Koloidni sistemi

Koloidni sistemi

Koloidi su dvofazni sistemi u kojima je jedna faza dispergovana u drugoj. Čestice

dispergovane faze mogu biti makromolekuli (proteini,polisaharidi) ili agregati manjih čestica
(micele).

Veličina čestica je od 1 do 100 nm, odnosno ispod oblasti vidljivosti optičkim

mikroskopom, a iznad vidljivosti elektronskim mikroskopom. Prema veličini čestica koloidni
sistemi se nalaze između pravih rastvora i grubo disperznih suspenzija i emulzija,oni su
metastabilni.

Struktura koloidnih čestica

Koloidna čestica predstavlja skup velikog broja molekula ili atoma date komponente,
odnosno predstavlja molekulski ili atomskia agregat koji čini jezgro koloidne čestice. Jezgro
koloidne čestice, kao prvo, ima kristalnu strukturu. Okruženo je dvostrukim električnim
slojem jona koji se sastoji od adsorpcijskog i difuznog dela. Jezgro zajedno s dvostrukim
električnim slojem čini koloidnu česticu. Koloidna čestica obično se naziva micela. Jezgro
zajedno s jonima čvrsto vezanim na jezgru čini granulu oko koje se nalazi difuzni sloj jona. Pod
delovanjem spoljnog električnog polja javlja se elektroforeza te dolazi do narušavanja
dvostrukog električnog sloja pri čemu se pozitivno naelektrisana granula premešta u smeru
negativne elektrode, dok se difuzni sloj negativnih jona premešta u pravcu pozitivne electrode.

Šematski prikaz strukture micele

Pojave na granici faza odnosno na graničnioj površini između disperzne faze i

disperznog sredstva određuju osobine i ponašanje koloidnih sistema. Osobine koloida uslovljene
su veličinom čestica i njihovim površinskim naelektrisanjem. Naime, zbog velikog stepena
disperznosti odnosno velikog odnosa površine čestice prema njenoj zapremini postoji znatno
nezasićeno polje sila i velika slobodna površinska energija usled čega dolazi do znatne
adsorpcije na površini koloidnih čestica. Adsorpcijom jona čestica postaje naelektrisana,što je
jedan od glavnih uzroka stabilnosti koloida.

1
Koloidni sistemi

Klasifikacija koloida

Klasifikacija se vrši prema osobinama disperzne faze i disperznog sredstva.

Podela koloida prema obliku koloidnih čestica

-globularni koloidi- čestice su trodimenzionalne,kao sfere

-končasti,vlaknasti,fibrilarni koloidi- čestice su dvodimenzione kao filmovi ili

jednodimenzione,linearne

Podela koloida prema solvataciji (sposobnosti da adsorbuju molecule disperzne sredine

koja je tečna)

-Liofobni (mali afinitet, čestice nisu solvatisane, nestabilni, lako se grupišu i talože, nastaju
dispergovanjem u sredstvu u kome se ne rastvaraju).
Njih grade pri određenom stepenu disperznosti, razne nerastvorne supstancije kao metali (Au,Ag,
Pt, Cu)

-Liofilni (jak afinitet, čestice su solvatisane, stabilni, nema grupisanja i taloženja, nastaju
spontanim rastvaranjem)
Ako je disperzna sredina voda koriste se termini hidrofilan i hidrofoban zavisno od afiniteta
koloidnih čestica prema vodi.
i hidrofilni.

Podela prema vrsti disperznog sredstva

Organosoli (tečni medijum je organski rastvarač)

Hidrosoli (disperzije u vodi)

Podela prema povratnosti koagulacije

Nepovratni (ireverzibilni)-čestice se posle taloženja ne mogu prevesti u prethodno koloidno

stanje dodatkom disperynog sredstva; uglavnom liofobni koloidi (klasične disperzije) sa
naelektrisanim nesolvatisanim česticama.

Povratni (reverzibilni)čestice se posle izdvajanja iz rastvora(koagulacije, precipitacije) ponovo

mogu,u istom obliku, prevesti u rastvor(rastvaranjem); uglavnom liofilne čestice(naelektrisane,
ili nenaelektrisane i solvatisane čestice

2
Koloidni sistemi

Podela prema električnim osobinama

Solvatokratni (izostabilni) uglavnom liofilni; gubitkom naelektrisanja ostaju u rastvoru, jer ih u

taloženju sprečava solvatni omotač

Elektrokratni (izolabilni) uglavnom liofobni soli (dispergovani u nerastvaraču; gubitkom

naelektrisanja se izdvajaju iz rastvora tj. talože

Kinetičke pojave kod koloida

1.Nastaju usled toplotnog kretanja molekula

-Brown-ovo kretanje
-Difuzija
-Sedimentacija
-Osmotski pritisak

2.Zasnovane na spoljašnjim uticajima

-Koagulacija
-Taloženje
-Elektrokinetičke pojave
-Viskozni otpor
-Reološke osobine

Brown-ovo kretanje (Braunovo kretanje)

Koloidne čestice posmatrane pod mikroskopom pokazuju neprekidno kretanje u

disperznoj sredini. Ovo kretanje je posledica sudaranja koloidnih čestica sa molekulima
disperzne sredine koji se nalaze u stalnom haotičnom kretanju.
Brzina kretanja čestica je veća
-što su čestice manje (manjeg poluprečnika i gustine)
-temperatura veća
-viskoznost manja

3
Koloidni sistemi

Kao rezultat Braunovog kretanja koloidne čestice pokazuju u određenom pravcu i za

određeno vreme (t) srednji pomeraj iz koga se može odrediti koeficijent difuzije koloidnih
čestica (D):

x 2 RT
D 
2t N A 6 r

Ako se eksperimentalno odredi koeficijent difuzije D tada se iz gornje jednačine može

odrediti radijus koloidnih čestica ili makromolekula,ali takođe i njihova molarna masa. To je
moguće samo za čestice ili molekule sfernog oblika kod kojih je molarna masa data kao:

4 r 3 N a
M
3vsp

Difuzija

Difuzija je spontani transport materije ili energije pod uticajem odgovarajućeg gradijenta
iz zone više u zonu niže energije ili koncentracije. Kao i mnogi spontani procesi, difuzija je
entropijski vođen proces u kojem se energija ili materija koja difunduje uniformno raspoređuje u
raspoloživom prostoru podižući time entropiju sistema.
Koloidne čestice ne podležu taloženju pod dejstvom gravitacije. Homogeno su
raspoređene u rastvoru. Difuzija koloidnih čestica je spor process.

Viskozitet

Koloidne disperzije imaju mnogo veću viskoznost od pravih rastvora čak i pri vrlo niskim
koncentracijama i to je od velikog značaja za njihovu praktičnu primenu.

Oni se pri laminarnom proticanju ne ponašaju u skladu sa Newton-ovim zakonom pa se nazivaju

nenjutnovski fluidi.

Na viskoznost koloidnih rastvora uz koncentraciju u največoj meri utiču oblik koloidnih čestica i
njihov afinitet prema rastvaraču.

Sferni koloidi pri laminarnom proticanju i velikom razblaženju pokazuju linearnu zavisnost
viskoziteta od koncentracije.

4
Koloidni sistemi

Optičke pojave kod koloida

Zavise od veličine, oblika i strukture čestice.

-Refrakcija
-Optička aktivnost
-Apsorpcija
-Tindalov efekta
-Dvojno prelamanje
-Fluorescencija

Izraz Tindalov efekat se obično odnosi na efekat rasejanja svetlosti na česticama u koloidnom
sistemu. Tindalov efekat se koristi u razlikovanju različitih tipova mešavina- rastvora, koloida i
suspenzija. 
Primeri: Tindalov efekt srećemo kada upalimo farove vozila u magli. Svetlosni zraci kraćih
talasnih dužina bivaju bolje rasipani, tako da boja rasejanog svetla dobija plavkaste nijanse. Ovaj
efekat je i razlog zbog koga nebo izgleda plavo. Kada elektromagnetno zračenje sa Sunca stigne
u atmosferu tada se talasi kratkih talasnih dužina (koji su plave boje) sudaraju s molekulama
zraka u atmosferi i potom odbijaju nadole ka površini tla. Što je talasna dužina veća,
tj.. približnija crvenom delu spektra, to je ona manje u delovanju sa česticama u atmosferi i
prolazi kroz atmosferu. 

Prikaz Tyndall-ovog efekta

Dobijanje koloidnih disperzija

Pošto su koloidni rstvori prema stepenu disperzije između grubo disperznih i molekulsko
disperznih sistema oni se mogu dobiti dvema principijelno različitim metodama zavisno od vrste
polazne materije, pa razlikujemo disperzione i kondenzacione metode.

5
Koloidni sistemi

Disperzioni metod se sastoji u sitnjenju, dispergovanu grubo disperznog polaznog materijala.

Metode dispergovanja

Mehaničko dispergovanje(mehanički i koloidni mlinovi)

Mehanilko dispergovanje čvrstih supstanci vrši se u specijalnim koloidnim mlinovima. Ovaj
process je nespontan i nastaju liofobni koloidi. Nastale disperzije su polidisperzne. Pošto se pri
mlevenju ne dobijaju uvek stabilne disperzije dodaje se neki stabilizator,peptizator.

Dispergovanje ultrazvučnim talasima se ostvaruje pri frekvencijama zvuka od 105 do 106 Hz kroz
disperzionu sredinu.Na ovaj način se dobijaju suspenzije i emulzije ulja, žive,metalnih
hidroksida, boje.

Dispergovanje električnom strujom (jednosmerna ili naizmenična)

Elektrode čiji se material disperguje su uronjene u disperzionu sredinu i između njih se formira
električno pražnjenje. U void se na taj način disperguju različiti metali, .

Kondenzacione metode

Kondenzacioni metod dovodi do agregacije, kondenzacije manjih čestica visoko disperznog

sistema u čestice koloidnih dimenzija (agregacija atoma ili malih molekula iz pravih rastvora)
Ovo je spontan process,pri kome nastaju liofobni koloidi

Hemijske metode kondenzacije se ostvaruju odigravanjem različitih hemijskih reakcija kao što su
dvojna izmena, redukcija, oksidacija ili hidroliza, u kojima nastaju teško rastvora jedinjenja ili
dolazi do kristalizacije.

Dvojna izmena dovodi do formiranja teško rastvornoh jedinjenja izmnom grupa. Ako se
vrši u koncentrovanom vrućem rastvoru pri dodatku viška reagensa, doći će do formiranja taloga.
Ako se razblaženom rastvoru dodaje elektrolit,ali ne u višku,doći će do formiranja koloidnog
rastvora. Tako prolaz vodonik-sulfida kroz vruć,kiseo rastvor neke arsenove soli dovešće do
taloženja arsen-sulfida. Ista reakcija u hladnom rastvoru u odsustvu kiseline dovodi do stvaranja
žućkastog koloidnog rastvora sulfide.

6
Koloidni sistemi

Hidrolizom soli mnogih metala čiji su oksidi nerastvorni takođe može doći do stvaranja
koloida. Hidroliza može nastati zagrevanjem, razblaženjem i dijalizom. Tako razblažen rastvor
FeCl3 u početku bledo žut,prelazi u tamno crveno produženim ključanjem dajući sol hidratisanog
Fe2O3.
Kada je supstanca rastvorna u jednom rastvaraču, a nerastvorna u drugom, dodatak
drugog rastvarača često dovodi to formiranja koloidnog rastvora. Tako se sol sumpora ili fosfora
formira kada se rastvor ovih elemenata u alkoholu sipa u višak vode.

Značaj koloida

Koloidno stanje je veoma značajno jer se veoma često sreće u svakodnevnom životu. Ćelija se
nalazi u koloidnom stanju.

Dijaliza

Predstavlja process prelaženja čestica pravog rastvora kroz polupropustivlju membranu iz

koloidnog rastvorau rastvarač ili pravi rastvor.

Dijaliza se može koristiti za prečišćavanje koloidnih rastvora odnosno za uklanjanje čestica

pravog rastvora iz koloidnog rastvora.

Najznačajnija primena dijalize u medicine je hemodijaliza kod veštačkog bubrega

Elektroforeza

Predstavlja usmereno kretanje koloidnih čestica pod dejstvom jednosmerne električne struje.

Brzina kretanja koloidnih čestica zavisi od njihovog naelektrisanja,veličine i oblike,kao i od

spoljašnjih faktora- temperature,viskoznost sredine-

Najjednostavniji oblik elektroforeze je planarna elektroforeza kod koje se razdvajanje vrši

poroznom sloju-papirna traka, acetat celuloze ili polimerni gel.

U medicini se elektroforeza koristi u dijagnostičke svrhe – analiza protein krvnog seruma.

Od posebnog značaja su tzv. micelarni koloidi kao na primer sapuni i deterdženti . Kad ovakva
micela udari u površinu pokrivenu filmom nečistoće uljanog ili masnog porekla, hidrofobni
nepolarni rep će imati jaku tendenciju da se rastvara u takođe nepolarnoj sredini .Trljanjem ili
mešanjem površunski film nečistoće se razbija u bezbroj sitnih kapljica u koje su zabodeni anjoni
sapuna ili deterdžentanepolarnim repom prema unutra,a polarnom glavom prema spolja. Ove
kapljice su takođe koloidnih dimenzija i stabilisane su u rastvoru istim negativnim
naelektrisanjem.

7
Koloidni sistemi

Literatura

 Kurs opšte hemije – Ivanka Holclajtner Antunović

 Predavanja iz fizičke hemije – Goran Nikolić
 http://www.ffh.bg.ac.rs
 http://www.svethemije.com/