Istorija Srba

ИСТОРИЈА СРБА
књига прва
1
На корицама:
Илирски (српски) војник у Римском царству
Наслов оригинала:
Историја Срба,
др Стеван Томовић
stevan_tomovic@yahoo.com
Прво издање:
2019.
Издавач:
Мунгос, Нови Сад,
Институт за националну историју, www.institutni.com
Школа гусала Сандић, www.skolagusalasandic.rs
Племе Кучи, www.plemekuci.com
Техничко уређење:
Мунгос
Дизајн корица:
Владимир Јајин
Штампа:
Донат Граф, Београд
Тираж:
1000
Дистрибуција:
Мунгос, Нови Сад, тел. 063/732-7738
2
Др Стеван Томовић
ИСТОРИЈА СРБА
Од Постанка света до Христовог рођења
КЊИГА ПРВА
3
4
УВОДНО ПОГЛАВЉЕ
ДВЕ ИСТОРИЈЕ СРБА

О садржају првог дела књиге
У овој књизи приказана је историја Срба од Постања света и самих по-

четака историје до Христовог рођења, што значи, доба од пре око 6000 го-
дина до пре око 2000 година, тако да је приказано укупно 4000 година исто-
рије Срба, онако како је описана у историјским записима.
Тачније, овде ће бити упоредо приказане две историје – Једна је историја
Срба према историјским записима, а друга је историја Срба која је описана
у данашњим историјским књигама и уџбеницима, јер постоји извесна раз-
лика између онога што је записано у историјским записима и онога што је за-
писано у данашњим историјским књигама и уџбеницима, као што ће бити по-
казано.
Историја Срба ће бити приказана редом по догађајима из прошлости – од
Постанка света до Христовог рођења, тако што ће прво бити приказано једно
поглавље о историји Срба према историјским записима, а затим једно пог-
лавље о истом раздобљу српске историје каква је приказана у данашњим ис-
торијским књигама и уџбеницима, и тако редом, како би читалац могао по-
редити те две историје, и упознати се са оба постојећа и супротна мишљења о
историји и пореклу Срба, па ће сам моћи да закључи који је од та два приказа
историје ближи истини.
5
ПРВО ПОГЛАВЉЕ
ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ СРБА

(пре око 6000 година)
Како је све почело: Описи почетака историје Срба у
најстаријим историјским записима о почецима историје
С
ами по себи ми не можемо знати како су изгледали почеци ис-
торије Срба, јер нисмо живели у то доба и били сведоци тада-
шњих догађаја. Једини начин да сазнамо како су изгледали по-
чеци историје Срба и целог света, и како је све почело, јесте на
основу записа (историјских извора) који описују почетке ис-
торије, односно, на основу сведочанстава људи који су живели у то доба и
која су они чували у виду записа и предања.
Ти древни записи и предања који описују почетке историје, и који потичу
из најдаље прошлости, очували су се до данашњег дана. На основу тих очува-
них историјских сведочанстава ми можемо сазнати како су изгледали почеци
историје, како је све почело.
Почеци историје су у свим најстаријим записима описани на потпуно ис-
ти начин. Најбоље очуван историјски запис о почецима историје Срба и оста-
лих народа јесте један запис стар око 3500 година. То је запис древног јевреј-
ског историчара Мојсија – „оца историје“, који је живео пре око 3500 година.
Тај запис је познат под називом „Прва Мојсијева књига“ и под називом
„Књига Постања“, и он чини саставни део Библије или Светог Писма.1 И с
тим записом се слажу и сви други стари записи о почецима историје.
У свим тим старим записима је исто записано да и Срби и сви други на-
роди света потичу од истих предака, да су ти преци потекли од првих људи
који су постојали, и да је прве људе створио Бог.
Тако почетке историје описује и Мојсијева „Књига Постања“, и древни
сумерски запис „Енума Елиш“, и древни индијски спев „Риг-Веда“, кинеска
такозвана „Књига о променама“, те јапански „Запис о древностима“, стара
викиншка сага „Волуспа“, и још мноштво других записа и безбројних преда-
ња расутих по свету и међу свим народима.2
1
Прва Мојсијева 1:1-10:32
2
George S. Faber, The Origin of Pagan Idolatry Ascertained from Historical Testimony and
Circumstantial Evidence, Vol. I, F. & C. Rivingtons, London, 1816, pp. 201-275
6
Порекло Срба и осталих народа од истих предака. У свим овим ис-
торијским записима и предањима, без разлике, на исти начин се описује да су
сви народи потекли од једне мање породице која је једина преживела светску
непогоду, познату као „Велики Потоп“. Једно од најпознатијих и најстаријих
предања о том догађају је песнички препричано у „Епу о Гилгамешу“.
Порекло заједничких предака од првих људи у историји. У свим

најстаријим историјским изворима, без иједне разлике, на исти начин се опи-
сује и да је та породица која је једина преживела била блиског порекла од пр-
вих људи који су постојали. Тако се каже у предањима дословно свих народа
света.
Постанак првих људи. Такође, у истим старим записима и предањима

на потпуно исти начин се описује и како су први људи настали: У тим преда-
њима се каже да су први људи – један мушкарац и једна жена – настали тако
што их је Бог створио од земље и Свог духа. Сви стари народи су говорили да
су први људи настали на такав начин.3
У таквом опису настанка људи нема ничега ненаучног и немогућег, јер се
људско тело заиста и састоји од материјалног дела (тела), који чине хемијски
елементи из земље, и нематеријалног (духовног) дела, који жива бића и чини
живим и другачијим од неживих ствари (материје).4
Постанак света. И на крају, сви древни записи и предања на исти начин

описују како је свет настао. Сви они описују да у почетку није било ни људи,
нити ичег што постоји данас, него да су постојали само „водени бездан, тама,
и ништавило“ – како су говорили, па да је онда из тог ништавила, „из ничег“,
наједном настао свет деловањем Творца.
Редослед насталих појава током Стварања света. Записано је да је

свет стваран оваквим редоследом: Прво је била створена светлост, чији извор
није било сунце; потом је створено небо; па земља (копно) и мора, као и биљ-
ке; онда, сунце, месец, и звезде; потом, животиње; и на крају – човек. Такав је
редослед насталих појава описан у свим записима о почецима историје.
Време настанка света. Према најстаријим и најбоље очуваним записи-

ма, свет је био створен за шест дана пре око 6000 година. Толико је дуга ис-
торија човечанства, и у толико далеку прошлост сеже историја Срба.5
3
J. G. Frazer, Folklore in the Old Testament: Studies in Comparative Religion, Legend, and Law,
Vol. I, Macmilian & Co., London, 1918, pp. 5-24
4
Др Аријел Рот, Како је настао живот? Наука открива Бога, Метафизика, Београд, 2007.
5
Faber, The Origin of Pagan Idolatry, pp. 233-234
7
Поређење два записа о почецима историје
Један од примера који показује да сви древни записи о почецима историје
на исти начин описују почетке историје јесте пример споменутог Мојсијевог
записа (Прве Мојсијеве књиге) и Хесиодовог записа – најстаријег европског
записа о почецима историје.
У том другом запису је записано старогрчко предање о почецима исто-
рије, које је записао и песнички препричао старогрчки песник Хесиод у свом
делу званом „Постанак богова“, пре око 2700-2800 година.6
Сāмо то предање је знатно старије, и до њега је било преношено усменим
путем од његових предака, с колена на колено, потекавши од првих људи. Из
поређења ће се видети да та два различита записа, која потичу од различитих
народа, описују почетке историје и постанак света на потпуно исти начин:
Хесиод, Постанак богова Мојсије, Прва Мојсијева
„У почетку беше бездан и ниш- „У почетку створи Бог небеса и

тавило, а онда је настала земља… земљу. Земља је била празна и
А од земље настало је небо. А из пуста, и над површином воденог
бездана настала је тама и ноћ.“ бездана простирала се тама.“
Бог рече: `Нека буде светлост`. И на-

„Из бездана настали су тама и ноћ. стала је светлост. И Бог је раздвојио
Од ноћи насташе дан и светлост.“ светлост од таме. Светлост је Бог
назвао дан, а таму је назвао ноћ.“
„Од земље наста небо, звезда пуно „Бог је начинио небески свод…И Бог
да је застре… Настаде и море што рече „`Нека се воде испод небеса са-
таласима хучи, и океан дубоки од купе на једно место и нека се покаже
земље и небеса (одвојивши се).“ копно`. Копно је назвао земљом, а
сакупљене воде назвао је морима.“
„А из љубави Највишег Бога настао „Бог је начинио два велика извора

је месец сјајни и сунце велико, а и светлости, већи да управља даном,
зора што на земљи и на небу сја.“ а мањи да управља ноћи, и звезде.“
6
Хесиод, Постанак богова 1:105-138, прев. Бранимир Главичић, Загреб, 2005.
8
Објашњење откуд су људи знали како је настао свет
Како су изгледали почеци историје, дакле, зна се на основу очуваних све-
дочанстава људи који су живели у то давно доба. Ипак, ако у почетку, пре по-
станка света, није било људи – како говоре сви стари записи и предања, онда,
како су људи знали како је свет настао када нису били сведоци тог догађаја?
Одговор на ово питање дају исти записи и предања о почецима историје:
Сви ти историјски извори говоре да су први људи који су постојали то сазна-
ли непосредно од Онога ко је створио цео свет и њих саме, и да је Творац био
дословно присутан међу првим људима, да је разговарао са њима, па су то пр-
ви људи могли да пренесу својим потомцима.
Сведочанства првих људи су најпре била преношена усменим путем с ко-
лена на колено, а у каснијем добу су била и записана. И на основу тих сачува-
них сведочанстава о почецима историје, у облику предања и записа, ми данас
можемо знати какви су били почеци историје.
Бесмислено би било тврдити да су сви ти стари народи света у исто време
и на исти начин измислили исте приче о истим догађајима, јер то није могуће.
Основно правило у историјској науци гласи: Ако више различитих историј-
ских извора у истом добу на исти начин описује исти догађај, то онда мо-
же само и једино значити да се тај догађај догодио управо онако као што
је у тим историјским изворима описан.
О посебности Мојсијевог записа о почецима историје

Од свих постојећих старих записа који говоре о почецима историје Срба,
посебно место заузима Мојсијев запис – „Прва Мојсијева књига“, и то из сле-
дећег разлога: За разлику од свих других старих записа о почецима историје,
Мојсијев запис није претрпео никакве промене током времена, и никакве ути-
цаје са стране, него је до данашњег дана остао сачуван у свом најстаријем, из-
ворном облику, исти онакав какав је и био када га је Мојсије написао пре око
3500 година.7
Осим тога, Мојсијев запис не садржи никакве нејасне и тешко разумљиве
песничке изразе и слике – „алегорију“ и „митолошку симболику“, а коју садр-
же сви други записи и предања о постанку света, и који су били под утицајем
разних учења науштрб очуваности изворног извештаја о почецима историје.
Посебност Мојсијевог записа види се још и по томе што се тамо наводи и
тачан дан, месец и година за све значајне догађаје из најдаље прошлости, што
није случај ни с једним другим старим записом и предањем о почецима исто-
рије. Из тих разлога, Мојсијев запис заузима посебно и најважније место у за-
писима о почецима и најранијој историји Срба.8
7
За више података о очуваности и непромењености Мојсијевог записа, видети: Др Жељко
Станојевић, Кумрански списи: Доказ веростојности Библије, Метафизика, Београд, 2010.
8
За више података о веродостојности података из Мојсијевог записа, видети: Др Мирољуб
Петровић, Наука и проблем смрти, Метафизика, Београд, 2008.
9
ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА
*ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ СРБА

Приказ почетака историје у савременим историјским
књигама и уџбеницима, насупрот историјским изворима
У савременим историјским књигама и уџбеницима, почеци историје опи-

сани су на потпуно супротан начин од оног како су они описани у старим
записима о почецима историје, тако да испада као да писци тих књига и уџ-
беника знају шта се збивало у најдаљој прошлости боље од људи који су у то
доба живели, и који су оставили сведочанства о догађајима из свог времена.
Тако већина данашњих историчара сматра да Срби и остали народи света
не воде порекло од заједничких предaка, од једне породице која је потекла од
првих људи, створених руком Творца – како говоре споменути записи.
Такође, ти историчари сматрају да свет није био створен пре око 6000 го-
дина – како говоре сви стари записи и предања, него да је свет „сам од себе“
„природним током“ настајао дуго времена, и да се то догодило пре неко-
лико милиона или милијарди година.
И на крају, већина историчара тврди да први људи нису створени пре око
6000 година на начин описан у старим записима, већ да су људи „природним
током“ настали од животиња, и да се то догодило пре неколико десетина
или стотина хиљада година.
ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ ПРЕМА ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ ПРЕМА

ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ИСТОРИЧАРИМА 19/20. ВЕКА
Свет настао за веома кратко време – Свет настајао веома дуго времена –
за шест дана. током милијарди година.
Свет настао у недалекој прошлости Свет настао у далекој прошлости –

– пре око 6000 година. пре више милијарди година.
Свет створен руком Творца. Свет настао сам од себе.
10
Сва жива бића засебно створена Жива бића настала од неживих
руком Творца (Бога). ствари (од материје).
Сва творевина има почетак. Творац је Сва творевина (материја) је вечна,

вечан, одувек је постојао. одувек је постојала.
Планета Земља настала пре сунца, Планета Земља настала после сунца
месеца и звезда. и других звезда.
Светлост настала пре сунца. Светлост настала после сунца.
Земља прво била прекривена водом. Земља прво била прекривена ватром.
Вода настала пре копна. Вода настала после копна.
Биљке настале пре сунца. Биљке настале после сунца.
Прва жива бића настала на копну. Прва жива бића настала у води.
Птице настале пре гмизаваца. Птице настале после гмизаваца.
Инсекти настали после биљака. Инсекти настали пре биљака.
Људи створени од земље. Људи настали од животиња.
Овакав приказ почетака историје човечанства није заснован ни на каквим

историјским доказима; напротив, као што се види из горњег поређења, супро-
тан је свим старим записима у којима су описани почеци историје. Приказ ис-
торије који је супротан приказу историје из историјских извора (записа и пре-
дања) јесте фалсификована (кривотворена) историја.
11
Фалсификати из 19/20. века о почецима историје
Постоји велики број фалсификата које су историчари 19. и 20. века кори-
стили да би доказали наведене тврдње о почецима историје, које су супротне
приказу историје из историјских извора.
Један од најпознатијих фалсификата о почецима историје јесте тврдња да
су људи настали од животиња (мајмуна), или од некаквих „полуљуди-полу-
животиња“ („полуљуди-полумајмуна“); јер су многи историчари 19. и 20. ве-
ка сматрали да су у најдавнијој прошлости постојали некакви „полуљуди-по-
луживотиње“.
О свештенику који је тврдио да је видео „човека-животињу“

Још крајем 19. века поједини људи су говорили да су пронашли лешеве и
остатке костију некаквих „полуљуди-полуживотиња“. Такође, они су тврдили
да су видели и живе примерке тих „полуљуди-полуживотиња“, а и да су неке
од њих чак и ухватили.
На пример, то је говорио најпознатији међу заступницима таквог приказа
почетака историје – енглески свештеник Чарлс Дарвин. У својој књизи „По-
рекло људи“, он је дословно записао да су и у његово доба још увек постоја-
ли такозвани „људи-мајмуни“, и да их је лично видео.9
О човеку који је тврдио да је нашао лобању „човека-мајмуна“

Или рецимо, извесни Чарлс Досон (19. век) говорио је да он поседује до-
каз да су људи настали од мајмуна или „полуљуди-полумајмуна“, показујући
као доказ неку лобању коју је нашао, и која је имала одлике и човечје лобање
и лобање мајмуна; али, касније је откривено да је реч била о обичној човечјој
лобањи на коју је тај Досон сам залепио доњу вилицу мајмуна, те уз помоћ
таквог фалсификата убеђивао друге у своје тврдње.10
О немачком научнику који је тврдио да развој детета у стомаку

мајки доказује да су људи настали од животиња
Једнако познати случај тицао се немачког научника из 19. века и чувеног
фалсификатора историје, Ернста Хекела, који је исто тврдио да има доказе о
настанку људи од животиња: Као доказ показивао је неке цртеже деце и мла-
дунаца разних животиња током њиховог развоја у стомаку мајки, говорећи да
њихов развој у стомаку доказује развој и настанак људи од разних животиња.
Међутим, брзо је било откривено да је тај Хекел фалсификовао цртеже, с тим
да ти цртежи, сами по себи, ионако нису могли бити доказ ни за шта, па ни за
настанак људи од животиња.11
9
Charles Darwin, The Descent of Man, J. Murray, London, 1871, p. 201
10
Harun Jahi, Falsifikati evolucije. Obmana evolucije: Naučni kolaps darvinizma i njegova
ideološka pozadina, CPS, Beograd, 2002, 67-69. str.
11
Ibid, pp. 199-201
12
Најстарији фалсификати о почецима историје
И мноштво других сличних фалсификата је било направљено током 19. и
20. века, који су представљани као научни доказ да су људи настали од живо-
тиња, или од некаквих „полуљуди-полуживотиња“, у чије су постојање веро-
вали у то доба.
И хиљадама година пре тих научника и свештеника 19. века који су поку-
шавали да фалсификују историју, живели су људи који су износили исте так-
ве тврдње о почецима историје и правили исте такве фалсификате:
Врач који је тврдио да је укротио живог „човека-животињу“

Један од најпознатијих случајева јесте фалсификат који је направио у оно
доба чувени грчки врачар Александар Јенопољски, пре око 1800 година. Он
је тврдио да поседује научни доказ да су људи настали од змија, или од не-
каквих „човеколиких змија“. Као доказ показивао је неку змију која је на те-
лу имала нешто налик на људску главу. Тако је он убеђивао народ да су пре-
ци људи наводно били „полуљуди-полузмије“. Ипак, његова наивна превара
је убрзо била откривена: Фалсификат је начинио тако што је на тело змије са-
мо ставио вештачку људску главу.12
О староегипатским свештеницима који су тврдили да су нашли

остатке лешева „људи-животиња“
Сличан фалсификат је направљен пре око 2000 година у Египту. Њихови
научници и свештеници су тврдили да поседују научни доказ за настанак љу-
ди од животиња, односно, доказ за постојање такозваних „прелазних облика
живота“ између људи и животиња.
Као доказ показивали су неки леш који су наводно пронашли, и за који су
тврдили да представља леш „получовека-полукоња“. Такође, тврдили су да су
и наводно видели и живе примерке „људи-коња“. То је био њихов доказ да су
људи настали од коња, или од „човеколиких коња“. Леш је био однет рим-
ском цару Клаудију, који га је ставио у свој двор.13
Међутим, фалсификат је вероватно био начињен једноставним пришива-
њем доњег дела тела угинулог коња и горњег дела тела човека или гориле.14
Староегипатски свештеници су били познати по прављењу таквих фалси-
фиката. На пример, једном приликом су узели скелетне остатке животиња на-
ђених на обали Нила, и помешали их са људским скелетним остацима, а онда
су тврдили да имају доказ да су људи настали од „човеколиких животиња“.15
12
Lucian, Alexander the False Prophet. The Works of Lucian of Samosata, transl. by A. M.
Harmon,Vol. IV, Hardvard University Press, Cambridge, MA, 2014
13
Plinius Secundus, Historia Naturalis 7:35
14
Adrienne Mayor, The First Fossil Hunters: Paleontology in Greek and Roman Times, Princeton
University Press, Princeton, NJ, 2000, p. 235
15
Ibid, p. 177
13
И међу другим народима је било распострањено учење да су људи наста-
ли од животиња, а не онако као што је описано у старим историјским записи-
ма о постанку људи и почецима историје:
На пример, старогрчки филозофи били су познати по тврдњама да су љу-
ди настали од животиња, као и да су саме животиње настајале једна од друге,
а да су сва жива бића настала од неживих ствари (материје). По том веровању
истицао се филозоф Анаксимандар (живео пре око 2600 година), који је твр-
дио да су људи настали од риба, или од некаквих „човеколиких риба“.16
И на овим просторима, део далеких предака Срба је
под утицајем својих научника и духовних вођа веровао
да су људи настали од животиња или од „полуљуди-по-
луживотиња“. На пример, на подручју Лепенског Вира
пронађени су мали кипови риболиког изгледа, који ве-
роватно представљају приказ „полуљуди-полуриба“.
Слична веровања постојала су и међу разним старо-
роамеричким („индијанским“) и афричким племенима.
Рецимо, шамани афричких племена у Гани су говорили
да су људи настали од риба или „човеколиких риба“,
Древни кип „по- исто као што су и врачеви с индонежанског острва Бор-
лурибе-получове- нео из племена Дијака тврдили да су људи настали од
ка“ из Лепенског риба, „које су добиле ноге и проходале“, или као што
Вира, које је у про- је сиријско свештенство ширило међу тамошњим наро-
шлости сматрано дима веровање у некакве „полуљуде-полурибе“ које су
за претке људи. сматрали својим прецима.
Древни цртежи „полуљуди-полуриба“, који су сматрани прецима људи
И поглавице племена Абориџина из Западне Аустралије су имале слично

веровање, да су људи настали од риба, гусака, патака, и других морских би-
ћа. Домороци са афричког острва Мадагаскар верују да су људи „настали“ од
крокодила, а шамани једног америчког племена Ирокеза – да су људи наста-
ли од корњача „које су изашле из оклопа и усправиле се на две ноге“.17
16
Censorinus, De Die Natali 4:7, ed. I. Cholodniak, RIAS, St. Petersburg, 1889
17
Frazer, Folklore in the Old Testament, pp. 30-35
14
У Индији су нарочито тамошњи свештеници проширили веровања о нас-
танку људи од животиња, као и веровање да „душе“ људи након смрти прела-
зе („реинкарнирају“) у тело животиња или у биљке. Најпознатије је било њи-
хово веровање да су људи настали од мајмуна, или „полуљуди-полумајму-
на“. Та бића се спомињу у древној индијској књизи „Рамајани“, као и у дру-
гим књигама које су написали ти индијски свештеници.18
Веровање о настанку људи од мајмуна заговарали су и врачеви међу дру-
гим старим народима, и не само од мајмуна, већ и од других животиња, попут
лава, тигра, медведа, хијене, зеца, дабра, змије, итд. Други су говорили да љу-
ди потичу од птица, попут врачева неких племена са Нове Гвинеје; а постоја-
ла су и веровања у настанак првих људи од биљака, као што је случај са уро-
ђеницима једног од Малучких острва у Индонезији.19
Древни народи су заправо веровали да све животиње и биљке представ-
љају њихове претке, односно, да људи имају заједничке претке са свим живо-
тињама и биљкама, те да су сви они заједно настали од неживих ствари (мате-
рије). Зато су ови народи исказивали сујеверно страхопоштовање према свим
животињама и биљкама, и према целој природи, којој су приписивали особи-
не живог бића, односно, особине Творца (Бога). Ипак, ти народи углавном су
веровали да од свих животиња и биљака једна представља њиховог најближег
претка, према којој су исказивали највише страхопоштовања приписујући јој
особине Творца (Бога).
Први фалсификатори историје

А осим што су људи у далекој прошлости
веровали да су животиње и биље њихови крв-
ни сродници и преци, и осим што су веровали
у постојање неких „полуљуди-полуживотиња“
као „прелазних облика“ од којих су тобож на-
стали људи, веровали су такође и у постојање
неких бића састављених од две или више раз-
личитих животиња – некакве „полурибе-полу-
коње“, „полулавове-полуорлове“, и томе слич-
но. Веровали су да су таква бића била „прела-
зни облик“ између животиња које су настајале
Древни очуван кип у једна од друге.
месту Копан (подручје У постојање таквих створења, која никада
данашњег Хондураса), нису постојала, и у све те невероватне и изми-
који приказује „полу- шљене приче о почецима историје човечанст-
човека-полумајмуна“ ва, убедили су их њихови научници и духовне
вође помоћу оних фалсификата које су ствара-
ли.
18
Ramayana 1:16, transl. by R. T. H. Griffith, Trubner & Co., London, 1870
19
15
Људи који су стварали такве фалсификате јесу били најписменији и најо-
бразованији људи тог доба. Сматрани су највећим умовима света, и народ им
је све веровао и на њих гледао као на људе који поседују највећа знања, „зна-
ње богова“ – како су они говорили. И ти људи већином су били свештеници.
Али, уместо да као свештеници и најобразованији људи у том добу, буду
чувари знања, учитељи народа, и преносиоци истине о догађајима из прошло-
сти – као што је био древни јеврејски историчар и свештеник Мојсије, ти све-
штеници су своје знање, моћ, и власт коју су имали, користили да би владали
над људима, да би заводили, варали и искоришћавали народ, држећи га у нез-
нању и у ропству заблудама. А то су постизали тако што су народу наметали
лажну историју – историју коју су сами фалсификовали.
А ако се погледа ко су били ти људи, показаће се да то и нису били прави
свештеници и научници, већ су то у ствари били древни шамани, жреци, вра-
чеви, гатари, и други њима слични, који се једним именом називају „окулти-
сти“.20 Ти окултисти стајали су иза великих владара, древних царева и фарао-
на, који су побожно извршавали све што би им они, као њихови најближи са-
ветници, рекли да је „воља богова“. Права власт и моћ била је зато у њиховим
рукама, и од њих су презали и сами владари, а народ се пред њима клањао и
беспоговорно им веровао, сматрајући их највећим умовима света и представ-
ницима Бога на земљи. Тврдили су да имају приступ „тајним знањима“, да се
само њима открива „воља богова“, да једино они знају шта се догодило у про-
шлости, и да познају и будућност. То су били први фалсификатори историје.
Кривотворени древни списи о почецима историје

Ти први фалсификатори историје говорили су да стари записи и предања
о почецима историје нису тачни, односно, да их не треба дословно тумачити,
већ на неке друге начине које само они познају. Говорили су да су они једини
који могу растумачити и разумети та стара предања о почецима историје, док
„обични људи“ то не могу, јер немају знања и нису упућени у науку. Тврдили
су да једино они знају „праву истину“ о догађајима из давне прошлости. А по
њиховом мишљењу, права истина и једино исправно тумачење древних запи-
са и предања о почецима историје гласило је да се све догодило супротно од
онога што је описано у тим старим записима и предањима.
Тако, осим што су насупрот тим старим записима тврдили да су људи на-
стали од животиња, или никад постојећих „полуљуди-полуживотиња“, тврди-
ли су и да је свет настао пре више милиона или милијарди година; и те њихо-
ве тврдње, које су стајале насупрот свим записима о почецима историје, исто
су биле засноване на фалсификатима.
Између осталих, и један познат историчар који је живео пре више од 1500
година – свештеник Августин – писао је о томе, да су ти људи у далекој про-
шлости покушавали да фалсификују старе записе о почецима историје.
20
Реч „окултисти“ у преводу значи „људи који се баве тајним и забрањеним духовним
радњама“. Потиче од латинске речи „окулт“ (лат. occultus) која значи „тајно, скривено“.
16
Он је записао да су они „варали народ уз помоћ кривотворених списа,
у којима се описује да свет тобоже постоји безброј хиљада година (…)“.21
На пример, тако су још древни сумерски научници и некада надалеко чу-
вени вавилонски мудраци, врачеви и гатари, тврдили да свет није био створен
за шест дана, пре око 6000 година – како сведоче историјски извори, већ да је
настао пре неколико милиона година. Као научни доказ за ту своју тврдњу,
показивали су неке стене с урезаним знацима, бројкама, и цртежима, по који-
ма су они гатали и „рачунали“ старост света – исто као што су научници у 19.
и 20. веку тврдили да су проучавањем камења и стена „израчунали“ да је свет
стар милијардама година, иако су им се њихове рачунице међусобно разлико-
вале и по неколико стотина милиона година.
Међу тим старим Вавилоњанима се посебно издвајао вавилонски свеште-
ник Белеруш (или Берос; живео пре око 2300 година), који је писао да је ис-
торија његовог народа наводно дуга 490.000 година, као доказ показујући не-
ке списе, очигледно кривотворене.22
По томе су једнако били познати староегипатски мудраци и свештеници.
Они су исто тврдили да је свет стар милионима година и да се историја њихо-
вог народа може мерити у десетинама и стотинама хиљада година. Према јед-
ном историјском извештају, Стари Египћани су до таквих рачуница долазили
преко „својих гатара и оних који гледају у звезде (астролога)“.23
Приказ „полуљуди-полуживотиња“ које су Стари Египћани сматрали својим прецима,

и за које су тврдили да су живели десетинама или стотинама хиљада година пре њих.
Познат је случај кад су ти староегипатски учењаци једном приликом убе-

ђивали најпознатијег старогрчког историчара – Херодота – да су они у својим
храмовима чували древне списе тобож старе 15.000 година и кипове свих љу-
ди који су владали Египтом за то време.24
21
Augustinus, De civitate Dei contra Paganos 18:40, transl. by M. Dods, from Nicene and Post-
Nicene Fathers, Vol. II, ed. P. Schaff, Christian Literature Publishing Co., Buffalo, NY ,1887
22
Plinius Secundus, Historia Naturalis 7:57, transl. by J. Bostock, H. T. Riley, George Bell & Sons,
London, 1893
23
Julius Africanus, Chronographia, Fragment I, from Ante-Nicene Fathers, Vol. VI, ed. by A.
Roberts, J. Donaldson, A. C. Coxe, Christian Literature Publishing Co., Buffalo, NY, 1886
24
Херодот, Историја 2:145, прев. Милан Арсенић, Матица Српска, Нови Сад, 1988.
17
Међу њима посебно се издвајао неки египатски видовњак Аполоније, ко-
ји је тобож израчунао да је свет настао пре тачно 155.625 година.25 А то исто
су тврдили и многи научници 19/20. века – да су проучавањем стена „израчу-
нали“ чак и тачну годину настанка света, иако су им се и ту њихове рачунице
међусобно разликовале по неколико стотина милиона година.26
И старогрчки филозофи (у преводу: „мудраци“) исто су убеђивали народ
да свет постоји милионима година, и да није створен руком Творца, него да је
настао „природним током“. Међу њима је најзнанији био старогрчки филозоф
Платон (живео пре око 2400 година), који је тврдио да је свет настао пре око
20.000.000 година.27
И древни индијски свештеници, и мајански жреци, и учени људи из оста-
лих народа који су припадали кругу окултиста – врачева, шамана, видовњака,
и других, тврдили су да је свет настао сам од себе пре више милиона или ми-
лијарди година.
Потпуно исте овакве тврдње о почецима историје износили су научници,
свештеници, и окултисти 19. века, и потпуно исти приказ почетака историје и
данас се налази у историјским књигама и уџбеницима. А то је приказ почета-
ка историје Срба (и свих других народа) који стоји у потпуној супротности са
историјским изворима (записима) о почецима историје – приказ који је засно-
ван на фалсификованим списима.
25
Theophilus, Apologia ad Autolycum 3:26, transl. by M. Dods, from Ante-Nicene Fathers, Vol. II,
ed. by A. Roberts, J. Donaldson, A. C. Coxe, Christian Literature Publishing Company, Buffalo,
NY, 1885
26
За више података о непоузданости савремених метода за рачунање старости стена, видети:
Др Мирољуб Петровић, Наука и проблем смрти, Метафизика, Београд, 2008, 90-94. стр.
27
Theophilus, Apologia ad Autolycum 3:26
18
ДРУГО ПОГЛАВЉЕ
ПРЕДПОТОПНО ДОБА
(пре око 6000 – 4500 година)
О најзначајнијим догађајима из најдавније прошлости,
описаним у легендама свих народа из древних времена
Како је све изгледало у почетку…
С
ви историјски извори сведоче да пре око 6000 година, у доба
првих људи – најстаријих предака Срба и свих осталих народа
– свет није био исти као данас, већ су природни и животни ус-
лови били знатно бољи.
Тамо се описује да је у почетку природа била нетакнута, да је
хране било у изобиљу, да је свуда било бистре воде, да није било дивљих опа-
сних животиња, да није било кише, снега, мраза, олује и природних непогода,
већ да је клима била иста у целом свету, да нису постојале болести, и да нису
вођени ратови између људи, једном речју, да је у почетку све било савршено,
као некакав „рај на земљи“.
Тако се описују почеци историје и првобитни изглед света у предањима и
записима дословно свих древних народа света. Сви су они говорили о некада-
шњем постојању једног много лепшег и бољег света, о потпуном складу међу
људима и у природи свуда око људи, о времену када није било никаквог зла и
болести, ничега што је лоше, већ су људи живели у природи, и уживали у ми-
ру, благостању, и изобиљу свега.
Зато су стари народи то прво доба историје света називали „Златно доба“,
а тај првобитни свет – „Изгубљени рај“. На пример, тако је почетке историје
описао поменути старогрчки песник Хесиод у свом делу „Послови и дани“.28
И римски песник Овидије (живео је пре око 2000 година) у својој „Књизи о
променама“ на исти начин је препричао предање о почецима историје.29 И у
свим другим најстаријим записима и предањима се говори о томе на исти на-
чин.30 А најбољи извештај о томе сачуван је у Првој Мојсијевој књизи.31
28
Хесиод, Послови и дани 109-126, прев. Б. Главичић, Загреб, 2005.
29
Овидије, Метаморфозе 89-150, прев. Т. Маретић, Дерета, Београд, 1991.
30
31
19
О дугом животном веку првих поколења
И први људи који су постојали нису били потпуно исти као и људи данас,
већ су били знатно већих физичких и умних способности. На пример, сви ис-
торијски извори о почецима историје сведоче да су људи у почетку живели
много дуже него што људи данас живе, да су били дуговечнији. Ако се пог-
ледају древни записи и предања било којег народа света, видеће се да сви они
без разлике говоре да су људи у најдаљој прошлости имали дуг животни век.
У Мојсијевој „Књизи Постања“ сачувани су најподробнији подаци о про-
сечном животном веку свих поколења људи, од првих створених људи до Ве-
ликог Потопа. По том запису, просечан животни век првих поколења људи је
био неколико стотина година.32
То потврђују и други древни записи, попут записа староегипатског исто-
ричара Манетона, вавилонског историчара Бероса, римског историчара Јо-
сифа Флавија, затим, Хестија, Мохуса, Јеронима из Египта, Хесиода, Хе-
катеја из Абдере, Хеланика, Акусилаја, Ефора, Николе из Дамаска, и раз-
них других древних писаца.33
О дуговечности првих људи говоре и предања свих народа света. У њима
се често описује и да су људи у почетку живели „вечно“, колико им је живот-
ни век био дуг, или да су могли живети вечно. У таквим описима веома дугог
животног века првих поколења људи у записима и предањима древних време-
на нема ничег ненаучног и немогућег, јер су први људи живели у другачијим
немерљиво повољнијим условима за живот, који су им омогућили да живе та-
ко дуго, као што и сведоче та предања и записи.
О високом расту првих људи

Сви историјски извори о почецима историје сведоче такође и да су људи
у почетку били много већег раста од данашњих људи. Позната су предања
о такозваним „дивовима“ – предања која постоје међу свим народима света, и
која на исти начин казују да су људи у најдавнијој прошлости били веома ви-
соког раста.
Поред народних предања, постоје и многи записи о некадашњем постоја-
њу тих „људи-дивова“. Историчар Мојсије (пре 3500 година) је записао да су
„дивови били силни људи, људи на гласу, који су живели у старо доба“.34
Чак и у каснијем добу, постојали су људи и читави народи веома високог
раста, а мали број њих постојао је све до пре само неколико векова, до око 16.
века. Један стари запис говори о високим становницима земље Ханан (Изра-
ел), које је видео велики број људи. Њихово сведочанство је сачувано:
32
Прва Мојсијева 5:1-32
33
Јосиф Флавије, Јеврејске старине 1:3.9, Двери, Београд, 2008.
34
Прва Мојсијева 6:4
20
Сви људи које смо видели (у земљи Ханан) су огромни. Тамо смо
видели и дивове, Анакове синове, који су дивовског раста, тако
да нам се чинило да смо наспрам њих као скакавци, а такви смо
се и њима ми чинили.35
Окамењени отисци
огромних људских
стопала у поређењу
са стопалом данаш-
њег човека, сведоче
о постојању људи
дивовског раста у
давној прошлости.
У једном другом запису од пре око 1100 година

описују се ратови против таквих високих народа, па
је ту описан и чувени двобој између Давида и Голи-
јата. За Голијата је записано да је био висок око три
метра. А сем Голијата, тај запис помиње и друге ди-
вове и народе високог раста против којих су ратова-
ли Давид и његова по томе прослављена војска.36
О постојању тих народа писао је и најпознатији
старогрчки историчар - Херодот (пре 2500 година).
Он је записао сведочанство једног човека који је на-
шао очувани људски скелет дужине око 3.5 метра, у
неком ковчегу под земљом.37
И један други старогрчки историчар, Диодор са
Сицилије (пре 2100 година), такође је писао о љу-
дима необично високог раста, позивајући се на речи
старогрчког песника Хомера (пре 2800 година). Он
је писао о неком народу који је сматран највећим од
свих људи у историји.38
Пронађене древне Римски историчар Плиније (пре 2000 година) је
људске лобање, два исто писао о некадашњем постојању људи огромног
пута веће од лобање раста, а осим њега, и многи други древни писци пи-
савременог човека. сали су да су људи у најдаљој прошлости били знат-
но већег раста од људи из каснијег доба.39
35
Четврта Мојсијева 13:32-33
36
Друга Самуилова 21:15-22
37
Херодот, Историја 1:68
38
Диодор, Историјска библиотека 4:85.1, Матица Српска, Нови Сад, 1998.
39
Плиније, Историја природе 7:73, Досије, Београд, 2015.
21
Народи необично високог раста могли су се наћи и до пре само неколико
стотина година, иако их је свакако било много мање него у даљој прошлости,
и иако су били мало нижег раста од својих далеких предака. На пример, у 16.
веку, италијански писац Антонио Пигафета писао је о дивовима који су жи-
вели у Јужној Америци, и које је видело око две стотине Европљана. Овај Пи-
гафета је био писар чувеног португалског морепловца Магелана, који се сло-
ви за првог човека који је опловио свет.
Путујући око света, Магелан и његова посада су наишли на народ дивова
на јужноамеричким обалама. Назвали су их „Патагони“, по имену дива Пата-
гона из једног књижевног дела. О њима је Пигафета записао овако:
Једног дана, изненада, наишли смо на дива, који је на обали потпуно

наг играо и певао посипајући песак по глави. Наш капетан (Магелан)
је послао људе ка њему, рекавши им да играју и певају као он, како би
показали да му не желе наудити (...) Када је стао пред нас, зачудио се
и уплашио, уперивши прстом ка горе, мислећи да смо дошли са неба.
Био је толико висок да су највиши међу нама њему били до кука.40
Непобитан доказ да су и људи и читави народи

огромног раста заиста постојали у давној прошлос-
ти јесу пронађени скелетни остаци тих људи и њи-
ховог оруђа, које је огромне величине. Такви вели-
ки скелети људи проналажени су и у далекој прош-
лости.
Осим тога, пронађени остаци бројних храмова
и утврда грађених од огромног камења говоре о из-
разито великој висини и снази њихових градитеља.
А оно што додатно потврђује да су људи у нај-
даљој прошлости били много већег раста него што
су људи данас јесте чињеница да су и све биљке и
животиње некада биле много већега раста од да-
нашњих биљака и животиња.
То се зна на основу пронађених бројних окаме-
њених остатака биљака и животиња великог раста.
А пошто су биљке и животиње биле толиког раста,
услед другачијих и природних и животних услова,
онда су и људи који су у то време живели исто мо-
рали бити већег раста.41 (Слика лево: Велика бутна
кост древног човека пронађена у Турској.)
40
Antonio Pigafetta, Magellan’s Voyage: A Narrative Account of the First Circumnavigation, trans.
by R. A. Skelton, Yale University Press, New Haven, CТ, 1969, pp. 46-47
41
Др Мирољуб Петровић, Наука и проблем смрти, 21-26. стр.
22
О изумрлим врстама животиња (диносаурусима)
У најдавнијој прошлости, у доба првих људи, постојао је и велик број жи-
вотиња и биљака који данас више не постоји. То се зна на основу пронађених
окамењених остатака (фосила) тих изумрлих врста биљака и животиња.
Једна од најпознатијих изумрлих врста животиња јесу диносауруси. То је
у ствари била само једна врста гуштера огромног раста, јер у то доба, као што
је речено, све животиње су биле огромног раста. Предпотопни гуштери наз-
вани су измишљеним латинским именом „диносауруси“ тек крајем 19. века, а
до тада су били називани „змајеви“ или „аждаје“.
Познато је да у свим народима света постоје предања о змајевима, па тако
и у народном предању Срба. Ако се упореди опис „змајева“ из тих предања с
описом „диносауруса“, одмах се увиђа да не постоји разлика између њих и да
је у питању опис истих створења. То значи да су диносауруси живели у време
првих људи.
Поред народних предања, постоје и многи записи о некадашњем постоја-
њу диносауруса у време људи. У једном од најпознатијих старих записа о ди-
носаурусима, старом око 3800 година – у такозваној „Књизи о Јову“ – опису-
ју се две врста диносауруса које су живеле у исто време кад и људи. Описи су
толико јасни да не остављају могућност да се односе на неку другу врсту жи-
вотиње.42
Између бројних других древних писаца, можемо поменути да је о диноса-
урусима писао и најпознатији старогрчки историчар – Херодот. Он је писао о
летећим диносаурусима који су обитавали у Египту.43
Заправо, супротно мишљењу већине
историчара, диносауруси јесу постојали
све до пре неколико стотина година, иа-
ко, наравно, у мањем броју него у даљој
прошлости. О њима су сачувани бројни
извештаји који су стари тек више стоти-
на година, и од којих неки потичу из 19.
и 20. века.
Оно што потпуно потврђује постоја-
ње диносауруса у време људи јесу сачу-
Древни предмети, вани древни сликовни прикази и многи
један из Ирака, а предмети у облику диносауруса, који су начинили љу-
други из Египта, са ди у далекој прошлости. Тих приказа је толико много,
приказом два дуго- и они тако јасно приказују диносаурусе, да не постоји
врата диносауруса ни најмања сумња да су они живели заједно с људима
у тим далеким временима.
42
Књига о Јову 40-41
43
23
Такође, пронађени су и скелетни остаци диносауруса који су у себи очува-
ли крвна зрнца, што указује да су ти диносауруси изумрли у не толико давној
прошлости. А пронађени су и окамењени остаци (фосили) диносауруса у вео-
ма великом броју који указују на исто.44
Лево: Приказ стегосаура

на улазу у један храм у
Ангкору (Та Прохм), у
Камбоџи (пре 800 год.)
Десно: Стара ваза са

приказом мозасаура,
пронађена у Турској
(пре око 2600 година).
Оваква и бројна друга створења која не постоје данас, постојала су у дале-

кој прошлости, у време првих људи, када су живели најстарији преци Срба (и
других народа). Она су била сликана на зидовима храмова и других зграда, на
заставама, на стенама, на вазама и другим предметима, прављени су кипови у
њиховом облику, резбарени су прамци бродова да буду њима налик, итд.
Предпотопни свет
У најдавнијој прошлости су тако и љу-
ди и друга жива бића били другачији него
данас. Тај другачији изглед живих бића и
њихов дуг животни век, и другачији при-
родни и животни услови, били су омогу-
ћени постојањем воденог омотача који је
у почетку постојао изнад Земље, штитећи
Римски мозаик са приказом Земљу од космичког зрачења, и тиме омо-
два плезиосаура (пре 1700 год.) гућавајући дужи животни век и боље умне
и физичке способности живих бића. О по-
стојању тог воденог омотача изнад Земље говоре стари записи и предања до-
словно свих народа света.45
Људи тог доба су се највише разликовали од данашњих људи по томе што
су имали неупоредиво боље умне способности, које су им омогућиле да ство-
ре напредну технологију и изграде велике цивилизације за кратко време, које
су трајале око 1600 година – до Великог Потопа. То су биле прве, предпотоп-
не, најстарије цивилизације у историји човечанства.
44
Др Мирољуб Петровић, Наука и проблем смрти, 12-18. стр.
45
Ненад Ђ. Јанковић, Астрономија у предањима, обичајима, и умотворинама Срба. Живот и
обичаји народни бр. 23, Српски етнографски зборник бр. 63, САНУ, Београд, 1951.
24
*ПРЕДПОТОПНО ДОБА
О фалсификовању историје Предпотопног доба: Како су
историчари 19/20. века измислили „Праисторијско доба“
У савременим историјским књигама и уџбеницима нема никаквог помена

о Предпотопном добу. Најранија историја Срба и историја целог света тамо je
приказана по свему супротно од оног како је описана у старим записима о
том добу:
Тако већина историчара тврди да први људи нису поседовали много веће
умне и физичке способности, и да нису били дуговечнији и много већег раста
од данашњих људи – како говоре историјски извори, већ они тврде супротно,
да су људи у почетку поседовали много слабије умне и физичке способно-
сти, и да су били много нижег раста и много краћег животног века.
Такође, они сматрају не само да у почетку природни и животни услови на
Земљи нису били савршени, и да људи нису живели у миру и изобиљу свега –
како сведоче историјски извори, него да су природни и животни услови би-
ли у неупоредивој мери гори него данас, и да су људи једва преживљава-
ли и били на ивици опстанка.
На крају, они сматрају да су све животиње и биљке великог раста живеле
и изумрле пре настанка првих људи; да није постојао водени омотач око Зем-
ље који је штитио жива бића од сунчевог и других космичких зрачења; као и
да то раздобље није трајало око 1600 година – како сведоче историјски изво-
ри, него да је трајало више десетина или стотина хиљада година; и они су то
доба назвали „Праисторија“.
НАЈРАНИЈА ИСТОРИЈА ПРЕМА НАЈРАНИЈА ИСТОРИЈА ПРЕМА

ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ИСТОРИЧАРИМА 19/20. ВЕКА
Људи у почетку живели много дуже. Људи у почетку живели много краће.
Људи били много већег раста. Људи били много нижег раста.
25
Животни услови били много бољи. Животни услови били много гори.
Људи поседовали много веће умне Људи поседовали много мање умне
и физичке способности. и физичке способности.
Диносауруси изумрли пре настанка

Диносауруси живели у време људи.
првих људи.
Људи се у почетку највише хранили Људи се у почетку највише хранили

биљном храном. сировим месом.
У почетку постојао водени омотач Никада није постојао водени омотач

изнад Земље. изнад Земље.
Предпотопно доба трајало кратко – „Праисторијско доба“ трајало дуго –

око 1500-1600 година. неколико стотина хиљада година.
„Пећински људи“
Овакав приказ најраније историје света није заснован ни на каквим исто-
ријским доказима; као што се види из горњег поређења, супротан је свим ста-
рим записима који говоре о том добу. Тај приказ је заправо заснован на истим
фалсификованим списима као и приказ самих почетака историје у данашњим
историјским књигама и уџбеницима.
На пример, када су пронађени скелетни остаци људи и животиња у неким
пећинама широм света, они су тврдили да су то остаци „полуљуди-полуживо-
тиња“ који су живели у пећинама; и зато су их назвали „пећински људи“.
Дакле, по узору на староегипатске свештенике и друге древне кривотвор-
це историјских списа, они су узимали и мешали остатке костију животиња и
људи, и представљали их као доказ да су некада постојали некакви „полуљу-
ди-полуживотиње“, од којих су људи наводно настали.
А заправо, очито је да то нису могли бити никакви „полуљуди-полуживо-
тиње“, него обични скелетни остаци различитих животиња и људи, који су се
нашли у тим пећинама због великих временских непогода, или из неких дру-
гих разлога.
26
На пример, постоје стари записи који описују заједнице људи које су жи-
веле у пећинама и у другим природним скровиштима, али не зато што су би-
ли заостали и налик животињама, већ зато што су били осуђеници за злочи-
не, па приморани да живе ван насеља.46
Нема ни говора о томе да су сви људи у далекој прошлости живели по пе-
ћинама и да су настали од животиња, те били њима налик по изгледу, начину
живота, и понашању – како су тврдили разни историчари 19. и 20. века.
„Камено доба“
Кад су поред скелетних остатака били пронађени и разни предмети изра-
ђени од камена, они су изнели и тврдњу да су ти најдаљи „преци људи“ („пе-
ћински људи“) користили само камен као средство за живот (за израду оруж-
ја, оруђа, накита, и осталих предмета). Зато су они то најраније доба историје
назвали неисторијским, измишљеним именом „Камено доба“.
Истина је да се остаци разних древних предмета од камена и осталих тва-
ри могу наћи на било ком подручју, и да ти предмети потичу од људи који су
живели у далекој прошлости; али, то сигурно не доказује постојање некаквих
„полуљуди-полуживотиња“ који су користили камен као средство за живот.
Уобичајен сликовни
приказ никада посто-
јећих „полуљуди-по-
луживотиња“ („полу-
људи-полумајмуна“),
или „пећинских људи“,
и такозваног „Каменог
доба“, у савременим
историјским књигама и
школским уџбеницима.
„Метално доба“
Поред тога, историчари 19/20. века су тврдили да су најдаљи преци људи
тек после неколико десетина или стотина хиљада година почели да користе и
метал, па су то доба они назвали „Метално доба“. (То доба су даље подели-
ли на такозвано „Бакарно доба“, „Бронзано доба“ и „Гвоздено доба“.)
Међутим, стари записи и предања свих народа света говоре супротно – да
су људи користили метал још од самих почетака историје. Према Мојсијевом
запису, најкасније у седмом поколењу од првих људи који су постојали по-
чео се користити метал.47
46
Књига о Јову 30:3-8
47
27
„Праисторија“
Оба ова доба – такозвано „Камено доба“ и „Метално доба“ – једним име-
ном се називају „Пра-Историја“. Тако су их назвали историчари 19/20. века;
јер они сматрају да тада нису ни постојали људи, него „пра-људи“ или некак-
ви „полуљуди-полуживотиње“, па да онда то и није права историја људи, већ
„пра-историја“. Дакле, то је повезано са споменутим старим веровањем у нас-
танак људи од животиња.
Фалсификовање старих записа о Предпотопном добу

Многи историчари су покушавали да нађу барем неке податке у историј-
ским изворима (записима) о такозваним „пећинским људима“ и „Каменом до-
бу“, како би доказали своје тврдње; али узалуд, јер се такве ствари не помињу
ни у једном запису о најранијој историји људи.
Поједини су ипак тврдили да се „Праисторијско доба“ спомиње у старим
записима, и да су стари писци на исти начин делили то доба на разна „Метал-
на доба“. Као пример се обично наводе записи поменутог старогрчког песни-
ка Хесиода (живео пре око 2800 година) и римског песника Овидија (живео
пре око 2000 година).48
Међутим, ова два стара песника уопште нису описивала никакво „Праис-
торијско доба“ – као ни било који други древни писци, већ су само користила
неке песничке изразе при опису почетака историје: На пример, они су кори-
стили израз „Златно доба“ у својим делима при опису почетака историје, али
тај њихов израз „Златно доба“ се не односи на употребу метала (злата) у дав-
ној прошлости, већ је то само песнички израз који се користи и данас у истом
значењу – у значењу „доба благостања“.49
Или рецимо, у својим делима они су користили и израз „Доба гвожђа“, а
ипак, тај израз се не односи се на употребу метала (гвожђа) у давној прошло-
сти – како објашњавају савремени историчари, него је то само песнички израз
у којем реч „гвожђе“ (тврди метал) има значење „тврдокорности срца“
препотопних људи – како су говорили ти стари песници. То се види на ос-
нову самог садржаја њихових записа.50
Слика измишљеног бића – „получовека-
полуживотиње“ – у савременим историјским
књигама и уџбеницима. Слика је први пут
објављена 1922. године у новинама Illustrated
London News. Приказ је начињен на основу
фалсификата – једног зуба угинуле свиње.
(Harun Jahi, Falsifikati evolucije, 51. str.)
48
Др Бранко Гавела, Праисторијска археологија, Научна књига, Београд, 1969, 1. стр.
49
Хесиод, Послови и дани 109-126
50
Овидије, Метаморфозе 89-150
28
Пошто за своје тврдње на крају ипак нису успели да нађу потврду у исто-
ријским изворима (записима), ти историчари су потом почели тврдити да се у
историјским изворима (записима) не говори ништа о „Пра-историји“, јер тада
људи нису користили писмо, па зато ништа није записано о томе.
Међутим, не-спомињање неког догађаја из прошлости у историјским
записима не може се користити као доказ да се тај догађај догодио. А осим
тога, ако и нема сачуваних записа о неком догађају из веома далеке прошлос-
ти, онда би се барем сачувао какав помен о томе у усменим предањима; али,
то овде није случај: Ни у једном историјском извору се не помињу такозвани
„пра-људи“ налик животињама и „камена доба“, већ потпуно супротно – опи-
сују се људи толико великих умних способности да управо из тог разлога ни-
је ни постојала потреба у том добу за коришћењем писма, јер су људи све ла-
ко могли памтити.
„Митологија“ – фалсификовање народних предања

Све историјске изворе (записе) који говоре о најранијој историји људи (о
Предпотопном добу), а који се нису уклапали у тврдње о „каменим добима“ и
„човеколиким мајмунима“, историчари су једноставно одбацили као наводно
„непоуздане списе“, „полу-измишљене приче“, и „машту 'примитивних наро-
да'“, иако је истина гласила супротно: Они су били ти који су на основу непо-
узданих (фалсификованих) списа и сопствене маште износили полуизмишље-
не приче о „Каменом добу“ и о томе каква је била најранија историја људи.
Ово значи да су историчари у ствари одбацили као непостојеће дословно
све најстарије историјске списе који постоје, и то тако што су их прогласи-
ли за „приче о измишљеним догађајима“, за „бајке“, „митове“, и „легенде“,
како су их они назвали. Тако је настао појам „митологија“, под којим су они
подразумевали сваки стари запис који се није уклапао у њихове тврдње, иако
је једино на основу њих могуће знати шта се догађало у најдаљој прошлости.
На пример, пошто се бројни стари записи и предања о суживоту диносау-
руса и људи у давној прошлости нису уклапали у њихову тврдњу да су дино-
сауруси изумрли милионима година пре настанка првих људи, они су све так-
ве записе и предања, једноставно, прогласили за „приче о измишљеним дога-
ђајима“, а „змајеве“ и „аждаје“ из народних предања за „измишљене животи-
ње“, или „митолошка бића“.
Као пример може се навести и случај једне друге врсте животиње – једне
изумрле врсте јелена или антилопе посебне по томе што је имала један рог на
глави (или су два рога била спојена у један). Та животиња је у прошлости би-
ла зато називана „једнорог“, као што се назива, рецимо, у запису старогрчког
историчара Ктесија (живео је пре око 2500 година).51
51
Ctesias, Indica 45. The Complete Fragments of Cteasias of Cnidus, ed. A. Nichols, University of
Florida, Gaineswille, FL, 2008
29
Савремени научници су ту животињу назвали латинским именом Tsaida-
motherium . (Постојала је још једна слична једнорога животиња, заведена под
латинским именом Procamptoceras.)
Али, упркос томе, историчари 19/20. века су све старе записе који опису-
ју ту животињу прогласили за „непоуздане списе“, који описују „измишљено
биће“, јер се ти историјски извори нису уклапали с њиховом тврдњом да је та
животиња наводно изумрла милионима година пре настанка првих људи – ка-
ко су то они тврдили.52
Древни сли-
Исти је случај и с историјским извори-
ковни приказ
ма о великом расту људи (дивова) у давној
једнорогe жи-
прошлости: Историчари су то прогласили
вотиње, коју су
за „народну машту“ и „митолошка (непос-
историчари 19.
тојећа) бића“, јер се није уклапало с њихо-
вом тврдњом да су „пра-људи“ били веома
и 20. века прог-
ниског раста, налик мајмунима.
ласили за „ми-
За „митолошка бића“ проглашени су и
толошко биће“.
такозвани „патуљци“, или „патуљасти на-
роди“, а сви стари записи и предања ко-
ји их помињу, проглашени су за „бај-
ке“ или „измишљене приче“, упркос
томе што и дан-данас постоје такви
народи у појединим областима Аф-
рике и Азије, иако у мањем броју не-
го у далекој прошлости.
Дарвиново фалсификовање историје

Тако је велик број историјских извора био проглашен
за фалсификате, за „митове“ и „легенде“, у значењу „измишљене приче“, иа-
ко су заправо измишљене биле само њихове приче о такозваној „Праистори-
ји“, и једина измишљена („митолошка“) бића била су само њихови такозвани
„пећински људи“ и „полуљуди-полуживотиње“, приче засноване на познатим
фалсификатима.
Међу тим фалсификатима о такозваним „полуљудима-полуживотињама“
и „Праисторији“, главно место заузима фалсификат који су направили споме-
нути енглески свештеник 19. века, познат по прављењу фалсификата (плаги-
јата) – Чарлс Дарвин, и његов близак сарадник и познати окултиста 19. века
– Алфред Волас.53
52
Dr. Koldo Gondra, Mito Y Realidad del Unicornio, Antropologia Cultural, Deusto University,
Bilbao, 2008
53
Dr. Jerry Bergman, Did Darwin Plagiarize His Theory of Evolution? The Dark Side of Charles
Darwin: A Critical Analysis of an Icon of Science, Master Books, Green Forest, AR, 2011
30
Мада је у то доба било и других свештеника и научника који су правили
такве фалсификате, ипак је Дарвин био најпознатији међу њима и најзаслуж-
нији за коначно стварање највећег фалсификата о почецима историје, који је
он објавио у својој књизи „О постанку врста“.54
Овај фалсификат је био крајње наивно
начињен дословним преписивањем и јед-
ноставним извртањем дословно свих по-
датака из историјских списа о почецима
историје, а пре свега, Мојсијевог записа,
јер у том запису је најбоље очуван изворни
извештај о најранијој историји људи. То се
јасно види из поређења та два приказа нај-
раније историје света.
Кривотворени древни списи

Патуљасти народ М'Бути који о најранијој историји људи
живи у Средишњој Африци, у Фалсификате о најранијој историји љу-
Конгу. Такве народе су истори-
ди на сличан начин су правили и људи који
су живели и хиљадама година пре Дарвина
чари 19/20. века прогласили за
„митолошка (непостојећа) би- и његових присталица.
ћа“, док су их други прогласи- Попут њих исто су тврдили да су људи
ли за живе примерке такозва- у почетку били налик животињама, знатно
них „полуљуди-полумајмуна“. слабијих умних и физичких способности, и
да су живели пре неколико десетина и сто-
тина хиљада година под врло лошим природним и животним условима – дак-
ле, све супротно од онога што је описано у старим записима и предањима ко-
ја говоре о том најранијем добу људске историје.
Тачније, у оним најстаријим записима и предањима се не помињу никак-
ва „камена доба“ и „полуљуди-полуживотиње“, него је све потпуно супротно
од тога; али, у мало каснијем добу, у предањима се почињу спомињати и опи-
си који подсећају на тврдње историчара 19/20. века о „каменим добима“, „пе-
ћинским људима“, и „Праисторији“. Праћењем тих древних записа и предања
по времену њиховог настанка, тачно се може видети како и када је до те про-
мене дошло: Тачно се види да у предањима у почетку није било никаквог по-
мена такозваних „полуљуди-полуживотиња“ и других кривотворина, док се у
мало каснијем добу у многим предањима почиње спомињати и такав кривот-
ворен приказ најдавније прошлости, само измешан са изворним предањима о
том добу.
54
Charles Darwin, On the Origin of Species by Means of Natural Selection. Or: The Preservation of
the Favoured Races in the Struggle for Life, D. Appleton & Company, New York, 1859
31
На пример, у најстаријем предању древног народа Маја каже се да су пр-
ви људи били створени пре око 6000 година – како сведоче и сви други ис-
торијски извори, као што је раније речено; али, у каснијем добу, у том преда-
њу се каже да су први створени људи били више попут животиња, да су били
некакви „полуљуди-полумајмуни“, и да је ток њиховог настајања трајао
око 6000 година, те да се то догодило пре неколико десетина или стотина
милиона година.55
Или рецимо, и у старогрчким предањима и записима исто се наводи да су
први људи били створени руком Творца пре око 6000 година. То се види и
по томе што су у њиховим предањима очувани родослови познатих личности
из каснијег доба, па се лако може израчунати време кад су живела прва поко-
лења људи. Међутим, у каснијем добу, у њиховим предањима и записима јав-
љају се промене, па се говори о наводном настанку људи од животиња или
од некаквих „полуљуди-полуживотиња“ пре неколико милиона година –
како су то тврдили споменути старогрчки филозофи.
Такве промене у старим записима и предањима разних народа о најрани-
јој историји људи очигледно су настале под утицајем њихових научника и ду-
ховних вођа (окултиста), који су убедили народ у такве тврдње помоћу својих
окултних учења и фалсификата – управо онаквих фалсификата какве су кори-
стили поједини научници и свештеници 19/20. века.
55
Popul Vuh 823-837, transl. D. Goetz, S. H. Morley, Plantin Press, Los Angeles, CA, 1954
32
ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ
ВЕЛИКИ ПОТОП
О најпознатијем догађају из најдавније прошлости Срба
и других народа, који је преокренуо ток светске историје
П
рема свим постојећим историјским изворима о догађајима из
најдавније прошлости, свега неколико поколења након првих
људи који су постојали, дошло је до највеће природне непого-
де у историји која је задесила читави свет, и у којој је страдао
сав људски род. Тај догађај је познат као „Велики Потоп“.
Овај догађај и сви догађаји који су му претходили на потпуно исти начин
су описани у свим најстаријим записима и предањима свих народа света: Та-
мо се свуда исто описује да су људи у почетку живели у миру и благостању, у
савршеним природним и животним условима, и да су имали свега у изобиљу;
али се онда каже да је због њиховог немара дошло до пропасти предпотопног
света, и да су временом они сами довели до природне непогоде.
Описује се како су предпотопни људи – потомци првих створених људи –
постали склони насиљу и свакаквим облицима зла, како су почели водити ра-
тове међу собом, и како је „свака мисао њиховог срца била усмерена ка злу“.
У Мојсијевом запису читамо да се „Земља искварила у очима Божјим и на-
пунила се насиљем. Бог је погледао на земљу и она је била искварена, јер
је сав људски род искварио свој пут на земљи“.56 На сличан начин описује
се предпотопни свет и у свим осталим древним предањима о том добу.
О јединим људима који су преживели Потоп

Сви историјски извори описују Потоп на исти начин: Описује се да су во-
де Потопа, падајући с неба и избијајући из земље, уништиле целокупан пред-
потопни свет, и да је дословно сав људски род настрадао у Потопу осим једне
мале заједнице људи, која се спасила у броду на један посебан начин.
Од те једне малобројне преживеле породице људи – како сведоче ти исто-
ријски извори – временом је био обновљен људски род, тако да они представ-
љају (послепотопне) најдаље претке свих људи који данас живе.57
56
57
Frazer, The Great Flood. Folklore in the Old Testament, pp. 107-330
33
Стари записи и предања о Потопу се међу собом разликују једино по томе
што се тамо људи који су преживели Потоп наводе под различитим именима,
али све остало је потпуно исто, до најситнијих појединости. У Мојсијевом за-
пису – као најбоље очуваном, изворном запису о Потопу – имена преживелих
људи била су: Ноје, Сим, Хам, и Јафет. Ноје је био десето колено од првих
створених људи, отац Сима, Хама, и Јафета. И од њих су потекли сви народи
света.58
Поређење три записа о Потопу

Као пример истоветности различитих записа о Потопу, поредићемо Мој-
сијев запис (Прву Мојсијеву књигу) са старогрчким предањем о Потопу које
је записао стари грчки писац Аполодор пре око 1800 година (а пре њега и Хе-
сиод, пре 2700-2800 година), и са древним сумерским предањем записаним у
„Епу о Гилгамешу“.59
Еп о Гилгамешу Прва Мојсијева Аполодор, Повест
Предпотопни људи Предпотопни људи Предпотопни људи

склони злу и насиљу. склони злу и насиљу. склони злу и насиљу.
Једини праведан човек – Једини праведан човек Једини праведан човек

Утнапиштим – гради на Земљи – Ноје – гради – Деукалион – гради
брод да би у њему пре- брод да би у њему пре- брод да би преживео
живео долазећи Потоп. живео долазећи Потоп. надолазећи Потоп.
У броду се спасава Ут- У броду се спасава Но- У броду се спасава Де-

напиштимова породица, јева породица и одређен укалионова породица.
животиње, и биљке. број животиња и биљака.
Потоп настао од кише Потоп настао од кише Потоп настао од кише

која је падала „шест која је падала „четрдесет која је падала „девет
дана и шест ноћи“. дана и четрдесет ноћи“. дана и девет ноћи“.
58
59
M. Jastrow, A. T. Clay (ed.), Gilgamesh Epic. An Old Babylonian Version of Gilgamesh Epic,
MYale Unviersity Press, New Haven, CT, 1920; Apollodorus, Bibliotheca, transl. J. G. Frazer. Loeb
Classical Library, Vol. 121-122, William Heinemann Ltd., London, 1921
34
Сви људи страдали у Сви људи страдали у Сви људи страдали у
Потопу осим Утнапи- Потопу осим Нојеве Потопу осим Деука-
штимове породице. породице. лионове породице.
Утнапиштим слао птице Ноје слао птице да Деукалион слао птице

да провере да ли су се провере да ли су се да провере да ли су се
воде Потопа повукле. воде Потопа повукле. воде Потопа повукле.
Утнапиштимов брод Нојев брод се стао на Деукалионов брод стао

стао на једну планину једну планину (Арарат) на једну планину (Пар-
(Нисир) после Потопа. после Потопа. нас) после Потопа.
Утнапиштим принео Ноје принео жртве Деукалион принео жр-

жртве захвалности богу. захвалности Богу. тве захвалности богу.
Материјални докази за Потоп

Поред усмених историјских извора (предања)
и писаних историјских извора (записа), постоје и
материјални историјски извори који говоре о По-
топу. То су окамењени остаци животиња и биља-
ка, који су нестали у Потопу, а који су пронађени
у огромном броју широм света.
Сви ти остаци биљака и животиња – такозва-
ни фосили – једино су могли настати услед неке
природне непогоде, јер тако настају фосили (ока-
мењени остаци живих бића). А с обзиром да так-
вих остатака има по целој Земљи, и с обзиром да
су они прекривени воденим седиментом (стена- Древни сумерски запис о
ма), очигледно је да су настали затрпавањем жи- Великом Потопу („Еп о
вих бића услед опште природне непогоде која је Гилгамешу“) сачуван на
задесила читав свет, и о којој говоре стари записи једној глиненој плочи
и предања свих народа; а то је Велики Потоп.60
60
За више података о веродостојности историјских извештаја о Великом Потопу, видети:
Др Хенри Морис, Др Џон Виткомб, Библијски Потоп: Научна потврда библијског извештаја
о Стварању и Потопу, Еден, Сремска Каменица, 2005.
35
*ВЕЛИКИ ПОТОП
Приказ Великог Потопа у савременим историјским књигама
У савременим историјским књигама и уџбеницима, ни Потоп ни Предпо-

топна доба се нигде не спомињу на начин описан у историјским изворима, јер
већина историчара сматра да је до великог потопа, падањем велике кише, до-
шло пре неколико милијарди година, а не пре 4400-4500 година – како све-
доче историјски извори. Такође, они тврде да су воде потопа поплавиле читав
свет и прекривале целу Земљу веома дуго времена – исто неколико милијар-
ди година, а не неколико месеци – како је записано да се догодило. И на кра-
ју, они тврде да су у тој води настала прва жива бића, сав живи свет, а не
да је живи свет био само обновљен од преживелих након што су се повук-
ле воде Потопа које су биле поплавиле и прекриле целу Земљу.
ВЕЛИКИ ПОТОП ПРЕМА ВЕЛИКИ ПОТОП ПРЕМА

ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ИСТОРИЧАРIMA 19/20. ВЕКА
Пре Потопа, на Земљи постојао Пре Потопа, на Земљи није

велики број живих бића (људи, постојало ниједно живо биће
животиња, и биљака), током (људи, животиње, и биљке), током
раздобља од око 1600 година. неколико милијарди година.
До Потопа није падала киша због До потопа није падала киша због
постојања воденог омотача. непостојања воденог омотача.
Прва киша изазвала светски Прва киша изазвала светски потоп

потоп пре 4400-4500 година. пре неколико милијарди година.
Воде потопа прекривале сву Воде потопа прекривале сву Земљу

Земљу неколико месеци. неколико милијарди година.
36
Живи свет обновљен (поново Живи свет настао (по
„настао“) након Потопа. први пут) у води потопа.
Само се једанпут у историји Много пута током историје је било

догодила таква природна непогода великих природних непогода које
која је уништила скоро цео свет. су уништиле скоро читав свет.
Одмах након Потопа наступило Милијарди година након потопа

једно кратко „Ледено доба“. било више дугих „Ледених доба“
На основу овог поређења се чини да су они доба Потопа и обнове (понов-

ног настанка) живог света након Потопа приказали као да је тек тада први
пут настао живи свет; односно, чини се да су два различита догађаја, удаље-
на временски један од другог око 1600 година – догађај Великог Потопа пре
око 4400 година и догађај настанка света пре око 6000 година – поистовети-
ли и приказали као да су један исти догађај.
НАЈРАНИЈА ИСТОРИЈА ПРЕМА НАЈРАНИЈА ИСТОРИЈА У

ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ИСТОРИЈСКИМ УЏБЕНИЦИМА
Настанак света Настанак (не-живог) света

(пре око 6000 година) (пре неколико милијарди година)
Предпотопно доба
Велики Потоп Потоп / Настанак воде

Обнова света након Потопа Настанак (живог) света из воде

(пре око 4400-4200 година) (пре неколико милијарди година)
37
Најстарији фалсификовани списи о Потопу
Поистовећивање доба Потопа и обнове света након Потопа са добом
настанка света може се видети и у списима историчара из древних времена,
који су заправо били фалсификовани списи, коришћени да би се доказале
такве тврдње.
У почетку су сви сматрали да се Потоп догодио онако како су и говорила
стара предања и како су им њихови преци пренели да се догодило; али, у кас-
нијем добу се појављују појединци с тврдњама да се Потоп није догодио она-
ко како је то описано у историјским изворима:
Они су говорили да се Потоп догодио пре неколико десетина и стотина
хиљада или милиона година, и да је сав живи свет настао из воде која је у
почетку прекривала целу Земљу. Дакле, они су поистовећивали доба обно-
ве (поновног настанка) живог света након Потопа са добом (првог) настан-
ка живог света, односно, поистовећивали су догађај Великог Потопа од пре
око 4400 година са догађајем Стварања света од пре око 6000 година.
У најстаријим записима и предањима, Потоп се описује као догађај одво-
јен од догађаја Стварања света; али у мало каснијем добу, у предањима се по-
чињу спомињати и описи „настанка света из воде“. Праћењем тих древних за-
писа и предања по времену њиховог настанка, види се јасно како је постепена
долазило до тих промена: Тачно се види да у предањима у почетку није било
никаквог помена о настанку живог света из воде, док се у мало каснијем добу
у многим предањима почиње спомињати и такав кривотворени приказ најдав-
није прошлости, само измешан са изворним предањима о Потопу.
На пример, у предањима древних народа Сумерана и Вавилоњана види се
како је опис настанка живог света помешан са описима обнове живог света
након Потопа, иако се у тим предањима описује Потоп и као догађај одвојен
од догађаја Стварања света.61
Или рецимо, у једном старом индијском предању о Потопу, за човека чи-
ја је породица једина преживела Потоп каже се да је у ствари био први ство-
рени човек, а не потомак првостворених људи – као што говоре изворна пре-
дања. По томе се види да је у овом предању дошло до мешања описа две раз-
личите личности – описа првог створеног човека и описа човека који је је-
дини преживео Потоп, односно, дошло је до мешања два различита догађаја
– Стварања света и Потопа.
Ово предање из старих индијских списа такође спомиње и постојање „по-
луљуди-полуриба“, па се и сам човек који је преживео Потоп понекад описује
као„получовек-полуриба“, што додатно потврђује да су индијски свештеници
изменили и кривотворили изворно предање о Потопу.62
61
62
The Mahabharata 3:85, transl. P. C. Roy, Bharata Press., Calcutta, 1884
38
И у предању Старих Египћана такође се види измешаност описа настан-
ка света и описа Потопа, у виду описа „настанка света из воде“. Ту су описи
ова два догађаја измешана и приказана као да су један исти догађај, иако се у
њиховом предању Потоп описује и као засебан догађај.
У каснијем добу, настају још веће измене у том предању, па су староеги-
патски научници почели тврдити да је било наводно више потопа током не-
колико десетина или стотина хиљада година. О таквом наизменичном уни-
штавању и обнављању (поновном настанку) света услед неке велике природ-
не непогоде у давној прошлости говори се и у предањима других народа.
У још каснијем добу, њихови свештеници и учени људи даље кривотворе
предања о Потопу и почињу ширити и веровања у наводно вечно смењивање
нестанка и настајања света. По томе су нарочито били познати индијски све-
штеници, који су ширили учење о такозваној „реинкарнацији“ – наводном ве-
чном поновном појављивању истог света.63
Једна велика природна непогода

НАЈСТАРИЈИ ЗАПИСИ И (Потоп) пре око 4500 година која
ПРЕДАЊА О ПОТОПУ уништава живи свет, и после које
се обнавља од преживелих бића.
Једна велика природна непогода

ЗАПИСИ И ПРЕДАЊА О пре више десетина хиљада година
ПОТОПУ ИЗ КАСНИЈЕГ ДОБА која уништава живи свет, и после
које се обнавља од преживелих.
Више великих природних непогода

ЗАПИСИ И ПРЕДАЊА О ПОТОПУ током више стотина хиљада годи-
ИЗ ЈОШ КАСНИЈЕГ ДОБА на које уништавају свет, и после
којих се обнавља од преживелих.
Вечно смењивање нестанка и

ЗАПИСИ И ПРЕДАЊА О ПОТОПУ настајања живог и неживог света,
ИЗ ЈОШ КАСНИЈЕГ ДОБА или вечно поновно појављивање
истог света („реинкарнација“).
63
39
Познат је и случај када су они египатски свештеници у такве тврдње убе-
ђивали и најпознатијег старогрчког мудраца – Солона (живео је пре око 2600
година), који је веровао да Потопа није никад било – као доказ показујући му
неке своје списе, очигледно кривотворене.64
Један други старогрчки филозоф, који се звао Талес (живео пре око 2600
година), тврдио је да је свет „настао из воде“ – слично као што је и споменути
филозоф Анаксимандар тврдио да су жива бића настала у води; а то је у суп-
ротности са историјским изворима у којим се описује настанак живих бића, и
у којима се каже да су прва жива бића настала на копну, а да је до обнове жи-
вог света дошло након повлачења водā Потопа.65
Таква веровања у настанак живих бића из воде, па тако и веровање у нас-
танак људи од риба и других морских бића, постојала су међу разним народи-
ма широм света, као што је раније речено. А та веровања су заговарали науч-
ници и свештеници „који су варали народ помоћу кривотворених списа“ – ка-
ко је записао споменути писац Августин пре око 1600 година.
Фалсификати из 19. века о Потопу

Кривотворно приказивање два различита догађаја – Стварања света и По-
топа – као да су један исти догађај, имало је подлогу у сличности та два дога-
ђаја; јер у свим старим записима и предањима та два догађаја се на сличан на-
чин описују: У опису Стварања света помиње се некакав „водени бездан“ ко-
ји је постојао у почетку, и после чега је настао сав живи и неживи свет, а у
опису Потопа исто се помиње „водени бездан“, односно, вода од Потопа која
је једно време прекривала целу Земљу, и после чега је обновљен („настао“)
живи свет.
Древни фалсификатори историје су искористили такву сличност у описи-
ма ова два догађаја да би фалсификовали записе о Потопу; тачније, они су ис-
користили фалсификате о настанку света – кривотворена предања о настанку
света из такозваног „божанског јајета“, како су га они називали.
ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ ФАЛСИФИКОВАНИ ЗАПИСИ
Настанак света Настанак (не-живог) света из „јајета“

Обнова света након Потопа Настанак (живог) света из воде

(пре око 4400-4200 година) (пре неколико милијарди година)
64
Платон, Тимај 22а-23е, прев. М. Пакиж, НИРО „Младост“, Београд, 1981.
65
Aristotle, Metaphysics 1:3.5-6, transl. J. H. M’Mahon, George Bell and Sons, London, 1896
40
Тако су они у то доба опи-
сивали Стварање света и Потоп
као један исти догађај – као на- Настанак света из „јајета“ из воде
станак света из „божанског јаје- (пре неколико милијарди година)
та“, које је у овим кривотворе-
ним предањима представљало и
сам створени свет и Нојев брод из којег је свет поново „настао“ након Пото-
па. (У древним предањима, свет је симболички био приказиван као јаје.)66
Многи научници 19/20. века су износили исте тврдње о настанку света, о
назменичном уништавању и обнављању живог света након великих природ-
них непогода, и о вечном нестајању и настајању целог света, са том разликом
што они нису спојили фалсификате о настанку света са фалсификатима о По-
топу, већ су то приказивали као два одвојена догађаја, само не на исти начин
као у историјским изворима, а нарочито не у погледу времена.
ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ ИСТОРИЈСКИ УЏБЕНИЦИ
Настанак неживог света Настанак неживог света из „јајета“

НЕКОЛИКО ДАНА НЕКОЛИКО МИЛИЈАРДИ ГОДИНА
Настанак живих бића
ОКО 1600 ГОДИНА Настанак живих бића из воде

(пре неколико милијарди година)
Велики Потоп
Они су тврдили, дакле, да је сав неживи свет (земља, небо, вода…) настао
стотинама милиона година пре живог света (животиња, биљака, људи), док
је у историјским изворима описано да је неживи свет створен само неколико
дана пре живих бића, а да је Потоп био око 1600 година после Стварања. Ова
два догађаја – настанак живих бића и Потоп – у њиховом приказу прошло-
сти представљени су као један догађај – као настанак живих бића из воде.
Тако су ти историчари из историјских књига и уџбеника дословно избри-
сали првих 1600 година историје, целу предпотопну историју, и онда крену-
ли са писањем историје од времена након Потопа, с тим да су и то доба након
Потопа приказали другачије од оног како је описано у историјским изворима.
66
41
ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ
ПОСЛЕПОТОПНО ДОБА
О пореклу и старини српског језика, и о догађајима
који су се догодили одмах након Великог Потопа
С
тари записи и предања даље казују да је након Потопа обнов-
љен живи свет од преживелих људи, животиња, и биљака, али,
да је због Потопа дошло до великих промена животних и при-
родних услова на Земљи:
- Промена климе. Једна од тих промена била је нагла промена климе,

која је отежала живот првим поколењима људи након Потопа.
- Смањење животног века. Поред тога, због нестанка заштитног во-

деног омотача око Земље, почео се постепено смањивати животни век
и раст људи, као и све њихове умне и физичке способности.
- Настанак прве државе. Затим, упркос таквом погоршању животних

услова, људи су се брзо умножили, тако да је недуго након Потопа на-
стала и прва држава у историји.
- Настанак различитих језика. Још једна велика промена која је на-

ступила недуго након Потопа је настанак различитих језика; јер за-
писано је да је до тог доба постојао само један језик.
- Деоба континената. И, у том добу, дошло је и до раздвајања конти-

нената; јер записано је да је у почетку постојао само један континент.
О свим тим догађајима који су се догодили пре око 4200-4400 година зна
се на основу сведочанстава људи који су у то доба живели, сачуваних у виду
древних записа и предања. А пошто таква предања постоје међу свим народи-
ма света, и пошто сва та предања на исти начин описују те догађаје, то је он-
да непорецив доказ да се ти догађаји јесу догодили, и то онако како су у тим
историјским изворима описани да су се догодили.
42
Први владар у историји
У трећем поколењу од Потопа, када су се људи умножили, већина њих се
доселила на подручје данашњег Ирака, јер су ту себи нашли погодније место
за живот. Под вођством једног човека, ту су изградили први град након Пото-
па, назван Бабел (или: Вавилон).
Њихов вођа звао се Нимрод (или Неврод; у преводу: „Побуњеник“), и он
је био праунук Ноја, који је преживео Потоп. Нимрод је постао први владар у
историји. За њега је записано да је био „први моћан човек на земљи“, као и
„моћни ратник који се противио Богу“.
Град Вавилон није био довршен, и Нимродово царство се распало, јер уп-
раво у доба изградње Вавилона дошло је до настанка различитих језика, па
тако и српског језика, што је омело споразумевање међу људима који су по-
дизали град – како је записано.67
Када и како је настао српски језик

Сви стари записи о том добу и предања свих народа света сложно казују
да у почетку нису постојали сви језици који данас постоје, већ да су сви наро-
ди у почетку говорили само једним језиком, а да су различити језици наста-
ли после Потопа од тог првобитног заједничког језика.
На пример, древни историчар Мојсије је записао да је пре око 4200 годи-
на „Цела земља имала само један језик и исте речи“, док није настала „по-
метња у језику којим се говорило на целој земљи“, у време изградње Вави-
лонске куле.68
А у једном древном сумерском запису старом око 4000 година каже се да
су „У те дане људи целог света обраћали се (богу) истим језиком“, па да је
„(бог) променио језик којим су говорили, који је до тад био исти за све“.69
У једном другом древном запису, који потиче од народа Маја, записано је
да су у почетку „Сви (људи) живели у миру (...), и говорили су истим јези-
ком.“ А затим се каже да се „Jезик племена помео (променио), тако да нико
није разумевао говор другог“.70
У грчким предањима се описује како су „дивови“ хтели да граде високу
кулу да би се „попели на небо“ и супротставили „врховном богу“; али се њи-
хова кула од планинских стења и камења распала, и на крају су били пораже-
ни – каже се у предању.71
67
68
69
S. N. Kramer, The Babel of Tongues: A Sumerian Version, Journal of the American Oriental
Society, 88:109, Yale University Press, New Haven, CT, 1968, p. 111
70
C. E. B. Bourbourg, Histoire des Nations Civilisees du Mexique, Vol. I, Arthus Bertrand, Paris,
1857, p. 72
71
Apollodorus, Bibliotheca 1:53, transl. J. G. Frazer. Loeb Classical Library, Vol. 121-122, William
Heinemann Ltd., London, 1921
43
Очигледно је да опис „дивова“ који граде кулу „до неба“ у побуни против
бога одговара историјском опису Нимродових присталица који су градили ку-
лу „чији ће врх допирати до небеса“ у побуни против Творца – како је записа-
но у Мојсијевој „Књизи Постања“; јер у оба случаја се описује изградње не-
ке куле или храма као чина пркоса или побуне против Творца.
Једно друго старогрчко предање, које је записао римски писац Хигин пре
око 2000 година, каже да су у време првог владара, Нимрода, који се тамо на-
зива именом „Форонеј“, „Сви људи живели без градова и закона, и говори-
ли су једним језиком“. А у наставку се каже да је потом због великог насиља
и побуне међу људима „(Бог) Хермес разделио језик – зато га зову 'Хермес'
(то значи 'тумач језика') – расејао их, и унео пометњу међу њима“.72
И у предањима свих осталих народа света на потпуно исти начин се опи-
сује настанак различитих језика из једног првобитног језика, којим су некада
говорили сви народи.73
Да су у почетку сви народи говорили истим језиком, односно, да сви јези-
ци имају заједничко порекло од тог првобитног језика, види се и по сличнос-
ти речи у различитим језицима. Испод је приказано два примера сличности
речи из српског језика са речима из других језика:
ЈЕЗИК РЕЧ ЗНАЧЕЊЕ

Српски МЛЕКО „млеко“
Енглески МИЛК „млеко; музети“
Сами (Финска) МЈЕЛГА „дојка, груди“
Хебрејски МАЛАК „цедити“
Такелма (Америка) МУЛК' „гутати“
Тамил (Индија) МЕЛКУ „жвакати“
Јупик (Ескими) МЕЛУГ „сисати“
ЈЕЗИК РЕЧ ЗНАЧЕЊЕ

Српски КРАВА; БИК „крава; бик“
Филипински КАРАБАО „бизон“
Етрурски (Италија) БАКА „крава“
Мајански (Америка) БАК „говедо“
Арапски БАКАРА „крава“
Хебрејски БАКАР „говедо“
Индијски БАКАРА „теле“
Санго (Африка) БАГАРА „крава“
72
Hyginus, Fabulae 144, transl. M. Grant, University of Kansas Press, Lawrence, KS, 1960
73
44
Постоји огроман број таквих примера у свим језицима света, који доказу-
ју да су сви ти језици истог порекла, потекавши од једног језика који је поста-
јао у почетку.74
Тако је и српски језик, дакле, настао од првобитног језика, којим су нека-
да говорили сви народи света. А према историјским записима, то се догодило
у подручју древног града Вавилона, пре око 4200-4300 година. Толика је ста-
рина српског језика.
Настанак народā
На крају, након настанка различитих језика дошло је до раздвајања кон-
тинента; јер записано је да је у почетку постојао само један континент, па да
је пре око 4200-4300 година тај континент почео да се раздваја, тако да је за
кратко време настало садашњих седам континената.
Записано је да се то догодило „у време Фалека, сина Јевера“; а тај Фа-
лек је био пето поколење од Ноја, који је преживео Потоп.75
Након тога и пропасти Нимродовог царства, догодило се да су се потом-
ци Ноја и његова три сина – Сима, Хама, и Јафета – отселили из подручја гра-
да Вавилона на разне стране света. Одвојили су се једни од других према по-
родицама којим су припадали и према језику којим су почели говорити.
Један од огранака породице Ноја и његова три сина, који је почео говори-
ти српским језиком, насталим у то доба, издвојио се од осталих и касније до-
селио са Истока на ове просторе, па је тако постао српски народ; а на исти на-
чин су постали и сви други народи света, који су се доселили у друга подруч-
ја и населили друге континенте.
74
Isaac E. Mozeson, The Origin of Speeches: Intelligent Design in Language, Lightcatcher Books,
Springdale, AR, 2001
75
45
*ПОСЛЕПОТОПНО ДОБА
Изокренут не-историјски приказ Послепотопног доба
у савременим историјским књигама и уџбеницима
Први догађаји након Потопа су у савременом историјском приказу прош-

лости приказани другачије него у историјским изворима:
- Промена климе. Нагло погоршање климе након Потопа је приказа-

но као да се догодило пре више стотина хиљада година, и као да се
догодило више таквих великих климатских промена, а не само један-
пут у историји пре 4200-4400 година – како казују историјски извори.
- Смањење животног века. Људи тог доба су наопако приказани као

да су били умно и физички заостали. Мада људи тог доба јесу били
мањег раста и краћег животног века од људи пре Потопа, ипак су још
увек имали веће умне и физичке способности од људи данашњице.
- Настанак различитих језика. За различите језике се каже да су на-

стали „природним развојем“ током више стотина хиљада година од
пробитног језика, а да је тај првобитни језик (људски говор) настао од
звукова које испуштају животиње, у складу са веровањем да су људи
настали од животиња.
- Деоба континената. Раздвајање првобитног континента и настанак

садашњих континената исто је приказано као догађај који се одвијао
током више стотина милиона година, а не током 200-300 година на-
кон Потопа – како сведоче историјски извори.
Главна разлика, дакле, јесте у томе што су ти догађаји приказани као да

су се догодили у много давнијој прошлости – пре неколико десетина и сто-
тина хиљада и милиона година, наводно пре настанка првих људи, док се у
историјским изворима казује да је то било у доба првих људи после Потопа.
То је слично и погрешном приказу Потопа у древним временима, у којем
се описује да се Потоп догодио наводно пре „безброј хиљада година“, и да су
се такве непогоде догодиле више пута у прошлости.
46
ПОСЛЕПОТОПНО ДОБА ПРЕМА ПОСЛЕПОТОПНО ДОБА ПРЕМА
ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА САВРЕМЕНИМ ИСТОРИЧАРИМА
Људи после Потопа граде Људи „примитивни“ и живе само

велики град Вавилон. по пећинама и сличним местима.
Недуго након Потопа настаје Стотинама хиљада година

прва држава у историји. касније настају прве државе.
У почетку постојао један језик У почетку сви људи испуштали

којим су говорили сви народи. звукове налик животињским.
Различити језици настали од прво- Различити језици настајали

битног језика пре око 4300 година. током стотина хиљада година.
Одмах након Потопа наступило Милијарди година након потопа

једно кратко „Ледено доба“. било више дугих „Ледених доба“
У историјским уџбеницима се спомиње такозвано „Ледено доба“. Према

историјским изворима, то је било краткотрајно раздобље измењене климе ус-
лед Потопа, када је у многим подручјима света владао вечити снег и лед – као
што је то данас на подручју најсевернијих и најјужнијих подручја света.
Међутим, за разлику од историјских извора, у којима се ово доба описује
као једно краткотрајно доба неповољних временских прилика услед Потопа,
у савременим историјским уџбеницима се каже да је било више „ледених до-
ба“, која су се смењивала десетинама и стотинама хиљада година, а да су
људи током тог доба живели „примитивно“, налик животињама.
Прва поколења људи након Потопа, која су живела у подручјима с ледом
и снегом, живела су „примитивно“, али не зато што су били „заостали“ – како
су приказани у савременим историјским књигама и уџбеницима, већ због вре-
менских услова, односно, зато што је Потоп уништио сву дотадашњу цивили-
зацију, па су морали кренути све од почетка.76
76
Др Хенри Морис, Др Џон Виткомб, Библијски Потоп: Научна потврда библијског
извештаја о Стварању и Потопу, Еден, Сремска Каменица, 2005, 217-229. стр.
47
Погрешан приказ „Леденог доба“ у
историјским уџбеницима: Животи-
ње са слике (слон мамут) нису жи-
веле у хладним крајевима; јер су у
стомаку пронађених лешева ових
животиња нађене биљке које расту
само у топлим крајевима. (Др Џон
Дилоу, Тајна залеђених мамута)
Историчари 19/20. века су тако прве догађаје након Потопа приказали

као да представљају саме почетке историје; а првих неколико стотина го-
дина након Потопа као да су трајали стотинама хиљада година; док су оте-
жан живот неких од првих заједница људи након Потопа приказали као да су
то били некакви „пећински људи“ који су због своје „умне заосталости“ жи-
вели „примитивним“ начином живота – тврдње које потичу од истих споме-
нутих фалсификата о Потопу и догађајима из доба пре Потопа.
ПРИКАЗ НАЈДАЉЕ ПРОШЛОСТИ ПРИКАЗ НАЈДАЉЕ ПРОШЛОСТИ

У ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА У ИСТОРИЈСКИМ УЏБЕНИЦИМА
(првих 1800 година историје; (пре више милијарди година – пре

пре око 6000 – 4200 година) више десетина хиљада година)
Предпотопно доба
(пре 6000 – 4500 година)
Велики Потоп Потоп / Настанак воде

(пре око 4500 година) (пре више милијарди година)
„Ледено доба“ „Пра-историја“

(пре више стотина хиљада година)
Послепотопно доба
(пре 4500 – 4200 година) „Ледена доба“
48
Друга врста фалсификата тицала се настанка језика: Према приказу про-
шлости у савременим историјским књигама, људи у почетку нису умели да
говоре, већ су наводно испуштали животињске крике, од којих је „природним
развојем“ после више стотина хиљада и милиона година настао језик (људски
говор), а неколико стотина хиљада година касније, и сви постојећи језици.
Такво веровање у настанак језика заговарао је и поменути Чарлс Дарвин
у 19. веку. На пример, једном приликом кад се сусрео са припадницима неког
домородачког („индијанског“) племена, и чуо их како говоре, он је записао да
тај народ говори „примитивним језиком“, и да испушта „неразумљиве звуко-
ве“ као да су животињски, па је чак и њих саме сматрао такозваним „полуљу-
дима-полуживотињама“. То је он записао у свом дневнику.77
И многи други научници и истраживачи тог доба тврдили су тако да је је-
зик људи (говор) настао од звукова које испупуштају животиње, у складу са
веровањем да су људи настали од животиња; док су за настанак различитих
језика тврдили да је трајао стотинама хиљада година, развијајући се од првог
„примитивног“ језика – дакле, све супротно од историјских извора.
НАСТАНАК ЈЕЗИКА ПРЕМА НАСТАНАК ЈЕЗИКА ПРЕМА

ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА САВРЕМЕНИМ ИСТОРИЧАРИМА
Стари језици били сложенији. Стари језици били простији.
Сви језици су сродни међу собом. Само су поједини језици сродни.
У почетку су сви људи на свету У почетку су „пра-људи“ користили

говорили једним истим језиком. гласове налик животињским.
Првобитни језик је настао Језик (људски говор) је настао од

у тренутку настанка првих звукова које испуштају животиње,
људи, пре око 6000 година. пре више стотина хиљада година.
Различити језици су настали Различити језици су настали

пре око 4200-4300 година. пре више стотина хиљада година.
77
Charles Darwin, A Naturalist’s Voyage Round the World, John Murray, London, 1928 (1845), pp.
205-231
49
Нимрод
ПРВИ ВЛАДАР У ИСТОРИЈИ
О првом кривотворцу историје
Све тврдње Дарвина и његових присталица у 19/20. веку о настанку јези-

ка и другим догађајима након Потопа износили су и многи научници и свеш-
теници који су живели хиљадама година пре њих. И у најдавнијој прошлости
у старим списима срећемо исте такве тврдње о догађајима из тог доба, који су
на исти начин били фалсификовани; а то је кривотворењем изворних преда-
ња и записа о Послепотопном добу.
Међу разним старим народима света било је учених људи који су исто го-
ворили да су први створени људи, или први људи након Потопа, били налик
животињама, да нису умели да говоре, и да су били веома слабих умних и фи-
зичких способности; а да је до настанка језика и до оснивања првих градова и
држава дошло после веома много времена „природног развоја“ људи.
Такве тврдње могу се наћи у старим предањима, као што је случај с рани-
је споменутим старогрчким или мајанским предањем. Али, у изворним преда-
њима и записима о Послепотоном добу не спомињу се такве ствари, већ све
се говори супротно од тога.
Прегледом различитих предања о том добу, према времену настанка и са-
држају, јасно се види да су изворна предања мењана током времена, да ни-
су иста као предања из каснијег доба о тим догађајима, већ да су кривотворе-
на од стране учених људи тог доба – превасходно свештеника – и то, на скоро
исти начин као што су чинили поједини историчари 19/20. века.
Први фалсификати настали су у доба споменутог цара Нимрода – првог
владара у историји, пре око 4200-4300 година. Заправо, први фалсификатор
историје био је сам Нимрод, заједно са свештеницима и учењацима око се-
бе. И ти фалсификати су били толико утицајни, да су зашли у сва предања и
све најстарије списе који говоре о Нимроду и његовом добу.
Те фалсификате је ипак веома лако препознати, јер када се упореде с нај-
старијим изворним записима о Нимроду, лако се уочава неслагање у опису:
Из најстаријих записа је познато ко је био Нимрод – први владар и творац
прве државе, оснивач првог града после Потопа, и вођа побуне код Вавилон-
ске куле. Из истих записа је познат и његов родослов: Био је син Хуса, сина
Хама, сина Ноја, који је преживео Потоп.
Међутим, у предањима из каснијег доба, Нимрод се описује на мало дру-
гачији начин, па се каже да он наводно није био човек, већ да је био некакав
„бог“, да га није родила жена, већ девица, да је након смрти оживео, итд.
50
На основу таквих наивно измишљених описа, јасно се види да је ту реч о
фалсификованим списима. Штавише, јасно се види и разлог таквог фалси-
фиковања историје: Разлог је био да се Нимрод прикаже као „Обећани Меси-
ја“ – човек за кога се говорило да ће спасити људски род, да ће донети мир и
благостање у свету, и да ће успоставити ред и вратити стање на Земљи које је
постојало на самим почецима историје. Или другим речима, Нимроду су при-
писивали особине Бога, за Кога је било записано да ће све то учинити за људ-
ски род.78
ОПИС „МЕСИЈЕ“ У ОПИС НИМРОДА У

СТАРИМ ПРЕДАЊИМА КРИВОТВОРЕНИМ СПИСИМА
Рођење од девице и Бога. Рођен од девице и Бога.
Божји син у људском обличју. Божји син у људском обличју.
Спаситељ човечанства,
Спаситељ човечанства.
жртвован за спасење људи.
Васкрсење након смрти. Васкрснуо након смрти.
Тако је Нимрод уз помоћ фалсификата убедио народ да је он онај очеки-

вани Спаситељ о коме су говорила ранија поколења и древна пророчанства, и
да ће им донети спасење из свих њихових невоља. То је изгледа и био разлог
зашто су га изабрали за свог вођу, и како је успео постати први владар у исто-
рији.
Сви стари народи су га сматрали „месијом“ и тако га описивали у својим
предањима. Једина разлика је у томе што је у различитим предањима називан
различитим именима.
На крају, ипак, догодило се да је Нојев син Сим усмртио Нимрода, и та-
ко показао да он није Бог, већ обичан човек, и да неће оживети након смрти,
како су говориле његове присталице. Тако је скончао Нимрод – лажни месија
и први владар у историји.79
78
Прва Мојсијева 3:14-16; Књига Исаије 53:1-12
79
Alexander Hislop, The Two Babylons: The Papal Worship Proved to Be the Worship of Nimrod
and His Wife, Loizeaux Brothers, Neptune, NJ, 1916, p. 66
51
ПЕТО ПОГЛАВЉЕ
ПОРЕКЛО СРБА
О пореклу Срба и других народа од Нојеве породице
П
ратећи даље старе записе у којима су описана давна времена,
записано је да је након пропасти Нимродова царства и настан-
ка различитих језика дошло до расељавања људи – Нојевих
потомака – по разним странама света.
Догађај који је помогао расељавање и одвајање првобитне за-
једнице људи било је раздвајање континената; јер у почетку, након Потопа,
постојало је само једно копно (континент) окружено једним морем (океаном),
као што је речено.80
Различити огранци Нојевих потомака, који су до тада говорили истим је-
зиком, одвојили су се тад једни од других по језицима којим су почели да го-
воре, и населили се у разна подручја света. И ти огранци Нојевих потомака су
народи који данас постоје, и који од тог доба говоре различитим језицима. То
је оно што народе разликује једне од других, јер су сви народи потекли од ис-
те породице, па је тако постао и српски народ.
Било је три главна огранка потомака Ноја: То су потомци његових троји-
це синова – Сима, Хама и Јафета. Сваки огранак потомака Ноја се населио у
различитим подручјима, по језицима којим су говорили и огранку породице
којем су припадали, али су се у каснијем добу измешали међу собом. Зато сви
садашњи народи потичу од мешавине различитих потомака Ноја, и говоре је-
зиком једног од тих огранака својих предака потеклих од Ноја.
Тако сви народи света воде порекло од истих предака – од Ноја и његових
тројице синова; а преко њега – и од првих створених људи, као „прародитеља
човечанства“. Једина разлика међу њима је што говоре различитим језицима,
који су настали у време градње Вавилонске куле.
Исто важи и за српски народ: И он потиче од мешавине различитих пото-
мака Ноја, и говори језиком једнога од тих огранака својих предака потеклих
од Ноја, а крајње порекло, као и сви остали народи света, води од првих људи
који су постојали; прве људе је створио Бог, а Бог је вечан (нико Га није ство-
рио). Такво је порекло Срба према старим записима.
80
52
Јафет
РОДОНАЧЕЛНИК НАРОДА ЕВРОПЕ
Један део предака Срба и осталих народа потекао је од Нојевог сина који
се звао Јафет. Пошто је тај Јафет имао више синова, од њега је настало више
народа, који су се највише населили по подручјима Европе и Азије. Међу пре-
цима Срба могло је бити потомака једног или више Јафетових синова.
Стари српски записи говоре о пореклу једног дела српског народа од Но-
јевог сина Јафета. На пример, у једном запису старом око 1100 година записа-
но је да Срби и други народи Европе потичу од Јафета, сина Ноја.81
У једном другом запису, старом око 900 година, исто је записано да Срби
потичу од рода Јафета. Реч је о запису руског монаха Нестора.82
И у записима старих арапских историчара наилазимо на исти податак. На
пример, у једном од тих записа, старом око 1000 година, записано је да Срби
потичу од сина Јафета, који се звао Мадај. То је запис арапског историчара
Ал-Масудија.83
Други записи помињу друге синове Јафета као претке српског народа. На
пример, стари историчар Винко Прибојевић (живео у 15/16. веку), позивају-
ћи се на записе старогрчких и римских писаца, записао је да Срби потичу од
сина Јафета који се звао Тирас.
Између других записа, тај Прибојевић се позивао и на запис римског ис-
торичара Јосифа Флавија (живео пре око 2000 година). Тај Флавије је запи-
сао да народ с ових простора потиче од Јафетовог сина Тираса, и да су по
њему у почетку били називани „Тирасени“ или „Трачани“.84
Српски народ данас говори језиком којим су говорили ти преци Срба по-
текли од потомака Јафета, језиком који је настао у доба градње Вавилонске
куле – исто као језици свих других потомака Ноја. Тако је први говорник срп-
ског језика био један од синова Јафета. Од њих је потекао део Срба и других
народа Европе и Азије.85
81
Непознати писац, Житије Ћирилово. Ћирило и Методије: Житија, службе, канони, и
похвале, (прир.) Ђ. Трифуновић, Српска књижевна задруга, Београд, 1964.
82
Нестор, Повијест минулих љета, прев. Н. Косовић, ИКП „Никола Пашић“, Београд, 2003,
6. стр.
83
Аl-Masʻūdī, Kitāb at-tanbīh wa-l-išrāf, Hrsg. M.J. de Goeje, Brill, Leiden, 1893
84
Vinko Pribojević (1532), O podrijetlu i zgodama Slavena, JAZU, Zagreb, 1951.
85
53
Хам
РОДОНАЧЕЛНИК НАРОДА АФРИКЕ
Други део предака Срба и осталих народа потекао је од Нојевог сина који
се звао Хам. Пошто је и тај Хам имао више синова, и од њега је настало више
народа, који су се најпре населили у Африци, а онда се проширили и на разна
друга подручја. Међу прецима Срба било је потомака више Хамових синова.
Порекло Срба од древних Филистеја (Пелазга)

Један стари српски запис спомиње порекло једног дела српског народа од
Нојевог сина Хама. То је један запис стар око 500 година, познат као „Карло-
вачки родослов“, у којем је записано да су преци Срба штовали „бога Даго-
на“; а тог „бога Дагона“ – познато је из других, старијих записа – у давна вре-
мена су у ствари штовали потомци Нојевог сина Хама.86
Тако је један део предака Срба потекао од Хама, сина Ноја, или тачније,
од Хамовог потомка који се звао Филист. По њему je део предака Срба нека-
да био називан Филистеји (или „Пилистеји“; „Пеласти“; „Пелазги“).87
Други стари записи исто говоре да су Филистеји живели на овим просто-
рима. На пример, најпознатији стари грчки историчар – Херодот (живео пре
око 2500 година) – записао је да су Филистеји живели на овим просторима
од давнина, и да је од Филистеја потекао део Грка, па тиме, и део Срба.88
И бројни други стари грчки писци писали су о њима на исти начин: Да су
живели на овим просторима од давнина, и да је од њих потекао део Грка, као
и Срба. Тако је старогрчки писац Есхил (живео пре око 2500 година) записао
да су Филистеји живели у подручју реке Струме (у југо-источном делу Срби-
је и југо-западном делу данашње Бугарске), између осталих области у које су
се населили.89 А из других записа сазнајемо да је река Струма у давној прош-
лости носила назив „Пеластинска/Палестинска река“ (лат. Palaestinus).90
86
Љубомир Стојановић, Карловачки родослов. Стари српски родослови и летописи, Књ. 1,
СКА, Београд- Сремски Карловци 1927.
87
88
Херодот, Историја 1:56-57
89
Aeschylus, Hiketides 249-259, transl. Herbert W. Smyth, Harvard University Press, Cambridge,
MA. 1926
90
Pseudo-Plutarch, De Fluviis, c. 11, in Plutarch, Moralia, Vol. IV, transl. Frank C. Babbit, Loeb
Classical Library, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1936
54
У тим записима старогрчких писаца се Филистеји најчешће називају име-
ном „Пелазги“, а понекад и именом „Пеласти“, што су само различити изго-
вори истог имена, које се односи на Филистеје – потомке Хама, сина Ноја.91
На крају, постоје и стара предања која говоре о пореклу једног дела Срба
и Грка од тог огранка Хамовог рода. У старим српским и грчким предањима
се описује један од најпознатијих догађаја из историје Филистеја; то је био
рат Филистеја и Јевреја, у којем је погинуо јеврејски вођа Самсон.
Најстарији опис тог догађаја налази се у записима древног јеврејског пис-
ца Самуила (живео пре око 3000-3100 година).92 Ако се ти записи упореде са
грчким и српским предањима, видеће се да нема скоро никакве разлике изме-
ђу њих, већ да описују исти догађај из историје Филистеја. Српско предање је
записао Вук Караџић у 19. веку.93
ЗАПИС О САМСОНУ И РАТУ СРПСКО ПРЕДАЊЕ О МИТСКОМ

ФИЛИСТЕЈА СА ЈЕВРЕЈИМА ЛИКУ ЗВАНОМ „БАШ-ЧЕЛИК“
Самуило, Књига о судијама Вук Караџић, Баш-Челик

(пре око 3000-3100 година) (непознато време настанка)
Непријатеље Филистеја предводи Непријатеље предводи човек веома

човек веома велике снаге – Самсон. велике снаге – „Баш-Челик“. Нико
Нико не зна како се може савладати. не зна како се може савладати.
Самсон за жену узима девојку „Баш-Челик“ за жену узима девојку

(Далилу) из филистејског народа. из породице својих непријатеља.
Далила одаје својим сународницима Жена (и њени рођаци) одају својим

– Филистејима – тајну о начину на сродницима тајну о начину на који
који се Самсон може савладати. се „Баш-Челик“ може савладати.
Самсон страда од Филистеја. „Баш-Челик“ страда од непријатеља.

Филистеји побеђују у рату. Главни јунаци у причи побеђују.
91
Dr Milan Budimir, Neki leksički tragovi ilirskih Pelasta, Godišnjak Centra za balkanološka
ispitivanja, III, Sarajevo, 1965, str. 10-11.
92
Књига о судијама 14:1-16:31
93
Вук С. Караџић (1870), Баш-Челик. Српске народне приповијетке, Просвета, Београд, 1988.
55
Постоји и једно друго предање које такође говори о присуству Филистеја
на овим просторима од давних времена. То је једно народно веровање, које је
потекло од Филистеја: Они су веровали да крочење на праг храма или куће
доноси несрећу, јер су праг храма сматрали „светим местом“.
Стари записи о том добу говоре да је то веровање настало када је кип њи-
ховог „бога Дагона“ под неким необичним околностима пао на праг храма и
разбио се; а пошто су тај кип сматрали „светим“, од тад се веровало да је праг
храма „освећен“, па да се зато не сме стати ногом на праг. То се догодило пре
око 3100 година, у време рата између Филистеја и Јевреја.94
А пошто такво веровање – да стајање на прагу храма или куће доноси не-
срећу – постоји и у предању Срба и Грка, то значи да су Филистеји живели на
овим просторима и са собом донели тај обичај; односно, то значи да један део
Срба и Грка потиче од древних Филистеја.
Оба та догађаја – и рушење кипа у храму Дагона, и рат Ноје
између Филистеја и Јевреја, у којем је погинуо Самсон –
описани су у грчком предању о Аристеју; јер Стари Грци су
в
Самсона звали грчким именом „Аристеј“. Једноставним по-
ређењем записа о Самсону са грчким предањем о Аристеју, Хам
увиђа се да нема скоро никакве разлике. 95
О том предању су писали разни стари грчки писци и пе-

сници, као што су поменути Хесиод (пре 2700-2800 година),
Пиндар (пре око 2500 година), Софокле (пре око 2500 годи- Мисир
на), Аполоније са Родоса (пре око 2300 година), и други.
Старогрчки писац Софокле записао је да постоји обичај в
међу Грцима по којем је било забрањено крочити ногом на
праг храма посвећеном „богу воде“ Посејдону.96 То је ис-
ти обичај који је постојао међу Филистејима, тачније, који је Каслух
потекао од њих: Да је забрањено крочити на праг храма по-
свећеном „богу воде“ Дагону. И филистејски „бог“ Дагон и
старогрчки „бог“ Посејдон били су представљани као „полу-
људи-полурибе“, што потврђује да је реч о истом обичају. Филист
У предању се каже да је само Аристеју било дозвољено еји
да прекрши обичај – писао је римски песник Вергилије (пре
2000-2100 година).97 И сами стари грчки писци писали су да
предање потиче из подручја у којем су живели „Пелазги“.98 Филистеји
еји
94
Прва Самуилова 5:2-5
95
John R. Salverda (2014), Aristaeus: The Pelasgian/Philistine Samson. The Hebrew Origin of
Greek Legends, www.academia.edu
96
Sophocles, The Oedipus at Colonus, v. 37, 55, ed. Sir Richard Jebb, Cambridge University Press,
Cambridge, 1889
97
Vergilius, Georgicon 4:317, in Bucolics, Aeneid, and Georgics, transl. by J. B. Greenough, Ginn
& Co., Boston, MA, 1900
98
Robert Grevs, Aristej. Grčki mitovi, Nolit, Beograd, 1995, 161. str.
56
Порекло Срба од Старих Египћана
Сродници древних Филистеја били су Стари Египћани. Оба ова народа
потицала су од Хамовог сина који се звао Мисир (или Мисраим), по коме су
Египћани били називани „Мисирци“. Потицали су од два сина Мисира.
У записима споменутих старих грчких писаца је записано да су ове прос-
торе осим Филистеја у давној прошлости населили и њихови блиски сродни-
ци – Египћани.
Тако је старогрчки историчар Диодор са Сицилије (живео пре 2000-2100
година) записао да је део Грка – а самим тим, и Срба – потекао од Египћана,
и да се то до његових дана могло видети по њиховом изгледу и обичајима.99
Такође, он је записао да су Египћани основали неке од најпознатијих грч-
ких градова, попут Атине, и да су први владари Атине били Египћани. За пр-
вог владара Атине, записао је да се то види и по његовом не-грчком (египат-
ском) имену, које је на грчком језику гласило „Кекропс“. И заиста, такво име
подсећа на име једног египатског владара који се звао Кеперкаре (или Каука-
ре; Сенусрет, XII египатска династија).100
Старогрчки историчар Паусанија (живео пре око 1800-1900 година) исто
је записао да је део Грка – а тиме, и Срба – потицао од Старих Египћана.101
Споменути писац Есхил (живео пре око 2500 година) је записао да је ове
просторе у давним временима населио један тамнопут народ египатског по-
рекла, који је био сродан са Филистејима.102
Или рецимо, Херодот је записао да су многи грчки обичаји били египат-
ског порекла, и уопште – афричког порекла. Такође, он је записао и да су је-
дан од најстаријих храмова у Грчкој – храм Додону – основали Египћани.103
Други старогрчки писци су пак писали да тај храм нису основали Египћа-
ни, већ Филистеји. Тако је записао старогрчки историчар Ефор (живео је пре
око 2400 година).104 Исто је записано и у старом спеву „Илијада“ чувеног пе-
сника Хомера (пре око 2700-2800 година).105
Такво мешање Филистеја и Египћана у овим грчким записима вероватно
је последица је тога што су Филистеји били блиски сродници Египћана: У
најстаријим записима о пореклу народа је записано да су Филистеји и Егип-
ћани били потомци двојице рођене браће.106
99
Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica 1:28.4
100
Martin Bernal (1987), Black Athena: Afroasiatic Roots of Classical Civilization: The Linguistic
Evidence, Vol. III, Rutgers University Press, New Brunswick, NJ, 2006, pp. 567-568
101
Pausanias, Hellados Periegesis 4:35.2, transl. W. S. Jones, H. A. Omerod, William Heinemann
Ltd., London, 1918.
102
Aeschylus, Hiketides 277-291
103
104
Strabo, Geographica 7:7.9, ed. H. C. Hamilton, W. Falconer, George Bell & Sons, London, 1903
105
Homer, Ilijada 16:235, prev. Tomo Maretić, Matica Hrvatska, Zagreb, 1948.
106
57
На крају, постоје и стара предања која говоре о пореклу једног дела Срба
и Грка од Хамовог сина Мисира: Тако се у грчким предањима за одређен број
главних јунака у причи каже да су пореклом Египћани. На пример, за једног
од најпознатијих јунака старих грчких легенди, по имену Данај, каже се да је
био пореклом Египћанин, и описује се као брат једног египатског владара,
који се у предању и назива „Египћанин“. Исто се каже и за друге јунаке грч-
ких легенди: Орфеја, Херкулеса, Персеја, и других.
За поједине од њих се у предањима каже да су се доселили и у разна под-
ручја данашње Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније и Бугарске. Рецимо,
поменути историчар Диодор је записао једно предање у којем се каже да су у
далека времена Египћани населили подручје данашње Македоније, као и да
је сама Македонија добила такво име по сину једног египатског владара.107
Према овим предањима и наведеним записима, део српског народа поти-
че, дакле, од потомака двојице рођене браће – синова Мисира, од Нојевог си-
на Хама.108
Порекло Срба од афричких народа

Могуће је и да су Египћани који се помињу у записима старогрчких писа-
ца, заправо, представљали мешавину потомака од различитих огранака поро-
дице Ноја, па да је међу њима, поред потомака Хамовог сина Мисира, било и
потомака других Хамових синова, или потомака од других синова Ноја.
Од потомака Хамових синова, зна се на основу других историјских изво-
ра да су ове просторе населили и потомци Хамовог сина Хуса (Куша), који су
по њему били називани „Хусити“ („Кушити“).
У старим записима се помиње један Хусов унук који се звао Дедан.109 Од
потомака тог Дедана постао је народ који је по њему назван „Деданци“. То су
преци данашњих Етиопљана и Нубијаца.110 Они су овог свог родоначелника
и претка – Дедана, унука Хуса – називали „богом“, као што су и други народи
своје претке тако називали.
Потомци Хусовог унука Дедана се у старим записима описују и као насе-
љеници подручја Арабије.111 Али, други записи, попут записа поменутог рим-
ског историчара Јосифа Флавија (пре око 2000 година), описују их као насе-
љенике подручја данашње Етиопије и Нубије; а Херодот их је описао као на-
сељенике оба подручја – и у Азији и у Африци.112
107
Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica 1:18
108
109
110
Josephus Flavius, Antiquitates Judaicae, прев. Владан Добривојевић, Двери, Београд, 2008,
23. стр.
111
Књига Исаије 21:13; Књига Језекиља 25:13
112
58
Могуће је да се део тих Деданових потомака доселио и на ове просторе у
веома давној прошлости, јер назив поменутог древног храма Додона у Грчкој
– за који се говорило да су га основали Филистеји или Египћани – подсећа на
име Хусовог унука Дедана; а пошто су храмови у та времена били посвећива-
ни неком „богу“, могуће је да је тај храм био посвећен „богу“ Дедану, па да је
и по њему тако назван.113
У том случају, разлог што су старогрчки писци писали да Ноје
су тај храм основали Филистеји или Египћани, а не Деданци,
био би у томе што су они под именима „Филистеји“ („Пелаз-
в
ги“) или „Египћани“ подразумевали и Деданце, који су живе-
ли надомак Египта, а уз то су ионако били сродни народи. Хам
Ако и назив храма Додоне не потиче од имена нубијског
„бога“ Дедана, односно, од Хусовог унука Дедана (стари грч-
ки писци су износили различита тумачења назива „Додона“),
ипак, постоје други историјски извори који сведоче о доласку Хус
потомака Хамовог сина Хуса на ове просторе: На овим про-
сторима су пронађени и древни скелетни остаци људи за које
в
се сматра да потичу из најдавнијих времена из Африке.114 А
то могу бити скелетни остаци потомака Хамовог сина Хуса,
јер се такви скелетни остаци налазе и у подручјима Африке у Регма
којима су живели управо они. 115
На крају, стара предања и записи говоре да су у најдавни-

ја времена на овим просторима живели неки изразито високи
народи („дивови“), који су у другим, старијим записима опи- Дедан
сани као потомци Нојевог сина Хама, и то, управо као потом-
томци Хамовог сина Хуса – или тачније, као потомци Деда-
новог рођеног брата, који се звао Саба.116
Деданци
Порекло Срба од древних Хетита
У тим записима, као изразито високи народи („дивови“) су описани и на-
роди потекли од најмлађег сина Хама, који се звао Ханан. Ти народи су били
по њему једним именом називани „Хананци“.
А један од најпознатијих народа од Ханановог рода били су Хетеји (или:
Хетити) – потомци Ханановог сина Хета, по коме су добили такво име. Они
су у почетку живели на Блиском Истоку, а касније су основали државу у под-
ручју данашње Турске, где су се измешали с потомцима Јафета, одакле су се
лако могли доселити и на ове просторе.117
113
Bernal, Afroasiatic Roots of Classical Civilization, рр. 187-188
114
Dr Živko Mikić, Prilog antropološkom upoznavanju Neolita u Srbiji, Glasnik Srpskog
arheološkog društva, br. 5, Beograd, 1989, 18-26. str.
115
Jahi, Falsifikati evolucije, 69. str
116
Књига Исаије 45:14
117
59
А осим тих старих српских и грчких предања о високим хананским наро-
дима који су живели на овим просторима, и називи бројних река, планина, на-
сеља, и области, посредно сведоче о њиховом присуству на овим просторима:
Откривено је да велики број тих назива (топонима) с ових простора поти-
че из језика који је сличан језику поменутих Хетеја – потомака Хета, сина
Ханана, и уопште, језицима којим су говорили потомци Нојевог сина Хама.
На пример, назив реке Ибар, иако сличан и вероватно по пореклу сродан
са српском речју „бара“, ипак, мора бити да је истог порекла као и баскијска
реч „ибар“, која значи „река“; а тај баскијски језик – језик народа Баскијци у
Шпанији – спада у језике којим су говорили потомци Ханана, јер је сродан с
језиком којим су говорили Хетеји.118 То би значило да су се они у давној про-
шлости населили и у подручје реке Ибар, којој су дали такав назив.119
Осим Баскијаца у Шпанији, таквим језицима данас говоре и поједини на-
роди с подручја Кавказа (подручје данашње Јужне Русије, Грузије и Јермени-
је); поједини народи из Средње и Источне Азије; и народи из северо-западног
подручја Северне Америке.
Записи грчких и римских историчара сведоче о зајед-
ничком пореклу Баскијаца у Шпанији и појединих народа Ноје
с Кавказа. Записано је да су ти народи били истог порекла,
и да су некад носили исто име. Између осталих, то је запи-
в
сао и спомињани римски историчар Флавије.120
Мада су ти стари историчари повезивали народе с Кав- Хам
каза с народом из Шпаније највише зато што су и Шпанија
и део Кавказа тада носили исто име („Иберија“), ипак, ве-
роватно је да су делимично опстала сећања на зајед-ничко
порекло тих народа; а уз то, очекивајуће је да ти народи у Ханан
почетку нису били превише расути и једни од других од-
војени по разним подручјима света, већ да су живели бли-
в
же једни другима. Сигурно да Баскијци у Шпанији нису у

почетку били одвојени од других толико да су им најбли-
жи сродници живели чак на Кавказу; већ су њихови срод- Хет
ници морали живети и по другим подручјима Европе, из-
међу Шпаније и Кавказа, па тако и на овим просторима.
в
Старо грчко предање о „Походу Белерофонта ('Змаје-

убице')“ сведочи о присуству потомака Ханана на тим под- Хетеји
ручјима. А о истом сведоче и поједини записи из каснијег
доба.121
118
John D. Bengtson, Materials for a Comparative Grammar of the Dene-Caucasian Languages.
Aspects of Comparative Linguistics, RSUH Publishers, Moscow, 2008, pp. 45-118
119
Dr. Niko Županič, Tragom za Pelazgima: Prilog pre-istorijskoj etnologiji Slovenije (trupa
Balkanskog poluostrva, Zagreb, 1922, 218-222. str.
120
Флавије, Јудејске старине, 23. стр.
121
Salverda, Bellerophon: Joshua and the Canaanite Conquest of Lycia, www.academia.edu
60
Сим
РОДОНАЧЕЛНИК НАРОДА АЗИЈЕ
Поред потомака Јафета, и поред потомака Хама – од рода Мисира, Хуса,

и Ханана, трећи огранак предака Срба потиче од трећег Нојевог сина, који се
звао Сим (или Сем/Шем).
Пошто је и он имао више синова, и од њега је потекло више народа, који
су се исто доселили на ове просторе у далекој прошлости, о чему сведочи ве-
лики број записа и предања.
Порекло Срба од древних „Феничана“

Један од познатијих потомака Нојевог сина Сима био је Јевер (или Евер),
од кога је потекло више народа, па међу њима и Јевреји, који су то име доби-
ли по њему. Јевер је имао сина Фалека (или Пелега), „у чије доба се подели-
ла земља“. А најпознатији потомак тог Фалека звао се Аврам (живео је пре
3800-3900 година). Од њега је настало више народа.122
Поуздано се зна да су се бројни потомци Аврама доселили на ове просто-
ре у далекој прошлости. Један огранак његових потомака који се доселио јесу
потомци његовог унука који се звао Едом, и по коме су називани „Едомци“.
(Име „Едом“ у преводу значи „Црвен“. Његово право име било је Исав.)
Постоје стари записи који сведоче да су се Едомци доселили на ове про-
сторе у далекој прошлости. Стари грчки писци их спомињу под два назива –
под називом „Феничани“ и под називом „Еритрејци“. Оба назива имају исто
значење, и у преводу са грчког језика значе „Црвени“.123
Такође, и за „Феничане“ и за „Еритрејце“ је записано да потичу управо из
земље из које су потицали Едомци. А поред тога, за „Еритрејце“ се у једноме
предању каже да су добили такво име по „Атамантовом унуку Еритреју“ (у
преводу: „Црвени“), који потпуно одговара историјскоме опису управо Авра-
мовог унука Едома (у преводу: „Црвени“).124
На основу тога се види да оба назива – „Феничани“ и „Еритрејци“ – пред-
стављају грчке називе за народ Едомаца, односно, представљају грчку преве-
деницу назива „Едомци“.125
122
123
Isaac Newton, The Chronology of Ancient Kingdoms Amended: A Short Chronicle from the First
Memory of Thngs in Europe to the Conquest of Persia, London, 1728, pp. 108-110
124
Salverda, Mynian Athamas and Patriarch Abraham, www.academia.edu
125
61
Осим та два назива, у подручју данашње Македоније и Северне Грчке се
спомињу и други народи који су носили веома сличан назив као Едомци: То
су народи звани „Едонци“ и „Одомци“ (или „Одоманти“; грч. Odomantioi).
Стари грчки писац Аристофан (живео је пре око 2400 година) записао је
да су се ти „Одомци“ разликовали од околних народа по томе што су упраж-
њавали обичај обрезивања.126 А то је обичај који је постојао код семитских
народа, и који је потекао управо од самога Аврама, што говори да „Одомци“,
и можда „Едонци“, потичу од потомака Аврамовог унука Едома.127
Херодот је записао да је обичај обрезивања постојао и међу Египћанима,
и сматрао је да је од њих потекао, па да су га у каснијем добу преузели семит-
ски народи.128 Али, на основу старијих записа се види да се догодило супрот-
но, и да су тај обичај Египћани преузели од Аврамових потомака, када су се
они доселили у Египат.129
С друге стране, и део Египћана јесте населио ове просторе, као што је ра-
није речено. Могуће је и да се под називом „Египћани“, или „Филисте-
ји“(„Пелазги“), из старогрчких записа, крију управо народи потекли од Ав-
рама, јер су они дуго времена живели у Египту, а један део потомака Аврама
живео је надомак Египта и био измешан са Египћанима.130
Тако су ти народи потекли од Аврама могли бити називани „Египћани“,
иако нису били родом од Нојевог сина Хама као Египћани. На пример, стари
грчки историчар Страбон, у једном другом свом запису, Аврамове потомке,
који су живели у Египту, назива управо „Египћани“.131 А исто су их тако на-
зивали и други древни писци, попут историчара Полемона из Атине (живео
пре око 2200 година), Апиона (пре око 2000 година), и других.
Порекло Срба од Спартанаца

Семитски народ потекао од Аврама, којем би најбоље одговарао тај назив
„Египћани“, јесте народ зван „Амаличани“ – потомци Едомовог унука Ама-
лика, по коме су тако названи; јер они су живели надомак Египта, а могуће је
да су једно време владали над Египтом, под називом „Хикси“ – како се наво-
де у појединим старим записима.132 У записима из каснијег доба, које су оста-
вили стари арапски писци (од пре 600 – 1100 година), записано је и дословце
да су Амаличани владали над Египтом у далекој прошлости.133
126
Aristophanes, Akharneîs 155-158. Comoediae, Vol. I, ed. F. W. Hall, and W. M. Geldart,
Clarendon Press, Oxford, 1907
127
128
129
Прва Мојсијева 46-1-29
130
Друга Мојсијева 2:11-15
131
Strabo, Geographica 16:2
132
Flavius, Contra Apionem 1:73, Vol. I, transl. H. St. J. Thackeray, William Heinemann Ltd.,
London, 1926
133
Anastasia A. Banshchikova, The Topos of Amalekite Supremacy over Egypt in Arab Historical
Tradition. Buletinul Cercurilor Stiintifice Studentest, № 14, Alba Iulia, 2008, pp. 39-45
62
Ако су живели у Египту, и тамо се измешали с Египћанима, дакле, могу-
ће је да заправо они представљају „Египћане“ описане у поменутим записима
старогрчких историчара; мада је могуће да (и) неки од других Аврамовох по-
томака представљају те „Египћане“ на овим просторима. То се најбоље види
по томе што се у старогрчким предањима о тим „Египћанима“ највише опи-
сују догађаји из историје семитских народа.
С тим се уклапа и поменуто предање по којем је област Македоније доби-
ла такво име по сину једног „египатског“ владара, који се ту доселио са сво-
јим народом; а притом, на том подручју и у околним областима наилазимо на
називе (топониме) семитског порекла, попут већ споменутог назива „Одом-
ци“, или попут самог назива „Македонија“.
Заправо, у том предању се описује поход „Египћана“
на ове просторе у далекој прошлости, па се каже да је не- Аврам
ки египатски владар, који се ту назива „Озирис“ (по египат-
ском „богу“ Озирису), освојио све грчке и српске земље. А
в
пошто у том предању, које је записао старогрчки историчар
Диодор са Сицилије (пре око 2100 година), као главни до- Исак
гађај се описује један догађај из историје семитских наро-
да, могуће је да је ту реч о опису доласка семитског наро-
да Амаличана из Египта на ове просторе, не Египћана.134
И у поменутим записима старих арапских историчара
Едом
је описано потпуно исто предање, са том разликом што се
из-ричито каже да је то био поход Амаличана из Египта, а
не самих Египћана, па се и као њихов предводник уместо
еги-патског владара „Озириса“ спомиње амалички владар
„Ел-Валид“ – како је то записано у једном запису старом Елифаз
преко 1100 година.135 Ово потврђује да су Едомови
потомци Ама-личани, под именом „Египћани“ („Хикси“),
в
могли насели-ти разна подручја Балканског полуострва.136

Штавише, постоје и други стари записи који могуће го- Амалик
воре о том насељавању Амаличана на ове просторе, с тим
да се не наводе под тим именом, већ под именом „Огиге-
ји“, то јест, „Агагеји“, које би могло потицати од њиховог
претка и најпознатијег владара по имену Агаг (живео је пре Амаличани
више од 3500 година; други амалички владар истог имена је
живео пре око 3100 година).137
134
135
Ibn 'Abd al-Hakam, Kitab Futuh Misr wa Akhbaruha, ed. C. C. Torrey, Yale University Press,
New Haven, CN, 1922
136
Bernal, Afroasiatic Roots of Classical Civilization, Vol. II, pp. 377-389
137
Четврта Мојсијева 24:7-20; Прва Самуилова 15:8
63
У записима старогрчких историчара је записано да су ти „Огигеји“ доби-
ли такво име по својем претку и владару по имену „Огиг“, за кога се у једном
од тих записа наводи да је дошао управо из Египта, те да је био „египатски“
владар.138 На основу тих записа је могуће закључити да се ту ради у ствари о
амаличком цару Агагу, односно, о народу Амаличана придошлом из Египта
и околних подручја.
У истим записима је за те „Огигеје“ записано да су населили подручја да-
нашње Западне Турске, Грчке, и Македоније. Записано је да је и цело подруч-
је око грчког града Атине било називано „Огигија“ по њима у далекој прош-
лости, и то, по мишљењу самих старих грчких историчара, толико далекој да
је у старогрчком језику настао израз „огигска старост“, за нешто што потиче
из далеке прошлости.139
Постоји и једно древно предање управо с подручја Македоније, које тако-
ђе говори о присуству Едомових потомака на том подручју. У предању се ка-
же да је народ са тог подручја, по имену „Дорци“, потицао од човека којег су
Стари Грци звали „Херкулес“.140 А опис рођења „Херкулеса“ и његовог брата
близанца (Ификла; Еуристеја) потпуно је исти као опис рођења Едома и ње-
говог брата близанца Израела. То се лако увиђа поређењем овог предања о
„Херкулесу“ са старим записима о пореклу Едомаца. (Име „Херкулес“ је би-
ло коришћено у предањима за више различитих историјских личности.)
За те „Дорце“, чији је један део населио подручје данашње Македоније и
околних области, Херодот је записао да су били „египатског порекла“.141 А
пошто је предање о њиховом пореклу исто као и предање о пореклу Едомаца,
могуће је да су били огранак Аврамовог рода Едомаца пореклом из Егип-
та, то јест, Амаличани, или од неког другог огранка Аврамовог рода који је
имао везе са Египћанима.
У једном запису, старом око 2200 година, дословно је и записано да један
део тих „Дораца“, који су населили југ данашње Грчке, потиче од Аврама.142
Тај део „Дораца“ је био називан „Спартанци“, по граду Спарти који су осно-
вали на југу данашње Грчке. Могуће је да је и сам назив „Спарта“ семитског
порекла.143
Тај запис о пореклу „Спартанаца“ („Дораца“) потврђује да они једним де-
лом потичу од Аврамовог унука Едома; односно, то потврђује да је један део
Едомових потомака – Амаличана, измешаних с потомцима Хамових синова
Мисира и Ханана – населио и подручје Балканског полуострва у давној про-
шлости.
138
Aeschylus, Persai 1:39, transl. H. W. Smyth, William Heinemann Ltd., London, 1926
139
Henry George Liddell, Robert Scott, Ogygian. A Greek-English Lexicon, Clarendon Press,
Oxford, 1940
140
Хомер, Илијада 19:90-125
141
142
Прва књига о Макавејима 12:6-18
143
Bernal, Afroasiatic Roots of Classical Civilization, pp. 512-520
64
На крају, постојао је још један грчки назив за Едомце који могуће говори
о досељењу едомског племена Амаличана на ове просторе; то је назив „Кад-
меји“. Записано је да тај назив потиче од имена краљевића Кадма, сина „фе-
ничанског“ краља Агенора; а оба та имена подсећају на имена „хиксишких“
(амаличких?) царева, који су се звали Камуди и Акенер. (Камуди је био на-
следник цара Акенера.)144
Исто тако, у предањима се као предак овог Кадма, сина Агенора, наводи
неки Епаф, чије име може потицати од другог имена Акенера, претходника
Камудија, које је гласило „Апеф“ (или „Апоп“; „Апопи“; „Апепи“).
Ако се имена тог Камудија и Акенера, односно, Апопа, односе на имена
„Кадмо“ и „Агенор“, и могуће „Епаф“, из старогрчких записа и предања, он-
да то може бити потврда досељења Амаликових потомака („Хикса“; „Егип-
ћана“) на ове просторе.145
Порекло Срба од арапских племена

Још један народ који је потекао од Аврама, од рода Нојевог сина Сима,
били су Арабљани. Они су били блиски сродници Амаличана и других пле-
мена Едомаца. Са њима су били орођени, и исто су били измешани с Египћа-
нима.146
Арабљани су потомци Аврамовог сина који се звао Исмаило. По њему у
почетку су били називани „Исмаилћани“; а називани су и „Агарени“ по Ис-
маиловој мајци Агари, која је била Египћанка147
На основу сачуваних старих записа се зна да се један део потомака Авра-
мовог сина Исмаила доселио и на ове просторе. Тако је поменути старогрчки
историчар Страбон (живео пре око 2000 година) дословце записао да су се на
подручје данашње Грчке доселили и Арабљани заједно са другим семитским
народима („Феничанима“).148
Други записи говоре да је на подручју данашње Северне Грчке, Јужне Бу-
гарске, и Македоније, обитавао народ по имену „Агарјани“, што може имати
везе са старим називом за Арабљане потеклим од њиховог претка Агаре.149
Постоји и једно древно предање о доласку потомака Исмаила на подручје
данашње Грчке; то је предање из древног грчког града Арга о сукобу Зевсове
две жене – Хере и Ије. У том предању, опис сукоба Хере са Ијом у потпуно-
сти одговара историјском опису сукоба Аврамове две жене – Саре и Егип-
ћанке Агаре.150
144
J. P. Allen, The Turin King-List, 48-53, in D. Ben-Tor, Seals and Kings, BASOR 315, 47-74
145
I. E. S. Edwards et al (ed.), History of the Middle East and the Aegean Region. The Cambridge
Ancient History, Vol. II, Cambridge University Press, Cambridge, 1973, pp. 635-638
146
Прва Мојсијева 21:17-21; 25:24-26; 28:8-9
147
Књига Јубилеја 20:12-13
148
Strabo, Geographica 10:1.8
149
150
Apollodorus, Bibliotheca 2:5-9
65
На основу тога се види да је ово предање потекло од неког семитског на-
рода од Аврамовог рода; а на основу тога што у предању Ија – која по опису
одговара Исмаиловој мајци Агари – представља главног јунака у причи, очи-
то је да је предање потекло од потомака Аврамовог и Агариног сина Исма-
ила који су се доселили у то подручје. Могуће је чак да су они и сам град Арг
(изворни назив: „Агар“?) – одакле потиче то предање – назвали тако по свом
претку Агари.
Такође, и само име „Ија“ може бити да је грчка преведеница управо име-
на Аврамове жене Агаре, на коју се и односи; јер грчко име „Ија“ може поти-
цати од једне грчке речи са значењем „ићи, кретати се; лутати“, а име „Ага-
ра“ вероватно потиче од једне семитске речи са значењем „бежати“, која по-
стоји управо у језику Арабљана. С њом су сличне и друге семитске речи, које
носе значења „журити“, „путовати“, и „лутати“.151
У истом предању, и потомци „Ије“ (Агаре) носе семитска имена, попут
имена „Епаф“ (од семитског „Апопи“), „Бел“ (од семитског „Бал“), „Данај“
(од семитског „Дан“), „Кадмо“ (од семитског „Кедем“), „Европа“ (од семит-
ског „Евреба“), итд. То јасно потврђује семитско порекло тог предања. Једи-
на разлика је што се у предању Аврам и његова жена Сарa називају „богови-
ма“, као „бог Зевс“ и „богиња Хера“.
На крају, и споменути назив „Кадмеји“, односно, име „Кадмо“, ако се не
односи на амаличког цара Камудија, могуће да потиче од имена Аврамовог
унука и Исмаиловог сина, који се звао Кедем, и по коме су његови потомци
називани „Кедмеји“.152
Порекло Срба од јеврејских племена

Аврамов унук Едом, од кога су потекли споменути Едомци, имао је брата
који се звао Јаков. Њих двојица, Едом и Јаков, били су синови Аврамовог си-
на који се звао Исак, и који је био рођени брат Исмаила, од кога су потекли
Арабљани.
Од Јакова, сина Исака, сина Аврама, потичу Јевреји. Попут Едомаца и
Арабљана, тако се и део Јевреја доселио на ове просторе у давној прошлости.
О томе говоре древни персијски (ирански) и јеврејски записи из времена
Персијског царства. На пример, у једном таквом запису, старом око 2500 го-
дина, записано је дословце да се део потомака Аврамовог унука Јакова до-
селио и на ове просторе, на подручја данашње Југо-источне Бугарске и Маке-
доније, који су били под влашћу тадашњег Персијског царства.153
Други стари записи који говоре о томе су: Старозаветни списи (пре око
2800 – 2500 година), „Књига о Макавејима“ (пре око 2200 година), Новоза-
ветни списи (пре око 2000 година), „Друга Јездрина књига“ (пре 2000 годи-
на), итд.
151
Astour, Hellenosemitica, p. 84-86
152
153
Књига о Јестири 9:30-31
66
О томе говоре и записи у којима се спомињу народи „Агарјани“, „Едон-
ци“, и „Одомци“ на подручју данашње Северне Грчке, Јужне Бугарске, и Ма-
кедоније, који су вероватно били пореклом од Аврама: Поред наведених на-
рода, тамо се спомињу још два народа, звани „Пеонци“ и „Алмопеји“, за ко-
је се везује предање о Авраму.
То предање веома је слично наведеном грчком предању о сукобу Хере и
Ије, а тиме и историјском опису сукоба Аврамове жене Саре и Агаре, као и
опису Аврамовог и Сариног сина Исака.154
То значи да је предање о „Пеонцима“ и „Алмопејима“
Ноје семитског порекла, и тиме, да су та два народа – „Пеонци“
и „Алмопеји“ – били народи потекли од Аврама, могуће
од Аврамовог и Сариног сина Исака, а не од Аврамовог и
в
Агариног сина Исмаила.

Сим Такође, у том предању спомињу се семитска имена, као
што су име „Меликерт“ (од семитског „Мелкарт“), „Пале-
мон“ (од семитског имена „Бал-Амон“), „Тиро“ (од семит-
ског „Тир“), „Семела“ (од семитског „Семел“), „Салмон“
Јевер (од семитског „Соломон“), итд. То јасно потврђује семит-
ско порекло тог предања, односно, потврђује да су
потомци Аврама населили и ове просторе.155
Ово предање, иначе, повезано је са предањем о
споменутом „феничанском“ краљевићу Кадму, за
Аврам које се зна да је семитског порекла, и да је потекло
од потомака Аврама. И само име „Кадмо“, одно-
в
сно, назив народа „Кадмеји“, под условом да није

в
потекао од имена Аврамовог унука Кеде-

Исмаило Исак ма, могуће да је потекао од имена једног
сина Аврамовог унука Јакова.
Дакле, Аврам је имао сина Исмаила,
в
в
од кога су потекли Арабљани, и Исака; а

Арабљани Едом Израел Исак је имао сина Исава, званог Едом, и
(Исмаилћани, (Исав) (Јаков) сина Јакова, званог Израел. А овај Јаков
Агарени) је имао је дванаест синова, од којих је по-
текло дванаест племена; и та племена чи-
не јеврејски народ, који је по свом прет-
ку Израелу назван „Израелци“.156
Едомци Израелци
(Јевреји)
154
Stephanus Byzantinus, s.v. Almôpia. Ethnica, (rec.) Augustus Meineke, Impensis G. Reimeri,
Berolinum, 1849
155
Astour, Hellenosemitica, pp. 204-217
156
Прва Мојсијева 25:26; 32:25-28
67
Један од дванаест синова Израела (Јакова) звао се Гāд, од кога је настало
Гадово племе, или „Гадим“ – како се на њиховом језику говорило. Могуће је
да је од овог имена „Гадим“ настало име „Кадмо“ у споменутом старогрчком
предању, и тиме, да се име „Кадмеји“ заправо односи на Гадово племе.
И заиста, ако упоредимо описе „Кадма“ из старогрчких записа и предања
с описом Израеловог сина Гада из старих јеврејских записа, уочићемо вели-
ке сличности у описима:
Старогрчки историчар Хекатеј из Абдере (живео пре око 2400 година) је
записао да је „Кадмо“ од кога су потекли „Кадмеји“ припадао народу који је
живео у Египту, и који је после напустио Египат под вођством Мојсија, и да
се на крају један део тог народа доселио у Грчку и околне земље.157
У том запису, дакле, „Кадмо“ се описује као припадник Мојсијевог наро-
да, а то је јеврејски народ, који је потекао од Аврамовог унука Израела (Ја-
кова). То би значило да су „Кадмеји“ били део јеврејског народа, односно, то
би значило да се део јеврејског народа – могуће део Гадовог племена –досе-
лио на ове просторе у далекој прошлости.
С тим се уклапа податак из старогрчког предања о Кадму, у којем се каже
да је Кадмо имао сина Илирија; јер је то име слично с именом Гадовог сина,
који се звао Арилије.158
У предању се надаље каже да су потомци Кадмовог сина Илирија били
називани „Илири“ по њему, и да су ти „Илири“ населили подручја данашње
Албаније, Црне Горе, и Србије. А ако „Кадмо“ и његов син „Илирије“ из ста-
рог грчког предања одговарају историјском Гаду и његовом сину Арилију, то
значи да су се потомци Арилија, по њему названи „Арили“, доселили на ове
просторе.
Поједини стари историчари, попут грчког историчара Херенија Филона
(живео пре 1800-1900 година), сматрали су да су неки јеврејски писци криво-
творили записе грчких историчара, попут горе наведеног записа Хекатеја из
Абдере о пореклу „Кадмеја“.159 Међутим, чињеница је да је старо грчко пре-
дање о „Кадму“ семитског порекла, и могуће управо јеврејског; јер цело то
предање описује најпознатије догађаје из историје семитских народа, а нај-
више из историје Јевреја.
То се олако увиђа једноставним поређењем тог грчког предања о Кадму
са записима о догађајима из историје семитских народа, попут јеврејског на-
рода; јер када се изврши поређење, види се да опис Кадма из старог грчког
предања највећим делом одговара опису најпознатијег израелског (јевреј-
ског) владара – цара Давида, који је живео пре око 3000 година.160
157
158
159
Origen, Contra Celsum 1:15, transl. F. Crombie, from Ante-Nicene Fathers, Vol. IV, ed. A.
Roberts, J. Donaldson, A. C. Coxe, Christian Literature Publishing Co., Buffalo, NY, 1885
160
Salverda, Cadmus as King David, www.academia.edu
68
КАДМО ГАД / „ГАДИМ“
(Хекатеј, Bibliotheca Historica) (Мојсије, Прва Мојсијева књига)
Пореклом из „Феникије“ (Израела). Пореклом из Израела.
Живео у Египту. Живео у Египту.
Један од његове браће се звао Данај. Један од његове браће се звао Дан.
Са Данајем напустио Египат. Потомци напустили Египат.
Осмислио прва слова (азбуку). У његово доба осмишљена

прва слова (азбука).
Његов син се звао Илирије. Његов син се звао Арилије.
Поређење показује сличност описа „Кадмеја“ из старог грчког предања

из Хекатејевог записа са описом израелског Гадовог племена из Мојсијевог
записа; док поређење које следи показује да се у истом лику „краља Кадма“
из старог грчког предања описује и израелски цар Давид, из израелског Ју-
диног племена.
Мада је изнад речено да се у лику „Кадма“ описује Гадово племе, ипак,
у истом песничком лику из предања налази се и сећање на израелског цара
Давида, из Јудиног племена; јер такво измешано сећање на више различи-
тих историјских личности у једном истом песничком лику јесте одлика ве-
ћине народних предања.
Предању о „Кадму“ је записао старогрчки писац Еурипид (живео пре око
2500 година).161 Али, о томе су оставили записе и старогрчки песници Стеси-
хор (живео пре 2500-2600 година) и Акусилај (пре око 2500 година), римски
писац Хигин (пре око 2000 година), Аполодор (пре око 1800 година), итд.
О израелском цару Давиду је оставио запис његов савременик, стари јев-
рејски писац Самуило (живео пре 3000-3100 година).162
161
Euripides, Bacchae, transl. T. A. Buckley, Henrz G. Bohn, London, 1850
162
Књига о судијама 16:1-31
69
КАДМО ДАВИД
(Еурипид, Bacchae) (Самуило, Самуилова књига)
„Феничански“ краљ(евић). Израелски (јеврејски) цар.
Једном приликом савладао лава. Једном приликом савладао лава.

.
Другом приликом савладао великог Другом приликом савладао дива

„змаја“, ударивши га каменом у Голијата, ударивши га каменом
главу, после чега му је одсекао и у главу, после чега му је одсекао
обесио је на дрво, на видно место. и обесио је на неко видно место.
Избио братоубилачки рат у којем су Избио братоубилачки рат. (Рат

учествовали његови верни ратници. између присталица цара Саула и
(Рат између „Спарта“.) Сви учесници цара Давида.) Сви учесници су
су изгинули у међусобној борби. Рат изгинули у међусобној борби. Рат
прекинут на реч једног ратника. прекинут на реч једног ратника.
Кажњен од бога због проливања Кажњен од Бога због проливања

крви, да осам година служи другима, крви. Осам година владао Јудом,
пре него што му је дато краљевство. пре него што је задобио царство.
Препустио престо унуку („Пентеју“), Препустио престо сину Авесало-

који прогања народ веран богу. му, који прогони Давидов народ.
Прерушени свештеник („бог“) намер- Један свештеник намерно даје

но даје погрешне савете краљу Пен- погрешне савете цару Авесалому,
теју, да омогући народу да побегне. да омогући народу да побегне.
Дугокоси Пентеј, унук Кадма, Дугокоси Авесалом, син Давида,

гине на дрвету прободен копљем. гине на дрвету прободен копљем.
70
Између тих записа постоје многе подударности у описима које нису наве-
дене у горњем поређењу. Ти описи се подударају до најситнијих појединости,
и то толико да не може постојати ни најмања сумња да је реч о опису исте ис-
торијске личности – израелског цара Давида.
То доказује да су причу о „Кадму“ на ове просторе донели Аврамови по-
томци; односно, то доказује да су се Аврамови потомци доселили на ове про-
сторе у далекој прошлости, могуће потомци Аврамовог унука Израела, попут
Арилијевог (Гадовог) племена.
Са друге стране, причу о „Кадму“ су на ове просторе мог-
ли донети и потомци племена Јуде, сина Израела, из којег је Аврам
потицао цар Давид; а ако и нису, у сваком случају се део овог
племена могао доселити на ове просторе као и други Аврамо-
в
ви потомци, јер постоје стара предања која описују догађаје у
вези са Јудиним племеном. Исак
На пример, такво је старогрчко предање о краљу Салмо-
неју и његовој ћерки Тири.163 Ако се упореди то предање са
Мојсијевим записом о Израеловом сину Јуди и његовој сна-
си Тамари, видеће се да нема много разлика између њих, већ Јаков
да описују исти догађај; а то је рођење Јудиних синова. 164
Штавише, у овом предању се спомињу семитска имена, а

и сāмо предање је повезано с раније навођеним предањима за
која се зна да су семитског порекла, односно, да су дошла од Гад
потомака Нојевог сина Сима, и могуће управо од потомака
Израела. в
Такође, постоји и једно старо српско предање које опису-
је рођење Јудиних синова.165 А постоји и још једно старо гр- Арил
чко предање које могуће да описује тај и друге догађаје у вези
са Израеловим сином Јудом и његовом породицом; то је пре-
дање о „краљу Дардану“. Ако се ово предање упореди са за-
писима о Јудином племену, уочавају се велике сличности, ко-
Арили
је могу указивати да је један део Јудиног племена населио и
ове просторе у далекој прошлости. 166 („Илири“)
У том предању се описују неки „краљ Дардан“ и његова
браћа „Етион“ и „Ематион“. У Мојсијевом запису су записана слична имена
синова Заре, сина Јуде; то су Зимрије, Калхол, Етан, Еман, и Дар(д)а.167
(Име „Дардан“ из предања слично је имену Зариног сина Дар(д)е, „Етион“ је
као име Зариног сина Етана, а „Ематион“ би одговарало имену Зариног сина
Емана.)
163
164
Salverda, Salmoneus as Judah, www.academia.edu
165
Драган Миловановић (уред.), Како се родио Свети Сава. Педесет легенди о Светом Сави,
ЛИО, Горњи Милановац, 1995.
166
Apollodorus, Bibliotheca 3:138
167
Прва књига дневника 2:4-6
71
Поред тога, постоје и други описи из тог предања који подсећају на исто-
ријски опис Јудине породице. Рецимо, у предању се каже да је Дарданов брат
Етион (или Јасион) настрадао тако што га је бог усмртио кад је легао са јед-
ном женом („Деметром“); а у Мојсијевом запису стоји записано да је син Ју-
де (брат Фареса и Заре) по имену Ир настрадао тако што га
Аврам је Бог усмртио кад је легао са једном женом (Тамаром).168
Описи су слични не само у именима – имена „Дардан“ и
„Етион“ са именима Даре и Етана, синова Заре, сина Јуде (па
в
и име „Деметра“ с именом Тамаре) – већ и по опису погибије

Исак једног од синова Јуде (Ира), односно, „Етиона“, брата Дарда-
на у предању, који би одговарао у овом случају Етану, унуку
Јуде и брату Дарде.
У предању о погибији „Етиона“, како га је записао стари
Јаков критски историчар Петелид (пре више од 2000 година), каже
се и да је тај „Етион“ добио два сина с „Деметром“.169 Мада
се у Мојсијевом запису каже да Јудин син Ир, који је настра-
дао, није имао деце с Тамаром – као што се ни деца „Етиона“
Јуда не спомињу у другим изворима, ипак, опис из тог предања се
може поредити са описом Ировог оца, Јуде, који јесте добио
два сина – Фареса и Зару, и то управо са том Тамаром.
в
Ако би ова поређења указивала да предање о „Дардану“,

заправо, описује Дарду, сина Заре, сина Јуде, то би онда мог-
Зара
ло значити да се део потомака Израеловог сина Јуде доселио
и на ове просторе; јер у записима старих грчких историчара
в
спомиње се народ Дардани на овим просторима – на подру-

Дарда чју данашњег Косова и Метохије, који може имати везе са
„краљем Дарданом“ из наведених предања.
Та предања могла би зато указивати да је један део Срба
потекао од Дардиног (Јудиног) племена, од рода Аврамо-
вог унука Израела (Јакова). Са друге стране, чак и ако преда-
„Дардани“?
ње о „Дардану“ не доказује порекло једног дела Срба од Ју-
диног племена, у сваком случају постоје друга предања која говоре о Јудином
племену, и која су на ове просторе донели народи потекли од Аврама, могуће
од његовог унука Израела (Јакова), или народи који су били у додиру с Авра-
мовим потомцима.

168
169
Hyginus, Astronomica 2:4. Myths of Hyginus, transl. Mary Grant, University of Kansas Press,
Lawrence, KS, 1960
72
*ПОРЕКЛО СРБА
Не-историјски приказ порекла Срба и других народа
у савременим историјским књигама и уџбеницима
Порекло Срба, као и порекло свих других народа света, у савременим ис-
торијским књигама и уџбеницима приказани су на потпуно другачији начин
него што је то приказано у историјским изворима (записима) у којима су
описани порекло Срба и других народа.
Тако већина савремених историчара крајње порекло Срба и других наро-
да не изводи од Нојеве породице која је једина преживела Потоп, односно,
од првих људи који су постојали – како је то описано у историјским извори-
ма, него изводи њихово порекло од животиња, или од „полуљуди-полуживо-
тиња“, као што је раније напоменуто.
У погледу потомака Нојевог сина Јафета, од којих потиче један део Срба
и других народа Европе и Азије, историчари 19/20. века су их назвали „индо-
европски народи“, мада под тим изразом се не подразумевају сви народи по-
текли од Јафета, већ само један њихов део.
Порекло тих „(Пра)-Индо-Европљана“, како су их они назвали, изводи се
од споменутих „пећинских људи“, замишљених као „полуљуди-полуживоти-
ње“ („полумајмуни“).
А такав начин приказивања порекла народа може се видети и у списима
старим неколико хиљада година, јер су и у та времена многи научници и све-
штеници на исти начин кривотворили историју.
Мада су они порекло народа изводили од једине породице која је прежи-
вела Потоп – од Нојеве породице, у каснијем добу су ипак почели да те своје
далеке претке описују као некакве „полуљуде-полуживотиње“, попут наведе-
ног примера древног индијског приказа Ноја као некаквог „получовека-полу-
рибу“.
То се може видети једноставним прегледом тих древних предања и запи-
са о пореклу народа; јер у најстаријим предањима и записима, прва поколења
послепотопних људи – потомци Ноја и његова три сина – нису описивани као
некакви „полуљуди-полуживотиње“ или „примитивни људи“, док се у преда-
њима и записима из каснијег доба они приказују као „полуљуди-полуживоти-
ње“. Такве измене у записима и предањима током времена јасно указују да су
ти записи и предања кривотворени од стране ондашњих научника.
73
Поређењем тих старих наивно кривотворених предања и записа са тврд-
њама историчара 19/20. века, лако се уочава да су и једни и други на исти на-
чин приказивали порекло народа – да су оба приказа прошлости заснована на
фалсификатима о наводном постојању бића састављених делом од људи,
а делом од животиња.
Преци Срба које су научници 19/20. века

прогласили за „човеколике животиње“
У погледу потомака Нојевог сина Хама, од којих потиче други део Срба,
као и других народа света, историчари 19/20. века их исто нису називали њи-
ховим историјским именима, попут имена „Филистеји“, „Мисирци (Египћа-
ни)“, „Кушити“, и слично, већ су их назвали разним не-историјским именима
које су измислили, попут имена „индо-европски народи“ за део потомака Ја-
фета. Тако су и потомцима Хама придали име „пре-индо-европски народи“,
„Кромањонци“, „Неандерталци“, итд.
Порекло тих „Пре-Индо-Европљана“, како су их они назвали, изводи се
исто од споменутих „пећинских људи“, замишљених као „полуљуди-полужи-
вотиње“ („полумајмуни“).
Такође, под тим именима понекад су били подразумевани „полуљуди-по-
луживотиње“. Такав је случај био са такозваним „Неандерталцима“, за које
су тврдило да су били „примитивни људи“ налик животињама, и у вези са
којим су исто били коришћени фалсификати.170
Ти историчари 19/20. века су говорили да су пронашли скелетне остатке
тих „полуљуди-полуживотиња“, и то представљали као доказ да су таква би-
ћа постојала. Два позната заговорника таквог приказа прошлости, између ос-
талих, били су и браћа Џејмс и Алберт Черчворд – познати окултисти 19/20.
века.171
Међутим, такви фалсификати су увек били брзо откривани, па су поједи-
ни други научници тог доба открили да су то заправо древни скелетни остаци
људи, а не некаквих „полуљуди-полуживотиња“. То су били остаци потомака
Нојевог сина Хама, што се уклапа са историјским изворима који говоре о до-
сељавању једног дела Хамових потомака на ове просторе.
На пример, између осталих, о томе је писао познати швајцарски антропо-
лог 19/20. века, Јужен Питар, који је по разним подручјима Европе пронала-
зио древне скелетне остатке људи пореклом из Африке.172 О томе су писали и
разни други антрополози и историчари, и њима је било познато да су ти наро-
ди пореклом из Африке населили и ове просторе у далекој прошлости.173
170
Jahi, Falsifikati evolucije, 50-76. str.
171
Albert Churchward, The Origin and Evolution of Primitive Man, George Allen & Company Ltd.,
London, 1912
172
Eugene Pittard (1924), Race and History: An Ethnological Introduction to History, Kegan Paul
International, New York, 2003, p. 150
173
Vladimir Dvorniković, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd, 2000, 292. str.
74
Ипак, фалсификатори историје из 19/20. века су говорили да су пронашли
и друге доказе да су то наводно били „полуљуди-полуживотиње“, а не народи
потекли од Нојевог сина Хама: Тврдили су да су пронашли и живе примерке
„полуљуди-полуживотиња“ у Африци и другим подручјима света.
Тако су они доводили људе из Африке у Европу и Америку, за које су го-
ворили да су „полуљуди-полуживотиње“, и које су стављали у зоолошке вр-
тове заједно с животињама, представљајући их као „научни доказ“ да људи
наводно потичу од животиња. На пример, такав је случај био са једним Афри-
канцем који се звао Ота Бенга.174
Такви људи попут тог Оте Бенге, због неких
својих телесних особености (ниског раста, обли-
ка лобање, боје коже, и слично), постајали су део
изложби и циркуских представа, при чему су би-
ли представљани као „полуљуди-полуживотиње“
или „примитивни људи“.175 Заправо, током 19. и
20. века, и сви други људи са телесним особено-
стима и манама, били су представљани као „нау-
чни доказ“ да су људи настали од животиња.176
И у давнија времена, древни фалсификатори
историје су износили исте такве тврдње: Исто су
Ота Бенга (19/20. век)– тврдили да су наводно пронашли скелетне остат-
доведен је у Европу из ке „полуљуди-полуживотиња“, те да су видели и
Конга. Представљан је живе примерке тих бића, а неке од њих чак и ух-
као један од главних ватили. То су представљали као „научне доказе“
„научних доказа“ да су да су сви народи настали од „полуљуди-полужи-
људи настали од (полу- вотиња“, односно, од самих животиња.
људи-полу)животиња. На пример, познати су извештаји из тог доба
о виђењима или улову некаквих „полуљуди-по-
лукоња“, „полуљуди-полукоза“, и сличних не-
постојећих бића. Ту је исто углавном била реч о спомињаним наивним фал-
сификатима, или о обичним људима – народима вероватно потеклим упра-
во од Нојевог сина Хама, који су проглашавани за „полуживотиње“.
То се може видети на примеру народа који су стари писци звали „Кента-
ури“. То је био један народ који је живео у планинским подручјима данашње
Грчке и вероватно у околним областима, познат по ратништву, дивљаштву, и
насилништву – како су их то описивали сви старогрчки писци и песници.
174
Carl Sifakis, Ota Benga: The Zoo Man, in American Eccentrics, Facts on File, New York, 1984,
p. 253
175
Sadiah Qureshi, Peoples on Parade: Exhibitions, Empire, and Anthropology in Nineteenth-
Century Britain, University of Chicago Press, Chicago, IL, 2011
176
Dr. Jerry Bergman, Darwin’s Apemen and The Exploitation of Deformed Humans, Technical
Journal, 16 (3), CMI (www.creation.com), 2002, pp. 116-122
75
У тим старим записима и предањима, ови „Кентаури“ су прво били опи-
сивани као обични људи, с тим да су били и упоређивани са животињама због
свог насилничког понашања. Међутим, у каснијем добу, припадници тог на-
рода се описују као буквално „полуљуди-полуживотиње“, а не људи који са-
мо по понашању наликују животињама; или се описују као „митолошка бића“
– исто као у случају историчара 19/20. века, који су потомке Нојевог сина Ха-
ма тако називали.177
Дакле, у савременим историјским књигама и уџбеницима се не приказује
да један део Срба (и других народа) потиче од потомака Нојевог сина Ха-
ма, који су се доселили на ове просторе из Африке пре неколико хиљада
година – како сведоче историјски извори, већ се приказује да је део Срба (и
других народа) потекао од некаквих „полуљуди-полуживотиња“, који су
се доселили на ове просторе из Африке пре неколико десетина (или сто-
тина) хиљада година.
Преци Срба које су научници 19/20. века

прогласили за такозвана „митолошка бића“
Други потомци Нојевог сина Хама су у савременим историјским књигама
и уџбеницима приказани као такозвана „митолошка (непостојећа) бића“, у
смислу да ти народи наводно никада нису ни постојали. Такав је случај са ви-
соким народима потеклим од Хамових синова Ханана и Хуса, које су ис-
торичари 19/20. века прогласили за „митолошка бића“, а историјске изворе у
којима су они описани назвали су „легенде о дивовима“.
Такав начин приказивања древних на-
рода може се видети и у записима старим
неколико хиљада година, јер и тада многи
научници и свештеници су кривотворили
историју, кад су по сопственом нахођењу
одбацивали податке из историјских изво-
ра као нетачне. На пример, такав је случај
био с кривотворењем историје поменутог
народа називаног „Кентаури“.
Сличан је случај био и са потомцима „Абориџини“ – староседелачки
Нојевог сина Сима, од којих потиче тре- народи Аустралије, оковани у
ћи део Срба и других народа. Највећи део ланцима, и представљани као
историјских извора у којим се описује до- „прелазни облик бића“ између
сељење Симових потомака на ове просто- људи и животиња (мајмуна).
ре проглашен је за „митове и легенде“, у
значењу „измишљене приче“, а они сами су проглашени за „митолошка би-
ћа“, као да никада нису постојали.
177
J. E. Harrison, Prolegomena to the Study of Greek Religion, Cambridge University Press,
Cambridge, 1922, pp. 380-386
76
ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ
РАНА ИСТОРИЈА СРБА

Први значајни догађаји у послепотопној историји Срба
забележени у сачуваним старим записима и предањима
Н
е рачунајући Предпотопно доба, које обухвата првих 1600
година историје – од Стварања света до Великог Потопа – мо-
же се рећи да историја Срба почиње од времена градње Ва-
вилонске куле и постанка српског језика, и тиме од време-
на постанка српског народа, пре око 4200-4300 година.
Још тачније је рећи да (послепотопна) историја Срба почиње од време-
на досељења првих предака Срба на ове просторе пре око 4000 година; јер
у старим записима је записано да су се далеки преци Срба доселили у садаш-
ње земље пре око 4000 година, у време када су се и преци других народа све-
та настањивали у својим земљама.
Ти први преци Срба који су се доселили на ове просторе дошли су с исто-
ка, преко подручја данашње Турске и Грчке, и са северо-истока, преко подру-
чја данашње Јужне Русије и Украјине.
У та подручја су претходно дошли са још даљег југо-истока – из подручја
древног града Вавилона (подручје данашњег Ирака), одакле су потекли и сви
остали народи. То се догодило пре око 4200-4400 година.
Коначно, пратећи записе који нам говоре о томе, преци Срба (и свих дру-
гих народа света) су се у то подручје Вавилона доселили са севера – са плани-
не Кавказа (данашња Грузија и Јерменија), пре око 4400 година. У том под-
ручју су у почетку сви живели заједно као једна мала заједница људи
Као што је речено, та мала заједница људи, која је живела пре 4400 годи-
на, и од које потичу Срби и други народи, била је породица Ноја, која је дос-
пела у подручје Кавказа након што је једина преживела Велики Потоп. По-
родица Ноја, која је једина преживела Потоп, била је десето колено од првих
људи; прве људе начинио је Бог, а Бог је вечан (нико Га није створио).
Тако су описани порекло и почеци историје Срба у свим старим записима
који говоре о том добу прошлости. У свим тим историјским изворима на исти
начин се описује да су Срби и други народи постали од једне породице људи
која је преживела Потоп, и која је била блиског порекла од првих створених
људи, а да су први људи и цели свет били створени руком Творца (Бога).
77
Историја предака Срба од Нојевог сина Хама
од пре око 4000 година до пре око 3500 година
Древна предања говоре да су на овим просторима од најдавнијих (после-
потопних) времена живели народи изразито високог раста („дивови“). У тим
предањима, они су скоро без изузетка описивани као народи насилне нарави,
и понекад као градитељи великих замкова и неосвојивих тврђава.
И у старим грчким предањима се исто описују ти народи као становници
ових простора од најдавнијих времена, и исто као народи зли и насилне нара-
ви, и као градитељи кула и оснивачи првих градова на овим просторима. Зато
је и римски историчар Плиније (живео пре око 2000 година) писао да су „ди-
вови били први градитељи кула“.178
Такође, сећања на те „дивовске“ народе очувана су и кроз старо веровање
да брда и планине наводно представљају „гробља дивова“. А исто такво веро-
вање се понекад везивало и за обична стара гробља.179
То се уклапа у најстарије записе о високим народима потеклим од Хамо-

вих синова Хуса и Ханана, који су описани на исти начин као у овим преда-
њима, као високи народи вични ратовању и као градитељи великих грађевина
и неосвојивих тврђава са високим зидинама.
У записима старих јеврејских писаца, потомци Хамовог сина Ханана, по
њему названи „Хананци“ (или „Хананеји“), тако се описују као високи наро-
ди који живе по градовима опасаним високим зидинама, народи „који прож-
диру становнике своје земље“. У једном старом запису се овако описују:
178
Plinius, Historia Naturalis 7:195
179
Philostratus, Imagines 1:29, transl. A. Fairbanks, William Heinemann, London, 1931
78
Народ који живи у тој земљи (Ханан) је јак, а градови су утврђени и
веома велики… Хетеји, Јевусеји, и Амореји (потомци Хамовог сина
Ханана) живе у брдима; а Хананци живе поред мора и дуж Јордана.
Земља коју смо прошли и извиђали јесте земља која прождире своје
становнике. Сви људи које смо видели у њој су огромни.180
У истим записима се за те народе каже да су били познати по приношењу

људских жртава и људождерству, што се уклапа у описе тих народа из старих
српских предања; јер у српским предањима се ти стари народи описују на ис-
ти начин, па се и у српским народним обичајима и обредима могу приметити
остаци сећања на жртвоприношење људи које је постојало у тим временима.
На пример, такав је случај са старим народним обичајем „паљења бадња-
ка“ током зиме; јер у давнија времена, нису се обредно спаљивале гране дрве-
та, него цело дрво, накићено и изрезбарено у обличје човека, или накиће-
на лутка напуњена сламом, док у најдавнија времена, није било коришћено
ни дрво у обличју човека, већ сам човек, кога су током тог обреда накићеног
носили и приносили на жртву бацајући га у ватру. Другим речима, те људске
жртве су у каснијем добу биле замењене жртвеним дрветом.181
Такви обичаји тих старих народа на овим просторима описани су и у ста-
рогрчким предањима. Мада је обичај приношења људи на жртву постојао код
скоро свих древних народа, предања тај обичај превасходно везују за народе
који су населили ове просторе у најдавнија времена, и који су потекли од Но-
јевог сина Хама.
Ти народи потекли од Хамових синова су се доселили на ове просторе из
своје постојбине „Ханан“ (подручје данашњег Израела), коју су назвали тако
по имену свог претка – Хамовог сина Ханана. А као што је речено, доселили
су се и други Хамови потомци, који се у поменутим записима древних јевреј-
ских писаца описују као ратнички народи крвожедног духа, веома горде и на-
силне нарави.
И у записима старогрчких писаца из каснијег доба, они су описани на ис-
ти начин, као ратнички народи дивље нарави, склони насиљу и свађама, и по
понашању налик самим животињама.
Рецимо, многи старогрчки писци су на тај начин описивали поменути на-
род зван „Кентаури“, као људе склоне насиљу, који се не уздржавају од опој-
них пића и свађа, и као ратнички народ, који „нико од људи данас на земљи
живих савладати не може“ – како је говорио старогрчки песник Хомер (жи-
вео пре 2700-2800 година). Између осталих, и он их је описао као „дивље пле-
ме“, и упоређивао их са „зверима“.182
180
Четврта Мојсијева 13:28-32
181
Чајкановић, Мит и религија код Срба, 193-196, 205. стр.
182
79
А један други старогрчки песник, звани Теогнис (живео пре око 2600 го-
дина), за њих је записао да су „људождери“ и „народ без закона“. 183 Таква на-
рав њихова је била у складу с лошом нарави њиховог праоца – самог Нојевог
сина Хама – како је то описано у најстаријим записима о њему.184
У старим записима су разна племена са ових простора такође описана као
дивља племена веома насилне нарави и ратничког духа, као врло хировити,
осиони, злобни, склони превари, пљачки и убиствима. Записано је да су мно-
ги од њих живели од пљачке и ратовања, и да су радије ишли у лов и рат него
што су волели обрађивати земљу и живети у миру.
На основу постојећих старих записа и предања, који чувају магловита се-
ћања на догађаје из најдавније прошлости, зна се уопштено о сталним ратови-
ма који су се водили на овим просторима и непрестаним сукобима који су из-
бијали међу разним племенима – прецима Срба потеклим од синова Хама.
Стара предања, епови, и легенде казују како су они стално ратовали међу
собом и са другим народима који нису били од њиховог рода. Описана су њи-
хова стална међусобна сукобљавања и борбе за вођство и власт, похаре, пља-
чкашки упади у насеља других народа, и сваки други вид насилништва и без-
обзирних поступака према другима и према себи.
Били су познати по таквим међусобним сукобима, неслози, и сталним по-
бунама против власти услед гордости, зависти, међусобне мржње, услед же-
ље за моћи, или обичне пркоси. И у каснијем добу, када су се измешали с по-
томцима Нојевог сина Јафета, нису се променили, него се у записима описују
на исти начин.
Тако је и историчар Херодот још пре око 2500 година записао да је народ
на овим просторима веома несложан и међусобно раздељен на безбројна пле-
мена, и да када би били сложни, да онда ниједан народ не би могао да их по-
кори због њихове бројности и ратне снаге, али да се то неће никада догодити
због њихових међусобних завада, односно, због њиховог ината и горде прко-
сне нарави.185
Из других старих записа се види да се ретко дешавало да су ти народи од
Хамовог рода стварали једну државу која би обједињавала сва њихова племе-
на, и у којој би живели сви заједно. То се дешавало једино када би се појавио
непријатељ, па би се привремено и понекад уједињавали; или када би их неп-
ријатељ савладао и онда их присилио да живе заједно у миру и да не нападају
једни друге.
Због такве неслоге, раздељености, међусобних сукоба, и њихове нарави и
начина живота, догодило се још пре Херодотовог доба да су ти народи порек-
лом од Нојевог сина Хама највећим делом били покорени од других народа,
пореклом од других Нојевих потомака...
183
Theognis, Fragment 541. Greek Elegiac Poetry, transl. D. E. Gerber, Harvard University Press,
Cambridge, MA, 1999
184
185
80
Историја предака Срба од Нојевог сина Јафета
Сачувани стари записи и предања сведоче да су се потомци Нојевог сина
Јафета доселили на ове просторе после потомака Нојевог сина Хама. Досе-
љавали су се са севера, преко подручја данашње Украјине и Јужне Русије, и с
југо-истока, преко подручја данашње Турске. Када су се доселили, онда су се
први пут након настанка језикā и расељавања потомака Ноја сусрели са сво-
јим сродницима од потомака Нојевог сина Хама.
Пошто су од потомака Хама постали народи који су по нарави били исти
као њихов праотац Хам – народи дивље, горде, и насилне нарави – зато и ови
први сусрети с потомцима Јафета нису прошли у миру. Тако је од тих најдав-
нијих времена долазило до многих сукоба на овим просторима између народа
потеклих од Нојевих синова Хама и Јафета, као и између самих потомака Ха-
ма међу собом, који су увек били несложни, бунтовни, и пркосни.
Из тих сукоба далеких времена превагу су на крају однели потомци Ноје-
вог сина Јафета, и они су покорили народе потекле од Нојевог сина Хама. Не-
ке су протерали, друге уништили у ратовима, а остале су силом приморали на
покорност, да буду под њиховом влашћу.
Покоравање потомака Хама од стране потомака Јафета у том добу се нај-
боље види по томе што се језици потомака Јафета – такозвани „индо-европ-
ски језици“ – говоре од најдавнијих времена на овим просторима, док су јези-
ци потомака Хама још тада били изумрли. То значи да су народи потекли
од потомака Хама – који су живели на овим просторима – временом усвоји-
ли језике освајача и својих владалаца, односно, језике потомака Јафета.
У појединим подручјима су се дуже време сачували ти језици од потома-
ка Хама. Тако на пример, старогрчки историчар Херодот (пре око 2500 годи-
на) записао је да су и у његово доба у појединим подручјима опстајали остаци
Хамових потомака који су користили свој матерњи језик.186 Међутим, и ти је-
зици су нестали када су ови усвојили језике потомака Јафета.
Кад су се тако помешали потомци Јафета с потомцима Хама на овим про-
сторима, њихови потомци задржали су многе особине својих предака од рода
Нојевог сина Хама, попут њихове неукроћене нарави и гордог борбеног духа,
па су зато и у каснијем добу стално водили ратове и међу собом и са другима.
Потомци измешаних Јафетоваца и Хамоваца на овим просторима насле-
дили су тамнију боју коже и косе потомака Хама; јер историјски извори гово-
ре да су већина потомака Хама били народи тамне боје коже и косе, а ве-
ћина потомака Јафета – да је била светле боје коже и косе. Исто важи и за
њихову висину и сам физички изглед, који се одразио на њихове потомке. 187

186
Niko Županič, Trojanci i Arijevci: Prilozi preistoriji i paleoetnologiji Male Azije, Egeje i
187
Balkanskog poluostrva, Glas LXXXVI knj., SKA, Beograd, 1911, 43. str.
81
Историја предака Срба од Нојевог сина Сима
Поред потомака Нојевих синова Хама и Јафета, на ове просторе се у да-
лекој прошлости доселио и део потомака Нојевог сина Сима, као што је рече-
но. Преци Срба, као и преци свих других народа, тако су потекли од различи-
тих синова Сима, Хама и Јафета, који су се на овим и другим подручјима све-
та временом умножили и међусобно измешали. Тако су постали и Срби и сви
други народи.
Потомци Нојевог сина Хама били су носиоци најстаријих послепотопних
цивилизација и оснивачи првих градова. Потомци Нојевог сина Јафета доне-
ли су земљорадњу и друштвено устројство и законе. А потомци Нојевог сина
Сима на ове просторе донели су писмо и религију, коју су прва поколења по-
сле Потопа запоставила.
Од свих потомака Нојевог сина Сима, највише има сачуваних података о
потомцима Аврама, као најпознатијем изданку Нојевог сина Сима; јер су по-
томци Аврама бележели све догађаје из прошлости и брижљиво чували исто-
ријске списе, тако да су се сачували до данас у неизмењеном облику.
Поред тога, догађаји из историје потомака Аврама су најбоље памћени и
највише описани у записима других народа и у њиховим предањима, јер су то
били најпознатији и најзначајнији догађаји у историји.
Приказ народа могуће потеклих од Аврама, потомка Нојевог сина Сима,

који су се доселили на Балканско полуострво у далекој прошлости, под
различитим именима, и који сачињавају један од огранака предака Срба.
82
Аврам
ОТАЦ ИЗАБРАНОГ НАРОДА
Аврамова жена Сара у народном сећању Срба
Родоначелник бројних народа који су се доселили на ове просторе у дале-

кој прошлости био је Аврам, од рода Нојевог сина Сима. Пре доласка на ове
просторе, они су живели на Блиском Истоку, где је живео сам Аврам, пре око
4000 година.
Поједини догађаји из доба Аврама, осим у записима из тог доба, описани
су и у народним предањима, па су тако нашли своје место и у српском народ-
ном предању.
У српском народном предању посебно је остала упамћена Аврамова жена
Сара, која је била мајка Исака, од кога су потекли поменути народи Едомци,
Јевреји, и други.188
За њу је записано да су је једном приликом запросили један владар Егип-
ћана и један владар Филистеја, иако је већ била удата за Аврама; јер Аврам и
она нису овима рекли да су били муж и жена, па је дошло до неспоразума. За-
писано је да су се Египћани и Филистеји љутили на њих због тога што су их
слагали, па су умало настрадали; али, на крају, Аврам и Сара су остали зајед-
но и потом су отишли својим путем.189
Овај догађај је остао забележен и у српском народном предању, с том ра-
зликом што су у српском народном предању описани и други догађаји који су
се догодили у знатно каснијем добу.
Пошто је из историје познато да је и у каснијем добу било сличних слу-
чајева просидбе удате жене, као у случају Аврамове жене Саре, зато се преда-
ње о Аврамовој жени Сари током времена помешало с предањима о тим дру-
гим, сличним случајевима из каснијег доба, тако да су се два (или више) пре-
дања о различитим догађајима „спојила“ у једно предање у народном сећању.
То је због тога што су се народна предања о најважнијим и најпознатијим
догађајима из далеке прошлости преносила усменим путем, с колено на коле-
но, па како су настајала предања о другим догађајима из каснијег доба који су
били слични овим давнијим догађајима, та предања су се мешала и временом
„спајала“ у једно предање.
188
189
Прва Мојсијева 12:10-20; 20:1-18
83
Аврамова жена Сара описана је тако и у предању о жени ускочког вође
Стојана Јанковића (живео у 17. веку), познато као „Ропство Јанковић Сто-
јана“ у народној песми.190
Слично и мало старије српско предање које говори о Аврамовој жени Са-
ри јесте предање о жени српског краља Марка (живео у 14. веку), познато
као „Марко Краљевић и Мина од Костура“ у народној песми.191
Ако се упореде та предања са записом о Аврамовој жени Сари, видеће се
да између њих нема скоро никаквих разлика; јер и у тим предањима и у запи-
су о Аврамовој жени описује se просидба удате жене услед неспоразума.
Мада су у ова два народна предања описане личности из српске историје,
које су живеле у знатно каснијем добу – српски краљ Марко (живео је у 14.
веку) и ускочки вођа Стојан Јанковић (живео у 17. веку), ипак, у тим преда-
њима је описан и поменути догађај из доба Аврама; јер главна одлика већине
народних предања јесте да се у ствари састоје из више предања о различи-
тим догађајима, који су најчешће временски веома удаљени једни од других.
Исти је такав случај и са старогрчким предањима. Сећање Старих Грка на
просидбу Аврамове жене Саре најбоље је сачувано у предању о краљу Ери-
сихтону и Местри. То предање је записао старогрчки писац Палефат (живео
пре око 2300 година).192
Такође, и старогрчки песник Хомер (пре 2700-2800 година) је опевао тај
догађај. Просидба Аврамове жене Саре опевана је у спеву „Одисеји“ кроз по-
знато предање о просидби Одисејеве жене Пенелопе; јер ако се упореди тај
Хомеров опис просидбе Одисејеве жене Пенелопе с историјским описом про-
сидбе Аврамове жене Саре, видеће се да између њих нема разлике.193
Поређењем овог Мојсијевог записа и наведених предања са ових просто-
ра, лако се уочава да је реч о опису истог догађаја – просидби Аврамове же-
не Саре. Сличност је толико велика, да је у свим наведеним предањима чак и
описано претварање мужа (Аврама) да није муж своје жене (Саре), како би
видео шта ће просци урадити.
Та предања зато указују да се део потомака Аврама доселио и на ове про-
сторе у далекој прошлости и са собом донео ову причу о свом претку Авраму
и његовој жени Сари.
Значај тог догађаја из тако далеке прошлости, да је постао део народних
предања, био је у томе што је Аврамова жена Сара била мајка родоначелника
два народа – Едомаца и Јевреја, а нарочито због ових других, јер су они опи-
сани као Изабрани народ из којег је међу Аврамовим потомством требало да
потекне Обећани Месија (грч. „Христ“).
190
Вук Караџић, Ропство Јанковић Стојана, Српске народне пјесме, Београд, 1894.
191
Караџић, Марко Краљевић и Мина од Костура
192
Palaephatus, Peri Apiston, ed. J. Stern, Bolchazy-Carducci Publishing Inc., Wauconda, IL, 1996,
p. 53
193
Хомер, Одисеја 2:80-110
84
Исак
ПРЕТЕЧА МЕСИЈЕ (ХРИСТА)
Исконско порекло старог обичаја жртвоприношења
раширеног међу свим народима из древних времена
Попут Аврамове жене Саре, тако је и Аврамов и Сарин син Исак описан
кроз народно предање, па и српско народно предање, осим тога што је описан
у записима из тог доба; јер он, као син Аврама и Саре, дакле, био је родона-
челник народа из којег је требало да потекне Месија (Христ) – Обећани Спа-
ситељ људског рода.194
Један догађај из Исаковог живота остао је посебно упамћен кроз народно
предање. То је био догађај када је Аврам затражио да види како ће изгледати
тај дан доласка Месије, па је том приликом умало принео свог сина Исака
на жртву, али је на крају уместо Исака на жртву ипак била принета животи-
ња. Најстарији опис тог догађаја, сачуван у свом изворном облику, налази се
у Мојсијевом запису.195
За тај догађај, због натприродних појава које су га пратиле, чули су убрзо
сви народи, па су зато од тог доба престале да се приносе људске жртве, како
је већина древних народа до тада чинила, те су почели да приносе животиње
или дрва у обличју човека, као што је случај са поменутим обичајем „паљења
бадњака“.196
У почетку, у најдаљој прошлости, само су животиње биле приношене на
жртву; али, у каснијем добу, већина народа почела је да приноси и саме људе
на жртву. А у доба Аврама, тај обичај је на тренутак био прекинут због овог
догађаја са Аврамовим сином Исаком, тако да се у старим записима и преда-
њима наилази на описе народа који понекад приносе људске жртве, а понекад
животиње и предмете као замену за људске жртве.
Сам обичај жртвоприношења потиче из доба самих почетака историје, из
доба првих људих који су постојали, и представљао је чин подсећања на обе-
ћање о доласку Месије: Животиња која је приношена на жртву била је сим-
бол Месије Који је требало да буде жртвован за човечанство као њихов Иску-
питељ и Спаситељ.197
194
195
Прва Мојсијева 22:1-18; Јеванђеље по Јовану 8:56
196
Чајкановић, Мит и религија код Срба, 69-70. стр.
197
Посланица Јеврејима 10:1-18
85
Догађај приношења Аврамовог сина Исака на жртву описан је и у народ-
ним предањима. Древно српско предање описује догађај када је отац кренуо
да принесе свог сина на жртву, који је у последњем тренутку био спасен
на неки натприродан начин. Тако се у многим од тих предања описује да је
прво отац (или мајка) принео сина на жртву, а да је после тога дете оживело
(васкрснуло), што је указивало на будуће жртвовање и васкрсење Месије.198
Ако се упореди ово предање са записом о Аврамовом сину Исаку, јасно
се види да је у оба случаја описан исти историјски догађај; јер и у предању и
у запису о Аврамовом сину Исаку говори се о оцу који је умало принео свог
сина на жртву.
Још један пример српског предања о Аврамовом сину Исаку јесте преда-
ње о војводи Јанку Хуњадском (Јаношу Хуњадију; живео у 15. веку), позна-
том као „Сестра војводе Јанка жртвује свог сина“.
У том предању се исто налазе обриси сећања на овај догађај из доба Ав-
рама, с том разликом што је предању придат историјски садржај из доба Јан-
ка Хуњадског – ратовање са Турцима; или другим речима, у том предању на-
лазе се најмање два спојена предања, у којима се описују два различита исто-
ријска догађаја, која су због сличности и значаја током времена била поисто-
већена и „спојена“ у народном сећању услед усменог преношења приче.199
Исти догађај описан је и у бројним старогрчким предањима. Једно од нај-
познатијих је легенда о „Танталовим мукама“, или предање о краљу Тан-
талу, у којем се исто описује како је отац (Тантал) принео свог сина (Пелопа)
на жртву, и како га је бог после тога оживео (васркснуо).200
Најбоље сећање на овај догађај очувано је у старогрчком предању о кра-
љу Атаманту и његовом сину Фригу. Између осталих, ово предање је запи-
сао спомињани старогрчки писац Аполодор.201
Да се у том предању описује догађај из доба Аврама, када је Аврамов син
Исак умало био принет на жртву, види се и по томе што ово предање описује
и сукоб две жене „краља Атаманта“, који је по опису исти као и споменуто
предање о сукобу две жене „бога Зевса“ – Хере и Ије; а то предање, као што
је раније речено, потпуно одговара историјском опису сукоба Аврамове же-
не Саре и Агаре. Штавише, колика је сличност та два предања, види се и по
томе што се у предању казује да је једна од женā „краља Атаманта“ – „Не-
фела“ – била „по изгледу иста као Хера (жена 'бога Зевса')“, тако да се оба
предања односе на Аврама и догађаје из његовог доба.202
198
Јеленка Пандуревић, Народне пјесме о жени која жртвује сина да би сачувала брата,
Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. LIII, св. 1–3, Матица Српска, Нови Сад,
83–96. стр.
199
Герхард Геземан (прир.), Сестра војводе Јанка жртвује свога сина. Ерлaнгенски рукопис
старих српско-хрватских народних песама, СКА, Сремски Карловци, 1925.
200
Pindar, Odes 1:24, transl. J. Sandys, William Heinemann Ltd., London, 1937
201
Apollodorus, Bibliotheca 1:80
202
Pindar, Odes 2:32; Apollodorus, Bibliotheca 1:20
86
Такође, у предању о „краљу Атаманту“ помињу се разна семитска имена,
попут имена „Меликерт“ (од семитског имена „Мелкарт“) или „Палемон“ (од
имена „Бал-Амон“), што потврђује да то предање описује догађаје из истори-
је семитских народа, попут овог догађаја у вези са Аврамом и његовим сином
Исаком.
И коначно, у том предању се казује да је једна од жена „краља Атаманта“
била кћи помињаног „краља Кадма“, који се описује као „краљ Феничана“,
дакле, народа који је живео у истој земљи као и Аврам. („Феникија“ је грчки
назив за земљу Ханан (данашњи Израел), у којој је живео Аврам.)
Ако се то предање о „краљу Атаманту“ упореди са записом о Аврамовом
сину Исаку, видеће се да нема никаквих разлика између њих:
АТАМАНТ И ФРИГ АВРАМ И ИСАК

(Аполодор, Bibliotheca) (Мојсије, Прва Мојсијева књига)
У земљи влада велика глад. У земљи влада велика глад.
Атамант има две свадљиве жене Аврам има две свадљиве жене
(Нефелу и Ино „Леукотеју“). (Сару и Агару Египћанку).
Једна од Атамантових жена тражи Једна од Аврамових жена тражи

да се отера друга жена и њен син. да се отера друга жена и њен син.
Бог заповеда Атаманту да Бог заповеда Авраму да

принесе сина Фрига на жртву. принесе сина Исака на жртву.
Атамант приноси сина, али у пос- Аврам приноси сина, али у пос-
ледњем тренутку бог спасава дете. ледњем тренутку Бог спасава дете.
Појављује се ован уз помоћ којег се

Појавио се ован, који бива
Атамантов син спасава. Касније ован
принесен на жртву уместо Исака.
принесен на жртву уместо Фрига.
87
Содом и Гомора
ВЕКОВНИ СИМБОЛ ПРОПАСТИ ЗЛА
Нестанак древних градова код Мртвог мора
Најпознатији догађај из ране историје Срба и других народа јесте догађај

нестанка неколико древних градова у близини Мртвог мора (подручје данаш-
њег Израела), од којих су најпознатији били градови Содом и Гомора.
Записано је да су ови градови били познати по великом разврату, и да су
у једном тренутку изненада били уништени ватром с неба, а да је једино пре-
живела породица Аврамовог рођака, који се звао Лот.
Оно што је обележило тај догађај, пак, није био сам начин уништења тих
градова, већ податак да су се пред уништење тих градова Бог и два анђела у
људском обличју појавили пред Аврамом и његовим рођаком – како је за-
писано да се догодило.203
Догађај уништења Содома и Гоморе, због натприродних појава које су га
пратиле, утицао је на начин живота свих народа тог доба, тако да су тада уве-
ли један посебан обичај гостопримства, који пре тог догађаја није постојао,
при којем је сваки странац био сматран „светим“, отуда што су се од тада љу-
ди почели плашити да гост у дому може бити „прерушени Бог“ – како су они
говорили, због појаве Бога пред Аврамом и Лотом пред уништење Содома и
Гоморе.204
И у записима из каснијег доба, срећу се описи разних народа познатих по
лошем опхођењу према странцима, али у исто време, описује се и да су ти на-
роди понекад гајили страхопоштовање према странцима, сматрајући их „све-
тим“. Очито је да је таква необична промена у понашању насилних и дивљих
народа из древних времена морала настати као последица једног догађаја по-
пут уништења древних градова који су одбили гостопримство странцима.
Тај догађај, осим што је описан у старим записима, описан је и у бројним
народним предањима. То су сва она предања у којим се описује појављивање
Бога у људском обличју и уништење људи због зла које су учинили, осим ма-
лог броја праведних људи.
У тим предањима описани су и догађаји из каснијег доба, исто као у слу-
чају наведених предања о Аврамовој жени Сари, али, најстарији слој тих пре-
дања чува сећање и на догађај уништења Содома и Гоморе. То се види на ос-
нову једноставног поређења тих предања са записом о овом догађају.
203
204
88
Такав је случај с неким предањима о „Светом Сави“ (Растку Немањићу;
живео у 12. веку). У тим предањима „Свети Сава“ је обично представљен као
Бог Који се појављује међу људима прерушен у просјака, и Који онда кажња-
ва зле, а награђује праведне људе. Исто се тако описује појављивање Бога ме-
ђу људима и у предањима о „Светом Петру“, „анђелу Гаврилу“, итд.205
У појединим предањима са ових простора говори се и о појави Бога међу
становницима неког града, које потом уништава због зла која су учинили. На
пример, такав је случај са једним од предања о „цару Дукљану“.206
То предање се помешало с једним предањем из каснијег доба, о римском
цару Диоклецијану (живео пре око 1800 година). Такође, то предање је било
и под утицајем хришћанства каснијег доба, јер се у предању спомиње „Свети
Илија“ – у истој улози као „Свети Сава“ у горе поменутим предањима.
Исти догађај је описан и у старогрчким предањима, као што је предање о
уништењу града Кеје или предање о уништењу града Тиане, које је опевао
римски песник Овидије (пре око 2000 година).207 Такво је и поменуто преда-
ње о краљу Танталу, и разна друга предања, у којим је исто помешано више
предања која говоре о различитим догађајима, осим предања о уништењу Со-
дома и Гоморе.
Најбоље сећање на догађај уништења Содома и Гоморе сачувано је у Хо-
меровом спеву „Одисеји“. Око половине целог тог спева описује овај догађај.
Подударности у описима су толико бројне и велике, да не постоји ни најмања
сумња да је тај догађај описан у предању.208
И у Хомеровој „Одисеји“ и у бројним другим старогрчким предањима се
описују и догађаји који су претходили уништењу Содома и Гоморе, као и до-
гађаји који су уследили одмах након тога. Један од тих догађаја јесте бекство
Аврамовог братанца Лота и његове породице из Содома. (Лотова породи-
ца је једина преживела уништење Содома.)
Од бројних предања која описују тај догађај, најпознатије јесте предање
о Орфеју и Еуридици. У том предању се описује страдање Лотове жене, што
се види на основу поређења тог предања са записом о Лоту и његовој жени.209
Исти догађај описан је и у предању о „тројанском“ јунаку Енеји, које
је записао римски песник Вергилије (пре 2000-2100 година) у свом спеву „О
Енеји“.210 Поједини старогрчки песници, попут Кинетона, Стасина, и Хоме-
ра (пре 2700-2800 година), жену „Енеје“ из предања наводили су под именом
„Еуридика“ – као у случају предања о Орфеју и Еуридици.211
205
206
Сретен Петровић и др., Дукљан. Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 111–112. стр.
207
Ovid, Metamorphoses 8:616
208
Хомер, Одисеја 20:1-24:546
209
Vergilius, Georgicon 4:453-537
210
Vergilius, Aeneis 2:1-800, transl. T. C. Williams, Houghton Mifflin Co., Boston, 1910
211
Bruce Louden, The Iliad: Structure, Myth, and Meaning,The Johns Hopkins Unviersity,
Baltimore, MD, 2006, pp. 238-239
89
У том предању о Орфеју могу се назрети и описи Лотових потомака. За-
писано је да је Лот имао два сина која су му се родила после уништења Содо-
ма и Гоморе: Моава, од кога је потекао народ Моавци, назван тако по њему;
и Амона, од кога је потекао народ Амонци, назван тако по њему.212
Опис страдања Лотове жене може се назрети и у једном народном преда-
њу о „Огњеној Марији“.213 А опис Лотовог потомака се може исто назрети
у разним старим српским и грчким предањима у којима се описује родоскрв-
нуће. Једно од таквих предања, које је помешано с предањима о другим дога-
ђајима, јесте предање о „находу Симеону“.214
Окамењени остаци уништених древних градова Содома и Гоморе
О овом догађају, који се збио пре око

3800 година, осим бројних предања, гово-
ре записи појединих старих историчара из
каснијег доба. На пример, о овом догађају
и остацима Содома и Гоморе писао је по-
мињани Јосиф Флавије.215 Такође, о то-
ме је и римски историчар Тацит (пре око
2000 година) оставио следећи запис:
Недалеко од Мртвог мора је пустиња,

која је некада давно била плодна, са
Слика приказује тзв. сумпорну великим градовима, али они униште-
лоптицу забијену у стени. Тло у ни беху громовима и ватром са неба
подручју је другачијег хемијског (…) Остаци уништених градова могу
састава од околине, због сумпора се видети и сада; види се да је земља
и ватре који су пали на земљу. спаљена, поставши неплодна.216
212
213
Караџић, Огњена Марија у паклу
214
Караџић, Наход Симеун
215
Josephus Flavius, De Bello Judaico 4:8.4, Vol. III, transl. H. St. J. Thackeray, William
216
Tacitus, Historiae 5:7, Vol. II, transl. C. H. Moore, William Heinemann Ltd., London, 1935
90
Јаков
РОДОНАЧЕЛНИК ИЗРАЕЛА
Постанак јеврејског (израелског) народа
Два најстарија и најпознатија сина Аврама били су спомињани Исмаило

(од Аврамове жене Агаре) и Исак (од Аврамове жене Саре). Исак је имао два
сина: Исава, званог Едом („Црвени“), и Јакова, званог Израел („Победник“),
као што је раније речено.
Неколико догађаја из доба Јакова (Израела) описано је у записима из тог
доба и у народним предањима, па тако и у српском народном предању. Један
од тих догађаја јесте женидба Јакова (Израела) и удаја његове кћери Дине.
У погледу првог догађаја – женидбе Јакова (Израела), сина Исака, сина
Аврама – записано је да је Јаков хтео да ожени кћи свог рођака Лавана, али да
га је тај Лаван варао и уцењивао у вези са женидбом, па је Јаков на крају на-
пустио Лаванов дом заједно с његовом кћери, уз њену сагласност, а да се ње-
ном оцу није ни јавио. Записано је да га је Лаван онда сустигао са својим љу-
дима, али, на крају, да су ипак успели да се помире и договоре, тако да је Ја-
ков узео његову кћи за жену, и потом се вратио у свој дом. Са њом је добио
синове од којих је постао јеврејски народ.217
Други догађај се догодио након што је Јаков засновао своју породицу, и
добио дванаест синова и једну кћи, која се звала Дина. Записано је да је једно
време њихова породица живела близу једног града у којем је живео народ Је-
веји – потомци Јевеја, по коме су добили име, сина Ханана, сина Хама, и да
је син старешине тог града, по имену Сихем, једном приликом отео Дину, па
после тражио од њеног оца, Јакова, да му је да за жену.
На крају, записано је, синови Јакова су се наводно сложили, а после су на
превару упали у тај град, усмртили овог Сихема и друге Јевеје у том граду, и
ослободили своју сестру Дину.218
Веома велики број српских народних предања говори о овом догађају. То
су сва предања у којима се описује ослобађање отете сестре или жене из не-
пријатељског града (замка). Један од бројних примера јесте предање позна-
то као „Јакшићима двори похарани“, које садржи и предање о догађајима
из каснијег доба српске историје, из доба војводе Димитрија Јакшића (жи-
вео у 15. веку).219
217
218
219
Караџић, Јакшићима двори похарани
91
Такође, постоји и велики број старогрчких предања која говоре о том до-
гађају. Најпознатије од таквих предања јесте предање о Данајевим кћерима
(или „Данаидама“), за које се иначе зна да је семитског порекла, односно, да
је потекло од потомака Нојевог сина Сима, и највероватније од потомака Ав-
рамове породице.220
У Хомеровом спеву „Одисеји“ су исто описани ти догађаји – и женидба
Јакова, и остали догађаји из његовог живота, попут рођења Јакова и њего-
вог брата Исава (Едома), сукоба Јакова и Исава, и сукоба са његовим та-
стом Лаваном око женидбе његових кћери.
Могуће је да и стари свадбени обичај такозване „отмице младе“ потиче
од сећања на догађај женидбе Јакова или удаје његове кћери Дине, јер сви
народни обичаји своје крајње порекло вуку из сећања на догађаје из веома да-
леке прошлости, а у оба ова догађаја дошло је до својеврсне „отмице младе“.
На крају, још један значајан догађај из тог доба, који је описан у српском
народном предању, јесте рођење унука Јакова, од његовог сина који се звао
Јуда. То су били споменути Јудини синови Фарес и Зара.
Осим у записима из тог доба, они се спомињу и у српском народном пре-
дању. На пример, спомињу се у предању о рођењу „Светог Саве“, јер на ос-
нову записа из доба Немањића, и на основу самог садржаја овог предања, ви-
ди се да Растко Немањић није рођен на начин описан у предању, и сходно то-
ме, опис његовог рођења у предању мора се односити на неку другу историј-
ску личност, односно, на старији слој предања, које се помешало са предањем
о Растку Немањићу. Опис његовог рођења у овом предању у потпуности од-
говара историјском опису рођења Јаковљевих унука Фареса и Заре.221
Мада се у том предању описује рођење једног човека – Растка Немањића,
а у овом запису се описује рођење два Израелова сина – Фареса и Заре, ипак,
та разлика и није велика, јер су Фарес и Зара били близанци, па је кроз преда-
ње очито дошло до њиховог поистовећивања у народном сећању.222
И један стари народни обичај – везивање црвеног конца око руке рође-
ног детета – очигледно је настао по сећању на догађај рођења Фареса и За-
ре; јер у запису о том догађају описано је како је бабица при њиховом рађању
везала црвен конац око руке Заре, како би се упамтило ко је од близанаца
старији; али, затим се догодило да се дете повукло назад, а да је његов брат
Фарес изашао први.223
Значај тог догађаја је у томе што је лоза Јудиног сина Фареса била лоза
из које је требало да потекне проречени Месија (Христ), као што и јесте по-
текао. То се зна на основу сачуваних родослова из тог доба.224
220
Apollodorus, Bibliotheca 2:1.4-1.5
221
Драган Миловановић (уред.), Како се родио Свети Сава. Педесет легенди о Светом Сави,
ЛИО, Горњи Милановац, 1995.
222
223
224
Матеј 1:1-17; Лука 3:23-38
92
Јосиф
САВЛАДАР ЕГИПАТСКОГ ЦАРА
Долазак Аврамове породице у Египат
Јаков (Израел), син Исака, сина Аврама, имао је дванаест сннова и једну
кћи. Један од тих дванаест синова био је споменути Јуда, отац Фареса и Заре;
али, најпознатији син Јакова био је Јосиф.
Он је описан у старим јеврејским и египатским списима тог доба, као и у
бројним народним предањима, па тако и у српском народном предању, јер је
био једна од најзнаменитијих личности у историји.
У предањима је описан као младић или дете које су одбацили сви његови
најближи, осим његовог оца, који га издваја од осталих чланова породице. У
предању се каже да су га због тога сви замрзели, па су га лажно оптуживали и
покушавали да му напакосте и одузму му живот, али, да је он на крају успео
превазићи све препреке и изаћи као победник. (У појединим облицима преда-
ња се казује да су га непријатељи усмртили.)
Ако се такав опис из предања упореди са записима о догађајима из доба
Аврама, Исака, и Јакова, видеће се да се такав опис у потпуности подудара са
историјским описом Јаковљевог сина Јосифа; јер и у предању и у запису о
Јосифу говори се о младићу као очевом мезимцу кога су његови најближи
хтели да убију из љубоморе, и који је био лажно оптужен за прељубу.225
Тај догађај, између осталог, описан је у једном предању о српском цару
Душану, познатом као „Наход Момир“.226 Једина разлика јесте у томе што је
у овом српском предању дошло до мешања са предањима из каснијег доба – у
овом случају, са предањем о српском цару Душану (живео у 14. веку).
Исти догађај је описан и у бројним старогрчким предањима, која су као и
ово српско предање о Јосифу измешана и са предањима о другим догађајима.
Једно од тих предања јесте предање о Белерофонту и Антеји, у којем се исто
описује лажно оптуживање главног јунака за прељубу. 227
Да то предање о „Белерофонту“ – или тачније, једно од предањā у њему –
описује један део живота Јосифа, види се и по томе што се у том предању на-
лазе и описи који одговарају историјском опису других Аврамових потомака,
па се тако могу наћи сличности са описом јеврејског војсковође Исуса Нави-
на (живео пре 3400-3500 година) и цара Давида (пре око 3000 година).
225
Прва Мојсијева 39:1-23;
226
Караџић, Наход Момир
227
93
Најподробнији опис Јаковљевог сина Јосифа, у погледу народних преда-
ња, налази се у Хомеровом спеву „Одисеји“. Ту су описани сви значајни до-
гађаји из живота Јосифа и његове породице.228
На сличан начин, догађаји из живота Јосифа и његове породице су описа-
ни и у такозваном предању о „Потрази за златним руном“, које се налази у
спеву званом „Аргонаутика“ старогрчког песника Аполонија с Родоса (жи-
вео пре око 2300 година); јер ако се упореде описи из овог предања са записи-
ма о Јосифу и његовој породици, видеће се да нема скоро никакве разлике из-
међу њих, већ да су то описи истих историјских догађаја.229
Ипак, најбољи историјски извештај о Јаковљевом сину Јосифу и његовом
добу налази се у Мојсијевом запису, зато што се тај извештај није током вре-
мена мењао и мешао са предањима о догађајима из каснијег доба, као што је
случај са осталим историјским изворима о догађајима из далеке прошлости.
У том запису је записано да се догодило овако: Симов потомак Аврам је
имао више синова, који су се одселили на различите стране још у то доба, док
је једино Аврамов син Исак остао у домовини, у земљи Ханан (подручје да-
нашњег Израела). А Исак је имао сина Исава (Едома), који је исто напустио
то подручје, и сина Јакова (Израела), који је остао у земљи.
Јакову се родило дванаест синова, од којих је један био Јосиф. Остали Ја-
ковљеви синови су из љубоморе хтели да убију Јосифа, али су ипак одлучили
на крају да га продају у ропство, па је Јосиф продат у робље, тако да је постао
роб у Египту. Тамо је Јосифа једна Египћанка лажно оптужила да ју је напао,
па је завршио у тамници тадашњег египатског цара (фараона). То су догађаји
које описују и стара српска предања.230
У записима је даље записано да је Јосиф касније пуштен из тамнице и он-
да под необичним околностима постао први човек у Египту после египатског
цара и његов главни саветник, зато што је спасио његов народ од умирања ус-
лед велике глади која је у то доба владала. Зато су Египћани ценили Јосифа и
сматрали га својим спаситељем. Међу њима је био познат под разним египат-
ским именима, а у староегипатским списима се спомиње највише под именом
„Имхотеп“. Египтом је у то доба владао фараон Ђозер (живео пре око 3700
година).231
Због велике глади која је владала у Египту и околним земљама, Јосифова
браћа су потом дошла у Египат да набаве храну, јер је тада једино ту било са-
чуване хране у складиштима, које је изградио Јосиф. Та складишта, у ствари,
била су чувене египатске „пирамиде“, које су египатски фараони после Јоси-
фа претворили у фараонске гробнице.
228
Bruce Louden, Homer’s Odyssey and the Near East, Cambridge University Press, New York,
2011, pp. 92-96
229
Hyginus, Astronomica 2:20
230
Прва Мојсијева 37:18-36; 39:1-19
231
Dr Lennart Moller, The Exodus Case, Scandinavia Publishing House, Copenhagen, 2002, pp.
55-87
94
У истим записима се затим каже да када су браћа Јосифа дошла у Египат,
Јосиф им се није осветио за злочин који су починили, иако је имао велику моћ
и власт у својим рукама; већ им је све опростио, и позвао њих и целу породи-
цу свог оца Јакова (Израела) да дођу у Египат и да ту живе, јер је хране и зем-
ље било у изобиљу, а све је било под Јосифовом влашћу.
Јосиф им није одмах открио ко је (они га нису препознали, јер је био дете
када су га продали у Египат), како би проверио да ли су се кајали због зла ко-
је су учинили; али када је видео да се кају и да га спомињу у међусобним раз-
говорима, он им је открио ко је и опростио им кривицу, тако да је на крају до-
шло до поновног окупљања целе породице Јакова (Израела).232
Овај догађај дирљивог сусрета Јосифа са браћом и оцем спомиње се у
бројним старим предањима, у којима се описује дирљиви сусрет знаменитог
човека с породицом, којој не открива одмах ко је, а онда, након открива-
ња долази до поновног окупљања целе породице. Један пример би био спо-
менуто српско предање о Димитрију Јакшићу. Описи су толико слични, да
је сасвим очито да је реч о описима истог историјског догађаја.
На крају, записано је, сви потомци Аврама од његовог унука Израела (Ја-
кова), односно, цела Израелова породица, која је бројала 70 чланова, пре-
селила се у Египат код Израеловог сина Јосифа, и тамо су у миру живели у
најлепшој земљи у Египту наредних 200 година. И за то време, Израелова по-
родица се веома умножила, и од ње је настао јеврејски народ…
232
95
*РАНА ИСТОРИЈА СРБА

Најранија историја Срба и других народа представљена као
„мит“ у савременим историјским књигама и уџбеницима
Најранија (послепотопна) историја Срба – доба од пре око 4000 година до

пре око 3500 година – ни не спомиње се у савременим историјским уџбени-
цима и књигама, и скоро да је потпуно избрисана. Тако је већина историчара
19/20. века тврдила да се догађаји из тог доба нису догодили онако како је
описано у историјским изворима да су се догодили, или да се нису никада
ни догодили, већ да су измишљени.
Такав ненаучан став највише је примењиван на историју предака Срба
потеклих од Аврамовог унука Јакова (Израела). На пример, они су тврди-
ли да се догађај Аврамовог приношења Исака на жртву није никада дого-
дио, него да је то само „мит“, у значењу „измишљена прича“. А пошто је тај
догађај описан у већем броју различитих историјских извора (записа и преда-
ња), ти историчари су и све те друге историјске изворе скупа прогласили за
„митове“, или „приче о измишљеним догађајима“.
Или рецимо, на исти начин су објашњавали догађај уништења Содома и
Гоморе у доба Аврама: Да се тај догађај није никад догодио, већ да је измиш-
љен; или да се јесте догодио, али не на начин описан у историјским изворима,
већ да је то била нека природна непогода која је уништила те древне градове.
Такође, с обзиром да о том догађају нису оставили сведочанство само по-
томци Аврама, него је догађај описан у већем броју историјских извора (запи-
са и предања), ти историчари су и све те друге историјске изворе скупа прог-
ласили за „митове“ и „легенде“, односно, за „измишљене приче“ о догађајима
који се наводно никада нису догодили.
Исто су тврдили и за догађај доласка Аврамових потомака у Египат у
доба Израеловог сина Јосифа, да се тај догађај није никад догодио, већ да је
измишљен; или да се јесте догодио, али не на начин описан у историјским из-
ворима. Тврдили су да Израелов син Јосиф није био савладар египатског цара
– као што је записано да је био, и износили су многе друге тврдње које су све
биле увек у супротности с приказом догађаја из прошлости у историјским из-
ворима, на основу којих је једино могуће знати шта се у прошлости догађало.
Тако испада да су историчари 19/20. века знали шта се јесте или није до-
годило у далекој прошлости боље од људи који су у том добу живели, и чија
су сведочанства о тим догађајима сачувана до данас.
96
И много пре тих историчара 19/20. века било је оних који су износили ис-
те тврдње о догађајима из најраније историје Срба и других народа. И они су
исто били тврдили да се ти догађаји нису никад догодили, и да су историјски
извори који говоре о тим догађајима „измишљене народне приче“.
На пример, тако је још пре око 2300 година тврдио споменути старогрчки
писац Палефат. У својој књизи „О измишљеним причама“, он је записао да
се догађаји из далеке прошлости описани у предањима нису никад догодили,
већ да су то измишљене приче, или да се нису догодили онако како је то опи-
сано у тим предањима да се догодило.
Попут оних историчара 19/20. века, и он је тврдио да боље зна шта се до-
гађало у далекој прошлости од људи који су у то доба живели и били сведоци
или учесници догађаја које су описали; односно, он је тумачио историјске из-
воре о тим догађајима из давне прошлости на такав начин као да се ти догађа-
ји наводно нису догодили онако како је описано у историјским изворима, већ
скоро све супротно од тога.
Тај Палефат је највише на такав начин тумачио историјске изворе (записе
и предања) у којима су описани догађаји из историје потомака Аврамовог
унука Јакова (Израела) – исто као историчари 19/20. века. На пример, пре-
дање о догађају просидбе Аврамове жене Саре протумачио је као „(полу-)
измишљену причу“.233
Осим тог старогрчког писца Палефата, било је и много других пре и пос-
ле њега који су на исти начин тумачили (одбацивали) историјске изворе о до-
гађајима из најраније историје Срба и других народа, по свом нахођењу прог-
лашавали их за „измишљене приче“, и тврдили како се није догодило ништа у
прошлости онако како је описано у тим историјским изворима, него онако ка-
ко су они сами сматрали да се догодило.
Иста тумачења историјских извора износили су и за друге догађаје из нај-
раније историје Срба, највише из историје предака Срба од рода Аврама, упр-
кос томе што су ти догађаји описани у мноштву историјских извора.234
Али, упркос томе што бројни историјски извори описују све ове догађаје,
и упркос томе што се без историјских извора не може знати шта се догађало у
далекој прошлости, древни кривотвори историје су тврдили да се ти догађаји
нису догодили, и да они „знају“ шта се јесте или није догађало у том добу.
Такве своје тврдње заснивали су на сопственом мишљењу и веровању о
томе шта се догодило у прошлости, које не само да није било засновано ни на
каквим историјским доказима о догађајима из прошлости, већ је и често било
засновано на фалсификованим списима.
233
Palaephatus, Peri Apiston, p. 54
234
Frazer, Folklore in the Old Testament, Vol. I, pp. 391-439; Vol. II, pp. 1-433
97
СЕДМО ПОГЛАВЉЕ
ДОБА МОЈСИЈА
О најзначајнијем догађају из древне прошлости Срба и
других народа, опеваном у великом броју песама и легенди
Н
ајпознатији и најзначајнији догађај у најранијој историји Ср-
ба, па скоро и у целој историји Срба и читавог света, јесте је-
дан догађај који се збио након смрти Јосифа, сина Јакова, пре
око 3500 година; а то је Излазак Израелаца из Египта и до-
лазак у Обећану земљу – Израел.
Тај догађај, као и други догађаји из тог доба, описани су у бројним запи-
сима египатских, јеврејских, грчких, и других старих писаца, као и у безброј-
ним предањима свих народа света, па тако и у предању српског народа:
Изворни извештај непосредног сведока и главног учесника тих догађаја
налази се у Мојсијевим записима. Исти догађаји су описани и у другим за-
писима древних јеврејских писаца, као што су: Запис Исуса Навина, који је
исто био непосредни учесник тих догађаја, затим, запис Самуила, запис Да-
вида, запис Исаије, запис Језекиља, запис Еуполема, запис Флавија, итд.
А пошто се већина тих догађаја догодила у Египту, очекивајуће је да по-
стоје и сведочанства из Египта која говоре о тим догађајима. И заиста, посто-
ји велик број египатских записа у којим су описани ти догађаји, као што су:
Запис Манета, запис Херемона, запис Птоломеја, запис Апиона, запис Ли-
зимаха, итд. Исти догађаји су описани и у старој египатској „Књизи о побе-
ди над Сетом“, у такозваном „Весткаровом папирусу“, итд.
О тим догађајима су писали и бројни стари грчки и римски писци: Хека-
теј из Абдере, Хеланик, Филохор, Полемон, Кастор са Родоса, Никола из
Дамаска, Диодор са Сицилије, Аполоније Молон, Страбон, Тацит, Алек-
сандар Полихистор, Нуменије, итд.
А осим ових записа, постоје и бројна народна предања у којима су описа-
ни исти догађаји. Од посебне вредности су древна египатска предања, јер су у
питању предања из земље у којој су се одиграли ти догађаји. Осим њих, ту су
и старогрчка предања, у којим су такође подробно описани ти догађаји. Та су
предања донета са Истока исто из земаља у којим су се одиграли ти догађаји.
И на крају, ту су и стара српска народна предања, која су сачувала магловита
сећања на те догађаје који су се догодили пре око 3500 година.
98
Мојсије
УСВОЈЕНИ ЕГИПАТСКИ ЦАРЕВИЋ
Одлазак Аврамових потомака из Египта
Запис Мојсија (пре око 3400-3500 година)

Од записа старих јеврејских писаца, овде ће бити наведен изворни извеш-
тај о тим догађајима, који је оставио Мојсије. Он је записао следеће:
- Да се породица Јакова (Израела), сина Исака, сина Аврама, због глади

која је завладала у земљи, доселила у Египат пре око 3700-3800 годи-
на, у доба када је савладар египатског цара био Јаковљев син Јосиф.
- Да је у трећем нараштају од Јосифа, пре око 3600 година, над Египтом

завладао цар који је одлучио да уништи потомке Јакова, јер се упла-
шио њиховог броја, с обзиром да се породица Јакова била веома ум-
ножила у Египту за време од свог доласка у доба Јосифа до тог доба.
- Да је египатски цар из тог разлога наредио да се Израелци ставе у роп-

ство, и да се убију сва мушка јеврејска деца, како би се смањио њихов
број и отклонила „опасност“. (Израелци су били сточари у Египту.)
- Да је једно дете – Мојсије – преживело тако што га је мајка (Јохаведа)

сакрила у жбуњу код реке Нил, и да је дете Мојсија касније пронашла
кћи египатског цара, која га је усвојила и одгајила као свог сина.
- Да је Мојсије био отеран из Египта када је одрастао због злочина који

је починио, убивши једног Египћанина који је тлачио његов народ, па
да је потом побегао из Египта у суседну земљу – Мидију.
- Да се у Мидији оженио једном Мадијанком (Сефором) – потомкињом

Аврама, и да му се тамо први пут јавио Творац, рекавши му да се вра-
ти у Египат и тражи од египатског цара да пусти Његов народ.
- Да се Мојсије по упутству Творца вратио у Египат и тражио од египат-

ског цара да пусти Његов народ, а кад је овај одбио, да је Творац пре-
ко Мојсија починио велика чуда у Египту, и послао „Десет Пошасти“
на Египћане, због којих је египатски цар на крају био приморан да пу-
сти Аврамове потомке на слободу.
99
- Да се по одласку Мојсијевог народа египатски цар предомислио и кре-
нуо са свом својом војском да их уништи, стигавши их пред Црвеним
морем.
- Да је тада Творац преко Мојсија „раздвојио“ Црвено море, па су Изра-

елци прешли по сувом на другу обалу; а кад су Египћани за њима кре-
нули, море се вратило у корито, тако да су сви Египћани изгинули.
- Да је Мојсије након тога повео народ на гору Синај, где му се Творац

први пут јавио; да се тамо Творац појавио пред целим Мојсијевим на-
родом; и да је тамо Творац објавио Закон и Десет Заповести, и предао
их Мојсију да га објави народу, да по том Закону живе.235
- Да су након објаве Закона наставили пут према „Обећаној земљи“ Ха-

нан (подручје данашњег Израела) и успут наилазили на многе препре-
ке и искушења, и на непријатељски настројене народе.
- Да их је Творац натприродним путем снабдевао храном и водом док су

путовали кроз пустињу, да их је бранио од свих непријатеља, и чинио
бројна чуда пред њима, која су им омогућавала да преживе.236
- Да је народ на свом путу ка „Обећаној земљи“ више пута пострадао за-

то што се стално бунио против Мојсија и Творца, упркос свему што је
било учињено за њих. Говорили су да је Мојсије тиранин и властољу-
бив, да жели власт за себе, да је његова жена „крива“ за недаће, итд.
- Записано је да су поједини смерали чак и да убију Мојсија, док су дру-

ги непрестано дизали устанке, и једном приликом изабрали себи дру-
гог вођу, да их одведе натраг у Египат, одакле су недуго пре тога би-
ли на чудесан начин избављени.
- И на крају, записано је да су лутали у пустињи 40 година и настрадали

сви они који су се бунили против власти и дизали устанке, па су у Из-
раел – „Обећану земљу“ – ушли њихови синови и они који се нису бу-
нили, већ који су остали уз Мојсија.237
Тако је Мојсије записао у својим записима да се догодило, и ти његови за-

писи су се сачували до данас, па се на основу њих зна за те догађаје. А његов
извештај о тим догађајима потврђују и записи других древних писаца, јер и у
тим записима су на исти начин описани исти догађаји које је описао Мојсије.
235
Друга Мојсијева 1:1-24:18
236
Четврта Мојсијева 11:1-14:45
237
Четврта Мојсијева 16:1-36-13
100
Запис Манета (пре око 2300 година)
Исти догађаји описани су и у бројним древним египатским списима, као
што је речено. Овде ће бити наведен извештај најпознатијег староегипатског
историчара, који се звао Мането (или Манетон), и који је живео пре око 2300
година. У својим записима он је описао Мојсија и догађај Изласка Израелаца
из Египта ослањајући се на старије египатске записе о тим догађајима.238
Мането је записао да су се у доба египатског цара (фараона) Аменхотепа
побунили робови у Египту под вођством Мојсија, који су после били „про-
терани“ из Египта у Израел – као што је записано и у Мојсијевом запису да се
догодило. Такође, овај Мането је записао и друге појединости које су описане
у Мојсијевом запису, тако да се њихови извештаји скоро потпуно подударају.
Једна од тих појединости које се подударају јесте опис страха египатског
цара од Израелаца, и опис удруживања Израелаца с непријатељима Египћана
са истока („Хиксима“), са којима су били заједно „протерани“ из Египта – ка-
ко је записао Мането. Такав опис се потпуно подудара са Мојсијевом описом
страха Египћана од Израелаца и њиховог наводног удруживања са непријате-
љима Египћана са истока („…прикључиће се онима који нас мрзе и бориће
се против нас, па ће отићи из земље“).239
Једина разлика је у томе што је он с тим догађајем поистовећивао догађај
протеривања „Хикса“ из Египта због сличности та два догађаја; иако с дру-
ге стране то и не мора бити разлика, ако се овај догађај збио у исто или приб-
лижно исто време када и догађај Изласка Израелаца из Египта – како се може
закључити на основу тог самог записа Манета и других старих записа.
Запис Хекатеја (пре око 2300 година)

Осим бројних старих јеврејских и египатских записа, у којима су на исти
начин описани исти ови догађаји из доба Мојсија, о тим догађајима су писали
и сви најпознатији и најстарији грчки писци. Они су одлично знали за Мојси-
ја као вођу и законодавца јеврејског народа, и за Излазак Израелаца из Египта
под вођством Мојсија, и памтили су га као стварну историјску личност, онак-
ву каква је описана у записима старих јеврејских писаца.
Најчешће су га звали „Мисије“, или „Мусеј“, и за њега су говорили да је
био велики пророк, мудрац, историчар, свештеник и песник. На овај начин су
о њему писали бројни старогрчки писци, и стављали га у ред с најпознатијим
личностима из своје историје, попут Хомера, Хесиода и Орфеја. Овде ће бити
наведен само један од тих грчких записа; а то је запис Хекатеја из Абдере.
238
B. C. Sparks, Egyptian Texts Relating to Exodus: Discussions of Exodus Parallels in the
Egyptology Literature. Israel’s Exodus in Transdisciplinary Perspective, Springer, New York, NY,
2015, pp. 259-276
239
Flavius, Contra Apionem 1:28
101
Старогрчки историчар Хекатеј из Абдере, чије је речи пренео Диодор са
Сицилије, оставио је подробнији опис Изласка Израелаца из Египта и доласка
у Израел. Он је записао да су Јевреји били протерани из Египта, да је највећи
број Јевреја отишао из Египта у Израел под вођством Мојсија, да су тамо саг-
радили град Јерусалим, да су се поделили у дванаест племена, да су веровали
у једног Бога, итд. Један одломак Хекатејевог записа изгледа овако:
Највећи број њих (странаца протераних из Египта) ишао је за Мојсијем

у Јудеју (...) Тамо су изградили Јерусалим и друге градове, поделили се
у дванаест племена, одабрали су себи судије и свештенике, и подигли
Храм у којем није било слика богова, јер Мојсије није дао да приказују
Бога у било каквом људском облику (...)240
Такав опис, и други овде ненаведени описи из истог записа, у потпуности

се поклапају са описом тог догађаја у Мојсијевом запису.
Запис Тацита (пре око 2000 година)

И најпознатији римски историчар, Тацит, писао је о Изласку Израелаца
из Египта. Он је записао је да су Јевреји живели у Египту „у давном добу“, и
да су тада избиле заразне болести у Египту, за које су били окривљени Јевре-
ји. И онда, у то доба невоља по Египћане – како је записао Тацит – појавио се
Мојсије, који их је одвео из Египта у Израел.241
Тацит, Historiae Мојсије, Друга Мојсијева књига
„У доба Изиде (Јевреји) су чинили „Израелови синови су се рађали и

пренамножено становништво у постали многобројни, намножили
Египту, које је касније избегло за су се и веома ојачали, тако да су на-
суседне земље под вођством Јуде и пунили земљу (Египат). Египатски
'Јерусалима'“ (Historiae 5:2; Тацит је цар је рекао: 'Гле, народ Израелових
погрешно записао да је „Јерусалим“ синова бројнији је и моћнији од
име човека, по којем је град назван) нас (…)' (Друга Мојсијева 1:7-9)
„У то давно доба сав Египат је био „Чиреви и пликови изашли су по

захваћен заразном болешћу, која је људима (…), по свим Египћанима“
унакажавала тело.“ (Historiae 5:3) (Друга Мојсијева 9:10-11)
240
Diodorus, Bibliotheca 40:3.1-8
241
Tacitus, Historiae 5:2-5
102
„Фараону су у пророчишту рекли „Свештеници су рекли фараону:
да ће болести нестати ако нечисти ’Ово је прст Божји!’ (…) Фараон је
(Јевреји) оду у другу земљу, јер су рекао: 'Устајте и одлазите од мог
под Божијим проклетством. Тако је народа, сви ви Израелови синови'
то мноштво нечистих окупљено и (…) Египћани су наваљивали на
отерано у туђину. Избеглице су са народ да што пре оде из земље, јер
сузама на лицу отишле препуштене су говорили: 'Сви ћемо изгинути!'“
својој судбини (…)“ (Historiae 5:3) (Друга Мојсијева 8:19; 12:31-34)
„Један од њих (Јевреја), који се звао „Мојсије и Арон су сакупили све

Мојсије, говорио је сународницима старешине Израелових синова. Тад
да више не чекају помоћи од људи, им је Арон пренео све речи које је
већ да искористе прву прилику од Господ рекао Мојсију (…) И народ
Бога да се ослободе невоља. Народ је поверовао. Кад су чули да је Бог
се сложио с њим, и кренули су они видео њихову невољу, поклонили
у непознато (…)“ (Historiae 5:3) су се.“ (Друга Мојсијева 4:29-31)
„Седмог дана путовања су стигли

Опис путовања народа од Египта
они у земљу Ханан, и одатле су
до Ханана, протеривања Хананаца,
истерали њене становнике, па су
заузимања земље Ханан, и градња
заузели земљу, и ту су изградили
Јерусалима и Божијег Храма.
свети град и Храм.“ (Historiae 5:4)
Све што је записао Тацит подудара се са записом Мојсија о догађају Из-

ласка Израелаца из Египта, иако Тацит није преписао податке из Мојсијевог
записа, што се види по садржају Тацитовог записа и његовом начину писања.
На крају, речено је, постоје и бројна народна предања у којима је описан
догађај Изласка Израелаца из Египта. На пример, о том догађају говори једно
од најстаријих и најпознатијих египатских предања; а то је предање о сукобу
Хоруса и Сета. О истом догађају говоре бројна старогрчка предања, па тако
и два најстарија и најпознатија старогрчка предања; то су предање о походу
Диониса и предање о погибији Тајфуна. И коначно, постоје и српска преда-
ња која говоре о том догађају, попут појединих предања о Светом Сави.
Када се упореде описи из тих предања с описима из записа о Изласку Из-
раелаца из Египта, јасно се види да нема скоро никаквих разлика између тих
описа, већ да су у питању описи истог историјског догађаја.242
242
Више података о народним предањима о догађају Изласка Израелаца из Египта у раду под
насловом Историјски извори за Излазак из Египта на www.institutni.com.
103
Исус Навин
МОЈСИЈЕВ НАСЛЕДНИК
Поход на Ханан у народном сећању Срба
Након Изласка из Египта и преласка преко Црвеног мора, потомци Изра-

ела (Јакова) су под вођством Мојсија кренули из Египта назад у земљу својих
предака – Аврама, Исака и Јакова; а то је била земља Ханан (подручје данаш-
њег Израела), звана и „Обећана земља“, коју су по свом досељењу они назва-
ли „Израел“ по имену свог претка Израела (Јакова).
На том путу од Египта до Израела, збили су се још многи значајни дога-
ђаји, које су описали Мојсије и његов наследник – Исус Навин. Најпре је од-
мах по Изласку из Египта дошло до сукоба са народом који је живео надомак
Египта – с помињаним Амаличанима, потомцима Едомовог унука Амалика
– које су Мојсије и Исус Навин победили у Бици код Рафидина.
Рат са Амаличанима
Записано је да су Амаличани изашли у сусрет Израелцима да се боре про-
тив њих, желећи да искористе њихову исцрпљеност од дугог путовања, са ци-
љем да их опљачкају и униште. Међутим, догодило се да су Израелци на челу
са Мојсијем и Исусом Навином потпуно поразили Амаличане.243
Та битка, осим у записима из тог доба, описана је и у народним предањи-
ма. На пример, описана је и у Хомеровом спеву „Одисеји“, у предању о бици
између Одисејевог народа и „Киконаца“. Такође, битка је описана и у дру-
гом Хомеровом спеву – „Илијади“ – у предању о бици између „Ахајаца“ и
„Тројанаца“; јер ако се упореди опис битке из та два предања са Мојсијевим
описом Битке код Рафидина, видеће се да су ти описи скоро исти, и да се у
ствари односе на исти догађај.244
Слични описи се могу назрети и у разним старим српским предањима ко-
ја описују сукоб између два јунака – као песничких представа два народа, и у
којем један после неизвесне борбе побеђује уз неку натприродну помоћ. При-
мер таквих предања била би предања о „Марку Краљевићу“ и двобојима са
његовим непријатељима.245 Други пример би био предање о „Бановић Стра-
хињи“, итд.246
243
244
Хомер, Илијада 15:317-319 ; Одисеја 9:39-66
245
Караџић, Марко Краљевић и Муса Кесеџија
246
Караџић, Бановић Страхиња
104
Главна разлика је у томе што су се током времена с овим српским преда-
њем о Бици код Рафидина (пре око 3500 година) помешала предања о другим
догађајима из каснијег доба српске историје; а у овом случају, то је предање о
српском краљу Марку, и предање о његовом ујаку, зету кнеза Лазара – Ђу-
рађу Балшићу (живели у 14. веку).
А друга разлика између тих предања и записа о Бици код Рафидина јесте у
томе што се у предању говори о сукобу два човека, а не два народа (Израела-
ца и Амаличана); међутим, очито је да су у тим предањима два човека песни-
чке представе (симболи) два народа, па је и двобој између њих двојице песни-
чка представа (симбол) битке између два народа. У случају два наведена срп-
ска предања, учесници сукоба су песничка представа (симбол) Срба и Турака,
који су у народном сећању временом заменили претходне учеснике описане у
тим предањима – Израелце и Амаличане.
Рат са Хананцима
Након Битке код Рафидина, записано је, Мојсијев народ Аврам
се сукобио и с другим потомцима Аврама, који им исто ни-
в
су допустили да мирно прођу кроз њихову земљу, као што су
им они тражили. Сукобили су се и са Едомцима – потомци-
ма Едома, и с Моавцима и Амонцима – потомцима Аврамо- Исак
вог братанца Лота; а на крају, и са потомцима Хамовог сина
Ханана – с Јевејима, Хетејима, Аморејима, и с разним дру-
гим народима.
А један посебан догађај на самом почетку похода против Јаков
хананских народа, који је тамо описан, јесте освајање града
Јерихона, из којег је Мојсијев наследник – Исус Навинов
– спасао једну жену, која се звала Рава.247
Записано је да је Јерихон освојен уз помоћ једне жене, по Леви
имену Рава, која је помогла непријатељу да се попне на зи-
дине тврђаве у којој се она налазила, и због чега су они после
в
њу и њену породицу једине поштедели кад су освојили град.

Ови догађаји – ратови са Хананцима и освајање града Кохат
Јерихона – осим у записима из тог доба, исто су описани и у
народном предањима. То су сва предања која говоре о рато-
в
вима с „дивовима“ (Хананцима) и освајању „великог зам-

ка“ (града Јерихона). Такође, то су и сва предања у којима се Амрам
говори о жени (Рави) која је помогла непријатељу да осво-
ји замак (град Јерихон) у којем се она налазила. То је јасно
видљиво на основу поређења тих предања са записима о тим
догађајима. Мојсије
247
Књига Исуса Навина 2:1-16, 6:1-27
105
Једно од најпознатијих предања која описују ратове са високим народи-
ма Ханана („дивовима“) и освајање Јерихона јесте једно предање о „Хер-
кулесу“ и „Тезеју“. У том предању се посебно описује рат са васанским ца-
рем Огом, који је био познат по својој великој висини, и рат са хананским
царем Адони-Везеком, који је био познат по окрутности.248
Освајање града Јерихона описано је и у предању о Тезеју и „чудовишту
Минотауру“.249 А најбоље сећање на тај догађај очувано је у предању о ос-
вајању града Троје, које је део Хомеровог спева „Илијаде“.250
На основу једноставног поређења тог предања са записом о освајању Је-
рихона, види се да се у оба историјска извора описује исти догађај, с тим што
се предање о освајању Троје састоји из више предања, која говоре о различи-
тим догађајима, и која су се током времена међусобно измешала.251
У погледу српских народних предања, тај догађај је описан у предању о
женидби српског краља Вукашина (оца Марка Краљевића; 14. век), у пре-
дању о „проклетој Јерини“ (српској краљици Ирени; 15. век), и у свим дру-
гим предањима у којима се описује жена која помаже неком јунаку или не-
пријатељу да освоји тврђаву у којој се она налази.
Рат са Аморејима
После освајања Јерихона и бројних битака с разним народима на путу од
Египта до Обећане земље, дошло је до једне велике битке с Аморејима – по-
томцима Ханановог сина Амора, по коме добили такво име. Њихов предвод-
ник био је јерусалимски цар Адони-Зедек.
Та битка је била посебна по начину на који су ти Амореји били побеђени,
јер је током битке почео падати велики грȁд на Амореје – како је записано, па
су многи од њих изгинули од грȁда. А осим тога, тада се догодила и једна не-
обична промена у времену, па је тај дан трајао дуже од обичног дана, све док
нису отерали своје непријатеље. Записано је овако:
Тог дана, када је Господ предао Амореје Израеловим синовима, Исус

(Навин) се обратио Господу и пред Израелцима рекао:
„Стани, сунце, над Гаваоном, и ти, месече, над ајалонском долином!”
И сунце је стало, а и месец се зауставио, док се народ није осветио

непријатељима (…) Сунце је стајало насред неба и скоро цео дан
није журило да зађе. Таквога дана није било ни пре, ни после, да је
Господ тако послушао глас човека, јер се Господ борио за Израел.
248
Пета Мојсијева 3:1-22; Књига о судијама 1:1-7
249
250
Pausanias, Periegesis 10:27.3
251
Louden, Homer’s Odyssey and the Near East, pp. 111-113
106
Тај догађај описан је у запису Исуса Навина, који је био главни учесник у
том догађају, као и у једном другом запису из истог доба – у такозваној „Ја-
шаровој књизи“.252
А осим у записима из тог доба, битка са Аморејима је остала упамћена и
кроз народна предања, због натприродних појава које су је пратиле. То су сва
предања у којима се описује неуобичајено дуже трајање дана (или ноћи, ако
су у питању подручја на другом крају света).253
Старогрчки историчар Херодот (пре 2400-2500 година) записао је преда-
ње такве природе, које су му пренели египатски свештеници. Они су му пока-
зивали неке своје старе списе, у којим су описани догађаји из далеке прошло-
сти, када је дошло до неуобичајеног кретања сунца, па је сунце наводно изла-
зило на западу, а залазило ка истоку – како су они говорили.254
Старогрчки писац Платон (пре око 2400 година) записао је да су египат-
ски свештеници говорили o сличном предању, о неком догађају из давне про-
шлости када је дан трајао дуже због неуобичајеног кретања сунца.255
Предање о којем су говорили ови египатски свештеници, заправо, посто-
јало је и у Платоновом и Херодотовом народу, код Старих Грка, и било је по-
знато као предање о сунчевим кочијама или предање о краљу Фајетону. О
том предању су писали разни стари грчки песници, попут Есхила, Еурипида
и Филоксенија (живели пре 2400-2500 година), који су песнички препричали
и пренели то предање.256 Када се то предање правилно протумачи и упореди
са записом о рату са Аморејима, види се да је у питању опис тог догађаја. 257
Пресељење хананских народа на запад

У свим тим ратовима на путу из Египта до Обећане земље, Израелци су
на челу са Мојсијем и Исусом Навином увек излазили као победници, и на
крају су успели стићи из Египта у Обећану земљу – Ханан (Израел).
Мојсије и Исус Навин су тако протерали и уништили бројне народе пред
собом. Међу њима је највише било народа од рода Симовог потомка Аврама,
и од Хамовог сина Ханана. Могуће је да су неки од тих народа побегли с тог
подручја и доселили се на ове просторе, бежећи од мача Исуса Навина.
О доласку једног дела тих народа на ове просторе у далекој прошлости се
зна на основу раније поменутих старих записа и предања, али, тешко је поу-
здано утврдити када се то догодило, да ли у то доба Мојсија и Исуса Навина,
или у каснијем добу.
252
Књига Исуса Навина 10:11-13
253
C. A. L. Totten, Joshua’s Long Day and the Dial of Ahaz: A Scientific Vindication and A
Midnight Cry, Our Race Publication Co., New Haven, CT, 1891
254
255
Платон, Тимај 22c-22d, прев. М. Пакиж, Младост, Београд, 1981.
256
Aeschylus, Heliades. Fragments 172, 177, 185, transl. H. W. Smyth, Loeb Classical Library,
Vol. 145-146, Harvard Universrity Press, Cambridge, MA, 1926
257
Jacob Bryant, An Analysis of Ancient Mythology, Vol. I, London, 1774, pp. 367-384
107
Приказ могућег пресељења хананских народа из земље Ханан
(Израел) на подручје Балкана, и даље на запад, у доба Мојсија
Поједини стари записи указују на могуће пресељење тих народа на запад

у доба Мојсија. Тако је у једноме запису старом око 1400 година записано да
се део тих народа преселио на подручје Северне Африке у доба Исуса Нави-
на, и да су њихови потомци у доба краља Александра Македонског (живео
пре 2300-2400 година) тражили од Александра да им се „врати земља коју су
им отели Јевреји“ око 1000 година раније.258
У једном другом запису, исто старом око 1400 година, записано је да је у
Северној Африци – у подручју данашњег Туниса – био пронађен један споме-
ник из древних времена, на којем је писало да су га подигли „они које је про-
терао разбојник Исус, Навинов син“.259
На основу других старих записа и споменика зна се да подручје Северне
Африке, као и подручја Јужне Европе, у каснијем добу јесу населили Ханано-
ви потомци, измешани са другим народима. У записима се спомињу под име-
ном „Феничани“. Ипак, могуће је да су подручје Северне Африке населили и
и у ранијем добу, па и у добу Мојсија и Исуса Навина.
Исто важи и за ове просторе: Иако их јесу у каснијем добу населили Ха-
нанови потомци, измешани са другим народима, под именом „Феничани“, на
основу других старих записа и предања се зна да се део Хананових потомака
доселио у ранијем добу, као што је показано, па могуће и управо у доба Мој-
сија и Исуса Навина. Међу тим народима из Ханана могло је бити Амалича-
на, Амореја, Хетеја, и других народа.
258
Talmud Bavli, Sanhedrin 91a
259
Procopius, De Bellis 4:10, transl. H. B. Dewing, Loeb Classical Library, Vol. II, Harvard
University Press, Cambridge, MA, 1916
108
Обећана земља
Догађаји током путовања Мојсијевог народа
ка Обећаној земљи у народном сећању Срба
На путу до земље својих предака, израелски (јеврејски) народ, предвођен

Мојсијем, наилазио је на многе препреке и искушења. Записано је да су оста-
јали без воде и хране током путовања, и да их је онда Бог на натприродан на-
чин преко Мојсија снабдевао са водом и храном.
На пример, записано је да је једном приликом Мојсије ударио штапом о
стену и да је онда из те стене потекла вода, тако да је народ утолио жеђ; а
другом приликом, Бог је слао храну у израелски логор на натприродне на-
чине, па је тако народ утолио глад – како је тамо записано.260
Осим у записима из тог доба, ти догађаји су описани и у мноштву преда-
ња, због натприродних појава које су пратиле те догађаје. На пример, догађај
стварања воде из стене да би народ утолио жеђ описан је у предању о та-
козваној „Птици-девојци“, у појединим предањима о „Светом Сави“,261 у
предању о „коњу Пегазу“, итд.262
Најпознатије предање које описује све догађаје из доба досељавања Мој-
сијевог народа из Египта у земљу Ханан јесте предање о Одисеју, опевано у
Хомеровом спеву „Одисеји“. Када се упореде Хомерови описи с описима тих
догађаја у Мојсијевим записима, видеће се да нема скоро никакве разлике из-
међу њих, већ да су то описи истих историјских догађаја.
Рецимо, док се у Мојсијевом запису описује страдање Мојсијевог наро-
да кад су насели на завођење Моавки (женā из народа Моаваца), у Хомеро-
вом спеву описује се страдање Одисејевог народа кад су насели на завође-
ње „сирена“. („Сирене“ су приказиване као „полужене-полуптице“, или „по-
лурибе“, и у овом случају су песничка представа женā-заводница).263
Или на пример, у Мојсијевом запису описује се догађај кад је део Мојси-
јевог народа тражио да се врате у Египат, не желећи да се врате у домо-
вину, док се у Хомеровом спеву описује како је део Одисејевог народа тра-
жио да остану у једној страној земљи, не желећи да се врате дому, итд.264
260
Друга Мојсијева 16:1-14, 17:1-7
261
Бајић, Предање о Светом Сави, 17. стр.
262
Aratus, Phainomena 205-224, transl. A. W. Mair, Loeb Classical Library, Vol. 129, William
Heinemann, London, 1921
263
264
Хомер, Одисеја 9:82-104 (За више података видети рад под насловом Решено Хомерско
питање: Библија и Хомерови спевови Илијада и Одисеја на www.institutni.com.)
109
Најпознатији, најзначајнији и најбоље упамћени догађај из времена путо-
вања народа из Египта ка земљи Ханан (Израел) јесте догађај појављивања
Творца (Бога) пред Мојсијем и народом на гори Синај (подручје данашње
Арабије, близу Египта).
Записано је да се у једном тренутку сам Творац појавио пред Мојсијевим
народом на њиховом путу из Египта до земље Ханан (Израела), тако да су га
сви видели. Тада је било објављено Десет Божијих заповести, односно, тада
је Мојсије примио две камене плоче са исписаних заповестима. Тај догађај је
описан овако:
А када је трећег дана освануло јутро, почело је да грми и сева. Густ

облак покрио је гору, и зачуо се веома гласан звук рога, тако да је
цео народ који је био у логору задрхтао. Тад је Мојсије извео народ
из логора у сусрет Богу, и они су стали у подножје горе.
Гора Синај се сва димила, јер је Господ сишао на њу у огњу. Из ње

се дизао дим као дим из велике пећи, и сва се гора страшно тресла.
Док је звук рога постајао све јачи, Мојсије је говорио, а Бог је њему
одговарао силним гласом.265
Поред сачуваних писаних сведочанстава о том догађају од самих учесни-

ка тог догађаја, постоји и огроман број народних предања у којима је тај до-
гађај описан на исти начин. То су сва она народна предања у којим се описује
појављивање духовног бића („виле“, „бога“, и слично) пред главним ју-
наком у причи.
Између бројних примера, такав је случај с једним предањем о кнезу Ла-
зару, у којем се описује појављивање Бога и обраћање Бога кнезу Лазару.
Тачније, у том предању се каже да је поруку преносио Божји гласник („Свети
Илија“). Такође, у истом предању се описује како кнез Лазар по речима Бо-
га изграђује цркву од „свиле и скерлета“ пре Боја на Косову.266
Дакле, у оба случаја – и у Мојсијевом запису и у том предању о кнезу Ла-
зару – исто се описује појављивање духовног бића (Бога) пред главним ју-
наком (Мојсијем; „кнезом Лазарем“) и изградња храма од свиле и скерлета
(Мојсијевог Шатора од Састанка; Лазареве „цркве“) по заповести тог духов-
ног бића. На основу тога се види да се у оба случаја описује исти историјски
догађај – појављивање Творца пред народом у доба Мојсија.267
Мада већина народних предања описује и догађаје из каснијег доба – ов-
де из доба кнеза Лазара (14. век) – ипак, та предања описују и најзначајније
догађаје из далеке прошлости, попут доба Мојсија, јер описи из тих предања
подударају се са историјским описом тих догађаја.
265
266
Караџић, Пропаст царства српскога
267
Друга Мојсијева 25:8-9, 36:8-39:43
110
*ДОБА МОЈСИЈА
Приказ догађаја из доба Мојсија у савременим историјским
књигама и уџбеницима противан историјским изворима
Догађаји из доба Мојсија (од пре око 3400 година до пре око 3500 година)
у савременим историјским књигама и уџбеницима приказани су на супротан
начин од онога како су ти догађаји описани у историјским изворима.
Упркос постојању огромног броја и писаних и усмених историјских изво-
ра који сведоче о тим догађајима, многи историчари 19/20. века су тврдили да
се ти догађаји нису онако како је то описано у историјским изворима да су се
догодили, у записима и предањима који сведоче о тим догађајима, или чак да
се уопште нису ни догодили, већ да су „измишљени“.
Штавише, догађај Изласка Израелаца из Египта и преласка преко Црвеног
мора у доба Мојсија, иако најпознатији, најбоље упамћени, и најопеванији
догађај у целокупној историји света, у историјским књигама и уџбеницима
данашњице не спомиње се ни једном речју. Исто тако, ниједном речју се не
помиње ни сам Мојсије, иако је он једна од најпознатијих, најбоље упамће-
них, и најопеванијих личности у целокупној историји света.
Фалсификати 19. века о догађајима из доба Мојсија

Ти историчари 19/20. века су дословно све историјске изворе који гово-
ре о Мојсију и догађајима из његовог доба прогласили за „измишљене при-
че“ и „плод народне маште“ – исто као што су учинили и са свим другим ис-
торијским изворима који говоре о догађајима из далеке прошлости.
На пример, споменути догађај „Десет Пошасти“ на Египат они су објаш-
њавали као наводни низ „природних непогода“ које су задесиле Египат у да-
лекој прошлости, док су за догађај раздвајања Црвеног мора и преласка Из-
раелаца преко мора тврдили да је то била осека, а да је народ такве „природне
појаве“ из незнања приписивао свом вођи Мојсију и самом Творцу (Богу).
Такве њихове тврдње о догађајима из доба Мојсија, по којима испада да у
том добу људи нису знали шта су природне непогоде и шта је осека, заснова-
не су на веровању да су људи у том добу – и уопште, у далекој прошлости –
били потпуно неписмени и умно заостали у односу на људе данас, те да су
због такве неписмености и умне заосталости те „природне појаве“ из незнања
приписивали Творцу (Богу), јер нису умели другачије да их објасне.
111
Међутим, такво веровање, да су људи у прошлости били умно заосталији
од људи савременог доба, потиче од помињаног древног веровања да су љу-
ди настали од животиња, које се заснива на фалсификованим списима о по-
реклу људи, у којима је записано да су људи настали од животиња, или некак-
вих „полуљуди-полуживотиња“, па да су зато у прошлости били наводно ум-
но заосталији и сличнији животињама.
Али, с обзиром да је раније показано да су у питању фалсификати из древ-
них времена, и с обзиром да не постоји никакав историјски доказ да су људи
у прошлости били такви, отуда следи да људи који су живели у доба Мојсија
нису измишљали догађаје који су се у том добу догодили, и које су они описа-
ли у својим записима, нити постоји иједан разлог зашто би тако чинили.
Заправо, истина гласи супротно: Људи који су живели у далекој прошло-
сти су били знатно писменији и у много чему напреднији од људи савременог
доба, који најчешће из сопствене сујете прихватају ту заблуду да су људи ко-
ји су живели у прошлости били неписмени и заосталији од њих.
Такође, поред тога што су људи у том добу били сигурно довољно разум-
ни да су умели разликовати природне непогоде и осеку од појава које то нису
(„Десет Пошасти“ и раздвајање Црвеног мора), и на основу самог садржаја за-
писа о тим догађајима, јасно се види да ту нису описане никакве природне не-
погоде и осека.
Штавише, они су сами у својим записима упоређивали те догађаје из до-
ба Мојсија с природним непогодама, али их нису поистовећивали, што ука-
зује да су разликовали природне појаве од тих догађаја, односно, указује да ти
догађаји нису биле обичне природне појаве, које људи тог доба наводно нису
умели да објасне.
На пример, у поменутом запису о догађају појављивања Творца пред Мој-
сијем и народом на гори Синај, тај догађај се пореди са грмљавином и потре-
сима земље (земљотресом), али се не поистовећује с тим природним појавама.
А поред тога, у наставку је записано да се Творац речима обратио пред њи-
ма („Бог је одговарао силним гласом…“), што се никако не би могло проту-
мачити као некаква „природна појава“ – исто као што се ни бројни други опи-
си тих догађаја не могу на такав начин протумачити.
Фалсификатори историје из 19/20. века су тумачили записе о тим догађаја-
ма на такав начин да испада као да се догодило скоро све супротно од онога
што је у тим записима записано да се догодило, и као да су они у 19/20. ве-
ку могли боље знати шта се догодило тада од људи који су у том добу живели
и који су као непосредни учесници у тим догађајима оставили сведочанства
о тим догађајима у виду ових записа, на основу којих је једино и могуће знати
шта се догодило у том добу.268
268
S. I. Trevisanato, The Plagues of Egypt: Archaeology, History and Science Look at the Bible,
Euphrates, Piscataway, NJ, 2005
112
Древни фалсификати о догађајима из доба Мојсија
И много пре 19/20. века, још у тим древним временима, разни историчари
су износили исте такве тврдње о догађајима из доба Мојсија: Да се ти догађа-
ји нису догодили сасвим онако како су описани у историјским изворима да су
се догодили: На пример, да није било „Десет Пошасти“, него да су то биле не-
ке природне непогоде, да није било натприродног раздвајања Црвеног мора,
него осека, да су Јевреји фалсификовали записе о догађајима из тог доба, итд.
На пример, тако су тврдили поједини староегипатски свештеници из два
египатска града – из Мемфиса и из Она („Хелиополиса“). Ови први су тврди-
ли да су Израелци напустили Египат у доба Мојсија и прешли преко Црвеног
мора у време осеке; а свештеници из града Она су тврдили да је дошло до су-
коба између Египћана и Израелаца близу Црвеног мора у то доба, али да се то
није догодило онако како је у запису Мојсија записано да се догодило.269
Тако су и ови староегипатски свештеници тврдили исто оно што су тврди-
ли поједини историчари 19/20. века, покушавајући да прикажу тај догађај као
да није било никаквог натприродног раздвајања Црвеног мора и Десет Поша-
сти послатих од Творца на Египат – како је записано да се догодило.
Староегипатски свештеници су ишли и корак даље у свом фалсификовању
записа о догађајима из доба Мојсија, па су тврдили да у сукобу између Израе-
лаца и Египћана код Црвеног мора наводно нису победили Израелци, већ они
– Египћани.
Такве тврдње се могу наћи у свим староегипатским записима и предањима
у којима је описан догађај Изласка Израелаца из Египта. Рецимо, то се види у
споменутом најпознатијем староегипатском предању, предању о „Хорусу“ и
„Сету“, у којем се описује како је египатски цар („Хорус“) наводно победио
Мојсија („Сета“).
У намерном приказивању догађаја из доба Мојсија на сасвим супротан на-
чин од онога како су описани у изворним историјским извештајима о тим до-
гађајима, посебно се истицао староегипатски историчар Лизимах (живео пре
око 2200 година), који је записао да је највећи део Мојсијевог народа поги-
нуо у мору у сукобу са Египћанима; а такав опис очито представља намерно
извртање изворног историјског извештаја о овом догађају, у којем је записано
да се догодило управо супротно – да су Египћани погинули у Црвеном мору
у сукобу са Мојсијевим народом.270
Најпознатији фалсификат о том догађају начинио је староегипатски свеш-
теник и историчар Мането (пре око 2300 година). Из поређења његовог запи-
са са записом Мојсија, види се да је покушао фалсификовати запис Мојсија, с
тим да је опште податке о том догађају навео као у запису Мојсија:
269
Eusebius, Praeparatio Evangelica 9:27.1-37
270
Flavius, Contra Apionem 1:34-35
113
ЗАПИС МОЈСИЈА ЗАПИС МАНЕТА
(пре око 3500 година) (пре око 2300 година)
Египћани тлачили Јевреје. Јевреји тлачили Египћане.
Међу Египћанима настале болести. Јевреји ширили заразне болести.
Египатски цар убијао јеврејску Мојсије убијао египатску децу.

децу. Хтео да убије Мојсија. Хтео да убије сина египатског цара.
Мојсије скриван од Египћана. Син цара скриван од Мојсија.
Јевреји победили Египћане. Египћани победили Јевреје.
Сви Египћани изгинули у боју. Сви Египћани преживели.
Сви Јевреји преживели. Већина Јевреја изгинула.
Јевреји сами напустили Египат. Јевреји протерани из Египта на силу.
На основу овог поређења јасно се види да запис Манета представља гру-

бо фалсификовање записа Мојсија, као изворног историјског извештаја о до-
гађају Изласка Израелаца из Египта под Мојсијем.
Заправо, на основу самог садржаја тог записа Манета, као и записа других
староегипатских историчара, види се и разлог таквог фалсификовања; а то је
њихова мржња према Мојсијевом народу, коју су они у својим записима от-
ворено исказивали, и њихова жеља да прикрију најсрамотнији пораз у сво-
јој историји, када је највећу силу у том добу – Египатско царство – победила
скупина ненаоружаних робова, жена и деце.
Такав став према Мојсију, његовом народу, и догађајима из његовог доба,
заузели су после и многи од најпознатијих старогрчких и римских писаца, по-
пут Аристотела (пре око 2300 година), Агатарха (пре око 2220 година), Апо-
лонија Молона (пре око 2100 година), Цицерона, (пре око 2000 година), итд.
114
Ипак, без обзира на такво фалсификовање историје, староегипатски исто-
ричари и други древни писци су највећим делом описали те догађаје из доба
Мојсија на исти начин као што су описани у изворним извештајима о тим до-
гађајима.
Заправо, записи староегипатских историчара доказују да наведени догађа-
ји из доба Мојсија нису измишљени, јер они нису имали разлог да измишља-
ју догађаје у којима су доживели највећи ратни пораз у својој историји. Једи-
на разлика је у томе што су тај пораз из очевидних разлога покушавали пред-
ставити на мало другачији начин, па су само описе Мојсија и његовог наро-
да приписивали противнику Мојсија – тадашњем египатском цару и ње-
говом народу. То се веома лако уочава обичним поређењем тих записа са за-
писима Мојсија.271
Слике остатака староегипатских ратних кочија и скелетних

остатака коња и људи, пронађених на дну Акабског залива у
Црвеном мору код Египта (Moller, The Exodus Case, pp. 201-219)
271
P. W. Horst, From Liberation to Expulsion: The Exodus in the Earliest Jewish-Pagan polemics.
Israel’s Exodus in Transdisciplinary Perspective, Springer, New York, NY, 2015, pp. 387-395
115
ОСМО ПОГЛАВЉЕ
ДОБА СУДИЈА
О древним српским владарима који су владали на Истоку
и најважнијим догађајима који су обележили њихово доба
З
аписано је да се догодило овако: Након Изласка из Египта на че-
лу с Мојсијем, преласка преко Црвеног мора, и досељења у земљу
Ханан на челу са Мојсијевим наследником, Исусом Навином, на-
род се настанио у земљи Ханан протеравши одатле становнике те
земље – потомке Хамовог сина Ханана и друге народе.
Тамо се народ настанио и основао своју државу, названу „Израел“ по име-
ну њиховог претка Израела (Јакова), који се са породицом био доселио у Еги-
пат, одакле су сада његови потомци отишли. У својој држави Израел су живе-
ли по законима које им је донео Мојсије, то јест, које им је објавио Творац на
гори Синај. А њихов предводник био је наследник Мојсија – Исус Навин.
Али, кад је умро Исус Навин, и кад су умрли сви они који су живели у том
нараштају и који су „видели сва велика дела која је Бог чинио за Израел“ – ка-
ко је записано, дошао је други нараштај који се није држао Мојсијевог закона,
већ се угледао на околне народе и почео да живи попут њих, па се убрзо дого-
дило да су државу Израелових потомака освојили други народи.
Из ропства су се касније ослободили, а оног који их је ослободио узели су
за свог вођу, који је био називан „судија“. Он је владао и судио народу за све
време свог живота.
Међутим, недуго након тога, њихову државу су поново напали и освојили
други народи. Тако се за дуго година смењивало доба ропства и доба слободе,
условљено владањем народа: Када је народ чинио зло, када су се људи пона-
шали себично и похлепно, кад су се мрзели и гледали са подозрењем једни на
друге, свађали се, бунили против власти, и слично, тада би се догодило да се
појаве други народи, покоре их и освоје њихову земљу; а кад би се народ про-
менио, када су престајали да мрзе једни друге и да буду себични и похлепни,
када нису гледали само да се окористе на штету других, кад су слушали власт
(„судије“) и чинили добро, онда је долазило до ослобођења народа од непри-
јатеља. Тако је записано да се догодило.272
272
116
Судија Јехуд
ПРКОСНИ ВОЂА (пре око 3400 година)
Како је судија Јехуд једним чином ослободио народ

од тлачења и власти Моаваца и њиховог цара Еглона
Први предводник народа („судија“), који је ослободио народ из првог роп-

ства након египатског ропства, био је Готонило, из племена Јуде, сина Изра-
ела (Јакова).
Након смрти Готонила, народ је поново пао у ропство, и њихову земљу су
тад освојили околни народи – Моавци, Амонци, и Амаличани, предвођени
моавским царем, који се звао Еглон. Из тог ропства ослободио их је други
„судија“, који се звао Јехуд (или Аод), из племена Венијамина, сина Израе-
ла (Јакова).
Јехуд је остао упамћен по томе што је ослободио свој народ, и то тако што
је сам отишао право код непријатеља – цара Еглона, и онда га изненада на-
пао и усмртио мачем. Одмах након тога је позвао народ у бој, и они су успели
да протерају Моавце, Амонце, и Амаличане, који су их тлачили.273
Осим што је описан у записима из тог доба, тај догађај је описан и у више
народних предања, као што су предање о погибији турског цара Мурата и
предање о Марку Краљевићу и Арапину; јер у оба предања је описан јунак
(„Милош 'Обилић“; „Марко Краљевић“) који сам долази право код непријате-
ља („цара Мурата“; „Арапина“), и којег изненада напада и убија мачем – исто
као што је описана погибија моавског цара Еглона од руке Јехуда.
Разлика је у томе што се у ова два предања описују и догађаји из каснијег
доба српске историје – из доба Милоша 'Обилића и краља Марка (14. век),
који су у народном сећању били поистовећени с овим догађајем из доба Јеху-
да (пре око 3400 година), услед сличности и значаја тих догађаја.
Другим речима, у том предању о погибији цара Мурата и предању о Мар-
ку Краљевићу налазе се измешана сећања на два догађаја из различитих доба
која су се током времена „спојила“, а главни учесници тих догађаја – Милош
'Обилић/Марко Краљевић и судија Јехуд – међу собом поистовећени, исто
као што се и сва друга народна предања састоје из више предања различитог
порекла и времена постања, која су се током времена „спојила“ у једно преда-
ње.274
273
274
Караџић, Милош у Косову; Марко Краљевић укида свадбарину
117
Судија Давора
ХРАБРА ВЛАДАРКА (пре око 3300 година)
Како су две храбре жене спасиле народ из ропства

под Хананцима и њиховим царем Јавином и Сисером
Записано је да је после смрти судије Јехуда народ поново пао у ропство,

да су њихову земљу освојили Хананци, предвођени царем Јавином.
На месту народног судије тада је стајала једна жена, која се звала Давора
(или Девора). Она је рекла једном од старешина народа да сакупи народ и да
изађе у бој са Хананцима, говорећи му да јој се Бог обратио и рекао јој да та-
ко учине. Тај старешина, који се звао Барак, пак није смео да се супротстави
Хананцима, већ је тражио да и Давора крене са њим у бој.
Под вођством Даворе и тог израелског старешине народ је победио много
бројнијег и надмоћнијег непријатеља у том боју. Само је преживео њихов во-
ђа, који се звао Сисера, и који је побегао са бојишта, па се сакрио код једног
потомка Мојсијевог таста, по имену Јевер (или Евер).
Али, кад је ханански вођа Сисера заспао, жена тог Јевера, која се звала Ја-
иља, усмртила је Сисеру. А после тога, био је ухваћен и сам ханански цар Ја-
вин, кога су погубили, па се тако народ ослободио њихове власти.275
Овај догађај, осим у записима из тог доба, описан је и у народним преда-
њима. То су сва она предања у којима се описује храбра жена (Давора и Јаи-
ља) која једина од свих сме да се супротстави непријатељу (цару Јавину и
Сисери) и кога на крају побеђује у двобоју; јер такав опис из предања одго-
вара историјском опису храбре Даворе и Јаиље, које су једине од свих сме-
ле да се супротставе хананском цару, и кога су на крају победиле.
Такво је једно муслиманско предање са ових простора, познато као „Кћи
старца Мехмед-аге“; јер у том предању се исто описује жена – „кћи Мехмед-
аге“ – која једина од свих сме да се супротстави непријатељу, и која га у дво-
боју на крају побеђује и тако доноси слободу свом народу.276
Могуће је да се обриси сећања на тај догађај налазе и у поменутом преда-
њу о „Данајевим кћерима“, у којем су описани догађаји из историје потома-
ка Аврама; јер у том предању се исто описује жена која је на спавању усмр-
тила непријатеља, као што је записано да је учинила Јаиља Јеверова.
275
276
Luka Marjanović, Kći Starca Mehmet-age seče Arapina s mora. Hrvatske narodne pjesme, što se
pjevaju u Gornjoj Hrvatskoj, Krajini i Turskoj Hrvatskoj, Zagreb, 1864.
118
Судија Гедеон
МАЧ ГОСПОДЊИ (пре 3300-3200 година)
Како је судија Гедеон са триста ратника ослободио

народ од Мадијанаца и њихових царева Салмуна и Завеја
Записано је да је после смрти судије Даворе народ „поново почео да чини

оно што је зло у Божјим очима“, па се догодило да су их тада покорили окол-
ни народи. То су били Мадијанци, Амаличани, и други народи истока. (Ма-
дијанци су били потомци Аврамовог сина Мадијана, по коме су добили име,
и који су живели недалеко од Египта.)
Ти народи су их толико тлачили да су ови морали да беже у брда, и да жи-
ве „по пећинама и врлетима“. А онда, како је даље записано, „кад су због Ма-
дијанаца призвали Бога да им помогне“, догодило се да је „Бог подигао суди-
ју да избави народ“; а тај судија био је Гедеон, из племена Јосифа, сина Из-
раела (Јакова).
Записано је да се једном приликом пред Гедеоном појавио Творац, и да му
се обратио рекавши да је њега одабрао да ослободи народ, али да Гедеон није
то у првом тренутку схватио, и оклевао је да прихвати задатак, па је након то-
га тражио додатну потврду од Творца да је заиста Он разговорао са њим, и да
ће он успети да ослободи народ, јер у том тренутку није у то сасвим веровао.
Потврду је добио у виду више чуда, која је Творац учинио пред њим, па је Ге-
деон тада поверовао.
С обзиром на натприродне појаве које су пратиле тај догађај, не чуди што
се такав догађај спомиње и у бројним древним предањима, поред тога што је
описан у записима из тог доба; јер постоје сачувана предања у којима се исто
као у тим записима говори о појављивању Творца (Бога) пред човеком од-
ређеним да учини велико дело, сумња главног јунака у сопствене способ-
ности, и чуда (знаци) која Творац чини пред њим, да би га охрабрио. Очи-
то је да се такав опис из народних предања једино може односити на Гедеона,
јер такав опис одговара историјском опису Гедеона. 277
Са друге стране, такав опис одговара и историјском опису Мојсија, као и
опису Аврама, јер се и у њихово доба догодио сличан догађај – појављивање
Творца пред Мојсијем, односно, Аврамом, сумња Мојсија/Аврама да ће извр-
шити дати задатак, и чуда која је Творац учинио пред њим да би га охрабрио.
277
119
Тако се у тим предањима налазе измешана сећања на Аврама, Мојсија, и
Гедеона, услед сличности и значаја догађаја у којим су учествовали. На при-
мер, такав опис се налази у једном предању из Хомеровог спева „Илијаде“, о
јунаку „Ајаку“, јер се у том предању исто као у запису о Гедеону описује по-
јављивање бога пред јунаком који у први мах не схвата са ким разгова-
ра.278 Исти догађај појављивања Творца у људском обличју је описан и у
једном предању из Хомеровог спева „Одисеје“, итд.279
Други догађај из живота Гедеона описан у запису о Гедеону, који се дого-
дио након догађаја појављивања Творца пред њим, јесте сукоб Гедеона са на-
родом, због тога што је Гедеон према упутству Творца уништио све кипо-
ве, слике, и друге верске предмете у свом крају, које су користили свеште-
ници и народ, и које су они сматрали „светињом“.
Записано је да је народ хтео да убије Гедеона због тог чина, али отац Геде-
она их је спречио, рекавши да ако те слике и други верски предмети имају ве-
зе с богом у којег су веровали, онда нека тај бог казни Гедеона; а ако он то не
може да учини, онда Гедеон да не буде крив. И тада је народ оставио Гедеона
на миру.280
Тај догађај исто је остао упамћен и кроз народна предања, као што је спо-
менуто предање о краљу Еристихону, јер у том предању се исто описује чо-
век који уништава слике и кипове других „богова“, због чега народ осу-
ђује тог човека и намерава да га казни; а такав опис из предања може се је-
дино односити на историјски опис Гедеона.
Убрзо после тога, Гедеон је према упутству Творца повео народ у бој про-
тив непријатеља. Записано је да је пред битку Гедеон према упутству Творца
отпустио највећи део народа да се врати кући, тако да је остао само Гедеон и
300 ратника, и са само 300 ратника Гедеон је онда упао у логор непријатеља,
и успео да их савлада и ослободи народ, иако су ови били многоструко јачи и
бројнији, а њихове вође – цара Салмуна и цара Завеја – лично је погубио.281
Чудесна победа Гедеона и његових 300 ратника над Мадијанцима описана
је и у народним предањима, поред тога што је описана у запису о Гедеону. На
пример, тај догађај је описан у Хомеровом спеву „Илијади“, јер се исто као у
запису о Гедеону описује јунак који искушава своју војску, и који с малим
бројем људи побеђује бројније непријатеље; а такав опис се потпуно поду-
дара са описом само једне историјске личности – Гедеона.282
На крају, записано је да је народ хтео да одабере Гедеона и његово потом-
ство после њега за свог поглавара, јер су захваљујући њему победили непри-
јатеље, али да је Гедеон то одбио, рекавши „Нека Бог буде ваш поглавар“.283
278
Хомер, Илијада 13:62
279
Хомер, Одисеја 1:320
280
281
282
283
120
Судија Јефтај
ОКРУТНИ РАТНИК (пре око 3200 година)
Како је судија Јефтај ослободио народ од Амонаца,

и како је зарад победе у рату жртвовао сопствену кћи
За све време док је Гедеон био жив, током наредних 40 година, живело се
у миру, али након смрти Гедеона поново је дошло до рата, и то до међусобног
сукоба.
Записано је да је један део народа након смрти Гедеона за цара прогласио
једног његовог сина, који се звао Авимелех: Он је побио све синове Гедеона,
сопствену браћу, и силом узео власт за себе. Ни народ није био бољи, јер „ни-
су узвратили добром породици Гедеона, упркос свему добром што је учи-
нио“ за њих – како је записано.
Међутим, он није дуго владао, и на крају је погинуо у једном од међусоб-
них сукоба, управо против народа који га је био прогласио за цара, тако да му
се вратило зло које је нанео својој породици. Погинуо је током напада на је-
дан град, када је са зидина града нека жена бацила камен на њега, па га је ње-
гов слуга по његовој жељи докрајчио.284
После његове смрти, било је још двојица судија, али, за њихово доба нису
забележени значајнији догађаји. А после њих, народ је поново пао у ропство,
под власт Филистеја и Амонаца – потомака Амона, сина Аврамовог братан-
ца Лота.
Када је народ снашла таква велика невоља, почели су се кајати за своја не-
дела, па су „завапили ка Богу да их избави из невоље“. Тада су се сетили свог
сународника кога су пре тога протерали из земље, и који је био познат у наро-
ду као „снажан и храбар ратник“, па су га позвали да се врати и помогне им
у борби са непријатељима, а они да га заузврат прогласе за свог вођу.
Тај човек се звао Јефтај. Када су га протерали из земље, он је „окупио бе-
спослене људе и са њима одлазио у пљачку“. Међутим, када су Филистеји
и Амонци напали земљу, његова браћа и сав народ су га позвали да се врати и
да их предводи у боју против Филистеја и Амонаца.
Пред битку, Јефтај је дао један несмотрен завет: Заветовао се да ће прине-
ти Богу на жртву прво што буде видео кад се врати из битке, ако му Бог пода-
дари победу над непријатељима. Под његовим вођством, они су успели да по-
беде Амонце, па је тако Јефтај постао поглавар народа због свог подвига.
284
121
Међутим, кад се враћао из битке, прво кога је видео била је његова кћи-је-
диница; а с обзиром да се заветовао да ће принети на жртву прво што буде ви-
део када се врати из битке, сматрао је да мора испунити завет и то учинити са
сопственом кћери. Тако је он након битке с Амонцима принео на жртву своју
кћи зарад испуњења завета. Тада је у народу настао обичај међу девојкама да
се сваке године чини помен на кћи Јефтаја.285
Овај несрећан догађај, осим што је описан у запису о судији Јефтају, опи-
сан је и у бројним народним предањима. То су сва предања у којим се говори
о човеку који жртвује кћи (или сина) зарад неког „добра“, с тим да се так-
ва предања могу односити (и) на поменути догађај из доба Аврама, кад је Ав-
рам умало жртвовао свог сина Исака.
Најпознатије предање о том догађају јесте предање о краљу Агамемнону
и његовој кћери Јевгенији. Ако се то предање упореди са записом о Јефтају,
видеће се да су описи потпуно исти, и да се односе на исти догађај.286
„КРАЉ АГАМЕМНОН“ СУДИЈА ЈЕФТАЈ

(Еурипид, Ифигенија) (Самуило, Књига о судијама)
Храбар ратник и вођа. Храбар ратник и вођа.
Син блуднице („Аеропе“). Син блуднице (неименована).
Протеран из домовине (Микене). Протеран из домовине (Галада).
После неког времена се вратио После неког времена се вратио

у родни крај и постао владар. у родни крај и постао владар.
Предводник у рату с „Тројанцима“. Предводник у рату с Амонцима.
Пре рата принео своју кћи Пре рата се заветовао да принесе

(„Јевгенију“) на жртву зарад своју кћи (неименовану) на жртву
победе у рату с „Тројанцима“. зарад победе у рату с Амонцима.

285
286
Euripides, Iphigenia in Aulide. The Plays of Euripides, Vol. II, transl. E. P. Coleridge, George
Bell and Sons, 1891, London
122
Судија Самсон
ЈУНАК С ЈЕДНОМ МАНОМ (пре 3200-3100 година)
Како је судија Самсон бранио народ од Филистеја и

како је на крају страдао од њихове руке због неверне жене
Судија Јефтај је ослободио народ од непријатеља, али, после неког време-

на, народ је поново пао у ропство, овог пута под власт Филистеја, који су на-
пали и освојили њихову земљу.
Тада се појавио Самсон, из племена Дана, сина Израела (Јакова). Самсон
је у записима описан као човек огромне снаге, несавладив у борби, али са јед-
ном слабошћу – пожудом и нестрпљивошћу, која је напослетку довела до ње-
говог страдања.
Записано је да је Самсон бранио народ од Филистеја који су их тлачили, и
да је у много сукоба на невероватне начине сам побеђивао Филистеје, док ње-
гов народ није смео и није могао да им се супротстави.
Међутим, Самсон је на крају настрадао својом кривицом: Оженио је једну
Филистејку, по имену Далила, која га је издала и открила Филистејима начин
на који га могу савладати. Филистеји су га онда заробили и потом ослепили.
Пред крај живота, ипак, Самсон је извојевао победу над Филистејима. За-
писано је да су га Филистеји једном приликом извели пред народ, да му се ру-
гају и да га вређају, а Самсон се тад помолио и успео да обори два велика сту-
ба храма у којем су се тада налазили, тако да су погинули и Самсон и сав на-
род Филистеја и њихови кнезови који су се ту нашли.287
Подвизи Самсона и његово страдање због жене, осим тога што су описани
у записима из тог доба, описани су и у великом броју народних предања, као
што су споменуто старо грчко предање о Аристеју и предање о „Баш-Чели-
ку“, предања о Марку Краљевићу, Милошу 'Обилићу, Ахилу, Херкулесу,
краљу Птерелају, Зигфриду, итд. У тим предањима се налази исти опис као
у запису о Самсону – опис ненадмашног јунака с једном слабошћу, који на
крају страда због издаје жене.
Сећање на Самсона у српском народу је најбоље очувано у предањима о
Марку Краљевићу, у којима је српски краљ Марко приказан као Самсон, као
човек надљудске снаге који једним ударцем савлађује мноштво неприја-
теља, и кога на крају његова жена издаје непријатељима.288
287
288
Караџић, Марко Краљевић и невјерна љуба
123
Још једно од познатијих предања о Самсону јесте старо грчко предање о
Ахилу, у којем се исто описује јунак надљудске снаге са једном слабошћу
(„Ахиловом петом“), који на крају страда због жене.289
Самсон је у Старој Грчкој и на овим просторима пак био најпознатији као
„Херкулес“, па је зато опис Херкулеса у предању исти као опис Самсона:
„ХЕРКУЛЕС“ САМСОН
(Аполодор, Повест) (Самуило, Књига о судијама)
Бог („Зевс“) се појавио пред мајком „Господњи анђео“ се појавио пред

„Херкулеса“ („Алкменом“), и рекао мајком Самсона, и рекао јој да ће
јој да ће родити сина („Херкулеса“) родити сина (Самсона) који ће
који ће починити велика дела. ослободити народ из ропства.
Поседовао надљудску снагу и Поседовао надљудску снагу и

храброст. Познат по прекости, храброст. Познат по прекости,
пожудности, и гневљивости. пожудности, и гневљивости.
Имао веома дугу косу. Имао веома дугу косу.
Једном приликом успео да Једном приликом успео да

савлада лава голим рукама. савлада лава голим рукама.
Починио многе подвиге Починио многе подвиге

против разних непријатеља. против разних непријатеља.
Настрадао због своје жене („Деја- Настрадао због своје жене (Далиле)
нире“) од руку својих непријатеља. од руку својих непријатеља.
Свесно одузео себи живот у тренутку Свесно одузео себи живот у тренут-
када је већ знао да ће настрадати. ку када је већ знао да ће настрадати.
289
Fabius Fulgentius, Mythologiae 3:7, transl. L. G. Whitbread, Ohio State University Press,
Columbus, OH, 1971
124
Судија Илија
ПОРАЖЕНИ ЧУВАР КОВЧЕГА САВЕЗА
Рат између израелских племена. Како је народ страдао у доба

судије Илије због своје искварености и лажне побожности
Записано је да се догодило овако: Након Самсона, народ се поново вратио

међусобним сукобима, и људи су постали похлепни и себични, „свака мисао
њиховог срца била је усмерена ка злу“, и „свако је чинио оно што је било
исправно у његовим очима“.
Иако се није одмах тада опет догодило да су пали у ропство, под власт не-
ких других народа, започели су међусобне сукобе, тако да им непријатељ није
ни био потребан. И како је време пролазило, тако се народ све више кварио и
бивао све гори.
Такав њихов начин живота досегнуо је врхунац у једном догађају и злочи-
ну који се тада догодио по први пут у дотадашњој историји Израелових пото-
мака; а то је била отмица и убиство једне жене. Записано је да се „Овако не-
што никад није догодило нити се видело од дана када су Израелови сино-
ви изашли из египатске земље, па до данас“.
А када се такав злочин догодио по први пут и у Израелу, записано је да се
сав народ подигао на ноге и кренуо да испита да ли се такав злочин стварно
догодио међу њима, и ако јесте, да пронађе ко је то учинио и зашто.
Након што су се уверили да су то заиста учинили припадници њиховог на-
рода, и након што су открили да се ови скривају у једном граду, званом Гава-
ја, тражили су од старешина тог града да изруче отмичаре и убице, да се изве-
ду пред суд; а када су ови одбили да то учине, штитећи злочинце, народ је на-
пао на град, освојио га, уништио до темеља, и казнио злочинце, иако су у бор-
бама и сами у великој мери пострадали.
То је био такозвани „Гавајски рат“, који се догодио пре око 3100 година,
и који се водио између племена Венијамина, сина Израела (Јакова), и осталих
племена, потеклих од осталих једанаест синова Израела (Јакова); јер људи ко-
ји су отели и убили жену били су из племена Венијамина, и сви припадници
тог племена стали су да бране злочинце само због тога што су били припад-
ници њиховог племена, а не зато што су мислили да су недужни.290
290
125
Тај „Гавајски рат“ је остао упамћен и у народним предањима. На пример,
описан је у најпознатијем старогрчком предању, из Хомеровог спева „Илија-
де“ – у предању о Тројанском рату; јер када се упореди опис Тројанског ра-
та из тог предања и опис Гавајског рата из старих јеврејских списа, видеће се
да нема никаквих разлика и да су то описи истог догађаја.
Разлика је само у томе што су у предању о Тројанском рату описани и до-
гађаји из каснијег доба, попут догађаја освајања града Троје, који су били у
народном сећању поистовећени с Гавајским ратом. Другим речима, то преда-
ње се састоји из најмање два предања: Прво је предање о Гавајском рату, а
друго је предање о Тројанском рату, која су током времена помешана у на-
родном сећању и „спојена“ у једно предање услед сличности и значаја тих до-
гађаја.
Након тог Гавајског рата, у којем је настрадао велики део народа – како је
даље записано – догодило се да су се опет појавили Филистеји, који су иско-
ристили међусобне сукобе у земљи и извршили напад. То се догодило када је
народни судија био свештеник Илија (или Илије; Ели), из племена Левија,
сина Израела (Јакова).
Када су Филистеји тако напали земљу, народ им је изашао у сусрет пред-
вођен Илијиним синовима, који су се звали Офније и Финес. Међутим, Фи-
листеји су победили у бици, и Илијеви синови, Офније и Финес, погинули су
заједно са великим делом народа, а Мојсијев Ковчег који су носили са собом
отели су Филистеји. Када су то јавили судији Илији, он је пао са столице на
којој је седео и несрећним случајем сломио врат, те тако погинуо.291
Ова битка са Филистејима и погибија судије Илије такође је опевана у на-
родним предањима, осим тога што је описана у записима из тог доба. На при-
мер, о том догађају говори предање о смрти мајке Југовића, предање о по-
гибији браће Предрага и Ненада, предање о краљу Егеју, итд.
У свим тим предањима се описује погибија оца (или мајке) након доби-
јања вести о погибији сина у бици; а такав опис из предања одговара опису
само једног историјског догађаја – опису погибије судије Илије након доби-
јања вести о погибији његова два сина.
На крају, у народном предању је остало сачувано сећање и на догађај оти-
мања Мојсијевог Ковчега од стране Филистеја. (То је Ковчег у којем су се
налазиле камене плоче са исписаним Божијим Заповестима.) Тај Ковчег Са-
веза са собом су понели Илијини синови, Офније и Финес, када су кренули у
бој против Филистеја, мислећи да ће победити само зато што су са собом по-
нели Ковчег, јер су веровали да тај предмет, као светиња, сам по себи, „доно-
си победу“. Тај догађај, између осталог, описан је у поменутом старом грчком
предању о Аристеју, у вези са древним обичајем забране стајања на праг хра-
ма.292
291
292
Прва Самуилова 5:1-6:21
126
Судија Самуило
ОДБАЧЕНИ ПРОРОК (пре 3100-3000 година)
Како је судија Самуило помагао свом народу, и како је

тај народ после одбацио Самуила и себи изабрао цара
Након погибије судије Илије, на његово место је стао судија Самуило, из

племена Јосифа, сина Израела (Јакова). Самуило је исто као Илија био и све-
штеник, и од детињства је био одгајан код Илије за свештеничку службу.
Али, за разлику од поменутих Илијиних синова – Офнија и Финеса, за ко-
је је записано да су били „покварени људи“, Самуило је био неискварен и по-
божан.
Он је непрестано позивао народ да остави своје старе навике и нездрав на-
чин живота, непрестано је обилазио људе по градовима, помагао им у реша-
вању невоља и чинио им добро, тако да је народ заволео Самуила и послушао
његов глас: Оставили су своје старе навике и обичаје, и почели су да живе ис-
правно и да чине добро једни другима – како је записано.
Зато се тада догодило да су победили своје тадашње непријатеље, Фили-
стеје, када су поново напали земљу, па се тако народ ослободио ропства и по-
ново стекао слободу. Тако је записао сам Самуило да се догодило, као непо-
средни сведок и учесник у тим догађајима.293
Међутим, недуго након ослобођења и успостављања мира и слободе, опет
се догодило да се народ вратио својим старим навикама и обичајима, и „нису
узвратили добром“ Самуилу који им је помогао да се ослободе тешког ропст-
ва, већ су тражили промену власти, мислећи да ће им бити боље ако проме-
не власт, уместо себе и своје навике.
Записано је да је народ тражио од Самуила да им изабере цара, да над њи-
ма влада, као неко ко ће силом одржавати ред и мир у народу који због своје
искварености више није умео сам да се стара о себи, већ је било много исква-
рених људи, који су једни другима наносили зло и чинили штету.
Због тога, и због њихове жеље да „буду као други народи“, које су опона-
шали у њиховом начину живота, био им је потребан неко ко ће их водити так-
вим путем, и неко коме ће добровољно предати примену силе у руке и сву
власт над њима, сва права и повластице неопходне само да би се одржао
ред и мир у држави која је пропадала због таквог народа.
293
127
Тако је народ затражио од Самуила да им додели једног таквог човека, ца-
ра који ће владати над њима, „као што је обичај код других народа“, да им бу-
де владар и судија уместо Самуила.
Самуило испрва није хтео то да учини, јер је то „било зло у његовим очи-
ма“ – како је записано. На крају, ипак је испунио вољу народа и дао им је оно
што су сами тражили. Рекао им је каква ће онда права морати да има онај чо-
век који буде постављен да влада над њима, да им буде цар, и под којим ће се
условима догодити то што траже. Записано је овако:
- Цар ће имати право да узима људе по свом избору за своју војску, и да

их у рат позове када хоће („Узимаће вам синове да буду у његовим
колима и међу његовим коњаницима…“);
- Цар ће имати право да сам поставља своје људе на важне положаје, по

свом избору („Поставиће себи поглаваре над хиљадама и педесети-
нама.“);
- Цар ће имати право да одреди ко ће морати да ради на његовој земљи

и ко ће за његове потребе правити оружје и остало („Неки ће орати и
жети његову летину, правиће оружје и опрему за његова кола.“);
- Цар ће имати право да од народа узима земљу, по свом избору, и да је

да коме хоће, и имаће право да узима од народа људе и стоку, да раде
за њега („Ваше најбоље њиве, винограде, и маслињаке узимаће и
даваће их својим слугама… Узимаће ваше слуге и ваше слушки-
ње, ваша најбоља говеда и ваше магарце, и користиће их за свој
посао.“);
- Цар ће имати право да узима порез од народа, и да тај новац расподе-

ли како хоће и да га даје коме хоће („Од ваших житних поља и ва-
ших винограда узимаће десетак и даваће га својим дворанима и
својим слугама.“);
- Сав народ ће морати да служи цара („Ви ћете му постати слуге.“)
У наставку је записано да је „Самуило објавио све Божје речи народу који

је од њега тражио цара“. И тако је настала држава са уређењем и влашћу как-
ва постоји данас, са једним човеком као владарем, којем је народ својом во-
љом дао да влада над њима, са свим наведеним правима и повластицама
тог владара у односу на народ. Тако је настало прво царство у њиховој ис-
торији.294
294
128
Доба судија (пре око 3500 – 3000 година)
НАРОДНИ СУДИЈА ДОБА
Ропство под Сиријцима (цар Хусан-Рисатајим)

Судија Готонило
пре око 3400
Ропство под Моавцима (цар Еглон) година
Судија Јехуд
Ропство под Филистејима
Судија Самегар
Ропство под Хананцима (цар Јавин и Сисера)
Судија Давора
Ропство под Мадијанцима (цареви Салмун и Завеј) пре око 3300
Судија Гедеон година
Авимелех
Судија Тола
Судија Јаир
Ропство под Амонцима и Филистејима
Судија Јефтај
пре око 3200
Судија Авесан година
Судија Елон
Судија Авдон
Судија Самсон
„Гавајски рат“ са Венијаминовим племеном пре око 3100
Судија Илија година
Судија Самуило
У записима из тог доба нису описани значајнији догађаји из доба послед-

њег народног судије, Самуила, тако да се у народним предањима Самуило не
спомиње. Са друге стране, у народним предањима се спомињу догађаји из до-
ба када је Самуило престао да буде судија, и када је народу изабрао цара, од-
носно, када је постао саветник тада изабраном цару, којег је народ тражио…
129
*ДОБА СУДИЈА
Како су историци 19/20. века по угледу на древне фалсификате
кривотворили предања о догађајима из доба народних судија
Исто као у случају догађаја из претходног доба, из доба Мојсија, тако су и

догађаји из доба народних судија у савременим историјским књигама и уџбе-
ницима приказани супротно од онога како су описани у историјским изво-
рима.
Упркос постојању и писаних и усмених историјских извора који сведоче о
тим догађајима, многи историци 19/20. века су тврдили да се ти догађаји нису
догодили тако као што су описани у тим историјским изворима да су се дого-
дили, или да се уопште нису никада ни догодили, већ да су их измислили љу-
ди који су живели у далекој прошлости.
Фалсификати 19. века о догађајима из доба судија

Такве тврдње, као што је већ речено, засноване су на веровању да су људи
у далекој прошлости били неписмени и умно заостали, па да су због такве
неписмености и умне заосталости измислили на стотине и хиљаде прича о до-
гађајима који се наводно никада нису догодили и о људима који наводно нису
никада постојали, као и о природним појавама (кретању сунца и месеца, грм-
љавини, олуји, земљотресу…), чији узрок настанка нису знали, па су га из не-
знања приписивали „измишљеним бићима“– како су тврдили разни историча-
ри 19/20. века.
Ипак, истина гласи да такво веровање – да су људи у прошлости били ум-
но заосталији од људи савременог доба – потиче од помињаног древног веро-
вања да су људи настали од животиња, односно, од древних фалсификова-
них списа о пореклу људи, у којима је записано да су људи наводно настали
од животиња или од некаквих „полуљуди-полуживотиња“, па да су због тога
људи у далекој прошлости били умно заосталији и сличнији животињама.
На пример, догађаји из доба судије Самсона (живео пре 3200-3100 годи-
на) тумачени су на такав начин од стране многих историчара 19/20. века, који
су тврдили да се ти догађаји никада нису догодили, и да Самсон у ствари није
ни постојао, већ да је то само „мит“, у значењу „измишљена прича“, иако по-
стоје бројни историјски извори (записи и предања) у којима су ти догађаји на
исти начин описани.
130
Они су до таквог закључка долазили на основу увиђања бројних подудар-
ности које постоје између описа из записа о Самсону и описа из предања о
Самсону, попут споменутог предања о „Херкулесу“. Тврдили су да су такве
подударности доказ да је прича о Самсона преузета из предања о „Херкуле-
су“, а да је надаље прича о „Херкулесу“ из неког разлога била измишљена.
Други су тврдили да прича о Самсону, то јест, о „Херкулесу“, представља
некакве „песничке описе природних појава“, а не стварних историјских дога-
ђаја. Тврдили су да никад није постојао човек по имену Самсон („Херкулес“),
већ да је то само „алегорија (песничка представа) кретања сунца“, и да пре-
дања о Самсону („Херкулесу“) описују природну појаву кретања сунца. Као
„доказ“ за такву тврдњу наводили су податак да име „Самсон“ потиче од јед-
не речи која у преводу значи „сунце“, а слично су тврдили и за описе „Херку-
леса“ из старогрчког предања.295
И постоји мноштво сличних ненаучних тумачења историјских извора (за-
писа и предања) о догађајима из доба судија, која су износили разни истори-
чари током 19. и 20. века. Међутим, таква тумачења историјских извора нису
била заснована ни на каквим историјским доказима, већ представљају веома
слободна тумачења заснована на предубеђењима појединаца о догађајима из
далеке прошлости, што се види једноставним прегледом тих тумачења.
Сама чињеница што се у та два наведена и у бројним другим историјским
изворима (записима и предањима) на потпуно исти начин описују исти до-
гађаји, као што је показано, говори да се ти догађаји јесу догодили и да Сам-
сон јесте постојао, а не да су измишљени.
Заправо, да постоји и само један једини историјски извор, један запис или
једно предање, у којем се описује Самсон и догађаји из његовог доба, то је са-
свим довољан историјски доказ да Самсон јесте постојао, и да се догађаји из
његовог доба јесу догодили онако како су описани да су се догодили.
Древни фалсификати о догађајима из доба судија

И пре 19/20. века, још у сāмо доба судија, било је оних који су на сличан
начин покушавали да кривотворе историјске изворе (записе и предања) о до-
гађајима из тог доба.
На примеру предања о Самсону, то се види по томе што је Самсон у поје-
диним предањима приказан потпуно супротно од онога како је приказан у ве-
ћини других предања и у запису о Самсону. Тако је у споменутом предању о
„Баш-Челику“ Самсон приказан у лошем светлу, кроз пенички лик „Баш-Че-
лика“, док су његови непријатељи (Филистеји) приказани као јунаци у причи.
Исти је случај и са споменутим предањем о „Аристеју“, у којем је Сам-
сон приказан као плашљивац, кроз лик „Аристеја“, а Самсонова жена Далила
као храбар ратник, кроз лик „богиње Кирене“ – дакле, све супротно од онога
како је описано у изворном историјском извештају о Самсону.
295
A. S. Palmer, The Samson Saga and Its Place in Comparative Religion, Pittman & Sons,
Titusville, FL, 1913
131
Сасвим је очигледно да су такви искривљени прикази Самсона и Далиле у
предањима потекли од непријатеља Самсона – Филистеја, од њихових враче-
ва, који су ширили такве приче о Самсону са циљем да га прикажу у што го-
рем светлу, како би оправдали зло које су нанели њему и његовом народу.
То се може видети и у појединим предањима о Гедеону, у којима се Геде-
он описује у лошем светлу, као „безбожник“, због тога што је народ разувера-
вао од прављења кипова и слика са ликом бога. Такво је поменуто предање о
„краљу Ерисихтону“.
И ту је очигледно да су таква кривотворена предања потекла од неприја-
теља Гедеона – од његовог сопственог народа, од оних који су се бунили про-
тив њега и хтели да га убију, предвођени свештеницима, и од других народа,
који су били непријатељи Гедеона.
На крају, може се навести и пример предања о Авимелеху, сину Гедеона,
у којим се окрутни владар и братоубица Авимелех приказује у добром светлу,
као какав јунак. То се може видети у старом грчком предању о „краљу Не-
леју“, у којем се Авимелех кроз лик „Херкулеса“ приказује као главни јунак
у причи, иако је безобзирно побио једанаест синова „краља Нелеја“ – како се у
том предању казује.
Опет, очигледно је да су то предање у таквом облику једино могли прене-
ти непријатељи Гедеона – они који су били на страни његовог сина Авимеле-
ха, покушавајући да свог миљеника прикажу као јунака уместо као злочинца.
На основу наведених примера се види да је у кривотвореним историјским
изворима (предањима) приказано све супротно од оног како је приказано у
осталим историјским изворима, са циљем да се догађаји из прошлости при-
кажу тако да кривотворци историје испадну праведни, а њихови непријатељи
најгори злочинци, као што је то чинио спомињани стари египатски историчар
Мането наивним кривотворењем записа о догађајима из доба Мојсија.
Ипак, чак и такви кривотворени историјски извори највећим делом опи-
сују догађаје из доба Мојсија и из доба судија на исти начин као што су опи-
сани у изворним историјским извештајима о тим догађајима, тако да потврђу-
ју оно што је описано у тим извештајима.
Једина разлика је у томе што су у тим кривотвореним историјским извори-
ма замењене улоге учесника у описаним догађајима, при чему су они који су
кривотворили историју приказивали себе и свој народ увек у добром светлу, а
своје непријатеље у лошем светлу, без обзира да ли је то у складу са истином
о тим догађајима. Најбољи пример тога је наведени фалсификат староегипат-
ског историчара Манета.
С друге стране, било је и оних који су тумачили историјске изворе о дога-
ђајима из тог доба на исти начин као и историчари 19/20. века, тако што су по
свом нахођењу сами проглашавали историјске изворе за „измишљене приче“,
за такозване „митове“ и „легенде“. То су чинили разни стари грчки и римски
писци, попут споменутог старогрчког писца Палефата.
132
ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ
ДОБА ЦАРА ДАВИДА

О најпознатијем владару у историји и предању Срба,
и о успону и пропасти најмоћније државе у историји
Н
ајважнији догађаји који су се догодили пре око 3000 година су
описани у записима из тог доба; јер људи који су живели пре
3000 година су описали догађаје из свог доба, као сведоци или
учесници тих догађаја, и записали су шта се тада догађало. Ти
записи су се сачували до данас, па на основу њих данас знамо
шта се догађало у том добу.
Поред тих записа, постоје сачувана и древна народна предања, у којима су
описани исти догађаји. Једина разлика између тих старих записа и предања је
у томе што се у предањима не помиње тачно време (датум) када су се ти до-
гађаји догодили и не помињу се права имена људи који су живели у то до-
ба, јер се то заборавило током времена и усменог преношења предања с коле-
на на колено. Али, сви остали подаци из предања исти су као подаци из запи-
са о догађајима из тог доба, па се и на основу тих предања зна шта се догађа-
ло пре 3000 година.
Најважнији догађаји из тог доба јесу догађаји из историје потомака Јако-
ва (Израела), сина Исака, сина Аврама, од којих је потекао један део Срба,
тако да ти догађаји чине део историје Срба; иако, са друге стране, то су у исто
време и догађаји који су и део историје других народа и других огранака пре-
дака Срба.
Због њиховог значаја, у старим записима и народним предањима, укључу-
јући и српско народно предање, највише су описани управо догађаји из исто-
рије Аврамових потомака. Поред раније описаних догађаја из доба Аврама,
из доба Мојсија, и из доба судија, у те догађаје спадају и догађаји из доба три
владара – цара Саула, цара Давида, и цара Соломона, која су владала један
за другим пре око 3000 година. И ти догађаји спадају у најпознатије, најзна-
чајније, најбоље упамћене, и најопеваније догађаје у целокупном преда-
њу и историји Срба и других народа.
133
Цар Саул
НАСТАНАК ЦАРСТВА (пре 3100-3000 година)
„Нико није као он у целом народу“

О првом српском цару. Његови почеци и врлине
Овако је записано да се догодило: У доба последњег народног судије, Са-

муила, народ је тражио од Самуила да им изабере једног човека, цара, да вла-
да над њима, да „буду као сви други народи“ – како су тада говорили. Саму-
ило је испунио вољу народа и изабрао им једног човека за владара – њиховог
првог цара.
А за владара им је изабрао човека који се звао Саул, и који је био из поме-
нутог племена Венијамина, сина Јакова (Израела). Записано је да је Самуило
изабрао Саула по упутству самог Творца, и да га је одредио (помазао) за цара
пред целим народом.
Сам Самуило је у свом запису описао овог Саула следећим речима: „Међу
Израеловим синовима није било лепшега човека од њега. Био је за главу
виши од свих других“. И у наставку, кад се обратио народу: „Јесте ли виде-
ли онога кога је Бог изабрао? Нико није као он у целом народу!“.
Описао га је и као човека скромне нарави, јер се чудио када му је Самуило
рекао да га је Бог одабрао за цара, правдајући се да је незнатан и да потиче из
најмањег племена. Такође, Самуило је записао да Саул у почетку није био ос-
ветољубив, јер није хтео да се свети онима који су били против њега као цара.
Такав је у почетку био први цар у историји Срба потеклих од Јакова (Из-
раела), коме је „Бог променио срце“ у онај дан када је изабран за цара – како
је записао Самуило.296
Овакве врлине првог цара описане су и у народним предањима, и опеване

у старим песмама, осим тога што су описане у запису Самуила. То су сва она
народна предања која описују „савршеног владара“ – неког праведног ца-
ра и милосрдног судију кротке и мирољубиве нарави, који брине о свом наро-
ду и штити нејаке од зла.
На пример, такво је једно старо грчко народно предање познато као „Пре-
дање о краљу Ејаку“. Описи из тог народног предања су потпуно исти као и
описи из записа о цару Саулу, из времена када је био изабран за цара.
296
134
Одабир Саула за цара
Пророк Самуило и народ одабирају Саула за цара
Након што је тако био изабран за цара, народ се пред Самуилом покајао за
то што се бунио против власти и тражио цара, „поред свих других зала која су
починили“ – како је записано. А након што се народ тако покајао и почео ме-
њати на боље, Саул је повео народ у борбу против непријатеља и ослобађање
земље.
Записано је да је народ Амонаца тада напао њихову земљу, и да је побегао
сав народ пред њима; али, када је Саул чуо да су дошли Амонци и напали њи-
хову земљу, он је устао и позвао народ у бој, обећавајући да ће им Бог дарова-
ти победу због тога што су се променили на боље и покајали за своја недела.
Народ га је послушао и под Сауловим вођством су победили Амонце у јед-
ној бици. И након те победе у бици, Саул је био потврђен за цара, а сав народ,
одушевљен победом под Сауловим вођством, прихватио је све услове постав-
љања једног човека за владара, и све повластице које власт треба да има у од-
носу на њих – онако како им је објавио Самуило.
Потом је народ тражио да се погубе сви они који су били против поставља-
ња Саула за цара, јер су се под његовим вођством ослободили непријатеља, и
тако увидели да је њега Бог изабрао за цара – како се говорило. Записано је:
Тада народ рече Самуилу: „Ко каже: ‘Зар да Саул буде наш цар?’
Доведите их овамо да их погубимо!” Али Саул рече: „Нико не сме
бити погубљен овог дана, јер је Бог данас донео спасење Израелу.“
У наставку су забележене Самуилове речи упућене народу, који се окупио

да потврди Саула за цара, кад их је Самуило подсетио на догађаје из прошло-
сти, да би убудуће живели и владали се како треба:
„Када је Јаков (Израел) дошао у Египат и кад су ваши праочеви

почели да призивају Бога да им помогне, Бог је послао Мојсија и
Арона да изведу ваше очеве из Египта и населе их на овом месту.
Али, они су заборавили Бога, па их је Он предао у руке Сисери –

заповеднику асорске (хананске) војске, и у руке Филистејима, и у
руке моавском цару (Еглону), и сви су они ратовали против њих.
Тада су овако призивали Бога у помоћ: ‘Згрешили смо, јер смо Бога
оставили и служили ликовима (боговима) Вала и Астароте. Избави
нас сада из руку наших непријатеља, да бисмо Ти служили.’
135
Бог је слао Јеровала (Гедеона), Барака, Јефтаја и Самуила, избављао
вас је из руку ваших непријатеља, који су били свуда око вас, тако да
сте живели спокојно.
Када сте видели да је Нас, цар Амонаца, изашао на вас, говорили сте
ми: ‘Нека цар влада над нама!’, иако је Бог све време био ваш Цар. Ево
вам сада цара (Саула) кога сте изабрали, кога сте тражили! Ево, Бог је
поставио цара над вама.
Ако будете имали страх од Бога, ако му будете служили и слушали

Његов глас, и ако се не будете бунили против Божије наредбе, и ви
и цар који ће владати над вама показаћете да у свему слушате Бога.
Али ако не будете слушали глас Бога и ако се будете бунили против
Божије наредбе, Божија рука ће се подићи на вас и на ваше очеве.297
У наставку је записано да је тада Творац учинио једно чудо пред народом,

када је Самуило „призвао Бога да пошаље кишу“ на тај дан, када је била жет-
ва пшенице, с циљем да би народ увидео да је „чинио оно што је зло“, и да су
због тога стално падали у ропство под власт других народа.
И онда се догодило да је на Самуилову реч тог тренутка пала киша, што се
сматрало знаком Божјег одобравања и милости према народу и Саулу. Тада је
народ „обузео велики страх од Бога и Самуила“ – како је записано, па су при-
знали пред њим да су „на све своје грехе додали још једно зло“ када су затра-
жили цара. На то је њима Самуило одговорио да ће их „поучити добром и ис-
правном путу“, али, ако и даље упорно буду чинили зло, да ће изгинути и они
и њихов цар.
Овакав обећавајући почетак владавине првог цара и његове врлине вредне

хвале описане су и у народним предањима, поред тога што су описани у запи-
су Самуила. То су сва она народна предања која описују праведног влада-
ра и храброг ратника који избавља слабије из сваке невоље и штити свој
народ.
На пример, таква су поједина народна предања о „Марку Краљевићу“. У
тим предањима се пре свега описује српски краљ Марко (живео у 14. веку),
али се описује и израелски цар Саул; јер описи из тих предања су исти као и
описи из записа о цару Саулу.
Или рецимо, такво је и поменуто „Предање о краљу Ејаку“; јер у том пре-
дању се исто описује један праведни владар („Ејак“; цар Саул) и врло побо-
жан човек, судија, и „миљеник бога“ (Самуило), који је једном приликом
„призвао бога да пошаље кишу“ како би помогао народу.298
297
298
Pindar, I. Odes 8:20-25; Pausanias, Periegesis 1:39.5
136
Царева клетва пред бој
Саулова клетва и подвиг његовог сина Јонатана
Записано је да се све догодило по речима Самуила: У почетку, предвођени
царем Саулом, побеђивали су све своје непријатеље – и Амонце, и Моавце, и
Едомце, и Амаличане, и Филистеје, који су непрестано нападали њихову зем-
љу да је освоје; али, када се народ искварио још више него пре, и кад су поно-
ново почели чинити зло, и они и њихов цар, који је постао сујетан, прек, и ос-
ветољубив, догодило се да су били поражени од истих непријатеља.
Најпре су их напали Филистеји, којима цар Саул овог пута није могао одо-
лети. Али, Филистеји ипак нису успели да га победе, јер његов најстарији син
и одани војсковођа – Јонатан, охрабрен нечим што је чуо међу Филистејима,
изненада је упао у њихов логор са једним својим слугом, и њих двојица су са-
ми успели да савладају велики број Филистеја.
А онда, подстакнут великим подвигом својег сина Јонатана, и цар Саул је с
народом кренуо на Филистеје, и притом изрекао клетву и наредио да се погу-
бе сви који не буду прогањали Филистеје, и који буду стали да се одморе и да
једу пре него што протерају Филистеје.
Како је даље записано, догодило се да је управо његов син Јонатан стао да
се одмори и једе пре него што су протерали све Филистеје. Због тога га је цар
Саул оптужио и наредио да се погуби, али народ није дао да он буде кажњен,
јер је био њихов најбољи војсквођа, заслужан за победу тог дана.299
Невероватни подвиг и јунаштво царевог сина, када је улетео у логор неп-

ријатеља и сам се борио против мноштва њих, остао је дубоко урезан у народ-
ном сећању, и зато опеван и у народним предањима и песмама, осим тога што
је описан у запису Самуила. То су сва народна предања која описују подвиг
царевог оданог војсковође и његов упад у логор непријатеља.
На пример, таква су поједина предања о Боју на Косову, у којим се опи-
сује царева клетва и његов одани војсковођа, на којег клетва неправедно
пада; или, у којима се описује подвиг царевог храброг и оданог војсковође
који упада у логор непријатеља и сам савладава мноштво њих.300
Или рецимо, такво је и једно старо грчко предање, познато као „Предање
о краљу Ресу“, које чини део Хомеровог спева о Троји. Описи из тог народ-
ног предања су исти као и описи из записа Самуила о бици против Филистеја
у доба цара Саула, на основу чега се јасно види да се ти описи односе на исти
историјски догађај.301
299
300
Караџић, Стеван Мусић; Милош у Косову
301
137
Оклеветани царев јунак
Цар Саул лажно оптужује оданог војсковођу Давида
Осим што се цар Саул лоше опходио према свом сину Јонатану, он је исти
такав однос показивао и према свом другом оданом војсковођи, по имену Да-
вид. Када је тај Давид постао главни војсковођа цара Саула, и када је због ве-
ликих ратних подвига у одбрани земље постао миљеник народа, догодило се
да га је цар Саул замрзео и постао љубоморан на њега због његових успеха.
Записано је да се нарав цара Саула тада потпуно променила, и да је постао
злоћудан, љубоморан, непослушан, својеглав, завидан, прек, плаховит, и пун
мржње, гори него икада пре, и да више није слушао своје саветнике и свеште-
нике попут Самуила, већ је савете тражио од злих људи и од врачара.
Из тог разлога, цар Саул је једном приликом приредио вечерњу гозбу, пред
једну велику битку, на којој је пред свима оптужио Давида за наводну издају,
иако се знало да је Давид недужан, и да је одан Саулов слуга.302
Тај догађај је такође описан у српском народном предању, осим тога што је
описан у запису Самуила. То су такозвана „Предања о оклеветаном јунаку“.
На пример, у једном предању о Боју на Косову се исто описује вечерња го-
зба коју је приредио цар („цар Лазар“) пред велику битку („Бој на Косову“)
и на којој је пред свима оптужио свог оданог слугу и најбољег војсковођу
(„Милоша Обилића“) за наводну издају, иако се знало да је недужан.303
„Царево ново одело“

Необично понашање цара Саула током прогона Давида
Записано је даље да је цар Саул прогонио Давида, и покушавао да га убије,
јер је умислио да Давид жели да му отме престо. Тако се једном приликом то-
ком прогона Давида догодило да је цар Саул почео да се понаша веома необи-
чно, па је са себе тада скинуо сву одећу, тако да је ишао наг пред целим наро-
дом, а да није ни био свестан да је наг.304
И овај догађај је остао упамћен и кроз народно предање. На пример, о злом
цару који је наг ишао пред народом, а да тога није био свестан, говори народ-
но предање познато као „Царево ново одело“.305
302
303
Караџић, Кнежева вечера
304
305
Don Juan Manuel, Of That Which Happened to a King and Three Impostors. Of the Fifty
Pleasant Stories of Patronio, transl. J. York, Gibbings & Co., London, 1899
138
Кобни саветник
Саветовање цара Саула са врачаром из Ен-Дора
Давид је због прогона од стране цара Саула потом био приморан да побегне
у земљу својих дојучерашњих непријатеља – Филистеја, који су га примили с
подозрењем, јер је све време до тада био њихов највећи непријатељ.
А цар Саул, оставши без свог најбољег војсковође и верног слуге – Давида,
напуштен од свих, и пун озлојеђености и мржње, није знао шта да ради кад су
његову земљу поново напали Филистеји, па је у очају потражио помоћ од јед-
не врачаре.
Записано је да је цар Саул тражио од те врачаре да му каже шта ће се дого-
дити у будућности, и да му призове „душу“ умрлог пророка Самуила – како је
записано; јер Самуило је у међувремену био умро. (Саул је веровао да се могу
призивати „душе“ умрлих људи.)
Врачара је рекла Саулу да је призвала „Самуила“, а „Самуило“ је Саулу ре-
као да му нема спаса, да ће га Бог казнити због злодела која је учинио, и да ће
погинути у бици са Филистејима. (Прави Самуило би рекао супротно од тога,
да се може спасити невоља ако се промени и покаје за своја злодела.)306
Овај догађај описан је и у народним предањима, осим тога што је описан у
записима из оног доба. Рецимо, то је описано и у такозваном „Предању о ве-
штици Кирки“, које чини део Хомеровог спева „Одисеје“; јер то предање
такође описује долазак владара („Одисеја“) код врачаре („Кирке“) и призи-
вање „душе“ умрлог пророка („Тиресија“) који осуђује владара због неког
недела, прети му Божијом казном, и предсказује му будућност.307
Битка на гори Гелвуји

Погибија цара Саула у бици са Филистејима
На крају, записано је да су дошли Филистеји и упали у земљу цара Саула да
је освоје. То се догодило у време док је Давид био међу Филистејима, примо-
ран да побегне од цара Саула, а сада приморан да се бори на страни Филисте-
ја против сопственог народа.
Међутим, записано је да је Давид био спречен да крене, јер је филистејски
цар Ахис рекао да не сме ићи с њима због тога што Филистеји немају повере-
ња у њега, као њиховог непријатеља, па зато Давид ипак није дошао на бојно
поље да учествује у одсудној бици између његовог народа и Филистеја.
306
307
139
До одсудне битке између Филистеја, предвођених царем Ахисом, и Израе-
лаца, предвођених царем Саулом, дошло је на једној гори по имену Гелвуја.
Након посете врачари, цар Саул је кренуо на гору Гелвују, да би се испунила
реч коју је изрекао Самуило још у доба одабира Саула за цара. У тој бици Фи-
листеји су победили, а цар Саул, његов син Јонатан, и највећи део народа, по-
гинули су у бици – као што је прорекао Самуило да ће се догодити ако се бу-
ду искварили и понашали бахато.308
Тако је скончао први цар у историји предака Срба потеклих од Аврамовог
унука Јакова (Израела), и тако је народ поново пао под власт других народа, а
њихову земљу су тада освојили Филистеји.
Битка на гори Гелвуји и несрећни крај цара Саула постали су и део народ-
них предања и песама, осим тога што су описани у записима из оног доба. То
су сва народна предања која описују одсудну битку у којој гине цар (Саул)
и у којој царев главни војсковођа (Давид) не учествује.
Заправо, ова битка је остала толико дубоко урезана у народном сећању, да
је у предању описивана као каква последња битка у историји и упоређивана с
крајем света и са последњим сукобом између добра и зла – како се говорило.
На пример, такво је једно од предања о Боју на Косову, у којем се на ис-
ти начин описује одсудна битка у којој гине цар („цар Лазар“), и у којој ца-
рев главни војсковођа („Милош Обилић“, или „Марко Краљевић“) не учес-
твује.309
На основу тих описа се види да је у овом предању описана Битка на гори
Гелвуји, из доба цара Саула (пре око 3100 година), иако је у истом предању
описан и Бој на Косову, из доба кнеза Лазара (пре око 600 година).
Или другим речима, два различита народна предања, која говоре о два ра-
зличита догађаја – о Бици на гори Гелвуји, и о Боју на Косову – током време-
на и усменог преношења тих предања су се помешала и „спојила“ у народном
сећању, услед сличности и значаја та два догађаја.
Зато се у овом српском предању о Бици на гори Гелвуји спомињу имена
људи који су учествовали у Боју на Косову (кнез Лазар, Милош Обилић…), а
не људи који су учестовали у Бици на гори Гелвуји (цар Саул, Давид…). Њи-
хова имена су током времена била заборављена у народном сећању и замење-
на с именима људи који су живели у знатно каснијем добу – у овом случају, у
доба Боја на Косову.
Тако, на пример, лик „цара Лазара“ из предања представља измешана се-
ћања на историјског српског кнеза Лазара и на израелског цара Саула, док
лик „Милоша Обилића“ или лик „Марка Краљевића“, представља измеша-
на сећања на историјског српског војводу Милоша Обилића, односно, срп-
ског краља Марка, и на израелског војводу Давида.
308
309
Караџић, Пропаст српског царства
140
Цар Давид
ДОБА РАТОВА (пре око 3000 година)
Божији Изабраник
Порекло и младост цара Давида
У записима Самуила је записано овако: Док је Саул још увек био цар, Са-
муило је по упутству Творца отишао да потражи другога цара, да буде владар
народу, бољи од Саула, јер је „Бог одбацио Саула због његових недела“ –
како је записано.
И Самуило је другог цара нашао у једном дечаку, за кога му је сам Творац
рекао да га је одабрао за цара због његове доброте и других врлина. А тај де-
чак звао се Давид.
Записано је да је Давид био најмлађи син од осморице синова неког човека
који се звао Јесеј, и који је био из племена Јуде, сина Јакова (Израела). Тако-
ђе, записано је да је Давид био четрнаесто колено од Аврама и потомак Раве
из Јерихона, коју је спасио Исус Навин, наследник Мојсијев, у време похода
на град Јерихон, када су Израелци под вођством Мојсија и Исуса Навина иза-
шли из Египта и доселили се у Израел. То се зна на основу родослова Давида,
који је у целости сачуван у старим записима.310
У овом запису се каже да је Давид као дечак био чобанин и да је чувао оче-
во стадо оваца. И док је тако чувао овце, дошао је Самуило и објавио му да га
је „Бог одабрао за цара“ – како је записано.311
Прича о скромном дечаку незнатна рода и неискварене нарави, као Божи-

јем изабранику, и као прореченом и предодређеном будућем цару, део је мно-
гих народних предања. То су сва она народна предања у којима се говори о
младом царевом слузи или неком другом младићу (Давиду) који по неком
пророчанству постаје цар уместо претходног цара (Саула).
На пример, такво је предање о краљу Едипу, предање о Јасону и „злат-
ном руну“, предање о „Цару и три сина“, итд. Описи из тих народних пре-
дања су потпуно исти као и описи из записа о почецима будућег цара Давида,
а на основу којих се види да се у тим предањима описује цар Давид.
310
Прва књига дневника 2:1-17
311
Прва Самуилова 16:1:23
141
Битка у долини Ила
Двобој између Давида и Голијата
Даље је записано овако: Кад су Филистеји првог пута напали земљу у доба
цара Саула, цар Саул се од њих одбранио захваљујући подвигу свог сина – Јо-
натана, и победио их у поменутој бици. Али, када су Филистеји по други пут
напали земљу, цар Саул се морао повући пред њима.
Филистеји су тражили да се победник у овом рату одлучи двобојем између
њихових најбољих ратника. Из редова Филистеја је тада изашао један ратник
застрашујућег изгледа и висине, који се звао Голијат, док из редова Сауловог
народа нико није смео изаћи, јер су се уплашили тог Голијата. Није ништа по-
могло ни када је цар Саул обзнанио да ће дати велико благо и своју кћи за же-
ну ономе ко изађе на двобој са Голијатом.
Међутим, када је млади Давид дошао на бојно поље да донесе храну својој
старијој браћи, и када је чуо шта се дешава, отишао је код цара Саула и рекао
му да ће се он борити против Голијата. На то су се сви смејали, јер је овај био
веома млад, скоро још увек дечак. Зато цар Саул испрва није хтео да га пусти,
због његове младости и неискуства, не желећи да улудо настрада, али, када је
видео одлучност и храброст Давида, на крају га је пустио.
Записано је да је двобој између Давида и Голијата трајао кратко, и да је Да-
вид успео савладати Голијата. А цар Саул, подстакнут тим великим подвигом
Давида, тада је кренуо са народом на Филистеје и победио их у Бици у доли-
ни Ила – слично као што их је победио и прошлог пута у Бици код Михмаса,
након великог подвига свог сина Јонатана.
Цар Саул је наградио Давида тако што га је одредио за свог главног војско-
вођу, и тако што му је своју кћи обећао за жену. А Давид је цару на то одгово-
рио: „Ко сам ја и ко је мој род, дом мог оца, да бих ја био царев зет?“ Тако
је записао Самуило да је одговорио Давид.312
Славни подвиг једног дечака и његова невероватна и неочекивајућа победа

над немерљиво јачим противником и прекаљаним ратником – тај чувени дво-
бој између Давида и Голијата, и Битка у долини Ила – постали су део бројних
народних предања, поред тога што су описани у запису Самуила.
То су сва она народна предања која говоре о двобоју између неког храб-
рог младића или „царевића“ (Давида) и неког „дива“ (Голијата). У другим
облицима предања се уместо „дива“ спомиње „змај“, или какво „чудовиште“,
као песнички опис непријатеља. На пример, такво је предање о дивском ста-
решини у којем се исто описује двобој између храброг младог чобанина („Јо-
вана“) и неког „дива“.
312
142
Женидба са препрекама
Женидба Давида са Сауловом кћери Михалом
Записано је да је Давид постао миљеник народа због своје неописиве храб-
рости и чудесне победе над Голијатом, као и због бројних других ратних под-
вига после тога током ратова против разних непријатеља против којих га је
слао цар Саул као свог војсковођу.
Међутим, догодило се да је цар Саул убрзо постао љубоморан на Давидове
успехе и горко га замрзео, а највише због тога што је знао да је Самуило одре-
дио и помазао Давида за цара уместо њега.
Из тог разлога, цар Саул је одуговлачио да своју кћи да Давиду за жену, па
је тражио од Давида да оде у још један рат с Филистејима, да би заслужио ру-
ку његове кћери, надајући се да ће тако погинути у том рату од руке Филисте-
ја. Ипак, догодило се да је Давид успешно завршио и тај ратни поход, тако да
је на крају оженио кћи цара Саула, која се звала Михала. За њу је записао Са-
муило овако: „А Михала, Саулова кћи, волела је Давида“.313
Како је даље записано, након тога је цар Саул смишљао друге начине како
да убије Давида, па га је зато једном приликом пред свима оптужио за навод-
ну издају, и под тим изговором почео је да га прогања по читавом царству.
Давид је бежао од цара Саула и крио се по разним местима од њега и њего-
ве војске. А на крају, Давид је побегао код својих непријатеља – Филистеја, и
тада је цар Саул престао да га гони.314
Догађај женидбе Давида и Саулове кћери Михале након савладавања преп-

река које му је задавао цар Саул, описан је и у народним предањима, осим то-
га што је описан у записима из тог доба. То су сва народна предања која го-
воре о женидби јунака (Давида) са царевом кћери (Михалом) након савла-
давања препрека које задаје цар (Саул). Позната су као „предања о женид-
би са препрекама“.
На пример, такво је предање о женидби српског цара Душана, у којем се
исто описује подвиг младог чобанина и оданог царевог слуге („Милоша Воји-
новића“) у двобоју против царевог непријатеља („војводе Балачка“), и његова
женидба са царевом кћери („Роксандом“) након савладавања препрека које му
задаје цар („цар Леђанин“).315
Или рецимо, такво је и старо грчко предање о женидби краља Пелопа, у
којем се исто описује женидба младића („Пелопа“) са царевом кћери („Хипо-
дамијом“) након савладавања препрека које му задаје цар („Еномај“).316
313
314
315
Караџић, Женидба Душанова
316
Pindar, O. Odes 1:100-160
143
Битка код Сиклага
Како је Давид закаснио у бој са Амаличанима
Записано је да је Давид са својим људима побегао од цара Саула код Фили-
стеја, и да му је споменути филистејски цар Ахис дао један град да се у њему
насели; а тај град се звао Сиклаг.
Али, једном приликом се догодило да је дошао народ Амаличана, освојио
град Сиклаг, и заробио њихове породице и одвео их са собом. Давид је закас-
нио да то спречи, али је после сустигао Амаличане и ослободио заробљене.317
Од бројних Давидових подвига, овај подвиг у Бици код Сиклага, када је са
малим бројем људи савладао велик број непријатеља, описан је и у народним
предањима, поред тога што је описан у записима тог доба. То су сва народна
предања о великом јунаку који је „закаснио у бој“, као што је Давид закас-
нио у бој са Амаличанима. На пример, такво је предање о погибији Стефана
Мусића у Боју на Косову.318
Војвода Јонатан
Погибија Сауловог сина Јонатана
Једини који је био на страни Давида и бранио га пред оптужбама цара Сау-
ла, и једини који је смео супротставити се цару Саулу, био је његов најстарији
син – Јонатан. Записано је да су он и Давид били нераздвојни, и да је Јонатан
„волео Давида као своју душу“ – како стоји у запису.
Али, напослетку се догодило да је Јонатан доживео исти несрећни крај као
цар Саул – погинуо је у сукобу са Филистејима заједно с оцем и браћом, у Би-
ци на гори Гелвуји, у којој Давид није учествовао.319
Пријатељство добродушног Јонатана и младог Давида, и његов тужан крај,
описани су и у народним предањима, осим у записима тог доба. То су сва на-
родна предања у којима се описује побратимство двојице војвода и поги-
бија једног (Јонатана) у бици у којој други (Давид) није учествовао.
На пример, такво је споменуто предање о браћи Предрагу и Ненаду, по-
једина предања о Милошу Обилићу и Марку Краљевићу, и грчко предање
о Ахилу и Патроклу; јер описи из тих предања су потпуно исти као и описи
Јонатана и Давида у записима о њима.
317
318
Караџић, Стеван Мусић
319
Прва Самуилова 18:1-5; 20:1-17
144
Одабир Давида за цара
Проречени долазак Давида на престо
Након погибије цара Саула и његовог сина Јонатана у Бици на гори Гелву-
ји, народ је одабрао Давида за цара, према речима пророка Самуила, и тако је
Давид постао цар уместо свог таста који га је прогањао.
Тај догађај проглашења Давида за цара, и његов необичан пут од једног де-
чака-чобанина, преко прогањаног царевог зета, до самог престола, описан је и
у бројним народним предањима, осим тога што је описан у записима тог доба.
То су сва она споменута народна предања која описују проречени долазак
царевог слуге на престо уместо злог цара који је покушавао да га убије.
Такође, то се описује и у свим народним предањима о младом царевићу,
у којима се описује цар или какав обичан човек који је имао више синова (Је-
сеј), и чији најмлађи син (Давид) једини од своје браће и других људи успева
да победи неког дива (Голијата), и због тога добија цареву кћи за жену (Ми-
халу) након савладавања препрека које му задаје цар (Саул), и на крају, и сам
постаје цар уместо свог таста.
Описи из тих предања се до те мере подударају с описима из записа о цару
Давиду, да је и више него очигледно да је у тим предањима описан исти исто-
ријски догађај који је описан и у овим записима; а то је проглашење Давида
за цара.
Несуђени цар Исвостеј

Саулов син Исвостеј и његов сукоб са Давидом
Записано је да је Давид био добар и праведан владар, али да није сав народ
стао уз њега и пристао да им он буде цар, већ су се поједини побунили против
њега. То су били рођаци цара Саула, који су сматрали да цар треба да буде је-
дини преживели син Саула, који се звао Исвостеј.
Тог Исвостеја је за цара прогласио његов рођак, Саулов стриц Авенир, ко-
ји је био главни војсковођа цара Саула, а потом и његовог сина – цара Исвос-
теја. Исвостеј је проглашен за цара у исто време када је и Давид проглашен за
цара. И тако је почео рат између присталица цара Давида, из племена Јуде, и
присталица цара Исвостеја, из других израелских племена.
Најпознатији догађај из тог рата између цара Давида и цара Исвостеја била
је једна необична битка, у којој је учествовао веома мали број људи, као нека-
кав двобој, и у којем су погинули дословно сви учесници у борби.320
320
Друга Самуилова 2:8-3:1
145
Исход рата је био неизвестан све док поменути Авенир – главни војсково-
ђа цара Исвостеја – није прешао на страну цара Давида; а он је то учинио зато
што се посвађао око неке жене са царем Исвостејем. Када је прешао на страну
цара Давида, рат се убрзо завршио у корист Давида, а несуђеног цара Исвос-
теја су убрзо затим убили његови сопствени људи.321
Тај рат између цара Давида и цара Исвостеја, сина Саула, описан је и у на-
родним предањима, поред тога што је описан у записима о том рату. То су на-
родна предања која описују рат између два цара, при чему у одсудној би-
ци гину сви учесници у борби.
На пример, такво је једно старо грчко предање познато као предање о рату
између Спартак, које је део помињаног предања о краљевићу Кадму и пре-
дања о Јасону и златном руну“. У том предању се исто описује битка у којој
учествује мали број људи, и у којој гину сви учесници у борби.322
Или рецимо, тај догађај је описан и у предању о Тебанском рату, у којем
се исто описује рат између присталица два владара, при чему у једној одсуд-
ној бици долази до погибије свих учесника у борби.323
„Бог поставља власт“

Цар Давид кажњава убице цара Исвостеја
Цара Исвостеја су убила двојица његових војсковођа, која су потом његову
главу однела цару Давиду, да би му се додворили и у нади да ће за тај чин до-
бити награду. Међутим, Давид је наредио да се обојица казне, зато што су по-
дигли руку на свог цара, односно, на сина „Божијег помазаника“ – Саула.324
Тада се сматрало да сваку власт поставља Бог, и добре и лоше владаре, у
зависности од тога какав је народ, па је због тога било забрањено дизати се у
побуну против власти, а камоли подићи руку на владара.
Зато је и цар Давид наредио да се погубе убице цара Исвостеја, иако је овај
био његов противник. Мада је Давид био изабран за цара, ипак је и цар Исво-
стеј исто био изабран за цара, као владар над једним делом народа.
Давид је исто чинио и у време пре него што је постао цар: Записано је да је
Давид два пута поштедео живот цару Саулу из тог разлога. Иако је цар Саул
био лош владар и зле нарави, и иако је хтео да убије Давида, Давид није поди-
гао руку на њега када је могао, јер је „Бог изабрао Саула за цара“ – како је го-
ворио и сам Давид.325
321
322
Apollonius, Argonautica 3:1340-1400
323
Aeschylus, Hepta epi Thebas, transl. H. W. Smyth, Loeb Classical Library Vol. 145/146,
Harvard Universrity Press, Cambridge, MA, 1926
324
325
146
Смртоносно писмо Давида
Цар Давид узима жену свог оданог слуге Урије Хетејина
Цар Давид је с друге стране своју добру владавину и честиту нарав окаљао
једним злочином после рата с царем Исвостејем. Записано је да се овако дого-
дило: Цар Давид је једном приликом шетао по свом двору, и издалека је угле-
дао једну жену изнимне лепоте како се купа. Та жена се звала Витсавеја (или
Батшеба), и била је жена једног оданог Давидовог слуге – Урије Хетејина.
Цар Давид је потом одлучио да њеног мужа и свог оданог слугу, Урију Хе-
тејина, пошаље у рат против Амонаца, како би тамо на ратишту настрадао од
њихове руке, а он узео његову жену – слично као што је пре радио његов таст,
цар Саул, када је Давида слао у ратне походе да би погинуо.
Послао га је код свог главног војсковође – Јоава – с писмом у којем је ста-
јала заповест да овога пошаље на ратиште тако да се никада не врати. Урије је
понео писмо, не знајући да је то писмо његова смртна пресуда, и донео га том
Јоаву. А Јоав је Урију послао у рат, тако да је овај убрзо погинуо, а цар Давид
је узео његову жену Витсавеју за себе.
Међутим, један Давидов свештеник и пророк, по имену Натан, сазнао је за
овај злочин који је починио цар Давид, па му је зато објавио да ће му се то зло
обити о главу. Записано је овако:
Тада Натан рече Давиду: „Ти си тај човек (који је починио злочин)!
Овако каже Бог: ‘Ја сам те помазао за цара над Израелом и Ја сам те
избавио из Саулове руке. Дао сам ти дом твог господара (…), и дао
сам ти дом Израела. И ако ти то не би било довољно, дао бих ти још.
Зашто си онда презрео Божју реч и учинио оно што је зло у Његовим
очима? Мачем си погубио Урију Хетејина, а његову жену узео си за
себе. Убио си га мачем Амонових синова. Зато се мач довека неће од
твог дома удаљити, јер си ме презрео узевши жену Урије Хетејина да
ти буде жена’“.326
Овај догађај из живота цара Давида описан је у народним предањима, по-

ред тога што је описан у запису из тог доба. То су сва народна предања која
описују страдање човека (Давида) који је узео жену изнимне лепоте (Вит-
савеју) кад ју је видео како се купа у реци – попут предања о ратници Ар-
теми, и сва народна предања о цару (Давиду) који шаље свога оданог вој-
сковођу (Урију) у рат да би погинуо, попут предања о Белерофонту.327
326
327
Apollodorus, Bibliotheca 3:30; 2:30-33
147
Самољубиви царевић
Злочин Давидовог сина Амнона
Записано је даље да су се речи пророка Натана испуниле: Убрзо након зло-
чина који је починио цар Давид, догодило се да је умрло дете Давида и Витса-
веје Уријеве; и не само то, већ се догодило још неколико злочина у породици
цара Давида.
Први од тих злочина починио је његов син који се звао Амнон. Записано је
да је тај Амнон једном приликом напаствовао и повредио своју сестру, која се
звала Тамара. Царев син Амнон није марио за то, јер је био самољубиве и ок-
рутне нарави – како је записано, али је убрзо и он настрадао због тог злочина.
Догодило се да је његов полубрат Авесалом чуо за тај злочин, и да је онда
убио Амнона у освети због сестре Тамаре; јер цар Давид, који је исто чуо шта
је учинио Амнон, није могао да га казни, јер је и он сам пре тога починио сли-
чан злочин када је узео Витсајеву, жену свог слуге Урије Хетејина.328
Страдање самољубивог, окрутног царевића, и несрећна судбина његове се-
стре, описани су и у народним предањима. То су сва народна предања у којим
се говори о самољубивом, лепом младићу (Амнону) због чије нарави стра-
дају и он и његова сестра (Тамара). Најпознатије народно предање које чува
сећање на тај догађај јесте старо грчко предање о Нарцису.329
Цар Авесалом
Побуна Давидовог сина Авесалома
Напослетку се догодило овако: Записано је да цар Давид није ни свог сина
Авесалома казнио за злочин, за убиство Амнона, и да је недуго затим исти тај
Авесалом подигао побуну против свог оца Давида, и проласио се за цара уме-
сто њега.
Даље је записано да је Давидов син Авесалом без борбе отерао свог оца са
престола, и тако постао цар уместо њега; јер Давид није желео да се бори про-
тив сопственог сина. Авесалом је протерао и све присталице цара Давида, сав
народ који је стајао уз њега, и онда је завео страховладу.
Прогањао је свог оца Давида и његове присталице, исто као што је пре цар
Саул прогањао Давида, али исто као Саул није дуго владао, и није успео да га
ухвати, него је и он исто погинуо у једној бици.
328
329
Ovid, Metamorphoses 3:339-510
148
Записано је да је Авесалом погинуо на веома необичан начин током једног
сукоба са присталицама цара Давида: У запису стоји да су га током једне бит-
ке убили Давидови људи, предвођени поменутим Јоавом, тако што су га про-
боли копљем док је висио заглављен међу гранама неког дрвета.330
Тако је скончао Авесалом, син цара Давида, који се побунио против власти
свог оца. Након његове погибије, Давид се мирно вратио на престо, али је ду-
го жалио за погинулим синовима, и кајао се за сва недела која је био починио;
а и народ заједно са њим. И када су тако зажалили због свог понашања и сво-
јих недела, тада се стање у држави и у народу почело поправљати, па је народ
поново почео живети у миру…
Побуна бунтовног царевића горде и осветољубиве нарави, и његова необи-
чна погибија, постала је и део народног предања, поред тога што је описана у
записима тог доба. На пример, побуна Давидовог сина Авесалома описана је
и у старом грчком предању о краљу Пентеју, које је такође део спомињаног
предања о краљевићу Кадму; јер су описи из тог предања исти као описи из
записа о цару Авесалому.331
КИС АВЕНИР ОВИД

(убијен од стране
војсковође Јоава)
САУЛ *
(погинуо у Бици
на гори Гелвуји) ЈЕСЕЈ
ЈОНАТАН ИСВОСТЕЈ МИХАЛА ДАВИД * СЕРУЈА

(погинуо у Бици (убијен од стране (удата за Давида) *
на гори Гелвуји) својих војсковођа)
ЈОАВ
АМНОН ТАМАРА АВЕСАЛОМ * СОЛОМОН *

(убијен од стране (пострадала од руке (убијен од стране (син Витсавеје и
брата Авесалома) свог брата Амнона) војсковође Јоава) наследник Давида)
Родослов цара Саула, сина Киса, од племена Венијамина, сина

Израела, и цара Давида, сина Јесеја, од племена Јуде, сина Израела.
330
331
Salverda, Pentheus of Greek Myth as King Abshalom, www.academia.edu
149
Цар Соломон
ДОБА БЛАГОСТАЊА (пре око 2900 година)
„Све што би цар дотакао,

у злато се претварало…“
О баснословном богатству цара Соломона
Записано је да је цар Давид на самртној постељи одредио свог сина Соло-

мона за наследника. Соломон је био друго дете Давида са споменутом Вит-
савејом. Цар Давид је владао 40 година, а онда је умро у миру у дубокој ста-
рости.
За разлику од доба владавине његовог оца, цара Давида, које је било доба
сталних ратова, доласком цара Соломона на престо наступило је доба мира, и
његово „царство се веома утврдило“ – како је записано. Цар Соломон није-
дан рат није водио, и народ је у његово доба живео у благостању и у изобиљу
свега.
Такође, записано је да не само да је народ у његово доба живео у изобиљу
свега, него и да је цар Соломон био најбогатији владар свих времена, и то то-
лико богат да је у његово доба сребро изгубило вредност због количине среб-
ра која је тада постојала у земљи. (Злато и сребро су у то доба били коришће-
ни као новац.)332
Баснословно богатство мирољубивог цара Соломона, и живот његовог на-

рода у миру и изобиљу свега, препричавано је и кроз народна предања, поред
тога што је описано у запису о цару Соломону. То су народна предања која
говоре о богатом цару и његовом сусрету с Богом. На пример, такво је јед-
но предање познато као предање о краљу Миди, у којем се исто описује не-
ки толико богати владар да „све што што је дотицао, претварало се у злато“,
али злато које је било и узрок његовог проклетства, тако да је на крају настра-
дао, како се каже у предању, исто као што је цар Соломон на крају поклекао и
својом кривицом довео до пропасти некада богатог и моћног царства.333
332
Прва књига о царевима 10:14-25
333
Ovid, Metamorphoses 85-125
150
Царица која је дошла издалека
Пословична Соломонова мудрост
Осим по великом богатству, цар Соломон је остао познат и по својој вели-
кој мудрости. Записано је да је постао толико богат и мудар владар због своје
скромности, јер кад је био упитан шта би највише волео да има, цар Соломон
је одговорио да би једино волео да има мудрост да влада и праведно суди.
И онда, не само да је стварно постао мудар и праведан владар, већ је стекао
и велику моћ, и богатство, и славу, јер „није тражио ни дуг живот, ни богат-
ство, ни душе својих непријатеља, већ је тражио разборитост, да може ис-
правно судити“, и тако је постао цар „каквог није било пре, нити ће га пос-
ле бити“ – како стоји записано.334
Два догађаја најбоље осликавају Соломонову мудрост: Први догађај је до-
лазак једног страног владара на његов двор; то је била царица Саве, владарка
са југа, која је дошла код цара Соломона због невероватних прича које је чула
о његовој великој мудрости, и о неизмерном богатству и моћи његовог царст-
ва. Забележене су ове њене речи о цару Соломону:
„Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и о твојој мудрости.
Али нисам поверовала у оно што се говори док нисам дошла и видела
својим очима. И гле, ни пола ми није било речено! Твоје благостање и
мудрост надмашују све оно што сам чула о теби (…) Бог те је поставио
за цара да судиш и да делиш правду“.335
А други догађај јесте долазак две жене с једним дететом код цара Соломо-
на, које су обе тврдиле да је то дете њихово, па су тражиле од цара да пресуди
чије је дете. Нико није знао и није могао схватити чије је то дете заиста било,
осим цара Соломона.
Записано је да је цар Соломон тада узео мач и рекао да ће расећи дете, тако
да обе жене добију по део детета; али, када је замахнуо мачем, једна од те две
жене је узвикнула да дете није њено, и молила је цара да не убије дете, већ да
га преда другој жени.
Тада је цар Соломон пресудио и дете дао тој жени што је рекла да дете ни-
је њено, јер је знао да ће права мајка детета хтети и да преда своје дете другој
жени само да му сачува живот. Када је то окупљени народ видео, „почео је да
се боји цара, јер су видели да је у њему Божија мудрост да праведно суди“
– како је записано.336
334
Прва царевима 3:14-; 4:20-34
335
Прва царевима 10:1-13
336
151
„Чардак ни на небу, ни на земљи“
Соломонов Храм у Јерусалиму
Цар Соломон је остао познат и по томе што је изградио многе тврђаве, гра-
дове, и разне грађевине, међу којима је најпознатији био Храм у његовом пре-
стоном граду – Јерусалиму (у преводу: „Град мира“).
Записано је да је претеча тог Соломоновог Храма био споменути Мојсијев
„Шатор од Састанка“, а да су оба била „предслика Небеског Храма“ – како
се говорило. Сврха им је била иста, само што је „Шатор од Састанка“ био на-
прављен од платна, а Соломонов Храм сазидан од камена. Разлог што је Мој-
сијев Храм био од платна јесте у томе што се тако могао носити, јер је то било
у доба када је Мојсијев народ излазио из Египта и путовао ка Израелу.
Када су дошли у Израел и ту се настанили, било је могуће изградити такав
храм од камена; и то су учинили у доба цара Соломона. У Храму је држан по-
мињан Ковчег Завета, у којем су се налазили разни предмети из доба Мојси-
ја, међу којим је најзначајнији био Мојсијев Законик, исписан на две камене
плоче сачињене у доба Мојсија.
У доба Мојсија, тај Ковчег Завета је био држан у Шатору од Састанка, и с
њим ношен током путовања; а у доба цара Соломона, тај Ковчег Завета био је
држан у изграђеном Храму у Јерусалиму. Између та два доба, од доба Мојси-
ја до доба цара Соломона, Ковчег Завета био је чуван на разним местима, све
док Соломон није по упутству Творца изградио Храм и донео Ковчег Завета у
Јерусалим – како је записано да се догодило.
Сврха постојања Соломоновог Храма (односно, Мојсијевог храма) – „пре-
дслике Небеског Храма“ – и сврха вршења службе у Храму било је указивање
и подсећање народа на најважније догађаје из прошлости и на догађаје за које
се сматрало да ће се догодити у будућности. Заправо, сви верски обреди и це-
локупна свештеничка служба вршена у Храму, указивали су у суштини на је-
дан будући догађај; а то је догађај доласка Месије (Христа).
Сви обреди вршени током верских празника у том добу, и целокупна све-
штеничка служба вршена у том Храму, и сāмо постојање Храма, превасходно
су имали сврху указивања на тај догађај за који се сматрало да ће се догодити
у будућности. Соломонов Храм је био први и једини храм у целој историји са
таквом наменом, и једини који је био посвећен Творцу (Богу).
У то доба била је прописана најстрожа казна за вршење верских обреда и
свештеничке службе ван Храма, и само су припадници племена Левија, сина
Јакова, могли бити свештеници и вршити такву службу. Свим другим људи-
ма је било строго забрањено да буду свештеници и да врше службу.337
337
Прва царевима 5:1-6:38
152
Деоба Соломоновог царства
Недела цара Соломона и крај његовог царства
Цар Соломон је био најславнији и најмоћнији владар тог доба, и Израелско
царство је било на врхунцу своје славе и моћи у његово доба. Међутим, дого-
дило се да је цар Соломон временом попустио пред великим богатством и не-
превазиђеном славом, па се одао уживањима и недоличном понашању. Вели-
ки број жена је узео за себе, а оне су „завеле његово срце“, и наговарале га да
се понаша недолично и да погази све законе своје државе.
И зато се догодило – како је записано – да су се појавили побуњеници про-
тив његове власти, и да су се подигли непријатељи из околних народа против
њега, тако да се стање мира и благостања ближило крају због недела цара Со-
ломона и његовог народа.
До распада царства ипак није дошло за живота цара Соломона, него недуго
након његове смрти: Догодило се да се царство поделило на два дела, тако да
је његов син наследио само мањи део царства, који је припадао племену Јуде
и племену Венијамина, док је преостали део царства – с осталим израелским
племенима – задобио један слуга цара Соломона, кога је народ био прогласио
за свог цара.338
Цар Соломон је владао 40 година, исто као његов отац Давид, и онда је ум-
ро у миру у дубокој старости. Тако се завршило „златно доба“ израелских ца-
рева, и поново је уследило доба ратова и страдања народа…
Неизрецива слава цара Соломона, и његов суноврат због недела која је по-
чинио, постали су и део народних предања, осим тога што су описани у запи-
сима тог доба. Кроз та предања и песме народ је жалио за тужним крајем моћ-
ног царства, у којем је народ живео у миру и изобиљу, и туговали су за неста-
лим „рајем на земљи“.
Пропаст и несрећни крај једног великог цара препричана је тако и у једном
старом грчком предању познатом као предање о краљу Салмонеју. Такође,
исти догађај је описан и у споменутом предању о краљу Миди. У тим преда-
њима се исто описује моћ и слава великог владара и потоња пропаст ње-
гова и његовог царства због сопствених дела.339
338
339
Apollodorus, Bibliotheca 1:9.7-8
153
*ДОБА ЦАРА ДАВИДА

Како су историчари 19/20. века избрисали један део древне српске
историје. Приказ историјских догађаја из доба цара Саула, Давида,
и Соломона, у савременим историјским књигама и уџбеницима
Догађаји из доба цара Давида, односно, из доба његовог претходника – ца-

ра Саула, и из доба његовог наследника – цара Соломона (од пре око 3000 го-
дина), у савременим историјским књигама и уџбеницима приказани су на су-
протан начин од онога како су описани у историјским изворима.
Иако и писани и усмени историјски извори описују те догађаје, и то на ис-
ти начин, разни историчари 19/20. века су закључили да су ти догађаји „изми-
шљени“, да се никад нису догодили, или да се јесу догодили, али не онако као
што је то описано у историјским изворима да су се догодили.
Тако су једни историчари тврдили да су сви ти догађаји скоро потпуно из-
мишљени, и да цар Давид и друге личности тог доба наводно нису ни постоја-
ли; док други историчари нису порицали њихово постојање, али јесу тврдили
да се догађаји из тог доба нису догодили сасвим онако како је у то доба запи-
сано да су се догодили.
Другим речима, ти историчари су дословно избрисали тај део историје, уз
изговор да они знају шта се јесте или није догодило у том добу боље од људи
који су у том добу живели, и који су оставили сведочанства о догађајима свог
доба, у виду записа и предања, а на основу којих ми данас једино можемо зна-
ти шта се тада догодило.
Да ниједан од догађаја из доба цара Давида није измишљен, већ да се заи-
ста догодио, зна се не само на основу тога што не постоји ниједан разуман ра-
злог због којег би људи у том добу измишљали догађаје који се наводно нису
никада догодили, или који се нису догодили на начин на који су они описали
да су се догодили, већ се то види и на основу тога што су ти догађаји описани
на исти начин у више различитих записа и предања.
А кад се исти догађаји описују на исти начин у више различитих записа и
предања (историјских извора), то онда једино може значити да се ти догађаји
јесу догодили, и то онако као што су у тим историјским изворима описани да
су се догодили, а не да су на више места у исто време и на исти начин измиш-
љани исти догађаји, јер то није могуће.
154
ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ
ТРОЈАНСКИ РАТ
О појединим древним српским владарима, и о најпознатијем
и најопеванијем догађају у древној историји Балкана
Н
акон доба цара Давида, пре око 3000 година, на ове просторе
су се доселила разна племена и народи с истока, који су поти-
цали од разних потомака Нојевих синова.
Ти народи су се иселили из својих земаља бежећи од мача
израелског цара Давида, који је покорио бројне тамошње на-
роде и њихове земље – као што су се народи досељавали са тог подручја и у
ранијем добу, пре око 3400 година, бежећи од мача Исуса Навина.
Тако је било три доба већих досељавања народа са истока на ове про-
сторе – најпре у доба након Потопа (пре око 4000 година); онда, у доба Ису-
са Навина (пре око 3400 година); и у доба цара Давида (пре 3000 година).
Приказ могућег досељења народа

са истока на подручје Балканског
полуострва у доба цара Давида.
Ти народи који су се доселили да живе на овим просторима потекли су од

различитих потомака Нојевих синова – Сима, Хама, и Јафета. Они су се то-
ком времена измешали међу собом, а онда и са претходним насељеницима. И
од те „мешавине“ различитих потомака Ноја потекли су Срби и други садаш-
њи народи.
155
Ти различити огранци Нојевих потомака, или различити огранци предака
Срба и других, који су се досељавали на ове просторе током хиљаду година –
од пре око 4000 година до пре око 3000 година – у почетку се знатно разлико-
вали међу собом по изгледу, носили су различита имена, потекла од њихових
предака, и говорили су различитим језицима.
Али, временом, они су се сви међу собом измешали, под одређеним окол-
ностима названи су једним заједничким именом, и усвојили су један заједни-
чки језик – језик једног од досељених народа, док су остали језици током вре-
мена нестали. И тако је један део Нојевих потомака прозван именом „Срби“ и
усвојио један језик – „српски“.
Због различитог степена измешаности тих досељених племена и народа,
на различитим подручјима је дошло до настанка различитих изговора тог јед-
ног језика, и до другачијег изгледа становника тих подручја.
Тако се на једном подручју говори једним изговором, а на другом подру-
чју се говори другим, мало другачијим изговором истог језика. Или док су на
једном подручју људи једног изгледа – на пример, у просеку су веће висине и
имају тамнију пут, дотле су на другом подручју људи мало другачијег изгле-
да – у просеку су нижи, или имају светлију пут.
Најтамнију пут и највећу висину су имали потомци Нојевог сина Хама, а
најсветлију пут – потомци Нојевог сина Јафета, док су потомци Нојевог сина
Сима имали средње тамну пут. Постојале су (и постоје) и разне друге одлике
Нојевих потомака по којима су се разликовали (и разликују) једни од других,
али једна одлика неког народа – на пример, тамнија пут – не одређује његово
целокупно порекло, јер су се сви ти различити огранци Нојевих потомака то-
ком времена измешали међу собом, и на овим просторима и на другим подру-
чјима у свету.
Тако су се и у доба цара Давида на ове просторе доселили народи разли-
читог порекла. Један од тих огранака српских предака били су и „Кадмеји“,
чији је један огранак био познат под именом „Илири“.
Приказ досељења
„Кадмеја“ („Илира“)
са Блиског Истока
на Балкан, путем
преко Мале Азије и
обале Егејског мора
до подручја града
Тебе у данашњој
Грчкој, и одатле до
подручја данашње
Македоније, Црне
Горе, и Албаније.
НЕПОЗНАТО ДОБА
156
Краљ Кадмило
ДОНОСИЛАЦ ПИСМЕНОСТИ (непознато доба)
Ко су били Илири?
О пореклу Илира и њиховом имену
Један од познатијих догађаја из доба од пре око 3000 – 2500 година јесте
досељење народа званог „Илири“ на ове просторе. По њима су Срби били
називани „Илири“ (или „Илиро-Срби“) све до краја 19. века.
А осим Срба, именом „Илири“ су били називани и други народи, који су
живели близу њих, и који нису били истога порекла као они. Ипак, иако нису
били истог порекла, и на њих је било пренето име „Илири“. Народ који је пр-
ви носио то име, од кога је оно потекло, дошао је са Истока.
Судећи по предању о њиховом пореклу, „Илири“ су се доселили из Азије,
са подручја Блиског Истока, из земље Ханан, прозване „Израел“. Могуће је
да су то били потомци Аврамовог унука Јакова (Израела), по коме је земља
и названа „Израел“.
Једно од израелских племена од којих су „Илири“ могли потећи јесте пле-
ме Арила. Тај Арил (или Арилије) био је син Гāда – једног од дванаесторице
синова Јакова (Израела); и по том Арилу, они су били називани „Арили“, па
могуће и отуда име „Илири“, као што је раније споменуто.
Да су „Илири“ били народ који је потекао од Симовог потомка Аврама, и
могуће од Аврамовог унука Јакова (Израела), или од неког другог народа ко-
ји је био у додиру с потомцима Аврама, види се по томе што се у предањима
о Илирима описују догађаји из историје потомака Аврама, односно, по то-
ме што су описи у тим предањима исти као описи у записима о догађајима из
историје потомака Аврама. Такође, то се види и по томе што ликови описани
у тим предањима носе семитска имена.
Са друге стране, према другим извештајима, „Илири“ су били (и) потомци
Нојевог сина Хама, могуће од Јевеја, сина Ханана, сина Хама, по коме су би-
ли називани Јевеји, као и од рода споменутог Хамовог сина Куша. И иначе,
„Илири“ су се ионако измешали са потомцима Хама који су већ живели овде,
односно, који су се доселили на ове просторе пре њих.340
340
Bryant, Ancient Mythology, Vol. II, pp. 161-167
157
Настанак азбуке
О настанку словног писма и његовом изумитељу
Оно по чему су „Илири“ (или „Кадмеји“) највише остали упамћени јесте
писмо (азбука) које су донели на ове просторе из своје постојбине. То је било
прво словно писмо; јер до тог доба слова нису била коришћена на овим про-
сторима.
. ИЛИРСКА АЗБУКА ГРЧКА И СРПСКА АЗБУКА
Назив: „Алеф“
Значење: „во“
Назив: „Алфа“
Значење: --- А
Назив: „Бет“
Значење: „дом“
Назив: „Бета“
Значење: --- Б
Назив: „Гимел“
Г
Назив: „Гама“
Значење: „ “ Значење: ---
Назив: „Далет“
Д
Назив: „Делта“
Значење: „двери“ Значење: ---
Назив: „Хет“
Е
Назив: „Ета“
Значење: „ “ Значење: ---
Назив: „Вав“ Значењ

У
Назив: „Упсилон“
Значење: „удица“ Значење: --- е: ---
Назив: „Ајин“
О
Назив: „Омега“
Поређење појединих илирских (старојеврејских) слова с грчким и српским
Значење: „око“ Значење: ---
словима, по којем се види да су грчка и српска слова настала од илирских
Назив: „Пе“
П
Назив: „Пи“
Значење: „уста“ Значење: ---
У почетку су слова била називана „кадмејска слова“, или „феничанско
писмо“, јер су стари
Назив: грчки писци земљу пореклаНазив:
„Реш“ азбуке називали „Феники-
Р
„Ро“
ја“. У каснијем добу„глава“
Значење: је то писмо названо „ћирилица“,
Значење:по---једном свештенику
који се звао Ћирило (живео пре око 1100 година).
Судећи поНазив: „Јод“
запису старог писца Еуполема (живео
Ј
Назив:је„Јота“
пре око 2200 година),
Значење: „рука“
слова је осмислио сам Мојсије (пре око 3500 година); а у ---
Значење: каснијем добу су их
други народи преузели, па су тако и Илири донели слова на ове просторе пре
Назив: „Каф“
око 2700-2800 година. Толика је старина српскеНазив:
К
„Капа“
азбуке. 341
Значење: „длан“ Значење: ---
341
Clemens, Stromata 1:23, transl. W. Wilson, from Ante-Nicene Fathers, Vo. II, ed. by A. Roberts,
J. Donaldson, A. C. Coxe, Christian Literature Publishing Co., Buffalo, NY, 1886
158
Лажни пророк из Делфа
О досељењу Илира на ове просторе, и о страдању
њиховог предводника због слушања савета врачаре
У предању, као предводник Илира који су се доселили на ове просторе на-
води се „краљ Кадмо“ – име које одговара семитском имену Кадам (или Ке-
дем). Вероватно је да то није било право име њиховог предводника, него име
њиховог родоначелника (попут Јаковљевог сина Гāда, или Исмаиловог сина
Кедема), који је у предању био само поистовећен са њиховим предводником
који их је довео на ове просторе, или са самим народом.
У појединим предањима се спомиње другачији облик имена – „Кадмило“,
али и oно је истоветно с једним семитским именом, које исто гласи Кадмило
(или Кадмиел). Зато се то име може условно сматрати именом предводника и
првог владара Илира, који их је довео са Блиског Истока.342
Записано је да се досељење Илира на ове просторе догодило овако: Народ
„Илири“ (или „Кадмеји“) у једном тренутку је напустио своју постојбину на
Блиском Истоку, и отишао на запад преко мора, у потрагу за бољом земљом,
јер су њихову постојбину снашле недаће и ратови.
С истока су се најпре доселили у једно подручје у Малој Азији (подручје
данашње Турске), а одатле су прешли на супротну обалу, на тло Европе, и он-
да, после дужег лутања, отишли су на југ, и настанили се у једно подручје да-
нашње Грчке, у којем су подигли један град, по њима назван „Кадмеја“ (или
„Кадмилов град“), и у њему се настанили.То су учинили по упутству једне
врачаре, која им је рекла да се настане у тој земљи, и да ће тако доћи крај њи-
ховим недаћама и да ће ту наћи мир. Та врачара је била позната као „проро-
чица из Делфа“, и била је најпознатији врач на овим просторима у древним
временима.
Међутим, испоставило се да су их у тој земљи снашле још веће несреће. У
тој земљи већ су били настањени други народи, од рода Нојевог сина Хама, и
они нису дали овима да се населе, па је дошло до сукоба.
„Краљ Кадмило“ и његов народ су их у почетку у неколико наврата побе-
ђивали, али, на крају су ипак били поражени и приморани да напусте ту зем-
љу. Због тога су одатле отишли на север и на крају се доселили у подручје да-
нашње Црне Горе, Македоније, и Северне Албаније. У предању им се при-
писује оснивање града Охрида и Будве. Тако су се „Илири“ доселили на ове
просторе са Истока.343
342
Књига Јездрина 2:40
343
Bryant, Ancient Mythology, Vol. II, pp. 168-194
159
„Владајте ти и твоји синови...“
Како су краљ Кадмило и његов народ били изабрани
за владаре на подручју Црне Горе због својих подвига
Даље је записано да се догодило овако: Када су се на ове просторе досе-
лили, тамо су опет затекли друге народе који су се ту доселили пре њих, и ко-
ји су исто потицали од Нојевог сина Хама и делом од Нојевог сина Јафета.
Ти други народи, у чију су земљу дошли, допустили су им да се ту населе,
али под условом да им помогну у рату са околним народима. Договорили су
се да ће њиховог предводника прогласити за свог владара ако победе у рату –
исто као кад је народ рекао судији Јефтају да ће га изабрати за свог вођу ако
им помогне да победе у рату.
„Краљ Кадмило“ је пристао и са својом дружином им помогао у рату са
њиховим непријатељима. И, пошто су у рату победили, тамошњи народ је из
захвалности због тог подвига изабрао „краља Кадмила“ да им буде владар,
да он и његови синови после њега владају над њима – слично као што је нека-
да народ изабрао судију Гедеона и његове синове да буду владари над њима
због подвига Гедеона у рату са њиховим непријатељима.344
Повратак у град Тебу (Грчку)

Кадмилова похара злогласног пророчишта у Делфима
„Краљ Кадмило“, након што је постао владар над народом у чију се зем-
љу доселио и чију је наклоност стекао због свог подвига у рату, кренуо је са
њима и са својим ратницима назад у земљу из које је претходно био протеран
– у подручје града Тебе (подручје данашње Грчке).
Записано је да је са њима и са својим ратницима кренуо из подручја дана-
шње Црне Горе, и да је на том путу к југу пред собом отерао друге народе ко-
ји му нису дали да прође, и да је на крају освојио град Тебу и похарао проро-
чиште у Делфима, тако вративши зло на главу врачари која га је била прева-
рила. После тога је протерао и оне народе који су њега били одатле протера-
ли пре тога, и онда се с народом поново настанио у подручју града Тебе, у ко-
јем су дуго владали он и његови потомци после њега. Тако се један део „Или-
ра“ (или „Кадмеја“) населио у подручју данашње Грчке, а други део у подру-
чје данашње Црне Горе, Македоније, и Северне Албаније.345
344
Hyginus, Fabulae 240; 254
345
Euripides, Bacchae 1330-1367; Херодот, Историја 9:43
160
Краљ Једипеј
ПОБУНЕ ПРОТИ ВЛАСТИ (непознато доба)
Унуци краља Кадмила

Како је један владар покушао да сачува државу од рата и
искорени исквареност из народа, и како га је тај народ убио
Кад су се коначно настанили на овим просторима, „краљ Кадмило“ и они
који су дошли после њега брзо су прихватили и усвојили обичаје и начин жи-
вота околних народа који су се ту доселили пре њих, и који су се истицали по
искварености. Орођавали су се са тим народима, дајући своје кћери за њихове
синове, а своје синове за њихове кћери, и нису хтели да слушају своје очеве,
који су им говорили овако: „Не склапај савез и бракове са њима; немој да
удаш своју кћер за њиховог сина и немој да ожениш свог сина за њихову
кћер (да се не бисте угледали на њих и постали као они)“. Али, по угледу на
свог вођу, и попут својих далеких предака, они су радили другачије: „Видели
су да су њихове кћери лепе, па су узимали за себе жене које су хтели“, ка-
ко је записано.346
У записима о догађајима из тог доба записано је да је народ постао толико
познат по искварености, да је због њих и настао израз „баханалије“ за неуре-
дан и разуздан начин живота, јер тај израз потиче од назива једног празника
из тог доба, када су се људи опијали, преједали, и бахато понашали.
Судећи према записима о догађајима тог доба, изгледа да је један од тада-
шњих народних вођа, један унук „краља Кадмила“, покушао да стане на пут
таквом понашању, и да искорени поквареност из народа и лоше обичаје међу
њима. Но ипак, догодило се да су га ти људи и сав народ – предвођени њего-
вим најближима – напослетку заробили на превару и онда га убили.
А то се догодило овако: Његов брат, други унук „краља Кадмила“, наго-
ворио га је да дође на једну њихову гозбу, када су они имали обичај да се на-
пијају и бахато понашају. Овај је пристао да дође, иако су га други упозорава-
ли да им не верује и му спремају заседу да га убију. Он није послушао њихов
глас, и када је дошао, тамо су га сачекали у заседи и убили. И тако је скончао
унук „краља Кадмила“, јер није слушао своје саветнике, страдавши од руке
завереника против власти и исквареног народа.347
346
Прва Мојсијева 6:1-2; Пета Мојсијева 7:4
347
161
Рат због отмице краљеве кћери
Како је непослушна краљева кћи због свог љубавника
изазвала рат, страдање народа, и смрт својих најближих
После убиства владара, један син „краља Кадмила“ је позвао странце да
владају у име његовог малолетног сина, још једног унука „краља Кадмила“,
да га штите и буду намесници док он не узрасте; јер имао је више поверења у
њих него у своје рођаке, који су се међусобно сукобљавали и борили око вла-
сти, и у свој народ, који је непрестано дизао побуне против власти и стајао на
страну час једног, а час другог борца за власт.
Ти странци који су завладали земљом били су пријатељи претходног уби-
јеног унука „краља Кадмила“, које је он примио у свој дом као избеглице из
суседне земље, и оженио кћи једнога од њих. И они су се показали бољим од
његових рођака и испунили су своју дужност, тако што су владали као наме-
сници до пунолетства споменутог унука „краља Кадмила“, а онда су се сами
одрекли власти и понизно предали власт њему.
Остао је забележен један догађај из тог доба: Каже се да је друга кћи овог
странца-намесника у једном тренутку напустила очев дом, и побегла са сво-
јим љубавником, који је био владар суседног племена. А када је њен отац чуо
шта је учинила, он се од срамоте убио; јер у то доба је било нечувено да кћи
напусти очев дом и побегне са љубавником. (Према другом извештају, поги-
нуо је у рату против љубавника своје кћери.)
Његово место краља-намесника је тада преузео његов брат, који је кренуо
да ослободи своју братаницу, па је затражио од тог владара суседног племена
да је врати кући. Али, пошто је овај то одбио да учини, краљ-намесник се по-
дигао да исправи неправду која је учињена његовом брату, и позвао је народ
да устану да спасу његову братаницу и да њеног љубавника казне; јер у то до-
ба сматрало се да онај ко би примио одбеглу девојку (или младића) у свој дом
да је починио злочин отмице човека.
Тако је почео рат између та два народа. Краљ-намесник је извео своје љу-
де пред град отмичара, а овај је са својим људима изашао у поље; и у боју ко-
ји је уследио, мноштво људи је настрадало, а отмичар краљеве кћери би пора-
жен и рањен у боју, па је од те ране касније умро.
Његов град су потом напала и друга околна племена, па су ови онда мора-
ли да врате одбеглу девојку. Краљ-намесник је тако вратио кући братаницу, и
тако се завршио рат и страдање народа због себичности краљеве кћери, која
је била спремна да жртвује животе других због својих жеља и пожуде.348
348
Apollodorus, Bibliotheca 3:5.4-5; Pausanias Periegesis 2:6.1-3
162
„Краљица Савинка“
Казна која је снашла искварени и несложни народ. О
несрећној судбини бунтовне и ратоборне краљеве кћери
Након рата, када је унук „краља Кадмила“ одрастао, он је преузео власт
од свог намесника. Међутим, чим се власт вратила у руке људи из народа, од-
носно, потомака „краља Кадмила“, поново су почели немири, а народ се по-
ново одао разузданом начину живота, чим се споменути рат завршио.
Унук „краља Кадмила“ је покушао да уведе ред и искорени исквареност
из народа, али и он је завршио као његов брат који је то покушао: Народ га је
сачекао једном приликом у заседи и лишио га живота.
После његове смрти, власт је по други пут преузео странац који је био на-
месник у доба малолетства унука „краља Кадмила“. Сад је постао намесник
његовог сина. (Према другом извештају, преотео је власт за себе, а овога про-
терао.) То је био онај странац чија је братаница била напустила очев дом због
љубавника.
Међутим, како се он опходио веома лоше према њој због оног што је учи-
нила, она је после поново побегла, повевши са собом и своја два сина, која су
јој се родила док је била у туђини.
А њих двојица, када су одрасли, одлучили су да се освете и преузму власт
од свог рођака, па су убрзо успели да окупе ратничку дружину и да с њом за-
узму земљу. Њих двојица су преузели власт, а свог рођака су погубили. (Пре-
ма другом извештају, није био погубљен, већ су га приморали да им препусти
власт.)349
Два брата су делила власт, и у почетку су владали сложно, али не дуго, јер
су се угледали на народ над којим су владали, па су се убрзо посвађали и за-
ратили око власти, тако да су на крају обојица изгубили живот, и сав је њихов
род нестао.
Али, иако су странци тако нестали, међусобна борба око власти је настав-
љена и после тога, међу потомцима „краља Кадмила“. Како нико није марио
за установљене обичаје око наследства, и сваки је сматрао да има већа права
на земљу од других, а уз то су сви били искварене и пркосне нарави, зато су
стално избијали сукоби међу њима и побуне против власти, које нису допри-
носиле бољем стању. Напротив.
И док су тако ратовали међу собом и борили се око власти, управо тада се
догодило – као и много пута пре тога када су људи били несложни и искваре-
ни – да се појавио непријатељ, који је заузео њихову земљу и опходио се вео-
ма окрутно према народу.
349
Apollodorus, Bibliotheca 3:5.5
163
У једном запису, тај непријатељ се описује као вођа једног окрутног наро-
да који је дошао издалека, не зна се из које земље; док је у једноме другом за-
пису записано да је то заправо била кћи тадашњег владара, која је устала про-
тив његове власти.
Каже се да је она била девојка преке и ратоборне нарави, која је успела да
око себе окупи присталице и скупину одметника, и да је заједно са њима тла-
чила народ, пљачкала њихову стоку, и борила се против присталица свога оца
и свакога ко је полагао право на престо и покушао да преузме власт. Звали су
је „Савинка“ (или „Свинка“; „Сфинга“).350
Обитавала је у оближњим планинама, из којих је са својим људима повре-
мено излазила и пустошила земљу, и тако владала целим подручјем око града
свог оца, из којег се овај није усуђивао да изађе од ње и њених одметника. На
њу је много пута слао војску, и разни пустолови подстакнути великим благом
које је обећавао краљ, долазили су и покушавали су да је ухвате, али узалуд.
На такво одметништво се одлучила згађена исквареношћу народа и свађа-
ма међу својим рођацима око власти, а нарочито тиме што јој је отац по саве-
ту врачаре покушао убити брата током борби за власт, док је овај још био де-
те. Али, то дете, њен брат, а син овог владара, заштитили су неки чобани тако
што су га сакрили и одвели у другу земљу. А када је одрастао, окупио је око
себе многе присталице и онда кренуо из туђине назад у своју земљу. Звао се
Једипеј (или Едипеј; Едип).
Пре повратка у своју земљу, да би био сигуран у свој наум око заузимања
власти, упитао је једну врачару за савет, исто као што је пре учинио и његов
предак – „краљ Кадмило“. У исто то време, записано је, и његов отац је кре-
нуо код исте врачаре да упита за савет како да победи одметницу „Савинку“.
Тако су се њих двојица срели код те врачаре, и онда је дошло до свађе између
њих, на коју их је подстакла врачара, рекавши им да је наводно „судбина од-
редила“ да се то мора догодити. У том сукобу, његов отац и очева пратња по-
гинули су од руке његових људи. (У већини извештаја се каже да Једипеј није
знао да је то његов отац, и да зато није свесно починио оцеубиство.)
Једипеј је затим наставио пут ка својој земљи, над којом је у међувремену
завладао један његов рођак, и на путу је наишао на своју сестру „Савинку“,
али није знао да му је то сестра, јер је никада није срео. Она му није веровала
да је син претходног владара – како је он тврдио, и тиме, њен брат, јер је ми-
слила да је погинуо док су још били деца, односно, да га је убио њихов отац.
А пошто је кренуо да заузме власт, дошло је до сукоба између њих двоје, и у
том сукобу дружина „Савинке“ је била поражена, а она сама, не желећи да се
преда, скочила је са литице и тако погинула.351
350
Изворно стоји „Сфинга“, али је вероватно у питању лоше записано име, које је грешком
услед сличности било поистовећено с речју „сфинга“, која се односи на стари египатски кип
полужене-полулава.
351
Palaephatus, Peri Apiston, pp. 35-36; Pausanias, Periegesis 9:26.2
164
Једипејево проклетство
Непрекидне побуне, борбе око власти, и несреће, као
последица искварености људи у доба краља Једипеја
Једипеј је на крају стигао у очев град, у којем се био затворио његов рођак
што је преузео власт од његовог оца. Ипак, он је предао власт Једипеју након
што га је Једипеј убедио да престо припада њему, као сину претходног влада-
ра, и као обећана награда за ослобођење земље од непријатеља; јер су и његов
отац и овај његов рођак обећали да уступе престо оном ко победи њихове не-
пријатеље.
Тако је краљ Једипеј дошао на власт и прекинуо борбе око престола. Ос-
тао је познат као праведан и веома мудар владар, и као велики ратник, па је у
народном предању био упоређиван и са самим царем Давидом – најпознати-
јим владарем свих времена и јединим непобеђеним војсковођом у целој исто-
рији света.
Међутим, попут цара Давида, касније се догодило да је починио неки зло-
чин. А оптужили су га да је убио и свог оца, претходног владара, и да је крив
и за смрт других чланова своје породице. Морао је сазнати и да му је помену-
та „Савинка“ била сестра (ако је тачан наведени извештај о њој), и да је крив
и за њену смрт. За све то су га оптуживали његови противници и побуњеници
против власти.
А када је после избила једна заразна болест у земљи, оптужили су га да је
и за то крив он. А још када су његову кривицу за настанак заразе „потврдили“
њихови „лекари“ (врачари), па још када је једна утицајна врачара дала благо-
слов народу да сруше краља Једипеја с власти, тврдећи да су то „богови од-
редили“, јер је „на краљу проклетство“, народ је тада устао и подигао побуну.
Вођа те побуне је био управо његов рођак који је владао пре њега.
Краљ Једипеј, остављен од свих и разочаран због смрти своје сестре Са-
винке, није се опирао непријатељима, нити је било ко од његових људи и вој-
ске стао на његову страну. Побуњеници су га ухватили и ослепели, а онда га
и протерали из земље, мислећи да ће се променом власти стање у земљи про-
менити на боље.
Записано је да је протерани краљ са својом кћерју нашао уточиште у гра-
ду Атини, и да је ту у старости умро. Тако је краљ Једипеј скончао у изгнан-
ству, али његов народ, и без њега и непријатеља, показало се, сам је себи ос-
тао највећи непријатељ, јер су међусобни сукоби настављени и након његовог
протеривања, а народу није било боље ни после рушења његове власти.352
Apollodorus, Bibliotheca 3:5.7-9 (О различитим историјским извештајима о краљу Једипеју

352
видети у: Mark O. P. Morford, Robert J. Lenardon, The Theban Saga. Classical Mythology, Oxford
University Press, New York, NY, 1999, pp. 302-308)
165
„Кадмејска победа“
Грађански рат између два сина краља Једипеја
Није познато да ли је рођак краља Једипеја подигао ту побуну да би себе

поставио на власт, или је хтео да на власт постави два сина краља Једипеја. У
сваком случају, када су његови синови одрасли, он им је предао власт.
Али, ти синови краља Једипеја, који су описани у записима као људи врло
лоше нарави, убрзо су се посвађали око власти, па је један од браће овог дру-
гог протерао из земље.
А протерани брат је отишао код владара једног суседног племена, и њего-
ву кћи оженивши, питао га је да му да његову војску, да са њом преотме пре-
сто од својег брата. Тако је он са војском странаца убрзо кренуо назад у своју
земљу, да преузме власт; и тако је почео рат између синова краља Једипеја.
Ратници протераног сина краља Једипеја, односно, војска његовог таста,
били су жељни пљачке и проливања крви. Записано је да су пред собом носи-
ли заставу на којој је писало „Спалићемо вам град“. Хвалили су се пред бит-
ку да ће лако освојити град његовог брата, и говорили су да их сад ни сам Бог
не може зауставити. Али, њихове охоле речи су биле узалудне и њима на про-
паст, јер се догодило овако:
Када су дошли и опколили град, син краља Једипеја, који је тада владао,
не знајући шта да ради, затражио је савет од једног врача, који му је рекао да
ако жели победити брата, мора „боговима“ на жртву принети младића кра-
љевске крви; јер обичај међу народима тог доба био је да принесу на жртву
свог владара или његовог блиског рођака, верујући да ће жртвовање (уби-
ство) владара донети неко добро.
Овај га је послушао и наредио да се на жртву принесе син управо његовог
рођака који је протерао његовог оца, мислећи да ће тако „умилостивити бого-
ве“ и да ће му то донети победу у рату.
Међутим, иако јесте победио, јер град није био освојен, догодило се да су
у борби погинула оба брата, уз велике губитке на обе стране, и рат је завршен
без правог победника. Толико је велики број људи страдао, да је тада зато на-
стао израз „Кадмејска победа“, у значењу „победа са великим губицима“,
или „бескорисна победа“. (Израз потиче од назива града Кадмеје (Тебе), пред
којим се одиграла битка између синова краља Једипеја.)
Према једном запису о том рату, браћа су убила један другог у двобоју то-
ком рата, јер њихови људи, након погибије великог броја својих сабораца, за-
тражили су да браћа реше сукоб двобојем, како не би више гинули други због
њихове свађе око престола.353
353
166
Краљ Терсандар
КРАЈ БУНТОВНОГ НАРОДА (непознато доба)
Унуци краља Једипеја

Странци преузимају власт и заводе мир на позив тлачених
После погибије синова краља Једипеја у међусобном сукобу, власт је по-

ново преузео њихов рођак који је био протерао краља Једипеја. Сад је кона-
чно сам завладао, без намере да другима препушта престо, и брзо се показао
као окрутан владар и тлачитељ народа.
Записано је да је био толико окрутан владар да чак није дозволио ни да се
сахране погинули у рату, па тако ни протерани син краља Једипеја. А кад је
његова сестра – кћи краља Једипеја – упркос забрани одлучила да га сахрани,
он је наредио да се погуби.
У једном запису је записано да је она побегла у град Атину, у којем је био
и њен отац Једипеј, због чега је њихов рођак дошао са војском пред Атину, и
онда тражио од атинског краља да им преда и Једипеја и његову кћи, јер Једи-
пеј је тада још увек био жив. Али, тадашњи атински краљ Тезеј је одбио да
преда бегунце, јер се држао древних прописа о пружању уточишта. 354 Зато је
овај напао град Атину, али краљ Тезеј је тада изашао са својом војском, по-
разио га у боју, и њега самог усмртио.355
У једном другом запису је тај догађај описан нешто другачије: Каже се да
је рођак краља Једипеја ипак ухватио и погубио његову кћи. (Према другом
извештају, касније се покајао за своју одлуку, али није стигао да спречи њену
смрт.)356 Због тога су поједини из народа тад отишли у град Атину и тражили
помоћ од атинског краља Тезеја. А он, чим је чуо шта је овај чинио, покре-
нуо је своју војску на његов град и у боју овога усмртио.
Потом је са својом војском завео мир у њиховој земљи и на престо поста-
вио једног унука краља Једипеја. Због тог ратног подвига, и многих других,
остао је упамћен као велики ратник и моћан владар, и зато га је народ у пре-
дањима упоређивао са војсковођом Исусом Навином, наследником Мојсија,
и са судијом Самсоном, као што је раније споменуто.
354
Пета Мојсијева 23:15-16
355
Apollodorus, Bibliotheca 3:7.1; Statius, Thebais 12:677-796, transl. J. H. Mozley, William
356
Sophocles, Antigone 1182-1225. The Tragedies of Sophocles, transl. R. C. Jebb, Cambridge
University Press, Cambridge, 1904
167
Поход на град Троју
Погибија краља Терсандра и пропаст лозе краља Кадмила
Када је атински краљ Тезеј напустио земљу и вратио се у град Атину, ови
су поново заратили међу собом, предвођени унуцима краља Једипеја.
Они су наставили међусобну борбу око власти, коју су њихови очеви били
започели, и током које је мноштво људи страдало. На крају, поражена страна
је била приморана да напусти земљу, јер су њихови противници били жељни
проливања крви своје браће – како се описују у записима о том рату, тако да
су у међусобним сукобима испољавали већу мржњу него против својих спољ-
них непријатеља, који им због тога нису ни били потребни. Заправо, странци
су се обично показивали милосрднији од њих самих.
Поражена страна је тако напустила земљу и отселила се на север, код сво-
јих рођака, у подручју данашње Црне Горе, јер тамо су владали потомци дру-
гог огранка лозе „краља Кадмила“.357
После тога је власт силом преузео један праунук краља Једипеја, који се
звао Терсандар. Он је ратовао против другог праунука краља Једипеја, тако
да су се међусобни сукоби од доба краља Једипеја наставили између њего-
вих синова, унука, и праунука, све док се на крају нису међусобно истребили.
Краљ Терсандар је у рату победио својег брата, али је убрзо након тога и
он сам погинуо у једном другом рату. То је био такозвани Тројански рат, ко-
ји је почео у његово доба.
Није познато када је тачно избио Тројански рат, јер нису сачувани поузда-
ни подаци о томе. Према једним извештајима, то се догодило пре 3100-3200
година, а према другим извештајима – пре 2800-2900 година, или је било ви-
ше таквих ратова око града Троје. Рат описан у предању започет је због кће-
ри једног краља која је побегла са љубавником, тројанским краљевићем, исто
као што се догодило у случају рата из доба унука „краља Кадмила“.
У тај рат се прикључио и краљ Терсандар, и у рату је непријатељ био по-
беђен и Троја освојена, али краљ Терсандар је погинуо у једној бици одмах на
почетку рата, пре него што је стигао до зидина Троје, а и сам рат је био пора-
зан и по победника, јер је било великих губитака и на њиховој страни – као у
рату између синова краља Једипеја.358
Након погибије краља Терсандра, било је још неколико незнатних влада-
ра, и онда је њихова држава пропала због међусобних ратова и неслоге, због
њиховог вечитог бунтовништва, пркоси према непријатељу и побуна против
власти. Тако се због покварености тих нараштаја који су се „продали да чине
оно што је зло“ неславно завршила владавина лозе „краља Кадмила“.
357
Apollodorus, Bibliotheca 3:7.2-3; Pausanias, Periegesis 9:5.13, 8.6; Херодот, Историја 5:61
358
Ibid.; Pausanias, Periegesis 9:36.1
168
*ТРОЈАНСКИ РАТ
Тумачење предања о Тројанском рату од стране историчара
19/20. века као пример погрешног тумачења народних предања
Многи историчари 19/20. века су тврдили да предање о Тројанском рату

представља обичан „мит“, у значењу „полуизмишљена прича“ – исто као што
су тврдили и за сва друга народна предања. А истина у ствари гласи да у пре-
дању о Тројанском рату нема ничега „митског“ (измишљеног), већ су ту опи-
сани стварни историјски догађаји – исто као у случају свих других народних
предања.
Да се у предању о Тројанском рату заиста описују стварни догађаји, а не
измишљени, види се не само по томе што није постојао ниједан разлог да љу-
ди тог доба измишљају догађаје који се нису догодили, већ се види и по томе
што су описи из тог предања потпуно исти као описи из бројних старих запи-
са о стварним историјским догађајима.
То је потврђено када су у рушевинама града Троје и других древних гра-
дова из оближњих подручја пронађени стари записи у којима је Тројански рат
описан на исти начин као у предању о Тројанском рату.359
Рушевине које се сматрају остацима

древног града Троје. Налазио се на
крајњем западу данашње Турске, на
северо-источној обали Егејског мора.
359
H. A. Hoffner, Letters from the Hittite Kingdom. Writings from the Ancient World, No. 15,
Society of Biblical Literature, Atlanta, GA, 2005, pp. 290-320
169
Међу првима који је ископавао рушевине града Троје био је немачки ист-
раживач и чувени фалсификатор древне историје, који се звао Хајнрих Шли-
ман. Његово најпознатије откриће била је такозвана „Агамемнонова маска“
(посмртна маска), која није пронађена у Троји, већ коју је он наводно открио
међу рушевинама древног града Микене (у подручју данашње Грчке).
Међутим, „Агамемнонова маска“ заправо није била никаква маска краља
Агамемнона, који се спомиње у предању о Тројанском рату, нити је та маска
потицала из тог доба – како је Шлиман тврдио, него је реч о фалсификату из
19. века који је направио сам Шлиман, ради стицања славе.
То се види на основу једноставног поређења те „Агамемнонове маске“ са
другим посмртним маскама из доба Тројанског рата. Заправо, „Агамемнонова
маска“ више личи на немачког цара Вилхелма, који је живео у доба Хајнри-
ха Шлимана, него на једног краља који је живео у доба Тројанског рата.360
Сличност „Агамемнонове
маске“ (десно) са изгледом
немачког цара Вилхелма
(19/20. век) већа у односу
на праве древне посмртне
маске (испод). Нарочита
сличност се примећује у
изгледу бркова, који личе
на бркове Немаца 19. века.
Осим Тројанског рата, у којем је учествовао и

део предака Срба, у предању о Тројанском рату су
описани и други догађаји, који су се догодили изван
тог подручја; а то су догађаји из историје потома-
ка Аврама. То се види по описима из предања, који
су у потпуности исти као описи из записа о догађа-
јима из историје потомака Аврама.361
Такође, то се види и по записима самих старих
грчких писаца: На пример, грчки историчар Стра-
бон (пре око 2000 година) записао је дословно да су
предање о Тројанском рату донели припадници на-
рода који су се доселили из „Феникије“ (подручје
Израела).362
360
D. A. Traill, Schliemann of Troy: Treasury and Deceit, St. Martin Press, New York, 1995, pp.
169-172
361
За више података о Тројанском рату видети рад Решено Хомерско питање: Библија и
Хомерови спевови Илијада и Одисеја на www.institutni.com.
362
Strabo, Geographica 3.2:14
170
ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
ДОБА ИЗРАЕЛА
О наследницима цара Давида и догађајима из њиховог доба:
Предслика многих догађаја из каснијег доба српске историје
П
ре око 3000 година на Истоку је владао цар Давид, из племе-
на Јуде, сина Израела (Јакова), сина Исака, сина Аврама. Био
је најпознатији владар у историји, и остао је упамћен по пра-
ведности, побожности и храбрости, као велики ратник и непо-
беђени војсковођа, водећи ратове с околним народима још од
доба када је као дечак победио филистејског вођу Голијата.
Са друге стране, цар Давид је својом кривицом допринео да и он и његов
народ пострадају, и морао је да се избори са неколико побуна, па тако и с по-
буном свог сина, који је на крају погинуо. Мада је цар Давид створио најмоћ-
нију државу која је икада постојала, ипак, невоље које су га снашле указивале
су на несрећан крај његове државе, његових потомака и наследника, и целога
народа, што се у каснијем добу и догодило.
Његов син, цар Соломон, још више је ојачао државу, и народ је живео у
миру и изобиљу свега за време његове владавине, али је и он исто својом кри-
вицом довео до свог страдања и пропасти целе државе, док је и сам народ по-
стајао све искваренији, па су тако и они на крају страдали. То се највише по-
казало у доба Соломоновог сина и наследника.
Тако се и са лозом цара Давида догодило исто што и лози „краља Кад-
мила“ на овим просторима. Заправо, сличност је толико велика, да је народ у
предањима упоређивао управо цара Давида са споменутим краљем Једипе-
јом, потомком „краља Кадмила“, који је живео у доба након цара Давида.
Историја Израела и лозе цара Давида, и историја лозе „краља Кадмила“,
показују како је стање у једној држави и народу увек зависило искључиво од
владања тог народа: Кадгод би народ постао искварен, када би људи пакости-
ли једни другима из зависти и мржње, када би се одавали непоштеном добит-
ку, себичности, и похлепи, кад би живели разуздано, и кад би се дизали у по-
буне против сваке власти, коју су проглашавали кривом за све недаће, тада би
се догађало да народ страда и потпадне под власт околних народа, који су их
тлачили.
171
Цар Ровам и Јеровам
ДОБА ПОДЕЛЕ ЦАРСТВА (пре око 2900 година)
„Теби дајем његово царство…“

Необичан начин доласка цара Јеровоама на престо
Док је лоза „краља Кадмила“ владала на овим просторима, у њиховој по-

стојбини у земљи Ханан догодило се овако: Цара Соломона, сина цара Дави-
да, наследио је његов син, који се звао Ровоам. Али, његов син није наследио
цело царство, већ само један мањи део, са два израелска племена – племеном
Јуде и племеном Венијамина.
Највећи део народа, преосталих десет племена, није желео служити Соло-
моновом сину, зато што се он лоше понео према њима, па су они за цара иза-
брали једног слугу цара Соломона који се звао Јеровоам. Он је био из племе-
на Јосифа, сина Израела (Јакова).
Тако се Соломоново царство поделило на два дела: На јужно царство, наз-
вано „Јуда“ по племену Јуде, којим је владао Соломонов син Ровоам, и на се-
верно царство, и даље звано „Израел“ по Аврамовом унуку Израелу (Јакову),
којим је владао Јеровоам.
Записано је да се подела цар-
ства догодила да би се испунила
реч једног пророка који се обра-
тио Јеровоаму и рекао му да му
„Бог предаје део Соломоновог
царства“ због недела која су по-
чинили цар Соломон и његов на-
род. Тако је царев слуга Јерово-
ам постао цар, владајући над ве-
ћим делом некадашњег Соломо-
новог царства.363
Овај догађај је описан и у народним предањима, поред тога што је описан

у записима тог доба. У таква предања спадају споменута предања о царевом
слузи који постаје цар према неком пророчанству; јер описи из тих преда-
ња су исти као описи цара Јеровоама из записа о њему.
363
172
„Не идите против своје браће“
О свештенику који је спречио братоубилачки рат
Цар Ровоам, син Соломона, владао је јужним делом царства – Јудом, док
је цар Јеровоам владао северним делом царства – Израелом. Прво што је цар
Ровоам кренуо да уради било је да поврати северни део очевог царства од ца-
ра Јеровоама. Због тога је цар Ровоам окупио велику војску из племена Јуде и
Венијамина, и кренуо у рат против осталих племена свог народа која су живе-
ла у северном делу царства.
Међутим, догодило се да је његов поход и братоубилачки рат спречио је-
дан свештеник, који је одговорио цара Ровоама од рата са царем Јеровоамом.
Записано је овако:
Чим је (цар) Ровоам дошао у Јерусалим, окупио је цео Јудин дом и

Венијаминово племе, 180.000 одабраних ратника, да се боре против
Израеловог дома и да би вратили царство Ровоаму, Соломоновом
сину.
Тада је Семаји, Божјем човеку, дошла Божја реч: „Кажи Ровоаму,

сину Соломона, Јудином цару, и целом Јудином и Венијаминовом
дому и осталом народу: ‘Овако каже Бог: ‘Не идите и не борите се
против своје браће, синова Израела. Вратите се сваки својој кући,
јер сам Ја тако водио ствари’.”
Они су послушали Божју реч и вратили се својим кућама као што

им је Бог рекао.364
Записано је да је тако био спречен и одложен рат између различитих пле-

мена истог народа, односно, између северног и јужног дела подељеног царст-
ва – Израела и Јуде, али тај рат ће се касније наставити.
Надаље је записано да су цар Ровоам и народ Јуде „ишли стопама цара
Давида и цара Соломона“, и да је зато њихова држава бивала све јача, док је
држава цара Јеровоама и народа Израела бивала све слабија, иако је била ве-
ћа и народ у њој бројнији.
Међутим, после три године своје владавине, кад је цар Ровоам „учврстио
своју власт, и када је постао моћан“, и он и његов народ почели су да се по-
нашају недолично и бахато, одали су се уживањима, и чинили „све одвратне
ствари (хананских) народа које је Бог отерао испред Израелових синова“
у доба Мојсија и Исуса Навина – како је записано.
364
173
Ропство под Египћанима
Понизни цар Ровоам спасава народ од египатског цара
Када су цар Ровоам и његов народ почели да тако живе и чине недела горе
него што су чињена у доба цара Соломона, управо тада се догодило да је до-
шао један египатски цар с великом војском – са 1200 бојних кола и 60.000 ко-
њаника – а са њим, и други афрички народи, и напао је државу цара Ровоама.
То је био египатски цар Шишāк (или: Шошек; Сисāк).
Али ипак, пошто цар Ровоам и његов народ нису и даље пркосили, и нису
хтели да ратују са египатским царем, знајући да су слабији и да их је та нево-
ља и снашла због њихових недела, зато се догодило да цар Шишāк није уни-
штио њихову државу и није тлачио народ, него је само заузео њихове градове
и опљачкао Соломонов Храм, који је био препун злата.
Забележене су речи једног свештеника и пророка који се обратио цару Ро-
воаму када су се непријатељи појавили пред вратима Јерусалима:
„Зато што су се (цар Ровоам и народ) понизили, (Бог) их неће затрти,

него ће убрзо бити избављени (из ропства), и (Божији) гнев неће се
излити на Јерусалим преко (египатског цара) Сисака, али биће слуге
њему, да би видели шта значи служити (Богу), а шта значи служити
царевима земаљским“.
Тако је цар Ровоам спасио народ од великог страдања у рату по цену оби-
чне новчане штете и привременог ропства под туђином. Да су он и народ кре-
нули да пркосе и да се супротстављају непријатељу – у овом случају, египат-
ском цару Шишаку, дошло би до великог страдања народа и целе земље, јер
непријатељи сигурно онда не би никога поштедели.
Након тог привременог ропства које су морали истрпити, народ је поново
стекао слободу и живео у миру, а „цар Ровоам је учврстио своју власт у Је-
русалиму и наставио да влада“ – записано је у дневницима царева.365
Овакав догађај ће се много пута понављати кроз историју Срба: Сваки пут
кад би владар и његов народ – који су били попут цара Ровоама и његовог на-
рода – покушали да пркосе и да се супротстављају знатно јачем непријатељу,
долазило би до великих страдања народа, после којег је следило дуготрајно и
тешко ропство; а кад би се владар и његов народ понизили и прихватили тре-
нутну премоћ непријатеља, као вид казне за њихова недела, брзо би долазило
до ослобођења, чак и без борбе и жртава.
365
Друга књига дневника 12:1-14
174
„Олтаре, олтаре…“
Горди цар Јеровоам наређује заробљавање пророка
Даље је записано да се израелски цар Јеровоам показао горим владарем
од јудејског цара Ровоама, сина цара Соломона, и да се народ у његовом де-
лу државе показао горим од народа у држави цара Ровоама, и горим него што
је био у доба цара Соломона. Записано је да је био „гори од свих који су би-
ли пре њега“.
Једна од првих ствари које је урадио цар Јеровоам било је подизање ки-
пова, пред којим је хтео да се народ моли и приноси жртве, као што се то ра-
дило у Соломоновом Храму. Те кипове је подигао зато да његов народ који је
живео у северном делу сада подељеног царства не би више ишао у Јерусалим,
у Соломонов Храм да приноси жртве, који се налазио у јужном делу подеље-
ног царства; односно, то је урадио зато што се плашио да ће се народ окрену-
ти од њега и опет приклонити цару Ровоаму, ако често буду ишли тамо.
Зато је он дао да се направе два златна кипа у облику телета која је поста-
вио у два града, један на северу, а други на југу, па је онда пред народом обја-
вио да не морају више ићи чак у Јерусалим, већ да ће имати храм и светилиш-
те у свом делу царства. Забележено је да је по подизању тих кипова цар Јеро-
воам пред народом узвикнуо: „Ево твојег бога, Израеле, који те је извео из
Египта!“ – исто као што су узвикивали и у доба Мојсија и Изласка из Египта,
када су исто начинили златни кип телета да се пред њиме моле.366
Такви кипови од дрвета, камена, злата, или нечега другог, пред којима се
народ молио, постојали су међу свим народима, осим међу потомцима Изра-
ела (Јакова), код којих је то законом било забрањено да се прави. Ти кипови
су били прављени у облику човека или неке животиње, или у облику некакве
„полуживотиње-получовека“, а често су то били само стубови на које су уре-
зивали људски лик или какву слику, пред којим се народ клањао и молио.
Пред тим киповима, сликама у дрвету, или пред жртвеницима (олтарима)
који су били подизани с истом сврхом, вршени су разни необични верски об-
реди, попут молитви „боговима“ и призивања мртвих. Народ је веровао да ти
кипови и слике „представљају Бога“, и да ће вршењем молитви, понављањем
неких обредних радњи пред њима, и изговарањем бајалица, задобити испуње-
ње својих жеља, попут оздрављења, стицања богатства, победе над непријате-
љима, итд.
Цар Јеровоам је тако хтео да опонаша и направи у северном делу подеље-
ног царства све оно што је постојало у јужном делу подељеног царства, којим
је владао цар Ровоам. Осим прављења храма у свом престоном граду, као „за-
мене“ за Соломонов Храм у Јерусалиму, цар Јеровоам је урадио и следеће:
366
175
Основао је свештенички ред да служи у његовом храму, по угледу на све-
штенике који су служили у Соломоновом Храму, с тим да је он сваком дозво-
љавао да буде свештеник, док су у Јерусалиму свештеници могли бити једино
из племена Левија, сина Израела (Јакова). Затим, цар је увео и празнике који
су обележевани у његовом храму, уместо празника који су били обележавани
у Соломоновом Храму. А подизао је и олтаре (жртвенике) по разним брдима,
да се на њима приносе жртве као што се овамо то радило у Храму. И то је све
чинио да се народ не би одвојио од њега и приклонио цару Ровоаму.
Записано је да се једном приликом управо док је цар Јеровоам тако при-
носио жртву на свом олтару догодило да се пред царем појавио један свеште-
ник и пророк, који му је прорекао да ће настрадати и он и сав његов дом због
недела која су чинили цар и његов народ. Свештеник је изрекао те речи поред
тог олтара, претварајући се као да се обраћао олтару, а не цару.
Међутим, цар је разумео поруку, па је наредио да се због тих речи ухвати
тај пророк; али чим је цар пружио руку према њему, и викнуо „Ухватите га!“,
његова рука се укочила, „осушила се и више није могао да је привуче к се-
би“ – како је записано.367
После тога, цару се обратио и један други свештеник и пророк. Забележе-
не су речи тог пророка упућене цару Јеровоаму:
„Овако каже Израелов Бог: ‘Ја сам те (Јеровоама) подигао из твојег

народа да бих те поставио за вођу Свог народа, Израела, и отргнуо
сам царство од Давидовог дома, и дао га теби. Али ти ниси био као
мој слуга Давид који се држао мојих заповести и био ми одан свим
својим срцем, и чинио само оно што је исправно у мојим очима, већ
си почео да поступаш горе од свих који су били пре тебе (…). Зато
ћу почистити дом Јеровоама (…), док не буде сасвим уклоњен“.368
И све што је било речено цару да ће му се догодити, то се убрзо и догоди-

ло, па је цар умро после једне битке са јудејским царем – сином цара Ровоа-
ма. Тако је цар Јеровоам скончао из сличних разлога и на сличан начин као и
цар Саул пре њега.
Страдање цара, коме са свих страна долази глас о пророчанству о његовој

скорој пропасти, идући од једног до другог пророка који му сви исто предска-
зују несрећну судбину, описано је и у народним предањима, осим тога што је
описано у записима тог доба. То су иста она народна предања у којим се опи-
сују цар Саул и Давид; а то су предања о злом цару који страда према про-
рочанству. Описи из тих предања су исти и као описи цара Јеровоама из за-
писа о њему.
367
368
176
Цар Аса и Васа
ДОБА РАТА ИЗМЕЂУ ЈУДЕ И ИЗРАЕЛА
Битка на гори Семарајим

Победа цара Авије и погибија цара Јеровоама
Између цара Ровоама и цара Јеровоама, односно, између два дела подеље-
ног царства, водио се рат све време њихове владавине, и после је настављен у
доба њихових синова; јер цар Ровоам хтео је да поврати царство свог оца, ца-
ра Соломона, чији је већи део отцепио Јеровоам – слуга цара Соломона.
Цар Ровоам је владао 17 година над јужним царством – Јудом, и онда је ум-
ро, не успевши да поврати цело царство од Јеровоама. А цара Ровоама је нас-
ледио један од његових млађих синова, који се звао Авија. Није га најстарији
син наследио, како је налагао закон, јер је цар више волео своју другу жену –
унуку цара Авесалома, сина Давида – чији је син био тај Авија, па је њега за-
то и учинио наследником. А кад је Авија дошао на власт, напао га је цар Јеро-
воам, и тако се наставио рат између два дела подељеног царства.
Најпознатији догађај из тог рата била је Битка на гори Семарајим, у којој
је учествовало 400.000 ратника цара Авије и 800.000 ратника цара Јеровоама.
Цар Авија је покушавао пред битку да убеди противнике да одустану, говоре-
ћи им да је правда на његовој страни и да царство треба да припада наследни-
цима цара Давида, а не Јеровоаму, који је био слуга цара Соломона и побуње-
ник против његове власти.
Ипак, горди и бунтовни цар Јеровоам није марио за речи упозорења – у ње-
говом случају, последње шансе за покајање – него је одмах након тога кренуо
у јуриш на цара Авију, у сусрет својој кобној судбини. Али, догодило се да је
цар Авија са мањом војском успео победити већу војску цара Јеровоама, тако
да је погинуло чак 500.000 ратника цара Јеровоама.
Цар Јеровоам се није опоравио од тог пораза, већ је убрзо након битке на-
прасно умро. А цар Авија је након битке успео да поврати део свог царства и
преотме га од цара Јеровоама, иако ни он није успео да поврати цело Соломо-
ново царство.369
369
177
„Не прави себи резан лик…“
Побожни цар Аса уништава кипове „језивог бога Вала“
Јудејски цар Авија, син цара Ровоама, и унук цара Соломона, чија је мајка
била унука цара Авесалома, сина цара Давида, нанео је велики пораз цару Је-
ровоаму, али није дуго владао после тога. Записано је да је био сличан својем
оцу, цару Ровоаму, и да није у свему поступао добро. Умро је после само три
године владавине. Наследио га је његов син, који се звао Аса.
Записано је да пре цара Асе „дуго није било свештеника који би поуча-
вали“ народ исправном и здравом начину живота, и да су се људи стално ме-
ђусобно сукобљавали – „Племе је ударало на племе и град на град“, па зато
се „у то време није могло сигурно путовати, јер су владали велики неми-
ри међу свим становницима ове земље“.
Али, када је Аса постао цар, он се показао као праведан и побожан владар,
скоро попут цара Давида, и народ у његово доба је почео да оставља своја се-
бична дела, своју тврдоглаву и свађалачку нарав, и своје бахато понашање, па
су почели да живе скромно и у миру једни са другима.
Зато се догодило да је у доба цара Асе завладао мир, и народ је могао жи-
вети спокојно. Заправо, народ се толико променио на боље, и живело се толи-
ко добро да су и припадници северних племена почели да се досељавају у др-
жаву цара Асе, напуштајући државу злог цара Јеровоама – како је записано.
Забележено је да је цар Аса уништио бројна светилишта, кипове (обредна
дебла) и жртвенике који су били подигнути пре његовог доласка на власт. То
су била иста онаква светилишта, кипови, и жртвеници које је подизао цар Је-
ровоам у северном делу подељеног царства, да би народ задржао у свом делу
царства и одвојио га од цара Ровоама, у чијем делу царства се налазио Соло-
монов Храм.
Цар Аса је нарочито остао познат по томе што је уништио један велик др-
вени кип који је направила његова баба, мајка цара Авије, жена цара Ровоа-
ма, и унука цара Авесалома, сина цара Давида. Она га је направила да се на-
род моли пред њим, али њен унук, цар Аса, претворио га је у прах и спалио, а
њу отерао са положаја царице-мајке због тог чина.
Записано је да су и сви други добри владари увек тако уништавали свети-
лишта, кипове с урезаним ликовима и сликама, и жртвенике пред којим се на-
род молио и вршио обреде. И не само тада, већ и у ранијем добу, у доба Мој-
сија, Исуса Навина, Гедеона, и других, они и њихов народ су у својим похо-
дима увек прво уништавали такве храмове, кипове, резбарене слике, и жртве-
нике које су подизали други народи, или сам њихов народ, и пред којим су се
они молили и вршили разне верске обреде, верујући да такви кипови, слике, и
други предмети „представљају Бога“.
178
Са друге стране, сви лоши владари, попут цара Јеровоама, увек су гради-
ли или поново подизали такве храмове, кипове, и жртвенике, убеђујући народ
да се пред тим треба молити и вршити обреде, да би се стекла „наклоност бо-
гова“ и да би им се испуниле жеље, а да притом не морају ништа да ураде и
да промене код себе у својим животима.
Народи који су тако чинили, и које су Мојсије и његови наследници про-
терали из њихове земље, као и народ цара Јеровоама, доселили су се и на ове
просторе, па су са собом доносили такве облике сујеверја, односно, такве ки-
пове, слике, и друге предмете, обично израђене од дрвета и глине, које су они
сматрали „светињом“, и за које су веровали да им „доносе срећу и здравље“,
и да их због тога „богови штите“ – како се у то доба говорило.370
Битка у Сефати
Победа над надмоћнијим непријатељем
Након што је цар Аса очистио земљу од таквих ве-

ровања и обичаја, настао је мир. Али, и током тог доба
мира, радио је на утврђивању градова и одбрани земље
од непријатеља који би могли напасти у будућности. И
заиста, после десет година владавине цара Асе, догоди-
ло се да су дошли непријатељи и напали земљу; а то је
опет био један египатски цар, потомак поменутог цара
Шишāка, који се звао Зара (или: Зархан; Осоркон).
Глинени кип са Тај цар Зара је био владар Египта и Етиопије, и он је
подручја Винче,
напао цара Асу са великом војском од чак милион рат-
налик кипу који
ника. А цар Аса и народ, видевши ове, „завапили су к
је подигла унука
Богу“ да им помогне и спаси их невоље, и изашли су на
цара Авесалома
бојно поље, али, не из пркоса према јачем непријатељу,
– Маха – и који
и из жеље да се и по цену највећег страдања брани зем-
је уништио њен
ља од туђина, већ из жеље да сачувају државу у којој се
унук – цар Аса.
живело по законима правде, и која је у свему била виде-
ло другим народима.
Забележене су речи цара Асе пред битку са царем Заром, када се помолио
овим речима: „Помози нам, Господе, Боже наш, јер се на Тебе ослањамо и
у Твоје име смо изашли на ово мноштво“. И због њихове праведности и по-
низности, догодило се да је слабији надвладао јачега, и да су цар Аса и његов
народ победили цара Зару и његову огромну војску у Бици у долини Сефати
– како је записано у запису о тој бици.371
370
371
179
Уздање у страну силу
Цареубица Вȁса креће у рат против цара Асе
Због велике и чудесне победе цара Асе над Египћанима и Етиопљанима у

Бици у долини Сефати, у читавом царству наста велико весеље и народ се ра-
довао због тога што су се спасили непријатеља који су хтели да их униште. И
тад се појавио један свештеник и пророк, који је објавио цару Аси да ће живе-
ти у миру он и његов народ, и да им ниједан непријатељ неће моћи наудити, и
да ће његово царство постајати све моћније, ако буду наставили да живе и по-
нашају се као до сада; али ако се буду вратили својим ранијим навикама и по-
роцима, и ако буду постали попут цара Јеровоама и његовога народа, да ће их
онда снаћи невоље и страдања.
И заиста, догодило се да је мир владао у земљи наредних 25 година. А кад
је прошло 25 година од битке, појавио се израелски цар, који је одлучио напа-
сти јудејског цара Асу, и тако је био настављен рат између царства Израела и
царства Јуде. А у то доба над Израелом је завладао цар Васа, уместо цара Је-
ровоама, односно, сина цара Јеровоама.
Тај цар Вȁса био је из племена Исахара, сина Израела (Јакова). Он се до-
копао власти тако што је на превару убио сина цара Јеровоама, а онда побио
и све остале чланове његове породице, па се прогласио за цара. Тако се испу-
нила реч пророка о погибији цара Јеровоама и његовог дома.
Када је тај цар Вȁса после тога дошао до границе земље цара Асе, цар Аса
је позвао у помоћ једног сиријског цара, поткупивши га златом и сребром ко-
је је преостало у Соломоновом Храму и у царском дворцу. Тај сиријски цар је
онда напао земљу цара Вȁсе, па је он морао да се врати у своју земљу и оду-
стане од рата са царем Асом.
Записано је даље да се тад опет појавио један свештеник и пророк, који је
укорио цара Асу због тога што је позвао у помоћ сиријског цара и са њим на-
правио савез кад га је напао цар Васа, уместо да је учинио исто што је учинио
и када га је напао египатски цар Зара; јер кадгод се народ ослањао на страну
силу, догађало се да је народ после тога страдао и бивао остављен од свог на-
водног „савезника“. То ће се много пута догађати током историје Срба.
Међутим, некада побожан и понизни цар Аса сада није прихватио укор, и
у својој гордости се наљутио на пророка због тих речи, и наредио да га баце у
тамницу – исто као што је пре учинио зли цар Јеровоам када је њега свеште-
ник укорио због његових недела.
Записано је да је „цар Аса почео да тлачи и друге људе из народа“, тако
да он није до краја остао веран закону и правди. И зато се догодило да су тада
почели ратови, а сам цар Аса се убрзо тешко разболео и од болести умро.372
372
Друга књига дневника 15:1-16:14
180
Цар Зимрије и Амрије
ДОБА ПОБУНА (пре око 2900 година)
Исход побуна против власти

Лоши владари на власти због искварености народа
Док је у јужном делу подељеног царства, у Јуди, стање бивало све боље, у
доба цара Асе, дотле у северном делу царства стање је бивало све горе, и на
власти се смењивали све гори владари.
Тако је након злог цара Јеровоама на власт дошао његов син, а он је био
исти као Јеровоам. Његов син је владао само две године, па га је током једног
рата са Филистејима на превару убио споменути Вȁса – слуга цара Јеровоама.
Цар Васа је потом побио све чланове породице цара Јеровоама, и он се ни
по чему није разликовао од цара Јеровоама и од његовог сина, већ је исто био
зле нарави.
Цар Васа је исто као цар Јеровоам владао мало више од 20 година, и њему
се све исто догодило као цару Јеровоаму, јер је радио све као он: Догодило се
да се једном приликом пред царем појавио један свештеник и пророк, који му
је прорекао да ће настрадати и он и сав његов дом због недела која су чинили
он и његов народ, као цар Јеровоам пре њега.
И све што је било речено цару да ће му се догодити, то се убрзо и догоди-
ло: Након смрти цара Васе, на власт је дошао његов син, који је исто као син
цара Јеровоама владао само две године; и док се једном приликом цар опијао
и веселио у свом дворцу, појавио се један царев слуга, који је на превару убио
сина цара Васе.
Тај царев слуга звао се Зимрије. Он је потом побио све чланове породице
цара Васе – исто као што је пре тога царев слуга Васа учинио дому цара Јеро-
воама. Тако су се испуниле речи тог пророка, и тако се зло цара Васе вратило
на његову главу и на цео његов дом.
Међутим, некадашњи царев слуга, а сада цар Зимрије, владао је само се-
дам дана, јер чим се прочуло да је убио претходног цара, свог владара, народ
је устао и побунио се против власти цара Зимрија. Једни су хтели да прогласе
за цара главног царевог војсковођу, који се звао Амрије, а други су хтели не-
ког другог човека да прогласе за цара.
181
Амрије и његове присталице победили су ове друге, и кренули су на дво-
рац у којем је обитавао Зимрије, и опколили га са свих страна, али цар Зимри-
је је запалио двор и тако погинуо. Уместо њега на власт је дошао Амрије, ко-
јег је народ прогласио за цара.
А цар Амрије се потом показао још горим од цара Зимрија, као и од цара
Јеровоама. Записано је да је „био гори од свих који су били пре њега“. Вла-
дао је неколико година, и осим по злу, остао је упамћен по томе што је сагра-
дио град Самарију, који је постао престони град северног дела царства.373
На основу ових догађаја из тог доба види се да кадгод је тако народ дизао
побуну против власти због тога што је на власти био лош владар (или због то-
га што је народ сматрао да је лош владар), догађало се да после на власт дође
још гори владар; јер иако се сама власт увек могла силом променити, народ је
остајао исти, па зато народу није бивало боље, а владар који би проистекао из
таквог народа није могао бити бољи од самог народа.
И што су више побуна дизали, то су на власт долазили све гори владари –
почев од цара Јеровоама и његовог сина, који су чак ушли у изреку због свог
зла, преко цара Васе, који је убио претходног цара, и његовог сина, који није
био ништа другачији, па све до цара Зимрија, који је такође убио претходног
цара, и цара Амрија, који је био гори од свих претходних.
Догађаји из доба ових царева – цара Јеровоама и његовог сина, цара Ва-
се и његовог сина, цара Зимрија, и цара Амрија – описани су у записима са-
временика тих догађаја. Те записе су већином оставили свештеници који су у
то доба живели, јер су они били најписменији људи тог доба и цареви писари.
И ти записи су били преписивани и у каснијем добу, тако да се на основу тих
сачуваних записа зна шта се догађало у том добу пре око 2900-2800 година.
Али, осим у записима из тог доба, исти догађаји су описани и у народном
предању. То су иста она народна предања у којима су описани цар Саул и Да-
вид; а то су предања о злом цару (Саулу; Јеровоаму; Васи) који страда пре-
ма неком пророчанству, или предања о царевом слузи (Давиду; Васи; Зим-
рију) и његовом доласку на власт према неком пророчанству; јер описи из
тих предања су исти као описи наведених царева из записа о њима.
Другим речима, помињана народна предања састоје се из више предања,
у којима се описује више догађаја из различитих доба; а то су старија пре-
дања, у којима се описују догађаји из доба цара Саула и Давида, и мало млађа
предања, у којим се описују слични догађаји из доба наследника цара Саула и
Давида – из доба цара Јеровоама, цара Васе, цара Зимрија, и цара Амрија. Уп-
раво је сличност и временска блискост тих догађаја очигледно и довела до из-
мешаности сећања на те догађаје, и до спајања тих различитих народних пре-
дања у једно предање.
373
182
Цар Јехосафат
САВЕЗ ЈУДЕ И ИЗРАЕЛА (пре 2900-2800 година)
„Сва царства у страху од Њега“

Обнова славе и моћи царства у доба цара Јосафата
Јудејски цар Аса је владао 40 година и онда је умро од тешке болести. На-
следио га је његов син који се звао Јехосафат (или Јосафат). А тај Јосафат је
био још бољи владар од свога оца Асе, попут цара Давида, и у његово доба се
обновила некадашња моћ и слава Давидовог и Соломоновог царства. Записа-
но је да је „цар Јосафат ишао путем (цара) Давида, свога праоца (…); зато
је Бог утврдио царство у његовој руци, и он је стекао велико богатство и
славу“.
Попут свог оца, цара Асе, и још више од њега, тако је и цар Јосафат слао
свештенике и учитеље по народу да подучавају људе Мојсијевом закону и ис-
правном, здравом начину живота. И тако се народ упознао с Мојсијевим зако-
ном, и у свему је био послушан властима, свом цару, и његовим свештеници-
ма који су учили народ, и тако је некада бунтован и тврдоглав народ непокор-
не и преке нарави постао народ доброћудан, понизан, и мирољубив.
Због тога, и због праведности и доброте њиховог цара – како је записано –
народ је у то доба поново почео живети у миру и изобиљу свега, неугњетаван
од стране околних народа, као што је било у доба цара Соломона. И касније,
кроз целу историју Срба, на власти је увек био онакав владар какав је био сам
народ; зато, када би се народ искварио, онда би и на власт долазио владар њи-
ма налик, а када би народ почео да се мења на боље, на власт је долазио бољи
владар.
Тако се догодило и пре око 2900-2800 година: На власт је дошао цар Јоса-
фат, владар какав је одговарао стању у којем се тада налазио народ. Цар Јоса-
фат је постао најмоћнији и најславнији владар тог доба, тако да нико од окол-
них царстава није смео да нападне земљу цара Јосафата, иако су била моћнија
и већа, већ су му поједини од њих плаћали данак и доносили дарове, јер је др-
жаву цара Јосафата и његов народ штитио Творац на натприродан начин, као
у доба Мојсија и Исуса Навина, тако да је „страх од Бога обузео сва царст-
ва“ – како је записано.374
374
183
Битка код Ен-Гада
Чудесна победа цара Јосафата без учешћа у бици
Пресудни тренутак када је цар Јосафат постао славан, и када је „сва окол-
на царства обузео страх“, била је победа цара Јосафата у једном рату против
околних народа који су напали његову земљу. То су били Моавци и Амонци,
и други народи сродни са његовим народом, јер су исто потицали од Аврама,
односно, од Аврамовог братанца Лота.
Записано је да су ти народи у једном тренутку одлучили да нападну земљу
цара Јосафата, са циљем да је освоје и протерају његов народ. Кад су цару ја-
вили да се окупило огромно мноштво тих народа, он је одмах огласио пост по
целој земљи, окупио је народне старешине и сав народ, да се договоре шта да
чине, и онда се са њима заједно помолио пред Соломоновим Храмом.
Заправо, учинио је исто оно што су његови претходници учинили када их
је снашла иста таква невоља: Учинио је исто као његов отац, цар Аса, у Бици
у долини Сефати, када су га напали Египћани, Етиопљани, и Либијци, пред-
вођени царем Заром; исто што је учинио и његов деда, цар Авија(м), у Бици
на гори Семарајим против цара Јеровоама; и слично као што је учинио ње-
гов прадеда, цар Ровоам, када га је напао египатски цар Шишāк.
Цар Јосафат и окупљени народ, чувши за долазак огромног броја неприја-
теља, „завапили су ка Богу“ да им помогне и спаси их невоље, па тек када је
један пророк објавио цару да крене пред непријатеље, они су изашли на бојно
поље, али не из пркоса према јачем непријатељу, и не из жеље да се и по цену
највећег страдања брани земља од туђина, него из жеље да сачувају државу у
којој се живело по законима правде, и која је била видело другим народима.
Записано је да је тада цар Јосафат кренуо са народом ка непријатељима, и
то тако што су све време током путовања ка бојном пољу певали и упућивали
хвале Богу. И онда, кад су стигли на једно брдо, видели су да непријатеља не-
ма нигде, већ је доле у долини лежао огроман број мртвих; јер догодило се да
су се непријатељи завадили међу собом пре битке, тако да су почели убијати
једни друге, све док на крају нису сви изгинули.
Кад су то увидели, народ је опленио погинуле непријатеље – а плен су са-
купљали цела три дана, колико га је било – и онда се радосно вратили у Јеру-
салим, где су прославили невероватну победу и захваљивали Богу на чуду ко-
јим их је спасио од непријатеља.
Тако се догодило да су цар Јосафат и народ извојевали велику победу над
непријатељима, а да нису ни учествовали у бици. Сви њихови непријатељи су
почели да се боје цара Јосафата, и нико се више није усудио да нападне њего-
ву земљу, па су ови од тада живели у миру – записано је у дневнику царева.375
375
184
Крај рата у подељеној држави
Цар Јосафат се орођава са царем Ахавом
У доба цара Асе и његовог сина – цара Јосафата – тако је била обновље-
на моћ и слава из ранијег доба у јужном делу подељеног царства, и њихов на-
род могао је живети у миру, јер се нису бунили против власти и стално мења-
ли своје владаре, верујући да ће се променом власти променити и стање у др-
жави, већ се сам народ променио на боље, па је зато тад и на власт дошао бо-
љи владар, јер добар владар само је и могао проистећи из таквог народа.
С друге стране, у северном делу подељеног царства, у то доба народ је ло-
ше живео, дизао побуне против власти, и мењао своје владаре, верујући да ће
се обичном променом власти променити и стање у држави; али на власт дола-
зили су све гори владари, и целокупно стање у држави је бивало све горе.
Док је цар Аса владао у јужном делу царства – у Јуди, за то време се у се-
верном делу царства – у Израелу – измењало више владара: Цар Васа, његов
син, цар Зимрије и цар Амрије. А овај последњи, који је пре доласка на пре-
сто био главни војсковођа цара Васе и његовог сина, „био је гори од свих ко-
ји су били пре њега“, као што је речено.
Али, како се народ и даље није мењао, већ је постајао све гори, на власт и
даље долазише све гори владари. Тако је и после цара Амрија на власт дошао
лош владар, његов син, који се звао Ахав, и за којег је записано да је био гори
и од свог оца, и да је чинио зла више од свих претходних царева. И не само то
већ је и оженио кћи једног другог цара, која је била чак гора и од њега самог.
Звала се Језавеља.376
Израелски цар Ахав, син цара Амрија, непозната рода, дао је своју кћи за
жену сину јудејског цара Јосафата, сина цара Асе, од Давидова рода, тако да
су се ородили цареви подељеног царства – Јуде и Израела. Тиме је био преки-
нут рат који је трајао између подељеног царства, и тако су ова два цара начи-
нила савез и заједно ратовала против својих непријатеља.377
Мада је цар Јосафат имао добру намеру с том женидбом – да прекине рат,
успостави мир и уједини подељено царство, ипак, таква женидба сина доброг
и праведног човека – цара Јосафата – са кћерју лошег човека – цара Ахава –
укаљала је образ цару Јосафату, и то је било једино што је лоше урадио у свом
животу, „удруживши се са злим“ – како је записано. Такав чин имао је лоше
последице по његову породицу и по читаву државу, коју је хтео да уједини на
погрешним основама, па умало и он сам за то није платио главом…
376
377
185
Царица Језавеља
ДОБА ПРОГОНА (пре 2900-2800 година)
„Зла краљица“ прогони народ

О најгорем владару у историји Срба потеклих од Израела
Жена цара Ахава звала се Језавеља. За њу је записано да је била гора чак и

од самог цара Ахава, који је био „гори од свих који су били пре њега“. Цар
Ахав и царица Језавеља су тако надмашили по злу цара Јеровоама и све прет-
ходне цареве заједно, тако да им по злу није било равна.
Нарочито је Језавеља остала упамћена по злу, па је наводила и свог мужа,
цара Ахава, да чини зло и онда када је он хтео да се зла окане. Она је тако ве-
лики утицај имала, и толико се мешала у управљање државом, да је скоро са-
ма управљала његовим царством. Чак и након његове смрти, она је наставила
да влада вршећи утицај на њиховог сина, који је наследио цара Ахава.
И као да то није било довољно, кћи цара Ахава и царице Језавеље, која се
звала Готолија, била је још гора од њих обоје. А пошто је њу цар Ахав дао за
жену сину цара Јосафата, речено је, она је недуго после смрти сина цара Јо-
сафата преузела престо.
Тако се догодило да је од једног тренутка у северном делу подељеног цар-
ства – Израелу – владала зла царица Језавеља, а у јужном делу царства – Ју-
ди – њена подједнако зла кћи – царица Готолија. Ипак, ова лоза цара Ахава
и царице Језавеље није дуго владала, већ их је брзо снашла иста судбина као
и претходне цареве.
Зла царица Језавеља, која је тлачила народ и самовољно господарила цар-

ством, описана је и у народним предањима, поред тога што је описана у запи-
сима из тог доба. То су такозвана народна предања о „злој краљици“ или о
„злој маћехи“. Описи из тих предања исти су као описи царице Језавеље из
записа о њој.
Такође, сећање на ову царицу очувало се и кроз народна предања о „злој
вештици“, односно, о злој жени која се бави врачарством; јер царица Језаве-
ља је била позната и по томе што се бавила врачањем, и по томе што је прога-
њала верујући народ који није хтео да учествује у њеним злоделима.
186
Валови свештеници
Отпадништво од вере и врачарство царице Језавеље
Доба владавине цара Ахава и царице Језавеље било је доба прогона и ве-
ликих невоља за народ. Језавеља је и за најмање противљење њеној самовољи
осуђивала људе на смрт, и све што би она и цар Ахав пожелели да имају, они
су то силом и узимали од других.
На пример, када би цар Ахав и царица Језавеља хтели да узму нечију зем-
љу, а ови одбили да им је дају, били би оптужени да су „говорили против вла-
сти“, или да су „проклињали цара и Бога“, па би наредили њихово погубљење
под изговором „издаје“, и онда им отели њихову земљу.378
Или рецимо, царица Језавеља је од народа тражила да се клања пред дрве-
ним киповима (обредним деблима) са урезаним људским ликовима, за које је
тврдила да представљају Бога; а ко би одбио да то учини, био би проглашен за
„јеретика“ или „неверника“, па би царица наредила да се такав погуби.
Цар Ахав и царица Језавеља су остали посебно упамћени по подизању тих
дрвених кипова с урезаним људским ликовима, као што су чинили претходни
владари, почев од цара Јеровоама. Али, цар Ахав и царица Језавеља су се по
томе још више истакли, па су попут цара Јеровоама подигли храм у свом пре-
стоном граду – Самарији, који је требало да буде замена за Соломонов Храм
у Јерусалиму – престоном граду јужног дела царства.379
У то доба су највише били прогањани свештеници и сви други који су од-

бијали да се клањају пред дрвеним киповима и да учествују у неделима цари-
це Језавеље. То се не би дешавало, нити би такви владари икад могли доћи на
власт, да нису у то доба и сами људи из народа били такви; јер људи су се тад
искварили, савете су тражили од врачара, једни друге су потказивали власти-
ма и лажно их оптуживали – као што је чинила и сама царица, и то су чинили
из истих разлога: Да би отели туђе имање, да би напакостили онима које мрзе
или да би спасили себе од прогона, а уз то су на заповест владара били спрем-
ни да почине и највеће злочине, па чак и да убију своје најближе.
Због тога су многи били приморани да беже и да се крију од гнева и само-
воље злог цара Ахава и царице Језавеље. Записано је да је остало само „седам
хиљада људи који нису савили колена пред (богом) Валом“, односно, пред
царицом Језавељом. А међу њима је најистакнутији био пророк Илија. Једи-
но је он смео да се супротстави злој царици. Зато га је царица Језавеља посеб-
но мрзела и сматрала својим највећим непријатељем.
378
379
187
Пророк Илија Тесвићанин
Сукоб између свештеника на брду Кармил
Записано је да се догодило овако: У земљи цара Ахава није било кише три
године; а по истеку треће године, пророк Илија се појавио пред царем Ахавом
према упутству Творца, и тражио од њега да сакупи народ и свештенике који
су служили царицу Језавељу – такозване „Валове пророке“.
Цар Ахав је пристао, и на брду Кармил је окупио народ и довео је свеште-
нике царице Језавеље. Пророк Илија је стајао сам на једној страни, док је 450
Валових свештеника стајало насупрот њему. Пошто су они тврдили да су они
прави Божији свештеници, и да прогањају „невернике“, требало је да свака од
страна „призове свог Бога“, и „Бог који одговори ватром је истинити Бог“
– како је записано да им је рекао пророк Илија.
Свештеници „бога Вала“ су пред направљеним жртвеником тад почели да
призивају свог бога и узвикују његово име – „Вал“, не би ли га призвали, и не
би ли ватра сишла са неба и спалила њихову жртву (животињу на жртвенику)
– како су они веровали да ће се догодити.
Тако су радили од јутра до подне, али одговора није било. После тога, по-
чели су јаче да вичу и гласније да певају пред жртвеником, а онда и да се секу
ножевима по лицу и телу – јер им је то био обичај да раде у таквим обредима,
али се и даље ништа није догађало.
Записано је да је пророк Илија стајао са стране и све време их посматрао
док су они падали у верски занос и викали на сав глас. А када је прошло нека-
лико сати, почео им је добацивати, рекавши: „Вичите, вичите из свег гласа,
јер је он (Вал) бог! Мора да се нешто замислио, или треба да обави нужду,
па је отишао у нужник. Или можда спава, па га треба пробудити!“.
Када су они тако завршили са својим узалудним покушајима, онда је про-
рок Илија кренуо да принесе жртву. Рекао им је да прво направе велики јарак
око жртвеника и да онда поспу велику количину воде преко животиње која је
положена на жртвеник, тако да се сав јарак напунио водом. Онда се помолио,
и убрзо затим сишла је ватра са неба и спалила жртву – како је записано да се
догодило.
Народ је био у чуду, задивљен оним што се догодило, па су сви одмах ста-
ли на Илијину страну против људи царице Језавеље. Онда су похватали оних
450 свештеника, а пророк Илија их је све погубио у једној долини.
Одмах после тога, догодило се да је киша први пут пала после три године
од дана кад је пророк Илија рекао да неће бити кише. Записано је да је пророк
Илија пред велики пљусак унапред рекао цару Ахаву да ће пасти киша, и зато
да одмах крене са кочијама назад у свој двор. Цар Ахав је тако учинио, а про-
рок Илија је све време трчао пред царем Ахавом.
188
А када је цар Ахав стигао у свој двор, рекао је царици Језавељи шта се до-
годило, на шта је она одговорила да ће се осветити пророку Илији, преко гла-
сника му поручивши: „Нека ми богови учине тако и нека ме још теже каз-
не, ако сутра у ово доба не учиним са твојом душом оно што си ти учинио
са душом сваког од њих (Валових свештеника)!”. 380
Записано је да је пророк Илија тада побегао у пустињу и сакрио се од гне-
ва царице Језавеље, оставши тамо све до њене смрти. Док је боравио у пусти-
њи и по другим местима у земљи, опомињао је цара Ахава – као и друге царе-
ве после њега – да се остави својих злодела; али, како он то није учинио, Или-
ја му је рекао да ће настрадати и он, и царица Језавеља, и сав његов дом, због
недела која су чинили – исто као што се догодило цару Јеровоаму и његовом
дому, и исто као што се догодило цару Васи и његовом дому пре тога.
И све што је пророк Илија рекао да ће се догодити, то се убрзо и догодило
– настрадали су и цар Ахав, и царица Језавеља, и сав њихов дом, због неде-
ла која су чинили. Цар Ахав је погинуо у једној бици, а царицу Језавељу и све
чланове њихове породице побио је један слуга цара Ахава…
У записима из тог доба описана су и разна друга чуда и велика дела која је
чинио пророк Илија, и због којих је ушао у народно предање. Моћни пророк
за кога се говорило да уставља кишу и призива ватру са неба да падне, и који
чини разна друга чудеса, због којих и народ и цар стрепе од саме његове поја-
ве, део су бројних народних предања.
То су сва народна предања која описују пророка који призива Бога да
пошаље кишу, као и сва предања која описују натицање између два свеш-
штеника, или пророка (пророка Илије и Валових пророка), или између два
бога („бога Вала“ и Творца); јер такви описи из народних предања у потпуно-
сти су исти као описи пророка Илија из записа о њему.
На пример, такво је поменуто предање о краљу Ејаку, односно, предање
о краљу Пелопу, у којем се описује и пророк Самуило, из доба цара Саула,
поред тога што се описује пророк Илија, из доба цара Ахава – као далеког
наследника цара Саула.
У оба случаја – и у овом предању и у записима о цару Саулу и цару Ахаву
– говори се о неком пророку који „призива Бога да пошаље кишу“ (Саму-
илу; Илији; „Ејаку“), и злом владару (цару Ахаву; „Пелопу“) који се трка у
кочијама са пророком (Илијом; „Миртилом“).
Разлог што се у једном истом предању тако описују два догађаја из разли-
читих доба – из доба цара Саула и из доба цара Ахава – јесте у сличности и
повезаности та два догађаја, која се огледа у опису пророка који доноси ки-
шу (Самуила; Илије), опису цара зле нарави (Саула; Ахава), и у опису цара
који за жену узима кћи другог цара (Давид и Саулова кћи Михала; син цара
Јосафата и кћи цара Ахава).381
380
Прва царевима 17:1-19:21; 21:17-29
381
Apollodorus, Bibliotheca 3:12.6
189
„Твоје злато мени припада…“
Сиријски цар – бивши савезник – напада Израел
Записано је да се овако догодило пред страдање цара Ахава: Док је народ
живео у бахатости и себичности, одајући се уживањима, а сам њихов владар,
цар Ахав, чинио још горе, управо тад се догодило да је један сиријски цар као
Богом послан упао непозван у њихову земљу, и с великом војском се појавио
убрзо пред капијама његовог престоног града Самарије, који је био изградио
његов отац – цар Амрије.
Сиријски цар је тражио од цара Ахава да му се преда, и да му да све злато
и сребро које има, и све мушкарце и жене које му буде тражио, да њему буду
слуге. А пошто је сиријски цар имао огромну војску и тридесет других царева
са собом, цар Ахав није имао друге него да прихвати услове. Да се одмах суп-
ротставио јачем непријатељу, настрадали би и он и његов народ, јер сиријски
цар био је преке и окрутне нарави.
То је био онај сиријски цар кога је у помоћ звао јудејски цар Аса, отац ца-
ра Јосафата, када је ратовао против израелског цара Васе. Међутим, сад је тај
исти сиријски цар напао и израелског цара Ахава, који је био у савезу с јудеј-
ским царем Јосафатом, сином цара Асе.
Ипак, упркос томе што се цар Ахав покорио његовој власти, сиријски цар
није био задовољан, па је стално хтео још и тражио више, јер је у ствари само
тражио повод за сукоб и изговор да уништи државу цара Ахава. Стога, када је
цар Ахав увидео да овај само тражи повод за сукоб, и да ће га у сваком случа-
ју на крају преварити и убити, цар је сазвао све народне старешине како би се
договорили шта да чине.
Записано је да се пред овом великом невољом до тад злобни цар Ахав по-
низио пред непријатељем, кога је видео као Божју казну за своја недела, и по-
кајао се за све што је до тад починио, па је чак и затражио савете од оних које
је пре прогањао.
И онда, као у случају цара Јосафата и Битке код Ен-Гада, тако се сада и
пред царем Ахавом појавио један свештеник и пророк, који је објавио цару да
крене пред непријатеље и да ће му „Бог предати непријатеље у руке“ – како
је записано. Рекао је цару да крене са свим својим људима, да он сам нападне
први на сиријског цара, али да са собом поведе и неких 230 младића, који су
били у „служби кнезова покрајина“, јер ће му они донети победу.
Тако се и догодило: Цар је послушао и кренуо са само 7000 људи и са 230
одабраних младића ка логору непријатеља, којих је било преко 100.000. И док
се сиријски цар опијао у свом шатору, цар Ахав је са својима изненада упао у
логор, и онда поразио његову велику војску.
190
Сиријски цар је преживео ту битку, па је недуго после тога поново окупио
исту онолику војску и поново напао цара Ахава. Међутим, и овог пута је исто
био поражен, тако да је у једном дану погинуло преко 120.000 његових људи.
Записано је да је њих 100.000 пало у самој бици пред једним градом, док њих
27.000 је погинуло када су се на њих обрушиле зидине једнога града у који су
побегли после битке.382
Тако је понизни цар Ахав са веома малом војском победио небројано пута
већу и јачу војску гордог и хвалисавог сиријског цара. Тај сиријски цар после
битке био је ухваћен и доведен пред цара Ахава, али цар Ахав га је оставио у
животу, направио савез са њим, и послао га неповређеног назад у његову зем-
љу. И то је цар Ахав недуго затим платио својом главом…
Уклети замак Рамот

Погибија израелског цара Ахава пред градом Рамотом
После ове битке, чим је невоља прошла, цар Ахав је наставио да чини све
по старом. Врхунац његових злодела било је убиство једног недужног човека
којем је отео његово имање. Одмах након тога, пристигла му је порука проро-
ка Илије, који му је предсказао да ће настрадати он и сав његов дом због не-
дела која је починио, а нарочито због тог убиства невиног човека. Тако и би.
Записано је да се то догодило овако:
Три године после рата са сиријским царем и чудесне победе у две битке с
многобројнијим непријатељем, цар Ахав је одлучио да нападне сиријског ца-
ра, да би ослободио један град који је сиријски цар био од њега отео. Тај град
се звао Рамот.
Израелски цар Ахав је позвао у помоћ свог савезника – јудејског цара Јо-
сафата, и њих двојица заједно је требало да нападну речени град. А цар Јоса-
фат, будући богобојазан, замолио је цара Ахава да пре поласка у поход упита-
ју и своје свештенике и пророке шта мисле о њиховом науму.
Цар Ахав је невољно пристао и сакупио своје свештенике. На једној стра-
ни је било 400 свештеника, који су говорили цару да нападне град Рамот, и да
ће сигурно победити, јер је тако „Бог одредио“; а на другој страни био је само
један свештеник, који је рекао цару да не иде у поход, те да ће настрадати ако
буде отишао.
Иако су сви више ценили тог свештеника што је говорио супротно од свих
осталих, и иако су га сви сматрали Божјим пророком, цар Ахав га није послу-
шао, већ је послушао оних 400 људи који су му говорили да крене у рат, а тог
пророка је бацио у тамницу.
382
191
Пошто ни цар Јосафат није послушао његов глас, њих двојица су кренули
заједно у рат против сиријског цара, да ослободе град Рамот. Међутим, дого-
дило се да су у бици пред градом Рамотом били поражени, а војска сиријског
цара, као по заповести, највише је јуришала на цара Ахава.
На крају се догоди да је цар Јосафат једва извукао живу главу из битке, а
цара Ахава током битке случајно погоди нечија стрела у предео „тамо где се
оклоп саставља“. Задобивши тешку рану, тражио је да га одвезу на кочијама
ван бојишта, али, пре истека дана у кочијама је издахнуо. Народ се након ње-
гове погибије повукао са бојишта пред градом Рамотом, и онда су се сви вра-
тили својим кућама.
Тако је скончао зли цар Ахав, и тако су се испуниле речи пророка Илије,
који је цару рекао да ће настрадати он и сав његов дом због њихових недела –
исто као што је било речено и као што се догодило цару Јеровоаму пре тога,
и исто као што се догодило цару Васи.383
Израелски цар Ахав описан је и у записима из тог доба и у народном пре-

дању. Сећање на њега очувано је кроз иста народна предања у којима су опи-
сани претходни израелски цареви, попут цара Саула, цара Јеровоама, цара
Васе, цара Зимрија и цара Амрија; а то су предања о злом цару који стра-
да према неком пророчанству, и после кога цар постаје неки царев слуга.
Разлог што се у једном истом народном предању описује више царева, од-
носно, више догађаја из различитих доба, јесте у сличности и временској бли-
скости тих догађаја – као што је раније напоменуто; јер сви наведени владари
настрадали су на скоро исти начин – предсказаном насилном смрћу од руке
свог слуге, који је постао цар уместо њих.
А осим у тим народним предањима, израелски цар Ахав описан је и у спо-
менутом предању о краљу Ејаку, односно, у предању о краљу Пелопу, које
је повезано са Хомеровим спевом о Троји („Илијадом“); јер описи из тог пре-
дања исти су као описи цара Ахава из записа о њему.
Ипак, најбоље очувано народно сећање на цара Ахава налази се у такозва-
ном предању о краљу Агамемнону, које је исто тако део Хомеровог спева о
Троји („Илијаде“). И у том предању су описи исти као описи цара Ахава из
записа о њему: У оба случаја – и у предању, и у овим записима – говори се о
самовољном владару (Ахаву; „Агамемнону“) који мрзи свог саветветника
и пророка (Илију; „Калхаја“) „зато што му стално прориче несрећу“.
Да се у предању о „краљу Агамемнону“ говори заправо о израелском цару
Ахаву, види се и по томе што је у истом предању описан и његов претходник
– цар Саул; јер описи „краља Агамемнона“ из народног предања одговарају
и описима цара Саула.384
383
384
Louden, The Iliad, pp. 157-167
192
Два цара Охозије
и два цара Јорама
ПОГИБИЈА ЦАРЕВА (пре око 2800 година)
Моавски цар Миса

Како је један цар жртвовао сопственог сина
Након погибије цара Ахава у бици пред градом Рамотом, његов син Охо-
зија је преузео власт. Цар Охозија се није нимало разликовао од свог оца, и
у свему је поступао као он. Владао је само две године, а онда је настрадао кад
је пао несрећним случајем са велике висине у свом двору.385
Уместо њега је завладао његов рођени брат, други син цара Ахава, који се
звао Јорам. Он је исто „чинио оно што је зло, али не као његов отац (Ахав)
и његова мајка (Језавеља)“ – како је записано. И тад, по његовом доласку на
власт, дошло је до побуне Моаваца, који су некад признавали власт његовог
оца.
Цар Јорам је позвао у помоћ свог савезника, цара Јосафата, и њих дво-
јица заједно је требало да крену против Моаваца – исто као што је пре његов
отац, цар Ахав, војевао заједно са царем Јосафатом.
Тако се праведни цар Јосафат поново „удружио са злима“, јер његов син
је био ожењен кћерју цара Ахава, сестром цара Јорама и цара Охозије, и тако
поново умало није настрадао због тога.
Ипак, и цар Јосафат и цар Јорам су преживели битку. Моавски побуњени-
ци су били побеђени у бици, али њиховог вођу – моавског цара Мису – нису
ухватили, јер током опсаде града, у којем се налазио, догодило се да је тај цар
Миса пред царем Јосафатом и царем Јорамом на зидинама свога града принео
на жртву (усмртио) сопственог сина, верујући да ће их „богови спасити“ зато
што им је на жртву принео оно што му је најмилије. Пренеражени тим страш-
ним призором који су видели, цар Јосафат и цар Јорам подигли су опсаду и
и повукли се од града са својим народом.386
385
Друга царевима 1:1-17
386
193
„Ако је непријатељ твој
гладан, хлебом га нахрани“
Пророк Јелисије и чудесне победе цара Јорама
Цар Јорам и цар Јосафат су добро прошли у бици са Моавцима захваљују-

ћи једном свештенику, од кога је цар Јосафат тражио савет пре битке с Моав-
цима – исто као што је и пре тражио савет од свештеника, када је ишао у бит-
ку заједно са царем Ахавом, оцем цара Јорама.
Тај свештеник им је рекао како могу да победе Моавце, а два цара су пос-
лушала и урадила како им је он рекао, па су успели да Моавце победе. Свеш-
теник који им је помогао био је пророк Јелисије – наследник пророка Илије.
И у догађају који је уследио након рата са Моавцима исто је пророк Јели-
сије помогао цару Јораму да се одбрани до непријатеља. То се догодило када
је сиријски цар поново напао земљу цара Јорама. А то је био син оног сириј-
ског цара са ким је направио савез јудејски цар Аса, отац цара Јосафата, то-
ком рата са израелским царем Васом.
Записано је да је тај сиријски цар једном приликом упао са својом војском
у земљу цара Јорама, али да никако није успевао да пресретне Јорама и њего-
ву војску, зато што је пророк Јелисије увек унапред јављао цару Јораму куда
ће ићи сиријски цар.
Зато је сиријски цар престао да гони цара Јорама, већ је послао војску пре-
ма Јелисију, да га нађу и ухвате. Када су сазнали да се налази у једном граду,
војска сиријског цара је ноћу дошла пред тај град и опколила га. А када је Је-
лисије то видео, није покушао да побегне из града, него је изашао пред њих и
једним чудом успео их одвући од града и све довести пред војску цара Јора-
ма у Самарији, тако да су се сада они нашли опкољени.
Међутим, иако нису имали куда и нико не би могао измаћи оштрици мача
цара Јорама и његове војске, ипак, Јелисије је рекао цару да их не побије, већ
да своје непријатеље прими и изнесе воду и храну пред њих. Цар је тако учи-
нио, и онда је пустио непријатеље да се врате у своју земљу. Записано је да је
овако цар Јорам говорио са Јелисијем када се нашао у прилици да се освети:
Када је цар Израела (Јорам) угледао (опкољену сиријску војску),

питао је Јелисија: „Да их побијем? Да их побијем, оче мој?”
Али он (Јелисије) одговори: „Немој да их побијеш. Зар ти убијаш

оне које заробиш својим мачем и луком? Изнеси пред њих хлеб и
воду да једу и пију, па нека се врате свом господару.”
194
Тако им је цар приредио велику гозбу. Када су јели и пили, он их је
отпустио, и они су се вратили свом господару (сиријском цару). И од
тада сиријске чете више нису долазиле да пљачкају израелску земљу.
Ипак, иако сиријске чете више нису долазиле да пљачкају након неочеки-
ваног пријема код цара Јорама и Јелисија – својих непријатеља, убрзо после
тога се догодило да је незахвални и горди сиријски цар са другом војском по-
ново дошао да ратује, појавивши се пред зидинама града Самарије, исто као у
доба цара Ахава што је учинио његов отац.
У опкољеном граду је због опсаде настала глад. Цар Јорам се сад нашао у
толико очајничком стању да је и сам увидео да су га невоље и сналазиле због
његових недела и искварености његовог народа – отуд и побуне против њего-
ве власти, и ратови са околним народима.
Записано је да се потом догодило овако: Док је тако трајала опсада града,
а цар Јорам сам ходао по зидинама града, носећи кострет (одећу од грубе коз-
је длаке) као знак кајања, и чекајући кад ће војска сиријског цара пробити ка-
пију и упасти у град, тада се изненада поново појавио Јелисије и у одсудном
часу објавио цару да ће његови непријатељи ускоро бити побеђени.
Цар и његови људи нису веровали Јелисију, и чак су њега окривили за све
невоље, иако им је он до тада све време помагао и више пута их сачувао стра-
дања и избављао из невоља. Али, убрзо затим се догодило да се војска сириј-
ског цара тада изненада повукла у нереду и вратила у своју земљу.
Записано је да је војска сиријског цара „чула тутњаву бојних кола, коња
и велике војске“, па су помислили да долази велика војска цара Јорама и да
је он унајмио војску египатског цара, па су се зато у страху разбежали. И тако
је цар Јорам извојевао велику победу над јачима од себе, и тако се народ ос-
лободио нападача, а да није ни учествовао у бици – исто као што се догодило
цару Јосафату у споменутој Бици код Ен-Гада, када је победио египатског
цара Зару и његову огромну војску.387
Забележена су и бројна друга чуда и велика дела пророка Јелисија, о који-

ма је волео да слуша приче и сам цар Јорам од његових слугу. Она су описа-
на у записима из тог доба, али су ушла и у народно предање – исто као у слу-
чају пророка Илије. То су народна предања о неком пророку, или „Божјем
човеку“, који чини разна чуда на добро и корист народа.
На пример, таква су многа народна предања о „Светом Сави“. То се ви-
ди на основу поређења описа из тих предања са описима из записа о пророку
Јелисију, који се потпуно поклапају, па је јасно да се у народном (песничком)
лику „Светог Саве“ налазе током времена измешана сећања на (најмање) две
историјске личности – на пророка Јелисија (живео пре 2900-2800 година), и
на Растка Немањића („Светог Саву“; живео пре око 800 година).
387
Друга царевима 6:1-7:20
195
„Нико није жалио за њим…“
Ратови као последица начина живота цара Јорама и народа
Док су у северном делу подељене државе владали цар Охозија и онда цар
Јорам – синови цара Ахава и царице Језавеље, дотле су у јужном делу исто
владала два цара један за другим, који су се исто звали Охозија и Јорам. Прво
је владао цар Јорам – син цара Јосафата, а потом, цар Охозија – унук цара
Јосафата.
Праведни цар Јосафат је владао 25 година над јужним делом царства. За-
тим је умро природном смрћу, па га је наследио његов син – Јорам. (Не треба
га мешати са Јорамом, сином цара Ахава.)
Записано је да тај цар Јорам није био праведан, добронамеран, и побожан
владар попут свог оца – цара Јосафата, или попут свог деде – цара Асе, него
је био налик свом тасту и ташти – злом цару Ахаву и још горој царици Језа-
вељи; јер он је био ожењен кћерју цара Ахава и Језавеље, као што је било ре-
чено. Она се звала Готолија.
Прво злодело које је починио цар Јорам било је убиство сопствене браће.
Записано је да је убрзо након доласка на власт побио сву своју браћу – синове
цара Јосафата, и све друге које је сматрао својим непријатељима, јер је умиш-
љао да ће му они отети престо.
Тако је и он прогањао народ и чинио злодела као што је чинила и царица
Језавеља. Записано је да му се зато догодило исто оно што се догодило прет-
ходним царевима који су били као он: Пред њим се тад појавио један свеште-
ник, који му је рекао да ће настрадати и он и цела његова породица због неде-
ла која су чинили. Предсказао је цару да ће његову земљу убрзо напасти дру-
ги народи, који ће му отети његове жене и децу, и да ће он сам на крају умре-
ти од тешке болести.
Тај свештеник био је пророк Илија. И све што је он рекао цару Јораму да
ће му се догодити, то се и догодило, зато што се није вратио са свог злог пута:
Најпре је дошло до побунā у држави, које је цар једва и само привремено угу-
шио, умало не изгубивши главу. А онда се догодило и да су његову земљу на-
пали Филистеји и Арабљани, који су опљачкали царев двор и одвели његове
жене и децу, док је сам цар после тога оболео од тешке болести, а две године
касније умро у великим мукама – како је записано.
Тако је скончао зли цар Јорам, син цара Јосафата, који је толико зла и не-
воља нанео, да „нико за њим није жалио“, и да није био сахрањен у гробни-
ци у којој су сахрањивали своје цареве – стоји записано у дневницима израел-
ских царева.388
388
196
Јелисијев помазаник
Погибија цара Јорама и цара Охозије у истом дану
Недуго након тога, настрадао је и други цар Јорам, син цара Ахава, који
је владао северним делом царства, и то заједно са наследником цара Јорама,
сина цара Јосафата, који је владао јужним делом царства. (То су два цара ис-
тог имена: Један Јорам је био син цара Ахава, и владао је на северу, а други
Јорам је био син цара Јосафата, и владао је на југу.)
А цара Јорама, сина цара Јосафата, „за којим нико није жалио“, насле-
дио је његов једини преживели син, кога нису заробили Филистеји и Арабља-
ни. Звао се Охозија. Он је владао само годину дана, и онда је настрадао зајед-
но с царем Јорамом, сином цара Ахава. Записано је да се то догодило овако:
Кад се видело да и цар Јорам, син цара Ахава и царице Језавеље, и његов
сестрић, цар Охозија, син цара Јорама, сина цара Јосафата, чине исто што су
чинили цар Ахав и царица Језавеља, и да се од њих не разликују, тада је про-
рок Јелисије устао и по упутству Творца одабрао другог човека да буде цар,
уместо цара Јорама – исто као што је пре био учинио пророк Самуило, када
је одабрао Давида да буде цар уместо цара Саула.
И овога пута је био одабран царев слуга и његов најбољи војсковођа, који
се звао Јуј (или Јеху). Јелисије је тог Јуја помазао за цара и рекао му да по ре-
чима Творца истреби цео дом цара Ахава, што је подразумевало и самог ца-
ра Јорама, сина цара Ахава, и цара Охозију, сина његове сестре Готолије. И
војсковођа Јуј је тада устао и кренуо да изврши дело за које је био помазан и
одређен да учини.
А у то време, цар Јорам је поново ратовао са сиријским царем; јер чим су
претходни рат и невоља прошли, цар Јорам и народ почели су да чине све као
и пре – исто као некада цар Ахав. Тако док су трајале невоље, сви су се моли-
ли Богу, изражавали кајање, вапили за помоћи, и били добри и у миру једни с
другима, али, чим би невоље прошле, сви су се враћали на старо.
Зато се догодило да су били поражени у рату, док је сам цар Јорам био ра-
њен пред градом Рамотом – исто као некада цар Ахав. А када се вратио у свој
двор, да се опорави, дошао је да га посети његов сестрић – цар Охозија. И уп-
раво тада је војсковођа Јуј са својим људима дошао пред дворац цара Јорама,
код којег је био и цар Охозија.
Записано је да је војсковођа Јуј тада погубио цара Јорама, сина цара Аха-
ва и царице Језавеље, погодивши га стрелом, а онда је ухватио и цара Охози-
ју, који је покушао да побегне, па је и њега погубио. Тако су у истом дану, од
руке истог човека, погинула оба цара – израелски цар Јорам и јудејски цар
Охозија, који су потицали из дома цара Ахава.389
389
197
Царица Готолија
ПРОПАСТ ЗЛИХ (пре око 2800 година)
Испуњавање пророчанстава
Долазак војсковође Јуја пред двор царице Језавеље
После погибије цара Јорама и цара Охозије, војсковођа Јуј је наредио да

се погубе и сви остали из дома цара Ахава. На крају је кренуо да се обрачуна
и са царицом Језавељом, која је владала заједно са својим синовима – царем
Охозијом и царем Јорамом. Записано је да се то догодило овако:
Када је царица Језавеља чула да долази војсковођа Јуј, и да је био помазан
за цара, она је „намазала очи црном бојом и лепо уредила своју косу, па је
гледала с прозора“, а „кад је Јуј улазио на градска врата, она рече: 'Је ли
добро прошао Зимрије, убица свог господара?'“. То је питала Јуја због тога
што је он погубио свог владара – цара Јорама, и изабран да постане цар уме-
сто њега, слично као што је пре онај Зимрије учинио свом владару – сину ца-
ра Васе, па постао цар уместо њега.
Царица Језавеља је тиме хтела рећи да ће војсковођа Јуј због таквог чина
проћи исто као Зимрије, који је погинуо након убиства цара, када се запалио
у свом двору; међутим, војсковођа Јуј није то чинио по својој вољи и из жеље
да заузме власт, већ према речима пророка Јелисија, односно, према речима
Творца – како је записано.
Чим је Језавеља то изустила, војсковођа Јуј је питао њене слуге „Ко је (од
вас) са мном?!“, на шта су царичине слуге гурнуле Језавељу кроз прозор, та-
ко да је она пала и погинула; и њено тело су потом изгазили коњи, тако да од
ње скоро ништа није остало.390
Сви догађаји из доба владавине царице Језавеље, цара Јорама, и цара Охо-
зије, потеклих из дома цара Ахава, описани су у записима из тог доба, али и у
народним предањима. То су опет народна предања о прореченом страдању
злог цара (Јорама, Охозије, и Језавеље), и доласку царевог слуге на престо
(Јуја); јер такви описи из предања у потпуности одговарају описима из записа
о наведеним царевима.
390
198
Храбри свештеник Јодај
Погибија царице Готолије и нестанак лозе цара Ахава
У јужном делу подељеног царства владао је цар Охозија, унук цара Јоса-
фата, чија је жена била Готолија – кћи цара Ахава и царице Језавеље – раније
је речено. Али, када је цара погубио војсковођа Јуј, њега и сав дом цара Аха-
ва, и кад је за то чула његова жена Готолија, она је онда силом преузела власт
и прогласила се за царицу, и затим кренула да се освети и побије сав дом цара
Јосафата.
Записано је да је царица Готолија „побила сав царски род“, осим једног
сина цара Охозије, којег је сакрила његова тетка – сестра цара Охозије. Али,
пошто је царевић тада још увек био одојче, њега су сестра цара Охозије и њен
муж – свештеник Јодај – пренели у Соломонов Храм и тамо га држали скри-
веним шест година. За то време је царица Готолија владала као што је нека-
да владала њена мајка – царица Језавеља, с тим што је Готолија сад владала
јужним делом подељеног царства, док је Језавеља била владала северним де-
лом царства.
После шест година, свештеник Јодај је показао царевог сина заповедници-
ма страже, и заклео их да га чувају својим животима од царице Готолије. По-
том је окупио народ и пред свима извео скриваног царевог сина, па га прогла-
сио за цара, и народ је тада почео одушевљено узвикивати „Живео цар!“.
А када је царица Готолија после дошла пред Храм, и када је видела да су
овога прогласили за цара, почела је викати „Завера, завера!“, али нико није на
њену страну стао. Свештеник Јодај је тада наредио да је ухвате и изведу да се
погуби ван Храма. Тако би и учињено: Царица Готолија је била погубљена, а
син цара Охозије проглашен за цара. А тај син цара Охозије звао се Јоваш.
Тако је скончала зла царица Готолија због недела која је починила, и та-
ко су се испуниле речи пророка Илије о погибији цара Ахава, његовог сина –
цара Јорама, његовог зета – цара Охозије, његове жене – царице Језавеље,
и целог његовог дома.391
Сећање на злу царицу Готолију, која је тлачила народ и није презала од уби-
јања невиних, сачувано је и у народним предањима, осим тога што је описана
у записима из тог доба. То су иста она народна предања која говоре о царици
Језавељи – предања о „злој краљици“ или о „злој маћехи“, јер царица Језа-
веља је по свему била иста као и царица Готолија, а уз то, и њена мајка, па су
оне зато описане у истим народним предањима кроз један исти народни (пес-
нички) лик. Описи из тих народних предања су исти као описи из записа о ца-
рици Готолији, односно, царици Језавељи.
391
Друга царевима 11:1-21; Друга књига дневника 22:10-23:21
199
Цар Јуј
ДОБА ГУБЉЕЊА ЗЕМЉЕ (пре око 2800 година)
Ревносни цар и лажни верници

Цар Јуј Нимсијев кажњава свештенике цара Ахава и
царице Језавеље, и уништава њихове кипове и храмове
Када је војсковођа Јуј погубио цара Јорама, цара Охозију, и царицу Је-
завељу, и сав дом цара Ахава Амријевог истребио по речима пророка Илије
и пророка Јелисија, онда је преузео место израелског цара Јорама, сина цара
Ахава, и постао цар.
Одмах после тога је кренуо у обрачун и са свештеницима царице Језаве-
ље – такозваним „Валовим свештеницима“, који су били прогањали народ и
убијали недужне људе. Записано је да се то догодило овако:
Цар Јуј је позвао све свештенике и слуге цара Ахава и царице Језавеље да
дођу у храм који су били подигли цар Ахав и царица Језавеља, под изговором
да као њихов цар наводно жели да изврше обреде и одрже службу пред кипо-
вима и сликама за које су они тврдили да „представљају Бога“.
А кад су Валови свештеници и све преостале слуге покојног цара Ахава и
царице Језавеље тако дошли у храм, цар Јуј је наредио својим људима да све
унутра погубе. Тако су погинули сви они који су служили цара Ахава и цари-
цу Језавељу, и који су извршавали њихова наређења и чинили злочине.
После тога је цар наредио да се уништи тај Валов храм и сви обредни сту-
бови и кипови са резаним ликовима које су били подигли цар Ахав и царица
Језавеља – исто као што су пре цар Јосафат и цар Аса уништавали обредне
стубове и кипове у јужном делу царства.
Цар Јуј је био бољи владар – и заправо, једини праведни владар – од свих
претходних владара северног дела подељеног царства; али ипак, није у свему
поступао добро као цар Јосафат и цар Аса. Записано је и да се после наведе-
них догађаја народ није сасвим променио, него је наставио да живи као и пре,
да се одаје уживањима у себичности и бахатости. И, управо тада се догодило
да је сиријски цар дошао с великом војском и почео освајати део по део њи-
хове земље, тако да је у његово доба држава постајала све мања, па се цар Јуј
покорио његовој власти, како би сачувао народ од страдања.392
392
200
Ропство под Сиријом
Понизност народа доводи до ослобођења од непријатеља
Цар Јуј Нимсијев, упамћен по томе што је учинио крај дому цара Ахава
и царице Језавеље, владао је скоро 30 година и онда је умро природном смр-
ћу, па га је наследио његов син. Али, он није био попут својег оца, него је био
попут претходних царева. Зато се и догодило да је у његово доба војска сириј-
ског цара наставила с нападима на његову земљу, као у доба његовог оца, та-
ко да су је на крају целу покорили, и народ је пао у ропство.
Тај сиријски цар је наследио претходног сиријског цара, који је ратовао са
царем Ахавом и његовим сином – царем Јорамом, који су обојица страдали
и били рањени у рату с њим пред градом Рамотом, па недуго после тога поги-
нули. (Цар Ахав је умро од рањавања после битке са сиријским царем, док је
цара Јорама погубио војсковођа (цар) Јуј после битке са сиријским царем.)
Претходни сиријски цар је био стално нападао земљу цара Ахава и цара
Јорама, иако му је први био поштедео живот једном приликом, а други му је
поштедео и нахранио војску кад их је поразио пророк Јелисије. Онда се дого-
дило да је тај цар после тога оболео од неке болести и запао у постељу, а ње-
гов најбољи војсковођа је тада дошао и убио га, па је постао цар уместо њега.
Тако је тог сиријског цара одвела у смрт његова незахвалност и гордост.
А тог војсковођу је за цара уместо њега био помазао пророк Илија – исто
као што је помазао и војсковођу Јуја за цара уместо цара Јорама, и исто као
што је пре пророк Самуило помазао војсковођу Давида за цара уместо цара
Саула. Тако је и тај сиријски цар дошао на власт према речима пророка Или-
је и Јелисија.
Записано је да је сиријски цар тлачио народ, и да се тешко живело у то до-
ба због јарма који им је непријатељ наметнуо. Упркос томе, цар и народ нису
хтели да дижу устанак против власти, већ су радили на себи и остављали сво-
је лоше навике, и у тим тренуцима великих невоља „завапили су Богу да им
помогне“ – како је записано, па се убрзо догодило да је дошло до ослобођења
од непријатеља, у овом случају, од сиријског цара. (У записима није описано
како је тачно дошло до ослобођења.)
Међутим, чим је невоља прошла, народ се вратио својим старим навикама
и наставио је да чини као и пре – исто као што се дешавало и у доба претход-
них царева, попут цара Јорама и његовог оца, цара Ахава, и исто као што се
дешавало и у ранијем добу, у доба народних судија.393
Зато се догодило да је дом цара Јуја Нимсијевог владао још само два на-
раштаја после тога, док је потпуна пропаст тог северног дела подељеног цар-
ства наступила само око 50 година касније…
393
201
Два цара Јоваша
ДРУГИ РАТ ИЗМЕЂУ ЈУДЕ И ИЗРАЕЛА
Дете које је постало цар

Доброчинство цара Јоваша у његовој младости, и његова
незахвалност и неправедност због које је касније страдао
Док су цар Јуј Нимсијев и његов син владали у северном делу подељеног
царства, дотле се у јужном делу царства догодило овако: Након што је народ
по наредби поменутог свештеника Јодаја погубио царицу Готолију, за цара
је био изабран син претходног цара – цара Охозије, сина цара Јорама и уну-
ка цара Јосафата. И као што је цар Јуј у северном делу царства завео ред и
избавио народ из руку зле царице Језавеље и њених слугу, тако је у јужноме
делу царства свештеник Јодај исто завео ред и избавио народ из руку зле ца-
рице Готолије, и онда за цара поставио јединог преживелог сина претходног
цара, који се звао Јоваш (или Јоас).
Записано је да је свештеник Јодај тад заклео народ да ће служити цару и
да ће живети према Мојсијевом закону и држати се Савеза са Творцем који је
начинио Мојсије у доба Изласка из Египта. Сви су се тад заклели, и „цео на-
род се радовао (томе), и град је био у миру“ – каже се у једном запису о тим
догађајима.
Заправо, уместо малолетног цара Јоаса, владао је управо овај свештеник
Јодај као његов намесник и васпитач, јер је Јоас имао само седам година када
је био проглашен за цара. А свештеник Јодај је био муж цареве сестре – Јоса-
вете, која га је била спасила од царице Готолије.
Млади цар Јоас је растао уз праведног и доброћудног свештеника Јодаја
и своју тетку Јосавету, у свему их слушајући. Зато је цар Јоас израстао у доб-
рог и праведног владара, налик својим прецима – цару Јосафату и цару Аси.
Када је одрастао и преузео власт, прво што је цар Јоас учинио била је об-
нова Соломоновог Храма, који су пре били опљачкали и оштетили свештени-
ци царице Готолије. Цар Јоас је све радио на добробит народа, владао је пра-
ведно, и успоставио мир у земљи, тако да је народ живео спокојно и у сваком
добру. И тако је цар чинио све док је свештеник Јодај био жив.
202
Али, кад је свештеник Јодај умро, цар Јоас је кренуо другим путем, и по-
чео је да слуша савете људи који су били противници свештеника Јодаја, тако
да је цар Јоас тада почео да ради све супротно од онога чему га је учио његов
заштитник и учитељ.
Записано је да је цар Јоас почео подизати обредне стубове и кипове са ре-
заним ликовима, који су раније били порушени, као што су их подизали цар
Ахав, царица Језавеља, и њихова кћи – царица Готолија. И не само то, већ
више није марио за савете својих оданих слугу и свештеника, и касније је чак
наредио да се убије син свештеника Јодаја, кад га је овај опомињао и укора-
вао због недела која је почео чинити.
У једном запису је забележено да се „цар Јоас није сетио доброте коју је
према њему показао (свештеник) Јодај, него му је убио сина (Захарију)“. А
убила га је светина засувши га камењем пред Соломоновим Храмом, по царе-
вој заповести. Последње речи сина свештеника Јодаја, које је изустио док је
умирао пред Храмом, биле су: „Бог нека види и Бог нека узврати.”
И управо тада се догодило да су цар Јоас и народ запали у велике невоље,
кад је и њихову земљу напао исти онај сиријски цар што је у то доба нападао
и северни део државе, којим су владали цар Јуј и његов син после њега.
Цар Јоас се одбранио од првог напада тог сиријског цара тако што му по-
сла све злато које је било у Соломоновом Храму. Али, тиме је само био прив-
ремено одложио рат, па како се није променио ни после те невоље, није успео
да се одбрани када је војска сиријског цара напала и по други пут.
У рату је страдао народ, и погинули су сви цареви саветници који су били
непријатељи свештеника Јодаја, а сам цар Јоас је оболео од неке тешке боле-
сти током рата са сиријским царем, и онда су га у његовој постељи убиле ње-
гове слуге, из освете за царево убиство сина свештеника Јодаја.
Тако је цар Јоас доживео исту судбину као поменути сиријски цар: Неза-
хвалност и гордост одвела је у пропаст некада праведног младог цара, и нека-
да послушног и кротког царевића верног својим спасиоцима и заштитницима
– Јосавети и свештенику Јодају; и тако су се испуниле речи сина свештеника
Јодаја.394
Страдање некада праведног цара Јоаса, сина цара Охозије, као и страда-
ње његовог оца, и свих осталих из дома праведног цара Јосафата, великим је
делом било последица оног што је учинио још сам цар Јосафат, када је напра-
вио савез и ородио се са злим царем Ахавом и царицом Језавељом, оженив-
ши свог сина, будућег цара Јорама, с њиховом кћерју, будућом царицом Го-
толијом, од чије руке је његов дом највише и страдао.
Једини који је преживео био је Охозијин син Јоас, као што је речено, али,
и он је после настрадао, кад је одлучио да слуша оне људе који су угађали ње-
говој гордости и сујети, а да одбацује савете оних који су га укоравали и опо-
мињали за његов начин живота.
394
203
Цар Амасија против цара Јоаса
Како је послушни и скромни цар Амасија победио своје
непријатеље, и како је настрадао од руке непријатеља када
је постао охол и пркостан због своје нарасле моћи и славе
Цар Јоас, син цара Охозије и праунук цара Јосафата, владао је 40 годи-
на. Након његовог убиства, које су извршиле цареве слуге из освете због сина
свештеника Јодаја, цар је постао његов син, који се звао Амасија.
А на другој страни, сина цара Јуја Нимсијевог, који је владао 17 година,
наследио је његов син, који се исто звао Јоваш или Јоас. (А тог Јоаса, унука
цара Јуја Нимсијевог, који је владао у северном делу царства – Израелу, не
треба мешати са овим првим Јоасом, сином цара Охозије и праунуком цара
Јосафата, који је владао у јужном делу царства – Јуди.)
Та два цара, која су владала подељеним царством – јудејски цар Амасија,
син цара Јоаса, и израелски цар Јоас, унук цара Јуја Нимсијевог – заратише
међу собом у једном тренутку исто као што су и пре били заратили израелски
цар Јеровоам и син јудејског цара Ровоама. Записано је да се то овако дого-
дило:
Када је Амасија постао цар, најпре је казнио људе који су из освете убили
његовог оца – цара Јоаса, али није казнио њихове синове, не подстичући ла-
нац крвних освета, јер се цар држао Мојсијевог закона, у којем стоји записа-
но: „Нека очеви не буду погубљени због синова и нека синови не буду по-
губљени због очева. Нека свако буде погубљен због сопственог греха“.
После тога, цар Амасија је подигао сву своју војску, са којом је отишао да
ратује против својих тадашњих непријатеља – Едомаца. Записано је да је цар
довео и најамнике из северног дела подељеног царства, и дао им велико благо
да ратују на његовој страни, да би био сигуран у своју победу у том походу.
Али, како је даље записано, пре похода пред царем се појавио један свеш-
теник и пророк, који му је рекао да не иде у поход заједно с тим најамницима,
због недела њихових (израелских) царева, него да сам оде у бој и да се храбро
бори, па ће му Бог подарити победу.
А када га је цар упитао шта да ради када је огромно благо потрошио на те
најамнике, овај му је одговорио да ако ради исправно и учини како му је и ре-
као, да ће му се то вратити и да ће добити још више.
Цар Амасија није мислио да зна боље од других и није терао по своме по
сваку цену, макар и сви страдали, него је у понизности послушао његов глас,
иако је био цар, те је отпустио најамнике из северног дела царства, и онда сам
са својим људима отишао је у бој и извојевао велику победу у походу на сво-
је непријатеље.
204
Међутим, после те битке, цар Амасија се променио и узохолио се због ве-
лике победе остварене над непријатељима. Није исказивао захвалност Богу за
победу и преживљавање рата, и није се показао захвалним према свештенику
који га је посаветовао пред битку, него је победу приписивао само себи и сво-
јој снази.
Такође, кад је опленио своје непријатеље, од њих је узео њихове кипове и
друге верске предмете, и онда их је донео у своју земљу, да се пред њима кла-
ња и моли он и сав народ – исто као што су пре њега чинили царица Готоли-
ја, цар Ахав, царица Језавеља, и други пре њих.
А када га је један други свештеник и пророк укорио због његове охолости
и због тога што је почео да се понаша као претходни цареви, цар Амасија ни-
је овога пута прихватио укор, и у својој гордости се наљутио на пророка због
таквих речи, па су му цар и његови људи запретили смрћу – исто као што је и
пре учинио зли цар Јеровоам кад је њега свештеник укорио због његових не-
дела.
Врхунац такве промене у царевој нарави, који је на крају довео и до њего-
вог страдања, било је његово обраћање јудејском цару Јоасу, којег је изазвао
да изађе на бојно поље са својом војском „да се огледају“. Као повод за сукоб
могао је искористити то што су они отпуштени најамници из земље цара Јоа-
са тада напали његове градове и побили 3000 становника његове земље у гне-
ву због тога што их је цар Амасија био отпустио.
Цар Јоас је покушао да убеди цара Амасију да то не чини, говорећи му да
ће настрадати у рату против њега због своје охолости након победе над Едом-
цима, али, горди цар Амасија није хтео да послуша глас разума, и није марио
за његове речи упозорења – исто као цар Јеровоам кад је ратовао против си-
на цара Ровоама.
И онда, чинећи исто што је чинио цар Јеровоам, догодило му се исто што
се догодило и цару Јеровоаму: Био је поражен у рату, и огроман број његових
људи је настрадао, а сам цар Амасија би заробљен и одведен у тамницу цара
Јоаса.
Касније је пуштен из тамнице и владао је још 15 година након тога; али, на
крају, догодило се да су неке цареве слуге сковале заверу и убиле цара – исто
као што су цареве слуге убиле његовог оца. (Цара Јоаса, оца цара Амасије, не
треба мешати са царем Јоасом, унуком цара Јуја Нимсијевог, с ким је ратовао
цар Амасија.)
Тако је цар Амасија доживео исту судбину као његов отац – цар Јоас, јер
је чинио све исто као он: У почетку је био понизан, послушан, и праведан, па
му је све ишло на добро, а касније је постао незахвалан, неправедан и горд, па
је онда страдао. Са друге стране, и за цара Амасију и за цара Јоаса је записано
да су уопштено ипак били добри владари, само што нису у свему до краја по-
ступали како је требало, те су због тога и доживели такву неславну смрт.395
395
205
„Бојна кола Израелова…“
Цар Јоас и пророк Јелисије побеђују сиријског цара
Сам цар Јоас, унук цара Јуја Нимсијевог и противник цара Амасије ко-
јег је победио у рату, умро је пре цара Амасије, и остао је познат по томе што
је зауставио нападе сиријских царева, које је победио у три наврата. То је ус-
пео уз помоћ и савете пророка Јелисија, који је умро у доба цара Јоаса.
Записано је да је пророк Јелисије пред смрт предсказао победу цара Јоаса
над сиријским царем, и да је цар Јоас стајао поред његовог кревета, „плачући
над његовим лицем“, јер је знао какав ће губитак бити његова смрт.396
АХАВ ЈЕЗАВЕЉА АСА

(умро од болести)
(погинуо у бици са (убијена од стране
сиријским царем) Јуја Нимсијевог)
ЈОСАФАТ
ОХОЗИЈА ЈОРАМ ГОТОЛИЈА ЈОРАМ

(умро од болести) (убијен од стране (убијена од стране (умро од болести)
Јуја Нимсијевог) свештеника Јодаја)
ОХОЗИЈА
НИМСИЈЕ ИЗРАЕЛСКИ И (убијен од стране
ЈУДЕЈСКИ ЦАРЕВИ: Јуја Нимсијевог)
Родослов цара Ахава,

ЈУЈ (ЈЕХУ) сина цара Амрија, од
непознатог рода, и са ЈОАС (ЈОВАШ)
њима орођеног цара (убијен од стране
ЈОАХАЗ Јосафата, сина цара Асе, својих слугу)
од Давидовог рода, и
цара Јуја Нимсијевог,
од непознатог рода. АМАСИЈА
ЈОАС (ЈОВАШ) (убијен од стране
својих слугу)
396
206
Цар Јеровам Други
ПРОПАСТ СЕВЕРНОГ ДЕЛА ЦАРСТВА
(пре 2800-2700 година)
Упозорења о пропасти земље

Пророци предсказују пропаст цару Јеровоаму и народу
Цар Јоас, унук цара Јуја Нимсијевог, владао је око 15 година, и онда је
умро. Записано је да цар Јоас уопштено ипак није био добар владар и да су од
њега били бољи и цар Амасија, против којег је ратовао, и његов имењак, цар
Јоас, отац цара Амасије.
После њега је цар постао његов син, који се звао Јеровоам, исто као први
цар северног дела подељеног царства – цар Јеровоам, слуга цара Соломона,
који је отцепио велики део његовог царства и одузео га од цара Ровоама, си-
на цара Соломона.
Записано је да се овај други цар Јеровоам није разликовао од првог цара
Јеровоама, и да се народ у његово доба још више искварио него пре, одајући
се уживањима у себичности и бахатости, и једни другима чинећи зло из зави-
сти, ината, и мржње.
Зато се и овом другом цару Јеровоаму и народу све исто догодило као пр-
вом цару Јеровоаму: Записано је да се пред царем појавио један пророк, који
му је прорекао да ће настрадати и он и сав народ, због свих недела која су чи-
нили он и његов народ.397
Мада је цар Јеровоам владао дугих 40 година, и он је успео да ослободи
један део земље који су били освојили његови непријатељи, ипак, то се збило
као продужетак времена милости, последње шансе и упозорења пред коначну
пропаст, коју народ није искористио, већ је наставио све да чини као што је и
до тада чинио.
И зато се убрзо догодило све што је цару било речено да ће му се догоди-
ти: Након смрти цара Јеровоама, на власт је дошао његов син – цар Захарија,
који је био попут свог оца, и који је исто као син првог цара Јеровоама крат-
ко владао, само шест месеци; а затим, појавио се један царев слуга, који је на
превару убио цара Захарију, сина цара Јеровоама.398
397
Књига Амоса 7:17
398
Друга царевима 14:23-29; 15:8-12
207
Вође побуна освајају власт
Како је свргавање лоших владара са власти доводило
само до још већих невоља због искварености народа
Смрћу цара Захарије, сина цара Јеровоама, престао је да влада дом ца-
ра Јуја Нимсијевог, јер је престо преузео царев слуга који је убио цара Заха-
рију, и који није био од његовог рода.
Међутим, и тај царев слуга је владао кратко – само месец дана, па је и он
доживео исту судбину као претходни цар: Поново је један царев слуга сковао
заверу и убио цара, па се сам прогласио за цара уместо њега – исто као што се
догодило пре цару Зимрију, који је убио претходног цара и преузео власт, па
владао само седам дана, и онда погинуо од руке свог слуге, који је постао цар
уместо њега. То је био спомињани (цар) Амрије, отац цара Ахава.
Али, ни следећи владар се није нимало разликовао од претходних царева,
и био је познат по окрутности, онакав какав је био сам народ у то доба. И зато
се тада догодило да је земљу напао један асирски цар; али, од похода је ипак
после одустао када му је овај цар дао велику количину новца и тако га потку-
пио да не напада његову земљу.
Ипак, тиме је само привремено био одложен рат са Асирцима, а самом се
цару догодило исто што свим претходним царевима, јер је радио све исто као
они: Записано је да је тај цар владао 10 година, и да га је онда наследио његов
син, који је владао само две године, па је опет један царев слуга подигао по-
буну против власти, сковао заверу и убио свог владара, те постао цар уместо
њега. То је био главни царев војсковођа.
Тај цар је владао дуже од претходних царева – 20 година, и у његово доба
је поново дошао асирски цар, с тим да овог пута није одустао од похода, већ
је освојио велики део земље, а народ је протерао из њихове домовине и одвео
као робље у своју земљу.
После тога, и тај цар је доживео исти крај као претходни цареви, јер је по
свему био исти као они: Догодило се да се исто појавио један царев слуга ко-
ји је сковао заверу против цара и убио га, па се онда прогласио за цара уместо
њега. И то је био последњи владар северног дела подељеног царства…
Тако се догађало да докле год је народ дизао побуне против власти, и свр-
гавао са власти и убијао своје владаре, на власт би долазили исти или још го-
ри владари; јер иако су власт могли силом променити, народу није бивало бо-
ље зато што су људи остајали исти, а владар који би проистекао из таквог на-
рода није могао бити бољи од самог народа. И то је трајало тако све до потпу-
не пропасти земље и таквог народа непослушне и бунтовне нарави.399
399
208
Цар Озија и Осија
АСИРСКО РОПСТВО (пре око 2700 година)
Последњи израелски цар

Устанак цара Осије против асирскога цара. Нестанак
северног дела државе и протеривање народа са његових
огњишта као последица њихове побуне и начина живота
Последњи цареубица међу наведенима који је постао цар био је Осија. Он
је исто био лош владар, „али не као цареви који су били пре њега“ – како је
записано.
У доба тог цара Осије поново је дошао асирски цар са великом војском, а
цар Осија, немајући како да му се супротстави, покорио се и пристао да плаћа
данак. То је био асирски цар Салманасар (или Шалманасар). И тако је цар
Осија сачувао свој народ од непотребног страдања.
Међутим, недуго после тога, под утицајем својих саветника и народа, цар
Осија је почео да припрема устанак против власти асирског цара; а кад асир-
ски цар дочу за то, поново је дошао са великом војском и опколио његов пре-
стони град Самарију.
После три године опсаде, цар Салманасар је освојио град Самарију и по-
корио целу земљу, цара Осију је заробио, а народ је протерао са својих огњи-
шта, тако да су постали робови и били одведени у туђину. У опустелу и поха-
рану земљу довео је друге народе да ту живе уместо њих, и тиме учинио крај
постојању северног дела подељеног царства – Израела.
То се догодило пре око 2700 година. У записима из тог доба се као главни
разлог за такву судбину царства наводи исквареност људи који су живели у
то доба, и највише од свега – небрига о деци, лажна побожност, и бављење
врачарством (Спаљивали су своје синове и кћери у ватри, гатали су и врача-
ли, и продали су се да чине оно што је зло у очима Бога, да би Га вређали.)400
Да цар Осија и народ нису дизали устанак против стране власти – у овом
случају, асирског цара – онда сигурно не би дошло до њиховог страдања, јер
су освајачи њихове земље једино тражили плаћање годишњег данка, али, они
су из своје самоправедности и пркоса урадили супротно, и зато су и изгубили
сву земљу и били протерани у друге земље.
400
209
„Поносни ће бити понижени“
Како је богобојазни цар Озија постао моћан и славан, и
како је оболео када се узохолио због своје моћи и славе
За све време док је тај северни део подељене државе тако горео у пожару
побуна против власти, међусобних сукоба, и ратова са спољним непријатељи-
ма – од доба цара Јеровоама и његовог сина, цара Захарије, преко идућа че-
тири владара, па све до цара Осије – дотле се у јужном делу подељене држа-
ве стање одвијало потпуно другачије. Записано је да се догодило овако:
Цар Амасија, син цара Јоваша, владао је скоро 30 година, а након њего-
вог убиства, које су извршиле цареве слуге, народ је онда за цара изабрао ње-
говог сина, који се звао Озија.
Цар Озија је имао 16 година кад је почео да влада, и владао је мало више
од 50 година у јужном делу подељене државе. За то време од 50 година њего-
ве владавине, у северном делу државе владали су један за другим сви наведе-
ни цареви, почев од цара Јеровоама Другог, осим последњега – цара Осије,
који је дошао на власт након смрти цара Озије.
Записано је да је цар Озија у почетку био скромне и богобојазне нарави,
да је слушао савете старијих и мудрих људи, да се волео бавити пољопривре-
дом, и да је праведно судио и владао над народом, попут свог оца, цара Ама-
сије, и попут свог деде, цара Јоаса.
Зато се догодило да је са својим народом успевао да се одбрани од њихо-
вих тадашњих непријатеља који су нападали његову земљу – Амонаца, Араб-
љана, Филистеја, и других, тако да га нико није могао победити. Након број-
них победа над њима, постао је веома моћан и славан, и „глас о њему пронео
се надалеко, због чудесне помоћи коју је добијао док није постао моћан“ –
како је записано.
Али, када је стекао такву моћ и славу, цар Озија се променио, и почео је
са висине да гледа на остале. Записано је да „кад је постао моћан, срце му се
толико узохолило, да је сам себе одвео у пропаст“. Тако је цар Озија једном
приликом ушао у Соломонов Храм да принесе кāд, иако то нико није смео да
чини и да улази у Храм осим свештеника из племена Левија, сина Израела –
како је било законом одређено.
Када су свештеници приговорили цару да то не сме чинити, цар сада није
прихватио укор, већ је у својој гордости сматрао да је он цар и да може чини-
ти шта му је воља – исто као што су пре учинили његов отац, цар Амасија, и
његов деда, цар Јоас, или као сам цар Јеровоам. Али онда, записано је, док је
још трајала расправа између њих, цар Озија изненада поболе од губе, тако да
је био приморан напустити Храм и препустити престо свом сину.401
401
210
Какав народ, таква и власт
На власт долази цар Ахаз, који по вољи народа обнавља
храмове царице Језавеље и доноси пропаст целој земљи
Уместо оболелог цара Озије, почео је владати његов син. За њега је запи-
сано да је у свему био попут свог оца: „Чинио је све како је чинио и Озија,
његов отац, само што није ушао у Божји храм. Али народ је и даље чинио
зло“.
Забележено је да је син цара Озије исто подигао бројне градове и утврђе-
ња, да је побеђивао све непријатеље који су стално нападали његову земљу да
је освоје, и да му је све ишло од руке, зато што је цар био праведан, поштен, и
богобојазан, народу наклоњен, и нарави мирољубиве и кротке, у свему добро
чинећи.
Али, како је даље записано, иако је владар био такав, у самом народу би-
ло је много покварених, себичних, непоштених, лењих, лажно побожних, сва-
ђалачки настројених, дрских, и других таквих људи, па се покварењаштво ме-
ђу народом све више ширило.
Такав народ је на дар добио доброг владара, који их је штитио од бројних
околних непријатеља, и у свему им чинио добро; али, како се народ није про-
менио, већ је наставио да чини као пре и постајао све гори, зато се убрзо и до-
годило да је на власт дошао човек налик таквом народу:
Син цара Озије владао је око 15 година, и затим је умро, а наследио га је
његов син, односно, унук цара Озије, који се звао Ахаз. А за овог цара Ахаза
је записано да је био најгори од свих дотадашњих владара јужнога дела поде-
љеног царства. Био је попут владара северног дела царства, подизао је храмо-
ве и кипове које су пре подигли цар Ахав и царица Језавеља да се пред њи-
ма народ моли, и чинио је све по „одвратним обичајима народа које је оте-
рао Бог пред синовима Израела“ – како је записано.
И управо тада се догодило да су земљу напали исти непријатељи који су
их до тада нападали, али, овога пута им народ није могао одолети као у доба
цара Озије и његовог сина, већ је сваки од непријатеља освајао и узимао по
део њихове земље, и протеривао народ одатле или га одводио у ропство.
Цар Ахаз је попут претходних царева покушао да новцем поткупи асир-
ског цара који је напао његову земљу, па је узео све злато из двора, кућа кне-
зова, и Соломоновог Храма, али овог пута то му није помогло, јер је неприја-
тељ узео царево благо и онда наставио да напада његову земљу. Исто учини и
један сиријски цар, а за њим и Филистеји и Едомци, а онда и сам израелски
цар – владар северног дела царства, један од претходника цара Осије, као по-
следњег израелског цара.402
402
211
Поход Асираца и Израелаца
Како су „савезници“ преварили цара Ахаза, а Филистеји
(Палестинци) заузели и населили део његове земље, и како
је било спречено страдање народа у братоубилачком рату
Записано је да су земљу цара Ахаза једном приликом заједно напала два

његова непријатеља – поменути сиријски цар и израелски цар, и да су опсе-
ли његов престони град – Јерусалим, али да ипак нису успели да га освоје, те
су само освојили друге мање градове.
Тада је цар Ахаз позвао поменутог асирског цара да му помогне, а зауз-
врат му послао злато из Соломоновог Храма и обећао му да ће постати његов
слуга. Асирски цар је испрва прихватио понуду савеза, и потом напао сириј-
ског цара, поразио његову војску, освојио његов престони град – Дамаск, за-
тим, протерао његове становнике у другу земљу, и на крају погубио самог си-
ријског цара.
Тим савезом са окрутним асирским царем, цар Ахаз је само привремено
био одложио пропаст своје земље, јер се недуго после тога догодило да је ис-
ти тај асирски цар напао цара Ахаза, иако је с њим био у савезу и од њега до-
био велику количину злата – исто као што се пре догодило цару Аси, када је
тражио помоћ сиријског цара у рату са израелским царем Васом.
Такође, у то доба су Филистеји напали његову земљу и заузели један део
Израела, па се ту настанили. Записано је да су „Филистеји напали градове у
(…) подручју Јуде, освојили (их), и затим су се тамо настанили“.
На крају, цара Ахаза је поново напао и израелски цар – владар северног
дела подељеног царства, тако да је у том рату у једном дану погинуло 120.000
људи цара Ахаза, а заробљено 200.000 људи, жена, и деце. Записано је да их
је такво страдање снашло због злодела цара и разузданости народа.
Ипак, како је надаље записано, тада се појавио један свештеник и пророк
пред израелским царем и његовом војском, и онда их укорио због тога што су
урадили својој сабраћи из јужног дела царства, рекавши им да заробљене вра-
те својим кућама, иначе ће и њих снаћи гора судбина.
А ови, знајући да ни сами нису ништа бољи од цара Ахаза и његовог на-
рода, и да се и њима ближи слична судбина, пустили су своју заробљену бра-
ћу и сестре да се врате кућама, али су им претходно дали одеће и снабдели их
с довољно хране и воде. Тако је народ послушао тог свештеника и његов глас
разума, и тако је био спречен братоубилачки рат – исто као што се догодило у
доба рата између цара Ровоама и цара Јеровоама.403
403
212
Цар Језекија и Седекија
УСПОН И ПАД ЈУЖНОГ ДЕЛА ЦАРСТВА
(пре 2700-2600 година)
Последњи позив царев

Страдање народа који није послушао цара Језекију
Безбожни цар Ахаз, унук праведног цара Озије, владао је 15-ак година и
онда је умро, али га нису сахранили у царској гробници. Наследио га је његов
син Језекија.
А Језекија није био попут свог оца; штавише, био је најбољи од свих до-
тадашњих владара јужног дела подељеног царства. Записано је да је био као
сам цар Давид, и да „међу свим царевима Јуде није било таквог после ње-
га, а ни међу онима пре њега“. Са њим је наступило доба обнове царства.
Цар Језекија је почео са обновом земље која је била уништена ратовима
у доба цара Ахаза, и са обновом градова који су били опустели, а становници
побијени или одведени у заробљеништво. А и преостали народ, који је све ра-
тове преживео, устао је заједно са својим царем, решени да поправе стање др-
жаве и учине све што могу да врате мир и благостање из ранијих времена – из
доба цара Озије и његовог сина, чије је плодове рада поништио цар Ахаз.
Прво што је урадио цар Језекија била је обнова Соломоновог Храма, ко-
ји је његов отац опленио и оставио да пропада; и обновио је вршење службе у
њему, коју су његов отац и ондашњи свештеници запоставили, а која је имала
сврху да их подсећа на важне догађаје из прошлости и на одредбе Мојсијевог
закона, као и на догађаје за које се веровало да ће се догодити у будућности.
Потом је позвао сав народ у земљи, и сва племена из северног дела поде-
љеног царства, ради окупа у Јерусалиму и прославе главног празника у годи-
ни – празника Пасхе, као дан сећања на догађај Изласка народа из Египта у
доба Мојсија, који указује и на догађај будућег доласка Месије.
Забележене су речи цара Језекије кад се тим поводом обратио народу: Го-
ворио им је да не буду непокорни и бунтовни као до сада што су били, и да не
дижу побуне, да не пркосе властима и непријатељима, да би њихова „браћа и
синови стекли милост код оних (Асираца) који их држе у заробљеништву,
па ће се вратити у ову земљу, јер је Бог милостив и милосрдан, и неће Он
окренути лице Своје од вас ако му се вратите!”.
213
Цар Језекија је позивао народ, тражио од њих и молио да се обрате и исп-
раве своје путеве и лошу нарав, али већина људи није хтела да чује глас цара,
већ су му се смејали и ругали. Нарочито су тако чинили становници северног
дела државе, коју је недуго након тога покорио споменути асирски цар Сал-
манасар, тако да су једни тада изгинули, а остали били протерани из земље и
одведени као робови у туђину, јер нису послушали последње упозорење пред
пропаст, и нису искористили последњу шансу која им је била дата кроз бого-
надахнутог цара Језекију.
Дани обнове и благостања

Народ који је слушао упозорења цара Језекије преживљава
страдања, и са царем Језекијом потом уништава кипове са
резаним ликовима, које је сачинио његов отац – цар Ахаз
Преостали народ који је послушао царев глас дошао је у Јерусалим у Со-

ломонов Храм да обележе празник. Тако су се они и многи странци из других
народа окупили пред храмом, „понизили се и постидели“ због својих недела
– како је записано, и заклели се пред царем да ће му служити, и да ће се од са-
да држати Мојсијевог закона и у свему чинити добро.
Цар се помолио за народ, и у народу се тада родила нада, и свим срцем уз
свог цара је стао, па су се сви радовали тог дана, и упућивали су хвале Богу, и
тако су чак наредних 14 дана чинили колика их је радост обузела. Записано је
да је „владало велико весеље у Јерусалиму, јер још од времена Соломона,
сина Давида, цара Израела, није било тако у Јерусалиму. На крају су све-
штеници устали и благословили народ. Њихов глас је био услишен и њи-
хова молитва је допрла до небеса (…)“.
Након тога, цар Језекија и народ су почели да уништавају храмове и ки-
пове с урезаним сликама које је био сачинио његов отац – цар Ахаз. Уништи-
ли су све обредне стубове и слике пред којим се народ молио, сва светилишта
и жртвенике (олтаре) заједно са кадионицама, и један велики стуб од бакра из
доба Мојсија, за који је народ веровао да се мољењем пред њим наводно мо-
же излечити од сваке болести.
Тако је цар Језекија очистио целу земљу од старих верских обичаја и су-
јеверја, као што је својевремено учинио и његов даљи предак – цар Аса, отац
цара Јосафата. И тако су почели бољи дани за народ који се покајао и истин-
ски променио, због чега се на власти и појавио тако добар владар који је шти-
тио народ, делио правду, чинио свако добро, „и у свему био успешан“ – како
је записано.404
404
Друга књига дневника 30:1-31:21
214
Опсада Јерусалима
Горди асирски цар Сенахериб опседа Јерусалим
Када је земља била обновљена од последица претходних разарања, из до-
ба цара Ахаза, и кад је све кренуло на боље, цар Језекија је одлучио да пре-
стане плаћати данак асирском цару, тако да се побунио против његове власти,
желећи да поврати независност изгубљену у доба свог оца, и уздајући се у по-
моћ египатског цара – као што се узалуд уздао и израелски цар Осија.
Међутим, асирски цар је убрзо дошао са великом војском, и освојио број-
не градове, тако да је цар Језекија увидео своју грешку када се побунио про-
тив власти, понизио се пред непријатељем, и пре доласка асирског цара пред
сам Јерусалим затражио мир и овако му поручио: „Згрешио сам. Одврати се
од мене, и што год тражиш од мене, даћу ти“.
Асирски цар је тражио да му се плати већи данак од оног који је цар Језе-
кија био у обавези да плаћа, и који је престао да плаћа када се побунио; и цар
Језекија је тај услов испунио, не желећи да и даље пркоси непријатељу, иако
је једва успео сакупити толико новца колико му је асирски цар тражио. То је
био асирски цар Сенахериб – један од највећих освајача тог доба.
Ипак, упркос томе што се цар Језекија покорио, асирски цар није био за-
довољан, јер је у ствари одлучио да у својој мржњи уништи државу цара Језе-
кије и сасвим пороби његов народ – као што је цар Салманасар учинио с на-
родом из северног дела подељеног царства. И зато је цар Сенахериб ипак пос-
лао велику војску на Јерусалим да га освоји.
Кад је то сазнао цар Језекија, огласио је пост по целој земљи, нису ниш-
та јели и пили, и заједно са народом се молио за избављење од непријатеља, а
онда почео да припрема одбрану пре него што су непријатељи стигли: Ојачао
је утврђења и закопао све изворе воде ван града, да Асирци не би имали воде
да пију током опсаде града. Затим је цар окупио народ и обратио им се следе-
ћим речима:
„Будите храбри и јаки. Не бојте се и не плашите се цара Асирије

и свег мноштва које је с њим, јер наших има 'више' него њихових.
Са њим је телесна мишица, а са нама је Бог, да нам помаже и да
води наше битке!” И народ се поуздао у речи цара Језекије.
Цар Језекија је био охрабрен и подстакнут на такву предузимљивост ре-

чима Исаије – свештеника и пророка од којег је тражио савет шта да уради у
том часу невоље, јер је учинио све што је од њега тражио асирски цар, а он је
и даље желео да их уништи „на правди Бога“, како је говорио Језекија.
215
Пророк Исаија је објавио цару да ће бити спасени од асирског цара зато
што су се понизили, и нису и даље пркосили, и зато што је асирски цар гордо
поступио и „говорио против Бога“ – стоји у запису о том догађају.
И онда, пред зидинама града појавила се непрегледна војска асирског ца-
ра, пред којом је изашао главни асирски војсковођа, који је тражио од народа
да се преда, и говорио им се не уздају у речи цара Језекије да ће их „Бог спа-
сити“, како им је он говорио. Убеђивао је народ да му преда град и цара Језе-
кију, и да ће заузврат сви бити поштеђени, и да ће им бити дато све што желе;
али народ је ћутао и ништа није одговарао са својих зидина, јер се „поуздао у
речи цара Језекије“. Записано је овако:
На сав глас викали су (Асирци) становницима Јерусалима који су

били на зидинама, да их заплаше и узнемире, да би освојили град.
Говорили су против јерусалимског Бога, исто као и против богова
других народа који су дело људских руку. А цар Језекија и пророк
Исаија, Амосов син, молили су се због тога и завапили к небу.
Забележене су и речи асирског војсковође, који се хвалио на овај начин:
„Чујте реч великог цара, цара Асирије. Овако каже цар: ‘Не дајте да
вас вара Језекија, јер вас он не може избавити из моје руке. Не дајте
да вас Језекија наговори да се уздате у Бога говорећи вам: ‘Бог ће нас
сигурно избавити и овај град неће бити предат у руке цару Асирије.'
Не слушајте Језекију, јер овако каже цар Асирије: ‘Предајте ми се и
дођите к мени, па ћете сви јести са своје лозе и са своје смокве, и сви
ћете пити воду из свог бунара, док ја не дођем и одведем вас у земљу
као што је ваша, у земљу жита и младог вина, у земљу маслина и меда,
у земљу хлеба и винограда. Тако ћете остати живи и нећете умрети.
(…) Да ли су богови других народа избавили своју земљу из руке цара

Асирије? (…) Јесу ли они избавили Самарију из моје руке? Који су то
богови међу свим боговима тих земаља избавили своју земљу из моје
руке, па да сад Бог избави Јерусалим из моје руке?”
Народ са друге стране зидина није ништа одговорио, али споменути Иса-
ија је пред царем Језекијом дао овакву објаву против асирског цара:
Ево речи коју Бог објављује против (асирског цара):
„Презире те и руга ти се девица, кћи сионска! За тобом подругљиво

главом одмахује кћи јерусалимска. Коме се ти ругаш и на кога хулиш?
На кога подижеш глас и на кога охоло дижеш поглед свој? На Светог
Бога Израеловог!
216
Преко гласника својих ругаш се Богу и кажеш: ‘Са мноштвом својих
бојних кола ја ћу се попети на врх гора, на најдаље обронке Ливана,
и посећи ћу високе кедрове његове, дивне смреке његове. Доћи ћу на
његово најдаље пребивалиште, густу шуму његову. Копаћу и туђе ћу
воде пити, и исушићу стопама својим све канале Нила у Египту’ (…)
Зар ниси чуо шта од давнина намеравам да учиним? Давних дана то

сам смислио. Сада ћу то учинити. А на теби је да опустошиш градове
утврђене, да их у рушевине претвориш. Становницима њиховим руке
ће клонути, уплашиће се и постидеће се. Биће као биље у пољу и као
млада зелена трава, трава по крововима сасушена ветром источним.
Добро знам кад седиш мирно, и кад било шта чиниш, и како бесниш
на мене, јер ти бесниш на мене и рика је твоја дошла до ушију мојих.
Ставићу куку своју у ноздрве твоје и узде своје у уста твоја, и вратићу
те путем којим си дошао (…)
Зато овако каже Бог за цара Асирије: ‘Неће он ући у овај град, нити ће
овамо одапети стрелу, и неће му се примаћи са штитом, нити ће около
подићи опсадни насип. Вратиће се путем којим је дошао, и у овај град
неће ући, говори Бог. Ја ћу бранити овај град и сачуваћу га ради Себе
и ради Давида, Свог слуге.”
И све што је рекао пророк да ће се догодити, то се и догодило: Записано је

да је исте ноћи изненада и неприметно настрадала сва војска асирског цара; и
када је цар сутра ујутру устао, видео је да му је војска нестала, и уместо ње је
по логору лежало 185.000 мртвих тела његових ратника. Тада је цар напустио
логор и вратио се у своју земљу „путем којим је дошао“; али, када је ушао у
храм свог бога да се помоли, тамо су га убила његова два сина.
Тако је скончао горди и хвалисави асирски цар, као некад сиријски цар у
доба цара Ахава, и као египатски цар Зара у Бици код Ен-Гада у доба цара
Јосафата, или као некада пркосни египатски цар у доба Мојсија и Изласка
народа из Египта; и тако је био спасен народ на исти начин као што је спасен
у доба цара Ахава, цара Јосафата, и Мојсија.
Записано је да је тад успостављен „мир на свим њиховим границама“, и
народ је од тада живео спокојно и у изобиљу свега, скоро као у доба цара Со-
ломона. Ничег им није недостајало и имали су толико много да су и цару до-
носили дарове, и у Храм су давали прилоге, десети део од свега што су произ-
водили. А цар Језекија је постао „узвишен у очима свих народа“ због чуде-
сне победе над надмоћнијом војском асирског цара и очувања своје државе, и
„стекао је веома велико богатство и славу“. Тако је била обновљена слава и
моћ царства у којем је владао закон правде, и које је стојало као видело за све
друге државе и народе.405
405
Друга царевима 18:7-19:37; Друга књига дневника 32:1-23
217
Обраћени цар Манасија
О злоделима цара Манасије и његовом покајању
Стекавши велику моћ и славу, цар Језекија се временом променио, „ни-
је узвратио захвалношћу за добро које му је било учињено, јер срце му се
узохолило“ због победе над непријатељем и због све славе и богатства које је
задобио – како је записано.
Тако је и цар Језекија учинио исто што и претходни цареви, његови пре-
ци пре њега, попут цара Озије и цара Амасије: У почетку је био богобојазан
и понизан, и у време невоља је исправно поступао; али, када је стекао велику
моћ и славу, онда се узохолио и нарав му се променила, тако да је постао вео-
ма поносит, хвалисав, и самоправедан.
А осим самог владара, и народ се променио: Када су невоље прошле и за-
владао мир, и када су почели живети у изобиљу свега, вратили су се на старо,
почели су све чинити као пре, одајући се уживањима у себичности и бахато-
сти, и не марећи ни за шта и ни за кога осим за себе.
Зато се догодило да је управо тада на власт дошао човек који је био њима
налик: Записано је да је цар Језекија владао скоро 30 година, и онда је умро,
па га је наследио његов син, који се звао Манасија. За разлику од оца, који је
описан као најбољи дотадашњи владар, налик цару Давиду, овај Манасија је
био његова сушта супротност, и описан је као најгори владар од свих владара
у целокупној историји Израелових потомака.
Цар Манасија је имао 12 година кад је почео да влада, и владао је чак 55
година, најдуже од свих владара до тада. За њега је записано да је поново по-
дигао храмове и кипове које је био порушио његов отац – цар Језекија, те да
је чак и у сам Храм поставио једну слику пред којом се народ клањао и молио
(„Начинио је резан лик и поставио га у Божији дом…“), иако је то било за-
коном забрањено. („Не прави себи резан лик, нити икакву слику од онога
што је на небу… Немој им се клањати и немој им служити…“).
Записано је још да се цар Манасија бавио гатањем и врачарством, и да је
савете добијао од „људи који призивају духове и проричу будућност“, и да
је „пролио много недужне крви, толико да је њоме напунио Јерусалим од
једног краја до другог“, и „чинио још горе ствари него народи које је Бог
истребио пред синовима Израела“, тако да му по злу није била равна чак ни
царица Језавеља, ни сви претходни цареви, чијим је корацима ишао.
Било је људи у том добу који су опомињали цара и народ због недела која
су чинили, као што су пророк Илија и Јелисије опомињали људе у доба ца-
рице Језавеље и других владара; али, ни цар, ни народ нису обраћали пажњу
на њихове речи упозорења. И онда, убрзо се догодило да су земљу поново на-
пали Асирци, који су заробили цара Манасију и одвели га у своју земљу.
218
Али, док је цар Манасија окован тамновао у земљи непријатеља, почео се
кајати за сва своја недела, понизио се и почео молити, тако да се скроз проме-
нио и обратио своје срце од чињења зла – како је записано. И онда, убрзо по-
том се догодило да је био пуштен из тамнице, и да се вратио на свој престо, и
поново задобио царску власт.
Од тада цар Манасија више није чинио што је пре чинио, престао је да се
бави врачарством и да се саветује с „људима који призивају духове и проричу
будућност“, уклонио је све обредне кипове, резбарене ликове, жртвенике (ол-
таре), и светилишта која је био саградио, и у свему је почео чинити добро, а с
њим и сав народ. Због тога се догодило да их непријатељи од тада нису више
узнемиравали, већ су поново могли живети у миру и благостању.406
Народ који брани власт

Народ кажњава побуњенике против власти и убице свог
владара, и на власт поставља сина претходног владара
Цар Манасија је владао 55 година, и онда је умро у миру, па га је насле-
дио његов син. А за њега је записано да је био попут цара Манасије из време-
на пре његовог обраћења: „Чинио је зло (…) и није се понизио као Манаси-
ја, његов отац, већ је грешио још више“.
Владао је само две године, и онда је доживео исту судбину као многи ра-
нији владари: Цареве слуге су једном приликом сковале заверу и у двору уби-
ле цара, али ниједан царев слуга онда није постао цар уместо њега, као што је
раније било случајева, него се народ подигао и казнио цареубице, па на власт
поставио његовог малолетног сина, који се звао Јосија.
Зато што се сам народ био променио на боље још у доба када се цар Ма-
насија променио, и зато што се нису бунили против власти, већ су власт бра-
нили и казнили побуњенике против власти и убице свога владара – сина цара
Манасије, без обзира што је он био лош владар, зато се догодило да је следе-
ћи владар био праведан и донео мир и благостање читавом народу и земљи.
Са друге стране, када се народ бунио против власти и свргавао своје вла-
даре, било да су они стварно били лоши владари или не, онда би се увек дога-
ђало да на власт потом дођу још гори владари, и да народ почне живети теже
него пре и да пролази кроз већа страдања, као што се догодило у доба послед-
њих неколико владара северног дела подељеног царства – почев од већ поме-
нутог цара Јеровоама Другог, па све до цара Осије, када су непријатељи, у
овом случају, Асирци, освојили целу њихову државу и протерали сав народ
са његових огњишта.407
406
407
219
Цар Јосија Обновитељ
Друга обнова царства у доба цара Јосије
После убиства сина цара Манасије, који је владао само две године, народ
је за цара изабрао његовог сина, односно, унука цара Манасије, по имену Јо-
сија, који је тада још увек био дете.
Када је одрастао и напунио 20 година, цар Јосија је почео да влада и нас-
тавио оно што је започео његов деда, цар Манасија, након што се обратио, и
радио је све исто што је урадио његов прадеда – цар Језекија: Срушио је све
преостале храмове, кипове и жртвенике, који су били подигнути у доба њего-
вог оца и претходних владара, сву земљу је очистио од старих верских обича-
ја и сујеверја, народ је поучавао исправној вери и начину живота, и такође об-
новио је Соломонов Храм.
Цар Јосија је чак обишао и градове у северноме делу подељеног царства,
који су Асирци освојили, и тамо је исто „рушио олтаре и обредна дебла, ра-
збијао резбарене ликове и претварао у прах, и поломио све кадионе стал-
ке у свој израелској земљи (…)“.
Записано је да се после тога догодило овако: Један свештеник је у Храму
пронашао „Књигу Закона“, то јест, Мојсијев законик, који је донео цару. А
цар му је рекао да прочита цео Мојсијев законик пред њим, па када је овај та-
ко учинио, и када је „цар чуо речи закона“, заплакао се и „раздерао је своје
хаљине“, схвативши да ће их снаћи невоље и страдања због тога што њихови
преци и они сами „нису чинили оно што је записано у овој књизи“.
Након тога је цар позвао сав народ у земљи да се окупи у Јерусалиму и да
прославе главни празник у години – Пасху, као дан сећања на догађај Излас-
ка народа из Египта у доба Мојсија, и као празник који указује и на догађај
будућег доласка Месије.
И народ се окупио у Јерусалиму пред Храмом да обележе празник, и онда
се цар помолио за народ и пред њима прочитао Мојсијев закон из „Књиге За-
кона“ коју су били пронашли, па се народ заједно с царем заклео да ће се др-
жати Мојсијевог закона и у свему чинити добро – исто као што се догодило у
доба цара Језекије. Тако је био обновљен Савез са Творцем из доба Мојсија.
Записано је да је народ са својим царем прославио празник Пасху, и да се
„таква Пасха није славила у Израелу још од времена пророка Самуила, и
ниједан други цар Израела није прославио Пасху као што ју је цар Јосија
прославио са свештеницима и свим Јудиним и Израеловим синовима ко-
ји су били тамо, и са становницима Јерусалима“, и да „пре Јосије није би-
ло таквог цара (…) који је чинио све према Мојсијевом закону, а ни пос-
ле њега није било таквог као он“.408
408
220
Битка у долини Мегидо
Погибија цара Јосије у бици са египатским царем Нехом
Записано је да се неколико година након тог догађаја у земљи појавио је-
дан египатски цар с великом војском, али не да ратује са царем Јосијом, не-
го само да прође кроз његову земљу да би ратовао с једним вавилонским ца-
рем; јер у то доба трајао је рат између Вавилона и Асирије, а Египат је тада
био савезник Асирије, па је египатски цар кренуо да помогне асирскоме цару,
путем кроз земљу јудејског цара Јосије. То је био египатски цар Нехо (или
Нехаон).
Међутим, попут својих предака и претходника на царскоме престолу, као
што су били цар Амасија и цар Озија, тако се и цар Јосија касније осилио и
узохолио због напретка своје државе, у којој су владали мир и благостање, па
је почео пркосити непријатељу, поставио се на страну вавилонског цара, он-
да изашао пред египатског цара с војском, и није му дао да прође кроз њего-
ву земљу.
Египатски цар је убеђивао цара Јосију да се склони, и да нема ништа про-
тив његовог народа, већ да само жели проћи кроз његову земљу да би ратовао
против вавилонског цара. Забележене су речи египатског цара Неха упућене
цару Јосији том приликом:
„Зашто си изашао на мене, цару Јуде? Не идем данас на тебе, него на

дом са којим сам у рату, и за који ми је Бог рекао да ударим на њега
(Вавилон). Боље ти је да одустанеш од борбе да те Бог који је са мном
не затре.”
Али, цар Јосија није послушао глас египатског цара Неха, већ је и даље
спречавао његов пролазак кроз своју земљу, па је одлучио да неслагање реше
мачевима, и тако је дошло до битке у долини која се зове Мегидо.
У тој бици су победили Египћани, а цар Јосија је био тешко рањен кад су
га погодили стрелом. Цара су затим извукли из боја и одвели кочијама у Јеру-
салим, али је тамо убрзо од рана умро.
Тако је праведни цар Јосија страдао због свог неразумног поступка када
је беспотребно и из гордости ушао у сукоб са онима који нису хтели да ратују
против њега, а његов народ је потпао под власт египатског цара Неха. Запи-
сано је да су „сви у Јуди и Јерусалиму туговали за царем Јосијом“, и да се
од тада сваке године одржавао помен на цара Јосију, као дан жалости за њим
и сећања на дане благостања из доба таквог праведног цара.409
409
221
Устанци против стране власти
Цар и народ не слушају упозорења пророка Јеремије.
Три неуспешне побуне против египатског цара и против
вавилонског цара које народу доносе још већа страдања
Цар Јосија, унук цара Манасије, владао је око 30 година, и након њего-
ве погибије у Бици у долини Мегидо за цара је био изабран његов син. А ње-
гов син је заједно са народом хтео да подигне устанак против власти помену-
тог египатског цара Неха, са којим је цар Јосија био непотребно ушао у су-
коб и својом кривицом допринео паду земље у ропство.
Ипак, чим је египатски цар чуо да народ спрема побуну, он је после само
три месеца од Битке у долини Мегидо поново упао у земљу са својом војском
и спречио избијање побуне, заробио сина цара Јосије и одвео га у Египат, а на
власт поставио другог сина цара Јосије, да влада у његово име.
Тај други син цара Јосије у почетку није дизао устанак, него је признавао
власт египатског цара Неха и пристао плаћати му данак. Зато није било стра-
дања народа. Али, син цара Јосије био је попут владара северног дела некада-
шњег царства и „чинио је зло онако како су чинили његови праочеви“, а с
њим је и сав народ тако чинио.
Било је ретких људи у том добу који нису били такви, и који су опомиња-
ли цара и народ због недела која су чинили, као што су раније били опомиња-
ли пророк Илија и Јелисије. Најпознатији у доба цара Јосије и његових си-
нова био је пророк Јеремија. Он и други појединци су опомињали цара и на-
род, и предсказивали су скору пропаст земље, али ни цар ни народ нису обра-
ћали пажњу на њихове речи упозорења, него су им се подсмевали или их про-
гањали.410
И управо тада се догодило да је у њихову земљу упао вавилонски цар са
великом војском, и надјачао египатског цара и асирског цара, па уместо њега
је власт над земљом преузео тај вавилонски цар, и уместо Египћана су госпо-
дари постали Вавилоњани, који су били окрутан народ.
Међутим, после три године њихове владавине, син цара Јосије је престао
да плаћа данак и подигао устанак против власти вавилонског цара. Народ ни-
је више хтео да плаћа порезе свом владару, који је наметнуо народу да би мо-
гао исплаћивати данак вавилонском цару, као и египатском цару пре њега.
Вавилонски цар је поново са војском упао у земљу, заробио сина цара Јо-
сије, и поставио његовог сина да влада – исто као што се догодило и његовом
брату пре њега, који је дизао устанак против власти египатског цара.411
410
Књига пророка Јеремије 22:13-19; 26:20-23; 36:1-32
411
222
Али, и царев син није био покоран властима, већ је и он после три месеца
подигао устанак, па је зато вавилонски цар и по трећи пут дошао са војском и
опсео град Јерусалим. А када је овај видео да му се не може одупрети, изашао
је из града са својим људима и предао се вавилонском цару, па су зато сви би-
ли поштеђени. Тако је владар спасио народ од непотребног страдања, када се
понизио пред непријатељем, признао пораз, и свој живот понудио у замену за
милост према народу.
Ипак, да би сломио њихов бунт, и да не би подизали устанке у будућнос-
ти, вавилонски цар је њих и све друге становнике Јерусалима заробио и одвео
у Вавилон, тако да „нико није остао осим сиромашног народа“ – како је за-
писано. Вавилонски цар је потом опљачкао и Соломонов Храм, а на власт по-
ставио трећег сина цара Јосије, да влада у његово име. Он се звао Седекија.
Цар Навуходоносор
Устанак цара Седекије и коначна пропаст Израела.
Вавилонски цар Навуходоносор осваја Јерусалим
Цар Седекија, син цара Јосије, почео је да влада у име вавилонског цара
у својој 21. години, али он се није разликовао од претходних владара, већ је у
свему био попут њих. А ни народ се није променио, већ су наставили да чине
све као до тада. Наставили су да живе у себичности и бахатости, у међусобној
мржњи и зависти, и у сваком лошем делу и непоштењу се истицали. Записано
је да су „чак и сви свештенички поглавари и народ у великој мери посту-
пали неверно, по одвратним обичајима других народа (…)“.
Тако ни после три неуспешна устанка нису престали бити бунтовни и пр-
косни према непријатељу, стално будући побуњенички настројени према сва-
кој власти, било домаћој или страној, па су девете године своје владавине цар
Седекија и народ подигли устанак и побунили се против власти вавилонског
цара. А тај вавилонски цар звао се Навуходоносор, и био је један од највећих
освајача у историји света, под својом влашћу држећи бројне земље и народе.
Када је чуо за неверност цара Седекије, који му се био заклео на верност,
дошао је са великом војском и поново опсео Јерусалим. После три године ос-
војио је Јерусалим, уништио Соломонов Храм, и сав народ протерао са њего-
вих огњишта и одвео као робове у Вавилон – исто као што је пре тога учинио
асирски цар Салманасар са северним делом државе. Вавилонски цар је пос-
ле погубио синове цара Седекије и мноштво других људи, а самог цара Седе-
кију је ослепео и одвео у Вавилон. Тако је био освојен и јужни део државе, и
тако је заувек нестало Соломоново царство.412
412
223
ВЛАДАРИ ПОДЕЉЕНОГ ЦАРСТВА
ЈУДА (Јужно царство) ИЗРАЕЛ (Северно царство)
Ровоам (син цара Соломона)

- пре око 2900 година -
Јеровоам (слуга цара Соломона)
Авија (син цара Ровоама)
Надав (син цара Јеровоама)

- пре око 2900 година –
Васа (слуга цара Јеровоама)

- пре око 2900 година –
Аса (син цара Авије) Ила (син цара Васе)

- пре око 2900 година - - пре око 2900 година -
Зимрије (слуга цара Васе)

Амрије (војсковођа цара Васе)

Ахав (син цара Амрија)

- пре 2900-2800 година -
Јосафат (син цара Асе)
- пре 2900-2800 година -
Охозија (син цара Ахава)
- пре 2900-2800 година –
224
Јорам (син цара Јосафата)
- пре 2900-2800 година -
Јорам (син цара Ахава)
- пре 2900-2800 година -
Охозија (син цара Јосафата)
- пре 2900-2800 година -
Готолија (кћи цара Ахава) Јуј (војсковођа цара Ахава)

- пре око 2800 година - - пре око 2800 година -
Јоваш (син цара Охозије) Јоахаз (син цара Јуја)

- пре око 2800 година - - пре 2800-2700 година -
Амасија (син цара Јоваша) Јоваш (син цара Јоахаза)

- пре 2800-2700 година - - пре 2800-2700 година -
Јеровоам (син цара Јоваша)

- пре 2800-2700 година -
Захарија (син цара Јеровоама)

- пре 2800-2700 година -
Озија (син цара Амасије)

- пре 2800-2700 година - Салум (слуга цара Захарије)
- пре 2800-2700 година -
Менајим (слуга цара Захарије)

- пре 2800-2700 година -
Факија (син цара Менајима)

- пре 2800-2700 година –
225
Јотам (син цара Озије)
- пре 2800-2700 година -
Фекај (војсковођа цара Факије)
- пре 2800-2700 година -
Ахаз (син цара Јотама)
Језекија (син цара Ахаза) Осија (слуга цара Фекаја)

- пре 2700-2600 година - - пре око 2700 година -
Манасија (син цара Језекије)

Сви наведени догађаји из доба по-
- пре 2700-2600 година -
следњих израелских и јудејских царе-
ва – од јудејског цара Јеровоама Дру-
гог до цара Осије и од израелског ца-
Амон (син цара Манасије) ра Језекије до цара Седекије – опи-
- пре 2700-2600 година - сани су и у бројним записима из тог и
каснијег доба, и у народним предањи-
ма. То су иста она предања која говоре
Јосија (син цара Амона) о страдању злог цара (Амона; Заха-
- пре око 2600 година - рије; Салума; Менајима; Факије; Фе-
каја…) од руке својег слуге, који по-
стаје цар уместо њега (Салум; Мена-
Јоахаз (син цара Јосије) јим; Факија; Фекај; Осија), према ре-
- пре око 2600 година - чима неког пророка (Исаије; Јереми-
је; Јоне…).
Разлог што се у истим предањима
Јоаким (син цара Јосије) описују различити догађаји је у слич-
- пре око 2600 година - ности и временској блискости тих до-
гађаја; јер сви наведени владари су на
исти начин страдали и изгубили цар-
Јехонија (син цара Јоакима) ски престо у корист својих слугу, због
- пре око 2600 година - тога што нису слушали глас свештени-
ка и пророка који су их опомињали да
ће се то догодити.
Седекија (син цара Јосије)
- пре 2600-2500 година –
226
*ДОБА ИЗРАЕЛА
Приказ историјских догађаја из доба од пре око 3000 – 2500
година у савременим историјским књигама и уџбеницима
Фалсификати 19. века о догађајима из доба Израела

Догађаји из доба 40 израелских и јудејских царева – од цара Јеровоама до
цара Осије, и од цара Ровоама до цара Седекије, који су владали током до-
ба од пре око 3000 година до пре 2600-2500 година – у савременим историј-
ским књигама и уџбеницима се ретко и спомињу, а када се спомињу, онда ни-
су приказани на исти начин као што су описани у историјским изворима.
Бројни историчари 19/20. века тврдили су да се ти догађаји нису догодили
онако како је записано да су се догодили, односно, како су их описали људи у
том добу који су били учесници тих догађаја. Ти историчари су тврдили да су
догађаји описани у њиховим записима измишљени, упркос томе што постоје
бројни записи и предања који на исти начин те догађаје описују.
А ти догађаји описани су у две Књиге о израелским и јудејским цареви-
ма, Дневницима израелских и јудејских царева, затим, у запису Амоса, за-
пису Осије, запису Јеремије, запису Исаије, и у другим записима старих јев-
рејских писаца, који су живели у то доба.
Такође, осим тих записа, исти догађаји описани су и у записима асирских
царева, записима вавилонских царева, записима египатских царева, итд. А
описани су и у натписима на камену, на древним споменицима који потичу из
тог доба, и који су се очували до данашњег дана, као што је на пример споме-
ник асирског цара Сенахериба. То је био онај цар који је беузпешно ратовао
против цара Језекије, и у чије доба је пропао северни део подељеног царства –
Израела, пре око 2700 година.
Коначно, исти догађаји описани су и у бројним народним предањима, што
се види на основу поређења тих предања са наведеним записима; јер када се
изврши поређење, лако се уочава да су описи из тих предања исти као описи
из ових записа, и да се односе на исте историјске догађаје.
А када се исти догађаји описују на исти начин у више различитих записа и
предања (историјских извора), то онда једино може значити да се ти догађаји
јесу догодили, и то онако као што су у тим историјским изворима описани да
су се догодили, а не да су на више места у исто време и на исти начин измиш-
љани исти догађаји, јер то није могуће. То је основно правило у историји као
науци.
227
Древни фалсификати о догађајима из доба Израела
Кривотворење историје и погрешно приказивање догађаја из доба израел-
ских и јудејских царева није било својствено само историчарима 19/20 .века,
већ и људима који су живели у то давно доба.
На пример, такав је случај био с поменутим ратом између асирског цара
Сенахериба и јудејског цара Језекије. О том догађају постоје записи из тог
доба, које су оставили сами учесници тог догађаја. Поред споменутих записа
свештеникā цара Језекије и других јудејских царева после њега, о том дога-
ђају је оставио запис и сам цар Сенахериб. Тачније, он је подигао споменик
на којем је уклесао натпис о свом походу на Јерусалим и околне градове.
Овај натпис цара Сенахериба о његовој опсади Јерусалима у потпуности
се подудара с описом опсаде Јерусалима у другим записима из тог доба. Једи-
на разлика је у томе што цар Сенахериб на том натпису није поменуо да је на
крају доживео пораз, и да му је сва војска била уништена.413
Сличан непотпуни приказ тог догађаја налази се и у запису најпознатијег
старогрчког историчара – Херодота. Он је пренео извештај староегипатских
свештеника о том догађају, који је скоро у свему исти као изворни извештај о
том догађају, с тим што се исто не помиње победа цара Језекије, већ се побе-
да приписује неком египатском цару.414
Тако се у оба случаја – и у натпису цара Сенахериба и у извештају ста-
роегипатских свештеника – победа не приписује цару Језекији, како би тре-
бало, и како стоји у изворном извештају о том догађају, већ се приписује цару
Сенахерибу у првом случају, односно, египатском цару у другом случају, иа-
ко је истина да су обојица у то доба били поражени. (Тадашњи египатски цар
је требало да помогне цару Језекији, али је био поражен у рату са царем Сена-
херибом.)415
Разлог таквог фалсификовања историје је очигледан: Цар Сенахериб, као
велики освајач и моћни владар, хвалисаве и горде нарави, покушао је да при-
крије свој срамни пораз од малог броја немоћних непријатеља; а и староеги-
патски свештеници су исто хтели да прикрију пораз у рату са царем Сенахе-
рибом, тврдећи не само да су они наводно помогли цару Језекији да победи,
већ да су они и једини заслужни за победу.
Овакав облик фалсификовања историје – када се прећуткује све оно што
није похвално, или се приказује супротно од онога што се стварно догодило –
веома је честа појава; и на овом примеру види се да су и у то доба догађаје из
прошлости приказивали исто као многи историчари 19/20. века – дакле, суп-
ротно од онога како су описани у изворним историјским извештајима.
413
D. D. Luckenbill (ed.), The Annals of Sennacherib, OIP, Vol. II, University of Chicago Press,
Chicago, IL, 1924, pp. 30-34
414
415
Књига Исаије 30:1-5; 37:9-20
228
Поход асирског цара Сенахериба на Јерусалим
у доба цара Језекије (пре око 2700 година)
Натпис цара Јеремија, Друга Херодот,

Сенахериба књига о царевима Историја
(пре око 2700 год.) (пре 2700-2600 год.) (пре око 2500 год.)
Побуна цара Језекије Побуна цара Језекије

против цара Сенахериба. против цара Сенахериба.
Цар Језекија позива у

Сукоб Асираца
Сукоб Асираца и Егип- помоћ Египћане. Сукоб
предвођених царем
ћана, у којем асирски Асираца и Египћана, у
Сенахерибом с Егип-
цар Сенахериб побеђује којем асирски цар Сена-
ћанима предвођеним
египатског цара. хериб побеђује египат-
„царем Сетом“.
ског цара Тирака.
Цар Сенахериб осваја Цар Сенахериб осваја

бројне градове у Јуди, а бројне градове у Јуди, а
цар Језекија се покорава цар Језекија се покорава
и исплаћује му данак. и исплаћује му данак.
Цар Сенахериб долази Цар Сенахериб долази Цар Сенахериб долази

пред град Јерусалим у пред град Јерусалим у пред град на граници
Јуди и почиње опсаду. Јуди и почиње опсаду. између Египта и Јуде.
Цар Језекија се затвара „Цар Сет“ се затвара у

иза зидина Јерусалима Птахов храм и упућује
Цар Језекија се затвара док траје опсада града, молитву за спасење
иза зидина Јерусалима и у Соломоновом Храму свог народа од цара
док траје опсада града. упућује молитву за спа- Сенахериба. Тада у
сење свог народа. Тада сну добија савет од
добија савет од пророка. Творца („бога Птах“).
229
Пророк Исаија храбри Бог се појављује у сну
цара Језекију и обећава „цара Сета“ и храбри
му да ће му Бог помоћи га да ће му помоћи и
и да ће победити у рату. да ће победити у рату.
Војска цара Сенахериба Војска цара Сенахери-

страда преко ноћи од ба страда преко ноћи
руке „Божјег анђела“. од „пошасти мишева“.
Јерусалим није освојен. Град није освојен. Цар

* Не спомиње се да је
Цар Сенахериб се пов- Сенахериб се повлачи
Јерусалим освојен.
лачи након пораза. након пораза.
* Цара Сенахериба
убили његови синови. Цара Сенахериба убили
(Записано на натпису његови синови када се
Есархадона, наследни- вратио у град Ниниву.
ка цара Сенахериба.)
У изворном извештају о опсади Јерусалима пре

око 2700 година записано је да се цар Језекија зат-
ворио у град Јерусалим – како сведочи и натпис са-
мог цара Сенахериба, и да је онда с народом постио
и молио се за избављење – како сведочи и извештај
староегипатских свештеника, и да се на крају дого-
дило да је сва војска цара Сенахериба нестала преко
ноћи пред походом „Господњег анђела“ – како све-
дочи наведени запис. (Те исте ноћи Господњи анђео
је изашао и побио 185.000 људи у асирском логору…
После тога, Сенахирим, цар Асирије, устао je и вра-
тио се у Ниниву.)
Споменик асирског цара Сенахериба са

натписом о његовом походу на Јерусалим
против цара Језекије (пре око 2700 година)
230
ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
ВАВИЛОНСКО РОПСТВО
П
ропашћу царства Давида и Соломона, сав народ је био изгнан
из своје домовине у туђину због свог бунтовништва, и њихову
земљу су онда населили околни народи: Палестинци, Сириј-
ци, Вавилоњани, и други.
Прво су племена из северног дела царства била прогнана пре
око 2700 година, када су их асирски цареви протерали у Асирију (у подручје
данашњег Ирака), после побуне израелског цара Осије; а након тога, пре око
2600 година, прогнана су била и преостала племена, из јужног дела царства,
која је у Вавилон (подручје данашњег Ирака) протерао вавилонски цар На-
вуходоносор после побуне јудејског цара Седекије.
Тако су непријатељи освојили читаву њихову државу, и тако је сав народ
био прогнан са своје земље и расељен по Асирском царству, и после, по Ва-
вилонском царству, које је заменило Асирско царство након што су Вавило-
њани покорили Асирце; и тако су се испуниле речи пророка, који су дуго вре-
мена упозоравали народ и говорили да ће страдати и бити протерани са своје
земље и расејани међу друге народе због оног што су чинили и због онога ка-
ко су живели.416
416
Пета Мојсијева 28:64-65; Књига Јеремијина 9:1-16; Књига Осијина 9:17
231
Намесник Годолија
ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ (пре око 2500 година)
Владар оптужен за издају

Народ поново подиже устанак против стране власти и
„домаћих издајника“, и бива присиљен да се сели у туђину
Сви устанци домаћих владара и народа, дакле, били су угушени, па је неп-
ријатељ за казну протерао скоро цели народ из њихове земље и раселио их по
туђини. У земљи су остали само сиромашни, остављени да раде као ратари и
виноградари. Вавилонски цар је поставио човека по имену Годолија да влада
у његовоиме над преосталим народом у земљи.
Царев намесник Годолија се заклео цару на верност, и своме народу је го-
ворио да више не дижу устанке, и да ће живети добро и у миру ако тако буду
радили. Међутим, после неког времена се појавио један човек „од царског ро-
да“, који се изјашњавао као родољуб, и народу је говорио да треба поново по-
дићи устанак и обрачунати се са свима који непријатељу служе, тврдећи да су
они починили издају, а не да су покушавали сачувати народ од страдања.
Народ је подржао тог човека, и он је онда са својим људима једном прили-
ком убио Годолију, а затим су побили и све друге поданике вавилонског цара
– и странце и припаднике свог народа.
Али, с обзиром да нису могли ништа даље предузети, јер нису могли да се
мере с војском непријатеља, а ни с оним делом народа који није устао против
Вавилоњана, били су приморани на сеобу у другу земљу, па су отишли у Еги-
пат. Записано је да је „тад устао цео народ, мало и велико, а с њим и војни
заповедници, и отишли су у Египат, јер су се уплашили Вавилоњана“.417
Тај део народа, који је покушао да се спасе бекством у Египат након уби-
ства Годолије и других које су сматрали „издајницима“, касније су и сами на-
страдали у Египту, јер је вавилонски цар пошао за њима и освојио Египат.
Такав чин неуспешне побуне против стране власти из мржње и обичне пр-
коси према непријатељу понављаће се много пута кроз историју Срба, и увек
ће имати исте последице: Непотребно страдање народа у борби са јачим неп-
ријатељем и у међусобним сукобима, и још тежи живот народа у дуготрајном
ропству…
417
232
Намесник Зривавил
ИЗЛАЗАК ИЗ РОПСТВА (пре око 2500 година)
Пут до ослобођења
Ослобођење од непријатеља без устанака и жртава,
повратак народа у домовину, и обнављање државе
За разлику од побуњеника против власти, који су довели до страдања на-
рода и државе, онај део народа који је био прогнан у Вавилон, и који се више
није бунио против власти као пре, врло брзо се ослободио ропства и вратио у
своју домовину, без икаквих жртава и последица. То се догодило овако:
Непријатељи који су их покорили – Вавилоњани – после неког времена,
заратили су с другим народима, и у том рату су били поражени, па су ови пу-
стили на слободу заробљени народ. Тако се народ ослободио ропства.
Ти други народи, који су их ослободили, били су Персијанци и Међани,
преци Иранаца. После победе над њиховим непријатељима (Вавилоњанима),
они су покорили скоро целу Азију – земље од Индије на истоку до Грчке на
западу, и тако су основали Персијско царство, које је заменило Вавилонско
царство, као што је пре тога оно било заменило Асирско царство.
Владар тих Персијанаца и Међана (цар Кир) је одобрио повратак народа
који су асирски и вавилонски цареви прогнали из њихове земље, јер је он био
наклоњен њима, „стекли су милост у очима цара Персије“ – записано је.
Било им је дозвољено и да обнове град Јерусалим и Соломонов Храм, ко-
ји је био опљачкао и уништио вавилонски цар Навуходоносор. Цар је наро-
ду вратио и све злато које су Вавилоњани отели из Храма, и једини су од свих
народа у његовом царству били изузети од пореза и од обавеза према држави.
Тако се народ не само ослободио ропства без борбе и жртава, већ су се врати-
ли у своју земљу која им је била одузета, обновили су своју државу, имали су
заштиту владара велике државе, дата су им посебна права, без обавеза плаћа-
ња пореза, и могли су живети од свог рада у миру.
Предводник повратника из Вавилона био је Зривавил (или Зоровавељ) –
унук цара Јехоније, који је био унук цара Јосије, претпоследњи јудејски цар
и синовац последњег јудејског цара – цара Седекије, који је подигао устанак
против стране власти, због чега је народ био изгнан у Вавилон и изгубио сво-
ју земљу.
233
А цар Јехонија је био онај владар који је одустао од дизања устанка про-
тив моћнијег непријатеља (вавилонског цара Навуходоносора) и прихватио
да му се покори и да плаћа данак, те био спреман да свој живот жртвује за на-
род, због чега је вавилонски цар поштедео народ, а њега само заробио и довео
у Вавилон.
Записано је да је цар Јехонија одведен као роб у Вавилон, куда је доведен
касније и сав народ, али вавилонски цар је после неког времена пустио цара
Јехонију из тамнице, и „поставио његов престо изнад престола других ца-
рева који су били са њим у Вавилону. Јехонија је скинуо затворске хаљи-
не и јео је за царевим столом целог свог живота“.418
Унук цара Јехоније звао се Зоровавељ (превод имена: „Рођен у Вавило-
ну“), и после 70 година робовања народа у Вавилону њега је одабрао помену-
ти персијски цар Кир за намесника области Јуде, којом је некада владао ње-
гов деда, цар Јехонија, и допустио му је да са собом поведе народ из Вавило-
на назад у своју земљу. Тако је један део народа стекао слободу и вратио се у
своју домовину, без проласка кроз недаће и страдања.
Унук цара Јехоније, намесник Зоровавељ, од рода цара Давида, са све-
штеницима и народом који се вратио, поново је подигао град Јерусалим и об-
новио је Соломонов Храм.
После тога, сав народ се окупио у Јерусалиму да обележе празник Пасху.
Тако су се они окупили пред храмом, и онда се „понизили и постидели“ због
својих недела, и сав народ је почео плакати и нарицати док је свештеник пред
њима читао Мојсијев закон и записе о догађајима из прошлости, о томе зашто
су их снашле толике несреће, ратови, страдања, и ропство под туђинима.
Записано је да је народ тад увидео своју кривицу за све невоље које су их
сналазиле, да се онда покајао за своја недела и заклео да ће се од сада држати
Мојсијевог закона и да ће у свему чинити добро. Свештеници су се помолили
за народ, и у народу се тад родила нада, и сви су се почели радовати и упући-
вати хвале Богу на свом спасењу и ослобођењу из ропства.
Народ и свештеници су потом почели да раде на обнови опустеле и поха-
ране земље и разорених насеља. Изнова су подизали куће, почели обрађивати
земљу, све су делили међу собом и у свему чинили добро једни другима, тако
да су сви поново почели живети у миру и изобиљу свега – као у данима цара
Јосије, даљег претка Зоровавеља.
Записано је да било у народу и оних који нису послушали глас Зороваве-
ља и свештеника, и да су их околни народи замрзели због тога што су ови об-
новили своју земљу и што им је све ишло од руке. Чак су их и лажно оптужи-
вали код персијског цара да спремају побуну против његове власти, али ипак,
народ се на крају одбранио од свих непријатеља, и затим су одахнули од свих
недаћа, и од тада су живели спокојно у својој земљи.419
418
419
Књига Јездрина 1:1-10:44; Књига Немијина 1:1-13:31
234
Царица Јестира
РАСЕЈАЊЕ НАРОДА (пре око 2500 година)
Одбрана од злих
Досељење прогнаних израелских племена у српске земље,
и неуспешни покушај истребљења израелских племена
У домовину се из Вавилона нису вратили сви, већ само један део народа; а
то су били превасходно становници јужног дела државе – племе Јуде и племе
Венијамина. Осталих десет племена остало је у изгнанству.
Тај део народа који је остао у изгнанству потом се раселио по свим подру-
чјима тадашњег Персијског царства, које је обухватало све земље од Индије
на истоку до Грчке на западу. А један део тих прогнаних израелских племена
населио је и ове просторе пре око 2500 година, тако да део Срба води порек-
ло од синова Израела (Јакова).
Највећи део народа прогнаног у Вавилон, дакле, није се вратио онда када
им је било допуштено да се врате из заробљеништва, из свих земаља у које су
их били раселили непријатељи, већ су сви они остали у земљама у које су би-
ли расељени.
И онда, управо међу онима који су остали у туђини догодило се да су до-
шли у сукоб са властима, иако се нису заиста бунили против власти, већ су их
њихови непријатељи облагали код персијског цара. Због тога је у то доба цар
донео објаву не да се народ враћа у домовину, већ да се сав тај народ који жи-
ви по целом његовом царству истреби.
Био је објављен и тачан дан када ће се почети с њиховим истребљењем, и
кад ће сва њихова имовина бити одузета. Тако се догодило да им се сад спре-
мала још гора судбина: Прво су били протерани из своје земље, а онда, остав-
ши у туђини онда када су могли да се врате у своју земљу, претило им је пот-
пуно истребљење.
Целокупан народ је био оптужен да наводно спремају побуну против вла-
сти, и да се по својим законима и начину живота разликују од других народа,
па да их зато треба уништити – слично као што су и пре тога тражили од цара
да се отера део народа који се вратио у домовину из Вавилона. Забележене су
речи царевог саветника који је предложио њихово истребљење:
235
„У свим покрајинама царства има један народ расејан и издвојен међу
другим народима. Његови закони су другачији од закона свих осталих
народа, а не држи се ни царевих закона.
Зато није добро да их цар пусти на миру. Ако је цару по вољи, нека се
изда писани налог да се они истребе, а ја ћу избројати 10.000 таланата
сребра на руке царевим службеницима да их однесу у цареву ризницу“.
Међутим, догодило се да је жена тадашњег цара била пореклом из њихо-

вог народа, и после много дана, док је народ постио и молио се за избављење,
она је успела убедити цара да опозове своју одлуку и да заштити њен народ од
оних који су им смишљали зло. То је била царица Јестира.
Тако је на крају цар променио одлуку, заштитио изгнани народ од истреб-
љења, и казнио све оне који су им смишљали зло. И тако се народ једва успео
сачувати од истребљења, због тога што је живео у земљама народа који су их
мрзели, односно, због тога што се нису променили од доба израелских и јудеј-
ских царева, не желећи да се врате у своју земљу онда кад им је била пружена
прилика, већ су прихватили начин живота других народа међу којим су живе-
ли, „чије богове нису познавали ни они, ни њихови праочеви“ – како је за-
писано.
Овај догађај описан је и у записима из тог доба и у народним предањима.

Такође, и сам догађај изгона израелских племена из домовине и њихово расе-
љавање у земље других народа описано је у бројним записима из тог и касни-
јег доба, као и у бројним народним предањима, па је тако у записима и преда-
њима описано и њихово досељавање на ове просторе.
Најпознатије српско народно предање у којем је сачувано сећање и на тај
догађај јесте једно предање о жени „Марка Краљевића“; јер ако се упореде
описи из тог предања са описом из записа о жени персијског цара – царици
Јестири, видеће се да између тих описа нема много разлика и да се односе на
исти историјски догађај.420
А најпознатији и најстарији запис о овом догађају јесте запис Мардохеја,
који је био слуга тадашњег персијског цара и рођак царице Јестире, па тиме,
и непосредни сведок догађаја које је описао у свом запису. 421
Та царица Јестира припадала је племену Венијамина, сина Израела (Ја-
кова), а тадашњи персијски цар био је цар Јашар.422 То је био онај персијски
цар који је у свом освајачком походу доспео и до ових простора…
420
Геземан, Верност љубе Краљевића Марка, 139.
421
Књига о Јестири 1:1-10:3
422
Изворно стоји име „Хјашарша“ или „Ашарша“. Стари грчки писци су то име записивали
као „Шарш“, или као „Ксеркс“. Познати je и облик „Ашверош“, а отуд „Асвир“. (Поједини
историчари сматрају да муж царице Јестире није био он, већ његов наследник, који се звао
Арташерш.)
236
*ВАВИЛОНСКО РОПСТВО
Кривотворење историје са циљем правдања сопствених злочина:
Приказ персијске царице Јестире у списима њених непријатеља
Некадашње Персијско царство обухватало је све земље од Индије на ис-

току, па до Грчке на западу, па тако и део ових простора. У поменутом запису
Мардохеја записано је да су израелска племена била расејана по свим земља-
ма Персијског царства, што значи да су се доселила и на ове просторе.
Тај догађај доласка израелских племена на ове просторе, пре око 2500 го-
дина, не помиње се у савременим историјским књигама и уџбеницима; а међу
старим записима у којим се тај догађај помиње, постоје записи у којим је при-
казан на супротан начин од изворноg историјскоg извештајa о том догађају.
Такви су поједини стари персијски списи, у којима је описан догађај поку-
шаја истребљења јеврејског народа у Персијском царству, када је царица Је-
стира помогла да се њен народ одбрани од непријатеља. У тим списима је све
приказано супротно од описа тог догађаја у изворном историјском извештају:
Док је у изворном извештају царица Јестира описана као скромна и побо-
жна жена која штити свој народ од злих царевих саветника и од народа који је
хтео да их истреби, дотле је у овим другим записима царица Јестира описана
као зла и веома окрутна жена, која влада уместо цара и тлачи друге народе; и
док је у изворном извештају описано да је део домаћег становништва хтео да
истреби јеврејски народ, који се одбранио и онда по налогу самог цара узвра-
тио овима, дотле је у овим другим записима описано да су наводно царица Је-
стира и њен народ мучили и убијали домаће становништво. (Тај извештај пре-
нео је историчар Херодот, који је живео у то доба.)423
На основу поређења јасно се види да је реч о фалсификованим списима, у
којима су починиоци злочина приказали своје непријатеље као злочинце како
би оправдали сопствен злочин (покушај истребљења једног народа), потпуно
исто као што је чинио спомињани староегипатски историчар Мането.
У оба случаја, народ који је робовао у туђини (Израелци у Египту; Израел-
ци у Персији) приказан је као да је владао у тим земљама и имао моћ да тлачи
домаће становништво (Египћане; Персијанце), што се свакако није могло до-
годити, и што јасно показује да је реч о фалсификованим списима.
423
Херодот, Историја 7:114; 9:109-111 (Више података о фалсификованим списима о царици
Јестири видети у: Gerard Gertoux, Queen Eshter, Wife of Xerxes: Chronological, Historical, and
Archaeological Evidence, 2016, pp. 20-44, www.academia.edu.)
237
ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
ДОБА ИЛИРА
О државама које су постојале на Балкану у древно доба, и о
њиховој пропасти због сталних побуна и међусобних сукоба
едан део народа се из ропства вратио у своју домовину, Израел, док
J је други део народа остао у туђини да живи у разним земљама у ко-

је су се расејали, укључујући ове просторе, јер су њихови ослобо-
диоци (Персијанци) у свом походу дошли и на ове просторе.
Они су дошли на ове просторе зато што су заратили са Грцима, јер
су Грци пре тога помагали њихове непријатеље, па да би до њих дошли, мо-
рали су проћи кроз подручја данашње Бугарске и Македоније.
Главни поход против Грка предводио је споменути цар Јашар – муж ца-
рице Јестире. То се догодило пре 2500 година. Записано је да је цар Јашар с
огромном и до тада невиђеном војском дошао, састављеном од разних народа
Азије и Африке: Персијанаца (Иранаца), Индијаца, Арапа, Сиријаца, Асираца
и других. Кад је крочио на ове просторе, у подручје данашње Грчке, Бугарске
и Македоније, ту му се придружио и један део предака Срба.
У то доба, они су били подељени у велик број различитих племена, и би-
ли су називани другачијим именима. Најпознатија међу њима су била племе-
на звана Илири, Трачани, Дардани, Македонци, и Дачани.
ДАКИЈА Древна краљевства на

ДАРДАНИЈА подручјима данашње
ИЛИРИЈА ТРАКИЈА Македоније, Црне Горе,
МАКЕДОНИЈА
Србије, Бугарске, Алба-
није, и Румуније. Као
јединствене државе су
постојале само у ретким
приликама и углавном у
краћим раздобљима, пре
око 2500 – 2000 година.
238
Краљ Тирас
УЈЕДИЊЕНИ ТРАЧАНИ (пре 2500-2400 година)
Преци Срба који су живели на подручју данашње Бугарске били су најпо-

знатији по имену „Трачани“, с тим да су били подељени у велик број племе-
на која су носила различита имена.
Када је персијски цар Јашар пре око 2500 година дошао на ове просто-
ре са својом великом војском, један део племена Трачана се покорио његовој
власти, али, било је и појединих племена која то нису хтела учинити, него су
му се супротставили.
Ти који су му се супротставили били су убрзо поражени, јер се нису мог-
ли одупрети моћи и бројности непријатеља. Тако је цар Јашар покорио и њих,
с тим што су они претрпели страдање, јер су многи изгинули у борбама.
Они који се нису супротставили и бунили против његове власти убрзо су
поново стекли слободу, не претрпевши никаква страдања; јер непријатељи се
нису дуго задржали, него су напустили ове просторе и вратили се у Азију. И
не само то, пошто су тако сачували своју земљу од разарања, они који се нису
супротставили непријатељу после су створили велику и моћну државу.
Творац те државе и ујединитељ великог броја тамошњих племена био је
краљ Тирас (или: Тереј). Он је био познат као велик ратник и војсковођа, као
што су и сама племена Трачана била позната по ратништву. Међутим, с друге
стране, били су познати и по сталним међусобним сукобима и подељености у
огроман број племена, тако да се ретко дешавало да се уједине и створе једну
заједничку државу, као што се догодило у његово доба.
Штавише, сам краљ Тирас је погинуо у једном од таквих сукоба, а неко
време након његове погибије држава се распала на више мањих, услед сукоба
међу његовим синовима и наследницима, и услед међуплеменских сукоба. На
крају, искористивши њихову слабост и међусобне сукобе, највећи део њихове
државе освојио је краљ Филип – отац Александра Македонског.
Краља Тираса је наследио његов син, и његова лоза трајала је више сто-
тина година. Записана су имена његових наследника: Краљ Спараток, краљ
Мадок, краљ Тирас Млађи, итд. Имена појединих владара околних племена
била су: Краљ Олор, краљ Лангар, краљ Сирм, краљ Годило, краљ Рабо-
кент, итд. За неке од њих је сачувано мање података у записима из тог доба,
или само имена, док се о другима зна више, али, најпознатији међу њима био
је краљ Тирас.424
424
Thucydides, Historiae 2:29.1-7, transl. M. I. Finley, Oxford University Press, Oxford, 1942
239
Краљ Вардило
РАТНИЦИ ДАРДАНИЈЕ (пре око 2400 година)
Преци Срба који су живели на подручју данашњег Косова и Метохије би-

ли су познати по имену „Дардани“, па је подручје Косова и Метохије у то до-
ба било називано „Дарданија“.
Сматра се да су Дардани били једно од племена Илира, с тим да је племе
истог имена живело и у области града Троје (подручје данашње Турске), те је
могуће да су се они у доба након Тројанског рата доселили на ове просторе.
Пре око 2400 година, један дардански поглавар је ујединио бројна племе-
на на подручју данашње Србије (Косова и околине) и створио велику државу,
слично као што је то учинио поменути краљ Тирас на подручју данашње Бу-
гарске. То је био краљ Вардило (или Бардил).
Записано је да је он једном приликом уснио сан, који је протумачио као
„Божији знак“ да крене у освајања околних земаља. Када је окупио ратничку
дружину око себе и кренуо у освајања, успео је победити све своје непријате-
ље, тако да је створио велику и моћну државу.
Ипак, попут краља Тираса, и краљ Вардило је на крају погинуо у једној
бици. Битка се одиграла у подручју данашње Македоније између њега и ње-
говог зета; а његов зет је био поменути краљ Филип, отац Александара Ма-
кедонског, који је покорио државу краља Тираса. Његова жена је била Вар-
дилова кћи, која се звала Удата – како стоји у једном запису.
Краља Вардила је онда наследио његов син, и његова лоза трајала је ви-
ше стотина година, све до пада под власт Римљана, пре око 2000 година. За-
писана су имена његових наследника: Краљ Клет, краљ Монун, краљ Вар-
дило Млађи, краљ Бато, итд.
Попут краља Тираса и племена Трачана, тако су краљ Вардило и племе
Дардана исто били познати као ратоборан и храбар народ, али, са друге стра-
не, исто су били склони сталним међусобним сукобима, поделама, и побуна-
ма, и против своје и против стране власти, што је увек доводило до њиховог
страдања и робовања туђину. За њих је записано да нису волели живети у ми-
ру и обрађивати земљу, већ да је „за њих највећи понос живети од рата“.425
Подаци о њима су сачувани у записима Тукидида (пре око 2400 година),
Ксенофонта (пре око 2400 година), Диодора (пре око 2100 година), Помпеја
Трога (пре 2100 година), и у другим записима из тих времена.426

425
Више о записима у којима су описани трачки и илирски владари у: Pierre Cabanes, Iliri od
426
Bardila do Gencija (IV – II stoljece prije Hrista), Svitava, Zagreb, 2002, 49-67. str.
240
Александар Македонски
МАКЕДОНСКО ЦАРСТВО (пре 2400-2300 година)
Краљевић Александар Старији

О опстанку народа пред надмоћнијим непријатељем
захваљујући мудром поступању владара и народа
Када је персијски цар Јашар пре око 2500 година дошао на ове просто-
ре, преци Срба који су живели на подручју данашње Македоније покорили су
се његовој власти, јер су видели да му се не могу супротставити, и да би иза-
зивањем непријатеља само беспотребно довели до страдања народа.
Међутим, њихов тадашњи владар не само да се покорио његовој власти,
већ је био спреман да учини све само да би сачувао свој живот и своју власт,
па тако није хтео супротставити се непријатељу чак ни онда кад су их они на-
пали, иако се његов народ предао без борбе. То се догодило овако:
Када је српски владар прихватио њихову власт, цар Јашар је послао своје
изасланике код њега, и овај их је примио и угостио; а када су цареви изасла-
ници касније напаствовали њихове жене, овај им се и даље није смео супрот-
ставити, већ их је пустио да раде шта су хтели.
Према запису о том догађају, син тог владара, по имену Александар, кад
је видео шта ови желе, устао је тада и с неколицином људи напао цареве иза-
сланике, тако да ниједан од њих није остао жив. Њихова тела су потом сакри-
ли, а цару нису ништа јавили.
Да су непријатељи сазнали за то, они би им се осветили, и народ би стра-
дао, иако није био крив, јер су их цареви изасланици први напали и покушали
осрамотити. Опасност се могла избећи и да су цареве изасланике само прија-
вили цару, јер цар Јашар би их сигурно казнио смрћу због њиховог злочина.
После тога, краљевић Александар је наследио свог оца и постао владар.
Он је остао покоран страној власти коју је признао његов отац и није ниједан-
пут подигао устанак против цара, тако да народ није страдао.
Са друге стране, он је потајно помагао Грке, који су били цареви неприја-
тељи, тако што им је јављао кад и где је царева војска намеравала да нападне.
Штавише, када су се непријатељи повукли са ових простора, краљевић Алек-
сандар их је једном приликом и отворено напао током њиховог повлачења, и
у бици победио.427
427
241
Прича о триста Спартанаца
О страдању народа када ратује против надмоћнијих
од себе из пркоси и мржње према непријатељу
Мада је краљевић Александар успео очувати своју државу и народ, и је-
сте поступао боље од свог оца, који из кукавичлука није смео ништа предузе-
ти против непријатеља ни онда када је требало, ипак, његови поступци, попут
убиства царевих изасланика и помагања његових непријатеља (Грцима), мог-
ли су довести до непотребног страдања, као што је то било у случају Спарта-
наца.
Спартанци су били међу онима који се нису хтели покорити власти неп-
ријатеља (цара Јашара). То су били становници града Спарте на крајњем ју-
гу данашње Грчке.
Њихови преци су се ту доселили са севера, управо из подручја Македони-
је, тако да су били огранак древних Македонаца; а у Македонију су се досе-
лили са Истока.
Према записима о њиховом пореклу, били су родом од Аврама, могуће од
његовог унука Едома, по коме су називани „Едомци“, с тим да су били изме-
шани и са потомцима Нојевог сина Хама, као што је раније речено.
Када су се доселили у Македонију, ту су се измешали и са потомцима Но-
јевог сина Јафета, а нарочито кад је део њих касније отишао на југ, на крајњи
југ Грчке, где су основали град Спарту, и где су се измешали са Грцима, тако
да су на крају усвојили и њихов језик.
Тако део предака Спартанаца представља и претке једног дела Срба с под-
ручја Македоније и околине. А то се види и по описима Спартанаца у записи-
ма из тог доба:
Спартанци су у записима описани као храбар ратнички народ, гордог духа
и непокорне, бунтовне нарави, увек спремнији да ратују него да обрађују зем-
љу и живе у миру. Своје претке и јунаке из прошлости су величали уз песме и
на њих гледали као на „богове“, призивајући њихова имена пред бој и молећи
се њиховим сенима да погину „славном смрћу“.
Њихов најпознатији предак и највећи јунак, кога су сматрали својим родо-
начелником, био је „Херкулес“. Описи „Херкулеса“ у њиховом предању пот-
пуно су исти као описи „Марка Краљевића“ у српском предању: Обојица се
описују као храбри ратници надљудске снаге, преке тврдоглаве нарави, бун-
товни, и горди, спремни да погину пре него ли да се покоре било коме, и увек
пре бирајући смрт него угодан живот.428
428
Plutarchus, Moralia 3:16-19, transl. F. C. Babbit, Harvard University Press, Cambridge, MA,
1931
242
С обзиром да су Спартанци били таквих особина, не чуди што се они нису
хтели покорити персијском цару Јашару, иако нису имали никаквих шанси
против његове огромне војске. Дакле, Спартанци су одбили да се покоре неп-
ријатељу пре свега из пркоси и презира према њима, из свог бунтовништва и
гордости, а не из бриге за своје сународнике, да би их заштитили. То се види
по следећим чињеницама:
- Прво, код Спартанаца је постојао обичај да се убијају болесна и слаба-

шна деца, што говори да нису марили за животе својих најближих.
- Друго, да јесу хтели да заштите свој народ и своју земљу, онда се и не

би супротстављали толико јачем непријатељу по цену да сви погину.
- Треће, правда није била на њиховој страни, јер су они ничим изазвани
помагали непријатеље цара Јашара, тако да су били криви.
- И четврто, да су се супротставили непријатељу из мржње и обичне пр-

коси према свакој власти, види се по догађају који је претходио рату с
тим непријатељем. Записано је да се догодило овако:
Пре рата, персијски цар је послао изасланике Спартанцима, тражећи да му

се покоре и признају његову власт; али, кад су изасланици дошли, Спартанци
су их побили, стављајући цару до знања да му се никад неће покорити, већ да
ће радије сви погинути.
Да то нису учинили из пркоси, ината, и презира према јачима од себе, он-
да би једноставно одговорили гласнику да се неће покорити, а не би га убили.
Ипак, касније су Спартанци по савету својих старијих сународника увиде-
ли да су погрешили, па су одлучили да пошаљу двојицу својих људи у Перси-
ју, да их персијски цар Јашар казни смрћу у замену за животе његових иза-
сланика.
Када је требало одлучити ко ће отићи у земљу непријатеља, понизити се
пред њиховим владарем, и дозволити му да га погуби, одмах се јавио огроман
број Спартанаца, да се добровољно жртвују за своју земљу. Дакле, исти Спар-
танци који су пре тога убили изасланике непријатеља и говорили да се никада
неће покорити и понизити пред непријатељем, макар сви погинули, сада су се
такмичили ко ће отићи и понизити се пред истим тим непријатељем, и дозво-
лити да га непријатељ погуби.
Такође, пре рата, Спартанце су у помоћ звали Грци који су живели у Пер-
сији, у Азији, наговарајући их да нападну Персију, али су Спартанци то одби-
ли под изговором да је Персија предалеко од њихове земље; међутим, исти ти
Спартанци сада су сви били спремни да путују до Персије, у знак покорности
и извињења, и то само да би их персијски цар погубио.
243
На крају, добровољци су били изабрани и послати у земљу непријатеља, у
Персију, али, кад су дошли, персијски цар Јашар је одбио њихов захтев, ре-
кавши да их неће погубити, јер његов народ није диваљ као они, па да убијају
гласнике и људе који долазе у миру. Цар је онда отпустио спартанске изасла-
снике и недуго затим кренуо са својом огромном војском да казни Спартанце
и све остале који су одбили да му се покоре и убили његове изасланике.
И, када је цар Јашар доспео на ове просторе са огромном војском, Спар-
танци су сада опет били спремни сви да погину у борби, пре него да признају
надмоћ непријатеља и сопствену кривицу, коју су до малопре признавали. И
тако је убрзо дошло до једне битке на подручју данашње Грчке, у такозваном
Термопилском кланцу, у којем су погинули сви Спартанци, њих три стоти-
не, и њихови савезници, њих неколико хиљада.
Жеља Спартанаца да сви погину у борби им се испунила, али њихове жрт-
ве нису довеле до слободе и победе; јер иако непријатељи јесу били побеђени
у другим биткама, и на крају су се повукли са ових простора, ипак, последице
тог рата су биле толико велике да се исход тешко може назвати правом побе-
дом, зато што је велики број људи погинуо у борбама, а још већи број људи је
умро од глади и болести, које су се појавиле као последица ратног стања, док
су њихови градови били разорени и цела земља потпуно опустошена.
Штавише, пре завршетка рата дошло је и до међусобних сукоба, у којима
су они сами позивали исте те непријатеље (Персијанце) да се врате и помогну
им у борбама против сопствених сународника. То су чинили и сами Спартан-
ци, исти они који су до тад били спремни пре погинути него да стану на стра-
ну истих тих непријатеља. А такав образац догађаја поновиће се много пута и
кроз каснију историју Срба.429
ЕВРОПА
ГРЧКА
МАЛА АЗИЈА
ПЕРСИЈА
ЕГИПАТ
ИНДИЈА
Простирање
АРАБИЈА
царства Алек-
сандра Маке-
донског (пре
око 2300 год.)
429
244
Александрово освајање Истока
О настанку Грко-Македонског царства и његовој пропасти
након смрти краља Александра Македонског услед борби
око власти, међусобних сукоба, и побуна против владара
Међусобни сукоби на овим просторима трајали су све док се није појавио
краљ Александар – један од највећих војсковођа и освајача у историји.
Он је био потомак поменутог македонског краља Александра, и потицао
је из лозе краљева који су владали подручјем Македоније више стотина годи-
на. Био је трећи владар тог имена из лозе древних македонских владара.
Да се он тада није појавио и кренуо у освајање, сукоби између сународни-
ка никада не би ни престали, него би трајали до међусобног истребљења. По-
свађана племена би се уједињавала само онда када би се појавио спољни неп-
ријатељ, па чак ни тада не би сви стали на исту страну, него би поједини само
из пркоси према осталима стали на страну тог непријатеља.
Тако се догодило у доба споменутог Грчко-персијског рата: Племена су
ратовала једна против других, све док се није појавио персијски цар Јашар; и
када се он појавио, онда су се ови ујединили у борби против њега, а чим је он
отишао и спољна опасност нестала, међусобни сукоби су настављени.
Сада се уместо персијског цара Јашара појавио краљ Александар, који је
исто као цар Јашар пре њега кренуо да покори подручје Грчке, а ови се онда
поново на тренутак ујединили, да би се борили против њега, као што су чини-
ли и против цара Јашара. Међутим, догодило се да су овог пута били потпуно
поражени, тако да су морали признати власт краља Александра.
Сукоби би се наставили и дошло би до побуна против власти краља Алек-
сандра, да он није кренуо у рат против Персијског царства, против наследни-
ка цара Јашара; јер кадгод није било спољне опасности и рата против страна-
ца, настављали су се међусобни сукоби око земље и власти.
Александров отац, краљ Филип, спремао се за поход против Персијског
царства након што је покорио земљу краља Тираса и земљу краља Варди-
ла, односно, племена Трачана, Дардана, и Илира. Али, тај наум није оства-
рио, јер је убијен у једној дворској завери.
Његов син, краљ Александар, повео је велику војску Македонаца, Илира,
Трачана, Грка, и других, и за веома кратко време освојио Персијско царство и
покорио све земље од Грчке до Индије, укључујући и Египат.
Ипак, на крају је и краљ Александар убијен у једној завери, а његово цар-
ство се распало на више држава, и одмах после тога, били су настављени ме-
ђусобни сукоби, побуне против сопствених владара, и борбе око власти.430
430
Diodorus, Bibliotheca 16:1-17:118; Plutarchus, Moralia 4:24; Plutarchus, Alexander. Bioi
Paralleloi, transl. B. Perrin, William Heinemann Ltd., London, 1967
245
Краљица Љута
ДОЛАЗАК РИМЉАНА (пре око 2200 година)
Преци Срба на подручју данашње Црне Горе, Северне Албаније, и једног

дела Хрватске, били су најпознатији по имену „Илири“, али су били подеље-
ни у велики број племена која су носила различита имена.
Најпознатији илирски владар била је краљица Љута (или Теута; Тлеута).
И иначе, и међу Илирима и међу другим ратничким народима није била ретка
појава женā владалачког и ратничког духа. Тако је и за жену „краља Кадми-
ла“ записано да је мужа пратила у ратним походима. И једна сестра Алексан-
дра Македонског била је позната као храбра ратница. То је била кћи спомену-
те Удате, кћери краља Вардила. И њена кћи је учествовала у биткама, па је
у једној бици са Илирима усмртила илирску краљицу Керају.431
Илирска краљица Љута је такође била позната као храбра ратница и вла-
дарка. Она је владала великом и јаком државом коју је створио њен муж, ује-
динивши бројна племена на том подручју – исто као што је учинио краљ Ти-
рас на подручју данашње Бугарске и исто као краљ Вардило на подручју да-
нашње Србије.
У доба краљице Љуте на ове просторе су дошли Римљани. Тада су из Ри-
ма дошли њихови изасланици, који су тражили од ње да обустави пљачкашке
походе на градове са којим су Римљани трговали. Међутим, краљица Љута је
то одбила, а њиховог гласника погубила – слично као што су учинили Спар-
танци изасланику персијског цара Јашара.
Римљани су онда дошли са великом војском и за кратко време освојили су
земљу краљице Љуте. Увидевши да им се не може одупрети, на крају се ипак
предала, тако да су Римљани поштедели и њу и њен народ, и само јој одузели
део земље.
Али, недуго после тога, краљица Љута и народ су подигли устанак против
римске власти, па су се Римљани вратили са истом војском и поново освојили
њихову земљу, а краљица Љута, овог пута не желећи да се преда у руке неп-
ријатељу, извршила је самоубиство – казује народно предање.
После њене смрти било је још неколико владара, али, како су се и они бу-
нили против римске власти, убрзо су Римљани покорили њихову државу. За-
писана су имена њених наследника и претходника: Краљ Главар, краљ Аг-
рон, краљ Плерат, краљ Пино, итд.432
431
Polyaenus, Strategemata 8:60, transl. R. Shepherd, Ares Publishers, Chicago, IL, 1974
432
Polybius, Historiae 2:1-12, transl. E. S. Shuckburgh, The MacMillan Co., London, 1889
246
Краљ Десивал
ПРОПАСТ ДРЕВНИХ СРПСКИХ ДРЖАВА
(пре 2100 – 2000 година)
Преци Срба који су живели на подручју данашње Румуније били су позна-

ти по имену „Дачани“ (или „Дахеји“; „Гети“), с тим да је део њих живео и ју-
жно од реке Дунав.
И они су исто били подељени у велики број племена, која је успео уједи-
нити краљ Бoребиста (живео пре око 2100 година). Он је био један од најмо-
ћнијих владара тог доба, створивши велику државу и оставши познат по томе
што је победио племена Келта, која су до тада угрожавала и његову и околне
земље.
Један део Келта се пре око 2300 година из Западне Европе доселио на ове
просторе, и са њима су ратовала поменута племена Трачана, Илира, Дардана,
Македонаца, и Старих Грка.
Краљ Бoребиста је на крају ушао и у сукоб с Римљанима, који су до тада
већ освојили већи део Балкана. А тадашњи владар Римљана био је Цезар, али
пре него што је почео рат, Цезара су убили у дворској завери, а у исто време,
и краља Буребисту су убили његови великаши, који су онда разделили држа-
ву међу собом. Такав образац догађаја понављаће се много пута и кроз касни-
је доба историје Срба.
После његове смрти било је још неколико владара, и сви они су ратовали
против Римљана. Најпознатији и најмоћнији међу њима био је краљ Десивал
(лат. Decebalus). Он је поново успео ујединити сва племена на подручју дана-
шње Румуније, и обновио је моћ државе из доба краља Бoребисте.
У почетку је имао успеха у рату против Римљана, али, на крају су Римља-
ни ипак победили. Краљ Десивал се предао и покорио њиховој власти, али је
недуго после тога подигао устанак, па су се Римљани вратили и поново осво-
јили њихову земљу, а краљ Десивал, не желећи да се преда у руке непријате-
љу, скончао је као споменута илирска краљица Љута.
Тако су на крају Римљани освојили читаво Балканско полуострво, пре око
2000 година, и тако су све древне српске државе пале под њихову власт услед
њиховог сталног бунтовништва, неслоге, и међусобних сукоба.
Записана су и имена ранијих владара Дачана: Краљ Скорило, краљ Си-
раш, краљ Пипор, краљ Дромогат, итд.433
433
Dio Cassius, Historia Romana 68:6-18, transl. E. Cary, H. B. Foster, Harvard University Press,
Cambridge, MA. 1925
247
*ДОБА ИЛИРА
Фалсификати о пореклу Илира и староседеоцима Балкана
Догађаји из доба Илира – од пре око 2500 година до пре око 2000 година –
у савременим историјским књигама и уџбеницима углавном су приказани као
и у историјским изворима (записима из тог доба); али, сāмо порекло Илира и
других древних народа Балкана није приказано на исти начин као у историј-
ским изворима.
Док се у историјским изворима порекло Илира везује за Блиски Исток, за
народе с подручја данашњег Израела, потекле од Нојевих синова Сима и Ха-
ма, дотле се у савременим историјским књигама и уџбеницима такво њихово
порекло не спомиње. Штавише, ни за један део древних предака Срба не спо-
миње се њихово порекло из Азије и Африке, од Нојевих синова Сима и Хама.
У савременим историјским књигама и уџбеницима, Илири су описани као
„индо-европски народ“ – потомци Нојевог сина Јафета, и као преци данаш-
њих Албанаца.
Иако део потомака Јафета на овим просторима јесте био називан именом
„Илири“, по Илирима који су се доселили с Блиског Истока, и иако део дана-
шњих Албанаца потиче од древних Илира, јер су они живели на подручју да-
нашње Албаније, истина пак гласи да Илири представљају и део предака дру-
гих народа, па тако и Срба, а не само Албанаца.
Другим речима, и Срби и Албанци, исто као и сви други данашњи народи,
мешавина су више древних народа, који су живели на Балкану, и који су били
различитог порекла, потекавши од разних грана Нојевих синова Сима, Хама,
и Јафета.
Први који је изнео тврдњу да су Албанци потомци Илира био је шведски
историчар Јохан Тунман (живео у 18. веку).434 А најпознатији поборник так-
ве тврдње био је немачки историчар Јохан Георг фон Хан (живео у 19. веку),
са чијим мишљењем су се слагали и многи други историчари 19/20. века.435
Заправо, они су тврдили да су Албанци потомци свих древних староседелач-
ких народа Балкана, међу којим су Илири и Пелазги највише издвајани.
434
Johann Thunmann, Untersuchungen über die Geschichte der östlichen Europäischen Völker,
Siegfried Lebrecht Crusius, Leipzig, 1774
435
Johann Georg von Hahn, Albanesische Studien, Fiedrich Mauke, Jena, 1854
248
С друге стране, у историјским изворима они су описани као народи разли-
читог порекла, па поједини међу њима, управо попут тих Пелазга, и као там-
нопути народи афричког порекла, који су живели на овим просторима у дале-
кој прошлости, тако да нису сви древни народи Балкана могли бити искључи-
во преци Албанаца.
То казују историјски извори, а историчари 19/20. века тврдили су супрот-
но – да су само Албанци потомци староседелачких народа Балкана, заснива-
јући такву тврдњу превасходно на сличности албанског језика са „илирским“
или „пелазгијским“ језиком, упркос томе што о тим древним језицима у ства-
ри не постоје скоро никакви сачувани записи.
Веза између Албанаца и Илира, каква је описана у делима разних истори-
ка 19/20. века, нема потвду у историјским изворима, већ је заснована на низу
фалсификата 19/20. века.436 А чак и кад би постојала таква веза, она не би до-
казивала староседелаштво Албанаца на Балкану, јер Илири у ствари нису би-
ли староседеоци Балкана.
Фалсификати о пореклу Албанаца од Илира и њиховом староседелаштву
на Балкану производ су политике западноевропских држава 19/20. века и Ри-
мокатоличке цркве, у време када је била стварана независна држава Албани-
ја, па су такве тврдње служиле као историјски „доказ“ да су Албанци „одувек
живели на Балкану“, а да су други народи „окупатори“ њихове земље.437
Тако су поједини поборници тврдње о пореклу Албанаца од Илира имена
разних илирских племена и њихових владара изводили од албанских речи са-
мо на основу пуке сличности тих имена с неким албанским речима, иако так-
ве сличности се могу наћи и у било којем другом индо-европском језику, ук-
ључујући и српски језик.
Наивност фалсификата о Илирима види се и по бројним претеривањима у
покушају проналажења везе Албанаца са Илирима и другим древним народи-
ма Балкана, попут тврдње једног историчара 19/20. века да је и сам Алексан-
дар Македонски био Албанац, јер је потицао од древних народа који су про-
глашени за претке Албанаца.
Исто је тврђено и за епирског краља Пира (живео пре око 2300 година),
који је ратовао против Римљана и који је владао Епиром, у подручју данашње
Грчке. (Од његовог имена је настао израз „Пирова победа“ за победу с вели-
ким губицима.)
Исте тврдње су изношене и за разне јунаке древних предања са ових про-
стора, као што су Ахил, Одисеј, и други јунаци Хомерових спевова. Ишло се
дотле да су чак и за имена разних „богова“ старогрчке митологије тврдили да
представљају албанска имена, итд.438 На основу таквих непотребних претери-
вања јасно се види намера кривотворења историје зарад политичких циљева.
436
Dr Kaplan Burović, Albanci i Iliri. Ko su Albanci? Studije o poreklu Albanaca, Ženeva, 2007.
437
Др Теодора Толева, Утицај Аустро-Угарске империје на стварање албанске нације 1896-
1908., Филип Вишњић, Београд, 2016.
438
Konstantine Chekrezi, Albania: Past and Present, The MacMillan Co., New York, 1919, pp. 5-8
249
250
САДРЖАЈ:
Уводно поглавље..............................................................................................5
Прво поглавље
Почеци историје Срба (пре око 6000 година).................................................6
Друго поглавље
Предпотопно доба (пре око 6000 – 4500 година).........................................19
Треће поглавље
Велики Потоп (пре око 4500 година).............................................................33
Четврто поглавље
Послепотопно доба (пре око 4400 – 4200 година)........................................42
Пето поглавље
Порекло Срба (пре око 4200 – 4000 година).................................................52
Шесто поглавље
Рана историја Срба (пре око 4000 – 3500 година)........................................77
Седмо поглавље
Доба Мојсија (пре око 3500 година)..............................................................98
Осмо поглавље
Доба судија (пре око 3500 – 3000 година)...................................................116
Девето поглавље
Доба цара Давида (пре око 3000 година).....................................................133
Десето поглавље
Тројански рат (пре око 3000 година)...........................................................155
Једанаесто поглавље
Доба Израела (пре око 3000 – 2500 година)................................................171
Дванаесто поглавље
Вавилонско ропство (пре око 2500 година)................................................231
Тринаесто поглавље
Доба Илира (пре око 2500 – 2000 година)...................................................238
251
О писцу
Стеван Томовић је рођен 1990. године у Краљеву, у којем је завршио Гим-
назију. Дипломирао је и докторирао историју на Институту за националну ис-
торију. Запослен је као стручни сарадник на Институту за националну исто-
рију. Написао је више радова на тему древних предања и историје Срба, пре-
вео је више историјских књига на српски језик, укључујући најпознатију био-
графију Скендербега од Марина Барлетија, и аутор је књиге „Истина о Боју
на Косову 1389“. (stevan_tomovic@yahoo.com)
252

Istorija Srba

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istorija Srba

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ИСТОРИЈА СРБА

ДВЕ ИСТОРИЈЕ СРБА

У овој књизи приказана је историја Срба од Постања света и самих по-

ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ СРБА

Порекло заједничких предака од првих људи у историји. У свим

Постанак првих људи. Такође, у истим старим записима и предањима

Постанак света. И на крају, сви древни записи и предања на исти начин

Редослед насталих појава током Стварања света. Записано је да је

Време настанка света. Према најстаријим и најбоље очуваним записи-

Хесиод, Постанак богова Мојсије, Прва Мојсијева

„У почетку беше бездан и ниш- „У почетку створи Бог небеса и

Бог рече: `Нека буде светлост`. И на-

„А из љубави Највишег Бога настао „Бог је начинио два велика извора

О посебности Мојсијевог записа о почецима историје

*ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ СРБА

У савременим историјским књигама и уџбеницима, почеци историје опи-

ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ ПРЕМА ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ ПРЕМА

Свет настао у недалекој прошлости Свет настао у далекој прошлости –

Свет створен руком Творца. Свет настао сам од себе.

Сва творевина има почетак. Творац је Сва творевина (материја) је вечна,

Светлост настала пре сунца. Светлост настала после сунца.

Вода настала пре копна. Вода настала после копна.

Биљке настале пре сунца. Биљке настале после сунца.

Птице настале пре гмизаваца. Птице настале после гмизаваца.

Инсекти настали после биљака. Инсекти настали пре биљака.

Људи створени од земље. Људи настали од животиња.

Овакав приказ почетака историје човечанства није заснован ни на каквим

О свештенику који је тврдио да је видео „човека-животињу“

О човеку који је тврдио да је нашао лобању „човека-мајмуна“

О немачком научнику који је тврдио да развој детета у стомаку

Врач који је тврдио да је укротио живог „човека-животињу“

О староегипатским свештеницима који су тврдили да су нашли

Древни цртежи „полуљуди-полуриба“, који су сматрани прецима људи

И поглавице племена Абориџина из Западне Аустралије су имале слично

Први фалсификатори историје

Кривотворени древни списи о почецима историје

Приказ „полуљуди-полуживотиња“ које су Стари Египћани сматрали својим прецима,

Познат је случај кад су ти староегипатски учењаци једном приликом убе-

Како је све изгледало у почетку…

О високом расту првих људи

У једном другом запису од пре око 1100 година

Једног дана, изненада, наишли смо на дива, који је на обали потпуно

Непобитан доказ да су и људи и читави народи

Лево: Приказ стегосаура

Десно: Стара ваза са

Оваква и бројна друга створења која не постоје данас, постојала су у дале-

У савременим историјским књигама и уџбеницима нема никаквог помена

НАЈРАНИЈА ИСТОРИЈА ПРЕМА НАЈРАНИЈА ИСТОРИЈА ПРЕМА

Диносауруси изумрли пре настанка

Људи се у почетку највише хранили Људи се у почетку највише хранили

У почетку постојао водени омотач Никада није постојао водени омотач

Предпотопно доба трајало кратко – „Праисторијско доба“ трајало дуго –

Фалсификовање старих записа о Предпотопном добу

„Митологија“ – фалсификовање народних предања

Дарвиново фалсификовање историје

Кривотворени древни списи

О јединим људима који су преживели Потоп

Поређење три записа о Потопу

Еп о Гилгамешу Прва Мојсијева Аполодор, Повест

Предпотопни људи Предпотопни људи Предпотопни људи

Једини праведан човек – Једини праведан човек Једини праведан човек

У броду се спасава Ут- У броду се спасава Но- У броду се спасава Де-

Потоп настао од кише Потоп настао од кише Потоп настао од кише