; | \ Bo ep ml oA rR Gal A GA hel CE Ga ES em or 2 ss & Autori NS prim. dt sc. Dane 2i Prim. dt Mirjana Lapéevié Prim, mr'sc. dr Dragoljub Ivankovié Retenzenti Prim. dr Borde Stojkovié Akademik general ptim,dr Branislav Popovié davag Sekcija opéte medicine Srpskog lekarskog drnitva Za indavata Prim. dr’ Mirjana Lapéevié Glavni i odgovorni urednil NS prim. dr sc, Dane Zigié Lektor i korektor Zivka-Bita Stanojevie Kompjuterska priprema Maja. Novakovié °°" Sampe & 3 DELO, Zeman Tiraz 1500 ISBN 86-85313-00-7 Dane Zigié itjarla Laptevie Dragoljilb Ivankovié Beograd, 2006,fo eS ee a @a Ga a EE ma se Dsurypow ourmaed 18 WISOW 0 OIOAOAPO pau 2pdo moj oy eanperexd [oxq aA TIQOP HZ pons opezou n a6 soe Syst 24s 2024 er eis] ne efoeatd “¥R6T po aggod wfuearzenst 2o0y ze ppyusnichad stead ouaye a8ey LRN OFF HPEI PED OF DA, ‘shoe wppeu pon you e wurasdad off afueAozesqO, YOAODARUdja mnanja i vette. GINEKQLOGHJA I AKUSERSTVO reste ned a corset tas Si laren atta biegnoza truce moraju da peibvate obavezu i da ‘de peue mentoru adeh aval i svefan tin, Hjenog da se ukljudt + amenoteja,iako kod 25% t rekolike meseci u period bs kevatenja tokom prvi © otekuje mens neke hrane i dr. su togobe na koje se fai vetina inoge,naroZito u jutarajim éasovima; sumo dobijanje tein: stecu nezavtne od potion ive pola eoimanj. Astor: znaja da Pir ‘buhvat eve Sto dokt ds ume, veé smo kao du ‘adi u komisiore: + lividnost vagine oko Seste nedele trudnote; + razmekfarje vtha cerviksa ved u 4.15, nedelji trudnoce; + razmeklanjecervikouteruenog spoja ii razmekanje alfeg segmenta materice kao ‘siguraj} znak, kao i uveanje mateies. itampe IT] izmenjenog | dopanjenog izdanje ta prazaine q amen i ac icing natn pos eee ae Verovatni rit bet neeebiéne donatorske pomoét ja, koje su ocenile da finansijskom + uveéanje matcricej materitni um (posle 16. nedelj) Koj je sinhron s pulsom podeikom pomatu boloj edeavetvenojzestit. Dagujemo im veliku zahvalnos. mje of hia ae . Sigueni Beograd, 2005, [ Autor ;tnuozode “ounaup eyosqo o-s afurwe afeunzn Enos rystoes wey nao ot pat nino vganod De ano ‘spoupnan nfery ud azef ore ‘orga vse “sap afm do = "woud 98 ouzae040, spent op aBrup 28 apoupnis aujeuuou afuepon sojoxour8 nyortucy nukopas nfeaayex njoupan muy Zoyos niapazpo 6% POI in ua} | META WU HEONpe N TUsooxd ayfew efsalfoqo (jezeponztond onside ‘nox auawsiad poy ayszego twoaa mig ‘pIUopHO nfezoW 25 ayUABU SUNRIG TPC ‘ore euonyey upNsomafeearpuasn j nfeeatngo sorupnsytpotfaad ywACp nd sajqaea 2032 appopfe ‘esgay suezs po wepouioiod + oud vebn ‘fyosdox) wxruepand wWoy!Z1 WPAOS|A s EPOUPNAL= Ge fa om em ES a = = a ae ' Simptomi malno impianticane poste no" krvarenje mofe se rani 12 ingubljene kev, Pristup trudnici. U vanbs jposebno a kuénim uslovins vaginalnt pregied Scart najmanje manipula pregleda mogu da izzow moguce, tradnicu pregedatialtrarvuénom djagnostikom. mje ajagnovepconte previ pose prvog trimestr 3 fom Tinoce predstalia pouzdan postupak pre pojave evarenja. pogledu ovaj metod kent Nenormaino krvarenje iz uterusa evarene i uscusa mode bid veal s menstruacljom it nezavisno od istruacijom jeg rvarenja u o&ekivanom vreré s hipermenoreje od sedam dan + polimenoreja + meteoragije ~ krv lt psthogent polipi endometijuma, fonkcfonalna hipertof2 ‘oliranorela se mote jv ule krathog citha il bog zckog i emocionlneg ss ‘kod hormonalne nertvnoteze (hiperplaxja endometti- ipo i hipertireo ipore gree ‘eadometrtizaj poremeéaja trudno€e (abortus, hidatformne poslednje i pretpo! je Iekova, posebna obs lok ‘od organskih promena a hipermenorejt oremeéaja i Kod psthogenih stresova, Detalno istrotivanje sé obavljs u oprenijenc) ustanovi ‘Freba ukazati na opssniost od r2zvoja hronine malokreno! Lesenje tod masivnog krvarenje dati sintecinon 1 ml/500 ral $% giukoze 1 02 ml «dati infunja fiioloskog rastvore i 5% glukoze, + diazepam w mili, Bolesniew hi ransportovati wu bolniew Toksemija u trudhodi ili EPH sindrom indrom podrazumevs razvo} generalizovanih ede java pe reriskog priiska - EPH sindrom, koji se rex Pim trimestra trudnoée il venom periodu babinja, moguée i kasnije ked hi mane mole, Pojava EPH sindroma bez konvulaija oxnaéava fant preklampsie poi ‘ve Konvulaij se oznazeva kao etlempsija. Najéelée se delava kod prvozo Adefinitivno abjainjen. Patofizal ub smanjen usled eianjene koncentracije albu promene u bubcezima dovode do velikog sa se razvija pojavorn generalizovenih edema, hipertenaje {pr od 24, nedelje tradnoge sve do 4. cedelje posle porodaja (mola hi indroma otigledno nije neaphodno prisustvo fetusa. Ch ‘obamudenost poremeés) vida i é ‘se manifesta hipertenzivnom ence (Generalizovant edemi se proceny biti postedica satifkih poremetaja. Kr Pogorianje EPH sindroma se manifestuje pojavom konvulsij, pore nekim sudsjevima se fatalno cavriava Letenje + Diazoksi jen u veou svakog deagog minuts, uz redovno ati s primenom. Lek gubi efekat jige do 300 mg u tok 24 sata 1d 4 grama (odliéan antikorvultiv i Trudniew ito pre hot «Ako nema diaobsida. + Diuretke ne eccba davat eneralno metldops 250:500 mg (edna ampula - 250 me)faa Gea esa aA Bz) ‘ayyjog n wodsuen wey = vjogeansye efioenae "UU £ 1402504 + “sroye sg | somes Bogor feng maou oan ORE» fuego sod crn A ) 0913) sfoudrye ‘pep aeerrqen) weary Basset pox Yorn sae a fox S404 + “saps 9a ot 2 ee 97) ee 8) eR ered ene Spin 219m poy uequods oe snpo(xd wouqeties woupeang 1d ended 25 oy meat» wp/St ots po rue apo avy nesedand 9 amo -afuago Se ropaon wary iruaue pox nnsrwod ‘aque 2 afoareAy gon aunpeny sus apyep ea wer sug ‘suosiod 19 ‘suyeu300 oyBoway oar ez ‘ouupnn ‘Yfepauraiod “sfeygene4t epod rau op yrmjop speupns aupeunaropqeeinyy poy =epee'z1-8 paw aurea poy, ‘aisoy ofo fznjop 0U7GO aBmNdns Op BpoUPNN oURTUIST Pe snip mee “songz wx ueqosods af oy wp + PUTeUIWOpAY + etna equnetnats Boge pt nfo wun fg one Sat ocean 2 ez0UBelig apa pa om *ceuresareng y eueinqypuny rnd) eusegea + 2s afmyyzes fionpuny duty ysouu yysopmysazn wud -eaagquaouess alyugeusoss pox e924 2f sdoud oxnuago af ehovepiou ‘finp aupisyeu vexzt ne nuff nuspordo efaerspaig poupna n efmeuy epoupnay eu2idoy43B 6G ES Go om ma Nekompletan abortus dsje krvarenje dok se ne izbace delovi ploda, ito mote da ko dana je dotlo do ibacivenja produle non 1 ml/$00 mi $% glukoze ili 0,2 ml sintocinons iin. va do tei pata, rensportovati v bolnicu wa strudnu pratnju, Karcinom dojke Karcinom dojke je najéeéca maligna neoplazma Kod Sena i s najveéom incidencijom jemedu 40-50. godine Bivota. Faktori rizika ivna porediéna anamnezs; + menarha pre 12. godine + prvo dete rodeno posle 30. godine ye d ‘menopause, Ho ukazuje pa povezanost delovanje nastajd od teminalnih Kanaliée 1 acinusa igki problem u odnosu na maligne neo- ine u dojkam 8. Tegobe se Vulvovaginitis i leukoreja Ja ked svih dena u bilo kom dobu, Obieno LLeukorea (belo pranyje) se povremeno tansima {dr Prisustvo vaginalnog sade pa be ie igodoog sn eet bn pred oHdt urrods ‘ucrevime ina koti,odakle lako prelazi u vagina, Simptomi i znaci, Pojaéenl vaginaln| sekret, a ii ber svraba, peckanja isl, éesto izativa vaginizam i dispareuniju. Laboratorija: obsvezno te pregleda sekret po Papanikolay, narodito posi ileéenj leukoreje. izom sekreta (Tihomonas, monilif i ér), radena cervictisom, kofi tim sluésjevima ‘moniljom izeziva kodau infekcijy butina | su specifiéne za vesta uzroénika (herpes, a budu kontaminirena. ibegava Letenje + trihomonijaza se ledi metronidazolom, u poéetka peroralno 2 g kaa jednostruka ddoza,zatim vaginalno, dugo, Zak i nekoliko mesect Kod revistentnih sluajevas + monilijaza se leéiantimlkoticima (mikonazo, Klotrimazol{¢). U obs slugsja infec to kod infekeijes trihomonasom, potrebno je dase istovrernen ded enjetetractlina zbog moguée infekcje moniljom, do bolnog seks tus, Prema mnogim autorima, preko 60% Jena u germinstivne U patogens Indukovant prekid usled opadanja koncentr “domaéin”hlamidije tahoms ogena, hipovitaminoze vicusi (herpes) mogu dafi Ba Ss a Ban -anod ovy ewopuoy ngasiedn pe 28 foy | esouard pynewoidunse sen3| ony 38 nfl uaz aurzen pox 7 mdisoy wnpeSour s 59 sfeyoupe ofeazeaysy1a109 rilonpar ae agopy “eyoxo(dip euanedau wresd eaoyzouad vunsiaN walze2! niav0ueD efe10u05 ‘ouraafegns ZEAOrEpUE fons 1 nfofuownd 2 afouaniowy axgmugt smnoge nfeaizea ofe] #727e2 ajsod eu: ‘wforouauye‘efaroynsy hus pgnfeny"zupa: musi srasynesi efezojed Zoxoy(e nous wu wljnego a6 ewors yorennyas vforq afreacgzaeifo ‘eizopuoy eu esuad afuesd ousriojand wstpcaioo oftegoy ‘oypsuangeney afnap ayoar va Hy patBey eu e212qo zaq "np wu BUaU: cfpesaye aulqew poy zayee Geanrzod afezojod mejonuedeg rys/uoqo4oqeT sefasso wean usigord wourey - stupider 1 wou eat7euz0 umpes yt» seun( -pe apn nfouzes euoid wayne wouts6y sep skeen rupo=URpEN TAPS av efid de nsepod ylopasiaop8 oxsow af een wwe “ra0 Bore | 7rd oop aysod ~ wazz pen; ftajogo motu mons eu ype 36 pie Yes HHOpRIgN MING esyJnle> WoUpsey -afojoyeui nnndn norusspog “fo299] hhempeod expuposan ward y nsrgroy ea pelosez“erazyes poiBosd fypem af ougpliod “Tanp onsnspd 2n axsword aypyjees waingo wounyroeds popfaid « sremaoge‘oiesoniou + sferseu vp pajsn urged afoaledeza A Ga Ge Hl abortus i porodals, ptem kroz parame aptces. Hroniéni retraveraia) Post gonokokama se obiéno kompl sm bpovarijalnog epscesa strara je prohodnost tuba je ieazvane drvgim utro ava u jajovodt Jed. Proces mote bit Rede se 2ape i. Sirenjem zapaljenja na peri~ pod dijalragme w2rok ke rapalene 1 i og se paid om pregled okra se unilateral process Cesto postoj cecvitis ko prop ize pokasuju povetanu SE, leskeciton rocita je obiéne normalan se serétanjem ulevo, 2 bro} sjan na specitiéne podloge Stres inkontinencija urina continencija mokraZe nastaje kod ofuvane uretre i mokraéne belike na koja Se kompresiju proces! 1 abdomena. Nevoljno oticanje se mote po 1a je betika koro prazna,« Gedava se kod poketa, smeho,kaija, podizanja tereta poveéava uéestalost nevolinog oticanje urine, nar ‘Mnoge ene poksfavaje da problem rele éestim mokrenjem, ini ii stefeni. U Kongenitalne se snl uaroci nejéeiée potitu od spoeobnosti ‘Simptomi i znaci. Treba ist da nagon 22 mokrenjera i dizurie nisu znaciinkon- tinencljer vee nekog dragog poremetsja, verovatno zapaljenja, jer se stres nevolino ie odvija bez tegoba. [ako nema drugth simptome i znakova, bolesnica trebs tw opremnijena ustanova zbog diferenciranja i postavijanja pouzdane dijagnoze, Legenje posle postavijene dijagnoze tao) se u sprovodenju veZbi po Kegel: neko liko puta tokom dana oko 30 pata sneino Kontrahovati pubokokeigealnw muskulatrt i sinker | na taj nedin jaatitonus medice.Bolesnice treba ubediti da tonus levato ontinencie. Ukoliko vetbe nis efkasne,raz- potrebu hirurSke interyencie Krvarenje posle menopauze 1 krvarenje posle menopauze mote bt el +s malignim promenamna. U savremeno) gineko! Ini dokazi o endokring} aktivn vaginalnog sekzeta (citolotka analiza), analish (Gteroida) w krvi | mokraéi pose menopauzeel Ga em ea oa om a FO MA Ga fn A fal toy Jotod 2n 98 40 98 low ‘oupoydoou af ‘neangpayo eqpn 9497 37552 ‘yop ajosaoy wu feejop 2023 ¥p 2f 2 efuazeas sovosd as ye esm203d auepenet tat co lon jafpfurwis wuafonnse 6 aposneu ‘fesogas ehwreporesay) yoy wu uousond ener! 2 ‘fiona dusoy qual | azosap{sezeve esz00ud afueasiodsn + ‘wots efuafges pon a2oyrywlonzes afeasiodsn + sn2arodoays0 - ‘Roypom wap namynns 1 eveRzo yjuenus$ afuofuews ouxssarBoud « oymgesy wususoad ypuprfosy vliousaasd vwnlisiowopue t nfeienyee avowioud auztis 2urfen jes afenayop -douoy asoyes3p0 2f ed Soujeixzou nporsod 2 wusfuside 2f roy raotnen 9 panda ‘ours narod azow ou anvfod op ane “fuazyout oe nnmyonodiy aayead oes 1 wala usu araGO japounau vavlod af eaoxeuz po uepaf “emnpy Soupen:is -uour efeseuresod naouso wu oxpalps! nyxeisod agou su 26 zznvdouans nz0uSoliqy comedotiou 21d wjnespz Bouyentoa: m2 po isinez neun(uzoqeusyy @ wate Someuorsows euqeay Tuidea n euowold yuagonodTy quoUuoyornau afoeneruoy HluezeK0d uo1304 qujeznedovant yaeod “enotufod 240 essuasayp exon 039) 2 neve afues | azour exnedouspy wl vanndonwu mypooraf ony oe eaxzeu20 ‘ol ' Buownay e/vapryafuepede ouadarsoa eznedousyw eat po asinee pdnsod ny eoR po He afis707 uxstopueafedosg‘Q"fmarzenst ‘wpRD[auD "oA pend wor od od fugpod woupefsfeat 2 eurostaneyouepe efousnaig “suresouessn wvafquardo n so pofaid poy “urppar 1 ed \Boup e wusfonso ruawy eupeunjeu eae ele adns8 AT fh ouaBonse nfewaid ofoy wang poy fou euspaaad umpygoqonp tran fom soenaal en po CUTS odors nual nua 0 evr dpe yay woo. aitvay ete! WOUDINOUPY hepa etna wnporel a welt ee phPEDIJATRUA Period degjeg uzrasta Detji uzrast se deli na vile period voja, ko taviel od anatomskih { ao i od Karakeerstixa patologije u ovom razdobljy, Koje se raguna Period intrauterusnog razvoja ploda cbubvata vreme od oplodnje do radanjs, vz), odnosno 40 nedelja it 280 dana trudno¢e. oogu de oStete rat | razvo) ploda, kao Sto su: Ukolike je plo ju se problemi u zdravstven- iloden nope svesnim shagajovima s2 komplikac ranije ic Ovo dobe "neu. ojima Ziv ge. Porebnu ulogu u ja prema najZeSim {opasnim zareznim bolestima. Poveéanje otpornosti mote sp a nadina, Prvi se odnosi na davanje gotovihantitela(Imuuni serum), koji se primenjuja { sludajevima ada treba odmah, ietog dana. poveéati odbrambene sposobnosti orgeniz~ ne traje dude od dve nedele, posle Zegs orgt- ‘podrdke odbrambenim sposobnostima viii ke relika izmnedu zatiteseramom ivake da sam stvarasvoja antitela. Prema tome, 4 primena vakcine oznaéava aktivna 728 ipremljen an virasne | one koje se spre ‘to zavsi od Zivotne snage wzroznike. U odnotu ne zekonske vakcine se dele na obaverne, neobavezne | fakul tativne, Obaveene vakeine +e primenjuju prema odredenom sistemu koji se u praksi ‘oznaéava kao Kalendar vakcinaci ‘Obaverne vakcinacje primenjuja kod spretavanjacboljena, kao Sto su tbe edja paraliza,difterja, tetanus, veiki kabal, male boginje,zauske, rubeote I he Program obsvezne imunizacie predvida i obaveznu imunizaciju lca eksp ‘odredenim raraznim oboljenfima, kao Sto su: hepatitis B, besnlo je treéu grupt: dint imunizacijalica po Klintkim indikact azvanih hemofilusom influence tip B, meningokoknog menit ‘atvanih streptokokom pneumonie i ifterje, tetanusa i pertui se posle navrdena dva mes 3 meseca. Revakcinacje se kas se kcina dae 12 mesect poste treée doze primovake ‘od prve vakeine. U sedmo} godin’ primeajule se Di-Te vakeina, a izostavija kemponenta 2a 2 ef 8 oe a { syfour nursrs0 ‘0048 03} an nfeazoad 2e EUR 129 op tponop 35 oxpIyy BUREDATE @ uepzarz eapy Bouseur | uEyEIA 9} ralop = Pp2I2 PERSIA -eqan 94 afopod fopod 2470 A miagfope neared ofons 292 "tale sean wxfror san oF soletoc “oye ort nop Bouspot ovaunnand eutanies oop ‘oouin aid 9 fox ayes oy e10P0 teinganed tunid wlopod 0 mors ene oyu fsa} "eengag taper ym reopefepad ne opie Uavfrd t wrsotoy “eafope 1 eieuapesonossuregosrod tazid aneidn sats oe Ce up ops 9 ony inane > een aver HUUp st OF HAo}aUr poy 2832 yoBip aroyras ayelaape mazez] 21 oYa[e ot feseayso os slo (op eaxpeuzo wuaays; euposteg ‘fet asouerauod mygojoig msizg eu 2fnzeyN 1 eya2fopo euesys) eupoiid syrsy ep nous 2p291z aso rs afulepew7, 4 3fen aymp ep ef oureuz iq 2zour efeyear suey suis Ing Hour afeurnea OE Pog ahowynduioy, va afaeyop 28 04g ‘mae ‘sueponod -sw9u wfoy e20q‘lfoeupyBA asod [oesau! > foo eyugaad afuasquea msour eu yehpz0 30 0 po op n yeso v Tw s0'0 po 21 0p E20] 9aRyRIpBU 919] ‘Saluop oapard m ovyeuapesiut iid zaq eljargo as afuesrye, men 938 “aarp o¢ po year n 2 oy ‘sz0p aap n usfepod“ouzemnod 9 fea Houpod osgop 9s lo earn ‘are oiefuouad os epoalen uzanego mpuoye2 ats pore Edus afioud UPEA oupn. whyego a a8 eioeuraeA joqpid o wopod afowsod au of 22 vung ‘ouremnod oyogap epee 26 aofuennig ehowusyesss euganod alu } ourenyoupef sam uajges0 oue | a 28 affusuag "euzanego Ppucyer af afoogns anoud elpeuPxEA seapo8 nesyoupel2f FOG "9g-AL-Id ¥Ov4) OHI od oyoqa fw $19 25 po uruaiaeu #8 9 einego Prez 910 eusguane ws aferpodee foap anowd euDaEn, smonqepen n yea ang “SuDOB s po agta ofgoud affe 2uID¥EAaL supyea owes ofep niueaipausod yd fuoyea oupasn agotO "[sspo e2| OTH jue Bougnoyp ezop # -iq euroyesat ondUod 28 afep eIpOR pt pesEniIOg4 E i G aa (a sdno sa hormoniia placente je feraFeno kr Hormoni spretavaju da jem trudnode, « posie por smanjenja Koncentracije estrogens i iugenje ek, U krvi esto se zanemaruje Znjenica da prainjenje ka, bilo da se dojka prezni do) inibica se dodatna sekred putem pri sisenja pokreéu se endokrine #lende da oj pormads laktacji Mleénost dojke. Zavis od genetskog Zinloca, of natina fivota i ishrane dojije v kojoi neophodne za kvalitetno maleko. Osim toge, ne enostdelue i pstbicko sta ‘mote prepoznat po obimnom zn0: ‘po skor0 stalno} Zed a dojke'su neto topife od okoline. ‘nt lazenje mek, dojka se svakog dana opere mlakom vodom i ojenja. Kod pojave rageda mieko se izmaza i dsj odojéeta. no dad Humano mleko Majéino mieko Je 2% ‘odnos prema fosforu nego u k pteredenje bubrega je znatno veée kod odojéadi koja se hrane ‘ne samo abog veéeg sadtéaja minerala, vee i 2bog "Najveés prednost maj dokovatl w industrjsl ad ts odojéeta prvim mesecima Sivota. Majéino mleko Sit teinime stvarstoleranciju i umanjuje opasnost od { adojéeta i predstavlja pstholotku prednost z= 2 majka jer poveéava nivo oksitocina u krvi ju uterusa. U dojia'se sma- ij a8 dojenje trebs da bude udcban modi da rlakom vodom i blsgim vvaino éstim cukama izm jj. Majéino mleko ima do ka podoje, nege doéi do zastoja rnleka ili rageda. Pri postavljanju bebe na-dojk dodir ana bebe leks wadenja bradavice. Beba ustima radavicu tada suéekayi da beba jako etvorl uta, bradavicu usmeriti prema bebinom 2‘apy ost 108m aganod ‘wopos nyfod + agfopo af ougazted exepoazjoud Buesys! EDEISEA -rumep afop 1 eamoad 26 ep nfignaodaxd fap 25 resus P‘afoiq0 fusodn oxeyur ayfop a 21 1g eu 2pees 20242 nfosfop woueuscu n e7o0xF=1 po wupal af apoyer (sunssru) a 2700 fo afl Op gop 2 pO ¥ “Sxlopnsouefundaid op apop oxy woo, em Z : i : 2 : : 2 i I te omtoun pe! yee yp pie on sg ofan fp eu elope {onl Howd sanod suse a ony sonoe m peqpuret L i i i 3 al i 6 i i | s2aIORNIS BOI OP reEoP epEy “eoqayEY Poy apeus OSI 98 eSOU ‘upfowanura {op rzeid your es peas wfexpa atop 2¢ euaafonte woge n owe "rfoped id ropeur ou ouzanngn eeu (7 uB pea) sfogo yea pox 04 B91 5 eHIONA aluafop ez efpexipuenuoy Sa «oe a snoad) 01 v2 Borers Bnzp (efopod mayer neapSizy oxjemans opod ns ox pin af un ‘ei waa pod pros outed o eange pos wou 5 pao taxes ets od moeivoyrenfos 21 »qaq‘3f0p ode oungap anf aazeqe OQ san ugg D4 2 ngRG foe egeg fear eres pq nou 20703 ezojed uopoparn afopo sous Hop 22a wxous imposed = 20 yoga Be eigop au wqag ep nfezysn aay afi ajraszad oye tafalueus a exer ofuap luaiuzesd au oye WoUswata 1 plop n eyes Hlosee op af OI ues Fea afop0) PTE OU Pgop app sare ag Soa Te AAT OUHOAOP ous ep rupofop ogous 2 sal‘fopod myiuyay uasasd equa oad “exaqurcufjasop po wp fanpyez 35 oxy uraup 8 fond of sua yeayod ago naeape sd sv frien nn le “opod aod 2d wa(usieurau » woglope wpotia naouso ws “euelzn toorou 1 op zosow po apf afopod 2e70u oxy ued 29 ou uN WOyAI WATE! oUlfoAop 2fgop HOI! apopo wPRY “=foped alps "yyc 221-8 PO wloped [ong al ep owazey wounefn asap susegetod uid vargrpatl 2 efoped tap npetia sus ‘are oF oforey ne fopod Fapee gen 3p ‘oSnp eaede wp oyp[o ese 2 ep nfues of fn eloped eap npaury auria tu efopod (org 1 usgquesBo a bu ieee epey 125 Yop wo}23fop0 Unfors vs emTUNU exfem ‘IV ‘mylop eign ours aplape easeu osgop 98 pey ‘eunpIues8o affu efopod eurzng, ‘fuss ausaua ez oped of 0x ese onpoqetso 2¢ 19 xp fezoj0d juaporoaall eloped 2]s0g fopod ez af nruosdos jets mylep ouganied af pEyeuog “men x yfop gaq neand 2u 1 nyfop zu ntuoisd nq2qeisn 0x10 oulfonop Epes | npIsoU | nadzumleko he je Kron vekore bilo gla obik vebazke ishrane, Danas se Krave ‘anu odojeadi do kraja prve godine Hivta, poseboo ne anatao vec Ke za formulama, Stoga se svete ks selina je da se odojéad i poste 6 meseci, mode im se dati | prokuvano ke ge hrane adaptiranis ‘ueaje odojéadi miado) od fest meses Ihrane adapriratim rolekom, med Modifikacije kravijeg mleka 1e moe na raaidte nadine modifikova acdfikacja,zagrevanje, 0% pobolaa svarlivost meka | pilagodava relativno er ‘yodom, Odnos iemedu kolizine vode koja se dodsje | ‘etvtog meseca na 100 ml mleka dods se 50 ml vode ads se mleko obladi. Dodaje eapljica wanatnositije Zetice koje st Rr. pune samo hot epravana crak od puramazg sores kee ek Megovita i dopunska ishrana da cberdedi dovolina rnajinog mieks dodaj | druge vestemleka Jc vate nerleéne brane. Kod odojéadi lade ipa pottovanja preporuka proievodaca 23 ituacije kada majka i bilo kog razloge nije u stanj Postoje do uarasta od oko ‘Kad odojée bude zreio da. oko navrfenog Sestog mesecs te uvodi i druga vsta skrun, « poste 7-8 mesece i poeetie se tayisno od pednotjivesti od stb nbs Goi prot reed sehr ok Fe a ey clecress me wleth in al cg gh Re ro le ce ae oases coni enn one po pec inspec mee oh, pa se ilugenje mleke postepeno smanjoje. 4 yedem no ogrenigenim lokalnim ii generalizovanim ploéama koje imaju ingled se smene aad epee abo E ‘gigantea predstavjarlativno vellkiasno ograniéent edema, je po tome sto promene osim derma zahvateju | potkodno tkivo. nicams, mote da izarove edem koi ugrozava Hvot, ope. dem sm nije pragen evrabor, ‘| Akutna alergija mote da n + preko brane (riba jaja, ad tane na raaligite nadine: ach, "dlovanjem ih tora “Inhlsom plea ugh lege. i i romene we meg zdeat elite minis do neko aor, zatim sata por js narednih nekolike dans. a ar ne ‘glodem ar ipoevevelkinedemima os pojdinindelovin wl, naleée na ama Ao angiosem saa hn ia chins pgs jedi ernest Angindem sls joponoatpos meron Kvinkeov (Quinque) edem.. sa beacaaauee 3ea €3 Se om eo e ‘rode Boy stuoreg | a1eyesadaioy avousosd poy os 2701 ee 4 jozeue os ofrgeunud ‘loudeip eusci jus au 25 elgey Roscyeaa tpedeyt fee fou SoufeaioBnp pra 9png wp sour 0 nlereayuad afoyn -od 30) nseysod agou ond wor wawprifowe or Sp vial wap ‘oye 1s vp af ovrgedez -erniquosg Fovwearproas Sounisyruisdo poy niaqnasdo owuorg naovezt sp t aunse epedeu romarjod y9 nfow ‘a ‘shied ayeip 24san0atg lo suanmnu} uojepyur oa wonos0 muegasod eaepeu20 -enUeUOdUOy ens supe qe mais Wy feos va uromadsss twonyesoan aujiqucig poy easind rom 199 Ezapud eoypapsod ory mh afsaego orsiaval OFy Op srUanys SuaOT -appeozadh 2 wfazes urnse0q Uys HowOpKE REPEC saezeLEG ehouy a2ap poy eunsy w upeqang oesprgpe ‘uraoysn wiftupofod pieces 9 alan 1 nfideznousiieye 2m "promrsoxysoy | ulUeD pop 3 oyneuoyduns go wotuons SXF tu isoupo 2 alvagoy cuyezneywfdesay sujey2y + oysewendurs oupezey 2fu2707 -tyoig 02 pes town ease atoap spy “tinged peda o Yoo Brunme op 2 OY “So nee af outreza tod pect and see One pomead ep-Uep nope a ane pro, Po semen pC nds on amas aah noe oom seaosg Tama op anwensep-oopiow=apc “ahd “Spon oygoseusuouy apunor ny cusey wep mm, exon enum epoca sind ten tno sey wean eam eae one fe fooagppoeman aoe eoRopug spp syne faopeeoie yaoqums = fon me Hoo Tengen Sousoenr mgm nooo yeh eBay saousodyo afueus of sneenata spgspfeu “ley odo | Zapeu nidefogo at yor ‘fared nupans zn nowyoq 8 e401 _emnaju g2-st po ropputzes n end oypyoxpe efaruod uyuapy ‘puawiodoNy pretest « “spon n don sprosnsoyoy - 27s Sy/Bur To wyBUaLpE + 1ap2 Soaoayutany 2fua727 uy “aamynnan afuazeyd no se due hipersonoran avuk 2bog hiperinfls se wenalaz bronhogen poviten. tedlng srpena, Najéesée se sre lakh i kolo dae eit ble Letenje astme kod.dece do dve godine joda bronhospazam kod dece je odsutar atoge kg i ponoviti polovinu prethodne ~ Kod des in noe suai 2 8 ageni cova lekor. ie dati | Kiseoni 2-5 L/min i nase renalin a dezi 0,01 mgkg ‘sei pons «ako ni poste adrenalina ne nastopi pobol rastvorsn w 50 sl falolodkog rastvora a in -Da Bolesnika transportovati u botnieu. sminoflin 5-6 mele nut. sikosteroid ampulu (deksamete20n). Status astmatikus reagh imeoje kiseonik Status astmatibus protaz! kr ja Kontakt, U dekompenzovanom ste- ve eijanoza, kev pritisak em ‘ada a svest se postepeno gubl, Ako s¢ ‘mrt nastupe kroz nekoliko €8s0¥. to se odnos! Ina B agoniste, Scarlatina Sarlah se ubraja u grupu bak fe regional limfai avi u kevotok | ofteéuje endotel kapllars Osip ee skoro istovremene. koamatom delu glave, dlang\ Letenje. Peicilin najmanje 600,000 jedinica dnevno u trajanju od 10 dana, Ked aler- ie na peniciin dae se eritromicin tekode 10 dana= 6 ce om mma f G = Ge fal | 725 9 Howaid au edso 2s yop ans 1 adso anclod aud euep ¢-2 ey yrouadd 9F wfoayey “qus9I09 zea] rayuzor8 wodyeo ‘2991 pIUIOG 2 Welean|s Fay oYsrULdwaS of afuageT erojoHeqN twoudiso n eansedury “nfenezspo ofp a6 11 adso afuetigay “su god op weap nfeay ad yeux gy oft. ueua efae{ ag nadau woeut EN eye, cay affousosqpaoat umigpes {rods jupzey sunpens 1 ee 1 axipoud apyepo "eaoind Soursed fouapars 1 pom Boysiongpesd voap nfeAsjoqo 27702(2N. “eqoso aeapz ep af oul roytequoy sxppuy dso ef uso a nfeteagn (efuiBog ayeus) yIq.oW “rami es 09, sfusunen woyes yeupo ewpnonge 2 spastdstouparey of 6879 OFIUOG ade efouaiyop 1 eerusan Roge esusaog nearzper eB af rune 1 af cupricog ouyoppoan sane spSuyuour we atune SUR 2 “earn eed co yupefd ve yess npg (x99 food) maken} m (go; peat ro gg sontuods op nop "yoy wia!d rep W2F0u uP HIG pu 2ontods op yap0d po eres 52-21 UoyEN a | ulaleepeusod ‘wolfeqaneys ‘o2qaenpp “a ‘ugada afar of eas aperw ap af oof 2qop Souonr po ater 10H . ‘uafing nuyyjeousoyeuray 20ny LOI jowsy uezzjard pp urind | esqurseozes x eandsop dod ony-eyn Sofopoxs fens 7 fa] woluan afrses sTuyuaws rayoOWNON sSujuow vu nsoupo n fusBored ns oduosss pau cures Hn 1s 38 apoyen eyoxounaud ty exoxerdons "wioxtz 2Up08 1 Op 380 POH 2 sou as epegojso ryoxoBuruour walurezey, ‘uei8 of woo spiBujuew pjsueniedInfektivna mononukleoza a bolest dece, mladin | od fet razvan je Epst Infektivaa monokuleota je ak or Pee phuradkom vee pre poeetka bole ro je orofacnks, Virus mote deostane @ a akoro ave imfneHlende, moe nad vomatok blagim tokom. Kod skalake dece | adoe due taj, Poeeta reroidi se primenjuj kod tetih Komp dino nat von Lako se ravi hires 2a Kod male dece mote da prose dak asimptor scenata virus wh ic pripada prodromima: malakselost sab 8 uiomi taj jednu do ave nedel (ene tonaile ¢lakunsrnim il pse~ a izratena trombocitopenija, miokard ve erepeokoKom (2 grupe A let se pel Bart i vecakterige Kinikim, hemarolosKimn i seroloSlim somboeitopenija, pneumonia, jeesée benigna i ravsiava Fe dopunske dijagnostikeJe- samainaze su povilenc, 8.08 fa 2a dokazivaaje nespecifiet ja tegnih stlica i povraéanie ‘i anadajan xenteraina, ito tavist od tedine Klinik slike, 1d odojéadi i male dece s blagom i umereno ena povraéanjem; dae se fzioloski rastvor ii sonata, kalljum hlorida | specijalnas slukoze w odredeno) proporei _ peroralna rehidracia trae najmanje 4-6 Easova idaje se jedna kafena fadika svakth pet minota; 2ee davanje izaziva nadrata) Beluca i povracanje, se daju kod dokazane infekcie salmonelama ili Bkoli ‘odo ighrani Koje ima blagu i umerent dehide ‘urime enleko nerednih 12 sata -Natejum-hlorid 55g Rastvor u } litru vode. Akutni sinuzitis Kod nekih osoba je skoro svaka kjavica praéens rapaljenjem sinusa. Sin ih puteva. Lako se raz sdenoida). rodor vode kod rone to ae area {alergjsk, vazomotorni akanje u vod sinuzitis w elopu aergiske ijavice ‘osnovu simptonia{ znakova: protongirana Iijavics, sekre- ju napeed, io fe patognomonigng za simuzi- ‘avis od toga koji je sinus zapaljen. Bol eore- i. intenztera © fo Tateraino ukazuje na zapaljenje maksllarnog sinosa, bol 2 nosa i ugla orbit ukaruje na zapaljenjeetmoidnog sinus, a bol zmedu bbrve je karakerstigan za zapaljene frontal sinusa. Kod frontalnog sinw ‘ajjadl nou, a Kod maksllarog poslepodnevaim éasovima,E fa ca pisteusSoed yeasip) ey syste oud n efquoag | faye ‘equ + saryuougosyerobuney 81d post ony fazer, Bgns wearer 1 srg ore uh fede v ‘eup of afuenep ouesosed nyawaseu “xr mopagod n Sy/Bur go2-o9t po izop n wyisidwe - puciguue + afuszoy tao w warps afuofeder a pra sffiogo ze fonsd “deroreurapa 1 vans9 ox stH0y sans eusqnusod ‘ezouelt‘oppae) 0% ‘wasoresidsa a6 PSO 8 (8 | 232709 21 pon (olor, jugoan paiva of ex onoyqate + 4d0n ofumignd) nsougets eu200% ‘whospjar eusepn ela asap 26 afuazey ‘ease jwoorendsasoyprey | see sds eyeal yesnuad azouelia poy somowodey, urs | eunasfepns Ha A wpa » eum ofa serayy afoyen 1 esquye] aliyeyuy eunmyy ‘aloe agro yuound mors eepenid poy. "earesuoy pourod 2f euganod + ‘eunp. 1 of epgeofeu 8 soap ausluenpod poy ane! as ep nou ‘zy naw afingydwoy ni of wegen eyes Zep 5. ans aluenerape ezeder a5 rps 2p Box oq 1pop peas ¥U 962 ‘wjoyounaug | sovenyUT suiyour, “saTOUDY g suOHOLTENG “aAUIOUE/) “oy Bofupacs op rowosd one a eexureozea 2 Uf -¥0 snfoepunuoy rong afaraao a eyngY exer pany of egnd pouod wer n weyopo 1 eequaporosou poy spas opap at wn Slopes afiafedez eyn Galupais afuafjedez ounyy ‘ayseBuoyep # yiuaung “eerp uuedsojeja3 quad ysiouysnjod rmyupoy wiousou wofupassn slows PE Npw wefupes eu 269482 Hp eu) (OPP 2 38 Fee doa Zeng youen wes { on0ued fou8 35 oxy ous jurazedry oo tejeu nyupoy ulousoN wfupaus m as wopal%o2g| ai 2 Ge sea wea t + po potrebi kiseontl, ima dete hospital na, jis e tahikardijs srova tegobe se sibavaj I slededeg dana dete se bolle ose. Fre Leéenje “ nayvainije je eet roditeje, + detetu oberbedit sved varduh, mode te dati sedat Angina Ludovict 1 sublingyalnog i eubmandibularnog prostors. ve sreée posle stometoloikih intervencl patevs, sepse I mediastinitis aiamaus 6a otefanim gutanjom, O10 igeneracije){ aminoglikoridi Lm. Bole- Sindrom guéobolje (angina). ‘gnojna. Regionslne limfne Hlezde su uveéane ‘nacima infekcie. Iskustvo pokazs- Streptokokna angina mote w 2.3% sluésjeva izaz 'Na ove) oblik pomisliti ako se naglo javt gulobol Ki if pratenthipe je steprokoka.Cesto se av | sta sepiokekne angine 1 ¢ teiom Winiékom slikom. Krajnict su jako pgoUrEAdI9K MPRA RINE jogo euzesezau wuaruosyy efuafjoqo euzesezou eupjuody | ey!Z11 WOpIeq IWOUGNIS | YIN3f1080 VIINIVDVNZI¥N oe pey anol poder ezourod wangeurBeaut 2 jonop ezaoun iojq z0q rm ange oe sfonde npr wouEng "pi ossog © peed louse of fopo Hof eAtAy 26 2928 BADlERTS 9456 PO fue By ongau 26 elo eAaso ozesed eppyaid your oxy aluepesnog ‘ouryayay afmeee Hoy your Ma -ad ot¥ yaefod peyauod e2olepo poy 38 wpe eae ena 9 afe782A08 a9 fejdn 2f suzoan 19s youzaid “ip aps pyua apfopo “epeusuz: nluod aqofay pouz # nuordung “woasaw Bonenap op Bored po npoqad n apeapieu ® ruspo8 fond 1 efjae{ wouretin os afseurfeany eaaio ep Zoupsene moun n wou 18 oupale feyan easto oop wepal ae epey as efpeuiseauyI tm i ca Ga Gad Gra ee a a u Otklanjanje faktora rate predstaija primer prevenct- je oboljenia, Pusenje usporava rast i razvo) plods sithova 2naéajna soy 2a sebe. Pojacava sterosklerozt i njene Kom roanpioskleronu, makro . ‘kao aboljenje per sé je ie toga proistic, fertrigliceridemija pojaéavaju | ubreavaj aterogenezu rs Komplikacijama, poveéavaju sklonost 1 urrokuje degenerative promene u svim krvaim sadovima, pote ' posledicama, Promene ns veéim i roku poveéa komp sudovima (mikzoengiopatij) dovode do Gojaznost, narodite androidnog tipa (‘jbuka” gojazn edstuvja saan poremet i rick ‘a poremedale koji na kraj favorinyj imma aapregnutost uzrokuje promene preko jo kao tertminalnt oblik cazveis ima kad su udrudeni s gonetskim faktorom. hipertensja (AH) se mote definisti na vie krvnog nog. otpore uzsokovanog ¥ ‘dovodi do poveéanja ine: isha: Arterieka bipertenaija moédent uda leroru, Rizk Je proporcionalan ‘Arteria hipertenaija je dugotrsjno povecanie (0/90 mmalig uiologija je nepou tod oko 95% sluéajeva (esenc costalo se ednosi na 160179 109-108 taje sled ateromske plote, Zeige kod s sée kod mladih ena. Naglo 11 + koaracija arte se sede kod dece | mladih osoba. Sufene fe bio oa mestu ‘evan lve suplavie Coes sstlaifum s panktum maksimum ulema raalikau venostime piss aa rakama i nogama; hipertenaije (glavobalj, nesvestica, zm pits ustaljje kao trajna hipertenz aldosteronizam nastae used tumore koji léialdesteron. Hiperter3 = ie Ka ea 7 Eo fa A em SS &Ss nfnfaeurs woaeyoyq 98 pes] euaoteanpe nea 1st apgtve 9¢ pest "wOUOsaIs0pTe NUEAOP s10Bod ‘sroxny@ nfouesejos afofaews - mfp ss soueps estar soges aftjozzn wfwaf poy onporeu “euosarsopye afuagny ouszefod jos Zoworwyrap> wafuefuews unusowoyaud - wayslop vuoljazou ous) seqoso uiaesia + vu Barqngpeu ngspod et roytnsucyorea eu ejouaie| of rouatunyon efsapaserdo pox, s013> 29 wourqniony nfofsews - yop umurnjoa nffaews - nassfap Uso fapass eyussog 2urpas poy fAoy>| JUAOUEO NS PRBIMIG ‘oar raped tps “wseumandignse ede eopares ssovdooer nongnyut pprunepaad - ewe ‘2Ayfpot0 oF eu soupo oxpozeu 2s or ‘unp/S ¢-z tu Hor Beoun afuaprueiBO + 2x etospuss Soxgroqerow eDeyuIy slusfusppo 1 sew susajaliesyewssou tpes eqoso wjzele8 poy euLsye BupeuoN>es - orpsey nfsazzaaod ‘uapoxin yous suaprusnodig oeuz seysaisd aforpanod o8eig 1 -spofd taal are» wlisdury ov3 25 eaezeEz0 a 13d uspanng“efisdumpyzead ovy 2 eAtpeUZO rs aga nba . f0 a euepaeg spOuPNA apP2a VT upd Yoronsy eAr2Ign 1 (Og Wz | Zed UaUINjOA as eAPPBAOd WoxsuUad WERE jauouodie syodyqopnatd o prs 26 ouresor 24 ary yorosd epeiapeu n>zURLE uepanod pon afeyseu twrjau 7 -rujotels eueaoroatywysntad Boujosolp worsezod wiBeyq s wupoists Ovystesd "es “sep ougzezd euisp-oonts apne 8p ou EQose yes pox elUELEdH ‘axournen nuafjussdoa oe eS a a. prekida prompino ibéreavaj ‘lektivae (atenolol Nedeljena dejo ‘uporan i seproduksivan kat hipotenzivna reakcija kod prve dove kod renovaskulasne hipertenije (Oprea! svobolja, bol v miSigima, maka, aergije. Postupei kod neuspeha ise boleenik dosledno pridriava saveta{ uputs robleme koji ograniéavaju uspehs sk, doze i vste, kag u odnosu na starost. rmogats fu u principu a Leéenje arterijske hipertenzije kod posebnih grupa i stanja soba. Beta blokatoceizbegavath, a ako se ‘ov’ koje treba dat starijim ludime. Najpouedaniji su ACE inhibitor. Hipertenaia u trudnod, U prvom trimestr pritsak je ni u proseku za 15-20 mmblg, 'u period od 16-20, nedelje trudnoée. Porast pritiska iznad 140/90 mmHg om + puienje potpuno otklo ak odedavati na vrednostima do 130/88 mmbig: + tszidi pogoriavaju glokoregulacijus juma no remete sekrecij insulin; ACE inhibitor’ smanjujunivo katcholamine I poveéavalu osetijvosttkiva na Inhibicaju vazokonstrikciju odvodnih arteriola i tako smanjuju filraciont ‘merulima, Na taj na&in emanjyju proteinusju i usporavaju dljabetesnu nefropat Inhibitorl zauzimaju prvo mestou legenju hipertenzije kod dijabetigara. 6Ga ©! Ga oa tend foes Ga Ga 9 ousspayfn pe 0% 943 "NENIOq N Sw OG-Op preuesoung sgontwaup‘affoysar suahozaN, ‘anu 99-0¢ 2004 edinseu veyajae nsngog n Bar os2-007 “edopLO nsoupnBou ypitidein yrupniso Boqz | o¥y "2 PR wUsIAOIsO a yasod fougrey #3009 fousassamepZ 1) 1 exstsayst jonfed auiBur afuesiofod “eiprexye eusyayal elzuaiodiy :liyead ‘nsnjog m Bu got-o5 35 ofeqtsusuad aod eves 1 op aft ‘azunodiynue uezvus ‘prsyozelicy + epueqorur ype uaazaneyesnnd 2 ‘wowruanadigiue uiSeup mye wlueanp vpryasd oy yeT emul exp n woupa Joy 5 yesnad22o0yNfB Hs [w OS2 9 Bose Bur 9g po eindury szoynys sg wosanaees + sey a sradouye wantin afnfrems 0219 10% wap ‘nsoupngou! | enofsn po siars vfsp] uigee ® ouzoIpoau af 9fua707 peu | json fopaiden o2:q°018 0), EP o7NeU Myo H fe) muses OunssaxBoud agoBay‘opynuspod elnedojejous euntauausdyy -ymae, ‘op 248 aFone (epotmi0d ‘eflogone’ wea a8 Ve eDuaurongtu | eluazesry ge) op ptjop Heow wapa | ofeseu wyoi0.d el you elaedoqe}sou> wun gey any noayzuayodiy we wry JOT 182 "WHOS ‘u208 eogsesp PUR - sea onpeeuesyenut + ‘euroypowonyoss poy vfinqear eysurujoyseyadiy + “epeyon mp fe suonjed ensue euygeisod « sdojjoous eungausaiodny + uy auazeuayiadty 12440, # 01 nsouparn peur esd Houaryeuezod pots nfs vu yoy eaeio ypalpo efepouraiod ypusedo env(od wuajezed 2f exinj euarzuonadiy e712) eunzueyediHa oa lako ponoviti posle prestanka delovanja lekova, ppotreban Je intenzivan nadzor aaredaih Hipertenzivna kriza, angina pektoris i infarkt miokarda lopu acteriske hipertenaije nastaje dvost 'u Komorama dovedi do poveéane potrainje kiseoni je adovoljava potrebe a kod naglog poveéenja po! ‘odnos izmedu potreba i snabdevanja, pa se stvare- va angine pektor i do 30 minute ka postavtiu sedeti polods, jr se u Tefadem polotaju u tim slugajevims pri- tisak poveéava, + feohramocitom, lckova sa inhibitorima monoaminooksidaze (antidepresi), + naglog prekids upottebe Klonidina, patikomimetika uneth peroralno, skove i hiperglikemijom, Tumor koi preteta tee normalna frekvenciju sréanog rada poremeésja metabolizms glukoze 6 ‘Simptomi i znaci. Nepadi hipertenci vi w epigastrijamu. Temper {ine podnose toplotv, Nepadi programa, Bolesnika uputiiu opremnjenu ustanovu. Lebenje, Lekovi inbor impr fentolamin 2 mg u venu svekih pet minu- se od letenja hipertenzivne encefsloy in ej otne a de ingraltenitelcerin Po ‘ae infrk bez Qaupea (cos Q ‘yano ispadanjem lz funkcijezahvadenog dela miokarda, dovodi do smanjenja kxvaog pri- tiska, Prot poremefafa rita dat idckain u doal 1 mg/kg u venu, Bolesnika hosptaizovat. egzistentne hipertensije. Sadan otpor soplacentaral krvotok sa ozbiljnim po na delovanje angiotenzina Il je generali- sovana i obuhvate celokupan ka Eklampsija, Ornatava veoma te ,gubitaksveat hodae simprome tznake pectiampsieES PE ta ©3 4 ao = i Wa Tl ea ° 2j09 aunouso ndopys af afuagay] uresjagt op 1 egote uiperm pox, sab ueeauou 1 oy uso UII sluzer 5 op azou ‘25 ep aqzsiod poy wut jourzq #309 Bousmuls 2} a9h0d end, ® ‘woupidonja n as exeats eiowsonnaid ojorsisensys oysiowor arg 2 ypr01d wan, "409 FZ Yo101d spabynyey eysiowoy “oune Pe endo ne oueuz, "9h 1369 BOWONIDEE -pequgy » mse ofsud yor0Hd syor0nd poreuoloy | usurnjon reymutar af 2 spayen 2umasou vp azo waus pos wejiavidey . oor 1 uajoy red prunes ulsyeSp -eacye| BP IO» essa nleseznpand 130 ‘pufoug ns ro04s-) ‘ois afeoyeysond osu end 2g aftu monte wx oy ByaAop Soupofiu eau ouyesor3n } suBti9q WOUITIA NS UTA espe pox afuntsy "2qoso wussfoq rqtAEsp2 pox nfel(el ae eunrs Bourgas epoux0g na eoaaped cunerd 3 py expe Bur ¢04- pods ante wind wo aloo se ova anaes wfoy 1d suaqes 38 vp! ayeus acy sysisase efa9po (id -2fuaz2] ‘afeuapiodiy survarereieaid poy pom i oy forms afueus as ep af >jupnn poy aSB om ce ee ‘nalaz kad SVPT pokazuje ubreanu frekvenciju srtanog rade aja s krudnim Kretanjem implsa v AV Kompleksl qRS su pravilai,uski ‘Mogu se zapanti negetivni P talasi v edvodiras eke jer se najéetéejavlja kod zdravih os0- ikeo ie vedra neba)- isto tako I prestae Leienje SVPTi AVNRT ‘povraéenje éradeniem orofarinksa (nadrataj vagus! manevar ponovtl do uspeha 1s karotikus (oprez: ateromae pl eb igoksin 0,4 mg Lx. Lek se mote ‘amp. od $ mg ix. Lek se mote ponoviti kroz 30 min. rail, dati propranolol amp. of L mg ix, Jk postupeinisu uepedni bolesnika transportovatiu bolnicw. covana je primena verapamila kod bolesnika Koji uzimaj later) pretkomora fa kao iolovani poremeéa rtma, vet je deiéa posledi- jap pluéno sree, anomalj ieurike interven prelaz » Bbrilciju pretkomors, iéno iznoai oko 300/min i ne mogu se svi impulsi koji do- or sprovest u komore ite proporelje: kod bioka 2:1 ‘oko 150/min, 2 kad bloka 3:1 feekvencija komara je 100/min. pen : Red pretkomora & hémodinanskom smisl ne 9 ‘a komore as kraj djastok iy komore je karakeristiéan po odsustraPtalasa a zoelekrina inj je Komori Komp normalnog igen seit zmecma, 0 zai Letenje + kod prvog napadafibriacieleenje + kod newspehs elektrdkopver: frekvencje: digoksin, verapamil peroralno. Komorske (ventrikularne) ekstrasistole + ST segment je deprimiran, “tals je preteino negativan kod poritivnog gRS kompleksa, i obratno, + vreme verivanja za prethodau sistolu je fiksno,osim kod paresistla ‘Talas P dolazi w ofeklvano vreme i mode se “iegubiti” u qRS kompleksa prethodne iulacne ekstrasistole (VES) mogu bit interpolirane, ito se sreée Kod reativno porijeg siausnog ritma i VES ge “umeée”izmedu dve normalne sistoe itada nema kom- oblikeu multiforme VES koje nastaj i vide ektopiénih Zarit, ju wistom odvoda. Njiko- kacija digitalisom ksikaeije dgitalisom. Teli ob jedna 2a drugom, koje mogu ds "Rona T" predstarja najeds for- vi, VES u paru i R na T zahceve neod- nyihova pojava ounadava opasnost od ioguteg razvoja malignih pore Daje se lidokain u venu u dozi od ijalne pomoé i bees 1 mg/kg il ampala propsfena od 5 mi. Preporuéen: ka treba transportovatiu bolnice nED fa fa Ga ma ~eyoyg #04 7 oRedeaa4 Hep wiorystauoy gud wstUeEn v “sel posse 290 ong resem tony apidous auspespo | many por aidous aoquay ‘anaind supowed zo2y wind pao ae ute ropuaziyoned wesspedew 0vopye Hore ‘od eqneo Iso pon 82 ‘uatorg “ayzEU © spss 9¢ 9p mpAgE ‘tru supuyajsoz) podsy anstdn 2s q eupoapo ne rmpszed eu ov estpn mop a{veasicn | efasoit De afuagenyy ns Tog 0 afep aputjedsp ces as eloy aiouioy 02g) Yponosds oureusou aupodez nfreaucjedep 01 o8ou aid a10103 oop utp al (pidous noite, nd rezouteg 3049 reseRIUDH ‘2 tg azowoy 25 uC ‘e20n Bourne x eeIOp sinduay ngoap warzeuz0 jada “sone sub emaeiou so seassiay yg Boe7y anv | afusponcads. tsfenigon v9 sda og Bousepop oyaid ajtvjodap 2s 220103 4) Da ofuapesys 2s exezespo 8 doo yosyaaud eOW,, efpeypsyaaid eysiowoy ‘joyoiod woveparpo euread wisejqyop as aftfuod eareroures wljuaado + Gyw 01) 31 po uO} 96 azo BUFEYORHOrsaHIN + “omni c-¢ eu pejaeuod azous 8 urs eyroden 90 38 oxy « ‘ewipo? pg peut eqoso poy « s2op oureuseyeus op uray Bur ge pruewjeyod | 238 op :8uz 1 po yop n uxjeunape nan "ruyeyopt|2zop suapeneu nied "p ‘yyBus €-1 po sop af howto wt wy po op op mina yes BOOK 4 7 uiexopy|-aoeamtuesy sujeuotsnd efperiqy (euseiny)qUaA) eysioWOy ‘nonoq n nesouodsuen axd org nfyesd 2 wUsoqOq tus § rojorn Su 9g po rzop n uagedaxd « va §n3o1 n Bas OT po !20p n prureureyosd « ‘aes $1-01 2034 fefarvod anid ward nnjoq nur OOK pO Hop n-wREXopET + couzorpont af ago] ‘usyo|du, sy we ezaaod pysuouiaua ner ge SoupeuNON jeg ne 2d suowoRIeAd n nuiposd ou wiowoy 2 snd ose 1 unuaueproysHp s useZI, yaatgoud ns Wye oy sy "wuDewReT wud m azEIOP af0y GEA BE LuprIardod afneeyod OT a an "uU/002-0F1 pO 8007 lUDKYag “ree rae dey =f orn SHE ‘Cap Huasaudopnue 12tpt efipaeyiyer (eweinyyauaA) exss0WOya Atrioventrikularni blok snop s delovime oba nave- ‘v EKG-u ib ca groznies, keo Lu di 2 sma, Produienje PQ se obaverno sreée kod leéen} ‘dorama zasigenja, Mote da bude produten | kod delovanja beta bloks iaceme. Lecenje kod rdravih nije potrebno, a v drogi se kauzalno, {AV ‘blok ff stepena se jevlia kod tetih oitegenj i po teint | enageju razikuju se jami: postepene se produéava PQ eno iepadaju pojedini QRS Letenje AV blokova It stepens 2avsi od osnovne bolest. 3-4 puta u venu a dosi od 0,5 mg, Pored atropi- Ubolnic, pani asinhronizam reda pr iagledom ORS kompleksa, Ako Je leija vie postavijena, kod lez ispod Hisovog saopa QRS taje iznad 0.12" Kod tena a5 (45-60 rokamen ked bilo kakvog vweroci razvoja AV bloka ITT stepena eda: kod odtede k se najieide razvija kroz faze prethodno cezmat tepena Kod infarkta lokalizovanog na prednjem 2idu ima preke bloks jedne grane, dams-Stokesov aniog skelets (Levin) se javja kod osobs iznad 60 godina tivot, jer 11 proces zahvata inembranozni deo septuma gde prolszi Hisoy snop. ‘se kod hipertenaije(Fenomen udara) i kod dijabetiara, Proces je spor i najesiee se razvja blok desne grave, atim prednja grantica leve grane (Gifascikuleri blob. « lzolovane bolest provodnog sistema (Lenegre) koja se postepeno rezvije kao {nadia - blok desne grane i predaj vvodenje rita. Angina pektoris ‘ajedno), Koronarnl protok je insufiientan i je | spazma koronamih arteria ‘omnovne grupe: + angina pektoris non stabilis - na napor iu mirovanju, + vagospestifna angina pektoris - mizovanju, varjntna angina pektoris (Prinmetl. 1aci, Manifestju se w Szokom rasponu od dramatiéne slike do pot- tka (silent aug). Angina pektoris stal Simptomi i znack Moga biti karakteristiéni Javija se ,Sirok, bol retrosternalno, predet Rarliitog je kvalitet: se blaga dispneja, stab, znojenje muén stezane, gui ols prati dugotrajne Provokativni fakt Aelovanje bladnoée, Pre [Napor, emacioriaino uzbudenje, obilan obrok tome, lavas karakterstka angine pektors stabi jama, odnosno kod delovanja provokativnth faktor sju prekidom delovanja provokativnih faktora, Ficikalni nalaz U napadu bola i nekoliko minuta po rigak malo povifen'@ mogu se Zui | ekstrasistolefa Fa £3 SB Fa Ga © A te ea EA Ea sipoapo n sjuauifos 4s elena ofef maazod woures n as wunaafegnis UYSU adn wey Foupoysy po azejod wp 1 neyLsIN low 4 se “eseap 1S racer shusey oyou 9s 22 wun n vaspoape 0 syosta.wfanl ewnnope eaiasd 25 3an“epreyores enqreyur Boum? yeu7 Jues afte TON N wURWOIA BAO ep OYE HES Oi ou aftod yar ele! (220.you a0gne Q) segne t >: vp Iyer eqay,“ee(e J 1 UDuoe 41s suouoid nfeargon as ewnnulws unald /) (euep ausouo.ey wysurnyp) suaword augue afnzejod eaose? oxsoxo woyor 1 nies word m Org “TUNE afepou:0d lel asgosssensy uatandeny “aouct ef aeETHAOL lusfouz “oupaqg “zojou suasryalGO epesg 292) ships Deroy siowey acrop Hj to oferyn son rem uni singe nts tare sue ap aod pepe 28 SZ PON, Du | aznp oureur af Sd vpseyon BPR epieyorw pyesuy MY 1 eunoqey neueBeIey -afuoz97 rupunyppoai eu mwusuilas 1 wal (4p coapsea) euupuulas 16 elfoeaaa as eliel“zoszyou # qo8s2 weed fongou | npou oop ‘nfrenourr 9}09 ouTEUOI0y eworduns eypsedsozen syorjad eujbuy 9 ‘aos alueunan | tar eurgew nfieygipour 2 rygopud wyusaqog = eens oF opp eusoAzpH erouBoud igeeou © spe 28 ep afutuns our sod suonped surfs sunuasnyes + -niodeu ny nfuesouu 8 fo sporyed uur “(oso ap suoryed woe) apqeseor;ed sous np od sumego8a (osu exp op) suoyed eae perEDcAoL « :nfofoagn 25 3pA0 curassnzszon a egaBay vied afases ned ouyR0e Npauey ayes 2040050 3s vou suoyjad eulbuy sq’ pox aaa ejozuey auBnsod 2s ep 1 064 "15 wor}ey 40pHO 26 ep ek nep npedeu rn afuape7 puauosd ou; 1 afnzeyod ou epedwu npawer anya augnsuanyese os sens 1 su2uolg ‘wunponpo iuefproxpid n aux po axa souzt efox "ewauiBs 1S -ardap auadae aire alrzoyod husey vies opjoyou Mf Mpedeu n valjutue Oa 4x ako se bol ne stifa kroz éva minut, ideksin 1 mg/kg u venu. Mode se odmah dati 100 ms ik brzo metabo. Ukupma dora ne treba da prelat 300 mg, rig o vert 10, sithi vigzal Subnjevi na pluéima, dispneje arn 1 Klinickaslika nije tekka, et se mora nost jje akutnog infarkta miokarda iokerda, vet u poéetku koronarne (VES), koje nastaja usled hipoksije, insuficljencie 1 aritmogenog efekta 5 Vséina navedeni iuje udrueno, “oa je lidakain u vend, Apsolutna indikaclja je pojeva vile od pet VESIIain, ru, posebno pojavafenomena R na T. Ako nema uspehs, dati prokainamid i B blokator, jentrikulatni blok. Kod infarkta dijafragmalnog side, bradi- Ted povilenog tonusa vagusa ii blageishemije antriovenrikwlarnog ua, Spin u dovi od 0,50 mg u venu na svakth pet minvts, do ukupne doze ‘lokove 1 Il stepens, pin na rae navedent nadin, bolesnik se mora Sto pre provodenja impulse kror grane Hisoveg ‘enti esto ne peibvataju funkeljy vodiéaritma i razvija se asistoja. U ovima sluésjevima veitadko voderje cima predstavajedini postupak Koji omoguéava nastavak rada sca Kongestivna sréana insut lagulatne vene su prepunjene,na ritam tei yremena (etm basame plu wl galopa). Sistolni Sum se éuje kod mi Letenje. Furosemid « vent u dori od 10-20 mg, 2atim inhalacije kiseonika i digoksin camo kod sréane insufellencij koja je prafena supraventrikularnim sritmljama (ater fibrilacja pretkornors) Kardiogen! Sok. tisak ispod 80 mmHg) ja sa bipotensijom (sistoln ‘acdazom | esto fatalnim ishodo + Infuaija dopami (G0 mg dopamina u 250 ml iioloSkog rastvora breinom 10 kapi/min). Perikardi odredenom poloiaju tela i pojatava se pri pokretime geudnog kal, aie se perikerdno trenje promenvog k agaut je napred EKG pokanuje dun elevaciu ST segmenta koja je blago konkavna prema gore, 28 ssa od Pardeovo lla. 'Ce ja depresa PR seginena, Nekoliko dana kasnije dolaa do iveraije T talasa,« ST segment vrata na Hoselaréna lini. Peciznim tmerenjem se atvrdue razlka iemedu EKG slike kod rane repolarizacle, kod koje je ST bdnos mani od 025, kod pelardtse nos 025. Rekurentna angina pektoris. Pojava anginoznih tegobs nekolko dana pesle skstnog infra miokards dae vio incideneli enfarkta. heb razmotii potebu za PTCA {koronasaim bejpisom. supraventrikularne ait je se Zuje kada bolesnk s ase kao lkalna tebodina na mest infrke.Prave otha ine ruptriau, Cesto se jij komp- ima i stvaranje tromba. EKG pokazuje trjnu