Čas Geografije

– Zemlja je okrugla,
naš učitelj kaže,
jesi čula, bako?

– Gle, ne lezi vraže!

Da li je baš tako?

– Jeste, jeste, bako.

Pođem li na istok,
sve tako idući,
moram opet svojoj
vratiti se kući.

– Eh, kada bi zemlja

i rogljasta bila,
išao kud hoćeš,
opet moraš doći
do mojega krila.

– Još učitelj kaže:

kad je kod nas veče,
tad na drugoj strani
vedro jutro teče.

– Ti se šališ, vraže,
da li tako reče?

– I dok mi učimo
usred dana prava,
đak na drugoj strani
uveliko spava.

– E, to mu verujem,
jer i s ove strane
lenji đaci kradu
sami sebi dane.
Lako je prutu

Lako je prutu da se sokoli

Dok bije decu njega ne boli

Nije mi žao kad neki trut

Za svoje zasluge dobije prut

Nije mi žao kad pekmez kevin

Dobije prutom makar i nevin

Nije mi žao ni kad na mene

Armija pruća drenovog krene

Ali ne mogu da prebolim

Tata me bije a ja ga volim

Ljubivoje Ršumović
Strepnja

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka

da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži

ova slatka strepnja, čekanje i stra’.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?

Izdaleka samo sve k’o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek’ mi ne priđu oka tvoja dva.

Desanka Maksimovic

Mostovi

U meni večeras jedna reka

razbila ogromna brda daleka,
muči se, urliče, razmiče klance
i kida svoje zelene lance,
i rije kroz moje srce i peče,
i kroz oči mi kipi i teče.

U tebi večeras ta ista reka

čudno je meka.
I čas je srebrna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.

Svako u sebi reke druge

pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sreće i tuge
uvek drukčije istovetne.

Miroslav Antic