловић Христић, Н. Стефановић, М. Христов

Закљу­чак

Про­цес пла­ни­ра­ња, про­јек­то­ва­ња и изво­ђе­ња инфра­струк­тур­них обје­ка­та је изра­

зи­то ком­плек­сан и под­ра­зу­ме­ва позна­ва­ње и сагле­да­ва­ње раз­ли­чи­тих еко­ном­ских,
еко­ло­шких, тех­нич­ко-тех­но­ло­шких, имо­вин­ско-прав­них и дру­гих аспе­ка­та. Како би
сви они били сагле­да­ни и уса­гла­ше­ни, потреб­но је, још од нај­ра­ни­јих фаза пла­ни­
ра­ња, раз­ви­ти посе­бан меха­ни­зам коор­ди­на­ци­је изме­ђу изра­де план­ске и тех­нич­ке
доку­мен­та­ци­је, пре­ма одре­ђе­ној дина­ми­ци и фаза­ма про­ве­ре реше­ња. Нажа­лост,
доса­да­шња прак­са је пока­за­ла вели­ки недо­ста­так у доступ­но­сти, систе­ма­ти­за­ци­ји,
садр­жа­ју и начи­ну при­ка­зи­ва­ња и иска­зи­ва­ња раз­ли­чи­тих пода­та­ка који се кори­сте у
про­це­су про­стор­ног и урба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња. То сва­ка­ко ути­че на вре­ме потреб­но
да се сви доби­је­ни пода­ци про­ве­ре, систе­ма­ти­зу­ју и упо­ре­де, те касни­је да се при­ме­
не и угра­де у реше­ња, с увек при­сут­ним сте­пе­ном неси­гур­но­сти, који може зна­чај­но
да угро­зи спро­во­дљи­вост и иза­зо­ве потре­бу за про­ме­ном пла­на на начин про­пи­сан
Зако­ном, што зна­чи про­ла­зак кроз иден­тич­ну про­це­ду­ру.
Сарад­ња са слу­жба­ма зашти­те тре­ба да буде спро­ве­де­на на самом почет­ку пла­
нер­ског про­це­са, али и да се одр­жа­ва као кон­ти­ну­ал­на, чак и када се план­ска реше­ња
усво­је и дође до реа­ли­за­ци­је изград­ње. Пита­ње тра­си­ра­ња део­ни­ца пута је један од
аспе­ка­та, али уз то сва­ка­ко тре­ба узе­ти у обзир и могућ­ност зашти­те кул­тур­но-исто­
риј­ске башти­не у ширем окру­же­њу од ути­ца­ја ниво­пла­ни­ра­ног садр­жа­ја, а по потре­би
обез­бе­ди­ти могућ­ност при­сту­па и аде­кват­не пре­зен­та­ци­је. Код линиј­ских кори­до­ра,
може бити потреб­на хори­зон­тал­на коор­ди­на­ци­ја рада реги­о­нал­них заво­да, јер тра­са
сво­јом укуп­ном дужи­ном и поло­жа­јем уну­тар тери­то­ри­је Срби­је може да под­ле­же над­
ле­жно­сти два реги­о­нал­на заво­да исто­вре­ме­но. Тако­ђе, коор­ди­на­ци­ја се може одви­ја­ти
по вер­ти­ка­ли, уко­ли­ко се пре­кла­па­ју над­ле­жно­сти с Репу­блич­ким заво­дом. Уко­ли­ко
доби­је­ни рас­по­ло­жи­ви пода­ци о насле­ђу, одно­сно ниво мера зашти­те није аде­ква­тан
ситу­а­ци­ји на тере­ну, на при­мер није завр­шен (можда ни отпо­чет) про­цес про­гла­ше­ња
за кул­тур­но добро, било би нај­свр­сис­ход­ни­је у сарад­њи са слу­жбом зашти­те кроз про­
цес пла­ни­ра­ња дати таква пра­ви­ла уре­ђе­ња и изград­ње за одре­ђе­не зоне и под­руч­ја
у гра­ни­ци пла­на, која ће послу­жи­ти као инстру­мент урба­ни­стич­ке зашти­те, а с циљем
зашти­те гра­ди­тељ­ског насле­ђа до зва­нич­ног про­гла­ше­ња. Овај модел би могао да
пред­ста­вља уна­пре­ђе­ње посто­је­ће прак­се.

Напо­ме­не

1 Про­стор­ни план Репу­бли­ке Срби­је од 2021. до 2035. (нацрт, Одлу­ка о изра­ди, Слу­жбе­ни гла­сник
Репу­бли­ке Срби­је, бр. 48/19).
2 Ste­fa­no­vić, N., Mili­jić, S., Dani­lo­vić Hri­stić, N. System Appro­ach in Pro­cess of Plan­ning and Pro­ject Docu­
men­ta­tion Pre­pa­ra­tion for Hig­hway Cor­ri­dors as an Instru­ment for Esta­blis­hing the Trans-Euro­pean Tran­sport
Net­work, in: Mat­teo I., Mic­he­la, T. (eds), Tran­sport Infra­struc­tu­re and systems in a chan­ging world. Towards
a more susta­i­na­ble, reli­a­ble and smar­ter mobi­lity, TIS Roma 2019 Con­fe­ren­ce Pro­ce­e­dings, Tran­sport Infra­
struc­tu­re and Systems Inter­na­ti­o­nal Con­gress (TIS-IC), Rome, 23rd-24th Sep­tem­ber 2019, Ita­lian Asso­ci­a­tion
for Traf­fic and Tran­sport Engi­ne­e­ring – AIIT, Tran­spor­ta­tion Rese­arch Pro­ce­dia, 2020, Vol. 45, 491–498.

452 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

3 Ово под­ра­зу­ме­ва: физич­ки раз­дво­је­ни коло­во­зи по сме­ро­ви­ма с нај­ма­ње две сао­бра­ћај­не тра­ке,
без или с јед­ном зау­став­ном тра­ком, дени­ве­ли­са­не рас­кр­сни­це, петље, над­во­жња­ци, при­кључ­
ци, пот­пу­на кон­тро­ла при­сту­па, пут­ни објек­ти и објек­ти за потре­бе пута, заштит­ни појас од 40 m
са сва­ке стра­не ауто-пута и појас кон­тро­ли­са­не изград­ње од 40 m од заштит­ног поја­са са сва­ке
стра­не, осим ако се про­стор­ним и урба­ни­стич­ким пла­ном не одре­де дру­га­чи­је шири­не поја­са и
режи­ми зашти­те, у зави­сно­сти од садр­жа­ја ауто-пута, про­ла­ска кроз насе­ља и др.
4 Изме­не и допу­не Про­стор­ног пла­на под­руч­ја посеб­не наме­не инфра­струк­тур­ног кори­до­ра ауто-пута
Е-80, део­ни­ца Ниш–Мер­да­ре (Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, број 55/19 и 62/19).
5 Про­стор­ни план под­руч­ја посеб­не наме­не инфра­струк­тур­ног кори­до­ра држав­ног пута IБ реда,
Ауто-пут Е-75 Бео­град­–Ниш (петља „Пожа­ре­вац”) – Пожа­ре­вац (оби­ла­зни­ца) – Вели­ко Гра­ди­ште
– Голу­бац (нацрт, Одлу­ка о изра­ди, Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, број 13/19).
6 Први слу­чај може се нај­че­шће наћи код међу­соб­ног пре­кла­па­ња с неким од про­стор­них или урба­
ни­стич­ких пла­но­ва (реги­о­нал­ни или про­стор­ни план једи­ни­це локал­не само­у­пра­ве или гене­рал­ни
урба­ни­стич­ки план), где се кон­ста­ту­је да се до тада важе­ћи план­ски доку­мент неће при­ме­њи­ва­ти
у делу кори­до­ра, тј. јав­не наме­не, а тре­ћи слу­чај је нај­че­шћи у вези с урба­ни­стич­ким пла­но­ви­ма
(план гене­рал­не или детаљ­не регу­ла­ци­је).
7 План детаљ­не регу­ла­ци­је држав­ног пута IБ реда Шабац­–Ло­зни­ца у Општи­ни Бога­тић и држав­ног
пута IБ реда Слеп­че­вић – гра­нич­ни пре­лаз Бадо­вин­ци (Павло­ви­ћа мост), Слу­жбе­ни лист гра­
да Шап­ца и општи­на: Бога­тић, Вла­ди­мир­ци и Коце­ље­ва, бр. 23/19); План детаљ­не регу­ла­ци­је
инфра­струк­тур­ног кори­до­ра држав­ног пута IБ реда број 26 на адми­ни­стра­тив­ној тери­то­ри­ји гра­
да Лозни­це, Слу­жбе­ни лист гра­да Лозни­це, бр. 4/20; План детаљ­не регу­ла­ци­је држав­ног пута IБ
реда Шабац­–Ло­зни­ца у Шап­цу, Слу­жбе­ни лист гра­да Шап­ца и општи­на: Бога­тић, Вла­ди­мир­ци и
Коце­ље­ва, бр. 35/20.
8 Ste­fa­no­vić, N., Dani­lo­vić Hri­stić, N., Mili­j ić, S. Imple­men­ta­tion Model of Plan­ning Rules in Spa­tial Plans,
Spa­ti­um, 2015, 33, 62–68, https://doi.org/10.2298/SPAT1533062S
9 Ste­fa­no­vić N., Josi­mo­vić, B., Dani­lo­vić Hri­stić, N. Models of Imple­men­ta­tion of Spa­tial Plans – The­o­
re­ti­cal Appro­ach and Case Stu­di­es for Spa­tial Plans for the Spe­cial Pur­po­se Area. In: Ergen, Y. (еd), An
Over­vi­ew of Urban and Regi­o­nal Plan­ning, Intec­hO­pen, Lon­don, Chap­ter 4, 2018, 59–81,
DOI: 10.5772/intec­ho­pen.78242
10 Сте­фа­но­вић, Н., Кру­нић, Н., Нен­ко­вић­–Ри­знић, М., Дани­ло­вић Хри­стић, Н. Нови­ји аспек­ти пла­
ни­ра­ња под­руч­ја посеб­не наме­не у Срби­ји – иску­ства и пре­по­ру­ке, Инсти­тут за архи­тек­ту­ру и
урба­ни­зам Срби­је – ИАУС, Бео­град, 2017.
11 Ste­fa­no­vić, N., Dani­lo­vić Hri­stić, N., Kru­nić, N. Com­pa­ra­ti­ve analysis of ele­ments and models of imple­
men­ta­tion in local-level spa­tial plans in Ser­bia., Spa­ti­um, 2017, 37, 58–67, DOI: https//doi.org/10.2298/
SPAT1737058S
12 Ste­fa­no­vić, N., Mili­j ić, S., Dani­lo­vić Hri­stić, N. Met­ho­do­lo­gi­cal Appro­ach to the Ela­bo­ra­tion and Imple­
men­ta­tion of the Spa­tial-Urban Plan for the Spe­cial Pur­po­se Area: Case-Study of Infra­struc­tu­re Cor­ri­dor
of Hig­hway E-80, Sec­tion Nis-Mer­da­re, Ser­bia, ICE­PUP 2019 : 21th Inter­na­ti­o­nal Con­fe­ren­ce on Envi­
ron­men­tal Pro­tec­tion and Urban Plan­ning, Mum­bai, India, Febru­ary 07-08. 2019, 336.
13 Срнић, Д., Сте­фа­но­вић, Н. Дани­ло­вић Хри­стић, Н. Ком­па­ра­тив­на ана­ли­за режи­ма зашти­те и пра­
ви­ла уре­ђе­ња и гра­ђе­ња у про­стор­ним пла­но­ви­ма под­руч­ја посеб­не наме­не, у: Фили­по­вић, Д. и
др. (ур.), Збор­ник радо­ва : План­ска и нор­ма­тив­на зашти­та про­сто­ра и живот­не сре­ди­не, X науч­но-
струч­ни скуп са међу­на­род­ним уче­шћем, Асо­ци­ја­ци­ја про­стор­них пла­не­ра Срби­је и Гео­граф­ски
факул­тет и др., Бео­град, 2019, 435–443.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 453

 271.222(497.11)-523.6(497.115):7.025.1”2014/2020”
726.7.025.1(497.115)”2014/2020”

Дејан Ристић, мастер исто­ри­чар

Музеј жртава геноцида, Бео­град, Срби­ја
dejan.ristic­@gmail.com

Стра­хи­ња Ђор­ђе­вић, мастер реста­у­ра­тор-кон­зер­ва­тор, спољ­ни сарад­ник,

Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, Срби­ја
djor­dje­vic­stra­hi­nja991@gmail.com

ПОЛИ­ТИЧ­КИ ИНСПИ­РИ­СА­НИ (МЕГА)ИНФРА­СТРУК­ТУР­НИ

ПРО­ЈЕК­ТИ: ПОКУ­ШАЈ ИЗГРАД­ЊЕ САО­БРА­ЋАЈ­НИ­ЦЕ КРОЗ
ЗАШТИ­ЋЕ­НУ ЗОНУ МАНА­СТИ­РА ВИСО­КИ ДЕЧА­НИ

Апстракт
Упр­кос јасним и недво­сми­сле­ним одред­ба­ма садр­жа­ним у Све­о­бу­хват­ном пред­ло­гу за
реше­ње ста­ту­са Косо­ва (2007), Уста­ву тзв. Репу­бли­ке Косо­во (2008) и Зако­ну о спе­ци­јал­
ним зашти­ће­ним зона­ма, којe је усво­ји­ла Скуп­шти­на тзв. Репу­бли­ке Косо­во (2008), као и
прин­ци­па, стан­дар­да и пра­ви­ла које је утвр­дио Уне­ско, при­вре­ме­не вла­сти у При­шти­ни
отпо­че­ле су 2014. годи­не, а након одре­ђе­не пау­зе и наста­ви­ле у раз­до­бљу од 2018. до
2020. годи­не, изград­њу међу­на­род­ног маги­страл­ног пута Деча­ни­–Плав, који је јед­ним
сво­јим делом тре­ба­ло да про­ђе кроз зако­ном успо­ста­вље­ну спе­ци­јал­ну зашти­ће­ну зону
срп­ског пра­во­слав­ног мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни (увр­ште­ног на Уне­ско­ву Листу свет­ске
кул­тур­не башти­не у окви­ру Сред­њо­ве­ков­них спо­ме­ни­ка на Косо­ву). Наи­ме, срп­ски пра­во­
слав­ни мана­стир Висо­ки Деча­ни увр­штен је на Уне­ско­ву Листу свет­ске кул­тур­не башти­не
2004. годи­не зајед­но са срп­ским пра­во­слав­ним мана­сти­ри­ма Пећ­ком патри­јар­ши­јом и
Гра­ча­ни­цом, као и са срп­ском пра­во­слав­ном Црквом Бого­ро­ди­це Љеви­шке у При­зре­ну.
Све­га две годи­не касни­је, сва та чети­ри кул­тур­на добра увр­ште­на су и на Уне­ско­ву Листу
свет­ске кул­тур­не башти­не у опа­сно­сти.
Иако су таквим поступ­ком пре­кр­ше­ни број­ни про­пи­си тзв. Репу­бли­ке Косо­во, као и међу­
на­род­не регу­ла­ти­ве које се при­ме­њу­ју у вези с еле­мен­ти­ма кул­тур­ног насле­ђа на Уне­ско­
вој Листи свет­ске кул­тур­не башти­не, при­вре­ме­не вла­сти у При­шти­ни без­ма­ло су успе­ле
у томе да реа­ли­зу­ју очи­глед­но поли­тич­ки инспи­ри­сан (мега)инфра­струк­тур­ни про­је­кат,
који је за циљ имао трај­но нару­ша­ва­ње непо­сред­не око­ли­не прво­ра­зред­но дра­го­це­ног
непо­крет­ног кул­тур­ног добра.
Циљ овог рада је да, у фор­ми сту­ди­је слу­ча­ја, ука­же на основ­не поли­тич­ке моти­ве и
аспек­те овог пот­хва­та, који је тежио томе да иза­зо­ве трај­ну ште­ту на непо­крет­ном кул­
тур­ном добру које се нала­зи на Уне­ско­вој Листи свет­ске кул­тур­не башти­не у опа­сно­сти.

Кључ­не речи: мана­стир Висо­ки Деча­ни, Уне­ско, кул­тур­но добро, поли­ти­ка

454 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Dejan Ristić, MSc Histo­rian
Museum of Genocide Victims, Bel­gra­de, Ser­bia
dejan.ristic­@gmail.com

Stra­hi­nja Đor­đe­vić, МSc Cоnservator, Exter­nal Asso­ci­a­te

Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia, Belgrade, Serbia
djor­dje­vic­stra­hi­nja991@gmail.com

POLI­TI­CALLY INSPI­RED (MEGA)INFRA­STRUC­TU­RAL

PRO­JECTS – AN ATTEMPT TO BUILD A MOTOR­WAY IN
THE VISO­KI DEČA­NI MONA­STERY PRO­TEC­TED AREA

Abstract
Despi­te cle­ar and unam­bi­gu­o­us pro­vi­si­ons con­ta­i­ned in the Com­pre­hen­si­ve Pro­po­sal for the
Set­tle­ment of the Sta­tus of Koso­vo (2007), the Con­sti­tu­tion of the so-cal­led Repu­blic of Koso­
vo (2008) and the Law on Spe­cial Pro­tec­ted Zones adop­ted by the Assembly of the so-cal­led
Repu­blic of Koso­vo (2008), as well as the prin­ci­ples, stan­dards, and rules esta­blis­hed by
UNE­SCO, the inter­im aut­ho­ri­ti­es in Priš­ti­na began in 2014, and after a bre­ak, con­ti­nued in the
period bet­we­en 2018 and 2020, the con­struc­tion of the Deča­ni­–Plav inter­na­ti­o­nal motor­way
which was sup­po­sed to partly pass thro­ugh the Spe­cial Pro­tec­ted Area of the Ser­bian Ort­ho­
dox Mona­stery Viso­ki Deča­ni (inclu­ded in the UNE­SCO World Cul­tu­ral Heri­ta­ge List under the
name Medi­e­val Monu­ments in Koso­vo), esta­blis­hed by law. Namely, the Ser­bian Ort­ho­dox
Mona­stery of Viso­ki Deča­ni was inclu­ded in the UNE­SCO World Cul­tu­ral Heri­ta­ge List in 2004,
toget­her with the Ser­bian Ort­ho­dox mona­ste­ri­es of the Patri­ar­chal Seat of Peć and Gra­ča­ni­ca,
as well as the Ser­bian Ort­ho­dox Church of Our Lady of Lje­viš in Pri­zren. Only two years later,
all four cul­tu­ral pro­per­ti­es were listed as the UNE­SCO World Cul­tu­ral Heri­ta­ge in Dan­ger.
Alt­ho­ugh such a motion vio­la­ted nume­ro­us regu­la­ti­ons of the so-cal­led Repu­blic of Koso­vo
in addi­tion to inter­na­ti­o­nal regu­la­ti­ons regar­ding the cul­tu­ral heri­ta­ge on the UNE­SCO World
Heri­ta­ge List, the inter­im aut­ho­ri­ti­es in Priš­ti­na almost suc­ce­e­ded in imple­men­ting an appa­
rently poli­ti­cally inspi­red (mega)infra­struc­tu­ral pro­ject aimed at per­ma­nent dis­tur­ban­ce of the
imme­di­a­te sur­ro­un­dings of an immo­va­ble cul­tu­ral pro­perty of the hig­hest order.
The aim of this paper is to use the form of a case study to point out the basic poli­ti­cal moti­ves
behind and aspects of this ven­tu­re, which sought to cau­se per­ma­nent dama­ge to immo­va­ble
cul­tu­ral pro­perty on the UNE­SCO World Cul­tu­ral Heri­ta­ge in Dan­ger List.
Keywords: Viso­ki Deča­ni Mona­stery, UNE­SCO, cul­tu­ral pro­perty, poli­tics

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 455

Д. Ристић, С. Ђорђевић

Дуга исто­ри­ја ствар­ног и сим­бо­лич­ког суко­бља­ва­ња Срба и Алба­на­ца на под­руч­ју

сада­шње АП Косо­во и Мето­хи­ја пред­ста­вља један од нај­о­збиљ­ни­јих, нај­ду­го­трај­ни­јих
и, по сво­јим број­ним нега­тив­ним после­ди­ца­ма, нај­дра­ма­тич­ни­јих међу­на­ци­о­нал­них и
међу­вер­ских кон­фли­ка­та на чита­вом под­руч­ју Ста­рог кон­ти­нен­та.
Не успе­ва­ју­ћи у томе да с вре­ме­ном посте­пе­но укло­не ствар­не и сим­бо­лич­ке зидо­
ве и бари­је­ре које су, све­сно или несве­сно, добрим делом и сами успо­ста­вља­ли, Срби и
Албан­ци нашли су се на раз­ме­ђи 20. и 21. века у интен­зив­ном и суро­вом иден­ти­тет­ском
суко­бу, који је знат­но обе­ле­жио све­у­куп­но раз­до­бље Рато­ва за југо­сло­вен­ско насле­ђе
(1991–1999).
Након про­тив­прав­не интер­вен­ци­је сна­га НАТО-а на СР Југо­сла­ви­ју, до које је дошло
током про­ле­ћа 1999. годи­не, на под­руч­ју АП Косо­во и Мето­хи­ја интен­зи­ви­ран је про­цес
систе­мат­ског и орга­ни­зо­ва­ног уни­шта­ва­ња кул­тур­ног и иден­ти­тет­ског насле­ђа срп­ског
наро­да. На мети албан­ских екс­тре­ми­ста, као и поје­ди­них сег­ме­на­та тзв. при­вре­ме­них
вла­сти са седи­штем у При­шти­ни, нашли су се број­ни бого­слу­жбе­ни објек­ти, гро­бља,
утвр­ђе­ња, јав­ни спо­ме­ни­ци и дру­ги мате­ри­јал­ни тра­го­ви више­ве­ков­ног тра­ја­ња срп­ског
наро­да на тим под­руч­ји­ма. Тај про­цес по мно­го чему садр­жи еле­мен­те тзв. хибрид­ног
или тотал­ног рата, што се огле­да у све­сној наме­ри и орга­ни­зо­ва­ној актив­но­сти усме­
ре­ној ка дели­мич­ном или пот­пу­ном уни­шта­ва­њу, одно­сно више­стру­ком пони­шта­ва­њу
мате­ри­јал­них тра­го­ва посто­ја­ња неже­ље­ног наро­да на одре­ђе­ној тери­то­ри­ји. У овом
слу­ча­ју у пита­њу је срп­ски народ, а тери­то­ри­ја на којој се спро­во­ди та деструк­тив­на и
анти­ци­ви­ли­за­циј­ска актив­ност јесте АП Косо­во и Мето­хи­ја.
Често се у исто­риј­ској нау­ци гово­ри о пој­му све­оп­штег рата као о поја­ви коју карак­
те­ри­ше вој­ни сукоб током којег зара­ће­не стра­не анга­жу­ју све ресур­се да би уни­шти­ле
про­тив­ни­ко­ву спо­соб­ност за рато­ва­ње. Вешти­на рато­ва­ња је с вре­ме­ном уна­пре­ђи­ва­на
у скла­ду с тех­нич­ко-тех­но­ло­шким раз­во­јем поје­ди­них дру­шта­ва, одно­сно како би оства­
ри­ла циље­ве зара­ће­них стра­на.
Међу­тим, тек је 20. век чове­чан­ству донео нај­ра­зор­ни­ји облик ору­жа­ног суко­ба
– тотал­ни рат. Наи­ме, циљ стра­не која води ту врсту ору­жа­ног суко­ба није само оства­ри­
ва­ње ору­жа­не побе­де над про­тив­ни­ком, запо­се­да­ње тери­то­ри­је, иско­ри­шћа­ва­ње при­
род­них и мате­ри­јал­них доба­ра, као и рад­не сна­ге, већ и све­сна наме­ра да се при­сту­пи
уна­пред осми­шље­ном про­це­су истре­бље­ња при­пад­ни­ка одре­ђе­ног наро­да. Тај про­цес
неиз­о­став­но пра­ти и под­јед­на­ко осми­шље­на акци­ја оту­ђе­ња, дева­ста­ци­је, про­ме­не функ­
ци­је, дис­ло­ка­ци­је или уни­шта­ва­ња кул­тур­ног насле­ђа као мате­ри­јал­ног тра­га посто­ја­ња
јед­ног наро­да, одно­сно мате­ри­ја­ли­за­ци­је њего­вих иден­ти­те­та и колек­тив­ног сећа­ња.1
Са дру­ге стра­не, кул­тур­но насле­ђе се у савре­ме­ном добу, све чешће суо­че­но с
екс­пан­зи­јом шпе­ку­ла­тив­ног капи­та­ла који ефи­ка­сно бри­ше гра­ни­це држа­ва и кул­ту­ра,
исто­вре­ме­но нашло и под сна­жним уда­ром гло­ба­ли­за­ци­је и све­оп­штег нео­ли­бе­рал­
ног пре­и­на­ча­ва­ња.2 У при­лог томе све­до­чи и све при­сут­ни­ји комер­ци­ја­ли­зо­ва­ни смер
архи­тек­тон­ског гло­ба­ли­зма чији поје­ди­ни појав­ни обли­ци упра­во теже томе да пот­пу­
но поти­сну глав­на упо­ри­шта наци­о­нал­ног иден­ти­те­та међу који­ма су, поред оста­лог,
у слу­ча­ју Репу­бли­ке Срби­је, амбле­ма­тич­не и иден­ти­тет­ски посеб­но дра­го­це­не срп­ске
сред­њо­ве­ков­не бого­мо­ље на под­руч­ју АП Косо­во и Мето­хи­ја.3

456 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Таква нео­ли­бе­рал­на гло­ба­ли­стич­ка архи­тек­тон­ска пре­и­на­че­ња карак­те­ри­ше висок
сте­пен непри­ла­го­ђа­ва­ња исто­риј­ским амби­јен­ти­ма, као и агре­сив­но наме­та­ње јед­но­
стра­ног циви­ли­за­циј­ског иден­ти­те­та. И упра­во ти и такви тзв. сим­бо­ли нове урба­но­сти,
оли­че­ни понај­пре у (мега)инфра­струк­тур­ним про­јек­ти­ма, посте­пе­но бива­ју при­хва­ће­ни
као сим­бо­ли новог вре­ме­на, пока­за­те­љи напрет­ка и сло­бод­не ини­ци­ја­ти­ве.4 Насу­прот
томе, сва­ко опи­ра­ње тако кон­ци­пи­ра­ним и суштин­ски поли­тич­ки моти­ви­са­ним (мега)
инфра­струк­тур­ним про­јек­ти­ма пред­ста­вља се као одраз зао­ста­ло­сти, наци­о­на­ли­зма
и ана­хро­но­сти.
Сти­че се ути­сак да се кул­тур­но насле­ђе све чешће повла­чи пред број­ним пока­за­те­
љи­ма при­вред­не и сва­ке дру­ге успе­шно­сти. Дру­гим речи­ма, аутен­тич­но, иден­ти­тет­ско
и/или наци­о­нал­но посте­пе­но почи­ње да поср­ће под гло­ба­ли­стич­ким, без­и­деј­ним и
суштин­ски испра­зним. А када се све­му томе дода и јасан поли­тич­ки мотив садр­жан
у самој осно­ви изра­де план­ске и дру­ге нео­п­ход­не доку­мен­та­ци­је, као и током реа­ли­
за­ци­је одре­ђе­ног инфра­струк­тур­ног про­јек­та, дола­зи се до при­ме­ра који је основ­ни
пред­мет инте­ре­со­ва­ња у окви­ру ове сту­ди­је слу­ча­ја.
Како је пред­мет нашег инте­ре­со­ва­ња истра­јан и, нажа­лост, још увек акту­е­лан
поку­шај тзв. при­вре­ме­них вла­сти у При­шти­ни, Општи­не Деча­ни, као и дру­гих чини­ла­
ца, да, крше­ћи број­не међу­на­род­не кон­вен­ци­је и стан­дар­де, про­пи­се Репу­бли­ке Срби­
је, али и прав­ну регу­ла­ти­ву тзв. Репу­бли­ке Косо­во, реа­ли­зу­ју изград­њу међу­на­род­не
маги­страл­не сао­бра­ћај­ни­це кроз спе­ци­јал­ну зашти­ће­ну зону срп­ског пра­во­слав­ног
мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни, коју је као гроб­ну заду­жби­ну поди­гао срп­ски краљ Сте­фан
Урош Тре­ћи (1321–1331), у саже­том обли­ку ука­за­ће­мо на више­стру­ки прав­ни оквир
који успо­ста­вља цело­ви­ту зашти­ту, не искљу­чи­во самог мана­стир­ског ком­плек­са већ
и њего­ве непо­сред­не око­ли­не, а потом и на број­не при­ме­ре њего­вог све­сног и поно­
вље­ног крше­ња.
Посе­бан иза­зов у овој сту­ди­ји слу­ча­ја пред­ста­вља­ла је и чиње­ни­ца да овде није
реч о нека­квом исто­риј­ском, дру­гим речи­ма заста­ре­лом при­ме­ру лоше прак­се, већ
о нече­му што, нажа­лост, тра­је у вре­ме­ну сада­шњем и што пре­ти да трај­но нару­ши и
угро­зи један од нај­зна­чај­ни­јих и нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­јих спо­ме­ни­ка кул­ту­ре чита­вог
европ­ског сред­њег века.
У кон­тек­сту успо­ста­вља­ња и тра­ја­ња зашти­ће­не зоне овог дра­го­це­ног сег­мен­
та срп­ског, европ­ског и свет­ског кул­тур­ног насле­ђа, важно је нагла­си­ти и то како су
зашти­ће­не око­ли­не непо­крет­них кул­тур­них доба­ра на под­руч­ју Репу­бли­ке Срби­је дефи­
ни­са­не број­ним про­пи­си­ма, од којих посеб­но издва­ја­мо Закон о кул­тур­ним добри­ма, који
у Чла­ну 3, Али­не­ја 3 утвр­ђу­је да „зашти­ће­на око­ли­на непо­крет­ног кул­тур­ног добра
ужи­ва зашти­ту као и кул­тур­но добро“.5
Исто­вре­ме­но, тако­зва­ним Ахти­са­ри­је­вим Све­о­бу­хват­ним пред­ло­гом за реше­
ње ста­ту­са Косо­ва, од 26. мар­та 2007. годи­не, поред оста­лог, било је пред­ви­ђе­но
и успо­ста­вља­ње спе­ци­јал­них зашти­ће­них зона у непо­сред­ној бли­зи­ни поје­ди­них
мана­сти­ра, црка­ва и оста­лих вер­ских обје­ка­та Срп­ске пра­во­слав­не цркве, као и
исто­риј­ских и кул­тур­них лока­ли­те­та од посеб­не важно­сти за срп­ску зајед­ни­цу на
под­руч­ју АП Косо­во и Мето­хи­ја.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 457

Д. Ристић, С. Ђорђевић

У том доку­мен­ту, пре­ци­зни­је у сег­мен­ту под насло­вом Анекс V – Вер­ско и кул­тур­но

насле­ђе (Члан 4), наве­де­но је и то да је „свр­ха зашти­ће­них зона: да обез­бе­де мир­но
посто­ја­ње и функ­ци­о­ни­са­ње лока­ли­те­та који су под зашти­том; да очу­ва­ју њихо­во
исто­риј­ско, кул­тур­но и при­род­но окру­же­ње, укљу­чу­ју­ћи мона­шки живот све­штен­ства;
да спре­че непо­во­љан раз­вој око њих, исто­вре­ме­но омо­гу­ћа­ва­ју­ћи нај­бо­ље могу­ће
усло­ве за хар­мо­ни­чан и одр­жи­ви раз­вој зајед­ни­ца које насе­ља­ва­ју обла­сти које
окру­жу­ју те лока­ли­те­те“.6
У истом том доку­мен­ту су, без пре­ју­ди­ци­ра­ња вла­сни­штва над имо­ви­ном која се
нала­зи уну­тар зашти­ће­них зона, уве­де­на и сле­де­ћа огра­ни­че­ња: „(Члан 4.1.1) Забра­
ње­на је било која нова актив­ност у сле­де­ћим обла­сти­ма: а) инду­стриј­ска изград­ња или
раз­вој, као што су: иско­па­ва­ње и екс­пло­а­та­ци­ја мине­ра­ла; изград­ња бра­на, елек­тра­на
или елек­тро-енер­гет­ских водо­ва, цигла­на, фабри­ка и тран­зит­них путе­ва у сео­ским обла­
сти­ма; б) изград­ња или раз­вој који воде ка сечи шума или зага­ђе­њу живот­не сре­ди­не.“7
Тако­ђе, Чла­ном 4.1.2 истог доку­мен­та пред­ви­ђе­но је и то да „сва­ка нова актив­
ност у сле­де­ћим обла­сти­ма може да буде огра­ни­че­на ако то окол­но­сти нала­жу. Пре
отпо­чи­ња­ња сва­ке актив­но­сти у сле­де­ћим обла­сти­ма, над­ле­жна општи­на тра­жи­ће
сагла­сност СПЦ. Ако не буде постиг­нут спо­ра­зум, стра­не ће упу­ти­ти пред­мет Саве­ту
за спро­во­ђе­ње и над­гле­да­ње (ССН), у скла­ду са Чла­ном 5.4 овог Анек­са: а) комер­ци­
јал­на изград­ња или актив­но­сти као што су: изград­ња [...] путе­ва/ули­ца [...] и било које
дру­ге кон­струк­ци­је вели­ких димен­зи­ја у сео­ским обла­сти­ма“.8
Конач­но, Чла­ном 4.1.4 истог доку­мен­та, као прва зашти­ће­на зона по при­ор­ и­
те­ту успо­ста­вље­на је упра­во непо­сред­на око­ли­на срп­ског пра­во­слав­ног мана­сти­ра
Висо­ки Деча­ни.
Ради цело­ви­тог и објек­тив­ног при­ка­за чита­вог про­це­са успо­ста­вља­ња зашти­ће­не
зоне, која се нала­зи у непо­сред­ној око­ли­ни овог непо­крет­ног кул­тур­ног добра од изу­зет­
ног зна­ча­ја за Репу­бли­ку Срби­ју,9 које је 2004. годи­не увр­ште­но на Уне­ско­ву Листу свет­
ске кул­тур­не башти­не под нази­вом Мана­стир Деча­ни, Срби­ја (у окви­ру номи­на­ци­је коју
је при­пре­ми­ла и упу­ти­ла Репу­бли­ка Срби­ја под насло­вом Сред­њо­ве­ков­ни спо­ме­ни­ци на
Косо­ву), а две годи­не касни­је, нажа­лост, и на Уне­ско­ву Листу свет­ске кул­тур­не башти­не
у опа­сно­сти,10 важно је нагла­си­ти и то да је ини­ци­јал­на зашти­ће­на зона срп­ског пра­во­
слав­ног мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни била успо­ста­вље­на и пре тзв. Ахти­са­ри­је­вог пла­на.
То је било учи­ње­но Извр­шном одлу­ком УНМИК, бр. 2005/5 од 25. апри­ла 2005. годи­не.
Убр­зо након само­про­гла­ше­ња неза­ви­сно­сти тзв. Репу­бли­ке Косо­во, а на тра­гу
одре­да­ба садр­жа­них у тзв. Ахти­са­ри­је­вом пла­ну, навод­на скуп­шти­на те ква­зи­др­жа­ве
усво­ји­ла је 20. фебру­а­ра 2008. годи­не тзв. Закон о спе­ци­јал­ним зашти­ће­ним зона­
ма. Тако се већ у првом чла­ну овог про­пи­са јасно ука­зу­је на то како тај закон има за
циљ да „оси­гу­ра зашти­ту срп­ских пра­во­слав­них мана­сти­ра, црка­ва и оста­лих вер­ских
места, као и исто­риј­ских и кул­тур­них места која има­ју посе­бан зна­чај за зајед­ни­цу
косов­ских Срба [...] кроз успо­ста­вља­ње спе­ци­јал­них зашти­ће­них зона“.11 Ово тим пре
што је и Чла­ном 39, Став 1, тзв. Уста­ва Репу­бли­ке Косо­во прет­ход­но било утвр­ђе­но
како тобо­жња „Репу­бли­ка Косо­во обез­бе­ђу­је и шти­ти ауто­но­ми­ју свих вер­ских зајед­
ни­ца и мону­ме­на­та уну­тар сво­је тери­то­ри­је“.12

458 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Истим тим тзв. Зако­ном о спе­ци­јал­ним зашти­ће­ним зона­ма, Чла­ном 2, утвр­ђе­но
је и то да су „спе­ци­јал­не зашти­ће­не зоне под­руч­ја дефи­ни­са­на кар­том или дефи­
ни­са­ном обла­шћу која окру­жу­је спо­ме­ник, згра­ду, гру­пу згра­да, цели­ну, село или
исто­риј­ски цен­тар гра­да који се шти­те од било ког раз­во­ја или актив­но­сти које могу
нару­ши­ти исто­риј­ски, кул­тур­ни или архе­о­ло­шки кон­текст, при­род­но окру­же­ње или
естет­ско визу­ел­ну сре­ди­ну“.13
Чла­ном 5 истог про­пи­са јасно је, поред оста­лог, забра­ње­на и изград­ња било каквих
сао­бра­ћај­ни­ца у окви­ру спе­ци­јал­не зашти­ће­не зоне. Међу­тим, у слу­ча­ју да тери­то­ри­
јал­но над­ле­жна локал­на само­у­пра­ва изра­зи потре­бу и наме­ру да гра­ди сао­бра­ћај­ни­цу
у окви­ру спе­ци­јал­не зашти­ће­не зоне она је, по одред­ба­ма овог про­пи­са, у оба­ве­зи да
за то бла­го­вре­ме­но при­ба­ви сагла­сност Срп­ске пра­во­слав­не цркве. Уко­ли­ко до тога,
ипак, не би дошло, заин­те­ре­со­ва­не стран­ке дужне су да се обра­те Саве­ту за спро­во­
ђе­ње и над­гле­да­ње, успо­ста­вље­ном истим тим тзв. зако­ном који, поред оста­лог, има
зада­так и да допри­не­се „раз­ре­ша­ва­њу спо­ро­ва изме­ђу Срп­ске пра­во­слав­не цркве и
цен­трал­них и локал­них вла­сти на Косо­ву у погле­ду спро­во­ђе­ња одред­би овог зако­на“.14
И овим про­пи­сом који су доне­ле тзв. при­вре­ме­не вла­сти у При­шти­ни као прва
у низу спе­ци­јал­них зашти­ће­них зона успо­ста­вље­на је непо­сред­на око­ли­на срп­ског
пра­во­слав­ног мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни.
Упр­кос јасним одред­ба­ма, прин­ци­пи­ма и стан­дар­ди­ма успо­ста­вље­ним број­ним
међу­на­род­ним доку­мен­ти­ма, про­пи­си­ма Репу­бли­ке Срби­је, па чак и про­пи­си­ма ква­
зи­др­жа­ве Косо­во, тзв. при­вре­ме­не вла­сти у При­шти­ни нису, међу­тим, дуго чека­ле
да би отпо­че­ле с реа­ли­за­ци­јом актив­но­сти на нару­ша­ва­њу спе­ци­јал­не зашти­ће­не
зоне срп­ског пра­во­слав­ног мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни.
Наи­ме, у циљу ква­ли­тет­ни­јег друм­ског пове­зи­ва­ња тзв. Репу­бли­ке Косо­во и
Репу­бли­ке Црне Горе одго­ва­ра­ју­ће инстан­це у При­шти­ни и Под­го­ри­ци пости­гле су
дого­вор о изград­њи маги­страл­ног пута Деча­ни­–Плав.
Ини­ци­ја­ти­ва у вези с изград­њом те међу­на­род­не маги­страл­не сао­бра­ћај­ни­це
поте­кла је још 2011. годи­не, и то су је навод­но покре­ну­ли чла­но­ви Удру­же­ња Црно­
го­ра­ца тзв. Косо­ва.15 Зва­нич­но су је тзв. при­вре­ме­не вла­сти у При­шти­ни при­хва­ти­ле
током 2013. годи­не.
Иако су већ у изра­ди нео­п­ход­не про­јект­не доку­мен­та­ци­је посто­ја­ле ини­ци­ја­ти­
ве да сао­бра­ћај­ни­ца про­ђе спе­ци­јал­ном зашти­ће­ном зоном срп­ског пра­во­слав­ног
мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни, бла­го­вре­ме­ном реак­ци­јом срп­ске пра­во­слав­не Епар­хи­је
рашко-при­зрен­ске и косов­ско-мето­хиј­ске, на чијем се под­руч­ју нала­зи и мана­стир
Висо­ки Деча­ни, а коју су подр­жа­ли и међу­на­род­ни чини­о­ци, до тога тада није дошло.
Радо­ви на изград­њи ове сао­бра­ћај­ни­це, за коју план­ским доку­мен­ти­ма прво­
бит­но није било пред­ви­ђе­но да про­ла­зи кроз спе­ци­јал­ну зашти­ће­ну зону срп­ског
пра­во­слав­ног мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни, отпо­че­ли су у сеп­тем­бру 2014. годи­не,
али нису дуго потра­ја­ли.
Међу­тим, након више­го­ди­шње пау­зе у реа­ли­за­ци­ји радо­ва на изград­њи сао­
бра­ћај­ни­це, током 2018. годи­не дошло је до про­ме­не у њеној прет­ход­но пред­ви­
ђе­ној тра­си, а убр­зо и до настав­ка изград­ње тог међу­на­род­ног маги­страл­ног пута,

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 459

Д. Ристић, С. Ђорђевић

али с изме­ње­ном тра­сом која је тре­ба­ло да про­ђе баш кроз спе­ци­јал­ну зашти­ће­ну
зону поме­ну­тог мана­сти­ра.16
Том при­ли­ком су све­ча­но­сти отва­ра­ња дела маги­страл­ног пута који прет­хо­ди про­
бле­ма­тич­ној део­ни­ци при­су­ство­ва­ли Авду­лах Хоти, пред­сед­ник Вла­де само­про­гла­ше­ног
Косо­ва, као и његов коа­ли­ци­о­ни парт­нер Рамуш Хара­ди­нај. Упра­во су Деча­ни род­но
место Раму­ша Хара­ди­на­ја, јед­ног од нека­да­шњих пред­вод­ни­ка теро­ри­стич­ке тзв. ОВК,
и он се у про­шло­сти зала­гао за изград­њу овог пута, али и оштро кри­ти­ко­вао брат­ство
мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни због оно­га што је он видео као њихо­ву кам­па­њу дез­ин­фор­
ма­ци­ја и поли­тич­ки при­ти­сак усме­рен про­тив еко­ном­ског раз­во­ја општи­не Деча­ни. У
тим нео­сно­ва­ним кри­ти­ка­ма на рачун упра­ве мана­сти­ра при­дру­жио му се и Башким
Рамо­сај, пред­сед­ник тзв. Општи­не Деча­ни. Важно је нагла­си­ти и то како је нико дру­ги
до Рамуш Хара­ди­нај био пре­ми­јер када је први пут 2018. поку­ша­на изград­ња пута уну­
тар спе­ци­јал­не мана­стир­ске зашти­ће­не зоне.17
Убр­зо по доби­ја­њу сазна­ња о про­ме­ни пред­ви­ђе­не тра­се међу­на­род­не маги­
страл­не сао­бра­ћај­ни­це Деча­ни­–Плав огла­си­ла се срп­ска пра­во­слав­на Епар­хи­ја
рашко-при­зрен­ска и косов­ско-мето­хиј­ска.
У саоп­ште­њу за јав­ност, обја­вље­ном 26. маја 2018. годи­не, Епар­хи­ја је, поред оста­
лог, нагла­си­ла и то да је „епи­скоп Рашко­при­зрен­ски Тео­до­си­је оба­ве­стио пред­став­ни­ке
Европ­ске уни­је, ОЕБС-а и КФОР-а да је косов­ска вла­да запо­че­ла неза­ко­ни­те радо­ве на
маги­страл­ном путу Деча­ни­–Плав (Црна Гора) у зашти­ће­ној зони око мана­сти­ра Висо­ки
Деча­ни. Изград­ња ова­квих путе­ва у зашти­ће­ним зона­ма нај­стро­же је забра­ње­на зако­
ном о Спе­ци­јал­ним зашти­ће­ним зона­ма које је усво­ји­ла Скуп­шти­на Косо­ва и крше­ње
ово­га зако­на, поред упор­ног одби­ја­ња реги­стра­ци­је дечан­ске земље по одлу­ци Устав­ног
суда Косо­ва од пре две годи­не, пред­ста­вља још један фла­гран­тан при­мер инсти­ту­ци­о­
нал­ног беза­ко­ња који се спро­во­ди од стра­не самих косов­ских инсти­ту­ци­ја“.18
У том истом оштро инто­ни­ра­ном саоп­ште­њу, над­ле­жна епар­хи­ја ука­за­ла је и на
то да „наша Црква није про­тив град­ње путе­ва, али да изград­ња маги­страл­ног пута
непо­сред­но поред нај­зна­чај­ни­јег УНЕ­СКО спо­ме­ни­ка свет­ске кул­тур­не башти­не на
овом про­сто­ру пред­ста­вља не само крше­ње посто­је­ћег зако­на, већ анти-циви­ли­за­
циј­ски чин који ће нане­ти вели­ку ште­ту мана­сти­ру Висо­ки Деча­ни. Пут ће дове­сти
до пове­ћа­ња сао­бра­ћа­ја, про­ла­ска тешких вози­ла, додат­ног зага­ђе­ња и буке који
ће про­сто­ру око мана­сти­ра као јед­ној од рет­ко сачу­ва­них оаза мира и тиши­не нане­
ти непо­пра­вљи­ву ште­ту. Захва­љу­ју­ћи чвр­стом међу­на­род­ном ста­ву и спрем­но­сти
тада­шње косов­ске вла­де зао­би­ла­зни­ца је запо­че­та и све­ча­но отво­ре­на уз при­су­ство
гра­до­на­чел­ни­ка Деча­на и Пла­ва. Али радо­ви су убр­зо зау­ста­вље­ни и ини­ци­ја­ти­ву
за град­њу пута поред мана­сти­ра кра­јем про­шле годи­не обна­вља сада­шњи косов­ски
пре­ми­јер Рамуш Хара­ди­нај“.19
Савет за спро­во­ђе­ње и над­гле­да­ње, успо­ста­вљен тзв. Зако­ном о спе­ци­јал­ним
зашти­ће­ним зона­ма, у међу­вре­ме­ну је одр­жао више саста­на­ка на који­ма су пре­зен­то­
ва­не прав­не ана­ли­зе тимо­ва Кан­це­ла­ри­је Европ­ске уни­је и Миси­је ОЕБС у При­шти­ни,
које су ста­ја­ле, као уоста­лом и пред­став­ни­ци зема­ља тзв. Квин­те у При­шти­ни, на чвр­
стом ста­ву да је град­ња овог маги­страл­ног пута про­тив­за­ко­ни­та.

460 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Само захва­љу­ју­ћи син­хро­ни­зо­ва­ном изра­жа­ва­њу неза­до­вољ­ства, про­те­сти­ма и
кри­ти­ка­ма које су јав­но и у више навра­та упу­ћи­ва­ли над­ле­жна епар­хи­ја, упра­ва самог
мана­сти­ра, пред­сед­ник Репу­бли­ке Срби­је и Вла­да Репу­бли­ке Срби­је, пред­став­ни­ци
међу­на­род­них миси­ја и дипло­мат­ски пред­став­ни­ци поје­ди­них држа­ва у При­шти­ни, обно­
вље­ни про­тив­прав­ни радо­ви на настав­ку изград­ње међу­на­род­ног маги­страл­ног пута
Деча­ни­–Плав изно­ва су убр­зо били пре­ки­ну­ти, али ште­та при­чи­ње­на у окви­ру спе­ци­
јал­не зашти­ће­не зоне срп­ског пра­во­слав­ног мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни није сани­ра­на.
Међу­тим, вре­ме је пока­за­ло да су тзв. при­вре­ме­не вла­сти у При­шти­ни одлуч­не
у томе да по сва­ку цену пре­кр­ше не само број­не међу­на­род­не про­пи­се и стан­дар­де
већ и сво­је тзв. зако­но­дав­ство када је реч о настав­ку изград­ње те сао­бра­ћај­ни­це по
накнад­но изме­ње­ној тра­си.
Нов раз­лог за забри­ну­тост и стреп­њу јавио се током авгу­ста 2020. годи­не, када
су, без било какве прет­ход­не наја­ве, наста­вље­ни про­тив­за­ко­ни­ти радо­ви на изград­њи
међу­на­род­ног маги­страл­ног пута Деча­ни­–Плав, чија изме­ње­на тра­са тре­ба да про­ђе
кроз наве­де­ну спе­ци­јал­ну зашти­ће­ну зону.
„И поред врло екс­пли­цит­не забра­не град­ње маги­страл­них и тран­зит­них путе­ва
кроз спе­ци­јал­не зашти­ће­не зоне у косов­ском зако­ну о Спе­ци­јал­ним зона­ма, недво­
сми­сле­ног ста­ва Саве­та за импле­мен­та­ци­ју овог зако­на и ста­ва међу­на­род­них пред­
став­ни­ка на Косо­ву да је град­ња маги­страл­ног пута Деча­ни­–Плав кроз зашти­ће­ну
зону мана­сти­ра про­тив­за­ко­нит акт, локал­не косов­ске вла­сти у Деча­ни­ма, уз подр­
шку над­ле­жних у При­шти­ни, кре­ну­ле су ових дана са интен­зив­ним радо­ви­ма УНУ­ТАР
зашти­ће­не зоне“, саоп­ште­но је 13. авгу­ста 2020. годи­не из Епар­хи­је рашко-при­зрен­ске
и косов­ско-мето­хиј­ске.20
У истом саоп­ште­њу нагла­ше­но је и то како је до тада „било више поку­ша­ја да се
нару­ши инте­гри­тет зашти­ће­не зоне неза­ко­ни­тим актив­но­сти­ма, али сада је без ика­
квог скри­ва­ња покре­ну­та интен­зив­на актив­ност која за циљ има да прак­тич­но завр­ши
град­њу пута и тако дуго­роч­но угро­зи мана­стир Висо­ки Деча­ни. Уну­тар зашти­ће­не зоне
тре­нут­но актив­но раде тешке маши­не (баге­ри, рово­ко­па­чи, ваљак) посто­је­ћа под­зи­
да се укла­ња и гра­ди нова, а пут знат­но про­ши­ру­је. [...] Пут се про­ши­ру­је за још пар
мета­ра од доса­да­шње шири­не, у ран­гу маги­страл­ног пута прве кате­го­ри­је. Поста­вља­ју
се широ­ке цеви за дре­на­жу на неко­ли­ко места. Због про­ла­ска вели­ког бро­ја тешких
гра­ђе­вин­ских вози­ла сва­ко­днев­но већ су могу­ћа ста­тич­ка оште­ће­ња на самој цркви
из 14. века и мана­стир­ским објек­ти­ма. О овим радо­ви­ма није оба­ве­ште­на ни Коми­си­ја
за зашти­ће­не зоне, ни међу­на­род­ни пред­став­ни­ци, као ни мана­стир Висо­ки Деча­ни“.21
Кри­за до које је по овом пита­њу дошло током авгу­ста 2020. годи­не пока­за­ла се
нај­ве­ћом и потен­ци­јал­но нај­о­па­сни­јом по сам мана­стир и њего­ву зашти­ће­ну око­ли­
ну. И мада је Авду­лах Хоти, пред­сед­ник Вла­де тзв. Косо­ва, након оштрих и бур­них
реак­ци­ја које су изно­ва сти­гле из седи­шта над­ле­жне епар­хи­је, упра­ве мана­сти­ра,
али и од зва­нич­ног Бео­гра­да, Уне­ска, пред­став­ни­ка међу­на­род­них миси­ја и поје­ди­них
дипло­мат­ских пред­став­ни­ка у При­шти­ни, невољ­но нало­жио локал­ној само­у­пра­ви да
обу­ста­ви даље неза­ко­ни­те радо­ве на изград­њи део­ни­це маги­страл­ног пута, која је у
дужи­ни од око пет кило­ме­та­ра тре­ба­ло да про­ђе кроз наве­де­ну спе­ци­јал­ну зашти­ће­ну

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 461

Д. Ристић, С. Ђорђевић

зону, Башким Рамо­сај, пред­сед­ник тзв. Општи­не Деча­ни, изја­вио је да ће радо­ви бити
наста­вље­ни, као и да је он одлу­чан у томе па макар га и сам сво­јим рука­ма гра­дио.22
Неве­што се, по ко зна који пут, игра­ју­ћи мач­ке и миша, тзв. при­вре­ме­не вла­сти у
При­шти­ни поку­ша­ле су тада да ство­ре ути­сак како су оне, тобо­же, на ста­но­ви­шту да
про­пи­си мора­ју бити пошто­ва­ни, али да локал­на само­у­пра­ва то избе­га­ва да учи­ни.
Та кри­за, отпо­че­та у авгу­сту 2020. годи­не, наста­вље­на је и током наред­них
месе­ци буду­ћи да је било очи­глед­но да вла­сти само­про­гла­ше­ног Косо­ва ово­га пута
– а након неко­ли­ко неу­спе­лих поку­ша­ја да окон­ча­ју изград­њу међу­на­род­ног маги­
страл­ног пута Деча­ни­–Плав, чија би тра­са, про­тив­но про­пи­си­ма, про­ла­зи­ла баш
кроз спе­ци­јал­ну зашти­ће­ну зону срп­ског пра­во­слав­ног мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни
– нема­ју наме­ру да оду­ста­ну од сво­је про­тив­прав­не и анти­ци­ви­ли­за­циј­ске интен­ци­је.
Конач­но, након број­них про­во­ка­ци­ја тзв. при­вре­ме­них косов­ских вла­сти раз­ли­
чи­тих нивоа, али и про­те­ста над­ле­жне епар­хи­је и упра­ве мана­сти­ра, апе­ла пред­сед­
ни­ка Репу­бли­ке Срби­је и Вла­де Репу­бли­ке Срби­је, као и анга­жо­ва­њем међу­на­род­них
чини­ла­ца, дошло се сре­ди­ном новем­бра 2020. годи­не до тога да је над­ле­жни Савет
за спро­во­ђе­ње и над­гле­да­ње донео одлу­ку по којој ће про­бле­ма­тич­на део­ни­ца
међу­на­род­ног маги­страл­ног пута Деча­ни­–Плав ићи зао­би­ла­зном тра­сом у одно­су
на спе­ци­јал­ну зашти­ће­ну зону срп­ског пра­во­слав­ног мана­сти­ра Висо­ки Деча­ни.
Међу­тим, има­ју­ћи иску­ство које се огле­да у број­ним ствар­ним, про­тив­прав­
ним и псе­у­до­на­уч­ним наср­та­ји­ма тзв. при­вре­ме­них вла­сти у При­шти­ни и дру­гих
зва­нич­них и незва­нич­них чини­ла­ца на под­руч­ју АП Косо­во и Мето­хи­ја на кул­тур­но
насле­ђе срп­ске про­ве­ни­јен­ци­је, а све с циљем њего­вог пот­пу­ног или дели­мич­ног
уни­ште­ња или макар про­ме­не њего­ве иден­ти­тет­ске карак­те­ри­сти­ке и функ­ци­је,
посто­ји оправ­дан раз­лог да се и даље пажљи­во мотри на читав про­цес изград­ње
међу­на­род­ног маги­страл­ног пута Деча­ни­–Плав.
Упра­во је овај савре­ме­ни про­тив­прав­ни пот­хват тзв. при­вре­ме­них вла­сти у При­
шти­ни један од нај­е­кла­тант­ни­јих слу­ча­је­ва у који­ма се огле­да поку­шај реа­ли­за­ци­је
поли­тич­ки моти­ви­са­них, а при томе пот­пу­но неле­гал­них и анти­ци­ви­ли­за­циј­ских
(мега)инфра­струк­тур­них про­је­ка­та, који за свој основ­ни циљ има­ју нару­ша­ва­ње
аутен­тич­но­сти непо­крет­ног кул­тур­ног добра, одно­сно трај­но угро­жа­ва­ње и про­ме­ну
њего­ве зашти­ће­не зоне.

Напо­ме­не

1 Ristić D., Mališ, N. A. Rato­vi za jugo­slo­ven­sko nasle­đe (1991–1999) u kon­tek­stu pri­me­ne Kon­ven­ci­je o
zaš­ti­ti kul­tur­nih doba­ra u oru­ža­nim suko­bi­ma, u: Кул­тур­но насле­ђе – Ризи­ци и пер­спек­ти­ве : Збор­ник
радо­ва X кон­фе­рен­ци­је, Завод за зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 2019, 130.
2 Кади­је­вић, А. Гло­ба­ли­за­ци­ја – гене­ра­тор кри­зе аутор­ске архи­тек­ту­ре и поти­ски­ва­ња насле­ђа у
Срби­ји, у: Кул­тур­но насле­ђе – Ризи­ци и пер­спек­ти­ве : Збор­ник радо­ва X кон­фе­рен­ци­је, Завод за
зашти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бео­гра­да, Бео­град, 2019, 64.
3 Исто.

462 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

4 Кади­је­вић А. Архи­тек­ту­ра и дух вре­ме­на, Гра­ђе­вин­ска књи­га, Бео­град, 2010.
5 Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 71/94, 52/2011 - др. зако­ни, 99/2011 - др. закон и 6/2020
- др. закон.
6 https://kos­sev.info/wp-con­tent/uplo­ads/public/doku­men­ti/Sve­o­bu­hvat­ni%20pred­log%20Mar­ti­j a%20
Ahti­sa­ri­j a.pdf[12. 2. 2021]
7 Исто.
8 Исто.
9 Слу­жбе­ни гла­сник Репу­бли­ке Срби­је, бр. 25/90.
10 https://whc.une­sco.org­/en/list/724/ [ 23. 2. 2021][
11 http://old.kuven­di­ko­so­ves.org/com­mon/docs/ligjet/2008_03-L039_sr.pdf [24. 2. 2021]
12 http://kryemi­ni­stri-ks.net­/wp-con­tent/uplo­ads/2018/03/Ustav1.pdf [ 23. 2. 2021]
13 http://old.kuven­di­ko­so­ves.org/com­mon/docs/ligjet/2008_03-L039_sr.pdf [24. 2. 2021]
14 Исто.
15 https://www.gla­sa­me­ri­ke.net­/a/pono­vo-obu­sta­vlje­ni-rado­vi-na-izgrad­nji-puta-deca­ne-plav/5549721.
html [14. 2. 2021]
16 https://whc.une­sco.org­/en/news/268/ [23. 2. 2021]
17 https://kos­sev.info/otvo­re­na-jos-jed­na-deo­ni­ca-puta-deca­ni-plav-srp­ske-insti­tu­ci­j e-upo­zo­ra­va­ju-na-
krse­nje-zako­na-o-spe­ci­j al­nim-zasti­ce­nim-zona­ma/ [22. 2. 2021]
18 https://epar­hi­j a-pri­zren.com­/sr/saop­ste­nja/soap­ste­nje-epar­hi­j e-grad­njom-magi­stral­nog-puta-u-zoni-
mana­sti­ra-viso­ki-deca­ni-vla­da-kosov/ [24. 2. 2021]
19 Исто.
20 https://epar­hi­j a-pri­zren.com­/sr/vesti/saop­ste­nje-nasta­vlja­ju-se-neza­ko­ni­ti-rado­vi-na-putu-deca­ni-plav-
kroz-zasti­ce­nu-zonu-mana­sti­ra/ [24. 2. 2021]
21 Исто.
22 https://rs.n1info.com/vesti/a631313-ramo­saj-put-deca­ni-plav-ce-biti-izgra­djen/ [26. 2. 2021]

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 463

 711.4(497.11 Београд)”20”
721(497.11 Београд)

Др Са­ња Игу­ман, на­уч­на са­рад­ни­ца

Ин­сти­тут за фи­ло­зо­фи­ју и дру­штве­ну те­о­ри­ју, Бе­о­град, Ср­би­ја
igu­man.sa­nja@g­mail.co­m

ЛОKАЛИТЕТИ БА­ШТИ­НЕ ИЛИ ГРАЂЕВИНСKО

ЗЕ­МЉИ­ШТЕ – БЕОГРАДСKО УШЋЕ

Ап­стракт

Рад ис­тра­жу­је осе­тљив од­нос из­ме­ђу гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа и мо­дер­ни­за­ци­је у ур­ба­

ним кон­тек­сти­ма. На­сле­ђе по­ти­че из про­шло­сти, али је оп­ште­по­зна­то да је по­ли­тич­ко
и ори­јен­ти­са­но ка са­да­шњо­сти, јер од­лу­ке о то­ме ко­је на­сле­ђе је до­вољ­но зна­чај­но да
бу­де са­чу­ва­но и на ко­ји на­чин, игра­ју кључ­ну уло­гу у то­ме ка­ко гру­пе љу­ди схва­та­ју сво­
ју исто­ри­ју, ко­лек­тив­ни иден­ти­тет и се­ћа­ње и ка­ко то ре­флек­ту­ју ка спо­ља­шњем све­ту
(Gra­ham, As­hworth i Tun­brid­ge 2007).
Фо­кус ана­ли­зе је на ушћу две­ју ме­ђу­на­род­них ре­ка – Са­ве и Ду­на­ва – стра­те­гиј­ске
по­чет­не тач­ке за раз­вој Бе­о­гра­да пре­ма ње­го­вим при­род­ним и то­по­граф­ским ка­рак­те­
ри­сти­ка­ма (Cvi­j ić 2013). Ова зо­на је још је­дан­пут у исто­ри­ји Бе­о­гра­да у цен­тру па­жње,
овај пут као глав­на ло­ка­ци­ја у про­це­су ра­ди­кал­не ур­ба­не про­ме­не гра­да.
Нео­дво­јив од на­сле­ђа, ис­тра­жи­ва­ће се по­јам пеј­за­жа у кон­тек­сту Ушћа, јер се од­но­си
на сло­жен и флу­и­дан кон­цепт, ко­ји са­вр­ше­но при­ка­зу­је од­нос фи­зич­ког окру­же­ња и
кул­тур­них и со­ци­јал­них зна­че­ња од­ре­ђе­ног ме­ста (Bo­na­dei, Ci­sa­ni i Vi­a­ni 2017). Оту­да се
ин­стру­мен­ти и про­це­си иден­ти­фи­ка­ци­је, очу­ва­ња и упра­вља­ња ло­ка­ли­те­ти­ма од из­у­зет­
ног зна­ча­ја све ви­ше при­бли­жа­ва­ју обич­ном, сва­ко­днев­ном пеј­за­жу (Sa­vet Evro­pe 2000).

Kључне ре­чи: Бе­о­град, мо­дер­ни­за­ци­ја, на­сле­ђе, пеј­заж, Ушћe

464 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Sa­nja Igu­man, PhD, Re­se­arch Fel­low
In­sti­tu­te for Phi­lo­sophy and So­cial The­ory, Bel­gra­de, Ser­bia
igu­man.sa­nja@g­mail.co­m

HE­RI­TA­GE SI­TES VS. CON­STRUC­TION SI­TES

– BEL­GRA­DE’S UŠ­ĆE

Ab­stract

The pa­per ex­plo­res sen­si­ti­ve re­la­tion bet­we­en bu­ilt he­ri­ta­ge and mo­der­ni­sa­tion in the ur­ban
con­text. He­ri­ta­ge re­flects the past, but it is now wi­dely ac­cep­ted to be in­he­rently pre­sent-
ori­en­ta­ted and po­li­ti­cal, be­ca­u­se de­ci­si­ons con­cer­ning which parts of the past sho­uld be
pro­tec­ted and in what way, play a key ro­le in how gro­ups por­tray the­ir pe­o­ples’ hi­story, sha­red
iden­tity and col­lec­ti­ve me­mory to the out­si­de world.1
The fo­cus of the analysis is on the area aro­und the con­flu­en­ce of two in­ter­na­ti­o­nal ri­vers –
the Sa­va and the Da­nu­be – in Bel­gra­de, lo­cally cal­led Uš­će, which was a stra­te­gic po­int for
the city’s birth and de­ve­lop­ment on the ac­co­unt of its to­po­grap­hi­cal and na­tu­ral fe­a­tu­res.2
On­ce again in Bel­gra­de’s hi­story, this area is in the cen­tre of at­ten­tion, this ti­me as the main
lo­ca­tion of the on­go­ing pro­cess of Bel­gra­de`s ra­di­cal ur­ban chan­ge/de­ve­lop­ment.
Im­pos­si­ble to se­pa­ra­te from he­ri­ta­ge, the term lan­dsca­pe will be ex­plo­red in the con­text of
Uš­će, as it re­fers to a com­plex and fluid con­cept, which per­fectly de­picts the re­la­tion bet­we­en
physi­cal en­vi­ron­ment and cul­tu­ral and so­cial me­a­nings of a cer­tain pla­ce.3 Hen­ce, the to­ols
and pro­ces­ses of iden­ti­fi­ca­tion, con­ser­va­tion and ma­na­ge­ment of both ex­tra­or­di­nary he­ri­ta­ge
and or­di­nary lan­dsca­pe are gro­wing ever clo­ser (Co­un­cil of Eu­ro­pe, 2000).4

Keywords: Bel­gra­de, con­flu­en­ce of ri­vers, he­ri­ta­ge, lan­dsca­pe, mo­der­ni­sa­tion

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 465

S. Iguman

In­tro­duc­tion

The word he­ri­ta­ge car­ri­es dif­f e­rent and varying con­no­ta­ti­ons ac­ross lan­gu­a­ges. The dif­fi­
culty to de­fi­ne it mo­re pre­ci­sely is abo­ut the su­bject it­self: what we ac­tu­ally con­si­der he­ri­ta­ge,
who owns it, or who is sup­po­sed to con­su­me it.5 The most ac­cep­ted ex­pla­na­ti­on of he­ri­ta­ge is
that it re­pre­sents so­met­hing that the pre­vi­o­us ge­ne­ra­ti­ons ha­ve cre­a­ted, pre­ser­ved, and bes­
to­wed, hypot­he­si­sing that it wo­uld be pre­ser­ved and in turn pas­sed on to fu­tu­re ge­ne­ra­ti­ons.
Anot­her is­sue with de­fin­ ing he­ri­ta­ge might be the fact that it is not one, con­stant, and
the­re­fo­re ea­sily iden­ti­fi­a­ble en­tity. On the con­trary, he­ri­ta­ge is a fluid, dyna­mic con­cept
and that cha­rac­te­ri­stic af­f ects the per­cep­tion and iden­ti­fi­ca­tion of he­ri­ta­ge and its va­lue,
me­a­ning that one ge­ne­ra­tion may not ne­ces­sa­rily sha­re the sa­me per­spec­ti­ve with the
pre­vi­o­us or the fol­lo­wing ge­ne­ra­tion.6
Pe­o­ple’s per­cep­tion and ac­cep­tan­ce of the­ir past has al­ways been a va­gue is­sue, espe­
ci­ally in mul­ti­cul­tu­ral con­texts, with tur­bu­lent past. That is why cho­o­sing which seg­ments of
the past are to be pre­ser­ved for the fu­tu­re ge­ne­ra­ti­ons and in what way, is qu­i­te a com­plex
and de­li­ca­te work, espe­ci­ally if we con­si­der the fact that awa­re­ness, at­ti­tu­des and per­
cep­tion that pe­op­ le ha­ve in the pre­sent are ine­vi­tably ba­sed on the events from the past.
He­re, it is cru­cial to un­der­stand that he­ri­ta­ge is a po­li­ti­cal con­cept. Po­li­ti­cal ide­o­lo­gi­es are
chan­ge­a­ble, un­sta­ble, which of­ten le­ads to blur­ring the past and ig­no­ring or je­o­par­di­zing
he­ri­ta­ge at­tac­hed to it. An exam­ple that per­fectly fits in the men­ti­o­ned con­text of mul­ti­cul­
tu­ral, tur­bu­lent ter­ri­to­ri­es is Bel­gra­de, the ca­pi­tal of Ser­bia. In its very cen­tre, two tran­sna­
ti­o­nal ri­vers me­et – the Sa­va and the Da­nu­be. In the mid­dle of the­ir con­flu­en­ce, the­re is
a 211-hec­ta­re lar­ge the Gre­at War Island (lo­cally cal­led Ve­li­ko Rat­no Ostr­vo), a pro­tec­ted
na­tu­ral area, one of the few oa­ses in the city.
The first pe­o­ples that we­re at­trac­ted by this pe­cu­li­ar lo­ca­tion we­re Celts in the 3rd
cen­tury BC, when they set­tled aro­und the Sa­va and the Da­nu­be con­flu­en­ce and the lo­ca­
tion of the pre­sent-day Bel­gra­de For­tress, and na­med the­ir set­tle­ment Sin­gi­dun. This was
a stra­te­gic po­int, a well-de­fen­ded spot, lo­ca­ted on a hill, sur­ro­un­ded by ri­vers from three
si­des and with a per­fect ou­tlo­ok, the sa­me re­a­son for­tress and ot­her in­fra­struc­tu­re we­re
bu­ilt the­re la­ter on. In the fol­lo­wing cen­tu­ri­es, nu­me­ro­us pe­o­ples pas­sed thro­ugh Bel­gra­de,
vi­si­ting, tra­ding, laying si­e­ge or con­qu­e­ring it. The­se cen­tu­ri­es of in­ten­se hu­man ac­ti­vity
strongly in­flu­en­ced the tran­sfor­ma­tion of this spa­ce to the pre­sent day7. The layers of he­ri­
ta­ge that the­se pe­o­ples left cre­a­ted the fo­un­da­tion for the de­ve­lop­ment of a “mul­ti-cul­tu­ral,
post-so­ci­a­list, me­tro­po­lis on the cros­sroad”.
In the fol­lo­wing sec­ti­ons, I will bri­efly pre­sent se­ve­ral the­o­re­ti­cal con­cepts and po­li­
ci­es that I be­li­e­ve co­uld be use­ful if ap­plied to the ca­se study pro­po­sed in this work – the
ur­ban tran­sfor­ma­ti­ons aro­und the Bel­gra­de con­flu­en­ce.

Bu­ilt he­ri­ta­ge of Hi­sto­ric Ur­ban Lan­dsca­pe

The stu­di­es on Hi­sto­ric Ur­ban Lan­dsca­pe are be­co­ming mo­re and mo­re im­por­tant in
le­a­ding the di­sco­ur­se on co­un­tless he­ri­ta­ge si­tes aro­und the world, trying to re­cog­ni­ze

466 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

and pro­perly un­der­stand the com­ple­xity of the ur­ban en­vi­ron­ment sur­ro­un­ding them – a
dyna­mic symbi­o­sis of na­tu­ral and cul­tu­ral fe­a­tu­res.
The first term to pay at­ten­tion to is lan­dsca­pe – a com­plex and pro­duc­ti­ve con­cept that
is ra­pidly be­co­ming sig­ni­fi­cant in the aca­de­mic are­as of cul­tu­ral stu­di­es, an­thro­po­logy, ge­o­
graphy and en­vi­ron­men­tal stu­di­es. In­gold8 of­f e­red a de­fi­ni­tion that is worth men­ti­o­ning he­re:
“Lan­dsca­pe is a mul­ti-layered con­cept: it in­clu­des na­tu­re in the me­a­ning of earth, wa­ter,
plant and ani­mal li­fe, bi­o­lo­gi­cal and ge­o­lo­gi­cal di­ver­sity; it in­clu­des hu­man-ma­de ob­jects,
bu­il­dings, ro­ads, sculp­tu­res, the pro­ducts of cul­tu­re; it al­so in­clu­des mo­ve­ments and ac­tion.
But on top of all the­se vi­si­ble phe­no­me­na, lan­dsca­pe in­clu­des the in­vi­si­ble. The in­vi­si­ble
re­la­ti­on­ships which eme­r­ge in pe­o­ple’s ac­ti­ons, mo­ve­ments, spe­ech, tho­ughts, ima­gi­na­ti­ons
and nar­ra­ti­ves are in­tert­wi­ned with the vi­sual; they emer­ge in an in­ter­ac­tion with the vi­sual.”
The most im­por­tant con­text for un­der­stan­ding lan­dsca­pe he­re is po­li­ti­cal: every go­vern­
ment le­a­ves vi­si­ble and in­vi­si­ble marks on the city in li­ne with the­ir po­li­tics. Lan­dsca­pe is
a pro­duct of co­un­tless tran­sfor­ma­ti­ons of its past and con­tem­po­rary con­su­mers that are
trying to re­a­li­ze the­ir am­bi­ti­ons, de­si­res and plans that way.9 Ho­we­ver, the­se vi­si­ble marks
usu­ally stay fo­re­ver and chan­ge the city’s ap­pe­a­ran­ce for good.
As we will see, the cur­rent Ser­bian go­vern­ment is chan­ging the area aro­und the Bel­
gra­de con­flu­en­ce by ur­ban me­ga-pro­jects that might chan­ge its form and me­a­ning fo­re­ver.
This con­firms the no­tion that the re­pre­sen­ta­tion of lan­dsca­pe is ne­ver de­tac­hed from po­li­
tics, but very much em­bed­ded in a sen­se of po­wer. Lan­dsca­pes are cre­at­ ed or de­stroyed­
wit­hin a cer­tain ide­o­lo­gi­cal con­text, in a par­ti­cu­lar pla­ce and ti­me.10
Un­for­tu­na­tely, Ser­bia ne­it­her re­cog­ni­zes nor pro­tects the con­cept of lan­dsca­pe in
prac­ti­ce, alt­ho­ugh the co­un­try sig­ned and ra­ti­fied the Eu­ro­pean Lan­dsca­pe Con­ven­tion
(Flo­ren­ce) in 2011 to­get­her with anot­her 38 Eu­ro­pean co­un­tri­es, and com­mit­ted it­self to the
pro­tec­tion, ma­na­ge­ment, and plan­ning of lan­dsca­pe. The im­por­tan­ce of such a con­ven­tion
li­es in the emp­ha­sis of the va­lue of lan­dsca­pe for a cer­tain com­mu­nity and/or so­ci­ety in
cul­tu­ral, en­vi­ron­men­tal, so­cial and eco­no­mic sen­se.
In my vi­ew, the con­flu­en­ce of the Sa­va and the Da­nu­be sho­uld be re­cog­ni­zed as lan­
dsca­pe. The sig­ni­fi­can­ce this na­tu­ral nuc­le­us of two tran­sna­ti­o­nal ri­vers, the­ir con­flu­en­ce,
The Gre­at War Island, and the ter­ri­to­ri­es along the­ir ri­ver­banks ha­ve for Bel­gra­de, is enor­
mo­us. Ac­cor­ding to so­me well-known scho­lars, this ge­o­grap­hi­cal po­si­tion and the na­tu­ral
fe­a­tu­res are di­rectly re­spon­si­ble for the birth and de­ve­lop­ment of the city. As al­ready men­
ti­o­ned, nu­me­ro­us pe­o­ples we­re at­trac­ted be­ca­u­se of this po­si­tion and the na­tu­ral set­ting.
Po­ten­ti­ally, the po­li­ci­es and tre­a­ti­es of the most pro­mi­nent in­ter­na­ti­o­nal bo­di­es, such
as UNE­SCO, Eu­ro­pean Com­mis­sion, Eu­ro­pa No­stra, ICO­MOS, etc. co­uld be the su­i­ta­ble
le­gal fra­me­work for cul­tu­re and he­ri­ta­ge im­ple­men­ta­tion stra­te­gi­es for the who­le area of
the Bel­gra­de con­flu­en­ce.
For in­stan­ce, an ap­pli­ca­ble con­ven­tion in the ca­se of the Bel­gra­de con­flu­en­ce might
be the Fa­ro Con­ven­tion on the Va­lue of Cul­tu­ral He­ri­ta­ge for So­ci­ety (2005).11 The par­ti­
cu­la­rity of the Fa­ro con­ven­tion li­es in the emp­ha­sis of the sig­ni­fi­can­ce of he­ri­ta­ge in the
light of de­moc­racy and hu­man rights. Rat­her than on tra­di­ti­o­nal idea “how to pre­ser­ve
the he­ri­ta­ge”, this con­ven­tion fo­cu­ses on “why pre­ser­ving the he­ri­ta­ge”, which ac­tu­ally

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 467

S. Iguman

de­e­pens the re­la­ti­on­ship bet­we­en he­ri­ta­ge and so­ci­ety. Be­si­des fo­cu­sing on he­ri­ta­ge per
se, this con­ven­tion emp­ha­si­zes the va­lue and the me­a­ning that a cer­tain so­ci­ety and/or
com­mu­nity as­signs to the­ir he­ri­ta­ge, that way af­f ec­ting the­ir sen­se of iden­tity. Per­so­nal or
even col­lec­ti­ve iden­tity is strongly sup­por­ted by a sen­se of pla­ce –pla­ce be­ing the cen­tral
ele­ment of the em­bo­died ex­pe­ri­en­ce.12 This con­firms the fact that he­ri­ta­ge might be con­
si­de­red as a be­ne­fit for so­cial co­he­sion, rat­her than just ha­ving its own in­de­pen­dent va­lue.
Alt­ho­ugh, as I al­ready men­ti­o­ned, it is dif­fi­cult to iden­tify the ow­ners of he­ri­ta­ge, lo­cal
com­mu­nity sho­uld cer­ta­inly ha­ve a pri­o­rity in con­su­ming the he­ri­ta­ge that sur­ro­unds them,
sin­ce it is a cru­cial part of the­ir per­so­nal and col­lec­ti­ve past, me­mory and the­re­fo­re iden­tity.
Con­se­qu­ently, if we spe­ak of the re­la­ti­on­ship bet­we­en he­ri­ta­ge and iden­tity, it must be
cle­ar that he­ri­ta­ge can­not be per­ce­i­ved only as an aspect of to­u­rism, as a tool for ga­i­ning
fi­nan­cial be­ne­fit, but as a part of everyday li­fe of pe­op­ le to whom it be­longs.13

Ur­ban stu­di­es

Anot­her im­por­tant is­sue for the to­pic is fo­und in the wi­de ran­ge of ur­ban stu­di­es. They
of­fer in­te­re­sting and use­ful to­ols for the so-cal­led re­a­ding of the city.14 Many aut­hors spe­ak
abo­ut city as a pa­limp­sest – so­met­hing that con­ta­ins many layers that are writ­ten, de­le­ted,
co­pied, re-writ­ten. Seg­ments of the­se layers are city`s stre­ets, bu­il­dings, parks, for­tres­ses,
and everything el­se that has de­fi­ned a cer­tain pla­ce or pe­riod of the city.15
The ini­tial “wri­ting” was do­ne on an empty, na­tu­ral layer, much be­fo­re the city has
be­co­me a city. Then, the­se vast, empty spa­ces ha­ve been gra­du­ally ma­ni­pu­la­ted by hu­man
in­ter­ven­ti­ons (thro­ugh hi­story, cul­tu­re, con­struc­tion, tec­hno­logy, art, etc.) and that way
ur­ba­ni­zed in­to the sha­pe of the con­tem­po­rary city as we know it16.
Ac­cor­dingly, we might apply this no­tion to the con­flu­en­ce of the Sa­va and the Da­nu­
be, a re­mar­ka­ble ge­o­morp­ho­lo­gic ca­se whe­re three dif­f e­rent ele­ments: wa­ter, wo­od, and
sto­ne/sand, ha­ve gi­ven sha­pe to a spe­ci­fic ur­ban form over the long span of ti­me.
Furt­her, the­re is a qu­e­sti­on of the use of pu­blic spa­ce. The sig­ni­fi­can­ce of pro­per com­
pre­hen­sion, plan­ning and ma­na­ging ci­ti­es is be­co­ming in­cre­a­singly im­por­tant due to the
ra­pid ur­ba­ni­za­tion on a glo­bal sca­le. By 2050, aro­und 2.5 bil­lion pe­o­ple will be li­ving in ci­ti­es,
which puts ci­ti­es in a do­mi­na­ting po­si­tion over the so­cial, eco­no­mic, and po­li­ti­cal lan­dsca­pes
(Uni­ted Na­ti­ons, 2018).17 In this light, one of the bur­ning is­su­es has be­co­me the use of pu­blic
spa­ces and the fact that they are in­cre­a­singly ga­i­ning com­mer­cial in­stead of com­mu­nal
fun­ction in ci­ti­es (Co­un­cil of Eu­ro­pe, 2012).18 The most pro­mi­nent in­sti­tu­ti­ons wor­ldwi­de
are wor­king hard on the cre­a­tion of to­ols and the­ir im­ple­men­ta­tion that wo­uld al­low pu­blic
spa­ces to be ex­pres­si­ons of de­moc­racy and fre­e­dom, which wo­uld con­se­qu­ently im­pro­ve
the qu­a­lity of ci­ti­zens` li­ves. The first step in ac­hi­ev­ ing the­se go­als is the in­vol­ve­ment of
ci­ti­zens in de­ci­sion-ma­king, which ob­vi­o­usly ne­ver hap­pe­ned in Bel­gra­de in a pro­per way.
The im­por­tan­ce of this bot­tom-up ap­pro­ach, to­get­her with the po­ten­tial use of cul­tu­re
and he­ri­ta­ge as an en­gi­ne for a su­sta­i­na­ble de­ve­lop­ment of a city, is enor­mo­us. Ci­ti­es,
dis­tricts, pu­blic spa­ces are not gi­ven per se, on the con­trary, they are cre­a­ted by pe­o­ple
who ha­ve used them, thro­ugh cul­tu­ral and so­cial con­structs.19 Again, in Bel­gra­de we can

468 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

de­tect the pro­blem of so-cal­led de­con­tex­tu­a­li­za­ti­on of the city – the pre­sen­ce of mi­su­sed
and per­ple­xed layers in Bel­gra­de’s struc­tu­re, re­fer­ring espe­ci­ally to re­a­ding and using cul­
tu­re and he­ri­ta­ge in the pu­blic spa­ce.

He­ri­ta­ge vs. Mo­der­ni­sa­tion

The main is­sue bu­ilt he­ri­ta­ge fa­ces in ur­ban con­texts is mo­der­ni­sa­tion. The clash bet­
we­en con­ser­va­tion and mo­der­ni­sa­tion is de­eply em­bed­ded in the story of prac­ti­cally any
ur­ban de­ve­lop­ment. This has been ob­vi­o­us in se­ve­ral epochs in hi­story – in the 19th cen­tury,
when Eu­ro­pean ci­ti­es sta­r­ted get­ting the­ir pre­sent-day forms; af­ter the ma­jor de­struc­ti­ons
du­ring the Se­cond World War; and in the last se­ve­ral de­ca­des, when ra­di­cal and glo­bal
tec­hno­lo­gi­cal de­ve­lop­ment ac­ce­le­ra­ted the mo­der­ni­sa­tion all over the world.
Se­ve­ral is­su­es stem from the con­flict bet­we­en he­ri­ta­ge and mo­der­ni­sa­tion. The first
is­sue pre­sent in Ser­bia is still sharp dis­tin­cti­ons bet­we­en cul­tu­ral/na­tu­ral and tan­gi­ble/
in­tan­gi­ble he­ri­ta­ge (in the­ir per­cep­tion, pro­tec­tion, in­ter­pre­ta­tion, and ma­na­ge­ment). Even
tho­ugh in­ter­na­ti­o­nal or­ga­ni­sa­ti­ons for the pro­tec­tion of he­ri­ta­ge ha­ve been in­si­sting for
years that the­se sharp dis­tin­cti­ons be sof­te­ned or even era­sed, Ser­bia is still lag­ging
be­hind in that sen­se. This is qu­i­te a pro­blem be­ca­u­se it com­pli­ca­tes ap­pro­ach to va­ri­o­
us is­su­es, ap­pli­ca­tion of cer­tain tre­a­ti­es and po­li­ci­es, de­a­ling with pro­blems, etc. – all
be­ca­u­se of the lack of ho­li­stic ap­pro­ach to ma­na­ging he­ri­ta­ge. In ad­di­tion, for­get­ting
and ig­no­ring the im­por­tan­ce of in­clu­ding flo­ra, fa­u­na and hu­man be­ings in the con­text
of he­ri­ta­ge, is dan­ge­ro­us not only for na­tu­ral and cul­tu­ral re­so­ur­ces and he­ri­ta­ge aro­und
us, but for the who­le so­ci­ety as well.
Furt­her, the aest­he­tic di­men­sion of the re­la­tion bet­we­en he­ri­ta­ge and mo­der­ni­sa­tion
has al­ways been pre­sent in the ur­ban di­sco­ur­se, ever sin­ce the At­hens Cha­r­ter (1931), which
re­cog­ni­sed this pro­blem as fun­da­men­tal and it has re­ma­i­ned at the fo­re­front of con­tem­po­
rary he­ri­ta­ge le­gi­sla­tion: ICO­MOS 1964; ICO­MOS Au­stra­lia 2013; ICO­MOS Chi­na 2015.20
Tra­cing furt­her the is­su­es bet­we­en he­ri­ta­ge and mo­der­ni­sa­tion, we co­me to the Bri­tish
so­ci­o­lo­gist John Urry, who cla­ims that one of the mo­ti­ves or ex­cu­ses for ra­di­cal mo­der­ni­
sa­ti­ons in de­ve­lo­ping co­un­tri­es or tho­se co­un­tri­es in tran­si­tion is “de­sig­ning for the to­u­rist
ga­ze”. His com­ments on the post­mo­dern ar­chi­tec­tu­re of a city are qu­it­ e su­it­ a­ble for the cur­
rent ur­ban de­ve­lop­ment and mo­der­ni­sa­tion in Bel­gra­de. We of­ten he­ar that cer­tain ur­ban
pro­ject “will at­tract to­u­rists”. In Urry’s opi­nion, the lo­ca­tion of such ob­ject, its com­pa­ti­bi­lity
with the en­vi­ron­ment, its style, aest­he­tics, si­ze and the pur­po­se, are very de­li­ca­te is­su­es,
sin­ce they di­rectly pro­vo­ke and at­tract “the to­u­rist ga­ze” that will con­se­qu­ently cre­a­te
an im­pres­sion of the city.21 The­re­fo­re, the­se is­su­es must be fa­ced with ca­ut­ ion, with high
le­vel of ex­per­ti­se and ob­jec­ti­vity.
Many ot­her scho­lars emp­ha­si­ze dan­ger of un­plan­ned or ra­di­cal mo­der­ni­sa­tion in
de­ve­lo­ping co­un­tri­es in terms of je­o­par­di­zing bu­ilt he­ri­ta­ge and na­tu­ral si­tes. They spe­ak
of de­struc­tion of hi­sto­ric si­tes in ur­ban are­as be­ca­u­se of shop­ping malls, ho­tels, re­si­
den­tial and com­mer­cial struc­tu­res that of­f er mo­re im­me­di­a­te eco­no­mic be­ne­fits. The­se
so-cal­led non-pla­ces22 can be fo­und anywhe­re and ha­ve no spe­ci­fic va­lue for the lo­cal

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 469

S. Iguman

com­mu­nity (be­si­des the eco­no­mic va­lue for so­me pe­o­ple only), whi­le he­ri­ta­ge is aut­hen­tic
and di­rectly re­spon­si­ble for the cre­a­tion of per­so­nal and col­lec­ti­ve iden­tity and the­re­fo­re
sho­uld be pri­o­ri­ti­zed.
As al­ready men­ti­o­ned, many scho­lars ex­pla­in the dan­ger of (ra­pid or even un­plan­ned)
mo­der­ni­sa­tion in de­ve­lo­ping co­un­tri­es on the ac­co­unt of je­o­par­di­zing hi­sto­ric co­res or he­ri­
ta­ge in a city.23 Ex­plo­ring a wo­rryin­g hi­sto­ri­cal pat­tern of in­con­si­stent de­ve­lop­ment, the­se
aut­hors put un­der the spo­tlight de­mo­li­tion of or thre­a­te­ning to hi­sto­ric si­tes in ur­ban are­as
in fa­vo­ur of shop­ping malls, ho­tels, re­si­den­tial bu­il­dings and ot­her com­mer­cial struc­tu­res.

He­ri­ta­ge si­tes vs. con­struc­tion si­tes

– the Bel­gra­de con­flu­en­ce

The cur­rent Ser­bian go­vern­ment has al­ready im­ple­men­ted or is plan­ning to, se­ve­ral
me­ga-pro­jects aro­und the Bel­gra­de con­flu­en­ce that ha­ve al­ready bro­ught ma­jor chan­ges
to this area and lan­dsca­pe that ha­ve symbo­li­sed it.
Ho­we­ver, the­re is one pro­ject that is par­ti­cu­larly a bur­ning is­sue at the mo­ment – the
ca­ble-ca­r that is plan­ned to con­nect the Bel­gra­de For­tress and Fri­en­dship Park ac­ross
the ri­ver Sa­va. The Bel­gra­de For­tress with Ka­le­meg­dan Park re­pre­sent he­ri­ta­ge si­te of
ex­cep­ti­o­nal im­por­tan­ce and is un­der the hig­hest le­vel of pro­tec­tion in the Re­pu­blic of
Ser­bia. Its sig­ni­fi­can­ce is seen on dif­f e­rent le­vels: hi­sto­ri­cal, ar­chi­tec­tu­ral, ar­cha­e­o­lo­gi­cal,
en­vi­ron­men­tal, ur­ban, cul­tu­ral and ar­ti­stic, so­cial and re­li­gi­o­us, to­u­ri­stic. In ad­di­tion, the
sig­ni­fi­can­ce of this si­te is not only lo­cal or na­ti­o­nal, but rat­her Eu­ro­pean and glo­bal, which
is con­fir­med by its pre­sen­ce on the ten­ta­ti­ve list for the UNE­SCO pro­tec­tion, as part of the
tran­sna­ti­o­nal pro­ject Fron­ti­ers of the Ro­man Em­pi­re – The Da­nu­be Li­mes:
“The si­te whe­re mo­dern Bel­gra­de li­es was very im­por­tant for the de­fen­ce of the
Ro­man Em­pi­re af­ter it esta­blis­hed its fron­ti­er on the Da­nu­be in the 1st cen­tury AD. The­re
are in­di­ca­ti­ons that le­gi­ons II­II Scythi­ca and V Ma­ce­do­ni­ca we­re pe­ri­o­di­cally sta­ti­o­ned
at Sin­gi­du­num as early as the first half of the 1st cen­tury. With the mi­li­tary and ad­mi­ni­
stra­ti­ve con­so­li­da­tion in the area of the Da­nu­be fron­ti­er, Sin­gi­du­num be­ca­me the ba­se
of the Le­gio II­II Fla­via, sta­ti­o­ned the­re un­til the end of the Ro­man ru­le. The re­ma­ins of a
Ro­man Le­gi­o­nary for­tress of the Le­gio II­II Fla­via we­re di­sco­ve­red and par­ti­ally ex­ca­va­ted
du­ring the years of ex­ca­va­ti­ons in the Bel­gra­de For­tress area. Its ram­parts, the ol­dest
ve­sti­ge of any for­ti­fi­ca­tion on the si­te we­re po­orly pre­ser­ved. As a re­sult, lit­tle is known
abo­ut the ear­li­est pha­se of the Ro­man for­ti­fi­ca­ti­ons. It has been ascer­ta­i­ned, ho­we­ver,
that the for­tress was lo­ca­ted in the Bel­gra­de for­tress Up­per Town area and in a sec­tion
of Ka­le­meg­dan Park adja­cent to Pa­ri­ska Stre­et, as well as on the ne­arby zo­ne along the
op­po­si­te si­de of the stre­et.”24
Ac­ross the Sa­va ri­ver, in Fri­en­dship Park is whe­re the lo­wer star­ting po­int of the
ca­ble-ca­r is plan­ned. This park has the sta­tus of pri­or pro­tec­tion wit­hin the hi­sto­ric area
cal­led Ri­ver­si­de of the Sa­va and No­vi Be­o­grad. Uš­će Park is a mo­der­nist, post-WWII ur­ban
ex­pan­si­on of Bel­gra­de. In ad­di­tion, it forms a uni­que en­vi­ron­men­tal and aest­he­tic en­sem­
ble with the Bel­gra­de For­tress, of­fe­ring the best vi­ew­po­ints on the Bel­gra­de For­tress.25

470 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 The ca­ble-ca­r pro­ject was an­no­un­ced in 2017, and it was sup­po­sed to be fi­nan­ced
by the Mi­ni­stry of Tra­de, To­u­rism and Te­le­com­mu­ni­ca­ti­ons and the City of Bel­gra­de LSG
(EUR15M). It is sup­po­sed to con­nect the Bel­gra­de For­tress with Fri­en­dship Park, only 30
me­ters dif­fe­rent in al­ti­tu­de. The idea is to ha­ve 30–35 ca­bins that wo­uld tran­sport 3,000
per­sons per ho­ur in both di­rec­ti­ons (ap­pro­xi­ma­te speed wo­uld be aro­und 20km/h and the
ri­de wo­uld ta­ke 5 mi­nu­tes. On each end of the ca­ble, the­re wo­uld be mas­si­ve struc­tu­res
– bo­ar­ding po­ints. In ad­di­tion, the­re wo­uld be at le­ast six mas­si­ve pil­lars to sup­port this
system. The con­struc­tion of the­se struc­tu­res wo­uld ha­ve a se­ve­re im­pact on the Bel­gra­de
For­tress, sin­ce it re­qu­i­res mas­si­ve ex­ca­va­ti­ons and con­cre­te pi­ling with pro­fo­und ear­thwork
and po­ten­tial re­mo­val/da­ma­ge of sig­ni­fi­cant ar­cha­e­o­lo­gi­cal re­ma­ins.26
Be­si­des the physi­cal de­struc­tion of the com­plex in or­der to bu­ild the ca­ble-ca­r system,
at le­ast one mo­re re­a­son wo­uld pos­sibly re­mo­ve the Bel­gra­de For­tress from UNE­SCO’s
ten­ta­ti­ve list and that is the de­struc­tion of the skyli­ne/lan­dsca­pe. With the con­struc­tion
of the ca­ble-ca­r system, the most ico­nic lan­dsca­pe of Bel­gra­de, with a uni­que aest­he­tic
va­lue, wo­uld be per­ma­nently de­stroyed­. This is­sue is cle­arly ex­pla­i­ned and con­fir­med by
UNE­SCO in the do­cu­ment the­med “The 14 pri­mary thre­ats – The stan­dard list of thre­ats/
fac­tors af­f ec­ting the Out­stan­ding Uni­ver­sal Va­lue of World He­ri­ta­ge pro­per­ti­es con­sists
of a se­ri­es of 14 pri­mary fac­tors, en­com­pas­sing each a num­ber of se­con­dary fac­tors.”27
Furt­her, en­vi­ron­men­tal di­men­sion of the si­te has been al­ready en­dan­ge­red – alt­ho­ugh
the green light to the pro­ject has not been of­fi­ci­ally gi­ven, mo­re than 100 he­althy tre­es
we­re cut down on the ac­co­unt of pre­pa­ring the ter­rain for con­struc­tion. As I ha­ve emp­ha­
si­zed ear­li­er in the pa­per, the va­lue that the Bel­gra­de For­tress, Ka­le­meg­dan Park and the
con­flu­en­ce area ha­ve, is he­te­ro­ge­ne­o­us and im­pli­es both cul­tu­ral and na­tu­ral ele­ments.
Un­for­tu­na­tely, so­me of the­se na­tu­ral ele­ments we­re de­stroyed­, which has di­rectly je­o­par­
di­zed the va­lue of the si­te.
Sin­ce the very an­no­un­ce­ment of the pro­ject, the­re ha­ve been se­ve­ral bu­re­a­uc­ra­tic
and le­gal is­su­es due to a cer­tain in­com­pa­ti­bi­lity of the ca­ble-ca­r pro­ject with the pre­sent
le­gi­sla­tion, ur­ban plan­ning do­cu­ments and both na­ti­o­nal and in­ter­na­ti­o­nal con­ven­ti­ons.
One of the most se­ri­o­us is­su­es is the fact that a pro­per He­ri­ta­ge Im­pact As­ses­sment has
ne­ver been con­duc­ted and the en­vi­ron­men­tal one did not pro­perly in­clu­de an una­vo­i­da­ble
he­ri­ta­ge per­spec­ti­ve. Al­so, this pro­ject is cha­rac­te­ri­zed by the lack of tran­spa­rency and
in­vol­ve­ment of pro­fes­si­o­nal bo­di­es and in­di­vi­du­als – the­ir con­cerns, cri­ti­cism and sug­ge­
sti­ons ha­ve not been ta­ken in­to con­si­de­ra­tion so far.
Con­se­qu­ently, nu­me­ro­us na­ti­o­nal as­so­ci­a­ti­ons, or­ga­ni­za­ti­ons and gro­ups of ex­perts,
sup­por­ted the Eu­ro­pa No­stra Ser­bia who la­un­ched the pe­ti­tion aga­inst this pro­ject that was
sig­ned by mo­re than 15,000 pe­o­ple. Af­ter se­ve­ral suc­cessful and un­suc­cessful di­scus­si­ons
with the go­vern­men­tal bo­di­es, the pro­ject is ap­pa­rently hal­ted, but the go­vern­ment of­fi­ci­als
still as­su­re Bel­gra­de ci­ti­zens that the ca­ble-ca­r will hap­pen even­tu­ally.
That ha­ve led to two most ef­fec­ti­ve ac­ti­ons in this ca­se: RE­RI (Re­ne­wa­bles and En­vi­
ron­men­tal Re­gu­la­tory In­sti­tu­te) fi­led the ap­peal to the Ad­mi­ni­stra­ti­ve Co­u­rt to stop this
pro­ject, and Eu­ro­pa No­stra put the Bel­gra­de For­tress and its sur­ro­un­ding area on the list of
“The 7 Most En­dan­ge­red Pro­gram­mes – A Ci­vil So­ci­ety Cam­pa­ign to Sa­ve Eu­ro­pe’s He­ri­ta­

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 471

S. Iguman

Fi­gu­re 1. The vi­ew of the Bel­gra­de For­tress and Ka­le­meg­dan Park from
Fri­en­dship Park (so­ur­ce: aut­hor)

ge in Dan­ger”. The aim of this pro­gram is to iden­tify en­dan­ge­red mo­nu­ments and si­tes in
Eu­ro­pe and to mo­bi­li­ze pu­blic and pri­va­te part­ners on lo­cal, na­ti­o­nal, and Eu­ro­pean le­vels
to find a vi­a­ble fu­tu­re for the­se si­tes. This pro­gram­me was la­un­ched in Ja­nu­ary 2013 by
Eu­ro­pa No­stra, with the Eu­ro­pean In­vest­ment Bank In­sti­tu­te as a fo­un­ding part­ner and the
Co­un­cil of Eu­ro­pe De­ve­lop­ment Bank as an as­so­ci­a­te part­ner. It is al­so sup­por­ted by the
Cre­a­ti­ve Eu­ro­pe pro­gram­me of the Eu­ro­pean Union.28
UNE­SCO, Eu­ro­pa No­stra, ICO­MOS, ICOM, Co­un­cil of Eu­ro­pe, Cre­a­ti­ve Eu­ro­pe are the
most pro­mi­nent bo­di­es for sa­fe­gu­ar­ding and pro­mo­tion of he­ri­ta­ge aro­und the world. Sin­
ce the pre­sen­ce on the­ir pro­tec­tion and sup­port lists is highly sig­ni­fi­cant for cer­tain si­te,
a city or a co­un­try, it wo­uld be a mis­for­tu­ne to je­o­par­di­ze that. UNE­SCO World He­ri­ta­ge
de­sig­na­tion can ha­ve se­ve­ral re­cog­ni­za­ble eco­no­mic and non-eco­no­mic be­ne­fits for the
lo­cal com­mu­nity, but the most ob­vi­o­us are: ci­vic pri­de, con­ser­va­tion, edu­ca­tion, de­ve­lop­
ment of to­u­rism (which im­me­di­a­tely me­ans ad­di­ti­o­nal to­u­rist spen­ding in the area). That
is why the Ser­bian Go­vern­ment`s ex­pla­na­ti­on that the ca­ble-ca­r wo­uld de­ve­lop to­u­rism
in the area aro­und the Bel­gra­de For­tress se­em con­tra­dic­tory: je­o­par­di­zing the pos­si­bi­lity
to be­co­me UNE­SCO World He­ri­ta­ge Si­te me­ans je­o­par­di­zing the pos­si­bi­lity to de­ve­lop
furt­her cul­tu­ral and he­ri­ta­ge to­u­rism in the area. In ad­di­tion, to­u­rism ex­perts gat­he­red and
ex­pla­i­ned that a ca­ble-ca­r in such a con­text, wo­uld not im­pr­o­ve to­u­rism of the area, on
the con­trary, it co­uld de­te­ri­o­ra­te it. In ad­di­tion, this costly, in­va­si­ve pro­ject is not bac­ked
up by any pro­per study/analysis on how it co­uld be­ne­fit the city in terms of tran­spor­ta­tion,
to­u­rism and eco­no­mic growth.
Ho­we­ver, at the mo­ment of wri­ting this pa­per, the bre­ak­ ing news is spre­a­ding aro­und Bel­gra­de:
the Ad­mi­ni­stra­ti­ve Co­u­rt an­nul­led the il­le­gal per­mit for the pre­pa­ra­tory works on the con­

472 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

struc­tion of the Ka­le­meg­da­n–Uš­će ca­ble-ca­r, thanks to the com­pla­int of RE­RI and the work
of Eu­ro­pa No­stra (among many ot­hers).

Con­clu­sion

Fin­ding a per­fect ba­lan­ce bet­we­en past and fu­tu­re, tra­di­ti­o­nal and mo­dern is ex­tre­mely
dif­fi­cult task.On the one hand, he­ri­ta­ge and all its hi­story can­not be ne­glec­ted, nor de­stroyed­,
whi­le on the ot­her hand, a spa­ce for new, mo­dern ur­ban de­ve­lop­ment must be pro­vi­ded. This
to­pic is ob­vi­o­usly very po­pu­lar and wo­rryin­g, sin­ce nu­me­ro­us ac­ti­ons ha­ve been un­der­ta­
ken aro­und the world in or­der to pro­vi­de in­stru­ments for suc­cessful de­a­ling with the is­sue.
This pro­blem of su­sta­i­na­ble de­ve­lop­ment is par­ti­cu­larly evi­dent in com­plex so­ci­e­ti­es,
li­ke tho­se in de­ve­lo­ping co­un­tri­es, in mul­ti­cul­tu­ral con­texts, in pla­ces with tur­bu­lent past,
etc. Ser­bia de­fi­ni­tely be­longs he­re and at le­ast so­me of the re­a­sons for the pro­ble­ma­tic
su­sta­i­na­ble de­ve­lop­ment co­uld be tra­ced in Ser­bi­a`s tur­bu­lent po­li­ti­cal, eco­no­mic, and
so­cial past over the last 30 years. Ho­we­ver, at the be­gin­ning of the third de­ca­de of the
21st cen­tury, the­se re­a­sons sho­uld not be used as an ex­cu­se.
If Ser­bia wo­uld only put in prac­ti­ce all the tre­a­ti­es it sig­ned and ra­ti­fied (re­gar­ding
the pro­tec­tion and use of he­ri­ta­ge, lan­dsca­pe and cul­tu­re), that wo­uld be a sig­ni­fi­cant
step in the su­sta­i­na­ble ap­pro­ach to fast and ra­di­cal ur­ban de­ve­lop­ment hap­pe­ning at the
mo­ment. Al­so, all qu­e­sti­o­na­ble plan­ning do­cu­ments, me­a­su­res, and per­mits must al­ways
be ta­ken in­to con­si­de­ra­tion and re­spec­ted. Pri­or to that, whe­ne­ver an in­va­si­ve pro­ject li­ke
the ca­ble-ca­r is pro­po­sed, a tho­ro­ugh and pro­per analysis must ta­ke pla­ce first. If we spe­ak
of he­ri­ta­ge si­tes and ob­jects, then He­ri­ta­ge Im­pact As­ses­sment must be con­duc­ted be­fo­re
ma­king any de­ci­si­ons or ta­king ac­tion.
Anot­her step in the right di­rec­tion wo­uld de­fi­ni­tely be mo­re no­ti­ce­a­ble in­vol­ve­ment
of ci­ti­zens in de­ci­sion-ma­king. In­cre­a­sed num­ber of lo­cal ac­ti­vist gro­ups in Bel­gra­de (and
the rest of Ser­bia as well) is sho­wing dis­sa­tis­fac­tion of ci­ti­zens re­gar­ding the pa­ce and
the way the­ir ci­ti­es are de­ve­lo­ping.29 This is al­so qu­i­te evi­dent thro­ugh so­cial net­works,
me­dia and on the stre­ets, in a form of co­un­tless pro­tests and ne­ig­hbo­urly ini­ti­a­ti­ves.
Bel­gra­de is a city the layers of which we­re cre­a­ted and de­stroyed­mo­re than 100 ti­mes
and that fact sho­uld al­ways be ta­ken in­to con­si­de­ra­tion when spe­a­king of its ur­ban de­ve­
lop­ment in ge­ne­ral. Ho­we­ver, we li­ve in ti­me of ex­tre­me glo­bal tec­hno­lo­gi­cal de­ve­lop­ment
and mo­der­ni­sa­tion, which me­ans that on our fast, one-way jo­ur­ney to­wards fu­tu­re, we
need to bring along what pre­vi­o­us ge­ne­ra­ti­ons be­qu­e­at­hed to us. Even tho­ugh eco­no­mic
se­cu­rity and pro­spe­rity are cru­cial for sur­vi­val (alt­ho­ugh in this ca­se they are not sup­por­
ted by any study/analysis), we must not for­get the im­por­tan­ce of na­tu­ral re­so­ur­ces li­ke
air, wa­ter, soil that we con­ti­nu­o­usly pol­lu­te and de­stroy on our way to con­struc­ting big,
mo­dern, fast ci­ti­es. Equ­ally, we must avoid ca­u­sing ir­re­ver­si­ble da­ma­ge to the aut­hen­
ti­city and in­te­grity of the mul­ti-layered he­ri­ta­ge aro­und the Bel­gra­de con­flu­en­ce. Fi­nally,
alt­ho­ugh to­u­rism can bring a lot of be­ne­fit to a cer­tain com­mu­nity, we must not for­get that
com­mu­nity is the ow­ner and the everyday con­su­mer of he­ri­ta­ge that we ne­glect or de­stroy
on the ac­co­unt of (pos­sibly) at­trac­ting a few mo­re to­u­rists.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 473

S. Iguman

No­tes

1 Gra­ham, B., As­hworth, G.J., Tun­brid­ge J.E: Plu­ra­li­sing Pasts: He­ri­ta­ge, Iden­tity and Pla­ce in Mul­ti­cul­
tu­ral So­ci­e­ti­es, Plu­to Press, Lon­don, 2007.
2 Cvi­jić, J: Bal­kan­sko po­lu­o­str­vo i ju­žno­slo­ven­ske ze­mlje, Na­rod­na Bi­bli­o­te­ka Sr­bi­j e, Be­o­grad, 2013.
3 Bo­na­dei R., Ci­sa­ni M., Vi­a­ni E. City Walls as Hi­sto­ric Ur­ban Lan­dsca­pe: a Ca­se Study on Par­ti­ci­pa­tory
Edu­ca­tion, Al­ma­to­u­rism – Jo­u­r­nal of To­u­rism, Cul­tu­re and Ter­ri­to­rial De­ve­lop­ment, 2017, 8(7), pp. 75–88.
4 Co­un­cil of Eu­ro­pe: https://www.coe.int/en/web/lan­dsca­pe
5 Tun­brid­ge, J. E., As­hworth, G.J: Dis­so­nant He­ri­ta­ge: The Ma­na­ge­ment of the Past as a Re­so­ur­ce in
Con­flict, Chic­he­ster, New York, 1996.
6 Ti­mothy, D. J., Boyd, S.W: He­ri­ta­ge To­u­rism, Pren­ti­ce Hall, Lon­don, 2003.
7 Po­po­vić, M: Be­o­grad­ska tvr­đa­va, Za­vod za zaš­ti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re gra­da Be­o­gra­da, Be­o­grad, 1991.
8 In­gold, T: Epi­lo­gue in Con­ver­sa­ti­ons with lan­dsca­pe. An­thro­po­lo­gi­cal Stu­di­es in Cre­a­ti­vity and Per­cep­
tion, As­hga­te, Far­nham, 2012, pp. 241–251.
9 Gal­way, N: Who con­trols the past? An in­ve­sti­ga­tion in­to the ro­le of he­ri­ta­ge in­ter­ven­ti­ons in post-con­
flict na­tion nar­ra­tion. Qu­e­en’s Uni­ver­sity, Bel­fast: PhD Dis­ser­ta­tion, 2015.
10 Darby, W. J: Lan­dsca­pe and Iden­tity. Blo­om­sbury Aca­de­mics, Lon­don, 2000.
11 Co­un­cil of Eu­ro­pe: https://rm.coe.int/16806ab­dea
12 Feld, S., Bas­so, K.H: Sen­ses of pla­ce. School of Ame­ri­can Re­se­arch Press, San­ta Fe, 1996.
13 Fa­ir­clo­ugh, G., Dra­gi­će­vić Še­šić, M., Ro­gač Mi­j a­to­vić Lj., Auc­la­ir E., So­i­ni, K: The Fa­ro Con­ven­tion, a
new pa­ra­digm for so­ci­ally- and cul­tu­rally-su­sta­i­na­ble he­ri­ta­ge ac­tion, http://jo­ur­nals.cul­tcen­ter.net­/
in­dex.ph­p/cul­tu­re/ar­tic­le/vi­ew/111/95, re­tri­e­ved on 14.3.2021.
14 Schlögel, K: Leg­ge­re il tem­po nel­lo spa­zio. Sag­gi di sto­ria e ge­o­po­li­ti­ca, Mon­da­do­ri, Mi­la­no, 2003.
15 Ra­do­vić, S: Grad kao tekst, Bi­bli­o­te­ka XX vek, Be­o­grad, 2013.
16 Bo­na­dei, R: Na­tu­ra­le­ar­ti­fi­ca­le. Il pa­lin­se­sto ur­ba­no, Uni­ver­sity of Ber­ga­mo, Ber­ga­mo, 2009.
17 Uni­ted Na­ti­ons: https://www.un.org/en/de­sa/aro­und-25-bil­lion-mo­re-pe­o­ple-will-be-li­ving-ci­ti­es-2050-
pro­jects-new­-un-re­port
18 Co­un­cil of Eu­ro­pe: https://rm.coe.int/090000168093e66c
19 Dra­gi­će­vić-Še­šić, M., Hri­sto­va, S., Dux­bury, N: Cul­tu­re and Su­sta­i­na­bi­lity in Eu­ro­pean Ci­ti­es. Ro­u­tled­
ge, Lon­don, 2015.
20 González Martínez, P. Bu­ilt He­ri­ta­ge Con­ser­va­tion and Con­tem­po­rary Ur­ban De­ve­lop­ment: The Con­tri­
bu­tion of Ar­chi­tec­tu­ral Prac­ti­ce to the Chal­len­ges of Mo­der­ni­sa­tion, Bu­ilt He­ri­ta­ge, 2017, 1, pp. 14–25.
21 Urry, J: The To­u­rist Ga­ze: Le­i­su­re and tra­vel in con­tem­po­rary so­ci­e­ti­es, Sa­ge, Lon­don, 1990.
22 Au­ge, M: Non-Pla­ces: In­tro­duc­tion to an An­thro­po­logy of Su­per­mo­der­nity, Ver­so, Lon­don, 1992.
23 Ti­mothy, D., Nyau­pa­ne, G: Cul­tu­ral He­ri­ta­ge and To­u­rism in the De­ve­lo­ping World, Ro­u­tled­ge, Lon­don, 2009.
24 UNE­SCO: https://whc.une­sco.org­/en/ten­ta­ti­ve­lists/6475/
25 Cul­tu­ral He­ri­ta­ge Pre­ser­va­tion In­sti­tu­te of Bel­gra­de: http://be­o­grad­sko­na­sle­dje.rs­/ar­hi­va-2/park-pri­
ja­telj­stva-u-no­vom-be­o­gra­du
26 Eu­ro­pa No­stra Ser­bia https://www.eu­ro­pa­no­stra.or­g/wp­-con­tent/uplo­ads/2019/07/201907-Eu­ro­pa-
No­stra-Re­port-Bel­gra­de-For­tress-Ka­le­meg­dan.pd­f
27 UNE­SCO: https://whc.une­sco.org­/en/fac­tors/
28 Eu­ro­pa No­stra: http://7mo­sten­dan­ge­red.eu­/si­tes_list/se­lec­ted-2020/
29 Ak­sen­ti­j e­vić, M., Sto­jić, B., Ti­mo­ti­j e­vić, J: Pri­ruč­nik za od­bra­nu pro­sto­ra, Mi­ni­star­stvo pro­sto­ra/In­sti­tut
za ur­ba­ne po­li­ti­ke, Be­o­grad, 2021.

474 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 475
 711.4/.8

Нико­ла Митро­вић, маст. инж. арх., док­торанд

Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду – Архи­тек­тон­ски факул­тет, Београд, Срби­ја
niko­la­mi­tro­vic.arch@gmail.com

РЕДЕ­ФИ­НИ­СА­ЊЕ ПРО­СТО­РА УЛИ­ЦЕ – ЕСТЕТ­СКА

И СОЦИ­ЈАЛ­НА ВРЕД­НОСТ ТРАН­СПОРТ­НЕ
ИНФРА­СТРУК­ТУ­РЕ

Апстракт

Тежи­ште рада јесу тран­спорт­ни инфра­струк­тур­ни систе­ми у зони гра­да, као што су ауто-
путе­ви, петље, интер­мо­дал­на чво­ри­шта, посеб­но из пери­о­да соци­ја­ли­зма. Нај­че­шће
нема­ју дефи­ни­сан зна­чај, као ни трет­ман насле­ђа, а исто­вре­ме­но зау­зи­ма­ју вели­ке зоне
гра­да и важне су за његов даљи раз­вој. При­сут­не су њихо­ве тран­сфор­ма­ци­је и уло­ге у
кре­и­ра­њу сва­ко­дне­ви­це јед­ног гра­да – њего­вих поде­ље­но­сти, мобил­но­сти и соци­јал­
не кохе­зи­је, или фор­ми­ра­ња пеј­за­жа искљу­чи­во еко­ном­ске вред­но­сти. При­мер таквог
систе­ма код нас јесте град­ски ауто-пут Е75 у ста­ром делу Бео­гра­да, посеб­но Мостар­ска
петља и Ауто­ко­ман­да.
Рад раз­ма­тра реде­фи­ни­са­ње про­сто­ра ауто-пута у град­ском тки­ву услед изме­шта­ња сао­
бра­ћа­ја изван гра­да, посма­тра­ју­ћи га изме­ђу пеј­за­жа и кул­тур­ног насле­ђа. Kао чини­лац
урба­ног пеј­за­жа, oва врста инфра­струк­ту­ре изме­ни­ће сво­ју функ­ци­ју у кон­тек­сту стра­
те­ги­ја буду­ћег раз­во­ја гра­да, посеб­но у усло­ви­ма изме­ње­не кате­го­ри­за­ци­је ауто-пута.
Пита­ње иден­ти­те­та про­сто­ра данас, као и кул­тур­них и исто­риј­ских сло­је­ва које је ова
инфра­струк­ту­ра обри­са­ла, поста­је акту­ел­но.
Тео­риј­ским при­сту­пом и исто­риј­ским истра­жи­ва­њем град­ског про­сто­ра ауто-пута Е75 од
пери­о­да њего­вог пла­ни­ра­ња и изград­ње до данас, рад поку­ша­ва да дефи­ни­ше боље
раз­у­ме­ва­ње таквог систе­ма, посеб­но у кон­тек­сту естет­ских прак­си које ути­чу на урба­ни
пеј­заж. Оста­је отво­ре­но пита­ње огра­ни­че­ња интер­вен­ци­је на самим инфра­струк­тур­ним
систе­ми­ма, као и у зони уз њих, у новом реде­фи­ни­са­ном систе­му и про­сто­ру.

Кључ­не речи: тран­спорт­на инфра­струк­ту­ра, кул­тур­но насле­ђе, тран­сфор­ма­ци­ја,

естет­ске прак­се, урба­ни пеј­заж

476 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Niko­la Mitro­vić, MSc Architect, PhD Stu­dent
Uni­ver­sity of Belgra­de – Faculty of Archi­tec­tu­re, Bel­grad­e, Ser­bia
niko­la­mi­tro­vic.arch@gmail.com

REDE­FI­NING STRE­ET SPA­CE – AEST­HE­TIC AND SOCIAL

VALUE OF TRAN­SPORT INFRA­STRUC­TU­RE

Abstract

The focus of work is on tran­sport infra­struc­tu­re systems in the city zone, such as hig­hways,
loops, inter­mo­dal hubs, espe­ci­ally from the soci­a­list period. It usu­ally doesn’t have a defi­ned
sig­ni­fic­ an­ce, as well as the tre­at­ment of heri­ta­ge, and at the same time it occupy lar­ge are­as
of the city and it is impor­tant for its furt­her deve­lop­ment. The­re are its tran­sfor­ma­ti­ons and
roles in cre­a­ting the everyday life of a city - its divi­si­ons, mobi­lity and social cohe­sion or the
for­ma­tion of a lan­dsca­pe of exclu­si­vely eco­no­mic value. An exam­ple of such a system in our
coun­try is the city hig­hway E75 in the old part of Bel­gra­de, espe­ci­ally parts of the city named
Mostar­ska petlja and Auto­ko­man­da.
The paper con­si­ders the rede­fi­ni­tion of the hig­hway spa­ce in the urban fabric due to the relo­
ca­tion of traf­fic out­si­de the city, obser­ving it bet­we­en the lan­dsca­pe and the cul­tu­ral heri­ta­ge.
As a fac­tor of the urban lan­dsca­pe, this type of infra­struc­tu­re will chan­ge its fun­ction in the
con­text of stra­te­gi­es for the futu­re deve­lop­ment of the city, espe­ci­ally in the con­di­ti­ons of
the chan­ged cate­go­ri­za­tion of hig­hway. The que­sti­on of the iden­tity of spa­ce today, as well
as the cul­tu­ral and histo­ri­cal layers that this infra­struc­tu­re has era­sed, is beco­ming topi­cal.
With a the­o­re­ti­cal appro­ach and histo­ri­cal rese­arch of the urban spa­ce of the E75 hig­hway
from the period of its plan­ning and con­struc­tion until today, the paper tri­es to defi­ne a bet­ter
under­stan­ding of such a system, espe­ci­ally in the con­text of aest­he­tic prac­ti­ces that affect
the urban lan­dsca­pe. The que­sti­on of limi­ting the inter­ven­tion on the infra­struc­tu­re systems
them­sel­ves, as well as in the zone next to them, in the new rede­fi­ned system and spa­ce,
rema­ins open.

Keywords: tran­sport infra­struc­tu­re, cul­tu­ral heri­ta­ge, tran­sfor­ma­tion, aest­he­tic prac­ti­ces,

urban lan­dsca­pe

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 477

Н. Митровић

Увод

Инфра­струк­ту­ра у савре­ме­ном гра­ду јесте про­стор умре­жа­ва­ња и пре­пли­та­ња

раз­ли­чи­тих токо­ва, али и нових зна­че­ња и вред­но­сти. Од свих инфра­струк­ту­ра издва­
ја се тран­спорт­на, посеб­но град­ски ауто-пут, као она која је оста­ла неде­фи­ни­са­на у
сво­јој транcформацији.
Исто­ри­ја путе­ва учи нас да је насто­ја­ње да се напра­ве лепи путе­ви кон­стан­та:
буле­ва­ри и аве­ни­је дизај­ни­ра­ни за град. Данас се нала­зи­мо у оштрој супрот­но­сти са
овим: недо­ста­је нам било какав кон­цепт како би атрак­тив­ни ауто-пут у гра­ду, при­ла­
го­ђен дана­шњој брзи­ни, тре­ба­ло да изгле­да. Нема­мо ника­кву кон­цеп­ци­ју савре­ме­ног
буле­ва­ра, ауто-пута, аве­ни­је или тра­ке ауто­пу­та. Позна­ти су нам само туне­ли, бари­је­ре
про­тив буке и сиро­ма­шни и муко­трп­ни поку­ша­ји да се ауто-цеста укро­ти и пре­ку­је у
град­ску сао­бра­ћај­ни­цу.1
Јавља се потре­ба за реде­фи­ни­са­њем про­сто­ра ауто-пута и њего­вим понов­ним
чита­њем у окви­ру пеј­за­жа, као дела нео­дво­ји­ве цели­не којој при­па­да. Раз­ма­тра­
ње инфра­струк­ту­ре као пеј­за­жа може се ока­рак­те­ри­са­ти као објект­но ори­јен­ти­са­ни
при­ступ, где је инфра­струк­ту­ра обје­кат, који се тре­ти­ра као интер­ди­сци­пли­нар­ни
кра­јо­бра­зни дизајн с нагла­ском на пеј­за­жи­ма.2 Важност таквог трет­ма­на, тако­ђе
је упит­на, има­ју­ћи у виду доми­нант­ност функ­ци­о­нал­но­сти. Есте­ти­ка и сен­зи­би­ли­тет
поку­ша­ва­ју да пове­жу функ­ци­о­нал­не аспек­те инфра­струк­ту­ре са ширим кон­тек­стом,
ства­ра­ју­ћи пеј­заж.
Пред­мет рада јесу више­ди­мен­зи­о­нал­не ана­ло­ги­је сагле­да­ва­ња пеј­за­жа тран­
спорт­не инфра­струк­ту­ре. Циљ јесте дефи­ни­са­ње пита­ња очу­ва­ња иден­ти­те­та таквог
про­сто­ра у савре­ме­ном гра­ду, где он доби­ја поме­ну­та нова зна­че­ња и вред­но­сти.
Пре­ма Сало­мо­ну, син­те­тич­ке тех­ни­ке есте­ти­ке и сен­зи­би­ли­те­та пома­жу нам да
инфра­струк­ту­ру схва­ти­мо као инте­гри­са­ни део пеј­за­жа, а не као изо­ло­ва­ну од њега.3
Есте­ти­ка нам пру­жа нехи­је­рар­хиј­ски оквир за упо­зна­ва­ње кон­тек­ста инфра­струк­ту­ре,
која ства­ра јаке везе изме­ђу мисли и ства­ри и окру­же­ња и људи у савре­ме­ном гра­ду.4
Сен­зи­би­ли­тет у естет­ском чита­њу јесте уре­ђај и основ­но сред­ство за ства­ра­ње пеј­за­жа
кул­тур­но читљи­вим и пожељ­ним.5
Циљ есте­ти­ке и сен­зи­би­ли­те­та јесте да пове­жу функ­ци­о­нал­не аспек­те инфра­
струк­ту­ре са ширим кул­тур­ним, еко­ло­шким, еко­ном­ским и поли­тич­ким кон­тек­стом.6
Сен­зи­би­ли­тет јесте обе­ле­жи­вач и покре­тач дру­штве­них про­ме­на, док нам есте­ти­ка
пру­жа дру­га­чи­ји начин раз­ми­шља­ња.7

Инфра­струк­ту­ра изме­ђу пеј­за­жа и кул­тур­ног насле­ђа

Про­сто­ри инфра­струк­ту­ре могу бити једин­стве­ни улич­ни пеј­за­жи. Гра­до­ви јесу

чво­ри­шта сао­бра­ћа­ја, самим тим свој раз­вој могу засно­ва­ти на улич­ном пеј­за­жу као
град­ском насле­ђу. Побољ­ша­ње зашти­те и упра­вља­ња град­ским насле­ђем није важно
само за очу­ва­ње њего­вог исто­риј­ског зна­ча­ја, већ и за његов еко­ном­ски потен­ци­јал
и пове­ћа­ње кон­ку­рент­но­сти гра­да.8

478 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Сли­ка 1. Ауто­ко­ман­да, Мостар­ска петља
(фото­гра­фи­је ауто­ра, фебру­ар 2020)

Да ли про­стор град­ског ауто-пута може бити сагле­дан као улич­ни пеј­заж исто­
риј­ског зна­ча­ја? Пре­ма Вен­ту­ри­ју, код посто­је­ћег пеј­за­жа, важно је дефи­ни­са­ти како
на ства­ри гле­да­мо. Ако га сагле­да­мо као семи­о­тич­ки систем, онда архи­тек­ту­ра јесте
сим­бол, па самим тим и пеј­заж доно­си одре­ђе­не вред­но­сти.9
Сва­ка­ко је важно да гра­до­ви, у усло­ви­ма дана­шње све веће урба­ни­за­ци­је, успе­
ва­ју да очу­ва­ју сво­је насле­ђе и тиме раде на свом брен­ди­ра­њу помо­ћу добро про­
ми­шље­них интер­вен­ци­ја с еле­мен­ти­ма очу­ва­ња у кон­тек­сту стра­те­ги­је еко­ном­ског
раз­во­ја и урба­не реви­та­ли­за­ци­је.10 При ова­квим одлу­ка­ма, нео­п­ход­на је про­ак­тив­на
поли­ти­ка гра­да, која сара­ђу­је и на локал­ном нивоу.
Уне­ско дефи­ни­ше кул­тур­но насле­ђе као мате­ри­јал­но, нема­те­ри­јал­но (усме­на
тра­ди­ци­ја, изво­ђач­ке умет­но­сти, риту­а­ли, зна­ње и вешти­не...) и при­род­но (при­род­на
места с кул­тур­ним аспек­ти­ма – кул­тур­ни пеј­за­жи и физич­ке, био­ло­шке или гео­ло­шке
фор­ма­ци­је), одно­сно, мате­ри­јал­но насле­ђе као непо­крет­но (објек­ти, исто­риј­ски цен­три
гра­да, архе­о­ло­шка нала­зи­шта...), покрет­но (сли­ке, скулп­ту­ре, нов­чи­ћи, руко­пи­си...) и
под­вод­но (олу­пи­не бро­до­ва, древ­ни гра­до­ви...).11 У кон­тек­сту дефи­ни­са­ња савре­ме­
ног кул­тур­ног насле­ђа, про­стор инфра­струк­ту­ре може­мо тре­ти­ра­ти као мате­ри­јал­но
непо­крет­но насле­ђе, али с еле­мен­ти­ма при­род­ног насле­ђа одно­сно кул­тур­ног пеј­за­жа
одре­ђе­не вред­но­сти.

Град­ски ауто-пут

Про­стор ауто-пута од Мостар­ске петље до Ауто­ко­ман­де, и њего­ве око­ли­не, у пери­

о­ду од два­де­се­тих годи­на XX века па до данас пра­те сло­же­на и пара­лел­на исто­риј­ска
деша­ва­ња – фор­ми­ра­но и укло­ње­но нефор­мал­но насе­ље Јата­ган-мала, ства­ра­ње про­
ла­зног лого­ра Топов­ске шупе, изгра­ђен град­ски ауто-пут с колек­то­ром који Мокро­лу­шки
поток спро­во­ди у кана­ли­за­ци­ју, трај­но поде­ље­на два дела гра­да (насе­ље Душа­но­вац,

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 479

Н. Митровић

Ули­ца госпо­да­ра Вучи­ћа поста­ла је сле­па), напу­ште­на фабри­ка БИП-а, која је сим­бол
инду­стри­ја­ли­за­ци­је Бео­гра­да. Изград­ња је поче­ла 1961, пре прве кон­фе­рен­ци­је Покре­та
несвр­ста­них. Tраса ауто-пута кроз ста­ри део гра­да зах­те­ва­ла је опсе­жно руше­ње стам­
бе­них и дру­гих обје­ка­та.12
Бео­град лежи на без­број тако­зва­них отво­ре­них и затво­ре­них река. Затво­ре­ним се
сма­тра­ју оне које су колек­то­ри­ма спро­ве­де­не у кана­ли­за­ци­ју, па су прак­тич­но изгу­бље­
не за град. Нај­ве­ћи затво­ре­ни водо­то­ко­ви су Мокро­лу­шка река и Бул­бул­дер­ски поток
(Сла­ву­јев поток), а осим њих и већи број изво­ра, речи­ца и пото­ка с вре­ме­ном је уга­шен
или спро­ве­ден под­зем­ним цеви­ма у реке или кана­ли­за­ци­ју, јер су сме­та­ли у изград­њи
гра­да. Мокро­лу­шки поток данас про­ти­че испод ауто-пута, кроз бетон­ски колек­тор, а
ули­ва се у Саву код Мостар­ске петље.13
Ауто-пут, који про­ла­зи кроз Бео­град, део је европ­ског међу­на­род­ног пута Е75 (од
Нор­ве­шке до Кри­та), а пре­ко Мостар­ске петље пове­зан је и са Е70 (од Шпа­ни­је до Гру­
зи­је). То пока­зу­је да је овај пут од вели­ке важно­сти не само за град и земљу него и за
цело­куп­ни европ­ски инфра­струк­тур­ни систем.14
У ско­ри­јој будућ­но­сти, предвиђенo је да се довр­ши Оби­ла­зни­ца око Бео­гра­да, као и
нере­а­ли­зо­ва­ни дело­ви Уну­тра­шњег маги­страл­ног полу­пр­сте­на (УМП-а).15 То омо­гу­ћа­ва
про­ме­ну уло­ге ауто-пута и реде­фи­ни­са­ње про­сто­ра.

Про­стор нових зна­че­ња и вред­но­сти

Дана­шњи изглед овог про­сто­ра, наме­ће нову логи­ку кори­шће­ња, у пот­пу­но­сти нару­
ша­ва­ју­ћи посто­је­ћу мор­фо­ло­ги­ју тере­на оста­вља­ју­ћи за собом забо­ра­вље­ну пади­ну и
поток који и дан-данас тече испод ауто-пута. Нема тра­го­ва да је ту нека­да било вели­ко
нефор­мал­но насе­ље и доли­на Мокро­лу­шког пото­ка.
Све је под­ре­ђе­но вели­ком интен­зи­те­ту и про­то­ку кол­ског сао­бра­ћа­ја, у пот­
пу­но­сти зане­ма­ру­ју­ћи оста­ле уче­сни­ке у кре­та­њу и кори­шће­њу про­сто­ра. Пеша­
ци­м а је кре­та­њ е изу­з ет­н о огра­н и­ч е­н о или пот­п у­н о ускра­ћ е­н о. Тако су једи­
на места где се пешач­ко кре­та­њ е оба­в ља упра­в о чво­р и­ш та, одно­с но петље
– Ауто­ко­ман­да и Мостар. Они су запра­во функ­ци­о­нал­на пешач­ка веза с остат­ком гра­да,
али уз одре­ђе­на огра­ни­че­ња и забра­ње­но даље кре­та­ње, оста­вља­ју­ћи про­стор, изме­ђу
петљи, уз сам ауто-пут у пот­пу­но­сти без пеша­ка. Посто­је­ће пешач­ке ста­зе, као део пар­ка
код Дели­град­ске, напу­ште­не су и у изу­зет­но лошем ста­њу. Пред­ност се даје попреч­ним
пешач­ким кому­ни­ка­ци­ја­ма (пешач­ким мосто­ви­ма), као једи­ним веза­ма изме­ђу раз­дво­
је­них дело­ва гра­да које оства­ру­ју сво­ју уло­гу.
Кре­та­ње на Ауто­ко­ман­ди је све­де­но на пре­се­да­ње изме­ђу ауто­бу­ских и трам­вај­ских
лини­ја ка дру­гим дело­ви­ма гра­да. Даље кре­та­ње пре­ма Моста­ру је у виду уске, дева­
сти­ра­не и небе­збед­не ста­зе. На Моста­ру је слич­но као и на Ауто­ко­ман­ди – вер­ти­кал­не
пешач­ке кому­ни­ка­ци­је изме­ђу раз­ли­чи­тих нивоа сво­де се на кре­та­ње од ста­ни­це до
ста­ни­це, али уз одре­ђе­не дра­стич­ни­је забра­не и непри­сту­пач­но­сти. Сам про­стор испод
петље у пот­пу­но­сти је неу­по­тре­бљив јер је део гра­ди­ли­шта капи­тал­ног про­јек­та Бео­
град на води. Пешач­ка огра­ни­че­ња су вид­на на мести­ма пре­ма Ауто­ко­ман­ди или пре­ма

480 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

Новом Бео­гра­ду, где тре­нут­но као пешак не може­те пре­ћи Мост Газе­лу. Ство­рен је
псе­у­до­про­стор, неме­сто16, про­стор без карак­те­ра који у сво­јој брзи­ни и флу­ид­но­сти
оста­вља ути­сак одбој­но­сти.
Више­ди­мен­зи­о­нал­но естет­ско чита­ње овог про­сто­ра може се сагле­да­ти кроз три
окви­ра: физич­ки, семан­тич­ки и миме­тич­ки.17
Физич­ки оквир сагле­да­ва­ња пру­жа нам мате­ри­јал­ну пред­ста­ву про­сто­ра.
Еле­мен­ти пешач­ке и пут­не кон­струк­ци­је код обе петље доми­нант­но су у натур-
-бето­ну, с метал­ном огра­дом која код Мостар­ске петље оста­вља посе­бан визу­ел­ни
карак­тер акцен­том у боји. Кон­струк­ци­ја је попри­лич­но дотра­ја­ла, пита­ње је да ли би
могла да при­ми нове пешач­ке пута­ње и паса­ре­ле, има­ју­ћи у виду ради­кал­не тран­
сфор­ма­ци­је у око­ли­ни и јед­не и дру­ге петље које зах­те­ва­ју нове пешач­ке руте.
Семан­тич­ки оквир сагле­да­ва­ња акцен­ту­је сећа­ња и сим­бо­лич­ке аспек­те про­сто­ра.
Иако тра­го­ве сећа­ња на Мокро­лу­шки поток или Јата­ган-малу нема­мо вид­не, има­мо
зна­чај име­на Мостар­ске петље по мосту који је нека­да био на Мокро­лу­шком пото­ку.
Сим­бо­лич­ки, град­ски ауто-пут јесте насле­ђе модер­ни­за­ци­је гра­да.
Миме­тич­ки оквир сагле­да­ва­ња отва­ра могућ­но­сти фор­ми­ра­ња раз­ли­чи­тих
ана­ло­ги­ја изме­ђу физич­ких фраг­ме­на­та и исто­риј­ских еле­ме­на­та. Изра­жен ути­
цај нео­ли­бе­ра­ли­зма у око­ли­ни Мостар­ске петље, ради­кал­но мења окол­ни про­стор
– про­јек­ти Скај­лајн и Бео­град на води, хотел „Ради­сон“, наја­вље­на рекон­струк­ци­ја
БИГЗ-а. Про­стор петље изло­жен је бри­са­њу на исти начин као што су били Јата­ган-
мала и Мокро­лу­шки поток при­ли­ком изград­ње град­ског ауто-пута. Пита­ње је да ли
се исто­ри­ја пона­вља.
Има­ју­ћи у виду наве­де­не чиње­ни­це, ову врсту инфра­струк­ту­ре не тре­ба раз­ма­тра­
ти као пред­мет зашти­те, већ се тре­ба пре­у­сме­ри­ти на могућ­но­сти њеног инте­гри­са­ња
у стра­те­ги­је и пла­но­ве за раз­вој град­ског под­руч­ја, посеб­но из аспе­ка­та пости­за­ња
урба­не витал­но­сти и читљи­во­сти урба­ног пеј­за­жа.

Сце­на­ри­ји буду­ћег раз­во­ја

Један од сце­на­ри­ја буду­ћег раз­во­ја могао би бити кон­вер­зи­ја про­сто­ра ауто-пу-

та у пар­ков­ске повр­ши­не по угле­ду на акту­ел­не тран­сфор­ма­ци­је у аме­рич­ким гра­
до­ви­ма.18 Има­ју­ћи у виду мор­фо­ло­ги­ју тере­на град­ског ауто-пута на про­сто­ру од
Ауто­ко­ман­де до Мостар­ске петље, као при­род­но насле­ђе Мокро­лу­шког пото­ка,
отва­ра се могућ­ност за фор­ми­ра­ње плат­фор­ми одно­сно палу­ба, као еле­ме­на­та који
пове­зу­ју расе­че­не дело­ве гра­да, а ујед­но и фор­ми­ра­ње полу­ту­не­ла за тра­су ауто-
-пута. Про­сто­ри на палу­ба­ма тако поста­ју нове потен­ци­јал­не зоне за раз­вој гра­да
који­ма се може сма­њи­ти рез изме­ђу два дела гра­да.
Додат­ни потен­ци­јал тог про­сто­ра јесте Мокро­лу­шки поток, који је изгу­бљен за
град. Њего­вом реак­ти­ва­ци­јом, као обри­са­ног при­род­ног еле­мен­та, ова зона гра­да
поста­ла би нова река. Сва­ка­ко, ком­про­ми­сним реше­њем са задр­жа­ва­њем дела сао­
бра­ћа­ја, фор­ми­ра­ња зеле­них повр­ши­на и дру­гих садр­жа­ја, као еле­мент који допу­њу­је
бора­вак у про­сто­ру била би при­род­не воде­не повр­ши­не одно­сно воде­на огле­да­ла.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 481

Н. Митровић

Сли­ка 2. Фор­ми­ра­ње палу­бе/плат­фор­ме

(извор: https://www.ame­ri­can­cityand­co­unty.com­/2019/08/07/from-fre­e­way-to-walk­way/ [14. 5. 2021])

Сли­ка 3. Пешач­ки хаб

(извор: http://www.jin­glu­hu­ang.com­/#/08-pede­strian-cloud/ [14. 5. 2021])

Још један важан аспект тран­сфор­ма­ци­је овог про­сто­ра јесу про­сто­ри Ауто­ко­ман­де
и Мостар­ске петље. У јед­ном од сце­на­ри­ја, они могу послу­жи­ти за фор­ми­ра­ње пешач­
ких хабо­ва. Нови садр­жа­ји се фор­ми­ра­ју или ће се фор­ми­ра­ти у ско­ри­јој будућ­но­сти
у око­ли­ни про­сто­ра обе петље (стам­бе­на насе­ља, тржни цен­три, хоте­ли, напу­ште­не
фабри­ке или хан­га­ри као умет­нич­ки хабо­ви, мемо­ри­јал­ни парк итд.). Те про­сто­ре ваља
посма­тра­ти као нове трго­ве, посто­је­ћи пешач­ки токо­ви неће бити довољ­ни да при­хва­те
нове кори­сни­ке про­сто­ра, неми­нов­но ће се фор­ми­ра­ти нове паса­ре­ле или пешач­ке
ста­зе, испод или изнад самих петљи, али и као допу­не посто­је­ћих токо­ва. Оста­је под
зна­ком пита­ња трај­ност кон­струк­ци­је за при­хват нових еле­ме­на­та.
Ако има­мо у виду пре­по­ру­ке за уна­пре­ђе­ње инфра­струк­ту­ре у исто­риј­ском кон­тек­
сту , смер­ни­це за зашти­ту тран­спорт­не инфра­струк­ту­ре тре­ба­ло би да се засни­ва­ју:
19

на пове­зи­ва­њу нове струк­ту­ре уз пошто­ва­ње дизај­на и мате­ри­ја­ли­за­ци­је посто­је­ће,

мини­мал­ном уни­шта­ва­њу/нару­ша­ва­њу пеј­за­жа, при­сту­пу одр­жа­ва­њу струк­ту­ра, као
и оста­вље­ном могућ­но­шћу за нове видо­ве уна­пре­ђе­ња про­сто­ра када буду­ћа тех­но­
ло­ги­ја и резул­та­ти истра­жи­ва­ња буду доступ­ни.

482 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

 Закљу­чак

Више­ди­мен­зи­о­нал­но сагле­да­ва­ње про­сто­ра инфра­струк­ту­ре тре­ба да помог­не

дефи­ни­са­њу колек­тив­ног одно­са пре­ма про­сто­ру град­ског ауто-пута. Шта је иден­ти­
тет који чува­мо и да ли је трет­ман зашти­те и сагле­да­ва­ња про­сто­ра као савре­ме­ног
кул­тур­ног насле­ђа добар одго­вор? Одлу­ка мора бити ком­про­мис изме­ђу дру­штве­
них, кул­тур­но-иде­о­ло­шких, еко­ном­ских и еко­ло­шких зах­те­ва про­сто­ра. Потреб­но је
акти­ви­ра­ти град­ске поли­ти­ке у скла­ду с локал­ним потре­ба­ма. Нове инве­сти­ци­је могу
допри­не­ти јав­ном инте­ре­су, само ако то буде поли­ти­ка град­ске упра­ве. Циљ је спре­чи­
ти бри­са­ње исто­ри­је и иден­ти­те­та, или иско­ри­сти­ти шан­су за реде­фи­ни­са­ње про­сто­ра
ули­це одно­сно град­ског ауто-пута.

Напо­ме­не

1 Van Win­den, W. The dia­bo­lic hig­hway: On the tra­di­tion of the bea­u­ti­ful road in the Dutch lan­dsca­pe and
the appe­ti­te for the mag­ni­fi­cent hig­hway in the big city, Rese­arch in Urba­nism Seri­es, 2015, 3, 111–134.
2 Nij­hu­is, S. and Jau­slin, D. Urban lan­dsca­pe infra­struc­tu­res : Desig­ning ope­ra­ti­ve lan­dsca­pe struc­tu­res
for the built envi­ron­ment, Rese­arch in Urba­nism Seri­es, 2015, 3, 13–34.
3 Salo­mon, D., Towards a new infra­struc­tu­re : aest­he­tic thin­king, synthe­tic sen­si­bi­li­ti­es, Jour­nal of Lan­
dsca­pe Archi­tec­tu­re, 2016, 11:2, 54–65.
4 Ibid., 55.
5 Ibid.
6 Ibid.
7 Ibid., 56.
8 Ebbe, K. Infra­struc­tu­re and heri­ta­ge con­ser­va­tion : oppor­tu­ni­ti­es for urban revi­ti­li­za­tion and eco­no­mic
deve­lop­ment, in Direc­ti­ons in urban deve­lop­ment, World Bank Gro­up, Was­hing­ton, D.C., 2009, [in­ter­net],
ava­i­la­ble thro­ugh https://know­led­ge.uclga.org/IMG/pdf/infra­struc­tu­re­and­he­ri­ta­ge­con­ser­va­ti­o­n
op­por­tu­ni­ti­es­fo­rur­ban­re­vi­ti­li­za­ti­o­nan­de­co­no­mic­de­ve­lop­ment.pdf [25. 3. 2021]
9 Вен­ту­ри, Р., Скот Бра­ун, Д., Ајзе­нур, С. Поу­ке Лас Вега­са, Бео­град, Гра­ђе­вин­ска књи­га, 1990.
10 Исто.
11 Исто.
12 http://gio­ra­no­an­ge­lo.blog­spot.com/2012/06/blog-post_16.html [25. 3. 2021]
13 https://www.danas.rs/beo­grad/reke-pro­te­ra­ne-u-kana­li­za­ci­j u/ [25. 3. 2021]
14 https://une­ce.org­/file­ad­min/DAM/trans/con­ventn/ECE­-TRANS-SC1-384e.pdf [25. 3. 2021]
15 https://www.pute­v i-srbi­j e.rs/index.php/оби­л а­з ни­ц а-око­- бео­г ра­д а-опште-инфор­м а­ц и­ј е
[25. 3. 2021]; https://web.archi­ve.org/web/20090305110225/http:/www.beo­land.com­/ump­/isto­ri­j at.asp
[25. 3. 2021]
16 Oже, М. Неме­сто – увод у антро­по­ло­ги­ју над­мо­дер­но­сти, Бео­град, Krug Com­mer­ce, 2005.
17 Oli­ve­i­ra, F., Islam, G., Toral­do, M., Mul­ti­mo­dal Ima­gi­na­ri­es and the ’Big Worm’: Mate­ri­a­li­ti­es, Arte­facts
and Ana­lo­gi­es in São Pau­lo’s Urban Reno­va­tion. Mul­ti­mo­da­lity, Mea­ning, and Insti­tu­ti­ons, 2017, 27–62.
18 https://com­mo­ned­ge.org­/repa­i­ring-the-urban-fabric-rui­ned-by-hig­hways/ [14. 5. 2021]
19 Ebbe, op. cit.

XI CONFERENCE – ARCHITECTURAL HERITAGE AND URBAN PLANNING 483

 ЛИСТА РЕЦЕНЗЕНАТА
/ LIST OF REVIEWERS
Аида Абаџић Хоџић Aida Abadžić Hodžić
Аленка ди Батиста Alenka di Battista
Ева Ваништа Лазаревић Eva Vaništa Lazarević
Ивана Весковић Ivana Vesković
Злата Вуксановић Мацура Zlata Vuksanović Macura
Наташа Даниловић Христић Nataša Danilović Hristić
Зоран Ђукановић Zoran Đukanović
Ален Жунић Alen Žunić
Рената Јадрешин Милић Renata Jadrešin Milić
Јелица Јовановић Jelica Jovanović
Александар Кадијевић Aleksandar Kadijević
Златко Карач Zlatko Karač
Марија Лалошевић Marija Lalošević
Милица Мађановић Milica Mađanović
Марија Маруна Marija Maruna
Драгана Мецанов Dragana Mecanov
Марија Милинковић Marija Milinković
Саша Михајлов Saša Mihajlov
Биљана Мишић Biljana Mišić
Раде Мрљеш Rade Mrlješ
Ана Никезић Ana Nikezić
Ана Никовић Ana Niković
Марко Николић Marko Nikolić
Марина Павловић Marina Pavlović
Милан Просен Milan Prosen
Владана Путник Прица Vladana Putnik Prica
Урош Радосављевић Uroš Radosavljević
Мирјана Ротер Благојевић Mirjana Roter Blagojević
Сања Симоновић Алфиревић Sanja Simonović Alfirević
Лука Сканси Luka Skansi
Александар Станичић Aleksandar Staničić
Александра Ступар Aleksandra Stupar
Аница Теофиловић Anica Teofilović
Драгана Ћоровић Dragana Ćorović
Алекса Цигановић Aleksa Ciganović
Тијана Црнчевић Tijana Crnčević
Бранка Шекарић Branka Šekarić

484 XI КОНФЕРЕНЦИЈА – ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

71(082)
72.01(082)
71/72.025(082)

ЗАВОД за заштиту споменика културе града

Београда (Београд). Конференција (11; 2021)

Градитељско наслеђе и урбанизам : зборник радова / Завод

за заштиту споменика културе града Београда, XI научностручна
конференција са међународним учешћем, Београд, 2021.
; [организатор] Завод за заштиту споменика културе града Београда
; [уредник Раде Мрљеш] = Architectural heritage and urban planning
: proceedings / Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade, XI
Scientific and professional conference with international participation,
Belgrade, 2021. ; [organiser] Cultural Heritage Preservation Institute of
Belgrade ; [editor Rade Mrlješ]. - Београд : Завод за заштиту споменика
културе града Београда = Belgrade : Cultural Heritage Preservation Institute
of Belgrade, 2021 (Београд : Birograf comp). - 484 стр. : илустр. ; 24 cm

Радови на више језика. - Тираж 300. - Стр. 14-15: Реч уредника / Раде
Мрљеш. - Напомене и библиографске референце уз поједине радове.
- Библиографија уз већину радова. - Abstracts.

ISBN 978-86-6100-000-3

a) Урбанизам - Зборници b) Културна добра - Заштита - Зборници

v) Архитектонски споменици - Заштита - Зборници

COBISS.SR-ID 41652489
ISBN 978-86-6100-000-3