Јутро

Ретко уживам у њему,

јер сам ноћна птица..

Најчеће га преспавам..

А оно је тако лепо

кад је светло и ведро небо,

сунчеви зраци уђу кроз прозор

и све обасјају..

соба запламти и све зрачи светлошћу

и нешто се топло

у срце увуче

и добро је.

У тмурно и магловито јутро

свет изгледа другачије,

непознато..

скривен од погледа

и сав у обрисима

и питам се шта је тамо,

недохватљиво и

тајанствено.

Снежно бело јутро,

бајковито, изгледа ми

као да сам на облаку

озарена,

очи боле од те белине,

али не могу да одвратим поглед.

 Јутра су прелепа

и жао ми је што сам

ноћна птица,

па ми промичу неугледана.

Светлана Ђуришић Богосављев

у Панчеву,

17. новембар 2021.