Свети Јован Лествичник (30.

март; кратко Житије посветио му је Јован Раитски)

Узима се да је рођен 525. у Цариграду, а са 16 година дошао је у Синајски

манастир (основао га је цар Јустинијан 527). Духовни отац му је старац Мартирије, а
после његове смрти одлази у пећину у синајским врлетима, у место звано Тола, где
проводи 40 год. Потом се враћа у манастир, где је за игумана изабран око 600.
године. После неког времена уступа тај положај рођеном брату Георгију и враћа се
у своју испосницу, где умире око 608. Поседовао је тадашње енциклопедијско
образовање, путовао, дописивао се са знаменитим људима свог времена (папа
Григорије Велики, св. Јован Раитски).

Мотив лествице потиче из Светог писма. Чувени сан старозаветног

патријарха Јакова, у којем му се указују лестве од земље до неба, на којима су
анђели. Господ му се јавља и обећава благослов, савез, „обећану земљу“ и бројно
потомство. У средњовековној иконографији број пречки на лествама фиксиран је
на 15, а оне симболизују врлине којима се стиже на вебо.

Лествица, књига посвећена монашком животу и философији, састоји се од

30 поука, 30 ступњева у монашком подвигу, који воде до духовног савршенства,
ослобађања од земаљског и уздизања ка духовном. Најстарији превод сиријски
(сачуван у рукопису из 817. год). Словенски превод потиче из X/XI. века а преписи
су сачувани од XII века (у XIV и XV веку чак 74 слов. преписа). Лествица се чита и на
богослужењу, у време Четрдесетнице (Великог поста). Остали сачувани списи
светог Јована Лествичника: Поука пастиру (за манастирског старешину),
Коментари јеванђеља.

У Лествици се излаже неоплатонистичко схватање да се Бог сазнаје

сопственим божанским енергијама, а сазнање је схваћено као озарење душе
божанском светлошћу. Монашки подвиг заправо преображава човека, отвара га
дејству ових енергија, а оне човека уздижу на виши духовни ступањ.
Бог је љубав, његово учешће у свету остварује се кроз промисао, а врхунски
израз промисла је мистерија очовечења Бога; благодат је енергија Светог Духа.
Мистичке појаве у лествици: присуство духова, анђела и демона; небеска
виђења, сновиђења, моћ предвиђања; плач, озарење, созерцање (посматрање
Бога).
Схватање страсти као болести, гордост повезана са сујетом је свеприсутна, а
аскеза је схваћена као вежбање и практиковање врлине, али и савладавање
нагонских сила.
Лествица се може схватити и као психолошко дело: тело је само оруђе
душе, а она је поприште свих сукоба.
 Композиција Лествице није сасвим доследна; уочљива је мистичка вредност
бројева; доминантан афористички, сентенциозни стил; МЕТАФОРА као основно
стилско обележје (начин приближавања апстрактног): Кротост је стена која се
уздиже изнад мора јарости, о коју се разбијају валови, а сама остаје
непоколебљива; Вера је зрак, нада светлост, љубав котур сунчев, а све чине један
блесак и један сјај. Има и развијених алегорија, симбола (врло често море, пучина),
парадокса, антитеза.

врлине страсти

стомакоугађање гордост
страх божији блуд властољубље
одрицање од света пристрашће многоговорљивост
непристрашће–нетуговање за светом шаљење самовоља
туђиновање1 смехотворство самозадовољство
неславољубље среброљубље непокорност
храброст (неодустајање) гнев завист
ревност злопамћење суревњивост
послушност туга мржња
покајање очајање оговарање
сећање на смрт униније немилосрдност
безгневље (кротост) неосетљивост лицемерство
плач лењост лаж
смерност, понизност сан афобија
расуђивање заборав богохуљење
ћутање славољубље страшљивост
уздржавање (пост)
трпљење
издржљивост
чистота (целомудреност)
сиротовање
бдење
једноставност
безазленост
молитва
бестрашће
вера
нада
љубав2

1 Почетна тријада аскезе.

2 Добродетељна тријада.
 Утицаји Лествице: Симеон Нови Богослов (917–1022): мотиви журбе у
одазивању на божански позив, демонска кушања преко туге сродника; у доба
исисхазма3 је радо читана лектира: Григорије Палама (1296–1359; Тријаде): у себи
треба развити „духовно чуло“, исихаста се труди да у телу води бестелесни живот,
плач као друго крштење; Григорије Синаит (око 1280–1346): Лествица је симбол
подвига (5 ступњева – одрицање, покорност, послушност, смерност и љубав;
теорија и пракса Исусове молитве.

Огроман утицај у српској химнографији. Свети Сава у Служби светом

Симеону већ у првој стихири (почетна срофа) користи мотив лествице врлина.
Симболика у службама потиче из визизантијске црквене поезије и Светог
писма, понекад из Физиолога: грана, дрво, звезда, источник, корен, муња, светило,
светилник, светлост, свећа, сунце, стуб, стена, сасуд, скровиште, труба, храм, цвет,
орао, јелен, ластавица, пристаниште, бисер.
Сава: грозд, клас, пастир, лествица

Типици: већ је Карејски прави синајски типик какав је у основи исихастичке

аскезе.

Стефаново Житије – директан цитат из Лествице, Хиландарска повеља:

журба
Теодосијев Сава је „благочашћа лествица непоколебљива“.
Данило Други: мотиви узношења, пењања, журбе
Цамблак о Стефану Дечанском: Ноћна твоја хођења, и о камен спотакнућа
честа, кад ниште посећиваше, лествица се теби начинише и степенице на небеса.
Слово љубве: Љубав сваку врлину превазићи може.

3 Покрет који настоји да превазиђе границе људског, али путем откривања унутрашњих вредности
и душевних збивања. Овај духовни покрет оживео је на Светој Гори (долазак Григорија Паламе на
Атос томе даје подстицај). „Исихија“ подразумева молитвени, контемплативни живот у тишини.
Спор око исихазма избио је 1331. између Врлаама (калабријског грч. монаха хуманистичког
образовања) и Григорија Паламе (синајског монаха, архиепископа солунског, поборника
византијског неоплатонистичког хуманизма). Спор је окончан у Паламину корист.