KOČENJE U ELEKTROMOTORNOM

POGONU

Kočenje služi za:

− smanjivanje brzine sa većim koeficijentom usporenja
nego kod prirodnog usporavanja
− držanje pogona u stanju mirovanja

Postoje
j dve vrste kočenja:
j

1) Mehaničko kočenje, upotrebom mehaničkih

kočnica,,

2) električno kočenje, motor razvija moment koji

deluje u suprotnom smeru od smera obrtanja
obrtanja.
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
Mehaničke kočnice
 ELEKTRIČNO KOČENJE
MOTORA JEDNOSMERNE STRUJE
SA NEZAVISNOM POBUDOM

Tri vrste kočenja:

1 Rekuperativno;
1.
2. Protivstrujno (dva načina);
3 Dinamičko (reostatsko)
3.

Zajedničko za sva kočenja je da mašina (motor) menja ulogu, odnosno

radi kao generator, pretvara mehaničku energiju u električnu.

Navedena kočenja se razlikuju po načinu realizacije i po tome kako se

troši dobijena električna energija.
 REKUPERATIVNO KOČENJE

Polazeći od relacije:
N: Ra
  0    mm
 2
f

dobija
j se: mm   2f / Ra      0
Mehanička snaga na vratilu mašine je:

 
mm     2f / Ra    
i biće negativna samo ako je  < 0, odnosno ako je  > 0 !!
Rekuperativno kočenje se ostvaruje u drugom kvadrantu.
Na sličan način se može pokazati da se generatorski režim za
negativne brzine ( < 0) ima kada je  < 0

odnosno:   0
Statičke karakteristike pri rekuperativnom kočenju



Prirodna

Kočna

m
Opterećenje
Statičke karakteristike pri rekuperativnom kočenju



Prirodna

Kočna

m
Opterećenje
 Zbog promenjenog toka energije (mašina radi u generatorskom režimu),
snage menjaju algebarski predznak (postaju negativne).
Polazeći od naponske jednačine za kolo indukta,

ua  e  Ra  ia /  ia  0
dobijamo: ua  ia  e  ia  Ra  i 2
a

Snaga vraćena u
Džulova snaga
mrežu (negativna Razvijena snaga (uvek pozitivna)
j )
u toku kočenja) (negativna u toku kočenja)
Realizacija

1 slučaj:
1. l č j kkad
d brzina
b i po apsolutnoj
l j vrednosti
d i postane veća
ć od d
brzine praznog hoda (kolica na nizbrdici, spuštanje tereta
kod dizalice);

2. slučaj: kada se brzina praznog hoda smanji ispod trenutne brzine.

ua  smanjivanje
j j napona
p za  f   f nom  const.
0 
 f  povećanje  f do  f nom , za ua  ua nom  const.
Osobine:

 ekonomično;
 ne zahteva posebnu opremu;
 može se ostvariti samo kad se steknu
potrebni uslovi.

Primena:

Kod električnih vozila i dizalica, i u

regulisanom pogonu kod promena brzine.
 PROTIVSTRUJNO KOČENJE – Prvi način

Prvi način, bez prevezivanja indukta ua  0  0  0 

ia
 iak
Rad 
ua e
  Opterećenje

 Prirodna

Kočna
Mehanička snaga = pm  me     2f / Ra     

je negativna ako je   0, a  <0. Iz ove dve nejednačine sledi:

  0
Ovakav režim ima se u IV kvadrantu, a može se ostvariti
dodavanjem (velikog) otpora na red sa induktom
induktom.

Bilans snaga:
ua Ra  Rad
N:   me  me
f  2
f

ua  ia  me     Ra  Rad   i 2
a

Snaga izvora + meh. snaga = Džulova snaga !!!!!

 ua  e   Ra  Rad   ia  ia

ua  ia   f    ia   Ra  Rad   i 2
a

ua  ia  me     Ra  Rad   ia2
S aga u
Snaga uzeta
eta iz
Džulova
Dž l snaga
mreže (pozitivna u Razvijena snaga (uvek pozitivna)
toku kočenja) (negativna u toku kočenja)

dobijamo:
ua  ia  me     Ra  Rad   ia2
     
0

 0
 0
0

Snaga izvora + meh. snaga = Džulova snaga !!!!!

Osobine:

 velika razvijena
j toplotna
p energija;
gj ;
 potrebna dodatna oprema (otpornici);
 efikasno kočenje !

Primena:

Kod dizalica za spuštanje

p j stalnom brzinom.
 PROTIVSTRUJNO KOČENJE – Drugi način

Drugi način, sa prevezivanjem indukta u a  0   0  0

ia
 iak
ua Rad 
e
 
 Prirodna

Kočna

Opterećenje

Opterećenje


Mehanička snaga
g pm  me    0
ako je:
  0,
0 a 0
iz čega sledi:
  0
odnosno (jer je 0 < 0 !!):

  0
Ovakav režim ima se u II kvadrantu, a ostvaruje
j se dodavanjem
j
(velikog) otpora na red sa induktom.
Prethodno su krajevi indukta prevezani !!

Bilans snaga je isti kao i u prethodnom slučaju, ali je:

ua < 0,ia < 0,me < 0,  > 0.

ua  ia  me     Ra  Rad   ia2
    
0

 0
 0
0
Snaga izvora + meh. snaga = Džulova snaga !!!!!
O bi
Osobine

- najefikasnije kočenje!
- revers

Primena:

Za nagla
Z l kočenja
k č j pogona kojik ji radi
di u I kvadrantu
k d t i
za kočenje kolica koja su na nizbrdici.
 DINAMIČKO KOČENJE

Kada se indukt odvoji od izvora i njegovi krajevi spoje preko dodatog

otpora važi:
ua = 0
ia
 iak
ua 
e
Rad
 

Prirodna

Opterećenje
m

Opterećenje
Kočna
Iz izraza za mehaničku karakteristiku dobija se:

Ra  Rad
 me
 2f

Mehanička karakteristika motora u ovom slučaju leži samo u II i IV

kvadrantu i prolazi kroz koordinatni početak.
početak

Nagib karakteristike se može podešavati pomoću dodatog

otpora.
Množeći izraz (me) sa me dobija se:

me      2
Ra  Rad  ia
Drugi način, iz jednačine indukta:

ua  ia  me     Ra  Rad   ia2
    
0

 0
 0
0
Mehanička snaga = Džulova snaga !!!!!

sva mehanička energija se pretvara u toplotu !!

Iz izvora se ne uzima energija ua = 0

Osobine:

 autonomnost u radu (pobuda?);

 dodatna oprema;
 mali
li kočioni
k či i momenat prii malim
li brzinama.
b i

Primena:

Zaustavljanje
j j pogona
p g u havarijskim
j režimima,,
spuštanje tereta i kočenje vozila na nizbrdici
(autonomno).