Centrifugalne 

pumpe i ventilatori
V. prof. dr. Edin Berberović

eberberovic@ptf.unze.ba
Centrifugalne pumpe i ventilatori
 Osnovne teorije
 Eulerova jednačina za centrifugalne mašine
 Uticaj oblika lopatica na napor na centrifugalnih mašina
 Snaga i koeficijent korisnog djelovanja
 Univerzalna karakteristika centrifugalne mašine
 Strujna slika i osnovne dimenzije radnih kola
 Odvodi i dovodi
 Teorijske i stvarne energetske karakteristike
 Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Jednostepene i višestepene pumpe
 Aksijalne sile kod centrifugalnih mašina
2
Osnovne teorije
 Fluid se dovodi u radno kolo mašina aksijalno, a napušta radno 
kolo radijalno
 Napor centrifugalne mašine zavisi od brzine strujanja kroz radno 
kolo i dimenzija radnog kola
 Osnovni zadatak je iznaći zavisnost između tih parametara
 Strujanje kroz međulopatične kanale je
izuzetno složeno
 Analiza se uprošćava tako što se posmatra
idealan fluid i beskonačan broj lopatica u
radnom kolu
 Na veličinu napora mašine u velikoj mjeri 
utiče prirast centrifugalne sile uslijed
prirasta obodne brzina strujanja fluida
 Obodna brzina raste od ulaza do izlaza
iz kola
3
Osnovne teorije
 Trougao (paralelogram) brzina
 Brzine strujanja na ulazu i izlazu 2

1
 Apsolutna brzina c1 i c2
 Obodna brzina u1 i u2
 Relativna brzina w1 i w2
 Meridijalna brzina cm1 i cm2
 Projekcija apsolutne brzine
na pravac obodne brzine
cu1 i cu2
 Trougao (paralelogram) brzina lopatice radnog kola čine brzine c, w i u
 Uglovi u odnosu na pravac obodne brzine
 Ugao apsolutne brzine 1 i 2 (na pravac obodne brzine)
 Ugao relativne brzine 1 i  2 (na pravac obodne brzine)
4
Osnovne teorije
 Osnovne geometrijske karakteristike kola
 Polu(prečnik) vijenca na ulazu R1 , D1
 Polu(prečnik) vijenca na izlazu R2 , D2
 Širina lopatica na ulazu b1
 Širina lopatica na izlazu b2

5
Eulerova jednačina za centrifugalne mašine
 Eulerova jednačina za centrifugalne mašine
 Predstavlja bilans mehaničke energije za centrifugalnu mašinu
 Momenti količine kretanja na ulazu i izlazu M 1  Qc1l1, M 2  Qc 2l 2
 Teorijski moment koji se predaje fluidu MT ili M
M T  M   Qc 2l 2  Qc1l1  Q c 2l 2  c1l1 
M T  Q  R2c 2 cos  2  R1c1 cos 1 
M T  Q  R2c u 2  R1c u1 

 Snaga koja se predaje fluidu
PT  P  M  
 Q  R2c u 2  R1c u1 

PT  Q  u2c u 2  u1c u1 

PT  QLT
6
Eulerova jednačina za centrifugalne mašine
 Specifični rad radnog kola LT  u2c u 2  u1c u1
 Osnovna (Eulerova) jednačina za centrifugalne mašine daje vezu 
između napora i brzina u radnom kolu na ulazu i izlazu
u2c u 2  u1c u1
L  gH  HT  H  
g
w12  u12  c12  2u1c u1
 Iz paralelograma brzina po kosinusnoj teoremi slijedi:
w22  u22  c 22  2u2c u 2

 Zamjenom cu1 i cu2 dobija se drugi oblik Eulerove jednačine

c 22  c12 w12  w22 u22  u12
HT  H    
2g 2g 2g
 Posebno za mašine sa radijalnim ulazom (1=90)
M T  QR2c u 2 , LT  u2c u 2 , PT  Qu2c u 2 , H T  u2c u 2 / g
 Stvarni korisni napor radnog kola je manji, zbog toga što fluid nije idealan i 
zbog konačnog broja lopatica, pa se koriguje koeficijentom 0,8: H   H T
7
Eulerova jednačina za centrifugalne mašine
Centrifugalna pumpa sa radijalnim ulazom u radno kolo (1=90) radi na 
n=1800 min‐1. Ugao lopatica na ulazu u odnosu na pravac obodne brzine 
je 1=30, a na izlazu 2=45. Prečnik lopatičnog vijenca na ulazu je 
D1=100 mm, a na izlazu D2=250 mm, visina (širina) lopatica na ulazu je 
b1=16 mm, a na izlazu b2=8 mm. Uz pretpostavku idealnog fluida i 
beskonačnog broja lopatica odrediti protok vode kroz pumpu, napor, 
snagu i porast pritiska kroz pumpu, te snagu pogonskog elektromotora, 
ako je ukupni stepen iskorištenja =0,71.

8
Primjer
 Ugaona brzina radnog kola i obodne brzine fluida na ulazu i izlazu
n   1800
   188,5 s-1
30 30
D 0,1 m
u1   1  188,5   9,43
2 2 s
D 0,25 m
u2   2  188,5   23,56
2 2 s
Trouglovi brzina na ulazu i izlazu kola
c u1  0
c u 2  u2  w2 cos  2
m
c m1  c1  u1tg1  9,43tg30  5,44 c m 2  w2 sin  2
s
c1
w1
w2
cm2 c2
1 1 2 2
u1 u2 cu2
9
Primjer
 Protok kroz pumpu
m3
Q  D1 b1c m1  0,1  0,016  5,44  0,0273
s
Brzine na ulazu i izlazu
Q 0,0273 m
Q  D2 b2c m 2  cm 2    4,35
D2 b2 0,25  0,008 s
c 4,35 m
w2  m 2   6,15
sin  2 sin 45 s
m
c u 2  u2  w2 cos  2  23,56  6,15 cos 45  19,21
s
Napor pumpe iz osnovne Eulerove jednačine
u2c u 2  u1c u1 u2c u 2 23,56  19,21
Hp     46,14 m
g g 9,81

Snaga pumpe
Pp   gH pQ  1000  9,81  46,14  0,0273  12356 W  12,356 kW

10
Primjer
 Prirast pritiska u pumpi na osnovu B.J. od ulaza do izlaza iz kola
p1 c12 p2 c 22
  Hp  
 g 2g  g 2g
1
p  p2  p1   gH p   c12  c 22  
2
1
 1000  9,81  46,14   1000  5,442  19,692 
2
p  273582 Pa  2,74 bar

pri čemu je izlazna apsolutna brzina
m
c 2  c u22  c m2 2  19,212  4,352  19,69
s

Potrebna snaga pogonskog elektromotora
Pp 12,356
Pe    17,4 kW
 0,71

11
Uticaj oblika lopatica na napor centrifugalnih mašina
 Uticaj oblika lopatica na napor centrifugalnih mašina
 Uticaj izlaznog ugla 2  kod radnog kola sa radijalnim ulazom
 Iz paralelograma brzina
u2  c u 2  c m 2ctg 2
c u 2  u2  c m 2ctg 2

 Teorijski napor
u2c u 2 u22  u2c m 2ctg2
HT  
g g
 Može se napisati kao zbir statičkog i dinamičkog (brzinskog) napora
 u2  c m 2ctg2  u22  c m 2ctg 2 
2 2

HT  
2g 2g
     
 H d T  H s T
12
Uticaj oblika lopatica na napor centrifugalnih mašina
 Oblici lopatica                   
 Savijene unaprijed 2>90
 Radijalne/ortogonalne 2=90
 Savijene unazad 2<90

 Statički i dinamički napor
za 2  90,  H s T ,max  u 2 /  2g 
za 2  arcctg  u2 / c m 2  ,  H s T  0
dominira dominira

za 2  arcctg  u2 / c m 2  ,  H d T ,min  0 statički

napor
dinamički
napor

za 2  arcctg  u2 / c m 2  ,  H d T ,max  2u 2 / g

2

 Ukupni napor u
g
za 2  90, H T  u / g 2

za 2  0 i  2  180, H T  
13
Uticaj oblika lopatica na napor centrifugalnih mašina
 Stepen reaktivnosti kola
 Sposobnost lopatica da razvijaju statički napor
 Definiše se kao odnos statičkog i ukupnog napora
u22  c m 2ctg 2 
2

 H s T 2g
 r 
1
1 
cm 2
ctg 

r   2  2
HT u2  u2c m 2ctg2 2 u2 
g
u2
 Za lopatice savijene unaprijed (2>90) ctg    r 0
cm 2
1
 Za radijalne/ortogonalne lopatice (2=90)  ctg  0  r 
2
u2
 Za lopatice savijene unazad (2<90) ctg   r 1
cm 2

14
Snaga i koeficijent korisnog djelovanja
 Vrste snaga i vrste gubitaka
 Definišu se vrste snaga
 Snaga elektromotora Pe
 Unutrašnja snaga mašine Pu
 Snaga mašine (tj. fluida) na izlazu Pp
 Vrste gubitaka snage
 Mehanički gubici Pm
 zbog savladavanja trenja Pp Pu Pe
 Hidraulički gubici Ph
 zbog otpora strujanja unutar pumpe
P0 Ph Pm
 Zapreminski gubici P0
 zbog gubitaka protoka kroz procjepe i zazore

15
Snaga i koeficijent korisnog djelovanja
 Koeficijenti korisnog djelovanja
 Mehanički koeficijent iskorištenja
Pu
m 
Pe

 Hidraulički koeficijent iskorištenja
Pp  gQH p Hp
h   
Pp  Ph  gQ  H p  H h  H p  Hh

 Zapreminski koeficijent iskorištenja Pp Pu Pe
Pp  gQH p Q
0   
Pp  P0  g Q  Q0  H p Q  Q0
P0 Ph Pm
 Ukupni koeficijent iskorištenja
Pp Pp  gQH p Pp Hp Q
  m  m    m  mh0
Pe Pu  g Q  Q0   H p  H h  Pe H p  H h Q  Q0
16
Univerzalna karakteristika centrifugalne mašine
 Univerzalna karakteristika mašine ‐ Topogram
 Dobija se povezivanjem svih tačaka za koje vrijedi =const na 
dijagramu napor‐protok (H‐Q) za više brojeva obrtaja

17
Strujna slika i osnovne dimenzije radnih kola
 Strujna slika stvarnog strujanja u radnom kolu
 Za uprošćeno strujanje između radijalnih lopatica, obuhvata
 Uniformno radijalno strujanje – I
 Cirkularno strujanje, uslijed obrtanja kanala – II
 Cirkularno, uslijed razlike pritisaka ispred i iza lopatica – III

 Rezultujuće strujanje (I+II+III) daje manju
komponentu brzine cu2

 Takođe, zbog konačnog broja i debljine lopatica
smanjuje se i aktivna površina strujanja
 Stvarni ulazni i izlazni ugao 1 i 2 će biti različiti
od uglova lopatica 1L i 2L

18
Strujna slika i osnovne dimenzije radnih kola
 Smanjenje aktivne površine strujanja
 Uzima se u obzir koeficijentom smanjenja aktivne površine toka 1
 Teorijska i stvarna meridijalna brzina na ulazu (slično i za izlaz)
Q cm1 T Q
cm1 T  , c m1  
D1 b1 1 D1 b11

 Razlike uglova lopatica i uglova brzina
 Napadni ugao na ulazu predstavlja razliku 1L‐1
 Ugao zanošenja na izlazu predstavlja razliku 2L‐2
 Smanjenje komponente brzine cu2
 Uzima se u obzir popravnim koeficijentom p
c u 2 T u2  c m 2ctg 2L 1,2 1  sin 2L
cu2   , p  2
, z  broj lopatica
1 p 1 p z D 
1  1 
 D2 
19
Strujna slika i osnovne dimenzije radnih kola
 Osnovne dimenzije radnog kola
m 1    2L D
 Broj lopatica radnog kola z  6,5 sin 1L , 1,25  m  2  3,5
m 1 2 D1

 I mali i veliki broj lopatica povećavaju gubitke: za manji broj lopatica veće je 
vrtloženje u međulopatičnim kanalima, za veći broj lopatica veće je trenje
 Širina lopatica na ulazu u radno kolo
 Na osnovu jednakosti brzine c1 i dolazne brzine fluida c0
4Q Q D1
c0  , c  c  , D  D ,    , c  c  b 
D020
1 m1
D1 b10
0 1 0 1 0 1 1
4

 Širina lopatica na izlazu iz radnog kola
 Na osnovu jednakosti meridijalnih brzina na ulazu i izlazu iz radnog kola
Q Q D1
c m1  , cm 2  , 1  2 , c m1  c m 2  b2  b1
D1 b11 D2 b2 2 D2
20
Odvodi i dovodi
 Dovodi (crpilišta)
 Dijelovi sistema iz kojih se fluid dovodi u mašinu
 Moraju se projektovati tako da
 Obezbijede strujanje bez površinskih vrtloga, pravilnim pozicioniranjem 
usisne cijevi u pumpu ili ugradnjom odgovarajućih rešetki i usmjerivača
toka
 Imaju dovoljnu zapreminu fluida sa odgovarajućim brzinama po pojedinim 
sekcijama
 Pumpe stabilno rade ako imaju stabilan dotok tečnosti
 Stvaranje površinskih vrtloga je loše, jer se uvlače u pumpu a sa njima i 
jedan dio zraka, što povećava vibracije i rizik od otkaza mašine
 Nedovoljna zapremina crpilišta povećava takođe rizik od usisavanja 
mjehurića zraka u pumpu

21
Odvodi i dovodi
 Uticaj položaja usisne cijevi
 Usisna cijev blizu bočnog zida, dna, ili usisne cijevi druge pumpe

 Uticaj promjene oblika strujanja
 Recirkulaciona strujanja uzrokovana konstrukcijom crpilišta

22
Odvodi i dovodi
 Ispravno projektovanje crpilišta
 Ima dovoljnu zapreminu tečnosti
 Daje manje brzine u svim sekcijama bez površinskih vrtloga
 Moguće samo kod veoma visokog nivoa tečnosti ili veoma malog 
protoka u odnosu na zapreminu crpilišta
 Dimenzionisanje takvog crpilišta je veoma skupo

23
 Odvodi i dovodi
 Odvodi
 Dijelovi mašine koji premještaju fluid iz radnog kola u odvodni 
(potisni) cjevovod. Razlikuju se tri vrste odvoda
Kanalni odvodi Lopatični odvodi Spiralni odvodi
Cilindrične površine koje obavijaju Nepokretna rešetka sa kanalima u Spiralni kanal promjenjivog
radno kolo obliku difuzora oko radnog kola poprečnog presjeka koji obavija
radno kolo

24
Odvodi i dovodi
 Spiralni odvodi
 Izlazna brzina c2 iz radnog kola manja od brzine unutar spirale ca
Gubici uslijed hidrauličkog udara H ud  c 2  c a  / 2g
2


 Gubici uslijed trenja H sp  spc a / 2g
2

 Određivanje dimenzija presjeka spirale
 Optimalna brzina u spirali
 c2
c a
 H ud  H sp   0  ca opt  1  
sp
c2 1
ca opt  , sp   0,2...0,5.
1  sp sp
 Površine poprečnih presjeka
1 2 n
Q1  Q ,Q 2  Q ,...,Qn  Q (ca)opt
360 360 360
Q1 Q2 Qn
 A1  , A2  ,..., An 
ca opt ca opt ca opt
25
Teorijske i stvarne energetske karakteristike
 Teorijska karakteristika HT(Q)
 Dobije se iz Eulerove jednačine, trougla brzina i jednačine 
kontinuiteta. Npr. za radno kolo sa radijalnim ulazom
Q
 Iz trougla brzina na izlazu iz kola c u 2  u2  c m 2ctg , c m 2 
D2 b2

u2c u 2 u22 u2ctg 2

 Zamjenom u Eulerovu jednačinu HT    Q
g g D2 b2g
D2 n
 Ako se obodna brzina izrazi preko broja obrtaja u2 
60
 Izraz za teorijsku karakteristiku napor‐protok
D n 
2
nctg 2
HT  2  Q  H T  B  AQ
3600g 60b2g
 
 
B A

26
Teorijske i stvarne energetske karakteristike
 Teorijska H‐Q karakteristika mašine je linearna
 Pri zadanim parametrima n, b2 i D2 predstavlja pravac u H‐Q dijagramu
 Za 2=90 (ortogonalne lopatice) je ctg2=0, pa je napor HT=const
 Za 2<90 (unazad savijene lopatice) je ctg2>0, pa napor HT opada sa 
povećanjem protoka
 Za 2>90 (unaprijed savijene lopatice) je ctg2<0, pa napor HT raste sa 
povećanjem protoka

 Za zadani protok, teorijski napor će
biti veći što su radne lopatice više
savijene unaprijed
B

27
Teorijske i stvarne energetske karakteristike
 Stvarna karakteristika H(Q)
 Dobije se eksperimentalnim mjerenjima mijenjanjem protoka 
pomoću zapornih organa na izlaznom cjevovodu iz mašine
 Javljaju se dva karakteristična oblika
Oblik svojstven za 2>90 Oblik svojstven za 2<90

28
Teorijske i stvarne energetske karakteristike
 Snaga i koeficijent korisnog djelovanja
 Snaga mašine pri Q=0 naziva se snaga praznog hoda
 Troši se cjelokupna na trenje unutar mašine
 Koeficijent korisnog djelovanja
 Određuje se na osnovu snage ili napora
pri zadanom protoku
 Pri svim režimima rada mašine je P0
 Najmanji koeficijent korisnog djelovanja
=0 će biti za Q=0 ili H=0
 Optimalni režim rada mašine
 Režim rada (H i Q) u području najvećeg
koeficijenta korisnog djelovanja max

29
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Geometrijska, kinematska i dinamička sličnost
 Strujanje u međulopatičnim kanalima je veoma složeno
 Teorijska analiza ne može u potpunosti opisati strujanje
 Stoga je neophodno vršiti eksperimentalna ispitivanja
 Pri projektovanju mašina koristi se teorija sličnosti
 Eksperimentalna ispitivanja provode se na modelima
 Rezultati ispitivanja na modelu preračunavaju se na stvari prototip
 Rezultati se svode na karakteristične veličine – značajke
 Značajke mašina
 Predstavljaju jednoznačne bezdimenzionalne zavisnosti između 
osnovnih veličina utvrđene zakonima teorije sličnosti

30
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Da bi dvije centrifugalne mašine (model i prototip) bile slične 
mora biti zadovoljena
 Geometrijska sličnost
1Lm  1Lp ,  2Lm  2Lp
D1m D2m b1m b2m
  
D1 p D2 p b1 p b2 p

 Kinematska sličnost
1m  1 p ,  2m   2 p
u1m w1m c1m c u1m c m1m u2m w2m c 2m c u 2m c m 2m
    ,    
u1 p w1 p c1 p c u1 p c m1 p u2 p w2 p c 2 p c u 2 p c m 2 p

 Dinamička sličnost (opšti kriteriji sličnosti, odnosi sila iste prirode)
F1m Fim

F1 p Fip

31
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Karakteristični brojevi
 Karakteristični bezdimenzionalni brojevi
 Reynoldsov broj
 c l   c l 
 Odnos sila inercije i viskoznih sila Rem  Re p      
  m    p
 Froudeov broj
 c2   c2 
 Odnos sila inercije i gravitacionih sila Frm  Frp     
 g  l m  g  l p
 Eulerov broj
 p   p 
 Odnos sila inercije i sila pritiska Eum  Eu p   2 
  2 
   c m    c  p
 Strouhadov broj
 Odnos inercijalnih sila uslijed nestacionarnosti (ubrzanja) toka i inercijalnih
sila uslijed prostorne promjene brzine od jedne do druge tačke
 l   l  1 2
Shm  Sh p       , T  
 c  T m  c  T p f 

32
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Karakteristične veličine mašina ‐ Značajke
 Značajka za protok  za dvije slične mašine
 Korištenjem uslova sličnosti
b2m b2 p c m 2m c m 2 p
  k  const ,   m  const
D2m D2 p u2m u2 p

 Zamjenom u izraze za protoke
Qm  D2m  b2mc m 2m , Q p  D2 p b2 pc m 2 p
D22m  D  2

Qm  D  u2mmk  4mk
2
2m u2m , Q p  D22p u2 pmk  4mk 2 p u2 p
4 4

 Dobija se značajka  za protok
Qm Qp Q
  4mk  const  
D22m  D22p D22
u2m u2 p u2
4 4 4

33
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Značajka za napor  za dvije slične mašine
 Korištenjem uslova sličnosti
c u 2m c u 2 p
  m  const
u2m u2 p

 Zamjenom u Eulerovu jednačinu
u2mc u 2m u 2 pc u 2 p
Hm  , Hp 
g g
mu22m mu22p
Hm  , Hp 
g g
 Dobija se značajka  za napor
gH m gH p gH 2gH
 2  m  const    ili  
2
u2m u2 p u22 u22

34
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Korištenjem izraza za  i  dobijaju se izrazi proporcionalnosti za 
izračunavanje parametara dvije slične mašine
Pri promjeni D2, n i  Pri promjeni  Pri promjeni D2 Pri promjeni n
D23m nm 0m D23m nm
Qm  Q p 3 Qm  Q p Qm  Q p 3 Qm  Q p
D2 p n p 0 p D2 p np

D22m nm2 hm D22m nm2

Hm  H p 2 Hm  H p Hm  H p 2 Hm  H p 2
D2 p n 2p hp D2 p np

D22m nm2 m hm m D22m nm2

pm  p p 2 pm  p p pm  p p 2 pm  p p 2
D2 p n p  p hp
2
p D2 p np

D25m nm3 m 0m hm  D25m nm3

Pm  Pp 5 Pm  Pp m Pm  Pp 5 Pm  Pp 3
D2 p n 3p  p 0 p hp p D2 p np
 Ako su razlike u dimenzijama i brojevima obrtaja relativno male, tada se 
uzima da je približno m=p
35
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Izvođenje teorijskih izraza proporcionalnosti sličnih mašina
 Obodna brzina izrazi se preko broja obrtaja
D2m D2m  nm D2m nm D2 p  n p
u2m  m  , u2 p 
2 2 30 60 60

 Proporcionalnost protoka odnosno napora
Qm Qp Qm D22m u2m D22m D2mnm D23m nm
    2  2  3
D 
2
D22p Q p D 2 p u 2 p D 2 p D 2 pn p D2 p n p
2m
u2m u2 p
4 4
 D2mnm 
2
gH m gH p
2
Hm u D22m nm2
  2  2   2m
  2
 D 2 pn p 
2 2
u2m u2 p Hp u 2p D2 p n 2p

 Proporcionalnost snaga slijedi iz odnosa proizvoda PHQ
H m Qm D22m nm2 D23m nm D25m nm3
 2  5
H p Q p D2 p n p D2 p n p D2 p n 3p
2 3

36
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Specifični broj obrtaja za protok i snagu
 Funkcionalni oblik zavisnosti značajki  i  za određenu radnu 
tačku, koji određuje karakteristični oblik centrifugalne mašine
 Specifični broj obrtaja za protok dobija se eliminacijom prečnika iz 
izraza proporcionalnosti za Q i H
2 2
D 2 2
n  D2m  Hm  n p  D2m Hm n p
Hm  H p 2m m
       
D 2 2
n D H n D2 p H p nm
2p p  2p  p  m 

3
nm  H m n p  nm H m3/2 n p
3 2 2
Q D nm2 Qm n pQ p
 m  2m
3
     3/2  const
Qp D 2p n p  H p nm  n p H p3/2 nm2 Hm 3/2
Hp

n Q
 Specifični broj obrtaja za protok nQ   const
H 3/4

 Predstavlja broj obrtaja mašine n pri naporu H=1 m i protoku Q=1 m3/s

37
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Specifični broj obrtaja može se izraziti i po snazi mašine
 Specifični broj obrtaja za snagu dobija se eliminacijom prečnika iz izraza 
proporcionalnosti za P i H
2 2
D 2 2
n  D2m  Hm  n p  D2m Hm n p
Hm  H p 2m m
       
D 2 2
n D H n D2 p H p nm
2p p  2p  p  m 
5
P D 5
n3  H n p  n 3 H 5/2 n 2p 2
nm2 Pm n p Pp
 m  2m
5
m
3
 m
 m3  m5/2 2  5/2  5/2  const
Pp D 2p np  H p nm  n p H p nm Hm Hp

n P
 Specifični broj obrtaja za snagu nP  5/4
 const
H

 Predstavlja broj obrtaja mašine n pri naporu H=1 m i snazi P=1 W

38
Teorija sličnosti centrifugalnih mašina
 Specifični broj obrtaja
za protok određuje
Q, H i n u širokom
rasponu
 Za zadani specifični broj
obrtaja može se birati
tip mašine,
tj. konstruktivni oblik
radnog kola za razne
vrijednosti Q, H i n

39
Primjer
Pumpa koja transportuje vodu gustine =1000 kg/m3 protokom Q=5 l/s u 
optimalnom režimu rada daje porast pritiska p=4 bar. Kupac je 
zainteresovan za kupovinu pumpe koja transportuje ulje gustine 
1=800kg/m3 protokom Q1= 4,5 l/s i koja u optimalnom režimu postiže 
porast pritiska p1=3,5 bar. Radi pravljenja slične pumpe za potrebe 
kupca odrediti za koliko je teoretski potrebno promijeniti sve linearne 
dimenzije i broj obrtaja postojeće pumpe.


RT

40
Primjer
 Iz jednakosti značajki (tj. iz izraza proporcionalnosti)
Qm D23m nm Q1 D13 n1 4,5
     0,9
Q p D23p n p Q D3 n 5
pm D22m nm2 m p1 D12 n12 1 D12 n12 p1  998
    2 2   0,9   1,092
p p D22p n 2p  p p D 2 n 2  D n p 1 800

Dakle dobiju se dvije jednačine
D13 n1 D12 n12
3
 0,9 i 2 2
 1,092
D n D n
2
n1 D3 D12  D3  D4
 0,9 3  2 
0,9 3   1,902  4
 1,348
n D1 D  D1  D1
D 4 D
  1,348  1,076  1  0,928
D1 D
n1
 0,9  1,0763  1,121  n1  1,121n
n
41
Jednostepene i višestepene pumpe
 Jednostepene i višestepene pumpe
 Za različite vrijednosti specifičnog broja obrtaja nQ
 Karakteristike pumpi
su različitog oblika
 Veći nQ znači veći protok i
manji napor
 Sporohodna pumpa ima
maksimum na krivoj H(Q)

42
Jednostepene i višestepene pumpe
 Višestepene centrifugalne pumpe
 Namijenjene su za velike protoke i velike napore
 Opšti izraz za specifični broj obrtaja n  n Q z 3/4 i – broj ulaza
Q
i 1/2H 3/4 z – broj radnih kola
 Kod pumpe sa 2 ulaza, specifični broj obrtaja smanjuje se    2 puta

Jednostepena pumpa sa 2 ulaza  Višestepena pumpa sa 2 ulaza

43
Jednostepene i višestepene pumpe
 Presjek četvorostepene cenrifugalne pumpe

44
Aksijalne sile kod centrifugalnih mašina
 Aksijalne sile kod centrifugalnih mašina
 Ukupna aksijalna sila je zbir sile pritiska i dinamičke sile uslijed 
promjene količine kretanja
Fa  Fp  Fd
 Iznad poluprečnika Ry sile pritiska su izjednačene, a od Rv do Ry nisu
 Na ulazu u radno kolo vlada
pritisak p1
 Na izlazu iz kola, kao i u zazorima
ispred i iza kola vlada pritisak p2
 Osim toga prisutan je utjecaj i
pritiska p uslijed centrifugalne
sile
v

p  p2  p

45
Aksijalne sile kod centrifugalnih mašina
 Fluid u zazorima rotira ugaonom brzinom koja je približno polovina 
ugaone brzine radnog kola /2, pa je elementarna centrifugalna sila
2
  2
  r
u 2
 2 2
dFc  dman    dV     2 rdrdl     2 rdrdl r
r r 4
 Uslijed djelovanja te sile stvara se pritisak
dFc 2
dp    rdr
2 rdl 4
R2
2 2
p    
4
rdr   
8
 R 2
2 r2
r

 Ukupan pritisak prema izlazu
2
 r2
v

p  p2   R 2
2
8

46
Aksijalne sile kod centrifugalnih mašina
 Ukupna sila pritiska je razlika sila pritiska na izlazu i ulazu u kolo
Ry
 2 2 2 
Fp   p
 2  
8
 R 2  r    2 r d r    R 2
y  Rv  p1
2

Rv  
 2  1 
Fp    R  R2
y
2
v  p 2  p1   R 2
y  Rv2  R22   Ry2  Rv2  
8  2 
 Ukupna dinamička sila uslijed promjene količine kretanja (c0 je brzina 
fluida ispred radnog kola)
Fd   Qc 0
 Ukupna aksijalna sila je zbir te dvije sile
 2 2  2 1 2 2 
F   R  R 2
y
2
v   p2  p1    y v   2 2  y v   Qc 0
R 2
 R R  R  R
8
 Aksijalna sila djeluje u smjeru suprotno od smjera ulaska fluida
 Aksijalnu silu prihvataju posebni konstruktivni elementi – rasteretni diskovi

47
Primjer
 Izračunati aksijalnu silu pritiska koja djeluje na radno kolo vodene 
pumpe, ako je prečnik vanjskog vijenca D2=300 mm, prečnik 
unutrašnjeg vijenca D1Dy=150 mm, prečnik vratila Dv=50 mm, 
razlika pritisaka koju pumpa obezbjeđuje iznosi 2,3 bar, a broj 
obrtaja pumpe je 1470 min‐1.
n   1470
   153,94 s-1
30 30
D2 300 Dy 150 D 50
R2    150 mm, Ry    75 mm, Rv  v   25 mm
2 2 2 2 2 2

Fp    0,0752  0,0252   2,3  105 

  1000  153,942 2  1 

8
 0,075 2
 0,025   0,15 2

2
 0,0752  0, 252  

Fp  2711,314 N  2,71 kN
48