VELIKA SRBIJA ZA UNUTRAŠNJU UPOTREBU strana 2

ZDRAVSTVENA
PROPUSNICA
I SLOBODE
U ŠKRIPCU
strana 3

BROJ 74 Nedeljnik OKTOBAR 2021.

llKALKULISANA FILANTROPIJA BIVŠEG PREMIJERA BRITANIJE

Afrički poslovi
Instituta Toni Bler
Nakon što se 2007. godine iselio iz ulice Dauning broj 10, Entoni Bler odlučio je da kroz
konsultantske i govorničke poslove unovči prestiž svoje nekadašnje funkcije, kao i kontakte
koje je stekao dok ju je obavljao. Nakon što su njegovi poslovi postali predmet polemike, bivši
premijer Velike Britanije krenuo je da se bavi filantropijom u nadi da će zaustaviti slobodni
pad svoje reputacije. To mu je samo delimično pošlo za rukom…

PIŠE REMI KARAJOL

U Maliju nacionalni suverenitet nije šala. Dvade- dostojanstva malijskog kadra“.

set i trećeg marta ove godine, kada je nova vlada,
uspostavljena nakon državnog udara 18. avgu-
sta 2020. (1), najavila da je sklopila partnerstvo
„za tehničku pomoć“ sa Institutom za globalnu
promenu Toni Bler (TBI), koji bi trebalo da
asistira u izradi novog ustava, krv patriota je
proključala. U pamfletu objavljenom na svom
Fejsbuk profilu, Brahima Fomba, stručnjak
za ustavno pravo, pobunio se protiv toga što
će strani eksperti, koje je nazvao „lešinarima“,
sedeti za istim stolom kao i ministri, sudije i
drugi visoki službenici Malija. Na konferen-
ciji za štampu održanoj 22. maja 2021. godine,
Čoguel Maiga, jedan od vođa opozicione koalicije
Pokret 5. jun – Savez patriotskih snaga (M5-RFP),
kritikovao je ovu „tragičnu“ odluku, nazvavši je
„vređanjem inteligencije našeg naroda, kao i časti i
ZORAN SVILAR – „Beznačajan“
Još u novembru 2020. godine, tek što je privre-
mena vlada bila uspostavljena, izaslanici instituta
koji vodi Toni Bler već su stigli u Bamako. Mala
vojska tehnokrata sa najprestižnijih britanskih
univerziteta koji čine srž TBI-ja uključuje i vrsne
trgovinske eksperte, koji bi, prema rečima njiho-
vog bivšeg kolege, „umeli da prodaju pesak bedui-
nima“. Nekadašnji premijer Velike Britanije lično je
priveo kraju proces udvaranja, susrevši se sa privre-
menim predsednikom Baom Ndauom 22. marta ove
godine. Nakon njihovog sastanka, oduševljeni Bler
čak je ustvrdio, uprkos svim dokazima, da je prela-
zni period „uspešno postavio osnovu za stabilizaciju“
zemlje. Dva meseca kasnije, 24. maja, Ndau i njegova
ekipa svrgnuti su u novom puču, a TBI je suspendo-
vao svoju misiju. 
Nastavak na strani 5

llSELFIJI, MEJLOVI, KLIPOVI…

Imperija koja ne odustaje
PIŠE SERŽ ALIMI
Ne pristaje Sjedinjenim Državama da dugo
glume skromnost. Mesec dana od povlačenja
iz Avganistana, imperijalni poredak vratio se
na staro. U prilog tome govori i nedavni šamar
Vašingtona Parizu.
Mesec dana? Ni toliko. Talibani tek što su preuzeli
aerodrom u Kabulu, a neokonzervativci su poiska-
kali iz svojih jazbina. Zapad je „izgubio Avgani-
stan“, kažete? U tom slučaju neophodno je učvrstiti
prisustvo u ostatku sveta, kako bi strateški rivali, a
posebno Kina i Rusija, shvatili da neće biti povla-
čenja iz naredne bitke. „Rat nije završen“, rezimirao
je senator i bivši predsednički kandidat republika-
naca Mit Romni. „U većoj smo opasnosti nego ikada
do sad. Moraćemo još više da ulažemo u našu bezbed-
Kako internet
(zahvaljujući pljačkaškim pravnim manevrima),
da i ne spominjemo ogromne novčane kazne iznu-
uništava planetu
đene od francuskih kompanija i banaka koje nisu Ljudi već dugo žive u uverenju da je digitalna industrija čista zbog toga što je
primenile međunarodnom pravu suprotne sank-
cije Sjedinjenih Država protiv Kube i Irana (2). „nematerijalna“. Za razliku od industrijskih giganata koji proizvode naftu ili automobile,
Da bi odgovorio na australijsko-američki šamar, Silicijumska dolina mnogima deluje kao prirodni saveznik u borbi protiv globalnog
Emanuel Makron bi osim bezazlenog opoziva zagrevanja. Ipak, ova iluzija polako počinje da se rasipa. Istraživanje sprovedeno na više
ambasadora postavljenih u Kanberi i Vašingtonu
trebalo da odobri politički azil Džulijanu Asanžu i kontinenata otkriva ogromnu ekološku cenu visokotehnološkog sektora
Edvardu Snoudenu, ljudima koji su svetu razotkrili
slabe tačke imperije. Takav izliv dostojanstva ne bi PIŠE GIJOM PITRON Nastavak na strani 14
mogao da prođe nezapaženo.
Dok njeni predsednici blebeću, Francuska se
deklasira. Tako se i iznova pridružila vojnoko-
mandnoj strukturi Severnoatlantskog saveza 10
GODINA

(NATO) kojim kormilari Vašington; u rastućoj meri

NEDELJNIKA

nost (1).“ Nakon širenja haosa po Bliskom istoku,

Sjedinjene Države sada se okreću prema Pacifiku i
mornaricu usmeravaju protiv Kine. Biće to, dâ se
pretpostaviti, jedan posve neznatan okršaj…
Upravo to se nalazi u središtu diplomatske mini-
krize između Francuske i Sjedinjenih Država, a ne
frustracija Pariza zbog toga što mu je zakinut unosni
ugovor o mornaričkom naoružanju. Ovde je bitno
na koji način Evropa treba da reaguje na antikine-
sku vojnu alijansu koju je Vašington upravo naja-
vio zajedno s Velikom Britanijom i Australijom. Što
se svega ostalog tiče – spektakularnog javnog poni-
ženja, nelojalnosti „saveznika“, odsustva konsul-
tacija o velikoj geopolitičkoj odluci – Jelisejska
palata je u proteklih petnaest godina navikla na
američke uvrede, bilo da je reč o špijuniranju pred-
sednika Republike koje je otkrio Vikiliks, koma-
danju „Alstoma“ od strane „Dženeral elektriksa“
prepušta diplomatski suverenitet Evropskoj uniji,
koja vrvi od vazala Sjedinjenih Država; održava POVODOM SAJAMSKIH DANA KNJIGA
niz sankcija protiv Rusije koje zabranjuju sklapa-
nje bilo kakvog sporazuma „od Atlantika do Urala“,
VELIKA AKCIJA NEDELJNIKA
Pretplata na Nedeljnik
što je ujedno i jedina nada za vađenje Starog konti-
nenta iz američkih i kineskih šaka. Ukoliko ne želi
da potone u beznačajnost, Francuska bi pod hitno
trebalo da stavi do znanja Vašingtonu, ali i Pekingu,
Moskvi, Tokiju, Hanoju, Seulu, Nju Delhiju i
Džakarti, da joj ne pada na pamet da se upusti u rat
u Pacifiku koji Sjedinjene Države pripremaju (3).
PREVOD: Matija Medenica POKLON 20 KNJIGA i 10 KARATA za
Za samo 7.999 dinara
(1) Cable News Network, 29. avgust 2021.
(2) Vidi, Jean-Michel Quatrepoint, „Au nom de la loi… américaine“,
Le Monde diplomatique, januar 2017.
(3) Vidi, Martine Bulard, „L’Alliance atlantique bat la campagne en
Asie“, Le Monde diplomatique, jun 2021. Više na strani 13
 2 EDNOM EL id amolp it euq
ll„SRPSKI SVET“, OPASNI PUCANJ U PRAZNO
Velika Srbija za unutrašnju upotrebu
Ekonomska potčinjenost balkanskih država centrima političke moći proizvodi povratni refleks – kad već ne date pare, uzećemo teritoriju. Glasačima se
kao preduslov boljeg života potura ideja etnički homogenih država, što je olakšano mnjenjem da državotvorni procesi na jugoistoku Evrope nisu dovršeni.
Ideja srpskog sveta otuda se ne razlikuje previše od ideja Velike Mađarske ili Velike Albanije, uz jednu važnu razliku: Srbija je kao najveći gubitnik devedesetih
pod debelom lupom stranaca, a nacionalizam njenih vlasti nosi naročitu težinu, i to ne samo pred međunarodnom zajednicom već i u pitanjima unutrašnje politike
PIŠE STEFAN SLAVKOVIĆ
Kada ministar policije Aleksandar
Vulin kaže da je „srpski svet jedina
brana velikoj Albaniji“, reagujući na
tvrdnju albanskog premijera Edija
Rame da je cilj njegove političke
karijere ujedinjenje Kosova i države
čijom vladom rukovodi, teško je ne
pomisliti na Ezopovu basnu o dva
jarca. Životinje se susreću na brvnu
i, umesto da se međusobno propu-
ste i nastave svojim putem, udaraju
rogom o rog i strmoglavljuju se u
ambis. Jedini pobednik je pesnička
pravda. U realnim, manje poetič-
nim okolnostima, Vulin i Rama se
ukazuju kao državnici čiji politički
život zavisi upravo od neprestanog
nacionalističkog sučeljavanja. I,
istini za volju, u tome se nimalo ne
razlikuju od maltene svih balkan-
skih političara unazad tridesetak
godina. Tamo gde postoji višak isto-
rije i manjak teritorija, glasovi se
dobijaju obnavljanjem etničkih
bojazni, a prošlost je svedok dugog
trajanja ovih procesa.
Setimo se, recimo, lidera Srpske radi-
kalne stranke Vojislava Šešelja koji je
početkom devedesetih, dakle u jeku
rata, predložio rešenje srpske nacio-
nalne države po etničkom i istorijskom
pravu: srpske zemlje su tamo gde su
srpski grobovi. Možda i pokoja zarđala
kašika ili kora od banane, ali granica
je bila poznata i protezala se do linije
Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica.
Šešeljevo gledište nije mu donelo vlast
– bar do učešća u Vladi 1998. godine
– ali je učvrstilo moć decenijskog
vlastodršca, predsednika Srbije, Save-
zne Republike Jugoslavije i Socijali-
stičke partije Srbije Slobodana Miloše-
vića, kome je lako bilo da rečima čuva
Jugoslaviju sve dok drugi govore ono
što on često ne sme. Trbuhozborstvo
se na srednjovekovnim vašarima obja-
šnjavalo time da je u naizgled zatvore-
nim ustima izvođača drugi, mali čovek.
Devedesetih je prvi bio Milošević, a
potonji Šešelj.
Njihov najuspešniji učenik, lider
Srpske napredne stranke i predsed-
nik Srbije Aleksandar Vučić, na vlasti
je već devet godina. U šestoj godini
svoje vladavine – istoj onoj u kojoj je
Haški tribunal pravosnažno i kompro-
misno osudio Šešelja na već odsluže-
nih deset godina zbog ratnih zločina
– Vučić je izjavio da je Milošević bio
lider dobrih namera, ali lošeg tuma-
čenja geopolitičkog trenutka. Seća se
Vučić svoje mladosti, zna da je nacio-
nalni eros potentan politički narativ,
ali je svestan i kako su prošli njegovi
politički očevi i oci, samo zato što od
erosa nisu odvojili tanatos. Naučivši
štošta od obojice, konstruisao je, u Vuli-
novom liku, svoje velikosrpsko strašilo
koje je umesto praznom slamom napu-
nio gorljivim sentencama o stvaranju
„srpskog sveta“.
„Republika Srpska nema svoju
vojsku, ali srpski narod je ima“, reći će
Vulin u Banjaluci u maju 2019. godine.
Budući da šanse za novi sukob tako-
reći ne postoje, ovakve retoričke igre
imaju militarističku notu. „Srpski
svet je jedinstveni politički narod
koji misli isto o nacionalnim pita-
njima“, dopuniće svoju tezu u avgu-
stu ove godine. Sada se brizi za dija-
sporu pridružuje neophodnost jedno-
umlja o onim problemima koje vlast
proglasi za najznačajnije. Ipak, fali aser-
tivnosti. „Zadatak ove generacije poli-
tičara je da stvori srpski svet, da obje-
dini sve Srbe gde god oni budu živeli“,
proglasiće konačno, malo nakon što
su halu „Šumice“ u kojoj se obeležavao
Seća se Vučić svoje
mladosti, zna da je
nacionalni eros potentan
politički narativ, ali je
svestan i kako su prošli
njegovi politički očevi i
oci, samo zato što od erosa
nisu odvojili tanatos
13. rođendan njegovog Pokreta soci-
jalista ispunili direktivom okupljeni
članovi SNS-a. Nad tim srpskim svetom
će motriti ista osoba koja je na proslavi
motrila nad Vulinom – Aleksan-
dar Vučić. Kao što je oko sebe okupio
700.000 naprednjaka i druge koalici-
one partnere, tako će na okupu držati i
Srbe u okruženju, glasio je (ne)zvanični
podtekst.
Ruku na srce, Vučić je u tome već
uspeo s većinom srpskih lidera u nepo-
srednom komšiluku. Ubistvo Olivera
Ivanovića, čija je medijska priprema
tekla na televizijama koje danas plasi-
raju projekat srpskog sveta, Vučić je
iskoristio da na severu Kosova ustoliči
svoje pulene objedinjene u vladajuću
Srpsku listu. Slučajno ili ne, kosovska
policija za ubistvo Ivanovića sumnjiči
baš potpredsednika ove partije, bizni-
smena Milana Radoičića. Milan Kneže-
vić i Andrija Mandić kao lideri Demo-
kratskog fronta, srpske koalicije u
Crnoj Gori, redovno posećuju zdanje
Predsedništva u Beogradu, a Mandić je
u julu izjavio da se „već radi na stvara-
nju srpskog sveta“. Nije poznato da li je
pod time mislio na uticaj Srpske pravo-
NEMANJA MATE ĐORĐEVIĆ – „Melanholija“
slavne crkve na formiranje aktuelne
crnogorske vlade.
S druge strane, Srbi u Hrvatskoj
znaju da je oslanjanje na Beograd sigu-
ran put u propast. Uostalom, Miloše-
vićev gambit 1995. godine krunisan
potpisivanjem Dejtonskog sporazuma
pustio je Republiku Srpsku Krajinu niz
Unu, Koranu i Savu, sve u zamenu za
međunarodno priznavanje Republike
Srpske, što je i omogućilo olujni egzo-
dus oko 250.000 Srba. Tamošnji udeo
srpskog stanovništva je spao s predrat-
nih 12 na trenutnih četiri odsto, pa je
i prostor za njihovo nacionalno ogla-
šavanje sužen. Otuda se lider Srba u
Hrvatskoj i predsednik Samostalne
demokratske srpske stranke Milorad
Pupovac malo-malo nađe u procepu:
vlasti u Srbiji mora da podseća da je
Srbin kome je stalo do matice, ali i
da je njegova prava matica zapravo
Republika Hrvatska. Kada je zvanič-
nim Beogradu i Banjaluci čestitao 15.
septembar, volšebno ustanovljeni Dan
srpskog jedinstva, slobode i nacionalne
zastave, poručio je otprilike: svima
svako dobro, ali mi se u Hrvatskoj spre-
mamo za popis.
A onda je tu i Milorad Dodik, pred-
sednik Saveza nezavisnih socijalde-
mokrata, član Predsedništva BiH i
monopolista na mesto lidera bosan-
skih Srba. Postoji razlog zašto je on uz
Vulina najglasniji zagovornik „srpskog
sveta“ – kao bivši predsednik i premi-
jer jedine srpske teritorije izvojevane
u ratu, ukazuje se kao redovni tumač
bojazni srpskog življa s obe strane
Drine. Njegova tumačenja unazad 25
godina podrazumevaju jednostavan
lek za svaku boljku – distancu spram
Sarajeva i saradnju sa Beogradom. Ta
saradnja može da se ogleda u projektu
Podrinje koji su zajedno pokrenule dve
srpske vlade, a čija je kruna početak
izgradnje hidroelektrane „Buk Bijela“
na Drini, inače jedne od tri predviđene.
Ovaj krovni projekat ujedno je najo-
čitiji primer mešanja Srbije u unutra-
šnja pitanja drugih država pod krin-
kom „srpskog sveta“ – naime, Beograd
bilateralne sporazume ne sklapa sa
Republikom BiH, već s jednim od njena
dva entiteta, što se u Sarajevu smatra
protivustavnim. Sporna saradnja može
da poprimi i diskurzivne obrise. Tako
je Dodik, naizgled neuplašen moguć-
nošću da ga Vučić pusti niz vodu kao
svojevremeno Milošević Radovana
Karadžića, u julu pozdravio ideju stva-
ranja „srpskog sveta“, ocenivši ga patri-
otskim i bezopasnim. Drugim prili-
kama će govoriti da rešenje kosovskog
pitanja mora da obuhvati i pitanje neza-
visnosti RS i njenog eventualnog prisa-
jedinjenja Srbiji. Ako se Vučić i plašio
da se crnogorska parola „ne damo sveti-
nje“ izvitoperi u srpski vapaj „ne damo
Kosovo“, kroz Dodikova usta će imati
spreman odgovor: daćemo Kosovo, ali
ćemo dobiti RS, veću teritoriju s daleko
manje Albanaca i neuporedivo više
Srba. Time bi stvaranje etnički homo-
gene države na štetu komšijskih terito-
rija ušlo u poslednji čin.
Istini za volju, nisu aktuelne vlasti
u Srbiji osmislile potencijalno zapa-
ljivu mešavinu nacionalističke i drža-
votvorne retorike. Ne mora se ići do
Načertanija Ilije Garašanina iz 1844.
godine, traktata koji se ne razlikuje
bitno od sličnih spisa karakterističnih
za polovinu 19. veka i trend formiranja
nacija. Može se krenuti od memoran-
duma Srpske akademije nauka i umet-
nosti iz 1986. godine koji je krizu jugo-
slovenske države video kao plodno tle
za rešavanje srpskog nacionalnog pita-
nja. Lider Demokratske stranke i poto-
nji premijer Srbije Zoran Đinđić je u
rane programe svoje partije kao cilj
uvrstio ujedinjenje svih srpskih zema-
lja. Isto su tokom devedesetih radili i
drugi meki i tvrdi nacionalisti u opozi-
ciji, od Vuka Draškovića i Milana Paro-
škog do Borislava Pelevića. Posle peto-
oktobarskih promena, baklju je preu-
zeo predsednik Demokratske stranke
Srbije Vojislav Koštunica, inače bivši
član Senata RS, koji je prvu državničku
posetu kao predsednik SRJ proveo u
Trebinju, pred ostacima Jovana Dučića,
omiljenog pesnika Radovana Kara-
džića. Dve godine kasnije će RS nazvati
„privremeno odvojenim delom Srbije“,
a Crnu Goru će po osamostaljenju
nazvati „kvazidržavom“.
No, za naprednjačko formulisanje
koncepta „srpskog sveta“ naročito je
značajna Strategija očuvanja i jača-
nja odnosa matične države i dijaspore
i matične države i Srba u regionu koja
je usvojena 2011. godine, dakle za vakta
bivšeg predsednika Srbije i DS-a Borisa
Tadića. Prvi put od Memoranduma
SANU, srpska država naglašava ugrože-
nost „srpskog nacionalnog bića“, kako
pesnički stoji, te najavljuje logističku
podršku SPC i Srbima u rasejanju, naro-
čito neposrednom. Potonji strateški
dokumenti iz 2019. godine – Povelja o
srpskom kulturnom prostoru, odno-
sno Strategija nacionalne bezbedno-
sti Republike Srbije – samo nastavljaju
niz već trasirane putanje. Od famo-
zne Deklaracije o opstanku Srba se u
februaru 2018. nakon nekoliko odla-
ganja odustalo, kažu upućeni, jer je
Dodik insistirao na formulaciji even-
tualne nezavisnosti RS, a Vučić se bio
umorio od ponavljanja da poštuje teri-
torijalni integritet BiH. Ipak, u među-
vremenu postignuta dva bilateralna
Nedljnik
dogovora – Zakon o ćirilici, kojim je
latinica stavljena u podređeni polo-
žaj, kao i ustanovljenje Dana srpskog
jedinstva, koji neobično mnogo liči na
Dan zastave Albanije. Uz to, reč je o
prazniku koji de iure ne postoji, jer je
proglašen mimo skupštinskih proce-
dura i bez usaglašavanja sa Zakonom o
državnim praznicima.
Aktuelni ministar policije
možda govori ono što
Vučić misli, možda služi
da bi se predsednik Srbije
pred međunarodnom
zajednicom legitimisao kao
mirotvorac, ali ako se ni
Vlada Srbije ni on sam ne
ograđuju od istupa jednog
ministra, onda su oni deo
zvanične politike Srbije
Aleksandar Popov,
direktor Centra za regionalizam
No, svaki argument koji će koncept
„srpskog sveta“ objasniti urođenim
srpskim nacionalizmom nenaučan je i
završava se u blatu moralizma. Srpski
narod jeste uz albanski ubedljivo
najrasejaniji u okruženju (970.000 u
RS, 278.000 u Crnoj Gori, 186.000 u
Hrvatskoj), a državotvorni projekti
nisu zaokruženi ni u bogatijim regi-
jama od Balkana. U takvim okolno-
stima, politička kasta može da rela-
tivno lako farba ekonomske olupine
na kapitalističkoj poluperiferiji u
nacionalne nijanse. Izgledaće suvere-
nije, ako već ne lepše.
Slično radi mađarski premijer Viktor
Orban, čiji partijsko-državni aparat
ulaže silne novce u nacionalističke orga-
nizacije po Vojvodini kakva je Omladin-
ski pokret „64 županije“. Hrvatski pred-
sednik Zoran Milanović ume da uvredi
zvanično Sarajevo, što tvrđim hrvat-
skim nacionalistima ostavlja prostor
za zazivanje stvaranja trećeg entiteta,
Herceg-Bosne. Bivši hrvatski ministar
kulture i bivši član Hrvatske demo-
kratske zajednice Zlatko Hasanbego-
vić redovno o Hrvatskoj i BiH priča kao
o „jedinstvenom prostoru“. Videli smo
da slično rade i albanski lideri kada
govore o Kosovu i Albaniji, ali i o delo-
vima Crne Gore i Makedonije. Koncep-
cija srpskog sveta nije ništa opasnija
od mađarskog, hrvatskog ili alban-
skog Lebensraum. Naizgled paradok-
salno, Orban i Rama su verni Vučićevi
saradnici u očuvanju regionalnog mira
i stabilnosti – prvi u podršci sprskim
evrointegracijama, drugi u projektima
kakav je „Otvoreni Balkan“.
Poneki se sećaju da je i Milošević
1995. od „balkanskog kasapina“ izra-
stao u garanta mira i stabilnosti, pre
no što će se 1998. zaratiti i na Kosovu.
Međutim, tamo gde Milošević nije
shvatio da je Berlinski zid pao i da je
vreme rata za teritorije prošlo, Vučić je
svestan da od 2008. dolazi do, ako ne
dizanja novih zidova, onda svakako
kopanja dubokih šančeva. Zazivanje
ideja koje su devedesetih vojno i poli-
tički poražene u nešto pomirljivijem
tonu ukazuje se i kao strategija mobi-
lizacije desnih glasača uoči beograd-
skih, parlamentarnih i predsedničkih
izbora zakazanih za april iduće godine.
„Trenutna priča o ’srpskom svetu’ je
rabot1k20 .
i marketinška i dublja, strateška. Vuli-
nova formulacija možda jeste nova,
ali se od devedesetih govori o intere-
snim sferama podeljenim po etničkim
osnovama. Aktuelni ministar poli-
cije možda govori ono što Vučić misli,
možda služi da bi se predsednik Srbije
pred međunarodnom zajednicom legi-
timisao kao mirotvorac, ali ako se ni
Vlada Srbije ni on sam ne ograđuju od
istupa jednog ministra, onda su oni
deo zvanične politike Srbije. S druge
strane, taj srpski svet je nemoguće
napraviti diplomatijom ili lokalnim
konfliktima. On može da se desi samo
u slučaju nekog velikog međunarod-
nog darmara, a svaki politički iole
pismen čovek vidi da Srbija danas nije
u situaciji kao posle Prvog svetskog
rata kada je mogla da računa na teri-
torijalne dobitke“, kaže za Le Monde
diplomatique Aleksandar Popov, direk-
tor Centra za regionalizam.
Sociolog Dario Hajrić ukazuje da se
tumačenja „srpskog sveta“ u domaćim
medijima kreću od očuvanja nacional-
nog identiteta do poznatih ekspanzio-
nističkih apetita i podseća da se niko
od zastupnika „mekših“ interpretacija
nije suprotstavio Vulinovom povratku
na „sve Srbe u jednu državu“. Sve dok
vlasti ne odbace tačke u kojima se
srpski svet preklapa s Velikom Srbi-
jom, pojam će izazivati kritike na koje
će moći da se orkestrirano odgovara
pitanjem kome smetaju srpski jezik i
kultura.
„Od tendencija u međunarodnoj
politici, ideji srpskog sveta više pogo-
duje potreba Vučićevog režima da
bujanje autokratije prepakuje u neka-
kav pozitivan koncept i po mogućno-
sti je podigne na nivo pseudoideolo-
gije. Nije zgodno kada režim stavlja
svoje protivnike na novinske poter-
nice i gazi demonstrante konjima kao
što je to činio prošle godine, ali ako se
to preinači u demonstraciju moći koja
evo samo što nije pokuljala širom regi-
ona i zaštitnički nas obgrlila, onda
to možda i ne zvuči tako loše. Ovako
nedefinisana, ideja srpskog sveta
liči na najnoviji pokušaj da se izmi-
sli nekakav ’dobri nacionalizam’. Kao
i svaki put, jedini test koji dežurnim
peračima pojmova valja postaviti
jeste da na konkretnim svakodnev-
nim primerima odrede šta bi onda bio
onaj ’rđavi nacionalizam’, jer se uvek
iznova ispostavlja da im je to nerešiva
zagonetka“, kaže Hajrić za LMD.
Uostalom, kao što je vlastima balkan-
skih država večita enigma kako da u
postojećim teritorijama stvore bolji
svet. A ako ne može da bude bolji – daj
bar da bude veći, lepše će izgledati u
atlasima.
STEFAN SLAVKOVIĆ je pisac i novinar nedeljnika NIN
i magazina Lice ulice.
I M P R E S U M
LE MONDE DIPLOMATIQUE, izdanje na srpskom jeziku
Izdavač SA Le Monde diplomatique, 1, avenue Stephen
Pichon, Pariz Direktor redakcije Serge Halimi
SRPSKO IZDANJE
Izdavač NIP Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43
Direktor i glavni urednik Veljko Lalić
Odgovorni urednik Marko Prelević
Direktor marketinga Jelena Jevtić marketing@nedeljnik.rs
Pretplata Anđela Marić pretplata@nedeljnik.rs
Telefon 381/11/770-81-64
REDAKCIJA LMD NA SRPSKOM
Glavni i odgovorni urednik Ivica Mladenović
Izvršni urednici Filip Balunović, Dušanka Milosavljević
i Vuk Vuković Urednik likovnih priloga Zoran Svilar
Menadžer izdanja Marko Prelević
Lektura i korektura Sanja Savić Štampa Rotografika
Art-direktor Miloš Sinđelić, Makista Design
Copyright Nedeljnik,
po odobrenju SA Le Monde diplomatique
llOD ANTITERORIZMA DO PANDEMIJE KOVIDA-19 – IZGOVOR ZA „POSEBNE OKOLNOSTI“
Zdravstvena propusnica i slobode u škripcu
U Francuskoj je omasovljenje digitalnog izražavanja propraćeno povećanjem broja zakona koji ograničavaju
slobodu govora kao da je ona predviđena samo za obrazovane klase. Ova zakonodavna mera koja ukida slobodu
opaža se u vanrednom zdravstvenom stanju i merama borbe protiv pandemije. Deo je dugog trenda
PIŠE RAFAEL KEMPF
U kom trenutku izlazi na videlo
protivrečnost između mera preduze-
tih u borbi protiv pandemije kovida-
19 i poštovanja osnovnih sloboda?
S pojavom zdravstvene propu-
snice možda se bližimo toj tački bez
povratka. Ubuduće, za mnogobrojne
svakodnevne aktivnosti kao što su
odlazak u restoran ili bistro, putova-
nje vozom, gledanje filma, obavlja-
nje kupovine u velikim tržnim
centrima, posetu bliskoj osobi u
bolnici, odlazak na koncert ili u
pozorište... svako treba da prikaže
čuveni „kju ar kod“ kojim potvr-
đuje svoj vakcinalni ili serološki
status. Shodno tome, osobe zadužene
za proveru zdravstvene propusnice
(od vlasnika bara do zaposlenog u
bioskopu) mogu da saznaju identitet
ali i datum rođenja svih posetilaca.
Ovo bi moglo izgledati bezazleno, ali
u stvarnosti predstavlja novu ogre-
botinu na već dobro oštećenoj slici
anonimnosti. Tehnološki uređaji na
koje smo se toliko navikli da na njih
više i ne obraćamo pažnju, poslednjih
godina olakšavaju sve veći nadzor. Ko
bi mogao da tvrdi da podatke iz zdrav-
stvene propusnice neće moći da isko-
riste službe policije?
Uprkos različitostima, upravo to
osećanje nagrižene, pa i sputane,
slobode, ujedinjuje stotine hiljada
demonstranata koji od 17. jula 2021.
godine osporavaju proširenje primene
zdravstvene propusnice predviđeno
zakonom od 5. avgusta (1). Uzrok njiho-
vom besu je zapanjujuće poricanje izvr-
šne vlasti. Ova mera uvodi se u zakon
skoro krišom, vladinim amandmanom
predstavljenim 3. maja 2021. godine
prilikom rasprave o nacrtu zakona „o
upravljanju izlaskom iz zdravstvene
krize“ koji je nekoliko dana ranije
predao premijer Žan Kasteks. Usvojeno
obrazloženje zvuči zanimljivo: primena
zdravstvene propusnice „može postati
deo građanskog postupka za jačanje pravne
sposobnosti i moći pojedinaca (empower-
ment) da deluju suočeni sa epidemijom
(2)“. No, zakon joj ograničava upotrebu
na „velika okupljanja (3)“, a vlada tad
obećava da „njena primena ne može biti
proširena na svakodnevne aktivnosti poput
odlaska u kupovinu, na posao ili, pak, da ne
navodimo samo ovakve primere, odlaska u
neku javnu službu (4)“. Neće proteći ni
dva meseca a vlada je ovo porekla...
Pojam empowerment navodi na pomi-
sao da bi taj novi pravni i tehnološki
artefakt dao moć građanima. Analiza
odgovora vlade na zdravstvenu krizu od
20. marta 2020. godine ukazuje upravo
na suprotno: slobode su poništene.
Ustavni savet je, uostalom, ustanovio
da zdravstvena propusnica, kao i pre nje
potvrda o izlasku u izuzetnim slučaje-
vima, koja je od pre osamnaest meseci
bila na snazi tokom svakog zatvara-
nja i policijskog časa u zemlji, povre-
đuje slobodu kretanja. Članovi Ustav-
nog saveta, „mudraci“, ipak su procenili
da su ove povrede opravdane (5) i, dakle,
u skladu sa Ustavom. Dodate su dugoj
listi takozvanih „izuzetnih“ mera koje
već dvadeset godina proširuju ovlašte-
nja policije i oko naroda tkaju ludačku
košulju stalnog nadgledanja i kontrole.
Sa zdravstvenom krizom, Francu-
ska je dospela u razdoblje bez prese-
dana tokom kojeg je policija bez
ikakvog povoda mogla da prove-
rava ljude. Nismo dovoljno podvu-
kli dubinu tog razvoja. Da bi prove-
rio nečiji identitet, policajac ili žandar
zapravo treba da utvrdi sumnjivo pona-
šanje dotične osobe za koju se pretpo-
stavlja da je počinila neki prestup (6).
MANON PELLAN – Iz serije slika „Duh-7“ (GALERIJA OLIVIER WALTMAN, PARIZ, MAJAMI)
Ako su zakoni Paskva iz 1993. godine
u pojedinim slučajevima, uz saglasnost
državnog javnog tužioca, dozvoljavali
da se provere vrše bez povoda, one su
bile ograničene na određeno vreme i
prostor. U odnosu na taj pravni okvir –
koji nije toliko strog i na čijem su udaru
svakodnevno stranci i mladi iz siroma-
šnijih četvrti – mere koje se od marta
2020. godine sprovode tokom uzastop-
nih zatvaranja i policijskog časa, izgle-
daju neverovatno, i strogo gledano, proi-
zvoljno.
Na stanovništvo se gleda kao
na neprijatelja i sa sumnjom
Zaista, od kada su izlasci iz kuće
zabranjeni, osim u opravdanim slučaje-
vima koje predviđaju nejasni tekstovi,
policija ima pravo da bez navođenja
povoda proveri svaku osobu prisutnu
na javnom mestu. Policija izmiče
svakom stvarnom nadzoru sudskih
vlasti. Sa više od 2,2 miliona novčanih
kazni između marta 2020. i aprila 2021.
godine, šira javnost je sa žiteljima siro-
mašnijih četvrti mogla da podeli radost
policijskih kontrola – izuzev nasilja i
prostakluka.
Ovo proširenje moći policije deo je
pravne promene nastale nakon aten-
tata od 11. septembra 2001. godine.
Dan nakon napada na Svetski trgo-
vinski centar u Njujorku i Pentagon u
Vašingtonu, francuska vlada odlučuje
da izmeni svoj pravni aparat kako bi se
borila protiv terorizma a kojim naročito
L MOE
Od kada su izlasci iz
kuće zabranjeni, osim u
opravdanim slučajevima
koje predviđaju nejasni
tekstovi, policija ima
pravo da bez navođenja
povoda proveri svaku
osobu prisutnu na
javnom mestu. Policija
izmiče svakom stvarnom
nadzoru sudskih vlasti
dozvoljava policajcima da proveravaju
građane, da pretresaju njihove torbe i
vozila. „Pod hitno treba preduzeti mere koje
nisu prijatne“, objašnjava socijalistički
senator Mišel Drefis Šmit nakon izglasa-
vanja zakona o svakodnevnoj bezbedno-
sti, „ali se nadam da ćemo pre kraja 2003.
godine moći da se vratimo na republikansko
zakonodavstvo.“ Od tada se većina ovih
načina kršenja sloboda ustalila. „Borba
protiv terorizma ne šteti slobodama“, izja-
vio je tada ministar unutrašnjih poslova,
socijalista g. Danijel Vajan (7).
Nakon atentata od 13. novembra
2015. godine, ovakva opravdanja čuju
se iz usta i drugih vođa Socijalističke
partije. Vanredno stanje, kojem je odlu-
čio da pribegne g. Fransoa Oland, policiji
E
DN id amolp it euq 3
ponovo dodeljuje posebna ovlaštenja
omogućivši joj, naročito, da pri najma-
njoj sumnji vrši pretrese. To što je pande-
mija među političkim čelnicima privr-
ženim pravnoj državi izazvala istu reak-
ciju – ograničiti građanska prava i dode-
liti moć ministru unutrašnjih poslova
i njegovim agentima – kao i terori-
stički napadi, navodi na to da se izve-
stan način mišljenja uopštava: suočena
sa bilo kakvom pretnjom, država poisto-
većuje stanovništvo sa neprijateljskom i
sumnjivom grupom.
Zatvaranje je vlastima takođe ponu-
Neobuzdani nadzor,
samovolja policije,
skretanje sa puta prava:
zdravstvena kriza je sve
dopustila
dilo teren za oglede sa novim tehnologi-
jama za nadzor: u Nici i u Parizu, snage
reda koristile su dronove kako bi nadgle-
dale da li ljudi poštuju zatvaranje i preko
zvučnika oglašavale zabrane onima
koji su se nalazili na javnom mestu.
Uređaj je sasvim beskoristan: leteći
robot nije mogao da proveri postojanje
potvrde o izlasku u izuzetnim sluča-
jevima. Dakle, u suštini reč je o tome
da građani osete sveprisutnost države.
Udruženje Kvadratura mreže i Liga za
prava čoveka dobili su privremenu
odluku Državnog saveta (18. maj 2020)
da će upravniku pariske policije biti
naloženo da ta nadletanja, koja nijedan
zakon ne obuhvata, obustavi. Prefek-
tura to nije uzela u obzir i 22. decem-
bra 2020. godine Državni savet ponovo
je ustanovio nezakonitost pomenute
prakse. Vlada je pokušala da zakonom
pod nazivom „opšta bezbednost“ stvori
pravni okvir za korišćenje dronova ali je
Ustavni savet izbacio te članove zakona.
Sled se, ipak, uspostavlja: protivpravno
delovanje policije koja uključuje tehno-
logiju nadzora opstaje. Zapravo, ko zna
koji po redu nacrt zakona o bezbedno-
sti koji je predat 20. jula ima za cilj da
omogući upotrebu dronova u strožim
uslovima (pročitati uokvireni tekst ispod).
Odluka bez pravne osnove
Vlada se na isti način poigrava sa
pravilima. Najupadljiviji primer pred-
stavlja krišom proširena primena zdrav-
stvene propusnice. Dana 19. jula 2021.
godine, prostom odlukom premijera,
proširuje njenu obaveznu upotrebu na
mesta za zabavu koja primaju najmanje
pedeset osoba (8). Tako, dok zakon od
5. avgusta o prekomernom proširenju
zdravstvene propusnice još nije stupio
na snagu i dok je prethodni zakon, od
31. maja, ograničavao njenu primenu na
velika okupljanja (za koja je vlada proce-
nila broj od hiljadu osoba), najobičnija
odluka – bez ikakve pravne dozvole –
proizvoljno je spustila ovaj prag. Profe-
sor prava Pol Kasija (9), pre svih, izneo
je odluku pred Državni savet koji ju
je, mada nije imala nikakvu pravnu
osnovu, potvrdio u ime „izuzetnih okol-
nosti (10)“.
Same za sebe te dve reči rezimiraju
unapred dato opravdanje države da
zaobiđe svoje sopstvene zakone. Neobu-
zdani nadzor, samovolja policije, skreta-
nje sa puta prava: zdravstvena kriza je
sve dopustila. Da bi proširenje primene
zdravstvene propusnice bilo što pre
izglasano, vlada je smatrala da ne treba
da obraća pažnju na kritike koje joj je
 4 LE MONDE euqitamolpid Nedeljnik

upućivao ne samo veliki broj građana
– vešto prikazanih kao nazadni ekstre-
misti krajnje desnice – već i državne
ustanove u svojstvu branitelja prava.
„Ove restriktivne mere utiču na čitave obla-
sti svakodnevnog života i onemogućavaju
pristup javnom prostoru milionima ljudi“,
upozorila je gđa Kler Edon, zabrinuta
zbog opasnosti koju predstavlja „nadzor
jednog dela stanovništva od strane drugog
dela stanovništva“ (11). Geograf Seba-
stijen Leru je pak podvukao „socijalnu
isključenost“ nametnutu stanovništvu
koje ima teškoće u pristupu vakcini, što
povećava nejednakosti (12).
Ako Ustavni savet nije našao nikakvu
zamerku zdravstvenoj propusnici, ipak
je obustavio jednu simboličnu odredbu
vladinog nacrta, odnosno automatsku
izolaciju – pod prinudom – svih osoba
sa pozitivnom dijagnozom na kovid-19.
Zakon na to gleda kao na lišenje slobode
koje bi se moglo nametnuti desetinama
hiljada osoba. Prema svom običaju,
„mudraci“ su ukinuli najgroteskniju
odredbu kako bi ostatak teksta bio rati-
fikovan. Automatsko lišenje slobode
ipak ostaje, ali isključivo na štetu stra-
naca: novi zakon uvodi prekršaj koji se
kažnjava sa tri godine zatvora i deset
godina zabrane ulaska na francusku teri-
toriju za strance koji čekaju deportova-
nje i koji bi odbili da se podvrgnu testu.
RAFAEL KEMPF je advokat, autor dela Ennemis d’État.
Les lois scélérates; des „anarchistes“ aux „terroristes“.
La Fabrique, Pariz, 2019.
(1) Zakon br. 2021-1040 od 5. avgusta 2021. o
upravljanju zdravstvenom krizom.
(2) Amandman br. CL 153, podnet 3. maja 2021. godine.
(3) Zakon br. 2021-689 do 31. maja 2021. o
upravljanju izlaskom iz zdravstvene krize.
(4) Amandman br. CL 153, podnet 3. maja 2021.
godine.
(5) Odluka br. 2020-800 DC, Ustavni savet, Pariz, 11.
maj 2020. (zatvaranje) i odluka br. 2021-824 DC,
5. avgust 2021. (proširenje primene zdravstvene
propusnice).
(6) Član 78-2 Zakona o kaznenom postupku.
(7) Frank Johanes, „Poslanici se izjašnjavaju o
antiterorističkim merama vlade“, Le Monde, 1.
novembar 2001.
(8) Odluka br. 2021-955 od 19. jula 2001. kojom se
izmenjuje i dopunjuje odluka br. 2021-699 od 1.
juna 2021. kojom se propisuju opšte neophodne
mere za upravljanje izlaskom iz zdravstvene krize.
(9) „De l’État de droit à l’État de Covid“, blog Pola
Kasije, 9. avgust 2021, https://blogs.mediapart.fr
(10) Rešenja br. 454754, 454792, 45818. Državni
savet, Pariz, 26. juli 2021. godine.
(11) Saopštenje pravnog branitelja br. 21-11, Pariz, 20.
juli 2021. godine.
(12) Sebastijen Leru „France au passe sanitaire
obligatoire, nous ne partons pas tous égaux“, Le
Monde, 21. juli 2021. godine.

„Ako diktatura
spasava živote...“
Koji bi francuski zvanični izveštaj na-
pravio zazubice nekom severnokorej-
skom izdavaču? Onaj o „zdravstvenim
krizama i digitalnim alatkama“ koji je 3.
juna 2021. podnet predsedništvu Se-
nata odgovara tom zahtevnom očeki-
vanju (1). Ushićeni „opštom digitalnom
mobilizacijom“, o kojoj je u više zema-
lja početkom pandemije doneto re-
šenje, njegova tri autora, senatori de-
snice i centra, s uživanjem opisuju is-
kustva video-nadzora sa prepoznava-
njem lica, praćenja osoba geolokali-
zacijom, obaveze da se uz sebe nosi
uključen pametni telefon, itd. „Ove
mere mogu izgledati veoma protivno
slobodi“, priznaju, ali njihovim sprovo-
đenjem izbegnuto je ili skraćeno op-
prevoz, radarsko automatsko otkri-
vanje registarske tablice, detektori za
kontrolu u prodavnicama, termičke
kamere u restoranima, itd.;
- kontrola zdravstvenog stanja
preko umreženih aparata čija bi upo-
treba ovaj put bila obavezna i čiji bi se
podaci koristili u svrhu nadzora;
- kontrola poseta, na primer odla-
zak zarazne osobe kod člana poro-
dice slabog zdravlja;
MANON PELLAN – Iz serije slika „Duh“ (GALERIJA OLIVIER WALTMAN, PARIZ, MAJAMI)
- kontrola transakcija koja bi, na pri-
mer, omogućila nametanje automat-
ske novčane kazne, otkrivanje kupo-
vine u medicinske svrhe (koja bi mo-
gla da ukaže ili na postojanje zaraze, llANTITERORISTIČKI ZAKONI
ili na krijumčarenje u vreme nesta-
šice), ili pak nezakonitog obavljanja

šte zatvaranje stanovništva. „Ovaj iz-
veštaj, dakle, predlaže znatno veću
upotrebu digitalnih alatki u okviru
upravljanja zdravstvenim ili sličnim kri-
Kažnjavanje javnog
profesionalne delatnosti (trgovina, itd.)
uprkos zabranama.“
Vrhunac svega je što bi se kazne
odmah naplaćivale sa računa prekrši-

zama (prirodna ili industrijska kata-
strofa, itd.).“
Prema scenariju parlamentaraca ofi-
ciri istočnonemačkog Štazija ličili bi
na odred mladih izviđača. Sprovođe-
nje policijskog časa, zatvaranja, zdrav-
stvene propusnice i karantina „uklju-
čuje ukrštanje tri vrste podataka: iden-
tifikacijske i zdravstvene podatke i
podatke o lokalizaciji“. Ovi podaci –
uključujući i lične zdravstvene kartone
– koji glase na ime, dobijeni iz javnih
službi i od privatnih preduzeća (prevo-
znika, veb-giganata, različitih opera-
tera) usmeravali bi se ka platformi kr-
štenoj lepim nemuštim anglo-makron-
skim jezikom Crisis Data Hub. Akti-
viran tokom vanrednog stanja, ovaj
elektronski panoptikon, dostupan po-
gotovo snagama reda, imao bi pre-
ventivnu i represivnu ulogu.
Pisci izveštaja su, po pitanju obe
oblasti, prepuni mašti. „Koristeći ge-
netske podatke, bilo bi moguće od-
mah identifikovati osobe podložne
retkom soju nekog virusa“, procenjuju.
Dobijeni iz umreženih kućnih aparata
„podaci iz elektrokardiograma, umre-
ženih vaga, toplomera, termičkih ka-
mera koje otkrivaju simptome gripa“,
unapred bi olakšali medicinske inter-
vencije.
No, vaspitni deo je kratkog daha i
tri senatora iznenada otkrivaju svoj ve-
liki naum. „U najekstremnijim kriznim
situacijama, digitalne alatke mogle bi
omogućiti da se u realnom vremenu
vrši stvaran i iscrpan nadzor stanovni-
štva i poštovanja ograničenja, uskla-
đen, u slučaju potrebe, sa visokim ka-
znama i zasnovan na još nezakonitijoj
obradi ličnih podataka. (...)
- kontrola kretanja: elektronska na-
rukvica za nadzor poštovanja karan-
tina, deaktivaciju propusnice za javni
oca. U zamenu za ove male prepreke
slobodama „mogli bismo da zamislimo
da bi samo osobe sa pozitivnom dija-
gnozom, odnosno 0,1% stanovništva
krajem maja 2021. godine, bile pod-
vrgnute merama izolacije“.
Ako su tri senatora pozdravila prvu
verziju zdravstvene propusnice kao
„dobru vest“, proširenje njene pri-
mene usred leta navelo je Državnu ko-
misiju za informatiku i slobode (CNIL)
da upozori na „opasnosti od navika-
vanja i uopštavanja takvih mera kojе
ugrožavaju privatni život (2)“. Na-
ravno, autori izveštaja napadaju go-
repomenutu ustanovu koja u njiho-
vim očima predstavlja simbol francu-
skog „konzervatizma“ suviše privrže-
nog poštovanju privatnog života. Da
bi se iskorenila ova „sve nazadnija, da
ne kažemo potpuno apsurdna, fran-
cuska osetljivost“, biće, smatraju oni,
potrebno uložiti „ogroman vaspitni
napor“, ali takođe, pre svega, treba
okončati prepirke o opasnostima koje
nosi digitalna diktatura (3). „Sve to ne
predstavlja problem“, objašnjavaju
parlamentarci. „Ako ’diktatura’ spa-
sava živote dok ’demokratija’ opla-
kuje svoje mrtve, ispravan stav ne leži
u tome da se krijemo iza načela.“
Jedva čekamo sutrašnjicu...
Pjer Ramber
(1) Veronik Gijoten (Evropski demokratski i
socijalni pokret), Kristin Lavard i Rene Pol
Savari (Republikanci), „Informativni izveštaj
sačinjen u ime delegacije senatora o
budućim zdravstvenim krizama i digitalnim
alatima: reagovati efikasno da bi se vratile
slobode“, br. 673, Pariz, 3. jun 2021.
(2) Cf. na tu temu „Passe sanitaire: quelle
surveillance redouter?“, La Quadrature du
Net, 19. avgust 2021, www.laquadrature.net
(3) Čitati: Serž Alimi, „Digitalna diktatura“, Le
Monde diplomatique, avgust 2021.
govora u Francuskoj
Umesto da u prvi plan stavi slobodnu razmenu mišljenja, koja je našem dobu i te kako potrebna, kazneni
pristup doprinosi da ti razgovori budu još napetiji. Njime se napaja vrzino kolo u kojem kažnjavanje
javnog govora pothranjuje radikalizaciju govora koji vrlo brzo služi kao izgovor za novo pooštravanje kazni
PIŠE VANSON SIZER
Stara je to pesma ali nije tako
neobična kao što se čini. Pojedini
parlamentarci decenijama su sebi
davali u zadatak da redovno prozi-
vaju vladu povodom neumesnog
opstanka u našem pravnom poretku
jedinstvenog prekršaja bogohulje-
nja, koji je u pokrajini Alzas-Mozel
kažnjavao „onoga ko bi izazvao
skandal javno huleći na Boga uvre-
dljivim rečima (1)“. I sve dok ga
zakon 27. januara 2017. godine nije
ukinuo, dobijao se uvek isti odgovor:
izvršna vlast je izbegavala to pitanje
ukazujući da je taj prestup zastareo.
Istinu govoreći, od 1918. godine niko
zbog toga nije bio sudski gonjen. U
tom slučaju, zašto se toliko čekalo s
njegovim ukidanjem?
Odgovor na to pitanje iznosi na videlo
sklonost naše vlade da suzbije javni
govor koji se shvata kao uznemirava-
jući. Iako davnašnji, ovaj trend je posled-
njih godina porastao. Od 1990. godine,
Francuska je jedna od retkih evrop-
skih država u kojima se izriče kazna i
do godinu dana zatvora za govor koji
negira zločine protiv čovečnosti koje
su počinile sile Osovine tokom Drugog
svetskog rata, dok velika većina naših
suseda to odbija u ime slobode govora.
Ovaj prekršaj dugo je bio isključivo
simboličan i tih nekoliko osoba koje
su bile gonjene nisu nikada dospele u
zatvor. No, 2015. godine prag je pređen i
prvi put od Oslobođenja, ljudi su se našli
iza rešetaka zbog održanih govora.
Kao što to često biva, ovakvom razvoju
događaja doprinelo je stalno pooštrava-
nje antiterorističkih zakona. Kazna za
krivično delo opravdavanja ili veličanja
terorizma, uvedena 1986. godine, znatno
je pojačana zakonom od 13. novembra
2014. godine. Sama činjenica da se pod
Od 1990. godine,
Francuska je jedna od
retkih evropskih država
u kojima se izriče kazna i
do godinu dana zatvora za
govor koji negira zločine
protiv čovečnosti koje
su počinile sile Osovine
tokom Drugog svetskog
rata, dok velika većina
naših suseda to odbija u
ime slobode govora
povoljnim svetlom prikazuju teroristički
čin ili njegovi vinovnici razlog je za optu-
žbu i ubuduće podleže kazni i do sedam
godina zatvora. Svrha ovog povećanja
kazni je, naročito, da se omogući ubrzani
– da ne kažemo hitan – postupak trenut-
nog pojavljivanja pred sudom koji će
dozvoliti da se po okončanju saslušanja
osuđena osoba odmah pošalje u zatvor
(2). U kontekstu obeleženom stravič-
nim atentatima (Charlie Hebdo i Bataklan
2015. godine, potom Nica u julu 2016.
godine), osuđeno je 385 osoba na kazne
zatvora u rasponu od nekoliko meseci
do tri godine jer su potvrdili da podrža-
vaju ili da su čak naklonjene licima ili
grupama odgovornim za zločine koji su
označeni kao teroristički (3).
Niko ne tvrdi da se protiv takvih
izjava – kao i protiv fantaziranja tobo-
žnjih istoričara koji negiraju posto-
janje zločina protiv čovečnosti – ne
treba boriti. No, da li je u demokrat-
skom društvu zaista opravdano da zbog
reči koje uznemiravaju njihov autor
podlegne kazni zatvora, a pogotovo
takvoj koja je jednaka, pa i viša, od one
kojom se kažnjavaju prevara, nasilje ili
pak seksualni napad?
Pitanje ima smisla naročito u
trenutku kada je Parlament netom
proširio meru neposrednog poja-
vljivanja pred sudom na vinovnike
oktobar .120
koji opravdavaju ili veličaju zločine i
krivična dela koja napadaju temeljne
interese nacije i izazivaju mržnju prema
strancima. Možemo oceniti kaznenu
moć takve reforme uvedene članom 20
Zakona koji bi trebalo da „učvrsti pošto-
vanje načela Republike“: više se ne radi o
desetinama, već o hiljadama, pa i dese-
tinama hiljada ljudi koji bi mogli da se
nađu pred sudovima – i verovatno iza
rešetaka – zato što su tako nešto izre-
kli. Ovakav razvoj događaja utoliko je
problematičniji što je, kao i pojam tero-
rizma, i pojam navođenja na mržnju
rastegljiv: u trenutku kad pojedinci
svaku kritiku izraelske vlade žele da
poistovete sa antisemitizmom ili svaki
oblik analize kriminalnog terorističkog
dela sa podrškom tom delu, da li iko
može reći da je bezbedan?
Možda će takva promena iznena-
diti one koji se drže uvreženog mišlje-
nja da je Francuska „zemlja ljudskih
prava“. Drugi će se setiti da je društvene
i političke ustanove ove zemlje – u koje
spada i njen kazneni sistem – pored libe-
ralne i republikanske tradicije, u velikoj
meri oblikovala i autoritarna tradicija
koju joj je u amanet ostavio bonapar-
tizam (4). Tradicija koja slabo podnosi
slobodu izražavanja, a naročito „buntov-
ničke govore izrečene na javnim mestima
ili skupovima“, koje do dan-danas zakon
zabranjuje (5). To uveliko objašnjava
zašto njegov stepen zaštite, iako nije
beznačajan, ostaje osetno niži naspram
onog koji se vidi u većini zapadnih
društava.
„Uslov demokratije“
Odista, za razliku ne samo od anglo-
saksonskih zemalja poput Sjedinjenih
Država ili Kanade već i od većine evrop-
skih država, Francuska je jedna od retkih
zemalja u kojima Ustavom ta sloboda
nije izričito usvojena. Osnovni zakon u
Švajcarskoj proglašava ne samo slobodu
mišljenja i informisanja, već i slobodu
medija, umetnosti, nauke i jezika. S ove
strane Alpa trebalo je čekati na odluku
od 16. jula 1971. godine – kojom je
Ustavni savet zaključio da zakoni koji
su mu dostavljeni moraju biti u skladu
sa Deklaracijom o pravima čoveka i
građana – da sloboda izražavanja stekne
ustavnu vrednost.
Zapravo, danas je u Francuskoj
ustavni sudija njen glavni zaštitnik što
ga redovno dovodi u sukob sa zako-
nodavnom vlašću. Godine 2017, u dva
navrata je morao da opozove kazneno
delo za često pregledanje navodno tero-
rističkih sajtova: Parlament se namu-
čio da ponovo pokrene postupak
nakon prve odluke sudije koja je to
delo ukinula zbog preteranog napada
na slobodu izražavanja. Usput je podse-
tio da je ta sloboda „tim dragocenija što
je njena primena uslov demokratije i jedan
je od jemaca poštovanja drugih prava i
sloboda (6)“.
Godine 2020. u potpunosti je ukinuo
zakon „upravljen ka borbi protiv sadržaja
mržnje na internetu (7)“. Pod izgovorom
da sprečava širenje govora koji potiču
na mržnju i diskriminaciju, ovaj tekst
zakona propisivao je kompanijama za
veb-hosting i digitalne mreže obavezu,
da pod pretnjom kazne, u roku od
dvadeset i četiri časa povuku svaki prija-
vljeni sadržaj mržnje – rok je smanjen
na jedan sat (!) u slučaju podstrekivanja
na teroristička dela ili njihovog oprav-
davanja ili veličanja kao i širenja pedo-
pornografskih slika. Budući da ova
zakonska mera nije predvidela nika-
kvu kontrolu sudije, ona je u stvarno-
sti dovela do toga da su privatna predu-
zeća, poput Fejsbuka ili Gugla, dobila
ovlaštenje da cenzurišu. Imajući u vidu
izuzetno neprecizan i rastegljiv karak-
ter pojma „sadržaj mržnje“, a uz to i poti-
canja na terorizam, i veoma kratak rok
predviđen zakonom, operateri su mogli
da odaberu da uklone sve sadržaje na
koje im je skrenuta pažnja kako bi spre-
čili postavljanje pitanja o svojoj krivič-
noj odgovornosti.
Isto tako, čini se da je shvatanje
slobode izražavanja onako kako ga
poima naša vlada daleko ispod zahteva
Evropskog suda za ljudska prava. Prema
jednoj izreci, koja je postala uzor, proce-
njuje se da se ova sloboda „ne odnosi
samo na informacije ili ideje na koje se gleda
blagonaklono ili za koje se smatra da nisu
LE MONDE id lp omatiqeu 5
Nastavak sa naslovne strane
uvredljive ili da su bez posebnog značaja, Manični lov na ugovore evra. Paralelno s time, osnovao je i klimatskih promena i verskog ekstre-
već i na one koje vređaju, šokiraju ili zabri- neprofitnu organizaciju Africa Gover- mizma, kao i podršku „dobroj upravi“.
njavaju Državu ili neki drugi deo stanov- Pored toga što je ova kratka saradnja nance Initiative, koja je svoje usluge „Nastaviću da pružam direktne konsul-
ništva. To zahtevaju pluralizam, toleran- probudila gnev lokalnih javnih lično- velikodušno nudila afričkim državama. tantske usluge kako bih osigurao lični izvor
cija i otvoren duh bez kojih demokratsko sti, takođe je zbunila više sadašnjih i Prema navodima dnevnih novina prihoda“, precizirao je, uz obećanje da
društvo nije moguće (8)“. Ako ovaj sud, bivših zaposlenih u TBI-ju. „To nije imalo The Guardian, u samo nekoliko godina će 80% svog vremena posvetiti dobro-
očigledno, i ne isključuje mogućnost da nikakvog smisla“, smatra jedan od njih, Bler je uspeo da akumulira bogat- činstvu (5). Doviđenja Tony Blair Asso-
se sloboda izražavanja može ograničiti, uz molbu da ostane anoniman. „Insti- stvo od najmanje 27 miliona funti ciates i Africa Governance Initiative.
on redovno osuđuje Francusku zbog tut je posvećen dugoročnom radu na dubo- (preko 31 milion evra) i stekne vlasni- Dobar dan TBI.
nesrazmere pojedinih povreda, kao što kim reformama. To po definiciji nije uloga štvo nad nekretninama čija se ukupna Novi institut ubrzo je sklopio brojne
su kazne izrečene aktivistima koji pozi- privremene vlade, naprotiv. Da ne pomi- vrednost procenjuje na više miliona partnerske odnose, naročito u Africi, što
vaju na bojkot proizvoda poreklom iz njemo to da je čitav proces veoma militari- evra – nekih desetak kuća i dvadeset i je Bleru omogućilo da ponovo obuče
Izraela (9). Francusko shvatanje slobode zovan.“ Ovaj protivprirodni savez poka- sedam stanova (3). Koliko god se kleo kostim princa na belom konju koji je
je i u lošim odnosima sa pravom Evrop- zatelj je Blerovog maničnog lova na da njegov cilj nije bio sticanje ličnog došao da iz bede izvuče čitav kontinent.
ske unije. Direktiva od 15. marta 2017. ugovore na afričkom kontinentu, uklju- bogatstva, u Velikoj Britaniji su se Njegov prvi „klijent“ bila je ruandska
godine poziva države članice da osude čujući i one sa režimima koji krše ljud- pokrenule rasprave. Bler je optužen za vlada Pola Kagamea. „Vi ste čovek sa vizi-
veličanje terorističkih dela, pod uslo- ska prava ili su nelegitimni. utaju poreza, da meša svoje poslovne i jom, lider kom sam se oduvek divio. Sada
vom da to veličanje uključuje provoka- Kada je 2016. godine pokrenuo TBI, filantropske poduhvate tako što novac vam treba savetnik kako biste dobro upra-
ciju koja bi stvorila „opasnost od mogućeg bivši premijer insistirao je na neprofit- iz jednih preliva u druge, te da je zlou- vljali i ja sam čovek za vas“, izjavio je
činjenja jednog ili više tih prekršaja (10)“. nom karakteru te inicijative i činjenici potrebio svoj položaj izaslanika Kvar- 2007. godine u Londonu, kako beleži
Međutim, taj uslov se ne zahteva u fran- da on od TBI-ja neće dobijati platu niti teta za Bliski istok (zajednički podu- pisac njegove biografije Tom Bauer (6).
cuskom pravu; Kasacioni sud ga smatra bilo kakve druge novčane prihode. Na hvat UN, SAD, EU i Rusije za sklapanje U narednim godinama, Bler je Kaga-
krivičnim delom čak i u odsustvu bilo taj način pokušao je da odagna uspo- mira između Izraela i Palestine, prim. mea upoznao sa nizom svetskih držav-
kakvog poticaja (11). mene na polemike o poslovima koje prev.) (4) zarad sopstvenih privatnih nika i biznismena, predstavljajući ga
je vodio nakon kraja svog mandata. U poduhvata. kao inkarnaciju moderne i preduzet-
Kontraproduktivne suštini, posle juna 2007. godine kada Bler je 2016. godine, u potrazi za ničke Afrike i naivno zaboravljajući
posledice kažnjavanja se iselio iz ulice Dauning broj 10, osta- načinom da poveća svoj ugled nakon da pomene masakre i progone koje
vivši za sobom razorenu Laburističku pada popularnosti, najavio da će su vršili ruandska vojska i zvaničnici
Starati se da granice slobode izražava- partiju, Bler donosi odluku da se okori- ugasiti svoju konsultantsku agenciju i Demokratske Republike Kongo (DRK),
nja ostanu strogo nužne i odmerene nije sti o brojne kontakte koje je skupio druge kompanije kako bi se usredsre- kao i ubistva prognanih opozicionara.
samo uslov demokratije. Takođe, treba tokom deset godina na čelu vlade dio na dobrotvorne aktivnosti i ciljeve Bler je uspeo da iskoristi fascina-
izbeći da neumerene kaznene mere Ujedinjenog Kraljevstva i lansira svoju koji su mu bliski srcu: borbu protiv ciju drugih afričkih vođa Kagameom
ojačaju govore i ponašanja protiv kojih međunarodnu karijeru. Tada je pokre- da proda svoje usluge. Sada TBI save-
tvrde da se bore. Neumereno kažnja- nuo čitav niz konsultantskih firmi i tuje nekih petnaestak afričkih vlada,
vanje javnog govora i njegova cenzura zajedničkih poduhvata (joint-ventu- Jedan od Blerovih bivših broji 231 zaposlenog i prijavljuje godi-
će ksenofobima i negacionistima dati res): Tony Blair Associates, Windrush šnji obrt od 46,3 miliona dolara (38 mili-
prostor za raspravu; osim toga, zavo- Ventures Ltd, Firerush Ventures Ltd, itd. saradnika ukazuje na ona evra). Na papiru, reč je o podršci
dljivi veo zabrane paradoksalno će Sklapao je nadrealno unosne ugovore „očigledne uspehe“, poput projektima strukturnih reformi i ostva-
privući ljude, a naročito mlade. Još više sa multinacionalnim kompanijama renju velikih poduhvata. Bler tvrdi da
zabrinjava to što u sebi nose opasnost od i vladama papreno im naplaćujući onih u Ruandi ili Togu, želi da svoje iskustvo stavi na raspolaga-
potpomaganja „radikalizacije“ govora svoje konsultantske usluge: JP Morgan, ali priznaje i mnoge nje Africi. „Kada sam bio premijer“, pove-
i dela osuđenih osoba jer više nije reč Zurich Financial, LVMH, emiratski rio se Kagameu 2007. godine, „shvatio
o tome da se raspravom ili iznošenjem investicioni fond Mubadala, vlada „propuste“, da bi potom sam kakvu prepreku ume da predstavlja
istine ubedi već da se protivnik ućutka Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, dodao: „Naša uloga često državna mašinerija. Stoga sam uspostavio
običnim i surovim odnosom snaga. Ko vlada Egipta Abdel Fataha el Sisija (2)… takozvani ’Delivery Unit’ koji se pokazao
može da bude uveren u to da opasnost Govorio je na mnogim konferencijama, nije bogzna koliko velika“ kao veliki uspeh. To je sve promenilo (7).“
od kriminalističkog čina osoba koje često za honorare od preko 100.000 Za vreme svog drugog mandata,
su bile u zatvoru – katkad i tokom više
godina – zato što su samo poticale na
teroristički čin – nije veća nakon njiho-
vog boravka u zatvoru?
Umesto da u prvi plan stavi slobodnu
razmenu mišljenja, koja je našem dobu
i te kako potrebna, kazneni pristup
doprinosi da ti razgovori budu još nape-
tiji. Njime se napaja vrzino kolo u kojem
kažnjavanje javnog govora pothranjuje
radikalizaciju govora koji vrlo brzo služi
kao izgovor za novo pooštravanje kazni.
Za borbu protiv sve učestalijih uvre-
dljivih, ksenofobnih ili govora mržnje
na javnom mestu, treba istražiti druge
načine. Dajući konačno pravosuđu
sredstva za rad, bilo bi moguće razviti
specifične građanske postupke koji bi
omogućili da se na kampanju klevete,
provokacije na mržnju ili poticanja na
nasilje odgovori brzo i delotvorno.
Nema potrebe da se poziva na prete-
rane kaznene mere kako bi se s takvim
zloupotrebama prekinulo: dovoljno
je omogućiti privatnom licu na koje
se odnosi ili – u nekim slučajevima –
državnom ministarstvu da od sudije
brzo dobije da se neka objava ukloni,
pravo na odgovor, ili pak da se autor
klevete osudi da plati predujam za
moguću obavezu nadoknade nastale
štete. Ne treba zaboraviti da kriza demo-
kratije koja prožima naša društva dopri-
nosi propadanju rasprave u javnosti. To
se ne može rešiti daljim ograničavanjem
slobode izražavanja.
VANSON SIZER je docent pri Univerzitetu Pariz Nanter,
autor knjige Être en sûreté. Comprendre ses droits
pour être mieux protégé. La Dispute, Pariz, 2020.
(1) Član 166 Krivičnog zakona oblasti Alzas-Mozel.
(2) Član 397-4 Zakona o krivičnom postupku.
(3) „O disproporcionalnim merama”, Amnesty
International, januar 2017.
(4) Cf. Sortir de l’imposture sécuritaire, La Dispute,
Pariz, 2016.
(5) Član 24 Zakona od 29. jula 1881. o slobodi
štampe.
(6) Odluka br. 2017-682 QPC Ustavni savet, Pariz, 15.
decembar 2017.
(7) Odluka br. 2020-801 DC, Ustavni savet, 18. jun
2020.
(8) Slučaj Hendisajd protiv Ujedinjenog Kraljevstva,
žalba br. 5493/72, stav 49, Evropski sud za
ljudska prava, Strazbur, 7. decembar 1976.
(9) Slučaj Baldasi i drugi protiv Francuske, žalba br.
15271/16, Evropski sud za ljudska prava, Strazbur,
11. jun 2020.
(10) Član 5 direktive br. 2017/541 Evropskog
parlamenta i Saveta Evropske unije, Brisel, 15.
mart 2017.
DAWIT ABEBE – „Duge ruke“ (KRISTIN HJELLEGIERDE GALERIJA, LONDON, BERLIN)
(11) Kasacioni sud, krivično odeljenje, žalba protiv
presude br. 16-83,331, 25. april 2017.
 6 LE MONDE euqitamolpid
Posle juna 2007. kada se
iselio iz ulice Dauning
broj 10, ostavivši
za sobom razorenu
Laburističku partiju,
Bler donosi odluku da
se okoristi o brojne
kontakte koje je skupio
tokom deset godina na
čelu vlade Ujedinjenog
Kraljevstva i lansira svoju
međunarodnu karijeru.
Tada je pokrenuo čitav
niz konsultantskih firmi i
zajedničkih poduhvata
2001. godine, idejni tvorac New Labo-
ur-a („nove Laburističke partije“) uspo-
stavio je Prime Minister Delivery Unit,
„jedinicu uspeha premijera“. U pitanju
je bilo stalno telo sastavljeno od neko-
licine tehnokrata, direktno pripojeno
njegovom kabinetu i usredsređeno na
njegove prioritete – među kojima je bila
i reforma javnih službi. Ovaj mehani-
zam, prikazan kao savršen alat za pokre-
tanje administracije koja pruža otpor
promenama, usvojen je i u drugim drža-
vama, uključujući, između ostalih, i
Kanadu, Peru i Saudijsku Arabiju. Tamo
se, međutim, nije proslavio. U proglasu
objavljenom 2017. godine, tink-tenk
Terra Nova, inkubator neoliberalnih
ideja na francuskoj levici, pozvao je
na uvođenje takvih „jedinica“, istovre-
meno priznajući njihove ambivalentne
rezultate (8).
Bler nije oklevao da ponudi ovaj
koncept i afričkim čelnicima. „Ideja
je sledeća“, sumira nam već pomenuti
bivši zaposleni instituta: „kada neka
država u razvoju ne uspeva da sprovede
nužne reforme jer državni aparat odugo-
vlači ili postoji politički otpor, na scenu
stupamo mi i donosimo svoj alat. Uspo-
stavljamo strukturu koja nam omogućava
da nadziremo projekte i dajemo povratne
informacije. Kada dođe do zagušenja, mi
ga rešavamo preko direktne komunikacije
sa predsednikom.“ Kao glavnog neprija-
telja TBI ne vidi finansijski sektor, već
javnu službu. „Pravi izazov ne leži u tome
što države nemaju jasno razrađene strate-
gije, već u tome što uprava razvlači periode
njihovog sprovođenja“, objasnio je 2020.
godine Antoan Is, direktor TBI-ja za
frankofonu zapadnu Afriku. „Mi poma-
žemo u ’paketiranju’ projekata kako bi oni
mogli da se predstave finansijerima (9).“
Za prevazilaženje oklevanja lokal-
nih vlada TBI ima savršen adut: njegove
konsultacije, finansirane od velikodu-
šnih donatora, najčešće su besplatne.
Tako predsednički kabinet Burkine
Faso nije dao ni dinara nakon što je
2019. godine sklopio ugovor sa TBI-jem
i dobio biro od trojice stručnjaka zadu-
ženih da nadziru sprovođenje vladi-
nih prioriteta. Rezultati? „Krajnje osred-
nji“, priznaje jedan od savetnika pred-
sednika Roka Marka Kristijana Kaborea
koji takođe želi da ostane neimenovan.
„Slučajevi nisu rešavani onoliko brzo koliko
smo se nadali. To nije krivica TBI-ja, oni su se
zaista potrudili. Međutim, prepreke koje su
se nadali da će ukloniti još uvek stoje.“
Jedan od Blerovih bivših saradnika
ukazuje na „očigledne uspehe“, poput
onih u Ruandi ili Togu, ali priznaje i
mnoge „propuste“, da bi potom dodao:
„Naša uloga često nije bogzna koliko
velika.“ Njegov kolega, koji još uvek
veruje u značaj TBI-ja, priznaje da
institut koristi stare metode, iako ih
unapređuje: „U suštini, radi se o savreme-
nom obliku tehničke pomoći koju već dece-
nijama nude donatori ili privatni konsul-
tanti, jedino što je domet proširen. Insti-
tut Toni Bler postavlja svoje stručnjake
još bliže državnoj upravi: oni se nose i sa
tehničkim ograničenjima i sa političkim
implikacijama. Ja verujem da je to efika-
snije.“
U TBI-ju smatraju da je interven-
cija u Togu bila uspešna. Između osta-
log, institut je doprineo: tome da gigant
industrije korisničke podrške Majo-
rel otvori kol-centar u Lomeu; potpisi-
vanju ugovora sa kuvajtskom kompa-
nijom Agility o izgradnji logističkog
parka; pregovorima sa američkom
modnom multinacionalnom kompani-
jom PVH. Prema Blerovoj filozofiji spas
Afrike oduvek je ležao u privatnom
sektoru (10). „U svim slučajevima koje je
nadzirao“, žali se jedan bivši ministar u
Togu, „sprovodio je neoliberalnu ekonom-
sku viziju, uvećavao broj stranih investicija
i javno-privatnih partnerstava (11).“
Obožavaoci bivšeg britanskog premi-
jera naročito ističu to da njegove
konsultacije nisu vođene skrivenim
interesima. Pa opet, to ne znači da on
ne nastupa sa jasne ideološke i poli-
tičke pozicije. „To je prosto i jednostavno
soft power“, zaključuje jedan nezavisni
konsultant, koji na sledeći način tumači
zainteresovanost instituta za franko-
fone države. „Bler brani neoliberalizam,
ali i anglosaksonski uticaj.“
Sukob interesa
Da bi se to potvrdilo, dovoljno je
pogledati ko su finansijeri rada TBI-ja:
Američka agencija za međunarodni
razvoj (Usaid), Svetska banka, multi-
nacionalne kompanije (uključujući
Majkrosoft), filantropsko-kapitalističke
fondacije, uključujući Fondaciju Bila i
Melinde Gejts (koja je u proteklih pola
decenije TBI-ju donirala najmanje 18,5
miliona dolara, od čega 6,8 miliona
samo 2020. godine), kao i „reformator-
ska“ udruženja, poput Afričkog centra
za ekonomsku transformaciju (ACET),
ili ona koja promovišu „modernizaciju“
poljoprivrede uz pomoć genetski modi-
fikovanih organizama (GMO), kao što
je Afrički forum za zelenu revoluciju
(AGRF).
„Toni Bler smatra da ima misiju“, obja-
šnjava jedan od njegovih nekadašnjih
saradnika. „Međutim, treba se zapitati i
o njegovim ličnim motivima. Kada dovodi
strane investitore u određenu državu,
ponekad su to njegovi prijatelji. Kad je on
u pitanju, biznis se uvek krije iza ćoška.“
On potom zaključuje da TBI najče-
šće operiše u zemljama bogatim siro-
vinama. Institut negira da postoji bilo
kakav sukob interesa. Sumnje, među-
tim, opstaju. Nakon što je 2010. godine
izabran, predsednik Gvineje Alfa
Konde koristio je konsultantske usluge
Blera i Džordža Sorosa. Uz pomoć
svojih fondacija, njih dvojica uspeli su
da izdejstvuju reviziju svih ugovora o
eksploataciji ruda. Par meseci kasnije,
u novembru 2011. godine, investi-
cioni fond iz Abu Dabija, Mubadala
Development Company, koji takođe
koristi Blerove konsultantske usluge,
kupio je više preduzeća u toj zemlji.
U novembru 2013. godine, na konfe-
renciji za štampu privatnih partnera
i investitora u Gvineji, organizovanoj
u… Abu Dabiju, Bler je hvalio lokal-
nog autokratu, predstavljajući ga kao
vizionara. Istovremeno, saznalo se da
su vlada Gvineje i kompanija Guinea
Alimina Corporation, koja se nalazi
u vlasništvu fonda Mubadala Deve-
lopment Company i preduzeća Dubai
Aluminium, sklopile ugovor u vredno-
sti od pet milijardi dolara za izgradnju
rudnika boksita u Sangarediju…
REMI KARAJOL je novinar.
PREVOD: Pavle Ilić
(1) Čitati: An-Sesil Rober, „Au Mali, coup d’État dans
un pays sans État“, Le Monde diplomatique,
oktobar 2020.
(2) Čitati: Ibrahim Vard, „Blair Inc.“, Le Monde
diplomatique, novembar 2012.
(3) Hilari Ozborn, „Tony and Cherie Blair’s property
empire worth estimated £27m“, The Guardian,
London, 14. mart 2016.
(4) Čitati: Husein Aga i Robert Mali, „Abou Mazen,
le dernier Palestinien“, Le Monde diplomatique,
februar 2005.
(5) „Tony Blair staff announcement“, TBI, 20.
septembar 2016.
(6) Tom Bauer, Broken Vows: Tony Blair. The
Tragedy of Power, Faber & Faber, London, 2016.
(7) Ibid.
(8) Abdeldželil Buzidi i Antoan Ardi, „Vers une
’Delivery Unit’ à la française?“, Terra Nova, Pariz,
30. jun 2017.
(9) Navedeno prema: Remi Daras, „Tony Blair,
l’homme qui murmure à l’oreille des présidents
africains“, Jeune Afrique, Pariz, 23. februar 2020.
(10) Čitati: Demba Musa Dembele, „Les masques
africains de M. Anthony Blair“, Le Monde
diplomatique, novembar 2005.
(11) Čitati: Žan-Kristof Servan, „Marchés de dupes
en Afrique“, Le Monde diplomatique, novembar
2020.
llKINA SE RAZMAHUJE U REGIJI KOJU
SU SJEDINJENE DRŽAVE NAPUSTILE
Okršaj orla i zmaja
u Latinskoj Americi
Američki brodovi ulaze u Kinesko more. Peking svojim pionima prikriveno napreduje u regiji koju Bela
kuća smatra svojim „dvorištem“ – u Latinskoj Americi. Kada su pokušale da se vrate u okrilje Vašingtona,
konzervativne vlade potkontinenta birane od sredine 2010-ih otkrile su da su Sjedinjene Države
zahtevan i ne baš velikodušan saveznik
PIŠE AN-DOMINIK KOREA
U decembru 2020. godine, Develop-
ment Finance Corporation (DFC),
američka agencija za finansiranje,
stigla je u Ekvador sa „novim mode-
lom“ okvirnog sporazuma za zemlje
Latinske Amerike. Sporazumom
se odobrava zajam od 3,5 milijardi
dolara (2,9 milijardi evra), kojim se
Kitu „pomaže“ da otplati „predator-
ski dug“ ugovoren sa Pekingom dese-
tak godina ranije. Zauzvrat, Ekva-
dor se obavezuje da će se pridružiti
„čistoj mreži“, programu koji je 2019.
godine ustanovio bivši američki
predsednik Donald Tramp, a čiji je
cilj isključivanje kineskih kompa-
nija iz ugovora o instaliranju 5G
mreže širom sveta.
Pala je pogodba. Ekvadorski konzer-
vativni predsednik Lenjin Moreno 14.
januara 2021. godine iznova potvr-
đuje lojalnost Beloj kući, po cenu odla-
ganja razvoja veštačke inteligencije,
robotizacije i industrije umrežava-
nja fizičkih objekata u svojoj zemlji.
Sa svoje strane, Sjedinjene Države ne
kriju prirodu svoje motivacije: „DFC je
formiran da nijedna autoritarna zemlja
ne bi imala preteran uticaj na neku drugu
zemlju“, objašnjava Adam Boler, direk-
tor agencije (1). Vašington, koji se dugo
nije obazirao na činjenicu da mu Peking
stiže u „dvorište“, sada postaje zabrinut.
Izgleda da se situacija preokrenula kada
se pojavila mogućnost da Huavej insta-
lira 5G mrežu u regionu. Iako Sjedi-
njene Države osuđuju „kinesku inva-
ziju“ na Latinsku Ameriku, ona se, para-
doksalno, dešava kao direktna posledica
njihovih geopolitičkih izbora u regionu.
Stoga objašnjenje trenutne situacije ne
leži toliko u lukavstvu zmaja, koliko u
kljucanju orla.
Prisustvo Kine u Latinskoj Americi
značajno je poraslo nakon njene inte-
gracije u Svetsku trgovinsku organi-
zaciju (STO) 2002. godine. Prvi razlog
je to što su Sjedinjene Države usmerile
pogled na drugu stranu. Tokom predsed-
ničke kampanje 2000. godine, Džordž
Buš je obećao da će „ravnodušnost Vašing-
tona (2)“ prema ovom regionu biti zabo-
ravljena. Međutim, nakon napada na
Svetski trgovinski centar 2001. godine,
on svoje mandate posvećuje borbi
protiv terorizma na Bliskom istoku i
u Avganistanu. U aprilu 2009. godine,
tri meseca nakon dolaska u Belu kuću,
Barak Obama proglašava „novo poglavlje
u odnosu (3)“ između Sjedinjenih Država
i njihovih južnih suseda. Ali se isposta-
vlja da ga jedna druga oblast više zaoku-
plja: 2011. godine odlučuje da „reba-
lansira“ spoljnu politiku svoje zemlje
„zaokretom“ prema Aziji i Pacifiku, osta-
vljajući Latinsku Ameriku daleko na
listi svojih geopolitičkih prioriteta.
Drugi faktor kojim se objašnjava
kineski uspeh južno od Rio Brava datira
iz 1980-ih godina, kada je dužnička
kriza harala regionom. Prepušten „brizi“
Međunarodnog monetarnog fonda
(MMF) i Svetske banke, ovaj region je
podvrgnut ozbiljnom strukturnom
prilagođavanju. Tada se urušio bruto
domaći proizvod (BDP) po stanov-
niku regiona – sa 80%, koliko je izno-
sio između 1960. i 1979, na 11% između
1980. i 1999. godine – a broj ljudi koji
žive ispod granice siromaštva prak-
tično se udvostručio, sa skoro 120 mili-
ona 1980. na više od 210 miliona 2004.
godine. Ovaj veliki pad u bedu barem u
nekoj meri objašnjava dolazak levičar-
skih lidera na vlast tokom prve decenije
2000-ih godina. Sit američkog uplitanja,
ovaj „crveni talas“ nastoji da se oslobodi
tutorstva Vašingtona.
Pomama za putevima svile
Čim je izabran na čelo države, 2007.
godine, Rafael Korea je predstavnika
Svetske banke nazvao „nepoželjnom
osobom“. On je zatvorio američku
vojnu bazu u gradu Manta i obusta-
vio pregovore o sporazumu o slobod-
noj trgovini sa Sjedinjenim Državama.
Iste godine predsednik Ugo Čavez povu-
kao je Venecuelu iz MMF-a i Svetske
banke, optužujući ih da predstavljaju
„instrumente imperijalizma“ kojima se
„pljačkaju“ siromašne zemlje (4). U Boli-
viji, 2008. godine, nakon što je upravo
pretrpeo pokušaj državnog udara, pred-
sednik Evo Morales zahteva odlazak
američkog ambasadora, kao i pred-
stavnika Uprave za suzbijanje narko-
tika (DEA). Pet godina kasnije prote-
rao je i Američku agenciju za međuna-
rodni razvoj (Usaid), optužujući je da
„ispunjava političke, a ne društvene ciljeve
(5)“. Istovremeno, ove vlade nacionali-
zuju neke od prirodnih resursa i pove-
ćavaju poreze na profit transnacional-
nih korporacija koje posluju na njiho-
voj teritoriji. „Mnoge zapadne kompa-
nije, uplašene ovim merama, nisu želele da
rade pod novim uslovima koje su postavile
levičarske vlade“, objašnjava Rebeka Rej,
istraživačica ekonomije na Bostonskom
univerzitetu i specijalista za kinesko-
latinoameričke odnose.
U takvom kontekstu, mali broj
država poseduje tehnološke i finansij-
ske resurse kojima se mogu zadovoljiti
potrebe Latinske Amerike željne neza-
visnosti. Zato su sve oči uprte u Peking.
U svojoj prvoj Beloj knjizi posvećenoj
Latinskoj Americi, objavljenoj 2008.
godine (6), ova azijska sila se predstavlja
kao partner na „sličnom nivou razvoja“
kao i zemlje Latinske Amerike. Ona
obećava saradnju zasnovanu na „jedna-
kosti, obostranoj koristi i zajedničkom
razvoju“.
Nakon krize 2008. godine, kineske
finansijske institucije (Razvojna banka
Kine i Izvozna i uvozna banka Kine)
nude zajmove zemljama u regionu,
poput Venecuele, Argentine ili Ekva-
dora, koje teško uspevaju da pozajme
novac na međunarodnim tržištima.
Fleksibilniji od Vašingtona, Peking nudi
U svojoj prvoj Beloj knjizi
posvećenoj Latinskoj
Americi, objavljenoj 2008.
godine, ova azijska sila se
predstavlja kao partner
na „sličnom nivou razvoja“
kao i zemlje Latinske
Amerike. Ona obećava
saradnju zasnovanu na
„jednakosti, obostranoj
koristi i zajedničkom
razvoju“
Nedeljnik
mogućnost naplate duga u primarnim
sirovinama. Ova formula omogućava
Kini da osigura sopstvene zalihe prirod-
nih resursa, kojima zadovoljava rastuće
apetite svoje srednje klase. Ova „vin-vin“
strategija donosi plodove. Kina je sada
najveći trgovinski partner Brazila, Čilea,
Perua i Urugvaja, kao i najveći kreditor
u regionu. Od 2005. godine, ona je ispla-
tila skoro 137 milijardi dolara u vidu
zajmova za finansiranje infrastruktur-
nih projekata (luke, putevi, brane i žele-
znice) (7). Danas je iznos kredita koje
je Kina odobrila ovom regionu veći od
kredita Svetske banke i Međuameričke
razvojne banke (Inter-American Deve-
lopment Bank, IADB) zajedno (8).
Nadiranje Kine, tako naprasno i
masovno, izaziva zabrinutost: da li je
begom od Sjedinjenih Država Latinska
Amerika pala pod jaram novog carstva,
onog „Srednjeg“? „Izvan diskursa sarad-
nje Jug–Jug, asimetrije i dalje postoje“,
analizira Sofi Vintgens, istraživačica u
Centru za proučavanje političkog života
na Slobodnom univerzitetu u Briselu.
„Što se tiče trgovine, Kina je latinoamerič-
kim državama pomogla da smanje zavi-
snost od Sjedinjenih Država. S druge strane,
reprodukuje se model trgovine Sever–Jug:
Kina kupuje sirovine, a prodaje gotove proi-
zvode.“
Na ekonomskom nivou i dalje postoji
fenomen „zavisnosti“, koji su tokom
dvadesetog veka osuđivali progresivni
latinoamerički ekonomisti. A zavi-
snost bi se mogla dodatno intenzivi-
rati uključivanjem osamnaest zema-
lja regiona u nove kineske puteve svile,
veliki infrastrukturni program, koji je
2013. godine pokrenuo predsednik Si
Đinping, kako bi Kinu doveo u sredi-
šte globalnih poslovnih i geopolitičkih
mreža. U ovom regionu, izrazit je defi-
cit ulaganja u infrastrukturu – svega
3,5% godišnje prema IADB-u [9], od čega
manje ulaže jedino podsaharska Afrika.
Strah od zavisnosti ipak ostaje u drugom
planu. Izgradnja transkontinentalne
železnice koja bi povezala obale Atlan-
tika i Pacifika, jedan od vodećih proje-
kata Pekinga, takođe odgovara snovima
lokalnih poslovnih krugova, naročito u
Brazilu. „Kina samo popunjava praznine
koje su ostavile decenije neoliberalne politike,
koja je smanjila ulogu države poveravanjem
našeg razvoja gotovo isključivo tržišnim
snagama“, tvrdi Osvaldo Rozales, bivši
direktor odeljenja za međunarodnu trgo-
vinu i integraciju Ekonomske komisije
za Latinsku Ameriku i Karibe (Cepalc).
„Za ovakvu strukturu trgovine oni su odgo-
vorni mnogo više od Kine.“
Ovi novi putevi svile izazivaju toliko
oduševljenje da Peking tim putem
nameće i svoju politiku „jedinstvene
Kine“. Između 2017. i 2018. godine,
El Salvador, Panama i Dominikan-
ska Republika odlučili su da diplomat-
ski priznaju Kinu kako bi mogli da
učestvuju u projektu – čime je broj save-
znika Tajpeja u regionu spao na devet.
Zbližavanje azijskog giganta sa karip-
skim zemljama, smeštenim na raskr-
snici Atlantskog i Tihog okeana, osigu-
rava pristup strateškim trgovinskim
čvorištima i omogućava proširenje
kineske baze glasova unutar međuna-
rodnih institucija.
U Pekingu se spremno osuđuje stav
Vašingtona: Sjedinjene Države „smatraju
Latinsku Ameriku svojim dvorištem“, izja-
vio je 2019. godine portparol Mini-
oktobar .120
starstva spoljnih poslova Lu Kang, da
bi potom svoju zemlju predstavio kao
„pravog prijatelja“ Latinoamerikanaca
(10). Međutim, na terenu, stanovni-
štvo vidi da ponašanje kineskih kompa-
nija nije nužno u većoj meri altrui-
stično u odnosu na njihove američke
kolege. „Kina nije uvek dobro viđena u regi-
onu“, tvrdi Margaret Majers, direktorka
programa za Aziju i Latinsku Ameriku
u istraživačkom centru Međuamerički
dijalog. „Kineske investicije izazivaju sve
veću zabrinutost organizacija civilnog
društva.“
U Ekvadoru, 2014. godine, smrt
trinaest radnika u poplavi na gradili-
štu velike hidroelektrane Koca Kodo
Sinkler razotkrila je neadekvatne uslove
rada. Godinu dana kasnije, peruanski
predsednik Oljanta Umala morao je da
proglasi vanredno stanje u državi Las
Bambas zato što se lokalno stanovništvo
usprotivilo projektu ekstrakcije bakra
u kome su stradale četiri osobe. Boli-
vija je 2018. godine odložila izgradnju
hidroelektrane Rozitas, nakon što su se
lokalne zajednice žalile da nisu konsul-
tovane pre pokretanja projekta. „Radeći
na bilateralnoj osnovi, Kina podstiče konku-
renciju među zemljama, što dovodi do zane-
marivanja ekoloških i društvenih standarda
ugovora“, analizira Sofi Vintgens. „Ekolo-
ški i društveni aspekti rada kineskih investi-
tora nisu lošiji od istih aspekata kod zapad-
nih investitora“, uzvraća Rebeka Rej,
implicitno priznajući da nisu ni bolji.
Nazad u naručje Vašingtona
Počev od 2014. godine, desnica
se vratila na vlast u većini zemalja i
ponovo prilagodila geopolitičkim prefe-
rencijama Vašingtona: Kina od save-
znika postaje pretnja. U poseti Vašing-
tonu 2019. godine, predsednik Salva-
dora Najib Bukele uverava da Kina
„razvija projekte koji nisu izvodljivi, osta-
vljajući zemlje u ogromnim dugovima koji
se ne mogu vratiti i to koristi kao finansij-
sku klackalicu (11)“. U Ekvadoru, Moreno
opisuje sporazume koje je njegov pret-
hodnik zaključio sa Kinom kao „nepro-
zirne“ i tvrdi da oni „nanose štetu zemlji“
(12). Tokom svoje izborne kampanje
2018. godine, brazilski konzervativac
Žair Bolsonaro izjavio je da „Kina ne
kupuje od Brazila, već kupuje Brazil (13)“,
rizikujući da ugrozi jedan od najmoćni-
jih delova svoje društvene baze: velike
izvoznike govedine i soje, koji u velikoj
meri zavise od kineskog tržišta.
Suočene sa ekonomskim poteško-
ćama, nekoliko zemalja nalazi utehu u
naručju MMF-a. Argentinski predsed-
nik Maurisio Makri zatražio je 2018.
godine najveću finansijsku pomoć u
istoriji zemlje: koverat MMF-a od 57
milijardi dolara. U 2019. i 2021. godini,
konzervativci Lenjin Moreno i Ivan
Duke dobijaju kredite od 4,5 milijardi,
odnosno 11 milijardi dolara u zamenu
za pakete štednje. Ti paketi su, među-
tim, naišli na velike proteste i na kraju
su povučeni.
Ali povrh svega, „plavi talas“ slabi
latinoameričku geopolitičku poziciju
lišavajući je glavnog štita od spoljnih
pritisaka – regionalne integracije. On
zapostavlja Zajednicu latinoameričkih
i karipskih država (Celac), jedini forum
koji okuplja trideset tri zemlje regi-
ona i glavnu platformu za pregovore sa
Kinom. Slično tome, nakon neslaganja
oko venecuelanske krize 2018. godine,
šest zemalja regiona (14) povlači se iz
Unije južnoameričkih nacija (Unasur),
koja bi trebalo da posluži kao protiv-
teža Organizaciji američkih država
(OEA), izvršnoj ruci Vašingtona u regi-
onu. Unasur je 2019. godine istisnut od
Foruma za napredak Južne Amerike,
poznatijeg po skraćenici Prosur (15).
„Ovaj izopačeni mehanizam bi zapravo
trebalo nazvati Pronord“, ironičan je
Ernesto Samper, bivši kolumbijski pred-
sednik (1994–1998) i bivši generalni
sekretar Unasur-a (2014–2017). „Ovaj
savez desničarskih zemalja ujedinjuje samo
mržnja prema Venecueli i servilnost prema
Sjedinjenim Državama.“ Tako podeljena,
Latinska Amerika ponovo postaje lak
plen severnoameričkog orla.
Peking šalje milione vakcina
Po ulasku u Belu kuću 2016. godine,
Tramp nije delovao zainteresovanije
za ovaj region od svojih prethodnika.
Opsednut izgradnjom zida na meksičkoj
granici i finansijskim gušenjem Venecu-
ele, čini se da je svoju politiku prema
Latinskoj Americi usmeravao shodno
zahtevima hispanske zajednice u svojoj
zemlji, kao i željom za obuzdavanjem
imigracije iz Centralne Amerike. Pred-
sednik Tramp je 2017. godine čak povu-
kao Sjedinjene Države iz Sporazuma
o transpacifičkom partnerstvu, koji je
Obama inicirao 2015. godine da bi u
svom susedstvu parirao Kini, a ratifiko-
vali su ga Meksiko, Čile i Peru.
Kineski plan „Made in China 2025“
označava prekretnicu. Pokrenut 2015.
godine, ovaj program nastoji da dostigne
tehnološku autonomiju Pekinga, time
što će više ulagati u najsavremenije
sektore poput robotike, veštačke inte-
ligencije i informacija. Godinu dana
kasnije, Kina je u novoj Beloj knjizi
namenjenoj Latinskoj Americi najavila
otvaranje „nove faze“ saradnje, u većoj
meri fokusirane na „naučne i tehnološke
LE MONDE
NIKOLAS ROMERO – „Naturaleza muerta“ (Mrtva priroda), Kankun, Meksiko, 2019.
Oslabljena krhkim
zdravstvenim sistemima,
Latinska Amerika je teško
pogođena virusom. Iako je
u pitanju tek 8% svetske
populacije, u septembru
2020. godine gotovo
trećina smrtnih slučajeva
povezanih s kovidom-19
bila je koncentrisana u
ovom regionu
inovacije“, i dodala da bi želela da razvije
vojne „razmene“ (16).
Kao rezultat toga, „menja se priroda
kineskog angažmana [u regionu]“,
primećuje Majers. „Kina više ne prodaje
cipele, tekstil i plastične kante, već širok
spektar robe i usluga sa visokotehnolo-
škim sadržajem.“ Kineske telekomuni-
kacione kompanije počinju da izvoze
nadzorne kamere u Ekvador i Boliviju,
kao i da proizvode „pametne“ lične
karte za Venecuelu. Peking je takođe
započeo izgradnju svemirske opser-
vatorije u Patagoniji, a između 2015.
i 2019. godine prodao je naoružanje
i vojne sisteme različitim zemljama
Latinske Amerike u iznosu od 615
miliona dolara.
Utom se Sjedinjene Države mamurne
bude: Kina više nije „svetska radi-
onica“, već tehnološka sila, koja bi
mogla da diktira trgovinska pravila
industrije budućnosti. Kina je 2017.
7
godine podnela dvostruko više pate-
nata od Sjedinjenih Država. Osetivši da
američka dominacija posustaje, Tramp
je reagovao. Još 2017. godine Kinu je
označio kao „pretnju“ američkoj „naci-
onalnoj bezbednosti“ (17). Dve godine
kasnije, zabranio je kompanijama u
svojoj zemlji da nabavljaju opremu
od kineskih dobavljača – Huavej, ZTE,
Dahua i Hikvižn – pod izgovorom
da oni „nadziru“ strane vlade u ime
Komunističke partije Kine (KPK), kao
i da bi ukrali tehnologije iz Sjedinjenih
Država.
Gvozdena zavesa ovog „tehnološkog
hladnog rata“ ubrzo će pasti na Latin-
sku Ameriku. Tokom svog govora na
Univerzitetu u Ostinu u Teksasu, 2018.
godine, Reks Tilerson, tadašnji državni
sekretar predsednika Trampa, uveravao
je da Kina „koristi svoju ekonomsku moć da
stavi region pod svoju kontrolu“ i upozorio
da „Latinskoj Americi nisu potrebne nove
imperijalne sile motivisane isključivo potra-
gom za profitom“ (18). Govor je mirisao
na Monroovu doktrinu.
Od tada su Sjedinjene Države pojačale
ofanzivu kako bi povratile kontrolu. U
septembru 2018. godine, Vašington je
opozvao svoje diplomatske predstav-
nike u Panami, Dominikanskoj Repu-
blici i El Salvadoru, kao vid odmazde
zbog njihovog raskida sa Tajvanom.
Mesec dana kasnije, novi državni sekre-
tar SAD Majk Pompeo otputovao je u
Panamu kako bi „senzitivisao“ vladu
Huana Karlosa Varele za „predatorsku
ekonomsku aktivnost“ kineskih kompa-
nija (19). Panama je od tada otkazala pet
infrastrukturnih projekata koje finan-
sira ovaj azijski gigant.
Na sličan je način, tokom posete
Čileu, Pompeo upozorio predsednika
Sebastijana Pinjeru da kineska vlada
 8 EDNOM EL diplomatique
vrši „kontrolu“ nad Huavejom (20).
Nekoliko meseci kasnije, Čile je odlu-
čio da isključi Huavej iz svog projekta
transpacifičkog podmorskog kabla,
u korist japanske kompanije. Tokom
posete Brazilu u novembru 2020.
godine, Kit Krah, tada visoki zvanič-
nik Stejt departmenta za ekonomsku
politiku, ubedio je ovog latinoame-
ričkog giganta da se pridruži „čistoj
mreži“, nazivajući Huavej „kičmom
državnog nadzora KPK“.
Strategija izolacije Kine takođe
zahteva upotrebu finansijskih i trgo-
vinskih mehanizama. Vašington je
2018. godine iskoristio ponovne prego-
vore o Severnoameričkom sporazumu
o slobodnoj trgovini (NAFTA), između
Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade,
kako bi uključio klauzulu kojom se
Sjedinjenim Državama daje pravo veta
na trgovinske sporazume koje njihovi
partneri sklapaju sa državama kojima
američka administracija uskraćuje
naziv „tržišne ekonomije“ – među
kojima se pre svega nalazi Kina. Zatim
je, 2019. godine, DFC pokrenuo inve-
sticioni plan od 60 milijardi dolara
pod nazivom „Growth in the Ameri-
cas“ (Rast u Amerikama) kako bi se
takmičio sa novim putevima svile.
Četrnaest zemalja regiona pridružilo
se ovoj inicijativi. Ne iznenađuje činje-
nica da Venecuela, Nikaragva i Kuba
nisu pozvane da učestvuju.
U septembru 2020. godine, Tramp je
uspeo da tvorca plana „Growth in the
Americas“ Maurisija Klaver-Karonea,
padobranski dovede na mesto predsed-
nika IADB-a, iako su ovim telom tradi-
cionalno predsedavali Latinoameri-
kanci. Za gospodina Sampera, jedini
cilj ove „otmice IADB-a kao taoca“ jeste
„proterivanje Kine iz Latinske Amerike“
nametanjem novih uslova za kredite
koje je ova organizacija već odobrila.
Ali će SARS-CoV-2 na kraju imati
mnogo veću težinu od svih diplo-
matskih stavova Vašingtona. Iako je
poreklo kovida-19 u početku naru-
šilo međunarodni imidž Kine, brzi
ekonomski oporavak joj je otvorio
novu mogućnost za jačanje pozicije u
ovom regionu.
Oslabljena krhkim zdravstvenim
sistemima, Latinska Amerika je teško
pogođena virusom. Iako je u pitanju
tek 8% svetske populacije, u septem-
bru 2020. godine gotovo trećina smrt-
nih slučajeva povezanih s kovidom-19
bila je koncentrisana u ovom regionu.
Pandemija uvodi region u najgoru rece-
siju u poslednjih 120 godina, obele-
ženu smanjenjem BDP-a na 7,7% i
povećanjem siromaštva od skoro 10%
u 2020. godini.
Dok Vašington deluje ravnodušno
u pogledu nevolja svog južnog suseda,
Kina žuri da pruži svoju podršku. Kina
donira stotine hiljada maski, medicin-
sku opremu svih vrsta (ventilatore,
skenere, komplete za testiranje) i šalje
medicinsko osoblje kao podršku bolno
pogođenim lokalnim zdravstvenim
sistemima. Kada su dve vakcine bile
spremne za komercijalizaciju, „Konvi-
densia“ i „KoronaVak“ (kompanija
KansinoBIO i Sinovak), Kina obećava
da će zemljama Latinske Amerike obez-
bediti zajam od milijardu dolara u cilju
lakše kupovine. Ne iznenađuje činje-
nica da je do danas više od polovine
datih vakcina u deset najnaseljenijih
zemalja u regionu kineske proizvod-
nje (21).
Diplomatske dividende ovog izliva
solidarnosti u sopstvenom interesu
brzo pristižu. „Kina najpre sklapa prija-
teljstva, a zatim uspostavlja saradnju kako
bi ostvarila svoje interese“, objašnjava
Samper. „Ovom strategijom zadobija
naklonost vlada bez obzira na ideološka
polazišta.“ Tako se, bez sumnje, stanov-
ništvo oslobađa anksioznosti.
Brazilski predsednik Bolsonaro
našao se na novinskim naslovnicama
kada je njegov sin Eduardo, posla-
nik, retvitovao poruku u kojoj se KPK
označava kao izvor virusa. Potom
naprasno odlučuje da povije kičmu
pred Pekingom kako bi obezbedio
dopremu njihovih vakcina. Kinu ne
treba moliti. Od januara 2021. godine,
odobrila je isporuku 5.400 litara
potrebnih supstanci iz kojih će Brazil
proizvesti više od 8,5 miliona doza
„KoronaVaka“. Nekoliko dana kasnije,
Nedljnik
Bolsonaro ukida veto na učešće
Huaveja na nacionalnom tenderu za
5G frekvencije.
„Saveznici nam ne pomažu“
Savetnici Tajpeja hodaju po tankoj
žici. Lišeni kineskih hemikalija, znatno
kasne u kampanji vakcinacije. U
trenutku kada je većina zemalja u regi-
onu već vakcinisala u proseku 12,6%
stanovništva, 17. maja 2021. godine,
ove zemlje jedva premašuju stopu
vakcinacije od 1%.
Suočen sa zdravstvenom opasno-
šću, Paragvaj, glavno uporište Tajvana
u Južnoj Americi, raspravljao je u
aprilu o zakonu o otvaranju diplomat-
skih odnosa sa Pekingom i puštanju
u upotrebu 14 miliona doza vakcina,
što je dovoljno za imunizaciju čitavog
stanovništva. Državni sekretar Entoni
Blinken tada je kontaktirao s predsed-
nikom Paragvaja Mariom Abdo Benite-
zom, bliskim Vašingtonu, kako bi mu
obećao medicinsku pomoć. Senat, čiju
većinu čini vladajuća partija, na kraju
je odbacio zakon. „Naši saveznici se dano-
noćno vakcinišu, ali nama zabranjuju da
kupimo [kineske] vakcine da ne bismo
postali komunisti“, ogorčena je Esperanca
Martinez, levičarska senatorka, jedna
od inicijatora predloga zakona (22).
U Hondurasu se čekanje na dola-
zak programa Kovak (koji bi trebalo
da omogući vakcinaciju zemalja Juga
pod pokroviteljstvom Svetske zdrav-
stvene organizacije) toliko odužilo
da je u maju 2021. godine vlada bila
primorana da moli Salvador za oko
34.000 doza vakcine. „Narod Hondu-
rasa počinje da uviđa da Kina pomaže
svojim saveznicima, a mi se pitamo zašto
nama naši ne pomažu (23)“, izjavio je
Karlos Alberto Madero Eraso, visoki
državni funkcioner. Pre nego što će
svoje saveznike upozoriti na moguće
„promene spoljne politike“ ako se ništa
ne promeni...
TANYA AKHMETGELIEVA – „Amater od kristala“ (TANYA-AKHMETGALIEVA.ART)
AN-DOMINIK KOREA je novinarka.
PREVOD: Milisava Petković
(1) Demetri Sevastopulo i Gideon Long, „US
development bank strikes deal to help Ecuador llŠIROKA LEPEZA STAVOVA NA KANALIMA SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM
pay China loans“, Financial Times, London, 14.
januar 2021.
Rusija obožava
(2) Tim Padžet, „Why Latin America bashes Bush“,
Time, Njujork, 4. novembar 2005.
(3) Majkl Rid, „Obama and Latin America“, Foreign
Affairs, Njujork, septembar–oktobar 2015.
(4) „Le Venezuela se retire du FMI et de la Banque
tok-šou programe
mondiale“, Agencija Frans-Pres (AFP), Pariz, 1.
maj 2007.
(5) „Evo Morales expulsa a Usaid de Bolivia“, 1. maj
2013, www.rfi.fr
(6) „China’s policy paper on Latin America and the
Caribbean“, Sinhua, Peking, 6. novembar 2008. Iako postoje još od sovjetskog perioda, kada su se razmenjivale dugačke, eruditske tirade u mračnim
(7) „China’s engagement with Latin America and the
Caribbean“, Congressional Research Service, studijima, zlatno doba ruskih tok-šou emisija, kao i njihovo magično umnožavanje, počinje 2014–
(8)
Vašington, 17. oktobar 2018.
Makarena Vidal Li, „China prestó más dinero
2015. godine. U to doba, njihova glavna tema, nekad i jedina, bila je Ukrajina: tamošnje trzavice,
a América Latina en 2015 que el BM y el BID njeno okretanje ka Zapadu, jezički rat koji je tamo divljao, kao i nasilni zaokret koji će sve to uskoro
(9)
juntos“, El País, Madrid, 12. februar 2016.
Eduardo Kavajo i Endru Pauel, „Informe
dobiti. Zato što su želeli da se nose s ovom traumom, politikolozi, istraživači, diplomate i ostali
macroeconómico de América Latina y el Caribe samoproklamovani „eksperti“ počeli su da umnožavaju svoje žestoke verbalne okršaje na malim
2019“, BID, Vašington, 2019.
ekranima
(10) „China says US criticism of its role in Latin
America is “slanderous”“, Rojters, London, 15.
april 2019.
(11) Nelson Rentirija, „Responding to El Salvador PIŠE KRISTOF TRONTEN
president-elect, China denies it meddles“, Rojters,
14. mart 2019.
(12) „EEUU llegó a un acuerdo con Ecuador de USD
3500 millones para ayudarlo “a salir de la trampa
de la deuda china”“, 16. januar 2021, www. „Da li biste vi voleli da vladate osve- vim okončava dan na Rosiji 1. Slika je erupcija „kulture uznemiravanja“ na
infobae.com šćenim narodom? Da narod ne bi potpuna zahvaljujući nedeljnim deba- ruskim društvenim mrežama.
(13) Džek Spring, „Discurso anti-China de Bolsonaro mislio, preplavite ga osećanjima“, tama, emisijama više akademskog karak-
causa apreensão sobre negócios com o país“, govorio je Onore de Balzak kroz tera poput: Pravo da znamo, Post scriptum, „Propagandisti iz Kremlja“
(14)
Rojters, London, 25. novembar 2018.
Argentina, Brazil, Čile, Kolumbija, Peru i Paragvaj.
lik vojvotkinje od Lanžea (Vojvot- Velika igra, Nepobitna logika... Kako bi
(15) Gorenavedenim zemljama pridružuju se Ekvador i kinja od Lanžea, 1834). Rusi, narod ostale aktuelne, prenose se uživo, a teme „Naime, ovaj format se pokazao
Gvajana, u okviru Prosura. sa izvanrednim misliocima, prepu- se biraju u poslednjem trenutku. kao jedinstveno sredstvo za opšte-
(16) „Policy paper on Latin America and the stili su se maniji političkih tok-šou Ono što iznenađuje nije samo posto- političko obrazovanje jer milionima
Caribbean“, Sinhua, 24. novembar 2016. emisija, koje se prenose uživo u peri- janje ovih emisija već njihovo umno- građana Rusije donosi analizu aktuel-
(17) Govor u kome je predstavljena nova strategija
odima visoke gledanosti, kao što su žavanje u poslednjih pet-šest godina. nosti i stanja u svetskoj politici“, piše u
nacionalne bezbednosti, 18. decembar 2017.
(18) „Alarma a EE.UU. la penetración de China en
jutro, poslepodne i gotovo celo veče, Na svakom kanalu postoje bar jedna ili nedavno objavljenoj kolumni Gevorg
América Latina“, El País, Montevideo, 2. februar na svim kanalima s nacionalnom dve; neke se emituju uveče i traju jedan Mirzojan, šef katedre za masovne
2018. frekvencijom. sat (kao što je 60 minuta), neke više od komunikacije Univerziteta za finan-
(19) Edvard Vong, „Mike Pompeo warns Panama dva sata (Budućnost će reći), dok poneke sije pri ruskoj vladi u Moskvi. „Postoji
against doing business with China“, The New Svakog dana u prepodnevnim časo- nemaju ograničeno vreme poput Večeri li drugo rešenje? Knjige i stručne časo-
York Times, 19. oktobar 2018.
(20) Ignasio Gera, „Mike Pompeo advierte a Chile
vima na Pervom kanalu gleda se vodeća sa Solovjevim. Ukupno, reč je o više od 15 pise niko ne bi čitao. Uostalom, naučni
sobre China y Huawei: “Esa infraestructura emisija s nazivom Budućnost će reći, u sati svakodnevnih debata koje su gleda- časopisi po svojoj prirodi ne mogu da
presenta riesgos a los ciudadanos de tu país”“, kojoj se priča „o temama koje se ne mogu ocima u ponudi, ne računajući reprize objavljuju članke koji prate aktuelno-
12. april 2019, www.emol.com prećutati“. Na kanalu Rosija 1, svakog na internet platformama poput Jutjuba sti. (...) Osim toga, rusko društvo ne liči
(21) Majkl Stot, Brajan Haris, Majkl Puler, Gideon Long, drugog dana možete videti emisiju i Jandeksa. Mada dominiraju aktuelne više na one strasne čitaoce kakvi su bili
Benedikt Mander i Džud Veber, „Chinese jabs
dominate Latin American vaccination campaigns“,
koja se zove 60 minuta, tokom koje se u teme iz spoljne politike, u emisijama se Sovjeti. Izgubili smo naviku i sposob-
Financial Times, London, 9. maj 2021. prepodnevnim i poslepodnevnim časo- raspravlja o najrazličitijim društvenim nost da čitamo ozbiljne tekstove (1).“
(22) Ernesto Londonjo, „La gran crisis de la Covid-19 vima „prate tragovi aktuelnosti“. Na problemima, gde neki skorašnji doga- Dok se sudaraju univerzitetsko
en Paraguay abre una oportunidad diplomática kanalu TV Centar, emisija Svakom svoja đaj služi kao povod za razgovor, kao znanje i zajedljivi komentari, svi
para China“, The New York Times, 16. april 2021. istina ponire „u suštinu stvari“. Kanal što je požar u tržnom centru u Kame- pričaju u isto vreme, a gosti se među-
(23) Majkl Stot, Katrin Hili i Demetri Sevas­topulo, „US
NTV nam nudi Mesto susreta, program rovu 2018, teška saobraćajna nesreća sobno žestoko napadaju, ove pone-
to send vaccines to Latin America after Taiwan
ally warns of pivot to China“, Financial Times,
koji želi da „bude mesto gde sve postaje koju je u pijanom stanju izazvao reži- kad razuzdane debate nalaze se
London, 19. maj 2021. jasno“, a Veče sa [Vladimirom] Solovje- ser Mihail Jefremov 2020. godine, ili taman između zabave i obrazovanja.
oktobar .120
Očigledna je bliskost između vodite-
lja i redovnih gostiju – neki su na ti –
publika prepoznaje poznate likove,
kao da su iz Netfliksove serije, potvrđuje
Sergej Markov, često prisutan komenta-
tor u televizijskim studijima (2). Sve su
to razlozi za uspeh ovih emisija: liče na
kafane gde ideološki sukobi ne ometaju
izvesno međusobno poštovanje, čak i
prijateljstvo među učesnicima.
Iako ne uvek blagi u svojim komen-
tarima o Rusiji, strani gosti ponekad
priznaju da ona nije poput apsurd-
nog pakla kakvom je opisuje zapadna
štampa. Ponekad sebi dopuste i poneku
šalu. Javljajući se iz svog berlinskog
dupleksa u emisiju Budućnost će reći, 1.
marta 2021, nemački novinar Feliks
Šultes žalio se na nametnute mere zatva-
ranja u svojoj zemlji: „U Moskvi barem
imate slobodu kretanja. Ovde, u Nemač-
koj, smemo da se družimo samo s jednom
osobom u isto vreme. Ove zabrane će se
sigurno produžiti do izbora.“ A zatim je
nastavio o vakcinaciji: „Iako poseduje
devet miliona doza, naša divna demo-
kratska zemlja nije u mogućnosti da
vakciniše ljude jer nema špriceva!“ Vodi-
teljka Ekatarina Strijenova iz studija i uz
prenaglašenu emotivnu reakciju počinje
da se sažaljivo cereka: „O kako želimo da
vas spasemo, da vas vratimo u Moskvu!
Držite se, Felikse!“
Protivnici vladajuće politike
smatraju da su „propagandisti iz
Kremlja“ – to jest najpoznatiji vodite-
lji ovih tok-šou emisija – odgovorni
za besramnu propagandu političkih
stavova „Putinovog klana“ namenjenu
voljnoj publici, koja, što iz naivnosti,
što iz nepoznavanja novih tehnolo-
gija, i dalje gradi sliku sveta na osnovu
onoga što vidi na državnoj televiziji.
Brojni Jutjub kanali, sa po dva i po
miliona pratilaca, kao što su Dojd, na
kom se predstavlja liberalna opozicio-
narka Ksenija Sobčak, ili Navalny Live,
sada zatvorenog borca protiv korupcije
Alekseja Navaljnog (3), predstavljaju
slobodni prostor gde protivnici mogu
uz humor i talenat da izraze svoj puni
prezir prema „režimu“ i svojim fano-
vima predstavljaju radikalnu kritiku
te „sramotne i neukusne propagande“
(4). Sudeći po trajnoj i nesumnjivoj
popularnosti ovih tok-šou emisija na
vodećim državnim kanalima, pome-
nuta propaganda je primamljiva veli-
koj većini Rusa. Večeri sa Solovjevim
imaju gledanost od gotovo 20 odsto
(istina, na samom kraju večeri), zatim
sledi 60 minuta sa 12 odsto, na istom
kanalu, Rosija 1. Slične emisije na kana-
lima Pervi kanal, TV Centr i NTV imaju
manju gledanost, koja je ipak od 2017.
između pet i deset odsto (5).
„Mislim da vlada ima pravo na svoje
stanovište i da od njega pravi propa-
gandu. Uostalom, nema ničeg lošeg u
reči propaganda, čak i ako je različito
tumačimo. Na primer, šta je loše u tome
da se propagira zdrav način života? Ili
mir u svetu?“, izjavio je Andrej Norkin,
zvezda jedne od najgledanijih emisija
Mesto susreta (6). Odmeren, bele kose i
s ozbiljnim četvrtastim naočarima, on
je jedan od najiskusnijih voditelja na
ruskoj audio-vizuelnoj sceni s karije-
rom koja je počela još 90-ih na kanalu
NTV, za koju se tada smatralo da je
oružje milijardera Vladimira Grusin-
skog upereno protiv Borisa Jeljcina. Tri
decenije kasnije, vraća se na isti kanal,
koji je sada pod indirektnom kontro-
lom vlasti, pošto ga je kupila holding
kompanija Gazprom medija, čiji je kapi-
tal 100% u vlasništvu države. Ovaj
prividni zaokret nije poremetio vodi-
teljevo mirno samopouzdanje, kao ni
njegovu nepristrasnost prilikom vođe-
nja debata koju cene čak i predstav-
nici opozicije. „Određeni nivo agresije
je neizbežan: obavezna je s obzirom
na vreme kada se emituje program i
na zahteve publike“, smatra Norkin,
„tok-šou emisije se međusobno razli-
kuju u zavisnosti od toga u koje vreme
se prenose. Mesto susreta je poslepod-
nevna emisija, ima svoju specifičnu
publiku (...). U našem slučaju, racio-
nalni argumenti moraju biti praćeni
emocijama.“ (7)
Veoma ljuti Ukrajinci
Najživlje je u studijima gde od
početka postoji pravilo da se na debate
pozivaju „đavolji advokati“ kako bi,
Emisije liče na kafane
gde ideološki sukobi
ne ometaju izvesno
međusobno poštovanje,
čak i prijateljstvo među
učesnicima. Iako ne
uvek blagi u svojim
komentarima o Rusiji,
strani gosti ponekad
priznaju da ona nije poput
apsurdnog pakla kakvom
je opisuje zapadna štampa
Najživlje je u studijima
gde od početka postoji
pravilo da se na debate
pozivaju „đavolji
advokati“ kako bi, često
uz mnogo preterivanja,
predstavljali suprotnu
stranu. Tako je čitav niz
veoma ljutih Ukrajinaca
mogao da se žali na svoje
istočne komšije uživo na
„agresorskoj“ televiziji
često uz mnogo preterivanja, predsta-
vljali suprotnu stranu. Tako je čitav
niz veoma ljutih Ukrajinaca mogao da
se žali na svoje istočne komšije uživo
na „agresorskoj“ televiziji. Danas se
novinarka Janina Sokolovska i poli-
tikolozi Vasil Vakarov i Vjačeslav
Kovtun smenjuju kako bi omalovaža-
vali rusko mešanje u Donbasu, kako
bi svim silama branili zakone kojim
se rusofobnim govornicima zabra-
njuje upotreba maternjeg jezika i kako
bi minimizirali pretnju koju predsta-
vljaju neofašističke organizacije Desni
sektor i puk Azov (8). Njihovi protiv-
nici, koji smatraju da su interesi Ukra-
jine neodvojivi od Rusije, ne propu-
štaju priliku da naglase kako protivlje-
nje Moskvi tera Kijev na najčudnije
odluke, kao što je bio slučaj u emisiji
Budućnost će reći (13. decembar 2019):
„Zašto odbijaju ruski gas? Da bi naško-
dili Rusiji? Sami sebi ste naškodili! Kod
drugih kupujete, po svetskim tarifama,
iste te totalitarne molekule!“ U emisiji
60 minuta, od 25. marta ove godine,
smeju se tragikomičnim promašajima
antikovid politike ukrajinskog pred-
sednika Vladimira Zelenskog, koji je,
pošto je gordo odbio ruske vakcine,
čekao dostavu zapadnih vakcina na
Sveti Nikad, da bi na kraju bio prinu-
đen da uzme indijsku vakcinu Covishi-
eld, veoma skupu i slabo dostupnu.
Ukratko, Rusi zameraju svojim ukra-
jinskim komšijama što su izabrali, sa
entuzijazmom koji im se dosad slabo
isplatio, da pređu na stranu Zapada,
kom se ne žuri da im pruži sve kori-
sti o kojima sanjaju. Što je Solovjev
sažeo u jednu jezgrovitu rečenicu, dana
11. marta: „Sjedinjene Države će vam
poslati vojnu pomoć, ali ne i vakcine.“
Neki strani gledalac iznenadio bi se
slobodom koja vlada u ovim emisijama,
ali i izjavama koje bi na našim demo-
kratskim talasima dovele do medij-
ske ekskomunikacije njihovih autora.
Tako je Nikolaj Starikov mogao u
emisiji Budućnost će reći, 5. marta 2019.
(dan smrti „malog oca nacije“) da izjavi:
„Većina Rusa, a i ja sam jedan od njih,
smatraju da je Staljin bio najbolji vođa
u našoj istoriji.“ Oleg Barbanov tvrdi u
Mestu susreta od 3. marta ove godine, na
temu prevelikog broja mrtvih od koro-
navirusa: „Da sam na mestu Kremlja, i ja
bih lagao.“ U izdanju emisije Budućnost
će reći od 14. aprila 2021, Mihail Deljagin
dobacio je, dok se govorilo o manjim
konfliktima u Donbasu: „Sprečen rat za
Amerikance predstavlja smrtnu pret-
nju.“ A da ne pominjemo nasilničke
izjave ruskih gostiju kada se povede
rasprava o paradama ponosa po Evropi
ili o novostima iz oblasti rodnih poli-
tika u Sjedinjenim Državama.
Ponekad, međutim, strpljenje vodite-
lja dostigne svoje granice, kao što je to
bio slučaj kada je polemičar Aleksan-
dar Sitin gostovao u emisiji Budućnost
će reći, 16. aprila 2019, dan posle požara
u Notr Damu, a u zanosu izlaganja s
jakim prizvukom evropskog suprema-
tizma, dozvolio sebi da izjavi: „Pogre-
šno je porediti ova dva požara: jedan
je uništio dragulj klasične evropske
kulture, a drugi [požar u Domu sindi-
kata u Odesi u kom je, 2. maja 2014,
poginulo nekoliko desetina proru-
skih aktivista] je odneo nešto ljud-
skog genetskog materijala osrednjeg
kvaliteta.“ Savršeno miran, moderator
Anatolij Kuzičev zahtevao je od njega
da napusti studio. Ubrzo će se Makija-
veli s tamnim naočarima i sitničavog
govora vratiti u studije koje je inače
pohodio.
Nesumnjivo najkontroverzniji
voditelj je Artjom Šejnin. Proređena
kosa, proseda bradica, noge raširene u
borbenom stavu u središtu arene, on
ne krije svoj patriotizam i ne preza od
vređanja gostiju ako mu se odgovori
ne dopadaju. Izuzetno voli da posta-
vlja dugačka, učena i obrazložena pita-
nja koja su puna detaljnih upozorenja
na lažne argumente koje njegov sago-
vornik, prema njegovim tvrdnjama,
već priprema, kako bi najavio da se
očekivani odgovor, već pobijen njego-
vim nepobitnim argumentima, neće
smatrati validnim ili poštenim, kao
ni neki drugi, preventivno raskoma-
dan, da bi na kraju predložio, s peda-
goškom zabrinutošću, vrstu i sadržaj
odgovora koji bi smatrao tačnijim na
svoje pitanje koje se, evo sad stvarno,
bliži tom upitniku, posle kog će podse-
titi goste na obavezu da odgovore…
da bi ih Šejnin gotovo odmah preki-
nuo, teatralno uzvikujući: „Znao sam!
Mogao sam da se kladim! To je ta vaša
čuvena podmuklost! Ne želite valjda
da kažete… itd.“ Konačno, njegovi
zacrtani stavovi, zajedno s potpu-
nim nedostatkom skrupula da iskori-
sti sve prednosti toga što je gospodar
debate, obezbeđuju mu glavnu ulogu
u njegovom ličnom blokbasteru. Među
omiljenim pomoćnicima su mu Majkl
Bom i Majkl Vazijura, američki drža-
vljani i žestoki protivnici bivšeg pred-
sednika Donalda Trampa. Svaki put
kada se pokrene pitanje američke
politike ili novih antiruskih sank-
cija, obojica, s kaubojskim akcentom,
zastupaju demokratske, progresivne i
atlantističke stavove koje voditelj od
njih i očekuje kako bi im se ljubazno
podsmevao. Druga omiljena vreća za
udaranje: politikolog Andrej Nikolin,
predstavnik sistemske opozicije Vladi-
mira Putina, jedan od onih koji nikad
neće stati na stranu ruske vlade protiv
bilo koje strane države ili nadnacio-
nalne organizacije. Od packi Međuna-
rodnog olimpijskog komiteta (MOK)
do američkih sankcija i isključivanja
iz Saveta Evrope, po njima je sve oprav-
dano i neophodno, te svakako u inte-
resu ruskog naroda. Šejnin se ne ustru-
čava da takvim gostima povredi samo-
ljublje dok im pobija argumente.
Podeljeno društvo
Ispod svog kontroverznog izgleda,
Šejnin je i te kako svestan svoje tele-
vizijske uloge. „Ja sam proizvod svog
vremena. Današnjoj televiziji su
potrebni eksplozivni, impulsivni, kate-
gorični voditelji. Posle glamuroznih
vremena sledi period ratova, u smislu
da se dva jasno određena tabora bore
jedan protiv drugog. Ranije nije bilo
moguće da čovek mog izgleda i mog
temperamenta bude televizijski vodi-
telj. Ja sam na ekranima samo zato što
su se vremena promenila (9).“ Pode-
ljeno društvo i veoma pristrasni mediji
nisu svojstveni samo zapadnom i
atlantskom svetu (10). U Rusiji je linija
podele daleko ozbiljnija od dihotomije
levo–desno. Ona suprotstavlja „suve-
reniste“ i „partiju za strance“. Ovi prvi,
zasad većinski, žele, uprkos podra-
zumevanim žrtvama, da se nastavi
s putinovskom oholom politikom
velike ruske moći; dok bi drugi, pone-
kad nazvani „petokolonašima“, „stra-
nim plaćenicima“ ili, nešto neutral-
nije, „liberalima“, voleli da se Rusija
dokaže i stekne poverenje svojih part-
nera tako što će krenuti putem koji im
je ucrtao zapad, po cenu da pristane na
provokacije i ponižavanja. Slavuji tele-
vizijskog patriotizma ih smatraju izdaj-
nicima: „Treba nazivati ljude pravim
imenom: naši vansistemski protivnici
su u stvari strani plaćenici koji rade za
račun neprijateljskih država“, nemi-
losrdno je izjavio Solovjev 11. marta
2021. Uopšteno govoreći, studiji se dele
na one koji žele da se Rusija integriše u
orkestar „civilizovanih“ zemalja i one
koji insistiraju, uz prećutnu podršku
voditelja, da je ruska sila jednaka kine-
skoj i američkoj. Stara ruska rasprava
između „Evropljana“ i „slovenofila“
našla je svoju modernu reinkarnaciju.
Jedna čuvena rasprava sažima ovu
kontroverzu. U njoj su učestvovali poli-
tikolog Arijel Koen i senator Vjačeslav
Nikonov u Večeri sa Solovjevim 22. juna
2017: „Ako Rusija nastavi da prkosi
američkoj dominaciji i da dobija sve
strože i strože sankcije od Zapada, to
će dokrajčiti njenu ekonomiju. (…) Od
koga ćemo dobiti tehnologiju, tržišta ili
kapital da se razvijamo?“, upozoravao
je prvi. Drugi mu je odgovorio: „Tehno-
logiju nam Amerikanci nikad nisu ni
davali ni prodavali, sve zbog embarga
koji datira još od kraja Drugog svetskog
rata (…) Danas smo svetski lideri u proi-
zvodnji nuklearne energije. Ne samo to:
izvoze se naši sistemi naoružanja, naša
svemirska tehnologija, naše vakcine,
čime dokazujemo sposobnost da proi-
zvodimo na najvišem nivou bez tuđe
pomoći.“
U izdanju Prava da znamo od 27.
marta ove godine, politikolog Sergej
Karaganov smatrao je neophodnim da
završi s ovakvim raspravama: „Pogle-
dajmo dokaze: večito pitanje da li smo
mi [Rusi] dobri, dostojni, autentični
Evropljani potpuno je besmisleno.
Evropa koja nam je srcu draga postoji
samo u nama. Mi imamo Tolstoja,
Čehova, Čajkovskog koji su doprineli
evropskoj kulturi isto onoliko koliko
smo se mi njome inspirisali. Nažalost,
evropski izvori novih ideja su presušili,
vreme je da se okrenemo drugim kultu-
rama u usponu o kojima ne znamo
ništa.“
Ono što iznenađuje nije
samo postojanje ovih
emisija već njihovo
umnožavanje u poslednjih
pet-šest godina. Na
svakom kanalu postoje
bar jedna ili dve; neke
se emituju uveče i traju
jedan sat (kao što je 60
minuta), neke više od
dva sata (Budućnost će
reći), dok poneke nemaju
ograničeno vreme poput
Večeri sa Solovjevim.
Ukupno, reč je o više od 15
sati svakodnevnih debata
koje su gledaocima u
ponudi
Margarita Simonijan, javnosti dobro
poznata vlasnica televizijskog kanala
RT, odmetnica američkog programa
Future Leaders Exchange, redovan je gost
različitih ruskih programa. Smatra
da su njene duge novinarske studije
u Sjedinjenim Državama bile poput
sektaške indoktrinacije, na koju ona
nije nasela, već je uvidela da Zapad
sprema svoje države na ideološki rat.
„Na studijama žurnalistike – posle
sovjetskog perioda – učili smo prin-
cipe pluralizma i objektivnosti“, rekla
je u emisiji Pravo da znamo od 14. okto-
bra 2017. „Ko bi rekao da će totalitari-
zam doći sa zapada? U Americi, usudiš
li se da izraziš makar i neutralan stav
o Putinu, karijera se završava. Brojni
novinari su žrtve inkvizicije. Pročitajte
ovaj članak Njujork tajmsa u kom se
objašnjava kakve sve kazne trpe novi-
nari koji stupe u kontakt sa RT-om...
Oni trpe neverovatan pritisak kako bi
LE MONDE diplomatique 9
bili sprečeni da rade s nama, da se ne
bi izrazilo mišljenje različito od zvanič-
nih stavova. Ako to nije totalitarizam,
pitam ja vas šta je!“
Jedna od večitih tema ovih tok-
šou emisija upravo je „nesporazum sa
Zapadom“ – kako to nazivaju optimi-
stični učesnici – ili „urođena rusofo-
bija zapadnjaka“, kao što bi rekli najkri-
tičniji. Oleg Barbanov, profesor među-
narodnih odnosa na Državnom insti-
tutu za međunarodne odnose u Moskvi
i česti gost Mesta susreta, piše tako na
svom blogu (8. jun 2017) da je ovo za
veliki deo zapadnjačke elite postao
„prihvatljivi rasizam“ kojim se učvr-
šćuju politički sistemi oslabljeni radi-
kalnim komunitarizmom. Kao ilustra-
cija poslužio mu je skorašnji govor
Emanuela Makrona (25. mart) u kom
je optužio Rusiju i Kinu da koriste
vakcinu protiv koronavirusa kao sred-
stvo za vršenje uticaja u „novoj vrsti
rata“, dok je Moskva nudila svim zain-
teresovanim evropskim zemljama
dostavu doza i zajedničku proizvod-
nju svog „Sputnika V“. Tokom emisije
Svakom svoja istina, 26. marta, politi-
kolog Maksim Jusin reagovao je na
sledeći način: „Kao veliki zaljubljenik
u Francusku, koju sam uvek spreman
da branim, ja nemam reči: u Francuskoj
se dešava prava eksplozija broja zaraže-
nih, sa 45.000 novih u poslednja 24 sata,
što su najveće cifre od početka pande-
mije. Ovakvu bih primedbu očekivao
od Andžeja Dude [poljski predsednik]
ili od Zelenskog [ukrajinski kolega], ali
kada sam čuo gospodina Makrona, koji
mi je dao nade da će se popraviti odnosi
između naših zemalja, obuzeo me je
najdublji pesimizam.“
Ove emisije svakako nisu objektivne.
Produciraju ih kanali s nacionalnom
frekvencijom, vode voditelji-zvezde
besprekornog patriotizma, uz učešće
dobro probranih „stručnjaka“ čiji su
politički stavovi unapred poznati, te je
lako pretpostaviti kakvi će se zaključci
izvući. No, ne treba zaboraviti da orga-
nizuju određeni pluralizam koji daje
reč kritičarima vlasti, pa čak i stran-
cima. Čujemo li mi ikad ruske, kineske
ili iranske goste u nekoj američkoj ili
evropskoj tok-šou emisiji?
Ruski audio-vizuelni prostor
uzvraća udarac zapadnim medijima
koji ocrnjuju Rusiju. Pošto su se isme-
vali gotovo hruščovskim kapricima
Donalda Trampa, sada se brinu zbog
brežnjevske intelektualne sporosti
novog američkog predsednika. Aludi-
rajući na izjave Džozefa Bajdena od
17. marta ove godine, na kanalu ABC,
u kojim je predsednika Putina nazvao
„ubicom“, poznati voditelj 60 minuta
Jevgenij Popov dobacuje sarkastično:
„Ili je pripazio šta priča, ili je već zabo-
ravio, tek samo 12 dana kasnije, Bajden
je pozvao predsednika Putina na konfe-
renciju o klimi“ (29. mart 2021).
Ruska televizija se može meriti sa
zapadnim po svojoj živosti i idejama,
ali joj je međunarodna vidljivost prak-
tično nepostojeća. Svaka američka
izjava o Rusiji, ma koliko preterana,
pristrasna, ili apsurdna, putuje po
svim svetskim redakcijama, a potom
slede uznemireni masni naslovi. Druga
strana nema takav efekat. „U ovom
medijskom ratu“, rezimirala je Simo-
nijanina u Budućnost će reći 1. aprila ove
godine, „naši neprijatelji imaju atom-
ske bombe, a mi ne.“
KRISTOF TRONTEN je novinar.
(1) Gevorg Mirzoyan, „Zašto su Rusiji potrebni
politički tok-šou programi“, Snob, Moscou,
6. januar 2021 (na ruskom).
(2) Sergueï Markov, „Misterija ruskih
tok-šou programa“, Moskovski
Komsomolets, 26. maj 2017 (na ruskom).
(3) Pročitati: Hélène Richard, „Alexeï
Navalny, prophète en son pays ?“, Le Monde
diplomatique, mart 2021.
(4) Parasites, dokumentarac Alekseja Navaljnog,
10. mart 2020, dostupan na Jutjubu.
(5) Podaci: Institut Medijaskop za urbanu populaciju.
(6) Youlia Doudkina, „Kako su organizovani ruski
politički tok-šou programi“, Esquire, Londres,
9. jul 2019.
(7) Ibid.
(8) Pročitati: Emmanuel Dreyfus, „ En Ukraine,
les ultras du nationalisme“, Le Monde
diplomatique, mart 2014.
(9) Youlia Doudkina, „Kako su organizovani ruski
politički tok-šou programi“, navedeni članak.
(10) Pročitati: Serge Halimi i Pierre Rimbert, „Un
journalisme de guerres culturelles“, Le Monde
diplomatique, mart 2021.
 10 EDNOM EL id amolp it euq Nedljnik

llLOKALNO PITANJE ILI GLOBALNA STRATEGIJA

Dva lica džihada

Terorističke grupe poput Al Kaide i Islamske države (ID) pozdravile su akcije oružanih paravojnih formacija u Sahelu i pobedu talibana u Avganistanu. Međutim, ove
konflikte je teško objasniti konceptom globalnog svetog rata, budući da se podvrgavaju sopstvenoj, teritorijalnoj logici. Stoga im prosta primena sile neće stati na kraj

PIŠE OLIVIJE RUA

Danas se svaki događaj povezan

sa muslimanskim svetom proce-
njuje kroz prizmu „terorizma“. Od
pada Kabula u avgustu 2021. godine,
mediji i brojni zapadni posmatrači
bez prestanka se pitaju hoće li povra-
tak talibana na vlast dovesti do nove
serije islamističkih napada širom
sveta. No, tu su i druga dva pitanja
kojima se ovi isti mediji i posma-
trači ne bave: zašto su talibani uspeli
da zauzmu avganistansku presto-
nicu, a da pri tome praktično nisu
ispalili ni metka? Da li su talibani
ikada bili direktno umešani u neki
nasilni čin izvan Avganistana? Istina
je da su oni pružili utočište Osami
bin Ladenu u periodu između 1996. i
2001. godine, a cenu su platili gubit-
kom vlasti, nakon rata koji je trajao
nekoliko nedelja. Međutim, Ameri-
kanci nikada nisu optužili talibane
da su bili obavešteni o pripremama
za napade na Njujork i Vašington 11.
septembra 2001.

Ova opsesija oružanim nasiljem spre-

čava razumevanje fenomena radikali-
zacije i prelaska u akciju. Naime, ona
počiva na pretpostavci kontinuiteta
između verske radikalizacije, proglaše-
nja džihada i međunarodnog terorizma,
kao da se iz prve faze nužno prelazi u
treću i obrnuto, to jest, kao da je među-
narodni terorizam stvorio lokalni
džihadizam. Ovo rezonovanje dovodi
do toga da se svako pozivanje na šerijat-
ski zakon i svaki poziv na sveti rat, čita
kao podsticaj za napade na globalnom
nivou.
U ovom pristupu, zapadna politika
prema islamističkim pokretima odre-
đena je isključivo kriterijumom njihove
navodne povezanosti sa terorizmom.
Međutim, ova povezanost se procenjuje
ne samo na osnovu njihovog stvarnog
pribegavanja nasilju, nego podjednako,
a možda i još više, na osnovu „stepena
radikalnosti“ njihovih verskih vođa:
grubo rečeno, što oni više govore o šeri-
jatu i što više osporavaju politiku veli-
kih sila, tim više islamističke grupe
predstavljaju terorističku pretnju.
Otuda i princip preventivnog rata: treba
ih napasti pre nego što pređu u akciju.
Međutim, dublja analiza džihadistič-
kih pokreta pokazuje da ovaj navodni
kontinuitet ne samo da nema smisla,
već on dovodi do zaglibljivanja u terito-
rijalne ratove, što je u najboljem slučaju
beskorisno, a u najgorem slučaju nagla-
šava internacionalizaciju lokalnih
sukoba, a time i njihovu povezanost sa
globalnim džihadizmom.
Ovaj analitički okvir predstavlja
kamen spoticanja za svaki politički
pristup koji bi mogao izbeći ćorsokak
AMADOU SANOGO – „Teško je boriti se protiv sebe samoga“ (FLORIAN KLEINEFENN, GALERIJA MAGININ-A, PARIZ)
terorizma, te reintegrisati naoružane
grupacije u politički spektar. Naravno,
može se postaviti pitanje zašto je takva
rehabilitacija neophodna. Odgovor je Al Kaida je od njega napravila svoju Stoga se stvari moraju podrobnije tome što malijsku vladu Pariz drži na
jednostavan: kada ovi pokreti imaju oslo- osnovnu delatnost, a Islamska država ispitati. Ne postoji automatska veza kratkom povocu i uprkos kolonijal-
nac u društvu i sposobnost da mobilišu (ISIS) dosledno ga je povezivala s džiha- Zašto su Čečenija, između lokalnog džihada i među- noj prošlosti? Gotovo svi teroristi pozi-
pristalice, puka antiteroristička i vojna dom. Ali džihad nije neodvojiv od tero- narodnog terorizma. Već pomenuti vaju se ili na Siriju i Irak (poput Salaha
dejstva ih ne mogu zauzdati. Avganistan rizma, kako teološki (postoji pravna gde Zapad nije imao talibani nikada nisu iznosili nasilje Abdeslama, u prvim danima suđenja za
i Mali pokazali su da zasnivanje kontra- tradicija koja reguliše nasilje), tako i aktivnu ulogu, ili izvan Avganistana, a odgovornost za napade 13. novembra 2015. u Parizu),
pobunjeničke politike isključivo na politički (avganistanski mudžahedini većinu neselektivnih napada na civile ili na podršku francuskih vlasti nedelj-
paradigmi primene oružane sile ne funk- nikada nisu učestvovali u međuna- Bosna i Hercegovina, ili šiite u Kabulu, tokom dvadeset niku Charlie Hebdo nakon objavljivanja
cioniše. Isto važi i za pokušaj držanja rodnim terorističkim akcijama protiv gde su se snage godina američkog prisustva, preuzele karikature proroka Muhameda. Malij-
ekstremista na distanci, dok se ne izgradi sovjetskih ciljeva). Istine radi, teza su džihadističke grupe, uključujući i ski imigranti u Francuskoj, naravno, ne
stabilna, demokratska vladavina prava. da terorizam predstavlja reakciju na Severnoatlantskog saveza skorašnji napad za koji je odgovornost predstavljaju većinu i dolaze iz etnič-
Svi pokušaji u ovom pravcu su propali. zapadni oružani intervencionizam na (NATO) borile na strani preuzeo lokalni ogranak ISIS-a. kih grupa koje ne učestvuju u džihadu.
Gotovo da se niko i ne pita o razlozima Bliskom istoku (što je oduvek bio argu- Slučaj Malija deluje još paradoksal- Ali oni koji dolaze iz Faludže ili Mosula
ovih neuspeha, osim što se iznose kultu- ment Al Kaide) vrlo je polovična. Ona muslimana, pobudile nije. Kako to da nijedan terorista nije nisu mnogo brojniji. Zašto se onda
rološki argumenti: vladavina prava je, ne objašnjava razlike u reakcijama koje više solidarnosti među bio motivisan francuskim prisustvom toliko mladih ljudi iz druge genera-
navodno, zapadni model koji ne odgo- izazivaju određeni ratovi: zašto su Čeče- u Maliju, uprkos tome što je francu- cije imigranata iz Magreba mobiliše
vara muslimanskim društvima. Previđa nija, gde Zapad nije imao aktivnu ulogu, mladim radikalizovanim ska vojska na prvoj liniji fronta protiv za Siriju i Irak, ali ne i za Sahel, koji je
se da mnoga od ovih društava, počevši ili Bosna i Hercegovina, gde su se snage Evropljanima od Sahela, oružanih grupa Sahela, uprkos tome teritorijalno bliži zemlji porekla njiho-
od samog Avganistana, zapravo imaju Severnoatlantskog saveza (NATO) što ta ista vojska trubi o svojim uspe- vih roditelja? Zašto se preobraćenik
svoju sopstvenu državotvornu tradiciju borile na strani muslimana, pobudile gde se francuska vojska sima u lovu na teroriste ( kao što je to u islam iz Normandije, Bretanje ili sa
koja bi mogla da rezultira u formiranju više solidarnosti među mladim radikali- nedavno bio slučaj, nakon što je ubijen Reiniona, nikada ne poziva na Mali, već
pravne države. zovanim Evropljanima od Sahela, gde se
bori od 2013. godine? Adnan Abu Valid el Sahraui, emir Islam- uvek na Irak ili Siriju, gde su francuske
Nema sumnje da terorizam postoji. francuska vojska bori od 2013. godine? ske države u Velikoj Sahari), uprkos snage odigrale tek sekundarnu ulogu?
oktobar.120
U svakom slučaju, više od osam godina
francuskog rata u Maliju do današnjeg
dana nije motivisalo nijedan terori-
stički akt na francuskom tlu.
Uspon „dekulturalizovanih“
generacija
Da bi se odgonetnula ova enigma,
mora se napraviti razlika između
lokalnih džihada i globalnog džihada,
iako se oni ponekad mogu preklo-
piti. Pod lokalnim džihadom podrazu-
meva se želja jedne grupe da na odre-
đenoj teritoriji uspostavi islamski
emirat u skladu sa šerijatskom zakonu,
na čijem je čelu emir (samo je Islam-
ska država imenovala kalifa, odnosno
vrhovnog lidera koji bi trebalo da vodi
celu ummu, okupljajući sve vernike
sveta). Ovi lokalni entiteti uglavnom
se nalaze u plemenskim područjima u
širem smislu (1). Oni su rezultat lokal-
nih napetosti i promena: osveta manjin-
skih klanova nad plemenskom aristo-
kratijom, sukobi oko vode i zemlje,
nemoć države pred korupcijom i nasi-
ljem, uspon novih, „dekulturalizova-
nih“ generacija, odnosno generacija
koje su se distancirale od običaja i tradi-
cionalnog kodeksa ponašanja. Ne treba
zaboraviti da pozivanje na islam ima za
cilj i delegitimizaciju države, ali i drugih
institucija (poglavara, plemena, verskih
zajednica). Od Malija do Mozambika,
preko Nigerije, Čada i Sudana, od avga-
nistanskih i pakistanskih plemenskih
područja do Jemena, preko severoi-
stoka Sirije i egipatskog Sinaja, pojava
džihadističkih grupa je uvek uteme-
ljena u političkoj antropologiji dotičnih
društava.
Razvoj lokalnih džihada prethodi
usponu dveju globalnih organizacija, Al
Kaide i Islamske države, ili ga pak sledi.
Obe ove organizacije polaze od iste teze:
pobeda nikada ne može biti lokalnog
karaktera, jer ili će oslobođena terito-
rija biti ubrzo ponovo osvojena, ili će
novonastala država odustati od global-
nog džihada kako bi stekla priznanje
velikih sila. Stoga se prvo Zapad mora
baciti na kolena, kako bi se uopšte
moglo nadati ujedinjenju različitih
emirata u jedinstvenu celinu. Lokalni
džihadisti, suočeni s ovom ponudom
globalne ekspanzije vlastitog svetog
rata, imaju sledeći izbor: zadržati svoju
nezavisnost (kao što će to učiniti tali-
bani) ili se proglasiti ogrankom jedne
od dveju organizacija, zaklinjući se na
vernost emiru Al Kaide ili kalifu ISIS-
a, kao što je to učinila Al Kaida u Islam-
skom Magrebu (AKIM) ili Ansar Beit
el Makdis na Sinaju. Ova strategija ima
svoje prednosti i svoje nedostatke. Izla-
zak na međunarodnu scenu daje veći
legitimitet u odnosu na potencijalne
lokalne rivale i otvara mogućnost za
pristup stranih dobrovoljaca, čime se
pojačava efekat zastrašivanja nad ostat-
kom populacije. Ali to nosi i rizik od
spoljne vojne intervencije.
Naravno, izbor između Al Kaide
i ISIS-a može biti motivisan ličnim
vezama (na primer, učešćem lokalnih
lidera u prethodnim ratovima), ali se
uglavnom zasniva na različitim vizi-
jama odnosa između islama i terito-
rije. Al Kaida je uvek odbijala terito-
rijalnu opciju i prosto je posmatrala
emirate kao mesto za traženje utočišta:
Bin Laden je taj koji se zakleo na vernost
muli Omaru, talibanskom emiru, a ne
obrnuto. Al Kaida se nije mešala u poli-
tičke poslove talibana; čak im se stavila i
na raspolaganje na unutrašnjem planu,
izvršavanjem atentata na komandanta
Masuda, glavnog protivnika talibana
(9. septembra 2001), kako bi imala što
slobodnije ruke u svom projektu među-
narodnog terorizma. Za Bin Ladena,
globalni džihad bio je važniji od akcija
na određenoj teritoriji; njegov nasled-
nik Ajman el Zavahiri je u junu 2013.
osudio formiranje Islamske države u
Iraku i Levantu od strane Abu Bakra
el Bagdadija. Lideri Al Kaide posma-
trali su teritorijalizam kao zamku koja
bi mogla dovesti do masovnog napada
profesionalnih vojnih snaga sa punom
kontrolom vazduha. Vreme je pokazalo
da su bili u pravu.
Što se tiče Islamske države, ona ostaje
jedina organizacija koja je kombinovala
teritorijalnu praksu i globalni rat, preu-
zimajući i tradiciju lokalnih emirata,
LE MONDE euqitamolpid 11
ali i nasleđe Al Kaide, kroz pribegavanje
terorističko-samoubilačkim akcijama.
Drugim rečima, kalifat proglašen u junu
2014. predstavlja svojevrsan miks bez
presedana: brzo osvajajući jednu oblast
za drugom, kalifat je pokrenuo i terori-
stičke akcije na Zapadu, kako bi nagnao
javno mnjenje da se usprotivi vojnim
intervencijama protiv kalifata. Istovre-
meno, kalifat je vodio i munjeviti rat na
Bliskom istoku, nadajući se da će režimi
pasti jedan za drugim kao prezrelo
voće. Ali ova strategija je bila neodrživa:
neprestanom teritorijalnom ekspanzi-
jom, praćenom ignorisanjem granica,
ideološkim čistkama, a na kraju i okre-
tanjem plemena protiv sebe, iako su ih
ona možda isprva i dočekala sa dobro-
došlicom, ova organizacija je ubrzala
sopstveni poraz. Pritom, njihova dugo-
ročna računica je omanula: američka
vojska se u ovom slučaju nije zaglibila, llNOVI VRLI SVET BUDUĆNOSTI ILI POVRATAK NA STARO?
kao u Iraku i Avganistanu; kada je kalifat
poražen, američka vojska je predala klju-
„Stari svet upravo
čeve šiitskim paravojnim formacijama i
kurdskim snagama i spakovala kofere.
Danas se čini da međunarodni terori-
zam posustaje, nakon što je dominirao
(ne) umire,
scenom više od dvadeset godina i čak
iako su rizici od napada na Zapadu i dalje
veliki. U pogledu profila terorista koji su
delovali na Zapadu, u periodu od 1995.
novi kasni u rađanju“
do 2015. godine, postoji savršena podu-
darnost: od Kaleda Kelkala, uključenog u
talas napada izvršenih u Francuskoj 1995.
godine, sve do Abdeslama, uvek su u pita-
nju osobe iz druge generacije muslimana Postojale su nade da će se nakon pandemije svet promeniti nabolje u socijalnom
i obraćenici. (2) Nakon 2016. godine,
profili postaju raznovrsniji, napadi indi- i ekonomskom smislu. Ipak, najgori aspekt postojeće situacije, uključiv život
vidualniji i manje sofisticirani, motiva- kojim posreduje velika tehnologija, deluje kao da će nastaviti da postoji. Akcije
cije nejasnije i udaljene od glavnih stra- u industrijskim granama koje su najteže pogođene, posebno avijacija, operateri
teških pitanja. Ovakav razvoj sugeriše na
to da globalni džihad nikada nije imao hotela i kruzera, pale su na berzi Volstrit. Nasuprot tome, pojedine industrije su
duboko sociološko uzemljenje. „Terori- napredovale tokom perioda lockdown-a i produženog perioda rada od kuće
stima“ nedostaje vezni igrač u francu-
skom društvu: stoga im sopstveni samo- PIŠE LORAN KORDONIJE
ubilački stav, kao i unapređivanje poli-
cijske saradnje i bezbednosnih tehnika,
relativno lako staje na kraj.
Utoliko se može reći da je globalni
džihad u opadanju. Ali to nije slučaj
sa lokalnim džihadima, što pokazuju,
kako pobeda talibana, tako i nedaće
Francuske u Maliju. Ove lokalizo-
vane sukobe ne treba više posmatrati
samo kao naslednike globalizovanog
svetog rata, već naprotiv, kao pokrete
duboko ukorenjene u društva unutar
kojih deluju. Neophodno je uvesti u
priču i malo političke antropologije:
svi lokalni džihadi koji opstaju ne
svode se samo na ubijanje i vladavinu
straha. Talibani svoj uticaj prvenstveno
duguju svojoj sposobnosti da upra-
vljaju mikrokonfliktima (oko zemlje,
vode, krvne osvete itd.) (3); pokreti
džihadista u Sahelu mogu se razumeti
samo u kontekstu od ranije postojećih
sukoba koje države nisu bile u stanju da
reše (oko zemlje, vode, pašnjaka, etnič-
kih i društvenih tenzija). Ovi lokalni
sukobi ne privlače previše strane
dobrovoljce i ne stvaraju ono što je bila
glavna snaga Al Kaide i ISIS-a: izgradnja EVAN SCHNEIDER – „UN foto-SIPA“
velikog milenijumskog narativa, koji
od internacionalne, radikalizovane
mladeži, što je okrenula leđa društvu,
pravi heroje novog sveta. Prvi talas koronavirusa, koji je je pokazao da je to zahtevan posao, i gija konsultantske firme Opservatorija
Istorija talibana, poput istorije disi- postavio pola čovečanstva u neka- rani ideal je pokazao samo naznake društva i potrošnje primetila je da svaka
dentskog ogranka Al Kaide u Siriji kvu vrstu zatvorenog prostora nade povratka u normalu, a to je kriza ima „moćan efekat ubrzavanja
(Oslobodilačka organizacija Levanta), prošle godine, neočekivano je poboljšanje za one koji će platiti cenu trendova koji su primećeni pre nje“, i
pokazuje da su lokalni džihadi podlo- frustrirao napore – često različite, ekonomskog kolapsa u godinama koje da, „epidemija deluje kao da je imala
žni političkim prinudama koje ih vrlo retko odlučne – onih koji su prethode. olakšavajući efekat, kako u vremen-
mogu navesti na pregovore i teritori- želeli da izgrade novi svet koji nije skom tako i u hemijskom smislu,
jalizaciju u okvirima prihvatljivim za opterećen problemima starog, i koji Tenzije između starog tenzije, koje je opisao Gramši, između
međunarodnu zajednicu (poštovanje predstavlja napredak u odnosu na i novog sveta Starog sveta koji odbija da odumre, i
granica, odbacivanje globalnog terori- potonji. novog sveta koji odbija da bude rođen“.
zma). To je ono što su učinili talibani, Nešto je ostalo od plemenitih Gramši je upozorio da postoji opasan
održavši lekciju džihadistima svih U ovom novom svetu će biti muzi- impulsa, od kojih su neki ostvareni u period međuvlasti, između ove vrste,
vrsta, kao i njihovim protivnicima: čara na svakom prozoru, manje aviona praksi, i oni su pomogli u ublažava- koja vodi „do čitavog niza morbidnih
vojna pobeda ne postoji, postoje samo na nebu, pataka na pariskom kružnom nju bola prvog perioda izolacije. Strate- pojava“ (2).
političke pobede. putu (1), i kraćih lanaca ponude poma- Ali novi svet, koji ima poteškoću
žući na taj način da se obnovi pove- da se rodi, mora da se pokaže, i, nema
OLIVIJE RUA je politikolog, profesor na Evropskom zanost gradova i sela. Tokom večeri, garancija da će da se pokaže u novom
Tokom 2020. akcije
univerzitetskom institutu u Firenci. Autor dela Le
Djihad et la Mort, Seuil „Essais“, Pariz, 2016.
ljudi koji se nalaze na raznim mestima svetlu, a kamoli u poželjnom. On
koja su fragmentirana kapitalistič- takođe može da postane nepodnošljiv.
PREVOD: Tanja Gavrilović
kom podelom rada sedeli bi na balko- Gugla su porasle za 32%, Moguće je da nismo ništa naučili od
(1) Ovaj fenomen lokalnih emirata analizirali smo nima, čestitajući jedni drugima na Fejsbuka za 36%, Amazona ovog nasilnog perioda međuvlašća.
na osnovu primera samoproglašene „Islamske značajnom poslu obavljenom u korist Isprva je virus ocenjen kao prilika da se
države Avganistan“, osnovane 1985. godine u društva tokom dana i noći od strane za 79%, Epla za 72% i izgradi novi humanitet. Ali patnja koju
Nuristanu, na istoku zemlje. Vidi: Viržini Kolombje
i Olivije Rua (urednici), Tribes and local jihadism,
ljudi čije su plate pristojnog nivoa. Zuma za 515% (iako je pao smo delili nije nas ni na koji način zbli-
Vazduh bi postao čistiji, što bi značilo žila; to što je bilo tako mnogo ljudi koji
(2)
Oxford University Press, 2018.
Vidi: Olivije Rua, Le Djihad et la Mort, Seuil mnogo više od onoga koliko zarađuješ, za 30% za vreme vesti o su oboleli od iste bolesti nije dovelo do
„Essais“, Pariz, 2016. i kasiri u supermarketima ne bi više uspehu vakcina protiv magične raspodele bolničkih kreveta i
(3) Vidi: Adam Bačko i Žil Doronsoro, „Comment morali da se lažno smeju. medicinskog osoblja od Juga ka Severu,
les talibans ont vaincu l’Occident“, Le Monde Kratak period slobode između prvih kovida-19) ili od Zapada ka Istoku. Zaista, tok
diplomatique, septembar 2021.
perioda izolacije i drugog talasa virusa resursa u suprotnom smeru se nasta-
 12 EDNOM EL id amolp it euq Nedljnik

Izgleda da sudnji dan
još nije došao za veliki
biznis: dobio je darežljive
subvencije i smanjenje
cene rada, tako da su
radnici otpuštani u
Sjedinjenim Državama, ili
oterani o javnom trošku,
kao u Francuskoj
vlja: Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka,
Francuska, Belgija i ostale zemlje
oduzimale su doktore koji su obrazo-
vani u zemljama bivšeg Istočnog bloka
i južnog Mediterana.
Poslovni insajder Francuske
Po francuskom dnevnom listu Libe-
rasion, „Za Slovačku se smatra da
je izgubila četvrtinu medicinskog
osoblja od 2004. Rumunija je izgubila
polovinu svojih doktora od 2009. do
2015. i egzodus se nastavlja, sa nivoom
od 10% preostalih medicinara koji
odlaze svake godine. Ovaj tužan rekord
kao najveći svetski izvoznik doktora
učinio je nemogućim da se izađe u
susret rastućim medicinskim potre-
bama populacije koja u sve većoj meri
stari, i pandemija je učinila ovu situa-
ciju alarmantnom (3). U Tunisu, svaki
doktor sanja o emigraciji: po podacima
generalne unije doktora te zemlje, 800
doktora napušta zemlju svake godine.
Pandemija nas nije ništa značajnije
zbližila. Kada su letovi na svetskom
nivou ustanovljeni, postalo je jasno
da je ova vrsta transporta omogu-
ćila samo nekolicini privilegovanih
da pobegnu. Kriza takođe nije pomo-
gla da se ojačaju prijateljska oseća-
nja, između sveta kulture i akademske
zajednice, iako su univerzitetski profe-
sori osuđeni na Zum aplikaciju kada je
njihova publika u pitanju, koja je bila
u obliku crnih pravougaonika sa belim
sudnji dan još nije došao za veliki
biznis: dobio je darežljive subvencije i
smanjenje cene rada, tako da su radnici
otpuštani u Sjedinjenim Državama, ili
oterani o javnom trošku, kao u Francu-
skoj. Industrijski indeks Dau Džouns,
koji meri učinkovitost na berzi 30
najvećih američkih industrijskih
kompanija, opao je za 35% između 21.
februara i 20. marta 2020, ali je onda
dostigao najviši nivo do decembra, i
porastao je za 70% u periodu od nared-
nih pet godina.
Finansijski investitori nisu uvek
racionalni kada predviđaju profit
kompanija u narednih deset godina: tri
dana nakon što je kompanija „Liman
braders“ kolabirala 2008, njene akcije
su se i dalje prodavale po vrednosti od
3,65 dolara. Ali teško je poverovati da
su piloti finansijskog Titanika propu-
stili da primete ledeni breg A-68-A (koji
je slomio Antarktiku 2017), blokirajući
Gibraltarski moreuz. Imali su vremena
da ponovo fokusiraju svoj dvogled, od
sloma 2020.
Ko je postao bogatiji?
Valja detaljno proučiti Nasdaq indeks
da bi se na taj način prostudirao post-
kovid svet koji on obećava: tokom 2020
akcije Gugla su porasle za 32%, Fejs-
buka za 36%, Amazona za 79%, Epla
za 72% i Zuma za 515% (iako je pao za
30% za vreme vesti o uspehu vakcina
protiv Kovid-19). Akcije Airnb-a, izli-
stane 20. novembra 2020, porasle su sa
68 na 145 dolara, što je porast od 113
procenata, prvog dana, a to je dokaz da
pandemija nije smanjila našu želju da
se zbližavamo, koristeći letove tokom
pauza. Akcije kompanije za isporuku
hrane Dordaš su porasle za 86%, 9.
novembra, a to je prvi dan trgovanja
njima. Cene akcija kompanije Deli-
veru su porasle za 76% u periodu janu-
ara do decembra 2020. Da li možete
da zamislite kompaniju koja deli svoj
udeo akcija sa francuskim vozačima,
koja isporučuje ukusna jela od pataka
pravo na vašu adresu (ura za kratke
lance isporuke), pre odlaska na ručak u
„Restoran ljubavi“, a to je dobrotvorna
indeks tržišta akcija kuku (predator-
skih, kanibalskih sekjuriti hartija
od vrednosti), pripada samo nekim
kompanijama koje regulišu naše
udaljene živote. Ove kompanije poku-
šavaju da se ograniče od izolacije koja
je već stvorena u našem potrošačkom
društvu, u kojem se nalazimo sami sa
onlajn katalogom, i upijamo ekonom-
ske aktivnosti starog sveta, zame-
njujući ulazna vrata naših domova,
prodavnica, škola, operacionih sala,
vladinih kancelarija, biblioteka, hala
novinskih agencija i koncertnih sala,
sa portalima na sve užoj mreži internet
platformi.
List Liberasion
Nisu sve poslovne organizacije
jednako uspešne u tržišnoj utak-
mici, „slobodne i neometane globalne
konkurencije“. Uprkos naporima vlada
najbogatijih država, katastrofa koja
očekuje prodavnice, restorane, sale za
zabavu, i male preduzetničke podu-
hvate u sferi turizma, kulture i organi-
zacije događaja i publiciteta, ne može
da bude odlagana do beskonačnosti.
Oko 3.500 crnih taksija u Londonu
nestalo je sa ulice od prošlog juna;
mnogi su parkirani kod grobova taksija
u predgrađima. Za njih, a i za vozače
koji ne mogu sebi da priušte 285 funti
nedeljno da bi ih iznajmili, govorimo
o putu u jednom smeru. Kovid-19 je
ubrzao dolazak Ubera (6).
Fajzerovi siromašni
akcionari su samo
umereno profitirali MAURIZIO CATTELAN – „Bez naslova“ (COURTESY OF MAURIZIO CATTELAN I GALERIJA PRERROTIN, PARIZ, NJUJORK)
od vesti o uspešnosti
vakcine koju su razvili sa ll„LJUDI NE ČINE ONAKO KAKO GOVORE,
Bajontekom: cena akcija NITI GOVORE ONAKO KAKO ČINE“
je porasla za samo 10%
tokom meseca
Društvena pozadina
nakon 25. novembra

imenima, kao sa fiokama u mrtvačnici.
Virus je trebalo da nam pomogne da
ponovo otkrijemo koristi od organiza-
cije, jer, kako je Emanuel Makron poru-
čio Francuzima u nacionalnom obra-
ćanju 30. aprila 2020: „Naučićemo iz
svega ovoga u pravom trenutku, tako
da možemo da budemo bolje organizo-
vani u budućnosti.“ Ovo može da bude
veoma dobar trenutak za prestanak
traganja za komercijalnim i tehničkim
rešenjem za svaki problem. Do ovog
trenutka, uspeli smo da se izborimo sa
virusom, i izbegnemo stotine i hiljade
drugih smrti, i to putem organizova-
nog odgovora.
„Gledajte da posmatrate
na duge staze“
Makron je rekao sledeće: „Moramo
da izgradimo strategiju pomoću koje
ćemo gledati na dugi rok, a ova mora
biti zasnovana na oslobođenju od
ugljena, prevenciji i istrajnosti, koja
nam može pomoći da se pripremimo
za krize koje dolaze.“ On je već 12.
marta naglasio: „Ono što ova pande-
mija otkriva, to je da postoje roba i
usluge koje se moraju staviti van domi-
nacije tržišnih zakona. Delegiranje
odgovornosti za našu hranu, zaštitu i
zdravlje, kao i za našu okolinu drugima
je ludost. Moramo ponovo preuzeti
kontrolu.“
Da je francuska vlada zaista mislila
da je ovo ludost, napravila bi listu 50
industrijskih proizvoda, a ne samo
maske za lice i paracetamol, u cilju
zaštite radnih mesta, a osigurala bi
i stratešku kontrolu ponude, u cilju
očuvanja životne sredine. Mogla je da
odluči da se ovi proizvodi nisu mogli
prodavati u Francuskoj, osim ukoliko
je 50% dodate vrednosti tog proizvoda
učinjeno u Francuskoj. I to je mogla
biti osnova novog trgovinskog poretka,
zasnovanog na recipročnosti, gde bi
svaka zemlja mogla da nađe svoju nišu,
i ne bi mogla da bude u milosti agresiv-
nog biznisa.
To se nije dogodilo. Nikakav nagon
za samoodržanjem nije vodio posto-
jeći svet u boljem smeru. Izgleda da
organizacija koja isporučuje obroke za
deprivirano stanovništvo.
Fajzerovi siromašni akcionari su
samo umereno profitirali od vesti o
uspešnosti vakcine koju su razvili sa
Bajontekom: cena akcija je porasla za
samo 10% tokom meseca nakon 25.
novembra. Fajzer, koji je osnovan u
XIX veku i koji je opterećen infrastruk-
turom iz drugog doba (49 proizvodnih
pogona po svetu, radnika, naučnika
i zamrzivača koji održavaju tempera-
turu do minus sedamdeset stepeni),
bio je prinuđen da pregovara o svojim
cenama sa vlastima. Uspeh tog podu-
hvata ne govori nešto o novom svetu.
Francuski biznis insajder je napra-
vio izveštaj nakon vesti o uspešnosti
Fajzerove vakcine, „Cena akcija u Sjedi-
njenim Državama je porasla. Akcije
u industrijama koje je virus pogodio
u najvećoj meri, posebno hotelijeri,
avio-industrija i kruzeri, porasle su na
Volstritu. Nasuprot tome, industrije
koje su prosperirale tokom perioda
izolacije i dužih perioda rada od kuće
doživele su udarac. Akcije firmi Doku-
sajn, Peloton, Vejfer i Zum, pored osta-
lih su porasle, jer su investitori raču-
nali da će se poslovna aktivnost odvi-
jati uobičajenim tempom. Ovaj slom
kod akcija pri ostajanju kod kuće...
sledi shemu koja je već primećena
nakon objavljivanja dobrih vesti o
prošlim vakcinama“ (4).
Sami sa elektronskim
katalogom
Ovo je samo iznimna situacija.
Globalno gledano, pandemija je dala
podstrek društvu koje je zasnovano
samo onlajn. Velike kompanije čija
beskontaktna tehnologija je činila
naše živote udaljenim pre rada od
kuće, zarobljavajući naše vreme, lične
podatke, osujećujući samodostatnost
i diktirajući gde ćemo da idemo po
karte, brigu o zdravlju, obrazovanje,
već su pod kontrolom. Više nemamo
izbora (5).
U ovom svetu na pomolu, koji je već
sa nama, „akcije ostani kod kuće“, što
je prigodan termin dok neko ne sačini
Organizacije UNICEF i Spasimo decu
izračunale su da je broj dece koja žive
u siromašnim domaćinstvima u svetu
(sudeći po nacionalnim definicijama)
porastao sa 142 miliona na 715 mili-
ona (to je omer od 38,4 procenta dece
na Zemlji) (7). Oštar rast siromaštva
je velika pretnja bogatim zemljama, a
posebno onima koje su u nepovoljnoj
poziciji. U Francuskoj, Luis Kantuel, šef
institucionalnih odnosa u organizaciji
Restos de Coeur, ocenjuje da je zavisnost
od pomoći u obliku hrane: „za više
od 30 procenata u većim gradovima
tokom izolacije... mi smo u situaciji
koja će se nastaviti nakon zdravstvene
krize“, koja će ljude dodatno voditi ka
siromaštvu (8).
Stari svet prosto odbija da umre.
Njegovi problemi su sada dosta
očigledniji, sada, kada se nalazimo u
novom svetu, i uvećani su pandemi-
jom. Imajući u vidu da poneke od ovih
teškoća tek slede, Makronov poziv da
se zaštite životi „po svaku cenu“ deluje
kao da ide ka budžetskoj pravover-
nosti. Francuska narodna skupština
je proklamovala okvir nacionalnog
budžeta za 2021. godinu, dajući jasan
naziv da se javni dug smanji na ispod tri
procenta bruto domaćeg proizvoda do
2025, sa poduhvatom da se ne podiže
porez na dohodak. Povratak u normalu
izgleda kao da podrazumeva normalno
obavljanje poslovne aktivnosti.
(1) Francuska, smanjeno zagađenje i saobraćaj
tokom perioda izolacije ohrabrili su porodicu
pataka da hodaju periferijom.
(2) Videti: Antonio Gramši, Sveske iz zatvora,
izdavačka kuća Univerziteta Kolumbija, 2011.
(3) Klotilde Arman, ’Prelaz ka Zapadu doktora iz
Istočne Evrope’, Liberasion, Pariz, 14. septembar
2020.
(4) ’Aktivnosti na Zumu i Netfliksu kolabiraju na
berzi nakon dobrih vesti vezanih za vakcinu
Pfizer)’, Francuski biznis insajder, 9. novembar
2020.
(5) Žulijen Brigo, ’Francuska, onlajn red’, Mond
diplomatik, jun 2020.
(6) Mark Lendler, ’Polje izgubljenih snova, rastuća
groblja taksija u Londonu’, Njujork tajms, 3.
decembar 2020.
(7) ’Deca u monetarno siromašnim domaćinstvima i
kovid-19, tehnička anotacija’, UNICEF, Njujork, 11.
decembar 2020.
(8) Frans info, 6. novembar, 2020.
inkluzivnog jezika
Pitanje inkluzivnog jezika izazvalo je mobilizaciju kakva se retko javlja
u demokratskim društvima. U najvećoj meri zasnovana na idejama
naučne i akademske slobode, ova borba javlja se u formi unutrašnjeg
epistemološkog sukoba u svetu univerziteta. Ona se vodi između
zagovornika inkluzivnog jezika koji su usvojili svojevrsnu političku
viziju nauke, često zasnovanu na filozofskom konstruktivizmu –
viđenju da apolitična nauka ne postoji – i onih koji se pozivaju na
osnivače društvenih nauka, kao i neke od savremenijih autora, pa
tako, prateći tragove Pjera Burdijea, nastoje da se izbore za autonomiju
nauke. Ovaj konflikt daleko je širi od svađe u vezi sa jezikom
PIŠE ALEN GARIGU
Rodno senzitivna potvrda o nesposob- Ukoliko muška prevlast više ne može
nosti? Budući da sam muškog roda, biti opravdana ni na poslu, ni u školi, niti
verovatno nemam najprecizniju bilo gde, treba da se zapitamo kako da je
procenu toga šta žene misle o svakod- ukinemo. Uhvatiti se ukoštac sa tim zadat-
nevnoj upotrebi termina koji iako kom u domenu jezika, koji je na izvestan
eksplicitno navode samo muškarce način u korenu problema, deluje kao logi-
podrazumevaju i žene, jer, kad se već čan korak ako smatramo da rodno odre-
obraćamo svima, trebalo bi se obra- đen jezik odražava, a samim time i proi-
ćati svima i svema, itd. Ipak, to me ne zvodi nejednakost. Takođe, treba primetiti
sprečava da se interesujem za polo- da se ovaj zahtev ispostavlja u trenutku
žaj žena u društvu, kao ni, recimo, za u kom je pokret brze feminizacije akade-
položaj bogatih, iako ne pripadam ni mije već uzeo maha, a ne na samom njego-
jednoj ni drugoj kategoriji. Polazeći vom početku.
sa objektivne naučne pozicije, deluje Žene koje konkurišu za pozicije u
mi kao da srednji rod prikriva jednu akademiji već više decenija nisu diskri-
vrstu jezičke dominacije. minisane na osnovu svog roda. Pritom,
treba se osvrnuti na činjenice koje bi
Francuski jezik, koji je građen tokom mogle biti korišćene kao kontraargu-
vekova, ako ne i milenijuma nejedna- menti toj tezi. Ne odbacujući a priori
kosti, teško da je jedini koji se nalazi u mogućnost bilo kakve promene, trebalo
takvoj situaciji. Iako mu se rugaju odre- bi uvideti da jezik koji nosi viševe-
đene žene, možda čak i većina njih, kovno istorijsko nasleđe neće biti toliko
dovoljno je samo malo razmisliti kako lako promeniti. Shvatimo da bi „rodno
bi se zaključilo da bi njihovi stavovi lako neutralni jezik“ značio izmišljanje sredi-
mogli da nerviraju neke druge grupe, šnje tačke, a ne pridodavanje ženskog
naročito u akademskim krugovima koji pojma muškom. „Dame i gospodo“ je
su neprikosnoveno jezgro identitetskih osnovni primer pisanja ili govora koji
zahteva. U tom smislu, inkluzivni jezik nije vođen idejom inkluzivnog jezika,
predstavlja se kao polje konkretne borbe već puke pristojnosti. Oni koji se iz prin-
koja treba da ukine sve oblike nejedna- cipa slažu sa egalitarističkim projektom
kosti. trebalo bi da se zabrinu oko predlože-
oktobar 2021. LE MONDE euqitamolpid 13

nih mera, provere mogu li one dovesti do tačaka se može naleteti. Sociologija koja ovih briga na osnovu neoborive vere nim motivima ne sme biti dopustivo nje novih naučnih fenomena (u skladu
nepredviđenih rezultata i shvate s kojih nastoji da se oslobodi zdravorazumskog u svačije jezičke kapacitete. Tim pre je kod onih koji tvrde da objektivno izuča- sa ustaljenim strategijama akademske
pozicija nastupaju njihove pristalice. razmišljanja i duboko usađenih volunta- šokantno odsustvo bilo kakvog empi- vaju tuđe. „Ljudi ne čine onako kako govore, uzvišenosti) stapa sa pozom radničke i
Iako nije uspelo da se nametne, inklu- rističkih očekivanja posvećuje naročitu rijskog istraživanja. Ukoliko je inklu- niti govore onako kako čine“, pisao je Marks, političke borbe.
zivističko rešenje izazvalo je debatu u pažnju neočekivanim ili čak neželjenim zivna jezička reforma moguća, i čak lako mada bi bilo bolje da je pisao o „ljudskim Iako akademske frustracije ne poga-
koju se lingvistička struka razumljivo efektima. sprovodljiva, sociolozi bi to mogli jedno- bićima“, jer ova istina koja leži u osnovi đaju isključivo žene, one zauzimaju
uključila. Njeni prigovori ticali su se Teško je prihvatiti da bi jedna dobro- stavno da dokažu u školama. Teško da bi društvenih nauka nije rodno određena. naročito bitno mesto u procesu femini-
izvodljivosti ovog rešenja, i ukazali na došla promena dovela do dodatnog se povoljniji uslovi dali zamisliti: anke- Stoga je potrebno zapitati se ko je, u kom zacije. U kontekstu borbe za radna mesta
potencijalne poteškoće, nekoherentnost kažnjavanja mladih koji su već socijalno, tari su obučeni, visoko motivisani i već kontekstu i u kakvoj konjekturi, stvorio i vlada veoma oštra konkurencija. Kandi-
i druge mane. Pritom, namera lingvi- kulturno i obrazovno skrajnuti. S druge organizovani u mrežama koje bi mogle razvio ideju o inkluzivnom jeziku. Da bi datkinje koje se bore u okviru profesije
stičke kritike je da ne obeshrabri one koji strane, veoma je očekivano, i ljudski, da da osmisle i sprovedu ovakva istraživa- se to postiglo, nužno je ponuditi sociolo- koja je dugo bila rezervisana za muškarce
žele da unose inovacije u jezik na osnovu naučnici (koji su takođe ljudi) poriču da nja. Koliko sam ja upoznat, ne samo da šku analizu sastava zaposlenih na univer- ne mogu se zadovoljiti navodnim korek-
vere u mogućnost pozitivne promene, a će se tako nešto desiti. Ipak, opravdano nijedno istraživanje nije sprovedeno pre zitetima na kojima se ona rodila – u SAD tivima koji operišu na tržištu rada.
ne želje da teraju kontru. bismo mogli da očekujemo više opreza nego što se sa zahtevom izašlo, već do i u Evropi. Iako nemamo stroge kvanti- Njima je, dakle, u interesu da menjaju
Prepuštajući ovu lingvističku debatu upravo od ljudi koji uzdižu „epistemo- toga nije došlo ni nakon što su se javile tativne sociološke podatke, očito je da je pravila igre tako što će zahtevati kvote za
stručnjacima, njihovim primerima lošku vrednost“ u rang metodološkog kritike u vezi sa time da bi sprovođenje svet inkluzivizma pretežno ženski i sred- nova radna mesta, kako na osnovu roda,
neutralnih izraza, ili formulacija poput principa. Inkluzivistički talas prelio se ove reforme doprinelo rastu nejednako- njeklasni, što važi i za univerzitetsku tako i na osnovu pripadnosti potlače-
„tou·te·s“ (kombinacija reči „svi“ i „sve“, sa univerziteta na organe lokalne samo- sti. Moguće je da se istraživanja upravo sociologiju kao takvu. nim grupama, što se naslanja na posto-
prim. prev.) ili „i·el·s“ (kombinacija reči uprave pod uticajem nedavno diplomi- sprovode i, u tom slučaju, željno iščeku- Ne treba misliti da je ta činjenica jeće dugogodišnje prakse univerzitet-
„ oni“ i „one“, prim. prev.) i drugim poja- ranih aktivistkinja iz različitih političkih jemo njihove rezultate. Ipak, šokantno je promakla njegovim promoterkama. skog oblikovanja procesa zapošljava-
vama na koje obični smrtnici nisu navi- opcija izabranih na javne funkcije. One to što akademija i njeni članovi, dobro Inkluzivni jezik najbolje šire oni koji nja. Stoga se pozicija određena „rodom“
kli, neki drugi krugovi proširili su svoju su uključile inkluzivni jezik u pravila za upoznati sa mogućnošću neočekiva- na takvom jeziku najčešće pišu, a on se često tumači kao rezervisana za neku
kritiku na društveni nivo. Oni insisti- pisanje javnih dokumenata. nih posledica određenih društvenih javlja u dvostrukom kontekstu feminiza- kandidatkinju. U protivnom, kao što je
raju na značaju posledica povećanja Treba li uopšte pomenuti da su nale- poteza, ne pokazuju ni trunku inicija- cije univerzitetskog kadra i njegove sve to nedavno bio slučaj na jednom pari-
kompleksnosti jezika. To je sasvim zdra- tele na iste kritike sa kojima se suoča- tive i predostrožnosti, recimo kroz evalu- sporije smene. Feminizacija je dobrano skom univerzitetu, institucije rizikuju
vorazumski: bilo kakav izbor nužno je vaju škole; da ne pominjemo ironiju toga aciju javnih politika i obavezni osvrt na poodmakla iako je i ovde, kao i na drugim da postanu mete napada.
komplikovaniji od jedinstvenog pravila, što je tim potezom uvećana već notorna njihove posledice. No, ako ovu reformu poljima, tekla previše ili nedovoljno Naposletku, feminizacija se odvija
čak i kada je ono glupo. nerazumljivost birokratskog jezika? posmatramo kao politički motivisanu, sporo. Onda kada se karijere zasnivaju u ekonomski veoma degradiranom
Ovo ne bi bio naročito snažan argu- Nametati nova pravila pisanom jeziku lakše je razumeti zbog čega im je nešto na takmičenju – kroz vrednost diplome kontekstu. Položaj akademskih radnica
ment kada ga ne bi pratila psiholingvi- (ili čak i govornom onda kada se radi o toliko očigledno promaklo. Takav stav i naučne konkurse – borba među rodo- i radnika u Francuskoj veoma je nepovo-
stička i sociološka kritika koja ukazuje javnim ličnostima), i stvarati tako nove bio bi i više nego legitiman kada se ne vima postaje zaoštrena. ljan u odnosu na druge evropske zemlje.
na sve veću razliku između govornog dileme, očito nije nezamislivo. Pa ipak, bi kosio sa određenim pretpostavkama Tim pre što se ona odvija na polju Ne samo što su novi zaposleni ekstremno
i pisanog jezika, sve dublji obrazovni treba proceniti ili čak predvideti potenci- naučnosti. akademskog sveta u dubokoj krizi koji potplaćeni, 25% manje u odnosu na
hendikep primetan od najranijeg detinj- jalne probleme. Refleksivnost, pojam koji je u naučnim čine masovni univerziteti na kojima minimalac, već prva radna mesta na
stva i potpuni neuspeh obrazovnog Moguće je zamisliti nova jezička krugovima danas jednoglasno prihva- karijere i životni standard zaposlenih već akademiji dobijaju veoma kasno u svom
sistema da se sa njime uhvati ukoštac, te pravila koja bi išla u smeru pojednosta- ćen kao ključan, ne odnosi se samo na decenijama propadaju. Retkost primanja profesionalnom životu.
nizak nivo jezičke kompetentnosti koji vljenja i olakšavanja. U ovom slučaju pak (katkad snishodljivu) samoprocenu na novih ljudi u zvanja, ogromna konku- Ova pauperizacija život čini još težim
se može primetiti čak i u visokoškolskim stvar je sasvim suprotna, jer inkluzivni koju se u poslednje vreme svodi. Ona se rencija za profesionalna unapređenja i kada se shvati da dolazi u paru sa prekar-
ustanovama. Naposletku, radi se o dve jezik u svojoj osnovi i propisima leži tiče i društveno uslovljenog svetonazora pad prihoda prevode se u subjektivni i nom postdoktoratskom egzistencijom
ose povećanja kompleksnosti: primena na zameni, dodavanju, uvođenju novih članova i članica „akademske zajednice“ paradoksalni proces klasnog propada- jurcanja za otvorenim mestima, privre-
potpuno novih reči i formulacija inklu- mogućnosti. Po definiciji, reč je o pove- koji ne žive u društvenom „vakuumu“. S nja u kom, u najširem mogućem smislu, menih poslića i kompetitivnih konkursa.
zivnog jezika i pitanja u vezi sa grama- ćavanju kompleksnosti. Ima li boljeg time u vidu, njihov izostanak društvene troškovi rastu, a prihodi padaju. Uložiti Ta kompetitivnost rezultat je činjenice
tičkim izmenama već postojećih reči ili primera klasne oholosti od tvrdnje da osvešćenosti o mogućem diskriminator- ogromnu količinu energije, talenta i želje da su akademski poslovi traženi zbog
izraza, u novom kontekstu. će se neki nužno bolje snaći od drugih, nom negativnom efektu donekle zase- da bi se završilo u karijeri koja je toliko prestiža koji još uvek prati akademsku
Ako se osvrnemo na relevantne kada u ovom slučaju nije teško predvi- njuje saosećajnost koju oni često iska- devalvirana decenijama budžetskih karijeru, kao i zbog vremena koje kandi-
društvene aktere – taj isklišeirani socio- deti da će upravo najmarginalizovaniji zuju prema potlačenima. rezova i rastom broja studenata deo je dati i kandidatkinje u nju ulažu. Stvar-
loški pojam koji deluje imun na pokušaje društveni akteri – deca radničke klase i Ta saosećajnost mora biti proizvod anomičnog procesa koji dovodi do toga nost materijalnih i simboličkih uslova
da se prebaci u inkluzivni jezik ili čak u naročito deca iz imigrantskih porodica istinske unutrašnje borbe, naročito da realni društveni položaj ne odgovara krije se iza okrutnih zabluda.
ženski rod – koje najčešće čine akade- – biti najviše pogođeni ovim mehani- u vreme kada posvećenost različitim očekivanjima. Ova tenzija otvara put
mici i uopšte stručnjaci za društvene zmima socijalnog isključivanja? društvenim borbama ostaje na nivou zahtevima koji izrastaju iz ideje inter-
PREVOD: Pavle Ilić
nauke, neverovatno je na koliko slepih Za sada se čuje samo odbacivanje prazne reči. Slepilo u vezi sa sopstve- sekcionalnosti, u kojima se istraživa-

POVODOM SAJAMSKIH DANA KNJIGA

10 GODINA
NEDELJNIKA
VELIKA AKCIJA NEDELJNIKA

Pretplata na Nedeljnik
POKLON 20 KNJIGA i 10 KARATA za
Za samo 7.999 dinara
52 broja Nedeljnika / UŠTEDA 5.000 dinara + 20 knjiga / UŠTEDA 5.980 dinara + 10 karata za pozorište / UŠTEDA 10.000 dinara
UKUPNA UŠTEDA 20.980 dinara
KOMPLETNA EDICIJA VELIKE BIOGRAFIJE

DEJAN
STOJILJKOVIĆ

10
EDICIJA Velike biografije

EDICIJA Velike biografije

EDICIJA Velike biografije

EDICIJA Velike biografije

EDICIJA Velike biografije

EDICIJA Velike biografije

EDICIJA Velike biografije

IVO ANDRIĆ – ŽIVOT U DVANAEST MESECI BIOGRAFSKI KROKI

IVO ANDRIĆ – ŽIVOT U DVANAEST MESECI BIOGRAFSKI KROKI

IVO ANDRIĆ – ŽIVOT U DVANAEST MESECI BIOGRAFSKI KROKI

IVO ANDRIĆ – ŽIVOT U DVANAEST MESECI BIOGRAFSKI KROKI

IVO ANDRIĆ – ŽIVOT U DVANAEST MESECI BIOGRAFSKI KROKI

IVO ANDRIĆ – ŽIVOT U DVANAEST MESECI BIOGRAFSKI KROKI

IVO ANDRIĆ – ŽIVOT U DVANAEST MESECI BIOGRAFSKI KROKI

NIKOLA MIHAJLO MILOŠ BORISLAV ISIDORA DOBRICA ZORAN KARATA ZA

TESLA PUPIN CRNJANSKI PEKIĆ SEKULIĆ ĆOSIĆ ĐINĐIĆ ATELJE 212
KNJIGA

KNJIGA

KNJIGA

KNJIGA
KNJIGA

KNJIGA

KNJIGA

1
PESNIK NAUKE 67
1 70
1 76
1 82
1 79
1 88
1 85

Iskoristi ovu priliku UPLATA NA 205-217464-21

SVRHA PLAĆANJA: SAJAMSKA AKCIJA ZA PRETPLATU
Čitaj više, gledaj više, znaj više Ili jednostavno karticom ili pouzećem na NSTORE.RS
 14 E
L E
DNOM euqitamolpid
Ljudi već dugo žive u uverenju da je digitalna industrija čista zbog toga što je „nematerijalna“. Za razliku od industrijskih giganata
koji proizvode naftu ili automobile, Silicijumska dolina mnogima deluje kao prirodni saveznik u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Ipak, ova iluzija polako počinje da se rasipa. Istraživanje sprovedeno na više kontinenata otkriva ogromnu ekološku cenu visokotehnološkog sektora
Developeri iz Silicijumske doline i
proizvođači poluprovodnika, Evrop-
ska komisija i odbor konsultant-
ske kuće Mekinsi, Džo Bajden i Si
Đinping, britanski liberali i nemački
Zeleni – u odgovoru na klimat-
sku krizu svi oni stupili su u svetu
alijansu sa jednom idejom: potrebom
za ogromnim zaokretom ka digitali-
zaciji za dobrobit planete. „Do te mere
da postoji sve veće uverenje da neće biti
moguće nositi se sa klimatskim prome-
nama bez ogromnog oslanjanja na digi-
talnu industriju“, ističe udruženje
The Shift Project, koje se ne slaže sa
ovakvim viđenjem. Novo jevanđe-
lje obećava spasenje u vidu „pamet-
nih“ gradova natrpanih senzorima
i autonomnim električnim vozi-
lima, a njegovi moćni apostoli šire
novu veru. Jedan od njih je i Global
e-Sustainability Initiative (GeSI),
poslovni lobi sa sedištem u Briselu,
koji smatra „da je suma emisija štet-
nih gasova eliminisana korišćenjem
informacionih i komunikacionih tehno-
logija deset puta veća od štetnih efekata
koji nastaju kao posledica njihove proi-
zvodnje ili postavljanja (2)“. Međutim,
nezavisni istraživači dovode u pitanje
pouzdanost ovih posvuda objavljenih
navoda, kao i objektivnost naučnika
koji su sa njima izašli u javnost.
Ako ignorišemo poslanice „zelenog
marketinga“ u koji su se kompanije i
njihovi glasnogovornici svom snagom
bacili, koliki je tačno ekološki uticaj digi-
talne tehnologije? Jesu li nove komuni-
kacione mreže uopšte kompatibilne sa
„ekološkom tranzicijom“? Nakon što
smo u desetak različitih zemalja spro-
veli istraživanje, istina glasi: digitalno
zagađenje već je ogromno, ali je takođe
ono koje beleži najbrži rast.
„Kad sam saznala o kojim brojevima
se radi, zapitala sam se: ’Kako je ovo
moguće?’“, priseća se Fransoaz Bertud,
inženjerka za informatička istraživa-
nja. Ogromna šteta koja se čini životnoj
sredini rezultat je, pre svega, milijardi
konzola (tableti, računari, pametni tele-
foni) koje nam omogućavaju pristup
internetu. Pored toga, ona nastaje kao
rezultat neprestane proizvodnje poda-
taka – njihovog slanja, skladištenja i
obrade u ogromnim centrima koji žderu
energiju. Svi ti podaci omogućavaju
nam da stvaramo nov digitalni sadržaj
koji pak zahteva… sve više konzola!
Kako bismo obavljali krajnje neopi-
pljive akcije, poput slanja imejla preko
Gmail-a, poruke preko WhatsApp-a,
emotikona putem Facebook-a, video-
klipa na TikTok-u ili slika mačića preko
Snapchat-a, izgradili smo infrastruk-
turu koja će, rečima organizacije Green-
peace, „uskoro verovatno postati najveća
stvar koju je ljudska rasa stvorila (3)“.
Brojke su neverovatne: globalna digi-
talna industrija troši toliko vode, siro-
vina i energije, da je njen karbonski
otisak tri puta veći u odnosu na zemlje
poput Francuske ili Velike Britanije.
Digitalna tehnologija danas koristi
10% ukupne globalne proizvodnje elek-
trične energije i odgovorna je za oko 4%
svetskih emisija ugljen-dioksida (CO2),
što je gotovo dvaput više u odnosu na
ukupne emisije svih svetskih civilnih
avio-kompanija (4). „Ukoliko se digitalne
kompanije pokažu moćnijima u odnosu na
regulatorna tela koja treba da ih nadziru,
postoji opasnost da nećemo više biti u stanju
da kontrolišemo njihov ekološki uticaj“,
priznaje Jan Talin, osnivač Skajpa i insti-
tuta Future of Life, koji se bavi tehnolo-
škom etikom (5).
Jens Tojbler, istraživač na institutu
Vupertal, ni dan-danas ne može da
Kako internet uništava planetu
se otrese sličnog utiska. Pre nekoliko
godina, ovaj nemački naučnik učestvo-
vao je u konferenciji na svom matičnom
institutu, u istoimenom gradu savezne
države Vestfalije, na zapadu Nemačke.
Tada je „ostao zatečen ilustracijom čoveka
koji nosi burmu… i ogroman ranac, koji pred-
stavlja realan karbonski otisak njegovog
braka. Ta slika mi se urezala u pamćenje“.
Institut je na taj način predstavio novu
metodu računanja materijalnih posle-
dica naših potrošačkih navika razvijen
tokom devedesetih godina prošlog veka:
material input per service unit (MIPS),
odnosno masu potrebnih resursa za
proizvodnju neke robe ili usluge (6).
Kako bi računale svoj ekološki uticaj,
kompanije se najviše koriste praćenjem
emisija CO2. Međutim, taj kvantitativni
metod često gura druge vrste zagađe-
nja u senku, poput onih koje se odnose
na uticaj otpadnih materija hemijske
industrije na kvalitet vode. Od 1990-ih,
MIPS je promenio fokus ka ugrožavanju
životne sredine koje nastaje kao posle-
dica proizvodnje robe i usluga. Ako
posmatramo šta sve ulazi u neki pred-
met, umesto šta iz njega izlazi, izvršili
smo potpunu promenu perspektive.
Konkretno, MIPS meri sumu resursa
koji se koriste tokom proizvodnje, kori-
šćenja i reciklaže nekog odevnog pred-
meta, flaše soka od pomorandže, tepiha,
pametnog telefona… On obuhvata sve:
obnovljive (biljne), kao i neobnovljive
(mineralne) resurse, eroziju tla nastalu
kao posledica poljoprivrednih aktiv-
nosti, vodu i utrošene hemikalije, itd.
Uzmimo kao primer majicu: njena
izrada u fabrici u Indiji zahteva elek-
tričnu energiju, koja nastaje sagoreva-
njem ugljenih hidrata, koji se vade iz tla
sa kojeg je prethodno iskrčena borova
šuma…
Ekološki ranac
Ovaj pristup izražen je mernom jedi-
nicom zvanom „ekološki ranac“, odno-
sno višestrukim koeficijentom svake
naše potrošačke akcije. Metodologija
je daleko od savršene: „Većina podataka
koji se koriste da bi se MIPS računao dobija
se na osnovu mišljenja i procena struč-
njaka“ pa je stoga nepreciznost redovna
pojava, nervira se Jens Tojbler. Pa opet,
dobijeni brojevi ostavljaju nas bez reči
– MIPS prstena koji sadrži svega neko-
liko grama zlata težak je… tri tone! MIPS
se može meriti i za usluge ili potrošnju:
jedan kilometar vožnje automobilom ili
sat vremena gledanja televizije koriste
jedan, odnosno dva kilograma resursa.
Minut telefonskog razgovora „košta“
200 grama. Što se tiče SMS-ova, svaki je
težak 632 grama. MIPS se može poka-
zati i dosta niskim za razne proizvode.
Na primer, proizvodnja čelične poluge
zahteva „samo“ deset puta više resursa u
odnosu na njenu konačnu masu. Među-
tim, „čim se uključi tehnologija, MIPS kreće
da skače“, objašnjava Tojbler. Digitalne
tehnologije to jasno pokazuju, naročito
uzevši u obzir to koliko različitih metala
koriste, najpre „retkih metala koje je teško
pribaviti iz Zemljine kore“, nastavlja on.
Samim time, jedan računar koji teži dva
kilograma zahteva, između ostalog, 22
kilograma hemijskih proizvoda, 240
kilograma goriva i 1,5 tona čiste vode
(7). MIPS jednog televizora javlja se u
rasponu od 200 do 1000 naprema 1, dok
za pametni telefon ta razmera iznosi
1200/1 (183 kilograma sirovina za 150
grama konačnog proizvoda). Međutim,
svetski rekord drži MIPS elektronskog
čipa: 32 kilograma sirovina za integri-
sano kolo od samo dva grama, odnosno
razmera od 16000/1.
„Ljude često iznenadi jaz između proce-
llSELFIJI, MEJLOVI, KLIPOVI…
PIŠE GIJOM PITRON
njenog i realnog uticaja potrošačkog dobra
koje se odluče da kupe“, Tojbler tvrdi. S
punim pravom: geografski predeli koji
trpe najveću materijalnu štetu nalaze
se blizu početka lanca proizvodnje,
veoma daleko od prodavnice u kojoj
se proizvod prodaje. Tako su elektron-
ski uređaji, na krajnje nevidljiv način,
doveli do eksplozije našeg „materijalnog
otiska“. Milijarde servera, antena, Wi-Fi
rutera i prijemnika koji se trenutno
nalaze u pogonu znače da ova „nema-
terijalna“ tehnologija ne samo što troši
resurse već i postaje jedan od najvećih
poduhvata materijalne potrošnje u isto-
riji čovečanstva.
Kakav li će biti ekološki
uticaj sveta u kome će
flote praznih autonomnih
automobila noću krstariti
kroz uspavane gradove
i u kome će armije
programa dvadeset i četiri
časa dnevno ratovati na
internetu, dok mi živimo
svoje živote? Jednostavno
rečeno, ogroman
Naročito mesto u ovoj veoma real-
noj infrastrukturi igraju data centri.
Ova čudovišta od čelika i betona puna
servera niču kao pečurke posle kiše, a
sve u ritmu prave poplave informacija
koju proizvodi naš digitalni univerzum:
pet milijardi milijardi bajtova dnevno,
što je jednako svim podacima nastalim
od početka informatike kao discipline
do 2003. godine. To bi bilo dovoljno da
popuni memoriju deset miliona Blu-rej
diskova koji bi, poređani jedan na drugi,
bili četiri puta viši od Ajfelovog tornja.
Svejedno, ovo je sitnica u odnosu na
količinu podataka koju će proizvoditi
stotine milijardi uređaja prikačenih na
5G mrežu koja se gradi širom sveta. Da
bi se taj skok mogao razumeti, dovoljno
je pogledati neki od brojnih pariskih
javnih električnih skutera.
Koliko korisnika ovog prevoznog
sredstva zna da kompanije koje ih
daju na korišćenje „sakupljaju ogromnu
količinu podataka o transportnim navi-
kama ljudi koji se njima voze“, objašnjava
Mohamad Tažsar, advokat pri Američ-
kom savezu za zaštitu građanskih
sloboda (ACLU). Kada napravite nalog
na odgovarajućoj aplikaciji, unosite
ime, prezime, imejl adresu, poštan-
sku adresu, broj telefona, broj kreditne
kartice, istoriju plaćanja, itd. Potom,
kompanija koja iznajmljuje trotinet
ima mogućnost da prikuplja sve infor-
macije o putanji vaše vožnje zahvalju-
jući prijemnicima na trotinetu i poda-
cima koje odašilje vaš mobilni telefon.
Grupa Bird takođe zahteva dozvolu da
vaš profil obogati informacijama dobije-
nim od drugih kompanija koje već pose-
duju podatke o vama kao i da dobije
procenu vaše kreditne sposobnosti kod
kompanija koje pružaju takve usluge!
Kada stanete na ovog dvotočkaša,
prihvatate to da će operater deliti odre-
đene podatke o vama „sa trećim licima u
istraživačke, komercijalne i druge svrhe“,
šturo objašnjava, na primer, grupa
Lajm. Svi ovi navodi „ispisani su nemu-
štim i nepreciznim jezikom u uslovima kori-
šćenja i nužno ostaju nejasni korisnicima“,
primećuje Tažsar. Ovaj tok informacija,
puneći individualne profile koji se po
basnoslovnim cenama prodaju različi-
tim korporacijama, neizbežno teče ka
nekom od data centara – tačnije zavr-
šava na cloud-u (oblaku).
Sistematsko prikupljanje raznora-
znih podataka širom sveta „udesetostru-
čilo je potražnju za data centrima“, anali-
zira jedan stručnjak kompanije Bolt.
Cloud cities („gradovi oblaka“), speci-
jalizovani za skladištenje podataka,
niču širom Kine. Uz to, najveći svet-
ski data centar nalazi se u Langfangu,
gradu na sat vremena vožnje južno
od Pekinga. Njegova površina iznosi
600.000 kvadratnih metara, što je kao
110 fudbalskih terena! Količina vode
i električne energije koju data centri
troše kako bi hladili mašine raste tim
brže što se provajderi više trude da po
svaku cenu izbegnu ono što se u ovoj
branši naziva „totalnim gašenjem“:
sveopšti kvar koji nastaje kao posledica
nestanka električne energije, curenja
vode iz rashladnog sistema, informatič-
kog baga, itd. Na primer, 2017. godine,
ogromni kvar u data centru kompanije
British Airways doveo je do otkaziva-
nja 400 letova i blokirao 75.000 putnika
i putnica na londonskom aerodromu
Hitrou. Iole dugotrajniji pad Amazo-
novih servera predstavljao bi ozbiljan
ekonomski problem za zapadni svet.
U kontekstu obeleženom sve žešćom
konkurencijom, kompanije koje skladi-
šte podatke obavezuju se da će njihova
infrastruktura operisati 99,995%
vremena, što znači samo dvadeset i šest
minuta nedostupnosti usluge godišnje.
„One koje često doživljavaju totalna gaše-
nja brzo bivaju istisnute sa tržišta“, proce-
njuje Filip Lis, predsednik Datacenter
instituta. Kako bi ostvarili ovu apso-
lutnu pouzdanost, provajderi uvode sve
više mera predostrožnosti. To uključuje
i „suvišne“ strujne mreže. „Obezbedite
dva dotoka električne energije, dve grupe
generatora i prostorije velike kao prosečne
biblioteke pune olovnih baterija kako biste se
postarali da sistem neće pasti pre nego što se
generatori uključe“, objašnjava Pol Benoa
iz kompanije Qarnot Computing. Ove
mere često se javljaju u paru sa ogrom-
nim logističkim mrežama.
Tako su krovovi određenih data
centara u samom srcu Njujorka „pretr-
pani ogromnim strukturama“, koje uklju-
čuju „vodotornjeve za rashladne sisteme […],
rezervoare s vodom za slučaj prekida stan-
dardnog snabdevanja, kranove kojima se sa
ulice mogu podizati dizel-motori… Njihovi
podrumi puni su kablova kao i rezervo-
ara od po više stotina hiljada litara goriva
namenjenog za pokretanje generatora“,
nabrajaju Sesil Dige i Feni Lopez, dve
istraživačice koje su sprovele globalnu
studiju data centara (8). Jasno je, zaklju-
čuje Lis, „da ne postoji zgrada čiji kvadratni
metar košta više od vrhunskog data centra“.
„Zombi serveri“
Kao da to nije dovoljno, kompanije
za skladištenje podataka počele su da
dupliraju i same data centre, prethodno
se osiguravši da se paralelno postroje-
nje nalazi na drugoj tektonskoj ploči! Ne
daj bože da nas neki zemljotres spreči
da na Instagram okačimo sadržaj svog
tanjira ili da zakasnimo na sastanak
zakazan preko Tinder-a. Na konferen-
ciji održanoj 2010. godine, Guglovi inže-
njeri objasnili su da se sadržaj Gmail
servisa bekapuje šest puta, dok je danas
opšte pravilo da se prosečan video-klip s
mačkama čuva u najmanje sedam data
centara širom planete. Industriju, dakle,
čine i „zombi serveri“ koji ne troše ništa
manje od ostalih.
Naposletku, službe za skladištenje
podataka grade infrastrukturu nepo-
Nedeljnik
trebno velikih razmera kako bi se prila-
godile špicevima u protoku. To za rezul-
tat ima da „jedan ruter nikad ne operiše na
preko 60% svog kapaciteta“, smatra istraži-
vačica An-Sesil Oržeri. Nusproizvod ove
neumerenosti jeste i neverovatno rasi-
panje električne energije. Već poprilično
stara studija koju je sproveo New York
Times (22. septembar 2012. godine) poka-
zala je da određeni slabo korišćeni data
centri rasipaju do 90% električne ener-
gije koju koriste. Tokom konferencije
održane krajem 2019. godine na salonu
Data Centre World (jedno od najvećih
okupljanja profesionalaca iz domena
cloud-a) u Parizu, jedan od prisutnih
izneo je sledeću neverovatnu tvrdnju:
„Procenili smo da će data centri koristiti
trećinu ukupne energije šireg Pariza (9).“
Što se tiče Amazon Web Services-a,
koji od 2017. godine pokriva i Il de Frans
„on je potpisao ugovor o snabdevanju za 155
megavata električne energije, što je jednako
potrebama višemilionskog grada“, otkrio
nam je stručnjak koji nas je zamolio
da ostane anoniman. Sektor digitalnih
tehnologija danas je zaslužan za 1% do
3% svetske potrošnje električne ener-
gije, što je, uzevši u obzir brzinu rasta
cloud-a, broj koji se do 2030. godine može
povećati četiri do pet puta (10). Drugim
rečima, zaključuju Sesil Dige i Feni
Lopez, data centri predstavljaju „jedne
od najvećih potrošača električne energije
XXI veka (11)“. Pored toga, glavni izvor
energije za proizvodnju struje upravo su
fosilna goriva (12).
Internet oblikuje svet u kom ljud-
ska aktivnost u strogom smislu te reči
više nije jedina pokretačka snaga u digi-
talnom univerzumu. „Računari i drugi
uređaji međusobno komuniciraju bez ikakve
ljudske intervencije. Proizvodnja poda-
taka više nije vezana za bilo kakvu aktiv-
nost s naše strane“, potvrđuje Majk Hazas,
profesor na Univerzitetu u Lankasteru
(13). Sasvim očekivano, taj fenomen
sa sobom nosi i ekološki uticaj… koji
mi nismo u stanju ni da izračunamo,
a kamoli da kontrolišemo. Postavlja se
veoma uznemirujuće pitanje: može li se
desiti da digitalne aktivnosti dovedu do
toga da roboti jednog dana imaju veći
ekološki otisak od samih ljudi? Više od
40% onlajn aktivnosti već nastaje kao
rezultat automatizovanih procesa ili
ljudi plaćenih da generišu veštački sadr-
žaj. „Trolovi“, „botneti“ i „spamboti“
šalju neželjene imejlove, šire glasine na
društvenim mrežama ili veštački nadu-
vavaju popularnost određenih video-
klipova. Internet stvari sasvim očeki-
vano je proširio obuhvat ovih aktivno-
sti: do 2023. godine, veze između mašina
(poznate i kao M2M, odnosno „machine
to machine“), koje najčešće srećemo u tzv.
pametnim kućama ili vozilima, predsta-
vljaće polovinu svih veza na internetu
(14). Što se tiče podataka, oni koji nastaju
kao posledica neljudske aktivnosti već
su u većini, i to još od 2012. godine.
Ovo je samo početak, jer će se protiv
botova u budućnosti boriti… drugi
botovi. Od 2014. godine „generativne
suparničke mreže“ (GANs) omogućile
su nastanak softvera koji može da proi-
zvede lažne video-snimke koji menjaju
lice ili reči osoba u njima (poznati kao
deepfakes). Tim mrežama sada se suprot-
stavljaju drugi algoritmi zaduženi da ih
uništavaju. „Nijedan čovek nije napisao
kod kojim se takav sadržaj stvara, a mašine
sada rade kako bi razotkrivale deepfake
snimke. To je rat mašina“, sažima Lijam
Njukomb, britanski inženjer i stručnjak
za internet. Još jedan primer: kako bi
se borila protiv spamera (koji su i sami
najčešće botovi), jedna novozelandska
kompanija nedavno je razvila Re:scam,
program koji pokreće beskrajni razgo-
oktobar .120
Prvi put u istoriji, jedna
generacija ustaje kako bi
„spasla“ planetu, pozvala
države na odgovornost
zbog klimatske
neodgovornosti i krenula
sa masovnom sadnjom
drveća. Roditelji kukaju
kako u kući imaju „tri Grete
Tunberg“ koje kritikuju
njihovu kupovinu mesa,
plastike ili avionskih
karata. Istovremeno, ova
generacija koristi onlajn
kupovinu, te VR i gejming
tehnologiju daleko više od
svih ostalih
vor sa automatizovanim prevarantima
kako bi im trošio vreme (15). U finansij-
skom sektoru, automatizovane špeku-
lacije predstavljaju 70% svetskih trans-
akcija, odnosno do 40% ukupne razme-
njene vrednosti. Prešli smo sa mreže
koju koriste ljudi i koja koristi ljudima
na internet koji koriste mašine i koji je
čak njima namenjen.
Domeni investicionih fondova sve su
manje teritorija brokera koji se među-
sobno takmiče kako bi ostvarili najveći
profit. U tom svetu, ističe profesor Huan
Pablo Pardo-Gera, autor knjige koja se
bavi tom temom, „pojedinci, u najbo-
ljem slučaju, igraju sporednu ulogu (16)“…
Jedan nekadašnji analitičar smatra da
je „najveći san kvantitativnih fondova da
se oslobode potrebe za svim zaposlenima
osim malog broja koji bi s vremena na
vreme pritiskali par dugmića kako bi sve
moglo da funkcioniše“. Sledeće predviđa-
nje samo se nameće: „Jednom kada takva
infrastruktura proradi, biće sasvim očeki-
vano reći: ’A možda kompjuter može sam da
donese odluku [o investiranju]’“, kaže Majkl
Kerns, profesor informatičke teorije.
Pored takozvanih „aktivnih“ fondova
u kojima procene u najvećoj meri još
uvek donose ljudi, sve više je „pasivnih
fondova“ u kojima se finansijske opera-
cije sve više stavljaju na autopilot. Često
je reč o indeksnim fondovima koji prate
berzanske indekse (na primer S&P500,
zasnovan na petsto najviše rangiranih
kompanija na američkim berzama) i
prave dugoročne investicije u kompa-
nije koje se na njima nalaze. Među njima
su i BlackRock, Vanguard, Renaissance
Technologies ili čak Two Sigma. Investi-
cije koje vrše pasivni fondovi danas su
u SAD obimnije u odnosu na one koje
dolaze od aktivnih (17). Samim time,
čitavo finansijsko tržište sve više postaje
stvar linija koda, algoritama i računara.
Robot u upravnom odboru
Pored toga, fondovi kojima upravljaju
mašine još pogubnije deluju na životnu
sredinu u odnosu na one koji se nalaze
pod kontrolom ljudi. Do tog zaključka
došao je Tomas O’Nil, istraživač koji
od 2018. godine vodi istragu po nalogu
britanske organizacije Influence Map
(18). S naročitom pažnjom na pasivnim
fondovima BlackRock-a, on je zaključio
da su oni 2018. godine beležili „’karbon-
sku potrošnju’ od više od 650 tona na milion
dolara, dok su aktivni fondovi […] imali
daleko manji intenzitet od oko 300 tona na
milion dolara“. Prema rečima ovog istra-
živača, svi pasivni fondovi na svetu
previše zavise od fosilnih goriva – u
znatno većoj meri od aktivnih. Dizajni-
rani da bi stvarali profit, a ne sprečavali
topljenje glečera, algoritamski fondovi
ubrzavaju klimatsku krizu.
Nema sumnje da bi drugačije progra-
miranje moglo da se koristi u prilog
dekarbonizovanim rešenjima. Međutim,
predvodnici pomenutih finansijskih
institucija protive se takvom rešenju
pozivajući se na obaveze prema svojim
klijentima, za čije investicije su, kako
kažu, odgovorni. Ovo pitanje uskoro se
možda neće ni postavljati. Dve hiljade
sedamnaeste godine, jedan fond iz
Hongkonga, Deep Knowledge Ventures,
najavio je da je postavio robota zvanog
Vital na mesto u upravnom odboru (19).
Od tada nadalje, nijedna odluka ne može
da se donese a da ne prođe kroz njegovu
analizu. Takođe, američka kompanija
EquBot, prema rečima svog osnivača,
odskora koristi usluge „veštačke inteli-
gencije“ budući da ona nije ograničena
„emotivnim i psihološkim slabostima koje
sputavaju ljudsko razmišljanje (20)“.
Kakav li će biti ekološki uticaj sveta
u kome će flote praznih autonom-
nih automobila noću krstariti kroz
uspavane gradove i u kome će armije
programa dvadeset i četiri časa dnevno
ratovati na internetu, dok mi živimo
svoje živote? Jednostavno rečeno, ogro-
man. Verovatno daleko veći od ukup-
nog zagađenja koje nastaje kao posle-
dica ljudskih digitalnih aktivnosti. Kao
pokazatelj može poslužiti to što su istra-
živači nedavno izračunali da ubaciva-
nje neophodnih količina podataka u
veštačku inteligenciju može dovesti do
iste količine emitovanog CO2 kao što
u atmosferu izbaci pet automobila za
vreme čitave službe (21). Takođe, foku-
sirati se na posledice naših digitalnih
navika u trenutku u kom 5G preti da
potpuno promeni pravila igre može se
OTOBONG NKANGA – „Kome pripada ova kriza“ (GALERIJA IN SITU-FABIENNE LECLERC, PARIZ)
pokazati iluzornim i uzaludnim.
Digitalna tehnologija predstavlja
odraz naših savremenih briga, naše nove
ekologije straha. Pa opet, ona je i nosilac
ogromne nade u napredak čovečanstva i
pomaže nam da dodatno produžimo prose-
čan životni vek, istražimo poreklo univer-
zuma, proširimo dostupnost obrazovanja
i izgradimo modele budućih pandemija.
Tek ćemo videti kakav će podstrek dati
moćnim ekološkim inicijativama.
Prvi put u istoriji, jedna generacija
ustaje kako bi „spasla“ planetu, pozvala
države na odgovornost zbog klimat-
ske neodgovornosti i krenula sa masov-
nom sadnjom drveća. Roditelji kukaju
kako u kući imaju „tri Grete Tunberg“
koje kritikuju njihovu kupovinu mesa,
plastike ili avionskih karata. Istovre-
meno, ova generacija koristi onlajn
kupovinu, te VR i gejming tehnologiju
daleko više od svih ostalih. Ona obožava
onlajn video-snimke i za nju je visoko-
tehnološki svet jedini svet koji poznaje.
Treba li dakle odustati od iskrenosti
prema sebi kako bismo se bacili u glavnu
borbu našeg veka? Digitalna tehnologija u
obliku u kom se razvija pred našim očima
najčešće nije u službi očuvanja planete i
klime. Na prvi pogled minimalna, upravo
je ona, paradoksalno, ono što će nas dove-
sti do krajnjih fizičkih i bioloških granica
našeg zajedničkog doma.
GIJOM PITRON je novinar i autor knjige L’Enfer
numérique. Voyage au bout d’un like, Les Liens qui
libèrent, Pariz, 2021, čija je centralna teza izneta i u
ovom članku.
PREVOD: Pavle Ilić
(1) „Lean ICT: pour une sobriété numérique“, izveštaj
radne grupe koju je vodio Hjugs Ferbuf za
udruženje The Shift Project, Pariz, oktobar 2018.
(2) „#SMARTer2030 opportunity: ICT solutions for
21st century challenges“, GeSI et Accenture
Strategy, Brisel, 2015.
(3) „Clicking clean: Who is winning the race to build
a green Internet?“, Greenpeace International,
Amsterdam, 2017.
LE MONDE 15
(4) „Lean ICT: pour une sobriété numérique“, op. cit.
(5) Ukoliko nije drugačije navedeno, svi citati
izvučeni su iz razgovora sa osobama kojima su
pripisani.
(6) Mikael Rithof, Holger Ron i Krista Lidke,
„Calculating MIPS: Resource productivity of
products and services“, Wuppertal Spezial 27e,
Institut za klimu, životnu sredinu i energiju u
Vupertalu, januar 2002.
(7) Frederik Bordaž, Oreli Pontal, Ornela Tridu,
„Quelle démarche Green IT pour les grandes
entreprises françaises?“, studija WeGreen IT-ja
sprovedena u saradnji sa WWF France-om,
(8)
oktobar 2018.
Sesil Dige i Feni Lopez, „L’impact spatial et
énergétique des data centers sur les territoires“,
izveštaj Agencije za životnu sredinu i upravljanje
energijom (Ademe), Anže, februar 2019.
(9) Komentar Hosea Ginjara, zaposlenog u Gaz
réseau distribution France (GRDF), Data Centre
(10)
World, novembar 2019.
Ben Tarnov, „To decarbonize we must decom­
puterize: Why we need a Luddite revolution“, The
Guardian, London, 18. septembar 2019.
(11) Sesil Dige i Feni Lopez, op. cit.
(12) Čitati: Sebastijan Broka, „Le numérique carbure
au charbon“, Le Monde diplomatique, mart 2020.
(13) Majk Hazas, komentar na konferenciji „Drowning
in data – digital pollution, green IT, and
sustainable access“, EuroDIG, Talin (Estonija), 7.
jun 2017.
(14) „Cisco Annual Internet Report (2018–2023) White
Paper“, San Hose (SAD), objavljen 9. marta 2020.
(15) Džejms Vinsent, „Send scam emails to this
chatbot and it’ll waste their time for you“, The
Verge, Vašington, O.K., 10. novembar 2017.
(16) Huan Pablo Pardo-Gera, Automating Finance:
Infrastructures, Engineers, and the Making of
Electronic Markets, Cambridge University Press,
2019.
(17) „The passives problem and Paris goals: How
index investing trends threaten climate action“,
izveštaj Sunrise Project-a, Sari Hils (Australija),
2020.
(18) „Who owns the world of fossil fuels? A forensic
look at the operators and shareholders of the
listed fossil fuel reserves“, InfluenceMap, London,
decembar 2018 (objavljeno 4. januara 2019).
(19) Niki Baridž, „Artificial intelligence gets a seat in
the boardroom“, Nikkei Asia, Tokio, 10. maj 2017.
(20) Konrad De Enl, „A.I. has arrived in investing.
Humans are still dominating“, The New York
Times, 12. januar 2018.
(21) Karen Hao, „Training a single AI model can emit
as much carbon as five cars in their lifetimes“, MIT
Technology Review, Stanford, 6. jun 2019.
 16 EDNOM EL id amolp it euq
Oko 1000. godine, Harald I, poznat
kao Harald Plavozubi, stvorio je
kraljevinu Dansku. Njegova vikin-
ška zemlja je primila hrišćanstvo,
uspostavio je protektorat nad Norve-
škom i udružio se sa Šveđanima.
Tako je nestao zvanični kult čude-
snog nordijskog panteona: Igdra-
sil, drvo sveta, Landvetir, duhovi
zemlje, Bifrest, dugin most bogova,
kao i kult vilenjaka, undina, vukova,
labudova... Međutim, ovaj drevni
paganizam, plodno tle popularnog
folklora i magičnih saga (ali delom i
Gospodara prstenova Džona Ronalda
Ruela Tolkina), dugo će hraniti skan-
dinavsku strast za priče i pripovetke.
Proslavljen i univerzalan, Hans Kristi-
jan Andersen će stvoriti novu mito-
logiju, nadrealni svet u kojem olovni
vojnici putuju u stomaku ribe, cveće
odlazi na bal, čajnici nestaju, birokrate
pišu pesme, svet u kom su igle ponosne,
a jelke ambiciozne. Poput njega. To je
užasan svet u kom seku rep sirena i noge
devojčica koje plešu dok obućari umiru
od ljubavi, a kraljevi su goli. Andersen je
jedinstveni genije, rođen u nemaštini i
vođen ludom strašću i ambicijom.
Frederik VI, regent, astronom i
progresivista, sprema se da zavlada
Danskom i Norveškom, koje su primile
luteranizam kada u Odensi, 2. aprila
1805. godine, on izgovara svoje prve
urlike. A šta je s njegovom porodicom?
Vanbračna deca, alkoholizam, ludilo,
zatvor, beda.
U maloj žutoj kući raste usamljeno
i stidljivo dete. Njegova majka, pera-
čica, plaši se varljive svetlosti i groblja.
Njegov otac, obućar, „ne voli ručni rad
(1)“. On naglas čita Lafontena i drame
Ludviga Holberga. Hans Kristijan sluša.
Otac mu pravi lutkarsko pozorište. On
prati baku u bolnicu, gde prelje pričaju
priče. Sa sedam godina odlazi u pozori-
šte. To je za njega strast. On će biti pevač,
plesač! Trenutno, on u školi za siro-
mašne piše pesme za učitelja, koji ga
ismeva.
Njegov otac, čiji heroj je Napoleon,
obavezuje se na borbu na strani Francu-
ske, saveznika Danske. To je rat Francu-
ske i pobeda Šeste koalicije. Obućar se
vraća kući i umire. Njegov jedanaesto-
godišnji sin ljupkog glasa čita komši-
nicama. Kad je poslat na šegrtovanje,
šegrti ga možda maltretiraju. On je taj
koji o tome piše. On ipak peva pesmu
„Slavuj sa Fina“. Kada ga je njegov prvi
dobrotvor, pukovnik, predstavio princu
Kristijanu, budući kralj mu je savetovao
da postane grnčar. Iznerviran, Ander-
Andersen, šum detinjstva
Rođen u nemaštini, Hans Kristijan Andersen razvija strast za pozorište i književnost.
Da li je bliska veza sa detinjstvom koja se vidi u njegovim bajkama ključ njihovog naknadnog uspeha?
sen odlazi, „kao u bajkama, sasvim sam, po
svetu“. On tada ima 14 godina.
Stiže u Kopenhagen „tačno na dan
kada počinje pozorišna sezona“, ističe
njegov biograf – i to usred antisemit-
skog pogroma. Bankrotira država koja
je nekada slavila Voltera. Učestvovao je
u kontinentalnoj blokadi uz Napoleona,
koji je izgubio. Britanci su bombardo-
vali glavni grad, Norveška je ustupljena
Švedskoj, a kraljevstvo je izgubilo dve
trećine teritorije i trećinu stanovništva.
Ipak, došlo je do eksplozije vrhunskog
„zlatnog doba Danske“: neoklasična
arhitektura i vajarstvo, mermeri Bertela
Torvaldsena, siluete u crnim haljinama
i ružičasti dečji obrazi na platnima
slikara, poput Vilhelma Hameršoja ili
Kristofera V. Ekersberga, koji izmišljaju
zapanjujuće okvire (2).
Andersen, koji ne poznaje nikoga,
peva i pleše u čarapama u sobi prestra-
vljene balerine, a zatim nepozvan reci-
tuje pred direktorom Kraljevskog pozo-
rišta. Postiže zapanjujući uspeh, ali je i
dalje u potpunoj bedi. On šegrtuje i beži,
prestrašen vulgarnošću. Piše komade „sa
pravopisnom greškom u svakoj reči“ i čita
ih u salonima. „Mali recitator“ očarava,
a pokrovitelji ga podržavaju. Pomoći
će mu Jonas Kolin, mecena, poslanik i
njegov drugi otac. On traži stipendiju od
Frederika VI. Odobreno! Mladića šalju
u školu strašnog Simona Mejslinga u
Slagelse.
Hans Kristijan ima 17 godina, ogro-
man je, sedi među jedanaestogodi-
šnjom decom i ne zna ništa. Zabranjeno
mu je pisanje pesama. On preklinje da
ga puste. Odbijen je. Kada je Mejsling
prebačen u Helsingor, mračni Elsinor iz
Hamleta, Andersen ga prati. Slede dani
užasa i, uprkos svemu, napredak jer
završava gimnaziju sa 23 godine.
Godinu dana ranije, njegova prva
objavljena pesma, Umiruće dete, raspla-
kala je Dansku i Nemačku, a zatim
trijumfuje njegov veoma hofmanovski
Put peške zato što romantični Andersen
Andersen je iz razonode
1835. godine napisao „neke
bajke“. Objavio ih je četiri.
Za njih dobija mešovite
reakcije. „Ubeđivali su
me da odustanem jer moj
način nije bio onakav na
koji su navikli“
llVIŠE OD BIOGRAFIJE
PIŠE AGATA MELINAN
putuje. Prvo putuje unutar svoje zemlje,
gde sluša „mnoge popularne priče (3)“, gde
je pozvan kod „najviđenijih porodica“ i
gde se beznadežno zaljubljuje. Kakve su
njegove ljubavi? Uvek nemoguće i nedo-
vršene. Ali „putovati znači živeti!“. Odlazi
u Pariz, gde upoznaje Viktora Igoa,
zatim u Švajcarsku, Nemačku i Italiju.
Po povratku objavljuje svoj prvi roman,
Improvizator. Doživljava uspeh. Među-
tim, on juri novac i guši se u Danskoj
malih društava. Svemoćni pesnik i kriti-
čar Johan Ludvig Hejberg još ga nije
prozvao „ozloglašenim autorom“.
Andersen je iz razonode 1835. godine
napisao „neke bajke“. Objavio ih je četiri.
Za njih dobija mešovite reakcije. „Ubeđi-
vali su me da odustanem jer moj način nije
bio onakav na koji su navikli.“ Kakva je
to navika? Nakon ludila bajke u 17. i
18. veku u francuskom stilu, trijumfa
glavnog dvorjanina Šarla Peroa, njego-
vog Palčića i Plavobradog, romantična
Evropa je još jednom proslavila priču,
ovu ujedinjujuću dušu i identitet
naroda. Pored njihovog monumental-
nog Nemačkog rečnika, Jakob i Vilhelm
Grim su sa Najlepšim bajkama ustano-
vili ono što im se činilo kao sam duh
germanskog naroda. Pepeljuga, Toma
Palčić, Kralj žaba... Prikupljene priče
nisu bile namenjene deci, već akadem-
skom proučavanju nemačkog folklora
jer je reč o nasleđu i domovini zasnova-
nim na pričama o napuštanju i unakazi-
vanju. Ublažili su ih da bi 1857. godine
objavili Najlepše bajke braće Grim koje se
danas pričaju deci.
Fantastično je hranilo sav roman-
tizam. Teofil Gotje Sin je preveo neke
„bizarne priče“ Ahima fon Arnima, koga
je uporedio sa Fransiskom Gojom. Putnik
Ernst Teodor Amadeus Hofman se plašio
đavola. Čarls Dikens bi se zabavljao „ukle-
tim kućama“. Edgar Alan Po je planirao da
objavi svoje Arabeske i groteske...
Međutim, u Kopenhagenu su 1835.
čitali Šarla Peroa i Hiljadu i jednu noć.
Zemlji su potrebni simboli, Danske
folklorne priče koje je prikupio Just Mati-
jas Tile ili moralističke priče Kristijana
Frederika Molbeha. Andersen uznemi-
rava svojom nepravilnom gramatikom.
Šta? Priča o princezi sa nežnom kožom
koju je povredilo zrno graška? Ili onoj
drugoj usnuloj princezi koju je oteo
vojnik? O Malom i Velikom Mrazu koji
se ubijaju? Gde će pronaći svoje priče?
Znamo da ih vezuje ili izmišlja, da nije
kolekcionar ili folklorista i da je on sači-
njen od uspomena i mašte. Mi takođe
tražimo pouku. Pero je ponudio čak tri!
To je zato što Andersen prvo oslobađa
maštu, a njegova etika liči na njega.
SVEND OTTO SORENSEN – Ilustracija za „The Tinderbox“ (ODENSE CITY MUSEUMS)
Za vreme industrijske
revolucije, ovaj pisac se
strastveno bavi naukom,
mašinama, železnicom
i fotografijom. Bio je u
Parizu 1867. godine kao
oduševljeni posetilac
Svetske izložbe. On ipak
preferira pesmu pravog
slavuja a ne pesmu
mehaničke ptice i zna da
je telegrafski kabl koji je
bačen u more „glup izum
ljudi“
Ukratko, borba protiv nezadovoljstva i
sujete (princip koji on neće primeniti),
žestoka volja, nevinost i vera... srećom
su začinjene vrlo apsurdnim humorom
ili čudnim senzibilitetom.
Konačno, zamerali su mu što ne
piše za decu. Nema sumnje. Ali on zna
njihove igre i njihove strahove, zna da
je „olovni vojnik“ oživeo i da su se vrata
zatvorila „devojčici sa šibicama“. On
poznaje malo dečje pozorište, jer ima
njihovu maštu. Treća zbirka, koju kao i
ostali objavljuje za Božić poput metro-
noma, ipak će izbrisati napomenu „ispri-
čano deci“. Andersen želi da bude univer-
zalan. On u svojim pričama izlaže svoj
um „potpuno ispunjen njime“, prema
rečima Georga Brandesa, savreme-
nog književnog kritičara. On je putnik
koji nosi „galoše za sreću“, mali dečak
koji prati „Snežnu kraljicu“, zaljubljena
„kragna“. Kažu da Mala sirena žudi za
sinom Jonasa Colina i da to što oseti
grašak noću upućuje na uživanje devo-
jaka. Da li je to znao Andersen dok je još
uvek bio nevin i veliki onanista?
U Parizu ga slave. Počinje neverova-
tan broj kraljevskih večera. Kralj Pruske
ga kiti. On postaje omiljeni pripove-
dač dece novog kralja Danske, Kristi-
jana VIII. Odbija čak i poziv kraljice
Viktorije. Upoznaje Onorea de Balzaka,
Aleksandra Dimu i Jakoba Grima, koji
nikada nije čuo za njega. Neobično.
Ipak, Andersenove priče se već šire čita-
vom Evropom. Moraće da sačeka deset
godina da bude zavoljen u svojoj zemlji.
Za vreme industrijske revolucije,
ovaj pisac se strastveno bavi naukom,
Nedljnik
mašinama, železnicom i fotografijom.
Bio je u Parizu 1867. godine kao oduše-
vljeni posetilac Svetske izložbe. On
ipak preferira pesmu pravog slavuja a
ne pesmu mehaničke ptice i zna da je
telegrafski kabl koji je bačen u more
„glup izum ljudi“.
Priznat i slavan, Hans Kristijan, bivši
siromah, potpuno zaboravlja radničku
klasu, političke i društvene probleme
svog vremena i velike idejne pokrete.
Kao konzervativan čovek brani građan-
ske vrednosti. Mada je velikim naporom
izašao iz bede, stolar ga zanima samo u
njegovim pričama. On nije Dikens.
Danska je 1869. godine s velikim
praskom proslavila pedesetu godišnjicu
svog dolaska u Kopenhagen. Lajpcig
objavljuje njegova kompletna dela:
šezdeset i devet pozorišnih tomova,
putopisa, romana, autobiografija, priča
i pesama. Četiri godine kasnije, „nacio-
nalno blago“ objavljuje da ima rak jetre.
Nakon još jedne isporuke priča, 4. avgu-
sta 1875. godine onaj koji je verovao u
večni život pridružio se Maloj sireni u
vazduhu.
Ostavlja ogromno potomstvo. Umet-
nici, istraživači i psihoanalitičari prire-
đuju, snimaju i proučavaju. Kraljevska
biblioteka u Kopenhagenu u jedanaest
tomova navodi svetske prevode njego-
vih dela, a Bruno Betelhajm zaklju-
čuje da njegove priče nisu za decu (4).
Andersen je to već rekao. Mi njegove
priče menjamo, ublažavamo i proda-
jemo sreću i slatke Diznijeve crtane
filmove. Snežna kraljica postaje mila, a
Mala sirena ima srećan kraj. Nema više
strahota, nema više nesreća, pa se i priča
gubi i postaje prazna. Međutim, pesnik
je i dalje jači od tumačenja ili izdaje. Sve
dok postoje hrabra deca koja veruju u
prijateljstvo, sve dok nesrećni ljubav-
nici mogu da putuju, sve dok zima baca
hiljade pahuljica koje liče na pčele, vero-
vatno će se čitati priče Hansa Kristijana
Andersena.
AGATA MELINAN je dramaturg i režiser.
PREVOD: Anja Mitić
(1) Hans Kristijan Andersen, Œuvres, tome I, textes
traduits, présentés et annotés par Régis Boyer,
Gallimard, coll. „Bibliothèque de la Pléiade“, Pariz,
1992. Citati koji slede uzeti su iz biografije Režisa
Boajea u ovom delu.
(2) Cf. Peter Nergor Larsen et al., L’Âge d’or de la
peinture danoise (1801–1864), Éditions Paris
Musées, Pariz, 2020 (katalog istoimene izložbe
u Maloj palati, Pariz, 22. septembar 2020 – 17.
januar 2021).
(3) Hans Kristijan Andersen, Le Conte de ma vie, Les
Belles Lettres, coll. „Le goût de l’histoire“, Pariz,
(4)
2019. Citati koji slede uzeti su iz ovog dela.
(4) Bruno Betelhajm, Psychanalyse des contes de
fées, Robert Laffont, Pariz, 1976.