Usmena pitanja za IWE – III.

modul – INŽINJERI

Jasmina(1,2)

Marina(3,4)

Marija(5,6)

Antun(7,8)

Petar(9,10)

Damir(11,12)

Vinko(13,14)

Sholbinho(15,16)

Bojan(17,18)

Ivo(19,20)

Neda(21,22)

Ogi(23,24)

Dusko(25,26)

Aleksandar(27)

Marko(28)

Voja(29)

Mario(30)

(LJUBLJANA, april 2020.

1. Opišite Hookov zakon za metalne materijale te pojasnite karakteristi ke
dijagrama σ – ε za žilavi nelegirani čelik i za čelik visoke čvrstoće. ..........................5
2. Nabrojite glavne vrste stati čkih vrijednosti presijeka nosivih elemenata
zavarnenih konstrukcija i opišite za koje vrste izračuna čvrstoće ih koristi mo. .....6
3. Nacrtajte dijagram naprezanja/napona uslijed savijanja i smicanja po
presjeku zavarenog tankozidog otvorenog I-nosača, koji je opterećen
momentom savijanja i poprečnom silom te pojasnite gdje se pojavljuju najveća
naprezanaj/naponi.................................................................................................................6
4. Opišite sistem simbolnog označavanja zavarenih spojeva na crtežima u
skladu sa standardom ISO 2553-A......................................................................................7
5. Nabrojte nekoliko dodatnih simbola za označavanje zavarenih spojeva na
crtežima i opišite njihovo značenje pri izradi zavarene konstrukcije ili posude
pod tlakom.............................................................................................................................10
6. Nabrojite nekoliko osnovnih ti pova lemljenih spojeva. Koje podatke je
potrebno dati na simbolu da bi lemljeni spoj bio pravilno izveden? .....................11
7. Nacrtajte nelinearnu raspodjelu napona u sučeonom X-zavarenom spoju
na ploči i opišite, kako nastaju membranske, savijajuće i nelinearne komponente
naprezanja/napona..............................................................................................................12
8. Na skici prikažite i označite komponente normalnih i smicajnih
napona/naprezanja, koje se javljaju u sučeonim i kutnim zavarenim spojevima i
ravnima u kojima djeluju....................................................................................................12
9. Opišite koncept usporednih naprezanja/napona kod izračuna čvrstoće
zavarenih spojeva i zašto moramo višeosno naponsko stanje u zavarenim
spojevima ocijeniti na osnovu ti h naprezanja/napona. ..............................................13
10. Koje ti pične podatke o mehaničim karakteristi kama iz proizvodnih
standarda čelika za zavarene konstrukcije trebamo za stati čki proračun čvrstoće?
22
11. Nabrojite koje mehaničke karakteristi ke su važne kod projektovanja
zavarenih konstrukcija s obzirom na njihove radne temperature (posebeno za
niske i posebno za povišene temperature). ..................................................................23
12. Skicirajte i opišite otvoreni tankozidi zavareni I-nosač. Kakav je značaj
oblikovanja zavarenih spojeva između nožica i rebra s obzirom na vrstu
spoljašnjeg opterećenja (stati čka, dinamička)? ............................................................25
13. Skicirajte ti pične zavare među nožicom i rebrom (sučeoni-T spoj, kutni
spoj) i opišite, koje opasnosti se mogu pojaviti u nožici ako djeluje sila okomito
na nju......................................................................................................................................25
14. Čemu služe poprečna i uzdužna ojačana rebra kod otvorenih tankozidih
zavarenih I-nosača?.............................................................................................................26
15. Opišite sidrene (temeljne) ploče stubova kod zavarenih okvirnih
konstrukcija i nacrtajte skicu spoja sa stubom koji je u obliku zavarenog I-
nosača. Koja spoljašnja opterećenja mogu da prenose sidrene ploče? .................27
16. Koje su osnovne značajke/karakteristi ke okvirnih čeličnih konstrukcija?
Skicirajte i opišite neke od glavnih elemenata koji sastavljaju takvu konstrukciju.
27
17. Skicirajte ti pičan zavareni rubni/ivični spoj među stubom i horizontalnim
(etažnim) nosačom u okvirnoj konstrukciji. Objasnite kakve opasnosti mogu
prouzrokovati opterećenja zbog savijanja / osne sile etažnog nosača u stubu ....27
18. Skicirajte i opišite elemente zavarenog štapnog nosača od okroglih cijevi i
uporedite ga s tankozidim otvorenim I-nosačom .........................................................28
19. Skicirajte nekoliko zavarenih čeonih spojeva između otvorenih tankozidih
I-nosača (kruti zavareni spojevi, spojevi sa čeonim pločama). Na što je potrebno
obrati ti pažnju pri oblikovanju takvih spojeva u smislu nosivosti različiti h vrsta
spoljašnjih tereta?...............................................................................................................29
20. Kako stati sti čki vrijednujemo dinamička opterećenja zavarenih
konstrukcija i kako izvedemo kolekti v/grupu opterećenja? ......................................30
21. Opišite ti pična jednostupanjska (sinusna) dinamička opterećenja i
podijelite ih prema odnosu između minimalnog σ m in i maksimalnog σ m ax
napona/naprezanja..............................................................................................................31
22. Opišite Wöhlerjev diagram S-N i objasnite značenje pojedinačnih oznaka
te razgraničite područja prema ti pu zamora (niskociklično, visokocikličnio,
trajna dinamička čvrstoća)................................................................................................33
23. Na osnovu kojih kriterijuma su razdijeljeni detalji kod zavarenih
konstrukcija prema zamornoj čvrtoći detalja (FAT razredi), koji se koriste za
oblikovanje zavarenih spojeva ispostavljenih visokocikličnom zamoru. ................35
24. Opišite nekoliko metoda koje se upotrijebljavaju u praksi za poboljšanje
otpornosti zavarenih spojeva na zamor.(3.7.13) ..........................................................36
25. Nabrojite nekoliko osnovnih pravila pri konstruiranju dinamički
opterećenih zavarenih konstrukcija................................................................................38
26. Nabrojite nekoliko kriti čnih mijesta u zavarenim konstrukcijama gdje se
mogu pojaviti prsline uslijed zamora ..............................................................................39
27. S obzirom na koje parametre su dati zahti jevi za projekti ranje tlačno
opterećenih zavarenih spojeva za opremu pod tlakom po standardu EN 13445-3?
39
28. Kako se izvodi kontrola čvrstoće uzdužnog sučeonog zavarenog spoja na
plaštu/ovoju posude pod tlakom i koji parametri su važni za izračun debljine
sti jenke plašta/ovoja?.........................................................................................................39
29. Koji utjecaji su najvažniji za oblikovanje zavarenih spojeva na
konstrukcijama aluminijumovih legura?........................................................................40
30. Koje osobine aluminijumovih legura moramo uvažavati pri oblikovanju
zavarenih spojeva i kako zavarivanje topljenjem utječe na izračun čvrstoće ti h
spojeva?..................................................................................................................................41
1. Opišite Hookov zakon za metalne materijale te pojasnite karakteristi ke
dijagrama σ – ε za žilavi nelegirani čelik i za čelik visoke čvrstoće.

Linearnu zavisnost između σ i ε zovemo Hukov (Hook) zakon.

Dijagram za duktilan čelik Dijagram za čelik povišene čvrstoće

Na dijagramu za duktilan čelik su prikazani rezultati ispitivanja zatezanjem na okruglom
uzorku (epruveti). Do granice elastičnosti σE se epruveta nakon rasterećenja skupi (vrati) na
prvobitnu dužinu L0. Kod granice tečenja σF materijal počne teći sa znatnim izduženjem bez
povećanja opterećenja (kriva se poravna). Pri tom se materijal ojača. Tečenje se zaustavi. Do
preloma šipke napon mora narasti do čvrstoćematerijala σB.
Od te najviše tačke nije više moguć porast opterećenja. Pri smanjšivanju nominalnog napona
do granice loma (kidanja) σZ, prečnik šipke se jako smanji. U stvarnosti se napon ne
smanjuje, već se povećava, jer se pri tečenju materijala smanjšuje prečnik šipke. Ako
uzmemo u obzir opterećenje i smanjen presek šipke, dobijamo krivu stvarnog (efektivnog)
napona σe (tanka crta na slici dijagrama za duktilan čelik). Stvarni napon σe je znatno veći
nego nominalni napon σ.
U odnosu na σ-ε dijagram za duktilni čelik možemo za čelike i lake metale odrediti dva
područja deformacija:
1. elastično područje od 0 do σE
2. plastično područje od σE do σZ (prelom)

Čelici sa povišenom čvrstoćom nemaju izrazitu granicu tečenja (slika - Dijagram za čelik
povišene čvrstoće). Za granicu tečenja uzimamo nominalni napon (σ0.2) pri izduženju 0.2 %.
Tačne vrednosti za granicu proporcionalnosti σP i elastičnosti σE ne možemo izmeriti. Pri
dimenzionisanju konstrukcija nas zanima granica elastičnosti. Granicu elastičnosti σE
definišemo pri izduženju 0.01%.
σE = σ0.01
 2. Nabrojite glavne vrste stati čkih vrijednosti presijeka nosivih elemenata
zavarnenih konstrukcija i opišite za koje vrste izračuna čvrstoće ih koristi mo.

Unutrašnje veličine (N, V, M) izračunavamo korištenjem metode preseka konstrukcije i

ravnotežnim jednačinama. Ove veličine deluju u težištu poprečnog preseka. Ravnotežu
tražimo između spoljašnjih sila (opterećenje i reakcije) i unutrašnjih veličina, koje zamenjuju
odsečen deo konstrukcije.

Sile koristimo za izračunavanje napona

σ=N/A
τs = V / As
σmaks = M / W

3. Nacrtajte dijagram naprezanja/napona uslijed savijanja i smicanja po

presjeku zavarenog tankozidog otvorenog I-nosača, koji je opterećen
momentom savijanja i poprečnom silom te pojasnite gdje se pojavljuju
najveća naprezanaj/naponi.
3.2.7.6 RASPODELA SILE SMICANJA ZBOG SAVIJANJA PO POPREČNOM PRESEKU – SAVIJANJE I SMICANJE
Raspodela napona savijanja i napona smicanja pokazuje, da horizontalne nožice preuzimaju
napone zbog momenta savijanja My, a vertikalno rebro smicanje zbog sile smicanja Vz. Vidimo
takođe, da najveći naponi σ i t ne leže na istom mestu.

4. Opišite sistem simbolnog označavanja zavarenih spojeva na crtežima u skladu

sa standardom ISO 2553-A.

3.3.2 TIPOVI ZAVARENIH SPOJEVA I PRIPREMA IVICA

ahtevani elementi simbola za šavove na tehničkoj dokumentaciji su referentna linija i strelica.

Preporučuje se, da je simbol za šavove prikazan na istoj strani zavarenog spoja, gde će biti i izrađen
šav, a to je na strani strelice. ISO 2553-A (nazvan sistem A), koji se upotrebljava u Evropi. U sistemu
A pored referentne linije postoji još pomoćna (identifikaciona), koje u sistemu B nema. Slika 4
prikazuje osnovne elemente simbola za označavanje zavarenih spojeva. Pored već pomenute
strelice i referentne linije treći glavni element simbola je račva (rep), koji je važan za davanje ostalih
informacija o zavarenom spoju.
Osnovni simboli zavarenih spojeva su nacrtani na referentnu liniju zato, da prikažu tip šava, koga je
potrebno izraditi. Tabela 4 prikazuje glavne osnovne simbole jednostrano zavarenih spojeva sa
ilustracijama, a tabela 5 osnovne simbole dvostrano zavarenih spojeva sa ilustracijama. Pri
označavanju simbola zavarenih spojeva prema tabeli 5 nije potrebno nacrtati pomoćne isprekidane
linije, jer su zavareni spojevi simetrični.
Osnovni simboli (tabela 4 i 5) crtaju se na referentnoj liniji, ako se šav izrađuje na strani strelice. Ako
se izrađuje na suprotnoj strani, nacrtraju se na isprekidanoj (identifikacionoj) liniji

Na slici 8 je prikazano, kako se pravilno ilustruje lokacija sučeonog V šava, u odnosu na položaj
referentne i identifikacione linije. Oba primera važe za sistem označavanja A.

Dimenzije zavarenih spojeva

Dimenzije zavarenih spojeva moraju biti date na istoj strani referentne linije, kao što je osnovni
simbol šava. Na crtežima mora biti jasno napisano, u kakvim mernim jedinicama su date dimenzije
(milimetri, inči). Dimenzije preseka šavova (visina, dubina uvara, debljina) su napisane uvek na levoj
strani osnovnog simbola, a dužina šavova uvek na desnoj strani. Dimenzije isprekidanih šavova (n…
 broj šavova; L…dužina pojedinačnog šava; e…razmak između šavova) su date takođe na desnoj
strani osnovnog simbola.

Na slici 10 je prikazan primer proširenog simbola za označavanje zavarenih spojeva sa opisom svih
oznaka, koje se pojavljuju na simbolu.

5. Nabrojte nekoliko dodatnih simbola za označavanje zavarenih spojeva na

crtežima i opišite njihovo značenje pri izradi zavarene konstrukcije ili posude
pod tlakom.

Dodatni simboli zavarenih spojeva

Dodatni simboli daju informacije o obliku šava (korena, temena strana) ili o tome kako izraditi
zavareni spoj.
 6. Nabrojite nekoliko osnovnih ti pova lemljenih spojeva. Koje podatke je
potrebno dati na simbolu da bi lemljeni spoj bio pravilno izveden?

Uopšteno poznajemo dve vrste lemljenih spojeva:

-  Preklopni spojevi se upotrebljavaju češće, jer ih je lakše izraditi i imaju povećanu čvrstoću,
- Sučeoni spojevi se upotrebljavaju svuda tamo, gde se može postići odgovarajuća čvrstoća. To
je svuda tamo, gde su mehaničke osobine osnovnog materijala niže od mehaničkih osobina
lemljenog spoja ili gde su debljina i/ili dužina preklopnog spoja nepoželjni. 

Simboli za lemljene spojeve

Svi crteži, gde sastav zahteva lemljene spojeve, moraju imati odgovarajuće simbole za lemljene
spojeve i dovoljno informacija, da se sastav može izraditi sa lemljenjem.
Lemljenih spojeva se označavaju kao dodatne oznake na referentnoj liniji sledeće veličine:

- veličina razmaka CL,
- dužina spoja L,
- visina lemljenog spoja S (preklopni spoj),
- ugao žleba u spoju, ako nije pod pravim uglom.

7. Nacrtajte nelinearnu raspodjelu napona u sučeonom X-zavarenom spoju na

ploči i opišite, kako nastaju membranske, savijajuće i nelinearne komponente
naprezanja/napona.

Na slici 1 je prikazan obostrani sučeoni šav limova jednakih debljina sa vidljivim nadvišenjem.
Opažamo napone u preseku na šavu! Na spoljašnjim površinama su dva maksimuma napona različite
veličine. U sredini debljine je tok napona ravnomerniji. Celokupni tok napona možemo podeliti na
membranski deo (σm), savijajući deo (σb) i nelinearni deo (σn1) to su lokalni maksimumi napona.
Membranski napon (eng. membrane stress) je jednak prosečnom naponu, izračunatom iz toka ukupnih
napona preko celokupne debljine ploče. Naziv dolazi od raspodele napona u glatkim rotacionim ljuskama
(sferna ljuska, valjkasta ljuska, konusna ljuska...) pod uticajem unutrašnjeg pritiska. Ti naponi su naime po
teoriji tankih ljuski konstantni po celokupnoj debljini i drže ravnotežu unutrašnjem pritisku.

Membranski naponi u valjkastoj posudi opterećeni sa pritiskom:

a) Aksijalni membranski naponi

b) Obodni membranski naponi

Napone savijanja (eng. bending stress) izračunavamo iz momenta savijanja, koga na posmatranom preseku
stvara tok napona. Kao što znamo, naponi savijanja su linearno promenljivi po preseku.

Ako od ukupnih napona oduzmemo membranske i napone savijanja, dobijamo ostatak, koji
predstavlja lokalnu razliku napona ili lokalni maksimum napona (eng. local notch stress). Udeo lokalnih
razlika napona je u unutrašnjoj ravnoteži, ako ga posmatramo po celoj debljini ploče.

8. Na skici prikažite i označite komponente normalnih i smicajnih

napona/naprezanja, koje se javljaju u sučeonim i kutnim zavarenim spojevima
i ravnima u kojima djeluju.
 9. Opišite koncept usporednih naprezanja/napona kod izračuna čvrstoće
zavarenih spojeva i zašto moramo višeosno naponsko stanje u zavarenim
spojevima ocijeniti na osnovu ti h naprezanja/napona.

3.4.4.4 DIMENZIONISANJE ČELIČNIH KONSTRUKCIJA PREMA EC 3 (EUROCODE 3)

3.4.4.4.1 Koncept dozvoljenih napona
Pri radu uređaja ili upotrebi konstrukcije najveći naponi ne smeju preći granice tečenja
(ReH, Rp0.2). EC 3 označava granicu tečenja ReH z fy. (ReH = fy). Kada se to dogodi,
kod duktilnog materijala dolazi do velikih (vidnih) deformacija, što je nedozvoljeno. Kod
krtog materijala mogu nastati trenutna razaranje bez vidnih deformacija.
Napone računamo sa datim opterećenjima. Kod mašinskih elemenata se prekoračenja
granice tečenja izbegavaju tako, da su svi naponi manji od dozvoljenih napona:
σdop = granica tečenja / parcijalni faktor sigurnosti σdop = ReH / γF.
3.4.4.4.2 Koncept granične vrednosti Pri dimenzionisanju čeličnih konstrukcija prema
standardu
Eurocode 3 koristimo koncept granične vrednosti (eng. ultimate limit state). Granična
vrednost je
obično granica tečenja. Potrebnu sigurnost dostižemo sa povećanjem spoljašnjih
opterećenja (Fk).
Opterećenja povećamo sa faktorom sigurnosti (γF). U ovom slučaju najveći naponi u
uređajima i
konstrukcijama mogu dostići granicu tečenja. Povećanim spoljašnjim opterećenjima
pravimo
projektna opterećenja (Fd) i označavamo ih sa indeksom d (eng. design).
Fd = γF·Fk
Kod zavarenih čeličnih konstrukcija granični napon za osnovni materijal je:
σR,d = fy/ γM0.
Indeks R je oznaka za Resistance (otpornost, nosivost)
3.4.4.4.3 Nosivost osnovnog materijala i dokaz sa naponima prema EC 3
Nosivost osnovnog materijala je obezbeđena, ako važi: Najveći napon, izračunat sa
projektnim
(povećanim) opterećenjima (σE,d) je manji ili jednak graničnoj vrednosti (σR,d): σE,d ≤
σR,d
Tabela 2: Rezime oznaka za dimezionisanje zavarenih konstrukcija

Vrednost za faktor sigurnosti u Sloveniji: γ M0 = 1.0

Definicija karakteristične vrednosti uticaja Fk (opterećenja) (eng. characteristic loading)

prema EN
1990:
karakteristične vrednosti uticaja Fk su definisane u EN 1991 (EC 1, Eurocode 1)
Projektna (proračunska) vrednost uticaja Fd (eng. design values of loading) prema EN
1990:

Fd = γF · Fk
Projektne vrednosti opterećenja je opterećenja, koje je skoro stoprocentno ne može
prekoračiti nijedno
opterećenje, koje se može pojaviti tokom eksploatacije.
Projektne vrednosti otpornosti (eng. design values of resistance):
σR,d = fy / γM0.
Karakterističnu otpornost (npr. fy) delimo sa parcijalnim faktorom nesigurnosti (γM0), da
dobijemo projektne
vrednosti otpornosti (σR,d), koja skoro stoprocentno ne može biti manja.

3.4.4.4.4 Uslovi za dokaz nosivosti poprečnog preseka u osnovnom materijalu sa silama

Osnovni materijal znači da nema uticaja zavarivanja. Nosivost možemo dokazati i sa
silama i momentima.
NE,d je projektna-proračunska (povećana) unutrašnja osna sila u poprečnom
preseku izračunata sa zakonima
statike. Prema EC 3 je efekat uticaja:

3.4.4.4.5 Nosivost ugaonog šava

U kritičnoj tački šava izračunavamo projektnu rezultantu sila (Fw,Ed), koje
prouzrokuju napone ( \sigma_\perp
, \ \tau_\perp, \ \tau_\parallel \), . Pri tom postupku normalnu silu ubrajamo među
smičuće sile.
Komponente sila, koja prouzrokuje napon σII ne uzimamo u obzir. Sile računamo po
jedinici dužine šava
(N/mm):

Kada računamo sa naponima, koristimo ekvivalentnu jednačinu:

3.4.5 ODREĐIVANJE REFERENTNIH VREDNOSTI NAPONA PRI VIŠEOSNOM

NAPONSKOM STANJU
3.4.5.1 VIŠEOSNI NAPONI U SUČEONIM ŠAVOVIMA
Sučeone šavove (eng. butt welds) sa potpunim provarom upotrebljavamo pri
produžavanju i širenju limova
u sučeonim zavarenim spojevima (slika 20a) te pri jako opterećenim T, Y i krstastim
spojevima (slika 20b). U
navedenim slučajevima većinom je potrebno prethodno pripremiti pogodan
zavarivački žleb sa jedne ili sa
obe strane. Samo kod tanjih limova (pri debljinama ispod 5 ili 6 mm) je moguće
postići potpuno provarivanje
bez izrade žleba za zavarivanje.
Slika 20: Sučeoni šavovi
Naponi u sučeonim šavovima svih vrsta na tankim i srednje debelim limovima:

Projektna nosivost sučeonog šava sa potpunim provarom (EN 1993-1-8)

Kod šavova sa potpunim provarom osnovni i dodatni materijal moraju biti sasvim
saliveni i spojeni po celoj
debljini lima. Prekidni sučeoni šavovi nisu dozvoljeni. Projektne nosivosti sučeonih
šavova sa potpunim
provarom nije potrebno računati. Dovoljna je kontrola nosivosti u osnovnom
materijalu na mestu šava. Za te
šavove pretpostavljamo, da je nosivost šava uvek veća ili jednaka nosivosti slabijeg
od spojenih elemenata.
Mehaničke osobine u šavu i zoni uticaja toplote (ZUT) moraju biti veće od
nominalnih mehaničkih osobina
osnovnog materijala (napon tečenja, zatezna čvrstoća, udarna žilavost). Ovu
pretpostavku obezbeđujemo sa
odgovarajućim projektovanjem, izvođenjem i kontrolom šavova u skladu sa EN
1090-2. Za projektanta takav
pristup znači veliko olakšanje, a breme odgovornosti se prenese na proizvođača
konstrukcije i kontrolora.
Sučeone šavove sa delimičnim (nepotpunim) provarom obrađujemo kao ugaone
šavove.

3.4.5.2 VEIŠEOSNI NAPONI U UGAONIM ŠAVOVIMA – KONCEPT DOZVOLJENOG

NAPONA
Na slici 22 su nacrtani ugaoni šavovi na T i Y spoju. Označene su takođe debljine
šavova.
Naponi u ugaonom šavu:

Prikaz komponenti napona u poprečnom preseku ugaonog šava. Računska površina šava
je šrafirana.

Formula za izračunavanje ekvivalentnog napona u ugaonom šavu:

Dozvoljene vrednosti za sve komponente napona u ugaonom šavu su prema klasičnom

pristupu pri
dimenzionisanju (vidi npr. DIN 18800-1: 1981) sledeće:

Značenje indekasa I i II:

 faktor sigurnosti =
glavna opterećenja(H)
Indeks I 1,5
glavna i dodatna opterećenja
Indeks II faktor sigurnosti =
(HZ)
1,35

3.4.5.3 VIŠEOSNI NAPONI U UGAONIM ŠAVOVIMA – KONCEPT GRANIČNIH

VREDNOSTI
U ovo poglavlje spadaju takođe sučeoni šavovi sa delimičnim provarom. Ako σ ⊥σ⊥
obrađujemo kao napon
smicanja i pomnožimo ga sa 3 (konzervativno rešenje), možemo zapisati:

gde je fvwd projektna smičuća čvrstoća šava. Koren na levoj strani (1) možemo izraziti sa
rezultantom napona
u šavu:

Tabela 3: Otpornost (nosivost) FRd ugaonog šava po jedinici dužine [kN/cm]*

*kod simetričnih ugaonih šavova vrednosti se udvostručuju.
Za računske dužine šavova važe ograničenja:
max (30 mm, 6a) ≤ Lw ≤ 150 a
max (30 mm, 6znači, da uzimamo veću vrednost između 30 i 6a.

3.4.6 ODREĐIVANJE NOSIVOSTI ELEKTROLUČNO I ELEKTROOTPORNO

ZAVARENIH TAČKASTIH SPOJEVA
Tačkaste šavove upotrebljavamo samo za međusobno spajanje relativno tankih
limova. DebljI od spojenih
limova ne sme prekoračiti debljine 4 mm, a tanjI debljine 3 mm. Do 3 mm debljine
tačkasto spojenih limova
mogu biti i jednake. Tačkaste spojeve izvodimo pomoću elektrootpornog ili
(elektrolučnog) zavarivanja
topljenjem. Prečnik zavarene tačke je neposredno zavisan od debljine tanjeg lima:
ds=5⋅t√ ..............pri elektrootpornom tačkastom zavarivanju
ds=0,5⋅t+5 ....................pri tačkastom zavarivanju topljenjem
Slika 24: Tačkasto zavareni spojevi: a) elektrootporno izrađeni b) topljenjem (elektrolučno)
izrađeni c) raspored tačkastih šavova
Značenje oznaka:
Anet……………… neto površina spojenog elementa
e1 ……………… odstupanje sredine tačkastog šava od krajnje ivice lima (u smeru
opterećenja)
e2……………… odstupanje sredine tačkastog šava od bočne ivice lima
ds ……………… prečnik zavarene tačke
nw ………………. broj tačkastih zavarenih spojeva u jednom spoju
p1.…………….. razmak sredine susednih tačkastih šavova u smeru opterećenja
p2 ……………… poprečni razmak sredine susednih tačkastih šavova
t ……………… debljina tanjeg lima u spoju
t1 ……………… debljina debljeg lima u spoju
Kod tačkastih spojeva moramo proveriti više vrsta otpornosti (nosivosti). Vrste
otpornosti:
- otpornost kidanja i bočna otpornost,
- otpornost po rubu (ivici),
- otpornost po neto preseku,
- smičuća otpornost.
Slika 25: Vrste opterećenja tačkastog šava (smicanje, kidanje-trganje
Slika 25: Vrste opterećenja tačkastog šava (smicanje, kidanje-trganje)

Slika 26: Vrste opterećenja tačkastog šava (nosivost po ivici-rubu, bočna nosivost)
Projektna otpornost trganja (kidanje) i prekida (bočni pritisak):
pri t≤t1≤2,5⋅t:
Ftb,Rd=2,7⋅ds⋅t√⋅(fu/γM2) (debljinu i prečnik tačke unosimo u mm)
pri t1>2,5t:
Ftb,Rd=min{2,7⋅ds⋅t√⋅(fu/γM2); 0,7⋅ds⋅(fu/γM2); 3,1⋅ds⋅t⋅(fu/γM2)}
Smičuća projektna otpornost:

Projektna otpornost (nosivost) neto preseka (tačkaste šavove uzimamo u obzir kao rupe u
limu):
Fn,Rd=Anet⋅(fu/γM2)
Projektna otpornost po ivici (rubu):
Fe,Rd=1,4⋅e1⋅t⋅(fu/γM2)
Zapisani obrasci važe unutar sledećih relacija između mera:
2⋅ds≤e1≤6⋅ds i 3⋅ds≤p1≤8⋅ds
e2≤4⋅ds i 3⋅ds≤p2≤6⋅ds
Među prikazanim otpornostima, projektna smičuća otpornost mora biti bar za četvrtinu
veća od preostalih.

10. Koje ti pične podatke o mehaničim karakteristi kama iz proizvodnih standarda

čelika za zavarene konstrukcije trebamo za stati čki proračun čvrstoće?
3.2.6 KARAKTERISTIČNE OSOBINE MATERIJALA

Čvrstoća materijala (fu, Rm) Upotrebljavamo za dimenzionisanje konstrukcija, pre svega vijaka i
zavarenih spojeva. Granica tečenja (fy, ReH) Upotrebljavamo za dimenzionisanje konstrukcija.
Izduženje pri kidanju (A %) Je najveća specifična deformacija. Za konstrukcione čelika je u
granicama 14 % - 35 %. Veliko izduženje nam je potrebno, da se mogu zbog tečenja materijala
veliki vrhovi napona smanjiti. Modul elastičnosti E Modul elastičnosti E je za sve konstrukcijone
čelike 210000 MPa i utiče na deformacije konstrukcije. Udarna žilavost Av Udarna žilavost je
važna, ako je konstrukcija dinamički opterećena i/ili ako mora biti korišćena i pri niskim
temperaturama. Granica puzanja Granica puzanja je važna, ako je konstrukcija izložena visokim
temperaturama iznad +300 oC (za čelike). Koeficijent termičkog širenja α Koeficijent termičkog
širenja utiče na napon u konstrukciji, ako se konstrukcija pri zagrevanju ne može nesmetano širiti
(rastezati). Za konstrukcione čelike važi α=12·106 (1/K)
Uticaj temperature na osobine materijala (Re, Rm) obično uzimamo u obzir pri
temperaturama iznad 100 oC. Ako hoćemo pri dinamičkim opterećenjima potpuno iskoristiti veću
čvrstoću boljeg čelika (npr. S355), moramo zbog efekata zareza izabrati bolji kvalitet zavara, blaže
prelaze i bolju obradu. Pri velikom broju njihanja dinamički dozvoljeni napon je za čelike S235 i
S355 približno jednak.
Sa izborom boljeg čelika ne smanjujemo deformacije, jer svi konstrukcioni čelici imaju isti modul
elastičnosti (E=210000 MPa). Modul elastičnosti E, granica plastičnosti fy,(Re) i koeficijent
termičkog širenja a su zavisni od temperature. Da ne dođe do krtog loma, pri niskim temperaturama
je vrlo važna udarna žilavost. Materijal mora imati zagarantovanu minimalnu žilavost 27 J udarne
energije pri najnižoj temperaturi. Ta vrednost se odnosi na standardnu epruvetu sa presekom 0,8
cm2 i ekvivalentna je udarnoj žilavosti 34 J/cm2.

11. Nabrojite koje mehaničke karakteristi ke su važne kod projektovanja

zavarenih konstrukcija s obzirom na njihove radne temperature (posebeno za
niske i posebno za povišene temperature).

3.5.2 ČVRSTOĆA PRI POVIŠENIM TEMPERATURAMA

Kada je noseća konstrukcija u upotrebi pri povišenoj temperaturi, potrebno je uzeti u obzir i rezultate ispitivanja
zatezanjem pri povišenoj temperaturi. Poznato je smanjenje granice plastičnosti, zatezne čvrstoće i modula elastičnosti
konstrukcionih čelika sa porastom temperature. Slika 3 prikazuje promene glavnih mehaničkih osobina materijala u
zavisnosti od temperature. Iz tabele je vidljivo, da pri porastu temperature granica tečenja naglo pada. Podaci za
osnovni konstrukcioni čelik S235:

Pri temperaturi +300 0C čelik ima samo još polovinu nosivosti. Pri temperaturi +600 0C čelik ima vrlo malu nosivost.
To je već temperatura žarenja za otklanjanje unutrašnjih napona. Za konstrukcione čelike nalazimo podatke o čvrstoći
pri povišenim temperaturama samo u slučaju nerđajućih čelika, koji su namenjeni za izradu zavarenih konstrukcija
prema EN 10088-4 (ploče, limovi) i EN 10088-5 (šipke, toplo valjani profili). Oba standarda daju vrednosti minimalne
granice tečenja Rp0,2 i Rp1,0 u temperaturnoj oblasti od +100 °C do +550 °C. Običan nerđajući čelik X5CrNi18-10 (W.Nr.
1.4301) pri +100 °C ima granicu tečenja Rp0,2  = 157 MPa, a pri +300 °C granicu tečenja Rp0,2  = 110 MPa, što je veličine
približno onoliko, kao kod nelegiranog čelika S235.
 
Za nelegirane i čelike povišene čvrstoće prema seriji standarda EN 10025 nema podataka o mehaničkim osobinama
pojedinačnih kvaliteta čelika pri povišenim temperaturama. Čelici, koji su namenjeni za izradu opreme pod pritiskom,
morajo odgovarati zahtevima iz serije standarda EN 10028 i u načelu se ne smeju upotrebljavati za izradu zavarenih
čeličnih konstrukcija.

Slika 3: Uticaj temperature na mehaničke osobina konstrukcionog čelika

3.5.3 ČVRSTOĆA PRI NISKIM TEMPERATURAMA

Kada je konstrukcija u upotrebi pri niskim temperaturama (ispod 0 oC), potrebno je uzeti u obzir, da pri određenoj
niskoj temperaturi naglo pada žilavost strukture do granice, kada zbog opasnosti krtog loma za zavarene noseće
konstrukcije struktura (građa) nije više upotrebljiva. Žilavost merimo sa udarnim (Šarpi Charpy) ispitivanjem.
Odgovarajući epruveta (uzorak) mora u srednjem delu obuhvatiti područje vara, tako da je moguće zarez izraditi u varu,
tik na varu ili u zoni uticaja toplote.
Mehaničke osobine iz ispitivanja zatezanjem pri smanjenoj temperaturi nisu kritične. Poznato je sporo povećanje
granice plastičnosti, zatezne čvrstoće i modula elastičnosti konstrukcionih čelika sa padanjem temperature. Isto je
takođe, ako zatezni uzorak zauzima oblast šava.
Kod osnovnih konstrukcionih čelika (S235, S355) zahtevamo žilavost 27 J pri sobnoj temperaturi, tački zaleđivanja i
temperaturi –20 ºC. Žilavost pri različitim uslovima dostižemo sa umirenjem i normalizovanjem čelika.

Za osnovne konstrukcione čelike je karakteristično, da oko tačke zaleđivanja udarna žilavost naglo pada (slika 4).
Karakterističnost austenitnih čelika je, da je udarna žilavost velika i nezavisna od temperature.
 
Austenitni nerđajući čelik prema EN 10088-4: X5CrNi18-10 (W.Nr. 1.4301):
 
Rp,0.2 = 210 MPa (pri sobnoj temperaturi)
 
Minimalna žilavost u zavisnosti od temperature:
 
Temperatura:                  +20  0C             -196  0C
Žilavost-poprečna:              60 J                  60 J

Slika 4 prikazuje tok udarne žilavosti za tri vrste čelika (austenitne (I), osnovne konstrukcione čelike(III)  i čelike sa
mnogo ugljenika(II)). U širokom temperaturnom području su udarno vrlo žilavi austenitni čelici (I). Čelik sa mnogo
ugljenika (II) je neznatno žilav. Za obične čelike sa malo ugljenika i za nisko legirane čelike (III) je karakteristična
velika zavisnost udarne žilavosti od temperature: pri višoj su vrlo žilavi, a pri niskoj vrlo krti. U ovu kategoriju spadaju
osnovni konstrukcioni čelici. Za ocenu možemo reći, da je nagla promena udarne žilavosti kod krive III (konstrukcioni
čelici SXXX) u području normalnih radnih temperatura (+ 20 0C do -20 0C). Tačno područje moramo za svaku vrstu
konstrukcionog čelika odrediti sa Charpy-jevim eksperimentima.

Slika 4: Šematski prikaz toka krive udarne žilavosti

12. Skicirajte i opišite otvoreni tankozidi zavareni I-nosač. Kakav je značaj

oblikovanja zavarenih spojeva između nožica i rebra s obzirom na vrstu
spoljašnjeg opterećenja (stati čka, dinamička)?

13. Skicirajte ti pične zavare među nožicom i rebrom (sučeoni-T spoj, kutni spoj) i
opišite, koje opasnosti se mogu pojaviti u nožici ako djeluje sila okomito na
nju.
Slika 81: Šavovi sa potpunim provarivanjem u sučeonim i T-spojevima (3.6.3)

Slika 82: Delimično provareni šavovi u sučeonim i T-spojevima (3.6.3)

14. Čemu služe poprečna i uzdužna ojačana rebra kod otvorenih tankozidih
zavarenih I-nosača?
3.6.2.1 REBRA - UOPŠTENO

Poprečne presjeke i konstrukcijske elemente (npr. nosače) ojačavamo sa rebrima, da:

- ojačamo presjek na mjestu lokalnog unosa sile (oslonac, točkaste (koncentrirana) sila) (slika 6),
- obezbijedimo pogodan oslonac (zglob) pri opasnosti bočnih zakretanja nosača (slika 6), - spriječimo
izbočenje nožica i rebra kod punozidih poprečnih presjeka (točka 3.6.2.2).

Slika 6: Lokalni unos sile, zglobni oslonac za bočno izvijanje

Rebra zbog unosa sile i zglobnog oslonca pri bočnom torzionom izvijanju

Rebra mogu biti vertikalna, horizontalna (uzdužna), kosa te poprečna (dijafragme). Vertikalna rebra
privarimo iznad oslonaca i na mjestima koncentriranog (točkastog) unosa sila. Sa horizontalnim i kosim
rebrima sprečavamo izbočenje vitkih rebara i nožica. Sa poprečnim rebrima (dijafragmama) torziono
stabiliziramo zavaren kutijasti profil i nudimo oslonac horizontalnim (uzdužnim) rebrom.

15. Opišite sidrene (temeljne) ploče stubova kod zavarenih okvirnih konstrukcija i
nacrtajte skicu spoja sa stubom koji je u obliku zavarenog I-nosača. Koja
spoljašnja opterećenja mogu da prenose sidrene ploče?

16. Koje su osnovne značajke/karakteristi ke okvirnih čeličnih konstrukcija?

Skicirajte i opišite neke od glavnih elemenata koji sastavljaju takvu
konstrukciju.

17. Skicirajte ti pičan zavareni rubni/ivični spoj među stubom i horizontalnim

(etažnim) nosačom u okvirnoj konstrukciji. Objasnite kakve opasnosti mogu
prouzrokovati opterećenja zbog savijanja / osne sile etažnog nosača u stubu .
U uglovima (čvorovima) okvira su kruto spojeni horizontalni (ili nagnuti) nosači i vertikalni
(ili nagnuti) stubovi. Preko uglova prenosimo unutrašnje sile (N,V,M) sa nosača na stub. Na
krutost projektovanih uglova (spojeva) utičemo sa konstrukcijskom izvedbom (npr. vuta), sa
odgovarajućom debljinom limova i ojačanjima (rebrima).
Usljed djelovanje velikih opterećenja sa etažnog nosača na stub može doći do problema
lamelarnog loma ili dvoplasnosti lima nožice stuba kao i izbočavanja stuba na mjestu ukrštanja
etažnog nosača (neophodni ukrutni limovi). Ukoliko se radi zavareni ugao postoji opasnost od
krtog loma zbog gomilanja šavova, te je iste neophodno pravilno rasporediti.

18. Skicirajte i opišite elemente zavarenog štapnog nosača od okroglih cijevi

i uporedite ga s tankozidim otvorenim I-nosačom .
Statički gledano okrugli profili su najbolji (geometrijske karakteristike poprečnog presjeka su
jednake u oba pravca), međutim povezivanje nosača (greda) je zahtevno i komplikovano. Detalji
spoja sa drugim elementima su lakši upotrebom I nosača. Osnovna prednost okruglog presjeka
je otpornost na torziona opterecenja, dok je tankozidni I nosac za tu vrstu opterećenja izrazito
nepovoljan.

19. Skicirajte nekoliko zavarenih čeonih spojeva između otvorenih tankozidih I-

nosača (kruti zavareni spojevi, spojevi sa čeonim pločama). Na što je
potrebno obrati ti pažnju pri oblikovanju takvih spojeva u smislu nosivosti
različiti h vrsta spoljašnjih tereta?
20. Kako stati sti čki vrijednujemo dinamička opterećenja zavarenih konstrukcija i
kako izvedemo kolekti v/grupu opterećenja?
21. Opišite ti pična jednostupanjska (sinusna) dinamička opterećenja i podijelite
ih prema odnosu između minimalnog σ min i maksimalnog σ ma x
napona/naprezanja.
Tok napona je harmoničan (skladan, ravnomeran) ili kvazi harmoničan. Harmoničan znači sinusnog oblika
(grafovi su simbolizovani sa cik-cak linijama). Primeri b) i c) na slici 1 prikazuju jednosmerno pulsirajuće ili
naizmenično opterećenje između najveće i najmanje konstantne vrednosti oko srednje vrednosti σm.
Primeri d) i e) prikazuju jednosmerno pulsirajuće ili naizmenično realna opterećenja. Kada analiziramo
zamor sa opterećenjima tipa b) i c) (sinusnog oblika) govorimo o trajnoj čvrstoći (nem. Dauerfestigkeit). Ako
uzimamo u obzir realna opterećenja d) i e) (slučajna opterećenja), govorimo o radnoj čvrstoći (nem.
Betriebsfestigkeit).

gornji napon σo = σmax (po vrednosti najviši napon - gornji)

donji napon σu =σmin (po vrednosti najniži napon - donji)

srednji napon σm = (σo + σu) / 2 (statički deo opterećenja, predopterećenja)

amplituda napona σA = σa =(σo - σu) / 2

razlika napona Δσ =S= σo - σu (DINAMIČKI DEO OPTEREĆENJA) → EC 3 (Eurocode 3)

odnos napona κ = R = σu / σo = σmin / σmax

Odnos napona ima vrednosti u granicama -1≤ κ ≤ 1 (vrednosti su između -1 i +1).

22. Opišite Wöhlerjev diagram S-N i objasnite značenje pojedinačnih oznaka te

razgraničite područja prema ti pu zamora (niskociklično, visokocikličnio,
trajna dinamička čvrstoća).
Zbog velikih koncentracija napona na geometrijskim ili metalurškim zarezima i dinamičkim opterećenjima
dolazi do zamora materijala. Pri analizi zamora razlikujemo trajnu, vremensku i eksploatacionu dinamičku
čvrstoću.

Uzorak opteretimo sa velikim oscilujućim (sinusnim) opterećenjem npr. savijanje. Nakon nekog broja
oscilacija (N) uzorak će se polomiti. Ako ponovimo eksperimente sa istim uzorcima pri uvek manjem
opterećenju, doći će do loma pri uvek većem broju opterećenja. Pri dovoljno malom opterećenju i malom
broju opterećenja (Ngr; za jeklo ≈ 107) uzorak se neće polomiti, i ako povećavamo broj opterećenja. Napon,
koji pripada tom opterećenju, nazivamo trajna dinamička čvrstoća σD (τD). Ovo prikazuje slika 9.

a)
linearna veza s - N; b) logaritamska veza s - N (1..naizmenična čvrstoća, 2..jednosmerno pulsirajuća
čvrstoća)

Trajna dinamička čvrstoća je zavisna od vrste opterećenja (zatezanje, pritisak, savijanje, torzija) i količnika
napona k=R te je amplituda napona (sA) pri kojoj se uzorak neće slomiti.

Vremenska dinamička čvrstoća: Ako štap opteretimo sa većom amplitudom od sA, slomiće se po nekom
broju opterećenja. Tu amplitudu napona zovemo vremenska čvrstoća.

Radna dinamična čvrstoća: Konstrukcije u praksi nisu opterećene sa sinusnim već proizvoljnim
opterećenjem. Dinamičku čvrstoću za neki detalj (zarezni učinak) određujemo pomoću grupe opterećenja i
Palmgren-Majnerovoga pravila o zbrajanju oštećenja.

Zbog obimnosti analize radne dinamičke čvrstoće često dimenzionišemo na trajnu dinamičku čvrstoću, što
nije uvek ekonomično opravdano.

Mašinski elementi npr. vratila, su često opterećene sa velikim brojem ciklusa opterećenja (N > 107) i
upotreba trajne dinamičke čvrstoće je opravdana. Kranovi mogu biti opterećeni sa manjim brojem ciklusa
(N < 107), zato je ekonomično dimenzionisanje na vremenski dinamičku čvrstoću. Slika 10 prikazuje vrste
dinamičke čvrstoće.
Velerova kriva predstavlja sa eksperimentima određenu zavisnost između amplitude dinamičkih napona
(Ds) i broja ciklusa opterećenja (N) te obuhvata više oblasti zamora. Na slici 11 su prikazana karakteristična
područja Velerove krive u odnosu na broj ciklusa opterećenja do loma:

1 statička i pretežno statička opterećenja 2 zamor pri malom broju ciklusa (eng. low cycle fatigue - LCF) do
104 oscilacija 3 zamor pri velikom broju ciklusa (eng. high cycle fatigue – HCF) od 104 do 5×106 oscilacija
vremenska dinamička čvrstoća 4 prelazno područje od 5×106 do 108 ciklusa (ako realni dinamički naponi ne
prelaze ΔσD, moguće prsline se ne povećavaju) 5 područje trajne dinamičke čvrstoće iznad 108 ciklusa
(nema više opasnosti nastajanja i rasta prslina)

Jednačina Velerove krive u području 3 i 4:

logN=log a – m⋅logΔσ

N broj ciklusa opterećenja do loma

Δσ razlika napona - opterećenja

m nagib krive (m=3, m=5)

log a konstanta zavisna od zareznoga učinka i nagiba m

23. Na osnovu kojih kriterijuma su razdijeljeni detalji kod zavarenih konstrukcija

prema zamornoj čvrtoći detalja (FAT razredi), koji se koriste za oblikovanje
zavarenih spojeva ispostavljenih visokocikličnom zamoru.

Zarezni učinci prema EN 1993-1-9 su podeljeni u razrede, koje nazivamo kategorija (grupa) detalja
FAT. Kategorije detalja označimo sa ΔσC (FAT, nem. Kerbgruppe). Kategorije detalja DsC imaju
vrednosti od 160 MPa do 36 MPa. Te vrednosti predstavljaju zamornu čvrstoću za pojedinačni
zavareni detalj. Razlikujemo 14 zareznih učinaka (kategorija detalja) za zamor zavarenih čeličnih
konstrukcija (slika 13).
 24. Opišite nekoliko metoda koje se upotrijebljavaju u praksi za poboljšanje
otpornosti zavarenih spojeva na zamor.(3.7.13)
Metode se baziraju na:

·
oduzimanju materijala (brušenje),
· unošenju pritisnih opterećenja na površini (»peskarenje«, udaranje sa vrhom
čekića),
· termičkoj obradi (žarenje za uklanjanje napona),
predopterećenju konstrukcije (za posude pod pritiskom je to dugotrajno ispitivanje
·

pritiskom pre upotrebe)

Udaranje sa pneumatskim čekićem (eng. hammer peening, hammering): Pneumatski čekić

ima ugrađen vrh sa prečnikom od 6 - 12 mm. Pritisak vazduha je 5 - 6 bar. Udaranje treba
ponoviti 2 - 4 puta tako, da se dosigne dubina plastificirane zone od 0,1 mm ( čelici sa
vpovećanom čvrstoćom) do 0,5 mm za obične konstrukcione čelike. Nakon čekićanja je
potrebno šav ispitati sa penetrantskom metodom (PT). Ovaj postupak je primeren i za
popravljanje prslina na zavarenim konstrukcijama tokom eksploatacije. Praksa kaže da se sa
ovom metodom mogu popraviti prsline, koje nisu dublje od 3 mm i nisu duže od 50 mm. Na
slici 31 je prikazan oblik vrha čekića i položaj kladiva u odnosu na šav.
Udarna ultrazvučna obrada UIT (eng. Ultrasonic Impact Treatment) je tehnologija
poboljšanja zamorna čvrstoće zavarenih spojeva sa unosom pritisnih napona sa ultrazvukom.
Ostale tehnologije udaranja (sa čekićem, sa iglama) deluju pri relativno malim frekvencijama
od 50 - 100 Hz. Zbog buke i vibracija ove metode udaranja su štetne za okolinu i opasne za
zdravje radnika. Postupak UIT bazira na pretvaranju harmoničnih oscilacija iz ultrazvučnog
pretvarača u
mehaničke impulse i njihov prenos kroz kaljene čelične čepove prečnika do 3 mm na
obrađenu površinu šavova. Na površini šavova, pre svega na mestima zavarenih prelaza,
potrebno je ostvariti površinske pritisne napone sa plastifikacijom, jer one efikasno štite
konstrukciju pred nastankom zamorih prslina, koje se pojavljuju na mestima sa zateznim
naponima.

Udaranje sa česticama (eng. shot peening) je tehnologija kontrolisanog streljanja (udaranja)

metalne površine sa okruglim česticama od nerđajućeg čelika, keramike ili stakla. Udaranje se
izvosi sa mlazom vazduha ili vode, gde su pomešane metalne čestice prečnika od 0,2 - 2,5
mm. To je u suštini postupak hladnog ojačavanja površine sa unosom velikih pritisnih napona
u metal. Upotrebljava se za velike konstrukcije, npr. za čelične mostove, gde na takav način
značajno poboljšavamo zamornu čvrstoću zavarenih spojeva.
Udaranje sa iglama (eng. needle peening) je tehnologija, gde se upotrebljava grozd čeličnih
igala od tvrdih alatnih čelika, koji su postavljeni u vazdušni pištolj pod pritisakom i mogu
ponavljajuće udarati na materijal. Svaka igla tako plastično deformiše površinu i unosi
pritisne napone. Postupak se upotrebljava obično ručno na ograničenim površinama. Nov
način udaranja sa iglama umesto kompresovanog vazduha upotrebljava piezoelektrični
pretvarač sa frekvencijom 20 - 40 kHz, gde se električna energija pretvara u mehaničku sa
vrlo malom amplitudom kretanja. Ta amplituda se preko posebnih pretvarača još povećava, da
se dobije dovoljno veliko kretanje igle u pištolju. Vazduh nam jepotreban samo za hlađenje
pištolja za udaranje.
Prednost svih metoda sa udaranjem je u tom, da su uređaji dovoljno mali i laki, da ih je
moguće upotrebljavati na terenu, na teško dostupnim mestima konstrukcije, na velikim
konstrukcijama i slično. Kod svih metoda sa udaranjem (eng. peening) stremimo ka unošenju
što više pritisnih napona u konstrukcije, jer tako sprečavamo nastanak i rast zamornih prslina
25. Nabrojite nekoliko osnovnih pravila pri konstruiranju dinamički opterećenih
zavarenih konstrukcija.

Osnovna pravila za projektovanje dinamički opterećenih konstrukcija:

· Već pri konstruisanju dinamički opterećene konstrukcije moramo mislitina zamor.
· Već pri konstruisanju konstrukcije moramo predvideti detalje,koji odgovaraju
zahtevima zamora.
· Nosivost pri dinamičkom opterećenju je manja nego pri statičkom opterećenju.
· Upotrebljavajmo detalje iz kataloga standarda (npr.EN 1993-1-9,IIW-1823-07,DIN
15018…).Za te detalje je poznata dinamička nosivost.
· Za detalje, koje ne nađemo u katalogu, moramo ekperimentima odrediti dinamičku
nosivost.
· Konstrukcijske detalje,koji su podvrgnuti zamoru,moramo projektovati tako,da su
koncentracije napona što manje.
· Koncentracije napona zavise od oblika detalja i načina izrade (mehanička obrada,
rezanje plamenom,zavarivanje).
· Koncentracije napona nastaju obično u uglovima,na mestima unosa sile, pri velikim
promenama dimenzija ili oblika poprečnog preseka i slično.

Neka osnovna pravila za pravilno konstruisanje dinamički opterećenih uređaja i

konstrukcija:
• vrhovi napona stvaraju opasnost nastanka prsline -zamora materijala,
• izbegavajmo oštre ivice i prelaze,
• obezbedimo odgovarajući unos sila,
• amplitude dinamičkih napona treba da budu male,
• nominalni naponi treba da budu što manji,
• nenoseći delovi na limu treba da leže poprečno na smer sile,
• šavovi i promena geometrije treba da budu u području malih nominalnih napona,
• jednostran i preklopi lamela nisu poželjni,
• izrezi i otvori treba da imaju zaokruženja,
• čeoni kontakti limova treba da budu izvedeni sa nagibom prelaza < 1:4,
• predimenzionisani šavovi prouzrokuju nepotrebna skraćenja i zaostale napone
• šavovi moraju biti provareni,po mogućnosti sa izžlebljenim korenom,
• unutrašnja rebra (ojačanja) do 12 mm bez izreza,šavovi se ukrštaju,
• unutrašnja rebra (ojačanja) iznad 12 mm ,izrezi sa poluprečnikom > 35 mm,
• zatezno opterećeni vijci moraju biti prednapregnuti.
 26. Nabrojite nekoliko kriti čnih mijesta u zavarenim konstrukcijama gdje se mogu
pojaviti prsline uslijed zamora.

Najverovatnija kritična mesta zavarenih nosećih konstrukcija, gde može nastati

zamorna prslina:
· mesta sa najvećim ponavljajućim naponima u nosećoj konstrukciji,
· tik ispred povećanja ili tik iza smanjenja krutosti nosećeg preseka,
· kontinirana ili skokovita promena debljine nosećeg elementa,
· kontinirana ili skokovita promena širine elementa,
· na otvorima u nosećem elementu,
· mesta, gde je na inače gladak noseći element privaren drugi nenoseći element,
· mesta, gde su više ili manje oštri zarezi u površini nosećeg elementa,
· mesta, gde je puno zaostalih napona zbog valjanja ili zavarivanja te mehaničke
obrade,
· ivica i koren šava (tu su takođe prisutni zaostali naponi i zarezi, koji su pomenuti u
prethodna dva reda),
· ređe u samom zavaru,
· na priključnim spojevima jednog elementa na drugi element,
· na unosu vrlo koncentrisanog dinamičkog opterećenja.

27. S obzirom na koje parametre su dati zahti jevi za projekti ranje tlačno
opterećenih zavarenih spojeva za opremu pod tlakom po standardu EN
13445-3?

Konstruisanje posuda pod pritiskom se izvodi u skladu sa EN 13445-3: Posude pod

pritiskom koje nisu izložene plamenu – 3.deo: Projektovanje. U Aneksu A ovog standarda
su normativni zahtevi šavova za stalnu upotrebu kod konstrukcije posuda pod pritiskom.
Dati su zahtevi za projektovanje u odnosu na geometriju, na FAT razrede za zamor, na
zaštitu od lamelarnog loma, na zaštitu od korozije i na detalj zavarenog spoja prema
EN 1708-1 (tabele 1 do 8). FAT razredi za zamor važe za grupe

28. Kako se izvodi kontrola čvrstoće uzdužnog sučeonog zavarenog spoja na

plaštu/ovoju posude pod tlakom i koji parametri su važni za izračun debljine
sti jenke plašta/ovoja?

3.9.3.4.1 Uzdužni zavareni spojevi (strana 259)

Prema kotlovskoj jednačini minimalna debljina zida cilindričnog omotača emin je jednaka:

gde su:

c1…dodatak za koroziju,
c2…dodatak zbog negativnih tolerancija pri valjanju ploča (iz standarda proizvoda čelika za posude pod
pritiskom).

Vidimo, da koeficijent zavarenog spoja Z utiče na veličinu minimalne debljine zida omotača. Kada je
jedanput izračunata minimalna debljina zida omotača, izaberemo odgovarajući detalj zavarenog spoja. Za
stvarnu visinu uzdužnog sučeonog zavarenog spoja sv je zatezni napon fv u uzdužnom šavu jednak:

Ovaj napon je normalan i ne sme biti viši od dozvoljenog napona fd (tabela 21) za dati čelik. Sav gornji
proračun važi za statička opterećenja u posudama pod pritiskom. Kod dinamičkih opterećenja je potrebno
za proračun minimalne debljine zida omotača emin umesto dozvoljenog napona fd uzeti FAT razred za
zamor zavarenih spojeva (vidi tabele 9 do 13). Za nazivni pritisak P se uzima maksimalna razlika pritisaka
DP=Pmax unutar ciklusa opterećenja posude pod pritiskom. Zatim možemo minimalnu visinu uzdužnog
sučeonog šava smin izračunati kao:

Pri svim proračunima čvrstoće zavarenih spojeva smo uzeli koeficijent zavarenog spoja Z=1, jer on utiče
samo na izračunavanje debljine zida omotača (osnovni materijal).

29. Koji utjecaji su najvažniji za oblikovanje zavarenih spojeva na konstrukcijama

aluminijumovih legura?

Oblikovanje u odnosu na izradu

1. Izbor odgovarajućeg postupka zavarivanja
2. Priprema ivica žleba
3. Izbegavanje zavarivanja pri montaži:
4. Dostupnost pri zavarivanju
5. Dostupnost za NDT kontrolu i po sastavu
6. Ugaoni šavovi, koji leže poprečno na smer sile, moraju ispuniti neke uslove
7. Minimalna debljina ugaonih šavova a=3 mm. Debljinu šava određujemo po jednačini
a=0.7smin. Međutim ne smeju biti viši od a=12 mm.

Oblikovanje u odnosu na Opterecenja

Osnovna uputstva: -
najbolja zavarena konstrukcija ima najmanje šavova,
- tok naponskih silnica treba da bude što manje ometan.
Čak i tako dobar šav predstavlja nehomogenost u konstrukciji:
- kao smetnja u izgledu,
- kao promena osobine materijala u šavu i na šavu.

Oblikovanje prema materijalu

1.) čvrstoća materijala,
2.) modul elastičnosti,
3.) gustina, -
4.) temperaturna širenja,
5.) - osetljivost na zarezne učinke,
6.) - lakše oblikovanje preseka (presovanje, ekstrudiranje), -
7.) povezivanje aluminijuma sa drugim metalima (elektrokorozija).

30. Koje osobine aluminijumovih legura moramo uvažavati pri oblikovanju

zavarenih spojeva i kako zavarivanje topljenjem utječe na izračun čvrstoće ti h
spojeva?
3.10.5.2 OBLIKOVANJE ZAVARENIH Al-KONSTRUKCIJA U ODNOSU NA
IZRADU stranica 285, 286

1. Izbor odgovarajućeg postupka zavarivanja:

a. MIG NAPOMENA: prema Eurocodu dozvoljeno zavarivanje samo sa MIG I
TIG

b. TIG
c. Laser, elektronski snop, plazma
d. zavarivanje čepova
e. Zavarivanje sa trenjem, hladno zavarivanje sa pritiskom, ultrazvučno ili difuziono
zavarivanje
2. Priprema ivica žleba:
a. za MIG postupak
b. za TIG postupak
3. Izbegavanje zavarivanja pri montaži:
a. prinudan položaj zavarivanja, još najviše nadglavni položaj PE
b. netačna priprema šavova
c. vremenski uticaji (apsorpcija vlage, vodonik prouzrokuje poroznost)
4. Dostupnost pri zavarivanju
5. Dostupnost za NDT kontrolu i po sastavu
6. Ugaoni šavovi, koji leže poprečno na smer sile, moraju ispuniti neke uslove (slika 17):
a. Opterećeni lim mora biti dovoljno debeo (s=2a za TIG i s=3a za MIG zavarivanje)
b. Kod tankog lima šavove moramo smaknuti za b » 15a
7. Minimalna debljina ugaonih šavova a=3 mm. Debljinu šava određujemo po jednačini
a=0.7smin. Međutim ne smeju biti viši od a=12 mm.
 Priprema ivica žleba

Za dobar šav površine

moraju biti:
To postižemo:
– čiste (bez ulja, masti,
– sa čiščenjem sa četkom,
praha),
– kod odmašćivanja sa
– suve,
razređivačima.
– moramo odstraniti
oksidni sloj.

Aluminijum relativno brzo oksidira. Oksidirani sloj je vrlo tanak 2-3 nm (n = 10-9), mada ima
visoku tačku topljenja +2060 0C. Propustan je za svetlost. Pošto je tačka topljenja
aluminijuma pri +660 0C, oksidna prevlaka predstavlja problem pri zavarivanju. Za kvalitetan
šav je moramo odstraniti, jer deluje kao izolator. Oksidni sloj odstranimo sa benzinom, sa
natrijum hidroksidom (živa soda), sa sredstvom za čišćenje od hlorida i fluorida, retko sa
četkom. Moguće je zavarivanje u zaščitnom gasu sa fizičkim efektom (npr. pulsni laser, zrak
ide kroz oksidni sloj, se apsorbuje i rastvori aluminijum). Priprema ivica žleba pri zavarivanju
Al-legura je drugačija nego za čelik i zavisna od načina zavarivanja (MIG, TIG). Standard
EN
ISO 9692-3 propisuje pravilnu pripremu ivica žleba za MIG i TIG zavarivanje Al-legura.
Detaljno je priprema ivica žleba pri zavarivanju Al-legura opisana u poglavju 2.20.

3.10.5.3 OBLIKOVANJE ZAVARENIH Al-KONSTRUKCIJA U ODNOSU NA

OPTEREĆENJA

Osnovna uputstva:

- najbolja zavarena konstrukcija ima najmanje šavova,

- tok naponskih silnica treba da bude što manje ometan.

Čak i tako dobar šav predstavlja nehomogenost u konstrukciji:

- kao smetnja u izgledu,

- kao promena osobine materijala u šavu i na šavu.

Šavovi treba da budu na mestima, gde su opterećenja i naponi mali.

3.10.4 UTICAJ ZONE UTICAJA TOPLOTE (ZUT) I OMEKŠAVANJE ŠAVA str. 282

Toplotni uticaj zavarivanja smanjuje čvrstoću kod aluminijumskih legura u zoni uticaja
toplote (ZUT, eng. HAZ Heat Affected Zone). Izuzeci su legure u stanju O i F. U standardu
EN 1999-1-1 su zona uticaja toplote i njoj pripadajuće osobine označeni sa HAZ (Table 3.2a,
3.2b, 3.2c).
Kod hladno ojačanih Al-legura (stanje HX) toplota zavarivačkog luka prouzrokuje
metalografske promene (npr. velika zrna) i sa tim smanjenje čvrstoće u ZUT. Čvrstoću bi
povećali sa ponovnom hladnom deformacijom, što je tehnološki jedva izvodljivo. Kod
toplotno ojačanih legura (stanje TX) zbog toplote topljenja dolazi do mekšanja (stanje O) i
smanjenja čvrstoće. Čvrstoću možemo povećati sa ponovnom termičkom obradom.
Osnovni zaključak: Što je više Al-legura hladno ili toplo ojačana, veće je smanjenje čvrstoće
u ZUT. Pri tom je smanjenje za granicu plastičnosti Rp0.2=fo veće nego za zateznu čvrstoću
Rm=fu, kao što prikazuje slika 9.
Prema EN 1999-1-1 moramo uzeti u obzir smanjenu čvrstoću u ZUT pri dimenzionisanju za

serije legura:

- 6000, 7000 pri toplotno ojačanom stanju T4 i T6

- 3000, 5000, 8000 pri hladno ojačanom stanju HX.

Ozbiljnost omekšavanja ZUT je određena sa takozvanim HAZ faktorom rhaz (vidi tabelu 4, zadnje dve
kolone). HAZ faktor je merilo za to, kolika je još nosivost preseka nakon omekšavanja zbog zavarivanja.
Ako je HAZ faktor jednak 1, to znači, da se ZUT nije omekšao, ili nije potrebno uzeti u obzir slabljenje
preseka zbog zavarivanja. Prema tabeli 4 to važi za profile od Al-legure AW-5083-H111/H112. HAZ faktor
je određen kako za granicu plastičnosti rohaz, tako za zateznu čvrstoću ruhaz u ZUT:
Vrednosti mehaničkih osobina fo,haz i fu,haz moraju biti dobijene za legure serije 6000 posle 3 dana
odzavarivanja, a za legure serije 7000 posle 30 dana od zavarivanja. Pri tom se materijal u tom vremenu
ne sme ohladiti ispod +10° C.
Tok i oblik ZUT je definisan u EN 1999-1-1 (slika 10). Vrednosti za širinu zone omekšavanja bhaz su
zavisne od postupka zavarivanja (MIG, TIG), debljine ploča i u granicama su od 20 - 40 mm (slika 11).