1.

KOMBINACIJA LIČNE PRODAJE I OGLAŠAVANJA

U praksi i literaturi postoji mnogo primera kako oglašavanje u kombinaciji sa ličnom prodajom postiže izuzetne
rezultate. Hijerarhijski posmatrano, oglašavanje tj propaganda, iskazuje veoma izraženo dejstvo u stvaranju
svesnosti i interesa. Reč je o početnim fazama, dok se ne dođe do faze kupovine. Nasuprot tome, lična prodaja
nastupa u kasnijim fazama – ona doprinosi i potpomaže okončanu procesa kupovine. Oglašavanje i lična
prodaja u sinhronizaciji zajedničkih napora i poteza mogu da povećaju učinke u biznisu. Dobar primer je
uvođenje novog proizvoda. Tada oglašavanje podsredstvom osmišljene poruke pred publikom kreira svesnost o
novom proizvodu. Lična prodaja nastupa u trenutku kad proizvod prolazi kroz kanale distribucije,
zaključivanjem ugovora i građenju dobrih odnosa sa kupcima. O korisnosti sadejstva oglašavanja i lične
prodaje, Teodor Levit je u svojoj studiji potvrdio da prodajni predstavnici iz dobrog broja kompanija imaju
bolji prijem i prolaz kod kupaca, nego li prodavci iz onih kompanija koji štede novac za promociju i ne ulažu u
oglašavanje. Koncept spoljnog oglašavanja naročito primenjuje jedan broj agilnih prehrambenih firmi, kao što
su Knjaz Miloš, Pionir, Coca Cola...

2. KOMBINOVANJE LIČNE PRODAJE I ODNOSA SA JAVNOŠĆU

Prodavac jednog preduzeća na terenu, kao kombinacija mnoštva uzornih karakteristika i sposobnosti, ne bi
trebalo da svoj radni zadatak svede na čistu prodaju. TZ trgovački putnik, odlikuje se konstantnim putovanjima,
u pokretu je i sa čestim poslovnim i vanposlovnim kontaktima. Imajući ovo sve u vidu, on je najbolji izvor
public relations-a. Pored svih svojih obaveza, prodavac na terenu je autetičan predstavnik svoje firme. Njegovo
ponašanje i potezi odražavaju se na stavove i ubeđenja auditorijuma. Uspešna preduzeća snažno potenciraju
dodatni, komplementarni rad prodavaca na terenu i u sveri odnosa sa javnošću i tako im dodeljujući ulogu PR-
a. Postoje brojni primeri kada prodaji predstavnici jednog preduzeća učestvuju u humanitarnim, sportskim,
kulturnim i drugim aktivnostima, svesvno žrtvujući svoje vreme i energiju da bi odradili posao od relevantnog
značaja, a sve to gradi povoljan imidž kako prema preduzeću tako i prema proizvodima.

3. KOMBINOVANJE UNAPREĐENJA PRODAJE I LIČNE PRODAJE

Lična prodaja i unapređenje prodaje kao elementi marketing komunikacija preduzeća, raspolažu dovoljnim
potencijalom da u međusobnoj saradnji i asistenciji postižu bolje učinke. Razna sredstva i pomoćni materijal,
osmišljeni ukusno i kreativno, upotrebljavaju se u prezentacionim situacijala prodavaca, a sve sa svrhom da
podsete i podstaknu na pozitivne reakcije, kao i da dizajniraju dobru reputaciju. Raznovrsni promotivni
materijal (kalendari, rokovnici, olovke, uzorci) trgovački putnici distribuiraju na terenu i pametno koriste u
zavinosti od tržišnog momenta u procesu prodaje. Zanimljivo je da se tehnike unapređenja prodaje veoma
uspešno testiraju i na samu prodajnu silu (operativu). Da bi menadžer uspešno delovao na povećanje prodajnih
napora svojih prdavaca, uvode se podsticaji u vidu npr besplatnih putovanja, poklona ili nagrade u kešu. Mogu
se organizovati i sistemi takmičenja i nagrade.

4. KOMBINOVANJE LIČNE PRODAJE I MRČENDAJZINGA.

Merčenmdajzing kao aktivnost koja tesno inkorporira elemente lične prodaje i unapređenja prodaje, u
današnjem svetu biznisa sve više postaje relevantan aspekt marnetinškog ponašanja firmi koje plasiraju
proizvodeni program trgovinama. Mnoge napredne kompanije imaju koncept merčendajzinga infiltriranog u
praksu organizacije, kao asistenciju funkciji prodaje. U trgovinama se, a naročito u megamarketima, vodi
istaknuta borba među proizvođačima kako se što bolje pozicionirati na policama. Merčendajzeri su, u principu,
oči i uši jedne organizacije, jer rade na terenu i permanentno umaju uvid u tržišna dešavanja i trendove. Da bi
se efikasno delovalo, funkcija prodaje i merčendajzinga zahtevaju skladnu harmonizaciju i rukovođenje.
Merčendajzing timovi pomažu prodavcima i olakšavaju im rad.

5. KOMBINOVANJE LIČNE PRODAJE I DIREKTNOG MARKETINGA

Diretni marketing, kao komponenta marketing komunikacionog miksa, suštinski je dosta inkorporirana u
segment prodaje. Ona preduzeća koja su prošla kroz integracione procese dirketnog marketinga, naročito
telemarketinga sa poljem prodaje, postigla su značajne prodajne rezultate i ukupno su uspešnija. Savremeni,
pametni telefoni i tableti su u istinskoj ekspanziji u procesu prodaje. Razumni menadžeri marketinga u cilju
smanjenja ukupnih troškova prodajne operative, nastojali su da smišljenim i planski vođenim kombinovanjem
lične porodaje i direktnog marketinga, dovedu do lukrativnijih efekata. Odeljenje telemarketinga formira se u
preduzeću kao fundametalna podrška odeljenu prodaje. U ovom odeljenju, telemarkari pronalaze i proveravaju
kupce, kvalifikuju ih i odabiraju u skladu sa njihovim interesovanjima i potencijalom za saradnju, oktrivaju
aktuelni bonitet i kreditni rejting. Nakon ovoga, kupci se ustupaju prodajnoj operativi. Analitičari ističu rapidan
rast u korišćenju telemarketinga i prodaje. Prodavci se oslobađaju nepotrebnog upotrebe telefona - traženja
kupaca i mogu da se posvete prodaji.

6. KOMBINOVANJE LIČNE PRODAJE I ONLINE MARKETINGA

U procesu prodaje, prodavci sve izrazitije koriste tipove online komuniciranja, nastojeću da prednosti novih
tehnologije maksimalno i oportuno koriste. Diretni i internet marketing danas su neophodnost u ličnoj prodaji i
prema svojim odlukama značajno prevazilaze pojedine komunikacione instrumente. Pojavom interneta lična
prodaja nije izgubila važnost i poziciju u miksu marketing komunikacija preduzeća. U gro slučajeva, aktivnosti
lične prodaje su se rasprostrle i povećale, naročito u segmentu odnosa business to business. G. Ognjanov
naglašava : sve prednosti i mogućnosti novog, globalnog medija kakav je internet, nisu dovoljne da u
potpunosti zamene značaj kontakta licem koji se uspostavlja u ličnoj prodaji. Bil Gejts i Kolins Hemingvej još
su rarnijih godina istakli da trgovina mora da bude kombinacija interakcije preko interneta i ličnog kontatka.
Mudre firme će povezivati internetske usluge sa ličnim kontaktima na način koji će kupcima omogućiti najbolje
strane oba načina interakcije. Mnoge kompanije širom sveta iz oblasti prehrambene industrije razvile su svoje
virtuelne prodavnice i usavršile koncept online komuniciranja. Njihovim prodavcima, bilo da su na terenu ili u
kancelariji, internet tehnologije predstavljaju delotovorni alat rada i komunikacioni kanal sa kupcima i ostalim
klijentima.

7. PERFORMANSE SAVREMENIH PRODAVACA

a) Nova uloga prodavca – Posao prodavca na terenu je izuzetno naporan i zahteva mnoge veštine, motivacije i
fizičkog napora. Moderan prodavac je radno aktivan iz dana u dan, nastoji da stučno i analitički sprovodi
pregled tržišne situacije, kao i stanje kod svakog kupca ponaosob, jer je svaki kupac specifična ličnost sa
dobrim i lošim navikama. Prodavac mora da se infiltrira, svakako kroz sposobnost empatije, u proces donošenja
odluke kupca o kupovini i to kao aktivan asistent. Filozofija win win ovde poprima apsolutni i upečatljiv
nagasak i preku potrebu. Kad prodavac izgradi čvrst stub poverenja prema kupcu, može se smatrati da je
završen veliki posao. To je snažan oslonac na relationship marketing, odnosno na sve učestaliju prodaju
zasnovanu na odnosima. Zato i lična prodaja ima suštinsku i vrlo važnu ulogu u strategijskim oblikovanju
integrisane marketing kumunikacije. b) Determinante uspeha prodavaca – Odrednice uspeha predstavnika
prodaje temeljno su proučavanem tako da postoji mnogostruka isprepletenost vodećih faktora. Rezultati su
sledeći : 1. Jedan faktor ni u kom slučaju ne može u potpunosti ni opipljivo objasniti performanse i efekte
prodavca. Performasne počivaju na temelju različitih razmatranja. 2. Izvodi se logičan zaključak da su
performanse i efektivnost prodavca spekat ogromnog broja elemenata. Performanse prodavca zavise od : -
ličnih resursa prodavca ; - prirode kupovanja kupca; - odnos kupac – prodavac; - kao i inerakcije između ova tri
i opštih faktora. Dobar prodavac morao bi da bude : samomotivisan, organizovan, entuzijasta, takmičarski
nastrojen, ciljno orjentisan, empatičan i orjentisan na kupca što je najznačajnije.

8. UTICAJ MEGA TRENDOVA NA PRODAJU.

Na globalnom svetskom trzistu uocavaju se izvesni trendovi, mogu se istaci:
-Preteca inostrana konkurencija- podrazumeva da domaca privreda i pored odredjenih mera zastite trpe
prisustvo i mocno delovanje inostrane konkurencije.
-Rastuća ocrkivanja kupaca- podrazumeva da danasnji razmazeni kupac ocekuje mnogo vise i bolje, da bi
proizvodjac stvorio istinski zadovoljnog kupca odnosno potrosaca danas mora konstantno da ulaze u novine u
proizvodu, da ga usavršava i da ga oplemenjuje.
-sve vece iskustvo kupaca- godinama se unapredjuje tako da kupuju mudro i zna sta zeli.
-sve veci razvoj kompijuterske tehnologije i komunikacije - primenama novih internetskih tehnologija dobija
se prednost kod kupaca.
-internet je elektronski biznis- podrazumeva da kupci mogu da koriste internet kao mocno sredstvo za
pronalazenje informacija i kupovinu, mogu da komuniciraju i kupuju u pokretu, takodje koriste i drustvene
mreze da iskazu svoje misljenje itd.
-uticaj zena na profesiju prodavca- oko 30% do 50% prodavaca je zenske populacije i smatra se da mogu da
naprave velike uspehe u poslovanju, cak i bolje nego muskarci.
-izrazeniji naglasak na kontrolu troskova- trgovine su postale ravnopravni partneri sa proizvodjacima, poseduju
ogromnu moc da uticu na smanjenje svojih troskova, ekonomsku pregovaracku moc da u procesu nabavke
proizvoda i usluga izdejstvuju povoljne cene.

9. MARKETING KOMUNICIRANJE I NOVE TEHNOLOGIJE I TRENDOVI RASTA U SVETU

Nove tehnologije odrazile su se veoma na marketing i prodaju uspešnosti menadzmenta lezi u tome da razume
aktuelne promene u tehnologijama i primenjuje ih.Tehnologije uključuju automatizaciju prodajnih snag,
virtuelne prodajne kancelarije i elektronske kanale prodaje.Video konferencije, kompijuterske mreže, online
katalozi, mobilne aplikacije itd. Uticale su na masovni razvoj elektronske prodaje.Preduzeca su prinudjena da
prihvate trendove koje nose savremene tehnologije koje olakšavaju preduzecu komunikacije sa ciljnim
auditorijumom i poboljšavaju njihovu interakciju, ali naravno ukoliko ih ne prihvate suočavaju se sa velikim
rizikom za opstanak na trzistu.Recimo kompanija Soko stark, koja je kombinovala digitalno komuniciranje i
tradicionalno poslovanje kako bi povećala vidljivost svojih proizvoda: smoki, bananice, najlepše zelje
cokolade, prima stapici.

10. TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA U MARKETING KOMUNIKACIJAMA

Tehnoloska revolucija posebno na bazi informacione tehnologije unela je citavu pometnju u marketinskim
nastupima i preduzecu. Primarni instrumenti marketing komuniciranja kao sto su oglasavanje, unapredjenje
prodaje, odnosi sa javnoscu i licna prodaja su unapredjeni.Kompijuterske mreze omogućavaju obavljanje
raznovrsnih oblika komunikacionih aktivnosti, od prezentacije proizvoda odnosno usluge, zakljucivanje
kupovine, do klasicnog oglasavanja kompanije i one beleze znacajan rast prihoda.Zaposleni kadrovi edukuju se
za rad u sajber marketingu, prave se razne baze podataka o klijentima. Prednost tehnološke revolucije su
Kontinuitet marketing komunikacije, relativno nizi troskovi.

11. STRATEGIJE SNAGE U MARKETINGU I PRODAJI – SA AKCENTOM NA NOVE TEHNOLOGIJE

Da bi poslovanje bilo efikasno menadzeri moraju da usvajaju nova znanja, prati trendove, primenjivati nove
tehnologije i brinuti o potrosacima putem razvijanja programa dozivotnog kupca. Moguce strategije da bi se
postiglo tako nesto su:
1. Konstantno istrazivanje prehrambrenog trzista
2. Izgradnja dobrih dugoročnih odnosa sa krajnjim potrosacima i poslovnim kupcima
3. Planiranje i razvoj proizvoda
4. Uvoditi inovaciju u proizvodima
5. Najvažnije da vrhovni menadzeri razumeju snagu marketinga i prodaje i podsticu ih.
Kanali digitalnog marketinga preduzece koristi kako bi informisao ciljne potrosace, zatim za interakciju sa
njima kako bi se prikupile povratne informacije, zatim u procesu brendiranja da se izgradi imidz, identitet
preduzeca i izgradi reputacija.

12. DIGITALNI MARKETING

Marketing je u internetu, kao najmoćnijem globalnom mediju savremene civilizacije, našao stameni oslonac i
transformisao ga u izuetno delotovran i efikasan poslovni instrument. Postalo je plodno tlo za primenu gotovo
svih marketinških funkcija – marketing komuniciranje, istraživanje tržišta, brendiranje, prodaja, distribucija i sl.
Samim tim, iskristalisan je novi oblik marketinga – internet marketing. Sve veći broj predstavnika iz domaće
prehrambene branše u svom poslovanju koristi društvene mreže, a i sve ostale interaktivne internetske stanice.
Ukupan marketing koncept firme prema novom pristupu čine online marketing (savremeni marketing koncept).
Digitalnim marketingo uspešno se prevazilaze nedostaci koncepta masovnog pristupa tržištu i pristupa
preciznoj i dubokoj fragmentaciji tržišta – marketing jedan na jedan, odnosno makromarketing. Digitalni
marketing je za mnoge firme koje se bave proizvodnjom i prometom prehrambenih proizvoda omogućio širok
pristup online komunikacije sa ciljnim grupama. Veliki broj firmi imaju web sajtove sa širokom lepezom
korisnih informacija, kao i interaktivnu komunikaciju sa kupcima i dobijanje povratnih informacija. Upravo,
web sajt može biti prodajno mesto gde se poručuju i plaćaju proizvodi. Komunikacija podsredstvom mobilnih
telefona i tableta manifestuje izuzetan rast. Sa pojavom društvenih mreža, jedan broj firmi iz prehrambenog
sektora počeo je svesno da se udaljava od tradicionalnih medija, tipa novine, radio tv i usmerio svoje marketing
aktivnostka internetu, odnosno ka društvenim medijima koji forsiraju metod komunikacije jedan na jedan.

13. MARKETING PUTEM POSLOVNOG WEB SAJTA

Jedan od najstarijih i još uvek najzastupljenijih pojavnog oblika digitalnog, online marketinga je direktno
oglašavanje na internet stranicama. Ova vrsta oglašavanja podrazumeva da se posetilac našao na odgovarajućoj
web strain na kojoj može primetiti oglas koji čini prateći element strane. Upravo, poslovni uspeh preduzeća se
u današnjim uslovimane može zamisliti bez zvaničnog, poslovnog web sajta, kao primarnog instrumenta
digitalnog marketinga. Potrošači podsredstvom interneta mog da dobiju pregršt korisnih informacija o samoj
firmi, o proizvodima i još mnogo toga,a da je fizički ne obiđu. Savremeni sajtovi omogućavaju svojim
potrošačima da postavljaju pitanja, poručuju i kupuju proizvode…Ovaj tip marketinga kao mediji za
komunikaciju sa posetiocima koristi : tekst, slike, logo i animacije. Za preciznije ciljanje korisnika/potrošača
koristi se tzv cookirs, posebne tekstualne fajlove u kojima se beleže aktivnosti korisnika na pojedinim
stranama, čime se posredno dolazi do važnih podataka o njihovim interesovanjima. Na taj način se može, do
nekle, predvideti koja bi se marketingška kampanja ciljno mogla uputiti takvom korisniku. Veliki broj
naporednih, marketinških orjentisanih kampanja širom sveta stvorio je veliku, interaktivnu i integrativnu web
stranicu za prodaju i usluživanje kupaca. Upravo je to značajnije uticalo na pospešivanje zadovoljstva kupaca,
na njihovu lojalnost, na prast prodaje id r. Web stranica je evoluirala u važan prodajni alat, jer menadžeri
prodaje nastoje da njihovi kupci bolje sagledaju prednost naručivanja na mreži.

14. MOBILNI MARKETING

Kako se veći deo servisa koji su do sada bili neraskidivo vezani za računare seli na mobilne telefonne uređuje
poput telefona i tableta nove generacije, istu tranziciju doživljavaju i on-line marketinški servisi. Začetak
mobilnog marketinga prestavljale su SMS I MMS poruke koje su mobilni operateri i namenski servisi slali
svojim korisnicima, ali tek sa pojavom pametnih uređaja sa ekranima dovoljno velikim da prikažu kompletne
web stranice, mobilni marketing znatno dobija na rasporstranjenosti. Upravo, većina web strana se danas kreira
tako da bude prilagođena prikazu na mobilnim uređajima.Asocijacija za mobilni marketing u Velikoj Britaniji
definiše mobilni makreting kao:“ Korišćenje mobinog medija kao kanal komunikacije i zabave između brenda i
potrošača. Mobilni marketing je jedini lični kanal koji omogućava spontanu, direktnu, interaktivnu i / ili ciljnu
komunikaciju u bilo kom trenutku i bilo gde. Mobilni marketing je mnogo više od telefoniranja. Ključ je u
spremnosti ciljnih potrošača da primaju poruke, odnosno oglase. Do pre samo nekoliko godina, čitanje vesti, e-
mailova i gledanje multimedijalnih sadržaja bili su rezervisani isključivo za personalne računare, dok su danas
sasvim uobičajenim i na mobilnim telefonima. To je svakako dovelo i do toga da se pretrage prilikom, potrage
za proizvodima sve češće usmeravaju ka mobilnim urđajima, a pojavila se i nova kategorija internet
podravnica, tzv. Mobile store. Treba očekivati da će sa sve većom upotrebnom ovih uređaja i njihovimm
„stapanjem“ sa standardima personalnim računarima i intternet marketing evoluirati na novim mobilnim
platformama. U prilogu tome ide i podatak da marketing komunilacija na mobilnim uređajima ostvaruje
tendenciju kontinuiranog rasta.

15. DRUŠTVENI MEDIJI – OPŠTI PRIKAZ

Jedan od krucijalnih stvari koje su na sjajan način pozitvino uticale na razvoj marketing komuniciranja jeste
veća upotreba imtermet tehnologije, naročito društvenih medija u promovisanju proizvoda o usluga. Očito da
živimo u uzbudljivom svetu revolucionarnih dostignuća marketinških komunikacija. Vrhunac interneta se još
ne može nazreti...Društveni mediji su značajno itmenili način na koji organizacije danas vode biznis i plasiraju
poruke o svojim brendovima. Upravo, marketing komunikacija je postala sve prisutnija u našim životima –
kako kod građana, tako i kod poslovnih organizacija. Nove, napredne tehnologije koje se kontinuirano
pojavljjiki ohrabruju organizacije da preispituju dosadašnje oblike masovne komunikacije i izaberu pristup
dvosmerne komunikacije, sa preciznijim targetiranjem, odnosno usmerenjem ka ciljnoj publici. Osmišljavaju se
i biraju putevi ne samo kako će organizacije da pronađu svoje potrošače i klijente, nego i kako će potrošači i
klijenti pronaći proizvide i usluge konkretne organizacie. Upravo on-lajn pristup ne samo što omogućava, već i
jasno usmerava na lični dijalog preduzeća i potrošača.Isto tako, „Izvesni primarni razlozi potrošača koji se
odnose na marketing putem socijalnih mreža je da koriste tehnike koje omogućuju visok nivo učešća korisnika,
zatim ohrabruju „otvorenost“ i razgovor sa malim preprekama za pristup i imaju visok stepen „povezanosti“,
koji korisnicima omogućuje povezanost i interackiju sa drugima“.Društveni mediji današnjice mogu da
proizvedu više konsekvenci za marketing komunukatore vezano za način komuniciranja sa svojim potrošačima-
Naime, prilično je teško da se kontinuirano kontroliše sadržaj na sajtovima društvenih medija, jer potrošači i
ostali posetioci javno i „bez okolišanja“ iznose svoje stavove, mišljenja, utiske, emocije, potrebe, želje i dr. U
vezi sa proizvodima, uslugama, preduzećima, ličnostima itd. Samim tim, sfera vidljivosti i spektra diskusije
može da bude pozamašan.Upravo na društvenim mrežama danas veliki broj ljudi razmenjuje svoja iskustva,
koja mogu da bzdu afirmativna, što se pozitivno odražava na profit organizacije, ali i negativan, što implicira na
nepovoljnu poziciju u određenom periodu. Plasirajući osmišljene marketinške poruke na društvenim medujama,
neke organizacije (velike, srednje ali i male) imaju milione obožavalaca. Društveni mediji kao mreže su se
razvijali na osnovu web tehnologija. Prve društvene mreže u Srbiji pojavile su se u 2006 godini, a ggodinu dana
kasnije počinje njihova ekspanzija.Postoji više tipova društvenih medija i mogu se specificirati na: društvene
mreže (facebook, linkedIN, Google), blogovi (lični, poslovni, korporativni....), mikroblogovi (twitter), sersivi
za razmenu multimedijalnih sadržaja (Youtube, pinterst, slidesharem soundcloud...), servisi sa označavanjem
sadržaja, internet portak i fotumi (Burek, Cafe del Montenegro, Avangarda, Fon dorum, Diskusije net, VIP
portal), virtuelni svetovi (smart world, second life..), Internet pretraživači (Google, Yahoo, Bing..) i dr.
Promene u međuljudskoj i poslovnoj komunikaciji su danas impresivne. Mnoga aktuelna, značajna istraživanja
i stručne analize apostrofiju da milijarda ili više ljudi u proseku dnevno provede oko pola sata ili duže na jednoj
društvenoj mreži, u nastojanju da se prepuste potrebama, ali i nepotrebnim informacijama, kako bi bili
„informisani“, da bi bili u toku.. Taj broj će narednih godina rasti. Postavlja se pitanje – koliko je danas
digitalna komunikacija stvarna potreba, a koliko moda?!

16. DRUŠTVENI MEDIJI I INTEGRISANE MARKETING KOMUNIKACIJE

U aktuelnom dobu internet komunikacija, utisak je da tradicionalni mediji, tipa štampe, radija, televizije i dr.
Sve više bivaju potisnuti, da im se budžeti smanjuju, dok su društveni mediji u ekspanziji.Osnovni instrument
marketing komuniciranja kao što su oglašavanje, unapređenje prodaje, odnosi s javnošću, lična prodaja i dr,
našli su se pred novim izazovima i mogućnostima. Moćne koršpracije sa globalnim renomeom i uticajem, na
pr. Nestlo, Coca Cola, Unileveč grupa, PepsiCo Ine, Mondelez International, Wrigley, Kraft, Kellogg, Mars,
General Mils, Danone itd., među prvima su razumele izmenjene komunikacione preferencije i očekivanja
svojih kupaca i shodno tome podizale nove temelje za stabilnu i delotvorniju komuniacjionu aktivnost. Pitanje
komunikacije ne bi trebalo da se postavlja sa da ili ne, već na koji način, kojim intenzitetom, kojim porukama,
prema kojoj volknok grupi i maravmo pitem kojij medija-. Danas je pristup komunikaciji nekako različitiji,
nesigurniji, teži i sl. Imajući u vidu da se ogroman broj organizacvija iz raličitog spektra biznisa takmiči da
privuče pažnju potrošača. „Prognoze imanentnih globalnih kompanija za istraživanje tržišta ukazuju da će
mobilni marketnig, kao i komunikacija posredstvom društvenih medija rasti u narednom periodu.“Pozitivne
odlike društvenih medija su višestruke – od međusobnog povezivanja potrošača, razmenjivanje stavova i
mišljenja, saradnja na novim projektima, idejama... Prilikom kreiranja novih proizvoda uli usluga, novih
komunikacionih kampanja, novih marketinških i drugih projekata, iznesu svoje mišljenje, kritički stav i dr.
Neke ambiciozne i poletne kompanije su putem društvenih mreža ( facebook, twitter, pinterest..) organizovale
izvesna takmičenja među korisnucima socijalnih mreža, zahtevajući pomoć, recimo u delu dizajna, ili najbolje
rešenje... sa prikladnim nagradama (1.000 EUR ili $ ). Sve to može da podstakne korisnike da preporučuju
određene proizvode/ brendove svojim prijateljima na socijalnim mrežama...U svakom slučaju, marketing
komunikacije su nezaobilazan alat u prodornom tržišnom nastupu delootvorenih ekonomskih organizacija,
međutim preduzeća u Srbiji su generalno, samo delimično svesna tih alata. Doslednija i kreativnija primena
koncepta integrisanih marketing komunikacija (IMK) može da utiče na uspešnije pozicioniranje preduzeća na
danas sve turbolentnijem, neizvesnijem tržištu. IMK se (teorijski i empirijski) sagledavanju kao sistem putem
kojeg preduzeća koordiniraju elemente komunikacionog miksa (advertajzing, PR, ličnu prodaju, unapređenje
prodaje, direktni marketing, kreiranje događaja, društvene mreže, mobilni marketing i dr.) one su platforma
savremenog poslovanja, marketing oruđe brz koga se ne nastupa na tržišu. Potrebno je da preduzeća šalju
konzistentne, jasne poruke ciljnim kupcima, ako su, u nejasno definisanim organizacionim strutkturama,
nadležnosti i kompetencije zamagljenje, uobičajno dolazi do zabuna i subkoordinacije u procesu marketing
komunikacije.

17. SMERNICE ZA EFIKASNU STRATEGIJU DRUŠTVENIH MEDIJA

 U aktuelnoj digitalnoj eri društvene mreže su relevantan deo marketing strategije. Kada jedna organiyacija
pokrene marketinšku kompanju u društvebum medijama (facebook ili twitter, Instargram, You tube, Skype,
Lindekln, Blog...) prva stvar dotiče pristup praćenja i slušanja njenih potrošača, odnosno kreiranje mogućnosti
njihovog povezivanja sa proizvodom, o konkurentuma i dr. Jer postoje oni koji hvale, pozitivno rangiraju i
preporučuju konkretne proizvode, ali i oni koji ih kritikuju, ismevaju i odbacuju.Tada se i postavlja lista
prikladnih ciljeva koji bi trebalo da budu usaglašeni sa delotvornim sistemom komunikacije sa potrošačima,
kako bi se doprlo do šireg auditorijuma, odnosno ciljanih grupa potrošača. Uloga odgovoenih markering
menadžera je da ciljevi budu realni, jasni, podsticajni i merljivi. Upravo su ciljevi zahvalni u merenju
uspešnosti marketinškog nastupa. Sledi lista praktičnih ciljeva koje bi marketing menadžeri trebalo da
uspostave za društvene medije:
OSLUŠKIVANJE U UČENJE: Neophodno je da se kontinuirano prate dešavanja u medijskoj online sferi, da
se osluškuje šta se priča o proizvodima, i konkurenciji, da se analiziraju potrošači – kako pozitivni, tako i
negativni. Organizacija otkriva gde su prisutni potrošači, klasifikuje ih i ocenjuje. Pristup istraživanju je
odgovoran, sa ciljem da se nametne najbolja benčmarketing praksa.
KREIRANJE DOBRIH ODNOSA I RAST NIVOA SVESTI: Pristup se uvođenju dvosmerne komunikacije
sa potrošačima i na taj način se mogu identifikovati izvesni problemi, ali i otkriti moguće šanse. Iskreno i
pažljivo se odgovara na pitanja koja postavljaju zainteresovani, i tako se širi baza pratilaa i fanova na mreži. U
porastu je i rejting na pretraživačima. Uvodi se u prosefionalni sistem CMR – Customer Relationship
Management (upravljanje odnosima sa kupcima), što će omogućiti stvaranje napradne baze podataka o
potrošačima i njihovo bolje razumevanje.
RAZVIJANJE EFEKTIVNE MARKETING KOMUNIKACIJE PROIZVODA I USLUGA: Aktivnim
korišćenjem društvenih medija orgnizacija nastoji da uverljivo promoviše postojeći i novi proizvodni, odnosno
uslužni porgram. Kupci se, na različite stumulativne načine, motivišu da aktivno učestvuju u pričama o
proizvodima i iznose određene ideje i predloge. Svrha je da se podstakne prodaja, što utiče na rast profita firme.
Društvene mreže su značajno izmenule pristup i način komunikacije prema marketingu. Dosadašnji
jednosmerni kanali (štampa, radio, TV, bilbord i dr.) sve izrazitije se usmeravaju na dvosmerni „kolosek“ – tipa
kimentar, like, tweet, share i dr. Pasivnost potrošača je sve manhe prisutna, jer mogu da aktivno komuniciraju i
učestvuju u kreiranju sadržaja. Stoga napredne firme povećavaju PR i oglašivačke budžete u procesu
upravljanja na društvenim mrežama.
UPRAVLJANJE SOPSTVENIM IMIDŽOM U REPUTACIJOM; Za stručno i inteligentno vođenje
stranica određenih društvenih medija, bitno je poznavati svoju ciljnu grupu i privući zainteresovanost publike u
konkretan porizvod, odnosno uslugu. Predmet ponude se predstavlja na kreativan, uverljiv i poletan način, uz
dodavanje malo „zlatne prašine“. Sa druge strane, ugled i sposobnost organizacije se stiče pažljivim
odgovaranjem na komenare, žalbe i kritike koje iskršavaju od strane postojećih i potencijalnih potrošača, kao i
drugih prisutnih... Mišljenja stručnjaka je da će onajčn reputacija što skorije postati jedan od najvrednijih
nematerijalnih imovina koju može da poseduje jedna organizacija. Aktivnim učestovanjem na blogovima i
forumima sa zapaženim diskusijama i sl. Stvara se osećaj zadovoljstva potrošača, a time se stiče afirmativan
imidž i ugled. Organizacija je dobronamerna i uvek spremna da pritekne u pomoć, da prenese korisne
informacije i stučna znanja.
POSPEŠIVANJE USLUGE ZA POTROŠAČE; Osim toga što su društveni mediji doneli niz sjajnih stvari i
noviteta u poslovanju organizacija, vezano za pospešivanje rada poslovanje, dolaženje do potencijalnih
potrošača i mnogo toga, nove mreže su rad organizacija učinile daleko vidljivim i najmanja greška i propust
koji se desi (vezano za proizvode i dr.) veoma brzo se predstavi šrokoj javnosti. Dovoljno je da je jedan kupac
doživeo nezadovoljstvo prema recimo na FACEBOOK stranicu dotične firme, moguće je da se loš glas ubrzo
prenese na hiljade i hiljade korisnika.