IZ KNJIGE
“TESLA - ^OVEK VAN VREMENA”
Naslov originala: TESLA - MAN OUT OF TIME, Autor: Margaret Cheney
Prevod: BOJAN JOVI], Pripremio: Mi}a YZ1YZ
Dogod su ga ostavljali da na miru
u`iva u ljubavi s elektricitetom u svojoj
menhetenskoj laboratoriji, Tesla je bio
najsre}niji `ivi ~ovek.
Pri kraju osamdesetih i po~etku de-
vedesetih godina `iveo je u takvom pe-
riodu. No kada je odr`ao ~etiri epohal-
na predavanja u Americi i Evropi 1891-
92, postao je, za svega nekoliko mese-
ci, najslavniji nau~nik sveta. I njegov
privatni `ivot nije vi{e nikada bio isti.
^udne, rodi sli~ne figure za kated-
rom u svom belom fraku i ma{ni, bio je
visok preko dva metra jer je nosio obu-
}u s debelim plutanim |onovima za
vreme opasnih demonstracija. Dok se
zagrevao u svome nastupu, njegov vi-
soki, gotovo falsetni glas podizao bi se
uzbu|eno. Publika, op~injena modulira-
nom bujicom re~i, igrom svetla i magi-
jom, zurila bi kao u transu.
Kako je nau~ni jezik bio potpuno
neadekvatan, Tesla je opisivao vizuelne
efekte na na~in pesnika koji je za-
ljubljen u ~istu igru plamenova i svetla.
Ovo mu je izgleda bilo isto toliko va`no
kao i iskori{}avanje energije koja je le-
`ala unutar njih. Ipak, ni jedan nau~nik
nije mogao da ga ispravi u vezi s teh-
ni~kim pojedinostima.
Bez obzira na vatromet, filozofiju i
poeziju, svaka njegova nau~na tvrdnja
zasnivala se na eksperimentima koje je
li~no ponovio najmanje dvadeset puta.
Svaki deo opreme bio je nov, on ga je
li~no zamislio i obi~no izradio u svojoj
radionici. Ista demonstracija retko je
ponavljana od jednog do drugog preda-
vanja.
[to se pak neadkvatnosti nau~ne
terminologije toga doba ti~e - perju na-
lik blistavo pra`njenje elektriciteta u va-
kuumskim cevima, koje je u svojim
predavanjima nazivao ~etkom, bilo je
zapravo snop elektrona i jonizovanih
molekula gasa. Nije govorio: sada }u
opisati ciklotron, po{to ta re~ nije ni
postojala; no to {to bi opisao i to {to bi
prikazao od nekih je kasnijih znalaca
opisano kao rana prete~a razbija~a ato-
ma.
^OVEK VAN VREMENA
Nije govorio ni: Sada }u opisati
elektronski mikroskop; Sada }u opisati
kosmi~ke zrake; Sada }u opisati vaku-
umsku radio-cev; Sada }u opisati X-
zrake. Kada bi opisivao vakuumsku cev
koja je, kako se ispostavilo, bila pret-
hodnik Audiona, radio su zvali BE@I^-
NA, a be`i~na jedva da je bila u povo-
ju. Kada je opisivao zamu}ene fotograf-
ske plo~e u svojoj laboratoriji i vidljivo i
nevidljivo svetlo, ~ak ni Rentgen nije
znao {ta su to X-zraci i kakva bi im
mogla biti primena. A kada je Tesla
proizveo plamen koji je opisao kao
"Vatru koja nije tro{ila materijal pa ~ak
ni hemijsku reakciju", on je verovatno
dodirivao fiziku plazme.
"Pojave na koje smo gledali kao na
~uda koja su izmicala obja{njenju sada
vidimo u druga~ijem svetlu", saop{tio je
Ameri~kom institutu elekroin`enjera.
"Varnica sa indukcionog kalema, sjaj
elektri~ne sijalice, manifestacije meha-
ni~kih sila struja i magneta vi{e nisu iz-
van na{eg poimanja. Umesto nerazu-
mevanja, kao ranije, njihovo pona{anje
sada u na{oj svesti podsti~e jednosta-
van mehanizam i, premda jo{ uvek na-
ga|amo kakva je njegova ta~na su{tina,
ipak znamo da istina ne mo`e ostati
skrivena jo{ dugo vremena, a instink-
tivno ose}amo da razumevanje svi}e u
nama. Mi se jo{ uvek divimo ovim pre-
krasnim pojavama, ovim stranim silama,
no vi{e nismo bespomo}ni ..."
Govorio je o ~udnoj fascinaciji elek-
tricitetom i magnetizmom, "koji naizgled
imaju dvojni karakter, jedinstven me|u
silama prirode, s njihovim osobinama
privla~enja, odbijanja i obrtanja. Njiho-
vim ~udnim manifestacijama misterioz-
nih agenasa", koja stimuli{e i uzbu|uje
um.
No kako ih objasniti?
"Infinitezimalni svet, s molekulima i
atomima koji se obr}u i kre}u u orbita-
ma, umnogome nalik na nebeska tela,
koje nose sa sobom i najverovatnije
obr}u sa sobom eter, ili drugim re~ima,
nose stati~ke naboje", govorio je, "izgle-
da mome umu kao najverovatniji
model, i jedini koji, na prihvatljiv na~in,
obja{njava ve}inu uo~enih pojava. Obr-
strana 2.
tanje molekula i njihovog etera izaziva
eterski napon ili elektrostati~ke naboje;
izjedna~avanje ostalih napona pokre}e
druga kretanja ili elektri~ne struje, i or-
bitalno kretanje proizvodi efekte elekt-
romagnetizma i stalnog magnetizma."
Ovo je bilo samo tri godine nakon
{to je, obra}aju}i se istom nau~nom
skupu, obznanio energetski sistem koji
}e revolucionisati industriju i sprovesti
svetlost ~ak i do najudaljenijih domova.
Sada je opisivao svoja istra`ivanja same
prirode elektriciteta putem svetlosnih
dugih efekata, dr`e}i publiku u napeto-
sti.
Scena sa koje je govorio bila je os-
vetljena zaprepa{}uju}im svetlima cevi
napunjenih gasom, od kojih su neke
bile fosforescentne kako bi se poja~alo
ble{tavilo i za koje je ponegde koristio
uranijumsko staklo. One su bile prete~e
dana{njeg fluorescentnoh svetla. Tesla
ih nikada nije patentirao ili komercijalno
koristio, i one su se pojavile tek nakon
pedeset godina. Za ovo predavanje, ka-
rakteristi~no, Tesla je stavio cevi u ime-
na - ne samo poznatih nau~nika ve} i
svojih omiljenih srpskih pesnika.
Okrenuv{i se se ka stolu, vra~ je
pa`ljivo izabrao te`ak ogled. "Evo jed-
nostavne staklene cevi iz koje je vaz-
duh delimicno istisnut", rekao je. "Uhva-
ti}u je, dove{}u svoje telo u dodir sa
`icom koja provodi naizmeni~nu struju
visokog napona i cev u mojoj ruci }e
zaslepljuju}e bljesnuti. U koji god po-
lo`aj da je stavim, gde god da je po-
merim, dokle god mogu da dosegnem,
njeno ne`no, ugodno svetlo ostaje nes-
manjenog intenziteta."
Kada je cev koju je dr`ao u ruci po-
~ela da sija - pokazuju}i, izme|u osta-
log, politi~ku poruku o sigurnosti naiz-
meni~ne struje - "Profesor" Braun, Edi-
sonov agent, podigao se neprimetno i
napustio dvoranu. Njegov }e {ef gristi
nokte kada ~uje za ovaj hokus-pokus.
No D`ord` Vestinghaus, koji je do{ao
~ak iz Pitsburga da bi ~uo ovo predava-
nje, nagnuo se napred, zatresao glavom
i nasmejao se.
januar-februar 2007.
 U ovom broju Va{eg
~asopisa mo`ete na}i:

TESLA - ^OVEK VAN VREMENA .................... 2

60 GODINA ^ASOPISA .................................... 4
MAGNETSKA ANTENA ZA 7 I 10MHz ........ 6
SKOTCH WHISKY YU1SW ....................... 11
RADIO-TALASI I DX VEZE ................. 12
^asopis
Saveza radio-amatera Srbije
Godina [EZDESETA
KORIST OD PAR^I]A KOAKSA .............. 15

Mi{ljenjem Ministarstva za kulturu

ZA[TITA VOZILA OD KRA\E .................. 16
i prosvetu Republike Srbije
oslobo|eno poreza na promet
ISSN 1450-8788 TRI BANDA @I^ANI BIM ........................... 18

Uredni{tvo
AKTIVNE MAGNETSKE ANTENE ............ 22
Gl. urednik Sre}ko MORI], prof. YU1DX
Du{an MARKOVI], dipl.in`. YU1AX FILTRIMA PROTIV [UMA ........................ 26
Dragoslav DOBRI^I], in`. YU1AW
Milovan MARKOVI], YU1AU
Andra TODOROVI], YU1QT GENERISANJE ENERGIJE IMPULSIMA ... 28
Milan VUJNOVI], YT1WG
Bo`idar @IVANOV, YT1ZB
Branislav SAVI] YU1XW
VE3FF U BEOGRADU .............................. 32
Nenad PETROVI], YZ1ZA
Svetislav MATI], 4N1AW ARDF KALENDAR ZA 2007. ................... 34
@ivota NIKOLI], YZ1AA
@ivota DEKI], YU1EI
ORIJENTIRIMG KALENDAR 2007. ......... 35
Redakcija
11000 Beograd,
ATLETSKI KALENDAR 2007. ................. 36
Trg Repubiike 3/VI
E-mail: y u 1 s r s @bb e o t e l . y u
Tel/fax: 0 1 1 / 3 0 3 3 -55 8 3
OBUKA I ISPITI ZA ARG ......................... 37

Ovaj broj tehni~ki je uredio ARF QSL KARTE ..................................... 40

Sre}ko Mori}, YU1DX
E-mail: y u 1 d x @ee u n e t . y u
TESLINE ANEGDOTE .............................. 41
Pretplata i distribucija VHF REPETITORI U SRBIJI ...................... 42
Slavica STANKOVI], YU1-R RS088
Petar FILIPOVI], YT1WW
OGLASI ................................................... 43
[tampa
Grafi~ka agencija ”AnðelIka”
11090 Beograd, Tel: 063/185-36-30
CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)
Priloge dostavljati pisane ma{inom ili na disketi
u DOS formatu - ASCII tekst. [eme prilo`ite kao 12000 5000 3000 1500 1000 500
posebne crte`e ili fajlove (npr. JPG format), a fo-
tografije u originalnom formatu. Sve ono {to po-
{aljete vra}amo samo uz pismeni zahtev i prilo`en
koverat za odgovor. Stavovi autora su li~ni.

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednu

godinu iznosi 1200 din, polugodi{nja 600 din, na
teku}i ra~un: 205-2452-07, poziv na broj 01
kod “Komercijalne banke” Beograd.

januar-februar 2007. strana 3. 73, de RA CQ YU

 [EZDESET SVE]ICA
ZA VELIKI JUBILEJ
Primerak ~asopisa koji ~itate je jubi-
laran: proteklo je punih {ezdeset godina
od dalekog januara 1947. godine kada je
od{tampan prvi broj "Radio-amater"-a.
Kroz ovaj dugi vremenski period ~asopis
je imao velikih uspona, ali i padova kvalite-
ta i tira`a, koji su naj~e{}e bili uslov-
ljeni op{tim stanjem u na{em dru{tvu ...
Uredni{tvo je u pojedinim periodima uz
velike napore nastojalo da obezbedi re-
promaterijal neophodan za {tampu, ali i
da prikupi kvalitetan sadr`aj, koji garan-
tuje ekonomsko poslovanje. Jer, krajem
{ezdesetih godina, umesto bud`etskog
finansiranja, ~asopis je pre{ao na samo-
finansiranje, koje je pred Uredni{tvo i
Redakciju postavilo nove kvalitativne i
komercijalne zahteve.
Sadr`aj prvih prvih godina izla`enja
bio je pro`et nastojanjima da se popu-
ni nedostatak stru~ne literature iz oblas-
ti elektrotehnike, elektronike i teleko-
munikacija. U to vreme ~asopis je prak-
ti~no bio jedino stru~no {tivo iz ovih ob-
lasti koje je redovno izlazilo u Jugoslav-
60 GODINA ^ASOPISA
iji. Industrijalizacija i elektrifikacija bili su
prioriteti razvoja dru{tva, ali i zadaci koji
su bili postvljeni pred ~asopis. Sredinom
pedesetih javljaju se prve ozbiljnije te{-
ko}e oko finansiranja uzrokovane lo{im
privrednim prilikama u zemlji. Od tada,
pa sve do danas, javlja se problem ne-
dovoljnog plasmana ~asopisa u organi-
zaciju, koji je poku{avan da se prevazi|e
administrativnim putem: obavezom da
svi operatori budu obavezno pretpla}eni
na ~asopis. Ovaj na~in pove}anja plas-
mana ~asopisa u vi{e navrata je nared-
nih godina ponavljan, ali nikada nije dao
zadovoljavaju}e rezultate.
Tih godina kvalitet objavljenih ~lana-
ka je pobolj{an objavljivanjem ve}eg broja
veoma uspe{nih nagradnih konkursa za
gradnju ure|aja. Uslovi konkursa su tako
koncipirani da je tekstove, koji obrazla`u
konstrukciju, uz neophodna prilago|ava-
nja bilo mogu}e odmah {tampati u ~a-
sopisu.
Prelazak na samofinansiranje po~et-
kom sedamdesetih zahtevao je krajnju
^asopisi - prete~e:
”Telegraf i telefon”
(po~eo da izlazi u
Beogradu 1924);
”Radio [port” (Zagreb,
1924); Jugoslovenski
radio Tesla” (Novi Sad,
1935); ”Radio-aamater”
(Beograd, 1937); ”Radio”
(Zagreb, 1945)
strana 4.
@. Resanovi}
YU1MK
racionalizaciju poslovanja i usmeravanje
dela sadr`aja ~itaocima izvan na{e orga-
nizacije. Ovakva orijentacija je krajem
sedamdesetih i po~etkom osamdesetih
doprinela da je tira` neprekidno pove}a-
van, a time i finansijska stabilnost pos-
lovanja. Dovoljno je re}i da je tih godi-
na PRODATI tira` bio preko 10.500
primeraka i da je svakog meseca oko
600 primeraka odlazilo u tada{nji SSSR.
Privredna kriza u zemlji sredinom i
krajem osamdesetih imala je zna~ajan
uticaja i na na{u organizaciju: mnogi
klubovi, zbog nedostatka finansijskih sre-
dstava (prekid saranje s JNA i nezain-
teresovanost organa vlasti za na{u or-
ganizaciju) prestaju s radom a ~lanstvo
se osipa.
Po~etak devedesetih je katastrofalan
za organizaciju: dolazi do raspada jugo-
slovenske organizacije, Savez prakti~no
prestaje s radom a aktivnost na opsez-
ima malog broja entuzijasta svedena je
na minimum. Super inflacija i o{tre san-
kcije, ignorisanje me|unarodne zajed-
nice svih organizacija, me|u kojima i
radio-amaterske, imali su pogubni uticaj
na na{ savez. Ipak, i u ovim nenormal-
nim uslovima ~asopis je nastavio da iz-
lazi kao dvobroj pod imenom "Radio".
Uredni{tvo je nastojalo da onemogu}i
prestanak izdavanja, {to je bila sudbina
mnogih, ne samo stru~nih publikacija.
Iako je pretplatna cena menjana sva tri-
~etiri dana, iako je {tampan na lo{em
papiru i skromnom tira`u 1.800 primer-
aka - ~asopis je opstao i do~ekao bolja
vremena.
Sredinom devedesetih dolazi do sta-
bilizacije privrednih prilika, do "~vrstog"
dinara, {to je imalo uticaja i na po~etak
konsolidacije na{e organizacije. Savez
preuzima kompletan posao oko pripre-
me, {tampanja i distribucije ~asopisa,
menja ime u "Radio-amater CQ YU" i
donekle menja izdava~ku politiku usme-
ravaju}i u velikoj meri sadr`aj prema
potrebama ~lanstva. To je otvorilo "pra-
zan prostor" za pojavu novih, komercijal-
nih glasila koja pokrivaju ostale intere-
sante elektronike i telekomunikacija, Ove
publikacije i danas uspe{no opstaju na
tr`i{tu.
januar-februar 2007.

Prvi broj ~asopisa ”Radio-aamater”
iza{ao je januara 1947. godine
Novi vek uvodi i novu tehnologiju u
{tampanje i pripremu ~asopisa. Umesto
monotipskog, kasnije linotipskog slaga-
nja olovnih slova i redova, osamdesetih
dolazi fotoslog, zatim primena ra~unara
u pripremi stranica i, najzad, kompletna
obrada teksta i fotografija ra~unarom.
Danas ve}ina autora Uredni{tvu dostav-
lja ~lanke u elektronskom obliku, tako
da sada{nji urednik Sre}ko Mori} uspe-
va, potpuno sam, da rediguje rukopise,
prelama stranice, obra|uje fotose i diza-
jnira naslovne stranice!
Trenutno ~asopis izlazi dvomese~no,
plasira se ~lanovima koji uplate odgo-
varaju}u ~lanarinu. Sadr`aj je specifi~an,
usmeren samo ~lanovima na{e organi-
zacije i ne mo`e se mo`e kupiti na ki-
oscima i u knji`arama. To ima neposre-
dnog odraza na tira` s kojim ne bi tre-
balo da budemo zadovoljni.
Bili bismo nepravedni kada u trenu-
cima obele`avanja ovoga zna~ajnog ju-
bileja ne bismo pomenuli one bez kojih
~asopisa ne bi ni bilo: vi{e od hiljadu
autora za ovo vreme objavljivalo je ne-
koliko desetina hiljada stru~nih ~lanaka,
tehni~kih prikaza, foto-reporta`a... Skro-
mni honorari nikada nisu bili motiv za
njihove napise; `eleli su da se nova sa-
znanja ili neka nova konstrukcija obraz-
lo`i, a radost i zadovoljstvo zbog uspe-
{ne izrade podeli s ~itaocima. Struktura
saradnika bila je veoma raznolika: ima
autora srednjo{kolaca, vojnih lica, gra-
|ana svih profesija i uzrasta (~ak i sve-
{tenika!), ali i akademskih gra|ana kao i
doktora tehni~kih nauka. Mnogima je
saradnja u ~asopisu bila polazna ta~ka
za dalje stru~no opismenjavanje, a neki-
ma i kvalifikovana referenca za dalje na-
predovanje u struci.
januar-februar 2007.
Raznoliki sastav autora uz razli~ite
nivoe objavljenog materijala doprineo je
da je proteklih godina ~asopis za mnoge
bio nezaobilazna literatura, koja je dopri-
nosila ne samo informisanju nego i ob-
razovanju iz mnogih tehni~kih oblasti.
Veliki broj objavljenih ~lanaka i posle ne-
koliko desetina godina aktuelan je i ima
teorijsku i prakti~nu vrednost.
Ovom prilikom ne bi trebalo zabora-
viti ni ljude koji su posve}eno radili na
neprekidnom podizanju renomea ~aso-
pisa. Prvih godina izla`enja na pripremi
~asopisa bili su anga`ovani ~itavi timovi
profesionalaca (gl. urednik, odgovorni ure-
dnik, tehni~ki urednik, dva crta~a, blaga-
jnik, administrator...), da bi kasnije ovaj
broj, zbog racionalizacije, bio redukovan.
Prvi urednik bio je Miodrag Tijani} (4
godine), zatim Vsevolod Jovanovi} (14),
@arko Resanovi} (32), Vladan Kecman (1)
i Sre}ko Mori} (10)
Odli~ni konstruktori:
Mirko Vo`njak YU1AD (levo) i
@ivota Nikoli} YU1JJ,
analiziraju Mirkovu konstrukciju
repetitora
Kroz ovo vreme ~asopis je bio ~vrs-
to povezan sa Savezom prate}i sva do-
ga|anja i akcije. I vi{e od toga: bio je ne
samo inicijator nego u realizator brojnih
aktivnosti. Pomenu}emo samo izradu
kompleta predajnika za ARG, izradu po-
kretne izlo`be fotografija amaterskih ak-
tivnosti, organizaciju emitovanja TV pro-
grama u okviru velikih akcija Saveza ...
Zna~ajan je bio doprinos Uredni{tva oko
pripremanja dodatne literature za potre-
be ~lanova: priru~nika, knjiga diploma,
adresara, inicujativa za {tampanje knjiga
"Antene" K. Rothamela i "Radio-priru~-
nika" B. Metzgera, stotine hiljada QSL-
ki, brojne diplome... Treba pomenuti i
nedavno pripremljen CD s prikazom svih
brojeva ~asopisa od{tampanih u periodu
2000-2005. godina.
strana 5.
Svedoci smo stagnacije radio-ama-
terske aktivnosti u celom svetu Ovaj
pora`avaju}i trend nije mimoi{ao ni na-
{u organizaciju. Mnogi klubovi prestju s
radom a velika ve}ina jedva egzistira.
Tako|e, starosna struktura ~lanstva je
sve nepovoljnija jer nema mladih u or-
ganizaciji. Ne{to treba uraditi da se ovaj
nepovoljni trend zaustavi, da se iza|e
iz ove "{ah-mat" pozicije.
Razlog za ovakvo stanje radio-ama-
terske organizacije vi{e je nego o~igle-
dan: prisutan je izvanredan razvoj svih
vrsta komunikacija, koje su neuporedivo
atraktivnije i jeftinije od na{ih na~ina
odr`avanja radio-veza. Pro{la su vreme-
na kada je za operatorsku licencu bilo
neophodno proveriti "politi~ku podobost"
svakog pojedinca (pedesetih godina),
prestrogih ispitnih komisija i potrebe
posedovanja visokog nivoa tehni~kih i
manipulatorskih znanja. Upravo na planu
popularizacije radio-amaterizma i u
oblasti pokretranju novih inicijativa ~aso-
pis mo`e zna~ajno da doprinece. Ovo
utoliko pre {to su oko ~asopisa, kao
sto`era, danas okupljeni, kao i u pro{lo-
sti, iskusni ~lanovi koji bi mogli ne samo
da podr`e nego i da realizuju inicijative
koja do|u iz ~asopisa.
Zavr{avaju}i ovaj ~lanak izra`avamo
nadu da }e ~asopis nastaviti uspe{no da
izlazi i da }e doprineti da slede}i jubilej
do~ekamo u povoljnijim uslovima za rad
Saveza.
73, de @arko, YU1MK
Dugogodi{nja aktivnost u organizaciji i
~asopisu ( L-D
D stoje):
glavni urednik ~asopisa pedesetih
godina Vsevold Jovanovi} (ex YU1AO),
\ura Boro{i} YU1AG i
Ferid Suman YU1AF
60 GODINA ^ASOPISA
 ANTENE
MAGNETSKA ANTENA
ZA 7 I 10 MHz
Intenzivno interesovanje amatera za
konstruisanje magnetskih antena (MA)
pojavilo se po~etkom dvedesetih godina
pro{log veka. Me|utim, nekoliko dece-
nija ranije objavljene su konstrukcije
MA, ali one nisu bile zapa`ene ni dovo-
ljno prakti~no isprobane jer njihov rad
nije bio teorijski obrazlo`en. I kod nas
su se prve konstrukcije pojavile pre de-
setak godina i o MA autor ovoga }lanka
detaljno je pisao u na{em ~asopisu u tri
nastavka (11-12/93 i 1-2, 3-4/94) uz
neophodna teorijska (i prakti~na) obja{-
njenja. Tako|e, u okviru Kluba konstruk-
tora elektronike objavljen je detaljan pri-
kaz rada MA kao i neke novije konst-
rukcije i saznanja (20. maja 2000), i taj
materijal je ne{to kasnije tako|e objav-
ljen u na{em ~asopisu.
U okviru ovoga ~lanka bi}e dat pri-
kaz jedne nove konstrukcije MA za 7 i
10MHz i njene provere rada na opsegu.
Ne}e biti govora o teorijskim postavka-
ma na kojima se zasniva njen rad (upu-
}ujemo zainteresovane na ranije nave-
dene pisane materijale o MA) nego o
detaljima konstrukcije koji bi potencija-
lnim graditeljima pomogli u realizaciji.
Autor je ranije sagradio kru`nu MA
za vi{e opsege (od 14 do 28MHz) malih
dimenzija (kru`na, pre~nika samo jedan
metar). Za ove opsege (kako je prime-
tio jedan iskusan amater) postavljanje
jeftinih `i~anih antena ne treba da bude
poseban problem (tamo gde to prostor
dozvoljava) i one, u principu, imaju ve}i
stepen korisnog dejstva u odnosu na
MA, ali i nedostatak {to su kostruisane
samo za jedan opseg, rezonantne su u
uskom delu frekvencijskog opsega i na-
j~e{}e zra~e samo u jednom pravcu.
Naravno, izuzetak su slo`enije konstruk-
cije (tzv. multiband `i~ane antene s tra-
povima i balunima) koje su pode{ene za
rad na vi{e opsega, uz brojne kompro-
mise koji su neminovnost ovakvih kon-
strukcija.
Dimenzije antene
Za autora je bio izazov sagraditi MA
za ni`e opsege, na primer, za 7 i 10
MHz, na kojima postavljanje `i~anih an-
tena zahteva dosta prostora. Za realiza-
ciju ove ideje iznenada se pojavila po-
voljna prilika: posle gradnje ku}ne insta-
MAGNETSKA ANTENA
lacije za eta`no grejanje preostala je ba-
karna cev duga oko 6 metara, pre~nika
22mm. Cev je ise~ena na ~etiri dela koji
su odgovaraju}im bakarnim cevnim ug-
aonicima me|usobno, lemljenjem spo-
jeni, tako da je dobijen pravougaonik
veli~ine 175x154cm. Vidimo da ova ko-
nstrukciji MA nije uobi~ajenog, kru`nog
oblika, ve} je pravougaona. Razlog za
ovakav oblik le`i u ~injenjci da sa istom
visinom i {irinom u odnosu na kru`nu
antenu posti`emo ve}u indiktivnost, {to
omogu}ava rad na ni`oj frekvenciji, a ti-
me i manje dimenzije. Tako|e, konstru-
ktivno je lak{e realizovati pravougaonu
antenu koja se mo`e rasklopiti u delove
i prenositi; {to nije sli~aj s kru`nom an-
tenom. Na sl. 1. prikazana je konstruk-
cija sagra|ene MA.
Sl. 1 -AA ntena ima pravougaoni oblik
veli~ine 175x154cm:
1 - izolaciona {ipka;
2 - promenljivi kondenzator 4x500pF;
3 - reduktor prenosa s jednosmernim
motorom; 4 - `i~ani potenciometarr;
5 - izolaciona teflonska plo~ica;
6 - prilago|avaju}a deonica gama-
me~a; 7 - klizni kontakt
Gornja cev je na sredini prese~ena i
uklonjen je deo od oko 3cm. Delovi go-
rnje cevi spojeni su komadom pasti~nog
materijala, kru`nog preseka, koji je uvu-
~en u cevi i zavrtnjima u~vr{}ene za
njih. Na krajevima ovih cevi zalemljeni
su elasti~ni izvodi za koje je kori{}en
bakarni oplet ("{irm") koaksijalnog kabla
strana 6.
@. Resanovi}
YU1MK
RG-8U. Na drugom kraju ovih izvoda
zalemljene su kablovske papu~ice koji-
ma povezujemo izolovane krajeve ante-
ne s promeljivim kondenzatorom.
Kompletna antena je u~vr{}ena na
plasti~nu cev (za kanalizaciju) dugu 200
cm, pre~nika 5 cm.
Pobuda
Napajanje antene vr{imo 50-omskim
koaksijalnim vodom proizvoljne du`ine.
U prvoj verziji za pobudu je napravljena
kru`na koaksijalna petlja, pre~nika 40
cm, ~iji je metalni oplet ("{irm") vezan na
sredinu donjeg kraja antene. Na gor-
njem kraju, na sredini petlje oplet je pre-
se~en i uklonjeno je oko 1cm opleta i
izolacije. S jedne strane oplet je ostav-
ljen da "visi" (nije nigde spojen), a s dru-
ge strane spojen je na srednji vod ko-
aksijala. Sa te strane kraj petlje (oplet i
srednji vod) spojeni su tako|e na sred-
inu donjeg kraja antene (vidi ranije ob-
javljeni ~lanak).
Prilikom merenja ove antene utvr-
|eno je da je na rezonantnoj frekvenciji
odnos stoje}ih talasa (SWR) veoma lo{.
Tek kasnije je konstatovan razlog ovoga
nedostatka: zbog pomanjkanja prostora
za eksperimentisanje, antena je za vre-
me merenja bila prislonjena na zid, {to
je zna~ajno uticalo na promenu njenih
karakteristika. Kada je MA udaljena od
zida (i dalje je bila podignuta samo tri-
desetak centimetara od zemlje) dobijen
je znatno bolji SWR, ali ipak nedovoljno
dobar. Zbog toja je odlu~eno da se pro-
meni na~in napajanja. Kao najjednostav-
niji izabran je gama-me~.
Prilago|avaju}a denica (6) napravlje-
na je od bakarne cevi pre~nika 10mm
koja je postavljena na rastojanju od 5
cm od donje polovine antene; postav-
ljen je kliza~ (7) koji kratko spaja prila-
go|avaju}u deonicu i kojim je mogu}e
podeseti SWR na najmanju vrednost.
Izbor kondenzatora
S obzirom na to da MA predstvlja
oscilatorno kolo kod koga je induktivost
nepromenjena (~vrsta metalna kon-
strukcija), promena rezonantne frekven-
januar-februar 2007.
 Proveri rada antene u Bor~i
asistirao je Bora YU1XX

cija MA zavisi}e od priklju~ene promen-

ljive kapacitivnosti: ukoliko je kapacitiv-
nost kondenzatora ve}a, utoliko je rezo-
Sl. 2 -[
[ema veza impulsnog kontinualnog regulatora brzine obrtanja motora
nantna frekvencija antene ni`a. Tako|e,
treba uo~iti da ukoliko je ve}a promena
kapacitivnosti (odnos maksimalne i mi- dva kondenzatora od po 250pF (2). S napon na sekciji ni`i, a to istovremeno
nimalne kapacitivnosti), utoliko }e ante- obzirom na na~in povezivanja ova dva zna~i da se mp`e upotrebiti i promenljivi
na pokrivati ve}i frekvencijski opseg. kondenzatora (redna veza, kao split-sta- kondenzatori s manjim razmakom izme-
tor) dobijena je promenljiva kapacitiv- |u plo~ica.
Izbor kondenzatora je delikatan deo nost oko 15 do 125pF od koje zavisi re-
gradnje zbog ~injenjenice da odgovara- zonantna frekvencija MA. Zbog visokog Q-faktora MA rezona-
ju}i tip ne mo`emo kupiti, ve} moramo ntna frekvencija veoma je o{tra (samo
koristiti onaj kojim raspola`emo ili koji Ovakvom vezom kondenzatora pos- nekoliko desetina kiloherca), {to zahte-
od prijatelja dobijemo. Razlog za ote`ani tignuto je da se visoki VF napon deli na va precizno i stalno pode{avanje na rad-
izbor le`i i u ~injenici da je MA kolo s pojedine sekcije, {to uslovljava da je nu frekvenciju. U najjednostavnijoj ver-
izuzetno velikim Q-faktorom (nekoliko
stotina!), a to zna~i da u anteni cirkuli{e
veoma velika struja (nekoliko desetina
ampera), odnosno da na krajevima an-
tene, na kojima je priklju~en kondenza-
tor, dobijamo veoma visok VF napon,
reda nekoliko kV (zavisi od snage prik-
lju~ene na antenu). To, prakti~no, zna~i
da razmak izme|u plo~ica promenljivog
kondenzatora mora da bude nekolko
milimetara ({to je ve}i - to je bolje jer
mo`emo priklju~iti ve}u snagu).

Da bi izbegli varni~enje i nesigurnost

kliznog kontakta rotora (velike struje!)
na red vezujemo dva ista kondenzatora,
{to smanjuje ukupnu kapacitivnost na
polovinu. Re{enje je, prema tome, dvo-
struki promenljivi kondenzator sa {to
ve}im razmakom izme|u plo~ica (mo-
gu}a je konstrukcija sa dve ista, meha-
ni~ki spojena kondenzatora).

U ovoj konstrukciji autor nije imao
odgovaraju}i kondenzaror, pa je upotre-
bio ~etvorostruki, na jednoj osovini, sa
sekcijamama od 500pF: po dve sekcije
su vezane na red, tako da su dobijena
Sl. 2 -IIndikator je vezan u mosnom spoju. S trimer-p potenciometrima razvla~imo
pokazivanje indikatora (desno). Promenu smera obrtanja vr{imo s dvostrukim
kip-p
prekida~em koji ima srednji, neutralan polo`aj (levo). Dva mikroprekida~a
prekidaju napajanje motora u krajnjim polo`ajima kondenzatora

januar-februar 2007. strana 7. MAGNETSKA ANTENA

ziji mogu}e je pode{avanje frekvencije
vr{iti rukom, naravno ukoliko je MA u
neposrednoj blizini PPS-a.
Svakako, pravo re{enje je okretanje
kondenzatora motorom koji je odgova-
raju}im prenosom povezan s osovinom
promenljivog kondenzatora. Zbog nap-
red navedenog, obrtanje osovine kon-
denzatora mora da bude veoma sporo.
Iskustvo je pokazalo da 0,5 obrta/minut
u najve}em broju slu~ajeva mo`e da
bude dovoljno. Napominjemo da ukoliko
je MA predvi|ena za dva ili vi{e opsega,
utoliko brzina obrtanja kondenzatora
mora da bude jo{ manja (kondenzato-
rom "pokrivamo" ve}i frekvencijski op-
seg).
Najbolje (i najskuplje) je re{enje upo-
treba vakuumskog kondenzatora za pro-
menljivu kapacitivnost jer ima radni na-
pon od nekoliko kV do nekoliko dese-
tina kV. Tako|e, potrebno je njegovu
osovinu okrenuti oko 20 puta da bi do-
bili punu promenu kapacitivnosti, {to
pojednostavljuje konstrukciju. Zbog na-
vedenog, na MA s vakuumskim konde-
nzatorom mogu}e je priklju~iti ve}u sna-
gu predajnika.
Izbor motora i prenosa
S obzirom na ~injenici da motor mo-
ra da se okre}e u oba smera (napred-
nazad), najpogodniji su motori jedno-
smerne struje kod kojih, promenom sme-
ra napajanja, menjamo smer obrtanja.
Po{to je prenos veoma veliki, mogu se
upotrebiti mali motor, na primer, iz ne-
kog kasetofona ili de~ije igra~ke na el-
ektri~ni pogon. Napajanje ovakvog mo-
tora obi~no je oko 5-6V uz struju od
oko pedesetak mA. Izbor motora, zna~i,
nije kriti~an i koristi}emo onaj koji ima-
mo. Ovakvi motori pri punom naponu
napajanja imaju nekoliko hiljada obrtaja
u minutu. Zbog toga je potrebno izme|u
motora i kondenzatora ugraditi {to ve}i
prenos.
Prilikom realizacije MA ovo je jedan
od problema koji je ne{to te`e re{iti.
Autor je probao razli~ita re{enja nasto-
je}i da ona budu pristupa~na amateru-
ma, uz to da su i jeftina. Za prenos je u
ovoj konstrukciji kori{~en prenos (sa
motorom) iz neke rashodovane satelit-
ske antene (slu~ajno kupljen na "buvlja-
ku"). Redukcija broja obrtaja bila je do-
voljna da se antena precizno mo`e po-
desiti na radnu frekvenciju.
Daleko pristupa~nije re{enje je kori-
{}enje prenosa za ro{tilj iz pe}nice ele-
MAGNETSKA ANTENA
ktri~nog {tednjaka. Upotreba ovoga pre-
nosa verovatno }e zahtevati malu inter-
venciju: treba ukloniti ugra|eni naizme-
ni~ni motor i eventualno zameniti (pro-
du`iti) osovinu kojom se motor spre`e s
prenosom. S obzirom da se ro{tilj-pre-
nosi razli~ito konstruisani, ovde nije svr-
sishodno davati detalje intervncije. Au-
tor je u druge dve MA koristio ovu vrstu
prenos i on je radio bez problema (pre-
nos je s metalnim zup~anicima {to je
najkvalitetnije re{enje). Jo{ jedno re{e-
nje prenosa, tako|e realizovano, zaslu-
`uje pa`nju: mehani~ki programator sta-
rih ve{-ma{ina, uz malo strpljenja i sp-
retnost, mo`e poslu`iti u ovu svrhu.
Ukoliko koristimo vakuumski pro-
menljivi kondenzator, koji je svakako
najbolje re{enje, javlja se problem oko
dobijanja referentnog napona za o~ita-
vanje polo`aja kondenzatora, odnosno
radne frekvencije. Kao {to je ve} re~e-
Na~in sprege pode{avaju}e
deonice gama-m me~a sa antenom (gore).
Dovo|enje pobude koakcijalnim vodom
vr{i se na sredini donjeg dela antene (dole)
strana 8.
no, od minimalne do makcimalne vred-
nosti ovog kondenzatora potrebno je
njegovu osovinu okrenuti oko 20 puta.
Kod "obi~nih" konstrukcije s vazdu{nim
promenljivim kondenzatorom mogu}e je
spregnuti osovinu kondenzatora direkt-
no s ru~icom potenciometra koji slu`i
kao izvor referentnog napona (ugao obr-
tanja kondenzatora je 180O, a potencio-
metra 270O). To nije slu~aj s vakuums-
kim kondenzatorom, tako da upotreba
standardnog potenciometra ne dolazi u
obzir. Re{enje je ugradnja kliznog po-
tenciometra, koji treba spregnuti na od-
govaraju}i na~in s osovinom kondenza-
tora.
Za kvalitetno re{enje nu`no je potra-
`iti pomo} metalostrugara, koji treba na
napravi zavrtanj i maticu (nisu standard-
ni!) koja }e za 20 obrtaja pre}i razdaljinu
od oko 4-5cm jer toliko iznosi i put ru-
~ice kliznog potenciometra. Za moju drugu
konstrukciju majstor je napravio zavrtanj
i maticu s dvostrukim navojem koji za
20 obrtaja imaju hod 5cm. U svakom
slu~aju trud (i tro{ak!) se isplati s obzi-
rom na to {to smo, pored upotrebljenog
prenosa, dobili i dodatni prenos od 1:20.
Ovaj zavrtanj s maticom (maticu treba
mehani~ki povezato s ru~icom kliznog
potenciometra) ugra|ujemo izme|u pre-
nosa i osovine vakuumskog kondenza-
tora. U ovu svhu mogu}e je, tako|e,
upotrebiti standardni zavrtanj i maticu
M20, koje je potrebno doraditi i prilago-
diti konstrukciji. Ova kombinacija ima}e
hod oko 4cm za 20 obrtaja.
Potenciometar
U principu, mogu}e je koristiti po-
tenciometar kojim raspola`emo (1-3
kΩ). Ukoliko je antena izlo`ena atmos-
ferilijama, pogodnije je koristiti `i~ani
potenciometar koji je otporniji na atmo-
sferske i temperaturne promene. Ru~ica
potenciometra na pogodan na~in je di-
rektno spregnuta s osovinom promen-
ljivog kondenzatora.
S obzirom na to da ru~icu potencio-
metra mo`emo obrtati samo 270O, a
osovinu promenljivog kondenzatora 180O
(od minimalne do maksimalne kapacitiv-
nosti), potrebno je da motor (sa preno-
som) samo toliko dugo radi da se pos-
tignu ove krajnje vrednosti kapacitivnos-
ti, dva krajnja polo`aja. Zbog toga treba
prekinutu napajanje motora u ovim kra-
jnjim polo`ajima, jer, u protivnom, mog-
lo bi do}i do o{te}enja potenciometra.
U tu svrhu ugra|ena su dva mikropreki-
da~a, koji, preko poluge pri~vr{}ene za
osovinu kondenzatora, u krajnjim polo-
januar-februar 2007.

^etvorostruki promenljivi kondenzator s reduktorom broja obrtaja i potenciometrom
za referentni napon (gore). Za kori{~enje vakuumskog komdenzatora i kliznog
potenciometra (sa dva mikroprekida~a) potrebno je ugraditi poseban spre`ni
zavrtanj s hodom od oko 4-5 5cm za 20 obrta (dole)
`ajima isklju~uju napajanje motora i
omogu}avaju promenu polariteta napa-
janja, odnosno kretanje motora u supro-
tnom pravcu.
Indikator
Za prikazivanje polo`aja kondenzato-
ra, bolje re~eno radne frekvencije, mo-
`emo koristiti jednostavne indikatore ali
i one znatno slo`enije. U ranije objavlje-
nom ~lanku data je, kao primer, jednos-
tavne {ema veza indikatora s desetak
LE-dioda. Tako|e, u ranije objavljenoj
konstrukciji kao indikator kori{}en je in-
strument s kretnim kalemom.
U ovoj konstrukciji ugra|en je mili-
voltmetar koji ima displej s te~nim kri-
stalom. Naravano, mogu}a je i ugradnja
milivoltmetra s LED displejima. Ova re-
{enja su slo`enija ali omogu}avaju ta~-
nije pode{avanje na `eljenu radnu frek-
venciju.
Ispravlja~ki stepen
Ispravlja~ za MA treba da obezbedi
dva napona: napon za indikator polo`aja
kondenzatora i napon za okretanje mo-
tora. Da bi eliminisali eventualne pro-
mene mre`nog napona, potrebno je da
napon kojim napajamo potenciometar
januar-februar 2007.
bude stabilisan. Kao {to se sa sl. 2. mo-
`e videti, indikator je vezan u mosnoj
sprezi; ako u grane mosta ugradimo tri-
mer-potenciometre mogu}e je indikator
(instrument ili LED milivoltmetar) pre-
cizno podesiti ("razvla~enje"). S obzirom
na to da je potro{nja minimalna (dese-
tak mA), gradnja ovoga ispravlja~a je
jednostavna. Mo`e se koristiti stabiliza-
tor napona, na primer, 7809 ili sli~an.
Drugi ispravlja~ koristimo za pokre-
tanje motora jednosmerne struje. Kao
{to je poznato, promenom polariteta
napajanja ovih motora menja se i njihov
smer obrtanja. Tako|e, od veli~ine na-
pona napajanja zavisi i brzina obrtanja
motora. Ovu karakteristiku motora jed-
nosmerne struje koristimo da ubrzamo
ili usporimo obrtanje. Ugradnjom preki-
da~a kojim dovodimo razli~ite napone
menjamo brzinu obrtanja (dva polo`aja):
"brzo" - vi{i napon, i "sporo" - ni`i napon
za "fino" pode{avanje na frekvenciju.
Ova dva napona mogu}e je realizo-
vati ugradnjom razli~itih vrednosti ot-
pornika vezanih na red s motorom. Izbor
otpornika treba eksperimentalno odred-
iti kada je MA povezana s ispravlja~em
vodovima odgovaraju}e du`ine (tada je
strana 9.
ura~unata i otpornost vodova za napaja-
nje). Smanjenje broja obrtaja motora na
ovaj na~in ograni~eno je ~injenicom da
manji napon i, istovremeno, manja stru-
ja daju manju snagu motoru tako da se
mo`e dogoditi da motor ne mo`e da
pokrene sistem prenosa. Dobro je da i
ovaj napon bude stabilisan, iako to nije
neophodno. Mali motori jednosmerne
struje obi~no "vuku" nekoliko desetinima
mA, pa je gradnja i ovoga ispravlja~a ta-
ko|e jednostavna.
U ovoj konstrukciji s promenljivim
kondenzatorom 4x500pF antena je obu-
hvatala frekvencijski opseg od 5,5 do
14MHz. Redukovana brzina obtanja kon-
denzatora bila je 0,5 obrta/minut. Po-
kazalo se da je ova brzina sasvim dovo-
ljna za komotno pode{avanje na frek-
venciju.
Slede}e pobolj{anje komande broja
obrtaja je izvedeno kontinualnom pro-
menom brzine od maksimalne do mini-
malne. Me|u mnogim re{enjima odab-
rana je jednostavna {ema veza s IK NE-
555 i dva tranzistora vezana u Darling-
ton spoju, sl. 3. Broj obrtaja reguli{emo
potenciometrom od 1MΩ/lin, a vrednost
otpornika vazanog na red s poten-
ciometrom treba odrediti eksperimen-
tom. Umesto dva tranzistora mogu}e je
upotrebiti neki Darlington, na primer,
BDX42/43. Osciloskopom je utvr|eno
da su impulsi na no`ici broj 3 inte-
grisanog kola imali {irinu za najni`u brz-
inu oko 50 milisec, a za najvi{u 2000
milisekundi (TNX YT1WG).
Potrebna energija za impulsni pogon
motora je ne{to ve}a i zavisi od tranzis-
tora u Darlington spoju.
Povezivanje ispravlja~a i pogonskog
dela MA obavljeno je s peto`ilnim kab-
lom; za spajanje su kori{}ene petopolne
DIN priklju~nice - jednostavno i jeftino
re{enje.
Novi opsezi
Ovako konstruisana antena pokrivala
je frekvencijski opseg od 5,5 do 14MHz,
zna~i 7, 10 i prvih 10kHz na 14 MHz.
{teta da nije obuhva}en i kompletan
20-metarski opseg! Da bi se to postiglo
bilo bi neophodno smanjiti ili kapaci-
tivnost ili induktivjenost MA. Kondenza-
tor je ve} imao minimalnu vrednost, ta-
ko da sa njim nije bilo mogu}e ni{ta
u~initi.
Da bi se smanjila induktivnost, bilo
bi neophodno smanjiti dimenzije MA,
odnosno odse}i oko 10-15cm vertikal-
MAGNETSKA ANTENA
nih delova. Odustalo se od ove interve-
ncije, jer je autor ve} imao MA za 14-
28MHz. Ovo iskustvo (dimenzije ante-
ne) prilikom gradnje konstruktori treba
da imaju u vidu.
Izazov za autora je bilo "spu{tanje"
rezonantne frekvencije jo{ ni`e, na 3,5
MHz. Analogno gore re~enom, za ovo je
potrebno pove}ali ili kapacitivnost ili in-
duktivnost MA. S obzirom na to da ne-
ma mogu}nosti naknadnog pove}anja
dimenzija antene, ostala je solucija da
se pove}a kapacitivnost promenljivog
kondenzatora paralelnim vezivanjem fik-
snih kondenzatora. Eksperimentalno,
paralelno promenljivom kondenzatoru
vezan je drugi promenljivi kojim je rezo-
nantna frekvencija MA spu{tena na 3,5
MHz. Zatim je ovaj dodatni kondenzator
uklonjen, izmerena njegova kapacitiv-
nost i zamenjena s dva liskunska kon-
denzatora od 400pF vezana redno (viso-
konaponska za velike struje, iz BC pa-
nela). Kondenzatori su ugra|eni u plas-
ti~nu kutiju i priklju~uju se paralelno
promenljivom kondenzatoru sa spoljne
strane ostalog upravlja~kog sistema.
Provera rada
Najzad, do{ao je "trenutak istine" -
vreme kada je trebalo proveriti brojne
prora~une, eksperimente, merenja u
neadekvatnim uslovima (u gara`i, na
primer). Pozamljen je pak-treger od
YU1EO, antena rasklopljena, ~vrsto ve-
zana za njega, ve}i broj instrumenata
utovaren u prtlja`nik, kao i neophodan (i
suvi{an) alat, zavrnji, matice, koaksijalni
vodovi i dr. Dovoljno opreme da se na
licu mesta mo`e tehni~ki i mehani~ki
intervenisati. Nedelja, 17 juli 2005. Put
me je vodio u Bor~u, takmi~arski lokaciji
YU1EXY, koja je udaljena od Beograda
oko 10 kilometara. Ekipa kluba provela
je prethodnu no} rade}i u svetskom
VHF takmi~enju i posle neprospavane
no}i oti{la na zaslu`eni po~inak. Lokaci-
ja je bila bez takmi~ara, ali neki ~lanova
kluba posebno su do{li da "dovodu u
red" opremu i ure|aje s prethodno or-
ganizovane velike ekspedicije na Belja-
nicu (Pera YT1WW i \era YU1EXY).
Naravno, ovde je bio i Bora YU1XX, koji
je nezaobilazan ~lan kluba kada su u
pitanju moji eksperimenti s antenama.
Antena je sastavljena, podignuta na
oko tri metra od zemlje (donji kraj) i
visila je slobodno u prostoru. Nije tre-
balo dugo ~ekati na prve rezultate u re-
alnim uslovima rada. Ono {to je odmah
konstatovano da prekida~ na komandnoj
kutiji, koji se koristi za "fino pode{avan-
je" na frekvenciju ne radi (kasnije je re-
MAGNETSKA ANTENA
Sl. 7 - Prednja plo~a ispravlja~a s LCD indikatorom i
komandama "napred-n n azad" i "brzo-ss poro"
alizovano kontinualno pode{avanje brzi-
ne obrtanja motora!). Naime, brzina ob-
rtanja jednosmernog motora koji pokre-
}e kondenzator, kao {to smo ve~ napo-
menuli, zavisi od napona napajanja. U
`elji da se broj obraja svede na najman-
ju meru (ispod 0,5 obrtaja u minuti) re-
dno s napajanjem motora vezan je ne-
{to ve}i otpornik nego {to je potrebno,
tako da je snaga motora bila nedovoljna
da pokre}e dosta slo`en i glomazan
mehani~ki sklop. Ovaj nedostatatak nije
na licu mesta otklonjen jer bi zahtevao
dosta vemena (u "gara`nim" uslovima
sve je normalno funkcionisalo!). S obzi-
rom na ~injenicu da je rezonantna frek-
vencija veoma o{tra, pode{avanje samo
s jednim prekida~en za brzu promenu
frekvencije pri~injavalo je izvesne, ali ne
i nepremostive te{ko}e.
Antena je priklju~ena na izvanredan
ICOM-746PRO koji na velikom displeju
ima i SWR prikaz pode{enosti ure|aja
na antenu. Antena je orijentaciono po-
de{ena na 7MHz i, s neskivenim auto-
rovim o~ajanjem, utvr|eno je da je SWR
beskona~no veliki (u uslovima priprem-
nih eksperimenata kod ku}e konstato-
van je SWR 1:1,3). Za ovakvo lo{e pri-
lago|enje antene razlog je trebalo tra`iti
u ~injenici da je zna~ajno promenjeno
okru`enje oko antene {to je neminovno
uticalo i na njene karakteristike. Antena
je spu{tena (ko zna koliko puta Bora i ja
smo je dizali i spu{tali!) i ta~ka prilago-
|enja promenjena. Rezultat - veoma
dobar SWR i mogu}nost da se sa njom
~uju signali na opsegu.
Kao {to je i o~ekivano, antena je od-
li~no radila na prijemu uz konstataciju da
je o{tro usmerena: okretanje antene za
mali ugao uticalo je na znatno slabljen-
je primanog signala. Trebalo je antenu
strana 10.
ispitati i pri emitovanju signala. Tra`en je
korespondent i u 11:40UTC odr`ana je
prva CW veza s veze sa IQ2TU/2 (579/
599), S58MU (599/599), HA8VWX (599/
599+), DH2TW (579/599), 4X1ZH (599/
599), RV6FF (599/589), A61Q (599/599).
Odr`ana je i veza na 10MHz: korespo-
ndent je bio DL1JEQ/p (579/ 579).
U ranim ve~ernji ~asovima poku{ana
je veza s japanskom stanicom, koji se
veoma dobro ~ula. Japanac je primio
na{ prefiks, ali ne i sufiks. Ipak, te{ko je
i pretpostaviti da sa redukovanom sna-
gom predajnika (oko 50-60W) i ante-
nom, koja je samo tri metra udaljena od
zemlje, odr`i sigurna veza s ovom da-
lekom zemljom.
U prilog tvrdnji da eksperimentima
nikada kraja, posebno kada su radio-
amateri u pitanju, ide i ~injenica da je
poku{ano osposobiti antenu za rad na
3,5MHz. Antena je ponovo spu{tena,
pripremljeni liskunski kondenzatori prik-
lju~en i - opseg od 3,5MHz je aktiviran!
SWR je bio odli~an uz ponovnu kons-
tataciju da je rezonantni opseg veoma
o{tar (desetak kHz), tako da je mala
promena radne frekvencije zahtevala do-
datna pode{avanja antene.
U `elji da se proveri rad antene i na
ovom opsegu, u kasnim ve~ernjim ~a-
sovima odr`ano je nekoliko veza fonijom
s korespondetima iz Srbije i BiH. Dobi-
jeni su veoma dobri raporti.
Na kraju treba re}i da je ova kon-
strukcija MA uspe{na, da se ulo`eni trud
isplatio i da je ona dobro re{enje, po-
sebno u uslovima kada nema mogu}-
nosti (prostornih i materijalnih) postav-
ljana velikih antenskih sistema.
januar-februar 2007.

Autor: Andra Todorovi}, YU1QT
“SCOTCH WISKEY” V.S.O.P.
BY YU1
[to stariji, viski je bolji! To va`i i za
na{eg Stoleta - YU1SW.
Kratka biografija, pre svega kluba,
adekvatnog Stoletu - YU1BKL, prvi me-
|u Srbima. Pri~ao mi je Stole o njegov-
om “BaKaLaru”, ono {to malo ko danas
zna, a akteri su uglavnom SK.
Godine 1930. klub je bio u dana{njoj
Uluci Franca Rozmana, a 1939. Stole ~i-
ta “Politikin zabavnik” i pravi prvi dete-
ktor. Zatim, 1948. BKL je u Ganetovoj
supi, potom na Slaviji, dobija ime “Di-
mitrije Tucovi}”. Po~etkom 50-tih Stole
odlazi u JNA.
Posle toga klub se seli u dana{nju
Sin|elicevu ulicu br. 5, odakle ih posle
izvesnog vremena isteruju biciklisti na
~elu sa Milanom Panicem. Gane opet
spasava stvar i seli klub u predstavni{-
tvo “Riba Rijeka”, magacin preko puta
Crkve Svetog Marka, u Generala @dano-
va br. 1.
Od 1951. godine klub je na poznatoj
lokaciji u Knez Mihajlovoj 44, kao klub
radio-amatera JAT-a. Fuzionisanjem sa
klubom JAT-a dobija ime Radio-klub
“Beograd”.
Osniva~i BKL-a su bili: Zoran Zago-
rac YU1IL; Vasa Nagl YU1JU, avio po-
ru~nik; Ilija YU1FZ i Irma Radakovi} YU1EZ;
Dr Milan Milo{evi} YU1LI; Jure ^ekma
YU1GC; YU1SW; konstruktori Mi}a
Joanidis, zvani “^arli” i Radovan Ra~i}
zvani "Riki". Izdikatirao mi je Stole imena
i znakove mnogih starih, prvobitnih ~la-
nova BKL-a: Dragan Jovanovi} YU1OFC;
Ivan Gado YU1OFQ; Zoran Ki~i} YU1OFX;
Branko Dragi} “Halikrafters” YU1OGM;
januar-februar 2007.
ZABORAVI
DA SE NE
Du{ko \or|evi}
YU1OGQ; Ivan Kne-
`evi} YU1OHN; \ura
Kamenko YU1NXX
(DJ0YS); pa zatim:
YU1OTP; YU1OOG;
YU1OSG; YU1PAG;
YU1CMD; YU1PAN;
YU1OOH; YU1PBF;
YU1OOC; YU1OWD;
YU1PCR; YU1NBN;
YU1MT; YU1IO;
YU1QAP; YU1OBF;
YU1OHY; YU1OIN;
YU1OKL; YU1OLC;
YU1OLL; YU1OLO;
YU1OLR; YU1OMY;
YU1ONN; YU1OSA; YU1OUW; YU1OUZ; Bo`a Jelenkovi} YU1NOR; Moma Bula-
YU1OWY; YU1OXT; YU1OXU; YU1OYF; tovi} YU1NPW; \ura Vlahovi} YU1NSW;
YU1OYR; YU1OZA; YU1PAR; YU1PDP; Ivan Zavir{ek YU1NYT; Sveta [iler YU1NZZ;
YU1PIE; YU1PIO; YU1PKA; YU1PKI; Joca Spasi} “Depo” YU1OAH; @ivica Jo-
YU1PIX; YU1PNR; YU1PPK; YU1PSD; vanovi} YU1OBH (YU1FU/YT1AU); Sre}ko
YU1PQM; YU1PST Spajk; YU1PSP \ani; Mori} YU1OAX (YU1DX); Jova Nikin
YU1PMF; YU1MWE; YU1PDX. Naknad- YU1OAU (YU1ZQ); Bora [tambuk YU1KC;
no mi je dopunio spisak: Sa{a Talji} Jova “Riba” YU1LU; Rajko Mr{i} YU1AK;
(predsednik) YU1RI; Dule Vasi} YU1NSF; Dule Vuji} YU1FM; Mi{a Blagojevi}
Vlada Savkovi} “]evap”; Jozo del' Olio (predsednik) YU1DH; Bora Todorovi}
YU1NSN (YU1ZO); Toma Felbab YU1NTF; (predsednik) YU1CW; Dule Bo`ovi}
Aca Ekmed`i} YU1NPZ (predsednik); “Belgijanac” YU1CV; Selimir Pa{i} (pre-
Bo`a ^utrata YU1NHD; Ljilja Radovac dsednik) YU1EO; Nada Janjanin YU1YL;
YU1NHV; Dragan Dimitrijevi} YU1NEO Mi{a Teri} YU1ZX; Mi{a Danon (predse-
(YU1DD); Janko Pejovi} YU1NCD, Vlada dnik) YU1AU; Preda Popovi} YU1MV; Vil
Vujo{evi} YU1NOP; Dragan Dobri~i} Boris YU1NIB.
YU1PKW (YU1AW); Slobodan Slep~ev Ovo su bile informacije o nerazdru-
YU1NHZ (YU1BC); Bane Obradovi} YU1NID; `ivom BKL-u i Stoletu YU1SW.
strana 11. ISTORIJA
 TEORIJA Autor: Doug DeMaw, W1FB
RADIO-TALASI
I DALEKE VEZE
Veoma je va`no izabrati odgovaraju}i
amaterski opseg i doba dana za komu-
nikaciju sa stanicom na velikoj udalje-
nosti. Ostali va`ni faktori u amaterskim
komunikacijama su doba godine i ciklus
sun~evih pega.
Ve}ina novih amaterskih operatora
su zbunjeni oko toga koji opseg treba
da koriste u odre|eno doba dana da bi
komunicirali sa `eljenim delovima svoje
zemlje ili sveta. Da li ste i vi bili zbunje-
ni takvim dilemama? Nema sumnje da
ste bar razmi{ljali oko tih stvari dok ste
re{avali da se skoncetri{ete na neki op-
seg za komunikaciju sa {irokim pokriva-
njem, odnosno velikim dometom veze.
Veze na velikim udaljenostima, kao
Amerika sa Evropom ili Azijom, su oz-
na~ene kao "DX" veze. Kako je re~ "da-
ljina veze" relativna kada je odredimo u
miljama ili kilometreima, najbolje je da
defini{emo DX kao amatersku vezu na
kratkom talasu (3,5 do 30MHz) sa stani-
com koja je udaljena vi{e od 1000 milja
(1km=1 milja x 1,609). DX dobija druga-
~ije zna~enje (u pogledu daljine veze)
kada gledamo vi{e amaterske frekven-
cije, VHF (30 do 300MHz), UHF (300 do
3000MHz) ili delove amaterskog opsega
na mikrotalisama (delovi opsega iznad
3000MHz). Na VHF frekvencijama i vi-
{im, DX mo`e biti termin koji podrazu-
meva vezu sa stanicom koja je udaljena
i "samo" 100km, na primer. Zato ka`emo
da, {to je radna frekevencija vi{a kra}i
je efektivni put signala preko povr{ine
Zemlje. To ne va`i za komunikacije u sve-
miru, jer postoji prihvatljivo slabljenje
(redukcija snage) izme|u predajne i pri-
jemne antene.
Nisam siguran da li
se to ba{ ovako radi
LANSER
SIGNALA
DX VEZE
Amateri po~etnici su, ako gledamo
kratki talas (HF), ograni~eni u kori{}enju
pojedinih delova opsega. Kada dobijete
va{u licencu i iza|ete u eter verovatno
}ete raditi vezu sa svakom stanicom
koju ~ujete u prvih nekoliko dana. Ali,
kada shvatite da drugi amateri pri~aju o
"DX" vezama koje su uradili, va{ apetit
za DX-om }e biti pove}an! Znanje o oso-
binama svakog opsega u odre|enom
delu dana ili godine je od vitalnog zna-
~aja ako `elite biti uspe{ni u kontaktima
sa amaterskim stanicama {irom sveta.
Hajde da ispitamo razli~ite delove KT
spektra i nau~imo kada }emo ih koristi-
ti za razli~ite udaljenosti komunikacije.
Bliski kontakti
Postoje mnoge situacije kada `elimo
dobru, stabilnu vezu u okviru grada ili
izvan njega, do, recimo, 100 milja. Ako
nam je to `elja onda moramo izabrati
opseg koji je najbolji za radio talase po
povr{ini Zemlje. Takav signal ("ground-
wave") prati stazu po zemljinoj povr{ini
izme|u dve antene. Talasi takvog signa-
la mogu dodirivati, ali i ne moraju, po-
vr{inu Zemlje, ali oni ostaju u ni`oj at-
mosferi tokom svog puta. [to je ni`a
frekvencija KT opsega, ve}a je du`ina
prizemnih radio talasa. Slika 1. pokazu-
je tipi~nu situaciju sa "ground-wave" ta-
lasima na opegu od 2- 30MHz.
Vertikalna antena radi najbolje kada
su takvi talasi u pitanju. To je i glavni ra-
zlog {to komercijalne AM stanice koris-
te vertikalne antene (kule). Emiteri `ele
maksimalno pokrivanje signalom svoje
stanice za datu snagu predajnika. Ama-
terski opseg na 160 metara je zapravo
srednji talas (MF), kao i kod AM komer-
cijalnih stanica na srednjem talasu. Na
160 metara (1,8-2,0MHz) mo`emo o~e-
kivati veoma dobre "prizemne" udaljeno-
sti veza, u pore|enju sa opsezima od 80
metara do 10 metara.
Ja~ina polja talasa
Upravo smo razmotrili efektivnu sna-
gu prizemnih talasa u odnosu na frek-
venciju (slika 1), ali trebalo bi da prepoz-
namo da se snaga signala na prijemnoj
anteni iskazuje kao napon. Radio signali
strana 12.
Nenad Petrovi},
YZ1ZA
su veoma slabi tako da se iskazuju u
mikrivoltima (μV) pre nego u voltima,
{to je slu~aj kada merimo napon naiz-
meni~ne struje u zidnoj uti~nici. Mikro-
volt je 1/1.000.000 volti. Radio-talasi su
vrsta naizmeni~ne struje. Intenzitet sig-
nala iz predajne antene se uvek meri u
smislu mikrovolti po metru razdaljine od
antene ili izvora signala.
S-metar na prijemniku ne daje pravo
o~itavanje ja~ine signala i nije kalibrisan
u mikrovoltima. S-metar je koristan sa-
mo kao relativna mera snage signala, za
upore|enje signala dvaju ili vi{e ama-
terskih stanica ili relativne razlike izme-
|u dvaju ili vi{e antena stanice sa kojom
ste u vezi.
Nebeski talasi
Daleke veze su u igri kada govorimo
o "nebeskim talasima"(sky waves). Oni
putuju preko delova Zemlje gde vi{e
nema atmosfere. Taj region se zove jo-
nosfera. Uslovi u jonosferi se beskrajno
menjaju u funkciji promena aktivnosi na
Suncu i prate}ih promena u zemljinom
magnetnom polju. To je razlog {to se ne
mo`emo biti sigurni da }emo imati iste
prilike na istim talasima iz sata u sat ili
iz dana u dan. Ovakve komunikacije su
u vezi sa "sky wave" propagacijama i
obi~no ih zovemo "skip communicatio-
ns" (koje skaku}u). To ime je nastalo
zbog toga {to se talasi odbijaju od jed-
nog od vi{e slojeva jonosfrere i vra}aju
na zemlju. To je isto kao odbijanje kugle
od ivice bilijarskog stola. Slika 2. ilustru-
je taj princip. Signal se mo`e odbijati i
vi{e od jedanput, kao {to se i vidi.
Slika 1.
Tipi~an domet na kratkim talasima u
miljama za zemaljske talase prema
frekvenciji. 1km=1milja x 1,609
januar-februar 2007.
 vati na jednom ili dva opsega, ali ne}ete
na}i nijedan signal!

D sloj je nedelotvoran za odbijanje

Slika 2.
Radio signali u susretu sa jonosferom. Neki talasi prodiru u jonosferu ili se
apsorbuju, dok se drugi odbijaju prema Zemlji od jonizuju}ih slojeva (vidi tekst).
Ta~ke A i B na povr{ini Zemlje ilustruju razdaljinu skokova kada ih je vi{e.
Definisanje jonosfere
Jonosfera je oblast gde je pritisak
vazduha tako nizak da slobodni joni i
elektroni mogu da se kre}u neko vre-
me, a da ne stvaraju formu neutralnih
atoma. To je prili~no visoka pri~a za po-
~etnike, da budemo iskreni, ali ne znam
neki drugi na~in da opi{em takve prilike.
Kada radio-talasi u|u u tako razre|enu
atmosferu, oblast bezbrojnih slobodnih
elektrona, oni nailaze na prepreke i kao
posledica toga njihov pravac putovanja
se menja. To uzrokuje njihovo krivljenje
i odbijanje ka Zemlji.
Ultravioletno zra~enje sa Sunca iza-
ziva jonizaciju spoljne atmosfere. Nasta-
ju relativno guste jonizovane oblasti i
njih zovemo slojevima. Oni le`e paralel-
no prema povr{ini zemlje i doga|aju se
na ta~no odre|enim razdaljinama, u raz-
maku od 25 do 200 milja.
Neki radio-talasi prodiru i jonizuju
sloj duboko, a zatim se povijaju nazad,
ka zemlji. Drugi jedva da prodru u sloj
pre nego se saviju nizbrdo.
Jonizacija nije konstantna u datom
sloju atmosfere. Ona raste postepeno,
{iroko na obe strane od oblasti maksi-
malnog intenziteta u sloju. Totalna joni-
zacija uzrokovana Suncem nikada nije
konstantna na datoj ta~ki, u datom delu
dana ili godi{njem dobu. Zbog toga, po-
stoje stalne varijacije u kvalitetu komu-
nikacija na velikim udaljenostima.
Slojevi jonosfere
Sloj D se nalazi na 37 do 57 milja iz-
nad Zemlje. Jonizacija ovog sloja je di-
rektno vezana za Sunce, odnosno sun-
~evu svetlost. Ona po~inje u svanu}e,
na vrhuncu je u podne i i{~ezava na za-
lasku Sunca. Tokom tog perioda na{i si-
gnali na 160 i 80 metara trpe velike gu-
bitke zbog apsorpcije, {to nas veoma
ograni~ava na komunikaciju prizemnim
talasima. U vreme velikih aktivnosti na
Suncu (pege i erupcije), ovi opsezi pos-
taju potpuno mrtvi. Kod sna`nih sun~a-
nih oluja mo`emo videti da je dosta po-
go|en i opseg od 40 metara. Tada je la-
ko dobiti la`ni utisak da vam je prijem-
nik neispravan, jer mo`ete se pode{a-
KT signala nazad ka zemlji. Zato i nije
upotrebljiv za DX komunikacije. O nje-
mu govorimo vi{e kao o smetnji, nego
o nekakvoj koristi. Po{to smo propisno
izgovarali D sloj, da vidimo koji je sle-
de}i. To je E sloj, negde oko 62 do 71
milju iznad Zemlje. E oblast je korisna
za DX rad na gornjem kraju KT frekven-
cija i donjem kraju VHF spektra. Srednji
(MF) i ni`i kratki (HF) signali se apsor-
buju u sloju E, na sli~an na~in kao i u
sloju D. Sunce sada nije jedini vr{ilac
jonizacije. Jonizacija se de{ava i od so-
larnih X-zraka i meteora koji ulaze u at-
mosferu Zemlje.
Najkorisniji sloj za DX komunikacije
na KT opsegu je F sloj. Visina mu je od
130 do 260 milja iznad Zemlje. Mo`e se
porediti sa slojem E (vidi sliku 3). F sloj
mo`e tokom dana da se podeli na dva
sloja. Ako se to desi, slabiji i ni`i sloj se
naziva F1. On je na visini od oko 100
milja i ponekad se pona{a kao i E sloj.
Gornji F sloj (naziva se F2) smatra se
veoma korisnim za daleke komunikacije.
Sloj F1 se rasipa posle zalaska Sunca.
Danas se predvi|anja DX rada mogu
na}i u raznim ~asopisima (QST, itd), kao
i na Internetu.
Mrtva zona ("skip zone") i
du`ina "skip" zone
Pod odre|enim uslovima prostiranja
talasa postoji rastojanje izme|u krajnjeg
dometa zemaljskih talasa i po~etka od-
bijenih talasa ka Zemlji, u zavisnosti od
lokacije predajne antene. Ta oblast iz-
me|u dve staze propagacija je virtuelno
mrtva, iako mogu postojati i veoma sla-
bi signali od energije odbijenih talasa. Ta
oblast, nemogu}a za komunikciju, se
naziva i mrtvom zonom ("skip zone").
"Skip" razdaljina je veoma druga~ija po
definiciji od pojma mrtve zone. Ona se
opisuje kao razdaljina izme|u lokacije
izvora koji stvara signal i ta~ke na zemlji
gde se on vra}a na tlo posle odbijanja
u jonosferi. Zato, kod odbijenog signala
od F sloja, "skip" rastojanje mo`e biti
mereno i hiljadama milja.

Propagacije sa jednim
i one sa vi{e skokova

Ranije smo nau~ili da iskrivljeni sig-

Slika 3. nal mo`e imati vi{e od jednog odbijan-
Tipi~ne propagacije talasa u toku dana na kratkom talasu prema slojevima
jonosfere. F2 sloj je najkorisniji za komunikacije na velikim rastojanjima. ja od tla ka jonosferi i obrnuto, kao {to
E sloj je odli~an za komunikacije na kratkim udaljenostima, pokazuje slika 2. u ta~kama A i B. Mo-
na gornjem kraju KT spektra i ni`em delu VHF spektra. ramo razumeti da kad po{aljemo signal

januar-februar 2007. strana 13. DX VEZE


Slika 4.
Ilustracija razli~itih uglova zra~enja
prema glavnim i manjim lobovima za
vertikalnu antenu. Manji lobovi se
pojavljuju i kod ve}ine horizontalnih
`ica i bim antena. Svi oni su
upotrebljivi, zavisno od prilika na
opsegu u datom momentu i
`eljeneog dometa komunikacije
(vidi tekst).
ka nebu on ne prati neku usku stazu
kao {to bi to radio, na primer, neki ref-
lektor usmerenog svetla. U stvari, na{
signal se rasipa u {irokoj zoni, a zatim
se jo{ vi{e rasp{uje po{to bude odbijen
od jonosfere. Kad se vrati na tlo on je
zaista rasturen, postaju}i sve slabiji kako
ponovo pravi skokove. Iz tog razloga,
propagacije sa vi{e skokova obi~no re-
zultiraju sa slabim o~itavanjem signala
na udaljenim ta~kama, ~ak i ako je sig-
nal potpuno ~itljiv na strani drugog ope-
ratora.
Ugao zra~enja antene
Kada se radio talasi pokrenu iz na{e
antene oni imaju odre|eni ugao lansir-
anja (ugao zra~enja) gledano prema hor-
izontu. Neke antene imaju vi{e od jed-
nog loba ("radiation lobe" - u stvari, ve-
}ina ih ima) i svaki lob ima razli~it inten-
zitet i ugao zra~enja. Predmet na{e pa`-
nje su veliki, glavni lobovi. Ostali lobovi
su ozna~eni kao manji, ali se i oni mogu
koristiti za komunikaciju pod odre|enim
uslovima prostiranja talasa.
[to je manji ugao zra~enja iz antene,
ve}e su nam {anse da uradimo DX. Ra-
zlog tome je {to signal sa velikim uglom
izra~ivanja tra`i dva ili vi{e skokova da
bi dostigao udaljenu ta~ku, {to }e veo-
ma oslabiti signal, kao {to smo ranije
rekli o rasipanju signala. S druge strane,
veoma mali ugao zra~enja mo`e omo-
gu}iti vezu sa veoma dalekom stanicom
i sa samo jednim skokom. Po~etni ug-
lovi izme|u, recimo, 10 i 20 stepeni,
smatraju se dobrim za DX veze. Ve}i
uglovi zta~enja su znatno bolji za veze
na kra}im rastojanjima, kakve su veze
na 10 i 6 metara kada koristimo E sloj
kao objekt refrakcije. Slika 4. pokazuje
kakav bi se lob zra~enja antene pojavio
kada bismo mogli videti RF energiju.
DX VEZE
Najva`niji faktor, a nije sama konst- dik E skok u pitanju. Ipak, najve}i efekat
rukcija antene, jeste visina iznad tla, sporadika E posti`e se na opsegu od 2
gledano i po uglu zra~enja. {to je ante- metra. To sam iskusio dok sam `iveo u
na vi{a, ugao zra~enja je manji, uop{- dr`avi Konektikat pre nekoliko godina:
teno govore}i. Visine iznad 0,5 talasnih Radio sam W0 stanicu iz Minesote na
du`ina su veoma preporu~ene. Tako, 2m SSB sa samo 10W i to na sa yagi
horizontalna antena za 40 metara bi tre- antenom za 10m!?
bala biti 70 stopa ili vi{e visoka (preko
20 metara). Izuzetak je kada koristimo Najbolji opsezi
prema delu dana
vertikalnu antenu sa dobrim sistemom
radijala (ukopanim ili `icama po tlu). Ve- Nije mogu}e napraviti listu idealnih
rtikalna antena ima mali ugao zra~enja. opsega, efektivne daljine komunikacije i
Slaba strana je u tome {to antena od-
idealnog vremena u toku dana. Mo`emo
govara signalima iz svih pravaca podjed- samo generalno govoriti o tome, zbog
nako, {to mo`e stvoriti probleme sa stalnih promena solarne aktivnosti. Ipak
smetnjama (QRM) koje nastaju u ne- }emo vas savetovati na koje opsege da
kom regionu koji i nije predmet na{eg se usmerite za lokalni rad ili DX veze,
interesa. Vertikalna antena je zato omni- vezano za dan i no}. Te informacije su
direkcionalana u svakom smislu. {ta vi- predstavljene u Tabeli 1, kao pomo} u
{e, vertikalna antena je vi{e sklona da va{em pode{avanju antena za favoriz-
hvata {um (koji stvaraju ljudi), nego ho- vani opseg.
rizontalna antena. Ako `ivite u sused-
stvu izvora elektri~nog {uma, smetnje Zaklju~ak
(QRN) u va{em prijemniku mogu biti to- Najbolji izvor detaljnih informacija u
liko velike da se slabi signali uop{te ne vezi jonosfere i radio propagacija je "The
mogu primiti. ARRL Antenna Book". U na{em ~lanku
je prikazan jednostavan, prostim re~ima
Horizontalne antene pokazuju usme-
iskazan uvod u fenomen propagacija.
renost kada su visoko nad zemljom.
Ovo je i savet koje korake prvo da nap-
Neke imaju mrtve ta~ke ("nulls") na kra-
ravite kako bi va{a prva iskustva bila
jevima (na primer-dipol antene), dok ih
prijatna i nagra|ena uspehom. Ovo zna-
bim antene imaju na bokovima i zad-
njem delu sistema. To poma`e u sman- nje vam je neophodno i da bi polo`ili ra-
jenju QRM-a iz ne`eljenih pravaca. {um dio-amaterski ispit za va{u licencu. Ne-
koji stvaraju ljudi je vertikalno polarisan bo ima mnogo misterija i mi smo igno-
i horizontalne antene odbacuju njegov risali njihovo postojanje u interesu da
veliki deo, obzirom da polarizacija nije ovaj ~lanak bude {to kra}i i razumljiviji.
ista! Ohrabrujem vas da nastavite sa prou~a-
vanjem ove fasciniraju}e teme.
Sporadic
E-skip
Postoji vrsta E
sloja koji se zove
"sporadic E" (spo-
radi~ni E). E sloj
se jonizuje u delo-
vima, parcijalno,
~e{}e nego u ce-
losti, formiraju}i
"oblake" visoko jo-
nizovane atmosfe-
re. Ti, takozvani
oblaci nastaju i ra-
sturaju se iznena-
dno i povremeno,
a to je razlog za{-
to ih zovemo "spo-
TABELA:
radic". Skok uz Prikazani dometi prema delu dana su zasnovani ili na
pomo} ovih oblaka dnevnoj svetlosti ili na totalnom mraku. Podrazumevaju se
ima relativno ma- prose~ni uslovi na opsezima. Aktuelni domet veza zavisi i
lu du`inu, od 100 od upotrebljene antene, snage predajnika i uslova na
frekvenciji u datom trenutku. U vezi sa tim, udaljenost
do 1000 milja.
mo`e biti manja ili ve}a. Pretpostavljene su veze sa jed-
Opsezi od 10m i nim skokom talasa ("sigle-h hop"). Veze sa vi{e skokova
6m su najvi{e u ("multihop skip") omogu}avaju komunikaciju sa celom
igri kada je spora- planetom, ali pod idealnim uslovima na opsegu.
strana 14. januar-februar 2007.

KORI[]EWE PAR^I]A
@. Nikoli}
KOAKSIJALNOG KABLA
YZ1JJ
Svi imamo neke komade i komadi}e
koaksijalnih kablova, restlove, koji
nam ako su du`i, dobro do|u za izradu
mernih kablova, a ako su kratki obi-
~no zavr{e u korpi za otpatke kada
do|e vreme za ~i{}ewe radne povr{i-
ne. Par~i}i RG8A, RG213, RG214,
UR67 i drugih koaksijalnih kablova
debqine pola in~a (cola), {to u stan-
dardnim jedinicama iznosi 12,7mm, sa
punom polietilenskom izolacijom pret-
stavqaju vredan sirovinski materi-
jal, jer se komadi}i du`ine kra}e i od
25mm mogu dobro da primene kao izo-
lacioni nosa~i (stubi}i) ili kao ka-
lemska tela.
Prvi deo posla sastoji se u ukla-
wawu spoqneg za{titnog omota~a od
crnog PVC materijala, zatim uplete-
nog mnogo`ilnog bakarnog omota~a
(oklopa) ispod wega i najzad, central-
nog provodnika koji je obi~no zbog sav-
itqivosti vi{e`ilna pletenica. Ovo
su i ina~e uobi~ajeni postupci prili-
kom ugradwe konektora na koaksijal-
ne kablove i ne pretstavqaju ni{ta
novo. Zatim, ako `elimo da napravimo
izolacione nosa~e isecimo preostale
izolacione cev~ice od polietilena
(koje su debqine 7,3mm i mle~no bele
boje) na komade du`ine 15-20mm. Za
kalemska tela du`ine koaksijalih izo-
latorskih cev~ica neka budu 40-50mm.
Za pravqewe izolacionih nosa~a
(stubi}a) postoje dva na~ina (slika 1).
Najjednostavnije je pomo}u kratkog za-
januar-februar 2007.
KORISNO
vrtwa za lim (jer on sam sebi narezuje
lozu u materijalu) aksijalno na jednom
kraju pri~vrstiti onoliki broj u{ica
za lemqewe koliki je potreban, a za-
tim drugu stranu stubi}a kori{}ewem
identi~nog zavrtwa za lim pri~vrsti-
ti na {asiju ili {tampanu plo~icu.
Pod uslovom da je razmak izme|u vrho-
va zavrtawa ve}i od 6mm ovakvi izo-
lacioni nosa~i mogu da izdr`e napone
do 5000V (5kV).
Alternativna metoda (slika 1) sas-
toji se u bu{ewu otvora pre~nika 1,5
mm radijalno kroz jedan kraj izolaci-
onog stubi}a i provla~ewe kroz nap-
Slika 2.
ravqeni otvor komada bakarne `ice
tolike debqine da jedva kroz wega
pro|e (ako je kabl bio sa punom `icom te}i bakarnu lakovanu `icu debqine
kao centralnim provodnikom upotre- 0,91mm (20SWG).
bite komadi} te `ice, a ako nije na|i-
te komadi} `ice odgovaraju}e debqi- Du`i komadi koaksijalnih kablo-
ne). Pogodna je i puna `ica za elektri- va (pod uslovom da nisu bili izlo`e-
~ne ku}ne instalacije od 1,5-2,5mm2. ni vlazi) mogu da se upotrebe kao vi-
Na obe strane `icu savijte u petqu sokonaponski kondenzatori velikog
odmah uz stubi} da biste dobili pogo- faktora dobrote, a potrebnog (malog)
dne izvode. kapaciteta, pri ~emu se kapacitet do-
ti~nog kabla po jedinici du`ine (po-
Izrada kalemskih tela vr{i se po du`ni kapacitet) mo`e prona}i u ka-
napred opisanoj proceduri izuzev {to talozima ili pak da se utvrdi mere-
su potrebna dva radijalna izvoda pos- wem. Kod RG213-RG214 on iznosi oko
tavqena na odgovaraju}em rastojawu 100pF/m.
kako bi izme|u wih stao potreban broj
Jo{ jedna primena za stubi}e na~i-
zavojaka (slika 2). Na slici 3. dat je
wene od izolacije koaksijalnih kab-
dijagram koji prikazuje rezonantnu
u~estanost ovakvog kalema u zavisno- lova jeste da se upotrebe kao rastoj-
sti od broja zavojaka, a za paralelne nici za odr`avawe konstantnog raz-
kondenzatore od 140pF i 16pF, koris- maka kod simetri~nih otvorenih pre-
nosnih vodova. Za to se koriste stubi-
}i sa radijalnim otvorima probu{e-
nim na potrebnom me|usobnom rasto-
jawu, kroz koje se provla~e provodni-
ci simetri~nog voda.
(Prema: RadCom 12/1992)
Slika 3.
strana 15. KORISNO
 KORISNO
ZA[TITA
VOZILA OD KRA\E
Ure|aj ~ija je {ema prikazana na
slici 1. namewen je da za{titi vozilo
od kra|e, s tim {to za{titu pru`a sa-
mo za kra}i vremenski period, kao
kad se npr. zaustavite da kupite neku
sitnicu, pozovete dete iz {kolskog
dvori{ta, itd. Razlog le`i u tome
{to postoji svega 16 razli~itih kombi-
nacija, od kojih samo jedna (pritiska-
wem sva ~etiri tastera pravilnim
redosledom) sigurno "pali", odnosno
skida za{titu. Ipak, nije ba{ ni tako
lako za kratko vreme isprobati svih
16 kombinacija, a postoji i vremenska
"caka" koja dodatno usporava sistem-
atsko isprobavawe kombinacija.
Slika 1.
Elektri~na {ema
Osobine ure|aja
- Pravilna kombinacija mora da se
otkuca tokom 5 sekundi, a ako se pog-
re{i vozilo ostaje blokirano sve dok
se kontakt kqu~em napajawe ne iskqu-
~i i sa~eka desetak sekundi, pa pono-
vo da kontakt, u kom slu~aju na raspo-
lagawu opet stoji svega 5 sekundi za
izbor prave kombinacije. Zna~i, ~ak i
kada ostavite vrata otvorena i kqu~
u bravi, lopovu niste previ{e olak-
{ali posao;
- Druga dobra osobina ove blokade
sastoji se u tome {to je ona vrlo udob-
ZA[TITA VOZILA OD KRA\E
na za kori{}ewe, jer se blokada auto-
matski aktivira prilikom poku{aja
paqewa vozila;
- Tre}a dobra osobina le`i u tome
{to potro{wa struje ovog alarmnog
ure|aja ne pretstavqa nikakav prob-
lem, jer kada je vozilo parkirano ure-
|aj se uop{te ni ne napaja. Tek dava-
wem kontakta, ure|aj dobija napajawe
i kontaktima releja blokira platin-
ski prekida~ (platine);
- ^etvrtu dobru osobinu ovog ure-
|aja pretstavqa za potencijalnog lo-
pova nepoznavawe funkcija ova 4 tas-
tera koji mogu da se montiraju direkt-
no na instrument tabli, zajedno sa LE
diodom koja pokazuje status ure|aja, a
da potencijalni pozajmqiva~ nema ni-
kakvu pretstavu ~emu oni slu`e i ka-
ko se pravilno upotrebqavaju;
- Peta dobra osobina ure|aja je, da
ukoliko je vlasnik (voza~), kako se to
ka`e "pod gasom", ne}e biti u stawu
da otkuca pravilnu kombinaciju, jer je
se ne}e ni setiti. A ako je ima napisa-
nu na listi}u papira u automobilu ta-
da je boqe da ure|aj uop{te i ne ugra-
|uje.
Zbog svega navedenog ovakav ure-
|aj pru`a sasvim solidnu za{titu i
strana 16.
@. Nikoli}
YZ1JJ
pored svoje jednostavnosti i vrlo ma-
le cene.
Opis rada
Napajawe se ure|aju iz akumulato-
ra dovodi preko otpornika R8 na sta-
bilizator napona - cener diodu ZD1
sa kojom je u paraleli i filtarski el-
ektrolit C3. [ema veza bazirana je na
dva CMOS integrisana kola tipa
4013B, a svako od wih sadr`i dva tzv.
D flip-flopa (slika 1). Ovaj tip flip
-flopa ima asinhrone (direktne) ula-
ze S (Set) i R (Reset) za postavqawe
flip-flopa u stawe logi~ke nule, od-
nosno logi~ke jedinice nezavisno od
signala takta, kao i izlaz Q i wemu
komplementaran izlaz Q. Logi~ki ni-
voi na D ulazima prenose se na izlaze
tokom rastu}e ivice taktnog impulsa.
R ulazi se ne koriste kod ove {eme i
zato su vezani na masu, a S ulazi su
vezani zajedno na spoj otpornika R1 i
kondenzatora C1. Time se obezbe|uje
da se pri ukqu~ivawu ure|aja flip-
flopovi inicijalizuju (postavqaju) u
isto po~etno stawe, pa na izlazu U2A
(no`ica broj 1) posle ukqu~ivawa na-
pajawa uvek postoji visoki logi~ki ni-
vo. Ovaj napon se vodi na bazu tranzis-
tora Q1 preko R7 i prouzrokuje da se
rele ukqu~i (provodi), tako da wego-
vi kontakti kratko spajaju platinski
prekida~ i time onemogu}avaju pokre-
tawe vozila.
Tranzistori Q1 i Q2 su vezani kao
darlingtonski par ~ije je jednosmerno
poja~awe pribli`no jednako proizvo-
du strujnih poja~awa ova dva tranzis-
tora, ~ime se omogu}ava da CMOS lo-
gi~~ka kola koja su ina~e male snage
direktno upravqaju sna`nim izlaz-
nim stepenom. Dioda D1 {titi tranzi-
store od protivelektromotorne sile
(napona) koji nastaje na prikqu~cima
svakog potro{a~a induktivne prirode
(kao {to je to u ovom slu~aju namotaj
za pobudu releja), u trenutku prestan-
ka proticawa struje kroz isti (zatva-
rawem tranzistora Q1 i Q2).
Stawe u kome se nalazi ure|aj po-
kazuje svetle}a dioda LED (osvetqe-
na - vozilo imobilisano, uga{ena - vo-
januar-februar 2007.
zilo spremno za vo`wu). Da bi se sis-
tem ukqu~io i kola mogla da pokrenu
na izlazu U2A mora da postoji logi~-
ka nula. Ona se posti`e na taj na~in
{to se niski logi~ki ulazni nivo koji
postoji na ulazu U1B (no`ica 9) redom
propu{ta du` lanca flip-flopova
pritiskaju}i tastere Ts1, Ts2, Ts3 i
Ts4 upravo ovim redosledom.
{eme iznosi oko 12mA, zna~i ukupno
oko 57mA, i to samo tokom ukucavawa
kombinacije, a posle toga, kada se uk-
uca pravilna kombinacija, svega
12mA. Kontakti relea su predvi|eni
za struju 5A {to je sasvim dovoqno.
[tampana plo~a sa kori{}ewem nave-
denog relea prikazana je na slici br.
2, a raspored elemenata na woj na sli-
dnog jedinog integrisanog kola 4013B
- dvostrukog flip -flopa - broj mogu-
}ih kombinacija pove}ava na 64;
- Daqe pove}awe stepena za{tite
posti`e se dodavawem fal{ tastera
(jednog ili vi{e) paralelno otporni-
ku R2. Pritisak na neki od ovih tas-
tera na po~etku izbora kombinacije

Sl. 2 - Izgled {tampane plo~ice Sl. 3 - Raspored elemenata na plo~ici

Ovde je uvedena jo{ jedna prepre-
ka za potencijalnog pozajmqiva~a.
Prilikom ukqu~ivawa (davawa kon-
takta) kondenzator C2 je ispra`wen i
U1B "vidi" niski logi~ki nivo na svom
ulazu. Ovaj nivo mora da se prenese na
izlaz pritiskaju}i taster Ts1 pre
nego {to napon na elektrolitskom
kondenzatoru C2 poraste na nivo lo-
gi~ke jedinice D ulaza U1B zbog toga
{to se C2 puni preko otpornika R2.
Ako se taster Ts1 ne pritisne u toku
prvih 5 sekundi posle davawa kontak-
ta na spoju R2/C2 pojavi}e se visoki
logi~ki nivo koji }e blokirati sistem
za paqewe i ova blokada }e trajati
sve dok se kontakt kqu~em ne iskqu~i
napajawe ure|aja i malo sa~eka da se
elektrolit C2 isprazni. Posle ponov-
nog ukqu~ewa na raspolagawu stoji
novih 5 sekundi da se tasteri Ts1 do
Ts4 pritisnu potrebnim redosledom
kako bi se logi~ka nula prenela preko
sva ~etiri flip-flopa do izlaza i
iskqu~ila rele. Savremena relea za
12V imaju otpornost pobudnog namota-
Ω ili i ve}u tako da je pot-
ja bar 200Ω
ro{wa struje mala, a obavezno je da
upotrebqeno rele ima jedan par rad-
nih (normalno otvorenih - NO) konta-
kata. Autor je koristio rele tipa RE
03 za 12V koje je jeftino i bez proble-
ma mo`e da se nabavi kod ITC, a ima
otpornost pobude 400Ω Ω, {to zna~i da
mu je potro{wa pri naponu akumulato-
ra 12,6V reda 30mA. Svetle}a dioda
tro{i oko 15mA, a potro{wa ostatka
ci br. 3 (gledano sa gorwe strane, na trenutno puni kondenzator C2 i time
kojoj se elementi i raspore|uju). onemogu}ava skidawe za{tite ~ak i
ako se potom otkuca pravilna kombi-
Taster broj 1 (Ts1) se prikqu~uje na nacija;
izvod na plo~ici ozna~en sa 2, taster
broj 2 (Ts2) na izvod na plo~ici ozna- - Vreme tokom kojeg je mogu}e da se
~en sa 3 i tako daqe. To je ujedno i unese pravilna kombinacija mo`e da
redosled kombinacije koja deblokira se skrati na mawe od 5 sekundi ugrad-
paqewe. Naravno da se tasteri na in- wom elektrolitskog kondenzatora C2
strument-tabli vozila raspore|uju maweg kapaciteta;
nekim drugim, a ne ovim redosledom.
Na izvod ozna~en sa 5 vezuje se napa- - Umesto dva tranzistora Q1 i Q2
jawe +12V iza kontakt kqu~a tako da mo`e da se upotrebi i samo jedan dar-
ure|aj dobija napajawe okretawem lington tranzistor, npr. tipa BDX33
kontakt kqu~a, a na izvod ozna~en sa ili BDX53 sa bilo kojim sufiksom;
O negativan kraj akumulatora (treba
izvesti poseban kabl sa akumulatora, - Na slici 4. je fotografija sagra-
a ne koristiti {asiju vozila). Izvodi |enog ure|aja - prva verzija, koja se od
koji su na {tampanoj plo~ici ozna~eni opisane u ~lanku minimalno razlikuje
sa 6 i 7 (radni par kontakata - norma- ne{to druga~ijim rasporedom eleme-
lno otvoreni NO) vezuju se paralelno nata i nepostojawem otpornika R10.
platinskom prekida~u
sistema za paqewe.
Na slici 2. data je
{tampana plo~ica, a na
slici 3. je raspored sa-
stavnih delova na woj.
Ideje za
poboq{avawe stepe-
na za{tite i druge
modifikacije
- Naravno da se broj
kombinacija lako mo`e
da pove}a, tako da se
dodavawem jo{ samo je- Sl. 4 - Izgled sagra|enog ure|aja

januar-februar 2007. strana 17. ZA[TITA VOZILA OD KRA\E

 ANTENE
TRI BANDA @I^ANI BIM
DEO 1. - Idejni projekat
Jesen, sredina oktobra 2006, ^orta-
novci, malo selo na obroncima Fru{ke go-
re, najbolji vinogradi u pravo vreme. Moj
najbolji HAM drug Zoki YU1EP, ima ta-
mo vinograd i mi mu pomagasmo u be-
rbi gro`|a. Nedelja je popodne i "Moz-
galo", kako me moja "banda sa banda"
zove, sedi na balkonu kao Mapetovac
Waldorf i merkam prostor ispred. ^e-
kam Zokija, Statlera, onog drugog na
balkon. Zovnem Duleta YT1DU, tre}eg
~lana "Tri ugursuza", uzmemo dug kono-
pac i mernu traku, pa u vinograd.
Popodne je, 5 sati, a azimut vinog-
rada je ba{ kao {to treba, izme|u 300 i
360O. Imao sam na umu da Zokija pod-
mirim dobrom, fiksnom antenom. Tre-
balo je "Trista koraka do Raja". Plac je
47x38m u azimutu 340. Dobro je za ame-
re iz YU, ali ima jo{ interesantnih DX
pravaca. Kako i to pokupiti? Dakle, 2, 3
ili 4el za 80m sa 40m i 20m Moxonima
unutra. Sve to fiksno preko u`eta oka-
~eno, li~i na {ator. Imao sam ura|enih
vi{e Moxona tipa {ator u arhivi, a istini
za volju, tu {ator ideju mi dade Gogo
9A6C. On se nekoliko puta ve} prosla-
vio u raznim kontestima sa tim tipom
antene. I Zik VE3ZIK je jedan od po{to-
valaca mojih antena, govori 6 jezika i je-
dan od najsre}nijih ljudi, jer ga prona|e
njegova Zaki. Kako da ne spomenem i
Leona 9A2KL, mog drugara iz Zadra?
Svaki put kad boravi u Beogradu, ku}i
se vra}a sa nekim od mojih prototipo-
va.
Koincidencija? Sumnjam! E, ovog pu-
ta (do{ao Leon da radi sa nama CQWW
Phone), spremio sam mu prevelik zalo-
gaj. Izvini prijatelju, imao sam "kolekcio-
narstvo" u vidu, projektuju}i ovog mon-
struma od antene. Kako izgleda, ja "spa-
vam" sa notebookom pod glavom i na-
ravno da sam ga poneo sa sobom. In-
teresantno je to da sam r|av kompju-
tera{, ~ak nisam ni naro~ito zaintereso-
van, osim za ovo moje "igranje", kako to
zove YT1QT.
Premeriv{i dvori{te sa Duletom, sko-
knuh do auta po kompjuter. Zabava po-
~inje!
TRI BANDA @I^ANI BIM
YU1QT
Dva elementa za 80m su malo za
navedene uslove, a prostor dozvoljava
monta`u sva 4 elementa, ali fiksni pra-
vac? Nije ba{ najbolje re{enje tako uzan
snop za sve neophodne pravce. [ta da
se radi? Re{enje je {irina pokrivanja azi-
muta 3-elementne antene, sa geinom
4el antene, plus F/B odnos od barem 30
dB (PPS je predvi|en da bude 5m iza
reflektora 80m). Znao sam da je to ne-
kako mogu}e sa malom redukcijom gei-
na, ina~e ne bih ni poku{avao da je mo-
deliram. Svaka moja antena je naprav-
ljena sa vrlo velikim odnosom napred -
nazad, na ra~un maksimalnog geina. Taj
gubitak je oko 0,5 do 0,6dBi, ali nijedna
od mojih antena nema manji F/B od 26
dB. Impresivno?
Zavr{na verzija ovog sistema na
80m/4el imala je izra~unat F/B odnos od
37dB “free space gain” je bio 7,81dBi,
umesto 8,56dBi u max gain konfiguraci-
ji, na bumu od rastegnutog planinarskog
kanapa du`ine 47m. Zahvatni ugao -3dB
je bio 80 stepeni, dovoljno za rad od SA
do JA iz azimuta 340 iz YU (vidi 4nec2
dijagram 1).
Zahvaljuju}i mom mentoru Mati
4N1AW, imam dosta iskustva u radu sa
simulacionim programima baziranim na
NEC (kao Eznec, AOP, 4nec2, Super
NEC) i moj iskustveno provereni frekve-
Prete{ka za 6mm kanap
strana 18.
A. Todorovi}
YU1QT
ntni {ift koristim pri svakoj simulaciji.
Najgrublje re~eno, iznosi oko +4% vi{e
od `eljene rezonance u simulaciji. Koliko
je to ta~no, vide}ete po preliminarnim
rezultatima izmerenim na terenu. Sa o~e-
kivano nisko{umnom antenom, prvi ko-
rak je iza mene. Osnova je tu!
Pre drugog koraka! Svaku od ovih
antena u slotu ra~unao sam kao mono-
bander, pode{avaju}i dijagrame (ne SWR)
prema tra`enom za Zokijev objekat. Tek
potom me je ~ekalo puno simulacija, da
poni{tim mnoge neminovne interakcije
antena.
Drugi korak je bio da napravim 40m
Moxon, u prvom. [to ne bi i on bio sa
4el? Trebao mi je bidirekcioni H-plot di-
jagram 0-180; (340-160 iz YU). Za{to?
Pa, ruski op’s sa svojih "sorok W" u tom
slu~aju dolaze na bok antene sa samo
5/9, umesto uobi~ajenih +50dB!
Tre}i korak je bio ve} te`ak za moju
`elju sa Zokijevom antenom! Video sam
prostor u dosada{njim antenama za svih
6el na 20m opsegu sa svim onim pozi-
tivnim {to tako duga antena nosi, ali fik-
sna konfiguracija bi zna~ila - “States
only”! Kako sad da "grmimo" kod ame-
ra, a i da "grebuckamo malkice" u LU i
u JA? Odgovor je jednostavan: Sa onim
{to se normalno zove pogre{nim prora-
januar-februar 2007.

Dimenzije 3 band `i~anog bima
~unom H-dijagrama antene! Uz mali gu-
bitak geina, ali sa dva velika bo~na loba
u potrebnim uglovima prema LU/JA.
U kona~nom prora~unu izgubio sam
~itav dB geina (samo 14,7dBi u {irini od
44O -3dB {irine), ali dobih dva velika lo-
januar-februar 2007.
H-p
plot 3,5MHz Mox 4el
H-p
plot 7MHz Mox 4el
H-p
plot 14MHz Mox 4el
DEO 2. - Gradnja
Nama (YU1EP, 9A2KL, YU1DO, YT1DU
i ja) je trebala 3b antena za predstoje}i
CQWW Phone contest, a sa gradnjom
smo po~eli u subotu, 21. oktobra, oko
19h pri vrlo toplom vremenu za oktobar.
Nije moglo ranije, "Statler & Waldorf " -
ba u azimutima 298/42 stepena (na te-
Zoki i ja, kako nas zovu po ~uvenim
renu je to bilo u az 278/22 iz YU). Slu-
Muppet "balkond`ijama" do|osmo u nje-
~ajni }ar je bio i dva loba u az 215/144
gove ^ortanovce. Odmah smo po~eli sa
(na terenu AZ 196/124 iz YU). Manje-vi-
se~enjem `ica budu}e antene na meru,
{e svi zna~ajni azimuti iz YU su pokri-
paze}i da se ne zapetljamo, mnogo ih
veni. Odli~na kombinacija za fiksnu mo-
je, a duge su. Zahvaljuju}i toplom vre-
nta`u. E, toliko o anteni iz simulatora.
menu uradili smo mnogo vi{e od toga
strana 19. TRI BANDA @I^ANI BIM
{to naumismo za prvo ve~e. Sve smo ih
pripremili za sutra{nje podizanje, uklju-
~uju}i i kanape izme|u elemenata, petl-
je na temenima elemenata za anker-
kanape, pa smo ~ak zavr{ili i konekcije
kablova sa balunima na drajverima. Svih
14 elemenata je bilo potpuno spremno
za sutra{nje podizanje. Sutra{nje? Pa,
bilo je 3 sata posle pono}i kad odlo`is-
mo alat. Ujutro do|o{e Simke i Dule po
dogovoru, za onaj te`i deo - podizanje.
Avaj, mi nismo mogli da ustanemo tako
rano i po~esmo tek oko 10 sati. Sada
znamo da jedan celodnevni rad nije do-
voljan za ovakav projekat, pa ma koliko
nas bilo anga`ovano.
@ice su spremne
Ja sam do sada napravio 31 razli~itu
Moxon antenu, od 2 do 5el, od single
do 5b antena, koje sebi, koje drugarima.
Ovde je prvi problem bio visina dva ora-
ha, 12 i 16m, koji su predvi|eni za no-
sa~e kanap-buma. Nije bilo {anse da
prebacimo kamen~inu sa kanap~etom,
iz ruke preko njih. Zoki i ja imamo 110
godina, pa je Duletu, kao najmla|em,
zapalo da se popne na orah. Zoki mu
dade neke velike (150x80mm) planinar-
ske "karabinere" (mi mislili da se oka~i
pri penjanju, a ono - za prolaz finalnog
u`eta) i u`ivasmo gledaju}i ga kako }e
da se mu~i.
Propade u`itak, "mali" se pope iz
prve i pri~vrsti "karabinere" za oba drve-
ta. Mala digresija: Zoki i ja kompletiramo
jedan majstorski skladan par, iako smo
u tome opozitni. Kod mene, sve mora
da radi - odmah, a kod njega - ve~no!
Shodno tome, i Zoki se uspentra na orah,
da "ovekove~i" karabinere. A, tek prov-
la~enje debelog planinarskog kanapa?
Pa, kroz ceo vinograd izme|u dva ora-
ha? Ma, nema gde nije zapelo! Svakom
od nas je bar jednom pala na pamet
testera. Ali o njoj nesto kasnije!
Preciznom Zokiju dadoh da na ta~no
odre|enim rastojanjima (najkriti~nija di-
menzija antene) napravi ~vorove na bu-
mu i kroz njih provu~e male (30x2mm)
karabine. Svaka `ica je imala malu petlju
na sredini elementa koju smo ka~ili o
TRI BANDA @I^ANI BIM
karabin. Trajalo je to do kasnog nedelj-
nog popodneva, skoro do sumraka. Po
mraku smo po~eli da ka~imo elemente
za bum i da ih razvla~imo po vinogradu.
Centralno u`e je bilo na zemlji, opu{-
teno.
Hvala Bogu, te dan ranije napravis-
mo elemente sa ve} montiranim balu-
nima (HI, HI!) i kablovima. Svi kablovi
su bili RG58, oko 20-22m dugi. Po us-
taljenom obi~aju petlje drajvera sam za-
tvarao luster-klemom, a ovog puta oja-
~anu plasti~nim kutijama od kanalica za
elektriku. Svi spojevi su obilno zatopljeni
toplom plastikom (silikon zbog svoje ki-
selosti otpada). Napravio sam najjedno-
stavnije, tzv. "ru`ne" vazdu{ne balune od
koaksa. Originalni RG58 sam motao oko
razli~itih plasti~nih boca. Za 14MHz mo-
tah oko 1.5lit boce za pivo (2,4m u 8
krugova), za 7MHz oko 3lit za vino (4,5m
u 8 krugova) i finalno za 3.5MHz oko
5lit za mineralnu vodu (6,6m u 12 kru-
gova). Svaki namotaj kabla oko boce bio
je u~vr{}en sa PVC vezicom, a onda
obilato obmotan {irokom lepljivom tra-
kom za pakovanje, ~uveni ex "selotejp".
Tako jednostavno napravljeni baluni rade
izvanredno! Nismo imali nikakve TV in-
terference, iako je sobna antena sa po-
ja~alom bila oko 5m iza reflektora za 80m
opseg. Interesantno je da nije bilo ~ak
ni interferenci pri radu sa obe antene
(do{ao posle i mali Mox 2el/4b) na is-
tom bandu, istovremeno.
Andra, YU1QT pravi napajanje
Pade mrak, {ta sad da radimo? "Da
jedete kona~no!" - re~e Verica, Zokijeva
kom{inica i utera nas u trpezariju, a na
stolu - papci! @ivot nam je spasla.
Odlu~ili smo da zavr{imo do kraja,
pa dok traje. U ponedeljak se ide na
posao i do vikenda - nema nam dolas-
ka. Po~eli smo pod reflektorom, opet
Zoki (i njegova "igra po pravilima") ima
sve pripremljeno. Do{lo vreme da podi-
gnemo kanap-bum sa zaka~enim ele-
mentima (14el) u vazduh i zategnemo.
Sad dolazi ona testera u igru. Marfi nam
je za svaki slu~aj u vrhu vinograda osta-
strana 20.
vio nekoliko vo}ki, da nam ne bude do-
sadno pri podizanju. Kad je u pono} u`e
po~elo da zapinje o vo}ke, Zoki je ele-
gantno kalemarskim makazama seckao
gran~ice o koje su `ice zapinjale. Posle
30-te gran~ice zare`a Zoki i ulete sa te-
sterom u vo}ke i, dok smo stigli da ga
u'vatimo, napravi on 6 direka, od 6 ja-
buka. Podigosmo nekako kanap, al' te-
{ko je, pa se ne da dobro zategnuti, jer
je kanap bio 6mm. Predvideli smo ga za
`icu od 1,5mm2, a po{to se ovo doga-
|a kod nas gde ni{ta ne funkcioni{e, i
sve se mo`e, prodade nam ~ovek 2,5 mm
`icu po ceni `ice od 1,5mm, koju trenu-
tno nema. Ho}emo tu `icu, al' kanap ne
zamenismo debljim! Ostavismo tu vis-
inu. Kako smo se umarali obnevidesmo,
tako je negde oko pono}i po~elo kori{-
}enje baterijskih lampi za vezivanje 3
mm kanapa oko drve}a i `bunja u vino-
gradu. Hladno i mra~no, ali se ne damo!
Zatezali smo to do dva iza pono}i. Iako
izgibosmo od celodnevnog rada, sad
nas sve kopka - radi li to? Uzeh ja
MFJ259 i bez konektora ubodoh kraj
kabla i dadoh Simketu da izmeri SWR i
reaktancu - ja ne smem ni da gledam!
I gotovo padoh u nesvest od sre}e! Iz-
vanredno! [to re~e, napred pomenuti
Gogo: "Ti si jedini, koji ne veruje u svoje
prora~une. Pocni!"
Simke raportira: Predvi|eno na 3.730,
a izmereno na 3.710 sa SWR 1,1:1;
1,2:1 na 7.000, umesto na 7.050 i 1,0:1
na 14.250, umesto na 14.190. Nije mi
dosta! "Davaj mog 706!” Spojih ja i na
njega bez konektora, sa izolirbandom na
kabl i po~eh da slu{am 80m opseg. De-
finitivno, najti{a antena koju sam ikad
~uo na 80m, uklju~uju}i ~ak i Hranetov
(YT1AD) 3el M-Square na 50-metars-
kom stubu! Verovatno je mala visina
doprinela toj ti{ini, ali ova na{a antena
izvanredno ~uje uprkos tome. Ima{ uti-
sak da ne radi, dok ne naleti{ na nekog
ko ti grune. Prvi put sam koristio 80m
antenu bez atenuatora.
Antena za 7 je stvarno bidirekcional-
na. Napravio sam nekoliko QSO-a sa
USA, i to PREKO nekog IZ8... sa vi{e
Dule, YT1DU u PPS-u
u
januar-februar 2007.

”Ru`ni” balun za 14MHz
kW u anteni, ~ulo se brate! A, 14MHz?
U 3 sata no}u, krajem oktobra, nekoliko
W3 sa 100W. Briljantno! Vreme je za
ku}i, sutra se radi!
Finalni utisci i pode{avanje antena ba{
gde `elim sa~eka}e vikend 28/29. okto-
bar.
U ponedeljak, 23. oktobra, pozvah
na{eg drugara Leona 9A2KL: "Dolazi,
zavr{eno je, radi jako dobro". Nikakav
problem za Leona koji `ivi u Zadru, na
oko 1000km od Beograda. Do{'o ~ovek
u Beograd u ~etvrtak 26. oktobra!
”Ru`ni” balun za 3,5MHz
Petak, 27. oktobar nam be{e radni
dan, tako da na lokaciju KN05AD do|o-
smo tek posle 16h. Odmah sam po~eo
sa korekcijama 40/20m antena (napravio
dobar SWR "u dlaku"), dok su ostali pri-
premali malog Moxona 2el/4b za rad iz
drugog PPS-a pod Simketovim contest
znakom YT5S. Leon je odmah zaseo sa
FT-847 na 80m band. Do|e no}, a mali
Mox jo{ uvek na zemlji - zapetljao se!
Leon priprema YU2B PPS za po~etak ta-
kmi~enja. Montira MkV, a povezuje moj
706 na klaster. Naravno, Simke izvadi iz
gepeka na{ FM duoband (5elQQ/ 7el
Quagi), ~uvenu "No problem" antenu.
Tra`ismo sa njom ma|arski klaster, jer
ka`e Zoki: "Ne ~uje se Beograd sa ove
strane Fru{ke gore" - i ne na|osmo ga.
Setih se ja EXY i inad`ijski pogodih an-
tenom Beograd - ide klaster. Gladni,
umorni, a na{ "jedan za sve" Simke po-
~e da sprema i ro{tilj.
januar-februar 2007.
Pono}! Dva sata pre po~etka Dule
pravi svoj ~uveni ~orbast pasulj, Leon u
80m PPS-u, Simke fotografi{e, Zoki i ja
"ratujemo" sa malim Moxonom i kanapi-
ma. Kad ostali vide{e da ne}e biti dru-
gog PPS-a, do|o{e, raspetljasmo ga i
ostade samo da ga podignemo na stub
sa terase.
Jedan sat iza pono}i! Ja na krovu,
Zoki i Leon ispod mene na drugoj te-
rasi, Simke i Dule na prvoj, a mali Mox
se zapetljao u 80m reflektor.
"Pazi tamo, da mi ne pokvarite ante-
nu", vi~e Leon i kona~no nas petorica
podigosmo "malog" na stub. Dva minut
posle toga, ja sam usamljen na krovu!
Dule u kuhinji spravlja pasulj, Zoki pu{i,
Simke slika (Nikon fan), Leon ve} ima
slu{alice na glavi, a ja moram jo{ da mo-
ntiram konektore na kablove.
GMT 00:01 contest po~inje, Leon
vi~e kao “Pera Detli}” na 80m, a jo{ 4
para u{iju napeto slu{aju. Dule je o~a-
jan, jer je 14 jo{ uvek otvoren, a on ne-
ma konektore. Napravih neku improvi-
zaciju na brzaka da i YT5S po~ne sa ra-
dom.
Tri sata ujutro, drugi sat contesta, ja
gladan - otvaram lonac! Odozgo Dule
vi~e: "Ne diraj pasulj, to je ru~ak za sut-
ra!" Pogledasmo se Simke i ja, uzesmo
tanjire i "zaveslasmo" ka{ikama. To nije
promaklo Zokiju, a ni Leonu, pa i oni
"napado{e" pasulj. Dule, pravi "Pit Bull
op" isklju~i 847 uz cenzurisan tekst, i
sede sa nama. Od 8kg punog lonca je-
dva da ostade za jedan doru~ak. Osta-
tak te no}i ja ne mogu opisati, osim
svojih snova.
Mali
MOXON
strana 21.
U subotu popodne do|e nam i Sloba
YU7HI iz obli`njeg Novog Sada, pa pos-
tadosmo ba{ multi-nacionalni tim (k'o
da nismo bili?). Ubismo se smeju}i se i
zabavljaju}i i to je jedan od razloga sve-
ga ovoga {to pi{em.
YU2B PPS je spreman za rad
Ocekivanja i rezultati: Pun pogodak!
Mnogo u`itka sa Big Mox. Tih, veliki
gein, dobro pozicioniran sa 3banda, a
jeftin - sa svim kanapima, `icama i os-
tatkom - oko 10.000 dinara. Leon, jedan
od najve}ih 9A op. (ima ga oko 2m) ra-
dio otmeno kao engleski lord, zaintere-
sovan samo za multiplaere i imali smo
ih 87. Njegovo "gorivo" je mleko, da ne
veruje{! Napravio je oko 14.500 pts na
80m, a Dule nekih 600 QSO na 20m.
Da nam ne bi bilo dosadno, u nede-
lju oko 21h, nalete neka grdna oluja oko
24m/sec i mi u QRT pre kraja. Taman se
spakovasmo, a nestade i struja. Kraj CQ
WW contesta do~ekasmo u Beogradu,
a Leon je ve} bio u busu za 9A.
Zaklju~ak: Za sve one koji se dvou-
me oko antena za ove opsege samo
jedan savet - Napravite ovo ODMAH!
U ime svih navedenih u ovom ~lanku,
73, de Andra, YU1QT
TRI BANDA @I^ANI BIM
 ANTENE
AKTIVNE
MAGNETSKE ANTENE @. Nikoli}
YZ1JJ

Magnetske ram antene sigurno nisu ~udesno oru`je opseg antene, nego sa sobom donosi dodatne gubitke. Omski
protiv elektri~nih i atmosferskih smetwi. Koriste}i gubici u kalemu (induktivnosti) i otpornost uzemqewa za-
pravilno dimenzionisan poja~ava~ i pogodno mesto za wi- jedno brzo dosti`u mnogo oma! Na amaterskom tr`i{tu sta-
hovu monta`u sa ovakvim prijemnim antenama mogu se pos- lno se pojavquju veoma skra}ene antene, npr. za KT mobil-
ti}i dobri rezultati. Prenosimo veoma interesantan ni rad, a proizvo|a~i tvrde da se samo sa ugra|enom induk-
~lanak DB1NV iz ~asopisa CQ DL 5/95 u kome je obja{wena tivno{}u posti`e ulazna otpornost od realnih (dakle ne-
teorija ovakvih antena, opisan poja~ava~ i dati postig- reaktivnih) 50Ω.
nuti rezultati.
Kao {to se vidi iz iznete analize ovakvih skra}enih
Prijemna antena ima zadatak da prijemniku stavi na ra- antena navedena transformacija impedanse se posti`e is-
spolagawe signal sa dovoqnim nivoom i odnosom signal/ kqu~ivo kroz velike gubitke pa se VF snaga dovedena tak-
smetwa. U opsegu ispod 30...100MHz nivo smetwi ne zavisi voj anteni odmah ”pojede”.
od {uma ulaznog stepena prijemnika ve} je odre|en ja~inom
poqa smetwi na mestu prijema (atmosferske, tehni~ke i Polutalasni dipol iskori{}ava kako elektri~no, tako
izvan terestri~ke smetwe). Zato nije va`no koliki je na- i magnetsko poqe elektromagnetskog talasa, dok Hercov
pon primanog signala ve} jedino da li je on dovoqno ve}i dipol reaguje uglavnom na elektri~no poqe. Prema tome, on
od nivoa smetwi. Poja~awe i koeficijent korisnog dejstva se mo`e posmatrati i kao jedna vrsta sonde za elektri~no
antene tada su od drugorazrednog zna~aja. poqe. Wegova, u elektri~nom pogledu protivte`a, jeste
magnetski dipol koji se sastoji od pro-
vodne petqe ~ija je du`ina mnogo mawa
Slika br. 1 od talasne du`ine primanog signala i u
kome magnetsko poqe indukuje napon.
Ovaj oblik antene je ve} od po~etka ra-
dio-tehnike poznat kao ram antena, a
wen moderni potomak, feritna ante-
na, nalazi se u AM delu prakti~no svakog
radiodifuznog prijemnika. Magnetski
dipol pretstavqen ekvivalentnom {e-
mom u Prilogu 2. sastoji se od omske ot-
pornosti na red sa induktivno{}u. Kao
primer navodimo da ram od jednog zavo-
jka pre~nika 1m ima induktivnost 3μH i
korisnu otpornost 2,4μΩ! Prilikom pri-
lago|avawa na izlazne stepene predaj-
nika va`e ista ograni~ewa kao i kod
Hercovog dipola, dok su odnosi impeda-
nsi jo{ nepovoqniji (skoro 1000 puta ma-
Prilikom procewivawa prijemne antene zato se treba wa otpornost zra~ewa).
potruditi da se pokazivawa S-metra zaborave i ocewuje
samo razumqivost, odnosno odnos signal/smetwa. Skra}ene antene za primenu kao predajne antene zbog
wihovog ekstremno malog koeficijenta korisnog dejstva
Ne{to o teoriji antena jedva da mogu da se upotrebe; koriste se samo ako nije mo-
gu}e razapiwawe rezonantne antene. Jedan takav primer
Mo`e da se poka`e da kratak dipol (l<< λ/2, Hercov pretstavqaju antene za najdu`e talase predajnika na pod-
dipol) u odnosu na polutalasni dipol ima dobitak koji je mornicama ili OMEGA navigacionog sistema na 10,2kHz. Za
mawi za svega 0,4dB, {to je u praksi zanemarqiva veli~i- prijemne svrhe ovakve antene svakako dolaze u obzir, jer
na. Za{to se ipak u praksi mu~imo sa antenama koje su po- pri navedenim dimenzijama od 1m nivo spoqnih smetwi je
tomci polutalasnog dipola? Stvar je u tome da polutalas- jo{ uvek mnogo ve}i od sopstvenog {uma modernih prijemni-
ni dipol ima realnu ulaznu otpornost od 50...70Ω koja je ka.
pogodna za prilago|avawe. Kratki dipoli imaju (Prilog 1)
ulaznu impedansu koja mo`e da se pretstavi kao redna Ko `eli da se detaqnije upozna sa teorijom i funkcio-
veza male otpornosti i kondenzatora malog kapaciteta. nisawem antena na}i }e u literaturi navedenoj na kraju ovog
Kod realnih dipola korisna otpornost zra~ewa pri smawi- ~lanka mnogo informacija.
vawu du`ine antene opada br`e nego li omska otpornost
same antene, pa koeficijent korisnog dejstva postaje vrlo Aktivne prijemne antene
mali. Objasnimo ovo na primeru. Posmatrajmo npr. alumini-
jumski {tap du`ine 1m i debqine 10mm. Provodni sloj za Osnovna ideja vodiqa svih aktivnih antena jeste da se
visoke u~estanosti koji je odre|en skin-efektom reda je uskopojasno prilago|ewe na bazi reaktansi zameni {i-
0,1mm. Ovaj {tap ima kapacitet 12...15pF i na 1MHz korisnu rokopojasnom elektronskom transformacijom impedanse.
otpornost (otpornost zra~ewa) od svega 4,4mΩ, a omska ot- Iz Priloga 1. vidi se da je napon neoptere}ene kratke ante-
pornost iznosi okruglo 10mΩ. Za prilago|ewe na realnu ne proporcionalan ja~ini elektri~noj poqa. [tap radi
otpornost generatora, npr. izlaz predajnika, zato je pot- pribli`no neoptere}en, a elektri~no prilago|avawe im-
rebna rezonantna transformacija (induktivnost za produ- pedanse se sastoji od transformatora impedanse otpornog
`ewe i kapacitet na vrhu) koja ne samo da su`ava radni na velike signale u obliku poja~ava~a sa zajedni~kom ba-
MAGNETSKE ANTENE strana 22. januar-februar 2007.

zom iza koga sledi protivtaktni poja~ava~ tako|e sa zaje-
dni~kom bazom. Kod magnetskog dipola (Prilog 2) stvari
stoje ne{to druga~ije: Napon indukcije u provodnoj petqi
(ram anteni) ne zavisi od ja~ine magnetskog poqa, nego od
brzine wegove promene (izvod ja~ine poqa po vremenu). U
radio-tehnici imamo posla sa pribli`no sinusoidalnim
vremenskim promenqivim; onaj ko nije sasvim zaboravio
{kolsko znawe o izvodima trigonometrijskih funkcija zna
da izvod od si n ( 2· π · f ·t) jeste 2 · π ·f·c o s (2 · π ·f·t). Zbog
toga napon u neoptere}enoj ram anteni pri konstantnoj ja-
~ini poqa raste linearno sa u~estano{}u. Da bi se posti-
gao konstantan antenski faktor, a time i konstantan indu-
kovani napon nezavisan od u~estanosti, magnetski dipol
se stavqa da radi u kratkom spoju. Sve dok je induktivna
otpornost provodne petqe (ram antene) velika u odnosu na
omsku otpornost, linearno sa u~estano{}u rastu istovre-
meno, kako indukovani napon, tako i otpornost u kolu, tako
da struja kratkog spoja ostaje konstantna. Aktivne magnet-
ske {irokopojasne antene sadr`e zato tzv. transimpedant-
ni poja~ava~ koji sa ulazne strane za provodnu petqu pret-
stavqa kratak spoj.
Prednosti i mane aktivne prijemne antene
Kako je to ranije obja{weno, te`imo da optimizujemo
odnos signal/smetwa na ulazu prijemnika. Dok se na prijem
atmosferskih ili galakti~kih smetwi (izuzev za prijemne
svrhe prili~no nepogodnim usmerenim antenama) jedva da
mo`e uticati, sa tehni~kim smetwama koje ~ovek sam pro-
izvodi stvar stoji sasvim druga~ije: dimenzije izvora zra-
~ewa (ku}ni aparati, elektri~ne ma{ine) mnogo su mawe od
talasne du`ine proizvedenih smetwe, pa ~ak ni du`ine
prikqu~nih kablova ne posti`u za zra~ewe optimalnu du-
`inu koja iznosi ~etvrtinu talasne du`ine. [irewe smet-
wi se zato uglavnom vr{i putem elektri~nih i magnetskih
kvazi-stati~nih, tzv. bliskih poqa.
januar-februar 2007.
Slika br. 2
Karakteristika bliskog poqa jeste da wegova ja~ina
opada po kvadratnom zakonu (1/d 2 ) u zavisnosti od rasto-
jawa. Kada se radi o dalekom poqu (rastojawe od desetak
i vi{e talasnih du`ina od izvora) tada ja~ina poqa opada
po linearnom zakonu (1/d). To zna~i da poqe smetwi opada
vrlo brzo u zavisnosti od rastojawa. Uz to dolazi ~iweni-
ca da najve}i broj izvora smetwi uglavnom stvaraju elek-
tri~na poqa. Glavni uzrok le`i u mre`nom kablu za napa-
jawe aparata; oba provodnika le`e blizu jedan do drugog i
me|usobno su u kablu upredena, tako da se magnetska poqa
u jednom i drugom provodniku me|usobno potiru. Naponi
smetwi koji su u oba provodnika me|usobno u fazi proizvo-
de blisko elektri~no poqe. Posledica toga je da je prijem
sa magnetskim antenama mawe optere}en smetwama nego li
sa elektri~nim antenama, ako se izvor smetwi ili vod koji
koji zra~i smetwe nalaze u neposrednoj blizini antene (ra-
stojawe mawe od jedne talasne du`ine). Protiv udaqenih
izvora smetwi, kao {to su to elektri~na pra`wewa u pri-
rodi prilikom oluja, i magnetska antena je bespomo}na.
Mana magnetske antene (a ~esto i prednost) le`i u tome
{to pri prijemu vertikalno polarisanih talasa postoji di-
jagram usmerenosti u obliku osmice, sli~no kao kod hori-
zontalnog dipola, pa zato ovakve antene moraju da se mon-
tiraju na obrtnom postoqu radi usmeravawa prema koris-
nom signalu. Pored toga poja~ava~, isto kao kod aktivne
elektri~ne antene, mora da ima ekstremno mali {um i da
bude otporan na preoptere}ewa jakim signalima, da ne bi
proizvodio intermodulacione i harmoni~ne signale. Isti
ovi zahtevi se postavqaju i prijemniku koji sledi iza poja-
~ava~a, jer na wegovom ulazu postoji kompletan spektar ko-
ji se kre}e od nekoliko kHz do preko 30MHz po{to je mag-
netska aktivna antena aperiodi~na ({irokopojasna, nere-
zonantna), tj. ne postoji nikakvo ulazno rezonantno kolo
koje bi eliminisalo jake, nekorisne, smetaju}e signale.
strana 23. MAGNETSKE ANTENE

Prilog 1.
Pribli`ni izrazi za prora~un kratkih {tap antena
Ako je neka {tap antena du`ine L i debqine D bitno
kra}a od talasne du`ine signala koji prima tada se ona
mo`e da pretstavi ekvivalentnom {emom koja sadr`i re-
dnu vezu kapaciteta antene CA i korisne otpornosti (ot-
pornosti zra~ewa) Rs. Realne antene poseduju jo{ i ot-
pornost gubitaka (provodnost materijala) Rv. Izvor na-
pona (idealizovan) simbolizovan je proizvedenim prijem-
nim naponom UO dolaze}eg talasa:
Za prora~un elemenata ekvivalentne {eme potrebna
nam je impedansa ZW antenskog {tapa koja se izra~unava
na osnovu geometrijskih dimenzija prema izrazu:
Z W = 60Ω Ω ·ln(L/D)
Otpornost zra~ewa antene tada je:
R S = 40Ω Ω ·tg( π ·L/ λ O ) 2 ,
a po{to se kod kratkih {tap antena tangens mo`e zame-
niti wegovim argumentom izraz se svodi na:
R S = 40Ω Ω · π 2 ·(L/ λ O ) 2
Za prora~un reaktivnog dela impedanse antene u li-
teraturi se sre}u razli~iti izrazi. Naj~e{}i glasi:
X A = -Z W ·ctg(2 π ·L/ λ O )
Ako se kapacitivna reaktansa XA zameni sa:
X A = 1/(2 π ·f·C A ) = Z W ·ctg(2 π ·L/ λ O ),
a kotangens pribli`no sa 1/x to se posle ra~unskih mani-
pulacija dobija da je:
CA = 55,5·L/(ln(L/D)+0,139)
C je u [pF], L i D su u [m]
Kod Ulricha Rohdea u kwizi Communications Recei-
vers nalazi se druga~iji izraz za C A :
CA = 24,2·L/(lg(2·L/D)-0,735)
I ovde se L i D unose u metrima, a CA dobija u pikofa-
radima.
Razlika u rezultatima koje daju ova dva izraza je ma-
la: 1m duga~ak i 1cm debeo {tap prema prvom izrazu ima
kapacitet 15pF, a prema drugom 12pF.
Napon praznog hoda UO (neoptere}ene antene) izra~u-
nava se kao proizvod ja~ine elektri~nog poqa talasa i
efektivne visine antene heff; kod kratkih antena je
heff = 1/2, pa je:
UO = E·heff = 1/2 ·(E·L)
Realizovawe aktivne magnetske antene
Za realizovawe aktivne magnetske antene potrebne su
neke procene. Po{to antena treba da bude {irokopojasna i
da ima konstantan antenski faktor, a to je odnos izme|u ja-
~ine magnetskog poqa i izlaznog napona, to u obzir dolazi
samo rad u kratkom spoju. Naravno da provodna petqa tre-
ba da bude {to ve}a i kru`nog oblika, pri ~emu pre~nik od
1...2m pretstavqa jo{ uvek prihvatqivu veli~inu antene
kojom se mo`e rukovati. Razmi{qawa bi mogla da se kre}u
u pravcu da ram antena sa vi{e zavojaka ima prednost, jer
daje ve}i napon. Izrazi u Prilogu 2. me|utim nude sasvim
suprotan odgovor: mada indukovani napon linearno raste
sa brojem zavojaka induktivitet raste sa kvadratom broja
zavojaka pa je struja kratkog spoja mawa! Samo u rezonant-
nom re`imu rada ve}i broj zavojaka daje ve}i izlazni na-
MAGNETSKE ANTENE strana 24.
pon. Zato je najboqe re{ewe ram antena sa jednim jedinim
zavojkom. Time je odre|en i induktivitet ram antene.
Dowa grani~na u~estanost antene dobija se tada iz us-
lova da reaktivna induktivna otpornost ram antene mora
da bude (bitno) ve}a od wene omske otpornosti. Pri tom se
otpornost provodnika i korisna otpornost u odnosu na ula-
znu otpornost poja~ava~a u najve}em broju slu~ajeva mogu
da zanemare, jer on te{ko mo`e da se smawi ispod 1Ω. Zato
grani~na u~estanost magnetske antene pre~nika 1m sa jed-
nim jedinim zavojkom i poja~ava~em ~ija je ulazna otpornost
1Ω iznosi 50kHz. Ispod ove u~estanosti osetqivost antene
opada, {to je, zbog u tom delu opsega postoje}eg visokog ni-
voa smetwi, bez zna~aja. Ova frekvencijska karakteristi-
ka ima zna~aj samo prilikom merewa ja~ine poqa.
Provodna petqa se, ili prema slici 1a. direktno, ili
prema slici 1b. kori{}ewem {irokopojasnog transforma-
tora, vezuje sa ulazom poja~ava~a. Uslov da ulaz poja~ava-
~a pretstavqa pribli`no kratak spoj mo`e lak{e da se
ispuni kori{}ewem {irokopojasnog transformatora, ali
po{to mnogi elektroni~ari pokazuju odbojnost prema mota-
nim sastavnim delovima izabrano je re{ewe sa direktnim
prikqu~ivawem. Poja~ava~ mora na ulazu da ima veoma ma-
lu otpornost kao i mali {umni broj, jer su indukovani na-
poni vrlo mali zato {to npr. pri ja~ini poqa od 1mV/m (je-
dan milivolt po metru) na u~estanosti 100kHz ram antena u
na{em primeru daje napon svega 1,6μV u praznom hodu (neop-
tere}ena) i struju kratkog spoja svega 0,9μA
Prva pomisao je bila da se upotrebi gotov (fabri~ki)
transimpedantni poja~ava~, kakav se u integrisanom obli-
ku koristi kod opti~kih telekomunikacionih sistema kao
poja~ava~ za fotodiodu. Poku{aj sa NE5212 proizvodwe
Philips veli~anstveno je propao: boqi generator intermo-
dulacije te{ko da bi ~ovek mogao uop{te da zamisli; vidi
se kristalno jasno da je ovo integrisano kolo koncipirano
za digitalne telekomunikacione sisteme.
Zbog toga je ukqu~en mozak i napuwena datoteka "Osno-
vi poluprovodni~ke tehnike" (hi). Tranzistor u spoju sa za-
jedni~kom bazom ima ulaznu otpornost od nekoliko deseti-
ma oma, a kada se vi{e tranzistora ve`e u paralelu sti`e
se i do mawih vrednosti. Zaqubqenici u Hi-Fi ovde }e na-
}uliti u{i zato {to je ne{to sli~no poznato kao pretpoja-
~ava~ za gramofonsku glavu sa pokretnim kalemom (Moving
Coil - MC). Po{to se glavna oblast primene magnetskih ante-
na kre}e od dugotalasnog do ni`eg kratkotalasnog podru-
~ja to se ovde sami nude malo{umni NF tranzistori. Wiho-
va tranzitna u~estanost le`i iznad 200MHz tako da se sa
te strane ne o~ekuju nikakva ograni~ewa.
Na slici 2. je prikazana {ema antenskog poja~ava~a. Kao
{to se vidi, kompletno je napravqen u protivtaktnoj (pu{-
pul) konfiguraciji. Transformator impedanse na ulazu
poja~ava~a sastoji se od ~etiri za naizmeni~nu struju u par-
aleli vezana tranzistora u spoju sa zajedni~kom bazom.
Gledano sa jednosmerne strane NPN i PNP tranzistori su
konfigurisani u rednoj vezi. Drugi stepen sastoji se od
komplementarnog stepena u spoju sa zajedni~kim kolektorom.
[ema veza osim nekoliko otpornika za spre~avawe osci-
lovawa ne sadr`i ni{ta posebno. Ono {to se sa {eme ne
vidi: Spre`ni elektrolitski kondenzatori na ulazu mo-
raju da imaju malu serijsku otpornost (ESR), da ne bi pove-
}avali ulaznu otpornost stepena sa zajedni~kom bazom i
tako prouzrokovali slabqewe signala. Elektrolitski
kondenzatori koji su davno proizvedeni (dugo stajali u ma-
gacinima) ili oni koji su sumwivog porekla (nepoznatog
proizvo|a~a) dodu{e i daqe imaju nominalni kapacitet,
ali im je ugao gubitaka, a time i efektivna serijska otpor-
nost, veoma velik. Od pre izvesnog vremena na tr`i{tu se
nalaze aluminijumski i tantal kondenzatori sa ekstremno
niskom serijskom otporno{}u, npr. tip SAL-RDC129 koji
proizvodi Philips Components, a koji je razvijen za mre`ne
januar-februar 2007.
 Prilog 2.
Pribli`ni izrazi za prora~un magnetskih dipola
(ram antena)
Za prora~un magnetskih dipola, dakle provodne petqe
dimenzija malih u odnosu na talasnu du`inu (ram antena)
polazimo od kru`ne provodne petqe pre~nika D i debqi-
ne provodnika a. Magnetski dipol mo`e da se pretstavi
ekvivalentnom {emom koja sadr`i rednu vezu induktivi-
teta LA i korisne otpornosti (otpornosti zra~ewa) RS, a
kod realnih antena postoji jo{ i otpornost gubitaka (us-
led provodnosti materijala) RV. Izvor napona (idealizo-
van) simbolizovan je indukovanim prijemnim naponom UO
dolaze}eg talasa:
Kod rama koji sadr`i samo jedan zavojak va`i:
R S = 197·(D· π /λ
λO ) 4;
RS je u [Ω]; λ O i D su u [m]
LA = 2·D· π ·ln((4·D· π )/a-2,45)
LA je u [nH]; a i D su u [cm]
U ram anteni indukovani napon praznog hoda (bez opte-
re}ewa) dobija se iz ja~ine elektri~nog poqa talasa pre-
ma izrazu:
UO = E ·(π ·D)2 /2·λ O
Ovaj izraz u prvi mah mo`e da nas iznenadi, jer mag-
netski dipol reaguje samo na magnetsku komponentu elekt-
romagnetskog talasa. Ovde je bez posebnog nagla{avawa
usvojeno da se radi o nedeformisanom talasu u slobod-
nom prostoru, kod koga su elektri~na i magnetska ja~ine
poqa me|usobno vezane impedansom slobodnog prostora,
odnosno va`i:
E/H = ZFo ili H = E/ZFo
u vazduhu je ZFo = 120·π = 377Ω
Ω ; to je impedansa slobodnog
prostora.
Iz izraza za indukovani napon UO kod ram antene vidi
se da za razliku od odgovaraju}eg izraza kod {tap antene
ovde postoji ~lan 1/λ {to zna~i da indukovani napon line-
arno raste sa u~estano{}u (po{to je ona direktno propor-
cionalna recipro~noj vrednosti talasne du`ine).
Ako se upotrebi ram antena sa vi{e zavojaka od jednog
tada napon praznog hoda raste linearno sa brojem zavoja-
ka, a induktivnost sa kvaratom broja zavojaka, odnosno
va`i:
RS = 197·n2 ·(D·π /λ O ) 4
LA = 2·D·n2 ·π ·ln((4·D·π )/a-2,45)
UO = E ·n·(π ·D)2 /2·λ O
stepene prekida~kog tipa, pa je za opisani poja~ava~ najpo-
godniji.
Na mernoj u~estanosti 100kHz poja~ava~ je imao ulaznu
otpornost od nekih 4Ω i naponsko poja~awe 50 puta (34dB).
Opseg radnih u~estanosti se kretao od 2kHz do 25MHz a
izlazna otpornost oko 5Ω. Maksimalni izlazni napon izno-
sio je 3Vv-v na optere}ewu 50Ω. Pri tom je sa ovom jednos-
tavnom {emom postignuta dovoqno velika otpornost na ja-
ke signale; magnetska antena se dobro pokazala kod
januar-februar 2007. strana 25.
DL4NBQ, ~ak i u bliskom poqu radiodifuznih predajnika
u sredwe-kratkotalasnom podru~ju. U mernom opsegu od 25
MHz na izlazu se posti`e ukupni napon {uma od 90μFVeff
(ulaz zatvoren sa 5,6Ω do 160μVeff (ulaz kratko spojen). To
odgovara naponu referiranom u odnosu na ulaz mawem od
0,6nVSHz !
Ispod 10MHz prema dosada{wim saznawima spoqni {um
preovla|uje u odnosu na sopstveni {um poja~ava~a.
Mali broj sastavnih delova poja~ava~a omogu}ava da se
smesti na komadu eksperimentalne plo~e, najboqe iznad
provodne povr{ine koja slu`i kao masa.
Autor je kod svog prototipa koristio dva solidna prik-
qu~ka sa zavrtwima za povezivawe sa ram antenom. Ram an-
tena je kod prototipa bila na~iwena od aluminijumske ce-
vi debqine 6mm i du`ine 2m i savijene u kru`an oblik.
Iskustva u kori{}ewu ove antene
Opisana antena zajedno sa poja~ava~em montirana je iz-
van ku}e u tavanskom prostoru gara`e. Na istom mestu na-
lazila se i elektri~na aktivna antena sa {tapom du`ine
1m. Na raspolagawu su bili prijemnici FRG-100 (Yaesu) i
EKD-300 (RFT). Posle pola godine upotrebe situacija je
ovako izgledala:
- Na sredwim talasima signali iz ram antene uglavnom
su za nekoliko dB slabiji od signala iz {tap antene. Lo-
kalne elektri~ne smetwe, usled regulacije napona pomo}u
tiristora otsecawem dela faze, prouzrokovale su da je
prijem preko {tap antene ~esto bio nemogu}, dok je me|utim
ram antena davala ~ist signal. Razlika se naro~ito poka-
zivala kod prijema neusmerenih navigacionih radio-faro-
va ispod 500kHz;
- Dugi talas je na mestu prijema bio vrlo jako ometan
smetwama koje su poticale od elektri~nih ure|aja. Dobar
indikator za nivo smetwi na dugim talasima pretstavqao
je prijem radio-navigacionih sistema LORAN-C i OMEGA.
LORAN-C radi sa paketima impulsa (8 odnosno 9 impulsa u
razmaku od 1ms) na 100kHz, pri ~emu u~estanost ponavqawa
le`i u opsegu 10...20 Hz. OMEGA koristi signale promen-
qive u~estanosti trajawa okruglo 1s, a {ema se ponavqa
svakih 10s. Glavne u~estanosti su 10,2kHz, 11,5kHz, 11,333
kHz i 13,6kHz. LORAN-C impulsi se izme|u mre`om sinhro-
nizovanih impulsa smetwi (tiristorska regulacija) na
elektri~noj anteni ~esto jedva mogu da izvuku, dok se na
magnetskoj anteni gotovo uvek 2...3 LORAN-C predajnika
mogu da prime. Prijem OMEGA signala pri malom nivou
smetwi mogu} je samo na magnetskoj anteni;
- U dowem delu kratkotalasnog podru~ja , npr. u opsegu
80m odnos signal-smetwa (ne i nivo signala) sa magnetskom
antenom ~esto je boqi nego li sa elektri~nom;
- U gorwem delu kratkotalasnog podru~ja slika je neo-
dre|ena, ponekad elektri~na, a ponekad magnetska antena
daje boqi signal;
- Smetwe usled atmosferskih pra`wewa na obe antene
su bile podjednako jake.
Time se u praksi potvrdila teorijska pretpostavka da
su magnetske antene mawe osetqive na bliska poqa smet-
wi.
Prilozi 1. i 2. daju, matematici naklowenim ~itaocima,
najva`nije pribli`ne izraze za prora~un elektri~nih i
magnetskih antena.
Autor DB1NV, posebno zahvaquje DJ3VZ na pomo}i koju
mu je pru`io.
73, de @ivota, YZ1JJ
MAGNETSKE ANTENE
 SMETNJE Autor: Joel R. Hallas, W1ZR
FILTRIMA PROTIV
SMETNJI I [UMA
Pojam selektivnosti podrazumeva spo-
sobnost prijemnika da izabere `eljeni sig-
nal, a istovremeno isklju~i bliski, ne`eljeni
signal. Kola koja, manje ili vi{e, to omo-
gu}avaju su filtri. Oni tako|e omogu}avaju
i jedno drugo va`no pobolj{anje na{ih
sposobnosti tokom prijema.
Prvi primopredajnici su pravljeni uglav-
nom za SSB rad i nisu nudili neku pose-
bnu kontrolu selektivnosti. Oni su pravljeni
u skladu sa idejom njihovih stvaralaca o
adekvatnoj {irini opsega koja je potrebna
za SSB. Tipi~ni audio opseg je od 300 do
2400Hz. [irina je jednaka razlici, a to u
ovom slu~aju zna~i 2100Hz. Neki su kon-
struisali i ne{to {iri opseg i tako zahvatali
i zvuk ne{to vi{e frekvencije kako bi omo-
gu}ili ve}u vernost, a po cenu vi{e smet-
nji i {umova. ^esto je filtar bio isti kao
onaj koji se koristio za generisanje SSB si-
gnala u predajnom delu primopredajnika.
U tom slu~aju, ako pri~ate sa neki ko ima
isti ure|aj, audio signal }e ba{ potpuno
odgovarati prijemnom filtru.
Koliko je selektivnost
korisna za nas?
U idealnom okru`enju, stanica koju
slu{ate emituje opseg frekvencija, prema
vrsti signala koji koristi. Filtar va{eg pri-
jemnika }e biti pode{en na tu {irinu tako
da mo`ete maksimalno iskoristiti sve in-
formacije koje vam se emituju.
Primer govora na SSB-u mo`e biti do-
bar za po~etak. U prvim danima telefonije
eksperti za govor "AT&T' Bell" laboratorije
su odlu~ili da govorni kanal, koji se koristi
Slika 1.
Grafi~ki prikaz "passbanda" prijemnika sa filtrom od 2800Hz.
Unutra{nji prostor predstavlja primani SSB signal spektar.
FILTRI PROTIV SMETNJI
u telefoniji, treba da se {iri od 300 do
3300Hz, a to zna~i sa {irinu od 3000Hz.
Danas nam ni{ta ne vredi {to znamo da
su ti momci, iako veoma bistri, bili tipi~ni
mu{karci i {ta bi da su bili u srednjem do-
bu. Mo`da bismo imali razli~it odgovor da
smo pitali `ene ili podmladak, a oni imaju
govor i sluh pro{iren i na vi{e frekvencije.
To nas je uvelo u rane SSB godine i prve
"Collins" mehani~ke filtre za amaterski
SSB, sa {irinom od 3100Hz.
Frekvencija od 3100HZ je davala dob-
ru telefonsku reprodukciju ljudskog go-
vora, ako je cela {irina bila dostupna. Ve-
}ina komercijalnih radio-aparata, kao i sis-
temi vi{ekanalne telefonije, pravljeni su da
rade na taj na~in, pa ~ak i dana{nji gov-
orni telefonski servis ima takve kanale. Na
nesre}u, radio-amateski kanali se ostvaru-
ju "ad hoc" i mi ne mo`emo uvek ra~unati
da imamo toliku {irinu samo za sebe. Re-
{enje je bilo u su`avanju kanala {to je vi{e
mogu}e i sa jo{ uvek dovoljno govornih
komponeti koje ~ine govor razumljivim, a
{to nije ba{ verna reprodukcija svega {to
ide u mikrofon. Ako se se}ate starih RCA
radio-reklama u kojima pas slu{a "govor
svog gospodara", setite se da takvih rekla-
ma nije bilo kada je u pitanju amaterski ra-
dio!
Tipi~an dana{nji primopredajnik sa
analognim filtrima ima najvi{e dva izbora
za SSB prijemnu {irinu. [iri opseg, u slu-
~aju kada postoje jaki signali (vi{e o tome
sledi) i minimalne smetnje i jedan u`i, ka-
da neko poku{ava da sa nama deli deo
kanala. U oba slu~aja, ako posedujete na
ure|aju PASSBAND TUNING kontrolu, Va-
Grafi~ki prikaz "passbanda" prijemnika sa filtrom od 500Hz.
Unutra{nja oblast prikazuje primani CW signal spektar.
strana 26.
Nenad Petrovi}
YZ1ZA
{a porcija opsega se mo`e pomerati nazad
i napred, kako bi se smetnja svela na min-
imum. O tome je pisano u prethodnim
brojevima. Ako je smetnja sa obe strane
kanala, optimalna pozicija mogla bi biti jak,
ubedljiv poziv sa {irim filtrom.
Tipi~na "SSB {irina" koju daje ve}ina
proizvo|a~a je u opsegu od 2100 do 2500
Hz. SSB filtri za "uzak" opseg su obi~no
oko 1800 do 1900Hz, ispod ~ega razum-
ljivost opada. Neki nude i {ire filtre za slu-
~aj da su smetnje veoma male, a oni su
obi~no reda 2700 do 3000Hz i omogu}avaju
verniju reprodukciju govora. Zapamtite da
to poma`e samo ako je {irina filtra i na
predajnoj strani najmanje tolika. Ako infor-
macija nije poslata, ne}ete je na}i na Va-
{em prijemniku bez obzira koji filtar koris-
tite (slika 1)!
[ta je sa drugim vrstama rada?
Opseg signala koji je zahtevan u pre-
daji, pa otuda i u prijemu, u funkciji je br-
zine promene signala. [to je ona br`a, vi-
{e su frekventne komponete koje ~ine si-
gnal. Ako koristimo previ{e uzak filtar iz-
gubi}emo ne{to komponenti vi{ih frekve-
ncija, a signal }e izgubiti deo sadr`aja in-
formacije. Kod govora, gubili bi neke od
samoglasnika. Kod CW signala, ta~ke te`e
da se zbiju zajedno.
Za najbr`i CW koji bi neko `eleo da
{alje, 50Hz je sasvim dovoljna {irina. Pro-
blem sa tako uskom {irinom je {to se lako
mo`e podesiti neki signal pored, a da i ne
~uje tako uzak signal kom{ije. Ve}ina CW
operatora vi{e voli da koristi {ire filtre, po-
Slika 2.
januar-februar 2007.
 opseg. Snaga
{uma koji pri-
mamo raste sa
njegovom {iri-
nom. Za ve}inu
vrsta {uma nje-
gova snaga je
direktno propor-
cionalna {irini.
Udvostru~ena {i-
rina zna~i dupli-
ran {um! Prema
tome, su`ava-
njem selektivno-
Slika 3.
Tri mahani~ka "Collins" filtra za ugradnju u prijemnik 75A-4 4. sti, kako bi sma-
On je isporu~ivan sa ugra|enim 3,1kHz filtrom i mestima za njili i smetnje, mi
jo{ dva. Mnogi amateri su birali 800Hz filtar za CW i 6kHz redukujemo {um
za AM, iako su i drugi filtri bili u ponudi. i pobolj{avamo
primljeni odnos
nekad izme|u 250 i 1000 Hz, uglavnom signal-{um (SNR).
ni`e, koliko zahteva signal koji ispravno Zar nam ne{to tu smeta?
pode{avamo (slika 2). Mnogi CW operatori
koriste uski SSB filtar za uobi~ajeni rad na Zanimljivo je da je pobolj{anje poseb-
opsezima. no dramati~no kod telegrafksog signala.
Za SSB, smanjenje {irine, recimo sa 2500
U odsustvu specijalnih ure|aja, zado- na 1800Hz, rezultira redukcijom u odnosu
voljavaju}a detekcija AM signala zahteva 2500/1800 ili pobolj{anjem SNR za samo
prijem najmanje jednog bo~nog opsega i 1,4dB. To mo`e biti i zna~ajno, ali ne ~es-
nosioca ("carrier"). Da bi primili jedan bo~ni to. Ako radimo radiotelegrafiju, i koristimo
opseg (300-3300Hz) i nosilac, treba da normalan SSB filtar od 2500Hz, a onda
primamo od 0Hz (gde je nosilac) do 3300 pre|emo na uski CW od 250Hz redukovali
Hz. To zahteva {irinu od 3300Hz, {to je smo {irinu i {um faktorom 10. Snaga sig-
10% {ire od prijema istog bo~nog opsega nala je jo{ dobra u okviru uskog filtra (to
kao SSB signala. Da biste primili pun AM je i razlog {to CW prolazi kada drugi na~ini
signal (oba bo~na opsega) moramo primati rada ne mogu). Na{ SNR je sada porastao
od -3300 do 3300Hz ili {irinu od 6600Hz. za 10dB. Pobolj{anje od 10dB u SNR mo-
Standardni komercijalni emiteri koriste `e napraviti bitnu razliku, od signala koji se
kanal {irine ~itavih 10kHz, dok neki inter- ne prima, do signala koji se veoma lako
nacionalni koriste i vi{e. Tipi~ni amaterski prima.
primopredajnici koji imaju mogu}nost AM
prijema imaju {irinu od 4 do 6kHz na toj [ta je sa
vrsti rada. dana{njim radio-ure|ajima?
[ta je sa pri~om o {umu? Skoro svi KT primopredajnici imaju
prednost vi{estrukog izbora selektivnosti.
Izbor selektivnosti ima drugi aspekt Selektivnost prijemnika je ostvarena ana-
koji se ne uzima uvek u obzir. Faktor ko- lognim i digitalnim filtrima. Analogni filtri
ji ograni~ava na{u mogunost da ~ujemo se ostvaruju kao kristalne lestvice ili me-
slab signal, u odsustvu smetnji, obi~no je hani~i filtri, mali moduli za ugradnju (slika
{um. [um koji mi primamo mo`e biti iz 3). Oni se ~esto pro-
mnogih izvora, samog prijemnika, atmos- daju kao dodatna op-
fere, napojnih vodova (~ak i BPL) i iz dru- rema za primopreda-
gih izvora na planeti i solarnom sistemu. jnike, napravljeni da
Mi govorimo o "signal-tto-n noise ratio" se ugrade u predvi-
(SNR) kao indikatoru koliko dobro mo`emo |eno le`i{te za tu na-
primiti signal u prisustvu {uma. Obi~no menu. Nudi se naj-
uzimamo u obzir oboje, i signal i {um, u ~e{}e vi{e mogu}ih
ozna~avanju primljene snage i ~esto taj filtara nego {to se
odnos iskazujemo u decibelima (dB). mo`e realno ugraditi.
To zna~i da se mora
Telefonski kanal dobrog kvaliteta }e napraviti izbor. Dobar
imati odnos "signal-{um" minimalno 1000 primopredajnik visoke
ili 30dB. SSB signal sa SNR od 6 do 10dB klase ima bar dva
se mo`e primiti uz nekoliko ponavljanja. slota za CW filtre, tri
Intersantno je da CW signal, dobro treni- za SSB i jedan u {irini
rani operator, mo`e primiti iako je jak za AM.
koliko i {um ili ~ak i slabiji od njega. U nekim ure|aji-
ma (slika 4) izbor fil- Moderni primopredajnici (kao {to je YAESU FT DX-9 9000
Ve}ina izvora {uma ima prirodno {irok Contest) nude niz {irina i oblika filtara
januar-februar 2007. strana 27.
tara se pravi nezavisno od na~ina rada. U
tom slu~aju, morate razmi{ljati o izboru
kada menjate vrstu rada, ali je prednost u
maksimalnoj fleksibilnosti. Kod ve}ine fil-
tar prati vrstu rada. Promena sa CW na
SSB menja i filtar u {irini za SSB. Ako
imate vi{e filtara za SSB mo`ete birati
NORMAL, SSB WIDE ili SSB NARROW
jednostavnim pritiskom na dugme, ali sa-
mo ako su svi filtri instalirani.
Trend kod poslednjih ure|aja je da
omogu}e selektivnost digitalnim filtrima.
To se uglavnom sre}e kod veoma skupe
opreme, ali se polako kre}e ka ni`im kla-
sama radio-ure|aja. Prijemnici sa digi-
talnim procesorom signala (DSP) daju ve-
liki izbor {irina i na~ina kako se one ost-
varuju. Na primer, ICOM primopredajnik
IC-7000 HF/VHF/UHF ima bro{uru u kojoj
pi{e: "Samo podesite {irinu koju `elite i
izaberite o{tar ili mekani oblik filtra, za
SSB ili CW vrstu rada". Opseg {irine je
podesiv od 50Hz do 500Hz, a zatim u ko-
racima od 100Hz od 600Hz do 3600Hz.
Ukupno je mogu}e izbarati 41 kombinaci-
ju za CW i SSB. Kao dodatak, postoje 32
izbora {irine za AM u koracima od 200Hz,
pa sve do 10kHz. ^etiri {irine se nude za
FM rad.
Zanimljivo je da su DSP filtri veoma
blizu idealnom obliku filtra. Ceo signal pro-
lazi kroz "passband", ni{ta kroz "stopband".
Analogni filtri nisu ni blizu tako idealni. Ia-
ko su digitalni filtri tako idealni u redukciji
{uma i smetnji, neki operatori smatraju da
tokom pode{avanja dolazi do previ{e nag-
le pojave signala i da se te{ko navikavaju
na to. Kod analognih filtara nagove{taj sig-
nala }e se pojaviti pre no {to se podesite
na njega. Sa optimalnim filtrom lako se
mo`e desiti da se podesite pored drugog
signala, posebno ako ta osoba ne emituje
ba{ u tom trenutku. Neki proizvo|a~i nu-
de manje idealnu alternativu kod DSP pri-
jemnika u vidu izbora o{trog ili mekanog
oblika, pri ~emu mekani ("soft") oblik filtra
radi pribli`no kao analogni filtar.
Slika 4.
FILTRI PROTIV SMETNJI
 TEORIJA
GENERISANJE ENERGIJE
TRANSFORMACIJOM IMPULSA
I - UVOD
Ovaj rad }e prikazati i diskutovati
metod TRANSFORMACIJJE MEHA-
NI^KOG IMPULSA, ~ime se posti`e
GENERISANJJE KINETI^KE ENERGI-
JE, {to treba da zna~i otkri}e novog
energetskog resursa.
Ve}, prema prvom Njutnovom
Zakonu inercije, telo mase (m m) koje
poseduje brzinu (v), poseduje me-
hani~ki impuls (p) koji je konstantna
veli~ina, sve dok se stanje kretanja
tela ne promeni.
p = mv = const
Veli~ina (m
mv) sama po sebi pred-
stavlja meru za kretanje tela, pa se
svojevremeno nazivala koli~inom kre-
tanja. U ovom radu }emo je nazvati
prema ve} prihva}enom nazivu -
IMPULS.
Prema Zakonu o odr`anju ener-
gije, telo koje poseduje impuls
p=mmv mora da je primilo i da pose-
duje kineti~ku energiju (E):
E = 1/2
2 = mv2
Ideja je da se telu koje posedu-
je impuls (p=m mv) izvr{i transforma-
cija impulsa na ( p''), takva da mu se
masa smanji a brzina pove}a za n-
puta.
p''=m
m/n* nv=m mv=const
Kada se transformacija impulsa
izvr{i, telo }e posedovati kineti~ku
energiju (E''):
E''= m/2 2n(nv)2
dakle, n-puta ve}u energiju od ene-
rgije koju je posedovalo pre trans-
formacije impulsa:
E'' = nE
S obzirom na stanovi{te klasi~ne
fizike o nepromenjivosti mase, i va-
`enje Zakona o odr`anju energije,
otvara se pitanje fizi~ke osnovanos-
ti pre|a{nje analize?
GENERISANJE ENERGIJE
II - METOD
TRANSFORMACIJE IMPULSA
Na krajevima lakog i krutog hor-
izontalnog {tapa, koji mo`e da roti-
ra oko svoje popre~ne ose pri~vr{-
}eni su tegovi masa (m m). Oni su uk-
lopljeni (objedinjeni) sa drugim pa-
rom ve}ih tegova A-puta ve}ih ma-
sa (Am m), koji su pokretni i mogu uz
neznatno trenje kliziti po {tapu, od
tegova mase (m m) do osovine rotaci-
je (o). Ve}i tegovi masa (Am m) su za-
ka~eni za osovinu (o), oko koje ro-
tiraju, neistegljivim koncem (k), koji
se oko nje mo`e namotavati kada je
zako~ena ko~nicom (K). Prikaz dat na
slici 1.
Ko~nicom (K) otko~imo osovinu
(o) i sistemu tegova saop{timo peri-
fernu brzinu (v ), ~ime poprima me-
hani~ki impuls:
p=(mm +Am m )v
po svakom paru tegova, i sva dalja
ra~unanja }e se odnositi na jedan
par tegova! Tako|e, sistem tegova
prima i poseduje kineti~ku energiju:
E=(m
m +Am m )/22 +v 2
S obzirom da sistem tegova roti-
ra, njegovu perifernu brzinu preds-
tavljamo izrazom:
v= ωr
gde su: ω =ugaona brzina, r =radijus
vektor rotacije sistema tegova.
Za dati slu~aj impuls }emo pred-
staviti izrazom:
p=(mm +Amm ) ω r =const
a kineti~ku energiju izrazom:
E=(mm +Am 2 ( ω r) 2
m )/2
Kada ko~nicom (K) zako~imo os-
ovinu (o), konac (k) }e po~eti da se
namotava oko nje i po~e}e da priv-
strana 28.
Radovan
\uki}
la~i za njega zaka~en teg ve}e ma-
se (Am m) ka centru rotacije. Usled
toga POVE]AVA]E SE I UGAONA
BRZINA (ω ω ) {tapa i tela na njemu.
Kada konac dovu~e telo mase (Am m)
u sami centar rotacije, na {tapu os-
taje da rotira samo telo mase (m m).
Kako mora va`iti Zakon o odr`anju
impulsa, u ovoj situaciji potpune tran-
sformacije impulsa, transformisani im-
puls bi bio izra`en kao:
p''=[[(1+A)ω
ωr]
Zadnji izraz pokazuje da je brzina
rotacije porasla onoliko puta, koliko
se puta smanjio UTICAJJ MASE (mo-
ment inercije) ~ija je rotacija zapo-
~eta. Zaklju~ujemo da je:
ω r =m[[ (1+A)ω
p=p'=(m+Am)ω ω r ] =constt
Naravno, prakti~no je nemogu}e
da teg ve}e mase (Am m) totalno "ne-
stane" u centru rotacije, pa }emo ana-
lizirati promene ugaone brzine sis-
tema u zavisnosti od polo`aja tega
ve}e mase (Am m) od centra rotacije,
tokom rotacije. Imaju}i u vidu pred-
hodna razmatranja, mo`emo opisati cik-
lus transformacije impulsa na sle-
de}i na~in:
m ω r +Am m ω r =m
m [ (1+A) ω r ] =const
Zna~i, po~etak ciklusa defini{e-
mo pojedina~nim impulsima manje i
ve}e mase tegova, ~iji zbir mora biti
jednak transformisanom impulsu. Po
zako~enju osovine (o), po~inje na-
motavanje konca (k) oko nje, {to uz-
rokuje smanjivanje radijusa (r ' ) ro-
tacije tega ve}e mase (Amm) i pove-
}avanje ugaone brzine (ω ω ) sistema
tegova te predhodni izraz poprima
januar-februar 2007.
oblik:
m ω ' r +Am
mω' r '=m m [(1+A)ωωr ]
Kako je r = radijus vektor, sledi:
(r=1) , i jedna~ina poprima oblik:
m ω +Am m ω ' r'' =m
m [ (1+A)ω
ω ] /m
m `emo Osnovni Zakon dinamike rota-
a nakon sre|ivanja deljenjem sa
(m
m), jedna~ina glasi:
ω ' +A ω ' r'' =(1+A) ω
{to je jednako:
ω' (1+Ar'' )=(1+A) ω
odakle nalazimo trenutnu vrednost
ugaone brzine u odnosu na po~et-
nu, u zavisnosti od trenutnog polo-
`aja tega mase (Am m), i odnosa masa
tegova (A).
U trenutku dodira tega mase
(Am
m) i osovine (o), ko~nica (K) otko-
~i osovinu (o), ~ime je ciklus trans-
formacije impulsa zavr{en.
Mora va`iti i Zakon o odr`anju
MOMENTA IMPULSA L=Iω ω =const,
gde je Mom ment inerciije (I), a ugao-
na brziina (ωω ). Transformacija imp-
ulsa je zasnovana upravo na opada-
nju momenta inercije koji u na{em
slu~aju iznosi: I= r 2 m (1+A) , i po-
rastu ugaone brzine (ω ω ). Navedene
vrednosti odgovaraju stanju na po-
~etku transformacije, da bi po zavr-
{etku transformacije, kada teg mase
(Am
m) "nestane" u centru rotacije
moment inercije opao na: I''=r 2 m, a
ugaona brzina (ω ω ') porasla na vred-
nost: ω ' =(1+A)ω ω.
Me|utim, mora va`iti i Osnovni
zakon dinamike rotacije tela. Kako u
ciklusu transformacije impulsa dolazi
do pove}anja ugaone brzine sistema
tegova, to moment impulsa tokom
trajanja transformacije impulsa nije
stalna veli~ina, pa je L= const.
Moment sile (M) je definisan kao:
M=I α , gde je; I = moment inerci-
januar-februar 2007.
je, α = ugaono ubrzanje. Kako se u
toku transformacije impulsa MEN-
JAJJU vrednosti momenta inercije i
ugaone brzine sistema tegova, mo-
cije tela predstaviti u obliku:
M=I α =Δ Δ(I ω )/ Δt= Δ L/ Δt
Po~etkom ciklusa transformacije
impulsa i smanjivanjem radijusa ( r'')
rotacije mase (Am m), opada moment
inercije sistema, {to dovodi do ubr-
zanja (αα ) radi ~ega ugaona brzina
ω ) raste, ali sporije od opadanja
(ω
momenta inercije, te opada i mo-
ment impulsa (L) . Kako teg mase
(Amm) vi{e i vi{e prilazi centru rotaci-
je, to mu se prila`enje centru rota-
cije ubrzava, ~ime se drasti~no po-
ve}ava ugaono ubrzanje i ugaona
brzina (αα '), te moment impulsa (L)
naglo raste i na kraju ciklusa dosti`e
vrednost momenta impulsa na po-
~etku ciklusa transformacije impul-
sa.
Ukupan, na po~etku ciklusa za-
dat, moment impulsa, mora biti u
svakom trenutku konstantan. Ali, na
sl. 4. je prikazan dijagram promene
momenta impulsa rotiraju}ih tegova,
iz gornjom jedna~inom opisanih ra-
zloga. Izgleda da se doga|a da mo-
ment impulsa nema konstantnu vred-
nost?
Me|utim, linearni moment, koji
nastaje zatezanjem konca, ~ime se
savladava centrifugalna sila rotiraju-
}eg tega (Am m), u vremenu trajanja
ciklusa transformacije, mora u sva-
kom trenutku imati vrednost toliku,
da sabrana sa trenutnom vredno{}u
momenta impulsa rotiraju~ih tegova
daje konstantnu vrednost, jednaku
zadatoj vrednosti momenta impulsa
na po~etku ciklusa.
strana 29.
L L = F c f t Δt
trenutnii linearnii mom ment=
=trenutna centriifugallna=
=siila*
*ellem
mentarnii trenutak
Kako va`e Zakoni odr`anja Imp-
ulsa i Momenta Impulsa, mora va-
`iti i Zakon o odr`anju energije.
Energija ulo`ena na po~etku cik-
lusa u impuls tegova data je izra-
zom:
E=(mm +Am 2 ( ω r) 2
m )/2
Na kraju ciklusa transformacije im-
pulsa kineti~ka energija tela mase
(m) je brojno jednaka:
E=mm /22 [ (1+A) ω r ] 2
Dobijena koli~ina kineti~ke ener-
gije na kraju ciklusa je za (1+A) puta
ve}a od energije ulo`ene na po~et-
ku ciklusa transformacije impulsa.
Ovo pove}anje energije je zapravo
Generisana kineti~ka energija, a re-
zultat je rada kojeg vr{i konac (k),
koji se skra}uje namotavaju}i se oko
osovine (o) vuku}i teg mase (Am m)
ka centru rotacije, savla|uju}i na
putu ( r ) centrifugalnu silu (Fcf ) datu
izrazom:
mω' 2 r''
Fcf = Am
za njenu trenutnu vrednost, u zav-
isnosti od trenutne ugaone brzine
(ω') i radijusa rotacije ( r'') tega mase
(Amm).
GENERISANA KINETI^KA ENE-
RGIJJA JE REZULTAT RADA KOJJEG
U TOKU CIKLUSA TRANSFORMA-
CIJJE IMPULSA IZVR[I CENTRIPE-
TALNA SILA ZATEZANJJA KONCA
NA RADIJJUS VEKTORU ROTACIJJE
TEGOVA U TOKU PRIVLA^ENJJA TE-
GA VE]E MASE KA CENTRU RO-
TACIJJE, A SADR@ANA JE U IMPU-
LSU TEGA MANJJE MASE.
GENERISANJE ENERGIJE
 Stepen transformacije impulsa mo-
`e imati maksimalnu vrednost (1+A)
puta pove}anja brzine tega manje
mase, odnosno za maksimalno (1+A)
puta smanjenja momenta inercije -
"nestajanja mase", pa je maksimalno
mogu}e za (1+A) puta vi{e dobiti
energije od ulo`ene na po~etku cik-
lusa transformacije impulsa. Potreb-
no je na}i mesto - ta~ku, na radijus
vektoru rotacije sistema tegova, u
kojoj se nalazi teg ve}e mase u tre-
nutku kada teg manje mase pose-
duje pun iznos kineti~ke energije
ulo`ene u ciklus transformacije im-
pulsa.
Ta ta~ka (ro' ) je udaljenje od ce-
ntra rotacije ve}e mase u trenutku
kada ugaona brzina sistema tegova
poraste na vrednost: ω'=V1+Aω ω'.
Odavde zahtevanu ugaonu brzinu
izjedna~imo sa izrazom za izra~una-
vanje trenutnih vrednosti ugaone
brzine u zavisnosti od polo`aja tega
(Amm):
V 1+A ω =[[ (1+A)/(1+Ar o ' )]] ω ,
(ωω =1 , jedini~na ugaona brzina)
odavde je:
1+Ar o' =(1+A)/ V 1+A= V 1+A
pa je:
Ar o' =V 1+A-1 1
odakle ra~unamo udaljenje (r o' ) te-
ga ve}e mase od centra rotacije kao:
r o' =( V 1+A-1
1 )/A
O~igledno je iz poslednje jedna-
~ine, da }e se pri ve}em odnosu
masa (A) ta~ka (r o' ) nalaziti bli`e ce-
ntru rotacije, o ~emu treba voditi
ra~una i pri konstrukciji transforma-
tora impulsa. To je od neobi~no ve-
like va`nosti jer se generisanje ene-
rgije obavlja pri prelasku tega ve}e
mase iz polo`aja (r o' ) do centra ro-
tacije, to jest, osovine (o).
III - JEDAN PRIMER
Na ovom primeru }emo diskuto-
vati ciklus transformacije impulsa i
da grafi~ki i ra~unski prika`emo re-
zultate promena fizi~kih veli~ina u
toku ciklusa. Odnos masa tegova
(A=10), radijus (r =1), a ugaona br-
ω =1).
zina (ω
Zamenom brojnih vrednosti u iz-
razu za trenutnu vrednost ugaone
GENERISANJE ENERGIJE
brzine uop{tena slika realizacije generatora
ω'=[[(1+A)/(1+Aro' )]] ω energije, data da bi se osmislila fu-
dobijamo dijagram promene ugaone nkcionalna naprava koja bi mogla da
brzine sistema tegova u toku cik- bude kori{}ena u svrhu proizvodnje
lusa transformacije impulsa, koji je elektri~ne struje.
prikazan slikom sl. 2, dok su nume-
ri~ke vrednosti prikazane u tabeli 6.
Tako|e je izra~unata i ta~ka ro' (ve-
ktor rotaciije mase Am m) posle koje
po~inje generisanje energije:
ro' =(V1+A-1 1)/A=(V11-1
1)/10=0,2 231r
Promena MOMENTA INERCIJJE
(I) je data dijagramom na slici sl. 3.
I=r 2 (m m +Am m )=r 2 (11m
m), na po~et-
ku ciklusa, opada tokom ciklusa tra-
nsformacije impulsa prema prikaza-
nom dijagramu da bi na kraju mo-
ment inercije opao na vrednost
I'' = r 2 m , tj. vrednost momenta i Horizontalni disk (I), mo`e da ro-
inercije tega manje mase.
tira oko osovine (o), koja je verti-
kalna, i oslonjena na nose}u konst-
Dijagram na slici slici 4. prikazu- rukciju generatora. Na disku su iz-
je vrednosti momenta impulsa to-
vedeni `lebovi (kanali) po kojima
kom ciklusa transformacije impulsa, mogu da se kre}u tegovi (aI), koji
{to o~igledno ukazuje na ubrzano ro- su neistegljivom trakom (t) u vezi
tacione kretanje pod dejstvom mo- sa osovinom, na ~ijoj donjoj strani -
menta sile (M): kraju se nalazi elektromagnetni ko-
M=I α =ΔΔ L/ Δ t ~ioni sistem diskova (K). M/G - Ko-
mbinovani elektromotor-generator
Slikom 5. je prikazan dijagram na svojoj osovini poseduje roler (R)
intenziteta centripetalne sile koji frikcijom nale`e na obod diska
m r ' ω' 2
F cp =Am (I). Akumulatorska baterija (Ac), na-
kojom konac vu~e teg ve}e mase paja elektromotor i elektronsko re-
ka osi rotacije. gulaciono kolo (E), dok u fazi proiz-
Naravno, da je centripetalna sila vodnje energije, generisanu energi-
zatezanja konca samo jedna od ko- ju koju daje generator akumulira. El-
mponenti ukupne sile koja tokom ektro-regulaciono kolo bi sistemom
ciklusa transformacije impulsa delu- senzora upravljalo radom generato-
je na teg ve}e mase, uz upozoren- ra energije prema slede}em algorit-
je da zbog debljine osovine oko koje mu:
se namotava konac ona ima izves-
- Uklju~uje se elektromotor i si-
nu ekscentrote`nu orijentaciju.
stem (disk i tegove) zarotira do(ω ω ).
Prakti~no, trenutni centar rotaci-
- Ko~nica (K) ko~i osovinu oko
je je ta~ka na obodu osovine (o), u
koje se namotava traka (t) privla~e}i
kojoj je zategnuti konac TANGENTA;
tegove osovini, gde i ostaju zarob-
mo`emo re}i da centar rotacije -
ljeni grani~nikom (L).
rotira po obodu osovine (o), i da ce-
- U trenutku aktiviranja grani~ni-
ntar (osa) osovine nije centar rota-
ka (L) otko~i se ko~nica (K).
cije!
- Uklju~uje se punjenje akumu-
latora, i po~inje zaustavljanje siste-
IV - JEDNA OD MOGU]IH
ma inercija sve do minimalno pot-
REALIZACIJA GENERATORA
rebne (ω ω ') da tegovi (aI) budu vra-
ENERGIJE
}eni.
Prikazuje jedan od mnogih na- - Uklanja se grani~nik (L) tegovi
~ina izvo|enja generatora energije, usled centrifugalne sile lagano klize
na bazi transformacije impulsa. To je ka periferiji diska, gde se zaustav-
strana 30. januar-februar 2007.
ljaju spremni za novi ciklus. Mo-
ment inercije diska je pribli`no:
I=m m r 2 /2
2 . @lebovi - kanali na disku
imaju oblik kao na sl. 1-a ~ime se
posti`e ve}e ugaono ubrzanje i zah-
valjuju}i tome, posti`e se ranije po-
ve}anje ugaone brzine sistema te-
gova, tako da bi kriva porasta ugaone
brzine bila mnogo linearnija, nego u
primeru datom na sl. 1.
Stepen transformacije momenta
impulsa je:
ω =I[[ (1+a)ω
L=(I+all )ω ω]
dakle: 1+a puta je mogu}e pove-
}anje ugaone brzine sistema.
V - ZAKLJU^AK
Generisanje energije transforma-
cijom impulsa je zapravo novi ener-
getski resurs. Kako je impuls kod
translatornog kretanja isto {to i mo-
ment impulsa kod rotacionog kre-
tanja prema analogiji, to bi ta~nija
odrednica bila: Generator energije
transformacijom momenta impulsa,
ali zbog redosleda izlaganja ~injeni-
ca u ovom radu naslov je kakav je
dat.
Transformaciju impulsa omogu-
}uje centrote`na sila zatezanja kon-
ca (koji se skra}uje namotavanjem
oko osovine rotiranja sistema tego-
va) i na ra~un njenog u~e{}a u cik-
lusu transformacije impulsa dolazi
do generisanja energije.
Generatore energije je u principu
mogu}e izvesti od raznih materijala,
ali prednost treba davati te`im ma-
terijalima i naravno jeftinijim. Takod-
je, prednost treba davati i {to ve}im
radnim brzinama, kako bi manjim
radnim masama tegova dobili {to
ve}e efekte.
Generator bi se koristio kao izvor
~iste i neiscrpne energije u uslovi-
ma i energetski najsiroma{nijim sre-
dinama.
Svakako da je velika mana ovog
generatora cikli~nost u radu, a nije
li takodje cikli~nost u radu automo-
bilskog motora takodje dovedena do
savr{enstva.
Moment inercije motora i rolera
treba ura~unati u moment inercije
diska, Jednom re~ju, izvo|enje ge-
neratora nije komplikovano i nije sku-
po.
Liiteratura:
(1) Vu~i} V, Ivanovi} D, “FIZIKA I”,
Nau~na Knjiga Beograd, 1972.

samo su se razlikovale po rednom broju. Javljale su se po planu,

jedna za drugom. Takmi~ari su na startu dobijali skicu terena na

BIO SAM kome su locirane "lisice". Pored toga, takmi~ari su imali prijemnik
sa usmerenom antenom. Svi su startovali istovremeno. Prilikom
otkrivanja "lisice" posada je takmi~aru upisivala vreme.

R. Tucakovi}
“LISICA”
YU1XI
Po~etkom 60-ih godina, Savez radio-amatera Srbije organizo-
vao je u Mataru{koj Banji letnji seminar za mlade radio-amatere.
U~esnici su bili sme{tani u kampove na levoj obali Ibra, u {umici.
Banja je bila povezana sa kampom vise}im pe{a~kim mostom.
U~esnici su bili ve}inom mladi radio-amateri. Seminar je obuh-
vatao konstruktore, operatere i lovce na "lisicu" (danas je to ARG).
Na kraju seminara konstruktori su naj~e{}e izra|ivali predajnik za
telegrafiju od trofejnih ure|aja. Operateri su polagali ispit za rad
na radio-stanici, a lovci na "lisicu" su se takmi~ili u otkrivanju sk-
rivenih radio-stanica. Na kraju svih aktivnosti, uve~e je odr`an
hamfest na kome su dedeljena priznanja. Glavni organizator svih
ovih aktivnosti bio je sekretar Saveza radio-amatera Srbije, Mio-
drag Gavrilovi} (YU1MG), legendarni "drug Gane".
@elim posebno da istaknem kako je nekada izgledalo ARG
takmi~enje.
"Lisice" su bile skrivene radio-stanice, udaljene od starta oko
jednog kilometra. Bile su tri stanice sa istim pozivnim znakom,
Na putu od Mataru{ke Banje ka manastiru @i~a bili smo sk-
riveni na jednoj livadi pored {ume. Sa jedne strane bila je {uma,
a sa druge plast sena, tako da je radio-stanica bila ve{to maskira-
na da se ni iz blizine nije moglo otkriti njeno mesto. ^ak ni `i~ana
antena za 80 metara se nije mogla videti. Sve tri stanice su se
javljale po planu koji su dobile od organizatora. Posle pola sata od
starta, ili malo vi{e, primetili smo prve takmi~are kako tr~e po te-
renu sa slu{alicama na u{ima, uzdignutim antenama u jednoj i "li-
si~arem" u drugoj ruci. Prvi takmi~ari, iako su bili blizu, nisu nas
otkrili. Odmah iza njih nai{ao je iskusni takmi~ar tog vremena,
Aleksandar To{i} (YU1FC), odmah nas je prona{ao i dobio od nas
potvrdu o tome. Treba napomenuti da je ovaj takmi~ar vi{e godi-
na osvajao mnoge trofeje u zemlji i u inostranstvu. On je bio na{
najbolji takmi~ar. Kasnije su po~eli da nas otkrivaju i ostali takmi-
~ari. Bilo je i takvih koji nas nisu otktili ni do kraja takmi~enja.
Tako je bilo pre 40 godina. U ono vreme nije bilo ni mikro
~ipova, ni tranzistora, ni minijaturnih komponenti. Elektronske cevi
su bile najva`niji element konstruktora. Ure|aje su naj~e{}e
iraz|ivali sami takmi~ari. Sve to nije smetalo da se posti`u vrhun-
ski rezultati.

januar-februar 2007. strana 31. GENERISANJE ENERGIJE

 VE3FF
SUSRETI
U BEOGRADU
Ve} decenijama Akademski radio-
klub "Mihajlo Pupin" YU1EXY okuplja
~lanstvo razli~itih uzrasta i obrazovanja.
Ipak, velika ve}ina je usmerena na teh-
niku, posebno elektroniku. To je i bio ra-
zlog da je u pro{lom veku, veku elekt-
ronike, potra`nja za ovakvim profilom
stru~njaka bila velika. Otuda i nije neo-
bi~no da su mnogi ~lanovi Kluba odlazili
iz zemlje u cilju daljeg stru~nog usavr-
{avanja ali i "trbuhom za kruhom" Ova
seoba po~ela je jo{ sredinom pedesetih
godina i traje jo{ i danas. To je uslovilo
da imamo ~lanove prakti~no na svim
kontinentima od kojih su mnogi i dalje
njegovi ~lanovi jer su u neprekidnom
kontaktu s Klubom. Pomenu}emo da je
njihovo anga`ovanje usmereno u dava-
nju sugestija, stru~nih saveta, nabavku
nekog kriti~nog materijala, ali i konkret-
nu, finansijsku pomo}i za opremanje
Kluba.
Povremeni susret s pojedinim ~lano-
vima Kluba koji `ive i rade u inostranst-
vu pravo je zadovoljstvo, jer je to prili-
ka da se izmene iskustva ali i pone{to
novo sazna iz oblasti radio-amateristva.
Takav jedan susret imali smo s Draga-
nom Mihajlovi}em VE3FF, koji koji godi-
nama `ivi i radi u Kanadi i koji je ovog
novembra du`e boravio u Beogradu.
Stariji amateri znaju Dragana kao
YU1OHI, a i danas ima na{u licencu
YU1HI i poseban pozivni znak YU2X.
Ina~e, Dragan je pre prvog odlaska u
Kanadu, po~etkom sedamdestih godina,
kra}e vreme radio u Redakciji ~asopisa
"Radio-amater", odli~an je operator i ko-
nstruktor. U Torontu je zaposlen u njiho-
voj PTT (oko 80.000 radnika), u sektoru
mobilnih komunikacija. O`enjen je i ima
sina Bojana (25 godina, magistar elek-
tronike) i k}er Maju (20, student).
Draganova ku}a u Torontu
DRAGAN - VE3FF
@. Resanovi}
YU1MK
Veoma je aktivan na svih deset KT gu}nost ove antene: samo jednim priti-
amaterskih opsega (od 1,8 do 50MHz). skom na dugme smer zra~enja men-
Iako se `ali da je najve}i problem nedo- jamo za 180 stepeni! U svakom slu~aju
statak vremena, o njegovoj aktivnosti ne mala investicija (oko 1800US dolara
najre~itije govore osvojene brojne diplo- za komplet) nije bezrazlo`no napravljena
me i trofeji. Naro~ito je ponosan na do- i omogu}i}e odr`avanje novih, dalekih
bijene plakete za veze odr`ane sa svim veza.
aktivnom zeljama sveta u kateroriji SSB
i MIX, a nedostaje mu jo{ nekolko ze- Susret je iskori{}en da ne{to vi{e
malja i za CW kategoriji. O "te`ini" ovih saznamo i o radio-amaterstvu u Kanadi,
plaketa najbolje govori podatak da je zemlji s visokim `ivotnim standardom i
svega petnaestak amatera Kanade nji- veoma razvijenom amaterskom organi-
hov posednik. zacijom u kojoj je aktivno oko 45.000
Od opreme
ima primopre-
dajnike FT-1000
MP MARK V,
IC-746 PRO, kao
i linearne poja-
~ava~e AL1200
(1,5kW) i SB-
200 za 50MHz
(prepravljen,
700W). Od an-
tena `i~ane in-
verted-V za 3,5
MHz i inver-
ted-L za 1,8
MHz. Neposre-
dno pre dolas-
ka u Srbiju na-
bavio je STE-
PPIR antenu o I konstruktor i vrhunski radio-o
operator:
Dragan Mihajlovi}, VE3FF u svom radio-aamaterskom kutku
kojoj treba re}i
nekoliko re~e-
nica. amatera. Licencu za rad na amaterskim
frekvencijama izdaje dr`ava, polaganjem
Ova antena predstavlja poslednju re~ jedne od dve amaterske klase: klasa za
multibandne antene, jer mo`e da radi po~etnike nema telegrafije, dok je za
od 6,9 do 50MHz s izvanrednim SWR. naprednu klasu potrebno znati 5WPM
Antena radi kao troelementni bim od 14 (25 znakova/min). Polaganje se vr{i po-
do 28MHz, na 50 kao ~etvoroelement- punjavanjem test-pitanja, a ispitiva~i su
ni, a na 7 i 10MHz kao rotiraju}i dipol. lica ovla{}ena i kvalifikovana za ovaj po-
Antenu ~ine fiberglas cevi u kojima se sao. Kada se pripremite za ispit, najavite
nalazi trake od bakra i berilijuma, koja se se ispitiva~u i provera znanja mo`e se
- u zavisnosti od opsega - pomo}u tri obaviti i u njegovom stanu. Za dobijanje
motora produ`avaju i skra}uju. Ina~e, licence potrebno je uplatiti 35 dolara.
maksimalni raspon je 12m, bum 5m, Svi slobodni pozivni znaci dati su na
masa samo 23kg, a mo`e se kontinual- internet sajtu Vlade i mo`ete po `elji
no opteretiti sa 3kW. izabrati li~ni znak. Tako|e, svaka nakna-
dna promena pozivnog znaka zahteva
Naravno, kontrolu opsega vr{i ra~u- novu uplatu od 35 dolara.
nar, tako da je pode{avanje automatsko,
odnosno antena "prati" frekvenciju na Dobijanje licence nije uslovljeno ~la-
kojoj radimo. Jo{ jedna izvanredna mo- nstvom u radio-amaterskoj organizaciji.
strana 32. januar-februar 2007.

Draganova radio-aamaterska radionica
Godi{nja ~lanarina Saveza je 35 dolara
za koju dobijate ~asopis i mogu}nost
prijema i slanja ~etiri kilograma QSLki.
Tako|e, ~lanstvo ima jo{ nekih pogod-
nosti koje Savez obezbe|uje. Na primer,
na raspolaganju su vam pravni saveti i
pomo} advokata. ^lanovi ne moraju da
primaju ~asopis. Za taj slu~aj godi{nja
~lanarina je umesto 35-33 dolara (HI).U
Savezu su profesionalno zaposlena dva-
tri slu`benika. Ina~e, svi poslovi se oba-
vljaju volonterski.
U Kanadi ima oko 100 klubova koji
se formiraju na bazi interesa ~lanova.
Neki klubovi imaju radio-stanice, dok
ve}ina nema. Finansiranje klupskih ak-
tivnosti je prakti~no na bazi samofinan-
siranja. Rad amatera je zakonom preci-
zno regulisan. Na primer, za antenski
Na slici vidimo Dragana u prijateljskom razgovoru s legendom svetskog
Ham-rradija Don Milerom u Dejtonu. Ima nagove{taja da }e se Don Miler,
koji je osamdesetih godina pro{log veka vodio mnoge
atraktivne ekspedicije, ponovo aktivirati!
januar-februar 2007.
stub do 18 metara nije
potrebno posedovati
dozvolu. Za vi{e stubo-
ve dozvola je neophod-
na {to podrazumeva po-
sedovanje odgovaraju}ih
stati~kih i dinami~kih
prora~una. I u Kanadi je
starosna struktura sve
nepovoljnija: malo je
mladih i postajemo or-
ganizacija sredove~nih
gra|ana.
I pored ~injenice da
se radio-ure|aji, oprema
i svi elementi i delovi
mogu nabaviti u neko-
liko izvanredno snabde-
venih prodavnica (ili se mogu naru~iti
preko interneta) sve je manje konstruk-
torskog rada, koji se prakti~no sveo na
izradu pomo}nih ure|aja i opreme. Ta-
ko|e, jedanput mese~no u nekoj {koli i
fiskulturnoj dvorani organizuje se ama-
terski va{ar na kome je mogu}e veoma
povoljno kupiti razli~ite ure|aje i opre-
mu.
Razlog za opadanje interesa za ama-
terizam treba tra`iti u izvanredno brzom
razvoju telekomunikacija, posebno u ne-
slu}enim mogu}nostima interneta. ^uli
smo od Dragana interesantnu, istinitu
anegdotu: Razgovaraju otac, radio-ama-
ter, i petnaestogodi{nji sin. Otac nastoji da
sinu verbalno predstavi radio-amateri-
zam i pridobije ga za rad na radio-sta-
strana 33.
nici. "To je - ka`e otac - mogu}nost da
~uje{ dalekog prijatelja, da izmeni{ isku-
stva i prenese{ pozdrave. Mo`e{ da mu
postavi{ i stru~na pitanja." Slu{a pa`-
ljivo de~ak da bi na kraju upitao oca:
"Zar nije jednostavnije poslati prijatelju
internet poruku!?"
Dragan je redovni posetilac velikog
skupa radio-amatera celoga sveta u
Dejtonu. Ovaj susret se odr`ava svakog
tre}eg vikenda u maju i traje tri dana.
Dovoljno je re}i da sajam za tri dana
poseti oko 150.000 amatera, da bismo
uvideli njegov zna~aj, pored izlo`benog
prostora, koji zakupljuju najpoznatiji sve-
tski proizvo|a~i elektronskih delova i
opreme, organizator je na otvorenom
prostoru obezbedio jo{ oko 2.500 mesta
za amaterski "buvljak" na kome je mo-
gu}e nabaviti ure|aje po izvanredno po-
voljnim cenma.
Izgled QSL karte koju Dragan {alje
svojim korespodentima za veze
koje odr`i kada boravi u Beogradu
Ovaj svetski susret amatera nije sa-
mo mogu}nost nabavke ure|aja: parale-
lno se odr`avaju brojne manifestcije,
dele nagrade i priznanjan za postignute
rezultate u takmi~enjima i organizuju te-
matska predavanja. Na primer, odr`ava
se predavanje (s projekcijom slajdova) o
projektovanju antenskig stubova, o eks-
pedicijama, otklanjanju smetnji itd. Pra-
kti~no sve {to se u Dejtonu prezentira
mo`e se na}i na sajtovima autora.
Koliko je interesovanje za Dejton
pokazuje podatak da je rezervacija jef-
tinijeg sme{taja (u studentskim domovi-
ma) za 2007. godinu po~ela u pono} 1.
oktobra 2006. godine. Rezervacija je
trajala samo nekoliko ~asova jer su ap-
artmani za vi{e osoba veoma brzo ras-
prodati (84US dolara, odnosno 21 dolar
za no}).
Susret sa starim znancem, Draga-
nom, bio je pre svega prijatan, a potom
i koristan, jer smo dobili dosta podata-
ka interesantnih za radio-amaterstvo.
73, de @arko YU1MK
DRAGAN - VE3FF
 ARDF KALENDAR
ZA 2007. GODINU
Bo`idar @ivanov
YT1ZB

PLAN ARG AKTIVNOSTI (4) u zavisnosti od slobodnih termina za 7. Pomo}i u organizaciji edukacionog
SA PRATE]IM TRO[KOVIMA sme{taj. ARG kampa ako se steknu potrebni us-
lovi - SRS putni tro{kovi i tro{kovi bo-
Radi o~uvanja i unapre|enja ARDF (5) 11 predajnika na terenu. ravka instruktora 25.000 dinara.
aktivnosti i nivoa tehni~kog znanja i po-
stignutih rezultata nepohodno je u na- Da bi se napred navedene aktivnos- Obzirom da se Savez radio-amatera
rednoj godini organizovati najmanje tri ti kvalitetno izvele neophodne je uraditi Srbije `eli prijaviti kod IARU R1 kao do-
treninga za reprezentativce, od kojih bi slede}e: ma}in 10. omladinskog i 14. svetskog
jedan od 3-5 dana u junu dva od po 5 ARG takmi~enja SRS RG ARG smatra
- 7 dana jul - avgustu pod okriljem Sa- 1. Organizovati najmanje dva sasta- da je pravi trenutak da se sa~ini elabo-
veza. nka SRS RG ARG - SRS put. tro{kovi rat aktivnosti za period 2007-2010. go-
oko 30.000 dinara; dine da se ~lanovi IO SRS izjasne da li
Preko Saveza animirati rad u klubo- `ele da ARG do napred narvedenih go-
vima koji se bave ARG a koji iska`u 2. Pripreme reprezentacije: dina oja~a i dobro pripremi sada{nje i
potrebe za istim. Nastojati da deo sred- a. Kvalifikaciije - provere 2-3 dana - obu~i nove takmi~are do nivoa da na
stava za prve pripreme - kvalifikacione SRS putni tro{kovi i sme{taj za sudije pomenutim takmi~enjnima imamo os-
provere reprezentativaca obezbede klu- 20.000 dinara, pozvanim reprezentativ- vaja~e medalja ili SRS i IO SRS `eli da
bovi ~iji su oni ~lanovi. cima da sve plate klubovi ~iji su ~lanovi poka`e-doka`e kako je spreman i spo-
b. Prvi trening 3-5 dana priprema soban da dobro organizuje {ampionate i
Na osnovu predloga i mopgu}nosti omladinske reprezentacije2 - tro{kovi SRS zaradi jo{ koji dinar na kontu ARG.
radio klubova da organizuju ARG takmi- 50.000 dinara; Smatramo da je ovaj predlog itekako na
~enja u svojim sredinama kalendar ARG c. Dva treninga reprezentacije za od- mestu jer ako nema podr{ke komplet-
aktivnosti za 2007. godinu izgleda ovako lazak na 2. Balkanski i 16. evropski ARG nog ~lanstva SRS i IO SRS nema svrhe
ulagati ni dinar u bilo kakve ARG prip-
RB Datum Vrsta Lokacija Opseg Napomena reme niti ima smisla organizovati pome-
1. 30/31.03-01.04. Provere Smederevo KT/UKT Reprezentac. (1) nuta takmi~enja u okviru IARU R1.
2. 21-22. april ARG kamp KT/UKT (2)
3. 19-20. maj Klupsko Leskovac KT/UKT 5. LOPARG Predla`emo da ta~ku dnevnog reda
naredne sednice IO SRS, IO razmatri i
4. 23-24. jun [ARG SRS KT/UKT Reprezentac. (3)
uvrsti u dnevni red predstoje}e Skup{-
5. 7-8. jul II BA[ARG Makedonija KT/UKT
tine, sa obrazlo`enjem i neophodnosti
6. 14-15. jul 8th Youth ARDF Nema~ka KT/UKT javnog izja{njavanja i dono{enje odluke
7. 28-29. jul Klupsko Kanji`a UKT/KT o organizovanom i timskom radu kroz
8. 13-19. avgust Provere, Rajac, Zlatibor, projekat-elaborat za pripremu ARG eki-
pripreme Tara, Kopaonik Reprezentac. (4)
pe Srbije sa preciznim detaljima i roko-
9. 4-9. septembar 16th IARU R1 vima priprema i u~e{}e na me|unarod-
ARDF Champ. Poljska
nim takmi~enjima, a sve vezano za izja-
10. 13. oktobar Klupsko Smederevo Maraton (5)
{njavanja o podno{enju kandidature za
10. omladinski i 14. Svetski ARG {am-
Napomene: {ampionat - tro{kovi SRS 50.000 i 90.000 pionat.
dinara
(1) ARG takmi~ari pozvani u reprezenta-
ciju dolaze u petak na kondicione pro- 3. Finansiranje reprezentacije Srbije
vere, u subotu rade kt, u nedelju ukt, za 8. omladinski {ampionat, Nema~ka,
kategorije do 19 godina; 2+2 ili 3+3 takmi{ara, trener i tim lider
- SRS 100.000 dinara.
(2) Ako se na}u povoljni uslovi sme{ta-
ja, organizacija ARG kampa, dvodnevna 4. Finansiranje reprezentacije Srbije
ili vi{ednevna edukacija zainteresovanih za 2. Balkanski {ampionat, Makedonija -
takmi~ara starosti do 19 godina; SRS putni troskovi 40.000 dinara.

(3) U okviru Zbora ARG takmi~enje ili 5. Finansiranje reprezentacije Srbije

mimo Zbora, dvodnevno ukt/kt.. Izborno
za sve kategorije reprezentativaca za
Balkanski, Omladinski i Evropski {ampi-
onat, uz mogu}e kra}e, 3-5 dnevne,
pripreme reprezentativaca u nastavku;
za 16. Evropski {ampionat, Poljska 15x
270e + 1500e put.
6. Organizovati dr`avno prvenstvo u
ARG - tro{kovi SRS 60.000 dinara.

ARG KALENDAR ZA 2007. strana 34. januar-februar 2007.

 ORIJENTIRING
KALENDAR ZA
Zoran @ivanov 2007. GODINU
YT1ZOX

Objavljen je kalendar takmi~enja Orijen- Opovo u odr`ana su dva koisna takmi- ORIJENTIRING
tiring Saveza Srbije: ~enja na Fru{koj Gori. Gabrijela Mazak i KLUBOVI
Njila{ Imre su u~esnici
Datum Mesto Internet adresa
mnogih O-tkmi~enja U Srbiji ima 25 registrovanih orijen-
1.4. Fru{ka Gora-Stra`ilovo strazilovo.org.yu kod nas i vani. tiring klubova. U prefiksu imaju razne
7.4. Velika Plana jasenica.org.yu nazive: "planinarski", "planinarsko-smu-
8.4. Smederevska Palanka jasenica.org.yu
YU1FJK Novi Beog- ~arski", "sportski", "atletski" …
rad nekoliko godina
29/30.4. Rajac pdpobeda.org.yu saradjuje sa orijentirci- U Beogradu ima 13 klubova, Smed-
20.5. Smederevo pkcelik.org ma iz Beograda. Neko- erevu 2, po 1 u Batajnici, Para}inu, No-
30.6/1.7. Div~ibae sezampro.yu liko ~lanova je zvr{io O- vom Sadu, Sremskim Karlovcima,
kurs. Smederevskoj Palanci, ^a~ku, Vr{cu,
27/28.7 Tara nikola_zivanovic2002@yahoo.com
Bajinoj Ba{ti, Kraljevu i Ne{tinu. Na
10.8.-12.8 Kopaonik jasenica.org.yu YU1ACR Zaje~ar - orijj e ntt iring @ orijj e ntt iring.org.yu
9.9. Veliko Gradi{te psd-kopaonik.org.yu Dragan Manolovi} je na}i}ete sve podatke o orijentiring klu-
zavr{io O-kurs, u~est- bovima i o potrebnim podacima za kon-
23.9. Novi Beograd tanjsport.co.srrtanj.org.yu
vuje na O-takmi~enjima takt sa njiima.
30.9 Rajac pdpobeda.org.yu te je sada u studnkoj li-
7.10 Novi Sad fulja@eunet.yu gi. SAVET
14.10 Para}in
YU1AST Ni{ je or- U zimskim mesecima orijentiring
Zbog ograni~enog prostora nisam ganizovao orijentiring kurs ali o tome klubovi organizuju kurseve za obuku
naveo nazive takmi~enja ali sve preci- ima malo podataka a i sad nisu aktivni. koje bi trebali goniometrisiti da organi-
znije mo`ete preuzeti sa www.orijentir- zovano zavr{e jer }e nau~iti dosta o ori-
ing.org.yu YU1EMN Smedrevo je u saradni jentaciji i kori{}enju IOF karti. U pauza-
sa orijentircima postigao najvi{u sradnju. ma ARG takmi~enja po`eljno je u~est-
Ovde nisu prikazani jo{ mnoga tak- U~estvovali su u izradi IOF karte i to vovati na orijentiring takmi~enjima kako
mi~enja koja se naknadno prijavljuju. Da nam je jedini klub koji ima svoju IOF zbog orijentacije i IOF kartre tako i zbog
biste bili u kontaktu sa ovim aktivno, kartu. Dvojica goniometrista, \uleji} odr`avanja potrebne kondicije, da ne
stima potrebno je da se u~lanite na nji- Du{an i Lazar su uspe{no zavr{ili Ori- navodim i mnoge druge koristi.
hovu internet listu: jentiring kamp te se nalaze u orijentir-
orijj e ntt iring @ orijj e ntt iring.org.yu ing vrhu kluba i OSS. ^lanovi orijentir-
ing kluba iz Smedereva su i ~lanovi
NA[I KLUBOVI - ARG ekipe smederevskog radio-kluba.
TAKMI^ARI U ORIJENTIRINGU

YU7AJF Bela Crkva je u saradnji YU7KMN Sombor u~estvuje sa

sa Vr{a~kim orijentiring klubom "Kom-
pas". Sporea Predrag, Andrija Radi} i
Haris Rami} su bili na orije-ntiring
kursu, u~esnici mnogih O-ta-kmi~enja.
Andrija Radi} je i ~lan vojne orijentiring
ekipe.
YU7ACO Vr{ac - Tereza Ga{par je
u~esnik orijentiring takmi~enja sa vr{a-
~kim orijentiring klubom.
YU7BCD Pan~evo saradjuje sa ori-
jentircima iz Pan~eva te Dragan Borko-
vi} vodi svoju ekipu na oijentiring tak-
mi~enja - Miodraga i Stefana Vidovi},
Milo{a Koceljevca i Igora Trobca.
YU7AJP Kanji`a je u saradnji sa
orijentircima iz Novog Sada te tom nji-
hovom saradnjom smo dobili i IOF kartu
YU7AJP na orijentirin takmi~enjima kod
nas i u Ma|arskoj.
YU1HFG Leskovac - nema poda-
taka o orijentiring aktivnostima
Treba se prisetiti koristi od orijenti-
ringa, orijentiring takmi~enja koji su
imali na{i reprezentativci na pripremama
reprezentacije - ARG kampu na Kopao-
niku 2005. godine kada su u~estvovali i
na me|unaro-dnom orijentiring takmi-
~enju. Tada su nam orijentirci odr`ali i
veoma korisno predavanje o orijentaciji i
IOF karti.
Ne treba napomenuti, da su skoro
svi navedeni ~lanovi na{e dr`avne ARG
reprezentacije.
YU7BCD Dragan Borkovi} i Miodrag
Vidovi}, YU7ACO Te ere
eza Ga{par i
YU7AJF Andrijja Radi} na orijjenttiring
takmi~e
enjju "Banatt ope
en"
na De
evojja~kom bunaru
Plan i program za obuku ARG speci-
jalnost ima praznine u orijentaciji i IOF
karti prema zahtevima va`e}eg Pravilni-
ka o takmi~enju IARU te uz pomo} ori-
jentiraca potpuni}emo potrebna znanja.
Pi{ite o va{im iskustvima!

januar-februar 2007. strana 35. ORIJENTIRING U 2007.

 KALENDAR ATLETSKIH
MANIFESTACIJA U
2007. GODINI Zoran @ivanov
YT1ZOX

U ARG-u, prema sada{njem

Pravilniku IARU WG ARDF, potrebna
je odli~na fizi~ka pripemljenost. Sig-
urnu i bezbednu obuku mo`emo
dobiti samo u atletskim klubovima i
u~estvovanjem na brojnim atletskim
manifestacijama od kroseva do polu-
maratona jer su u granicama potre-
bne du`ine staze za ARG. 29.01. 13. “Zimski maraton”, Ni{
“Beli kros”, Ko{utnjak
Da vam pomognem u pronala`e- “Svetosavska trka”, Valjevo www.maraton.valjevac.com
nju atletskih manifestacija sa internet 04.03. Polumaraton "Eco-Ma~ak", Novi Sad
adrese 15.03. Novosadski maraton www.marathon.org.yu
www.maratt honrunne e r.org 26.03.
preuzeo sam ovaj kalendar za 2006. 31.03. 7. “Ultra maraton”, Podgorica www.maraton.cg.yu
godinu. 08.04. 22. Polumaaton “U{}e”, Beograd
15.04. 15. De~iji “Smoki maraton”, Zoolo{ki vrt, Beograd
Za{to kalendar za 2006? Nema 21.04. 20. Beogradski polumaraton www.bgdmarathon.org
jo{ kalendara za 2007. godinu te 22.04. 20. Beogradski maraton www.bgdmarathon.org
vam je ovo orijentacija kada se {ta 07.05. 6. “Spasovdanska trka”, Ub
de{ava ali brojevi manifestacije su za 13.05. 17. Kros RTS-a
2007. Na samom sajtu imate izbor 20.05. 28. Sombroski polumaraton www.somaraton.org.yu
"Pre~ica ka takmi~enjima" gde mo- 20.05. 41. Uli~na trka “Lazarevac”
`ete izabrati {to `elite: trku-kros, 24.05. Uli~na trka “Kosjeri}”
polumaraton, maraton ili ultramara- 27.05. 10. Kros “Mali {ampioni”, Barajevo
ton i dobi}ete datum i sve ostalo {to 28.05. 12. Cerski marathon, Tekeri{
vam je potrebno. 03.06. 12. Ni{ki polumaraton, Ni{
24.06. 21. Krajinski polumaraton, Negotin
Isto tako mo`ete potrebne poda- 25.06. NATO trka “Horo{“, Segedin
tke dobiti na datim web stranicama 08.07. 33. Brdska trka oko Avale, Beograd
datih pregledu uz naziv manifes- 12.07. “Mali maraton”, Ba~ka Palanka
tacije. 15.07. “12. Dunavski maraton”, Apatin
12.08. 26. Atletko-pliva~ki maraton Horgo{-Kanji`a
NA[I KLUBOVI U ATLETICI 23.09. 7. “@enska trka - Najlep{a trka”, Ada Ciganlija
23.09. Kup Srbije za juniore, Kragujevac
Da se ne ponavljam opisuju}i za- 30.09. PS za mla|e pionire, Kragujevac
{to je ovo potrebno goniometristima 01.10. PS za starije pionire, Kragujevac
ali samo da napomenem potrebnu 01.10. “Kometin” polumaraton, Ada Ciganlija www.kometa.org.yu
kondiciju. 01.10. Maraton, Budimpe{ta www.budapestmarathon.com
05.10. Jesenji kros Stari grad, Beograd
U atletici su aktivni na{i klubovi: 07.10. Polumaraton “Mrsa}”
08.10. 15. Novosadski maraton www.marathon.org.yu
YU7KMN Sombor - Arpad [arkezi 08.10. 15. Novosaski polumaraton www.marathon.org.yu
vodi ekipu sa Na| Silardom na sva- 18.10. Trka “Kroz istoriju”, Kalemegdan www.marathonrunner.org
ku korisnu manifstaciju. 20.10. Trka "Svetomir \uki}", Valjevo www.maraton.valjevac.com
05.11
YU7AJP Kanji`a - Gabrijela Mazak 29.10. 14. Internacionalni maraton, Podgorica www.maraton.cg.yu
i Imre Njila{ su uspe{ni u~esnici 29.10. 13. Podgori~ki maraton www.maraton.cg.yu
mnogih atletskih manifstacija. 29.10. 13. Podgori~ki polumaraton www.maraton.cg.yu
26.11. "Se}anje na D. Radovi}a", Ada Beograd
YU1ACR Zaje~ar - Dragan Manoj- 17.12. Trka prijatelja “Komete”, Beograd
lovi} je u~esnik u nekoliko trka 18.12. 49. Atletska trka Podgorica www.maraton.cg.yu
31.12. Novogodi{nja trka “U{}e”, Beograd
Nije potrebno napomenuti da su Pali}ki polumaraton, Pali}
oni ~lanovi na{e dr`avne ARDF re- Kros “Politika”
prezentacije. Trka “Oslobo|enje Beograda”

ATLETIKA U 2007. strana 36. januar-februar 2007.

 OBUKA I ISPITI ZA
ARG SPECIJALNOST
Bo`idar @ivanov
YT1ZB

Zimski meseci su najpogodniji za te- 1. Plan i progoram obuke: Sve je ovo svima dostupno i vi{e
orijski deo obuke za radio-amatersku puta prezentovano, ali tra`ili su samo iz
specijalnost - amaterskog radio-gonio- Tema Po~etna Osnovna Vi{a YU1FJK/YU1AAV.
Te Pr Te Pr Te Pr
metristu.
1 RAG 6 10 12 20 15 25
2 Topograf.
Kako se ta obuka kod nas veoma i kartogr. 2 2 4 5 5 4
slabo izvodi, ne odr`avaju se ispiti u 3 Ure|aji 3 10 12 2
skladu sa pozitivnim pravilskim odred-
4 Op{ta
bama, ve} na svoju ruku, {to je veoma
znanja 3 10
lo{e (~itaj - kriminalno) jer se ostvaruje
Ukupno 14 12 16 25 42 31
od odgovornih, ovim ~lankom `elim us-
meriti na pravilan rad daju}i sve ono {to
je potrebno. 2. Pregled tema za obradu po kategori-
jama goniometrista;
PLAN I PROGRAM OBUKE 3. Pravilnik o polaganju ispita;
4. Predlog novog pravilnika o polaganju
U Savezu radio-amatera Srbije obu- ispita i na~inu organizovanja;
ka se mora odvijati prema va`e}im Pla- 5. Kalendar obuke po klasama;
novima i programima obuke, Saveza ra- 6. Pregled prisutnosti na obuci;
dio-amatera Jugoslavije od 01.09.1979. 7. Formulari oko odr`avanja obuke;
godine, a primenjuje se od 01.01.1980. a. Omot predmeta
godine. Kao {to napisah, to je va`e}i b. Prijava za polaganje ispita
program obuke i po{to drugi nije usvo- c. Zahtev za odr`avanje ispita
jen ni ovaj izmenjem, moramo se njim d. Saglasnost za odr`avanje ispita Ovaj PPO trebao bi se osavremeniti
rukovoditi. e. Izve{taj o odr`anim ispitima u skladu sa novim zahtevima, odnosno
f. Zapisnik o odr`anim ispitima Pravilnikom za takmi~enje ARDF od
8. Izgled diplome radio-amaterskog go- IARU. Trebaju se dodati teme:
niometriste, i 1. IOF karta;
9. Potrebna literatura. 1.1. Oznake na karti;
1.2. Vrste karata;
1.3. Boje na IOF karti;
2. Orijentacija u prirodi;
2.1. Metode kretanja;
2.2. Tehni~ka sredstva;
3. Pravilnik za takmi~enje;
3.1. SRS i IARU;
3.2. Radio-orijentiring, Foxor itd;
4. Ure|aji za verifikaciju;
4.1. Pe~ati, perforatori;
4.2. Slike;
5. Taktika tra`enja predajnika;
6. Tehni~ka sredstva za trening;
6.1. GPS;
6.2. Pedometri i drugo;

Da bi olak{ao obuku po kubovima i
nedostatka ove knjige, napravio sam
bro{uru u kojij je izdvojen samo deo ve-
zan za ARG. Ova bro{ura napravljena je
i u elektronskom obliku, (format .pdf,
veli~ine 363 kB).
U ovoj bro{uri je sve ono {to je
potrebno za odr`avanje obuke - nas-
tave:
Da bih olak{ao odr`avanje ispita na-
pravio sam i bro{uru u kojoj su pitanja
za ispite kao i liste - testovi kojim bi se
ujedna~ili kriterijumi za ispite. I ova bro-
{ura je u elektronskom obliku (pdf for-
mat veli~ine 275 Kb).
LITERATURA ZA OBUKU
Sada u SRS imamo za kori{}enje
samo dve knjige-priru~nika, i to:
“Uvod u amatersku radio-goniomet-
riju”, od Ive Sesarti}a YU1BQ, Izdava~ki
odjel “Narodne tehnike Hrvatske”, Zag-
reb, 1987. godine, i
“Priru~nik za radio-amatersku goni-
ometriju”, Joleta Joleski YU5JJ, Skop-
lje, 1991. godine.

januar-februar 2007. strana 37. ARG OBUKA I ISPITI

 Potrebna je i dodatna literatura, od-
nosno novi priru~nik ali je problem u fi-
nansiranju {tampanja malog broja pri-
ru~nika prema interesnoj grupi. Da bih
ovo uskladio - potrebe i mogu}nosti
napravio sam sa sinom Zoranom @iva-
nov YT1ZOX, DVD sa svim potrebnim
materijalima te je to svima na usluzi za
veoma male finansije. DVD je jo{ u ob-
radi ali i ovako je dovoljan za obuku svih
kategorija.
Sadr`aj DVD-aa
I - ARG
1. ARG biblioteka - u elektronskom
obliku
1.1. Uvod u ARG, Ivo Sesarti}
1.2. Priru~nik za ARG, Jole Joleski
1.3. Spomenica 1924-1999
1.4. 50 godina ARG, monografija
2. Bro{ure - 11 bro{ura u elektronskom
obliku
2.1. Pravilnik ARG SRS
2.2. Priru~nik za takmi~are
2.3. Priru~nik za sudija ARG i Prilog
- Liste za ARG
2.4. Priru~nik za obuku
2.5. Testovi
2.6. Pravilnik IARU 1999
2.7. Pravilnik IARU 2002, II izdanje
2.8. Organizacija ARG takmi~enja
2.9. Orijentiring 1 i 2
2.10. Analize - za reprezentativce
2.11. Radio-orijentiring
3. ARG bilteni "ARG KLUB" od 1999.
godine
4. Internet - skinuti mnogi sajtovi u vezi
ARG-a
5. Legende za IOF kartu
6. Veliki broj IOF karata sa rasporedom
predajnika na terenu
7. Programi za ARG - kompjuterske
igrice
8. ^asopis "Radio-amater" od 1998. do
ARG OBUKA I ISPITI
2006. godine (u pdf formatu)
9. “Radioamateri” - list
II - ORIJENTIRING
1. Biblioteka
1.1. Priru~nici
1.1.1. ^itanje karata i orijentacija
1.1.2. Orijentacija
1.1.3. Orijentiring
1.1.4. Priru~nik iz topografije
1.1.5. Priru~nik iz vojne topografije
1.1.6. Prou~avanje prirode
1.1.7. Sportska orijentacija
1.2. Pravila
1.2.1. IOF rules
1.2.2. Pravilnik o takmi~enju
1.2.3. Pravilnik za KUP SRS i SRJ
1.3. Ostalo
1.3.1. Control Descriptions
1.3.2. Map specification
1.3.3. ICOM-2000
1.3.4. Zakon o sportu
1.3.5. Kategorizacija sportista itd.
2. ^asopis: Azimut
3. ^elikova O-{kola
4. Internet
5. IOF karte - oko 30 karata
6. Orijentiring 3D kompjuterski trena`er
7. Programi za orijentiring
III - ATLETIKA
1. Kalendar atletskih manifestacija
2. Internet sajtovi
3. ^lanci u vezi atletike
IV - USLU@NI PROGRAMI
1. Bioritam
2. IQ test itd.
V - PREZENTACIJA ARG
Prezentacija za obuku za ARG u
samoaktiviraju}em modu. Pogodno za
prezentaciju ARG specijalnosti kao i za
prve ~asove obuke.
strana 38.
Kao {to sam naveo ovaj DVD se jo{
doradjuje i dopunjava.
PRAVILNIK O ISPITIMA
Pravilnik o istru~nom osposobljavan-
ju ~lanova Saveza radio-amatera Jugo-
slavije i na~inu organizovanja ispita, IO,
Beograd, 18.03.1995. godine odredjuje i
radio-amaterske goniometriste. Dodu{e
nema odredbe o na~inu organizovanja
ispita (test, usmeno, teorija-praksa itd)
{to je prepu{teno komisiji - predsedni-
ku komisije. Pravilnik je na sajtu:
www.yu1srs.com
kao i u Priru~niku, autora YU1KH.
Napravio sam predlog Pravilnika o
odr`avanju ispita i na~inu organizovanja
za ARG ali nikako da RG ARG SRS to
proradi I podnese IO SRS na usvajanje.
Za{to? Treba pitati menadzera za ARG
SRS.
U svakom slu~aju sada se sa uki-
danjem SRJ i SRSCG morati da se akta
usklade, pa }e i ova tema do}i na red.
DOSADA[NJI ISPITI
Do sada je u SRS odr`ano samo tri
ispita za ARG specijalnost. Prvi je bio u
YU1AZB, sekciji u Zemunu YU1BZK
14.06.1997. godine. Obuku sam spro-
vodio ja a u ispitnoj komisiji su bili: Mi-
lorad \uleji} YU1OR, predsednik komi-
sije i ~lanovi: Bo`idar @ivanov YT1ZB i
Ranko Jovi} YT1RJ. Polo`ilo je 17 goni-
ometrista i to za po~etnu klasu:
1. Keser Dino
2. Tripkovi} Nemanja
3. Nesvanulica Aleksandar
4. Jankovi} Marko i
5. Vukovi} Rado{
Za osnovnu kalsu polo`ili su:
1. ^eni} Predrag
2. Ceki} Jelena
3. Milojevi} Goran
4. Arsenov Du{an
5. @ivanov Zoran
6. Risti} Nikola
7. Risti} Nemanja
8. Milenkovi} Aleksandar
9. [alja Bekim
10. Ili} Nikola
11. Milenkovi} Stevan i
12. Arsovi} Natalija.
Drugi ispit odr`an je 14.11.1998. go-
dine u Novim Banovcima u Radio-klubu
YU7ABQ. Instruktori su bili Josip Por~i}
YU7AH i Bo`idar @ivanov YT1ZB. Komi-
sija za ispit je bila u sastavu: Milorad
\uleji} YU1OR - predesdnik komisije,
Du{an ]eha YU1EA, Josip Por~i}
YU7AH I Bo`idar @ivanov YT1ZB.
januar-februar 2007.
 Polo`ilo je 22 goniometrista i to za ARG KAMPOVI 4.3. IOF karta
po~etnu klasu: Najpovoljnija obuka za ARG je grupi- 4.4. ARG instruktori, sudije
sana obuka na ARG kampu. Na Kopao- 4.5. Instruktori orijentirci
1. Ivatovi} jelena
niku, u hotelu "Junuior", kod Brze}a 5. Molba dr`avnim organima - instituci-
2. [ljuki} Sme`ana
2000. godine imali smo prvi ARG kamp jama za Kopaonik, Taru, Rajac i sli~no,
3. Kri{ka Martin
sa kojim su svi bili zadovoljni. Kamp nije za obezbedjenje sponzorstva, finansijs-
4. Kri{ka Josip
bio u kontinuitetu, kako je planirano, te kog pokri}a;
5. Ristivojevi} Gordana
je izgubio osnovu ali je svima ostao u 6. Na kraju kampa ispiti za goniome-
6. Kraji} Aleksandar
lepoj uspomeni i pove}ao se broj gonio- triste sa zavr{nim takmi~enjem.
7. [timac Martin
metrista na takmi~enjima.
8. Vuj~i} Nenad
Ovo je u najkra}im crtama za ori-
9. Sporea Predrag i
Pripreme reprezentacije 2005. godi- jentaciju {ta se sve treba uraditi da bi
10. @ivanov Zoran
ne na Kopaoniku, prerasle su u ARG se organizovao i sproveo kamp-obuka.
kamp - obuka na terenu jer su kod dela
Za osnovnu klasu polo`ili su: Ovakav vid kampa bi mogao biti I
reprezentativaca bila veoma mala znan-
ja o IOF karti i orijentaciji. Iskoristili smo stalan ali i sa varijantama naprednije
1. Nikoli} Milo{
takmi~enje orijentiraca da se oprobamo obuke sa pozivanjme instruktora iz inos-
2. Por~i} dalibor
i u njihovom okru`enju, a i da nam odr- transtva. Sve su to varijante koje }e
3. Peri} Zlatko
`e nastavu u orijentaciji i IOF karti. I sa poboljsati na{ ARG.
4. Peri} marija
5. Bala{evi} Aleksandar i ovim su svi bili zadovoljni ako nisu sve
pripreme bile u skladu sa tim. Kako da- [TA URADITI
6. Pinc Sun~ica
lje? U nastupaju}em zimskom periodu
Za vi{u klasu polo`ili su: organizovati kurseve za obuku gonio-
1. Napraviti spisak zainteresovanih radio metrista u skladu sa pozitivnim propisi-
1. [i{i} Emir -klubova za ARG kamp; ma. RG bi se trebala potruditi i naprav-
2. Por~i} Rifet 1.1. Aktivni klubovi: YU1EMN, iti novi, osavremenjen Plan i program
3. Bobi} Dragomir YU1ASB, YU1AST, YU1ACR, YU1HFG, obuke sa Pravilnikom za polaganje i na-
4. Por~i} Sne`ana YU7AJF, YU1AJP, YU7AOP, YU7ACO, ~inom organizovanja ispita za ARG sep-
5. Karla{ Djurica i YU1AVQ, YU7BCD, YU7KMN, YU1EMN cijalnost. Sve ovo je za napredak ARG.
6. ^ukalj Miroslav. 1.2. Klubovi koji imaju goniometre, a Neozbilno je (da ne upotrebim grublji,
imali su odli~ne goniometriste: Novi Ba- adekvatniji izraz), da se neobu~ena deca
Tre}i ispiti or`ani su u Zemunu 21. novci, Subotica, Kraljevo, Para}in, [alju na teren 5 do 10 kilomatara kvad-
juna 2000. godine u radio-amaterskom Mu`lja, Be~ej itd; ratnih bez adekvatne obuke. Lo{e je (da
klubu YU1AVQ Matica. Instruktor je bio 1.3. Klubovi koji su zainteresovani za opet ne upotrebim drugi, grublji ali ade-
Bo`idar @ivanov YT1ZB. Ispitna komisija ARG aktivnosti; kvatniji termin) sakrivati obuku i ispite,
je bila u sastavu: Du{an ^eha YU1EA - 2. Iz kluba 2-4 takmi~ara i instruktor davati "izmi{ljenje" diplome i druge do-
predsednik komisije, Josip Por~i} kao i zainteresovan za kandidata za ARG voditi u neugodnu situaciju - neprizna-
YU7AH i Bo`idar @ivanov YT1ZB, a ispit sudiju; vanja ne~eg {to su dobili zbog neadek-
je uspe{no polo`ilo 19 goniometrista. 3. U klubu se mora odraditi osnovni te- vatnih postupaka pojedinaca.
orijski deo obuke - pozivanjem i inst-
Za po~etnu klasu polo`ili su: ruktora iz drugog kluba; ARG se mora osavremenjavati i mo-
1. Gvozdenovi} Bo{ko 4. Napraviti projekt za ARG kamp raju ga voditi stru~ni, osposobljeni, oni
2. Vujeti} Bojan 4.1. 14 dana koji `ele afirmaciju ARG-a, a ne samo
3. \or|evi} Danijel 4.2. Planinski objekat li~ne (da ne dodam, kakve) ambicije.
4. Mladenovi} Dejan
5. Vuji} Vojislav
6. Bartko Vladimir
7. [krivan Igor
8. Plah}inski Mi{a
9. Benka Djura
10. Mladenovi} Aleksandar
11. Tome~ak Te{imir
12. Jovanovi} Goran
13. Tep{i} Sini{a
14. Miti} Goran
15. Djoki} Milan
16. Mandi} Dragi i
17. Popovi} Aleksandar

Za osnovnu klasu polo`ili su:

1. Veli~anski Mile i
2. Bale{evi} Miodrag.

Posle ovoga nisu se odr`avali ispiti

za ARG specijalnost. Za{to?

januar-februar 2007. strana 39. ARG OBUKA I ISPITI

 ARDF
QSL KARTE
Na Skup{tini SRS u Beogradu, pri-
jatno me je iznenadio Zoran Dimitrijevi}
YU1JU dav{i mi svoju QSL kartu na ko-
joj je on sa UKT goniometrom, foto-
grafija koju sam napravio 2005. godine
na pripremama reprezentacije - na ARG
kampu na Kopaoniku.

Te, 2005. godine napravljeno je ne-

koliko varijanti QSL karata u vezi jubila-
rnog {ampionata na Tari.

Napravljeno je i nekoliko li~nih QSL

karata radio-amaterskih goniometrista iz
Smedereva. Napravio sam mnogo foto-
grafija na{ih goniometrista (preko
10000, te je i jedan foto-aparat otka-
zao) u pro{lih 10 godina, pa svako mo`e
da odabere najbolje za sebe i napravi
svoju QSL kartu. U svakom klubu ima
po neko da zna tajne Photoshopa, pa ga
zamolite za pomo}. Mo`ete se obratiti I
meni za pomo} u obradi QSL karte.

Za predstoje}i zimski period, potru-

dite se da napravite svoje QSL karte
vezane i za ARG. Oformi}u komisiju ko-
ja }e nagraditi najlep{u QSL kartu za
ARG pa se potrudite.

Po{aljite va{e QSL karte!

ARG QSL KARTE strana 40. januar-februar 2007.


IZ TESLINE KNJIGE
“MOJI IZUMI”
Moji prvi izumiteljski napori
Jednom prilikom, kada mi je bilo oko ~etrnaest
godina, `eleo sam da upla{im neke drugove koji su
se kupali sa mnom. Planirao sam da zaronim ispod
jednog splava i da ne~ujno isplivam sa druge stra-
ne. Plivanje i ronjenje su mi bili prirodni kao i patki
i bio sam siguran da mogu da izvedem taj poduh-
vat. Prema tome, zaronio sam i kada sam bio van
njihovog vidokruga, okrenuo sam se i nastavio brzo
da plivam prema suprotnoj strani. Misle}i da sam
sigurno preronio splav, izronio sam na povr{inu ali
- na svoje razo~arenje - udario sam u deblo. Nar-
avno odmah sam zaronio napred brzim zamasima
dok, nisam po~eo da gubim dah. Kada sam po dru-
gi put izronio, glavom sam ponovo udario u deblo.
Obuzelo me je o~ajanje.
Me|utim, prikupiv{i svu snagu, napravio sam
tre}i o~ajnicki poku{aj ali rezultat je bio isti. Mu~e-
nje nastalo zbog zadr`avanja daha postalo je neiz-
dr`ivo, zavrtelo mi se u glavi i po~eo sam da to-
nem. U tom trenutku, kada je moja situacija izgle-
dala potpuno beznade`nom, javio mi se jedan od
onih ve} do`ivljenih bleskova svetlosti i splav iznad
mene se pojavio u mom privi|enju. Ili sam nazreo
ili pogodio da postoji mali prostor izme|u povr{ine
vode i dasaka koje su stajale na deblima i gotovo
bez svesti sam isplivao na povr{inu, ~vrsto pritis-
nuo usta na daske i uspeo sam da udahnem malo
vazduha, na nesre}u pome{anog sa kapljicama vo-
de koje su me skoro ugu{ile.
Me|utim, kada sam doplivao blizu brane, u`as-
nuo sam se uvidev{i da je voda porasla i da me br-
zo nosi. Na sre}u, uspeo sam da me voda ne od-
nese jer sam se uhvatio za branu obema rukama.
Pritisak na moje grudi je bio veoma veliki i jedva
sam uspevao da odr`im glavu iznad vode. `ive du{e
nije bilo na vidiku i moj glas se gubio u hu~anju vo-
dopada. Polako postepeno gubio sam snagu i ni-
sam vi{e bio u stanju da izdr`im pritisak. Upravo
kada sam nameravao da se pustim nizvodno i tako
razbijem o stene, u blesku svetlosti sam ugledao
poznati dijagram koji je ilustrovao hidrauli~ki princip
po kome je pritisak te~nosti u pokretu proporciona-
lan povr{ini na koji deluje, i automatski sam se ok-
renuo na svoju levu stranu. Kao magijom, pritisak
se smanjio i ja sam shvatio da u ovom polozaju
mogu mnogo lakse da odolim snazi bujice.
Ali, opasnost je jo{ uvek postojala. Znao sam
da }e pre ili kasnije da me ponese, po{to nikakva
pomo} nije mogla da stigne do mene na vreme,
~ak i da sam privukao pa`nju. Danas koristim obe
ruke podjednako ali sam tada bio levak i imao sam
relativno malo snage u desnoj ruci. Zbog toga se
nisam ni usudio da se okrenem na drugu stranu, da
se odmorim i nije mi preostalo ni{ta drugo nego da
se polako pustim niz branu. Morao sam da pobeg-
nem od mlina, kome sam bio licem okrenut, po{to
je struja tamo bila mnogo br`a i voda dublja. Bilo
je to dugo i bolno isku{enje i skoro da me je na
kraju izdala snaga, po{to sam stalno bio pritisnut uz
branu. Uspeo sam poslednjim deli}em snage i one-
svestio sam se kada sam se domogao obale, gde
su me i na{li. Prakti~no sva ko`a na levoj strani mi
je bila odrana i trebalo je da pro|e nekoliko nedel-
ja da groznica pro|e i da se oporavim. Ovo su sa-
mo dva primera od mnogih, ali i nisu dovoljni da
poka`u da nije bilo izumiteljskog instikta u meni, ja
ne bih ovo mogao da ispri~am jer ne bih bio me|u
`ivima …
januar-februar 2007.
Jedan od drugova sa kojima sam se igrao je
do{ao do pribora za pecanje, {to je izazvalo pravo
uzbu|enje u selu i slede}eg jutra su svi krenuli u
lov na `abe. Jedino sam ja ostao sam i napu{ten,
po{to sam se posva|ao sa tim de~akom. Nikada
ranije nisam video pravu udicu i zami{ljao sam je
kao ne{to ~udesno, ne{to {to ima naro~ita svojst-
va i o~ajavao sam {to i ja nisam sa ostalima. Nu`da
me je naterala, pa sam nekako pribavio komadi}
neke gvozdene `ice, pomo}u dva kamena za{iljio
sam vrh na jednom kraju, savio `icu u odgovaraju}i
oblik i pri~vrstio je za jak kanap.
Potom sam isekao duga~ak {tap, na{ao neko-
liko mamaca i si{ao do potoka gde je bilo mno{tvo
`aba. Ni jednu nisam uspeo da ulovim, i skoro sam
se obeshrabrio, kada mi je sinula ideja da praznu
udicu zanji{em ispred `abe koja je sedela na panju.
U po~etku se malo upla{ila ali malo - pomalo, o~i
su joj se zakrvavile, `aba se nadula, i udvostru~ila
svoju veli~inu i pro`drljivo zagrizla udicu. Odmah sam
je izvukao. Ponovio sam isti postupak vi{e puta i
metod se pokazao nepogre{ivim. Kada su moji dru-
govi, koji uprkos dobroj opremi , ni{ta nisu ulovili,
do{li do mene, pozeleneli su od zavisti. Dugo sam
~uvao svoju tajnu i u`ivao u monopolu, dok kona~-
no nisam pred bo`i}nim raspolo`enjem popustio.
Posle toga svaki de~ak je mogao u~initi isto, pa je
slede}e leto bilo katastrofalno za `abe.
U slede}em poku{aju ~inilo se da sledim svoj
prirodni instikt, koji me je kasnije potpuno zaokupio
- kako da iskoristim prirodnu energiju da slu`i
~oveku. U~inio sam to pomo}u majskih, odnosno
junskih gundelja kako ih zovu u Americi, koji su bili
istinska napast u na{em kraju, a ponekad su se pod
teretom njihovih tela slamale grane na drve}u.
`bunje se crnelo od njih. ~etiri takva gundelja
privezao bih na krst, koji je pokretao tanko vreteno
koje je prenosilo kretanje na veliki kotur i tako se
dobijala prili~na "snaga". Ova stvorenja su bila neo-
bi~no delotvorna, jer kada bi jednom po~ela, vi{e
nisu imala ose}aj da se zaustave i nastavljala bi da
se obr}u satima i {to je vreme bivalo toplije oni su
sve vi{e radili. Sve je bilo dobro dok se nije pojavio
jedan ~udan de~ak. Bio je to sin penzionisanog ofi-
cira austrijske vojske. Taj deran je jeo `ive majske
gundelje i u`ivao u njima kao da su najbolje ostrige.
Taj odvratni prizor u~inio je kraj mojim naporima na
ovom polju koje je obe}avalo i od tada nikada ni-
sam mogao da dotaknem majskog gundelja ni bilo
kog drugog insekta.
Kasnije sam po~eo da rastavljam i sastavljam
dedine satove. U prvoj operaciji uvek sam bio us-
pe{an, dok bih u drugoj ~esto pretrpeo neuspeh.
Tako se dogodilo da je deda iznenada prekinuo moj
rad na ne ba{ mnogo ne`an na~in, tako da je proslo
30 godina pre nego sto sam se ponovo ma{io dru-
gog satnog mehanizma. Ubrzo posle toga, po~eo
sam da pravim neku vrstu pucaljke koja se sastoja-
la od {uplje cevi jednog klipa i dva kudeljna zapu-
{a~a. Kada bih hteo da pucaljka okine, klip bih upro
u trbuh a potom cev sna`no povla~io unazad obe-
ma rukama. Vazduh izme|u dva zapu{a~a je bivao
sabijen i jako zagrejan, pa bi prednji ~ep bi izleteo
uz glasni prasak. Umetnost je bila izabrati cev od-
govaraju}eg promera me|u {upljim stabljikama i
sjajno sam napredovao sa tom pucaljkom, ali su
moje aktivnosti prekinuli razbijeni prozori u na{oj
ku}i i ja sam bio bolno obeshrabren.
Ali, koliko se ta~no se}am, posle toga sam po-
~eo da deljem ma~eve od komada name{taja koje
strana 41.
PRE
JUBILEJ
150
GODINA
RO\EN JE
GENIJE
sam mogao dobaviti. U to vreme bio sam pod uti-
cajem srpske narodne poezije i pun divljenja prema
podvizima junaka. Imao sam obi~aj da provedem
sate kose}i svoje neprijatelje u obliku stabljika ku-
kuruza, sto je upropa{}avalo letinu, pa sam zato
dobijao }u{ke od svoje majke. {tavise, te }uske
nisu bile forme radi, ve} i te kako prave.
Sve to pa i vi{e od toga, dogodilo mi se pre
nego sam napunio {est godina i zavr{io prvi razred
osnovne skole u selu Smiljanu, u kome sam se i
rodio. U to vreme smo se preselili u obliznju varo-
{icu Gospi}. Promena mesta stanovanja za mene je
bila prava nesre}a. Gotovo mi je srce prepuklo na
rastanku od na{ih golubova, `ivine i ovaca, od na-
{eg veli~anstvenog jata gusaka koje bi se jutrom
dizale pod oblake, a sa zalaskom sunca vra}ale sa
svojih hranili{ta u tako besprekornoj bojnoj forma-
ciji da bi se pred njima mogla postideti i eskadrila
najboljih modernih avijati~ara. U na{oj novoj ku}i ni-
sam bio ni{ta drugo nego zato~enik koji je kroz
prozorske zastore posmatrao nepoznate ljude. Bio
sam toliko povu~en da bih radije licem u lice stao
pred razjarenog lava, no da se sretnem sa bilo ko-
jim od onih gradskih kico{a koji su tumarali naoko-
lo. Najte`e mi je bilo nedeljom, kada sam morao le-
po da se obu~em i da idem u crkvu. Tamo mi se
dogodilo ne{to od ~ije mi se pomisli ledila krv u
`ilama.
Bila je to moja druga pustolovina u crkvi. Malo
pre toga bio sam cele no}i `iv sahranjen u staroj
kapeli u neprohodnoj planini, koju je narod pose}i-
vao samo jednom godi{nje. Bilo je to stra{no isku-
stvo ali ovo o kome }u vam govoriti bilo je jo{ go-
re. U gradu je `ivela bogata gospo|a, dobra ali go-
ropadna, koja je dolazila u crkvu bogato iski}ena,
obu~ena u haljinu sa ogromnim {lepom i bivala je
u dru{tvu mnogo ljudi. Jedne nedelje, upravo kada
sam zavr{io zvonjavu na zvoniku, sjurio sam se niz
stepenice kojima je ova velika dama gordo prolazi-
la i sko~io joj na skut. On se pocepao uz paraju}i
zvuk koji je bio nalik na salvu ispaljenu iz muskete
koju su ispalili neuve`bani regruti. Moj otac je po-
beleo od besa. Blago me je udario po obrazu, i to
je bila jedina fizi~ka kazna koju je on ikad primenio,
ali se udarca skoro i dan - danas se}am. Stid i zbu-
njenost koji su usledili bili su neopisivi. Prakti~no
sam bio prognan dok se ne{to drugo nije desilo,
{to me je iskupilo u o~ima javnosti.
Jedan preduzimljiv, mlad trgovac osnovao je
vatrogasnu brigadu. Kupljena su nova vatrogasna
kola, nabavljene uniforme i uve`bani ljudi za rad i
za paradu. Na kolima je u stvari bila pumpa na kojoj
je radilo {esnaestoro ljudi i bila je divno ofarbana
crvenom i crnom bojom. Jednog popodneva orga-
nizovana je javna proba i ma{ina je transportovana
do reke. Celokupno stanovni{tvo je do{lo da prisu-
stvuje velikom spektaklu. Po zavr{etku svih govora
i ceremonija izdata je komanda da se pumpa voda,
ali iz cevi nije potekla ni kap. Profesori i stru~njaci
su uzalud poku{avali da prona|u u ~emu je prob-
lem. Neuspeh je bio potpun kada sam ja stupio na
scenu. Moje znanje o mehanizmu nije bilo nikakvo,
a gotovo isto toliko malo znao sam o vazdu{nom
pritisku ali instiktivno sam se setio usisne cevi u
vodi i shvatio da je ona zapu{ena. Kada sam ugazio
u reku i oslobodio cev, voda je pojurila iz nje i pok-
vasila mnoga nedeljna odela. Ni Arhimed koji je tr-
~ao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa vikao "Eureka",
nije ostavio ve}i utisak od mene. Nosili su me na
ramenima i bio sam junak dana.
GENIJE
 VHF REPETIORI NA TERITORIJI SRBIJE

VHF REPETITORI U SRBIJI strana 42. januar-februar 2007.

 materijal. Jovan \oki}, Beograd, De-
barska 25B, telelefon: 011/446-18-69.
OGLASI PRODAJEM visokonaponske transfor-
matore 1450V naizmeni~ne, 0,5A. Aca,
telefon: 012/241-988, posle 16h.

ZA VLASNIKE FT-767GX Konvertori PRODAJEM jeftino vi{ak pertinaksa,

za ugradnju izlazne snage 10W: 1) FEX
2m (135-175MHz) 200 evra; 2) FEX 0,7m
(400-500MHz) 200 evra i El cev za LA
tip 6156 (QB 3,5/750) sa podno`jem 50
evra. Sve informacije mo`ete dobiti na
telefon br: 064/113-91-57.
KUPUJEM nema~ke radioure|aje tro-
fejnog porekla: prijemnike, predajnike,
razni pribor (pretvara~i, tasteri, el. cevi i
dr). Ure|aji mogu biti i nekompletni ili
neispravni. Tako|e kupujem "COLLINS"
prijemnike (51J3, 51J4, 51S1), kao i
mehani~ke filtre za iste i drugi rezervni
vitroplasta, otpornika, trimera, potencio-
metara, kondenzatora, dioda, LED, tran-
zistora, tiristora, trijaka, IC ... Dostavljam
spisak. Javiti se Ran~i}u, tel. 018/36-
1239.
KUPUJEM trofejne emisione radio-
cevi i podno`ja za iste, tipa: 213, 807,
811, 829B, P35, P50, QB, QQE, RI12,
RL12, U32, VT4C i druge, ispravlja~ice
svih tipova, pobudne triode, duo diode
GSH7 i druge. \urica Stojanovi}, 23300
Kikinda, Ulica Vojvode Putnika 85, tele-
fon: 0230/22-664.
KUPUJEM stare”tenkovske” odnosno
“telegrafske” slu{alice otpornosti 2-
4000 Ω, starinske aluminijumske plo-
~aste promenljive kondenzatore od oko
500 pF, kao i antenska feritna jezgra sa
i bez navoja. Ponude slati na telefon
broj: 011/659-389 ili 011/3618-601, za
Vuka \or|evi}a

januar-februar 2007. strana 43. OGLASI

 ^ETVRTKE, TESTERASTI
I TROUGLASTI SIGNALI

U tabeli su prikazane veli~ine

(relativne amplitude odnosno mag-
nitude) komponenti najpoznatijih
talasnih oblika - ~etvrtki, testera-
stih i trouglastih signala (Furije-
ov red). Fazni odnosi nisu prikaza-
ni.
Vidimo da sadr`aj harmonika naj-
br`e opada kod trouglastih, a najs-
porije kod testerastih signala. To
zna~i da su trouglasti signali naj-
bli`i sinusoidalnim, pa se kod ge-
neratora funkcija sinusoidalni si-
gnali naj~e{}e dobijaju uobli~ava-
wem trouglastih signala.
Vidimo tako|e da simetri~ni ta-
lasni oblici ne sadr`e parne har-
monike. Ako nas interesuju relativ-
ni energetski odnosi izme|u harmo-
nika wihove relativne amplitude
treba di}i na kvadrat.

Priredio @ivota Nikoli}, YZ1JJ