PAZBUTAK eee 1 V 1937 BPO] 5 TOAMHA IV = —$——— Zeleznice u Vrbaskoj banovini Tako stu Zeleznice u Vrbaskoj banovini deo opste Ze- Jeznitke mrete, © njima se maz: 1 posebno govoriti kao © icdzom sektoru te mrck:. Pri ome mislimo na Zeleznice koje vet postoje tna one koje jo8 treba graditi. Mode, dakle, biti re © kori8éenju postojecth Zeleznica to pro- gramiu gradenja novih. Poéeéemo sa programom, da vidimo koje su nam Zsleznice potrebne. Ne radi se ni o kakvim novim predlozi- ‘ma, jer program Zeleznica u Vrbaskoj banovini uglavnom veé postoji, @ ovde Je samo prikezan kao celina, Dva su glavna saobraéajna pravea u Vrbasko} banovini, kojima treba da prolaze Zcleznice. Prvi ide iz severo-zapa- dnih krajeva linijom Glina-Bos, Novi-Banja Luka-Doboj Tusia { fdalje u istotne krajeve. Drugi ide iz severo-istosniht ktajeva Tinijom Okuéant-Bos. Gradiska-Banja Luka-Jajce- Rama i dalje u juno Primorje, prelazeéi iz doline Vebasa ut dolinu Rame preko Makljena, To je na prostoru izmedu prefaza iz dotine Une u dolinu Butiinice preko Dugopolja t pretaza ix doline Bosne u dolinu Neretve preko Ivana jedini prelus iz Zedinarja u Primorje. Ova dva pravea ukrétaju se E anjor Luci, koja je prema tome ne samo sediste uprave j privredni centar banovine, veé { njezin glavni eleznié- wi ev vednje dve soobraGajne ost Vrbaske banovine dopu- njavaju dve periferiiske pruge, jedna na istoku druga na varadu, Na istoku Vebasku banovinu preseca pruga Brod. Doboj-Sarajevo, koja se namerava normalizovati, a na zepadu pruge Sunja (Dubica)-Bos. Novi-Bihaé-Knin I dalje ga Split i Sibenik, Posebna vaknost ove druge pruge Je 1 ito Vrbasku banovinu vete 88 srednjim Primorjem tome,142 Pasburak Dalju dopunu dine uskotraéne Zeleznice, Tu spada Si- padova ieleznica Prijedor-Knin sa krakom Srnetica-Jajce, koji se prodviava drzavnom uskotraénom prugom do Lave. Ovamo bi spadala i uskotraina pruga Banja Luk:-Kotor Varos-Bila, koja je deo nckadainjeg projekta barona Hirka © Zcleznitkom spoju Austrije preko Banje Luke, Sarajeva i Kos, Mitrovice s3 Solunom i Carigradom. Ako se jo8 izgradl uskotraéna pruga Banja Luka-Bronzani Majdan-Sanski Most, kako je predvideno opitim Z:leznickim progeamom, onda bi se, rored normalne, dobila i posebna mrcéa uskotraénih Zsleznica za brdske krajeve Vebaske banovine. Glaval évor i ove mregz bila bi Banja Luka, fo odgovara njezinom polezaju na granici brdskih i 1avnijih krajeva, Najzad Zelezniéku mrezu Vebaske banovine upotpu- njavaiu i rekolika manja normalna kraka, dije se gradenje predvids ili predlaze, U vezi sa gradenjem Unske pruge Ing, Jerko Aladevié, profesor Univerzitota u Zageebu, pred- loge gradenje spoja Kostajnica-Dubiea, timz bi so Unska piuga skratila za oko 25 kilometara, a osim toga bi se izbegao uspon izmedu Kostajnice i Sunje, kojl smeta pro- mett, Radi vezanja Drvara, kao centra devarske industrije, sa Unskom prugom treba izgraditi colinom Unca d> Martin- broda jeden mali krak, dug svega oko 25 kilometra. Isto tako Je potrebna pruga Biha¢-Plitvigka jezera-Vehovine, ka ko bi ovo vakno turistigko podrugje imalo Zeleznigki spo) na cbe strane. Kad se dovréi normaina pruga Banja Luka- Doboj-Tuzla, mali uskotratni krak Karanovac-Graéanica moraée se takade normalizovati, a s vremenom ga treba produziti do Bos. Samca. Ist potrecs biia bi na deugi na- ‘Sin zadevoljena, eko se prihvati alternativa 0 yradenju normalne pruge Doboj-Bos. Samac, umesty normalizovanja uskotraéne pruge Doboj-Brod, 0 éemu jz bilo yovora na jednoj skorainjoj konferenciji u Ministarstvu saobracaja, Naposletku, pruga Banja Luka-Prnjavor-Derventa isla bi jednim «Zim saobra¢ajnim praveem Vrbaske banovine. Eelozsni program deleznica u Vrbaskoj banovini, gafié- je prikazan na skici uz ovaj élanak,x ig g & g 8 3 a TYMAY 3HAKOBA : PAHNKA BPBNCKE BODE AAYTE wPnasHer ROROCIEKA144 Pasburak Obema Zeleznigkim mrczama u Vebaskoj banovini, nor- malnom i uskotraénom, moglo bi se upravijati iz Banje Luke, gde se jedna s drugom vezuju, Osim Banje Luke, vaknije Zeleznitke raskesnice bile bi Bos. Novi i Doboj, de Jlavne pruge, i Prijedor, Jajce i Drvar kao prelazne stanice izmedu normalnog i uskog koloseka, Tavodenje izlozenog programa poslo je u poslednje vreme priliéno napred, Unska pruga je u gradenju, priprema se normalizovanje pruge Brod-Doboj-Sarajevo, pruga Banja Luka-Doboj-Tuzla se fransira a i gradenje spoja pruge Karlovac-Glina sa prugom Bos. Novi-Bihaé predvideno je uredbom Ministar- skog saveta od 17 jula 1936, Ma da za ove projektovane pruge finansijska sredstva jo8 nisu obezbedena, merodavne ijave daju nade, da ée s2 nasi ressaje I ua ée gradenje uskore poset, Pruga Okuéant-Banja Luka-Jajce-Rama projektovana je jo8 2a vreme Austrije. Cak je bilo potelo i gradenje, ali je zbog rata rad bio prekinut. Posle ujedinjenja joS s2 nije kkrenulo datje, U javnosti je bilo govora, da banjoluska: cpitira podigne svoju elektrignu cen‘ralu i izgradi elektriénu Zeleznicu do Bos. Gradiske. Ovo je plan od lokalnog zna- aja, a i Kalcko je od ostvarenja, Medutim, vera sa juEnim Primorjem spada medu glavne z:leznitke zahteve Vrbaske banovine. Dok taj zahtev ne bude ostvarcn, Vebaska bano- vina ostaée po strani znatnog turls.iskog 1 robnog prometa, koji gravitira k ovom prav: iskotraine Zeleznice su zaseban proble: razno’iko, U svakom sluéaju cn2 ée jo8 dugo ostati brdskih kiajeva, Njihova bi vrednost znatno porasla, kad bi se eleKtrifikovale, a na {9 Vrbaska banovina sa svojim bogatstvom u vodenim snagama maz: da pomislja, Sipadove Zcleznice nisu gradene x1 javni saobraéa}, veé 20 Scmsku eksploataciju. Imaju dosta tehnitkih nedo- statak1 i ccbr'm gclom prolaze kroz Sum: dalek oJ vecih naselja Ovo bi se moralo ispravljati. Pruga Banja Luka-Bila izgradena je kao Sumska Zelez~ nica Co Bukovice, edakle do Bile o3taj2 jo’ oko 18 kitome- tara, hoje bi trebalo izgraditi. Ona nema vide onaj znagaj, koji joj se nekad pridavao,, jer se sa doveSenjem normalneZeleznice u Vrbaskoj banovini pruge Banja Luka-Doboj i normalizovanjem pruge Brod- Sarajevo na drugi navin ostvaruje ono, io se u svoje vreme ‘njoj namenjivalo, Ali ona odgovara jednoj stvarnoj lokalnoj jpotrebi i frebace traziti sredstva za njezino dovrienje i osposoblienje za javni saobraéa}. Gradenje uskotraine pruge Banja Luka-Bronzani-Maj- .dan-Sanski Most je w progeamu, ali nije prilike, da ée dogledna vreme doéi na red, ako se 73 to ne budemo samt starali Neki manji kract normalne Zeleznitke mreke izgradiée se zajedno sa glavnim prugama, za koje se velu, dok Ge drugi ostati 2a dalju buduénost. Ako dode do prodirenja nadleinosti banovina, ostalo bi 1 Vebasko} banovini vise iavora javnth prikeda, pa bi manje pruge postepeno mogla {sama ingraditi Najzad, biGe potrebna i rekonstrukcija sadainje pruge Sunja-Banja Luka, koja tetko izdrfava jati saobraéaj { brzinu, 8f9 se pokazalo i prilikom proslogodiénjeg pokusaja 2 mofornim vozovima. To u jo8 veéoj meri vredi za prugu Bos. Novi-Bihaé, koja se, sem toga, na vise mesta ukrita sa kolskim putem, 5{ mnogo ometa saobrataj. Ovo pokazu- je, Koliko su Stetna privremena reSenja, kojima se kod pas) olako pribegava, Sve treba raditi femeljifo i trajno, pa koliko se uradi. Sadainji Zelezniéki saobraéaj'na postojecim prugama u \Vebaskoj banovini ima nekoliko vecih nedostatake, koji bi se 8 dobrom voljom mogli ukloniti U putnitkom saobragaju odavno je trazena povla 1a Jajee kao jezersko mesto. To je odbijeno sa obrazloke- injem, da Jajce ne lezi.na samoj obali jezera. Medutim, je- zero i vodopad Plive dine jednu celinu, a sem foga je vodopad u Jajcu jedint veéi vodopad u celoj driavi. Valjde je zbog toga i zaboravijen u odnosnoj odredbi putnitke tarife. Da bi se fo na neki natin ispravilo, Jajeu je pre keratkog vremena priznata povlastica kao krajnjoj stanict za banju Gomjt Scher. Stvar se time ne mote smatrati za reéenu, jer posetioci Jajca moraju produt'ti put do Gorjeg Schera i fefno overiti boravak da bi imali pravo na bespla fan povratak,146 Pasburak Jednaku povlasticu ima i Bihaé kao krajnja stantea za Plitvigka Jezera, =” ‘MMi za unapredenje putnigkog prometa u Vrbaskoj ba- novini trebalo bi udiniti nesto vise od prednjih povlastica. Stranci, koji preko SuSaka i severnog Primorja putuju w juno Primorje, ne bi hteli da sz vracaju istim putem, veé bi Zeleli da okrenu preko Sarajeva zbog njegovog orijen- talnog kolorita, dalje preko Jajca da vide Jezero i vodopad live, zatim romatignom vrbaskom klisurom do Banje Luke i odatle preko Sunje ili preko Bihaéa i prekrasnih Plitvigkih Jezera natrag u svoju zemlju. Medutim, fo im saobra¢ajne prilike na ovom vainom turistiékom praveu ofezavaju, 2eleznitka uprava porudila je za uski kolosck nekoliko motornih vozova, koje namerava pustiti u saobrataj na, pruzi Dubrovnik-Sarajevo-Beograd. Trebalo bi bar jedan par tih vozova odvojiti 2a prugu Sarajevo-Jajce. A motorne vozove, koji st bili uvedeni na pruzi Sunja-Banja Luka, trebalo bi ponovo vratiti u saobraéaj i twvest? itt i na pruzi Bos. Novi-Bihaé. Ovo bi znatno poveéalo brzinu 1 udobnost saobracaja, Ali upotrebljivost ovog puta bila bi dovoljno osigura- na samo tako, ako bi se uspostavila veza izmedu Zeleznica i autobusa, Ova veza potrebna je u prvom redu sa auto- buskom linijom Jajoe-Banja Luka, a zatim i sa finijom Bihat-Plitvigka jezera-Vrhovine. Zeleznitka uprava poéela je u poslednje vreme i sama uvidati koristi od saradnje Zeleznica i autobusa, gde god ne mode biti konkurenelje izmedu ova dva saobra¢ajna sredstva, kao ito je sluta} kod prednjth Tinija, Ta saradnja iziskuje sporazum Zelerniéke uprave sa odnosnim autobuskim preduzecima 0 voznom redu i uvedenje kembinovanih karata, Kad stranci i drugi ‘putnict budu mogli kupiti ovakvu kombinovanu kar- tu u Dubrovnik ili u Sarajevu i ked budu sigurni da ée u Jajcu kao i u Bihaéu imati vezu sa autobusom, oni ée se mnogo lakSe odluéivati na putovanje ovim praveem bila pti dolasku bilo na povratku. Ovo bi vredelo i za aufobusku veru sa Derventom i Dobojem, ali se na ovoj strani bar za koju godinu mote o&ckivati dovrienje Zeleznice, dok je gradenje pruga Banja Luka-Jajee 1 Bihoé-Plitvitka jezera-Vehovine jo8 daleko,