1. Koje strukturne promene mogu nastati u ZUT-u kada zavarujemo hladno deformisan čelik?

Hladno deformisani osnovni materijal će biti rektristalizovani, ako ih zagrejemo iznad temperature
rekristalizacije. Toplota pri zavarivanju će rekristalizovati ZUT u hladno ojačanim materijalima i znatno će
smanjiti čvrstoću.

2. Šta su sagregacije i gde se javljaju?

Izdvajanje (segregacija) je odstupanje od ravnomerne raspodele hemijskih elemenata u leguri. Legure mogu
imati različite oblike odvajanja (segregacije):

 Normalna segregacija: to je odbacivanje elemenata legure koji se rastvara na granici tečno-čvrsto, jer
je rastvorljiviji u tečnom nego u čvrstom stanju. Normalna segregacija nastaja pri stubastom rastu
zrna. Ova vrsta segregacije spada pod makro segregacije.
 gravitaciona segregacija: to je vrsta makro segregacije, koja se javlja zbog razlike u gustini u rastopu.
Teži elementi tonu na dno, a lakši plutaju na površini.
 Inverzna segregacija: nastupa kada je sadržaj elementa koji se rastvara, blizu površine viši nego u
centru, upravo suprotno, nego što bi očekivali. Pod određenim uslovima, kanali između dendrita
formiraju put, po kojem mogu elementi, koje se rastvaraju, sa najnižom temperaturom topljenja teći
nazad iz sredine odlivka napolje.

3. Gde nastaje dendritna struktura kod zavarivanja?

U srednoj liniji zavara

4. Kako definišemo čelik prema postotku ugljenika (C)?

austenit, podeutektoidni čelik, eutektoidni čeliki i nadeutektoidni čelik

 nisko ugljenični čelici (do 0.20 % C),

 srednje ugljenični čelicii (0.20 do 0.50 % C),
 visoko ugljenični čelici (iznad 0.50 % do 1.7 % C).

5. Od čega zavise temperatirne promene u čvrstom stanju čelika?

Od procenat legirujacih elemenata

Cr podize T
Ni namaluje T

6. U sistemu Fe-C šta se dešava u tačci S

Nmikrastruktura prelazi od austenit direktno u perlit pri C=0,76% (eutektoidna faza)

7. Iz austenitnog područja hladimo podeutektoidni čelik? Koja faza se prva izluči iz čvrsog rastvora?
Alfa = ferit

8. Kakva je struktura čelika sa 0,4% C

Podeutektoidni čelik (51% ferita, i 49% perlita)

9. Zašta se koristi pravilo poluge?

Korišćenjem pravila obrnute poluge može se izračunati u Fe-C dijagramu procenat pojedinačnih
mikrostruktura. Vazi za mnogo sporo ladenje.

10. Za šta koristimo CCT dijagrame

Jedna od najvažnijih upotreba CCT dijagrama kontinualnog hlađenja je pri određivanju mikrostrukture u
zavaru, i to u zavisnosti od brzine hlađenja tokom toplotnog ciklusa zavarivanja

11. Pri kojoj temperaturi se odvija mantenzit

Ona počinje na +220°C i na +175°C je većina austenita već transformisana u martenzit. Martenzit je tipična
neravnotežna faza, koja se javlja takođe u zavaru pri visokim brzinama hlađenja tokom toplotnog ciklusa
zavarivanja.

12. Čime dezoksidiramo čelik

Silicijum, Mangan, Ugljenik

 13. Čime odsumporavamo čelik

CaO sozdava homogena troska

Pogolema T sozdaje desumponiranje

14. Nelegirani konstrukcioni čelici po EN označavaju se?

Konstrukcijoni čelici za građevinarstvo

Grupa 1 - S, P, G, L, B, E
Oznacuje se Reh
Oznake za zilavost – J, K, L
Grupa 1.1 – pod 275Mpa; grupa 1.2 od 275 do 360Mpa; grupa 1.3 nad 360MPa

15. Iz oznake S355JR zaključujemo?

Konstrukcioni čelik, 355 minimalni granica tečenja, udarne žilavosti 27J pri sobnoj temperaturi (+20C)

16. Šta nam govori termički ciklus zavarivanja

Ako se temperatura meri u fiksnoj tački na površini predmeta, onda se vremenski tok temperature u toj tački
naziva termički ciklus zavarivanja

17. Kako smanjiti T 85

Sa namaluvanje ql
Sa namaluvanje T0 (temperatura na predgrijanje)

18. Da li više prolazni spoj ima bolje mehaničke osobine od jednoprolaznog

Da, posto je svaki prelaz normalizaciski za prethodni prelaz

19. Ako zavarujemo čelik CE=0,45 kakva je struktura u ZUT-u?

Vari se bez predgrijanje
U kombinaciji izmeszu dijagram za protok na T pole i Fe-C dijagram se utvrduju promene na mikro strukturu u
ZUT-u

20. Šta možemo okvirno odrediti na osnovu Fe-C?

Na osnovu zakonitosti očvršćavanja ugljeničnog čelika u Fe-C dijagramu možemo potom predvideti
mikrostrukturu u području između rastapanja (linija očvršćavanja ili spajanja) i strukturno nepromenjenom
(bez uticaja) osnovnom materijalu, koji se naziva i zona uticaja toplotne (ZUT).
Kristalna zrna u ZUT-u narasnu
Siri se zona ZUT-a

21. U kojim slučajevima se povećava širina ZUT-a?

Veci linearni unos topline
Predgrijanje
Namalena brzina zavarivanja
Izbor postupke zavarivanja

22. Šta je karakteritično za rast zrna?

Do rasta dolazi usled zbog raspada karbida u delu zagrevanja termičkog ciklusa zavarivanja, sa druge strane
dolazi zbog koalescence (akumulacije) velikih precipatau mikrolegiranim čelicima (nagomilavanje čestica TiN).
Rast kristalnih zrna u ZUT je uslovljen uglavnom sa gradijentom temperature.

23. Na osnovu kojih podataka računamo temperaturno predgrejavanje

- količine difundovanog vodonika u dodatnim materijalima,
- linijskog unosa toplote qL
- kombinovane debljine oba predmeta
- CE
- postupak zavarivanja

24. Na šta utiče temperatura predgrejavanja čelika

Zavarivanje bez predgrevanja je za različite debljine (kombinovanje debljina) predmeta moguće do vrednosti
CE=0.45. Na tu vrednost ima uticaj takođe sadržaj difundovanog vodonika u dodatnim materijalima (obloga u
elektrodama za REL zavarivanje, punilo u punjenim žicama, prašak za EPP zavarivanje). Bez predgrevanja
osnovnih materijala može da dođe pri višim vrednostima CE do zakaljenja, ili povećanja tvrdoće u šavu iznad
dopuštene granice 350 HV.
 25. Za šta se uptrebljava Cekv
Mera za relativnu zavarljivosti različitih legiranih čelika u poređenju sa ugljenikovim nelegiranim čelikcima i
zavarljivost celika

26. Šta nam govori CE od IIW? Uticaj elemenata.

Opšte prihvaćen izraz za ugljenikov ekvivalent je CEV ali CEIIW, koga je uveo Međunarodni institut za
zavarivanje IIW/IIS (uglavnom za čelike grupe 1 i 2 prema ISO/TR 15608) i koristi se za vrednosti CEV od 0,3 do
0,7:
Preporuke IIW su u odnosu na debljinu čelika dozvoljavala maksimalnu vrijednost CEV u odnosu na
maksimalno dozvoljenu tvrdoću 350 HV u zoni uticaja toplote (ZUT). Pri debljinama od 6 mm - 60 mm se tako
CEV može menjati od 0,6 - 0,4. U standardu za atestiranje postupaka zavarivanja čelika EN ISO 15614-1je data
sledeća tabela 1 za dozvoljene maksimalne tvrdoće HV 10 u šavovima.

27. Šta se dešava ako povećamo unos toplote kod nelegiranih čelika?
Povećava se T 85
Rasiri se ZUT
Promeni se mikrostruktura zavara

28. Kako će se povećati brzina hlađenja u ZUT-u?

Namalena T predgrijanja
Namaleni unos topline

29. Koji elementi utiču na tvrdoću ZUT-a?

Sadrzaj C
Zakaljivost celika
Brzina hladzenja

30. U kojem slučaju se poveća širina ZUT-a?

Unos veće energije, smanjenjem brzine zavarivanja, T predgrijanja, postupak zavarivanja

31. Hladne naprsline nastaju zbog?

Uslovi za obrazovanje hladnih prslina u šavovima:
- rastvoreni vodonik (H) u čeliku,
- nedovoljna otpornost materijala protiv loma na mestu, gde se vodonik pri hlađenju akumulira,
- postojanje zateznih zaostalih napona (ZN).

32. Kako smanjiti prsline u hladnom

Obrazovanje hladnih prslina je moguće kontrolisati na različite načine. Pouzdanost i cena za ovo su različiti. To
važi pre svega za sušenje, predgrevanje, kontrolu unosa toplote, uklanjanje rastvorenog H, korišćenje različitog
dodatnog materijala, kao i za kvalitet zaštitnog gasa, praška itd.

33. Uticaj vodonika pri zavarivanju

Nalazi se u celik
Posledica je vlaznih materijala
Stvara hladne prsline

34. Šta je karakteristično za hladne prsline

Obrazovanje hladnih prslina se obično javlja nakon zavarivanja, obično kada je šav već potpuno ohlađen. Do
nastanka prslina može doći čak 24 sata nakon zavarivanja, a kod zavarivanja mikrolegiranih čelika povišene
čvrstoće, uočili su ih u varu i nakon 48 sati. Ovo je važno za izvođenje kontrole celovitosti šavova nakon
zavarivanja (ispitivanja bez razaranja), bez koje ne možemo naručiocu da predamo zahtevnije zavarene
konstrukcije. Sa kontrolom, koju bi izvodili odmah nakon zavarivanja, ne bi mogli otkriti prsline, koje će kasnije
nastati.

35. Šta utiče na pojavu toplih prslina kod konstrukcionih čelika

Najčešća je topla prslina šavova pri zavarivanju korena. Kod korenih prolaza je mešanje DM sa manje čistim
OM veće nego kod ostalih. Često je prslina nakon uklanjanja troske vidljiva na površini vara, a ponekad je
skrivene ispod površine sa do 0,5 mm materijala vara. Prsline znaju biti vrlo duboke i predstavljaju veoma
ozbiljnu pretnju za nosivost šavova. Pri zavarivanju C-Mn čelika, tople prsline se često pojavljuju kod EPP
zavarivanja, a ređe kod REL zavarivanja, mada mogu ponekad biti problem i kod zavarivanja u zaštiti gasa.
 36. Zašto nastaju vruće prsline kod nelegiranih čelika
Očvršćavanje metalne kupke i hlađenja je praćeno formiranjem zaostalih napona (ZN). Visina ZN zavisi od
stepena ukleštenja, koji je posledica oblika i dimenzija šavova. Uopšteno važi, što je deblji i čvršći zavareni
materijal, veće je ukleštenje i veći su ZN. ZN su najviši na ivicama šavova, zato je tu verovatnoća toplih prslina
još izraženija.

37. Šta je uzrok lamelarnih kidanja

Prisustvo necistoce i uklucci u meterijal kao FeS i MnS
Pri zavarivanje debelih limova
Radi zaostale napone i plasticne deformacije
Radi dvoplasnost u osnovni materijal

38. Kako sprečavamo lamelarno kidanje?

Izbor dodatnog materijala
Izbor tip sava i sirina sava
Izbor redosleda zavarivana i umireni sloj
Izbor celika sa niskim S
Predgrijanje
Izbegnivanje uklestenja

39. Šta je tipično za prelom usled zamora

Javlja se zbog ciklicnih otpavarenja materijala
Ima tri stepena razvoja
Javlja se zbog zaostale napone
Neprimetliv je, brz i katastrofalan

40. Kako prepoznajemo vrstu preloma

Postupak i mehanizam ispitivanja se mogu otkriti sa mikrofraktografskih oblika (elemenata) prelomne
površine. Osnovni način otkrivanja ovih karakteristika je elektronska mikroskopija.
Pored toga prelome možemo uopšteno podeliti na žilave (duktilne) i krte.

41. Kako protiče kaljenje

Kaljenje čelika je termička obrada, koja se vrši pri zagrevanju čelika 20…40°C iznad temperature AC3 za
podeutektoidne čelike i za 20…40°C iznad temperature AC1 (ili u području između AC1 i AC3) za
nadeutektoidne čelike i hlađenjem sa većom brzinom hlađenja od kritične. Pri temperaturi žarenja je potrebno
toliko vremena zagrevati materijal, da dođe do potpune fazne promene u austenit ( ) i sa tim do potpunog
rastvaranja cementita. Okvirno vreme žajenja je 2 minuta/mm materijala. Kaljenje je po svojoj prirodi
neravnotežna transformacija austenita, jer sa hlađenjem, gde je brzina veća od kritične, ugljenik ostane
prisilno rastvoren u osnovnoj matici, odnosno martenzitu, koji je ferit sa prisilno rastvorenim ugljenikom u
prostoru između kristalne rešetke, koja je prostorno centrirana kubna (bcc). Takvo prisilno stanje vodi do
visokih unutrašnjih napona, što se na makro nivou pokazuje kao veliko povećanje tvrdoće i čvrstoće te
smanjenje žilavosti i osetljivosti na nastanak hladnih prslina i krtog loma.

42. Koji osnovni postupci termičke obrade čine „poboljšanja“?

Poboljšanje je termička obrada, sastavljena od kaljenja i otpuštanja (eng. quenching and tempering).

43. Šta postižemo poboljšanjem i kako teče?

Najveći efekat se postiže kod čelika za poboljšanje (0,3…0,6 % C bez ili sa legirajućim elementima Mn, Cr, Mo,
Ni do 5 %). Uslovi kaljenja su vrlo precizno definisani (temperatura kaljenja Ac3 + 20…40°C) tako, da čelici
nakon kaljenja po pravilu imajo maksimalnu tvrdoću i čvrstoću, ali su uglavnom krti. Zato ih je potrebno
otpustiti, da im se poboljša žilavost.

44. Kako protiče gašenje i gde se koristi?

Gašenje čelika: Kod visokolegiranih čelika bez fazne premene austenita (austenitni i duplex nerđajući čelik) se
termička obrada pri zagrevanju na visoke temperature i brzo hlađenje u vodi, naziva gašenje. Za razliku od
kaljenja ovde austenit postoji pri svim temperaturama.

Čelike zagrejemo na visoku temperaturu oko +1000°C do +1050°C, a zatim ih brzo hladimo u vodi. Dobijamo
čisto austenitnu strukturo bez σ-faze i karbida, a sa tim mnogo veću otpornost na interkristalnu koroziju.

45. Za šta se koristi žarenje zaradi rastvaranja?

Postoji više metoda, kako povećati čvrstoću metala, npr. legiranje, kaljenje čelika, hladno ojačavanje i vrlo
specifični oblik termičke obrade, nazvan ojačavanje taloženjem ili ojačavanje sa starenjem (oba izraza su
sinonimi). Mnogo železnih i neželeznih legura je sposobno za ojačavanje taloženjem, i kako već ime kaže, ta
metoda povećanja čvrstoće se bazira na stvaranju izlučaka (precipitata). Za postizanje optimalne kombinacije
mehaničkih osobina ciklusi termičke obrade moraju biti vrlo strogo kontrolisani.

Mehanizam ojačavanje taloženjem zahteva, da se rastvorljivost legirajućeg elementa (elementa koji se

rastvara) u metalu (rastvaraču) povećava sa povećanjem temperature, kao što je šematski prikazano na slici
14, gde solvus linija prikazuje smanjenje rastvorljivosti legirnajućeg elementa u rastvaraču, kada temperatura
pada. Isti proces se pojavljuje u odgovarajuće legiranim metalima, osim što se procesi rastvaranja i taloženja
odvijaju u čvrstom i mnogo su sporiji. Posledica toga je, da kada su jedanput izlučci rastvoreni u metalu pri
dovoljno visokoj temperaturi, a to je iznad solvus linije, mogu biti zaštićeni od preoblikovanja (združivanja)
brzim hlađenjem ili gašenjem.

Povećanje Re, Rm, HV, za starenje legura, da se homogenizuje hemijski sastav.

46. Kako teče žarenje za uklanjanje zaostalih napona

Služi za uklanjanje napona, koji su nastali zbog različitih postupaka obrade. Čelik se zagreje na temperaturu, pri
kojoj je napon tečenja čelika manji od veličine unutrašnjih napona. Obično je to između +550°C i +650°C, Čelik
se na temperaturu žarenja zagreje polako, a vreme zadržavanja na toj temperaturi je obično 4 sata, i hladi se
isto tako polako, da zbog toga ne bi nastali novi unutrašnji naponi. Kod zavarivanju je žarenje za uklanjanje
unutrašnjih napona glavna termička obrada nakon zavarivanju (PWHT). Detaljnije će biti opisana u nastavku.

47. Šta se dešava pri žarenju za uklanjanje unutrašnjih napona

Čelik se na temperaturu žarenja zagreje polako, a vreme zadržavanja na toj temperaturi je obično 4 sata, i hladi
se isto tako polako, da zbog toga ne bi nastali novi unutrašnji naponi.

48. Kada se preporučuje žarenje za uklanjanje zaostalih napon

Osnovna namena termičke obrade je, da se smanje unutrašnji naponi u zavarenom proizvodu te otpuštanje
martenzita, koji je zbog brzog hlađenja nastao u zoni uticaja toplote (ZUT).

49. Uloga Mangana kod nelegiranih konstrukcijskih čelika?

Mangan veže sumpor u MnS i smanjuje mogućnost za nastanak toplih prslina.

50. Šta je karakteristično za nelegirane konstrukcione čelike?

Nelegirani čelici u velikoj većini nisu klasifikovani prema hemijskom sastavu, već prema osobinama čvrstoće
(minimalna granica plastičnosti ReH, udarna žilavost na nižim temperaturama, osobine preoblikovanja),
delimično takođe prema otpornosti na dejstvo atmosferske korozije. Glavni legirajući element ovih čelika je
ugljenik, a u manjoj meri još mangan i silicijum. Glavne nečistoče su sumpor i fosfor. Nakon termičke obrade u
fazi izrade su to većinom normalizovani i normalizovano valjani čelici (dodatna oznaka N). Termomehanički
valjani (dodatna oznaka M) ili poboljšani čelik (dodatna oznaka Q) sa minimalnom granicom plastičnosti ReH
360 MPa takođe spadaju u ovu grupu konstrukcionih čelika.

51. Koja je gornja dozvoljena čvrstoća u zavaru i ZUT kod nelegiranih čelika?
Maksimalna dozvoljena tvrdoća 380 HV prema IIW

52. Da li je potrebno predgrevanje nelegiranih čelika?

Da, pri tom potsetimo, da je npr. izračunata vrednost CE=0.46 ista za zavarivanje sa dodatnim materijalima
klase E (praktično bez predgrevanja) ili za zavarivanje sa dodatnim materijalima klase A (potrebno
predgrevanje).

53. Koji su zahtevi kod dodatnog materijala kod zavarivanja nelegiranih čelika?
Za elektrolučne postupke zavarivanja i gasno zavarivanje postoji vrsta dodatnih materijala, koji su
standardizovani i pogodni su za zavarivanje čelika iz grupe 1 prema ISO/TR 15608.

54. Šta je karakteristično za čelike visoke čvrstoće?

Čelici povišene čvrstoće (zajedničko ime za mikrolegirane, finozrne, HSLA čelike) se upotrebljavaju za zavarene
konstrukcije u opštoj mašinogradnji, građevinarstvu (mostovi, zgrade), u brodogradnji, u industriji
transportnih sredstava (automobilska industrija), u energetici (hidromehanička oprema, cevovodi visokog
pritiska, posude pod pritiskom, cisterne), u gradnji dizalica (autodizalice) i svuda tamo, gde je težina zavarene
konstrukcije važan faktor pri upotrebi. Prema obliku ih delimo na ploče, limove, šipke, profile (šuplje i
otvorene), cevi, žice, otkovke i odlivke. Prerada ovih čelika od kontinualno livenih ingota se izvodi većinom sa
toplim valjanjem ili oblikovanjem, u manjoj meri sa hladnim oblikovanjem (npr. šuplji konstrukcijski profili,
limovi).

55. Kakvi su čelici visoke čvrstoće?

feritno-perlitni

56. Šta se dogodi ako povećamo unos toplote kod zavarivanja čelika S690Q
Pašće napon tečenja i tvrdoća

57. Kod zavarivanja čelika visoke čvrstoće uvažavamo sledeće preporuke:

Predgrijanje
Medzuprolazna T
Susenje materijala
Izbor dodatnoh materijala sa niskim H
PWHT
Veci unos Ql
Manja brzina zavarivanja
Celici da se legiraju sa Al i Ca

58. U kojim slučajevima je smislena upotreba čelika visoke čvrstoće?

KADA ŽELIMO DA OLAKŠAMO KONSTRUKCIJU i da smanjimo potrosnu energije

59. Šta je puzanje kod čelika

Upotreba metalnih materijala pri povišenim temperaturama otvara mogućnost oštećenja pri radu sa
mehanizmom, koji je poznat kao puzanje (eng. creep). Kao što već samo ime kaže, puzanje je spor mehanizam
oštećenja u materijalima, koji su duže vremena izloženi opterećenju ispod granice elastičnosti, kada se
materijal isteže u smeru opterećenja.

60. Za šta upotrebljavamo čelike otporne na puzanje

različite posude pod pritiskom, reaktori, grejači, izmenjivači toplote

61. Zašto zavare na cevima za kotlove (10CrMo9-10) termički obrađujemo nakon zavarivanja
Termička obrada nakon zavarivanju za čelike grupa 4, 5 i 6 je potrebna za uklanjanje unutrašnjih napona nakon
zavarivanja.

62. Koji čelik bi upotrebili za rad na vrlo niskim temperaturama

Austenitni čelik
Prisustvo Mo stabilizira austenit na niski T
Cr-Ni poboljsava zilavost
Oznacuje se sa X i Cr/Ni = 18%/8%

63. Kako sprečavamo interkristalnu koroziju

Dodavanjem legirajućih elemenata sa većim afinitetom prema ugljeniku (Ti, Nb) ponekad azota u nerđajućim
čelicima kao i smanjeni unos ugljenika.

64. Zbog čega mogu nastati tople prsline na čeliku X6CrNiMo19-9-3

Prsline se pojavljuju kao nedostatak čvrste veze između dendrita i takođe zbog krtosti te interdendritne
strukture. Zbog mogućih nečistoća kao što su sumpor, silicijum, niobijum, fosfor, bor. Smanjenja volumena
između tečne i čvrste faze.

65. Od kojih navedenih je austenitni nerđajući čelik?

16-26% Cr
9-25% Ni
3-15% Mn
Manje od 0,04% C
Male kolicine Mo, Nb, Ta, Cu, Co, V, Al

66. Čelik X6CrNiMo19-9-3 ima strukturu?

Austenitnu (moguće malo ferita)

67. Koji problemi se javljaju pri zavarivanju feritnih nerđajućih čelika?

Grubo zrno, izlučivanje sigma faze.
 68. Koji problemi se javljaju pri zavarivanju austenitnih nerđajućih čelika?
Tople prsline.

69. Kako po hemijskom sastavu prepoznajemo dupleks?

Razmera Cr prema Ni je višestruko veća. Stabilizovani su sa N.

70. Koja tvrdnja je tačna?

Lako odvode i sprovode toplinu
Deformiraju se posle zavarivanja
Stvaraju povrsinski sloj po zavarivanja
Zavar postaje mekan u ZUT

71. Koji način teče ojačavanje taloženjem kod Al legura?

Zgolemuje se rastoplivost legirujacih elemenata sa zgolemivanje T, po sto se brzo hlade ili gase

72. Koje od navedenih Al legura su dobro zavarljive?

Cisti tehnicki Al, Al-Mn-3000, Al-Mg-5000, Al-Mg-Si-6000

73. Koja standardna ispitivanja vršimo na sučeonom zavarenom spoju?

Ispitivanje savijanjem, Ispitivanje loma, ispitivanje tvrdoće

74. Šta utvrđujemo pri makroskopskom ispitivanju zavarenog spoja?

Makro ispitivanja je ocena strukture nezavisno (uključno sa strukturom kristalnih zrna, morfologijom i
orijentacijom, izlučci i uključci) i/ili veza sa različitim prslinama i šupljinama.

75. Šta je cilj ispitivanja zavarenog spoja sa prelomom?

Ispitivanje žilavosti, posebno za agolni zavar (da se odredi dali se zavar dobri)

76. Kako se izvodi ispitivanje zavarenog spoja savijanjem?

Ugao savijanja je uvek iznad 120º, a za atestiranje zavarivača i ateste postupaka zavarivanja po novim
standardima je ovaj ugao 180º. Nakon završetka savijanja se na epruveti traže prsline, koje su se možda
pojavile. Ispituju se uvek koreni i temeni šavovi.

77. Šta je tipično za makroskopska ispitivanje?

Uvećanje je manje od 50x