Professional Documents
Culture Documents
Физика звука
У овом поглављу објашњено је како звук настаје и како се простире. Физичка појава звука
везана је за осциловање честица еластичне средине, тако да се може говорити о простирању звука
кроз ваздух, воду (сонар), али и кроз чврсте материјале; звука једино не може бити у вакууму.
Када се у ваздуху активира неки звучни извор, он изводи поједине честице ваздуха из свог
равнотежног положаја прибилижавајући их суседним честицама еластичне средине у једном
правцу (згушњавају се, тј. повећава се сила њиховог одбијања), а истовремено удаљавајући их од
суседних честица са супротне стране (разређују се, тј. смањује се сила одбијања из тог правца). То
је еквивалентно као кад се изведе математичко клатно из равнотежног положаја и потом пусти -
започињу осцилације. Изведена из равнотежног положаја, под дејством поменутих сила честица
ваздуха настоји да се врати у равнотежни положај, и убрзава крећући се ка њему, али због
инерције наставља да се креће удаљавајући се од свог равотежног положаја на другу страну све
док је силе одбијања/привлачења са суседним честицама не успоре, зауставе и упуте назад у
правцу равнотежног положаја... тако настају звучне осцилације честица еластичне средине.
Осцилације честица еластичне средине у звучном пољу описују се преко помераја, брзине
и убрзања, који су праћени променама звучног притиска у времену и простору1 - долази до
сабијања и разређивања честица еластичне средине. Већ сада важно је напоменути да се са
звуком не преносе честице еластичне средине - оне само осцилују око свог равнотежног положаја
(као математичко клатно), а кроз простор се преноси талас промене звучног притиска који чуло
слуха перципира као звук.
Брзина звука претставља брзину којом се звук простире кроз неку еластичну средину -
обележава се са c и изражава у метрима у секунди - [m/s]. Фреквенција звука претставља број
(периода) осцилација честица еластичне средине у једници времена, а диктира је звучни извор
1
Промене звучног притиска у времену и простору су повезане преко акустичке таласне једначине.
1
који изазива те осцилације. Обично се обележава са f, а представља реципрочну вредност од
периоде осциловања, , тако да је јединица за фреквенцију реципрочна вредност од
секунде као јединице за време, . Готово никад звук није сачињен само од једне
фреквенције него садржи читав спектар фреквенција. Пут који превали звучни талас (простирући
се брзином c) за време једне периоде осциловања Т назива се таласна дужина, а зависи од
еластичне средине кроз коју се преноси звук. Дакле, релација која повезује ове три физичке
величине је:
(1)
У наставку ће са више детаља бити описане ове три физичке величине и преко њих објашњене:
појаве које прате простирање звука (закретање, преламање, стварање стојећих таласа,
пробијање звучног зида),
понашања звука када наиђе на препреку (заобилажење препреке, одбијање и апсорбо-
вање, преламање),
видимо да је брзина звука десетак пута већа од брзине којом се крећу аутомобили на брзим
аутопутевима. Дакле, брзина звука је далеко већа од брзине коју достижу и најбржи аутомобили,
али је достижна за авионе који се крећу надзвучном брзином (тзв. супер-сонични авиони).
Интересантан је ефекат "пробоја звучног зида" који се дешава у моменту када авион (као извор
звука) убрзава и достиже брзину звука, о чему ће касније бити још речи.
2
пут од неколико километара.
Пар секунди након разговора преко телефона може да се заврши и његово снимање у било којој
тачки на свету. Још док разговор траје, како пристиже снимљени говор он може да се аутоматски
препознаје (шта, ко и како је рекао) и непосредно по завршетку разговора његов транскрипт се за
трен може послати као текстуална порука било ком и било где на земаљској кугли.
Ако телекомуникациони пут између мобилног телефона и уређаја за снимање износи 50.000 km, а ауто-
матско препознавање говора/говорника/емоција се завршава 200 ms након пријема говорног сигнала,
колико ће протећи време док тајни агент у близини поменутог мобилног телефона не добије писани из-
вештај шта је и ко причао преко тог мобилног телефона? (занемарују се сва остала кашњења на мрежи)
(2)
Difrakcija
Pojava savijanja dela energije zvučnog talasa oko ivice prepreke na koju nailazi naziva se difrakcija.
Karakteristična je za sve talasne pojave pa i za zvuk. Zahvaljujući difrakciji deo energije talasa dospeva i
4
iza prepreke u zonu koja se kako rekosmo naziva zvučna senka, iako nema optičke vidljivosti sa izvorom
talasa.
Objašnjava se pojavom da ivica prepreke pogodjena talasom postaje novi zvučni izvor koji zrači u okolni
prostor iza prepreke. Polje u zoni iza prepreke rezultat je superponiranja zračenja svih ivica prepreke koje
su pogodjene dolazećim talasom. Naravno nivo zvuka je niži u zoni senke nego da nije bilo prepreke.
Ako se u zvučnom polju nadje prepreka malih dimenzija u odnosu na talasnu dužinu ona svojim
prisustvom ne donosi nikakav poremećaj u strukturu polja. Talasi velikih talasnih dužina obilaze dovoljno
male prepreke (male u odnosu na talasnu dužinu). Sa porastom frekvencije opada talasna dužina tako da
srazmerno opadanju veličina prepreke postaje bitna, tj. unosiće odredjene promene. S prednje strane
prepreke pri porastu frekvencije postepeno dozali do sve izraženije pojave refleksije, sve veći procenat
energije se reflektuje. Pri pojavi veoma velikih frekvencija malih talasnih dužina prepreka se ponaša kao
beskonačna ravan, istovremeno u zoni iza prepreke pojavljuje se zvučna senka, te ona dobija energiju
difrakcijom, savijanjem talasa oko ivica prepreke. U praksi je savijanje oko ivica jako bitan efekat na
ljudskoj glavi kao prepreci, jer se na promenama frekvencija zasnivaju neke sposobnosti čula sluha.
5
Разлике у брзини звука кроз различита чврста тела последица је различите структуре
материјала и веза између честица те средине. Приближно, брзина звука у течностима је око 4 пута
већа од брзине у ваздуху, а у многим чврстим материјалима и знатно више. Због разлике у
брзинама простирања звука долази до преламања звучног таласа при преласку из једне у другу
средину, при чему долази и до промене таласне дужине, па ће ова појава преламања бити касније
описана у целини.
Као што је већ укратко речено, честице еластичне средине (нпр. ваздуха) у свакој тачки
звучног поља осцилују око свог равнотежног положаја и при томе долази до наизменичног
згушњавања и разређивања тих честица, односно до повећања и смањивања - промена звучног
притиска у времену. Те промене звучног притиска се еластичним везама преносе као звучни
талас кроз звучно поље брзином звука карактеристичном за ту еластичну средину - то су промене
звучног притиска у простору - по правилу, опадају са удаљавањем од звучног извора.
(3)
Прост тон (звук на само једној фреквенцији) се ретко појављује у човековом окружењу. Он
би у временској представи био простопериодичан сигнал, а на фреквенцијској оси имао би само
једну компоненту, сл. 3.а). Обично се звук састоји од компоненти на више различитих фреквенција,
односно има богатији спектар. Чак и кад се на музичком инструменту одсвира чист тон, он је због
нелинеарности инструмента праћен тзв. вишим хармоницима - компонентама звука на фреквен-
цијама које су целобројни умношци основне фреквенције тона, сл. 3.б). За оцену висине тона
меродаван је тај основни хармоник, а односи интензитета појединих хармоника одређују боју
звука по којој можемо разликовати поједине музичке инструменте док емитују исти (основни) тон.
Ако се у звучном пољу појави други тон који није у целобројном односу фреквенција са првим
тоном - они ће звучати нескладно (дисхармонично), сл. 3.ц). Звуци као што су удари, граја већег
броја људи, разни шумови и бука - немају дискретан спектар, односно не састоје се само од неких
тонова и њихових виших хармоника, него имају веома богат спектар читавог низа блиских
фреквенција, па се њихов спектар приказује као континуалан, сл. 3.д). Код таквих звукова се не
може говорити о висини тона него само о укупној јачини звука и спектралном садржају (боји) звука
- нпр. да ли су по интензитету израженије ниске или високе фреквенције неке буке.
7
...спектрограм...
Слика 3. Временска и фреквенцијска представа неких звучних сигнала
Звуци који се периодично понављају у времену имају дискретан спектар. Такви су музички
тонови, а у говору самогласници и звучни сугласници. Континуалан спектар карактеристичан је за
звуке који немају карактер периодичног понављања као што су шумови и бука, удари код
музичких инструмената, а у говору континуалан спектар имају безвучни сугласници. На сл. 4. дати
су примери звучних сигнала и њихових фреквенцијских садржаја - спектара.
...фреквенц. представа...
...спектрограм...
8
правцу, полако се зауставе, па почну да се крећу у супротном правцу и тада доприносе смањењу
звучног притиска у павцу простирања звучног таласа. Ако је фреквенција ових осцилација велика,
онда се учестало (брзо) смењују максимуми и минимуми звучног притиска у правцу простирања
звучног таласа. Растојање између два максимума у правцу простирања звучног таласа назива се
таласна дужина звука и de facto представља пут који пређе звучни талас за време једене периоде
осциловања честица еластичне средине , као што је већ наведено у изразу (1). Имајући у
виду и релацију (3) која повезује фреквенцију и периоду периодичног звука, добија се релација
која повезује три основне физичке карактеристике које описују простирање звука: брзину c,
фреквенцију f и таласну дужину :
(4)
Дакле, у еластичним срединама у којима се звук брже простире (због мање еластичних
веза између честица), са истом фреквенцијом осциловања честица у звучном пољу, веће је
растојање између максимума звучног притиска у правцу простирања звучног таласа, тј. за време
једне осцилације бржи звук превали већу таласну дужину. Ако посматрамо различите фреквенције
звука у истој еластичној средини, на вишим фреквенцијама су периоде осцилација краће и не
стигне далеко да одмакне максимум - стиже га следећи минимум па максимум, тј. мала је таласна
дужина на тим високим фреквенцијама: на 20.000 Hz - таласна дужина је свега 1,7 cm. Са друге
стране, на најнижим фреквенцијама у човековом чујном опсегу таласна дужина је највећа: на 20 Hz
- таласна дужина је 17 m. На основу израза (4) могу се лако израчунати таласне дужине за све
фреквенције у чујном опсегу, што је приказано у табели 2.
Табела 2. Чујни опсег таласних дужина у ваздуху при брзини звука од 340 [m/s]
f 20 Hz 100 Hz 1 kHz 10 kHz 20 kHz
17 m 3,4 m 34 cm 3,4 cm 1,7 cm
При преласку звука одређене фреквенције из једне средине у другу, због разлике у
брзинама звука у те две средине, долази и до промене таласне дужине која је праћена
преламањем звучног зрака тј. промене правца простирања звучног таласа, сл. 5.
Брзине у две средине се односе као синуси углова звучних зракова у односу на нормалу на
површину између две средине.
9
(5)
Рефлексија: Ако је површина на граници између две средине велика, равна и глатка, звучни
талас се рефлектује тако да је упадни угао звучног зрака једнак углу рефлектовања 1.
Дифузија: Ако је површина на граници неравна, звук се одбија у разним правцима - долази
до распршивања звука - тзв. дифузије.
Да ли је површина равна или неравна - то је релативна ствар у односу на таласну дужину. За звуке
ниских и средњих фреквенција таласне дужине су реда величине дециметара и метара, док је за
високе фреквенције таласна дужина реда сантиметара.
Понекад су равне велике површине непожељни рефлектори звука, као нпр. бочни зидови у
позоришту или биоскопу. Зато се по тим зидовима постављају неравнине које служе као дифузори
који распршавају звук у разним правцима и доприносе стварању дифузног хомогеног звучног
поља. Хомогеност значи да се подједнако гласно чује звук у већем делу простора, а дифузност је
особина звука да у ухо долази подједнако вероватно са свих страна. Тада само директан звук
долази из правца извора, а све рефлектоване компоненте на случај са разних страна и не ометају
да ухо по тзв. закону првог таласног фронта непогрешиво опажа правац у ком се налази извор
звука.
10
звучног таласа - то су тзв. трбуси стојећег таласа.
Преко стојећих таласа може се објаснити како функционишу неки музички инструменти,
како се артикулишу поједини гласови и зашто је ухо осетљивије на одређене фреквенције у чујном
опсегу. Наиме, у цевчицама одређене дужине може да дође до резонанције - да рефлектовани
звук "иде на руку" извору директног звука: извор осцилује и када се помера у правцу емитовања
директног звука (повећава звучни притисак), тада и на том месту и рефлектовани звучни талас
повећава звучни притисак; односно, док се извор у оквиру свог цикуса осциловања враћа у
супротном правцу од директног звука и у њему ствара минимум звучног притиска - тада и на том
месту и рефлектовани звучни талас такође смањује звучни притисак. Та складност рада звучног
извора и "помоћ" рефлектованог звучног таласа олакшава рад звучног извора - уводи га у
резонанцију. Ако је супротни крај цевчице затворен крутим зидом чије честице директни звучни
талас не успе да заталаса - на том месту се извесно налази чвор стојећег таласа и ту је
рефлектовани звучни талас у противфази са долазећим директним звучним таласом. За звук
одређене фреквенције чворови (нуле) ће се налазити на половинама таласне дужине ("периода" у
простору), а трбуси између чворова тј. на непарним умношцима четвртина таласне дужине. Дакле,
да би на крају цевчице (где је извор звука који ствара звучно поље) био трбух стојећег таласа, услов
је да дужина цевчице L буде непаран умножак четвртина таласне дужине.
(6)
(7)
а директни и рефлектовани звук су такође у фази и на фреквенцијама 3 f1, 5 f1, 7 f1... тј. на непарним
умношцима основне фреквенције f1 - тј. њеним непарним хармоницима.
На којој фреквенцији се може очекивати појачан пријем звука кроз слушни канал дужине 2,5 cm?
Које су фреквенције прва три форманта неутралног вокала који се изговара кроз цев дужине 17 cm?
11
зависи само од фреквенције којом звучни извор емитује звук него, пре свега, колика је таласна
дужина звучног таласа који доспева у ухо. Тако, нпр. ако се звучни извор (релативно брзо) креће у
правцу слушаоца, тада у ухо стижу узастопни максимуми брже него када би и извор звука
мировао, па је на пријему краћа таласна дужина и зато већа перципирана таласна дужина. Са
друге стране, слушалац од кога се удаљава звучни извор, налази се у звучном пољу веће таласне
дужине и он чује нижу фреквенцију звука него што извор заиста емитује.
(7)
12
Слика 6. Таласни фронт извора звука који се креће
13