recenzije i prikazi

Žarko Paić kao  potrošačka  kultura,  kultura  stilova 

POLITIKA IDENTITETA života  i  promjenjivih  identiteta.  Bit 
Kultura kao nova ideologija postmoderne  kulture  je  ideologijsko 
Antibarbarus, Zagreb, 2005. 224 str. opravdanje  globalnog  kapitalizma  kao 
 
prirodno‐racionalnog  svjetskog  sustava 
Kako  to  sam  autor  u  uvodu  navodi,  potreba.  Paić  stoga  postavlja  načelno 
knjiga  «Politika  identiteta.  Kultura  pitanje  shvaćanja  kulture  globalizacije, 
kao  nova  ideologija»  nastoji  kritički  koja  se  može  shvatiti  kao  stan‐
istražiti  dosege  suvremenih  teorija  dardiziranje  i  homogeniziranje,  ili  kao 
globalizacije,  s  obzirom  na  pitanje  o  pravo  na  razliku.  Naravno,  tome  mo‐
smislu  identiteta.  Temeljna  postavka  žemo pridodati i shvaćanje kulture glo‐
knjige  jest  da  promjena  od  doba  ide‐ balizacije  kao  prava  na  razliku  u  svrhu 
ologije  u doba kulture  ne  znači i kraj  standardizacije i homogenizacije. 
legitimacijske  moći  i  hegemonije  ide‐ Paić  ističe  kako  prodor  ideologijskih 
ologija.  Suvremeni  svijet  nije  poslijei‐ moći  u  suvremenom  svijetu  zahtijeva 
deologijski svijet, već konfliktni svijet  redefiniranje  pojma  ideologije  koju  on 
gdje su sukobi između različitih dru‐ nastoji  razumjeti  kao  kulturni  sustav 
štvenih identiteta određeni kulturnim  djelovanja.  Kada  sve  postane  kulturno, 
odrednicama.  U  tom  smislu  u  trenu‐ to  znači  da  je  kultura  postala  ide‐
tku  dominacije  potrošačke  kulture  ologizirani  svijet  života.  Paić  dalje 
globalizacija  se  javlja  kao  nastavak  navodi  da  je  postmoderna  kultura,  kao 
projekta  moderne  u  postmodernom  nova  ideologija  društva  spektakla,  u 
kontekstu.  U  razdoblju  globalizacije  svom posljednjem liku globalne kulture 
moderna kultura, kao pokretač civili‐ kraj  priče  o  vladavini  novog  subjekta. 
zacijskog  napretka,  nastavlja  se  dru‐ Postmoderni  identiteti  u  doba  glo‐
gim sredstvima. Modernu kulturu, iz‐ balizacije  kulturno  su  određeni  stilovi 
među  ostalog,  određivao  je  pojam  života,  te  predstavljaju  znak  trijumfa 
stabilnog  identiteta  (određenog  pri‐ slobode  kao  užitka  uvijek  novog  oblika 
padnošću  obitelji,  klasi,  naciji  itd.),  a  potrošnje.  Kultura  kao  svrha  identiteta 
kulturu  globalizacije  određuju  pos‐ u  doba  globalizacije  postaje  nova  ide‐
tmoderni  identiteti  –  promjenjivi,  ologija za kraj povijesti. 
transnacionalni,  hibridni  oblici  indi‐ Osim  uvoda,  knjiga  sadrži  četiri  pog‐
vidualizacije  životnih  stilova.  Paić  is‐ lavlja  i  zaključak.  U  prvom  poglavlju 
tiče da neizvjesnost i samoizražavanje  razmatra se postmoderna kao ideologija 
takvih identiteta u stvaranju društve‐ kulturnih  razlika.  Drugo  poglavlje  ana‐
nog  svijeta  zahtijeva  obrat  u  razumi‐ lizira moć i granice globalizacije koja se 
jevanju  temeljne  kategorije  suvreme‐ predstavlja  kao  metafora  napretka.  Pri‐
nog doba. Umjesto društvene integra‐ tom se analiziraju i politika «refleksivne 
cije kultura postaje svrha identiteta u  modernizacije»  i  «trećeg  puta»,  perspe‐
općem  smislu.  Za  Paića,  globalizacija  ktive  «izlaska  iz  moderne»,  te  subjekti 
predstavlja  univerzalnu  ideologiju  međunarodnog  poretka,  kozmopolitsko 
novog  svjetskog  poretka.  Globaliza‐ građanstvo  i  patriotizam,  i  nacija  bez 
cija  je  ozbiljena  kultura  postmoderne  nacionalizma. Treće poglavlje tematizira 
357
 recenzije i prikazi

neoimperijalizam  protiv  kulture  u  tmoderna  kao  ideologija  kulturnih 

smislu analize odnosa imperijalizma i  razlika označava doba kraja subjekta čiji 
«globalne  kulture»,  te  propitivanja  identitet  više  nije  ukorijenjen  u  os‐
mogućnosti  alternative  «imperiju»  i  novnim  identitarnim  kategorijama  (obi‐
smisla  identiteta.  Četvrto  poglavlje,  telj,  zavičaj,  klasa,  nacija),  već  postaje 
sadržajno  najopsežnije,  nosi  naslov  kulturalni  konstrukt  u  nastajanju  i  stal‐
«Kraj  identiteta?»  U  njemu  autor  noj «borbi protiv» (sistema i svijeta živo‐
analizira  različite  teme,  od  moderni‐ ta).  Pri  kraju  prvog  poglavlja  Paić  na‐
zacije,  izazova  fundamentalizma  i  vodi  kako  u  suvremenom  društvenom 
distopije  globalizacije,  do  postmo‐ stanju  dolazi  do  «uskrsnuća»  ideologija 
derne  politike  identiteta,  bio‐ koje  se  javljaju  kao  «trojstvo  doktrine, 
političkog  stanja,  te  dijaloga  kultura  vjere i rituala». 
kao  iluzija  tolerancije.  Autor  je  viši  U drugom poglavlju raspravlja se o mo‐
predavač  sociologije  kulture,  socio‐ ći i granicama globalizacije za koju Paić 
logije mode i estetike na Studiju mod‐ navodi  kako  «pretpostavlja  cijeli  svijet 
nog  dizajna  Tekstilno‐tehnološkog  kao jedinstveni prostor (svjetsko tržište), 
fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.  prelazak  iz  metaboličkog  u  virtualno 
Prvo  poglavlje  počinje  analizom  vrijeme beskrajnog napretka (budućnost 
Lyotardovih  postavki  o  postmoder‐ kao aktualizaciju vječno novog «sada») i 
nom  stanju.  Paić  ističe  kako  je  cjelo‐ fizičku  transparentnost  mase  kao  ko‐
kupno  otkriće  Lyotarda  u  filozofiji  (i  ličine energije i brzine u informacijskom 
istovremeno  njegovo  temeljno  ogra‐ društvu» (str.41). Globalizacija se, izme‐
ničenje) dogma o razlici kao bitnoj sa‐ đu  ostalog,  određuje  i  kao  vladavina 
stavnici  zakašnjelog  nominalističkog  globalnog  kapitalizma  utemeljenog  u 
obrata  nakon  kraja  Hegelovog  spe‐ ideologiji neoliberalizma. Globalizacijski 
kulativno‐dijalektičkog  sustava  ap‐ procesi  utječu  na  stvaranje  novog 
solutnog  duha.  Nadalje  navodi  da  se  svjetskog  poretka  kojim  dominira  neo‐
nakon rastvaranja modernog subjekta  imperijalizam SAD‐a (ali i drugih). Moć 
u  filozofiji,  pojma  društva  u  sociolo‐ globalizacije posebice dolazi do izražaja 
giji,  sve  ostalo  (u  doba  postmoderne  upravo  u  području  kulture  koja  pred‐
kao  ideologije  kulturnih  razlika)  svo‐ stavlja  način  iskazivanja  smisla  iden‐
di na dokidanje filozofije i društveno‐ titeta.  Paić  jasno  i  precizno  upozorava 
humanističkih  znanosti  u  teoriji  kul‐ kako  globalizacija,  u  smislu  nastavka 
turnih razlika.   modernizacije  drugim  sredstvima, 
Postmoderna  se  ozbiljuje  kao  ideolo‐ označava  uspostavu  moći  zapadne 
gija  kulturnih  razlika,  a  njezinu  poli‐ povijesti  kao  vladavine  globalnog  ka‐
tizaciju  kulture  kao  sredstva/svrhe  pitalizma.  U  analizi  globalizacije  raz‐
identiteta  Paić  označava  kao  ono  što  matraju  se  stajališta  poznatih  autora 
je  pozitivno  u  postmodernom  nasli‐ (Steiger,  Stiglitz,  Hardt,  Negri,  Kalanj, 
jeđu.  Nadalje  ističe  da  je  socijalizira‐ Robertson).  Tako  je  primjerice  za 
nje  i  demokratiziranje  nedovršenih  Rolanda  Robertsona  globalizacija  ute‐
mogućnosti  moderne  temeljno  pozi‐ meljenje  modernosti  kao  napretka. 
tivno  dostignuće  postmoderne.  Pos‐ Robertson  razlikuje  pet  faza  globali‐
358
 recenzije i prikazi

zacije: Prvu (pretpočetnu) od 1400. do  ska  kriza  kapitalizma  i  realnog  socija‐

1750.  godine,  drugu  (početnu)  od  lizma, te početak utemeljenja novih dru‐
1750.  do  1875.  godine,  treću  («uz‐ štvenih  pokreta  (primjerice  ekološki, 
letnu»)  od  1875.  do  1925.  godine,  feministički  i  drugi  pokreti).  S  druge 
četvrtu  («borba  za  hegemoniju»)  od  strane,  Paić  navodi  kako  je  Beckova  i 
1925.  do  1969.  godine  i  petu  («faza  Giddensova  «paradigma  unutarnjeg  re‐
neizvjesnosti») koja traje od 1969. go‐ formiranja  globalnog  kapitalizma  iz 
dine do danas. Kulturna globalizacija  promišljanja  drukčije  strategije  politike 
treće  faze  potaknula  je  četiri  procesa  «globalizacije s ljudskim licem» ogledni 
koji  su  bili  ključni  za  nastanak  «glo‐ primjer  postmoderne  postpolitike  s  lije‐
balne  kulture»  (individualizacija,  so‐ vim predznakom. Ona je nova ideologi‐
cietalizacija,  internacionalizacija  i  hu‐ ja kulture refleksivne moderne koja vje‐
manizacija).  Paić  pak  navodi  da,  bez  ruje u nerepresivnu moć meta‐promjene 
obzira  shvaćamo  li  globalizaciju  u  sustava»  (str.54).  Treći  pristup  Paić  oz‐
smislu  prethodnice  modernosti  ili  načava  kao  oblikovanje  kulture  kao  ot‐
njenog  nastavka  drugim  sredstvima,  vorene strukture za izgradnju temeljnog 
«globalizacija ne može biti izvan kru‐ identiteta u doba globalizacije kao trans‐
ga razumijevanja povijesti kao linear‐ nacionalnog  i  hibridnog.  U  tom  smislu 
nog vremena beskrajnog napretka po‐ kultura  u  doba  globalizacije  mijenja 
vijesti»  (str.44).  Kapital,  informacija  i  značenje  pojma  identiteta  kao  trajnog, 
komunikacija  predstavljaju  temeljni  stabilnog  i  nepromjenjivog  sredstva 
trio  za  promišljanje  o  globalizaciji.  U  društvene  integracije.  Ideja  hibridnosti 
nastavku  Paić  analizira  tri  kritička  kulture  označava  kritiku  modernog 
pristupa  globalizaciji.  Prvi  je  ekonom‐ identiteta  kao  sredstva  autentičnosti 
sko‐tehnologijski determinizam Manuela  nacionalne  čistoće.  Paić  navodi  da  je 
Castellsa,  gdje  se  globalizacija  ana‐ «politizacija  hibridnosti  kao  poželjnog 
lizira  kao  uvjet  mogućnosti  nastanka  zbiljskog  stanja  kulturalne  iskrižanosti 
informacijskog  društva.  Drugi  je  te‐ utjecaja  i  podrijetla  vidljiva  kao  ključno 
orija  refleksivne  modernizacije  Ulricha  mjesto  svake  postkolonijalne  kulturalne 
Becka  i  Anthonya  Giddensa  unutar  antropologije» (str. 59). U nastavku Paić 
koje  se  pokušavaju  uobličiti  političke  izlaže  o  pozitivnim  i  negativnim  ele‐
alternative neoliberalizmu i liberalno‐ mentima  globalizacije,  raspravlja  o 
demokratskim  strategijama  razgrad‐ mogućim  subjektima  međunarodnog 
nje  civilnog  društva.  Treći  pristup  je  poretka,  o  naciji  bez  nacionalizma  i 
kulturni  determinizam  povijesti  «otvo‐ politici  u  globalnom  dobu,  te  navodi 
renih  struktura»  unutar  kojih  se  pos‐ kako u globalno doba nova uloga nacije‐
tavlja  mogućnost  razvitka  poslije‐ države  pretpostavlja  dokidanje  mo‐
nacionalnog  i  hibridnog  identiteta  dernih  oblika  nacionalizma.  Umjesto 
potlačenog  Trećeg  svijeta  (Arjun  Ap‐ «nacionalizma  bez  nacije»  dolazi  vri‐
padurai  i  Homi  K.  Bhabha).  Castells  jeme «nacije bez nacionalizma».  
opisuje tri procesa koja su utjecala na  U  trećem  poglavlju,  naslovljenom 
razvoj globalizacija, a to su revolucija  «Neoimperijalizam protiv kulture», Paić 
u  informatičkoj  tehnologiji,  ekonom‐ ističe  kako  globalna  kultura  «počiva  na 
359
 recenzije i prikazi

imperijalnim  pretpostavkama  ho‐ jepornost  pozicije  modernog  subjekta 

mogenosti  i  standardizacije  Zapada.  Paić opisuje na sljedeći način: «Neuroza 
Ili drukčije rečeno, potrošačka kultura  modernog  subjekta  jest  prirodno  stanje 
Zapada s naglaskom na hedonizmu i  normalnosti  građanske  egzistencije. 
individualizmu  slobodnog  subjekta  Obrat  nastupa  kad  se  raspada  moderni 
tvori  jedinstvenu,  globalnu  kulturu  subjekt  društvenih  uloga  u  postmo‐
koja  potire  sve  regionalne  i  lokalne  dernog  tvorca  vlastite  sudbine.  Budući 
kulture  i  tradicije»  (str.83).  Tome  se  da  više  nema  strogih  zabrana,  tabua  i 
stvarno  nema  što  dodati.  Nadalje,  moćnog  Oca‐Zakona  ili  Nad‐Ja  u  formi 
raspravlja  se  o  pitanju  ima  li  kultura  organske  obitelji  i  nacije‐države  kao 
moć  radikalnog  suprostavljanja  neo‐ proširenja patrijarhalne obitelji na razini 
imperijalističkom  poretku  globali‐ socijetalne  zajednice,  dolazi  do  rizičnog 
zacije, ili je tek simulacija bez stvarnih  suočenja s vlastitim egom» (str.111). Na‐
potencijala  u  tom  smislu?  Primjerice,  ravno, upitnost pojma i pozicije subjekta 
Hardt  i  Negri  smatraju  da  je  kultura  označava  i  upitnost  identiteta,  barem  u 
hologram  koji  određuje  kolektivni  i  modernom  smislu.  Time  se  otvara 
osobni  identitet,  te  kao  takva  (dio  prostor  nastajanja  hibridnih  identiteta 
«sustava») ne može imati moć u doba  koji  odgovaraju  potrošačkoj  kulturi 
globalizacije.  Stoga  je  uvijek  iznova  različitih  životnih  stilova.  Paić  pritom 
aktualno  pitanje  –  ima  li  alternative  upozorava  da  je  oproštaj  od  identiteta 
imperiju?  «Ako  ima  nade,  ona  je  u  naznačen  u  dekonstrukciji  postmo‐
Prolima» – rekao bi Orwell. No ta tje‐ dernog  subjekta  koji  nema  čvrstog 
skobno  izrečena  nada  primjerenija  je  utemeljenja. Rastvaranje koncepcija pro‐
društvima  «vanjskog  totalitarizma»  stora i vremena ostavlja i hibridni, trans‐
(temeljenog na izvanjskoj prisili) prve  nacionalni «kulturni identitet» bez upo‐
polovice  20.  stoljeća.  U  društvima  rišta. Između ostalog, navodi se primjer 
«unutrašnjeg  totalitarizma»  (temelje‐ kiborga kao rubne pojave između živog 
nog  na  kruženju  nedovršenog  ispu‐ i  neživog,  ljudskog  i  strojnog.  Nadalje, 
njavanja  simuliranih  želja)  upravo  su  globalizacija  se  u  općem  smislu  oz‐
Proli (ljudi) «nada Imperija».  načava  kao  neoliberalna  distopija  pla‐
Četvrto poglavlje raspravlja o pitanju  netarnog  doba.  Distopijske  karakte‐
identiteta. Paić navodi tri pojave koje  ristike  globalizacije  uvjetuje  opći  im‐
su  značajne  za  dvoznačni  proces  sa‐ perativ  uvećanja  kapitala  i  profita  kao 
moodređenja  postmodernog  Zapada  nužnosti  akumulacije  ekonomske,  poli‐
kao identiteta (ne)priznatih razlika: 1.  tičke  i  kulturne  moći.  Kapitalizam  u 
transnacionalni,  hibridni  i  postkolo‐ doba  globalizacije,  između  ostalog,  oz‐
nijalni prostori priznavanja razlika; 2.  načava se i kao autopoetični proces bez 
mesijansko  vrijeme  religijsko‐politič‐ subjekta.  Čini  se  kako  je  sam  proces 
kih  fundamentalizama  kao  zatvore‐ stalnog  kruženja  kapitala  poprimio  od‐
nih  društvenih  svjetova;  3.  biopoli‐ ređena obilježja subjektivnosti. Globalni 
tičko  stanje  nepriznatih  «ljudi  bez  kapitalizam pokazuje kako mu je strano 
svojstava»  u  borbi  za  goli  opstanak  «sve ljudsko». Paić jasno određuje kako 
unutar prostora globalnog svijeta. Pri‐ je  «širenje  demokracije  i  zapadne 
360
 recenzije i prikazi

kulture  u  zemlje  Trećeg  svijeta  zbog  James A. Herrick

brige  za  stanje  ljudskih  prava  u  THE MAKING OF THE NEW
autoritarnim i diktatorskim režimima  SPIRITUALITY
Bliskog  Istoka  agresivna  metoda  i  The Eclipse of the Western Religious
Tradition
praksa  obrane  novog  svjetskog  po‐
retka  novim  kulturnim  sredstvima»  InterVarsity Press, Downers Grove, Illi-
nois, 2003. 331 str.
(str.150).  
Pri  kraju  Paić  postavlja  pitanje  za  što   

Osnovna  tema  knjige  «Stvaranje  nove 

se  danas  još  uopće  vrijedi  žrtvovati, 
duhovnosti.  Pomrčina  Zapadne  reli‐
ako  to  nije  kulturni  identitet  u  bilo 
gijske  tradicije»  analiza  je  kolonizacije 
kojem značenju, što ostaje? Po njemu, 
religijske  svijesti  Zapada  «novom  re‐
ostaje golo biopolitičko stanje u kojem 
ligijskom  sintezom»  u  posljednjih  tristo 
globalni  kapitalizam  pronalazi  nove 
godina.  James  Herrick,  profesor 
subjekte  i  nove  žrtve.  No,  vezano  uz 
komunikacija  na  Hope  koledžu  u 
raniju  autorovu  napomenu  kako  glo‐
Hollandu  (Michigan),  suprostavlja  «no‐
balni kapitalizam ne djeluje kao «Ve‐
vu  religijsku  sintezu»,  kao  oblik  du‐
liki brat», čini se da nove «žrtve» nije 
hovnosti sukladan kasnom modernitetu 
potrebno  pronalaziti,  one  se  javljaju 
i  «otkriveni  svijet»,  karakterističan  za 
same. 
kršćanstvo. Tematski nominalno, knjiga 
Knjiga  «Politika  identiteta.  Kultura 
nalikuje  djelu  čiji  prikaz  smo  izložili  u 
kao  nova  ideologija»,  autora  Žarka 
prošlom  broju  Socijalne  ekologije 
Paića,  na  nešto  više  od  dvijesto  stra‐
(P.Heelas, L. Woodward ‐ «Duhovna re‐
nica  teksta  donosi  vrijedan  i  intelek‐
volucija.  Zašto  duhovnost  zamjenjuje 
tualno bogat i zahtjevan sadržaj unu‐
religiju»), no sadržajno se ipak bitno ra‐
tar kojeg se mogu pronaći gotovo sva 
zlikuje.  Naime,  Herrickova  osnovna 
bitna  pitanja  suvremenog  svijeta.  Na 
ideja  nije  empirijski  istražiti  religioz‐
kraju  možemo  izdvojiti  jedno  pitanje 
nost/duhovnost,  već  analizirati  ideje  i 
koje  autor  navodi  iz  poznatog  stripa 
djelovanje  onih  istaknutih  osoba  (filo‐
Alana  Forda,  a  koje  je  itekako  aktu‐
zofa,  znanstvenika,  teologa,  psihologa 
alno  u  raspravama  o  identitetu  suv‐
itd.)  koje  su  u  posljednjih  tristo  godina 
remenog  hrvatskog  društva.  Pitanje 
bitno  pridonijele  razvoju  «nove  du‐
glasi:  «Gospodo,  recite  s  koliko  se 
hovnosti».  Navedeni  pristup,  kao  i  sve 
nula piše riječ patriotizam?» 
  drugo, ima svoje prednosti i nedostatke. 
Krunoslav Nikodem  Prednosti  su  prije  svega  u  jednoj  za‐
  nimljivoj građi koja pomaže potpunijem 
znanju  zainteresiranog  čitatelja  i  pruža 
mogućnosti  «razgovora  s  knjigom»  koji 
potiče  nove  ideje,  što  i  jest  jedan  od 
osnovnih  «profita»  čitanja.  Nadalje,  na‐
glašeno  teorijski  pristup  umanjuje  mo‐
gućnosti  gubljenja  strpljenja  zbog  me‐
todoloških nejasnoća (kao  u slučaju već 

361
 recenzije i prikazi

spomenute  knjige  Heelasa  i  Wood‐ veto  poglavlje  nudi  uvid  u  «moderni 

wardove).  S  druge  strane,  nedostaci  šamanizam», a deseto poglavlje obrađu‐
uglavnom  proizlaze  iz  diskrepancije  je  «moderni  misticizam».  U  posljed‐
između  autorova  «subjektivnog  svi‐ njem,  jedanaestom  poglavlju,  Herrick 
jeta»  i  relativno  «objektivnog  svijeta»  sumarno izlaže prethodno navedene ko‐
stvarnosti.  Činjenica  jest  da  je  u  pos‐ ncepcije i ideje, s naglaskom na moguć‐
ljednjih tridesetak godina napisan ve‐ nostima uspostavljanja novog (i boljeg?) 
ći  broj  knjiga  koje  tematiziraju  opa‐ «duhovnog  puta»  čovječanstva,  odno‐
danje  religioznosti  u  tradicionalnom  sno njegovog «zapadnog dijela». 
smislu  i  porast  duhovnosti  u  (post)  ‐ U uvodu autor kratko propituje temelje 
modernom  smislu,  no  bez  ozbiljnijeg  «nove  duhovnosti»  Zapada  koje  prona‐
utemeljenja  u  empirijskim  pokazate‐ lazi  u  počecima  New  Age  pokreta  šez‐
ljima.   desetih godina 20. stoljeća i u nastajanju 
Knjiga je podijeljena na jedanaest po‐ svojevrsne  «duhovne  praznine»  kao 
glavlja. U prvom, uvodnom poglavlju  posljedice  smanjivanja  kršćanskog  utje‐
autor  raspravlja  o  «duhovnim  prom‐ caja  koje  se  javlja  u  kontekstu  razvoja 
jenama» i pojavi «novog doba» vjero‐ znanosti  i  kulturnog  pluralizma.  Pro‐
vanja,  te  iznosi  osnovne  ciljeve  svoje  midžbu i širenje «nove duhovnosti» po‐
studije. U drugom poglavlju daje kra‐ ticale  su  mnoge  knjige  tog  sadržaja, 
ći  pregled  povijesti  alternativne  du‐ primjerice Shirley MacLaine «Odlaženje 
hovnosti  na  Zapadu,  od  spiritualnih  unutra i plesanje u svjetlu», koja između 
zajednica  u  srednjem  vijeku,  magije  i  ostalog  ističe  da  je  Bog  «unutra»  i  time 
hermetičkih  tradicija,  kabale,  neopla‐ sva  ljudska  bića  čine  dijelove  Boga,  ili 
tonizma,  do  europskog  misticizma,  «Učenje Don Juana» Carlosa Castanede, 
humanizma  i  pojave  biblijskog  kriti‐ gdje  meksički  šaman  Don  Juan  uči  o 
cizma. Treće poglavlje upravo temati‐ «mudrosti, spoznaji pravog puta života» 
zira  biblijski  kriticizam,  gdje  Herrick  koji  se  postiže  poniranjem  u  vlastito 
izlaže  osnovne  ideje  važnijih  pred‐ unutrašnje jastvo (uz «malu pomoć» ha‐
stavnika kao što su Thomas Woolston  lucinogenih biljaka). Osim toga, u nave‐
(i engleski deisti), zatim David F. Stra‐ denom razdoblju javljaju se neke «zabo‐
uss,  John  Shelby  Spong  i  Michael  ravljene»  religijske  tradicije,  kao  što  su 
Drosnin. Četvrto poglavlje pak sadrži   božice, vještice i čarobnjaci. Herrick po‐
pregled temeljnih zamisli «religije ra‐ sebice ističe utjecaj budizma na to svoje‐
zuma»,  od  Voltairea,  Thomasa  De  vrsno  «izmišljanje  religijske  tradicije» 
Quinceya, do Ayn Rand. U petom po‐ Zapada,  ili  «novo  začaravanje».  U  tom 
glavlju  izlaže  se  o  «novom»  odnosu  kontekstu  javljaju  se  i  tzv.  «popularno‐
znanosti  i  religije,  posebice  o  sve  ve‐ znanstveni»  radovi  koji  tematiziraju 
ćem  približavanju  fizike  i  religije.  Še‐ «novu  duhovnost»  u  znanstvenom  dis‐
sto  poglavlje  donosi  raspravu  o  od‐ kursu,  primjerice  «Tao  fizike»  i  «Točka 
nosu  religije  i  evolucionizma,  a  sed‐ preokreta» Fritjofa Capre. Naravno, nu‐
mo  o  odnosu  prirode  i  Boga.  Osmo  žno  je  spomenuti  i  jačanje  utjecaja  psi‐
poglavlje  tematizira  gnosticizam  kao  hologije,  psihijatrije  i  medicine,  koje  se 
«stalnu  alternativu»  kršćanstvu.  De‐ javljaju  u  «novom,  religijskom  ruhu». 
362
 recenzije i prikazi

Tome  možemo  pridodati  i  jačanje  duhova»,  «lutalica»,  koji  su  propovije‐

znanstveno‐fantastičnih  vizija  i  neiz‐ dali slobodnu ljubav, mistično jedinstvo 
bježne priče o «izvanzemaljcima» koji  s  Bogom  i  pritom  zagovarali  odba‐
se, iz doista nepoznatih razloga, ugla‐ civanje  konvencionalne  moralnosti  i 
vnom bave otmicama ljudi.  trinitarnu koncepciju Boga. Isticali su da 
«Nova religijska sinteza» javlja se kao  se božanstvo nalazi u svakom pojedincu 
«pokret  otpora»  tromim  i  zastarjelim  i  da  je  potrebno  osloboditi  «dušu»  od 
religijskim strukturama, koje je u spo‐ ograničenja  tijela,  pri  čemu  su  moralna 
roj  i  neželjenoj  prilagodbi  na  uvjete  pravila  (koje  ističe  Katolička  crkva)  ne‐
modernog društva pogodio «val post‐ važna  za  tako  postavljen  duhovni 
modernizma».  Naravno,  tada  još  nije  razvoj. Srednjovjekovne duhovne zajed‐
bilo potpuno jasno da će ta «nova du‐ nice  je,  između  ostalog,  karakterizirao 
hovnost»,  inzistiranjem  na  potpunoj  gnosticizam,  odnosno  vjerovanje  u 
slobodi  jastva  i  rastvaranju  svake  «gnozu» kao tajno znanje kroz koje neki 
ideologije  (i  dogme),  ne  samo  postati  pojedinci  (visoko  specijalizirani)  mogu 
nova  ideologija  potrošačkog  društva,  nadići  ograničenja  vremena  i  fizičkog 
već  i  bitno  doprinijeti  produbljivanju  tijela.  Herrick  navodi  neke  gnostičke 
«krize  smislenosti»  (umjesto  da  je  sljedbe,  primjerice  Katare,  Bogumile  i 
umanji).   Albigenze.  Nadalje,  za  razvoj  srednjo‐
 

Na  kraju  uvoda  Herrick  navodi  se‐ vjekovnih duhovnih zajednica (naravno 

dam bitnih karakteristika (ili vjerova‐ misli se na one zajednice čija se mitsko‐
nja)  «otkrivenog  svijeta»  i  «nove  reli‐ religijska  učenja  suprostavljaju  krš‐
gijske  sinteze».  Tako  «otkriveni  svi‐ ćanstvu)  važna  je  magijsko‐hermetička 
jet»,  po  njemu,  karakterizira  sljedeće:  tradicija.  Hermeticizam  predstavlja  taj‐
1.  Nadprirodni  autoritet  judeo‐krš‐ nu magijsku tradiciju temeljenu na četr‐
ćanskih  spisa;  2.  Osobni,  sveprisutni  naest  knjiga  koje  se  skupno  nazivaju 
Bog  stvoritelj;  3.  Božje  stvaranje  ljud‐ «Corpus  Hermeticum»,  a  čiji  se  izvor 
ske  rase;  4.  Intervenirajući  Bog;  5.  uglavnom  krivo  pripisuje  mitskom  liku 
Ljudski «pad»; 6. Isus Krist kao utjelo‐ poznatom  kao  Hermes  Trismegistus. 
vljenje  Boga;  7.  Povezanost  ljudske  Hermetička  učenja  poznata  na  Zapadu 
sudbine i Božjeg suda. S druge strane,  uglavnom  se  temelje  na  filozofskim  i 
«novu  religijsku  sintezu»  karakterizi‐ mitsko‐religijskim  sustavima  koji  su 
ra:  1.  Povijest  nije  duhovno  važna;  2.  nastali  u  Aleksandriji  u  Egiptu  između 
Dominacija razuma; 3. Spiritualizacija  150.  i  300.  godine  nove  ere.  Hermetički 
znanosti; 4. Animacija prirode; 5. Taj‐ spisi  dolaze  u  Europu  s  redovnikom 
no (skriveno) znanje i duhovni napre‐ Leonardom da Pistoiaom, koji u Firencu 
dak;  6.  Duhovna  evolucija;  7.  Religij‐ donosi  grčki  spis  «Corpus  Hermeti‐
ski pluralizam utemeljen u mističnom  cum».  Hermeticizam  naglašava  pred‐
iskustvu.  nost  mentalnog  i  duhovnog  nad  fizič‐
U  drugom  poglavlju  autor  analizira  kim iskustvom, vrijeme i prostor smatra 
razvoj srednjovjekovnih duhovnih za‐ nevažnim,  a  povijest  iluzijom.  U  her‐
jednica koje nastaju u trinaestom sto‐ metičkoj  tradiciji  pridaje  se  važnost 
ljeću  pojavom  «lutajućih  slobodnih  unutrašnjem  životu  uma  koji  koristi 
363
 recenzije i prikazi

tijelo kao sredstvo duhovnog razvoja.  zvijenom  Zapadu  potrebna  nova  bib‐

Panteizam  i  misticizam  također  ka‐ lijska  interpretacija  koja  će  više  biti 
rakteriziraju  hermetičku  tradiciju  čiji  temeljena na mitu, a manje na povijesti. 
je  konačni  cilj  postizanje  individu‐ Strauss  je  smatrao  kako  je  «inspiracija» 
alnog božanstva. Povezano s hermeti‐ za  religijske  ideje  u  Bibliji  «viša  inteli‐
cizmom  je  i  učenje  kabale  koje  se  te‐ gencija»,  a  ne  Bog.  Tu  «višu  inteligen‐
melji  na  dvije  judaističke  knjige  («Se‐ ciju»  Strauss  pripisuje  «duhu  ljudi  ili 
fer  Yetzirah»  ‐  «Knjiga  formacije»  i  zajednice»,  te  snažno  izraženi  ljudski 
«Zohar»  ‐  «Svjetlost»).  Uvriježeno  duhovni  impuls  generiranja  mitova  u 
učenje o izvoru kabale jest da je Moj‐ tom smislu smatra prirodnim procesom. 
sije  primio  to  tajno  učenje  na  Sinaju  Strauss nadalje ističe da ljudi iz nužnosti 
zajedno  s  Deset  zapovijedi,  te  ga  je  stvaraju  mitove  i  da  ti  mitovi  sadrže 
kasnije  proslijedio  grupi  izabranih.  U  vremensku  dimenziju,  odnosno  po‐
općem smislu učenje kabale suprotno  vijest. Po njemu, potrebno je razlikovati 
je  učenju  kršćanstva  (i  judaizma)  jer  između  te  mitske  povijesti  i  stvarne 
okreće  odnos  Stvoritelja  i  stvorenog  ljudske povijesti, a upravo nemogućnost 
gdje ljudska bića postavlja kao božan‐ takvog  razlikovanja  pripisuje  religijama 
stva koja žive u neograničenoj i  tran‐ «otkrivenog  svijeta».  Naravno,  kritika 
scendentnoj stvarnosti, a ne u zemalj‐ biblijskog historicizma bila je prije svega 
skom  svijetu.  Ljudi  stvaraju  i  kontro‐ usmjerena na samo kršćanstvo koje se u 
liraju Boga, a «pokretanje Boga» kroz  bitnome  oslanjalo  na  povijesnu  kon‐
tajna učenja predstavlja jedan od važ‐ cepciju.  Biblijski  kriticizam  jasno  je 
nijih ciljeva. Tako u učenju kabale Bog  ukazao  da  «nova  duhovnost»  moder‐
postaje  «ljudska  lutka»  koja  se  pok‐ nog  doba  ne  potrebuje  povijest,  a  time, 
reće u skladu s ljudskim željama. Her‐ ako  možemo  dodati,  više  ne  postoji 
rick  u  nastavku  drugog  poglavlja  potreba  niti za budućnošću. No život u 
izlaže i o neoplatonizmu, magiji, mis‐ stalno  perpetuirajućoj  sadašnjosti,  bez 
ticizmu i biblijskom kriticizmu.  obzira na mnogobrojne virtualne mogu‐
U  trećem  poglavlju  analizira  se  po‐ ćnosti  simuliranja  i  invencije  tradicije  i 
java i razvoj biblijskog kriticizma koji  budućnosti,  vrlo  brzo  postaje  označen 
uglavnom  smjera  negiranju  povijes‐ nedostatkom  smisla  i  dubokim  osje‐
nog  karaktera  Biblije  i  ističe  njezine  ćajem dosade. 
mitološke  karakteristike.  Kao  začet‐ Četvrto  poglavlje  donosi  kraći  pregled 
nike  biblijskog  kriticizma  u  tom  smi‐ «religije  razuma»  čiji  razvoj  Herrick 
slu  Herrick  navodi  engleske  deiste  smješta  u  zadnje  desetljeće  18.  stoljeća. 
koji su posebice bili aktivni u razdob‐ Podsjetimo da je to i razdoblje nastanka 
lju  od  1680.  do  1750.  godine.  Kasnije  «ideologije  napretka».  Tako  primjerice 
se  slična  razmišljanja  javljaju  i  u  Nje‐ Marquis  de  Condorcet  smatra  da  «usa‐
mačkoj,  od  1740.  do  1850.  godine.  vršavanje ljudskih sposobnosti ničim ni‐
Tako primjerice David Friedrich Stra‐ je ograničeno, a usavršivost čovjekova je 
uss, predstavnik njemačkog biblijskog  istinski  beskonačna».  Naravno  razvoj 
kriticizma,  u  svom  djelu  «Život  Isu‐ «religije  razuma»  pod  utjecajem  je  pro‐
sov» iz 1835. godine ističe kako je ra‐ svjetiteljstva. Peto poglavlje izravno nas‐
364
 recenzije i prikazi

tavlja  s  temom  odnosa  religije,  odno‐ loškog  života,  a  sljedeća  faza  ljudske 
sno  duhovnosti  i  znanosti.  Herrick  evolucije  bit  će  kozmička  samosvijest. 
sumarno  navodi  da  teologija  religija  Prema de Chardinu, cijeli svemir temelji 
«otkrivenog  svijeta»  zastupa  duali‐ se na principu evolucije i stvarnost tako‐
zam  u  smislu  razdvajanja  Boga  i  fi‐ đer  «evoluira».  Tako  se  i  materija  or‐
zičkog  svijeta,  dok  suvremena  zna‐ ganizira  u  svijest  koja  se  daljnjom 
nost  potvrđuje  da  «sve  stvari  imaju  evolucijom kreće  prema  točki «Omega» 
istu  bit,  odnosno  sastoje  se  od  iste  koja  predstavlja  «čistu  svijest».  Evo‐
stvari». Osim toga, naznačeni (post) ‐ luciju  ljudskih  bića,  od  bioloških  oblika 
moderni  spoj  religije  i  znanosti  svoje  života  prema  poslijebiološkim  oblicima 
utemeljenje  pronalazi  i  u  kritici  ne‐ života,  opisuje  i  A.  C.  Clarke  u  svom 
primjerenog  odnosa  prema  prirodi  znanstveno‐fantastičnom djelu znakovi‐
kao pukom objektu, a za koji se sma‐ tog  naslova  «Kraj  djetinjstva»  («Child‐
tra da više ili manje proizlazi upravo  hoodʹs  End»).  No  kao  i  u  drugim  reli‐
iz  svjetonazora  religija  «otkrivenog  gijskim  i  duhovnim  (spiritualističkim) 
svijeta».  Tome  treba  pridodati  i  od‐ koncepcijama, koje su znatno sustavnije 
mak  od  tradicije  «otkrivenog  svijeta»  od navedenih, pitanje konačnog cilja os‐
koja, između ostalog, ističe postojanje  taje  nejasno,  što  otvara  mogućnosti  već 
individualnog  identiteta,  odnosno  spomenute  sprege  tih  koncepcija  i  ide‐
učenje o pojedinačnom jastvu koje na‐ ologije  kozumerizma.  Na  to  kao  da 
stavlja  živjeti  nakon  smrti  fizičkog  upozorava  i  Aldous  Huxley  (brat  Ju‐
tijela.  (Post)moderni  spoj  religije  i  liana Huxleya) koji 1947. godine piše da 
znanosti, ili konkretnije Capra kao je‐ ljudski  napredak  u  sreći,  vrlinama  i 
dan  od  poznatijih  predstavnika  tog  kreativnosti predstavlja vrijednost «pos‐
spoja,  zastupa  stajalište  (pod  utjeca‐ ljednje  analize»,  odnosno  uvjet  duhov‐
jem budističkog učenja) da je ideja za‐ nog  napredovanja  prema  «konačnom 
sebnog  individualnog  jastva  tek  ilu‐ kraju»  ljudskog  bića.  No  ako  se  sreća, 
zija. U šestom poglavlju Herrick ana‐ moral i kreativnost postave kao konačni 
lizira  evolucionizam,  posebice  ideje  ciljevi po sebi, a ne kao sredstva prema 
Erasmusa  Darwina  i  njegovog  poz‐ budućnosti,  onda  mogu  predstavljati 
natijeg  unuka  Charlesa,  te  transhu‐ prepreku  daljnjem  duhovnom  razvoju. 
manizam  Juliana  Huxleya,  napredo‐ Sedmo poglavlje tematizira panteizam u 
vanje prema točki «Omega» Teilharda  suvremenom  svijetu.  Podsjetimo  da  je 
de  Chardina  i  poznati  trio  britanske  Baruch de Spinoza u svom djelu «Etika» 
znanstvene  fantastike  (H.G.  Wells,  postavio  panteističko  viđenje  da  je 
Olaf  Stapledon  i  Arthur  C.  Clarke).  priroda  Bog,  a  Bog  je  sve  u  prirodi. 
Huxleyev  transhumanizam  predstav‐ Spinozino  stajalište  označava  poznati 
lja  učenje  o  evolucijskom  napretku  latinski  izraz  «Deus  sive  natura».  Za 
prema moralno ili duhovno savršenoj  Spinozu  Bog/priroda  je  supstanca  koja 
ljudskoj  rasi.  Ključna  promjena  u  se proteže u beskonačnost na način koji 
svemiru javlja se kada evolucija proi‐ ne ostavlja mogućnosti postojanja nekog 
zvede ljudsku svijest. Svijest ljudskog  drugog  entiteta  u  svemiru.  Iza  fizičke 
bića postavlja se kao konačni cilj bio‐ stvari u Spinozinom kozmosu ne postoji 
365
 recenzije i prikazi

nikakav (božanski) um, a time ne pos‐ skim  zatvorom»  ne  smatra  grijeh,  već 

toji niti božanski naum u kozmičkom  neznanje,  posebice  neznanje  o  oslo‐
poretku  stvari.  «Kretanje  stvari»  jest  bodilačkim duhovnim tajnama ili gnozi. 
jedini  princip  u  svemiru,  materi‐ Istinsko  božanstvo,  «Pleroma»  (cjelo‐
jalno/božanski svemir (a to znači i lju‐ vitost), nije dostupno niti spoznatljivo u 
di) sastoji se od jedne biti. Sam naziv  trenutnom  ograničenom  stupnju    ljud‐
«panteizam»  skovao  je  1705.  godine  skog  duhovnog  razvoja.  Gnostički  «mit 
engleski deist John Toland, a Herrick  o  postanku»  ističe  prvobitnu  borbu 
još  kratko  navodi  osnovne  ideje  između «višeg božanskog bića» i «nižeg 
mistika  Ralpha  Walda  Emersona  i  Boga  stvoritelja»  oko  stvaranja  ljudske 
Emanuela Swedenborga, teologa Frie‐ rase  koja  je,  na  kraju,  nastala  kao 
dricha  Schleiermachera,  te  Ernsta  posljedica  pogrešnog  nastojanja  za  spa‐
Haeckela  i  filozofa  Henria  Bergsona.  janjem  «više»  duhovne  svijesti  i  «niže» 
Između  ostalog,  možemo  reći  da  je  fizičke  stvari  (materije).  Prihvaćanje  tog 
spomenuti  Emerson  (1803‐1882)  svo‐ mita označava prvi korak prema «samo‐
jim  religijskim  učenjem  i  propovije‐ oslobođenju».  Gnosticizam  naučava 
danjem bitno utjecao na razvoj onoga  spasenje kroz prosvjetljenje koje pak do‐
što  će  kasnije  Robert  Bellah  označiti  lazi  kao  posljedica  ovladavanja  tajnim 
kao  «civilna  religija».  Naime,  osim  znanjem. U svim gnostičkim sustavima, 
ključne  ideje  panteizma,  da  je  Bog  prijašnjim  ili  suvremenim,  duhovna 
duh prisutan u svim stvarima, Emer‐ osviještenost  dolazi  kroz  manju  grupu 
son  je  posebice  isticao  povjerenje  «duhovne  elite»  čiji  članovi  se  nazivaju 
samo  u  sebe,  te  kozmički  zakon  po  različitim  imenima,  primjerice  proroci, 
kojemu će dobra djela biti nagrađena,  pneumatici,  perfekti,  šamani,  iluminati, 
a ona loša kažnjena, što će kasnije biti  mistici,  magi  i  sl.  Taj  duhovni  elitizam 
sastavni  dijelovi  «civilne  religije».  predstavlja  osnovni  aspekt  razvoja 
Osmo  poglavlje  sadržava  analizu  gnosticizma.  U devetom poglavlju Her‐
«povratka»  gnosticizma  u  suvreme‐ rick  analizira  pojavu  «modernog  šama‐
nom zapadnom svijetu. Korijene gno‐ nizma».  Kako  je  poznato,  sam  pojam 
sticizma  Herrick  nalazi  kod  Simona  «šaman» potječe iz Sibira i označava po‐
Magusa  i  njegovog  učenika  Menan‐ jedinca koji liječi različite bolesti, proriče 
dera iz 1. stoljeća nove ere. U osnovi,  budućnost,  poziva  demone  i  prati  duše 
gnosticizam  predstavlja  sustavni  du‐ umrlih  na  «onaj  svijet».  Herrick  pose‐
hovni napor izbjegavanja ograničenja,  bnu  pažnju  usmjerava  na  tzv.  «viktori‐
kako  povijesti  u  općem  smislu  tako  i  janske šamane» kasnog 19. stoljeća, kao 
fizičkog  utjelovljenja  u  konkretnom  što  su  George  Edward  Bulwer‐Lytton  i 
smislu, koje se postiže učenjem tajnog  posebice  Helena  Petrovna  Blavatsky 
znanja  (gnoze)  i  tajnih  tehnika  (ma‐ koja  je  1875.  godine  u  New  Yorku, 
gija).  Vrijeme,  povijest  i  «zemaljska»  zajedno sa C. Olcottom i W.Q. Judgeom, 
stvarnost  osnovni  su  «neprijatelji»  utemeljila  «Teozofsko  društvo».  Bla‐
gnosticizma. Gnostička duhovnost iz‐ vatsky  je  izgradila  teozofiju  iz  različitih 
ražava sumnju u mogućnost iskuplje‐ dijelova  okultizma,  spiritizma,  mistici‐
nja od Boga tijekom povijesti, a «ljud‐ zma  i  sl.  i  temeljila  to  svoje  učenje  na 
366
 recenzije i prikazi

ideji  da  su  sve  svjetske  religije  i  du‐ drugi  ljudi,  konvencionalni  moral  i 
hovne tradicije kroz povijest proizašle  posebice tradicionalna religija. No u tom 
iz  jednog  davno  izgubljenog  učenja  procesu  rastvaraju  se  koncepcije  trans‐
koje  su  njoj  otkrila  božanska  bića.  cendentnog  i  osobnog  božanstva,  opro‐
Teozofska misao, uz gnostičke izvore  štenja  grijeha,  pobjede  nad  smrti,  ega‐
već  spomenutog  Simona  Magusa,  litarne duhovne zajednice i statusa ljud‐
sadrži i dijelove učenja srednjevjekov‐ skog  bića  kao  bića  stvorenog  od  Boga. 
nog  mistika  Meistera  Eckharta,  re‐ Herrick  tim  navodima  kao  da  upozo‐
nesansnih  pisaca  škole  Giordana  rava na posvemašnju «ontološku samo‐
Bruna,  njemačkog  mistika  Jacoba  ću» ljudskog bića koje se proglašava bo‐
Böhmea,  te  filozofa  romantizma.  Uz  žanstvom. Osim toga, upozorava i da je 
navedeno,  važan  izvor  teozofskog  spajanje  panteizma,  štovanje  prirode, 
učenja  predstavljaju  hindustički  sveti  duhovnog elitizma i nada u znanstveno 
spisi,  prije  svega  Vede  i  Upanišade  potpomognut  napredak  evolucije  već 
(posebice Bhavagad‐Gita). Deseto po‐ imalo  zlokobne  posljedice  u  prvoj 
glavlje  raspravlja  o  «mističnom  putu  polovici  20.  stoljeća.  Na  kraju  Herrick 
prema  pluralizmu»  i  otkrivanju  da  podsjeća na poznati dio Knjige Postanka 
smo «svi jedno u religiji». U tom smi‐ (3,5) gdje se između ostalog navodi «i vi 
slu  Herrick  navodi  misli  katoličkog  ćete biti kao bogovi». Pitanje koje ostaje 
laika  Waynea  Teasdalea  koji  smatra  otvoreno  jest  je  li  baš  to  budućnost 
da  je  stvarna  religija  čovječanstva  sa‐ ljudskog  bića?  Jesu  li  društvene  pro‐
ma  duhovnost  jer  je  mistična  du‐ mjene  na  Zapadu,  označene  naizgled 
hovnost  izvorište  svih  svjetskih  reli‐ suprostavljenim  procesima  individua‐
gija. Za Herricka religijski pluralizam  lizacije  i  globalizacije,  znak  i  religijskih 
ukorijenjen je u dvostrukom konceptu  promjena  u  smislu  «pomrčine  religijske 
– božanstva kao «konačne stvarnosti» i  tradicije» i «oživljavanja» nove religioz‐
mističnog  iskustva  kao  načina  su‐ nosti/duhovnosti koja se temelji na indi‐
čeljavanja s tom «stvarnošću».   vidualnom iskustvu? Odgovor na to pi‐
U  jedanaestom,  zaključnom  poglav‐ tanje  nije  jednoznačan,  no  ako  bismo 
lju,  Herrick  sumarno  izlaže  osnovne  morali  odgovoriti  na  to  pitanje  onda 
ideje  svakog  poglavlja,  te  postavlja  nam se čini da je odgovor «ne, za sada» 
pitanje moguće društvene  uloge «no‐ najbliži  stvarnom  stanju.  S  jedne  strane 
ve religijske sinteze». Naime, različita  jasno  je  da  se  «nova  religijska  sinteza» 
učenja koja se predstavljaju kao «nova  javlja  zbog  smanjene  mogućnosti  tradi‐
religijska  sinteza»  uglavnom  referi‐ cionalnih  religija  da  odgovore  na  sve 
raju  manju  grupu  «duhovnih  struč‐ brojnija  pitanja  sve  složenijeg  druš‐
njaka»,  odnosno  svojevrsnu  «du‐ tvenog  stanja  kasnog  moderniteta.  S 
hovnu  elitu».  A  kako  to  Herrick  na‐ druge  pak  strane  «nova  religijska  sin‐
vodi,  od  «duhovne  elite»  do  «rasne  teza» se niti ne pokušava baviti tim pita‐
elite»  vrlo  je  mali  korak.  «Nova  reli‐ njima,  barem  ne  na  društvenoj  razini. 
gijska  sinteza»  nudi  sigurnu  pobjedu  Hoće li, nakon desetljeća rasprava o se‐
duše  nad  izvanjskim  ograničenjima  kularizaciji  i  de‐sekularizaciji,  ipak  doći 
kao što su vrijeme, prostor, tijelo, zlo,  do  potpune  sekularizacije  društva,  iako 
367
 recenzije i prikazi

ne na način kako se to u samoj teoriji  sustava – međuovisnost je svugdje, o če‐
pretpostavljalo?  No  ukoliko  uzmemo  mu  se  radi  (1  str.).  Svi  ekonomisti  tre‐
u  obzir  «širu  sliku»  izvan  zapadnih  baju prepoznati i priznati, tako autori u 
društava, onda je jasno da je religija i  uvodnom poglavlju, da je prirodni oko‐
dalje  itekako  «društvena  stvar»  koja  liš materijalna osnova svake ekonomske 
se  ipak  nesretno  i  prečesto  koristi  u  aktivnosti – i trebaju razvijati ideje kako 
«nereligijske» svrhe.   dugoročna  zaštita  okoliša  može  uspjeti 
Krunoslav Nikodem  u  odnosu  na  kratkoročne  ljudske  inte‐
  rese za rastom i blagostanjem.  
  Zadaća, pristup i snaga ove knjige leži u 
 

Michael Common and Sigrid Stagl integraciji  suštinskih  elemenata  i  kon‐

cepata 
ECOLOGICAL ECONOMICS.
An Introduction. prirodnih  i  socijalnih  znanosti.  Autori 
Cambridge University Press, Cam- pružaju  studentima  ekonomije  ulaz  u 
bridge, 2005, 560 str. razumijevanje biogeofizikalnih osnova i 
  okolišnih  utjecaja  ekonomskih  aktiv‐
Sada  je  ovdje  –  knjiga  koju  se  dugo  nosti.  Studentima  ekologija  pružaju  do‐
očekivalo.  Studenti  ekonomije  mogu  bro  definirano  uvođenje  u  pojmove, 
sada njihova Samuelsona ili Mankiva  koncepte i metode ekonomije – posebice 
staviti  u  kut.  Pojavio  se  jedan  drugi,  pristup  povezanosti  gospodarskog  ra‐
bolji udžbenik. To što su autori Euro‐ sta, potrošnje resursa i opterećenja oko‐
pljani rado se prima, ipak je ovdje ne‐ liša. Bolju ravnotežu između ekonomije 
ka  kolijevka  eko‐pokreta;  da  su  ro‐ i ekologije, postavljanje ciljeva i jamstva 
dnoj tematici izišli u susret čitaoce na‐ održivog  razvoja  (sustainable  develop‐
ročito veseli, još više, da autori repre‐ ment),  ne  može  se  prepustiti  samim 
zentiraju  generacijsko  pitanje:  Mic‐ tržištima.  Postoje  neotkazive  državne 
hael Common emeritirani profesor na  funkcije  i  one  zahtijevaju  veliki  javni 
Visokoj školi za ekološke studije Sve‐ angažman.  
učilišta  Strathclyde  i  Sigrid  Stagl  su‐ Prema ovakvoj filozofiji uređena je knji‐
radnik  (fellow)  na  Institutu  za  zna‐ ge:  Međuovisni  sustavi,  Ekonomske  aktiv‐
nost  tehnologiju  (SPRU)  na  sveučili‐ nosti  i  njihovi  utjecaji  i  Governance  (up‐
štu u Sussex, koji je stekao doktorat iz  ravljačka struktura) nazvani su tri dijela 
ekološke  ekonomije.  Dakle  dva  inte‐ knjige  koje  slijedi  četvrti  dio  o  «Među‐
resantna  autora.  Ipak,  kako  tešku  te‐ narodnoj  dimenziji».  U  okviru  ovakve 
mu su preuzeli?  opće  strukture  priređeno  je  ukupno  14 
Ekološka ekonomija (Ökologische Öko‐ poglavlja  cjelokupne  tematike  –  pri  če‐
nomie),  tako  oni  kažu,  bavi  se  odno‐ mu  je  4.  poglavlje  Ekonomija  u  sustavu 
sima između ljudi u privredi i načina  globalne ekologije ključni dio. «Gospodar‐
funkcioniranja prirode – između «hu‐ ski rast i blagostanje», «Gospodarski ra‐
man  housekeeping»  i  «natureʹs  ho‐ st  i  opterećenje  okoliša»  su  također 
usekeeping»  (vođenje  domaćinstva);  esencijalna  poglavlja.  Način  funkcio‐
ona se odnosi na povezanosti između  niranja tržišta, njihove granice u zaštiti i 
ekonomskih  sustava  i  ekoloških  očuvanju dobara okoliša, zahtijevaju od 
368
 recenzije i prikazi

socijalne  i  intergeneracijske  praved‐ Donella Meadows, Jorgen Randers,

Dennis Meadows 
nosti  upravljačku  strukturu  (gover‐
nance) koja je prihvatljiva prevođenju  GRENZEN DES WACHSTUMS.
Das 30-Jahre Update.
načela  održivosti  i  uvođenju  ade‐
S. Hirzel Verlag, Stuttgart 2006, 335 str.
kvatnog  instrumentarija  održivosti. 
 
Gubitak značenja nacionalne države u 
Ovo  je  treća  knjiga  o  «granicama  rasta» 
procesu  globaliziranja  dodatno  zah‐
(Limits  to  Growth).  Prva  koja  se  pojavila 
tijeva  međunarodno  sporazumije‐
1972.  prevedena  je  na  30  jezika  i  više 
vanje o trgovini i zaštiti globalnih do‐
milijuna  puta  čitana.  Drugo,  revidirano, 
bara okoliša – zadaće, koje se egzem‐
izdanje  objavljeno  je  1992.  godine  i  s 
plarno  obrađuju  u  4.  dijelu  knjige  s 
naslovom  «Beyond  the  Limits»  (S  onu 
primjerima  klimatskih  promjena  i 
stranu  granica)  signaliziralo  prvo  upo‐
gubitka biološke raznolikosti. 
zorenje:  u  nekim  dijelovima  globalnog 
Autori  su  uzeli  u  obzir  pedagošku 
sustava prekoračene su granice, naročito 
funkciju  udžbenika.  Svako  poglavlje 
granice  opterećenja  što  znači  opadanje 
počinje  s  predstavljanjem  suštinskog 
funkcije ekosustava. Ovo treće izdanje ‐ s 
pitanja  o  čemu  se  u  njemu  radi.  Za 
malim zakašnjenjem prevedeno također i 
bolje razumijevanje povezanosti sadr‐
na njemački – omogućava reviju 30‐godi‐
žaja  u  okvirima  su  prezentirani  pri‐
šnjih  događanja,  još  jednom  prezentira 
mjereni materijali. Ključni pojmovi su 
suštinske  sastavne  dijelove  prve  studije, 
u  tekstu  istaknuti  a  na  kraju  pobliže 
dopunjava svjetski model (World 3) ana‐
objašnjeni. Na kraju svakog poglavlja 
lize,  aktualizira  stanje  podataka  i  unosi 
navedena  su  pitanja  za  nastavak  di‐
razumijevanje  u  promatranje  koje  proiz‐
skusije  i  postavljani  zadaci  za  pre‐
lazi iz 30 godina globalne promjene. 
ispitivanje  naučenoga.  Navedeni  su  i 
Autori  «Granica  rasta»  kao  znanstvenici 
relevantne web‐adrese. 
bili  su  izrazito  uspješni,  ali  daljnje  raza‐
Bez ikakvog ograničenja može se kon‐
ranje  prirodnog  okoliša  nisu  mogli  spri‐
statirati  da  su  Michael  Common  i 
ječiti – i zato žale: «I nadalje smo veoma 
Sigrid  Stagl  napisali  dosada  najbolji 
zabrinuti  da  će  sadašnji  trendovi  voditi 
tekst  za  uvod  u  «ekološku  ekonomi‐
prema  globalnom  prekoračenju  granica 
ju».  Radi  se  o  jasno  strukturiranom, 
(overshoot)  i  slomu  (collaps)…  Potpuno 
lako razumljivom i snažno izričajnom 
smo  zakazali  da  se  tema  prekoračenja 
tekstu  sa  dojmljivom  porukom  da  ne 
granica ugradi u javnoj debati».   
smijemo  zanemariti  ekološke  učinke 
Dakle, o tome se radi: o ekološkom pre‐
ekonomije  radi  otklanjanja  vlastite 
koračenju  granica,  o  slomu  sustava,  ali 
propasti  –  i  da  održivost  (nachhaltig‐
također i o mogućnosti odstupanja i pov‐
keit) mora postati imperativ za daljnji 
ratka na put održivog razvoja na planeti 
razvoj.  U  njemačkom  jezičnom  pros‐
Zemlja.  «Naš  glavni  cilj  je  na  izvjestan 
toru,  knjizi  želim  brojnost  čitateljstva 
način  ponoviti  argumentaciju  iz  1972. 
– ili uskoro uvjerljivo prevođenje.  
godine i potkrijepiti ju sa svim značajnim 
Udo E. Simonis  
podacima  koji  su  se  pokazali  u  ova  tri 
Profesor Politike okoliša 
desetljeća».  
Wissenschaftszentrum Berlin   

369
 recenzije i prikazi

Globalni izazov može se ‐ kažu autori  stanovniku, HWI i HEF) koji su različito 
–  relativno  jednostavno  opisati:  Da  se  udaljeni od  staze održivosti. Svi Scenariji 
postigne  održivost  za  svijet  kao  cje‐ 1  do  8  završavaju  u  prekoračenim  gra‐
linu, mora brzo porasti razina opskrb‐ nicama i slomu. Suprotno tome Scenario 9 
ljenosti siromašnih i istodobno global‐ ilustrira  održivost,  a  globalna  promjena 
ni «ekološki otisak stopala» (ökologische  dolazi dugoročno u stabilnu ravnotežu.  
Fuβabdruck)  kojega  uzrokuju  bogati,  Scenario 10 tada pokazuje što bi bilo mo‐
mora biti drastično reduciran. Zato su  guće da se još prije 20 godina intenzivno 
neophodne  velike  tehničke,  ali  i  soci‐ radilo  na  tom  uzoru:  svjetskog  sta‐
jalne  i  osobne  promjene;  radi  se  o  ve‐ novništva,  manje  zagađivanja  okoliša, 
ćem međusobnom respektu i respektu  veći udjel obnovljivih resursa, manji eko‐
prirode, o fer sudjelovanju i suradnji u  loški  otisak  stopala  i  više  blagostanja 
svjetskim  zbivanjima.  Dosad  nijedna  građana Zemlje. 
politička  stranka  i  nijedan  savez  nap‐ Prije 30 godina kritičari su relativno ola‐
rednih  nije  tražio  široku  podršku  za  ko negirali granice nastavka materijalnog 
takav program – a ekološki otisak sto‐ rasta,  naročito  ako  su  ga  tražili  u  resur‐
pala iz dana u dan postaje veći.  sima,  ali  ne  i  u  opadanju.  Međutim,  u 
Značajna  metodička  novost  knjige  je  današnjem  svijetu  sa  smanjujućom  bio‐
dopunjenost  argumentacije  iz  osnov‐ loškom  raznolikosti,  kolabirajućim  sta‐
nog  programa  svjetskog  modela  njem ribljeg fonda, opadajućom razinom 
(World 3‐91), koji je između ostalog bio  podzemnih voda, izblijedjelim koraljnim 
proširen  (World  3‐03)  sa  indikatorom  grebenima,  erodirajućim  tlima  i  poveća‐
blagostanja  svjetskih  građana  (Human  njem pustinjskih područja, s povećanjem 
Welfare  Indeks  –  HWI)  i  indikatorom  temperature na Zemlji i porastom razine 
opterećenja globalnog sustava (Human  mora – ali i civilnim i vojnim konfliktima 
Ecological  Footprint  –  HEF).  Sadržajna  kao  posljedicom  ovih  trendova  –  neće 
novost  je  u  aktualiziranju  baze  poda‐ biti više moguća lakomislena kritika ove 
taka  i  eksplicitnoj  definiciji  prekorače‐ knjige, ponajprije od ignoranata kojima je 
nja granica.  svejedno  kad  se  radi  o  budućnosti  i  od 
Možda je najznačajnija novost pedago‐ tradicionalnih  fetišista  rasta  koji  žive  u 
ška,  naime  dijaloški  karakter  knjige:  uskom svijetu spoznaja.  
autori «govore» s čitateljem, uvode ga  Ova  knjiga  trebala  bi  postati  obvezna 
u  kompleksan  kompjutorski  tijek,  ali  literatura UN‐desetljeća «Obrazovanje za 
također i u diskurs o političkim priori‐ održivi razvoj» koje je nedavno započelo. 
 
tetima,  o  preprekama  i  šansama  pro‐  

mjene privrede, društva i pojedinca.  Udo E. Simonis  
U  deset  scenarija  do  2100  godine  au‐ Profesor Politike okoliša 
tori pokazuju moguće budućnosti naj‐ Wissenschaftszentrum Berlin 
značajnijih  sistemskih  parametara 
(stanovništvo,  resursi,  industrijska 
proizvodnja  i  proizvodnja  hrane,  za‐
gađenje  okoliša,  očekivana  životna 
dob, potrošna dobra, usluge i hrana po 
370
 recenzije i prikazi

Jared Diamond  zacije nekoć ekološki ugroženih društava 

KOLLAPS. Warum Gesellschaften na  Islandu  i  Japanu,  na  Novoj  Gvineji  i 
überleben oder untergehen. na otoku Tikopia.  
S. Fischer, Frankfurt a.M, 2005, 704 str. Najveći  broj  povijesnih  kolapsa  ima 
uzroke  u  prenaseljenosti  i  izrabljivanju 
prirodnih  resursa.  Ipak  potrebno  je 
Kako može neka knjiga od 704 stranice 
zajedničko  djelovanje  više  faktora,  čime 
sitnopisa i sa 30 stranica navoda izvora 
iz  pogrešnog  razvoja  nastaje  kolaps. 
u kratkom vremenu  postati bestseller? 
Diamond  vidi  pet  faktora  na  djelu:  (1) 
Njezin  autor  misli  da  se  jednostavno 
nedostatak  upravljanja  središnjim  resur‐
radi o temi – temi koja uznemiruje lju‐
sima  kao  što  su  vode,  tla,  šume,  riblji 
de;  koliko  je  to  značajno,  odmah  se 
fond, (2) klimatske promjene; (3) vanjski 
vidi. 
neprijatelji;  (4)  izostajanje  trgovinskih 
Stvarno,  povijest  propasti  ranijih  dru‐
partnera;  (5)  pogrešna  reakcija  društva 
štava  omogućava  nam  asocijacije.  Zar 
na njegove probleme. 
nije moguće da također naše današnje 
Propast  društva  Uskršnjih  otoka  odu‐
društvo ide prema kolapsu? Što su po‐
vijek je naročito fascinirao: kako su mogli 
vodi – i što bi bile pretpostavke da se 
stanovnici  –  Diamond  citira  jednog  stu‐
izbjegne propast? 
  denta – biti tako glupi da ne prepoznaju 
Napisati  knjigu  sa  16  poglavlja  o  isto  što  su  sami  sebi  učinili:  «Što  su  stanov‐
tako  mnogim  društvenim  slomovima,  nici otoka mislili kada je posljednje drvo 
drži  autor  prije  za  dosadnim  i  des‐ palo?»  Značenje  ove  propasti,  koja  je 
truktivnim;  trebalo  je  također  opisati  osnovi bila ekološko samoubojstvo, autor 
primjere  stabiliziranja  ugroženih  dru‐ vidi  u  tome  da  je  vidljiva  paralelnost 
štava. Osnovno pitanje knjige proizlazi  prema  našoj  suvremenoj  situaciji: 
iz toga kao konsekvenca: zašto su dru‐ «Ogoljeni  Uskršnji  otoci  u  Pacifiku,  me‐
štva uspješna ili neuspješna u rješava‐ tafora  su  za  planet  Zemlju  naših  dana 
nju njihovih problema – u što mi mo‐ koja izolirana lebdi u svemiru». 
žemo naučiti od ranijih društava?  Centralno  pitanje  knjige  je  zašto  ljudi 
Fenomen  sloma  (kolapsa)  Diamond  čine glupe stvari koje ih vode u propast. 
shvaća kao ekstremnu formu propasti  Diamond na njega odgovara sa teorijom 
među  kojima  postoje  brojne  varijante  stadija  mogućih  katastrofičnih  procesa 
prikradajuće  i  nagle,    djelomične  i  to‐ odlučivanja:  (1)  može  se  dogoditi  da 
talne – i takve koje bi mogle biti kona‐ društvo  problem  ne  može  predvidjeti; 
čno  izbjegnute.  Stoga  on  ne  interpre‐ (2)  društvo  ne  želi  problem  uočiti,  (3) 
tira  samo  zalazak  kulture  Maya  u  društvo  može  prepoznati  problem,  ali 
Mexiku,  Anasazi‐Indijanaca  u  Sjever‐ ne  želi  poduzeti  nikakav  napor  da  ga 
noj  Americi,  Uskršnjih  otoka  i  otoka  riješi; (4) politička i društvena elita ogra‐
Pitkarina u Pacifiku, Vikinga na Grön‐ đuje  se  od  posljedica  njihova  vlastita 
landu,  ubojstva  naroda  u  Ruandi,  djelovanja, što ubrzava propast.  
djelomično  degradiranog  karibskog  Diamond  je  svakako  oprezan  pri  pri‐
otoka Hispanjola,, razgradnje Australi‐ mjeni  spoznaja  povijesnih  propasti  na 
je;  on  opisuje  također  uspjehe  stabili‐ sadašnjost:  između  onog  ranije  i 
371
 recenzije i prikazi

sadašnjeg  postoje  razlike  –  u  samim  Hidefumi Imura, Miranda A. Schreurs

(ed.) 
problemima kao i u mogućnosti reak‐
cije na to. Osim starih problema iscrp‐ ENVIRONMENTAL POLICY IN JAPAN.
ljivanja postoje i novi problem optere‐ Edward Elgar, Cheltenham UK and
Northampton, MA. 2005. 406 str.
ćenje  ekosustava  koji  današnju  situa‐
 
ciju  čine  opasnijom  nego  ona  prija‐
Knjiga «Politika zaštite okoliša u Japanu» 
šnjih  društava.  Kao  pojašnjenje  Dia‐
predstavlja  jednu  od  najopsežnijih  i  naj‐
mond koristi dojmljivu sliku. «Na Us‐
boljih djela o politici zaštite okoliša u Ja‐
kršnjim  otocima  bilo  je  10.000  ljudi 
panu.  Knjiga  se  sastoji  od  četrnaest  po‐
koji su više od 800 godina koristili ka‐
glavlja  u  kojima  sudjeluje  jedanaest  au‐
mene sjekire prije nego su posjekli sve 
tora.  Hidefumi  Imura  potpisuje  pet  po‐
drveće  na  njihovu  otoku.  Danas  živi 
glavlja  i  sudjeluje  u  još  tri  poglavlja,  a 
šest  i  pol  milijardi  stanovnika  sa  že‐
Miranda  Schreurs  sudjeluje  u  dva  po‐
ljeznim  oruđima,  motornim  pilama  i 
glavlja.  
buldožerima  koji  mnogo  brže  raza‐
Sadržajno, knjiga donosi rasprave o pro‐
raju šume u čitavom svijetu». 
šlosti,  sadašnjosti  i  budućnosti  zaštite 
Porast stanovništva, razina gospodar‐
okoliša, o nedaćama i olakšanjima, o cije‐
ske  aktivnosti  i  globaliziranje,  za  au‐
ni ekonomskog rasta i koristi od uporabe 
tora  nisu  samo  poticaj  za  pesimizam: 
«okolišu  prijateljske»  tehnologije.  Ta‐
njegov se optimizam temelji na mode‐
kođer,  raspravlja  se  o  posljedicama  ne‐
rnim  komunikacijskim  mogućnosti‐
giranja štetnih utjecaja na okoliš, kao i o 
ma. Danas smo u odnosu na ranije u 
kompenzaciji  za učinjenu štetu. Poseban 
položaju učiti od drugih društava ko‐
naglasak  stavlja  se  na  različite  subjekte, 
ja  su  u  vremenu  i  prostoru  veoma 
od  «razaratelja»  do  «branitelja»,  ekono‐
udaljena. On ne kaže da bismo treba‐
mista  i  environmentalista,  vlade,  indus‐
li; ne, on misli da ćemo (!) se odlučiti 
trije i civilnog društva, sve do legislative.  
iskoristiti ovu jedinstvenu prednost.  
Proces industrijalizacije u Japanu počinje 
Da  li  Diamond  sam  sebi  možda  pro‐
relativno  kasno.  No  u  šezdesetim  go‐
turječi? Ako drži njegova teorija o sta‐
dinama  20.  stoljeća  dolazi  do  ubrzanog 
dijima,  ako  problemi  ne  mogu  biti 
rasta  koji,  između  ostalog,  donosi  i 
predviđeni,  ne  uzimaju  se  ozbiljno, 
ozbiljne  posljedice  za  okoliš.  Japan  tako 
doduše  spoznaju  se,  ali  se  s  njima 
vrlo  brzo  postaje  zemlja  s  velikim  zaga‐
stvarno ne hvatamo u koštac, i ako ih 
đenjima  svih  vrsta  koje  su  utjecale  na 
političke  i  društvene  elite  iz  osobnih 
zdravlje ljudi i same prirode. Štete su bile 
interesa  odbijaju,  tada  –  bojim  se  – 
velike, no s druge strane, takvo stanje po‐
Diamond  se  prevario:  tada  je  mo‐
taknulo je razvijanje socijalne osjetljivosti 
derno  društvo  unatoč  svih  moguć‐
za  pitanja  zaštite  okoliša,  kako  samih 
nosti  za  komunikaciju,  pred  postepe‐
građana  tako  i  političara,  ekonomista  i 
nim,  djelomičnim  ili  općenito  total‐
znanstvenika.  Tako  je  Japan  vremenom 
nim kolapsom.  
razvio jedinstveni način upravljanja oko‐
Udo E. Simonis  
lišem  kojeg  karakterizira  manji  naglasak 
Profesor Politike okoliša 
na  sudskim  sporovima,  a  veći  naglasak 
Wissenschaftszentrum Berlin 
372
 recenzije i prikazi

na  administrativnom  vođenju.  Jedna  Osobno  smatram  kako,  u  ovom  opse‐

od  bitnih  karakteristika  upravljanja  žnom  djelu,  ipak  nedostaje  zasebno  po‐
okolišem  u  Japanu  jest  i  značajan  do‐ glavlje  o  savjetodavnom  sustavu  za  za‐
prinos  volonterskog  rada  u  imple‐ štitu okoliša u Japanu. Također, smatram 
mentaciji politike zaštite okoliša.   da  je  više  pažnje  trebalo  posvetiti 
Autori  u  svojim  raspravama  uglav‐ iznimno  pozitivnoj  ulozi  sudova  koji  su 
nom analiziraju čimbenike koji su utje‐ svojim  odlukama  pomagali  u  ranoj  fazi 
cali  na  relativno  uspješna  nastojanja  primjene politike za zaštitu okoliša. Mo‐
rješavanja  velikih  industrijskih  zaga‐ guća  primjedba  je  i  nedostatno  referi‐
đenja  u  Japanu.  Pritom  se  naglašava  ranje  značajnih  radova  iz  ranih  sedam‐
relativnost  uspjeha,  prije  svega  zbog  desetih godina 20. stoljeća kada zapravo 
činjenice  da  je  riječ  o  društvu  uvje‐ kreće politika za zaštitu okoliša u Japanu. 
tovanom  eksponencijalnim  rastom,  u  No  bez  obzira na navedeno, knjiga «Po‐
zemlji i inozemstvu.  litika  zaštite  okoliša  u  Japanu»  predsta‐
Suvremeni Japan je sve «zeleniji» i sve  vlja  iznimno  štivo  za  sve  zainteresirane 
više okrenut prema održivom razvoju.  za oblikovanje i primjenu politike zaštite 
Razdvajanje  ekonomskog  rasta  od  za‐ okoliša,  kako  u  razvijenim  zemljama, 
gađenja  okoliša  postalo  je  moguće  tako i u zemljama u razvoju. 
zbog  velikih  poboljšanja  u  iskori‐  
štavanju resursa u smislu razvoja «cir‐ Udo E. Simonis  
kularne ekonomije» unutar koje se jav‐ Profesor Politike okoliša 
ljaju  i  sustavi  «bez  emisija  štetnih  pli‐ Wissenschaftszentrum Berlin 
nova»  («zero  emission  systems»).  Na‐
dalje,  uspoređuju  japanska  iskustva  u 
politici zaštite okoliša u smislu mogu‐
će  primjene  «japanskog  slučaja»  i  u 
drugim dijelovima svijeta. Tako Schre‐
urs uspoređuje politiku zaštite okoliša 
u  Japanu  s  onom  u  Europskoj  Uniji  i 
SAD‐u.  Imura  pak  naglašava  moguć‐
nosti izgradnje nove politike za zaštitu 
okoliša u svijetu, te propituje moguću 
ulogu  Japana  u  budućoj  međuna‐
rodnoj suradnji oko zaštite okoliša. 
S obzirom na cjelokupni sadržaj pred‐
stavljen  u  ovoj  knjizi  može  se  reći  da 
ona donosi temeljnu analizu japanskih 
iskustava s industrijskim rastom, zaga‐
đenjem,  pročišćavanjem  i  razvojem 
jedne  politike  zaštite  okoliša.  U  tom 
smislu  daje  se  sustavni  pregled  po‐
kušaja  i  pogrešaka  u  izgradnji  jedne 
sveobuhvatne politike zaštite okoliša. 
373
 recenzije i prikazi

Tonči Matulić  taknutu u naslovu a pobliže ju označava 

VODIČ KROZ BIOETIKU – 1-3. s  podnaslovom  koji  ujedno  nosi  poruku 
Oblikovanje identiteta bioetičke o  aktualnim  stanjima  i  tendencijskim 
discipline - 1 kretanjima  bioetičkog  diskursa.  Prva 
Život u ljudskim rukama - 2 knjiga  nosi  naslov  Oblikovanje 
Medicinsko prevrednovanje etičkih identiteta  bioetičke  discipline.  Etička 
granica - 3 svijest  odgovornosti  za  opstanak  u  budu‐
Glas Koncila, Zagreb, 2006. ćnosti  (303 str.);  druga  Život  u  ljudskim 
rukama.  Nova  biologija  i  biotehničko  re‐
Posljednjih  pola  stoljeća  primjetne  su  volucioniranje  života  (282  str.),  a  treća 
dvije  tendencije.  S  jedne  strane  sve  Medicinsko  prevrednovanje  etičkih 
perfidnije  i  bezobzirnije  zadiranje  u  granica.  Svetost  života  prikliještena  između 
život – čovjeka i ostalih oblika života, i  autonomije i tehnicizma (264 str.). 
 
 

ugrožavanje  uvjeta  njihova  opstanka  «Vodič  kroz  bioetiku»  zapravo  je  svoje‐
na  Zemlji  globalnih  razmjera.  Tome  vrstan  autorov  projekt  iz  kojega  je  na‐
doprinose  znanstveno‐tehnički  prog‐ stala  ova  trilogija,  dijelom  pisana  u  isto 
res i «dogmatsko» praktično slijeđenje  vrijeme  kada  je  autor  radio  i  dovršio 
paradigme  napretka  i  ideje  razuma;  s  izuzetno  vrijednu  i  opsežnu  knjigu 
druge strane postoji tendencija sve in‐ «Bioetika»  (Zagreb,  Glas  Koncila  2001, 
tenzivnijeg  traganja  za  sprečavanjem  538  str.).  To  je  plod  šestogodišnjega  au‐
negativnih  posljedica  globalne  socijal‐ torova sustavnog pisanja o bioetičkim pi‐
ne  i  ekološke  krize  i  napor  za  novom  tanjima  i  problemima  u  rubrici  «Vodič 
paradigmom  razvoja  (napretka)  i  sli‐ kroz  bioetiku»  u  «Glasu  Koncila«  (od 
kom čovjeka. Jedan od pristupa je pro‐ 1999. do 2005. godine). Objavljeno je 306 
filiranje  bioetičke  ideje  u  kojoj  neki  članaka koji su uvršteni u ovu knjigu, za‐
vide početak nove epohe čovječanstva.  jedno  s  jednim  neobjavljenim  člankom  i 
U  toj  proturječnosti  nastaje  i  brojna  tvore jednu cjelinu pa s autorovom knji‐
literatura  koja  promišlja  suvremene  gom  «Bioetika»  predstavljaju  cjelinu.  Po 
bio/etičke  aporije  u  nastojanju  da  po‐ naslovu  rubrike  «Vodič  kroz  bioetiku» 
kaže  ontološke  osnove  i  etička  načela  zajednički  su  naslovljene  sve  tri  knjige. 
za  utemeljenje  moralnog  ponašanja  Poglavlja  i  odjeljci  u  knjigama  odra‐
kako pojedinca tako i profesija i otvori  žavaju  sistematizaciju  građe  po  njezinoj 
put izlaska iz moralnih dilema.    unutarnjoj logici i tematici, onako kako ih 
U  kontekstu  bioetičkog  vala u  svijetu,  je  autor  koncepcijski  zamislio,  ali  je 
u Hrvatskoj se također od početka 21.  uočljiva  i  vremenska  sličnost  slijeda  ob‐
stoljeća  razvija  plodan  bioetički  dis‐ javljivanja članaka i njihova rasporeda u 
kurs  kojemu  je  pridonio  i  Tonči  Ma‐ trilogiji. Iako na prvi pogled riječ «vodič» 
tulić,  autor  knjige  «Vodič  kroz  bio‐ može  asocirati  na  različite  «vodiče», 
etiku».   ovdje  je  riječ  o  sasvim  drugom  tipu  vo‐
 

«Vodič  kroz  bioetiku»  čine  tri  knjige,  diča. Naime, vodiča kroz bioetički diskurs 

svojevrsna  bioetička  trilogija.  Svaka  i «u» bioetički diskurs koji će se intenzi‐
knjiga  zaokružuje  jednu  tematiku  is‐ virati  i  neprekinuto  otvarati  i  u  21. 

374
 recenzije i prikazi

stoljeću, jer se, nažalost, i nadalje može  radigmi  i  nekršćanskih  načela.  Autor 

očekivati nastavak ugrožavanja života  polazi  od  činjenice  porasta  znanstveno‐
ali istodobno i nužnost sustavnog etič‐ tehničke moći i njezina globalnog utjecaja 
kog  promišljanja  uvjeta  njegove  egzi‐ na  perspektive  života  uopće  i  preživlja‐
stencije.  vanje čovječanstva što dovodi do širenja 
 

Sve  tri  knjige  imaju  neke  zajednička  potencijala uništenja, pa se otvara pitanje 

formalna  obilježja.  Svaka  knjiga  ima  kontrole  takve  moći.  Problem  čovjekove 
Predgovor (a on je isti za sve tri knjige)  odgovornosti  postaje  ponovno  aktualan 
u  kojemu  autor  objašnjava  čitatelju  u novoj bio/etičkoj vizuri. 
 

genezu rukopisa ovih triju knjiga i mo‐ Druga  knjiga  Život  u  ljudskim  rukama 

tive za sintetičko oblikovanje. U svakoj  sadrži  ova  poglavlja:  1.  Bioetika  pred 
knjizi napisan je Zaključak, a na kraju  izazovima biocentrizma, 2. Bioetika pred 
je  dodan,  ne  samo  popis  izvornih  izazovima  antropocentrizma,  3.  (Bio)  ‐
naslova  i  vrijeme  objave  članaka  u  etičko  vrednovanje  biocentrizma,  4.  Bio‐
dotičnoj knjizi, nego i svih članaka ob‐ etičke  implikacije  nove  biologije,  5.  Bio‐
javljenih  tijekom  šest  godina  u  pro‐ etičko  tematiziranje  kloniranja,  6.  Re‐
jektu «Vodiču kroz bioetiku». Autor je  akcije straha na takozvano igranje Boga, i 
također  u  svakoj  knjizi  dodao  popis  7. Ontoantropološki status ljudskoga em‐
literature  koja  upućuje  čitatelja  na  brija.  U  nastavku  promišljanja  iz  prve 
bioetičku problematiku o kojoj se piše  knjige  kritički  se  raspravlja  o  bio‐
u dotičnoj knjizi. Pored toga, u svakoj  centrizmu  i  antropocentrizmu  i  i  bio‐
knjizi u uvodnom članku obrazložena  centričnim  etikama.  Promišljaju  se  neki 
je ključna ideja i problem na koji se od‐ aspekti  revolucioniranja  života  i  tajne 
nosi njezin sadržaj.   života  koje  postaju  predmetom  bio‐
Prikazati  ovu  trilogiju  zahtijevalo  bi  etičkog diskursa (kloniranje, genetički in‐
nešto  više  prostora  i  pozornosti  u  či‐ ženjering). Bioetika se sučeljava sa rezul‐
tanju.  Zato  ćemo  navesti  samo  osno‐ tatima  istraživanja  prirodnih  znanosti, 
vna poglavlja iz sadržaja svake knjige.   naročito  nove  biologije,  pa  autor  pro‐
Prva  knjiga  Oblikovanje  identiteta  bioe‐ pituje ontološki i moralni status ljudskog 
tičke  discipline  sastavljena  je  od  šest  embrija  i  nepovredivost  prava  na  život 
poglavlja: 1.  Identitet  bioetike kao po‐ ljudskog  bića  u  uvjetima  u  kojima  se 
sebne discipline, 2. Vrijednosno dime‐ čovjekov proizvod (znanje i tehnika) osa‐
nzioniranje  bioetike,  3.  Dijalog,  para‐ mostaljuje  a  čovjek  s  njim  sve  teže  up‐
digme  i  institucionaliziranje  bioetike,  ravlja,  suočavajući  se  s  pitanjem  dobra  i 
4.  Civilizacijsko  ʹprevrednovanjeʹ ljud‐ zla. Odbacuju se kritike kršćanstva (Bib‐
skoga  dostojanstva,  5.  Personalističko  lije) kao jedinog krivca za stanje ekološka 
određenje bioetike i 6. Neke kršćanske  krize  njezine  negativne  posljedice  i 
dimenzije  bioetike.  U  ovoj  knjizi  naj‐ usmjerava  na  novovjeku  koncepciju 
prije se propituje identitet bioetike kao  čovjeka  i  napretka  kao  prave  uzročnike. 
zasebne discipline i njezine sastavnice,  Zato se zagovara promicanje oblikovanja 
a  zatim  se  propituju  njezine  vrije‐ sveobuhvatne  ekološke  svijesti  o  dob‐
dnosne  dimenzije  u  kontekstu  raz‐ robiti  života  –  prirode  i  čovjeka,  poš‐
ličitih etičkih tradicija, suvremenih pa‐ tivanjem njihove autentičnosti.  
375
 recenzije i prikazi

Treća  knjiga  Medicinsko  prevrednovanje  Autor  započinje  trilogiju  u  prvoj  knjizi 

etičkih granica strukturirana je u sedam  razmatranjem  definicija  i  određenja  bio‐
poglavlja:  1.  Bioetika  i  problemi  auto‐ etike,  njezinih  kategorija  i  problema  ko‐
nomije  čovjeka,  2.  (Bio)etički  impe‐ jima se bavi. U drugoj knjizi je nastavio s 
rativi spolnoga odgoja, 3. Bioetičko te‐ promišljanjima  o  biocentrizmu  i  antro‐
matiziranje  pobačaja  i  pravo  na  život,  pocentrizmu  kao  dominantnim  bio‐
4. Bioetički aspekti medikalizacije ljud‐ etičkim  usmjerenjima  i  temama  o  klo‐
skog rađanja, 5. Bioetički aspekti skrbi  niranju  i  ljudskom  embriju,  a  završio  s 
za  umiruće  i  eutanazija,  6.  Kršćansko  trećom  knjigom  o  pitanjima  autonomije 
vrednovanje patnje, umiranja  i smrti  i  čovjeka,  pobačaja,  spolnog  odgoja,  euta‐
7. Život u svjetlu otajstva Božića i Us‐ nazijom  i  konačno  pitanjem  ljubavi  pre‐
krsa.  Primjenom  znanosti  u  medicini  ma  životu  i  tajnom  života  (preciznije  se 
stvara  se  novi  kompleks  (tehničkog)  može  koncepcijski  slijed  vidjeti  u  na‐
reguliranja  života  i  uvjeta  umiranja.  vedenom  sadržaju  trilogije).  Od  zapo‐
Rekli  bismo  stvara  se  «industrija»  ra‐ četih  promišljanja  o  znanosti  o  životu  – 
đanja i umiranja a s njom i izazovi mo‐ bioetici, autor završava sa promišljanjima 
ralnoj  praksi  i  etičkim  načelima.  Zato  o samom životu, ističući njegovu svetost 
je  treća  knjiga  usmjerena  je  na  kritiku  i nepovredivost. Na taj način autor je ži‐
biomedicinske prakse i njezina prevre‐ vot,  od  znanstvene  refleksije  do  teo‐
dnovanja  života.  Nasuprot  medikali‐ loškog razumijevanja, promišljao kao niz 
zaciji  i  desakralizaciji  života,  autor  specifičnih  etičkih  pitanja  koja  tvore 
ukazuje na autentičnu kršćansku viziju  izazov  post/modernom  društvu  i  ljud‐
života, kao i etička stajališta o životu i  skoj svakodnevici. Kršćanska ontologija i 
patnji, smrti i umiranju, u kojoj se nudi  etika autoru  su  čvrsto  uporište  kritičkog 
bitno drugačiji smisao života od onoga  odnosa  prema  različitim  etičkim  kon‐
u  sekulariziranoj  (sekularnoj)  viziji  cepcijama i stajalištima o životu čovjeka i 
života. Glede toga, istaknuto je simbo‐ ostalim oblicima života.  

lično  značenje  Božića  (autentičnost  Obilježje  trilogije  je  svojevrsna  encik‐

ljudskosti)  i  Uskrsa  (ispunjenje  smisla  lopedičnost.  To  nisu  koje  hermetično  te‐
života). Ljubav prema životu i svetost  matiziraju  pojedina  bio/etička  pitanja 
života jamstvo su održanja smislenosti  suvremenog  života,  nego  iz  jendog 
života  i  zabrane  uništenja  nevinog  svjetonazora  sustavno  analitička  i  teo‐
ljudskog bića, jer «Bog je gospodar ži‐ rijska  eksplikacija  bitnih  bioetičkih  poj‐
vota  od  njegova  početka..»  ‐  završava  mova  i  njihovo  mjesto  u  različitim  pri‐
autor  treću  knjigu  pozivanjem  na  Do‐ stupima  životu.  U  svakom  odjeljku  su 
num vitae.  relevantni pojmovi posebno grafički ista‐
 

Već  iz  navedenoga  sadržaja  Matuli‐ knuti što čitatelju omogućava praktičan i 

ćeve  trilogije  mogu  se  prepoznati  os‐ brz  uvid  u  probleme.  Obrađena  su  bio‐
novne  konture  autorove  koncepcija  etička pitanja i to na način da se o njima 
projekta  «Vodič  kroz  bioetiku»,  tran‐ ne  piše  kao  o  znanstvenim  ili  pak  samo 
sparentne  u  naslovima  i  podnaslo‐ etičkim  problemima,  nego  kao  o  život‐
vima.  nim  situacijama  i  etičkim  poukama.  Ve‐
oma  se  razgovjetno  objašnjava  niz 
376
 recenzije i prikazi

pojmova u bioetici a što čitatelju omo‐ za  namjenu  knjige  nije  njegova  manj‐

gućava dobar uvid u bioetičku proble‐ kavost, nego možda izvjesna edukativna 
matiku, dakako kršćanske orijentacije.  prednost  za  «prosječnog»  čitatelja.  Uos‐
 

Trilogija  nije  pisana  teorijski  neute‐ talom  autor  daje  trilogiji  zajednički  nas‐
meljeno  ni  vrijednosno  neutralno.  lov «Vodič kroz bioetiku».    
 
 

Autor  veoma  jasno  pokazuje  svoju  Trilogija «Vodič kroz bioetiku» značajno 

teorijsku i etičku poziciju koju zastupa  je  bioetičko  djelo  iz  pera  teologa  koje 
i  brani.  Način  na  koji  to  radi  nije  sustavno uvodi i upućuje ne samo u os‐
kritika  drugačijih  pogleda,  nego  uka‐ novne  pojmove  bioetike  nego  značajno 
zuje  na  različitost  bioetičkih  ishodišta  promiče bioetičku ideju post/modernosti, 
drugačijih  shvaćanja  i  argumentira  kritički se suprotstavljajući odstupanjima 
afirmaciju  teoretske  ili  etičke  pozicije  od  temeljnih  kršćanskih  etičkih  načela  o 
koju  zastupa.  Tako  u  promišljenom  životu ili njihovu relativiziranju. To je od 
sučeljavanju i vrednovanju argumenti‐ posebne važnosti i za hrvatsko društvo u 
rano  brusi,  izgrađuje  i  umrežuje  poj‐ kojemu  se  zbivaju  velika  strukturna 
move  u  prepoznatljivo  bioetičko  sta‐ gibanja  socijalnog  prostora  a  time  i 
jalište  kršćanskog  teologa.  Temeljna  potresi – iskušenja, relativizmi i praznine  
mu  je  pozicija  od  koje  polazi  da  je  ži‐ na  moralnom  planu, kojima  je dobrodo‐
vot svet jer implicira Božje stvaranje, a  šla ovakva literatura. 
 

čovjek  razumno  biće  i  ima  status   

Unutarnja  logika  trilogije  prati  i  po‐

etičkog  bića  što  znači  da  bezuvjetno 
dupire  etičku  orijentaciju  o  vrijednosti 
implicira  odgovornost,  baš  kao  što 
života  i  čovjekove  odgovornosti  za  ljud‐
njegov embrio ima moralni status oso‐
ski ali i svaki drugi oblik života, temeljeći 
be.  Iz  toga  slijede  bioetička  načela  i 
se  na  ključnim  teološkim  interpre‐
moralni  odnos  čovjeka  prema  životu: 
tacijama kršćanske bioetike. Naziv vodič 
vlastitom  i  drugih  ljudi,  kao  i  prema 
«kroz  bioetiku»  znači  da  autor  misli  na 
ostalim oblicima života. 
  sasvim  određenu  koncepciju  bioetike 
Rukopis  je  pisan  kao  istančana,  ne  utemeljenu na shvaćanju života, posebice 
samo etička nego i implicitna socijalna,  čovjeka.  U  njoj  imaju  mjesta  različite 
polemika sa tendencijama znanstveno‐ znanstvene  discipline.  Taj  je  pristup  je 
tehničke civilizacije, odnosno neokapi‐ očiglevdan.  Neovisno  o  tom  sklopu 
talizma  koje  ugrožavaju  i  prijete  ži‐ razumijevanja  bioetičke  problematike, 
votu. To  je  pokazano na različitim sa‐ trilogija  odražava  i  osobno  autorovo 
držajima ‐ od spolnog odgoja do poba‐ viđenje  stanja  stvari  i  njihovo  pro‐
čaja,  od  vrijednosti  života  do  eu‐ mišljanje. Treba reći i to, da autorov pri‐
tanazije itd. Istodobno autor vješto po‐ stup  u  promišljanju  i  način  kako  je 
lemizira s različitim nekršćanskim etič‐ prezentirana  problematika,  potiču  čita‐
kim  načelima  i  suvremenim  para‐ telja na razmišljanja o izloženim temama 
digmama.  i stajalištima, a upravo to je želja svakog 
 

Tekstovi  odražavaju  znanstvenu  akri‐ autora.  Tematski  složene  u  tri  zasebna 

bičnost, iako nisu prezentirani sa svim  toma  omogućavaju  lakše  posezanje  za 
popratnim znanstvenim aparatom, što  sadržajem koji ih zanima. Svaka knjiga je 
377
 recenzije i prikazi

cjelina  i  može  se  čitati  neovisno  o  Günter Altner, Heike Leitschuh-Fecht,

Gerd Michelsen, Udo E. Simonis und
drugim dvjema.   Ernst U. von Weizsäcker /Hrsg./
 

Na  osnovu  ovih  nekoliko  opservacija  JAHRBUCH ÖKOLOGIE 2007

držim  da  je  rukopis  trilogije  «Vodič 
C. H. Beck, München, 2006, 288 str.
kroz bioetiku» Tonči Matulića, teologa 
i  našeg  vrsnog  poznavatelja  bioetičke 
problematike,  višestruko  značajan  i  Godišnjak  ekologije  za  2007.  godinu 
vrijedan,  autorski  prepoznatljiv  rad  donosi  zanimljive  priloge  o  teoretskim  i 
kao  interpretacija  kršćanske  bioetičke  aktualnim ekološko‐političkim temama. 
platforme.  «Vodič»  je  načajan  za  opći  U  prvom  dijelu  –  Perspektive,  tri  su  pri‐
kontekst  bioetičkih  rasprava  širinom  loga. Hermann H. Dieter u članku «Vidi 
problematike koju zahvaća, a naročito  se  što  se  želi  spoznati  –  jezična  razno‐
hrvatski  bioetički  diskurs  u  kojemu  likost  kao  obećanje  budućnosti»  pove‐
sudjeluju  različite  profesije.  On  potiče  zuje  pitanje  raznolikosti  vrsta  u  prirodi 
nastavak  promišljanja  i  ne  ostavlja  sa  raznolikosti  jezika  na  Zemlji.  Danas 
čitatelja  ravnodušnim.  Poučava  ga,  postoji  između  5  i  7  tisuća  jezika.  Oko 
intelektualno  provocira  drugačije  mi‐ 2500 jezika kojima govori mali broj ljudi 
šljenje i potiče na zauzimanje ne samo  stoje  pred  izumiranjem.  Budući  jezik 
konkretnog  stava  nego  i  etičkog  sta‐ izražava  odnos  neke  kulture  prema 
jališta.  Vrijedna  je  u  kontekstu  opće  prirodi i način kojim se izražava njezino 
intelektualne  bioetičke  rasprave  kao  spoznavanje, time se smanjuje opća čov‐
provociranje  odgovora  na  nove  mo‐ jekova  spoznaja  prirode.  S  druge  strane 
ralne izazove tehničke civilizacije i pri‐ nestajanje  vrsta  također smanjuje mogu‐
sutnu  dilemu:  sustavna  prilagodba  ćnost jezičnog bogatstva i spoznaja. Mo‐
etičkih  načela  novim  znanstveno‐teh‐ derno  društvo  u  procesu  globaliziranja 
ničkim zahtjevima ili etička kritika, pa  vodi  takvom  sužavanju  u  prirodi  i  kul‐
i  radikalna,  znanstveno‐tehničkih  (po‐ turi. Za njega su neke vrste u prirodi eko‐
tencijalnih)  postignuća  i  socijalnog  nomski «nerentabilne», ali istodobno po‐
konteksta  neokapitalizma  sa  «sakrali‐ staju  «nerentabilni»  neki  narodi.  Zato  je 
ziranjem»  profita  i  stvari.  U  svakom  zaštita  kulturne  raznolikosti  i  biološke 
slučaju  temeljna  kategorija  –  život  in‐ raznolikosti  poželjan  program  i  vrijed‐
telektualno  i  etički  obrađen  je  u  krš‐ nosna orijentacija. 
ćanskoj  bioetičkoj  vizuri  na  način  in‐ Jezik  je  neiscrpan  izvor,  beskonačni  me‐
terpretacije  suvremene  bioetičke  lite‐ dij  i  moćan  instrument  spoznaje.  Mi‐
rature, koja je priložena knjigama.  šljenje  u  slikama  i  povezanostima  for‐
«Vodič  kroz  bioetiku»  treba  promat‐ mira i strukturira jezik. Svaki jezik je za‐
rati  i  u  kontekstu  bioetičkog  vala  kao  seban univerzum spoznaje i spoznatljive 
odgovora  na  znanstveno‐tehničke  prirode.  Potiskivanje  jezika  nije  samo 
izazove i bioetičke prijepore, koji struč‐ nepovratan  gubitak  kulturnog  razu‐
no elaborira sliku bioetičkih problema  mijevanja  nego  gubitak  visoko  dife‐
i  teorijski  izgrađenu  poziciju  ute‐ renciranog  potencijala  percepcije  i  spo‐
meljenja etičkih načela.  znaje. Zato gubitak u prirodnoj biološkoj 
Ivan Cifrić  raznolikosti  može  dovesti  do  gubitka  u 
378
 recenzije i prikazi

spoznajnim  i  životnim  mogućnostima  ha,  a  automobil  srednje  klase  s  odvo‐

na Zemlji.  ženih  12  tisuća  km  godišnje  zagađuje 
Postojanje samo jednog jezika u svijetu  zrak sa oko 1.500 kg CO2.(25) 
 

čini  se  kao  izvjesni  «komunikativni  Hanna  Rheinz  u  svom  članku  «Zaštita 
raj», ali istodobno to bi bila «spoznajna  prirode  i  životinja  prema  židovskoj 
provalija»,  «trijumf  jednostranih  glu‐ tradiciji»,  analizira  pitanje  zaštite  živo‐
posti» u kojima ne bi bilo više ništa u  tinja u starozavjetnim tekstovima. 
prirodi  za  spoznati  (19).  Nasuprot  to‐  

U  drugom  dijelu  Godišnjaka  Naglasci, 

me,  višejezičnost  omogućava  različite 
obrađeno je nekoliko tema. U prvom od‐
horizonte  i  stajališta.  Autor  zaključuje 
jeljku na produktivnosti resursa. O tome 
da sužavanje raznolikosti jezika u jed‐
pišu  Walter  R.  Stahel  –  «Produktivnost 
noj  «svevrsnosti»  nije  samo  problem 
resursa  u  promjenama  tijekom  vre‐
kulturne  i  znanstvene  politike,  nego  i 
mena».  Zalažući  se  za  održivi  razvoj, 
problem zaštite prirode.  
 
autor  drži  da  njegovi  pobornici  moraju 
Wolfgang  Fritsche,  «Smanjena  per‐
razriješiti «gordijski čvor»: odnos između 
cepcije  prirode  –  i  posljedice  koje  sli‐
produktivnosti  resursa,  gospodarskog 
jede». U članku se polazi od teze da je 
razvoja i većeg zapošljavanja (Europa ne 
kriza  okoliša  (Umweltkrize)  kriza  per‐
podnosi 19 milijuna nezaposlenih).  
cepcije krize. Podsjeća na knjigu Jareda 
Christina  Liedtke/Claudia  Kaiser  – 
Diamonda  «Kollaps»  u  kojoj  ukazuje 
«Produktivnost  resursa».  Produktivnost 
na  tendenciju  da  kriza  može,  kako  se 
resursa  promatra  u  globalnom  kon‐
povijesno  pokazalo,  dovesti  do  pro‐
tekstu:  industrijske  zemlje  sa  oko  20% 
padanja  kulture.  Zato  je  potrebno 
svjetskog  stanovništva  koriste  oko  89% 
osvijestiti  našu  ovisnost  i  samorazu‐
resursa.  Povećanje  produktivnosti  re‐
mijevanje  i  dubinu  bića  prirode. 
sursa  postaje  ključni  faktor  održivog 
Ključni  problem  je  u  porastu  stanov‐
razvoja  i  političko  pitanje.  U  Njemačkoj 
ništva  što  ugroziti  okoliš  i  stabilnost 
će  se  produktivnost  u  2020.  godini  u 
ekosustava.  
odnosu  na  1990.  udvostručiti,  što 
Ako  bi  na  Zemlji  živjelo  –  a  to  je  us‐
dugoročno  znači  prepoloviti  količinu 
koro moguće ‐  9 milijardi stanovnika, 
korištenih  resursa  i  udvostručiti  bla‐
tada  bi  trebali  poljoprivrednu  povr‐
gostanje. Općenito je, prema savjetu eks‐
šinu veću od SAD, tj. oko milijardu ha 
perata,  u  svijetu  potrebno  smanjiti  ko‐
(100  milijuna  km2).  Dodamo  li  tome 
ličinu  resursa  u  prosjeku  za  50%. 
zagađenje  atmosfere,  ratu  nestajanja 
Industrijske zemlje bi morale (s obzirom 
živih  vrsta  (danas  10.000  puta  veća 
na  sadašnju  razinu  tehnologije  i  znanja) 
nego prije deset tisuća godina) za koje 
povećati produktivnost resursa za faktor 
se predviđa da će 2030. godine nestati 
10. Problem s kojim se danas susrećemo 
jedna  petina  a  2100.  godine  jedna  po‐
je  u  «mjerenju»  produktivnosti.  Poznato 
lovina, itd., tada se može zapitati o od‐
je da industrijske zemlje troše između 31 
nosu  između  raznolikosti  vrsta  i  sta‐
i  74  tone  po  stanovniku  godišnje  (Nje‐
bilnosti  ekosustava.  U  Njemačkoj  se 
mačka  je  smanjila  potrošnju  resursa  za 
dnevno  troši  za  naselja  i  prometnice 
25%  u  odnosu  na  1980.  godinu).  U 
više od 10 ha – godišnje oko 46 tisuća 
379
 recenzije i prikazi

rješavanju pitanja «dematerijalizacije» i  Treći  dio  Godišnjaka  Povijest  ekološke 

«trijasa»:  rast‐konzum‐zaposlenost,  politike odnosi se na energetsku politiku. 
potrebna  je  «resursna  etika»  u  kojoj  O  bioenergijina  primjeru  Brazila  pišu 
nije  važno  samo  «eficienz»  (gospo‐ Manfred  Nitsch/Jens  Giersdorf;  o 
darska učinkovitost) nego i «suficienz»  bioenergetskom  selu  na  primjeru  sela 
(društvena  učinkovitost).  Ulrich  Jühnde  piše  skupina  od  deset  autora  i 
Hampicke – Problemi zaštite prirode u  pokazuje  kako  se  gnoj  i  otpad  može 
agrarnom krajoliku.   iskoristiti  za  proizvodnju  energije  (U 
U  drugom  odjeljku  riječ  je  o  proble‐ Njemačkoj se godišnje kao nusprodukt u 
mima poduzetništva i dijaloga, o čemu  stočarstvu  dobiva  oko  190  mil  tona 
pišu:  Heike  Leitschuh‐Fecht,  Jürgen  gnojiva). 
 

Maier,  te  Ulrich  Steger/Oliver  Salz‐

 

Četvrti  dio  –  Disput,  dvojica  autora 

mann.  
problematiziraju  temu  nuklearne  ener‐
Leitschuh‐Fecht  piše  o  «shareholder‐
gije. Ralf Güldner – «Nuklearna energija 
value»  (interesima  akcionara  prema 
u  održivom  energetskom  mixu»  i 
poduzetnicima)  i  «stakeholder‐value» 
Hermann  Scheer  ‐  «Solarni  tehnički  pe‐
(menadžmentski  pristup).  Problem 
simizam  i  praatomska  energetska  laž». 
moći,  shvaćen  kao  šansa  za  utjecaj  na 
Güldner  drži  da  se  u  skoro  vrijeme  u 
politička  zbivanja,  treba  u  demokrat‐
Njemačkoj  ne  mogu  jednostavno  za‐
skom  društvu  rješavati  dijalogom. 
mijeniti  nekim  drugim,  obnovljivim  iz‐
Postoje  tri  forme  dijaloga:  orijentacija 
vorima  energije.  U  svijetu  je  u  pogonu 
na problem – dijalog orijentiran na krizu 
443  nuklearne  elektrane,  od  kojih  je 
koji polazi od uzroka krize; orijentacija 
preko  polovica  u  Europi  (U  Njemačkoj 
na  strateška  pitanja  koja  polazi  od 
17 koje daju 26,3% struje, a Francuska sa 
selekcije  i  prioriteta  tema  i  problema. 
preko  59  reaktora  snabdijeva  se  sa  oko 
Između  ta  dva  pola (krize i  strategije) 
80% električne struje). U deset zemalja su 
postoji  dijalog  orijentiran  na  projekte  u 
24  reaktora  u  gradnji,  a  više  od  50 
kojemu  se  između  poduzetnika  i 
projekata  su  u  planu.  Obnovljivi  izvori 
menadžmenta  sustavno  vidi  dijalog 
trebaju  prvenstveno  zamijeniti    fosilna 
sve dok ne bude neki projekt završen. 
goriva,  pa  će  NE  biti  još  dugo  značajan 
Jürgen  Maier  pojašnjava  da  se  nakon 
razvojni  potencijal.  Scheer  ukazuje  na 
konferencije  UN  u  Rio  de  Janeirou 
različitu  argumentaciju  pesimista 
1992.  godine  formiralo  (Agenda  21) 
obnovljivih  energija  koji  opravdavaju 
devet  stakeholder,  odnosno  major 
orijentaciju  na  nuklearnu  energiju,  ali 
groups  (u  njem.  prevedeno  kao  «dru‐
ukazuje  na  potrebu  orijentacije  na 
štvene  grupe»)  koji  sudjeluju  u    dija‐
obnovljive  energije,  osobito  solarnu. 
logu:  gospodarstvo,  sindikati,  poljop‐
Rasprave  i  konfrontacije  obnovljivim 
rivrednici,  znanstvenici,  urođenički 
energijama  polaze  od  različitih 
narodi,  žene,  NGO,  mladi  i  komunal‐
predrasuda, nerazumijevanja itd. Odluka 
na uprava. Postoji tri vrste nevladinih 
za  obnovljive  energije  je  odluka  za 
organizacija: ekološki (ENGO), biznis i 
sasvim drugačiji energetski sustav. 
industrija  (BINGO)  i  istraživački  in‐  

stituti (RINGO).  
380
 recenzije i prikazi

Od  značajnih  mislilaca  koji  su  prido‐ brojnim  teorijskim  konceptima  te 
nijeli  razvoju  ekološke  misli  (Vor‐Den‐ empirijskim  podacima  kako  bi  prikazali 
ker),  Gerd  Weigmann  je  predstavio  različite  kontekste  i  uvjete  u  kojima  se 
Ernsta  Haeckela  (1834‐1919)  utemelji‐ danas na globalnoj razini nalazi socijalna 
telja  ekologije  kao  znanosti,  a  Günter  država  te  kako  bi  dali  određene  smjer‐
Altner  Georga  Pichta  (1913‐1982)  ute‐ nice u kreiranju socijalne  politike i učin‐
meljitelja  ekologije  kao  politike,  a  u  kovite  socijalne  države.  Ona  se  kon‐
odjeljku  Vor‐Reiter  (predvodnici)  He‐ cepcijski  i  tematski  naslanja  na  zbornik 
ike  Leitschuh‐Fecht  predstavila  je  «Globalizacija  i  socijalna  država»  objavljen 
Christiane  Underberg  zanimljivu  po‐ 1998.  godine,  a  od  radova  objavljenih  u 
duzetnicu  koja  vodi  poljoprivredno  ovoj  knjizi  neki  su  već  bili  objavljeni  u 
imanje.  Reviji  za  socijalnu  politiku  (ovdje  su  po‐
Na kraju su navedeni podaci eko‐baro‐ novno obrađeni), dok njih pet nije nikad 
metra  (Umwelt‐Barometer  Deutschland)  prije objavljeno u Hrvatskoj.   
 

o  energetskoj  produktivnosti  u  Nje‐ Siniša  Zrinščak  autor  je  prvog  rada  pod 
mačkoj.  naslovom  «Socijalna  politika  u  pro‐
 

U prilozima Godišnjaka čitatelj će naći  cjepima globalizacije i europeizacije». U 
ne  samo  zanimljive  teme  iz  socijalno‐ njemu autor pokazuje neke podatke koji 
ekološkog  diskursa,  nego  i  zanimljive  ukazuju  na  nejednakosti  i  sve  veće 
podatke  i  noviju  literaturu  o  pro‐ razlike  između  bogatih/razvijenih  i  siro‐
blemima koji se obrađuju.  mašnih/nerazvijenih  za  koje  se  optužuje 
Ivan Cifrić  globalizacija  i  koje  su  interes  socijalne 
  politike;  prati  kritičku  matricu  socijalne 
  politike, uz stav da društveni procesi ni‐
  su  jednoznačni  te  uz  naglašavanje  da  je 
  potrebno  naznačiti  sastavnice  procesa 
Siniša Zrinščak (ur.) globalizacije,  europeizacije  i  tranzicije 
SOCIJALNA DRŽAVA U 21. STO- koji  su  kao  pojmovi  postali  neodređeni. 
LJEĆU – PRIVID ILI STVARNOST? Zbog  toga raspravlja  o globalizaciji kroz 
Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu, kulturološki,  ekonomistički  i  politički 
Zagreb, 2006, 388 str. pristup,  naglašavajući  kompleksnost  to‐
 
 
  ga  pojma,  ali  i  njegovog  utjecaja  na  so‐
Knjigu «Socijalna država u 21. stoljeću –  cijalnu  državu  koji  nije  jednosmjeran. 
privid  ili  stvarnost?»  uredio  je  Siniša  Nadalje se razmatra pojam europeizacije 
Zrinščak  kao  opsežan  i  obiman  zbor‐ te njegov značaj i odnos prema socijalnoj 
nik o temi socijalne države koja se su‐ državi  i  socijalnoj  politici,  posebno  zbog 
očava  s  mnogobrojnim  društvenim  ideje  o  jačoj  socijalnoj  dimenziji  pove‐
procesima  i  izazovima  poput  globali‐ zivanja, kreiranja vrijednosti i ciljeva eu‐
zacije,  tranzicije,  europeizacije  ili  mi‐ ropskog socijalnog modela. U tom smislu 
rovinske  reforme.  Knjiga  ima  388  se i osvrće na rad Vijeća Europe i njegov 
stranica  te  se  sastoji  od  uvodne  riječi  odnos prema socijalnoj politici kroz ideju 
urednika i 13 radova. U njima se emi‐ o  ljudskim  i  socijalnim  pravima  te  kon‐
nentni  stručnjaci  iz  područja  koriste  ceptu  socijalne  kohezije,  koji  je  dio 
381
 recenzije i prikazi

procesa  europeizacije.  Na  kraju,  autor  sen. U njemu on polazi od «rawlsovskog 

ističe  različitost  i  kompleksnost  u  od‐ načela  pravednosti»  po  kojem  bi  poje‐
nosu socijalne politike pojedinih nacija  dinac  nesklon  rizicima  pristao  na  pro‐
i navedenih društvenih procesa, koji se  mjenu  postojećeg  sustava,  ukoliko  se  ne 
još više usložnjava ukoliko uključimo i  bi  smanjila  razina  blagostanja  najsiro‐
tranzicijske procese.   mašnijih.  Po  tom  načelu  on  nastoji  pri‐
 

U  drugom  radu,  s  naslovom  «Soci‐ kazati  bolji  socijalni  sustav  i  raspodjelu 

jalna  država  za  21.  stoljeće»,  Gøsta  proizvodnje  socijalnih  dobara  u  osnovi 
Esping‐Andersen  raspravlja  o  izazo‐ kojih su tri stupa socijalne sigurnosti – tr‐
vima nejednakosti s kojima se susreću  žište,  obitelj  i  država.  Stvarna  razina 
europski sustavi socijalne zaštite zbog  blagostanja ovisi o odnosima ta tri stupa. 
promjena  u  području  zaposlenosti  i  Pojedine  europske  zemlje  naglašavaju 
obiteljske  strukture  te  naglaska  na  jedan od tri stupa u rješavanju problema 
«ekonomiju  znanja».  Autor  se  pita  u  svojim  socijalnim  politikama,  pa  se 
kako  demokratizirati  znanje  i  kompe‐ tako  spominju  tri  modela:  nordijski, 
tenciju te redefinirati socijalnu politiku  «liberalno»  socijalni  te  kontinentalni  eu‐
i socijalna prava? Tako autor govori o  ropski  socijalni  model.  Prema  tome,  u 
transformaciji strukture rizika i socijal‐ okviru  EU,  strategija  buduće  socijalne 
nih  potreba  kroz  pitanja  vezana  uz  politike  mora  voditi  računa  o  različitim 
obiteljske  rizike,  asimetriju  socijalne  modelima rješavanja socijalnih problema, 
zaštite  između  generacija  i  životni  a  kroz  «model  otvorene  koordinacije» 
ciklus,  fertilitet  i  migraciju,  partici‐ može  naglasiti  ciljeve  na,  za  autora, 
paciju i zaposlenost, vezu između rada  bitnim područjima poput djece i obitelji, 
i  mirovina  te  zapošljavanje  žena  i  ku‐ rodnih  odnosa,  radnog  života  te  umi‐
ćanstva  s  dvostrukim  dohotkom.  Go‐ rovljenja.  Važno  je  uočiti  da  je  socijalna 
vori  se  o  novim  oblicima  «nestan‐ politika  povezana  sa  politikom  zapoš‐
dardnih  obitelji»,  mladima,  tercijar‐ ljavanja  te  da  socijalnu  politiku  treba 
nom  sektoru  te  situaciji  vezanoj  uz  promatrati  i  s  aspekta  udjela  ukupnog 
zaposlenost, a naglašava se uloga obi‐ BDP‐a  na  određenom  području,  a  ne 
telji kao kreatora zaposlenosti. Esping‐ samo prihoda i rashoda države.  
 
 

Andersen,  na  posljetku,  predlaže  Joseph  E.  Stiglitz  autor  je  četvrtog  rada 
prioritete koji bi omogućili pravedniju  pod  naslovom  «Zaposlenost,  socijalna 
socijalnu  državu:  zaposlenje  majke  i  pravda  i  društveno  blagostanje».  U 
pomoć  oko  usklađivanja  posla  i  brige  njemu  autor  nastoji  kroz  spoznaje  eko‐
za  djecu,  odgoda  odlaska  u  mirovnu,  nomike informacija – nesavršenosti infor‐
investiranje  u  djecu  i  mlade,  rede‐ macija su  brojne u  ekonomiji  i utječu na 
finiranje odnosa zaposlenosti i slobod‐ nju  –  demantirati  tvrdnje  neoklasične  li‐
nog  vremena,  te  uspostava  načela  beralne  ekonomske  teorije  o  radu,  tržiš‐
jednakosti šansi tijekom cijelog života.   nim mjerama i razini zaposlenosti. Kada 
 
 

je  informacija  nepotpuna  time  je,  isto 

 

«Ka  dobrome  društvu,  još  jednom» 

tako,  i  tržište  nepotpuno  te  dolazi  do 
naslov je trećeg rada ove knjige, a au‐
nesavršene  konkurencije,  povećanja  ne‐
tor  je  ponovno  Gøsta  Esping‐Ander‐
382
 recenzije i prikazi

zaposlenosti  i  neučinkovitosti  tržišta.  govoriti  o  zapaženoj  konvergenciji  koja 

Ova  je  kritika  najviše  usmjerena  akte‐ se  u  svojoj  biti  uglavnom  odnosila  na 
rima  koji  zastupaju  financijske  i  zaposlenost, pa se negativno odrazila na 
komercijalne  interese.  Oni  su,  često,  socijalnu  zaštitu.  Međutim,  ono  što  po‐
percipirani  kao  tvorci  socijalnih  pro‐ većava  njihovu  zabrinutost  je  to  što 
blema  koji,  na  svoj  način,  omalovaža‐ postoji konvergencija europske strategije 
vaju same teze neoliberalne ekonomije  socijalne zaštite prema anglosaksonskom 
koju zastupaju. Prema tome, ekonom‐ liberalnom modelu, u kojem bi došlo do 
ski  je  rast,  po  autoru,  potrebno  re‐ opasnosti  usmjeravanja  socijalnih  mode‐
konceptualizirati imajući u vidu da ne  la «prema dolje». Integrirana Europa mo‐
smije  biti  samo  usmjeren  na  aku‐ že se izgraditi samo povećanjem solidar‐
mulaciju  kapitala,  nego  je  potrebno  nosti  na  razini  same  Europske  unije,  te 
uključiti i transformaciju društva.  kroz  tu  prizmu  moramo  razmatrati 
 

ekonomski  rast  koji  mora  biti  u  službi 

 
 

Peti je rad autora Ulricha Walweia pod 
socijalnog napretka –zaključuju autorice. 
naslovom  «Razina  zaposlenosti  i  so‐  
 
 
 

cijalna  sigurnost:  paradoksi  globali‐ Maurizio  Ferrera,  Manos  Matsaganis  i 

zacije».  U  njemu  autor  raspravlja  o  Stefano  Sacchi  autori  su  sedmog  rada  s 
utjecaju  globalizacije  (ubrzanom  zbog  naslovom «Model otvorene koordinacije 
liberalizacije  tržišta,  ukidanja  trgo‐ protiv  siromaštva:  novi  «proces  so‐
vačkih  restrikcija  te  političkih  pro‐ cijalnog  uključivanja»  Europske  unije». 
mjena)  na  socijalnu  državu  i  socijalne  U  njemu  autori  govore  o  modelu  otvo‐
politike.  Mnoštvo  empirijskih  i  kom‐ rene  koordinacije  (MOK)  koji  je  u  svom 
parativnih  podataka  koji  ukazuju  na  početku bio primjenjivan u području za‐
probleme  zaposlenosti  i  tržišta  rada  pošljavanja,  ali  je  najznačajnije  širenje 
nam Walwei prikazuje u brojnim tabli‐ modela bilo upravo na područje socijalne 
cama.  Na  temelju  tih  podataka  autor  politike.  Glavni  elementi  MOK‐a  su  na‐
predlaže  mjere  koje  bi  pomogle u  po‐ cionalni  planovi,  zajedničke  smjernice, 
rastu  razine  zaposlenosti.  Pri  tome  zajednički  evaluacijski  izvještaji  i  pre‐
naglašava  da  je  pitanje  povećanja  za‐ poruke.  Ovi  elementi,  međutim,  nisu 
poslenosti  sve  više  pitanje  koje  pri‐ obvezujući,  što  nam  pokazuje  da  nacio‐
pada  socijalnoj  državi  te  da  socijalnu  nalna  država  ipak  nije  izgubila  svoju 
državu  trebamo  promijeniti  i  moder‐ važnost  i  značaj.  U  pokušaju  rekonstru‐
nizirati, a ne razmontirati.   kcije  političkih  zbivanja  koje  su  u  prav‐
 
 

Séverine  Chapon  i  Chantal  Euzéby  nom pogledu utjecali na formiranje soci‐

autorice su šestog rada ovog zbornika,  jalne  politike  EU,  pri  čemu  su  se 
a  njegov  naslov  je  «Prema  konver‐ komparirali  nacionalni  planovi  i  stra‐
genciji  europskih  socijalnih  modela».  tegije  vezani  za  pitanje  socijalne  isklju‐
U  ovom  radu  autorice  naglašavaju  čenosti,  autori  ističu  otvorenu  koor‐
svojevrsnu  sinhroniziranost  ekono‐ dinaciju  i  veću  uključenost  aktera  kao 
mskih  ciklusa  do  koje  je  došla  Euro‐ mogućnost da se proizvedu značajniji re‐
pska unija tijekom devedesetih godina.  zultati na području socijalne politike.   

Zbog  toga,  smatraju  one,  možemo 

383
 recenzije i prikazi

Siniša  Zrinščak  autor  je  osmog  rada  glašavajući  negativnije  aspekte  socijalne 
zbornika  pod  naslovom  «Socijalna  države  u  komunističkom  periodu  (ide‐
politika  u  kontekstu  korjenite  druš‐ ološko  zanemarivanje  socijalnih  proble‐
tvene  transformacije  postkomunisti‐ ma,  opresivnost  i  pseudo‐humanost), 
čkih zemalja». U njemu se raspravlja o  Kovács smatra da su prvi utjecaji libera‐
problematici socijalne države, a nagla‐ lizma  doveli  do  povećanja  blagostanja. 
sak  je  na  kontekstu  tranzicijskih  ze‐ Tako  autor  govori  o  dvije  priče  o  so‐
malja. Tako autor daje povijesni prikaz  cijalnoj državi i socijalnoj politici – prva je 
političkih  promjena  i  ukazuje  na  priča  o  tome  da  je  socijalna  država  u 
ekonomske  probleme  komunističkih  periodu  transformacije  doživjela  svoju 
zemalja  te,  isto  tako,  naglašava  da  je  redukciju, a druga je priča o tome da još 
period  komunizma  bio  period  so‐ uvijek  postoji  komunistička  socijalna 
cijalnih  prava  i  temeljne  socijalne  si‐ država kao uteg. Autor se zalaže za treću 
gurnosti. Prema podacima o zemljama  priču  u  kojoj  nema  velikog  uzbuđenja  i 
koje  prolaze  kroz  tranziciju  i  druš‐ katastrofalnih  pogrešaka,  već  samo 
tvenu transformaciju, naglašava se ve‐ svijest  o  potrebi  transformacije  komuni‐
lika socio‐ekonomska različitost među  stičke socijalne države i velikog zaštitnog 
zemljama  i  upitnost  primjene  iste  jastuka  socijalne  države  kao  štita  od 
razvojne  politike  u  različitim  okol‐ ekonomskih udaraca.  
 

nostima.  Ono  što  te  zemlje  dijele,  da‐

 
 

Deseti  rad  autorice  Alene  Nesporove 

kako, jest pitanje socijalne nesigurnosti 
naslovljen  «Zašto  je  nezaposlenost  i 
i  nejednakosti  koje  se  u  prvim  godi‐
dalje  tako  visoka  u  srednjoj  i  istočnoj 
nama tranzicijskog konteksta i namet‐
Europi?»  razmatra  problem  nezaposle‐
nulo.  Unatoč  tome,  ne  postoje  veće 
nosti. Podaci za postkomunističke zemlje 
razlike  u  odnosu  na  ostale  zemlje  EU 
pokazuju  kako  se  u  devedesetim  godi‐
ili  OECD‐a.  Problemi  su  najvidljiviji 
nama  povećala  nezaposlenost  te  da  je 
kod nezaposlenosti i mirovinskih sus‐
vidljiv rast upravo dugotrajne nezaposle‐
tava,  što  naglašavaju  i  prikazani  po‐
nosti  na  koju  je  utjecala  ekonomska  si‐
daci  u  analizama  postkomunističkih 
tuacija  u  komunizmu,  ali  i  ekonomska 
zemalja  i  njihovih  socijalnih  politika. 
politika nakon komunizma. Privatizaciju, 
Prema tome, s jedne strane se treba no‐
liberalizaciju cijena i trgovine te makroe‐
siti s teretom nasljeđa, a s druge strane 
konomsku  stabilizaciju  sve  tranzicijske 
s    liberalnim  utjecajem  na  ekonomije 
zemlje  nastojale  su  ubrzati  prihvaćajući 
pojedine tranzicijske zemlje.  
 
 
 
sugestije  Washingtonskog  konsenzusa. 
«Jastuk  koji  guši?  Transformiranje  Na  razvoj  zapošljavanje  su  tako  najveći 
«komunističke  socijalne  države»  u  utjecaj  imali  primjerice  privatizacija, 
srednjoistočnoj  Europi»  naslov  je  de‐ strane investicije, razvoj malih poduzeća 
vetog  rada  u  kojem  je  János  Mátyás  i zakonodavne i institucionalne reforme. 
Kovács  autor.  U  njemu  se  autor  bavi  Ovi su faktori, po autorici, u srži pitanja 
socijalnom  državom  i  prijelazom  s  zaposlenosti  kao  važnog  elementa  rje‐
komunističkog u postkomunistički pe‐ šavanja problema socijalne države.  
 

riod,  samo  na  drukčiji  način.  Na‐

384
 recenzije i prikazi

Janos Kornai autor je jedanaestog rada  zarade‐doprinosi  može  ispostaviti  opas‐

s naslovom «Što zemlje koje započinju  nija  za  mirovinski  sustav  nego  labava 
postsocijalističku  transformaciju  mo‐ veza doprinos‐naknade. Isto tako, debata 
gu naučiti iz dosadašnjih iskustava?».  o  privatnim  mirovinskim  fondovima  ne 
U  njemu  autor  pokušava  dati  savjet  rješava  glavne  probleme,  a  zanemaruju 
kako  treba  postupati  prilikom  tran‐ se i socijalni troškovi. 
 

zicijskih reformi, a posebno s obzirom  Nicholas  Barr  autor  je  zadnjeg  rada, 

na  reformu  sustava  socijalne  skrbi  tj.  trinaestog po redu, ovog zbornika s nas‐
socijalne  države,  temeljen  na  iskustvu  lovom  «Mirovinske  reforme:  mitovi, 
zemalja  u  tranziciji  na  europskom  i  istine  i  izbori  mirovinske  politike».  U 
azijskom  tlu.  Autor,  s  obzirom  na  njemu  autor  nastoji  objasniti  kako  fun‐
osjetljivost  ove  teme,  pristupa  tom  kcionira  sustav  definiranih  doprinosa  u 
pitanju s ogradama te naglašava da ne  kojem  pojedinci  godinama  uplaćuju 
postoje  univerzalna  pravila  koja  bi  doprinose u mirovinske fondove, a kako 
mogla  biti  primjenjiva  na  sve  države  funkcionira  sustav  definiranih  naknada 
jednako  te  da  ne  postoji  takva  stvar  koji  se  temelji  na  generacijskoj  soli‐
kao  što  je  «nepolitička»  odluka.  Tako  darnosti  kroz  demistifikaciju  nekih  mi‐
on daje primjer Mađarske i nekih dru‐ tova  o  mirovinskim  sustavima.  Za 
gih  tranzicijskih  zemalja  te  izlaže  mo‐ zadovoljavajući  mirovinski  sustav  pri‐
guće  scenarije  početaka  postsocijalis‐ marna  je  djelotvorna  javna  uprava,  za‐
tičke transformacije.  
 
ključuje  autor,  a  debata  između  sustava 
 

Dvanaesti  rad  «Problemi  u  oblikova‐ definiranih  prinosa  i  sustava  definiranih 

nju  mirovinskog  sustava»  autorice  naknada  sekundarna  je,  jer  postoje  raz‐
Marie  Augusztinovics  bavi  se  prob‐ ličiti načini postizanja cilja – optimalnog i 
lematikom  mirovinskog  sustava  kao  s  ekonomske  točke  održivog  mirovin‐
glavnog  instrumenta  osiguravanja  si‐ skog sustava.  
gurnih  prihoda  u  starijoj  dobi  i  pita‐ Ovaj  zbornik  radova  na  relevantan  i 
njem  narušavanja  doprinosa  vezanih  odmjeren  način  pruža  temeljne  uvide  u 
uz zarade. Trenutačna društveno‐eko‐ problematiku izazova s kojima se susreće 
nomska situacija, po autorici, ne pogo‐ socijalna  država  na  pragu  trećeg  tisuć‐
duje  tradicionalnom  mirovinskom  ljeća.  Na  temelju  teorijskih  doprinosa  i 
sustavu te se uvode mirovinski sustavi  empirijskih podataka, te općenito jednim 
s  više  stupova  u  kojima  se  najviše  komparativnim  pristupom,  ovaj  zbornik 
problematizira  drugi  obavezni  stup  oslikava  svu  složenost  tog  fenomena,  a 
osiguranja. Postoje dvije strane koje se  svakako može poslužiti i kao svojevrsna 
pojavljuju  u  javnoj  debati  oko  miro‐ kuharica kada se žele razmatrati neki re‐
vinskih  fondova.  Jedna  strana  pri‐ cepti u reformi socijalne države. 
 

klonjena  je  javnom  sustavu  tekuće  Goran Goldberger 

raspodjele  (sustav  definiranih  nak‐  
nada),  a  druga  raspravlja  o  privatnim 
fondovima  (sustav  definiranih  prino‐
sa). Autorica smatra da se čvrsta veza 

385