Pitanja za IWE-3.

M- Međunarodni ispit

- Šta je karakteristično za statički određeni kostrukcijski sistem?

Konstrukcijski sistem je spoljašnje statički određen, ako sa raspoloživim ravnotežnim jednačinama

možemo odrediti sve reakcije. To znači tri u ravanskom i šest u prostornom sistemu.

Ako je konstrukcijski sistem spolja statički određen, nije uvek i unutrašnje statički određen.
Konstrukcijski sistem je unutrašnje statički određen, ako je moguće (kada su poznate sve reakcije)
odrediti i unutrašnje sile u elementima konstrukcijskog sistema.

Uslovi za unutrašnju statičku određenost šipki-štapova (s – broj šipki, n – broj čvorova).

- Uporedite dva slučaja ispitivanja zatezanjem. Jedan je na sobnoj temperaturi, a drugi na

300 °C s jednakom dimenzijama i jednakim opterećenjem. 

Poznato je smanjenje granice plastičnosti, zatezne čvrstoće i modula elastičnosti konstrukcionih

čelika sa porastom temperature. Pri porastu temperature granica tečenja (Rp 0,2) naglo pada.

Pri temperaturi +300 0C čelik ima samo još polovinu nosivosti.

- Koji se zavareni spojevi mogu koristiti kad je konstrukcija opterećena na zamor

Sa upotrebom posebnih metoda možemo povećati zamornu čvrstoću zavarenih spojeva. Ove postupke
upotrebljavamo pre svega kod čelika povećanom zateznom čvrstoćom za smanjivanje geometrijskih i
zavarivačkih nepravilnosti (zarezni učinci) na sučeonim i ugaonim šavovima ili za smanjivanje
unutrašnjih zaostalih napona. Većina metoda odstranjuje površinske untrašnje napone.
Metode baziraju na:
· oduzimanju materijala (brušenje),
· unošenju pritisnih opterećenja na površini (»peskarenje«, udaranje sa vrhom čekića),
· termičkoj obradi (žarenje za uklanjanje napona),
· predopterećenju konstrukcije (za posude pod pritiskom je to dugotrajno ispitivanje pritiskom pre
upotrebe).

- Preveliki zavar je uobičajena greška kako projektovanja tako i proizvodnje. Izaberite koje od

navedenih smjernica je potrebno uvažavati da bi se ova greška izbjegla. 

EN ISO 5817 – nivo kvaliteta zav. Spojeva – možda je tu odg???

- Koji od navedenih karakteristika treba uzeti u obzir prilikom projektovanja i odabira vrste
zavarenog spoja (npr. kutni zavar, T-spoj sa punim provarom, itd)? 

-Vrsta opterećenja
-Debljina i vrsta materijala
-Mogućnost pristupa pri zavarivanju (položaj zav. Dostupnost)
-Odabir postupka zavarivanja

Vrsta spoja se mora izabrati prvenstveno na osnovu zahtjeva opterećenja. Izaberite koje od

ponuđenih preporuka možemo koristiti pri izboru. 
???
- Lomna žilavost čelika zavisi od: Temperature
Za osnovne konstrukcione čelike je karakteristično da oko tačke zaleđivanja udarna žilavost naglo
pada. Kod austenitnih čelika je udarna žilavost velika i nezisna od temperature.

- Da li koncentracija napona/naprezanja utiče na lom materijala? 

Da. (Na kritičnim mestim su veliki naponi koji mogu biti uzrok za nastanak prslina. Udarna i
dinamička opterećenja prouzrokuju nastanak i rast prslina do razaranja).

- Jedno od opštih pravila za projektovanje rešetki je:

Pravila za ekonomično oblikovanje rešetkastih konstrukcija od okruglih i pravougaonih cevi:

● Štapovi za ispunu u čvoru treba da imaju iste spoljašnje prečnike i različite debljine,
● Čvorovi sa zazorom imaju manju nosivost, ali su jeftiniji pri izradi,
● Upotreba ugaonih šavova bez pripreme ivice žleba kod K čvorova prouzrokuje veći volumen šava u
poređenju sa sučeonim šavom i pripremom ivice žleba,
● Širina štapova za ispunu treba da bude manja od širine pojasnih štapova,
● Pojasni štapovi treba da budu deblji nego štapovi za ispunu (izuzetak su čvorovi sa prekrivanjem),
● U čvorovima sa prekrivanjem stepen prekrivanja treba da bude veči od 25 %, još bolje 50 %.

- Koji parametri se u proračunima konstrukcija opterećenih na zamora koriste kao karakteristika

mehaničkih svojstava materijala? 

- Rast pukotina uslijed zamora je naročito izrazit kada?

Kod vrlo velikih vlačnih naprezanja (niskociklički umor), korak iniciranja pukotine je neprimjetan, tj.
drugi korak zauzima gotovo cijelo područje lomne površine. Područje visokocikličkog i
niskocikličkog umora vrlo je teško razgraničiti, a najčešće se u postupcima za ocjenu
umora konstrukcija pretpostavlja granica ~ 104 do 105 ciklusa do loma. U kojoj će se ravnini širiti
pukotina ovisi o stanju naprezanja, najčešće je to okomito na pravac maksimalnog vlačnog naprezanja.
Pukotina raste brzinom od ~ 10–8 do 10–3 mm po ciklusu.

- Kakve mjere mora preduzeti projektant posuda pod pritiskom kada rade pod spoljašnjim
pritiskom? 

- Lokalna čvrstoća izvijanja elemenata od aluminijumovih ploča sa otvorenim profilima može

se povećati pomoću: 

- Karakteristika materijala „statička žilavost loma-KIC“ određena je

- Parisov zakon opisuje šta?

Parisov zakon je zavisnost brzine rasta zamorne prsline da/dN i opsega faktora intenziteta napona ∆K:

gde su C i m parametri materijala.