1ga mama i ace, im sama u svojoj sobi a da vii ne znate kolike 1 usamijena i koliko mi u ovort éasu lostajete. di mi govore da sam na pragu novog zivota. ‘nulla bit od vas, ali mi esto ne da. Sve te iine ‘koje smo proveli zajedno ispunjene su st ogo gorcine i mojik strahova, Najvige ste me Sle vase medusobne svade. 5 Sivot strepim da vas ne razogaram i radim vise Sito vi Zelite nego Sto ja volim i mogu. surno ine znate koliko sam noci provela budna. ‘ila sani da ce vas moja nesanica i rmojt wplasent gledi opomenuti i pozvati..» sada se bojim. Najvise se bojim da odem od vas. tam se Sta ce biti sa vama? Da li éete se razvesti vite ne budete imali mene, da o meni bririete? sjim se i da li éu umeti u tivotu? Kako éu ovako mjena medu Liude? T ako prepoznaju moju slabost demi tesko sa njima, JoS teée ce mi biti ako je osete } prihvate ime kao raymopravaog u voto; orbi. asto mi se sada poste toliko godina misli stalno racaju na prasnjavo ‘banatsko selo ina moju baku. ‘ao da sam jedino tamo, u njenom narucju, bila sina i sigurna. Da li je moguce da me, je samo wa volela tako istinskt ¢ bez potrebe da joj !0 kada vratim? Janay je moj 18. rodendan. Juni mesee, Cvetaju lipe vidint da fe lep leinji dan. Opet se bojim. Bojtnt Jha tatvorin oti. Bojim se da éu jade nego ikada wseriti kako padaju teske novembarske kiSe... VASA VESNA LW SL TIF Dr MILA GOLDNER-VUKOV L= d443Q PORODICA U KRIZI MEDICINSKA KNJIGA BEOGRAD - ZAGRESRECENZENTI: Prof, dr MILAN IGNJATOVIC prof, Medicinskog fakulteta u Beograd Prof, dr MARKO MLADENOVIC prof, Pravnog fakutteta w Beogradu Sadrzaj Wot sy Pogiavije 1 vremeno odredenje porodice Od bioloskox do interpersonalnog labor partnera i formiranje porodice Nasledni: uticaji : Razvojni uticali an ‘Transgeneracijskt uteaji ||) Socio-ckonomski i kulturni uticaji Formiranje porodice Osobitosti 5 zadaci porodice Ostali Koncepti sistemske poroditue teorije Dimenzije porodiénog fankclonisanja Zivotni ciklus porodice Le ‘Transgencracijska analiza 1 genogram Putevi transgeneraoijskog prenosa Genogram i njegova upotreba uw porediéno{ analizi : Poglaviie 2, Funkeionaina i disfunkeionatna porodica Poglavije 3. Psibijatrijski simptom i porodica Porodiea i neurora Dinamika odnosa: neuroza 4 porodica Incest kao poroditni neurotiéni fenomen Neurotiéno ispoljavanje Ijubomore cy 99 ot 102 108 1Dorodica i psiboza Porodica i shizotrenija Porodica i paranoidna stanja Porodica i depresija orodica 1 psihosomatske bolesti orodiea i bolesti zavisnostt Zadovolistvo i zavisnost Porodica i allsoholizan Porodica i narkotanija (zavisnost od droge) rogtavije 4 vorodiéne rite tazvojne porodiéne krize Jerazvojne poroditne krize . Voline kize Nevoljne krize oo Poglavlie 5. Letenje porodice u krité . Dijagnostika porodicnog poremecaja indikaelje i kontraindikacije za porodigno leéenje . aredenje pojma porosiene teraple {cljest Tetenja Modeli porodignog leten)a Psihodinamigko porodiéno ledenje sistemsko porodiéno letenje Bihojvioralni model oe : iskustveno-egzistencijaini model : Summary oo Beleska 0 piscu Literatura : sts u7 13 124 136 149 19 154 164 m 1 188 188 191 wt 199 201 210 2s 216 219 BI 221PSIHIJATRISSKA BIBLIOTEKA Za »MEDICINSKU KNJIGU« jreklor: Muhamed Huskie . GinentF odjeoras wredaik: Mile Mee Korice: Dugan Orasevié, akademsls slikar Tirad: 1000 primeraka ‘YU ISBN 863110082-x HEE gah Hole aioe Ene Stampa: St, »Medicinska knjigas, Beograd Uvod Posmatranjem i letenjem Ijudi koji imaju psi- hicke probleme i kao posledicu toga osecaju dusev- na painju koja ih dovodi psihijatru, postaje sve snije da vecina problema zapotinje u_porodici. Neke su porodice veé na prvi pogled tako o& tecene da je otigledno kako i za8to stvaraju du- gevne smeinje kod pojedinih élanova. Takve su, na primer, porodice alkoholitara i porodice u ko: jima jedan ili oba roditelja pokazuju nasilnitko ponaganie. S druge strane, ima porodica koje su nacko neupadljive, drustveno dobro prilagodene, éak oda- ju utisak veoma harmonitnih zajednica, pa ipak, neki veoma suptilni poremecaji um odnosima i spo” renimevanju dovoce do razbuktavanja ili pogor- Savanja bilo dusevnih poremeéaja (kao Sto su ne- uroze), ili, prete2no, telesnih bolesti poznatih u psihijatriji kao psihosomatska oboljenja. Cak i kada je letenje izvesnih dusevnih smet- nji izgledalo da se privodi kraj, sa nadom uw uspesno oslobadanja od simptoma (znakova bo- lesti), povratak u porodicu ponekad je dovodio do pogorsanja bolesti. I ne samo to, véé je bolest sa istim ilj slignim ‘macima kruZila kao zaraza po celoj porodici. ‘Ako je porodica u svom paralelnom j ispre- pletanom fivotu sa individuom uspela da sledi prirodni evolutivni tok, da se menja i prilagodava unuira’njim i spoljafnjim potrebama, onda su moguénosti za razvo} bolesti njenih pojedinih éla- nova bivale sve manje, a njena snaga veoma velika 1 bord viet,kada je trebalo da da podrsku u legenju onih bole: sti koje su nastale zadesno Negde na potetku mog interesovanja za poro- dicu, pogled prema porodici bio je upucen vise kroz intrapsihigki svet onog Sana porodice koji je traZio psihijatrijsko ispitivanje i legenje. Kasnije, sagledavanje cele porodice, natina kako ona -Zivi sada i ovde, kakvi su medusobni odnosi_ élanova porodice, koji sistem vrednosti vodi porodicu kroz njen Zivotni ciklus, kako se u sada8njem zivotu po- rodice prelamaju ‘porodice prethodnih generacija itd,, pomagalo mi je da dosta precizno odredim pri- rodu dusevnih smetnji i da prepoznam onw nit koja se u porodici proviaéi kroz vise generacija a do- vodi do sazbolevania pojedinth alanova I dalje od toga, prepoznavanje zdravih snaga u porodici i njenih sposobnosti da se menja omo- gucilo mi je da se u leéenju, kako individue, tako F poremecenih porodiénih odnosa, oslonim na po: tenoijale u samoj porodici koja je u onom trenut- ku Kada uhvati pozitivni, stimulativni korak, i da- je, sama po sebi postajala prirodna sredina koja odrtava. zdravije. Porodica je oduvek bila predmet interesovanja drugtvenih i privodnih nauka, a w umetnosti seo njoj govori spontano kao 0 nérazdvojnom i bitnom sastojku Zivota, Pedesetih godina ovoga veka poro- dica se sa medicinskog i psihosocijalnog podruéja potela sve viSe izuéavati. Razvoj genetike, kao nau- ke © nasledivanju osobina i bolesti, neminovno je ukljudivao izutavanje porodice sa bioloskog stano- vista. Porodigni interpersonaini odnosi, natin vas- pitanja, roditelji_ kao zor za poistovecenje — sa- mo su ‘neki od elemenata koji utitu na formiranje ignosti_u psiholoskom stmishu. Kultura i drugtve- na sredina vr8e svoj uticaj na pojedinca prvobitno i najjate kroz poroditno tkivo. Parvdiva ima za éajnti ulogu da pripremi svoje Glanove za Zivot u Arustvu procesom socijalizacije. Tored toga, pose- Je su da se izutavaju porodice razlititih kultura. Otvorenije se govorilo 0 porodiénim problemima, 8 simptomi psihijatrijskih oboljenja (psihoze, ne- uuroze, bolesti zavisnosti, psihosomatske bolesti 2 itd) poteli su drugadije da se sagledavaju. Od momenta kada je psihijatrijski simptom prepoz- nat kao izraz poremecenih odnosa koji ima funk. ciju u porodignom sistermu da zastiti porodien od promene ili nasuprot tome da je pomeri ka prome- hi, otvorile su se nove moguénosti i na podrudja psihoterapije. Tih pedesetih i kasnijih godina, poro- dica je lziSla u svet, PokuSaji nekih drustava da umanje zataj porodice potpuno je peopao, Zas- tragujuca Orvelova 1984.” i Hakslijev ,Hrabri no vi svet", na sredu, samo su literatura Koja opom' nje. Oduzimanje dece od roditelja i njihovo pove- Tavanje socifalnim ustanovama obezbedivalo. je sve iwev porodignu ioplinu j jubav. Istradivagi i sirugnjaci, iz oblasti porodiénih odnosa sve ener- gignije st upozoravali na ono sto je oduvek i bie Io poznato: nema coveka bez porodice. Covek naj- unaéajniji deo Zivota provodi u vezama sa porodi- com. Nema ekvivalenata za ono Sto porodica mo- Ye prufiti Eoveku, Medutim, kao to porodica mo- Ye da bude izvor najvece dobrobiti za coveka, ona isto tako moze da doprinese.da se litnost razvija u yeoma nepovoljnim i ote¥avajucim okolnostima koje su_u suprotnosti sa njenim potrebama, Ta- Kav proces, se ZavrSava ili formiranjem nepoverlji- vih j nestabilnih [énosti, ili se ceo nepovoljni tok razvoja fokusira uw psihijatrijski. simptom otpo- yan na leéenje, a bolan za pojedines, poradies i dtusivo Porodica ima svoj Zivot kao svi Zivi organize mi ili, jo8 Sire gledano, kao Zivi sistemi. Ona jo mioge vise od jednoslavaog zbira svih svajth tla- nova. Porodica je jedan novi kvalitet Koji zahte- va specifiéan pristap u iauavanju t letenju. Paralelno sa istradivanjima uw oblasti_porodi- ce razvila se i posebna oblast psihoterapije pozna- ta kao poroditna terapija. Terapija je kompleksna primena teorije, kao igra’ izmedu teorije i prakse. ‘Teorija odreduje primenu koja za uzvrat_modific kuje teoriju. Ova relativno mlada disciplina jo3 wvek traii najbolje puteve i nacine da pomogne mnogobrojnim porodicama koje su_zastale na syom razvojnom putu, ili.nisa uw stanju da odgo- 3vore zadacima koji se pred njih postavljaju, Dar boko prozeta humanizmom j uverenjem da’ veli- ka veéina porodiea ima i snage i moguénosti da prevazide probleme koji ih sputavaju u ulogama i zadacima, porodiéna terapija zaéela se u sadu sa porodicama koje su bile najvige oStecene i ko- je su imale Glanove sa teskim dusevaim bolestima kao Sto je shizofrenija. Pomalo stidljivo i oprez: no porodigna terapija poslednjih decenija povela se probijati i u naSoj sredini Tzuéavanje i terapija porodice smeSteni su sa pravom u psihijatriju. Viseslojnost duSevnog 2i- vota goveka, a jos Sire kompleksnost poreditnog ivota, zahtevaju da se medicinski pristup pros ri_multidisciplinarnim posmatranjem pojava. Psi- hijatrija je najvige od svih medicinskih grana pro- Sirila podrugje svog pristupa coveku i poro se oslanja na vecinu graniénih oblasti, i to kako na prirodne, tako j na humanistigke nauke: biolo. giju, psihologiju, sociologiju, pravo, antropologiju etnologiju i fildzoliju, Zahvaljujuci svojoj Sirini, psihijatrija ima moguénost da posmatra j bioloske Ppsiholoske f drustvene odrednice porodice U_ nao} psihijatrijskoj literaturi ima veoma malo publikaciia iz oblasti porodice. Lauzey nek: liko doktorskih disertacja i malo prevedenih. knji- ga sa anglosaksonskog podrutja, o porodici se uglavnom pige u strugnim asopisima koji nist ta- ko lako dostupni Siro} javnosti Namera je ove knjige da da jedan savremeniji pogled na porodicu i mehanizme stvaranja i od vanja psihijatrijskih poreme¢aja u porodici. Uz, pr ivatanje nekih opStevazecih psiholoskih, drustve- nih i bioloskih teorija i principa, u knjizi se izose Sopstvena iskustva t pogledi na ‘specitignosti poro- dice iz nage sredine, Takode, namera je ove knjige da odredi, koliko je to moguée, okyire zdravoz i melog poroditnog funkcionisanja, da se bavi di jagnostikom i postavijanjem indikacija za letenje porodiénih poremecaja. Knjiga nosi_naziv ,Porodica u krizi", Pojam kriea ne znaéi odmah —'bolest. Mnogo vise se pod krizom podrazumevaju prolazna stanja ili Kkratko- trajne reakcije psiholo’ke prirode kada se porodi- ca suoéi sé problemima. Svaka porodica na svom Fivotnom pulu ima krizne trenuike. Funkeionalna porodica ima sposobnosti da pronade nagine i kre- ativnija reSenja za probleme i konflikte koji minovnost syakodnevnog Zivota. Disfunkcionalna porodica najéesée odlaze reSavanje problema. Ona je stalno u krizi koja se, na Zalost, najGesce ne pre. poznaje sve do momenta kada se ili pojavi psilaljat- rijski simptom kod jednog ili viSe Clanova porodi- ce, ili porodici preti raspad. Kada se poradica suo- Gi'sa Krizom, ili postane svesna njenog prisustva kroz simptom ili kroz poremedene odnose, tada je najspremnija da se menja. Do promene ‘ponekad dolazi spontano kada govorimo o prirodnom izle tenju. Najkvalitetnija promena je ako se_porodica kao celina menja, bilo da je promena injicirana u celu porodicu, ili’ kroz jedinog lana. NajéeSée pro men vapocinje i dalje podstiée poroditna terapi ja. Svaka je promena bolna. Porodiéna terapija mo- ra da pronade natin da pomogne porodici wn nom najtezem wenutku Kada neSto mora da izgu- bi, da bi za uzvrat dobila mnogo vise: zdravije, zrelost § slobodu svojih dlanovaPoglavtje 1 Savremeno_odredenje porodice Kako jo porodica drugtvena grupa, njeno izu- éavanje najéesée je sadréaj sociologije i veeina soci Oloteh teorija nastofl da odgovorl a pltanje o porekhs savremenih oblika porodice, o liniji razvit- Ea'istorijskih tipova, kao | 0 zujednitkim element ma radii oblika’poroditnog tivota. Usiovno se mote predlotiti sledeca klasifikacija teorijskih pris. tupa porodici: 1) istorijsko-institucionalni, 2) stru- kturalno-funkcionalni i 3) interakcioni simboli¢ki pristup. Porodicom u sociologiji bavili su se: Ba- chofen, Morgan, Tylor, Malinowski, Claud-Levi, Strauss, Murdock, Winch, Engels, Parsons ¢ drug Sociolozi odreduju porodicu deskriptivno operacionalno a vecina njih pokuSava da odredi sustinu porodiine zajednice. Dublji smisao poro- dignoy postojanja nalazise'u tome Sto ona obex beduje zadovoljenje potreba deteta za Ijudskim Kontaktom 1 Sto omogucava dase dete tormira kao Ijudsko bide. Medutim, porodica je i seksual na zajednica u kojoj se formira i krvnia veza izme- du roditelja i dece, te ona zadovoljava istovremeno pote | biolotke' i drusivene repradakele ote vie, 1981) Psiholotke teorije 0 porodiei razvijale su se preko psihoanalitigke do. sistemske tortie. 1 kao Sto su psiholoske teorije komplementarne sociolo’. je'2 td ¢ Sa?kim, tako su sistemska i psihodinamigka tcorija, svaka za scbe i jedaa pored druge, dale moguénost za bolje razumevanje natina kako porodica kao biopsthosocijalna zajednica fumkcioniée. S. Freud (1966) i njegovi sledbenici su_posmat- rali porodicu kroz, internalizovane objekte un vesnom. Razvijajuéi teoriju o libidu, za Frenda je parinerski odnos joS jedan pokusaj tealizacije na. jonskih i frustriranih emocionalnih potreba. U psi- foanalitigko} literaturl o partnerskim odnosima i porodici dosta se éesto govori sa stanovista objek- fivnih odnosa. Tako J. Bowlby (1968) wkazuje na to da je deéija privréenost majci jedno rititno 2- votno iskustvo. Ukoliko iskustvo privrzenosti_ne obezbedi_,,dovoljno dobro materinstvo, razvoj liéno- sti u celini a narotito afektivni sistem’ bige poreme- gen”, kaze Winnicott (1938). Psihoanaliti¢ka teorija neguje linearni model uzrognosti i 0 porodici prosu- duje vraganjem u proslost, na nivo nesvesnog koje determini’e mnogostruke poroditne odnose, od iz. bora parinera do aktuelnin porodiénth konflikata. Clanovi porodice najéesée se dozivijavaju kao iran- sferne figure, Tako je 2a Dicka (1961) braéni od- nos rezuliat interakelje sila koje su vezane za dve lignosti sa dugom jstorijom u Kojo), se odréavaju prosll bjelen! odnos!, potrebe i prtset rodielja rox, mnoge faze psihosocijalnog razvoja. Neoanalitiéari (Hornay, Adler, Sullivan, Fromm: i Erickson) u svom pristupu Eovelu i njegoviin od- nosima prepoznaju, pored bioloskih potreba, + spe- cifiéne potrebe Koje su se izgradile tokom uma. nizacije udske egzistencije: pripadnost i udruzi- vanje, prevazilatenje i stvaralastvo. Fromm (1980) navodi da je ljubavni Zivot najznatajnija emocio- nalna vera t meduljudskom susretanju. Ackerman (1958) kao predstaynik biopsihoso- cijaInog modela stvara most izmedu individualnog { interpersonalnog u poroditnim odnosima, Psiho- dinamiku Koristi za razumevanje unutraSnjih. men- talnih procesa, ali naglaava i adaptacioni pogled na liGnost u drutvu, Izmedu intrapsihitkog i inter- personalnog nalezi se pojam relacije uloga koji im 8 pliciva meduljudske odnose u porodici. Tako je Ac- Dorman psihodinamicki orijentisan porodignt teore ‘uvodenjem pojma xelacije on priblizava pojam sovijalnog ueestvovanja partnera u okvire braka i porodice. Brak i porodica na taj naéin nalaze se na Dragu interakeijskog sagledavanja pojava. Rezvojem Opste teorije sistema otvorila su se vrata jednom novom pogledu na partnerskar i porodiémi organizaciju. Uvodenjem mnogobrojnih Roncepata, medu Kojima je princip cirkularne, wz rognosti i posmatranje porodice ,ovde i sada” st stemski pristup porodici nalazi’ se na dragom kraju_kontinuuma porodigaih teorija. Tako Jack son (1960) iznosi da se organizacija poroditne in- ferakeije odvija preko interakeljskog sistema: dva ili vise komunikanta u procesu ili na nivou defini- sanja prirode njihove relactje. Pod relacijom Ha- iey (1971) podrazumeva naégin na koji se odvija in- terakeija izmedu dve ili vise osoba, Zakoni komu- nikaefje, koje istitu sistemski porodiéni teoretita- i prve ‘generacije (Jackson, Haley, Bateson, Wat- alewick), vezani su za_primarni porodiéni ‘milje. Prva mreva komunikacija potinje da se plete i us postavlja na nivou primarne porodice. Tskustva pr vih komunikacija veoma su znagajna za baduca in- ferpersonalna susretanja. 1 dok prvi i danagnji_analitithi, orijentisani poroditni teoretitari 1 terapeuti najvi8e govere jerikom koji je blizak nesvesnim procesima u porodici, nagonskim determinantama w partner- skim i poroditnim odnosima, dotle sistemski teo- retigari govore savremenim ‘jezikom_ kibernetike. Pogled'w proslost individue | vracanje u prostost porodice kroz transgeneracijsku analizu mogu da pomognu u sagledavanju i razumevanju porodice novde i sada", Mnogobrojna zapa%anja dinamié Srijentisanih terapeuta, medu kojira u_porodic. nim odnosima incest edipalne situacija imaju ve oma vaéno mesto, sistemskim pristupom se osvet- ljavaju na jedan novi nagin koji je ne samo koris- ian u prepoznavanju_finih poroditaih_ poremeéaja vee je i veoma efikasan u terapijskom delo- vanju. 9Iz svih tih razloga svaka teorija u porodici je kao deo mozaika neophodan u priblizavanju poro- dici koja je ne samo drustvo u malom nego testo i mnogo sire od toga — pravi kosmos. Od bioloskog do inierpersonal- nog Istorija Zivota predstavlja istoriju razmnoza- vanja kao najznagajniji proces koji se odigrao na Zemiji_a kojim se priroda obnavija i produzava Zivot, Zivotom upravljaju dva nagona: nagon sa moodréanja i scksualni nagon koji upucuje jedinke da se zdrwiuju i raemnozavaja. Ako se brak definise u bioloskom smisla, onda je to zajednica koja vodi obnavijanju vrste, Covek je na lestvici seksualnog Zivota i razmnozavanja do- Stigao najvi8i stepen. Bez obzira na to kakva nace- lai sistemi vrednosti- vladaju w pojedinim kaltu- rama i kroz istoriju, svima je pak zajednitko da veéinu parinera ne povemje samo obostrani sek sualn} interes veé i osecanja koja daleko nadmasu- ju telesni dodir. 1 jo8 dalje od toga, evolucija je sa sobom donela razvijanje socijalnih impulsa “u @oveku, Oni su mnogo vige od potrebe udruZivanja zbog ishrane, seksa, odbrane ili napada. Socijalni impulsi izra%avaju se potrebom medasobnih susre- tanja u procesu stvaranja zajedniStva koje ima bi oloski, psiholoski 1 socijalnt sadréaj. Bioloski aspekt partnerskih odnosa_odrazava seu scksualnom ponaSanju partnera koje se teme- Iji na nagonskim potrebama. Za razliku od drugih oblika Zivota u prirodi, seksualna aktivnost Eoveka ukrSta njegovu biolosku i socijalnu dimenziju. Sek- sualnost ne opstajc u pojedincu, ona se posinatra u_dinami¢kom odnosu partnera. Seksualnest_ je dimorfiéna pojava koja se moze sagledati u celini, samo kroz Zenskomusku sveukupnost. Diferencijacija polova podinje genetskim ko- dom, Komponente nasleda su hromosomi X 10 XY. Takvim odrednicama se usmerava rezvoj pol nih’ organa, Seksualni hormoni imaju 7 yazvoju sekundarnih polnih odlika, tj. telesnih pol- nih odlika izvan polnih organa Koji se razvijaju posle rodenja. Proces diferencijacije na psihitkom planu na- meée iauéavanje seksualnog identiteta i seksualne uloge. eSeksualni identitet opleda se us sazivljavanju sa telesnim primarnim i sekundarnim polnim odlika- ma, odnosno njihovom prihvatanju uz csecanje ugodnosti. Normalnj seksualni identitet olakSava ra- mumevanje « svakodnevnoj komunikaciji istopolnih jedinki, @ uslovijava seksualnu priviacnost medu Jjudima razlititog pola. Seksualna uloga formira se u funkeiji kultu- rologkih obrazaca ponasanja, Stereotipi ponaganja iggradent i odréavani kulturolo&kom tradicljom formiraju predstave u pojedincu o zahtevima oko- line prema njegovom polu. Prema takvim predsta- vamia pojedinac formira seksualno ponasanje (Ra- ig, 1986) Interpersonalne kulturoloske determinante_od- roduju seksualni razvoj kroz citay niz razvojnih perioda (psihoseksualne razvojne faze) koje se da- jc nastavljaju kroz partnerske odnose odraslih i kroz roditeljstvo. Slitnost seksualnog ponaSanja goveka i ackth ivotinja zasnovana je na slignosti grade limbitnog sistema (paleomamalni mozak). Razligitost scksual- nog ponaganja oveka u oduosu na Zivotinje, pa i na druge primate, zavisna je od funkcije néokor- teksa_gde je telo reprezentovano suproino onome u limbiékom sistemu: glavni deo postaviien je na- suprot genitalnom delu. Uticaji limbiékog sistema i dalje"su veoma snazni kod Eoveka i oni se otkri- vaju kroz uticaje konstitucionalnog u ponaganju partnera, Psiholo&ki aspekt partnerskih odnosa obuhvata emocionalno vezivanje partnera koje ne mora da se ukljutuje u seksualnu: komponentu. 1 dok u osta- + lim oblicima zivota u prirodi smisao partnerskog, verivanja predstavije razmmodavanje i stvaranje po- ihtomstva, éovek je probio te bioloske okvire i usme- rio se na sopstveni put. Kod njega je individualni Zivot tako snazan da je postigao sopstvenu, samos- talnu vrednost, bez obzira u kakvom je’ odnosu prema svojim polnim éclijama. SuStina_emocionalnog vezivanja nalazi se u tetnji ka priblizavanju svemu Sto je poznato i bli sko, Emocionalno vezivanje je reaultat iskustva kor Je je tovek imao tokom razvitka u bliskom odnosu 5a znaéajnim objektima koji pruzaju podrsku, razu- tmevanje, nednost i sve druge Komponente koje so Ginjavaju pojmovno odredenje ljubavi i privezeno- sti, Bliskost meduljudskog Kontakta u prvim isku: stvima toliko je duboko usadena u Goveku da je on tokom ivota ponavlja uw raznovrsnim odnosima: partnerskom, roditeljskom, prijateljskom itd Seksualni podsticaji doprinose emocionalnom vezivanju partners. Od vitalne seksualnosti preko kultivisane erotike do ljubavi govekov Zivot do po: slednjeg kutka ispunjen je zbivanjima u potrebi za spajenjem, Socijalni aspekt partnerskih odnosa_obubva- ta formiranje drugtvene ustanove, braka, i to pre- ma obiéajima kulture i zakonitostima drustva u kome se odnes razvija, Brak je nacin na koji dru- Stvo propisuje kako ce se régulisati polni odnosi i reprodukcija i kao takav koristi sc kao osnova za formiranje poroditne zajednice. Jo8 u primarnoj porodici pojedinac se_proce- som uéenja adaptira na socijalnu sredinu. Saoba- Savajuci nagonske potrebe usovima drustvene sxe- dine i normama koje je prihvatio u okviru drustve- nog ponasanja, ovek je najéesée primoran da mo- difikuje scksualna i emocionalna zadovoljsiva. U tom smislu daje im karakter drustvenog priznanja i prihvatanja kroz legalizaciju parinerskog odnosa. Socijalni aspekt _partnerskog odnosa obuhvata i druge dimenzije socijalnog funkcionisanja osim us- tanove braka, To je, na primer, potreba partnera da uw kontaktu sa drugim Ijudima nastupaju kao zajed- nica, da formiraju zajednitke sisteme vrednosti, da se ponagaju druStveno angazovano itd, 12 Zivotom u drustvu, i to prvo u porodici kao mikrosredini druStva, ‘pojedinac zapodinje jedan veoma vazan proces’ intérpersonalnih susretanja Interpersonalnost — kao susret dve liénosti u parinerskom odnosu, neponovljiv je susret u pri- rodi, Ako se zna da ‘je lignost formirani sistem psihi¢kih kvaliteta koji se realizuju preko svesti © sopstenoj socijalnoj adaptaciji, onda je _part- nerski odnos veoma yazan prostor u kojem je éo- ele svestan.psihosocljalnog prisustva drugog co veka, drugog partnera, Sa partnerom se uspostav- ja proces medusobne adapiacije na _novonastali kvalitet zajedniStva i na Zivot na jednom visem nivou od pojedinatnog. Sposobnost adaptacije na- lari se w funkciji svesnog dela lignosti. Ja uspos- tavlja_kognitivne funkcije kontrole realnosti Sto ukljutuje vremenske, prosiorne i uzroéne relacije kao uslov osveséivanja, Sekundarni proces misljenja ne iskljueuje princip zadovoljstva za koji se zna da je diktiran primarnim procesom u coveku, Sekun- darni proces ostvaruje zadovoljstvo ramogo smotre- nije i skladnije sa realno&u, tj. adaptirane potre. bama i zahtevima onoga sa kojim sc liénost nalazi u partnerskoj interakeiji, Tek kada je ovek u procesu evolucije usposta- vio dominaciju syesti i sekundarnog misljenja, par- imerska veza dobija svoj smisao. Ona postaje ubile viterna Eovekova potreba da kroz susret sa dru- gin govekom, kroz, interpersonalna zbivanja, ostva- 1i mnogostruka zadovoljstva na emocionalnoin, sek- sualnom i intelektualnom planu. Kroz interperso- nalni susret proveravaju se najraaliéitiji doZivijaji, oberbedujs se sigumost { samopotvrda._Interper sonalna zbivanja su ta koja grade svest pojedince. Dodivljaj kao osnov kognicije formira se kroz. sw sret, uz potrebu za odzivom, jer sc time odvija glasno vrednovanje medu Ijudima. Interpersonalno polje u partnerskom odnosu je mesto razmene potreba i cnergija. Put ka nor malnosti partnerskog odnosa odvija se kroz susre: tanja koja pronalaze slitnost. Individualne speci fignosti svakog od partnera se postuju i prihvataju pod uslovom da bas te specifitnosti nb postanu 2Bmagnetno polje koje sve upija i koje ne prizmaje autonomiju i jndividualne potrebe drugog Eoveka, Partnerski odnos predstavija mnogo vise od abira dve lignosti u jednu celinu. Taj jedinstveni interpersonalni susret produbljuje se kroz. bliskost, poverenje kroz komunikaciju, wz formiranje prav’ la, sisterna vrednosti i verovanja, kroz planiranje buduénosti, itd, Mnogobrojna istravivanja pokazaju da je par tnerski odnos jedan novi kvalitet zajedni8tva, Mo: Zda je najjedaostavniji pokazatelj istrazivanje o uticaju individualne psihopatologije partnera ma partnerski odnos, Mnogo vise od pojedinaéne new roze, psihosomatske bolesti ili psikoze koju nos: jedan od partnera, partnersku vez menja ili vise Tunkcionalnom éini odios koji se uspostavlja i raz- vija medu partnerim: Smisao partnerskih odnosa, na nivou interper- sonalnih i interakeijskih odnosa, treba traziti iu jotrebi partnera da kao lignostj’ sazrevajn unapre- dujuéi svoje zajednistvo. Nemali bro} partnerskihi odnosa zavrsio se raskidanjem zajedniStva v onom trenutkn kada je partnerska situacija prestala da bude izazov za dalji rast 1 razvoj. Izbor parinera i formiranje porodice Zivot doveka odvija se u neprekidnom lancu izbora i odluka. S jedne strane, tovek bira, as drage strane, i sam je objekat netijeg izbora. Ljud- ska sloboda'moz: se modda najbolje izraziti kroz moguénost da se izabere ili da se prihvati odnosno odbije neeijl izbor. U savremenom svetu, kada st se smanjili uti- caji socijalnih, ekonomskih 1 kulturoloskihy prinu- da u izboru parinera, jos vige su se otvorila vra- ta tovekove slobode wv pogledu izbora. Ma koliko bila izazovna, sloboda moze da predstavlja opte- reéenje pa éak da izaziva i strah. Najéesée se slo- boda shvata kao moguénost da’ se tini ono Sto i 4 je goveku volja i potreba. Posmatrana mnogo éi- fe, sloboda obavezuje Coveka, pozivajuci gana od- govornost pred moguénoséa'da se moze i da se Eme izabrati ono Sto se Zeli, Pri tome dovek bi tre: balo da ima i svest o tome Sta Zcli, zasto Zeli i da Hi moze da ostvari to Sto Zcli uzimajuci u obzir sop- sivene Kvalitete i uslove spoljaénje sredine, Kad govorimo o izboru partnera, u okviru eve studije, mislimo na situaciju kada se podudaraju izbor Iubavnog i braénog partnera i kada partner- ski odnos prerasia u poroditni odnos. Izborom par inera i, stvaranjem potomstva, éovek kao jedino svesno biée prirodi, najée8ée potpuno nesvesno, neplanirano i nevolino, odreduje manje ili vige 2 votni put svoje dece. S pravom se mote re¢i da se izborom partne- ra prenosi proslost a dodiruje buduénost, Ono Sto se iz proslosti prenosi na potomstvo, to su nasle- dae osobine Gnteligencija, temperament, tip lignosti, neke psihijatrijske bolesti), Istovremeno, najéesée potptino nesvesno, prenosi'se kroz vise generacija porodiéni sistem ‘vrednosti, verovanja, oblici ose- Gajnog vezivanja, mitovi, poroditne tajne, nagin izhora partnera i dr. Svi ti uticaji prenose se na potomstvo tio i skoro neopazeno, sve do momen- fa kada postaju izvor litnth, brataih i porodiénih problema. Jo8 je Seneka govorio da je potetak u naSoj viasti, Medutim, slozenost éoveka uopste, a poseb- no njegova psiholoska slojevitost koja’ obuhvata postojanje kolektivnog, familijarnog i individual- hog nesvesog, zatim uticaji raznovrsnih defekata u Tazvoju liénosti, suavaju prostor delovanja éo- vekove slobodne volje i svesil, i to kako u izboru, tako i u ponaganju. Covek ima tendenciju da ponavija ranije ob- rasee. To su. uhodani, poznati putevi koji st pra- éeni sa manje neizvesnosti i straha od novog i pro- mene. Za izbor { potetak koji je u nasoj viasti neo- Phodno je da. covek ima hrabrosti, radoznalosti i kreativnosti, cime bi prosirio slobodu svog izbora i odupro se stereotipiji nekadaSnjih naéina i uslo- va izbora. 15