POSTANAK I RAZVOJ SRPSKE ILI HRVATSKE KANCELARIJE U DUBROVNIKU ¢REMOSNIK GREGOR S obzirom na postanak srpske kancelarije u Dubrovniku iznose se u struénoj literaturi sve do zadnjih vremena sasvim pogresna tvr- denja, Uztok tome je krivo shvatanje M. Reéetara i K, Jireéeka, da je bio Dubrovnik 12.13, stoljeéa romanski grad. M. Reéetar tyr Bediirfniss eines serbischen Schriftwechsels ergab sich fiir die, Stadt Ragusa, als sie gegen Ende des XII Jahrh. die schon friher ange- kniiptten und unterhaltenen Handelsbeziehungen mit den zu neuen oder kraftigeren Staatsgebilden sich entwickelnden serbischen Stim- men zu regeln und zu erweitern suchte Ohne Zweifel hatte die damals noch tiberwiegend romanische Stadt Ragusa kein rechtes Vertrauen zu serbisch verfassten Schriftstiicken, deren Schriftziige den in der Stadt massgebenden Faktoren unbekannt und deren Sprache ihnen schwer verstindlich war. Doch fiigten sich die klugen Ragusaner bald in die Verhiltnisse, und so sehen wir, dass sie schon im Anfange des ‘XII. Jahrh. nicht nur ausschliesslich serbisch geschriebene Schrift- stiicke annehmen, sondern auch, wenn nicht friher, so doch wenig- stens schon im Jahre 1238 im Namen der Gemeinde an den serbischen Kénig Vladislav ein serbisches Schreiben richten (Mikl. Nr. 26.).«t Tu daljem toku rasprave (str. 338) Regetar ponavlia svoja tvr- denja, da su dubrovacki plemi¢i u XIII. stoljeéu bili jo’ uvijek Ro- mani, koji su doduSe mogli razumjeti i kontrolirati latinske i italijan- ske dokumente, ali su veéini od njih srpski dokumenti bili i zbog slova i zbog jezika nerazumljivi, Tek kasnije su se dubrovatki patriciji to- bode sve vise srbizirali i onda im éirilski dokumenti vise nisu bili neka tajanstvena stvar (ein geheimnisvolles Ding). Pod utjecajem takvih shvatanja St. Stanojevié je jos godine 1933., kada je bio, zahvaljujuéi istrazivanjima P, Skoka,’ postanak Dubrov- nika stapanjem staroga romanskoga Ragusiuma sa slavenskim pod- + Milan Regetar, Die ragusanischen Urkunden des XIII — XV. Jahrhunderts Arch, f, slav. Phil, XVI, 1894, 328, * Les origines de Raguse, Slavia X. 449. 73gradem Dubrovnikom veé dobro poznat, napisao reéenicu »U Du- brovniku je svakako velo rano bila osnovana dréavna kancelarija, ali dugo u njoj nije bilo posebnog odjeljenja za_srpsku korespodenciju, niti je bilo posebnih pisara za srpska pisma i povelje, nego su Du- brovéani u poéetku slali u Rasku i Bosnu akta ispisana latinskim tekstom, pa je onda tamo uz latinski tekst dopisivan i srpski prevod«.? Koliko pogresnih tvrdnja je sadrzano u ovih nekoliko regenica i kako sasvim drukéiji je uistinu potetni razvoj srpske ili hrvatske kancelarije u Dubrovniku! Kada se uzme Reketarovo tvrdenje, da mjerodavni faktori« Dubrovnika na koncu XII. stoljeéa nisu povjerenja u srpski pisane dokumente, jer su im bili potezi ¢ nepoznati i jezik Tate razumljiv, pa se pode redom kroz _svjedoke, koji potpisuju latinski ugovor izmedu Dubrovnika i humskog kneza Miroslava god. 1190,, moze se konstatovati, da se kao ¢etvrti svje- dok potpisuje ‘sudac Drzimir, poslije njega dolaze vlasteoska imena Gojslaviéa, Sergija Vladimiroviéa, Dobrise Mateji¢a, Povrzena Peze- niéa i t. d. To su nesumnjivo dubrovaéki »mjerodavni faktori«, a da li je bila jednome Dr2imiru, Dobri8i ili Povrzenu ¢irilica nepoznata zik tesko razumljiv?! Naravno, time neéemo poricati, da je bilo u isto vrijeme u Dubrovniku zaista i |judi, koji su slabo vladali hrvat- skim jezikom, ali je jedva moglo biti koga, ko ga ne bi bio dobro ra- zumio, Sto se ti¢e toga, da su mudri Dubrovéani veé na poéetku XIII. stoljeéa Ginili _koncesiju i primali éisto srpski pisane dokumente, to se moze ta koncesija odnositi najprije na povelju vel. Zupana Stefana, kasnijeg prvovjenéanog kralja, iz g, 1214-1217, — jedino ona je ne- sumnjivo iz prvih godina XIII. stoljeéa — a malo nize éemo vidjeti, da je ta, tobo%e primana srpska povelja uistinu pisana u Dubrovniku od dubrovaékog drzavnog kancelara. Isto tako stoji sa toboinjim sla- njem latinskih dokumenata iz Dubrovnika u Rasku i Bosnu i tamo- Snjim prevodenjem na srpski, kao sto to pretpostavlja Stanojevié, U doba od 1200. do 1254, primio je Dubrovnik od raznih vladara Raske, Huma, Bosne i Bugarske u svemu 17 Girilicom pisanih dokumenata, a od toga njih 9 je sastavljeno i pisano, kao Sto éemo nize vidjeti, u drZavnoj kancelariji_ u Dubrovniku! Ni govora dakle o nekom pre- vodeniu dubrovaékih latinskih dokumenata na srpski, nego su bal- kanski vlastodréci samo potpisivali ili ovjeravali gotove, u Dubrovniku na hrvatskom jeziku pisane dokumente, Kod detaljnog istrazivanja vidi se, da se sva prenagljena tvrdenja Resetara i Stanojeviéa pre- tvaraju bas u potpunu protivnost. Radi toga éemo ovdje iznijeti po- stanak i postepeni razvoj dubrovaske srpske ili hrvatske kancelarije. Istina je, da Dubrovnik, koji za latinske dokumente veé u XIL stoljecu ima svoje notare-svedenike, mahom iz patricijskih porodica grada,' sve do poéetka XIII, stoljeéa nema posebnih notara za pisa~ nje ¢irilskih dokumenata. Nisu mu ni trebali, * Studije o srpskoj diplomatici, Glas SKA, 156, 48, eae, asPOF ©: Gremosnils, Dubrovacki notar’ presbier Johannes, Glas SKA, 171, 1936., 99. 74Do godine 1180. bio je i Dubrovnik i cijelo njegovo slavensko zalede podanik Bizanta, na Gijem carskom prijestolju drzi Manojlo Komnin vlast u neobiéno évrstim rukama, Kao podanici jedne te iste drave Dubrovnik i njegovi balkanski susjedi nisu imali ni potrebe ni pravne osnove za sklapanje kakvih medusobnih trgovatkih ugovora. Za njihova medusobnu trgovinu, koja nije mogla biti bas znatna, jer je sva gravitirala prema Carigradu kao centru, vrijedili su bizantski trgo- vatki propisi i bizantska carinska tarifa, trgovatke sporove je rjesa- vala bizantska drzavna vlast. To stanje se mijenja ubrzo poslije smrti cara Manojla. Od odavno revolucionarne Srbije Nemanja stvara nezavisnu Srbiju, u Bosni se povodi za njim ban Kulin, a Dubrovnik dolazi pod vlast Normana uu Juznoj Italiji, Tek taj iz osnova promijenjeni drzavnopravni polozaj dao je bazu za sklapanje prvih ugovora izmedu Dubrovnika, Srbije i Bo- sne. Mnogo vaznosti ili mnogo nade na materijalnu korist Dubrovéani zacijelo ni tada nisu polagali na te ugovore, jer i Nemanja i Kulin su bili buntovnici, éiju ée protizakonitu — po ondainjem shvatanju — drzavnu tvorevinu uni8titi prvi ja¢i nasljednik moénog Manojla. Sve te nove dravne tvorevine bile su jo’ veoma problematiéne i, u to mo- Zemo biti sigurni, Dubrovéanima, vjekovima naviklim na trgovatke pogodnosti, koje im je nudila pripadnost velikoj bizantskoj carevini, ni najmanje simpatiéne. Za te problematiéne i efemerne drzavne tvo- revine na Balkanu zaista se nije isplatilo angazovati jednog posebnog sluzbenika za slavensku korespondenciju, Zbog toga su prvi ugovori Dubrovnika sa Nemanjom iz 1186, i Miroslavom iz 1190, latinski, zbog toga Dubrovnik Salje 1189. banu Kulinu latinski koncept i u Bosni_ ga dijak Kulinov prevodi na srpski. To stanje puno neizvjesnosti i mogu¢ih iznenadenja mijenja se iz temelja u prvim decenijima XII. vijeka, Carevina ne dobiva jakog nasljednika Manojlu, nego propada pod udarcima éetvrtog krstaskog rata, Dubrovnik dolazi pod vrhovnu vlast Venecije, nasljednice Bi- zanta u Levantu, a revolucionarne nacionalne tvorevine Stba i Bosa- naca sve se vise konsolidiraju, tako da Mleci smatraju Srbiju ravno- pravnim partnerom i unuka se slavnoga Enrika Dandola, Ana, udaje za srpskog velikog Zupana Stefana. Okretni Dubrovéani su shvatili novo stanje i odmah mu se pri- lagodili, U novostvorenim prilikama, sa dvije nove slavenske drzave u zaledu, postalo je za njih sada od bitne vadnosti, da imaju pouzdana Eovjeka, koji ée im sastavljati potrebne Girilske ugovore i pisma za Sr- ju i Bosnu — i naili su ga. Ime toga notara za ¢irilske dokumente na- Zalost ne znamo, jer se nije potpisao ni na jednom dokumentu, ali kod deset ugovora Dubrovnika sa Srbijom, Bosnom, Humom i Bugarskom moze se uporedivanjem pisma konstatovati, da ih je pisala njegova ruka, U poéetku ih je pisala mladi¢kim poletom i lijepim, jednako- mjernim i sigurnim potezima, kasnije u starosti priliéno drhtavom ru- kom, i, zbog slabijeg vida, sa sve vecim i sve nejednakomjernijim slo- vima, Ali individualni potezi pojedinih slova ostaju mu kroz cijeli Zivot jednaki, karakteristiéna slova: a, p, sk, 8 i t, d. pide u mladosti 75kao i u starosti jednakim potezima i jednakim sastavnim dijelovima dotiénog slova.* Inaée se za naSeg notara — anonima moze pretpostavljati, da je to bio neki mladi patricij, jer je Dubrovnik, kao sto smo veé ranije naglasili, sve do kraja XIII, stoljeéa i za latinsku kancelariju birao is- kljudivo samo sveéenike iz vlasteoskih porodica grada, pa je sigurno, da se i kod notara za ¢irilske dokumente drZao istog principa. Iz ano- nimova jezika, koji je pun pogresaka, moze se zakljuciti, da nije bio Glan neke éisto slavenske vlasteoske porodice, nego romanske,’ i da se tek kao odrastao naudio hrvatskom ili srpskom jeziku. Iz njegovih claborata se dalje moze zakljuéiti, da je dulje vrijeme boravio u Sr- biji i tamo nautio notarsko-kancelarijsku vjestinu. U Dubrovniku se naime notari na listinama potpisuju, u Bosni do Ninoslavljeva_gra- matika Desoja isto tako, jedino se u Srbiji i u tada srpskom Humu prema uzoru Bizanta ne potpisuju nikada.’ Na§ anonim je nazalost preuzeo srpsko-humski obiéaj i nije se potpisao ni na jednoj listini, iz Gega se opravdano moze zakljuéiti, da je nautio kancelarijsku vje- Stinu_u Srbiji ili Humu. Prvi put se javlja nai anonim kao pisar ugovora izmedu vel. Zu- pana Stefana i dubrovatkog kneza Zana Dandola (izd. kod Lj. Sto- janoviéa I, br, 4, tamo je objavijena i njezina fototipitna reprodukeija na tab. IV). Ugovor je dosada stavljan u godine 1214.-17, (1214 kao godina nastupa sluzbovanja kneza Dandola, a 1217. kao godina krunisa- nja Stefanova za kralja), Vinko Foretié* ga, Gini se s pravom, stavlja u godinu 1215. Prema misljenju Foretiéa ugovor je zavréna tatka medu- sobnog ratnog stanja u god, 1214., koje se nazire iz drugih dubrovatkih dokumenata,’ ali on je ujedno i progirenje trgovaékog ugovora sa Nema- njom iz god, 1186, Veé prema ugovoru sa Nemanjom Dubrovéanima je osigurana slobodna trgovina u Srbiji, a sada Nemanjin sin Stefan potvr- duje i o€eve obaveze i osim toga, svakako na insistiranje Dubrovnika, ukida jednom kratkom reéenicom »a da ne izma« najveéu smetnju sred- njovjekovne trgovine, naime zloglasne represalije (u srednjem vijeku opéenito primjenjivani princip, da za dug jednog Dubrovéanina ne odgovara samo dotitni duznik, nego svi Dubrovéani kolektivno), Na ® 1K, Jiregek (A. F. sl. Ph. XXVI, 172 s1.) je opazio ovog anonima, ali on tvrdi »Auch ‘sind die siavischen Urkunden 1230-1260 nicht von demselben Schrei- ber hergestellt; z. B. im denen von 1247 und 1253 ist der Ductus besonders bei aund s& verschieden« (s, 173), Pod listinom od 1247. moze biti misljen samo ugovor Dubrovnika sa Krajinjanima (M, br. 38, Stojanovié I br, 24), pod listinom iz g, 1253. moglo bi se misliti na srpsku listinu M. 42 St. 20 (uistinu iz 1252), ali jos prije na dubrovatku listinu M 47 St, 22. U prvom sluéaju Jiretekovo tvrdenje ne Di bilo taéno, jer je srpska listina M 42 pisana od anonima, u drugom sluéaju Dy bilo tagno, jer je dubrovacka listina pisana srosko} drZavno kangslarii i pismo Uroseva dijaka, koji je pise, dabome nije jednako pismu dubrovaékog anonima. ® To su isticali veé Reketar i Jireéek u spomenutim raspravama. 7 St, Stanojevié, Studije o srpskoj diplomaciji, Glas 106, 83. 8 Vinko Foretié, Ugovor Dubrovnika sa stpskim velikim Zupanom Stefanom Nemanjom ! slara dubrovatka djedina, Rad JAZU 283, 1951, 51 aL "Isto tamo str. 83, 16te svoje obaveze veliki zupan Stefan se zakleo i o tome izdao Du- brovéanima listinu, ovjerovijenu njegovim peéatom, od koga je_na Zalost sacuvana samo gornja desna ¢etvrtina. Prirodno bi bilo, da Ste- fanova povelju sa Stefanovim obavezama, potvrdenu njegovim peta- tom, pise njegov dijak, ali to nije sluéaj, nego je pisana rukom dubro- vaékog anonima, Po svoj prilici je pisana za vrijeme neke ligne po- sjete vel. Zupana Stefana Dubrovniku, Na taj zakljuéak upucuje na- Gin priévrSéivanja peéata. Najprirodnije je, da ée se vrpca za pri- évriivanje peéata provuci kroz povelju i priévrstiti peéatnu grudvu na vrpcu u prisutnosti onoga, ko ¢e pritisnuti matricu na vosak, t. j. u prisutnosti izdavatelja povelje, t, j, u nagem sluéaju u_prisutnosti Stefana. No vrpca je eae obiénog lana, a kanafu je u cijeloj juzno- slavenskoj sfragistici upotrebljavao jedino Dubrovnik, a i to vrlo ri- jetko (u ovom nagem sluéaju, dalje na priznanici Grdomana, poslanika kralja Uroga I. god. 1252, i konaéno na ugovoru Dubrovnika sa Ko- torom god. 1279). Taj zakliuéak dabome nije siguran, jer je lanenu vrpcu konaéno mogla upotrebiti i Stefanova kancelarija u Srbiji, ali je vjerojatan, U tome svome prvom dokumentu, na§ anonim je jo8 »poéetnitki«. Pismo, koje s obzirom na razvoj éirilice predstavlja jedan kamen- temeljac, doduge mu je veé glatko i ispisano,"” ali na datum zaborav- lia, Gini pravopisne pogreske i t. d. S vremenom se on usavriio u svo- joj struci. Osobito mnogo je nauéio od svoga mladeg druga u latin- skoj kancelariji, od notara prezbitra Pascala de Capalu (1228-1262), koji se skolovao u inostranstvu — u obzir dolazi prevenstveno Bolo- nja. Od Paskala je naS anonim preuzeo obiéaj, da datum stavlja na poéetak povelje, iza invokacije, i da datira po inkarnacijskom stilu, koji inate u Dubrovniku nije u obitaju, te veéina njegovih listina potinje sa »ljeto uplestenja gospoda nasego Isu Hrista«. Od istoga Paskala je nauéio i nagin ovjeravanja listina pomoéu takozy. hirografa, koji od svih juznoslavenskih pisara primjenjuju samo njih dvojica." Ipak, ni inkarnacijski stil ni hirograf ne upotrebljava konsekventno u svima svojim listinama, nego samo sporaditno. U sluzbi gradskog notara za éirilske povelje je ostao anonim pu- nih 40 godina. Kroz sve duge decenije ostaje mu pismo nepromijenje- no, on pise u mladosti bitno isti poluustav, kao i u starosti (kod dru- gih pisara ima sluéajeva, da im se pismo u starosti bitno mijenja), a nepromijenjen mu ostaje i iskvareni hrvatski jezik. Jo8 pod stare dane, god. 1254. uw ugovoru sa humskim Zupanom Radoslavom, on -pige »Cb MOHOBb LOOPOBD xbTeHHe«, »akO uBio 310 Ha BaLM KEnMMe it d. Vidi se, da kroz cijeli svoj dugi Zivot jezik nije nautio, vidi se, da pi- Se srpski, ali misli i govori romanski, 2 Karakteristiku niegova pisma v, u mojem @lanku Studije iz sxpske paleogra: je i diplomatike, Glasnik Skop, naué, dr, XXI, 4. 1 Tepor, moj lanak Hirografi u_ sxpskoj diplomatic; srednjega veka, Godis- njak Filozof, fakulteta u Skoplju 1V,207, 7Cesto je na’ anonim dolazio u polozaj, da pise povelje u ime stranih vladara i vlastodrzaca, Osobito se to deSavalo pri liénim posje- tima th steanihimagaata'Dubrowalloa, Takoiban Mate} Ninoslay.- 1240, (M35 St, 11) i Krajinjanin Odola (M 38 St. 24.) sami spominju u do- tiénim listinama, da su dosli u Dubrovnik, a za vel. zupana Stefana g. 1215. smo napomenuli veé naprijed, da po nadinu priévré¢ivanja petata pomoéu vrpce od lana izgleda vjerojatno, da se Stjepan za vrijeme pegaéenja povelje nalazio liéno u Dubrovnilu, No éesto je anonim u Dubrovniku pisao i povelje, koje su poslije toga dubrovatki poslanici nosili na dvor onoga, u éije su ime pisane, da se tamo potvrde i ovjerove, Tako se na pr. na povelji bana Mateja Ninoslava iz god. 1249, vidi, da je doduSe pisana od anonima, ali su na kraju povelje imena kletvenika pisana drugom rukom,” t, j, si- gurno na dvoru Ninoslavijevu, kuda je povelja nesumnjivo nogena radi potvrde i ovjere. Isti sluéaj ée biti i s ugovorom o savezu s bu- garskim carem Mihajlom Asjenom iz god. 1253. (M 41 St. 79) i sa hum- skim Zupanom Radoslavom iz god. 1254.,° dok je za povelju kralja Uroia I. iz. god. 1252, (M 42 St. 20), koju je pisao isti na anonim, ne- sigurno, Sta je ona zapravo. Lj. Stojanovié (s. 18) smatra, da je ona prijepis, ali se tome protivi dvoje. Prvo to, sto je ta Uroseva zakletva isto tako puna jeziénih i pravopisnih pogre’aka, kao &8to svi drugi anonimovi elaborati, — ako bi bio anonim samo prepisivao, zacijelo u prijepis ne bi bio unosio takvih pogresaka, — drugo to, Sto je savre- meni zapis na poledini sa rijecima »Sacramentum Regis Vrosii sclauo- nicum et latinum, quod fecit Johanni Michaeli comiti et comuni Ra- Susii<, oznagava kao original. Ako k tome uzmemo, da je anonim pi- sao toliko drugih, nesumnjivo originalnih povelja u ime stranih vlada- ra, onda je to vjerojatnije, da je i ta Urogeva original. Inaée, od samih dubrovaékih, t. j. u ime Dubrovnika pisanih po- velja, saéuvane su od anonimove ruke samo dvije, naime izvinjava- nje Dubrovnika kralju Vladislavu god. 1238.-40. (M 26 St, 17) i oba- veza Dubrovnika prema kralju Urosu I. iz god. 1243, (M 37 St. 19). Sigurno je bilo takvih ili slitnih dubrovatkih obaveza vise, ali su te ili pisane u stranim kancelarijama, kao na pr. obaveze prema Vladisla- vu iz god. 1234.-35, (M 28 St. 14) i prema Uro&u L. iz god. 1254, (M_ 47 St. 22),** ili su se izgubile zajedno sa ostalim arhivalijama Srbije i Bo- sne, kuda su takvi dubrovacki dopisi bili poslani. Cinjenica, da dubrovaéka vlada od samog poéetka XIIL stoljeéa esto podnosi balkanskim vladarima gotove, u Dubrovniku izradene Girilske povelje samo na potpis i potvrdu — to su u diplomatici dobro Ppoznate »izrade primaoca« (Empfangerausfertigungen) — najbolje do- kazuje, kako je daleko od istine midljenje, da su ¢irilski dokumenti bili Dubrovéanima XIII.-og stoljeéa neke tajanstvene stvari ret- postavka, da su izradivali samo latinske dokumente i slali ih u bo- % Ispor, moje Bosanske i humske povelie srednjega vijeka, GZM, 1948., 126. 4 Isto tamo str, 137. * Isto tamo, str. 137, 78sanske ili srpske kancelarije radi prevodenja. Uistinu je Dubrovnik u svome anonimu imao slavenskog kancelara, kome, Sto se tice struéne izvjezbanosti, nije bio dorastao svaki od dijaka Bosne i Srbije. Poslije anonima’ kroz 30 godina nemamo o srpskoj ili_hrvatskoj kancelariji Dubrovnika nikakvih podataka niti saéuvanih dokumena- ta. Da Dubrovnik u to burno doba neprekidnih borbi sa Urosem I. nije bio bez struénog notara za Cirilicu, sigurno je, ali o tome nedo- staje svaki podatak. Tek god, 1278.-1313, spominje se u Dubrovniku ée8ée neki »gra~ maticus Oserennus<, za koga Jireéek kaze, da je »eine mysteridse Persénlichkeit«.” Tu oznaku mu je Jireéek dao zbog toga, sto se Ozren u izvorima uvijek spominje kao gramatik, pisar, ali se on ni jedanput ne spominje u vezi ca pisanjem kakvih dokumenata ili knji- ga, niti je od njegove ruke saéuvano i’ta napisano, Uvijek se on, gra- matik, u notarskim knjigama navodi samo u vezi sa dugovima, kupo- vinama i t. d. No kada se drzi na umu, da istu njegovu titulu grama- tika nosi neposredno poslije Ozrena od vlade imenovani i dobro poznati srpski notar Dubrovnika, plemié Stefan Binéulié (1313-1336), dalje da je Ozren sin nekog popa Dragobrata, svakako dakle Slave- na, koji je po svoj prilici negdje u okolini Dubrovnika takozvani »presbiter slavicus«,"° onda postaje vrlo_vjerojatno, da je gramatik Ozren godine 1278.-1313. srpski notar u Dubrovniku,” ali od njegove ruke nema saéuvan nijedan dokument. Sa Stefanom Binéuliéem postaje red dubrovaékih srpskih notara priligno dobro poznat.® Binéuliéa je naslijedio Jakov Krusié (1340- 1347), posljednji plemié u srpskom notarijatu Dubrovnika. U latin- skoj kancelariji prestao je posljednji plemié da radi veé godine 1324. sa Andrijom Benegom, do aga Dubrovnik za latinske notare namje- Sta iskljugivo svecenike — plemiée.” Buduéi da su u stpskoj kance- lariji i Bindulié i Krusié iz dobro poznatih vlasteoskih porodica, je- dva moze biti sumnje, da su i njihovi prethodnici Anonim i graniatik Ozren takoder iz patricijskih krugova. Plaéa i ostali uvjeti, pod kojima su sluzili notari u vlasteoskom periodu srpske ili hrvatske kancelarije, nisu poblize poznati. Iz za- kljuéaka Velikog vije¢a pri namjestanju Stefana Binéuliéa, da se taj imenuje »cum illo salario et illis conditionibus, cum quibus fuerunt alii, qui fuerunt in dicto officio«,” vidi se, da su primali neku stalnu plaéu, kojoj visina nije poznata, ali mora da je bila neznatna, sudedi po plaéama u iduéem periodu, iz koga su plaée poznate. No sva je prilika, da ti notari plemiéi nisu bili zavisni od svoje notarske plaée, #9 A, f, ol. Ph. XXVI, 173, + 0 njima v, M. Dinié, Slovenska sluzba na teritoriju dubrovatke republike u sredajem veku, Prilozi za knj, jez. ist. XVI, 1934, 47 Opsirnije 0 tome v, moj tlandié Dubrovaéki gramatik Ozren, Narodna Sta- rina IV, 329. 48'Njihov spis u navedenom djelu Jiregeka u Archiv XVI. 4 V. moj Dubrovacki notar presbiter Johannes, Glas S. K . A. 171, 99 2 Monumenta X, 30. 19nego da su im glavni prihod predstavljali njihovi trgovatki i drugi po- slovi. I za Binéuliéa i za Krusiéa Jireéek navodi cijelu vrstu plemié- kih zvanja, kakva je morao obavljati svaki dubrovatki plemié, od najnizeg posla, nadzornika nad prodajom soli ili Zita, do najviseg, kao poslanika okolnim vladarima, a koje su morali Binéulié i Kru- sié obaviiati kraj svoga notarskog zvanja. Obojica su suvlasnici bro- dova i nesumnjivo im njihovi trgovacki poslovi donose vise nego nji- hova_notarska sluzba. Sa Krusiéem g. 1348. u doba cara DuSana dakle, ulazi dubrovatka srpska kancelarija u drugu fazu svoga razvoja, kada na mjesto dosa- daSnjih plemiéa stupaju notari iz gradanske kl. Red tih gradanskih notara je u literaturi doduse dobro poznat, ali sam razvoj kancelarije je ocrtan lose ili bolje reéi nikako, Nasljednik Jakova Krusiéa postaje Dive Parmesan (1348-1363), a poslije Dive preuzima poslove srpske kancelarije njegov polubrat Niko Bijelié (1363-1367), Dive dobiva god. 1348, pogetnu plaéu od 30 perpera, ali mu se ta povisuje iduée godine na 40 perp. Na toj pla~ Gi ostaje Dive cijelo vrijeme svoje sluzbe, a i njegov polubrat Niko prve tri godine, Godine 1366, povisuje se Niki Bijelicu plaéa na 60 perp. Poslije Nike Bijeliéa sve do Ruska Hristoforoviéa g. 1392., ne navode se u izvorima plaée srpskih kancelara. Brojke kancelarijskih plaéa same po sebi ne znaée niéta, Tek ako ih uporedimo sa pla¢ama drugih zvanja, mozemo dobiti pravu sliku polozaia kancelara. Od Divinih i Nikinih savremenika prima gradski kirurg 300 perp.’ latinski kancelar 100 perp.?' knez Zupe 60 perp.,** notar u Stonu isto tako 60 perp.,? gradski uéitelj 40 perp.,”” gradski trubaéi nekoliko godina ranije po 30 perp. i po dva odijela godisnje,** gradski berberin, koji je ujedno zubar, po 45 perp. godi- Snje* Iz pregleda tih plaéa se vidi, da notari_ hrvatske kancelarije spadaju medu najnize i najlosije plaéane drzavne namiestenike, Ciril- ska kancelarija dubrovaéka je u doba cara DuSana i Uroga jo’ od ta- ko male vaznosti, da se kancelari stavljaju u isti red sa utiteljem, ber- berinom ili gradskim trubaéima. Prema latinskim kancelarima njiho- va plaéa stoji u omjeru 1: 2,5, No zbog tih malih plaéa ne treba pomisljati, da su oni morali gla- dovati. Osim stalne plaée imali su bez stmnje i svojih nuzgrednih za- rada, koje su im omoguéavale pristojan Zivot, kao Sto su takve za- rade imala gotovo sva zvanja. Tako je uditelj osim stalne plaée mo- gao od daka da naplaéuje mjeseénu Skolarinu, trubadi su bili ujedno gradski strazari i t. d. Kakvu nuzgrednu zaradu su imali Dive, Niko i njihovi nasljednici, ne mo%e se kazati pozitivno, ali buduéi da se s 4 Mon, XXVIII, 57. 2 Mon, XIII, 72, 1 c., 31, Plaéa mu je 50 dukata, a dukat je M. Reietar Dubrovacke, numizmatika, Sremski ‘Moa. XIII, 64, 38 ono, 27 Mon, XXIX," ®8 Mon, sxviit, 07. Sodina, 24 dinara, tj. 2 arlovei 1924, L,obzirom na driavno ¢inovnistvo republika u svima stvarima pokazi vala krajnje konzervativnom, onda moZemo iz kasnijih prilika praviti zakljutke o ranijim prilikama. Zna se, da su i Rusko Hristoforovié i Nikéa Zvijezdié imali, osim svoje notarske duznosti, izriéito po na- logu vlade, i duznost da rade u takozv. »malom sudu«, kada nisu bili zauzeti svojim notarskim radom.” Ni za Divu Parmesana ni za Niku Bijeliéa, a ni za Zvijezdiéeva nasljednika Marinka Cvjetkoviéa takva se duZnost ne navodi izridito, ali je za Marinka Cvjetkoviéa saéuvana odluka Velikog vijeéa od 28. juna 1460., kojom mu se odreduju takse za njegove nuzgredne poslove, tako da se vidi, da je on radio na »ma- Jom suduc, Za svaku presudu do 5 perpera dobiva po: %4 dinara, za svaku od 5 perpera i vise po jedan dinar, za preslugavanje svakog svjedoka po 3 folara (= ‘Js, dinara), za svaku objavu (crida) po 8 folara, a zabranjeno mu je pisati ugovore od 10 perpera i vise.” Ne éemo mnogo pogrijesiti, ako uzmemo, da su prilike za vrije- me Dive Parmesana i njegovih nasljednika bile otprilike iste, kao Sto ih propisuie ova odluka Velikog vijeéa za Marinka Cvjetkoviéa, Po tim taksama za nuzgredan rad srpskih kancelara se vidi, da su kan- celari sa nuzgrednim radom zaradivali valida vise, nego sto su imali stalne godisnje plaée. Ali time se njihov odnos do latinskih kancelara ne mijenja nimalo, jer su i njihovi latinski kolege imali iste, pa i bo- je prilike za zaradu pri sastavljanju privatnih ugovora, za koje su stranke plaéale odredene takse, Omjer prema latinskim’ kolegama je ostao isti, srpska kancelarija se nije smatrala u Dubrovniku ni pola tako vaznom, kao to latinska kancelarija. Srpska kancelarija ide. u to doba medu najnize gradske sluzbe. Te prilike podinju da se mijenjaju za vrijeme kancelara Ruska Hristoforovi¢a (1392-1430), Rusko dobiva 8, I. 1392. poéetnu placu od 80 perpea,"* ali mu se ta veé 28, XI. 1392. povisuje na 100 iper- pera, god, 1395, skaée na 160, god, 1418. na 180, i god, 1420. na 220 perpera. Latinski kancelar ima god. 1391. 300 perp..’” god, 1396. 300 perp. a god. 1420. takoder samo 350 perpera.’° Rusko se dakle pe- nje sve vise i potkraj njegove sluzbe njegova placa stoji prema placi latinskih kancelara veé u omjeru 1 : 1,6, dok je za vrijeme Dive Par- mesana stajala 1 :2,5, Jo& jati porast opata se kod Ruskova naljednika Nikie Zvije- zdiéa (1430-1455), Nikga podinje sa Ruskovom zadnjom plaéom od 220 perpera,** u toku sluzbe mu se placa povisuje god, 1433, na 300 perpera i na toj visini mu ostaje do kraja zivota."” Njegovi drugovi ® Jiretek, 1. . 205. ® Acta cons. maioris, 11. fol. 182b. ® Libri reformationum 29, f, 30, ® Jiregek 1, c. 205. ® Libri reformationum, knj, 29, fol. 109, Lr, 30, £, 132b i 140. ® Acta cons. mai. knj, 2, f, 34, 4 41. % Ac, min. 5, f, 62, © Na pr. god. 1450. u A. c, mai, 9, f, 120b. 81u latinskoj kancelariji imaju poéetnu plaéu od 300 perpera,* a oni koji sluze veé dulje vremena, primaju po 350 perpera.”* Pod Zvijezdiéevim nasljednikom Marinkom Cyjetkovi¢em (1455- 1473), plaée latinskih i srpskih kancelara konaéno se izjednaéuju. Marinko dobiva odmah u prvim godinama svoje sluzbe plaéu od 350 perpera,’ a latinski kancelari istih godina ostaju na svojim ranijim plaéama od 350 perpera.? Od god. 1455, dalje, dakle, s obzirom na socijalni poloZaj i ugled izmedu latinskih kancelara i njihovih drugova u srpskoj kancelariji nema vise nikakve razlike, jednako visoko se cijeni i jedno i drugo zvanje. Radi jo jasnije slike da navedemo, da su u doba, kada se srpski kancelari postepeno izjednaéuju sa svojim latinskim drugovima, dru- ga zvanja, koja su nekada bila ravna srpskim kancelarima, kao Sto na pr. ucitelji ili trubaéi, sada daleko zaostala za srpskim kancelarima. Tako na pr. dugogodisnji rector scolarum dum Andruschus de Drin- caso god. 1440, prima samo 120 perpera place“? — ali Dubrovnik iste godine dopusta sebi luksus, da dr2i slavnoga Filipa de Diversis sa 450 perpera godisnje plaée‘* — najbolje pla¢ani trubaé prima 185 perpera,* ali drugi trubaéi sluze i za 55, pa éak za 50 perpera."* Iznad drzavnih kancelara, kako srpskih tako i latinskih, nalaze se kao jo8 bolje honorirana, prema tome i uglednija zvanja, jedino lijet- nici, éija se plaéa kreée izmedu 500 i 1200 perpera'* i, osim lijetnika, jo knjigovode drZavne blagajne (racionati camere) sa plaéom od 400-450 perp.” Sva ostala éinovniéka zvanja zaostaju osjetljivo iza ove ée- tiri Ginovnitke grupe, Jednim dijelom treba pripisati porast pla¢a srpskih_kancelara devalutaciji novea i s time u vezi porastu cijena artikala, Tako na pr. maksimalna ce cijena janjetine od 6 folara oko god, 1350. penje na 15 folara godine 1440,** ili na pr. dukat se od 24 dinara popeo god. 1440, na 43 dinara.*’ No porast cijena i poskupliivanje Zivota nije je- dinj uzrok porastu placa srpskih kancelara, jer iz visine plaée vid mo, da su one porasle nerazmjerno sa porastom cijena, Od najnize kategorije inovnika oko god, 1350, srpski kancelari postaju oko god. 1450. jedna od najvisih i najugledni * Na pr, god. 1440. Dalphinus de Tayaboue u A. c. mai. 6, f. 43. ™ Na pr. god. 1440. Egydius de Jugo u A. c. mai. 6, f, 39b ili god. 1450, Jo- honnes de Uguzonibus u A. c. mai. 9, 125b, “Ac, mai. 11, f, 186. “Na pr. Nestor evih lat. kancelara Bartol de Sfondratis u A. c. mai 11, £ 157b ili Daniel Bocacius de Placentia u A. c. mai, 11, f, 198, % Alc. mai, 6, f. 65 odn, 71b. + Na pr. god. 1430, Thomas de Ancona 500 perp, — A. c. mai. 4, f, 74b, a god. 1440. fizik Kristofor iz Padove sa 1200 perp. — A. c. mai, 5, 36, *" Na pr. Gabriel de Prato . 1440. sa 400 perp. — A. c, mai, 6, f. 50, “AL c, min. 8 f. 144. Alc. min. 8 £ 156, 82Moglo bi se pomisliti, da uzrok tome porastu treba traziti u strug- noj vjestini kancelara, da su na pr. Rusko ili Zvijezdié bolje obrazo- vani od Dive Parmesana ili od ranijih plemiéa notara, Takvo miilje- nje bi bilo pogresno, Dive Parmesan pise isto tako lijepu diplomatsku minuskulu, kao Sto Rusko u prvim godinama sluzbe, a mnogo ljepsu nego Rusko potkraj Zivota ili Zvijezdié ili Cvjetkovié cijelog njiho- va Zivota. Uzrok porastu ugleda srpske kancelarije treba traziti u drugim njenicama. Za vrijeme Dive Parmesana imao je srpski kancelar razmjerno malo posla. Say rad sastojao se od rijetkih dopisa caru DuSanu ili Renee Kotromanicu, osim toga jos u_ prevodenju i unosenju u knjige rijetkih dopisa tih dvaju viadara, Sasvim drukéije postaju prilike za vrijeme Ruska, potkraj XIV. stoljeéa. Feudalna Srbija se onda raspala na tri manje drzave, i sa svakom od njih treba voditi istu korespondenciju, kao sto ranije sa jednom Srbijom, a u feudalnoj truloj Bosni postaju dvorovi Hrvatiniéa, Kosata i Jablanoviéa isto tako vazni, kao Sto ranije samo jedan banski odn, kraljevski dvor. Dubrovatka srpska kancelarija ima sada mnogo vise posla, njezina vainost raste iz godine u godinu, a to se vidno izrazava u pla¢ama srpskih kancelara. Jos veée znaéenje dobiva srpska kancelarija oko sredine XV. stoljeéa. U vrijeme Nikse Zvijezdiéa dubrovatka srpska kancelarija ne korespondira samo sa dvorovima feudalnih dinasta i dinastiéa bivse Srbije i Bosne. Srpska kancelarijska vje8tina, nikla u kancelariji Mi- lutina, i usavrsavana pod njegovim nasljednicima, osvojila je u toku pola stoljeéa sve okolne zemlje, i oko sredine XV, stolj. u Dubrovnik dolaze srpski dopisi ne samo iz bivée Srbije i Bosne, nego i iz Alba- nije i Ugarske, sa sultanova dvora i od turskih sandzakbegova. Pod takvim prilikama, kada Dubrovaéki srpski kancelar mora da vodi ured, u koji se stjeéu najvazniji dopisi, sto ih Dubrovnik uopée pri- ma, postaje razumljivo, da »die klugen Ragusaner fiigten sich in die Verhiltnisse«, kao sto kaze ReSetar, i da izjednaéuju svoju srpsku kancelariju u rangu sa latinskom. 83Zusammenfassung ENTSTEHUNG UND ENTWICKLUNG DER SLAWISCHEN KANZLEI VON DUBROVNIK Auf Grund des Schriftvergleiches weist Verfasser nach, dass Dubrovnik schon im J, 1215 einen slawischen Kanzler bzw, eine slawische Kanzlei besass, denn im Zeitraum von 1215—1254 sind 9 Urkunden, wovon 2 von Dubrovnik, 2 bosnische, 2 eerbische und je eine von Krajina, Hum und Bulgarien, von ein und derselben Hand geschrieben und diese konnte logischerweise nur die eines slawischen Kanzlers von Dubrovnik gewesen sein. Leider ist er dem Namen nach nicht be- kannt, wird aber ein Patrizier — alle Aemter waren Patriziern vorbehalten — ro- manischer Abstammung gewesen sein, denn seine Urkunden weisen Sprachfebler auf, die ein gebiirtiger Slawe nicht gemacht hiite, Bis zur Mitte des XIV. Jahrh. versahen das Kanzleramt Patrizier, denen das Amt eine Nebenbeschiftigung mit wenig und seltener Arbeit war. Im J, 1348 trat insoferne eine Aenderung ein, als von nun an schriftkundige Biirgerliche mit fe- stem Jabresgehalt zu Kanzlern gewahlt wurden, jedoch war der Gehalt anfangs so gering, dacs sie zu den Mindestbesoldeten ‘gehdrten und Nebenverdienst als Schreiber bei Gericht fanden. Gegen das Ende des Jahrhunderts wurde aber das ‘Amt immer wichtiger, denn an Stelle der chemaligen zwei Nachbarstaaten Serbien und Bosnien ‘rat eine grosse Anzahl von halbsouverdnen Fiirsten und feudalen Magnaten, mit denen allen die Regierung im lebhaften Verkehr stand, woraus der slawischen Kanzlei viel Arbeit erwuchs, Das hatte zur Folge, dass der Gehalt des Kanzlers unter Rusko Hristoforovié (1392—1431) rapid zu steigen begann und unter Nikga Zvijezdié (1431—1455) dem Gehalte der lateinischen Kanzler gleichkam. Aus einem unansehnlichen Nebenamt letzter Klasse wurde die slawische Kanzlei im Laufe der Entwicklung zu einer der wichtigsten Amtsstellen der Republik, 84