Александар Кари

Слободан Илић

ОСНОВИ
КОНСТРУКЦИЈЕ НАОРУЖАЊА
Уџбеник

Војна академија Београд

2020.
 ПРЕДГОВОР
Овај уџбеник је настао као резултат дугогодишњег наставничког,
истраживачког и стручног рада аутора из области наоружања.
Уџбеник је намењен сви кадетима и студентима Војне академије који
изучавају наоружање. С обзиром на намену уџбеника, не обрађује се укупна
проблематика наоружања, већ само они садржаји који су у наставном
програму за предмет Основи конструкције наоружања и ракета. Ради
систематичнијег приступа у објашњавању појмова и проблема наоружања и
савременог приступа у њиховом решавању у уџбенику су обрађени као
посебне целине аутоматско оружје, аритеријска оруђа и оптички системи.
Поставља се питање, сасвим оправдано, до које мере треба кадета или
студента уводити у проблематику конструкције наоружање. Након
вишегодишњег искуства у настави мислимо да је садржајем овог уџбеника
нађено је компромисно решење. Изучавајући овај уџбеник кадети и
студенти треба да стекну реалну представу о проблематици конструисања
наоружања, да добију потпуне, научне дефиниције појединих појмова,
укратко, једну истинску и целовиту слику о конструкцији наоружања.
Циљ изучавања предмета, захтевао је да се нађе склад између теоријског,
информативног и практичног. Из тог разлога су у уџбенику приказани
поједностављени математички модели и скице појединих постојећих
конструкцијских решења. Приказане конкретне конструкције треба
прихватити као примере који практично илуструју примену извесних
принципа и теорија. Овај уџбеник не може одговорити на све проблеме
пројектовања и конструисања наоружања, али се са сигурношћу може рећи
да ће ономе ко проучи овај уџбеник, они бити много разумљивији.
Уџбеник садржи 3 поглавља која чине посебне тематске целине и поређана
су логичним редоследом: Основи конструкције аутоматских оружја, Основи
конструкције артиљеријских оруђа и Оптички и оптоелектронски уређаји.
Унапред се захваљујемо за све добронамерне критике и сугестије читалаца
које ће нам бити од велике користи за отклањање евентуалних недостатака
у овом наставном материјалу и издавању сличног материјала.

Аутори

2
3
 САДРЖАЈ
1. ПРОЦЕС ОПАЉЕЊА У ЦЕВИ ОРУЖЈА ................................................ 12
1.1. Основни појмови везани за цев и муницију....................................... 12
1.2. Слика процеса опаљења ..................................................................... 17
2. ПОДЕЛА АУТОМАТСКОГ ОРУЖЈА ..................................................... 21
2.1. Основни појмови о аутоматском оружју ........................................... 21
2.2. Подела наоружања према искоришћењу енергије барутних гасова . 22
2.3. Подела наоружања према борбеној намени и тактичко-техничким
захтевима ................................................................................................... 23
а) Класична конструкција, б) «Bullpup» конструкција ................................ 27
3. ПРИНЦИПИ РАДА АУТОМАТСКОГ ОРУЖЈА..................................... 33
3.1. Трзање цеви ........................................................................................ 34
3.1.1. Кратко трзање цеви ...................................................................... 34
3.1.2. Дуго трзање цеви ......................................................................... 36
3.2. Системи на бази гасног потиска......................................................... 36
3.2.1. Чист гасни потисак ...................................................................... 37
3.2.2. Полуслободни затварач ............................................................... 38
3.2.3. Системи на бази одвођења барутних гасова ............................... 39
3.3. Аутоматска оружја револверског типа .............................................. 43
3.4. Механизована оружја ......................................................................... 45
4. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТРЕЉАЧКОГ ОРУЖЈА................... 48
4.1. Борбене карактеристике ..................................................................... 48
4.1.1. Моћ оружја ................................................................................... 48
4.1.2. Покретљивост оружја .................................................................. 54
4.1.3. Поузданост дејства оружја .......................................................... 55
4.2. Конструкционе карактеристике ......................................................... 56
4.3. Употребне (експлоатационе) карактеристике.................................... 56
4.4. Производно – економске карактеристике .......................................... 57
5. МЕХАНИЗМИ И СКЛОПОВИ АУТОМАТСКОГ ОРУЖЈА .................. 58
5.1. Цев оружја .......................................................................................... 58

4
 5.1.1. Карактеристике и делови цеви .................................................... 58
5.1.2. Калибар и дужина цеви ............................................................... 68
5.1.3. Прорачун цеви ............................................................................. 70
5.1.4. Осцилације цеви .......................................................................... 76
5.1.5. Загревање цеви и начини њеног хлађења.................................... 81
5.1.6. Израда цеви .................................................................................. 85
5.2. Сандук са рукохватом и кундаком ..................................................... 87
5.3. Механизам за затварање и отварање цеви ......................................... 95
5.3.1. Основни појмови и захтеви ......................................................... 95
5.3.2. Врсте затварача ............................................................................ 97
5.3.3. Начини забрављивања и одбрављивања цеви ........................... 100
5.4. Механизам за убрзање кретања затварача ....................................... 116
5.4.1. Полужни убрзачи ....................................................................... 117
5.4.2. Убрзање помоћу вођица ............................................................ 118
5. 4.3. Опружни убрзачи...................................................................... 118
5.5. Механизам за храњење..................................................................... 119
5.5.1. Магацини ................................................................................... 121
5.5.2. Реденици .................................................................................... 129
5.5.3. Механизми за уношење метка у лежиште метка ...................... 132
5.6. Механизам за уклањање чаура ......................................................... 135
5.6.1. Извлакачи................................................................................... 137
5.6.2. Избацачи .................................................................................... 141
5.7. Механизам за окидање и ударни механизам ................................... 144
5.7.1. Ударни механизам ..................................................................... 144
5.7.2. Механизам за окидање .............................................................. 150
5.8. Сигурносни механизми .................................................................... 159
5.8.1. Механизми за сигуран рад аутоматике ..................................... 160
5.8.2. Механизми за безбедно руковање оружјем .............................. 162
5.8.3. Механизми за заштиту делова и механизама оружја................ 166
5
 5.9. Помоћни уређаји ............................................................................... 167
5.9.1. Амортизери ................................................................................ 167
5.9.2. Гасне кочнице ............................................................................ 169
5.9.3. Скривачи пламена ...................................................................... 174
5.9.4. Појачници трзања ...................................................................... 176
5.9.5. Пригушивачи ............................................................................. 177
1. ОПШТИ ПОЈМОВИ И КАРАКТЕРИСТИКЕ АРТИЉЕРИЈСКОГ
НАОРУЖАЊА ............................................................................................ 183
1.1. Кратак преглед развоја артиљеријског наоружања ......................... 183
1.2. Развој артиљеријског наоружања код нас .................................... 200
1.3. Карактеристике будућег развоја оруђа ........................................ 201
1.4. Класификација артиљеријских оруђа ........................................... 205
2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АРТИЉЕРИЈСКИХ ОРУЂА............ 209
2.1. Тактичко-технички захтеви за артиљеријска оруђа ........................ 209
2.1.1. Борбени захтеви ......................................................................... 209
2.1.2. Захтеви послуживања ................................................................ 211
2.1.3. Производно-економски захтеви ................................................ 211
2.2. Карактеристике артиљеријских оруђа ............................................. 211
2.2.1. Балистичке карактеристике ....................................................... 211
2.2.2. Конструктивне карактеристике ................................................. 213
2.2.3. Експлоатационе карактеристике ............................................... 214
2.2.4. Релативне карактеристике ......................................................... 214
3. ГЛАВНИ СКЛОПОВИ И ДЕЛОВИ АРТИЉЕРИЈКОГ ОРУЂА ........... 216
3.1. Цев..................................................................................................... 222
3.1.1. Основни захтеви за цев .............................................................. 222
3.1.2. Врсте цеви .................................................................................. 223
3.1.3. Унутрашњост (канал) цеви ........................................................ 225
3.1.4. Силе које делују на цев .............................................................. 232

6
 3.1.5. Живот цеви................................................................................. 239
3.2. Задњак ............................................................................................... 242
3.2.1. Прорачун задњака...................................................................... 244
3.3. Затварач и механизми затварача оруђа ............................................ 248
3.3.1. Клинасти затварачи ................................................................... 253
3.3.2. Завојни затварачи....................................................................... 256
3.3.3. Механизми и делови затварача ................................................. 257
3.4. Гасни уређаји на цеви....................................................................... 265
3.4.1. Гасна кочница ............................................................................ 265
3.5. Противтрзајући уређај ...................................................................... 270
3.5.1. Повратник .................................................................................. 273
3.5.2. Кочница трзања.......................................................................... 280
3.5.3. Течности за кочнице трзања ...................................................... 290
3.5.4. Помоћни елементи противтрзајућег уређаја ............................. 292
3.6. Склоп горњег лафета ........................................................................ 292
3.6.1. Тело горњег лафета .................................................................... 293
3.6.2. Kолевка ...................................................................................... 295
3.6.3 Изравњачи ................................................................................... 299
3.6.4. Механизми за покретање цеви оруђа ........................................ 302
3.7. Доњи лафет ...................................................................................... 308
4. ДЕЈСТВО ОПАЉЕЊА НА ОРУЂЕ – СТАБИЛНОСТ ОРУЂА ............ 311
4.1. Услови непокретности и стабилности оруђа при трзању............... 313
4.2. Услови непокретности и стабилности оруђа при враћању ............. 314
5. СПЕЦИФИЧНОСТИ КОНСТРУКЦИЈЕ НЕКИХ ВРСТА ОРУЂА....... 316
5.1 Бестрзајна оруђа ................................................................................ 317
5.2. Минобацачи ...................................................................................... 319
5.3. Оруђа реактивне артиљерије (ракетни лансери) ............................. 323
5.4. Оруђа куполне уградње (тенкови и самоходна оруђа) .................... 334
5.4.1. Специфичности конструкције наоружања тенкова .................. 342
1. ТЕОРИЈЕ СВЕТЛОСТИ И ГЕОМЕТРИЈСКА ОПТИКА ...................... 364
7
 1.1. Природа светлости............................................................................ 364
1.2. Дефиниција зрака светлоси и индекса преламања .......................... 365
1.3. Основни закони геометријске оптике .............................................. 366
1.3.1. Snell – Descartes-ов закон ........................................................... 366
1.3.2. Потпуна унутрашња рефлексија................................................ 368
2. ИДЕАЛНИ ОПТИЧКИ СИСТЕМ........................................................... 370
2.1. Појам идеалног оптичког система ................................................... 370
2.1. Главне (кардиналне) тачке ............................................................... 370
2.3. Основне релације предмет – лик у геометријској оптици ............... 372
2.4. Увећање оптичког система ............................................................... 373
2.4.1. Попречно увећање ..................................................................... 373
2.4.2. Угаоно увећање .......................................................................... 373
2.4.3. Уздужно увећање ....................................................................... 374
3. КОМПОНЕНТЕ ОПТИЧКИХ СИСТЕМА ............................................. 375
3.1. Оптички материјали ......................................................................... 375
3.2. Сочиво............................................................................................... 377
3.3. Огледала............................................................................................ 379
3.4. Призма .............................................................................................. 380
4. ОГРАНИЧАВАЊЕ СВЕТЛОСНИХ СНОПОВА У ОПТИЧКОМ
СИСТЕМУ ................................................................................................... 383
4.1. Апертурна дијафрагма и дијафрагма видног поља.......................... 383
5. АБЕРАЦИЈЕ ОПТИЧКОГ СИСТЕМА ................................................... 386
5.1. Сферна аберација .............................................................................. 387
5.2. Астигматизам.................................................................................... 388
5.3. Кривина поља ................................................................................... 389
5.4. Дисторзија ......................................................................................... 390
5.5. Кома .................................................................................................. 391
6. ТЕЛЕСКОПСКИ СИСТЕМИ .................................................................. 392
6.1. Принцип рада телескопских система ............................................... 392
6.2. Типови телескопских система .......................................................... 393
6.2.1. Галилеjев телескопски систем ................................................... 394
6.2.2. Кеплеров телескопски систем ................................................... 395
7. КОМПОНЕНТЕ ТЕЛЕСКОПСКОГ СИСТЕМА .................................... 397
8
 7.1. Објектив ............................................................................................ 397
7.2. Окулар............................................................................................... 398
7.3. Обртни систем .................................................................................. 400
7.4. Кончаница ......................................................................................... 402
8. НИШАНСКЕ СПРАВЕ ........................................................................... 403
8.1. Основни појмови .............................................................................. 403
8.2. Шеме нишањења .............................................................................. 404
8.2.1. Непосредно нишањење (усмеравање) ....................................... 404
8.2.2. Посредно нишањење (усмеравање) ........................................... 406
8.3. Угаоне јединице и означавање углова у артиљерији ...................... 408
8.4. Подела нишанских справа ................................................................ 409
8.5. Механички нишани .......................................................................... 412
8.6. Колиматорски нишани ..................................................................... 416
8.7. Оптички нишани............................................................................... 418
8.7.1. Оптички нишан са покретном кончаницом .............................. 419
8.7.2. Оптички нишан са непокретном кончаницом........................... 421
8.7.3. Оптички нишан са две кончанице ............................................. 422
8.8. Нишанске справе зависне од оруђа.................................................. 424
8.9. Нишанске справе независне од оруђа .............................................. 426
9. ОПТОЕЛЕКТРОНСКЕ СПРАВЕ ........................................................... 428
9.1. Значај оптоелектронских справа ...................................................... 428
9.2. Основне компоненте оптоелектронских справа .............................. 430
9.3. Фактори који утичу на рад оптоелектронских справа..................... 431
10. ПОЈАЧАВАЧИ СЛИКЕ ........................................................................ 435
10.1. Принцип рада појачавача слике ..................................................... 435
10.2. Основне компоненте појачавача слике .......................................... 436
10.3.Генерације појачавача слике ........................................................... 437
11. ТЕРМОВИЗИЈА .................................................................................... 443
11.1. Принцип рада термовизије ............................................................. 443
11.2. Основне компоненте термовизијских уређаја .............................. 444
11.2.1. Оптички систем ....................................................................... 445
11.2.2. Скенер ...................................................................................... 445
11.2.3. Детектор ................................................................................... 447
9
 11.2.4. Расхладни систем ..................................................................... 448
11.2.5. Електронска обрада сигнала .................................................... 449
11.2.6. Екран ........................................................................................ 449
11.3. Типови термовизијских уређаја ..................................................... 450
11.3.1. Мозаични системи ................................................................... 450
11.3.2. Серијски системи ..................................................................... 451
11.3.3. Паралелни системи .................................................................. 453
11.4. Генерације термовизијских уређаја ............................................... 454
12. ЛАСЕРИ ................................................................................................ 457
12.1. Физички принцип ласерског зрачења ............................................ 457
12.2. Основне компоненте ласерског система ........................................ 460
12.3. Примена ласера ............................................................................... 461
13. СИСТЕМИ ЗА УПРАВЉАЊЕ ВАТРОМ ............................................. 464
13.1. Увод................................................................................................. 464
13.2. Компоненте система за управљање ватром ................................... 465
13.3. Систем за управљање ватром на тенку .......................................... 467
13.4. Класификација система за управљање ватром тенкова ................. 468
13.5. Принцип конструкције и рада стабилизованих система ............... 469
13.6. Аутоматизовани системи................................................................ 470
13.7. Системи за управљање ватром земаљске артиљерије .................. 472
13.7.1. Принцип рада аутоматизованог система за управљање ватром
земаљске артиљерије ........................................................................... 473

10
 ОСНОВИ

1 КОНСТРУКЦИЈЕ
АУТОМАТСКОГ
ОРУЖЈА

У овом поглављу читалац треба да се упозна

са процесима који се дешавају у цеви оружја за
време опаљења, врстама, принципима рада и
основним карактеристикама аутоматског
оружја, као и са основним склоповима,
деловима и механизмима аутоматског
оружја.
 1. ПРОЦЕС ОПАЉЕЊА У ЦЕВИ ОРУЖЈА

1.1. Основни појмови везани за цев и муницију

На слици 1.1. приказан је изглед метка са основним елементима какав се
користи у стрељачком оружју (пушке, пиштољи, митраљези и др.).
5

Слика 1.1. Метак стрељачког оружја

1 - чаура, 2 - пројектил, 3 - барутно пуњење, 4 - иницијална каписла,
5 - кошуљица и 6 – језгро
Уобичајени назив за пројектил стрељачког метка је зрно. Зрно метка се
састоји од кошуљице (5) и језгра (6). Специјална муниција, као што је
панцирна, запаљива и др., има и неке друге конструкционе елементе.
Иницијална каписла садржи неки иницијални експлозив осетљив на удар.
Ударом ударне игле механизма за опаљење пали се иницијални експлозив, а
добијени пламен пали барутно пуњење у метку. Барут има улогу погонског
елемента. Зрно је елемент који се креће дуж цеви и који лети кроз ваздух до
циља. Језгро зрна је обично од олова, а кошуљица зрна је од томбака - легуре
бакра и цинка. Кошуљица служи за урезивање у жљебове цеви и за вођење
зрна дуж цеви. Чаура метка обједињује све елементе метка у једну целину и
најчешће се израђује од месинга. Чаура може бити различитог облика (са
грлићем или без), зависно од врсте муниције. Од њеног облика зависи и
облик задњег дела унутрашњости цеви. Код неких новијих решења
самоходних и тенковских оруђа користи се муниција са тзв.

12
полусагорљивом чауром. Код ње је дно од метала, а бочна страна је од
сагорљиве материје, која има својства погонског пуњења.
На слици 1.2. приказан је метак за артиљеријска оруђа са својим елементима.
1 2 3 5 8 6 9 4 7

Слика 1.2. Метак за артиљеријска оруђа

1 - чаура, 2 - топовска каписла, 3 - барутно пуњење, 4 - пројектил,
5 - кошуљица, 6 - експлозивно пуњење, 7 - упаљач, 8 - водећи прстен,
9 - центрирајући престен
Топовска каписла је уврнута у дно чауре. На дну топовске каписле налази се
иницијална каписла, а у њој припала од црног барута. Задатак припале је да
појача пламен створен ударом ударне игле у иницијалну капислу и да
пренесе пламен. Иницијалне каписле са појачником од црног барута (код
артиљеријских оруђа већих калибара) нису довољне за припаљивање
барутног пуњења. Појачање дејства каписле се врши пламеником у којем се
налази допунска припала, или посебно лаборисана припала, која се налази
на дну чауре изнад каписле. Водећи прстен је прстен од бакра утиснут у
кошуљицу. Задатак му је да се уреже у жљебове цеви и да кретањем дуж
завојних жљебова оствари ротацију пројектила око уздужне осе.
Центрирајући прстен је један испуст на кошуљици. Постоји код неких
пројектила ради правилног вођења пројектила дуж цеви. Упаљач је посебан
механизам уврнут у кошуљицу чији је задатак да при удару пројектила у
циљ активира експлозивно пуњење у кошуљици. Експлозивним разлагањем
експлозива великом брзином (детонација) ствара се високи притисак, под
чијим дејством се разара челична кошуљица на стотине комада који се
разлећу и дејствују по циљевима.
Пројектили могу бити различити по конструкцији, што зависи од намене.
Ако је чаура чврсто везана са пројектилом (пертлована), у питању је тзв.
једноделни или сједињени метак, а ако је пројектил слободно покретан,
посреди је полусједињени и дводелни метак. Сједињени метак се користи
код стрељачког оружја, противтенковских, противавионских и неких
тенковских топова као и неких оруђа обалске артиљерије. Полусједињени и
дводелни метак се користе код хаубица. Барут се налази у кесицама, па се
13
поједине кесице могу вадити пре гађања, што зависи од тога под којим се
углом и на коју даљину (домет) гађа. Полусједињени метак се као једна
целина пакује, чува и убацује у цев оруђа при пуњењу оруђа. Дводелни
метак се користи код већих калибара и код њега се посебно пакују пројектил
и чаура са барутним пуњењем. Такође се при пуњењу оруђа посебно убацује
пројектил, а затим чаура са барутним пуњењем. То се ради због тога што би
због великих маса било отежано пуњење оруђа ако би се убацивао метак као
једна целина, а такође би за то било потребно више времена, чиме би се
смањила брзина гађања. Код неких већих калибара нема чауре. Пројектил се
убацује у цев, у задњи део цеви у барутну комору стављају се кесице са
барутом, а каписла се уврће у затварач цеви.
На слици 1.3. шематски је приказан уздужни пресек цеви.

1 2 3
Слика 1.3. Уздужни пресек цеви
1 - лежиште метка, 2 - прелазни конус и 3 - водиште пројектила
Прелазни конус је конични део цеви који спаја лежиште метка и водиште
пројектила. На њега се наслања водећи прстен пројектила (кошуљица зрна
код стрељачке муниције). Унутрашњост цеви је жљебљена са спиралним
жљебовима или је глатка. Код ожљебљених цеви, жљебови почињу на
прелазном конусу. Смер увијања жљебова је обично слева удесно.
Ожљебљена цев се користи код тзв. статички нестабилних пројектила. То су
пројектили код којих је тежиште ближе дну (слика 1.4).

14
 Слика 1.4. Статички нестабилан пројектил

Слика 1.5. Статички стабилан пројектил

При кретању таквог пројектила кроз ваздух, резултанта отпора ваздуха
делује бочно на пројектил и пресеца осу пројектила између тежишта и врха.
Она ствара момент око тежишта који тежи да преврне пројектил. Да би се то
избегло, пројектилу се даје ротација око уздужне осе. Тиме се ствара
жироскопски ефекат и пројектил је за све време кретања кроз ваздух врхом
окренут ка циљу. Ротација се остварује урезивањем водећег прстена
пројектила (кошуљице зрна) у жљебове цеви и вођењем пројектила дуж
жљебова цеви. Код статички стабилних пројектила (мина за минобацаче),
сила отпора ваздуха делује између тежишта и дна (Слика 5.5). Она ствара
момент који окреће пројектил у смеру циља, па код ових пројектила нема
потребе за ротацијом и цеви су глатке.
Код савремених артиљеријских оруђа са пројектилима великих почетних
брзина, ради повећања живота цеви, унутрашња површина цеви је без
жљебова, тј. глатка. Ротација пројектила, ради стабилности у лету, постиже
се струјањем барутних гасова кроз носач: код поткалибарних пројектила са
стабилизатором, односно код разорних и других пројектила са
наткалибарним крилцима која се отварају по изласку пројектила из цеви
15
оруђа и одржавају ротацију пројектила у лету (ПТ топ 100 mm, тенковски
топови 120 и 125 mm код тенка М60А1, Леопард II, Т-72, М84 и др.).
На слици 1.6. приказан је попречни пресек ожљебљене цеви. Уочавају се
испупчења (поља) и удубљења (жљебови). Растојање између два наспрамна
поља је калибар оруђа (d). Код нас се калибар обележава искључиво у
милиметрима, али се у пракси често може наћи ознака у инчима1.

Слика 1.6. Попречни пресек цеви

На пример: топ 76 mm М48. Жљеб је шири од поља. Однос је 1,5-2,5.
Зависно од димензија поља и жљебова, варираће вредност површине
попречног пресека унутрашњости цеви. Обично се то приказује као:
S c  nc d 2
За однос ширине жљеба и поља 1,5 и дубину жљеба од 0,02d вредност је
nc  0.804 . Стварне вредности су у границама од 0,8 до 0,82.
У вези са цеви и муницијом, дефинише се још појам барутне коморе.
Барутна комора је простор у којем је смештен барут пре опаљења. Код оруђа
која имају метак са чауром, барутна комора је запремина унутрашњости
чауре умањена за запремину дела пројектила који улази у чауру. Код оруђа
која не користе чауру, барутна комора је простор задњег дела цеви између
затварача и пројектила.

1
1 инч = 25,4 mm, па је тако револвер магнум 357 калибра 9 mm  0,357  25,4  9mm
или на пример митраљез Browning .50 је калибра 12,7 mm  0,5  25,4  12,7mm .
16
 1.2. Слика процеса опаљења
Класична теорија унутрашње балистике базира се на поједно-стављеној
слици стварног процеса опаљења. Ова теорија полази од тзв. геометријског
закона сагоревања барута који омогућава да се, уместо разматрања
сагоревања свих барутних зрна (у метку може да их има до 5.000), посматра
сагоревање само једног барутног зрна одређеног геометријског облика.
Такође се сматра да се барутни гасови, створени сагоревањем барута, шире
иза пројектила по адијабатском закону и да је у датом моменту времена
притисак барутних гасова једнак у свим тачкама цеви иза пројектила.
p
v
pm
x

v0 vmax
p
k

xu
vk
I I II III
p
0

vm
p xk p
u
p
pp xm t
tm
t0
tk
tu

Слика 1.7. Дијаграм зависности p(x) и v(x)

Теорија која се развија на оваквим претпоставкама је добра за топове,
хаубице и слична оруђа, али је доста груба за стрељачка оружја. Међутим,
класична теорија се, ипак, доста користи и за стрељачка оружја, с тим да се
резултати прорачуна усаглашавају са експерименталним подацима
варирањем неких полазних података. Задатак класичне теорије је да одреди
зависност између пута пројектила у цеви (x), брзине пројектила (v), притиска
барутних гасова (p), времена кретања пројектила (t) и, евентуално,
температуре барутних гасова (Т). На сликама 1.7. и 1.8. дати су дијаграми
тих зависности, осим за температуру, који се добијају одређеном
методом, решавањем система једначина класичне теорије. Помоћу ових
слика објашњава се процес опаљења у цеви.

17
 p v
p
m

v0 vmax

p
k

I I vk II III

vm
p
0 p
u

pp x
xm
xk
xu

Слиа 1.8. Дијаграми зависности p(t), v(t) и x(t)

Координатни почетак је везан за дно пројектила у моменту када је оруђе
напуњено. Сматра се да је пројектил напустио цев у моменту када дно
пројектила дође на уста цеви. Према томе, укупан пут пројектила у цеви (xu)
је растојање од дна пројектила до уста цеви пре опаљења.
Процес опаљења започиње ударом ударне игле механизма за опаљење у
иницијалну капислу. Тиме се пали иницијална смеша у каписли. Створени
пламен пали директно барутно пуњење ако је у питању метак стрељачког
оружја, или припалу кад је посреди артиљеријски метак. Сматра се да
припала тренутно сагори стварајући притисак pp=(2 - 5) MPa. Сагоревањем
припале интензивира се пламен који пали барутно пуњење. Након паљења,
барут почиње да сагорева прелазећи у барутне гасове, чиме почиње да расте
притисак иза пројектила. Пројектил ће да мирује све док се не оствари такав
притисак који је довољан да почне урезивање водећег прстена (кошуљице
зрна код стрељачког оружја) у жљебове цеви. Сматра се да је урезивање
водећег прстена (кошуљице) тренутно и да се остварује при тзв. притиску
форсирања, који износи: p0 = (10 - 50) MPa. Део процеса опаљења од момента
опаљења метка до стварања притиска форсирања назива се претходни
период. У њему се врши сагоревања барута у константној запремини, а
сагори 2-5% укупне барутне масе.

18
Покретањем пројектила дуж цеви почиње да расте запремина иза пројектила
у којој сагорева барут. У почетку, због мале брзине пројектила, прираштај
запремине створен кретањем пројектила биће мањи од новостворених
барутних гасова, па ће притисак барутних гасова да расте. Повећањем
брзине пројектила, мења се интензитет пораста притиска и облик криве. У
моменту када се изједначе прираштај запремине у јединици времена,
створен кретањем пројектила, и запремина потребна за смештај
новостворених барутних гасова долази до максималног притиска барутних
гасова. Максималан притисак барутних гасова износи pm = (250 - 350) MPa,
а код савремених тенковских топова може да буде и већи. Након постизања
максималног притиска, он почиње да опада. Тај процес траје до завршетка
сагоревања барута (индекс k на сликама). Део процеса опаљења од
завршетка претходног периода до краја сагоревања барута назива се први
период. На крају првог периода брзина пројектила је око 80% од
максималне, а пројектил је прешао око 2/3 пута у цеви. Екстремни случај у
првом периоду је да се максималан притисак постигне на крају првог
периода (pm = pk). То може да се деси код хаубица када се гађа са првим, а
ређе са другим пуњењем, тј. када у релативно великој запремини има мало
барута, па је пораст притиска барутних гасова спор.
Након завршетка сагоревања барута, пројектил под дејством притиска
барутних гасова наставља кретање дуж цеви. Запремина
иза пројектила расте, притисак барутних гасова опада, а брзина пројектила
расте, али са све мањим прираштајем. Оваква ситуација траје све док
пројектил не напусти цев (индекс u на сликама). Брзина пројектила на
устима цеви назива се почетна брзина пројектила (v0). Савремени пројектили
за артиљеријска оруђа имају почетне брзине до 1800 m/s (поткалибарни
пројектили имају код топа 105 mm брзину од 1470 m/s, код топа 120 mm 1720
m/s, а код топа 125 mm 1800 m/s). Процес опаљења од краја сагоревања
барута па до излетања пројектила из цеви назива се други период.
Након овога, наступа трећи период, или период накнадног дејства барутних
гасова. Пројектил почиње кретање кроз ваздух, а барутни гасови почињу да
истичу из цеви. Један део барутних гасова пролази поред пројектила, док
други део барутних гасова делује и даље на дно пројектила повећавајући му
брзину. Максимална брзина се остварује када се изједначе сила притиска на
дно пројектила и сила отпора ваздуха на врх пројектила. Сматра се да у том
моменту престаје деловање барутних гасова на дно пројектила и да је то крај
трећег периода. Разлика између максималне брзине пројектила и почетне
брзине пројектила је врло мала (до 2%), па се обично сматра да је почетна
брзина пројектила уједно и максимална.

19
Укупно време кретања пројектила дуж цеви је 0,002-0,015 s. Због малог
времена трајања процеса опаљења и велике брзине пројектила, убрзање
пројектила је врло велико и креће се у границама 100.000-200.000 m/s2.
Максимална температура барутних гасова је Тm=(2500-3700) K, а
температура на крају другог периода је Тu=(1500-2000) K.
Може се десити да нема другог периода, тј. да пројектил излети из цеви, а
да сав барут није сагорео. Тада се каже да се јавља непотпуно сагоревање
барута. Овакво решење је лоше, јер је слабо искоришћење расположиве
енергије барута.
Досадашња истраживања су показала да су данашње конструкције оруђа -
оружја као топлотне машине са доста ниским степеном искоришћења 0,25
до 0,35 и да се не може постићи већи степен искоришћења енергије барутних
гасова. Осим тога, барут као погонско средство има ограничени потенцијал
и ограничену могућност у погледу почетне брзине пројектила и не треба од
њега очекивати револуционарне промене.

20
 2. ПОДЕЛА АУТОМАТСКОГ ОРУЖЈА

2.1. Основни појмови о аутоматском оружју

Оружјем се назива свако средство намењено уништавању живих бића и
материјалних добара. С обзиром на извор енергије2 оружје се може поделити
на:
- хладно и
- ватрено.
За коришћење хладног оружја користи се механичка енергија корисника
оружја или затегнуте струне. У ову групу оружја спадају бодежи, мечеви,
копља, лук и стрела, самострел, али и све друго што се може искористити
као оружје.
Под ватреним оружјем подразумева се оружје чији се рад заснива на
коришћењу енергије барутних гасова насталих сагоревањем барута.
У оквире овог материјала ушло је само ватрено оружје и то првенствено оно
које је на употреби у оружаним снагама.
У зависности од вида или рода војске разликујемо пешадијско,
артиљеријско, морнаричко, ваздухопловно итд. Ово није најпогоднији
критеријум за анализу конструкције оружја јер неко оружје може бити и
пешадијско и морнаричко.
Тако у пешадијска наоружања спадају стрељачко, тромблонско, бестрзајно,
минобацачи, ручне бомбе, бацачи пламена и аутоматски бацачи граната. Са
аспекта употребе минобацаче користе пешадијске јединице, али са аспекта
конструкције минобацачи су много ближи артиљеријским оруђима.
Код нас је одомаћен израз стрељачко наоружање које представља
наоружање којим рукује једна особа – стрелац. Основна намена стрељачког
оружја је уништавање незаклоњених и слабо заклоњених циљева помоћу
пројектила (зрна).

2
У свету се спроводе истраживања нових оруђа - оружја са другим погонским
пуњењима, нпр. водоником или хелијумом, течним горивом, или оруђа код којих се
пројектил убрзава дуж цеви електричним импулсима тзв. електромагнетски топови,
али како још ниједно оружје овог типа није ушло у оперативну употребу није
сврстано у поделу оружја.
21
Оружје којим су наоружане копнене снаге већине армија света може се
поделити на основу различитих критеријума од којих су два основна:
- искоришћење енергије барутних гасова и
- борбена намена.

2.2. Подела наоружања према искоришћењу енергије

барутних гасова
Зависно од тога за шта се користи енергија барутних гасова створених након
опаљења метка, постоје три основне врсте наоружања:
- неаутоматско,
- полуаутоматско и
- аутоматско.
Код неаутоматског оружја енергија барутних гасова користи само за
давање почетне кинетичке енергије зрна, односно почетне брзине, а поновно
пуњење оружја и опаљивање врши се ручно. Наоружање ове врсте најчешће
се користи кад се захтева већа прецизност, а није потребна велика брзина
гађања као што је случај код снајперских пушака. Ова оружја имају
релативно малу брзину гађања која највише зависи од увежбаности стрелца.
Пример оружја ове врсте на употреби у Војсци Србије је далекометна пушка
12,7 mm М93 ''Црна стрела''.
Код полуаутоматског оружја енергија барутних гасова се, осим за давање
почетне кинетичке енергије зрну, користи и за рад аутоматике: пражњење
оружја, запињање ударног механизма и поновно пуњење оружја, али за
свако опаљење потребно је поново повући обарач. Као пример ове врсте
наоружања могу се навести велик број полуаутоматских пиштоља, као и
полуаутоматске пушке. У Војсци Србије на употреби су пиштољи 7,62 mm
M57, 7,65 mm M70, 9mm ЦЗ 99 и снајперска пушка 7,9mm M76.
Код аутоматског оружја енергија барутних гасова се користи за давање
почетне кинетичке енергије зрну, за поновно пуњење оружја и испаљивање
следећег метка, све док стрелац држи притиснут обарач (док има метака у
магацину). Аутоматско оружје обично има регулатор паљбе који омогућава
гађање и јединачном паљбом. Нека аутоматска оружја имају и ограничаваче
рафала који омогућавају да се притиском на обарач испале три метка у
рафалу. За наредни рафал потребно је поново повући обарач. Примери
аутоматског оружја на упутреби у Војсци Србије су аутоматска пушка 7,62
mm М70, аутоматска пушка 5,56 mm М21, пушкомитраљез 7,62 mm М72,
митраљез 7,62 mm М84, митраљез 12,7 mm М87 „НСВ“, противавионски топ
20/3 mm M55 и други.

22
2.3. Подела наоружања према борбеној намени и тактичко-
техничким захтевима
Према борбеној намени и тактичко-техничким захтевима оружје којим је
наоружан војник у копненим снагама може се поделити на:
- пиштоље и револвере,
- аутомате,
- пушке,
- пушкомитраљезе,
- митраљезе,
- аутоматске топове и
- аутоматске бацаче граната.
Пиштољ (слика 2.1) је индивидуално ватрено оружје намењено за гађање
на малим даљинама до 50 m (ређе до 200 m). Масе пиштоља су најчешће у
границама од 0,46 до 2 kg, а калибар им је од 5,45 до 12,7 mm. Свакако, ове
границе треба схватити условно, јер постоје савремена решења пиштоља
израђених од композита или полимера чија је маса мања од 0.2 kg. Пиштољи
нису ефикасни на већим даљинама због мале почетне брзине зрна од 250 до
490 m/s. Ова врста оружја користи углавном два принципа рада аутоматике
– принцип кратког трзања цеви и принцип трзања затварача. Савремени
пиштољи израђују се као полуатоматски и аутоматски. Најчешће се хране из
одвојивих магацина – оквира у који се смешта 5 – 15 метака код
полуаутоматских и до 30 метака код аутоматских пиштоља.

23
 7,62 mm M57 7,65 mm M70 9 mm CZ99

7,65 mm M84
Слика 2.1. Пиштољи домаће производње на употреби у Војсци Србије
Револвери (слика 2.2) имају намену као и пиштољи, а разликују се од њих
по обртном добошу (бубњу) у којем су смештени меци. Назив потиче од
енглеске речи revolve – окретати, обртати. Запињањем ороза, односно
повлачењем обарача добош се окреће око уздужне осе док се лежиште у
којем је метак не поклопи са цеви оружја. Капацитет добоша је најчешће 5
до 7 метака. Неки револвери калибра .22 (5.56 mm) имају и до 12 метака у
добошу. Како се енергија барутних гасова користи искључиво за давање
кинетичке енергије зрну, револвери спадају у групу неаутоматског оружја.
Једноставније су конструкције и мањег домета од пиштоља јер се опаљење
остварује у добошу, а не у цеви, па је искориштење барутних гасова мање.

Слика 2.2. Револвер 357 Магнум

Поновно пуњење добоша може се вршити на два основна начина: један по
један метак, као код револвера Colt Peacekeeper и Наган (и већине револвера
из 19. века) или сви меци одједном када се добош помера у страну (најчешће
леву) или се тело револвера „прелама“.У том случају специјални механизам

24
– екстрактор (избацач) избацује празне чауре из добоша. Нови меци убацују
се по један или помоћу специјалних додатака за брзо пуњење (speedloaders).
И револвери и пиштољи имају два основна начина рада механизма за
окидање: једноструког (Single Action) и двоструког дејства (Double Action).
Код револвера са једноструким дејством ударач се мора запињати ручно за
свако опаљење. Овај систем рада примењиван је за код већине страијих, али
и савремених револвера (Colt Peacekeeper). Применом механизма
једноструког дејства повећава се тачност и прецизност, али се смањује
брзина гађања.
Код полуаутоматских и аутоматских пиштоља са једноструким дејством,
ударач мора бити запет ручно за прво опаљење (обично повлачењем навлаке
са затварачем у задњи положај при чему се врши и пуњење цеви). За следеће
опаљења запињање ударача извршено је аутоматски – трзањем затварача и
навлаке у задњи положај.
Двоструко дејство механизма за окидање код револвера означава да се за
прво и сва следећа опаљења ударач запиње потискивањем обараче при чему
се ротира и добош. Овакав систем рада механизма за окидање омогућава
већу брзину гађања и поједностављује гађање, али и је и потребна сила
дејства на обарачу знатно већа. Код револвера једноструког дејства
потребна сила окидања износи 1 - 2 N, док је код револвера двоструког
дејства та сила 5 – 6 N и више. Код пиштоља са механизмом двоструког
дејства, само за опаљење првог метка у низу се ударач запиње повлачењем
обараче, а сва остала опаљења врше се са аутоматски запетим ударачем.
Такође, први метак треба увести у цев повлачењем навлаке у задњи положај.
При томе је запет и ударач. Аналогно пиштољима са механизмом
једноструког дејства, ударач се може вратити у предњи положај без
опаљења, али пиштољи двоструког дејства омогућавају да се следеће
опаљење изврши само притиском на обарачу без посебног запињања
ударача.
Неки пиштољи и револвери имају механизам за окидање само двоструког
дејства. Код таквих оружја ударач се увек запиње притиском на обарачу, чак
и ако се проце опаљења врши аутоматски. Код пиштоља 9 mm CZ999 домаће
производње уграђен је селектор мода за избор питољског или револверског
начина функционисања механизма за окидање.
Крајем 20. века јављају се и први пиштољи код којих је тело израђено од
полимерних материјала. Карактеристични представници ове групе пиштоља
су серија Glock, Smith&Wesson Sigma и CZ100.
Пластично тело пиштоља има великих предности:
25
 - маса тела пиштоља је смањена на 150 – 200 g,
- знатно је јефтиније,
- има мањи број елемената за израду – компактније је и
- отпорно је на корозију.
Аутомати (слика 2.3) су индивидуално оружје намењено за уништавање
живе силе на даљинама до 200 m. Овим оружјем може се остварити велика
густина ватре јер је практична брзина гађања око 100 метака у минуту.
Аутомати су развијени на бази пиштољског метка са малим пуњењем што је
омогућило једноставнију конструкцију. Калибри аутомата су од 5.56 mm
(.22 LR) до 11.43 mm (.45 AKP). Најчешће раде на принципу слободног или
полуслободног трзања затварача, а ређе на бази позајмице барутних гасова.
Пуне се оквирима 20 до 100 метака (најчешће 30 до 35). Код савремених
аутомата уграђени су регулатори паљбе па могу гађати и јединачном
паљбом. Због релативно малих димензија, а велике ватрене моћи њима су
наоружане посаде борбених оклопних возила и специјалне јединице.

Слика 2.3. Аутомат 9 mm H&K MP5

Пушке су најмасовнија врста наоружања, које су као индивидуално оружје
намењене за гађање на даљинама од 200 – 1000 m (и више) у зависности од
намене и калибра. Израђују се као неаутоматске, полуаутоматске и
аутоматске (најчешће).
Аутоматске пушке су основно наоружање савремене пешадије. Производе
се у калибрима 5,45 - 7,62 mm. Могу гађати јединачном и рафалном паљбом,
а неки модели имају и ограничаваче рафала на 2-3 метка. Оквири су
капацитета 20 – 30 метака. Неке пушке на устима цеви имају уграђен
тромблон. Ова врста оружја користи углавном позајмицу барутних гасова.
Практична брзина гађања је до 120 метака у минути. Данас је тенденција
развоја ове врсте оружја што мањи калибар (5,45 – 5,56 mm), постављање
подцевног бацача граната и модуларна грађа, уз знатно коришћење
оптоелектронских уређаја. Осим тога све је шира употреба полимерних
материјала и лаких легура. Разлози за мањи калибар су: мања енергија

26
трзања и самим тим боља контрола оружја при рафалној паљби, већа
пробојност зрна на мањим даљинама, смањење масе и димензије оружја.
Постоје две основне концепције конструкције аутоматских пушака (слика
2.4):
- класична и
- булпап (bullpup) конструкција.
Код класичне конструкције механизам за окидање налази се иза механизма
за храњење (слика 2.4а), док код булпап конструкције механизам за
храњење се налази у кундаку иза механизма за окидање. На овај начин за
исту дужину цеви као код класичне конструкције добија се мања укупна
дужина оружја, а тиме и мања маса оружја. Односно, за исту дужину оружја
као код класичне концепције конструкције, цев може бити дужа, а самим
тим и оружје прецизније. Као велики недостатак ове конструкције наводи се
то што се опаљење метка врши много ближе лицу стрелца што омета процес
нишањења и гађања.

а) Аутоматска пушка 5,56 mm М21 б) Аутоматска пушка Тavor TAR-21

Слика 2.4. Основне концепције аутоматских пушака
а) Класична конструкција, б) «Bullpup» конструкција
Према руској класификацији, аутоматске пушке се генерацијски могу
поделити према муницији коју користе. Прву генерацију чине аутоматске
пушке које користе класичну «пушчану» муницију (на пример, 7,62 mm
NATO, 7,5 mm Швајцарска). У ову генерацију спадају америчке М-14 и AR-
10, белгијска FN FAL, немачка G3 и руска АК-47. У другу генерацију спадају
аутоматске пушке које користе такозвану „средњу“ муницију (7,62х39 mm,
5,45х39 mm, 5,56х45 mm NATO). Основне предности примене ове муниције
су мања маса борбеног комплета муниције, мања енергија трзања оружја, а
самим тим и мања маса оружја и олакшано руковање и гађање.
Немци су прву аутоматску пушку StG44 произвели 1944. године. Наведена
пушка користила је метак 7,92х33 mm. Готово истовремено, Руси почињу
производњу најчувеније пушке АК-47. Следећи корак направили су
Американци, уводећи 1963. године у оперативну употребу пушку М-16
(слика 2.5) која користи метак .223 Remington или M193 5,56х45 mm (који је
произвела фирма Sierra Bullets на бази ловачког метка .222 Remington).
27
Осамдесетих година 20. века модификација наведеног метка, развијена у
Белгији под ознаком SS109, са тежим зрном усвојена је као стандардни
метак 5,56 mm NATO. Одмах иза Америке и Русија уводи у употребу нови
метак М73 5,45х39 mm и оружје на бази тог метка АК-74 и РПК-74.

Слика 2.5. Америчка пушка 5.56 mm М16

Полуаутоматске (слика 2.6) и неаутоматске пушке након појаве
аутоматских пушака због мале брзине гађања и већих габарита задржале су
се у оперативној употреби неких армија само као парадне-церемонијалне
или пушке специјалне намене, на пример снајперске пушке.

Слика 2.6. Полуаутоматска пушка 7,62 mm M59/66

Савремене снајперске пушке су специјално пројектовано оружје високе
тачности и прецизности. Савремени западни стандарди захтевају да при
гађању на удаљености од 100 јарди (око 93 метра) свих пет погодака треба
да буду у кругу пречника 1 инча (25.4 mm) или тачност од 1 угаоне минуте.
Ови захтеви знатно поскупљују производњу па су снајперске пушке често и
10 пута скупље од обичних пушака. Снајперске пушке користи већина
армија света и многе специјалне полицијске и противтерористичке снаге. За
полицијске операције потребне даљине гађања су 300-400 m па и мање у
условима густо насељеним градским срединама. За војне операције
захтеване даљине гађања снајперским пушкама су 800 m и више. Као
класичан пример "полицијске" снајперске пушке може се навести пушка
Steyr SSG-PI. У последње време широко су распрострањене и снајперске
пушке великог калибра које користе метак 12.7 x 99 mm (метак за митраљез
Browning) и метак 12.7 x 107 mm, ефикасног домета и до 2000 m (уз употребу
одговарајућег оптичног нишана, наравно). У већини случајева користе се
оптички нишани променљивог увећања (1,5-9х, 3-10х), али за оружја за
потребе гађања на релативно малим даљинама (300 - 400 m) користе се и
оптички нишани са константним увећањем (4х, 6х). Најраспрострањенији
"снајперски" метак на Западу је .308 Винчестер (7,62х51 NATO), а велику
28
примену има и метак .50BMG (12,7х99mm). Затим су на употреби и .338
Лапуа магнум, .300 Винчестер магнум којима се може гађати на даљинама
до 1100 m, а знатно су мање масе и дају мањи трзај на раме стрелца од метака
калибра 12.7 mm. Од снајперских пушака великог калибра у Војсци Србије
су на употреби домаћа Далекометна пушка 12,7 mm M93 „Црна стрела“ и
америчка пушка 12,7 mm Barret M107, слика 2.7.

M93 „Црна стрела“ Barret M107

Слика 2.7. Снајперске пушке калибра 12,7 mm
Посебну групу пушака чине глаткоцевне пушке (слика 2.8) које користе
посебне патроне са једним или више пројектила (куглице, сачма). Тиме се
повећава вероватноћа да ће бар један пројектил погодити циљ и компензује
грешка нишањења нарочито при гађању покретних циљева.

Слика 2.8. Глаткоцевне пушке (пумпарице)

Осим тога, избором муниције која се користи од патрона са једном или
малим бројем куглица великог калибра, до патрона са веома ситном сачмом
лако се решавају различити задаци гађања са истим оружјем. Ефикасна
даљина гађања овом врстом оружја применом патрона са ситном сачмом
није већа од 50-70 m, док употребом патрона са крупним зрном ефективни
29
домет је до 150 m. За војне и полицијске сврхе користе се глаткоцевна оружја
са потцевним магацинима од 4-6 патрона (ретко и до 9). Овакви неодвојиви
магацини обезбеђују компактност конструкције оружја и довољно велику
брзину гађања. Ове пушке израђују се као неаутоматске и полуаутоматске.
Због механизма за ручно пуњење типа „клизне пумпе“ често се неаутоматске
пушке овог типа називају „пумпарице“
Најпознатије пумпарице које се налазе у оперативној употреби у војним и
полицијским снагама у свету су Remington 870, Mossberg 500 и 590,
Winchester 1300.
Пушкомитраљез је аутоматско оружје намењено за неутралисање живе
силе и лакооклопљених циљева на даљинама до 800 m. Пушкомитраљези
имају ножице ради стабилности оружја приликом гађања, масивнију цев у
односу на пушке и често већи капацитет магацина (оквир или добош до 70
метака или реденик). Пушкомиитраљези најчешће користе следеће системе
рада: позајмица барутних гасова (ПМ 7.62 mm M72, слика 2.9) и трзање цеви
(ПМ 7,9 mm М53).

Слика 2.9. Пушкомитраљез 7.62 mm М72

Митраљези су аутоматска оружја намењена за неутралисање групних
циљева на земљи на даљинама до 1000 m или за противавионску борбу.
Имају постоље са којег се гађа. Ако се митраљезом гађа са ножица онда се
они зову пушкомитраљези (7,62 mm М84 или ПМ 7,9 mm М53).У зависности
од маса митраљезе делимо на тешке и лаке, где су тешки са масама преко 20
kg. Распон калибара митраљеза креће се од 5,56 mm до 20 mm. У зависности
од калибра митраљези се деле на малокалибарске од 5,56 – 8 mm
великокалибарске, калибра 11 – 20 mm. Најчешћи калибар малокалибарских
митраљеза је 7,62 mm (M60 (САД), СГМ (Русија), М84 (Србија)), а
30
великокалибарских митраљеза 12,7 mm (ДШК (Русија), НСВ (Русија),
Browning (САД), слика 2.10) и 14,5 mm (КПВ (Русија)). Раније су митраљези
били намењени за гађање на даљинама до 2500 m, али данас се те даљине
успешно гађају артиљеријским средствима или аутоматским бацачима
граната па се митраљези иако могу гађати на већим даљинама користе за
гађање циљева на даљинама до 1000 m. Митраљези најчешће користе
принцип кратког трзања цеви (СГМ, ДШК, Browning) и ређе принцип
позајмице барутних гасова (БРГ (Белгија)).

Слика 2.10. Митраљез 12.7 mm Browning M2HB

Осим наведених врста стрељачког наоружања посебне групе аутоматског
оружја чине противавионски топови и аутоматски бацачи граната.
Противавионски топoви (слика 2.11) израђују се у калибрима од 20 - 57
mm, а најчешћи калибри су 20 mm, 30 mm, 40 mm и 57 mm. Ова оружја
намењена су за гађање циљева у ваздуху на даљинама до 4000 m. Снабдевена
су муницијом са панцирно-пробојним и разорним зрнима. Могу бити
лафетирана са посебном вучом, али су најчешће самоходна. Најчешће
користе системе рада на бази позајмице барутних гасова ( 20/3 mm М55) или
дугог (Bofors L/70 40 mm) и кратког трзања цеви (ЗСУ 57-2 mm).

31
 Слика 2.11. Противавионски топ 20/3 mm M55A4
Аутоматски бацачи граната су савремена аутоматска оружја намењена за
неутралисање живе силе и лакооклопљених средстава на даљинама до 1700
m. Аутоматски бацачи граната појавили су се као замена за минобацаче, јер
је било потребно оружје велике ватрене моћи, а лакопокретно, које ће моћи
да се угради на возила, чамце и хеликоптере. Принцип рада аутоматских
бацача граната је слободно трзање затварача или кратко трзање цеви. Бацачи
граната су најчешће калибра 30 и 40 mm. У Војсци Србије на употреби је
БГА 30 mm, слика 2.12.

Слика 2.12. Аутоматски бацач граната 30 mm

32
 3. ПРИНЦИПИ РАДА АУТОМАТСКОГ ОРУЖЈА

Да би се повећала ватрена моћ оружја одређеног калибра неопходно је да

оружје има механизам аутоматике који омогућава велику густину ватре,
односно да се испали што већи број метака у јединици времена.
Највећи број радњи-фаза циклуса рада аутоматског оружја обавља
механизам аутоматике и то опаљење метка, одбрављивање затварача,
извлачење и избацивање чауре, сабијање повратне опруге, уношење метка,
затварање цеви и забрављивање затварача. Да би брзина гађања била већа,
све ове радње механизам аутоматике мора извршити у што краћем времену.
За покретање механизма аутоматике користи се енергија барутних гасова.
Постоји више начина искоришћења притиска барутних гасова за покретање
механизма аутоматике. Од начина искоришћења барутних гасова и система
рада зависи конструкциони облик аутоматског оружја.
Према начину коришћења примарне енергије која покреће механизме
аутоматских оружја, постоје следећи системи аутоматских оружја (слика
3.1):
1. са трзањем цеви и затварача (recoil – operated weapon), за рад оружја
користи се енергија трзајућих делова или потисак трзајућих маса,
2. са трзањем само затварача (gas – operated weapon), за рад оружја
користи се притисак барутних гасова створен у цеви експанзијом
гасова прогресивно горућег пуњења – или рад потиска гасова,
3. оружја револверског типа (drum weapon – revolver cannons),
4. механизована оружја (mechanical weapon), за рад оружја се користи
спољашњи извор енергије.

33
 Слика 3.1. Принципи рада аутоматских оружја
Наведена класификација аутоматских оружја обухвата уопште све досад
познате начине коришћења извора енергије за остварење пуног циклуса рада
аутоматског оружја, без обзира да ли је кретање механизама праволинијско
или обртно.

3.1. Трзање цеви

Карактеристика система на бази трзања цеви је кретање цеви у односу на
сандук оружја услед дејства притиска гасова у цеви. Затварач и цев су чврсто
везани у тренутку опаљења, због чега се након опаљења крећу уназад као
целина. У одређеном тренутку у току трзања или враћања веза између цеви
и затварача се прекида, односно долази до одбрављивања. С обзиром на
дефиницију аутоматског оружја и практичну примену оружје које ради на
бази трзања цеви може се даље поделити у две различите групе:
- оружје са кратким трзањем цеви,
- оружје са дугим трзањем цеви.
3.1.1. Кратко трзање цеви
Код кратког трзања цеви, трзање цеви се користи само за одбрављивање и
предају импулса трзања затварачу. такође, цев и затварач остају у вези док
притисак барутних гасова у цеви не падне на дозвољени ниво. Шематски
приказ оружја које ради на овом принципу дат је на слици 3.2.

34
 Слика 3.2. Кратко трзање цеви
Након опаљења сила притиска барутних гасова систем цев (1) – затварач (4)
који су везани бравом (3) покреће уназад као целину. При томе цев сабија
повратну опругу цеви (2), а затварач повратну опругу затварача (7). У
тренутку када цев са затварачем постигне потребну брзину, и када притисак
у цеви опадне на вредност која не изазива распрснуће чауре која се извлачи,
врши се одбрављивање и одвајање затварача од задњег пресека цеви.
Одбрављивање се врши тако што брава својим краћим краком не удари о
непокретан испуст (6) на сандуку оружја (5). Након одбрављивања затварач
наставља кретање сабијајући своју повратну опругу, а цев се зауставља под
дејством своје опруге и враћа се у првобитни положај (или «чека» затварач
код неких модела (митраљез Browning 12,7 mm)). За време трзања затварача
извлачи се и избацује чаура, а након сабијања опруге затварач се враћа у
првобитни положај уносећи нови метак у цев и врши се забрављивање.
Међутим, код оружја на принципу кратког трзања цеви мали део енергије
барутних гасова се троши на трзање. Цев не успева затварачу да саошти
довољан импулс трзања да затварач може да извуче чауру, избаци је, сабије
повратну опругу и да при враћању унесе нови метак у цев и забрави се. Због
тога само код ове врсте оружја често се уграђују посебни механизми који
појачавају трзање и убрзавају кретање затварача.
Предности овог принципа рада су: велика брзина гађања, сигурно
забрављивање, мале масе затварача, употреба различитих калибара
муниције, а недостаци су: сложенија конструкција, често потребни
механизми за убразање затварача и појачници трзања, скупља израда, трзај
цеви утиче на прецизност. Ова врста аутоматике примењена је код великог
броја наоружања, код пиштоља (7,62 mm M57, 9 mm ЦЗ99), пушака (7,5mm
SIG M57), пушкомитраљеза и митраљеза (7,9 mm M53, 12,7 mm Browning) и
ПА топова (57 mm ЗСУ 57-2).

35
 3.1.2. Дуго трзање цеви
Систем са дугим трзањем цеви приказан је на слици 3.3.

Слика 3.3. Дуго трзање цеви

Функционисање система је релативно једноставно. Од тренутка опаљења
сви трзајући делови се крећу уназад сабијајући повратну опругу затварача
(5) и повратну опругу цеви (4) све док полуга за одбрављивање (8) не пређе
крак задржача затварача (7). При враћању трзајућих делова у предњи
положај под дејством повратних опруга затварач (2) се задржава
посредством полуга (7) и (8), а цев самостално наставља кретање. Кад испуст
на цеви наиђе на испуст задржача (7) ослобађа се затварач који се под
дејством повратне опруге (5) враћа у првобитни положај. При том кретању
затварач захвата нови метак и уноси га у цев. Празна чаура се избацује
приликом одвајања цеви и затварача. Приликом трзања затварач и цев су
чврсто спојени и самим тим се крећу истим брзинама, а при враћању крећу
се различитим брзинама.
Предности овог система рада су: сигурност дејстава, мала могућност
застоја, отварање затварача готово при атмосферском притиску,
неосетљивост на нечистоћу. Недостаци су: велика инертност система због
кретања великих маса, мала брзина гађања, мртво време мировања
затварача. Овај систем, управо због малих брзина гађања, нашао је примену
код оруђа већег калибра, где су веће масе и погодније је зауставити их на
дужем путу (40 mm Bofors L/70).

3.2. Системи на бази гасног потиска

Код система на бази гасног потиска цев је непомична у односу на сандук
оружја, а у процесу опаљења трза само затварач. Аутоматска оружја са
гасним потиском се даље могу поделити на:
- оружја са директним гасним потиском:
 чист гасни потисак (gas – operated weapon)

36
  гасни потисак са предопаљењем (advanced primer ignition
blowback -Becker),
 гасни потисак са кашњењем (delayed blowback Scotti);
 оружја са повратним гасним потиском (Schwarzlose).
- оружја са одвођењем гасова – позајмица .
3.2.1. Чист гасни потисак
Код ове врсте оружја масивни затварач смештен је у сандуку и ослања се
само на повратну опругу. Овај тип оружја дели се на две врсте:
- оружје које за кочење трзања затварача користи силу инерције
затварача са релативно великом масом и силу отпора повратне
опруге (АПи 7,65 mm М84) (слика 3.4) и
- оружје са трзањем затварача уз раније опаљење (ПАВ топ 20 mm
Oerlikon)(слика 3.5).

Слика 3.4. Слободно трзање затварача

Код прве наведене врсте оружја (слика 3.4), затварач је приљубљен уз задњи
пресек цеви помоћу повратне опруге која се другим крајем ослања о
непокретни део оружја – сандук. Након опаљења метка притисак барутних
гасова нагло потискује затварач уназад који извлачи и избацује чауру и
сабија повратну опругу. Потенцијална енергија (сила отпора) сабијене
опруге зауставља кретање затварача на одређеном путу и враћа затварач у
предњи положај, при чему убацује и нови метак у цев. Ова врста оружја је
једноставне конструкције, али се може користити само за метке са малим
барутним пуњењем – пиштољски метак. Зато се овај принцип рада користи
само за пиштоље и аутомате – чија кратка цев и релативно мали притисак
барутних гасова омогућују коришћење затварача без класичног
забрављивања.
Предности овог система рада аутоматике су: једноставна конструкција
оружја, нема посебних склопова за забрављивање, нема гасног цилиндра и
отвора за позајмицу гасова, фиксна цев је подесна за коришћење оквира,
једноставна употреба и одржавање. Недостаци овог система су: велика маса
затварача, мања брзина гађања са већим калибрима, могућност
одбрављивања док зрно није излетело из цеви. Осим за пиштоље и за
аутомате овај принцип рада имали су и аутоматски топови калибра мањег
од 30 mm.
37
 Слика 3.5. Слободно трзање затварача са предопаљењем
Код друге врсте оружја са трзањем затварача опаљење се врши још док се
затварач креће до крајњег предњег положаја (слика 3.5). Овим се енергија
трзања не користи само за савладавање силе отпора повратне опруге и силе
инерције затварача, већ и за поништавање једног дела кинетичке енергије
затварача. Овим је побољшано брављење, односно уклоњена је могућност
да до одвајања затварача од цеви дође пре него што зрно напусти уста цеви.
Да би се осигурало да до иницирања дође док се затварач још увек креће у
предњи положај, лежиште метка конструисано је тако да пружа отпор
уласку метка силом трења.
Предности овог принципа рада су: могућност употребе затварача мање
масе, велика брзина гађања, а недостаци су: сложенија конструкција
затварача и лежишта метка, немогућност јединачне паљбе, мања
прецизност. Овакав принцип коришћен је за конструкцију неких аутомата,
митраљеза, па и ПА топова, као на пример, аутомат 9mm Sterling L2A3 и ПА
топ 20 mm Oerlikon.
3.2.2. Полуслободни затварач
Суштина овог принципа рада је да се кретање затварача одложи и успори
све док притисак барутних гасова у цеви не падне на дозвољену вредност.
Због тога се овај принцип рада често назива и успорено трзање затварача.
Успоравање кретања затварача се врши на основу силе трења на додирним
површинама због наглог скока притиска барутних гасова. Овде постоје
различити начини остваривања силе трења и то помоћу клина, ваљчића,
куглица (слика 3.6) На бази овог принципа рада функционишу аутомат 9 mm
Thompson, аутомат 9 mm H&K MP5.

38
 Слика 3. 6. Успорено трзање затварача
Предности система рада на бази успореног затварача су: затварач мале масе,
онемогућавање одбрављивања до пада притиска барутних гасова на
дозвољену вредност, фиксна цев је подесна за коришћење оквира, а
недостаци су сложенија конструкција, потребно подмазивање метка или се
израђују уздужни жљебови у лежишту метка, већи одскок оружја у случају
кочења полугом. Полуслободни затварач најчешће је коришћен за пиштоље
и аутомате, али и за оружја на бази пушчаног метка – митраљезе
Schwartzloze (слика 3.7) и Škoda.

Слика 3.7. Митраљез Schwartzloze

3.2.3. Системи на бази одвођења барутних гасова
Принцип одвођења барутних гасова данас је најпримењиванији принцип
рада аутоматског оружја.
Предности система на бази одвођења барутних гасова су: добро
забрављивање, велика брзина гађања, примена за све калибре, непокретна
цев, затварач мале масе. И поред оволико предности и ови системи имају
39
недостатке које се огледају у следећем: сложенија конструкција због
неопходности постојања гасних дизни и цилиндара, затварач најчешће
састављен из више делова или сложеније геометрије, покретни делови нагло
трзају уназад, а код калибара преко 12,7 mm због великог трзаја оруђа док је
затварач забрављен мора постојати хидроеластична веза између аутомата и
лафета.
Најчешће примењиван систем је одвођење барутних гасова преко отвора на
зиду цеви (слика 3.8). Осим тог начина кроз историју су постојали и други
покушаји одвођења барутних гасова преко уређаја на устима цеви и преко
дна чауре.

Слика 3.8. Позајмица барутних гасова кроз отвор на зиду цеви

Код позајмице барутних гасова кроз отвор на зиду цеви разликујемо две
основне врсте: са или без клипа. Као пример оружја на бази позајмице
барутних гасова са клипом може се навести АП 7,62 mm M70 (слика 3.9).

Слика 3.9. Шематски приказ АП 7.62 mm М70

У овом случају, при опаљењу, кад зрно прође преко отвора за одвођење
барутних гасова, барутни гасови улазе у барутну комору и цилиндар и делују
на клип. Услед дејства силе притиска одведених (позајмљених) барутних
гасова клип се креће уназад који преко клипњаче и носача затварача делује
на затварач, одбрављује га и предаје му потребну кинетичку енергију за
кретање у задњи положај. Та кинетичка енергија мора да буде довољна да
затварач може да изврши све потребне операције у једном циклусу рада
аутоматике, односно да извуче и избаци чауру, сабије повратну опругу, а у
случају оружја које се храни редеником покрене и механизам за храњење.
Наведени пример представља дуго кретање клипа јер клип прелази
40
приближно исти пут у току циклуса опаљења као и носач затварача (чврста
веза). Пример кратког кретања клипа имамо код аутомата ПА топа 20 mm
M55 (слика 3.10).

Слика 3.10. Шематски приказ аутомата ПА топа 20 mm М55

Опаљењем метка (1) сила притиска барутних гасова потискује пројектил у
једном смеру, а цели аутомат у супротном смеру. Затварач (3) забрављен је
посредством браве (4) за сандук (5), па се цео аутомат трза под дејством силе
притиска барутних гасова на чело затварача. За време кретања пројектила
кроз цев пре проласка преко отвора за позајмицу барутних гасова (9), трзању
цеви и целог аутомата супроставља се сила повратне опруге аутомата (6) и
сила хидрауличке кочнице (7), сила трења пројектила и сила трења на
клизачима постоља (8). Кад пројектил својим задњим делом пређе отвор за
позајмицу барутних гасова (9), барутни гасови пролазе кроз регулатор (10),
пуне гасни цилиндар (11) и силом притиска делују на клип (12). Клип (12),
коме се опире његова повратна опруга (13) ослања се на потискиваче –
шипове (14), преко којих се преноси сила притиска барутних гасова на
вођице затварача (15). Део кинетичке енергије троши се на сабијање ударних
опруга (16) механизма за опаљивање, а остали део на померање вођица
затварача ради одбрављивања. Кад се брава ослободи, подизањем навише,
затварач (3) под утицајем барутних гасова на чело затварача почиње да се
креће у односу на сандук. Кретању затварача супроставља се сила трења
чауре у лежишту метка и сила повратне опруге (19). Код трзања затварача
чаура испаљеног метка се избацује, а при враћању затварач узима нови
метак из уводника, убацује га у лежиште метка и након забрављивања врши
опаљење. Описани циклус се понавља. Једноставнији пример кратког
трзања клипа приказан је на слици 3.11.

41
 Слика 3.11. Позајмица барутних гасова са кратким трзањем клипа
Такав случај имамо код белгијске пушке FN FAL 7,62 mm. Сва три досад
наведена система на бази позајмице барутних гасова имају клип који трза
уназад. Постоје системи са осцилирајућим клипом, нпр. митраљез Colt.
Такође, постоје системи код којих се клип креће унапред, као код митраљеза
Saint-Etienne (слика 3.12). Овај систем рада у литератури се може наћи и под
називом повратни гасни потисак.

Слика 3.12. Митраљез Saint-Etienne

Пушка која ради на принципу позајмице барутних гасова кроз отвор на зиду
цеви, а нема клип је аутоматска пушка 5,56 mm M-16 (САД) приказана на
слици 3.13.

42
 Слика 3.13. Склопови и делови пушке 5.56 mm М16
1- цев са навлаком, 2 – сандук, 3 – механизам та окидање, 4 – склоп
затварача, 5 – кундак, 6 –оквир, 7 – метак 5.56 mm
Код ове пушке барутни гасови, након проласка зрна преко отвора за
позајмицу гасова, кроз гасни цилиндар малог попречног пресека улазе у
комору између затварача и носача затварача. На тај начин потискују носач
затварача назад, што доводи до одбрављивања затварача. Након тога они се
заједно крећу у задњи положај.
Предност овакве конструкције у односу на конструкцију са клипом је што
је смањена укупна маса оружја (нема клип и клипњачу, знатно лакши гасни
цилиндар), али је и велики недостатак што услед нечистоћа или механичких
оштећења може доћи до промене попречног пресека гасног цилиндра,
смањене силе трзања носача затварача, а самим тим и до застоја.

3.3. Аутоматска оружја револверског типа

Оружја овог типа користе принцип револвера (ротација добоша са више
лежишта метака независно од цеви помоћу протока гасова).
Аутоматски топ 30mm DEFA револверског типа који је израђен у
Француској приказан је на слици 3.14. Револверски тип аутоматског топа
43
био је развијен у другом светском рату од фирме MAUSER, а касније је
развијан и израђиван у другим земљама света.

Слика 3.14. Аутоматски топ 30mm DEFA, тип 552

Механизам топа револверског типа се разликује од свих претходно описаних
решења и приказан је са мање детаља на слици 3.15.

Слика 3.15. Принцип рада револверског топа

У кућишту добоша (револвера) 1, добош 3 са пет лежишта метака 4, смештен
је на осовини 2. Покретна клизна вођица 5 у уздужном правцу смештена је
испод добоша са испустом на који се у неком тренутку на спољној страни
добоша ослони један од котрљајућих ваљчића 6. За време трзања и враћања

44
клизне вођице, овај ваљчић закрене добош тачно до положаја следећег
лежишта метка.
Клизну вођицу покрећу барутни гасови позајмљени из цеви преко гасног
отвора 7, ако се ради о оружју са гасним потиском. Звезда 8 захвата осовину
добоша која је продужена уназад и са њом ротира како би захватила реденик
са пројектилима у положај за пуњење.
Два потискивача за пуњење метка 9а и 9б спојена су клизном вођицом, пуне
добош у две фазе (корака) пуњења, односно само са два пројектила и
комплетним пуњењима у лежиште метка.
На крају завршне фазе добоша, који одговара само за једно опаљење,
напуњено лежиште метка се закрене испред фиксираног зида (ослонца 10)
кућишта добоша чиме је активност добоша завршена.
Гасни стуб између добоша и цеви за време опаљења обезбеђује се
заптивачем 11. Електрични уређај за за иницијацију пуњења (опаљење) 12
је смештен у ослонцу 10. Празна чаура се избацује уназад из суседног
лежишта метка клизањем помоћу избацача.
Предности система су: врло велика брзина ватре зависно од ватрене
могућности система, конструкција мањих габарита с обзиром на фиксирани
затварач.
Недостаци су: ограничени број метака у практичној примени због
опасности од самоопаљења загрејаних цеви или добоша, мањи животни век
или век употребе цеви због велике брзине ватре.
Систем се примењује код ваздухопловних топова.

3.4. Механизована оружја

Од механизованих аутоматских оружја, систем „Gatling“ је најпоузданији.
Има кружно распоређене цеви које се крећу помоћу електромотора,
затвараче за сваку цев, механизам за храњење муниције и избацивање чаура
који се аутоматски управљају независно од опаљења.
Као пример ове групе оруђа може се навести шестоцевни топ 20mm
„VULCAN“ (слика 3.16).

45
 Слика 3.16. Аутоматски топ „VULCAN“ са шест цеви калибра 20 mm
Овај топ је базично развијен на принципу „GATLING“ из 1862. године са
сличним функцијама оруђа која не користе енергију барутног пуњења, већ
електричну, хидрауличну или пнеуматску енергију подржану споља. Топ
„VULCAN“ има електрични погон и 6 цеви, које оружју омогућавају велику
брзину ватре. Шест цеви и затварачи су распоређени са паралелним осама у
обиму круга (слика 3.17) и заједно су смештени на задњој страни добоша,
који такође може ротирати око осовине грозда цеви у кућишту учвршћеном
на топу.
За време опаљења, добош се закреће са цевима помоћу електричног мотора.
Елиптична кулиса (вођица затварача) у кућишту омогућује кретање
затварача напред и назад, док уређај за управљање ротирајућег добоша
обезбеђује забрављивање затварача и електрично окидање. За време враћања
затварача, одговарајући затварач прихвата пуњења доведена на позицију
пуњења и континуирано пуни цев за време ротације добоша. За време трзања
затварача празна чаура се извлачи и избацује полугом избацача. Пражњење
оружја се врши уз помоћ другог кружног испуста у задњем делу кућишта, у
који се може водити затварач. Оружје се може, такође, празнити ручно.

Слика 3.17. Шематски приказ распореда цеви

Абсорбер трзања је смештен између обртних делова топа и фиксираног
утврђеног сандука.
46
Предности система су: вишеструко повећање брзине опаљења метака без
повећања трошења цеви.
Недостаци су: захтева се спољни извор енергије, смањена сигурност
система у случају кашњења опаљења.
Овај систем се примењује код ваздухопловних и противавионских топова.
Дата класификација обухвата све познате принципе рада оружја на темељу
којих је до сада реализовано више хиљада патентних права почевши од
средине 1884. године, а која се односе само на радне механизме аутоматских
оружја. Сваки систем аутоматског оружја при пројектовању може се
адаптирати одређеним типовима рада јер је неприкладан ако се не користи
за специфичне сврхе.
На пример, пиштољ Colt Woodsman калибра .22 т.ј. 5.56 mm користи чист
гасни потисак и то је добро балансирано и ефикасно ручно оружје. Ако би
се исти систем рада применио на конвенционалном топу калибра 20 mm,
само би затварач морао да буде тежак око 180 kg, а брзина гађања око 200
мет./мин., што је неприхватљиво.
Применом гасног потиска са предопаљењем иницијалног пуњења, може се
постићи да маса топа 20 mm износи 42 kg, а брзина гађања око 600 мет./мин.
Ако би се исто оружје пројектовало са гасним потиском са кашњењем,
укупна маса топа би се повећала на око 50 kg, а маса затварача свела на
минимум од 3 kg, а брзина гађања повећала на 1000 мет./мин.

47
 4. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТРЕЉАЧКОГ
ОРУЖЈА

У току развоја и експлоатације стрељачког оружја уочена су његова општа

својства која је оно морало имати независно од врсте и типа оружја.
Познавање система општих карактеристика оружја помаже да се правилно
оцене модели оружја и поставе смернице за њихово усавршавање. Такође,
тиме се лакше решавају проблеми експлоатационих захтева како при
модификацијама постојећег оружја, тако и при пројектовању новог. Може
се рећи да су тактичко-технички захтеви у ствари жељена својства, а
својства реализовани захтеви постављени пред ново или модификовано
оружје.
Осим општих, постоје и тзв. посебне карактеристике, специфичне за
конкретан тип или врсту оружја. Тако се нпр. посебне карактеристике
револвера разликују од посебних карактеристика аутомата или јуришних
пушака. Опште карактеристике стрељачког оружја могу се поделити у
четири основне групе:
- борбене,
- конструкционе,
- употребне (експлоатационе) и
- производно-економске.

4.1. Борбене карактеристике

Под борбеним карактеристикама оружја сматрају се таква својства
оружја која карактеришу могућност ватреног дејства на противника уз
нормалан безотказни рад.
Борбене карактеристике оружја обично се оцењују са три стране: моћ
оружја, маневарске способности и поузданости дејства оружја.
4.1.1. Моћ оружја
Моћ оружја мери се укупном количином енергије коју имају испаљена зрна
при удару у циљ у јединици времена. Дакле, она може бити дата изразом:
M  Enp (4.1)

48
 mvc2
где су: E  – енергија зрна на циљу, при чему је – маса зрна, –
2
брзина зрна на циљу, - број опаљења у јединици времена (практична
брзина гађања) и – вероватноћа погађања.
Како се маса зрна при гађању из исте врсте оружја сматра константном,
енергија на циљу се повећава само на рачун брзине зрна на циљу. Уколико
се удаљеност до циља не мења, брзина зрна на циљу зависи искључиво од
почетне брзине зрна на устима цеви и од балистичких својстава зрна која су
одређена обликом зрна. Наиме, што је савршенији облик зрна, то је већа
његова брзина и енергија на циљу.
Повећањем даљине гађања смањује се брзина зрна на циљу, а тиме и моћ
оружја. Повећањем практичне брзине гађања повећава се моћ оружја. Због
тога се аутоматска оружја сматрају моћним оружјима, посебно она са
великом вероватноћом погађања. Али, прецизност аутоматског оружја је
мања од неаутоматског и полуатоматског јер на растурање погодака на циљу
додатно утичу и осцилације цеви оружја. Због тога се настоји да се рафална
паљба ограничи на 2-3 метка у рафалу.
Повећањем вероватноће погађања расте и моћ оружја. Вероватноћу
погађања карактерише прецизност оружја. Она зависи од много параметара
који узајамним дејством изазивају тзв. растурање погодака.
У састав моћи оружја улазе балистичка својства оружја:
- дејство зрна на циљу,
- ефикасност гађања,
- ефикасни домет оружја и
- брзина гађања.
Под дејством зрна на циљу сматра се ефекат који прави зрно испаљено из
датог типа оружја и погађа задати циљ на одређеној удаљености. Како је реч
о оружју чија је основна намена онеспособљавање живе силе противника,
практично је занимљиво, пре свега, убитачно дејство зрна које обезбеђује
уништавање живих циљева нарушавањем животних функција организма.
За револвере, пиштоље и аутомате, намењене за гађање на блиским
растојањима, најважнија је врста убитачног дејства који се назива зауставна
моћ. То је способност зрна да најбрже анулира животне функције организма
онемогућавајући противника да користи своје оружје и даље се
супроставља.

49
Убитачно дејство (зауставна моћ) зрна одређено је пробојним и
споредним дејством зрна. Зауставна моћ карактерише се кинетичком
енергијом удара, тј. енергијом зрна у тренутку сусрета са циљем.
Тако на пример, за „избацивање човека из строја“ потребна енергија је око
80 J, а енергија удара са могућим смртним исходом је око 200 J.
Квантитативна оцена убитачног дејства зрна може се извршити на основу
емпиријски добијеног израза за губитак енергије кинетичке енергије зрна
при судару са циљем:
∆ = 3,3 ∙ 10 (1 + 1,8 ∙ 10 ) (4.2)
где су: – калибар оружја, – брзина зрна при сусрету са циљем, -
коефицијент облика зрна који представља утицај облика зрна на његово
убитачно дејство.
Ако се усвоји да је за пушчано зрно калибра 7,62 mm = 1, онда се за остала
зрна коефицијент облика зрна може израчунати на основу екперименталног
израза:
= 1,91 − 0,35 ℎ⁄ (4.3)
где је ℎ - дужина главног (оживалног) дела зрна.
Убитачна дејство зрна зависи од његове пробојне способности, споредног
дејства, брзине и зауставног дејства.
Пробојно дејство зрна карактерише се дубином продора зрна у преграду
одређене густине. Ова карактеристика зрна највише се узима у обзир при
конструкцији средстава личне заштите.
На дубину продора зрна кроз препреку утичу кинетичка енергија зрна при
судару са препреком, калибар и маса зрна, угао сусрета зрна са препреком
али и својства материјала препреке.
Дубина продора зрна кроз препреку може се приближно прорачунати по
слећој емпиријској зависноси:
ml b
D  14,53 2
(1  vc2 ) (4.4)
b d a
где су: - маса зрна, - калибар, – брзина зрна при сусрету са циљем,
- коефицијент који карактерише релативни утицај облика зрна на његову
пробојност, , - екпериментални коефицијент који карактеришу својства
преграде.

50
Пробојност зрна сразмерна је специфичној енергији зрна у тренутку сусрета
са препреком.
Специфична енергија зрна представља однос кинетичке енергије зрна и
његовог попречног пресека, односно:
mv02
Ez  (4.5)
2S
где су: – маса зрна, – брзина зрна на устима цеви и – површина
попречног пресека зрна.
Из израза (4.5) може се видети како пробојност зрна зависи и од масе зрна
условљене самим калибром.
Брзина зрна, са једне стране, утиче на величину специфичне енергије, а са
друге, како показује војна медицина, зрна са великом врзином приликом
удара у делове људског тела богате водом (мозак, јетра и сл.) на блиским
растојањима изазивају озледе које подсећају на дејство разорних пројектила.
Споредно (пратеће) дејство зрна је способност зрна да разори делове тела
(органе) који се налазе у близини улазне ране. Споредно (пратеће) дејство
зрна зависи од стабилности зрна у лету и могућностима деформације зрна.
Стабилност зрна зависи од облика зрна и стабилности његовог центра масе.
Тако, на пример, зрна оштрог врха, код којих је релативно лаган оживални
део, а центар масе ближе задњем пресеку, стварају услове за промену
кретања при удару у тело. Зрна оваквог облика и карактеристика имају већа
споредна (пратећа) дејства него зрна са тупим врхом.
Зрно са помереним центром масе услед комбинованог језгра, при ударцу у
тело се тумбају што изазива велико споредно (пратеће) дејство зрна.
Зауставна моћ зрна је способност зрна да преда максимум своје кинетичке
енергије телу при минималној пенетрацији у тело. Зауставна моћ зависи од
калибра, масе и брзине зрна, места поготка у тело, дубине ране, пратећег
дејства зрна, специфичне енергије зрна и његове конструкције.
Зрна малог калибра могу изазавати смртоносне повреде, али је њихова
зауставна моћ мала. Многи конструктори су на разне начине покушавали да
повећају ефикасност малокалибарског оружја: користили су муницију са
великом почетном брзином зрна, израђивали су зрна са великим попречним
оптерећењем, експанзиона и распрскавајућа зрна итд.
Као резултат тих покушаја дошло се оружја малих калибара са великом
дужином цеви које се и данас користи у војскама већине земаља, а у области
51
производње оружја са кратком цеви задовољавајући успех још није
постигнут.
На основу екперимената установљено је да зауставно дејство пиштољске
муниције расте са повећањем калибра. Зрна великог калибра не продиру
дубоко у тело, али изазивају јак контузиони удар, одмах паралишући цео
организам.
Али, повећање калибра има и друге последице:
- повећање снаге муниције што доводи до повећања трзаја,
- смањење специфичног оптерећења зрна чиме се смањују његове
балистичке карактеристике и
- повећање димензија муниције што утиче на смањење броја
метака у механизму за храњење оружја.
Према конструкцији, зрна се деле на обична и експанзивна.
Обична зрна, ако нису погодила виталне животне центре или кости, могу
проћи кроз тело и код противника не изазавати озбиљне последице односно,
не избацити га из борбе.
Експанзивна зрна, као и обична пробијају слојеве тканине, али у телу се
отварају, распрскавају или шире изазивајућу тренутни болни шок и тешке
последице чак и ако погодак није био у областима виталних органа.
Без обзира на горепоменуто, до данас није усвојена поуздана методологија
за утврђивање и оцену зауставне моћи зрна. У литератури [ ] су дата три
модела који са одређеном тачношћу прорачунавају зауставну моћ зрна.
Амерички експерт за оружје генерал Ј. Хачер (Julian Hatcher) још 1935.
године, узимајући у обзир конструкцију зрна, масу и брзину, предложио је
израз за прорачун релативне зауставне моћи зрна:
= 0,178 ∙ ∙ ∙ ∙ (4.6)
где су: - маса зрна, – брзина зрна на циљу, – површина попречног
пресека зрна и - коефицијент облика зрна који се креће у границама од 0,9
(за обична) до 1,25 (за експанзивна зрна).
По методологији француског физичара и математичара Жосерана зауставна
моћ зрна зависи само од кинетичке енергије E и површине попречног
пресека зрна S :
C  ES (4.7)
У руској литератури може се наћи две врсте прорачуна зауставне моћи зрна.
Према првом прорачуну узима се у обзир да неопходна минимална
52
кинетичка енергија зрна износи 80 J. Према другом прорачуну минимална
J
потребна специфична енергија зрна је 1,5 .
mm2
Обе методе полазе од претпоставке да противник не мора бити одмах лишен
способности да настави отпор, већ да ће раније или касније од последица
поготка бити избачен из борбе. Према закону растурања погодака
ефикасност гађања може се окарактерисати степеном груписања погодака у
околини средњег поготка (прецизност оружја) и степеном измештања
средњег поготка од жељене тачке циља (тачност оружја).
Ефикасност гађања у пракси се оцењује на основу слике растурања
погодака у зависности од врсте оружја.
Одлучујући утицај на растурање погодака при рафалној паљби има
стабилност оружја, односно способност оружја да сачува свој положај
(правац цеви) који му је дат пре првог опаљења.
Ефикасни домет представља скуп својстава оружја које карактеришу
могућност ефикасног гађања у зависности од даљине. Ефикасни домет
зависи од:
- крајњег домета зрна,
- стварног домета,
- брисаног домета и
- нишанске даљине.
Крајњи домет лета зрна одражава крајње могућности употребе одређене
врсте оружја. За оцену стрељачког оружја данас се ова карактеристика не
узима у обзир.
Стварни домет представља даљину гађања на којој је сачувана задата
ефикасност гађања (вероватноћа погађања и дејство на циљу).
Брисани домет је даљина гађања при којој висина трајекторије не прелази
висину циља.
Нишанска даљина одговара највећем подеоку на нишану. Нишанска
линија условљава стварни домет оружја.
Брзина гађања представља број опаљених метака у јединици времена.
Постоји практична и теоријска брзина гађања. Под појмом практична
брзина гађања подразумева се брзина гађања која се може постићи у
борбеним условима при гађању из датог модела оружја уз задату тачност и
прецизност, узимајући у обзир и губитак времена за нишањење, пуњење

53
оружја, отклањање моћућих застоја који се појаве у току гађања и пренос
ватре с једног циља на други.
Практична брзина гађања може се одредити експерименталним путем или
прорачуном по обрасцу Б. А. Малиновског:
60
n [метака /минут] (4.8)
tn t
 tc  p
s e
где су: tn - време нишањења [s], tp - време пуњења оружја [s], tc - време
трајања једног циклуса рада аутоматике [s], е - број метака у магацину
(оквиру, реденику), s - број метака у рафалу.
Теоријска брзина гађања означава број метака који се може опалити из
аутоматског оружја у јединици времена при непрекидној аутоматској
паљби. За аутоматске пушке она износи 550 до 650 метака у минути.
4.1.2. Покретљивост оружја
Под покретљивошћу оружја подразумева се његова преносивост-
транспортабилност, пренос ватре и могућност примене у различитим
условима.
Преносивост – транспортабилност се обезбеђује ограничењем масе и
димензија оружја и борбеног комплета, али и погодношћу за
транспортовање.
Маса оружја представља најважнију карактеристику оружја. Оцена
конструкције оружја по овој карактеристици може се извршити на основу
коефицијента искоришћења метала. За аутоматска оружја коефицијент
искоришћења метала одређује се на основу израза:
E0 nt
 (4.9)
60 m
где су: - енергија на устима цеви [J], - маса оружја [kg] и - теоријска
брзина гађања.
Што је већи коефицијент искоришћења метала, значи да је рационалније
искоришћена маса оружја, а тиме је и већа покретљивост. За оружја која
имају могућност гађања само јединачном паљбом коефицијент
искоришћења метала је:

54
 E0
 (4.10)
m
Проблем покретљивости оружја у тесној је вези са питањем избора
напогоднијег метка, са одговарајућим потребним карактеристикама - мале
димензије и масе.
Покретљивост ватре карактерише се брзином отварања ватре и брзином
преноса ватре са једног циља на други. Могућност примене у различитим
условима представља, у ствари, могућност гађања из оружја из различитог
положаја са задовољавајућим ефектима на циљу.
4.1.3. Поузданост дејства оружја
Поузданост дејства оружја представља свеукупност карактеристика која
показују безотказни рад оружја, њего животни век и неосетљивост на
спољне утицаје и оштећења. Уз појам поузданости рада чести појмови који
ближе одређују поузданост су: безотказни рад механизама, безбедност при
руковању оружјем, борбена жилавост као и животни век.
Безотказни или сигуран рад механизама аутоматике је једно од најважнијих
експлоатационих својстава оружја и најчешће се оцењује бројем застоја на
1000 опаљених метака.
Било који застој у раду оштро смањује борбене карактеристике оружја. Тежи
се да се број застоја сведе на минимум, што се постиже детаљним
полигонским испитивањима уз веома оштре захтеве за успешност
конструкције.
Безбедност при руковању оружјем се постиже коришћењем
висококвалитетних материјала – челика за израду делова оружја и израдом
поузданих конструкцијских детаља применом различитих сигурносних
механизама.
Већа борбена жилавост оружја се постиже одсуством склопова и делова
чија функција лако може бити нарушена дејством ударног таласа, зрна или
парчади, а такође и заштићеношћу виталних склопова оружја од механичких
оштећења у току борбе.
Животни век оружја карактерише дуговечност нормалног рада оружја и
његових делова. Дуговечност оружја се постиже применом
високолегираних челика за израду одговарајућих делова оружја,
хромирањем цеви, строгим дефинисањем правила експлоатације и сл.

55
 4.2. Конструкционе карактеристике
У конструкционе карактеристике могу се убројати следеће карактеристике:
- принципијелна шема рада
- специфичности конструкције склопова и делова (тип
аутоматике, врста затварача итд.),
- димензије оружја о борбеном и маршевском положају,
- маса оружја,
- једноставност конструкције.
Једноставност конструкције је веома важан захтев за жељени тип оружја.
Она даје велике предности оружју, не на штету претходно набројаних
карактеристика. Једноставност конструкције омогућава:
- скраћење времена обуке корисника, нарочито у рату,
- убрзавање технолошког процеса склапања оружја и
- снижење цене оружја, што је веома важно при масовној
производњи.

4.3. Употребне (експлоатационе) карактеристике

Експлоатационе карактеристике оружја треба да обезбеде једноставан,
удобан и незаморан рад са свим механизмима оружја и безбедност гађања, а
такође, и рад аутоматике и руковање оружјем у жељеним условима
употребе.
На ове карактеристике утичу:
- чврстоћа делова на које директно делује притисак барутних
гасова,
- немогућност да у току гађања дође до одвајања делова на које
директно делује притисак барутних гасова и
- степен безбедности од повређивања при свакодневном
руковању оружјем.
На лакоћу и удобност руковања утичу:
- величина неопходних сила и енергије које стрелац треба да
примени и потроши у току руковања оружјем и
- ниво дејства оружја на самог стрелца: трзањем, звуком,
барутним гасовима, ударним таласом и сл.
У експлоатационе карактеристике спада још и једноставност руковања
оружјем која обезбеђује најједноставније одржавање оружја у току
свакодневне експлоатације и једноставно и поуздано пуњење у различитим
условима. На то се односи:
56
 - једноставност конструкције оружја, истоврсност и унификација
делова и склопова,
- једноставност и лакоћа расклапања и склапања,
- једноставност и лакоћа провере исправности и напуњености
оружја као и лако превођење из маршевског у бојеви положај и
- прилагођеност за пуњење у неповољним условима.

4.4. Производно – економске карактеристике

Питања економичности веома су важна при производњи било које врсте
наоружања, а поготово при масовној производњи као што је случај са
стрељачким оружјем.
На производно-економске карактеристике односе се сва она својства која
обезбеђују једноставност и јефтину производњу оружја уз очување свих
осталих квалитета.
Производно-економске карактеристике обично се пореде на основу цене
производње, тешкоће производње, дужине технолошког процеса
производње и других показатеља.
За снижење цене производње постоји више начина, почевши од упрошћења
конструкције оружја, усавршавања технологије производње до коришћења
јефтиних материјала.
Сви ови начини снижења цене производње су дозвољено све док нису
нарушене борбене и балистичке особине оружја.
Све наведене карактеристике оружја налазе се у тесној међусобној
интеракцији. Цео низ својстава, а самим тим и захтева према оружју има
противречан карактер. Практичне мере за обезбеђивање једних својстава
оружја, често су у супротности са мерама за обезбеђивање других својстава.
Зато је задатак конструктора наоружања укључених у састављање тактичко-
техничких захтева и пројектовање нових типова оружја да сагледају
противречне захтеве и нађу оптимално решење познавајући већину
постојећих.

57
 5. МЕХАНИЗМИ И СКЛОПОВИ АУТОМАТСКОГ
ОРУЖЈА

За извршење свих операција које су неопходне за аутоматску паљбу

(пуњење, забрављивање затварача, окидање, опаљење, извлачење и
избацивање чауре опаљеног метка) оружје има следеће главне делове и
механизме:
- цев,
- сандук са рукохватом,
- механизам за затварање и отварање цеви,
 затварач,
 механизми за забрављивање затварача,
- механизам за убрзање кретања затварача,
- механизам за храњење,
- механизам за уклањање чауре,
- ударни механизам,
- механизам за окидање,
- сигурносни механизми и
- помоћни механизми.

5.1. Цев оружја

5.1.1. Карактеристике и делови цеви
Цев стрељачког оружја је најважнији и најодговорнији део у којем
нопосредно долази до сагоревања барутног пуњења и активним дејством
барутних гасова зрну задаје почетна брзина у жељеном правцу. Зато цев
захтева посебну пажњу при пројектовању и производњи.
Комбиација цеви и метка одређује балистичка својства оружја.
Цев је део оружја, израђен у виду специјалног шупљег цилиндра – тубе
одређене размере и унутрашњег пречника, и намењена је за:
- задавање зрну потребног правца лета,
- задавање зрну обртног кретања,
- саопштавање зрну потребне почетне брзине лета и
- обезбеђивање услова за потпуно сагоревање барутног пуњења.
Споља цев има свој облик и димензије који зависе од конкретног типа
стрељачког оружја и захтева балистике.

58
Унутрашња шупљина цеви често се назива канал цеви. Замишљена права
линија која пролази кроз средину канала цеви назива се оса цеви или оса
канала цеви. Предњи део цеви, тачније предњи пресек цеви назива се уста
цеви, а задњи пресек дно цеви.
Свака неисправност завршетка канала цеви и уста цеви (огреботине,
нагњечења, оштећења) приметно указује на жесток режим рада оружја.
Облик уста цеви се бира тако да се избегну наведене нежељене појаве (слика
5.1)

Слика 5.1. Облик уста цеви

Посматрајући уздужни пресек цеви унутрашња шупљина цеви (канал цеви)
најчешће се састоји од: лежишта метка, прелазног конуса и водишта зрна
(слика 5.2).

Слика 5.2. Конструкција канала цеви

1 - лежиште метка, 2 – прелазни конус, 3 – водиште зрна
Лежиште метка је задњи део канала цеви који је намењен за смештај метка.
Облик и димензије лежишта метка одређени су обликом и димензијама
метка који се користи.
Све димензије лежишта метка како по пречнику, тако и по дужини његових
делова морају да обезбеде улазак метка у лежиште, чак и кад је метак
запрљан односно кад његове димензије одступају од номиналних вредности.
59
Пречник лежишта метка у било ком пресеку dl одређује се на основу
пречника чауре d č уз додатак одговарајућег зазора:

dlm  1    d č (5.1)

где је   0, 008  0, 01 . Обично се зазор узима у границама од 0,05 до 1

mm. Сувише велики зазор може довести до пуцања чауре метка при
опаљењу.
Постоје следећи начини ослањања метка у лежишту метка (слика 5.3):
- чаура се предњим делом ослања о косину лежишта метка. Овај
начин користи се за цилиндрични пиштољски метак. Недостатак
је мала површина ослањања;
- чаура се ослања преко данцета. Предности оваквог начина
ослањања чауре су једноставност ослањања и учвршћивања
чауре у лежишту метка и што се не захтева велика тачност
израде по дужини чауре. Недостаци су што такво данце чауре
условљава повећање затварача, а самим тим и укупну масу
оружја, усложњава се процес храњења из магацина, усложњава
се обрада лежишта метка због неопходности постојања
посебног изреза за пролаз извлакача и смањује се капацитет
магацина.
- Чаура се својим конусом ослања о конус у лежишту метка.
Предности су: погодност храњења, мањи попречни пресек
затварача и поједностављује се конструкција задњег дела
лежишта метка. Као недеостатак се може навести потреба за
већом тачношћу при изради чауре и лежишта метка.
- Чаура се својим цилиндричним испустом ослања о жљеб у
лежишту метка. Чаура овог типа има задебљање на зиду при
данцету које представља ослонац чауре у лежишту метка. На
овај начин отклањају се недостаци ослањања чауре преко
данцета, али се повећава маса чауре. Овакве чауре користе се
код муниције већег калибра.

60
 Слика 5.3. Начини ослањања чауре у лежишту метка
а) ослањање предњим делом о косину лежишта метка, б) ослањање
конусом чауре о конус у лежишту метка, в) ослањање цилиндричним
испустом о жљеб у лежишту метка, г) ослањање преко данцета чауре
Прелазни конус је део канала цеви између лежишта метка и водишта зрна.
Прелазни конус повезује лежиште метка са водећим делом канала цеви и за
служи да обезбеди равномеран гладак улазак зрна у водиште као и за
урезивање зрна у ожљебљени део цеви.
Прелазни конус најчешће је састављен од два конуса, једног глатког и другог
ожљебљеног жљебовима непотпуног профила са благим растом.
Захтеви који се постављају пред нарезани део прелазног конуса су следећи:
- не сме доћи до нарезивање предњег дела зрна и
- зрно се мора урезати пуним профилом поља пре изласка његовог
дна из чауре.
Постављени метак у лежиште метка мора имати мало слободног хода за
излазак зрна из чауре. Код снајперских и спортских пушака већ при
убацивању метка у лежиште долази до благог урезивања поља у кошуљицу
зрна чиме се постиже већа прецизност гађања.
Дужина прелазног конуса обично се креће у границама 1 до 3 калибра, а у
прелиминарним прорачунима цеви узма се да је приближно 2 калибра.
Водиште зрна је ожљебљени део цеви који даје зрну правац и обртно
кретање. Дужина водишта зрна одређује се унтрашњебалистичким

61
прорачуном цеви у зависности од жељене почетне брзине зрна. Укупан пут
зрна у цеви већи је од дужине водишта за дужину прелазни конус и дужину
зрна која се налази у чаури метка.
Водиште зрна ожљебљене цеви по својој површини има жљебове који су
утиснути у површину по спиралној линији. Страна жљеба која ствара отпор
ротацији зрна односно која води зрно при кретању кроз канал цеви назива
се бојева (радна) страна жљеба.
Основне карактеристике водишта зрна су (слика 5.4):
- калибар d ,
- облик поља и жљебова,
- корак жљебова,
- дубина жљебова t ,
- угао увијања жљебова  ,
- ширина поља и жљебова a, b ,
- број поља и жљебова n .

Слика 5.4. Попречни пресек водишта зрна

Облик поља и жљебова мора да обезбеди:
- максимално испуњавање жљебова кошуљицом зрна при
његовом кретању кроз цев (максимално заптивање),
- лако чишћење цеви и
- једноставност производње цеви.
Само ожљебљење може се вршити у леву или десну страну.
У Русији ожљебљење цеви и стрељачког и артиљеријског наоружања се
врши са лева у десно, док се у Енглеској, Италији и Француској примењује
и ожљебљење у леву страну.
62
O предностима и недостацима једне или друге врсте нарезивања постоје два
мишљења. Једни аутору сматрају да је свеједно на коју ће страну бити
извршено ожљебљење цеви, док други дају предност ожљебљењу у леву
страну и при томе дају следеће аргументе. При гађању из пушке која је
ослоњена на раме стрелца, под дејством силе трзања раме стрелца заједно са
пушком трза назад и даје одређени отклон оружју удесно, чиме и путања
зрна скреће у десно. Ако је цев ожљебљена у десну страну, такво
ожљебљење изазива скретање путање од равни гађања у десну страну. Ако
је, пак, цев ожљебљена у лево, такво ожљебљење изазива скретање путање
од равни гађања у леву страну, тј. лево ожљебљење компензује део
деривације путање зрна.
Фигура која се образује пресецањем жљеба са равни нормалном на осу
канала цеви назива се профил жљеба. Облик жљеба у попречном пресеку
може бити различит. Најчешће се среће правогли, трапезни, кружни и
сегментни облик.
Правоугли профил (слика 5.5) је профил жљеба код којег су бочне стране
међусобно паралелне.

Слика 5.5. Шема конструисања правоуглих жљебова

Предност овакве врсте жљебова је релативно једноставна израда алата за
нарезивање цеви. Недостаци су следећи:
- оштри углови између страна и дна жљеба недовољно се
испуњавају кошуљицом зрна при урезивању и

63
 - тешко се уклањају струготине и продукти сагоревања барутног
пуњења из оштрих углова жљеба.
Правоугли облик жљеба је основни профил жљеба усвојен у руској војној
индустрији.
Код трапезног профила (слика 5.6) жљеба стране и дно жљеба заклапају
туп угао. Предности оваквог типа жљебова су:
- боље заптивање цеви кошуљицом зрна у току урезивања и
кретања зрна кроз цев, посебно код кошуљица израђених од
материјала веће тврдоће,
- боље искоришћење енергије барутних гасова и
- бољи су услови за чишћење цеви оружја.
Недостаци су:
- скупа израда алата за нарезивање и
- сложенија производња цеви.

Слика 5.6. Трапезни облик жљеба

Кружни профил жљеба (слика 5.7) је такав облик жљеба код којег су стране
делови кружне површине. Овакав профил жљеба има предности и
недостатке као трапезни.

Слика 5.7. Кружни профил жљеба

64
Сегментни профил (слике 5.8 и 5.9) је профил који настаје урезивањем
кружних лукова мањег полупречника од половине калибра.

Слика 5.8. Сегментни профил Слика 5.9. Арисакијев сегментни

жљеба профил
Предности сегментног профила су следеће:
- нема оштрих прелаза између поља и жљебова,
- лако чишћење цеви оружја и
- продужава се век употребе оружја јер канал цеви има савршено
глатку површину.
Недостатак је веома сложена и скупа технологија производње.
Корак жљеба представља дужину водишта зрна на којем (жљеб) зрно
направи пун круг .
Корак жљеба је основна карактеристика водишта зрна која одређује
стабилност зрна.
Угао увијања жљеба је угао који заклапа оса цеви (или произвољна права
линија паралелна оси цеви) и тангента на спиралну линију жљеба. Угао
увијања може бити константан, прогресиван или комбинован (слика
5.10).

Слика 5.10. Угао увијања жљебова

а) константан, б) прогресиван, в) комбинован
65
Предност константног угла увијања је једноставност производње. Велики
недостатак је неравномерност хабања цеви. До највећег хабања долази на
почетку водишта зрна и крива хабања прати криву притиска барутних гасова
у току опаљења. То се може видети из израза за нормалну силу интеракције
зрна и бојеве стране поља:
pS
N  0,5 tg (5.2)
n
где су: N - сила нормалног притиска на бојеву страну поља, n - број
жљебова, p - притисак барутних гасова у каналу цеви, S - површина
попречног пресека цеви (узимајући у обзир и жљебове) и  - угао увијања
жљебова.
Код прогресивног увијања жљебова угао увијања расте ка устима цеви. У
том случају нормална сила на радну страну поља је приближно константна,
па је и хабање дуж цеви мање-више равномерно.
Основни недостатак оваквог типа увијања је сложеност израде. Код
стрељачког наоружања готово да се и не примењује.
Угао увијања жљебова се одређује из услова обезбеђења стабилности зрна у
лету.
При избору димензија поља и жљебова конструктор оружја мора правити
компромис.
Од дубине жљебова зависи висина испуста на кошуљици зрна. Ако су
жљебови превише плитки може доћи до свлачења кошуљице зрна и
неравномерног урезивања. Зато се, по правилу, дубина жљебова бира да
буде већа. Такође, већа дубина жљебова отежава чишћење цеви, омогућава
веће деформације зрна, а већа висина водећег прстена на пројектилу доводи
до поећане силе отпора ваздуха на пројектил у току лета.
Дубина жљебова код стрељачког наоружања обично је:
t   0, 015  0,02  d (5.3)

где је d - калибар цеви. При томе се узима да што је мањи калибар оружја
то је већа релативна дубина жљебова.
Сличан случај је и код избора ширине поља и жљебова.
Ширина жљебова a обично је већа од ширине поља, што је везано са
равномерним оптерећењем цеви и зрна.

66
С једне стране, за добијање водећих прстена веће чврстоће и због лакшег
чишћења цеви оружја бира се већа ширина жљебова. Такође, урезивање
ужих поља у кошуљицу зрна је лакше (због чега је код неких оружја
примењен троугласти облик поља). Са друге стране, смањењем ширине
поља смањује се њихова чврстоћа. Зато се обично усваја да је ширина поља
дупло мања од ширине жљебова, тј:
a
b (5.4)
2
где су: a - ширина поља, а b - ширина жљебова.
Ширина жљебова се израчунава као:
2 d
ab  , (5.5)
n
односно, усваја се:
2 d
a (5.6)
n
где су: d - калибар цеви, n - број жљебова.
Број жљебова зависи од калибра оружја и најчешће се усваја да је једнак
половини величине калибра израженог у милиметрима.
Такође, ако су познати ширина поља ( b ) и жљебова ( a ), број жљебова може
се одредити и из израза:
d
n . (5.7)
ba
За стрељачко оружје калибра 6,5 – 8 mm узима се 4 жљеба, ређе 3, 5 или 6, а
за калибре 8 – 13 mm од 6 до 8 жљебова. Из технолошких разлога углавном
се узима паран број жљебова.
Полигонално ожљебљење (слика 5.11) је такав тип ожљебљења цеви код
којег попречни пресек цеви има унутрашњи облик неке геометријске
фигуре. Најраспрострањеније полигоналне цеви имају у попречном пресеку
шестоугао. Као пример оваквог ожљебљења може се узети пиштољ Desert
Eagle и аутоматска пушка 5,56 mm М21. Према мишљењу специјалиста из
ове области, овакве цеви имају дужи животни век, а оружје је прецизније.

67
 Слика 5.11. Полигонално ожљебљење цеви
а) стара руска козачка пушка „Тројка“, б) немачка експериментална
пушка из 1791. године, в), г) Витвортова пушка из 1857. године
Осим ових типова полигоналних цеви кроз историју су постојалe и друге
врсте (слика 5.12).

Слика 5.12. Други облици ожљебљених цеви

а) таласасто, б)оштроугаоно, в)овално (Бернер), г)облика цвета
д)Хенријево
Животни век цеви је период у којем цев у границама задатих тактичко-
техничких захтева задржава своје балистичке карактеристике (прецизност,
почетну брзину, домет и др.). Животни век цеви мери се бројем испаљених
метака, али у великој мери зависи и од режима ватре, услова чувања и
одржавања и врсте муниције.
За повећање животног века цеви, без обзира на врсту ожљебљења
унутрашњост цеви се хромира. У пракси се хромира цела цев или само
лежиште метка и прелазни конус.
5.1.2. Калибар и дужина цеви
Калибар је посебна јединица мере, усвојена у механици балистичких
система за мерење унутрашњег пречника цеви и спољног пречника зрна.
Калибар ожљебљене цеви представља најкраће растојање између:
- два наспрамна поља d , или
- два наспрамна жљеба d1 или
- поља и наспрамног жљеба d2 .
У нашој земљи усвојено је да калибар представља растојање између два
наспрамна поља. У том случају калибар зрна за одређено оружје превазилази
калибар цеви да би се обезбедило сигурно урезивање и ротационо кретање

68
зрна. Пречник зрна обично је једнак пречнику цеви по жљебовима d1 . Тако,
на пример, за пиштољ Макаров, калибра 9 mm, пречник зрна је 9,2 mm, што
одговара пречнику цеви по жљебовима d1 . Наравно, разлика у калибру цеви
и зрна зависи од дубине, облика и броја жљебова, површине зрна, дужине
водишта зрна, количине барутног пуњења и других фактора.
Калибар се изражава у милиметрима или инчима (1 inch = 25,4 mm) у
зависности од земље произвођача и усвојеног мерног система који се
користи. Код нас се калибар изражава у милиметрима, док се у САД
изражава у стотим деловима инча, а у Великој Британији у хиљадитим
деловима инча. У земљама које за меру калибар користе инче, калибар се
пише као цео број са тачком испред (табела 5.1).
У Русији се десети део инча назива линија. Тако се чувена руска пушка
модел 1891/30 звала тролињејка јер је имала калибар једнак 0,3’’
 0.3  0,3  25, 4  7, 62 mm  .
Табела 5.1. Вредности калибара у различитим мерним системима
Усвојен калибар Стварна
инчи вредност
mm Велика калибра
САД
Британија цеви
5,6 .22 .220 5,42 – 5,6
6,35 .25 .250 6,1 – 6,38
7,0 .28 .280 6,85 – 7,0
7,62 7,63 .30 .300 7,6 – 7,85
7,7 - .303 7,7 – 7,71
8,0 .32 .320 7,83 – 8,05
9,0 .35 .350 8,70 – 9,25
9,0-9,3 .38 .380 9,2 – 9,5
10,0 .40 .41 .410 10,0 – 10,2
11,0 .44 .440 11,0 – 11,2
11,43 .45 .450 11,26 – 11,35
12,7 .50 .500 12,7
Основни параметри цеви су калибар, дужина цеви и дебљина зида цеви. Што
је већи калибар цеви, већа је моћ оружја и његово убитачно и зауставно
дејство. Што је већа дужина цеви, барутни гасови саопштавају већу почетну
брзину зрну, а тиме је већа и прецизност оружја.
Дужина цеви представља збир три дужине:
- дужине лежишта метка,
69
 - дужине прелазног конуса и
- дужине водишта зрна.
Дужина водишта зрна одређена је задатом почетном брзином зрна и
екплоатационим карактеристикама оружја.
Дебљина зида цеви зависи од спољног пречника цеви која се одређује из
услова чврстоће са потребном резервом чврстоће цеви. Дебљина зида цеви
у директној је вези са врстом муниције која се користи.
Методологија одређивања дужине водишта зрна и дебљине зида цеви
разрађена је у следећем поглављу.
5.1.3. Прорачун цеви
Захтеви који се постављају пред цев стрељачког оружја су следећи:
- довољна еластична отпорност цеви да не сође до пластичних
деформација услед дејства високог притиска барутних гасова;
- велика жилавост или неосетљивост на механичко дејство
водећих делова зрна и барутних гасова који имају висок
притисак и температуру;
- обезбеђивање задате почетне брзине и стабилности лета зрна;
- непостојање заосталих деформација услед дејства случајних
сила при употреби оружја и значајних осцилација при гађању;
- минимално могуће загревање цеви при опаљењу чиме се
обезбеђује већи интензитет ватре и продужава животни век
цеви.
Прорачун цеви врши се за изабрану врсту муниције. У основи прорачуна
су моћ оружја, коју даје барутно пуњење, калибар муниције и почетна
брзина зрна коју треба да обезбеди цев.
Зависност калибра зрна и водишта зрна објашњењен је раније. Такође,
унутрашњи пречник цеви лако се одређује - једнак је калибру изабраног
метка.
Ако је метак конусног облика, за пречник лежишта метка усваја се спољни
пречник чауре метка. Код цилиндричних чаура, за пречник лежишта метка
усваја се спољни пречник чауре метка увећан за експлоатациони зазор
 0,5  1mm  .
Дужину цеви одређује дужина лежишта метка, прелазног конуса и водишта
зрна.
Дужина лежишта метка одређује се као дужина чауре изабраног метка.

70
Дужина прелазног конуса узима се да је приближно једнака двоструком
калибру цеви:
l  2d (5.8)
За даљи прорачун цеви потребно је имати криву притиска и брзине кретања
зрна за изабрани метак.
Дужина ожљебљеног дела цеви одређује се на следећи начин. Имајући криву
брзине кретања зрна из тачке задате почетне брзине зрна повлачи се
хоризонтална линија до пресека са кривом брзине, а затим од тачке пресека
вертикална линија до x осе. Измеривши дужину од 0 до вертикалне линије
добија се у одговарајућој размери тражена дужина цеви.
Да би се завршио прорачун унутрашње трасе цеви потребно је прорачунати
ожљебљење.
Корак жљеба одређује се из израза:
v0 S z2
h
332000  l . (5.9)
где су: h - корак жљеба, [mm], v0 - почетна брзина зрна, [m/s], l - дужина
зрна, [mm], S z - површина попречног пресека зрна, [mm2] и 332000 –
емпиријски коефицијент који зависи од материјала зрна, [mm3/s].
Површина попречног пресека ожљебљеног дела цеви (слика 5.13) одређује
се из зависности:
S   0,81  0,82  d
(5.10)
где је d - калибар цеви.

71
 Слика 5.13. Попречни пресек ожљебљене цеви калибра d  7, 62 mm
Угао увијања жљеба је:
d
tg 
h . (5.11)
Код цеви са константним углом увијања (   const ) корак жљеба је:
d
h
tg (5.12)
па је број обртаја зрна на устима цеви:
v0
K
h. (5.13)
Дубина жљебова се усваја у интервалу:
 1 1 
t    d
 50 70  . (5.14)
Број поља и жљебова израчунава се помоћу израза:
d
n
ab (5.15)
где су: d - калибар цеви, a - ширина жљеба, b - ширина поља.
72
Ширина поља се усваја да је приближно једнака половини ширине жљеба:
a
b
2. (5.16)
Чрстоћа цеви зависи од дебљине њеног зида. Зид цеви треба да обезбеди
неопходну резерву чврстоће. Дебљина зида цеви у сваком пресеку зависи од
притиска барутних гасова у датом пресеку. Другим речима, спољна траса
цеви директно прати криву притиска барутних гасова.
Методологија прорачуна дебљине зидова цеви и детаљна анализа дати су у
раду А.А. Благонравова [ ], па ће се овде користити само крајњи прорачунски
изрази. Прорачун се врши на бази криве притиска (слика 5.14).

Слика 5.14. Крива притиска барутних гасова

Како се у методологији користи термин граница еластичности, даће се
његово ближе одређење.
Граница еластичности представља максимално напрезање које ако се
прекорачи доводи до трајних (пластичних) деформација т.ј. цев не задржава
свој првобитни облик.
За прорачун дебљине зида цеви користи се следећа математичка зависност:

3 r2  r2
p1   e 2 2 1 2
2 2r2  r1 (5.17)
где су: p1 - прорачунски притисак,  e - граница еластичности материјала
цеви, r2 - спољни полупречник цеви, r1 - унутрашњи полупречник цеви
(слика 5.15).

73
 Слика 5.15. Напрезање зида цеви
Ако се усвоји да је релативна дебљина зида цеви:
r2
a
r1 , (5.18)
онда се може израз за прорачунски притисак може написати у облику:
3 a2 1
p1   e 2
2 2a  1 . (5.19)
Аналогно, релативна дебљина зида цеви је:
3 e  2 p1
a2 
3 e  4 p1 . (5.20)
Величина прорачунског притиска је преко коефицијента сигурности
повезана са притиском барутних гасова у каналу цеви:
p1  n  p . (5.21)
Коефицијент сигурности n , у ствари, представља резерву чврстоће коју цев
мора да има и најчешће се усваја у границама n  1,3  1,5 .
Да не би дошло до пластичних деформација цеви, потребно је изабрати
материјал цеви следеће чврстоће:
2 2a 2  1
e  p1 2
3 a 1 . (5.22)
74
У методологији конструисања спољне трасе цеви користе се две варијанте
(слика 5.16).

Слика 5.16. Конструисање спољне трасе цеви

Прва варијанта
На x оси бирају се неопходне тачке за прорачун, почевши од 0 до краја
задате дужине цеви са одређеним интервалом. У изабраним тачкам на x оси
повлаче се вертикалне линије до пресека са кривом притиска p . Ординате
пресечних тачака множе се са коефицијентом сигурности n и на тај начин
се добија вредност прорачунског притиска p1 за изабране тачке. Као
резултат добија се крива ABC која се назива крива пожељне отпорности
цеви. Затим се помоћу израза (5.20) и (5.18) одређује дебљина зида цеви.
Друга варијанта
Изабравши границу еластичности материјала цеви, користећи се изразима
(5.20) и (5.18) одређује се спољни полупречник цеви r 2 у жељеном пресеку.
Након тога неопходно је прорачунати све пресеке цеви у којима долази до
промене спољног или унутрашњег полупречника. На тај начин добија се
изломљена линија abcdef (слика 5.16) која се назива крива еластичне
отпорности цеви.
При томе неопходно је испунити услов да коефицијент сигурности на
пресеку лежишта метка не сме бити мањи од 1,2, ( n  1, 2 ).

Полупречник r2 бира се уз услов да резерва отпорности цеви на критичним

местима буде у потребним границама. Зону максималног притиска потребно

75
је раширити у односу на прорачун, односно, ако је задњи део цеви
цилиндричног облика, онда је дужина тог цилиндра једнака збиру дужине
лежишта метка, прорачунске дужине од зрна до места максималног
притиска и одређене резерве дужине (до три калибра).

Слика 5.16. Резултати прорачуна отпорности цеви пушке модел 1891/30

На крају, може се приметити да је оваквом методологијом прорачуна
добијен релативно танак зид на устима цеви. Да би се ојачала цев на устима
цеви и да би се могли поставити разни гасни уређаји на устима цеви
(компензатор одскочног угла, гасна кочница, пригушивач и др.), дебљина
зида на устима цеви у дужини од неколико калибара се повећава.
Резултат прорачуна дебљине цеви пушке модела 1891/30 приказан је на
слици 5.17.
5.1.4. Осцилације цеви
При гађању цев оружја врши осцилаторна кретања. Карактеристике
осцилација зависе од више фактора: дужине цеви, попречних димензија,
начина учвршћења итд. Ради олакшања анализе осцилаторних кретања,
узима се да цев има облик цилиндричног штапа с једним учвршћеним
крајем.

76
 Слика 5.17. Облици попречних осцилација цеви
Такав штап обично има следеће облике попречних осцилација (слика 5.17):
- осцилације првог реда или основног тона; чвор ових осцилација
налази се у тачки учвршћења краја цеви;
- осцилације другог реда; један чвор ових осцилација се налази у
тачки учвршћења краја, а други на удаљењу 0,22l од слободног
краја цеви;
- осцилације вишег реда; с одговарајућим бројем чворова
осцилација.
Све те осцилације врше се углавном у вертикалној равни и надовезују се
једна на другу. Оне утичу на прецизност гађања при јединачној и
аутоматској паљби.
На слици 5.18 приказан је дијаграм прецизности оружја у зависности од
дужине цеви при гађању оружјем које гађа само јединачном паљбом (по
подацима Д. А. Вентцеља). С изменом дужине цеви мењају се услови
осцилације и периодички се мањају растурања погодака. Крива 1 означава
растурање при гађању са лаким зрном, а крива 2 при гађању са тешким
зрном.

77
 Слика 5.18. Дијаграм прецизности у зависности од дужине цеви
При осцилацији цеви, услед извијања, долази до померања предњег дела
цеви одређеним брзинама дуж осе цеви ( Vo ) и у радијалном правцу ( Vb ),
стварајући резултујућу брзину померања ( V )што утиче на прецизност
оружја (слика 5.19). Да би се постигла боља прецизност, потребно је да у
моменту излаза зрна из уста цеви при сваком опаљењу буде фаза осцилација
иста, тј. да у моменту излаза зрна из уста предњи део цеви има приближно
исти нагиб.

Слика 5.19. Осциливање уста цеви

Обезбеђење излаза зрна из уста у истој фази осцилација цеви практички је
немогуће због различитости у трајању времена кретања зрна кроз цев,
одступања максималног притиска барутних гасова, масе зрна, масе пуњења,
карактеристика барута итд. У оваквим условима неопходно је обезбедити
78
излаз зрна у фази осцилација, у којој одступања у времену кретања зрна
имају најмањи утицај на растурање погодака, тј. у моменту када предњи део
има максималну амплитуду.
У том моменту амплитуда осцилација ( x(t ) ) се мења лагано, тако да се
различитост у времену кретања зрна подудара с минималним променама
амплитуда (слика 5.20) и минималним растурањем погодака.
При гађању из аутоматског оружја јединачном паљбом (полуаутоматском)
експерименти показују да највећи утицај на прецизност имају осцилације
другог реда. То се може објаснити следећим:
- осцилације другог реда дају већи угао нагиба предњем делу цеви
( Q   Q ).;
- фреквенција осцилација је већа, па је веће и растурање погодака
услед различитости трајања времена кретања зрна кроз цев.
Пушчане цеви имају фреквенцију осцилација првог реда, око 30 – 40
периода у секунди, а другог реда око 200 до 400 периода у секунди. Један
период осцилација првог реда траје Т1=0,017-0,033 s, а код осцилације
другог реда Т2 = 0,0025 - 0,005 s.
Време кретања зрна кроз цев пушке траје t2 = 0,0015 - 0,002 s. Из тога се види
да је време t2 знатно мање од времена Т1, па се у том случају фаза
осциловања у моменту излаза зрна из уста цеви не може значајније изменити
услед различитости времена t2. Период осциловања Т2 незнатно се разликује
од t2, па ће се различитост времена одредити на растурање фазе осциловања
у моменту излаза зрна и растурања погодака.
При гађању аутоматском паљбом прво се појављују осцилације првог реда.
До резонанције долази онда када је број осцилација за време између два
последња опаљења дељив са брзином гађања. На прецизност гађања утицаће
осцилације које се не пригуше до следећег опаљења.

79
 Слика 5.20. Одређивање повољне фазе осцилација
Најдуже трају осцилације првог реда, те се оне морају анализирати у датом
случају. Осцилације другог реда обично се пригуше после 0,05 секунди, па
оне не могу бити увећане услед аутоматске паљбе при брзини гађања мањој
од 1200 метака у минути.
Међутим, ако би се узели у обзир сви фактори који утичу на осцилације
цеви, прорачун би био врло компликован и недовољно поуздан за
одређивање осцилације цеви реалних оружја и утврђивање њиховог утицаја
на прецизност гађања. Због тога већи значај даје се експерименталним
методама одређивања осцилација цеви (оптичким и др.).
Смањење утицаја осцилација цеви на прецизност гађања постиже се на
следећи начин:
- рационалним избором дужине цеви, који омогућава излажење
зрна из уста цеви у тренутку најпогодније фазе осцилација;
- смањењем одступања у тежини пуњења, маса зрна, притиску
барутних гасова итд., који омогућавају добијање минималних
одступања времена кретања зрна кроз цев и фаза осцилација
предњег дела цеви;
- рационалним избором дебљине зидова и расподеле масе уздуж
цеви, чиме се постиже умањење осцилаторних кретања
- рационалним распоредом тачака ослонца осцилаторних
системa, чиме се постиже да зрно напусти уста цеви пре него
што почне осцилаторно кретање предњег дела цеви.
Мерење осцилаторних кретања цеви аутоматског оружја треба вршити с
упоредним мерењем и осцилаторних кретања оружја при гађању.

80
 5.1.5. Загревање цеви и начини њеног хлађења
При гађању из оружја цев се загрева и њена температура расте у зависности
од броја опаљења, времена у којем су извршена опаљења и димензије цеви.
Услед загревања цеви појављује се:
- смањење живота (издржљивости) цеви;
- снижење механичких карактеристика материјала и смањење
отпорности зидова цеви;
- отежано извлачење чаура услед смањења модула еластичности
и погоршавања услова предаје топлоте од чауре зидовима цеви;
- отежано нишањење услед струјања топлог ваздуха око цеви
између задњег и предњег нишана;
- извијање цеви услед неравномерног загревања зидова цеви, а
као последица тога појављује се и повећано растурање погодака;
- повећање калибра цеви, а услед тога повећано растурање
погодака;
- могућност самоопаљења метка који се налази у лежишту при
прекиду гађања;
- ограничење режима гађања, односно борбене могућности
оружја;
- отежано руковање оружјем при гађању, нарочито при
отклањању застоја.
Загревање цеви није равномерно по дужини (слика 5.21) и дебљини зида
цеви (слика 5.22). До неравномерности загревања цеви долази услед
различите дебљине зидова цеви, неуједначености температуре и притиска
барутних гасова по дужини цеви и различитости у дужини времена
деловања барутних гасова на појединим пределима цеви.

81
Слика 5.21. Промена температуре цеви у зависности од броја испаљених
метака

Слика 5.22. Промена температуре цеви у времену за различите дебљине

цеви
На слици 5.23 приказане су апроксимативне температурне криве на
унутрашњој и спољашњој површини цеви митраљеза код два рафала
отварања ватре са по 10 метака и паузом између њих.

82
 Слика 5.23. Промена температуре цеви при рафалној паљби са паузом
Брзина ватре, број метака за време опаљења, паузе, дужина пауза и број
извршених опаљења у брзом низу су важни фактори у дефинисању делова
оружја, температурно отпорних материјала за цев, дебљине зидова цеви и
др. На овај начин релативни животни век цеви, могао би се одредити преко
темпа опаљења. Често се користи Француски АА темпо опаљења; он се
састоји од 144 метака од 12 рафала са по 12 метака сваки, са 2 секунде паузе
после сваког рафала, и 20 секунди паузе после сваког 4 рафала и на крају
хлађењем оружја после задњег опаљења.
За митраљеске цеви, темпо ватре од 250 метака са неколико рафала је често
променљив. Фирма Rheinmetall је развила интегрисани систем електронског
мерења брзине ватре и темпа ватре преко управљачког склопа за тестирање
аутоматског оружја и њихову муницију.
Поред избора масе цеви (дебљине зидова цеви) којом се избегава прегревање
цеви, примењују се посебни системи за смањење загревања цеви. Начин
смањења загревања цеви (хлађења) се бира у зависности од практичне
брзине гађања која се захтева од датог модела оружја. У пракси се
примењује више начина за смањење загревања цеви, као што су: замена
загрејане цеви са хладном цеви, повећање спољне површине цеви ради
интензивнијег одвођења топлоте са цеви, хлађење цеви помоћу течности
(најчешће помоћу воде), вештачко струјање ваздуха око спољне површине
цеви или кроз унутрашњост цеви.
Сваки од тих начина смањења загревања цеви има добрих и лоших особина
и бира се у зависности од врсте оружја и његових конструктивних
карактеристика.
83
Код оружја којем се може заменити цев резервном, могуће је постићи већу
практичну брзину гађања и обезбедити да загревање цеви не прелази
дозвољену вредност. Међутим, то решење има извесне недостатке, као што
су: неопходност постојања резервне цеви (једна или две) што смањује
покретљивост оружја, отежано обезбеђење тачности оружја с различитим
цевима, посебно када је предњи нишан утврђен на облози.
Повећањем спољне површине цеви, израдом кружних или уздужних ребара
омогућава се интензивније одвођење топлоте са цеви на околну атмосферу,
а с тим и брже хлађење цеви. У том случају знатно се поскупљује израда
цеви. Мерења су код реализованих модела показала да се цеви са ребрима
незнатно брже хладе од цеви без ребара, приближно исте масе и дебљине
зидова.
Повећањем спољне површине цеви, методом навлачења посебних облога с
ребрима, побољшава се хлађење цеви, али се знатно поскупљује израда, те
се тај начин све мање примењује при развоју нових модела аутоматских
оружја.
Код оружја са хлађењем цеви помоћу воде, најчешће су примењивана
решења са цилиндричним хладњаком кроз који пролази цев. У хладњак се
стављала одговарајућа количина воде. При томе је било неопходно
обезбедити заптивање између цеви и зидова хладњака. Код митраљеза
калибра 7 до 8 mm хладњак се пунио са 3 до 4 литра воде, а код митраљеза
калибра 12,7 mm са 5 до 7 литара. При хлађењу цеви са водом појављује се
нагло снижење температуре цеви при прекиду паљбе. Основни недостаци
система хлађења цеви са водом су следећи:
- повећава се маса оружја;
- могућност замрзавања воде у хладњаку при ниској околној
температури;
- отежана припрема оружја за гађање;
- потребе за обезбеђењем резервне количине воде.
Због тих недостатака хлађење цеви са водом на описани начин не примењује
се код оружја која су развијена после првог светског рата, мада се код неких
нових модела цев хлади убризгавањем воде у унутрашњост цеви или
струјањем водене паре око цеви као што је случај код авионског топа 30 mm
ГШ 30/1 на авиону МИГ 29.
Хлађење цеви помоћу вештачког струјања ваздуха око спољне површине
цеви или кроз унутрашњост цеви може се користити за хлађење цеви
аутоматских оружја уграђених на авионима, бродовима и другим борбеним
средствима.

84
Код стрељачких оружја: пиштоља, аутомата, аутоматских пушака и
пушкомитраљеза хлађење цеви се врши ваздухом без замене цеви, а код
митраљеза такође ваздухом, при чему је код неких модела могућа брза
замена цеви (нпр. код митраљеза 7,9 mm M.53).
5.1.6. Израда цеви
Један од основних захтева према цеви оружја је и да има потребну жилавост.
Жилавост цеви обезбеђује водиште зрна цеви.
Канал цеви, од којег зависе захтеване балистичке карактеристике цеви, у
току опаљења подрвргнут је различитим напрезањима која доводе до хабања
цеви и оштећења цеви.
Хабање унутрашњости цеви одређује се специјалним алатом за мерење
калибра цеви.
Цев је у току опаљења изложена следећим напрезањима:
- механичким (трење зрна о поља и жљебове и удари несагорелих
барутних честица). Ова напрезања доводе до оштећења поља и
жљебова и стрварања микродеформација;
- термичким. При сагоревању барута у току опаљења у цеви се
ствара висок притисак и температура који изазивају ширење
канала цеви. Скокови температуре могу изазвати топљење
унутрашњег слоја цеви, а микропукотине прерастају у мрежасту
структуру;
- хемијским. Она су изазивана солима којих има у саставу
гарежи, и која, уз влагу из ваздуха образују раствор. Такав
раствор је изузетно корозиван.
Материјал од којег се израђује цев мора да испуњава следеће услове:
- висока граница еластичности, јер што је виша граница
еластичности, мања је маса цеви,
- велика жилавост, односно отпорност цеви на хабање услед
урезивања и кретања зрна кроз цев,
- отпорност на хемијска и температурна оптерећења,
- да буде јефтин и доступан у нашој земљи.
За израду цеви ловачког оружја (нпр. пиштоља ТП-82 и Вепар-2) користе се
специјални челици који имају велику отпорност, еластичност, вискозност,
антикорозивност. У састав челика од којег се израђују цеви осим гвожђа и
угљеника улазе и манган, хром, никл, ванадијум, молибден и др.
Карактеристике челика који се користи за израду цеви у Русији дате су у
табели 5.2.

85
 Табела 5.2. Карактеристике челика цеви оружја
Граница Граница
Тврдоћа
Ознака цеви течења кидања
HRC HB N / m2 N / m2
50 А 21-30 217 539 784
50 РА 21-30 217 539 784
30ХН2МФА 37-42 269 1273 1567
30ХРА 37-44 241 1273 1567
Нерђајући челици садрже већи проценат никла и хрома. То доводи до тога
да на неке врсте челика не делује чак ни азотна киселина. Недостатак
оваквих челика је што се тешко варе.
Обичан челик има границу еластичности до 5500 N / m 2 , а специјални
легирани челици 7000 – 8000 N / m2 . Специјални легирани челици
обезбеђују не само високу границу еластичности већ дају могућност за
повећање животог века цеви.
Ожљебљене цеви се израђују резањем, хладним ротационим истискивањем,
хладним ковањем или еродирањем.
Метода резања састоји се у томе што се кроз обрадак са пробушеним
отвором провлачи обртни алат са главом на којој је алат за резање. Као
резултат једног или више пролаза алата добијају се жљебови задате дубине,
профила и корака.
Код методе хладног ротационог истискивања кроз обрадак се провлачи
алат који има облик захтеваног ожљебљења.
Процес хладног ковања састоји се у следећем. У обратку одређене дужине
и пречника израђује се отвор. Обрадак се навлачи на алат који има форму
унутрашњости цеви. У току ковања чекићем обрадак се ротира у односу на
алат са задатим кораком жљебова. Цев израђена хладним ковањем има
велику чврстоћу и прецизност.
Метода еродирања је заснована на електрохемијском нагризању
унутрашњости цеви. Код овог поступка аноду представља цев, а катода је
обично шипка од месинга у коју су урезани жљебови геометријског облика
и корака као што су жљебови у цеви. У жљебове катоде се постављају умеци
од плексигласа. Умеци су ширине поља и заштићују материјал цеви од
анодног растварања. Зато, након завршетка обраде, у цеви остаје
ненагрижени део који представља поља у цеви. Процес се обавља тако што
се катода помоћу посебног уређаја уводи у цев и креће одређеном
аксијалном и тангенцијалном брзином. Истовремено се електролит,
86
температуре  8  40  C , доводи под притиском у простор између
месингане катоде и унутрашњости цеви.

5.2. Сандук са рукохватом и кундаком

Сандук аутоматске пушке има своју основну функцију - да заштити
унутрашњи механизам оружја од спољних утицаја (делом и стрелца од рада
механизма) и да притом служи као основна конструкција оружја на коју се
надовезују остале (цев, кундак и др.) подцелине. На модернијим
концептима, сандук се не може издвојити као јасно дефинисана целина,
нарочито кад је
дизајном избрисана граница, често преко једног полимерског рама у коме се
налазе сви подсистеми.
Да би се јасније схватила улога сандука у избору принципа рада мора се рећи
да сандук често учествује у процесу забрављивања затварача. Због тога се у
процесу конструисања оружја обавезно испитује и чврстоћа везе цеви са
сандуком.
Цев у односу на сандук може бити неодвојива (чврсто везана) и одвојива
(покретна).
Ако је реч о покретној цеви, цев се за сандук везује клином, жљебовима или
испустима на цеви.
За прорачун чврстоће цеви неоходно је знати силе које делују на везу цеви
и сандука.

Слика 5.24. Силе које делују на везу цеви и сандука

На слици 5.24 приказане су силе које делују на чврсто везану цев са
сандуком, и то:
- сила притиска на косину лежишта метка F1 , чији је
интензитет једнак:

87
 F1  pmax  S1  S  (5.23)
где су: pmax - максимални притисак гасова у цеви, S -
површина попречног пресека канала цеви и S1 - површина
попречног пресека дна лежишта метка,
- уздужна компонента силе трења зрна F2 при кретању по
жљебовима канала цеви, која је једнака:
F2  R cos   fN cos  (5.24)
где су: R  fN - сила трења зрна,  - угао увијања жљебова.
Укупна сила која делује на везу цеви и сандука је:
F  F1  F2  pmax  S1  S   fN cos  (5.25)

У класичнијим концептима, јасно се могла разазнати цев са поткундаком,

иза којих иде сандук са рукохватом и магацином, а онда кундак. Сандук је
прво израђиван глодањем блока челика, чиме се добијало на чврстини и
поузданости, а касније и пресовањем челичних лимова, што је појефтинило
иубрзало производњу. Као и код осталих делова савремених пушака,
појављују се и примењују новији материјали на бази синтетичких маса
ојачани угљеничним / стакленим влакнима.
Када је рукохват у питању, скоро све јуришне пушке користе такозвани
„пиштољски“ рукохват, који је одвојен и од кундака и поткундака (слика
5.25). У почетку израђиван од метала и од дрвета, прешао је пут преко
разних варијација у пластичним масама, гумираном облогама и анатомским
облицима, не би ли нашли универзалне димензије и одредили оптималан
положај шаке просечног стрелца.

88
 Слика 5.25 Рукохвати
Од свог настанка, пушка је кундак имала као интегрални део своје (најчешће
дрвене) конструкције. Са металним потковом, кундак је представљао
помоћно средство за блиску борбу, пробој кроз врата, дајући притом пушки
довољну дужину за обављање стројевих и парадних радњи, уз бајонет на
врху. У периоду између два светска рата, појам основног оружја почео је да
се редефинише, и појавила се потреба за пушком мање дужине - за потребе
падобранаца, моторизоване пешадије, посада возила и позадинских трупа.
Преклопни кундак је ступио на сцену стидљиво, да би крај 2. Светског рата
дочекао као равноправно решење по питању распростањености
(коришћења) у трупном наоружању војника.
Данашњи кундак претрпео је измене и у конструктивном и у ергономском
погледу, као и материјалима који се користе при његовој изради. И даље
постоје варијанте са фиксним кундаком од дрвета или од неких савремених
пластичних композита, али се све већа пажња посвећује флексибилним
решењима. Ту постоје неколико генералних типова склапања кундака (слика
5.26):
- преклоп на страну, најраспрострањеније је решење код
савремених пушака од светских армија,
89
 - преклоп на горе, најчешће је примењиван код борбених
сачмарица или ручних бацача граната,
- преклоп на доле, коришћен је раније код послератних модела,
али је данас скоро заборављен,
- увлачење кундака.

Слика 5.26. Начини склапања кундака

Најпрактичније решење за теренску примену, у свим положајима стрелца,
јесте преклоп кундака на страну (слика 5.27). Овакав тип склопивог кундака
примењен је и на домаћој аутоматској пушци 5,56 mm М21. На овај начин
могуће је остварити веома чврсту везу кундака и сандкука, али постоји и
могућност да у склопљеном стању смета у руковању.

90
 Слика 5.27. Преклоп кундака на страну
Преклоп кундака на горе (слика 5.28) је решење које блокира нишанску
линију у склопљеном положају, и незгодније је за теренско расклапање, док
код сачмарица (нарочито репетирајућим) не прави проблеме ни у
коришћењу, а ни при нишањењу.

91
 Слика 5.28. Преклоп кундака на горе
Од прослављеног немачког аутомата МП40 "шмајсера", нашег послератног
аутомата М56 и наше аутоматске пушке М70АБ решење са доњим
преклопом (слика 5.29) изгубило се делом и због нестабилности целог
решења током коришћења.

92
 Слика 5.29. Преклоп кундака на доле
На слици 5.30 приказани су телескопски (увлачећи) кундаци. Овај начин
склапања кундака најчешће је примењиван код оружја немачке фирме
Heckler&Koch.
Цео дијапазон различитих кундака, склопивих, и оних фиксне конструкције
на израелском аутоматском пиштољу УЗИ приказан је на слици 5.31.
Јединствено је решење двоструког преклопа на доле, које остаје иза
рукохвата у склопљеном положају.

93
 Слика 5.30. Телескопски (увлачећи) кундаци

Слика 5.31. Различите врсте кундака на аутоматском пиштољу UZI

Необична решења која не подлежу категоризацији, било да је у питању

аутомат који се самосклапа или кундак који је футрола за оружје, све до

94
чудних склапања оружја за транспорт и/или складиштење приказани су на
слици 5.32.

Слика 5.32. Необична решења кундака

Раније је обрађен тип булпап конструкције, где је кундак уједно и сандук
оружја, а уз то ваља поменути да се у савремене кундаке често уграђују
батерије за лампе или ласерске показиваче, додатни магацини прибор за
чишћење, механизми за ублажавање трзаја или ергономске подешавајуће
образине за стрелца.
Завршетак кундака је најчешће гумиран слој код фиксних, или гумена
подлошка за скелетоидне кундаке

5.3. Механизам за затварање и отварање цеви

5.3.1. Основни појмови и захтеви
Механизам за затварање и отварање цеви представља скуп делова
намењених за затварање канала цеви за време опаљења и њено отварање
након опаљења ради извршења наредних операција.

95
Основни део механизма за затварање и отварање цеви је затварач који
обично прима највећи део силе барутних гасова предате преко дна чауре.
Затварање и отварање цеви може се вршити при:
- непокретној цеви и покретном затварачу,
- покретној цеви и покретном затварачу и
- покретној цеви и непокретном затварачу.
У вези са тим разликујемо кратки и дуги ход цеви и слободни и
полуслободни затварач.
Отварање и затварање цеви код неаутоматског оружја врши се руком
стрелца. Код аутоматског и полуаутоматског оружја отварање затварача
може бити остварено:
- помоћу силе притиска барутних гасова која преко дна чауре
делује на затварач,
- помоћу дела силе притиска барутних гасова одведених кроз
отвор на зиду цеви на клип повезан директно са затварачем или
преко носача затварача и
- помоћу силе трења зрна о жљебове цеви.
Затварање канала цеви остварује се на рачун потенцијалне енергије
повратних опруга сабијених у току трзања покретних делова механизма за
отварање и затварање цеви.
Део затварача који непосредно затвара задњи део цеви назива се глава
затварача, а предња површина чело затварача.
Осим за затварање цеви затварач често обавља и друге функције у оквиру
рада неханизма за храњење и механизама за уклањање чауре, као што су:
уношење метка у лежиште метка и смештај извлакача и избацача.
Чеони зазор је разлика растојања између прелазног конуса у лежишту метка
и чела отвора затварача за смештај дна чауре, мерена преко минималног и
максималног контролника чеоног зазора.
Минимална величина чеоног зазора мора да обезбеди сигурно
забрављивање затварача, а при максималном чеоном зазору не сме доћи до
кидања чауре.
Положај чауре метка у односу на цев одређен је чврстим спојем делова
механизма за отварање и затварање цеви, минималним чеоним зазором и
минималним еластичним деформацијама затварача.
Еластичне деформације механизма за затварање и отварање цеви зависе
од површине попречног пресека елемената који се деформишу при опаљењу
96
(обично сандука механизма) и укупне дужине тих елемената (односно
дужине трзања).
Према намени и условима рада следећи захтеви се постављају пред
механизам за затварање и отварање цеви:
- остваривање чврсте везе цеви и затварача, односно сандука
механизма у различитим условима експлоатације;
- минималне еластичне деформације које искључују могућност
кидања чауре у току опаљења;
- минималне температурне граничне деформације, чиме се
омогућује минимална промена чеоног зазора односно сигурно
затварање цеви;
- саставни делови механизма морају, пре свега, имати
задовољавајућу чврстоћу да би при опаљењу без пластичних
деформација издржали силу притиска барутних гасова која на
њих делује преко дна чауре;
- не сме дозволити протицање барутних гасова у сандук
механизма, тј. величина чеоног зазора не сме прелазити
одређену граничну вредност;
- мора учествовати у раду механизма за храњење и механизма за
уклањање чауре;
- пожељна је симетрично распоређена веза са сандуком односно,
ослони испусти за забрављивање требали би се налазити са обе
стране осе цеви;
- делови механизма морају бити што мањих димензија јер
директно утичу на дужину сандука, а тиме и на укупне габарите
и масу оружја;
- мора бити релативно једноставан и његова производња не сме
да усложњава технологију производње оружја, односно не сме
захтевати високу тачност израде;
- при конструисању треба разматрати механизам са што мањим
бројем делова и могућност смањења тог броја.
5.3.2. Врсте затварача
У зависности од конструкције, карактера и правца кретања разликују се
следеће врсте затварача: клизни, осцилујући, клинасти и инерциони.
Клизни затварачи
Код стрељачког оружја ова врста затварача има најширу примену. У ову
групу спадају затварачи који се пре контакта са задњим пресеком цеви крећу
праволинијски по оси цеви, а у тренутку затварања и отварања цеви могу
променити тип кретања, на пример у ротационо. При томе, ротационо
97
кретање како затварача тако и делова механизма може бити различито (око
уздужне, нормалне или попречне осе).
Клизни затварачи пружају најбоље услове за пуњење оружја (уношење
метка у лежиште) и слагање свих осталих механизама оружја, а уједно им је
и конструкција релативно једноставна.
Недостатак овог типа затварача је што захтевају дужину трзања већу од
дужине метка чиме се повећавају димензије сандука и маса оружја.
Клизни затварачи који се примењују код неаутоматског оружја (слика 5.33)
на основу начина кретања деле се на:
- обртне и
- праволинијске.

Слика 5.33. Основни типови затварача неаутоматских пушака

а) са обртном ручицом, постављеном у средњем делу тела затварача
(пушка Мосина 1891. година, Русија); б) и в) са обртном ручицом,
постављеном у задњем делу тела затварача (пушка Маузер 1898. година,
Немачка и MAS-36, Француска); г) са ручицом, са праволинијским
кретањем (пушка Манлихера 1895. година, Аустро-Угарска)
1 – тело затварача, 2 – ручица, 3 – облога, 4 – испусти за забрављивање, 5
– ударач, 6 – ударна опруга, 7 – окидач, 8 – извлакач, 9 – спајајућа полуга,
10 – спајајућа чаура, 11 – сигурносни механизам (кочница)

98
Да би се извршило гађање пушком са клизним обртним затварачем
неопходно је извршити следеће радње:
- помоћу ручице заротирати затварач улево да би испусти за
забрављивање изашли из прстенастих жљебова на сандуку;
- повући затварач у крајњи задњи положај;
- гурнути затварач у предњи положај;
- заротирати затварач удесно;
- након нишањења притиснути обарачу.
Код клизног затварача са праволинијским кретањем процес гађања се
скраћује. Потебно је затварач повући у крајњи задњи положај, вратити га у
предњи положај и притиснути обарачу. Тело овог типа затварача може се
кретати само праволинијски, јер његови испусти улазе у профилисане
уздужне жљебове на сандуку. Унутар тела затварача налази се реп чауре која
има спиралне жљебове у које улазе испусти тела затварача. На предњем
крају чауре налазе се два испуста који служе за спајање затварача са
сандуком.
При кретању затварача напред након одређеног пута, чаура затварача са
својим испустима стаје наспрам прстенастих жљебова сандука. При томе
тело затварача наставља кретање напред, а пошто његови испусти улазе у
жљебове на репу чауре, чаура се ротира за одређени угао. Испусти чауре
улазе у прстенасте жљебове сандука и тиме се остварује чврста веза
затварача и сандука односно цеви. При кретању затварача назад спојна чаура
се ротира у супротну страну.
Као недостаци ове врсте затварача могу се навести релативна сложеност
конструкције, повећање дужине и потребна велика сила за одбрављивање
затварача.
Осцилујући затварачи
Осцилујући затварач представља такву врсту затварача који је задњим
својим крајем преко осовине везан за сандук оружја, а његов предњи крај
има само попречно кретање (слика 5.34). Затварачи овог типа нису нашли
ширу примену, јер усложњавају процес храњења оружја. За доношење метка
у лежиште метка и за извлачење чауре неопходно је израдити сложене
механизме који раде брзо и тачно. Осим тога, облик самог затварача је
сложен због облика криволинијских површина услед кретања метка при
пуњењу и кретања чауре при извлачењу.
Предност осцилујућег затварача је у томе што обезбеђује малу дужину
сандука.

99
 Слика 5.34. Осцилујући затварач
Клинасти затварачи
Клинасти и затварачи са попречним кретањем при рару врше равно кретање
нормално на правац на осу цеви (слика 5.35). Предност клинастог затварача
је независност димензија затварача и дужине сандука и метка што дозвољава
конструисање краћих оружја.

Слика 5.35. Клинасти затварач

Инерциони затварачи
Ови затварачи не остварују чврсту везу са сандуком и цеви и зато се још
називају слободни затварачи (слика 5.36). Затварач се приљубљује уз
задњи пресек цеви на основу силе повратне опруге. Поузданост затварања
цеви са задње потиже се, пре свега, великом масом затварача. Основна
одлика овог типа затварача је велика једноставност конструкције.

Слика 5.36. Принципијелна шема система са слободним затварачем

1 – цев, 2 – затварач, 3 – повратна опруга, 4 – метак (чаура)
5.3.3. Начини забрављивања и одбрављивања цеви
Према карактеру кретања делова у процесу затварања и забрављивања цеви
начини забрављивања могу се поделити у три групе:
- ротацијом делова за забрављивање (затварача, главе затварача,
чауре, облоге, спојнице) око уздужне осе,
- закошењем делова за забрављивање (затварача, цеви, полуге,
испуста за забрављивање, браве) око попречне осе и

100
 - попречним померањем делова за забрављивање (ваљчића,
клинова, главе затварача, затварача).
При забрављивању затварача ротацијом делова за забрављивање око
уздужне осе долази до спајања њихових испуста са ослонцима или
жљебовима на сандуку или облози цеви. Број испуста за забрављивање
одређен је дозвољеним димензијама затварача или главе затварача.
Најчешће постоје два испуста за забрављивање, а може их бити и знатно
већи број, 7 – 8 испуста. Повећањем броја испуста за забрављивање смањује
се потребан угао ротације, али се смањује и корисна везна површина испуста
за забрављивање због укупних зазора међу елементима у споју.
Ради смањења попречних испуста при дозвољеном напрезању смицањем
ослоних површина, испусти се израђују у неколико редова. Ослоне
површине испуста делова за забрављивање се конструишу по спирали због
лакшег одбрављивања затварача након опаљења.
При забрављивању затварача закошењем делова за забрављивање ослоне
површине једног или два дела механизма за забрављивање залазе за испуст
на сандуку чиме се обезбеђује забрављивање. Ако се као елемент за
забрављивање користи затварач, чело затварача се израђује под одређеним
углом једнаким углу скретања ради обезбеђења услова нормалности са осом
цеви односно улова паралелности са дном чауре у тренутку гађања.
Ослоне површине закошеног дела за забрављивање израђују се под
одређеним углом који обезбеђује минималне губитке енергије при
одбрављивању и забрављивању затварача.
Овим начином забрављивања обезбеђена је једнака дужина затварача као
код других принципа, али зато, чешће него други начини доводи до кидања
чауре. Због тога забрављивање затварача закошењем делова за
забрављивање има ограничену примену код савремених типова оружја.
При забрављивању затварача попречним померањем делова за
забрављивање за ослоне површине на сандуку заскачу ваљчићи, клинови
или сам затварач. Елемената за забрављивање може бити један (најчешће)
или два. Код симетричног забрављивања најчешће се примењују ваљчићи
као елементи за забрављивање.
Као што је речено, код стрељачког наоружања најчешћу примену имају
осцилујући затварачи. При томе се, пре свега, користе следећи начини
забрављивања: клином, осцилацијом затварача, бравом (полугом), спојеним
полугама (клипњачама), ротацијом затварача или главе затаварача и
скретањем (осцилацијом) цеви у вертикалној равни.

101
 Забрављивање клином
При забрављивању клином чврста веза затварача и сандука (уједно и цеви)
остварује се помоћу клина. Кретање клина у току процеса одбрављивања и
забрављивања врши се у правцу нормалном (или приближно нормалном) на
осу цеви.
Клин за забрављивање може се налазити како у предњем, тако и у задњем
делу затварача.
Као пример оружја код којег је примењено забрављивање клином
смештеном у средњем делу затварача може се узети аутоматска пушка
Симонова модел 1936. године – АВС (слика 5.37). При кретању затварача у
предњи положај глава затварача се зауставља, а тело затварача наставља
кретање. При томе тело затварача својом закошеном површином подиже
клин за забрављивање. Клин за забрављивање се ослања о ослону површину
сандука. У току подизања клина, глава затварача затварача се још мало
помера ка напред јер су ослоне површине на сандуку закошене под углом од
  5 . Тиме се обезбеђује да клин уђе у прорезе на затварачу. Угао нагиба
ослоних површина је мањи од угла трења чиме је обезбеђена самокочивост
клина. При отварању затварача ручно, тело затварача излази испод клина,
сила опруге помера клин и затварач је слободан. У току гађања, клин
ослобађа затварачем тако што на њега делује излазна спојница везана преко
осовине.

Слика 5.37. Механизам за забрављивање аутоматске пушке Симонова

модел 1936. године
1 - глава затварача, 2 – тело затварача, 3 – клин за забрављивање, 4 –
опруга клина, 5 – коса површина тела затварача
Клин за забрављивање у задњем делу затварача примењен је код митраљеза
Browning 12,7 mm (слика 5.38).

102
При кретању трзајућих делова (цев, носач цеви и затварач) назад рукавци
клина за забрављивање наилазе на косе испусте непокретног дела (кутије
амортизера), клин се спуште и ослобађа и одбрављује затварач. До
одбрављивања долази након враћања затварача и судара са цеви и њиховог
заједничког враћања у предњи положај. Тада клин наилази на косе испусте
на сандуку и подиже се улазећи у жљеб на доњој страни затварача.

Слика 5.38. Шема механизма за забрављивање митраљеза Browning 12,7

mm
1 – затварач, 2 – клин за забрављивање, 3 – прсти кутије амортизера, 4 –
сандук
Предњи положај клина обезбеђује једноставан и поуздан механизам за
забрављивање, релативно мале дужине. Задњи положај клина незнатно
повећава дужину механизма за забрављивање, а самим тим габарите и масу
целог оружја.
Уопште гледајући, предност забрављивања клином огледа се у релативно
малој дужини механизма за забрављивање и добрим условима рада чауре
при опаљењу. Основни недостатак је несиметричност забрављивања.
Забрављивање осцилацијом (скретањем) затварача
Механизми за забрављивање који раде на овом принципу су широко
распрострањени код аутоматског оружја са позајмицом барутних гасова.
Скретање затварача остварује се на различите начине у зависности од
конструкције механизма за храњење и опште конструкције оружја.
Затварача може осциловати у вертикалној или у хоризонталној равни. Тако,
на пример, код митраљеза Горјунова (СГМ) модел 1943. године и митраљеза
12,7 mm НСВ М87 затварач при забрављивању скреће у страну, а код руског
карабина СКС (слика 5.39) и полуаутоматске пушке 7,62 mm М59/66
наниже. При томе, ослона површина затварача се ослања на ослону
површину на сандуку чиме се постиже жељено забрављивање.

103
 Слика 5.39. Шема забрављивања руског карабина СКС
Код митраљеза Горјунова (слика 5.40) затварач се при кретању напред
зауставља у крајњем предњем положају, а носач затварача наставља кретање
напред. Профилисани испуст носача притискајући косину затварача, закреће
затварач чији задњи крај залази за ослону површину на сандуку.
Предности:
- једноставност конструкције,
- минимални број делова,
- висока поузданост рада.

Слика 5.40. Механизам за забрављивање митраљеза Горјунова модел 1943.

1 – затварач, 2 – косина жљеба на затварачу
Недостаци:
- велика дужина механизма за забрављивање повезана са
деформацијама делова и неповољним условима рада чауре,
- тешко обезбеђење услова нормалности чела затварача на осу
цеви, што може имати значаја за услове рада чауре при опаљењу
(услов нормалности обезбеђује да не дође до кидања чауре),
- велика сила трења која утиче на рад аутоматике,
- асиметричност забрављивања доводи до стварања сила које
теже да заротирају затварач у страну супротну једној од
површина затварача (силе R и Q на слици 5.40). Мора се
приметити да овај недостатак нема великог утицаја.

104
 Забрављивање помоћу крилаца
При забрављивању крилцима, крилца се ротирају у хоризонталној равни и
остварују чврсту везу затварача и сандука.
Овај начин забрављивања примењен је код свих митраљеза Дегтјарева
(слика 5.41). Након заустављања затварача у предњем положају, носач
затварача заједно са ударачем наставља кретање напред. Шири део ударача
при томе шири крилца и тиме остварује чврсту везу затварача и цеви. До
одбрављивања долази приликом кретања носача затварача назад, кад он
својим профилисаним жљебовима скупља крилца и ослобађа затварач.

Слика 5.41. Механизам забрављивања митраљеза Дегтјарева

1 – тело затварача, 2 – носач затварача, 3 – ударач, 4 – крилце, 5 – шири
(задебљани) део ударача
Предности:
- једноставност конструкције,
- апсолутна поузданост рада,
- симетричност забрављивања,
- погодност ремонта при повећању чеоног зазора једноставном
заменом делова.
Недостатак се огледа у потребној прецизности израде сваког ослонца да би
се у потпуности остварило једновремено симетрично забрављивање.
Забрављивање ротацијом затварача или главе затварача
Овај начин забрављивања узима значајно место код савременог аутоматског
оружја како на бази позајмице барутних гасова тако и на бази кратког трзања
цеви. Ротација затварача примењена је код система са позајмицом барутних
гасова, а код система на бази трзања цеви примењује се ротација главе
затварача.
Наведени начин забрављивања карактерише веома кратак пут
одбрављивања (а тиме и кратко време одбрављивања), као и једноставност
конструкције (слика 5.42).

105
 5.42. Шема забрављивања ротацијом затварача
1 - затварач, 2 – испусти за забрављивање, 3 – носач зат варача, 4 –
спирални жљеб на носачу затварача, 5 – закошена страна жљеба за
забрављивање
При забрављивању ротацијом затварача чврста веза затварача и цеви
(сандука) остварује се ротацијом затварача око уздужне осе, при чему
испусти затварача улазе у профилисане жљебове на сандуку.
Обртање затварача врши се уз помоћ спиралног жљеба на носачу затварача.
Након што затварач дође у крајњи предњи положај, носач затварача
наставља кретање и спиралним жљебом ротира затварач. Испусти за
забрављивање на затварачу залазе у прорезе на сандуку (носачу цеви) и тиме
се остварује чврста веза затварача и цеви. Одбрављивање врши закошена
страна жљеба. На овај начин може се остварити механизам за забрављивање
релативно малих димензија и кратак пут одбрављивања.
Одбрављивање и забрављивање затварача аутомата Калашњиков засновани
су на узајамном дејству испуста за забрављивање на затварачу и
профилисаног жљеба на носачу затварача (слика 5.43).

106
 Слика 5.43. Шема механизма за забрављивање аутомата Калашњикова
1 – затварач, 2 – жљеб на носачу затварача, а – испуст за забрављивање,
б – вертикална површ
Спречавање самоодбрављивања је остварено помоћу вертикалне површине
на носачу затварача којом носач гура затварач при кретању напред. Почетну
ротацију при одбрављивању затварач добија услед узајамног дејства у
предњем положају са косом равни на сандуку.
Забрављивање ротацијом главе затварача промењено је, на пример, код
немачкоg митраљеза MG-151, који ради на принципу кратког трзања цеви
(слика 5.44).

Слика 5.44. Шема механизма за забрављивање митраљеза MG-151

При кретању напред тело затварача се ослања на ваљчић главе затварача и
глава затварача не може да се ротира. До почетне ротације главе затварача
долази у крајњем предњем положају услед дејства зидова жљебова на
задњем пресеку цеви. На даљу ротацију главу затварача приморава тело
затварача, чиме се остварује потпуно забрављивање. До одбрављивања не
може доћи све док се не помери врх тела затварача.
При трзању цеви ваљчићи главе затварача се крећу по спиралном жљебу на
задњем пресеку цеви, одбацујући притом тело затварача уназад до задњег
положаја. Механизам за одбрављивање овог типа користи се за повећање
кинетичке енергије затварача (убрзавање затварача) на рачун кинетичке
107
енергије цеви. Сличан механизам за одбрављивање примењен је код руског
митраљеза 14,5 mm КПВТ.
Забрављивање осцилујућом бравом
Брављење помоћу осцилујуће браве примењује се код система на бази
кратког трзања цеви (слика 5.45), али и код неких система на бази позајмице
барутних гасова као што је случај са аутоматским топом 20 mm М55.

Слика 5.45. Забрављивање осцилујућом бравом

У случају кратког трзања цеви, цев и затварач трзају заједно док брава
једним својим краком не дође у контакт са испустом на сандуку. На тај начин
долази до ротације браве, чији други крак ослобађа затварач од цеви и
омогућује одбрављивање. Овакав начин забрављивања примењен је код
аутомата Федорова (слика 5.46).

Слика 5.46. Шема механизма за забрављивање аутомата Федорова

1 - затварач, 2 – цев, 3 – полуга, 4 – непомични испуст на сандуку

108
Приказани механизам за забрављивање обезбеђује релативно мали пут
забрављивања, што му је основна предност у односу на забрављивање
крилцима. Међутим, када се овакав механизам примењује на системе са
кратким трзањем цеви, он нема и функцију убрзача затварача у току
одбрављивања. Због тога је потребно посебно конструисати механизам за
убрзавање затварача, чиме се знатно усложњава конструкција целог
система.
Сличан шема забрављивања примењена је на пиштољима Маузер К-96,
Валтер П-38, Берета 95 и 92FS.
Забрављивање помоћу две полуге спојене зглобом
Овакав начин забрављивања примењен је код митраљеза Максим модел
1910. годинe. На слици 5.47 приказан је положај делова пре опаљења. Цев
(1) са рамом (2), који има функцију сандука (носача цеви) је у крајњем
предњем положају. Метак се налази у лежишту метка и у том положају га
држи испуст на глави затварача (3). Погонска (4) и погоњена полуга (5)
образују туп угао окренут врхом навише. Погоњена осовина се ослања на
испуст рама. Између ручке (6) и ваљчића (7) постоји мали зазор.

Слика 5.47. Шема механизма аутоматике митраљеза Максим модел 1910.

1 – цев, 2 – рам (сандук), 3 – глава затварача, 4 – погонска полуга, 5 –
погоњена полуга, 6 – ручка, 7 – ваљчић, 8 – брава
У току опаљења, под дејством барутних гасова на дно чауре, сви покретни
делови механизма се крећу уназад. После одређеног слободног хода ручка
наилази на ваљчић и ротира се у смеру казаљке на сату. Заједно са ручком
ротира се и погоњена полуга која преко зглоба делује на погонску полугу.
Захваљујући томе брава се одваја од цеви и долази до избацивања чауре. При
кретању покретних делова уназад развлачи се повратна опруга. На крају
трзања покретних делова, ручка краћим краком удара у ваљчић (зглоб),
приморавајући га на кретање у супротном смеру. Услед тога и повратне
опруге покретни делови се враћају у првобитни положај.
109
Овакав начин брављења омогућава равномерно кретање затварача и метка
чиме се обезбеђује велика поузданост рада механизма аутоматике.
Недостаци су:
- сложеност механизма,
- велика дужина пута брављења и велик број делова укључених у
процес брављења доводе до повећања чеоног зазора, услед чега
долази до кидања дна чауре много чешће него код других
система брављења,
- захтева се велика тачност израде делова.
Услед ових недостатака, овај начин забрављивања није нашао већу примену
код савременог наоружања, мада је са великим успехом примењен код
пиштоља Luger „Parabellum“ (слика 5.48).

Слика 5.48. Шема рада механизма за забрављивање пиштоља Luger

„Parabellum“
а – забрављењи положај, б – почетак одбрављивања, в – задњи положај
затварача
1 – сандук са рукохватом, 2 – цев, 3 – навлака цеви, 4 – затварач, 5 –
предња полуга, 6 – задња полуга
Код овог пиштоља систем брављења састоји се из две полуге међусобно
повезане зглобом. Предња полуга је уједно и носач затварача, а задња полуга
је зглобно везана са сандуком са рукохватом. На једној од полуга са спољне
стране налазе се два дугмета са жљебовима за пролазак закошених испуста
110
на задњем зиду сандука. У предњем (забрављеном) положају сва три зглоба
(предњи, средњи и задњи) налазе се у правој линији, чиме се обезбеђује
поуздано забрављивање. Због тога се овај начин брављења често назива и
брављење помоћу три тачке у правој линији. Приликом опаљења цев са
затварачем и навлаком трза уназад све до тренутка када дугмад средишњег
зглоба не наиђу на косе испусте сандука. Полуге се склапају, затварач се
одваја од цеви и сабија се повратна опруга. под дејством акумулиране
енергије сабијене опруге систем се враћа у првобитни положај.
Забрављивање помоћу ваљчића
Механизам за брављење помоћу ваљчића функционише на следећи начин
(слика 5.49).

Слика 5.49. Шема начина забрављивања митраљеза MG-42

а – одбрављен затварач, б – забрављен затварач
1 – сандук, 2 – испуст на сандуку, 3 – ваљчићи, 4 – глава затварача, 5 -
клин
На бочним зидовима сандука налазе се полусферични прорези у које улазе
два ваљчића. Након опаљења, под дејством притиска барутних гасова,
затварач трза назад, захвата и сабија ваљчиће. При враћању, затварач својим
испустима (или носач ударне игле) поново шири ваљчиће и систем је
забрављен.
Овај начин брављења примењен је код немачког митраљеза MG-42 (у
Југославији произвођен као митраљез 7,9 mm М53), чешког пиштоља CZ-
52, као и код читаве серије аутомата и аутоматских пушака фирме
Hekler&Koch.
Предности:
- обезбеђује сигурно забрављивање затварача,
111
 - „мекше“ трзање, што омогућује коришћење јачег метка код
пиштоља и аутомата.
Недостаци:
- захтева високу тачност израде,
- осетљивост на одступања снаге метка и масе зрна.
Забрављивање осцилацијом цеви у вертикалној равни
Овај начин брављења обично се примењује код пиштоља, на пример ТТ-33,
„Colt“ M1911A, M57.
Са горње стране налазе се прстенасти испусти, који улазе у жљебове навлаке
цеви и обезбеђују чврсту везу (слика 5.50). У току опаљења затварач се под
дејством барутних гасова на дно чауре креће уназад заједно са цеви. Цев је
спојницом везана за сандук са рукохватом. У току трзања спојница
приморава задњи део цеви да се спусти чиме и прстенасти испусти излазе из
жљебова на навлаци, односно долази до одбрављивања. Цев се зауставља, а
затварач трза даље сабијајући повратну опругу.
Приликом враћања, затварач удара у цев, спојница подиже цев, прстенасти
испусти на цеви улазе у жљебове на навлаци и долази до забрављивања.

Слика 5.50. Шема брављења пиштоља „Colt“ M1911A

1 – навлака, 2 - вођица цеви, 3 – цев, 4 – спојница
Упрошћена варијанта оваквог начина брављења примењена је код пиштоља
FN Browning „High Power“ (слика 5.51). У овом случају спојница је замењена
испустом (3) са доње стране цеви. При трзању цеви, испуст наилази на
ослонац на сандуку са рукохватом. Услед дејства момента силе, цев се
закреће у вертикалној равни и прстенасти испусти са горње стране цеви
излазе из жљебова на навлаци и долази до одбрављивања. Сличан начин

112
одбрављивања примењен је код пиштоља домаће производње ЦЗ 99, ЦЗ 999
и код пиштоља SIG Sauer P226.

Слика 5.51. Шема брављења пиштоља FN Browning „High Power“

1 – навлака, 2 – цев, 3 – испуст на цеви, 4 – ослонац на сандуку
Забрављивање барутним гасовима
Овај начин забрављивања разрађен је деведесетих година 20. века. Стварни
успеси постигнути су код личног наоружања кратке цеви.
Као пример могу послужити израелски пиштољ „Desert Eagle“ и немачки
Hekler&Koch P-7 (слика 5.52).

Слика 5.52. Пиштољ Hekler&Koch P-7

1 – клип успорача, 2 - комора успорача, 3 – отвор за одвођење гасова
Специјални цилиндар са клипом-успорачем са својом опругом налази се
унутар повратне опруге, а на цеви постоји отвор за одвођење барутних

113
гасова. Након опаљења, део барутних гасова пролази кроз отвор у цилиндар
и делује на клип. Клип, да би деловао као апсорбер, постепено отвара отвор
за позајмицу. Када зрно напусти уста цеви, гасови под дејтвом клипа и
повратне опруге, излазе назад кроз отвор за одвођење гасова.
Забрављивање слободном цеви
Механизам за отварање и затварање цеви код оружја са слободном цеви, као
и код оружја која функционишу на принципу слободног затварача, има
затварач који се не забрављује за цев. Разлика је у томе што је затварач
непокретан, а цев је покретна и при опаљењу се креће унапред. Сам процес
затварања цеви врши се на рачун масе цеви и енергије сабијене повратне
опруге цеви.
За отварање канала цеви неопходно је да сила трења између кошуљице зрна
и поља у цеви буде већа од:
- силе отпора повратне опруге цеви,
- силе трења између чауре и лежишта метка,
- силе инерције цеви и
- силе трења између цеви и вођице цеви (сандука).
Овакав начин забрављивања примењен је код пиштоља Манлихер модел II
(слика 5.53).

Слика 5.53. Пиштољ Манлихер II

Предности оваквог система забрављивања су:
- смањење трзања код већих калибара,
- безбедно извлачење чауре при малим притисцима у цеви.
Недостаци оваквог система затварања цеви при опљање су:
- смањена брзина гађања и
- повећани габарити и маса сандука оружја.

114
 Забрављивање ротацијом цеви
За реализацију оваквог начина забрављивања са спољне стране цеви, близу
уста цеви, налазе се закошени испусти, а у задњем делу цеви уздужни
испусти. Испусти на цеви улазе у жљебове сандука обезбеђујући трзање и
ротацију цеви приликом опаљења.
Приликом трзања предњи закошени испусти приморавају цев да се ротира
за одређени угао, а самом ротацијом цеви, задњи испусти на цеви излазе из
жљебова на затварача и омогућавају одбрављивање затварача и отварање
цеви.
Овакава начин забрављивања примењен је код пиштоља ПСК, Рота (слика
5.54) и Штајера.

Слика 5.54. Шема забрављивања код пиштоља Рота

1 – цев, 2,3 – предњи и задњи испусти на цеви, 4 – вођица цеви, 5 –
затварач,
6 – спирални жљебови на вођици цеви, 7,8 – прстенасти и спирални
жљебови на затварачу, 9 – повратна опруга
Забрављивање при дугом трзању цеви
У току процеса опаљења затварач и цев се трзају заједно (забрављени) док
затварач (сабијајући повратну опругу) својим задњим делом не стигне до
крајње задње тачке трзања. Затварач остаје у том положају задржан бравом
или клином, а цев се враћа у предњи положај под дејством повратне опруге
цеви. Тек када се цев врати у предњи положај ослобађа се затварач, који се
под дејством повратне опруге враћа у предњи положај и затвара цев. Овакав
начин забрављивања (слика 5.55) је, у ствари, специјалан случај слободног
затварача, односно инерционог забрављивања.

115
 Слика 5.55. Шема забрављивања при дугом трзању цеви
Предности оваквог начина забрављивања су:
- поузданост забрављивања,
- извлачење чауре при минималним притисцима у цеви.
Недостаци су:
- мала брзина гађања,
- велики габарити оружја јер захтева дугачак сандук и
- неопходност примене две повратне опруге.

5.4. Механизам за убрзање кретања затварача

Како затварач после одбрављивања треба да изврши неколико радњи:
извлачење чауре, избацивање чауре, потискивање метка у његово лежиште
и опаљење метка (ако се део енергије затварача преноси на ударну иглу),
неопходно је да му се обезбеди енергија кретања довољна за извршење
предвиђених радњи. Међутим, код оружја са системом трзања цеви, обично,
затварач после одбрављивања од цеви нема довољно кинетичке енергије за
извршење предвиђених радњи, па се код тог система користе посебни

116
механизми који преносе део кинетичке енергије од цеви на затварач и
убрзавају његово кретање.
Механизми за убрзање кретања затварача могу се, у зависности од начина
рада и конструкције, поделити на механизме за убрзање помоћу полуга,
вођица и опруга.
5.4.1. Полужни убрзачи
На слици 5.56 приказани су механизми за убрзање затварача помоћу полуге
(полужни убрзачи). Полуга може бити причвршћена за цев или за сандук
механизма.

Слика 5.56. Полужни убрзачи

После одбрављивања затварача, полуга механизма за убрзање, која је
утврђена на сандуку механизма или цеви, ударом преноси део енергије цеви
на затварачу. Механизми овог типа су једноставни по конструкцији и
јефтини за израду, што им је главна предност. Међутим, удари који постоје
код ових механизама знатно смањују век употребе њихових делова.
Да би се омогућио рад механизма за убрзање затварача без удара, потребно
је да полуга механизма има одговарајући профил којим се кретање затварача
постепено убрзава у односу на кретање цеви. На слици 5.57 приказан је
механизам за убрзање затварача помоћу профилисане полуге примењен на
митраљезу 12.7 mm M2 Browning. После тренутка одбрављивања, цев делује
на полугу, а ова на затварач и убрзава његово кретање.

117
 Слика 5.57. Рад полужног убрзача код митраљеза Browning 12.7 mm
5.4.2. Убрзање помоћу вођица
Код неких модела аутоматских оружја при одбрављивању затварача помоћу
вођице, која је утврђена на зиду сандука механизма, преко ваљчића врши се
убрзање кретања тела затварача у односу на цев и главу затварача (слика
5.58).

Слика 5.58. Убрзање затварача помоћу вођице (копира)

У тренутку завршетка одбрављивања затварача, глава затварача креће се
истом брзином као и цев, док се тело затварача креће знатно већом брзином
због померања тела затварача у односу на главу затварача услед дејства
вођице на ваљчиће. После одбрављивања појављују се узастопни удари
између тела затварача и главе затварача, при чему се убрзање главе и тела
затварача изједначавају. Као пример убрзача помоћу копира може се
навести митраљез 14.5 mm КПВТ.
Често се ваљчићи или куглице који служе за забрављивање (види т.5.3.3,
слика 5.49) користе и као механизми за убрзање кретања затварача, а уједно
и као механизам за осигурање од превременог опаљења. Такав је случај код
митраљеза 7,9 mm М53.
5. 4.3. Опружни убрзачи
На слици 5.59. приказана је шема рада механизма за убрзање затварача
помоћу опруга.

118
У тренутку заједничког трзања цвеви и затварача сабија се опруга механизма
за убрзање затварача, која (опруга) после одбрављивања затварача убрзава
керетање затварача, а успорава кретање цеви. При раду овог механизма
постиже се равномерно убрзање затварача, а смањује се сила трзања на
сандук механизма оружја, јер се сила опруге механизма, за време рада,
појављује као унутрашња сила у односу на систем цев-затварач. Тиме се
смањује и дејство трзања целог оружја на његово постоље. Поузданост
дејства овог механизма зависи од квалитета његових опруга. Недостаци
механизма овог типа су сложена конструкција и знатно отежано запињање
затварача.

Слика 5.59. Механизам за убрзање кретања затварача помоћу опруге

5.5. Механизам за храњење

Један од основних захтева који се поставља пред аутоматско оружје је
обезбеђење потребне брзине гађања. Задовољавајућа брзина гађања се
постиже, осим изабраним конструкционим и техничким могућностима
оружја (избором принципа рада) и непрекидним радом аутоматике која
зависи од правовременог уношења метка у лежиште метка из механизма за
храњење.
Дакле, основна намена механизма за храњење је да се метак из магацина или
реденика доведе до пријемника и од пријемника до лежишта метка.
Механизми за храњење се условно деле на:
- механизме за чување и доношење метка до пријемника
(магацини и реденици) и
- механизме за доношење метка од пријемника до лежишта метка.
Под пријемником се подразумева место у сандуку оружја где се смешта
метак непосредно пре уношења у лежиште метка. Основна намена
пријемника је постављање метка у тачно одређени положај. Најчешће
функцију потискивача метка у лежиште метка има сам затварач односно

119
испуст на затварачу, а ређе је то специјални механизам који захвата метак
из пријемника и уноси га у лежиште метка.
Рад механизма за храњење, нарочито при храњењу из реденика, повезан је
са трансформацијом правца кретања затварача дуж осе цеви у попречно
кретање доносача реденика или ротационо кретање добоша. При томе је
неопходна строга усаглашеност кретања покретних делова аутоматике и
делова механизма за храњење.
Пракса је показала да се највећи број застоја код аутоматског оружја дешава
као последица неисправности у раду механизма за храњење. Зато механизам
за храњење, много више од других механизама аутоматског оружја, захтева
проверу и прецизност, како при пројектовању и изради оружја, тако и при
ремонту.
Све то чини механизам за храњење „најодговорнијим“ склопом аутоматског
оружја.
Доношење и уношење метка у цев захтева одређену енергију. Та енергија се
добија од покретних делова аутоматике (цеви, затварача или носача
затварача) или сабијене опруге у магацину. У сваком случају у другој фази
храњења – унушењу метка у лежиште метка користи се само енергија
покретних делова аутоматике.
У циљу избегавања неисправности у раду механизма за храњење он мора да
задовољи следеће захтеве:
- правовремено доношење следећег метка, односно да се метак
мора налазити у пријемнику у тренутку кад затварач извлачи
чауру из лежишта метка,
- фиксирање метка у пријемнику у строго одређеном положају за
уношење у лежиште метка,
- строго дефинисан пут кретања метка из пријемника до лежишта
метка (слика 5.60) чиме се елиминише могућност закошења
метка,
- поуздан рад при свим положајима оружја (хоризонталном,
вертикалном ...),
- неосетљивост на грешке при изради делова, њихова оштећења,
корозију и сл.,
- процес храњења без осцилација, подрхравања и удара делова,
- недодиривање каписле метка приликом уношења метка у цев да
не би дошло до превременог опаљења,
- минимално коришћење енергије трзајућих делова да не би
дошло до смањења брзине гађања и

120
 - задовољавајућа чврстоћа и релативна једноставност призводње
делова механизма.

Слика 5.60. Трајекторија кретања метка при храњењу код митраљеза

Горјунова мод. 1943
5.5.1. Магацини
Магацини служе за смештај одређене количине метака и за њихово
померање ка пријемнику у току гађања. Облик и димензије магацина морају
да обезбеде могућност кретања метака у магацину, смештај што већег броја
метака, једноставност замене, погодност руковања и довољну отпорност и
чврстоћу на дејство спољних утицаја (влаге, прљавштине и др.)
У зависности од везе са сандуком оружја магацини могу бити заменљиви и
незаменљиви.
Незаменљиви магацини (слика 5.61) се не одвајају од оружја и након
пражњења (испаљења последњег метка) поново се пуне метак по метак или
помоћу металне вођице – клипсе која прихвата нанизане метке (слика 5.62).
Омогућавају знатно смањење укупне масе оружја. Због релативно мале
практичне брзине гађања углавном се користе код неаутоматских и
полуаутоматских пушака.

121
 Слика 5.62. Метална вођица
Слика 5.61. Пуњење руске
за пуњење неодвојивих
полуаутоматске пушке СКС
магацина
Заменљиви магацини се могу одвојити од оружја, чиме се обезбеђује већа
практична брзина гађања, јер за замену магацина треба мање времена него
за пуњење незаменљивог магацина. Недостаци примене заменљивих
магацина су повећана маса оружја и могућност губљења у току употребе.
Примењују се најчешће код пиштоља, аутомата, аутоматских пушака и
пушкомитраљеза. У зависности од облика заменљиви магацини могу бити
оквири и добоши. Оквири (слика 5.63) се углавном израђују од пресованог
лима (често алумунијумског као код пушке М16 или ређе челичног) или
полимера (могу бити и провидни). У зависности од конусности метка могу
бити прави и закривљени. Прави оквири се најчешће користе за пиштољску
муницију и муницију већег калибра (12,7 до 20 mm), док се за пушчане метке
калибра 5,45 до 12,7 углавном користе закривљени. Меци у оквирима могу
бити нанизани у једном или више редова или у цик-цак распореду.
Најрационалније искоришћење простора магацина је цик-цак распоред
метака. Најчешће су оквири постављени са доње стране оружја, мада је било
решења постављања оквира са бочне или горње стране (слика 5.64).
Теренске импровизације спајања више оквира траком, у неким армијама
узете су у обзир при конструисању оквира, па се тако могу наћи решења са
спојницама, или немачка варијанта са два "зуба", који омогућавају везивање
чак три оквира (слика 5.65).

122
 Слика 5.63. Оквири

Слика 5.64. Постављање оквира са стране (италијански аутомат Берета

М1917) и са горње стране (аустралијска пушка Osten MkII)

123
 Слика 5.65. Специјални оквири за већи број метака
Добоши (слика 5.66) су намењени углавном за храњење пушкомитраљеза, а
раније су коришћени и за аутомате. Меци у добошу могу бити нанизани
радијално (код митраљеза Дектјарева ДП и ДПМ (слика 5.66) и код
митраљеза Луис), аксијално и спирално и то у једном или више редова.

124
 Слика 5.65. Dобоши

Слика 5.66. Делови добоша митраљеза ДП

1 – горњи диск, 2 – доњи диск, 3 – опруга, 4 - пријемник

125
 Слика 5.67. Руски аутомат 9 mm Слика 5.68. Аутомат М 950
„Бизон“ „Calico“
Ради смањења димензија класичних добоша и повећања његовог капацитета
код аутомата Бизон (слика 5.67) и Calico (слика 5.68)) развијен је
цилиндрични магацин. Такав магацин се састоји од ротора са спиралним
жљебовима, цилиндричне кутије – омотача са спиралним преградама на
унутрашњој површини, опруге, спојнице, два режња и сатног механизма.
Ротор има функцију доносача метака. Приликом ротације ротора, под
дејством опруге меци се померају напред ослањајући се на косу површину у
предњем делу магацина и спуштају у положај за пуњење, из којег их
затварач уноси у цев.
Иако пружају знатну борбену резерву муниције, добоши повећавају масу
целог система и укупне габарита оружја и отежавају руковање и
транспортовање, а као мана често се наводи и проблематично пуњење
испажњених добоша. Тежећи да отклоне наведене недостатке белгијски
конструктори аутомата P-90 и немачки конструктори аутоматске пушке са
мецима без чауре G-11 поставили су кутијасте магацине са горње стране
оружја паралелно са осом цеви. Зарад тога морали су да повећају сложеност
конструкције пријемника (слика 5.69). Доношење метка у лежиште метка
смештено у ротационом цилиндру, врши се помоћу полуге доносача.
Цилиндар са метком се ротира за 90 и поставља метак у осу цеви.
Код аутомата P-90 (слика 5.70а) пријемник магацина се ротира у
хоризонталној равни, а меци у магацину су сложени нормално на осу канала
цеви. Доносач са следећим метком за пуњење се ротира за 90 и поставља
на линију уношења метка у лежиште.

126
 Слика 5.69. Конструкција аутоматске пушке G-11 и шема храњења
На слици 5.70 приказане су различите нестандардне конструкције одвојивих
магацина.
Као посебно решење магацина свакако се мора споменути систем „Metal
storm“, који нема покретних делова, а магацин је сама цев (слика 5.71).

127
 Слика 5.70. Нестандардне конструкције одвојивих магацина
а) кутијасти оквир за аутомат P90 за 50 метака, б) Ругеров магацин за
50 метака, занимљивог и необичног облика, провидног тела за контролу
муниције
в) оквир немачке пушке G11, г) Бета C двоструки нископрофилни добош за
100 метака, у варијантама за широк спектар калибара, д) необичан
Ругеров "оквир", са револверским принципом у себи за десет метака, ђ)
Ругеров добош магацин за М16 и сродне пушке са 90 метака, е) Каменгин
оквир који се експресно пуни, повлачењем клизног браника и ређањем
метака у низ

Слика 5.71. Шема пуњења система „Metal Storm“

128
 5.5.2. Реденици
Реденик служи за смештај и повезивање више метака у једну целину.
Употреба реденика код аутоматског оружја (углавном митраљеза и
аутоматских топова) знатно повећава број метака у односу на магацин и
добош, а тиме и брзину гађања, и смањује „мртви ход“ затварача, али и
усложњава конструкцију оружја и његову експлоатацију.
Основни захтеви који се постављају пред реденик су:
- минимална маса,
- минимални корак,
- задовољавајућа отпорност при гађању и у току експлоатације
оружја,
- поузданост и сигурност држања метака у тачно одређеном
положају при пуњењу и
- одговарајућа еластичност у свим правцима која се карактерише
радијусима закривљења у два правца ( R1 , R2 ) и углом увијања
 између два суседна постављена метка (слика 5.72),
- постојаност при различитим атмосферским условима и
- погодност пуњења и једноставност извлачења метка.

Слика 5.72. Карактеристике реденика

Реденици се састоје од чланака који могу да буду повезани жицом (слика
5.73) или помоћу самих метака (слика 5.74) и имају неограничен капацитет
пуњења.

129
 Слика 5.73. Чланци реденика Слика 5.74. Чланци реденика
повезани жицом повезани метком
Реденици се могу поделити и према материјалу од којих су израђени. Тако
се разликују:
- меки (пртени или платнени) реденици, израђени од посебне
тканине. Овакви реденици били су примењени код митраљеза
Максим и старијих верзија митраљеза Browning. Предности
оваквих реденика су: једноставни и јефтини за производњу,
мала маса, безначајан „мртви ход“ и добра еластичност.
Основни недостаци, који ограничавају њихову употребу код
савременог аутоматског оружја су: осетљивост на временске
услове (влагу и прљавшрину) и слабо учвршћивање метака у
чланцима реденика. Наведени недостаци смањују поузданост
употребе ових реденика и чест су узрок застоја у раду
аутоматике оружја;
- комбиновани реденици, који су у основи платнени, али су чланци
реденика, односно гнезда метка, челични. Реденици овог типа
су поузданији од платнених, али због осталих недостатака и
сложености производње нису нашли ширу примену;
- метални реденици , који се примењују код савременог
аутоматског оружја јер задовољавају све постављене захтеве.
Чланци реденика могу бити затворени (прстенасти), ако се примењују код
оружја с извлачењем метка из реденика уназад, и отворени, ако се
примењују код оружја с извлачењем метка из реденика унапред и доле.
Механизам за померање реденика служи да помери реденик и донесе
следећи метак у пријемник. За покретање тог механизма користе се

130
кинетичка енергија покретног дела аутоматике и потенцијална енергија
повратне опруге затварача.
Захтеви који се постављају пред механизам за померање реденика су:
- функционисање при минималном убрзању,
- тачно одређено кретање реденика у току процеса пуњења
оружја,
- минималан и константан губитак кинетичке енергије елемената
аутоматике који су извор енергије за покретање механизма за
померање реденика и
- правовременост доношења метка у строгој сагласности са радом
других елемената аутоматике оружја.
Механизми за померање реденика, у зависности од карактеристика елемента
аутоматике оружја који га покрећу могу се поделити на: клизне, полужне,
комбиноване (клизно - полужне) и револверске.
Код клизних механизама елемент механизма који непосредно помера
реденика конструисан је у облику клизача (слика 5.75а). Клизач се може
кретати праволинијски (напред - назад) или дуж кружног лука доводећи
сваки пут метак у почетни положај за пуњење помоћу вођица са испустима
и косих жљебова.Овакви механизми су једноставне конструкције и широко
су примењени код савременог аутоматског оружја (митраљези СГМ и РПД)
иако у њиховом раду долази до знатног губитка енергије на савладавање
силатрења између клизача и водећег елемента.
Код полужних механизама (слика 5.75б), полуга која помера реденик врши
осцилаторно ротационо кретање око осе паралелне или нормалне на осу
цеви. Код механизама овог типа мањи су губици енергије на савладавање
сила трења.
Код револверских механизама (слика 5.75в), звезда која врши померање
реденика ротира се око осе паралелне оси цеви. Ова ротација врши се само
у једном смеру. Механизми овог типа поуздано захватају метке и добро их
фиксирају у току пуњења цеви оружја, али имају велике димензије.
Примењен је, на пример, код митраљеза ДШК модел 1938.

131
 Слика 5.75. Врсте механизма за померање реденика
а) клизни, б) полужни, в) револверски
1 – реденик са мецима, 2 – клизач са испустима, 3 – носач затварача са
жљебовима, 4 – полуга, 5 – носач затварача, 6 – задржач реденика, 7 -
звезда
5.5.3. Механизми за уношење метка у лежиште метка
Механизни за уношење метка у лежиште метка намењени су за извлачење
метка из пријемника или реденика и доношење метка у цев. Пуњење цеви
оружја се врши клизним или попречно-осцилујућим затварачем са
специјалним механизмом који се назива доносач или потискивач,
користећи енергију акумулирану у сабијеној повратној опрузи.
У току процеса пуњења метак може вршити сложено кретање у односу на
осу канала цеви. На пример, при доношењу метка из дворедног магацина,
метак се помера и у вертикалној и у хоризонталној равни. При томе правац
уношења метка у лежиште не сме се заузимати површином зрна, јер и
најмања деформација кошуљице зрна смањује тачност гађања. Због тога
механизам за уношење метка у цев мора задовољити веома строге услове,
од којих су основни:
- обезбеђење малих убрзања метка, нарочито у уздужном правцу,
да не би дошло до одвајања зрна од чауре пре опаљења,
- осигурање да покретни делови аутоматике не дођу у контакт са
оживалним делом зрна, да не би дошло до оштећења кошуљице
зрна,
- обезбеђење тачно одређеног пута кретања метка при пуњењу
цеви,
- поузданост захватања и фиксирања метака у процесу њиховог
премештања у лежиште метка и
- једноставност конструкције.
132
Према карактеру дејства потискивача на метак разликује се ударно
(инерционо) и принудно уношење метка у цев.
Код ударног уношења потискивач кратким ударом делује на метак,
саопштавајући му притом потребну брзину, која се у току кретања метка по
инерцији смањује због сила трења. Због тога, само уношење метка у цеви
траје релативно дуго у односу на време циклуса рада аутоматике, а кретање
метка по инерцији није увек поуздано. Али због једноставности
конструкције овај начин уношења метка је широко распрострањен.
Приликом принудног уношења метка у цев, метак и потискивач су на целом
путу уношења у контакту. Код овог начина уношења брзина метка може
бити и неколико пута већа од брзине при инерционом уношењу, па се тако
и остварују веће брзине гађања и већа поузданост рада механизма.
Према конструкцији механизми за уношење метка у цев могу бити
различити. У зависности од карактера трајекторије метка при уношењу
механизми за уношење метка могу бити: праволинијски и криволинијски
(двоетапни) (слика 5.76).
Померање метка из пријемника у осу цеви може се вршити при кретању
затварач напред или назад. Само померање може се вршити на различите
начине:
- помоћу специјалне полуге – померача (митраљез Browning,
слика 5.77 ),
- помоћу клина (слика 5.78),
- помоћу ротационог доносача (митраљез Колт, слика 5.79) и
- комбиновано, као комбинација померања помоћу клина и
ротационог доносача (митраљез Гурјунова и митраљез ПКТ,
слика 5.80).

133
 Слика 5.76. Шеме уношења метка у лежиште метка
а) праволинијско, б) криволинијско (двоетапно)
1 – чланак реденика са метком, 2 – потискивач, 3 – копир, 4 – лежиште
метка, 5 – чаура избаченог метка, 6 – затварач

Слика 5.77. Померање метка при

Слика 5.78. Померање метка при
пуњењу помоћу полуге
пуњењу помоћу клина
1 – извлакач метка, 2 - затварач

134
 а)

б)
Слика 5.80. Комбиновано уношење
метка
Слика 5.79. Померање метка при
а) митраљез Горјунова, б)
пуњењу помоћу ротационог
митраљез ПКТ
доносача
1 – метак, 2 – извлакач, 3 – цев, 4 –
доносач, 5 - клин
При оцени механизама за уношење метка у цев посебна пажња се мора
обратити на конструисање делова који захватају метак при уношењу.
Њихова конструкција мора да искључи могућност да се изгуби контакт са
метком у току уношења, а метак у почетном тренутку уношења мора бити у
таквом положају да правац силе потискивача пролази кроз центар масе
метка (слика 5.81).

Слика 5.81. Захтев за положај метка пре уношења

5.6. Механизам за уклањање чаура

Основна намена механизма за уклањање чаура је извлачење чауре из
лежишта метка након опаљења и њено избацивање из сандука оружја.

135
Функцију извлачења чауре из лежишта метка врши склоп који се назива
извлакач, а функцију избацивања – избацач.
За обезбеђење поузданог захвата венца чауре зубом извлакача, извлакач
треба да има опругу која приљубљује зуб извлакача уз венац чауре. Треба
напоменути да је извлакач део који је најчешће подложан лому.
Избацач мора предати чаури такву брзину и правац лета да она прође кроз
отвор на сандуку оружја. Основни захтев који се поставља пред механизам
за уклањањсе чаура је велика поузданост рада. Обезбеђење поузданости
рада овог механизма је значајно јер отклањање застоја насталог услед
неизвлачења чауре траје дуго, чиме се у значајној мери смањују борбене
карактеристике оружја.
Конструкција механизма за уклањање чаура зависи од конструкције
одабраног модела затварача и механизма за храњење. Услови рада
механизма за уклањање чауре зависе пре свега од силе потребне за
извлачење чауре.
Код неаутоматског оружја извлачење чауре из лежишта метка се врши након
што зрно напусти цев и сви барутни гасови изађу из цеви па нема додатне
силе притиска на чауру. Због тога сила извлачења не треба да буде велика.
На пример, код неаутоматске пушке модел 1891/30 сила извлачења се креће
у границама  0  110  N . Потешкоће у извлачењу чауре изазивају заостале
деформације чауре, лоша обрада и оштећења лежишта метка.
Код аутоматског оружја сила извлачења чауре зависи од изабраног
принципа рада аутоматике.
Извлачење чауре код система на бази чистог гасног потиска се дешава при
високом притиску барутних гасова у цеви. У овом случају, извлакач готово
и да не учествује у извлачењу чауре већ је само придржава до њеног судара
са избацачем. Чаура се извлачи силом притиска барутних гасова на
унутрашњу површину дна чауре. Сила трења између чауре и лежишта метка
је велика.
Извлачење чауре код система на бази кратког трзања цеви и позајмице
барутних гасова врши се док притисак у цеви није опао на вредност
атмосферског притиска. Гађањем са уклоњеним извлакачем
експериментално је показано да је тај притисак довољан да избаци чауру из
лежишта метка нарочито ако је чаура била подмазана.
Код система са дугим трзањем цеви извлачење чауре се врши након што сви
барутни гасови напусте цев, односно при атмосферском притиску.
Механизам за уклањање чаура може се налазити на предњем делу затварача
136
(ако се користи систем затварања цеви са клизним затварачем) или у задњем
делу цеви (ако се користи систем затварања цеви са осцилујућим
затварачем).
5.6.1. Извлакачи
Према принципу рада извлакачи се деле на:
- извлакаче који се померају заједно са затварачем или главом
затварача у току целог циклуса опаљења и
- извлакаче који се померају независно од кретања затварача
након одбрављивања.
Извлакачи који се све време крећу са затварачем су најраспрострањенији у
системима са ротационо – клизним затварачима. Према конструкцији они се
деле на (слика 5.82):
- извлакаче чврсто везане са затварачем (непокретне у односу на
затварач) и
- извлакаче покретне у односу на затварач.

Слика 5.82. Шеме извлачења чауре из лежишта метка покретним и

непокретним извлакачем
1 – чаура, 2 – извлакач, 3 – затварач
Извлакачи чврсто везани за затварач примењују се код криволинијског
храњења и обезбеђују најпоузданије извлачење чаура. Примењени су, на
пример, код митраљеза 14,5 mm КПВ и 12,7 mm Browning M2HB.
Извлакачи, покретни у односу на затварач су у ствари опружни извлакачи
који се постављају у специјално лежиште на затварачу. Примењују се код
система како са праволиниским , тако и са криволинијским уношењем метка
(аутоматске пушке АК, М16, М21 и др.).
Према карактеру кретања у односу на затварач, извлакачи могу бити с
обртним и транслаторним кретањем (слика 5.83).

137
 Слика 5.83. Врсте извлакача
Извлакачи са обртним кретањем могу бити везани са затварачем преко
осовине или преко посебне ослоне површине на затварачу.
Код извлакача са обртним кретањем, ради поузданог захватања данцета
чауре зубом извлакача, оса ротације је ближе оси цеви да би се повећало
растојање e1 између сила P и R (слика 5.84). У супротном, при извлачењу
чауре из лежишта метка зуб извлакача би могао пробити данце чауре не
извлачећи је.
Сила P потребна за извлачење чауре из цеви и реакција R на оси ротације
извлакача образују обртни момент M  P  e1 , који ротира извлакач и
приљубљује га уз чауру. При томе, што је већа сила извлачења P и крак e1
извлачач је чвршће приљубљен уз чауру. Основу за силу извлакача чини
сила опруге Fo .

138
 Слика 5.84. Силе које делују на извлакач
Извлакачи повезани са затварачем осовином су најједноставније
конструције, али захтевају велику отпорност осовине и опруге велике
крутости. За овај тип извлакача обично се користе цилиндричне завојне
опруге.
Обртни извлакачи осноњени на специјалне косе површине на затварачу
обично се користе код система са великим силама извлачења и кад се
захтевају што мање димензије, на пример код пиштоља.
Транслаторни извлакачи смештени су у посебном жљебу на затварачу,
нормално или под одређеним углом у односу на осу канала цеви. У том
случају користе се завојне цилиндричне или тањирасте опруге.
Извлакачи који нису постављени на затварач примењују се код система са
попречно-клизним или осцилујућим затварачима. Они се покрећу ударом
затварача о преносну полугу или краћи крак полуге извлакача (слика 5.85).
Рад оваквих извлакача одликује се у кратким ударом и кратким дејством на
чауру.

139
 а)

б)
1 – затварач, 2 – извлакач, 1 – извлакач, 2 – испуст на сандуку,
3 - чаура 3 – полуга извлакача, 4 - затварач
Слика 5.85. Извлакачи који нису постављни на затварач
а) код система са попречно клизним затварачем
б) код система са осцилујућим затварачем (митраљез Мадсен)
Особеност рада извлакача лежи у чињеници да он трпи ударна оптећења па
је чест узрок застоја у раду аутомати управо његов лом. Због тога извлакач
мора да задовољи строге захтеве:
- мора имати велику отпорност и
- мора поздано држати чауру све до њеног избацивања.
Отпорност извлакача се постиже избором конструкције и коришћењем
специјалних легираних челика, а поузданост држања чауре строго
одређеним растојањем између зуба извлакача и дном чанчета затварача и
еластичношћу извлакача.
Еластичност извлакача постиже се на различите начине (слика 5.86):
а) извлакач у виду еластичне пљоснате опруге,
б) извлакач са пљоснатом опругом и
в) извлакач са цилиндрично-завојном опругом.

140
 Слика 5.86. Начини постизање довољне еластичности извлакача
Најмања величина зазора између зуба извлакача и чела затварача не сме
бити мања од дебљине дна чауре.
За ширину зуба извлакача обично се узима вредност  50  60  % пречника
дна чауре код пушака, митраљеза и аутомата, а код пиштоља  25  50  %
пречника дна чауре.
Ради повећања животног века у конструкцији извлакача нису дозвољени
ошти углови и прелази да би се избегла места повећаних напрезања и захтева
се строга симетричност.
5.6.2. Избацачи
Избацачи су намењени за избацивање чауре испаљеног метка која је
извлакачем извучена из лежишта метка и задржана уз чело затварача.
Основни захтев за избацач је да обезбеди енергично избацивање чауре у
задатом правцу. Ако није обезбеђен услов енергичности избацивања, чаура
се може заглавити у сандуку оружја и изазвати застој рада. Енергичност
избацивања постиже се обично тако што чаура наилази на избацач
одговарајућом брзином. Правац избацивања постиже се тачно утврђеним
међусобним положајем извлакача и избацача.
У конструктивном погледу избацачи могу бити крути, опружни и полужни
(слика 5.87).
У зависности од карактера дејства избацача на чауру разликују се два
основна начина избацивања чауре:
- избацивање дејством на бок чауре и
- избацивање дејством на дно чауре.

141
 а)

б)

в)

Слика 5.87. Врсте избацача

а) крути, б) опружни, в) полужни
Полужни избацач функционише на следећи начин (слика 5.88). На испуст
избацача, постављеног дијаметрално у односу на извлакач , налеће чаура.
Реакција избацача заједно са реакцијом зуба извлакача образује спрег сила,
ротирајући чауру ка извлакачу. Са исте стране на којој је извлакач мора се
налазити отвор на сандуку кроз који се избацује чаура.

Слика 5.88. полужни избацач (митраљез Гочкиса)

1 – чаура, 2 – избацач, 3 – извлакач, 4 – затварач
На сличан начин врши се и избацивање помоћу клина (слика 5.89). У оба
случаја избацивања полуга или клин делују преко следећег метка који се
уноси у лежиште, шро је својствено само системима са двоструким
храњењем. Сви системи са двоструким храњењем захтевају и додатни начин
избацивања последњег метка.

142
 Слика 5.89. Шема избацивања чауре клином
Много више се примењују избацачи који делују на дно чауре. Они су
једноставнији и мањих димензија од избацача који делују на бок чауре. Могу
бити постављени како на непокретним деловима оружја, тако и на
покретним. Израђују се као крути и опружни.
Крути избацачи повезани су са непокретним деловима оружја (сандуком)
или су у међусобном дејству са њима. Избацивање чауре врши се јаким
ударом чауре. Тиме се губи један део кинетичке енергије покретних делова
аутоматике (затварача).
Крути избацачи се израђују у три варијанте:
- као испусти на сандуку (слика 5.87а), примењени, на пример,
код аутоматских пушака М70 и М21,
- као осовине – шипови који се слободно померају у отвору
затварача (митраљез СГМ, слика 5.90) и
- склопиви избацачи повезани зглобно са сандуком (митраљез
ДПМ, слика 5.91).

Слика 5.90. Избацачи у виду шипа

Слика 5.91. Склопиви избацач
1 – избацач, 2 – испуст на сандуку
Сви крути избацачи су једноставне конструкције, али дају оштре ударе.
Опружни избацач (слика 5.87б) се ослања преко опруге на покретне или
непокретне делове оружја и омогућава да се чаура избацује из оружја са
смањеним ударом, чиме се постиже дужи век његове употребе и поузданија
функција. Међутим, израда опружног избацача је знатно сложенија.

143
Опружни избацач примењени су, на пример, код аутоматске пушке 5.56 mm
М16 и митраљеза ДШК.

5.7. Механизам за окидање и ударни механизам

Узајамно дејство механизма за окидање и ударног механизма је велико. Чак
су у неким врстама оружја конструисани као један механизма (револвер
„Гном“ ОЦ). Истовремено то су по функцији самостални одвојени
механизми у оружју па се могу и посматрати одвојено.
5.7.1. Ударни механизам
Ударни механизам служи за активирање – паљење иницијалне каписле
метка наношењем удара и представља скуп делова који обезбеђују удар у
капислу метка ради њеног паљења на рачун трења између врха ударне игле
и запаљиве смеше унутар иницијалне каписле метка.
Ударни механизам за свој рад користи енергију претходно сабијене опруге.
Код великог броја система аутоматског оружја, ударни механизам за свој
рад користи енергију повратне опруге, која се у том случају назива
повратно-ударна опруга.
У зависности од тога која се опруга користи, разликују се ударни механизми
који користе повратно-ударну опругу и ударни механизми који косристе
ударну опругу.
Основни делови ударног механизма су:
- ударна игла, која непосредно делује на капислу метка,
- ударна опруга, која обезбеђује енергију ударног механизма и
- ударач, на који делује ударна опруга саопшравајући му
потребну кинетичку енергију.
Ударна игла
Ударна игла представља „најслабији“ део (у смислу поузданости) ударних
механизама. То је део највише изложен лому и као такав представља чест
узрок застоја при гађању. Ради повећања поузданости у раду, ударна игла
треба да задовољи следеће захтеве:
- да има довољну отпорност и чврстоћу,
- не сме у току рада бити изложена оптерећењима на савијање
нити сме ударити у било који део затварача,
- мора се израђивати од високо легираних челика и имати
правилну термичку обраду,
- мора бити лакозамењива и

144
 - у конструктивном погледу не сме имати оштре прелазе због
заосталих напрезања.
Конструкцијски, ударна игла може бити израђена као самостални део (слика
5.92а), сједињена са ударачем (нарочито код старијих верзија револвера,
слика 5.92б) или може бити шарнирно везана са ударачем (слика 5.92 в).

145
 а)

в)

б)

Слика 5.92. Врсте везе ударне игле са ударачем

а) одвојена (самостална) ударна игла, б) чврсто везана са ударачем, в)
шарнирно везана са ударачем (револвер „Наган“)
Код ударних механизама који користе повратно-ударне опруге, ударна игла
може бити чврсто везана са затварачем (код система са слободним трзањем
затварача, слика 5.93а) или са носачем затварача (код система са принудним
одбрављивањем, слика 5.93б).

146
 а)

б)
Слика 5.93. Веза ударне игле кад се користи повратно-ударна опруга
а) код система са слободним затварачем, б) код система са принудним
одбрављивањем
Ако је ударна игла чврсто везана са затварачем јавља се могућност да до
опаљења дође при уношењу метка у лежиште метка. Ако је ударна игла
чврсто везана са носачем затварача, онда се слободни ход затварача користи
као осигурање од превременог опаљења.
Минималне димензије и маса ударне игле условљене су димензијама
затварача, али и неопходношћу да се искључи могућност инерционог
бушења каписле метка ударном иглом при удару затварача у крајњем
предњем положају (ако се ударна игла слободно креће у затварачу).
Димензије ударне игле по њеном пречнику и облику (овалном или
округлом) утичу на безотказно опаљење каписле метка. Потребна отпорност
и чврстоћа ударне игле постижу се избором димензија и материјала ударне
игле.
Ради обезбеђења потребне отпорности пречник ударне игле није мањи од 2
mm. Код већине пушака пречник се креће у дијапазону (2-3,2) mm и ретко је
кад већи од 3 mm.

147
Отвор на затварачу за пролазак врха ударне игле, такође мора бити
одређених димензија. Превелик отвор могао би довести до тога да врх
ударне игле промаши капислу метка.
Величина зазора између ударне игле и отвора на затварачу за пролазак врха
ударне игле игра важну улогу у правилном раду ударног механизма.
Премали зазор може довести до блокирања ударне игле услед запрљања, а
превелик зазор изазива опасност од проласка барутних гасова кроз затварач
до сандука оружја и самог стрелца. Најчешће величина зазора не прелази 0,3
mm.
Важна параметар за правилан рад ударног механизма је и дужина изласка
врха ударне игле. Ударни механизми који раде помоћу повратно-ударних
опруга имају већу кинетичку енергију. Због тога морају имати и мању
дужинуизласка врха ударне игле ради обезбеђења да не дође до пробијања
каписле метка. Код већине оружја са пушчаним метком са повратно-
ударном опругом величина изласка врха ударне је око 1,5 mm. Код оружја
са ударном опругом та вредност је око 2,5 mm.
Ударач
Ударач је део ударног механизма непосредно везан за ударном опругом чија
је основна намена да преда потребну кинетичку енергију ударној игли.
Ударач пре опаљења заузима запети положај који се карактерише тиме да је
ударна опруга сабијена, а ударач задржан деловима механизма за окидање.
Због тога, ударач се може посматрати и као део механизма за окидање.
У зависности од положаја у самом оружју ударач може бити отвореног и
затвореног типа. Отворени ударач се користи код пиштоља и револвера јер
даје и могућност директног ручног запињања ради смањења силе окидања.
У зависности од врсте кретања разликујемо удараче са правилинијским и
удараче са обртним (ротационим) кретањем (слика 5.94).

148
 Слика 5.94. Ударач са праволинијским (горе) и обрним кретањем (доле)
Избор и пројектовање ударног механизма
Избор типа ударног механизма зависи од конструкције осталих механизама
и специфичних захтева за дату врсту оружја.
На пример, код пиштоља се примењује ударни механизам с ударачем који
има обртно кретање, јер се тиме омогућавају просто запињање ударача и
контрола да ли је ударач запет, што је важно за обезбеђење сигурности у
руковањем оружјем.
Ударни механизми у којима улогу ударача има затварач примењује се
најчешће код оружја чији је систем рада аутоматике – трзање затварача. У
том случају ударна игла и затварач су најчешће сједињени.
У ударним механизмима који се покрећу под дејством повратне опруге
затварача, улогу ударача може да има носач затварача, који удара или носи
ударну иглу (на пример, митраљези 7,62 М84, ПКТ).
У ударним механизмима с обртним ударачем запињање ударача најчешће се
врши при кретању затварача назад. Код неких оружја (пиштоља) запињање
ударача може да се врши помоћу обртања ударача око његове осовине,
ручно.
При пројектовању ударног механизма треба одредити следеће величине и
кактеристике:
149
 - кинетичку енергију ударне игле, потребну за сигурно
активирање каписле метка,
- масу ударне игле из услова да не дође до инерционог пробијања
каписле,
- кинетичку енергију ударача, ако ударна игла није сједињена са
њим,
- величину отвора на затварачу за пролазак врха ударне игле,
- димензије и карактеристике ударне опруге и
- време рада ударног механизма.
Жељено активирање каписле метка постиже се, пре свега, давањем потребне
кинетичке енергије ударача. Та енергија се назива енергија за разбијање
каписле метка. Величина те енергије зависи од врсте каписле, процентног
састава компонената у каписли, дебљине каписле, зазора између врха ударне
игле и каписле, односно од осетљивости каписле. Код пиштољских метака
енергија за разбијање каписле је око 0,4 Ј, код пушчаних метака калибра 5,56
– 7,9 mm око 0,9 Ј, а код метака за великалибарске пушке и митраљезе око
1,25 Ј. Дакле са повећањем калибра расте и потребна енергија за разбијање
каписле.
Осетљивост каписле може се дефинисати преко минималне енергије
потребне за њено активирање. Код пиштољских метака минимална енергија
за активирање каписле је око 0,08 Ј, код пушчаних метака калибра 5,56 – 7,9
mm око 0,25 Ј, а код метака за великалибарске пушке и митраљезе око 0,3 Ј.
5.7.2. Механизам за окидање
Механизам за окидање служи да задржи ударач у запетом положају и да га
ослободи при притиску на обарачу.
У зависности од њихове намене механизми за окидање морају да задовоље
одговарајуће захтеве од којих су основни:
- поуздано држање ударног механизма у запетом положају
(случај нежељеног отпуштања ударног механизма није
дозвољен),
- сигурно и лако отпуштање ударног механизма притиском на
обарачу,
- велика отпорност и жилавост делова,
- једноставност конструкције, лако руковање, расклапање и
склапање, подмазивање и чишћење,
- брзина рада и
- постојање сигурносних механизама за поудан и безбедан рад,
који онемогућују нежељено опаљење и предопаљење.

150
Избор конструктивног решења механизма за окидање врши се према врсти
оружја и специфичности његове употребе.
Једна од значајних карактеристика механизма за окидање је потребна сила
којом стрелац повлачи обарачу при окидању. За стрељачко оружје ова сила
треба да буде у границама од 20 до 40 N.
Код једног дела оружја механизам за окидање се конструише заједно са
ударним механизмом, као јединствен механизам. Најчешће се овакви
механизми користе код револвера и пиштоља. Често се и ротациони ударач
израђује као део механизма за окидање, а не ударног механизма.
Према врсти паљбе коју омогућују механизми за окидање деле се на три
основне групе:
- механизми за окидање за рафалну паљбу.
- механизми за окидање за јединачну паљбу и
- механизми за окидање за рафалну и за јединачну паљбу.
Механизми за окидање за рафалну паљбу
Механизми за окидање који омогућавају само рафалну паљбу су
најједноставније конструкције. Најчешће су састављени од следећих делова:
- обарача,
- запињача и
- кочница.
Примењени су најчешће код митраљеза и старијих аутомата где улогу
ударача има затварач или носач затварача.
На слици 5.95 приказан је механизам за окидање митраљеза Дектјарева
(РПД) у којем се задржавање затварача врши помоћу запињаче, а окидање
(ослобађање) затварача помоћу обараче, која повлачи запињачу и ослобађа
затварач, који се под дејством силе повратне опруге креће напред и врши
опаљење метка. Све док стрелац држи притиснуту обарачу и док има метака
у магацину или реденику врши се опаљење. Након отпуштања обараче,
носач затварача након опаљеног метка трза назад и остаје у запетом
положају под дејством запињаче.

151
 Слика 5.95. Механизам за окидање за рафалну паљбу
1 – запињача, 2 – обарача, 3 – осовина обараче, 4 – опруга запињаче, 5 –
осигурач
Код система који имају ударни механизам са ударном опругом (не користе
повратну опругу као ударну) запињача мора задржати ударач у запетом
положају све док се затварач не забрави за цев. У том случају отпуштање
ударача се врши аутоматски преко механизма осигурача од превременог
опаљења. Као примери, могу се навести механизми за окидање код
митраљеза Колт (слика 5.96) и митраљеза Брикс (слика 5.97).

Слика 5.96. Механизам за окидање митраљеза Колт

1 – ударач, 2 – ударна опруга, 3 – ударна игла, 4 – опруга ударне игле, 5 –
обарача, 6 – запињача, 7 – задржач ударача (осигурач од превремог
опаљења), 7, 8 – полуге осигирача од превременог опаљења
Механизам за окидање код митраљеза Брикс је специфичан јер има само
једну тачку контакта са ударачем, али такође обезбеђује опаљење само при
забрављеном затварачу. Притиском на обарачу, полуга обарача се помера ка
напред и притиска клип – окидач на доле. Ако је затварач затворен окидач
притиска полугу запињаче, издиже запињачу и ослобађа ударач са ударном
иглом који под дејством ударне опруге удара у иницијалну капислу метка.
Немогућност да дође до превременог опаљења је остварена тако што је
осовина полуге запињаче везана са носачем цеви који се трза заједно са цеви
(принцип рада овог митраљеза је кратко трзање цеви). Захваљући томе је
152
ударач у вези са запињачом све до тренутка док испуст полуге запињаче не
стане наспрам окидача, а у том тренутку је затварач већ забрављен.

Слика 5.97.Механизам за окидање митраљеза Брикс

1 – ударач, 2 – ударна опруга, 3 – полуга запињаче, 4 – запињача, 5 –
осовина полуге запињаче, 6 – окидач, 7 – полуга обарача, 8 – обарача
Механизми за окидање за јединачну паљбу
Механизми за окидање који омогућавају само јединачну паљбу, као основни
део (осим обараче, запињаче, кочнице и осигурача од превременог опаљења)
имају и део који обезбеђује задржавање ударача у запетом положају након
сваког опаљења, без обзира да ли је притиснута обарача или не. Тај део се
назива раздвајач паљбе. Ако се обарача држи притиснута након опаљења,
до новог опаљења може доћи тек кад се отпусти обарача и поново притисне.
Механизми за окидање овог типа примењени су код пиштоља и
полуаутоматских пушака.
Често се називају механизмима једноструког дејства (SA3).
Делови и рад оваквог механизма може се објаснити на примеру
пулуаутоматске пушке Симонова – СКС (слике 5.98 и 5.99). Исти механизам
примењен је код наше полуаутоматске пушке 7,62 mm М59/66.
Притиском на обарачу, полуга обараче се помера напред, делује на запињачу
која ослобађа ротациони ударач. Ударач се ротира под дејством ударне
опруге и удара у носач ударне игле који својим испустом потискује осигурач
од превременог опаљења.

3
SA – single action
153
 Слика 5.98. Делови механизма за Слика 5.99. Рад механизма за
окидање полуаутоматске пушке окидање полуаутоматске пушке
Симонова Симонова у запетом положају
1 – тело механизма, 2 – ударач са (горе) и у тренутку опаљења
клипом, 3 – ударна опруга, (доле)
4 – запињача са опругом, 5 – 1 – обарача, 2 – полуга обараче,
осигурач од превременог опаљења, 3 – запињача, 4 – ударач, 5 –
6 - раздвајач паљбе, 7 – обарача, ударна опруга, 6 – осигурач од
8 – полуга обараче, 9 – опруга превременог опаљења, 7 – опруга
обараче, 10 – осигурач са опругом, запињаче,
11 – утврђивач магацина, 12 – 8 – опруга обараче
чивија
Полуга осигурача својим другим крајем помера раздвајач паљбе и отпушта
запињачу која се под дејством своје опруге враћа у првобитни положај.
Након опаљења и трзања затварача у задњи положај, потискује се ударач,
сабија се ударна опруга и ударач се запињачом задржава у запетом положају.
За поновно опаљење потребно је отпустити и поново притиснути обарачу.
Механизми за окидање који могу, поред своје основне функције задржавања
затварача у запетом положају, и да врше повлачење ударача у задњи положај
притиском на обарачу називају се механизми двостуког дејства (DA4). На
слици 5.100 приказана је шема рада једног таквог механизма за окидање код
пиштоља 9 mm Макаров (ПМ).

4
DA – double action
154
У почетном тренутку ударач је отпуштен, обарача се налази у предњем, а
вучна полуга у крајњем задњем положају. Испуст полуге за запињање је у
вези са испустом на ударачу. При трзању или повлачењу затварача у задњи
положај ударач се ротира и својим испустом помера полугу обараче напред
и навише, доводећи је до испуста на запињачи. Запињача под дејством своје
опруге заскаче зубом за ударач и држи га у запетом положају.

Слика 5.100. Механизам за окидање двоструког дејства код пиштоља

Макаров
а) ударач на осигурачу од превременог опаљења, б) ударач ослобођен од
запињаче, в) запет ударач, г) запињање ударача преко обараче
1 – ударач, 2 – запињача, 3 – полуга обараче, 4 - обарача
Притиском на обарачу, полуга обараче се помера напред, повлачи раздвајач
полугу окидача која својим прорезом наилази на испуст на запињачи и
ослобађа је од везе са ударачем. Ударач се под дејством ударне опруге
ротира и врши опаљење.
При трзању затварача услед дејства силе притиска барутних гасова, ротира
се ударач. Запињача ослобођена од полуге окидача, под дејством своје
опруге зубом качи испуст на ударачу и задржава га у запетом положају. За
ново опаљење потребно је постити обарачу и поново је притиснути.
Ако је ударач у предњем положају, притиском на обарачу, полуга обараче
повлачи полугу за окидање, која повлачи ударач у задњи положај. У овом
случају на крају повлачења ударача, ударач не качи за запињачу већ се
ослобађа са зуба полуге за окидање и под дејством ударне опруге врши
опаљење.

155
 Механизми за окидање за јединачну и рафалну паљбу
Основна особеност механизама који омогућавају и јединачну и рафалну
паљбу је сложеност конструкције, јер осим делова које имају остали
наведени механизми за окидање имају и регулатор паљбе. Користе се код
аутомата, аутоматских пушака, аутоматских пиштоља и пушкомитраљеза.
Дакле, основни делови механизма за окидање за јединачну и рафалну паљбу
су:
- обарача,
- запињача,
- раздвајач паљбе,
- регулатор паљбе и
- осигурач од превременог опаљења.
Ова врста механизама може да се употребљава за запињање ударних
механизама који користе како ударну тако и повратно-ударну опругу.
Као пример механизма за окидање за јединачну и рафалну паљбу и
запињање ударног механизма са повратно-ударном опругом може се
приказати механизам аутомата Шпагин (слика 5.101). Јединачна паљба се
обезбеђује повлачењем регулатора паљбе у задњи положај. Притиском на
обарачу она се ротира и спушта запињачу. Запињача ослобађа ударач који
се под дејством повратно-ударне опруге креће напред и притиска предњи
крај раздвајача паљбе. Својим задњим крајем раздвајач паљбе делује унутар
тела обараче, ослобађајући запињачу.
Ослобођена запињача се под дејством своје опруге издиже и зауставља у
запетом положају затварач који се враћа након опаљења под дејтвом
притиска барутних гасова. За извршење новог опаљења потребно је пустити
обарачу, да би њен део поново дошао у контакт са запињачом, и поново је
притиснути.

156
 Слика 5.101. Механизам за окидање за јединачну и рафалну паљбу
аутомата Шпагина (ППШ)
1 – регулатор паљбе, 2 – обарача, 3 – зуб обараче, 4 – запињача, 5 –
затварач, 6 – раздвајач паљбе, 7 – опруга запињаче
Рафална паљба се остварује кад је регулатор паљбе у предњем положају.
Заједно са регулатором паљбе напред се помера и раздвајач паљбе. На тај
начин задњи крај раздвајача паљбе губи контакт са зубом обараче и не може
се одвојити од испуста на запињачи.
Интересантан пример је конструкција механизма за окидање пушке
Калашњиков (слика 5.102). Исти механизам примењен је код наших пушака
М70 и М21.
Врста паљбе се бира постављањем регулатора у положај за јединачну или
рафалну паљбу. При постављеном регулатору у положај за јединачну паљбу,
затварач, при репетирању и пуњењу оружја, назад обрће ударач око његове
осовине и при том ударач задржава раздвајач паљбе ако је притиснута
обарача, односно запињача, ако је отпуштена ударача. До окидања може
доћи када затварач дође у предњи положај и забрави се при чему притисне
полугу осигурача и ослободи зуб ударача. Отпуштање запетог ударача врши
се притиском на обарачу, која помера запињачу и ослобађа ударач.
Приликом трзања затварач потискује ударач, и њега задржава раздвајач
паљбе. Да би дошло до следећег опаљења потребно је пустити и поново
притиснути обарачу. Том приликом раздвајач паљбе излази из контакта са
157
ударачем, који се ротира под дејством ударне опруге, али га на путу ка
ударној игли захвата запињача. При поновном притиску обараче, ослобађа
се ударач, који удара у ударну иглу, уколико је забрављен затварач и преко
полуге осигурача ослобођен зуб ударача.
При постављеном регулатору паљбе у положај за рафалну паљбу, полуга
регулатора паљбе блокира раздвајач паљбе који онда нема функцију у раду
механизма за окидање. Ако је ударач запет (држи га запињача), а затварач
забрављен и притиска полугу осигурача од превременог опаљења,
притиском на обарачу, ротира се запињача и ослобађа ударач. Све док се
држи притиснута обарача, ударач у запетом положају задржава осигурач од
превременог опаљења и ослобађа га у тренутку када се изврши брављење
затварача и притисне полуга осигурача.

а) рафална паљба б) јединачна паљба

Слика 5.102. Механизам за окидање аутоматске пушке Калашњиков
1 – регулатор паљбе, 2 – раздвајач паљбе, 3 – ударач, 4 – ударна опруга, 5
– осигурач од превременог опаљења
Посебну групу механизама за окидање који омогућавају и јединачну и
рафалну паљбу представљају механизми са ограничавачем рафала на 2 или
3 метка. Овакви механизми примењени су код неких пиштоља, аутомата и
аутоматских пушака.
Механизам за окидање код пиштоља „Beretta“ 93R има ограничавач рафала
на три метка. Рафална паљба обезбеђена је померањем зупчасте летве са по
3 зуба са горње и доње стране, која је смештена са десне унутрашње стране
рукохвата. Летва се укључује пребацивањем регулатора на рафалну паљбу.
При сваком трзању затварача у задњи положај, зупчаста летва се помера за
један зуб наниже и фиксира у том положају, не дозвољавајући деловима
механизма за окидање да се раздвоје и зауставе паљбу.
Након трећег опаљења, полуга обараче добија могућност да се спусти,
прекидајући паљбу, а зупчаста летва се подиже у почетни положај. Да би се
испалио следећи рафал, потребно је отпустити и поново притиснути
обарачу.
158
По сличној шеми ради и механизам за окидање код пољске аутоматске
пушке WZ 885 (слика 5.103).
У тренутку када је регулатор паљбе пребачен на рафал од 3 метка, он делује
на раздвајач паљбе који ослобађа успорач. Успорач се подиже под дејством
опруге и укључује раздвајач паљбе (за јединачну паљбу). Након сваког
опаљења у рафалу, ударач својим испустом притиска успорач, који својим
задњим изрезом прескаче по један зуб на бројачу. После трећег опаљења,
успорач искаче са задњег зуба на бројачу, под дејством опруге се ротира
наниже и ударач се задржава запињачом јединачне паљбе.
За следеће опаљење потребно је отпустити обарачу. При томе се успорач
ротира и поново се спаја са бројачем.
Механизми за окидање са ограничавачем рафала под одређеним условима
могу значајно повећати ефективност рафалне паљбе преко смањења
утрошка муниције, нарочито при великим брзинама гађања.

Слика 5.103. Ограничавач рафала код пушке WZ 88

1 – ударач, 2 – раздвајач паљбе, 3 – обарача, 4 – запињача, 5 – испуст, 6 –
регулатор паљбе, 7 - бројач

5.8. Сигурносни механизми

Основна намена сигурносних механизама је да обезбеде поуздан и сигуран
рад аутоматике, безбедно руковање оружјем и да заштите делове оружја од
механичких оштећења и нечистоће.
Најважнији задатак сигурносних механизама је да обезбеде да не дође до
непредвиђеног опаљења.

5
Пољска верзија АК 47, са уграђеним ограничавачем рафала.
159
Непредвиђено опаљење може се десити у два случаја:
- при незабрављеном затварачу, такозвано превремено опаљење,
- случајним притискањем обараче при руковању оружјем.
Сигурносни механизми нашли су због тога веома широку примену код
стрељачког оружја и одликују се веома различитим конструкцијама и
карактеристикама рада.
У зависности од намене, сигурносни механизми деле се на три основне
групе:
- механизми за сигуран рад аутоматике,
- механизми за безбедно руковање и
- механизми за заштиту делова оружја од механичких оштећења
и запрљања.
5.8.1. Механизми за сигуран рад аутоматике
Опаљење при незабрављеном затварачу много је вероватније код
аутоматског оружја. Код неаутоматског оружја, затварање и забрављивање
затварача врши се силом стрелца и под његовом је контролом.
Сигурносни механизми који служе да обезбеде сигуран рад аутоматике,
онемогућавају опаљење метка пре него што се затварач забрави. Такође,
треба да онемогуће опаљење метка чак и у случају у случају отказа
сигурносног механизма због ломљења неког његовог дела или из неког
другог разлога.
Основни задатак ових сигурносних механизама је да, уколико затварач није
забрављен, блокирају ударач. Ови механизми могу да буду различити,
зависно од типа ударног механизма.
Ударни механизми , као ште је већ речено, раде на основу енергије сабијене
ударне или повратно-ударне опруге. Ако ударни механизам ради на основу
енергије ударне опруге, осигурање од превременог опаљења се обезбеђује
везом механизма за забрављивање са ударним механизмом или механизмом
за окидање.
Осигурање од превременог опаљења при незабрављеном затварачу
углавном се остварује помоћу осигурача и полуга осигурача од превременог
опаљења. На ударач делује испуст полуге осигурача од превременог
опаљења. На крају враћања затварача у предњи положај, након потпуног
забрављивања, осигурач од превременог опаљења се притиска или ротира и
само тада је могуће отпустити ударач са запињаче.
Као пример биће наведен сигурносни механизам код ПТРС - противоклопне
пушке Симонова калибра 14,5 mm, модел 1941. (слика 5.104).
160
Код овог механизма за окидање постоји осигурач од превременог опаљења.
Ударач се приликом трзања затварача качи за осигурач од превременог
опаљења и запињачу. Кад се затварач врати у предњи положај и потпуно
забрави, долази у контактр са задржачем затварача и преко њега делује на
осигурач од превременог опаљења. Полуга осигурача од превременог
опаљења ослобађа ударач и у запетом положају га држи само запињача. За
опаљење потребно је притиснути обарачу, која ротира запињачу и ослобађа
запет ударач.

Слика 5.104. Механизам за окидање пушке 14,5 mm ПТРС

1 – обарача, 2 – ударач, 3 – осигурач од превременог опаљења, 4 – задржач
затварача, 5 – полуга обараче, 6 - запињача
Ако се затварач није вратио у крајњи предњи положај, односно ако није
дошло до забрављивања, притиском на обарачу, ударач је ослобођен од
запињаче, али га у запетом положају држи осигурач од превременог
опаљења.
Отпуштањем обараче и ручним померањем затварача у крајњи предњи
положај неће доћи до опаљења јер ће се ударач закачити за горњи зуб
запињаче. Оваква конструкција сигурносног механизма обезбеђује потпуну
безбедност при руковању оружјем.
Ако ударни механизам користи енергију ударне опруге, осигурање од
превременог опаљења при незабрављеном затварачу обично се остварује
непосредном везом између ударног механизма и механизма за окидање. На
пример, код митраљеза Дектјарева (ДП), митраљеза М53 и аутомата H&K
MP5 врх ударне игле може проћи кроз отвор на затварачу тек кад се крилца,
односно ваљчићи за забрављивање потпуно рашире, а то се дешава само при
потпуно забрављеном затварачу. У супротном блокиран је носач ударне
игле и сама ударна игла и не може доћи до опаљења.

161
Наведени механизми, поред обезбеђења сигурног рада аутоматике, имају и
друге улоге у раду аутоматике, као на пример за забрављивање, убрзање
кретања затварача и др..
5.8.2. Механизми за безбедно руковање оружјем
Нежељено или случајно опаљење може чевека коштати живота. Због тога
механизми за безбедно руковање оружјем имају веома важну улогу у
конструкцији оружја.
Сигурносни механизми који служе да омогуће безбедно руковање оружјем
обезбеђују да се помоћу њих укоче (блокирају) ударни механизми или
механизми за окидање у положају у којем не могу да раде. Ти механизми се,
обично, називају кочнице.
Основни захтеви које морају да испуне ови сигурносни механизми су:
- поудано осигурање од нежељеног опаљења,
- брзина и погодност за укључивање и искључивање и
- једноставност конструкције.
Према карактеру дејства стрелца на ове сигурносне механизме они се деле
на аутоматске и неаутоматске.
За укључивање аутоматских кочница није потребан посебан захват у току
рада оружја. Тако, на пример, код пиштоља Hekler & Koch P-7 (слика 5.105)
и Colt M1911 аутоматска кочница се укључује правилним хватањем
рукохвата (слика 5.106).

Слика 5.105. Аутоматска кочница код пиштоља 9 mm H&K P-7

162
 Слика 5.106. Притискање аутоматске кочнице при држању пиштоља
Код митраљеза Дектјарева ДП аутоматска кочница се активира обухватом
врата кундака, а код пиштоља Glock 26 и Glock 35 (слика 5.107) обарача се
не може притиснути ако се не притисне аутоматска кочница.
Искључење свих врста аутоматских кочница врши се престанком притиска
на њих.

Слика 5.107. Аутоматске кочнице код пиштоља Glock 26 (лево) и Glock 35

Неаутоматске кочнице су таква врста сигурносних механизама за безбедан
рад који захтевају додатни захват од стране стрелца, на пример ротирање
полуге или притискање дугмета кочнице.
Неаутоматске кочнице су код савременог оружја много више у употреби од
аутоматских јер су једноставне конструкције и пружају добру поузданост.
163
Неаутоматске кочнице условно се могу поделити на блокирајуће и
искључујуће кочнице.
Блокирајуће кочнице су сигурносни механизми који постављају механизам
за окидање у положај у којем не може да функционише због блокирања рада
једног или више његових делова.
Као добар пример блокирајућих кочница могу да послуже кочница на
аутоматима Дектјарева модел 1940 (ППД, слика 5.108), Шпагина ППШ, али
и пушака АК 47, М70 и М21.
Код наведених аутомата, блокирајућа кочница се налази на ручици за
повлачење затварача. Када је укључена, кочница улази на прорез на сандуку
и недозвољава повлачење или враћање затварача.

Слика 5.108. Кочница аутомата ППД

1 – кочница, 2 – ручица, 3 – опруга кочнице, 4 – сандук, 5 – затварач, 6 –
зуб кочнице
Искључујуће неаутоматске кочнице врше искључивање једног или више
делова из кинематског ланца механизма за окидање и ударног механизма.
Често коришћен код пиштоља је такозвани „сигурносни зуб“ на ударачу . На
ударачу се испред испуста за запињање налази допунски испуст (сигурносни
зуб) велике поузданости. Жљеб између ова два испуста је деовољно дубок
да запињача својим зубом не може изаћи из њега. Ако је ударач запет за
сигурносни зуб, до опаљења не може доћи чак и ако пиштољ падне
ударачем на земљу.
Оваква врста неуатоматске кочнице примењена је код револвера Colt,
пиштоља Макарова, ТТ-33, Стечкина и нашег М57.
Осим наведених кочница, код револвера се користи и „одбијање ударача“ и
преносно блокирање.

164
У првом случају ударач врши удар на капислу метка, а затим се под дејством
ударне опруге враћа мало назад. Задатак оваквог осигурача је да ни при
којим условима не дође до прејаког удара у капислу који би могао изазвати
опаљење. Такво осигурање је примењено код револвера Наган.
Преносно блокирање примењено је, на пример, код револвера Sterling.
Преносна блокирајућа кочница је у вези са обарачом и при потпуном
притискању обараче, кочница се подиже, прима удар ударача и преноси га
на ударну иглу. У случају ненамерног отпуштања ударача, на пример,
приликом ручног повлачења ударача у запет положај, преносна кочница
није подигнута и ударач не може да дохвати ударну иглу, па до опаљења
неће доћи.
Код револвера Smith & Wesson осигурање од нежељеног опаљења врши се
помоћу блокиракуће полуге (слика 5.109). Заправо, то је аутоматски
осигурач који држи ударач одвојен од ударне игле кад је ударач спуштен и
дозвољава њихов контакт само кад је потпуно пртиснута обарача. У том
случају блокирајућа полуга се спушта и омогућава ударачу да удари у
ударну иглу.

Слика 5.109. Аутоматски осигурач код револвера Smith & Wesson

Блокирајуће полуге различитих конструкција имају широку примену као
сигурносни механизми код аутоматског оружја.
На пример, код митраљеза Дектјарев (РПД) ако је блокирајућа полуга
ротирана у предњи положај (укочен положај), осовина блокирајуће полуге
не дозвољава ротацију обараче и не може доћи до отпуштања носача
затварача (ударача) са запињаче (слика 5.110а). Ако је блокирајућа полуга
ротирана у задњи положај, прорез на осовини блокирајуће полуге стаје

165
наспрам обараче и дозвољава њену ротацију, а самим тим и опаљење (слика
5.110б).

а) укочен положај б) неукочен положај

Слика 5.110. Кочница митраљеза Дектјарев (РПД)

Често блокирајућа полуга има и друге функције осим блокирања неког од

делова механизма за окидање. Код пиштоља Макаров, блокирајућа полуга
блокира ударач и комплетан механизам за окидање, а ако је ударач у запетом
положају служи за бетзбедно спуштање ударача. Код пиштоља Стечкин
блокирајућа полуга има и функцију регулатора паљбе. Такав је случај
кочнице и регулатора паљбе код аутоматске пушке Калашњиков.
Без обзира на избор и врсту сигурносног механизма за безбедно руковање
оружјем највећа поуданост се добија ако се примени комбинација
аутоматске и неаутоматске кочнице, као што је случај код пиштоља Colt
М1911.
5.8.3. Механизми за заштиту делова и механизама оружја
Сигурносни механизми који служе да заштите механизме и делове оружја
од прљавштине и оштећења могу бити различите конструкције, а најчешће
се израђују у виду поклопаца или штитника.
Поклопци који служе да затворе отворе на сандуку механизма снабдевени
су, обично, механизмом који аутоматски отвара поклопац при избацивању
чауре (слика 5.111).
Штитници најчешће служе да заштите нишане од механичких удара (слика
5.112).

166
 Слика 5.111. Поклопац отвора за
Слика 5.112. Штитници мушице
избацивање чаура код пушке М-16

5.9. Помоћни уређаји

Поред основних механизама аутоматског оружја, неопходних за рад
аутоматике и сигурносних механизама, који обезбеђују поузданост и
сигурност рада аутоматике и сигурност руковања оружјем, у конструкцији
аутоматског оружја примењују се и различити помоћни уређаји.
Помоћни уређаји који се користе код оружја су:
- амортизери,
- гасне кочнице,
- скривачи пламена,
- појачници трзања,
- пригушивачи звука,
5.9.1. Амортизери
Код свих модела аутоматског оружја при нормалним условима рада долази
до удара покретних трзајућих делова аутоматике у задњем положају. Удари,
у зависности од варирања масе пуњења, могу бити веома великог
интензитета што меже довести до повећања расипања погодага и смањењу
употребног века оружја. Осим тога, при великим брзинама гађања може се
догодити да не дође до правилног запињања ударног механизма, а самим
тим и до застоја у раду аутоматике.
Удари су изазвани тиме што се за правилан рад аутоматике, односно за
довољну дужину трзања мора обезбедити и одређена резерва енергије да би
оружје правилно функционисало и при отежаним условима рада.

167
Да би се избегли оштри удар компонената аутоматике у задњем положају,
неопходно је апсорбовати вишак енергије покретних делова и „смекшати“
удар. Апсорпција вишка енергије трзања може се вршити на два начина:
- повећањем дужине трзања, чиме се повећавају габарити и маса
оружја или
- применом амортизера (апсорбера).
Амортизери (апсорбери) се код аутоматског оружја примењују за смањење
интезитета удара покретних делова аутоматике и повећање њихове брзине
приликом враћања.
Ако амортизери служе да само смање удар покретног дела аутоматике, они
на сандук механизма треба да пренесу што мању силу при најмањем
враћању механичке енергије покретном делу аутоматике. Код ових
амортизера кинетичка енергија покретног дела аутоматике прелази у
потенцијалну енергију деформације еластичних елемената и у топлотну
енергију.
Амортизери и апсорбери могу да буду од пластичне масе (слика 5.113),
фибер плочица (слика 5.113), завојне опруге велике крутости или
комбинација прстенова и опруге (слика 5.114).

Слика 5.113. Амортизер од Слика 5.114. Амортизер од гуме

пластичне масе примењен код митраљеза
Browning M1919A4

Слика 5.115. Амортизер комбинован од прстенова и опруге

Коришћење опружних амортизера није претерано рационално у смислу
апсорпције енергије трзања. Сабијајући се под дејством покретних делова
аутоматике опруга апсорбује кинетичку енергију покретних делова, а затим
шри ширењу (75 – 80) % те енергије враћа покретним деловима.
168
Максимална брзина враћања покретних делова од сабијене опруге износи
(80 – 90) % брзине покретних делова у тренутку почетка сабијања опруге.
За разлику од опружних амортизера, применом амортизера од гуме може се
апсорбовати (25 – 50) % енергије трзања, али због много краћег животног
века нису нашли ширу примену.
Код аутомата Шпагин (ППШ) примењен је апсорбер од фибер плочица. Он
апсорбује знатну количину енергије трзања затварача, а има и довољно дуг
животни век, једноставност конструкције и поузданост рада.
Амортизер комбинован од прстенова и опруге апсорбује велику количину
енергије сабијене опруге, па се само мали део те енергије враћа покретним
деловима аутоматике.
5.9.2. Гасне кочнице
Гасна кочница (слика 5.116) је уређај на устима цеви намењен за смањење
енергије (импулса) трзања цеви или целог оружја путем одвођења дела
барутних гасова кроз бочне отворе.

Слика 5.116. Гасна кочница на француској пушци PGM Hecate II

Гасне кочнице треба да обезбеде:
- неопходно смањење уздужних и попречних компонената силе
трзања оружја, односно непходну ефикасност кочнице,
- минимално дејство на стрелца истичућих гасова и звука,
- минимални утицај димензија гасне кочнице на укупне габарите
оружја,
- постављање стандардне опреме без скидања гасне кочнице.
Повећање евикасности гасне кочнице праћено је повећањем звука и дејства
истичућих гасова на стрелца, што се мора узети у обзир при избору типа
гасне кочнице.
169
По карактеру дејства гасне кочнице се могу поделити у три групе (слика
5.117):

Слика 5.117. Гасне кочнице

а), б) – бескоморне гасне кочнице уздужног и попречног дејства, в)
једнокоморна гасна кочница уздужног дејства, г) двокоморна гасна
кочница комбинованог дејства
- гасне кочнице уздужног дејства, које обезбеђују смањење
енергије трзања оружја или цеви дуж осе цеви,
- гасне кочнице попречног дејства, које обезбеђују дејство
попречне силе у односу на осу цеви. Уобичајени назив за такве
гасне кочнице је компензатор. Они се обично примењују код
модела оружја код којих се приликом опаљења јавља обртни
момент (слика 5.118),

Слика 5.118. Одскок оружја приликом опаљења

- гасне кочнице комбинованог дејства, које истовремено
обезбеђују смањење силе трзања дуж осе цеви и компензацију
обртног момента оружја приликом опаљења. Код савремених

170
 оружја ове гасне кочнице су нашле највећу примену (слика
5.119).

Слика 5.119. Гасне кочнице комбинованог типа

По конструктивним карактеристикама, одлучујуће делујућим на ефикасност
кочнице, могу се издвојити следеће врсте гасних кочница:
- бескоморне гасне кочнице, код којих нема преграда нити
предњег зида,
- једнокоморне гасне кочнице, које имају једну преграду која
представља предњи зид кочнице и
- двокоморне гасне кочнице, код којих су две коморе одвојене
преградом.
При даљем повећању броја комора ефикасност гасних кочница расте
безначајно (мање од 10 %), зато гасне кочнице савремених оружја немају
више од две коморе.
Према принципу рада, гасне кочнице могу бити (слика 5.120):
- активног типа,
- реактивног типа,
171
 - активно-реактивног типа,
- разбијачи гасова и
- ширећег дејства.

Слика 5.120. Врсте гасних кочница

а) активног типа, б) реактивног типа, в) активно-реактивног типа, г)
разбијачи гасова, д) ширећег дејства
Гасне кочнице активног типа користе удар струје гаса на попречне
површине постављене на устима цеви. Удар гасова предаје део импулса силе
супротног смера импулсу трзања оружја. На тај начин се постиже смањење
енергије трзања.
Најпростија конструкција кочнице активног типа је у облику диска са
централним отвором за пролазак зрна, чврсто везаног за цев и постављеног
на одређеном растојању од уста цеви. Удар који прима диск је супротног
смера од смера трзања и брзина трзања се смањује. Дејство гасова на диск
(препреку) са спољне стране је занемариво мало јер брзина гасова на путу
од уста цеви до предњег пресека диска значајно опада.
Гасне кочнице реактивног типа засноване су на искоришћењу реактивне
силе истицања барутних гасова. У том случају, при излетању зрна из цеви,
део гасова се одводи кроз специјалне закошене отворе на гасној кочници
одводи назад. Под дејством реактивне силе истичућих гасова кроз бочне

172
отворе гасне кочнице, оружје добија удар напред и тако се смањује укупна
сила трзања.
Што се већа количина барутних гасова одведе кроз гасну кочницу назад,
већа је ефикасност гасне кочнице.
Гасне кочнице активно-реактивног типа обједињују у себи оба од
претходно наведених типова гасних кочница. Код њих долази до удара
струје барутних гасова у преграде (активно дејство) и избацивање одбијених
гасова кроз закошене отворе ка назад (реактивно дејство).
Гасне кочнице рстерећујућег типа су засноване на разлагању удара
барутних гасова на више незнатних удара који се међусобно поништавају.
Ради тог циља на зиду гасне кочнице буше се уздужни или попречни отвори,
симетрично у односу на осу цеви. Након проласка дна зрна преко ових
отвора, гасови излазе кроз отворе ван и због смиметричности отвора не
стварају додатну силу трзања или одскока оружја. На овај начин, у великој
мери се растерећују уста цеви. Како значајна количина гасова излази кроз
отворе гасне кочнице док зрно још није напустило предњи отвор кочнице,
брзина трзања након излетања зрна може бити значајно смањена.
Гасне кочнице ширећег дејства функционишу на принципу смањења брзине
гасова у тренутку њиховог изласка у атмосферу.
Да би се смањила брзина излазеће струје барутних гасова, потребно је
смањити њихову температуру и густину. Најједноставнија конструкција
овог типа гасних кочница је у облику цилиндра неколико пута већег
пречника од калибра оружја. Гасови који улазе у цилиндар се шире, хладе и
губе део брзине. Због тога се смањује и брзина гасова изласка у атмосферу.
Најчешће се овакве гасне кочнице комбинују са скривачима пламена. Такав
пример може се видети код домаћег аутомата 5,56 mm М85.
Осим добрих особина гасних кочница да смањују укупну силу трзања
оружја и растерећују и штите уста цеви, примена гасних кочница има и неке
недостатке који се огледају у следећем:
- дејство излазећих гасова на стрелца, које је утолико веће
уколико је већа ефикасност гасне кочнице (посебно код гасних
кочница реактивног типа) и
- демаскирајући ефекат и отежано нишањење услед прашине која
се подиже услед удара гасова у земљу.
За отклањање првог наведеног недостатка на оружје, нарочито већег
калибра, уграђују се штитници који ометају кретање гасова ка назад.
Уградња штитника смањује ефикасност гасних кочница.

173
Да би се избегао демаскирајући ефекат отвори на гасној кочници се израђују
само са горње и бочне стране. На тај начин смањује се и одскок оружја услед
силе трзања.
5.9.3. Скривачи пламена
Барутни гасови и несагорела барутна зрна који илећу кроз уста цеви након
проласка зрна, услед високе температуре стварају бљесак на устима цеви
који демаскира оружје и крајње је неповољан за употребу оружја. За
смањење бљеска на устима цеви користе се скривачи пламена.
Скривачи пламена су гасни уређаји на устима цеви намењени за смањење
интензитета бљеска врелих барутних гасова и несагорелих барутних честица
при изласку кроз уста цеви.
Основни узрок бљеска је висока температура излазећих барутних гасова.
При томе, што је виша температура, то је већи бљесак. Зато скривач пламена
мора бити тако конструкцијски решен да се барутни гасови пролазећи кроз
њега што више охладили.
Смањење видљивости бљеска на устима цеви врши се тако да се најсветлији
део бљеска прикрије бочним зидовима скривача пламена. Ради повећања
ефикасности скривача пламена често се врши додатни доток околног
ваздуха који обезбеђује догоревање несагорелих барутних честица и
хлађење барутних гасова.
Конструкцијски могу се разликовати:
- скривачи пламена потпуно конусног облика са пуним зидовима
или са отворима за повећање ефикасности,
- скривачи пламена цилиндрично-конусног облика са слободним
крајевима (без преграда) који дозвољавају слободан доток
ваздуха и излазак гасова и
- скривачи пламена са уздужним прорезима или како се још
називају разбијачи гасова.
Већина савремених модела аутоматског оружја који немају гасну кочницу
опремљени су на устима цеви скривачима пламена.
Основни захтеви који се постављају пред скриваче пламена су:
- обезбеђење потпуног сагоревања несагорелих барутних зрна и
хлађења барутних гасова,
- минимално дејство истичућим гасовима на стрелца и
- минимално дејство на карактер кретања оружја или цеви
приликом опаљења.

174
Најчешће примењивани су скривачи пламена конусног облика навијени на
уста цеви. Угао конусности је обично 10 11 . Слични скривачи пламена
примењени су на митраљезима ПКТ, СГМ (слика 5.121) и КПВТ. Код ове
врсте скривача пламена барутни гасови се шире и њихова температура се
смањује. Захваљујући дотоку у њега ваздуха из околине, обезбеђено је
интензивно догоревање барутних зрна и тиме смањен бљесак на устима
цеви.

Слика 5.121. Скривач пламена митраљеза СГМ

Оружја која фунцкионишу на принципу кратког трзања цеви имају скриваче
пламена сложеније конструкције. Обично се састоје од конусног скривача
пламена, основе, чауре и клипа (слика 5.122).

Слика 5.122. Скривач пламена митраљеза КПВТ

1 – клип цеви, 2 – скривач пламена, 3 – основа гасног уређаја, 4 – цев
Најефикаснији скривачи пламена су свакако разбијачи барутних гасова, код
којих се обезбеђује интензивно догоревање барутних честица и хлађење
барутних гасова услед велике контактне површине струје гаса са околним
ваздухом разбијача гасова. Као добра решења могу се узети разбијачи гасова
уграђени на америчку аутоматску пушку М16 (слика 5.123) и руску
снајперску пушку Драгунов (слика 5.124).

175
 Слика 5.123. Разбијач гасова код Слика 5.124. Разбијач гасова код
пушке М16 пушке Драгунов СВД
Треба имати у виду да скривачи пламена повећавају енергију трзања оружја,
јер притисак гасова унутар конуса скривача пламена гура оружје назад.
Тако, на пример, скривач пламена код чешког митраљеза ZB-30 повећава
енергију трзања за 12,8 %.
5.9.4. Појачници трзања
Појачници трзања (слика 5.125) користе се за повећање енергије трзања
покретног дела аутоматике код оружја са системом трзања цеви. Они се
најчешће примењују код оружја мањег калибра. Код оружја већег калибра,
због веће масе пројектила у односу на масу покретног дела аутоматике, већа
је брзина трзања, па није потребно да се она додатно повећава уградњом
појачника трзања.

Слика 5.125. Појачник трзања и скривач пламена код митраљеза 7,9 mm

М53

176
 5.9.5. Пригушивачи
Опаљење метка праћено је звучним ефектом, који настаје због барутних
гасова који пролазе кроз зазор између зрна и унутрашњег зида цеви, излећу
за зрном и престижу га. При надзвучним брзинама зрна, испред зрна
формира се ударни талас који такође представља извор звука високе
фреквенције. Звучни ефекат који прати опаљење често представља крајње
нежељену појаву као изузетно демаскирајући ефекат. Ова околност
условила је конструисање различитих уређаја – преигушивача.
Пригушивачи су намењени за смањене или потпуну елиминацију звучног
ефекта приликом опаљења. Њихов задатак је да ограниче брзину гасова који
излазе из цеви и њихову температуру.
То се постиже путем ширења и ковитлања гаса, претакања гаса из коморе у
комору, сударања са одбијеним гасовима, а такође и помоћу топлотних
апсорбера, код којих долази до одвајања гасне струје.
Пригушивачи морају да:
- обезбеде високу ефикасност пригушења звука,
- имају довољну отпорност основних делова,
- имају једноставну конструкцију и могућност постављања на
оружје без додатних склопова и делова,
- буду мале масе и габарита и
- обезбеде безбедност употребе оружја кад су постављени на цев
оружја.
Основни проблеми који се морају размотрити приликом конструисања
пригушивача су висок притисак барутних гасова и њихова велика брзина.
Због тога постоји и велики број модела пригушивача који се могу сврстати
у две основне групе:
- одвојиви пригушивачи, чије тело се фиксира директно на уста
цеви оружја и
- интегрисани пригушивачи, који у потпуности или делимично
обухватају цев и по правилу представљају саставни део оружја
(слика 5.126).

177
 Слика 5.126. Аутомат 9 mm H&KMP-5SD3 са интегрисаним
пригушивачем
Најједноставнији пригушивач представља цилиндричну експанзиону
комору затворену са предње стране гуменом мембраном са отвором.
Пречник коморе је знатно већи од калибра цеви и зато се гасови у комори
шире и губе брзину и топлоту. Ефикасност пригушивача се повећава са
повећањем броја таквих комора. Недостатак оваквог типа пригушивача је
брзо хабање преградних мембрана.
На слици 5.127 приказан је легендарни пригушивач „Брамит“ (у пресеку)
којег су конструисали браћа Митин 30-их година 20. века постављен на
револвер Нагант.

Слика 5.127 Пригушивач „Брамит“ (у пресеку) постављен на револвер

Наган
То је био пригушивач еспанзионог типа са два гумена заптивача-
заустављача. У првој комори је постављено сечиво. За смањење тока гаса у
зидовима коморе пробушена су два отвора пречника око 1 mm. Барутни
гасови који се шире у првој комори, губе притисак полако се пропуштају
кроз бочне отворе. барутни гасови који су прошли иза зрна, шире се на исти
начин у другој комори и свакој следећој комори.
178
По истој шеми, али са већим бројем експанзионих комора, разрађен је
пригушивач (слика 5.128) за серију аутоматских пушкака Калашњиков, и то:
са ознаком ПБС за пушку АК 47, ПБС-1 за АКМ и ПБС-4 за 5,45
милиметарски аутомат АКСБ-74У.

Слика 5.128. Пригушивач ПБС за пушку АК 47

Код модела ПБС-4 нема гумених заптивача што је омогућило гађање са
обичним бојевим мецима за разлику од модела ПБС и ПБС-1, када је за
гађање морао да се користи метак „УС“ са смањеном почетном брзином
зрна. Модел ПБС је смањивао јачину звука приближно 20 пута, али је његов
животни век био само 200 опаљењних метака.
Постоји неколико основних начина за постављање преграда у пригушивачу
на путу кретања барутних гасова.
Први начин је вишекоморност. При томе, да пригушивач не би ометао
нишањење, он се на оружје поставља ексцентрично (слика 5.129).

Слика 5.129. Вишекоморни пригушивачи

1 – комора, 2 – преграда
Други начин је стварање свих врста увртања и отклона струје гаса (слика
5.130). Коришћењем преграда одређеног профила у коморама се стварју
179
контрапроточна и турбулентна вртложења гаса. Као резултат тога, молекули
гаса се више сударају у различитим правцима, одузимајући енергију једни
од других.

Слика 5.130. Пригушивач са профилисаним преградама

На слици 5.131 приказан је трећи начин функциоисања пригушивача
заснован на разбијању и одбијању струје барутних гасова.

Слика 5.131. Пригушивач са одбијачем гасова

Четврти начин је примена топлотних апсорбера (алуминијумска струготина
и др). Топлотно-аспорциони материјали, у облику фине алумунијумске
мрежице или једноставно струготина бакарне жице, испуњавају комору или
неки њен део (слика 5.132). Загревајући тај материјал, гасови се брже хладе.
Али услед дејства барутних гасова овакви пригушивачи се брзо прљају и
потребно их је чешће чистити.

Слика 5.132. Вишекоморни пригушивач са топ-апсорпионим пуњењем

1 – омотач, 2 – проводна мрежа – апсорбер, 3 – преграда, 4 - одстојник, 5
– отвор на цеви

180
На ефикасност пригушивача утиче и материјал од које су израђене преграде.
Тако на пример, заменом челичних преграда алуминијумским добија се
знатно снижење јачине звука.
Основне предности пригушивача су:
- осим смањења звука, пригушивачи делују и као скривачи
пламена,
- омогућавају коришћење обичне бојеве муниције али са
смањеним пуњењем, ако је почетна брзина зрна већа од брзине
звука.
Недостаци примене пригушивача огледају се у следећем:
- значајне димензије (што је већа ефикасност пригушшивача већа
је и његова дужи уз задат пречник),
- приметно мењају баланс оружја,
- отежавају нишањење,
- утичу на губитак енергије и ефикасности оружја,
- имају малу поузданост.

181
 ОСНОВИ

2 КОНСТРУКЦИЈЕ
АРТИЉЕРИЈСКИХ
ОРУЂА

У овом поглављу читалац треба да се упозна са основним

карактеристикама, врстама и склоповима класичних
артиљеријских оруђа, специфичним конструкцијама оруђа,
силама и напрезањима склопова и делова оруђа и условима
очувања стабилности при гађању .

182
 1. ОПШТИ ПОЈМОВИ И КАРАКТЕРИСТИКЕ
АРТИЉЕРИЈСКОГ НАОРУЖАЊА

1.1. Кратак преглед развоја артиљеријског наоружања

Историјски развој артиљеријског наоружања је изузетно дуг и практично је
започео од пре две хиљаде година израдом бацачких направа као што су
балисте, катапулти, фондиболе и др. Ове справе представљају прва озбиљна
остварења човекове жеље да противника гађа са што веће удаљености.
Међутим, почеци артиљерије у данашњем смислу су много млађег датума.
Прва ватрена балистичка оруђа у европским земљама јављају се у 14. веку
увођењем барута као погонског средства за покретање и лансирање
пројектила из цеви оруђа. Почетак развоја савремене артиљерије условио је
у наредних неколико векова изузетну експанзију бројних решења и више
врста оруђа различитих калибара и перформанси. Он у складу са
достигнутим степеном развоја науке и технологије и наравно у измењеним
условима траје до данас.
Током 15. века чињени су покушаји систематизације и на неки начин
стандардизације у производњи оруђа. Прописују се прва правила о начину
употребе оруђа. У овом раздобљу оруђе се поставља на специјална постоља,
односно лафете чиме је знатно побољшана стабилност оруђа при гађању.
Одувек је један од основних параметара моћности оруђа била величина и
маса пројектила - кугле, а то значи и унутрашњи пречник цеви из које се
избацује кугла. Пошто се у Италији, тада водећој сили на пољу артиљерије,
маса изражавала у либрама, онда се, зависно од тога колика је маса кугле
(qua libra= колико је тешка) ценила и моћност оруђа. Сматра се да од ових
речи долази појам "калибар" оруђа, који се и данас узима као један од
најважнијих параметара моћности оруђа.
Први научни темељи за израду и употребу оруђа постављени су у 16. и 17.
веку, раздобљу које карактерише снажан успон науке и уметности уопште и
читава плејада научника (Тартаља, Њутн, Галилеј, Торичели и др.). У том
раздобљу долази до примене нишанских справа и механизама за навођење
цеви оруђа на циљ. Тиме се значајно повећава тачност и ефикасност гађања
артљеријским оруђима.
Средином 19. века, проналаском моћнијег малодимног барута, долази до
новог импулса у развоју оруђа. Пројектили се пуне експлозивним пуњењима
чиме се повећава њихово дејство на циљу. Настојање да се маса
експлозивног пуњења што више повећа, а тиме и маса пројектила, условило
183
је увођење издужених пројектила са одговарајућом аеродинамичном
конфигурацијом која је пројектилу обезбеђивала мање силе отпора током
лета до циља.
Све до половине 19. века цев је била чврсто везана са лафетом, који су због
великих оптерећења при опаљењу морали да буду врло масивни и великих
димензија. Ова оруђа са тзв. "крутим лафетом" су била велике масе, слабо
покретна и врло спорометна. Увођењем еластичне везе између цеви и лафета
помоћу противтрзајућег уређаја, а посебно хидрауличне кочнице трзања
(1846. године Кане) знатно је повећана прецизност гађања и брзометност
оруђа, а посебно стабилност оруђа при опаљењу. Оваква веза омогућила је
рационалну конструкцију лафета оруђа у погледу габарита и масе, који
постају лакши и мобилнији. Брзина гађања оруђа се још повећала израдом
затварача цеви који за свој аутоматски рад користи енергију трзања цеви.
У току Првог светског рата производе се оруђа специјалне намене као што
су: противтенковска, тенковска и противавионска оруђа. У истом периоду
долази до појаве оруђа са реактивним погоном пројектила (реактивна
артиљеријска оруђа или ракетни лансери) која се посебно масовно
примењују у Другом светском рату. У оквиру модернизације постојећих
система оруђа у послератном периоду цеви се ојачавају и пројектују за веће
притиске опаљења, веће почетне брзине пројектила и веће домете.
Увођењем гасних уређаја у конструкцију оруђа све више се побољшавају
функције оруђа и њихова намена, посебно код великих калибара оруђа.
Иако је појава и примена ракетног наоружања и ракета средњег и великог
домета и све масовнија примена бомбардерске авијације у току и после
Другог светског рата донекле учинила беспредметним напоре у смеру
повећања калибра и домета тешких оруђа, ипак се у укупном развоју
артиљеријских оруђа и нових система и даље поклања изузетна пажња. У
томе предњаче најразвијеније земље света САД, Русија, Кина, Јапан и
Сингапур).
У оквиру НАТО извршена је потпуна унификација калибара 105 mm, 155
mm и 203 mm. Почетком седамдесетих година 20 века калибар 155 mm је
усвојен као основни калибар ватрене подршке, па је спроведена
стандардизација балистичких параметара за разорни пројектил 155 mm.
Остајући доследни својој традицији, Руси су задржали калибре 122 mm, 152
mm и 203 mm са међукалибрима 130 mm и 180 mm. Улогу главног оруђа
ватрене подршке код Руса добила је топ-хаубица 152 mm. Повећање домета
и ватрене моћи основног артиљеријског оруђа ватрене подршке (155 mm и
152 mm) одвијало се у три фазе надградње балистичког система:

184
 прва послератна генерација оруђа имала је дужине цеви 23 до 30
калибара,
другу генерацију, чије увођење у наоружање почиње седамдесетих
година 20. века , чине оруђа са цевима дужине 39 и 40 калибара
и
трећу генерацију, која се јавља средином осамдесетих година прошлог
века, чине оруђа са цевима дужине 45, а изузетно 52 калибара.
У првој половини деведесетих година 20. века започиње развој оруђа
четврте генерације са цевима дужине преко 52 калибра (вероватно до 60
калибара).
Све до половине педесетих година прошлог века и Запад и СССР (Русија)
имају у наоружању углавном вучна артиљеријска оруђа, да би од 1960.
године земље НАТО алијансе све више давале предност самоходној
артиљерији као носиоцу веће тактичке покретљивости. Током седамдесетих
година и Руси уводе у наоружање самоходне варијанте оруђа. У истом
раздобљу НАТО уводи нову фамилију вучних оруђа прилагођену новом
концепту покретљивости - ваздушно преношење артиљериских оруђа на
главним правцима наступања или ојачавања здружених јединица у одбрани.
Овакво опредељење војних стручњака представља један од главних задатака
у развоју будућих артиљеријских система који се и данас не доводи у
питање.
Током осамдесетих година прошлог века, поред вучних и самоходних оруђа
у наоружање се уводе и вучна оруђа са самосталним погоном тзв.
самопокретна оруђа. Погонска група уграђује се на лафет вучног оруђа и
обезбеђује енергију за самостално кретање оруђа на кратким растојањима -
на ватреном положају, затим аутоматизацију одређених функција рада и
опслуживања оруђа.
И поред чињенице да међу водећим носиоцима развоја цевних
артиљеријских оруђа (Русија, САД, Француска) постоје одређене
доктринарне разлике, заједничко им је да су сви интезивно радили на развоју
нових артиљеријских система у последњих тридесет година. Тако је домет
оруђа повећан на око 40 km (код оруђа 155/152 mm треће генерације) и чак
преко 50 km, према расположивим подацима код нове четврте генерације
оруђа чији развој још увек траје.
Повећање домета оруђа може се остварити одговарајућим решењима на
самом оруђу и муницији. Пошто је домет функција брзине лета пројектила
и силе отпора ваздуха, сва решења имају за циљ да се пројектилу саопшти
већа почетна брзина или да се створе услови да пројектил, у току лета кроз

185
ваздух, спорије губи брзину лета. У суштини за повећање домета постојећих
оруђа могуће су две опције решења:
за стандардни пројектил непромењене масе, повећање почетне брзине
остварује се употребом специјалних барутних пуњења , без
повећања максималног притиска гасова у цеви, али уз повећање
рада барутних гасова. Негативна последица овог решења је
повећање притиска гасова на устима цеви, а тиме и надпритиска
ударног таласа око оруђа. Повећање домета на овај начин може
се остварити до највише 10 %. Мера повећања почетне брзине је
ограничена, такође, могућностима противтрзајућег уређаја да
апсорбује повећану количину кретања пројектила на устима
цеви. Уградњом гасних кочница на устима цеви, међутим, може
се у потпуности или делимично апсорбовати овакав вишак
енергије.
Ако услови конструкције оруђа не допуштају да се повећају
максимални притисак барутних гасова и количина кретања
пројектила на устима цеви, једина могућност је да се пројектује
нови пројектил смањене масе и повећане почетне брзине. Овај
поступак се често користи при усавршавању постојећих решења
оруђа.
Код новоконструисаних оруђа повећање почетне брзине у односу на
постојеће оруђе истог калибра и намене може се остварити повећањем
средњег радног притиска барутних гасова у цеви, повећањем дужине цеви
или оптимизацијом облика пројектила. Могуће су три опције решења.
Код савремених оруђа знатно су повећани максимални радни
притисци барутних гасова при опаљењу, захваљујући примени
бољих материјала и нових технологија за израду цеви. На
пример, код нове хаубице 155 mm М198 (САД) максимални
притисак барутних гасова је 3000 бара, а код хаубице старијег
типа 155 mm М114 тај притисак био је 2250 бара.
На примеру хаубица 155 mm у периоду развоја у протеклих педесет
година уочава се да дужина цеви стално расте (табела 1.1). Тиме
је омогућено да се при сличним условима експанзије гасова у
цеви при опаљењу и приближно истом максималном притиску
барутних гасова реализује већа барутна комора (а тиме и већа
маса барутног пуњења) и продужено дејство гасова на дно
пројектила. Оправданост овог поступка илустрована је
подацима према табели 1.2.
Табела 1.1. Повећање домета у функцији повећања дужине цеви
Модел 155 mm 155 mm 155 mm 155 mm 155 mm 155 mm
186
 оруђа М114 М50 Ф3 ГЦТ ФХ-70 ГХН-45
(САД) (Франц.) (Франц.) (Франц.) (НАТО) (Аустрија)
1940. 1950. 1960. 1976. 1976. 1982.
Максимални
притисак 2250 2500 2700 3000 3000 3350
(бар)
Дужина
цеви 23 23 33 39 40 45
(калибара)
Почетна
брзина 564 647 725 810 827 897
(m/s)
Максимални
домет 14,6 17,25 20 23,5 24 30
(km)
При конструкцији нових или модернизацији постојећих оруђа
најчешће се примењују истовремено оба поступка повећања
почетне брзине пројектила. У САД, при модернизацији
самоходног оруђа 155 mm повећана је дужина цеви оруђа М109
са 23 на 39 калибара код оруђа М109А3. Тако је домет са
стандардним пројектилом М107 применом барутног пуњења
М119А1 био повећан са 14,6 km на 18,1 km, односно за 20 %.

187
 Табела 1.2. Домети стандардног и оптимизованог пројектила 155 mm
Дужина Почетна Максимални
Барутно
Оруђе цеви Пројектил брзина домет
пуњење
(калибара) (m/s) (km)
М107 562 14,6
М114А1
23 ERFB М4А2 551,7 15,7
(САД)
ERFB-BB 548,5 17,8
М107 690,7 18,3
М119А1
М198 ERFB 671,5 20,1
39
FH70 ERFB 813 25,9
М2
ERFB-BB 32,5
М107 675 17,8
М2
GHN-45 45 ERFB 897 30,3
М11
ERFB-BB 897 39,0
У оквиру изведених интервенција на муницији за оруђа могућа су различита
решења која су знатно унапредила саму конструкцију и ефикасност
пројектила. Један од начина повећања домета је повећање брзине пројектила
у току лета коришћењем енергије ракетног мотора уграђеног у пројектил.
Овај тзв. активно-реактивни пројектил практично је објединио својства
обичног (активног) и реактивног пројектила. Уградњом ракетног мотора
повећава се домет пројектила стабилисаних ротацијом за 25 % до 35 %, а
пројектила стабилисаних крилцима (минобацачке мине) чак за 50 % до 80
%.
Почетком осамдесетих година на основу искуства из развоја поткалибарних
пројектила за тенковске топове развијени су разорни поткалибарни
пројектили повећаног домета ERSC (Extended Range Sub-Calibre). У
поређењу са стандардним разорним пројектилима ови пројектили су нешто
дужи, смањеног попречног пресека и мање масе. Пројектил се обично
смешта у вишеделни носач (обично састављеног од три сегмента) који
омогућује вођење и кретање у цеви, а по напуштању цеви отпада. У
последњих петнаест година у војскама многих западних земаља и код нас у
калибрима 155 mm и 152 mm уведен је у оперативну употребу пројектил са
упуштеним дном. Код оваквог пројектила дно пројектила се формира у
облику шупљине. Због знатног смањења отпора дна пројектила на овај
начин остварен је домет око 24 km.
Убрзо се средином осамдесетих година развијају калибарни пројектили
повећаног домета ERSB (Extended Range Sub-Bore) и ERFB (Extended Range
Full-Bore). За разлику од пројектила типа ERSB, максимални пречник
пројектила типа ERFB на месту непосредно уз водећи прстен једнак је пуном
калибру цеви (одатле и назив Full-Bore), чиме је добијена већа запремина за
188
смештај експлозива у односу на запремину стандардног пројектила истог
калибра. Предњи део пројектила до водећег прстена има оживални део
дужине 5 калибара, док цилиндрични део пројектила не постоји. На предњем
оживалном делу, уместо класичног центрирајућег прстена, постоје четири
аеродинамички профилисана испуста пречника калибра цеви, постављена
под углом који одговара углу увијања жљебова на устима цеви. Задњи
оживални део пројектила чини конусни шупљи наставак који је навијен на
кошуљицу пројектила и формира упуштено дно.
За разлику од наведених пројектила, развијен је , такође, нови тип
пројектила познат под називом пројектил са гасогенератором. Овај
пројектил садржи тзв. бејз блид јединицу (Base Bleed - BB) која је заправо
генератор гаса навијен на дно пројектила ради смањења отпора дна
пројектила и повећања домета. Састоји се од коморе у којој је смештено
гориво чији продукти сагоревања стварају притисак за око 5 % до 10 % већи
од притиска спољашње средине. Генератор гаса не ствара потисну силу, али
истицањем гасова кроз централни широки отвор на дну коморе повећава
притисак у зони дна пројектила и врше деструкцију вртложног струјања око
дна и тако смањују отпор дна пројектила. Тако, на пример, при уградњи на
добро оптимизовани пројектил типа ERFB отпор дна смањују за око 80 %.
Зато пројектил 155 mm ERFB-RR лансиран из цеви дужине 39 калибара има
максимални домет око 32,5 km, а из цеви 45 калибара максимални домет око
39 km.
Познато је да је основна тешкоћа повећања домета цевних оруђа преко 100
km у физичко-хемијским својствима постојећих барута. Наиме,
прорачунима је показано да је за постизање домета од 250 km до 300 km
потребна почетна брзина пројектилаод око 2000 m/s и да оруђе треба да има
цев дужине од 150 м до 170 м. Ово је крајње непрактично за оперативну
употребу. Захваљујући експериментима доктора Гери Була и његових
сарадника у оквиру пројекта оруђа врло великих даљина ХАРП и
БАБYЛОН, из цеви дужине 156 м, састављене од 26 сегмената, испаљен је
пројектил брзином од 1500 m/s на даљину 150 km до 180 km.
У класи вучних и самопокретних артиљеријских оруђа посебну пажњу
заслужују следеће групације реализованих решења:
вучна оруђа155 mm и 152 mm, развијена и уведена у наоружање у
последњих тридесет година, као и друга моћна оруђа која су и
даље ослонац ватрене моћи копнене војске (табела 1.3),
самопокретна оруђа 155 mm, која су се први пут појавила почетком
седамдесетих година и представљају прелазно решење између
класичних вучних и самоходних оруђа (табела 1.4) и

189
 лака вучна оруђа 105 mm и 155 mm, пројектована за преношење
ваздушним путем (хеликоптерима) и употребу при десантима
(табела 1.5).
Табела 1.3. Вучна оруђа 152/155 mm
Топ- Хаубица Топ
Хаубица Хаубица Конв. топ
Оруђе хаубица 152 mm 152 mm
155 mm 155 mm 155 mm
Карактер. 152 mm 2А65 2А36
М198 М114/39 М46/84
М84 МСТА-Б ГИАЦИНТ-Б
Максимални 30,5 (1) 30,5 (2) 38,7 (3) 28 (5) 33 (1)
24,7
домет, km 24 23,6 30,3 (4) 24 28
Маса оруђа
у борбеном 7,06 7,5 7,68 7,08 7 9,76
положају, t
Поље дејства
по висини,  -5 до 72 -5 до 65 -2,5 до 45 -5 до 63 -3,5 до 70 -2,5 до 57
по правцу,  45 49 50 50 54 50
Димензије оруђа на
маршу, mm
дужина 7468 10000 11170 11210 12920
ширина 2794 2440 2400 2415 2788
висина 2121 2300 2650 2160 2760
Максимална
3 4 3 6 6 5
брзина гађања, мет/мин.
Број
11 7 7 9 9 9
послужилаца
Почетна брзина
823 785 897 810 810 945
раз. пројектила, m/s
Максимални
3000 3000 3050 (4) 2950 3140
притисак бар. гасова, бар
Француска
Југославија
Земља произвођач САД Холандија Југославија Русија Русија
(7)
(6)
Година увођења
1979. 1980. 1984. 1984. 1986. 1976.
у употребу
НАПОМЕНА: (1) са активно-реактивним пројектилом, (2) са ЕРФБ-ББ, (3) са ЕРФБ, (4) са суперпуњењем
М90, (5) са пројектилом М84 са генератором гаса, (6) модернизација америчке хаубице 155 mm М144, (7)
верзија руског топа 130 mm и 155 mm

190
 Хаубица Хаубица Топ Хаубица Топ-хауб. Топ-хауб. Топ-хауб.
155 mm 155 mm 155 mm 155 mm 155 mm 155 mm 155 mm
ФХ-77 ФХ-70 ТР М839П ГХН-45 Г-5 АП
Маса оруђа, kg 11901 9600 10750 10850 12382 13750 12000

Макс. домет, km 27 (1) 30 (1) 32 (2) 31 (2) 39 (2) 39 (2) 39 (2)

22 24 24 23,5 30,3 30 (3) 30 (3)

Маса оруђа, kg
Карактеристика
Дужина цеви, кал. 39 39 39 39 45 45 45
Поље дејства, 
по висини - 3 д0 50 - 5 до 70 - 5 д0 66 - 3 д0 70 - 45 д0 72 - 3 д0 75 - 5 д0 72
по правцу 60 59 65 78 70 65 70
Димензије оруђа на маршу, м 11,6 / 2,65 / 9,8 / 2,59 / 9,725/2,77/ 9,8 / 2,74 /
8,75 / 3,09 / 9,5 / 3,3 / 2,3
дужина / ширина / висина 2,75 2,45 2,05 2,25

Погонски митор дизел

Модел
тип бенз. бенз. бенз. дизел дизел дизел
ознака Волво ВЊ127 Цитроен Деутз Ф4Л Порцхе 96 Маг-Деутз 56,6
снага, кЊ 60 53 23,5 58,9 88,3 53
Аутоматизоване функције
Пуњач да да (4) да да да да да
Покретање по висини и правцу да не да не да не не

1860
Л118
Ширење/скупљање кракова да да да да не не не
Нишанска справа да не не не не не не

Лаки топ 105 mm

Брзина гађања, метака/мин. 3 за 10 с 3 за 20 с 3 за 18 с 3 за 16 с
6 6 6 4 7 3 4

Брзина кретања, km/х 8 8 / 16 8 8 / 17 25 8 8

Муниција
Маса разорног пројектила, kg 43 43,5 43,5 / 45,4 45,5 45,5
Почетна брзина пројектила, m/s 774 827 830 897 897 897
Макс. притисак бар. гасова, бар 3100 3100 3000 3380

ЛГ1
1390
Статус
земља произвођач Шведска НАТО Француска Израел Аустрија ЈАР Кина

Лаки топ 105 mm

Година увођења у употребу 1975. 1976. 1987. / 1982. 1981. /
НАПОМЕНА: (1) са активно-реактивним пројектилом, (2) са ЕРФБ-ББ пројектилом, (3) са ЕРФБ пројектилом, (4) само доносач
Табела 1.4. Самопокретна оруђа 155 mm

191
Табела 1.5. Лаки топови 105 mm и 155 mm
пројектила
 17,5 (2)
17,2 (1)
Максимални домет, km 15,0 (4)
11,5 (3)
11,7(3)
Поље дејства, 
-5,5 до +70
по висини -5 до +70
11 (360 са
по правцу 40
платформе)
Димензије оруђа на маршу, mm
дужина, цев напред 6629 6700
дужина, цев изнад крака 4876 5200
ширина 1778 1850
висина, цев напред 2630
висина, цев уназад 1371 1480
Максимална брзина гађања, мет./мин
8 12
.
Број послужилаца 7 7 (може и 5)
ФАМИЛИЈА ЛАКИХ ТОПОВА 155 ММ
дужина цеви,
домет, km маса оруђа, kg транспортна дужина, м
калибара
23 19 3311 4,8
35 22 3512 5,6
39 30 3900 6,8
45 38 4260 9,3
52 40 4540 9,3
НАПОМЕНА: (1) са разорним пројектилом 105 Л31, (2) са разорним пројектилом и
генератором гаса 105 ДТЦ, (3) са пројектилом 105 М1 (САД), (4) са разорним пројектилом
105 ЦЦР (упуштено дно)

Према расположивим подацима у Русији је топ 152 mm Д20 уведен у

наоружање почетком 70-их година. У то време на западу је био у току
интензиван развој оруђа 155 mm друге генерације, па су руски стручњаци
били принуђени да у врло кратком року (од највише 10 година) уведу у
наоружање два нова модела вучних оруђа: топ 152 mm 2А36 ознаке
ГИАЦИНТ-Б и топ хаубицу 152 mm 2А65 ознаке МСТА-Б.
Развој оруђа 152 mm ГИАЦИНТ-Б био је заснован на захтеву да се добије
оруђе великог домета уз максимално могућу унификацију са склоповима и
деловима топа 130 mm М46, а са дужином цеви око 47 калибара и
петокоморном гасном кочницом чија је ефикасност била око 53 %. Вучно
оруђе МСТА-Б врло је слично нашем концепту топ-хаубице 152 mm М84.
У последњих тридесет година у наоружање су уведена и друга успешна
решења као што су топ 152 mm М83 и топ-хаубица 155 mm ЊА 021 кинеске
производње, топ-хаубица 155 mm М71 са цеви дужине 39 калибара и домета
23,5 km (Израел).
Прво самопокретно оруђе уведено у наоружање била је шведска хаубица 155
mm FH77А, и њена извозна варијанта 155 mm FH77Б. Коришћењем снаге
192
погонске групе уграђене на предњи део доњег лафета извршена је потпуна
аутоматизација функција опслуживања оруђа. НАТО хаубица 155 mm FH 70
реализована је у оквиру заједничког програма водећих земаља алијансе (В.
Британија, Немачка, Италија). На предњи део доњег лафета уграђен је
бензински мотор VW 127 снаге 53 kW. Управљање при кретању оруђа врши
се закретањем помоћних точкова. На колевку је уграђен доносач пројектила
који користи енергију трзања цеви. При враћању цеви, тело затварача се
отвара под дејством пулуаутомата копирног типа.
Захваљујући новим технолошким могућностима у производњи оруђа и
муниције у последњих двадесетак година битно су промењени задаци
артиљерије. У вези са тим дефинишу се нови тактичко-технички захтеви
којима се одређује намена и начин употребе лаких артиљеријских оруђа, као
и критеријуми за појам "лаки топ" (Light Njeight Cannon). После успешног
развоја и испитивања 1973. године, водећу позицију у класи лаких топова
добија енглески лаки топ 105 mm L118 фирме Royal Ordinance. Са неким
прекидима у развоју лаког топа, француска фирма GIAT коначно завршава
израду и испитивање три прототипа лаког топа 105 mm LG1 до половине
1989. године, да би у току 1993. године КоВ Француске коначно усвојила
ово оруђе за оперативну употребу (Табела 1.5). Француски лаки топ нуди
исти ниво ватрене моћи, домета и мобилности као и енглески, али уз смањње
укупне масе оруђа за око 25 %.
Према заједничкој тактичко-техничкој спецификацији америчке КоВ и
морнаричке пешадије дефинисаној 1987. године за развој оруђа 155 mm по
програму LTHD (Lightnjeight Tonjed Howitzer Demonstrator), енглеске фирме
Royal Ordinance и Vicker независно и на свој ризик започињу развоје својих
решења. Основни захтев за укупну масу система оруђа дефинисан је према
носивости хеликоптера UH-60 Black Howk, односно да његова маса не буде
већа од 4082 kg. Прототип решења лаког топа 155 mm LTH полигонски је
испитиван први пут средином 1991. године. Ово оруђе по својој
конструкцији главних склопова представља врло модерну концепцију
система базирану на употреби композитних материјала и лаких легура мале
густине и високих механичких својстава (слика 1.1). Да би се обезбедила
стабилност оруђа при гађању, уз малу масу, пројектован је тзв.
"криволинијски " противтрзајући уређај јединствене конструкције.
Специфичности криволинијског противтрзајућег уређаја је што вештачки
повећава масу топа при опаљењу убрзавањем трзајућих делова навише и
увођењем стабилишуће силе надоле. Колевка, доњи лафет и платформа за
гађање израђени су од легура волфрама, горњи лафет од легуре
алуминијума, а краци лафета од композита на бази угљеничних влакана.

193
 Слика 1.1. Лаки топ 155 mm ЛТХ
Код самоходних оруђа у до сада изведеним решењим уочавају се следеће
концепцијске и конструктивне особености:
Самоходна оруђа подршке углавном се лафетирају на шасијама
гусеничних возила. Изузетак је неколико решења која су
реализована на шасијама точкашких возила (СО 152 mm ДАНА
и ОНДАВА (Чешка), односно 155 mm Г6 (Јужноафричка
република)).
Доминира концепција уградње основног наоружања у оклопљену
куполу, која поуздано штити посаду и борбени комплет
муниције на бојишту.
Мање је заступљена концепција да оруђе ватрене подршке треба да
буде „цев на покретној платформи“, што се своди на решења
отворене уградње наоружања на шасије борбених возила.
Отворена уградња наоружања је најпре била типична за оруђа
највећих калибара (175 mm и 203 mm), али у последње време
уведена су у употребу и оруђа 152 mm и 155 mm.
У целом периоду развоја нових и модернизације постојећих решења
самоходних оруђа наглашена је тенденција у правцу повећања
ватрене моћи изражена повећањем калибра или повећањем
домета и увођењем муниције специјалне намене (касетна и
„интелигентна муниција“). Данас доминирају западба решења
самоходних хаубица 155 mm и руска решења 152 mm. Обе
стране су и даље задржале интерес за самоходна оруђа 203 mm.
Руси су лансирали концепцију самоходних решења хаубица-
минобацач, па са техничког и тактичког становишта пажњу
заслужују самоходни минобацачи 120 mm и 240 mm (тренутно
највећи калибар минобацача на свету).
194
 Типични представници решења са отвореном уградњом наоружања су оруђа
чије су основне тактичко-техничке карактеристике приказане у табели 1.6.
Заједничка карактеристика ових самоходних оруђа јесте да су настала
једноставном „селидбом” вучних варијанти наоружања на платформу
возила и најчешће уградњом ослоних стопа ради обезбеђења поузданог
ослањања система са тлом за време опаљења. Такође, ова оруђа немају
помоћно наоружање, а најчешће ни пуњаче метака (иако су они пожељни
због велике масе муниције). Посебно је интересантна чињеница да је за
самоходну хаубицу 203 mm М110А2 (САД) развијен муницијски комплет
широког спектра намене. Поред стандардних разорних пројектила 203 mm
М106 и М404, у употребу су уведени и разорни пројектили повећаног домета
М711 и активно-реактивни пројектил М650Е5. Развијени су такође
пројектили специјалне намене: нуклеарни пројектил ХМ753, хемијски
пројектили М426 И ХМ736, затим вишенаменски пројектил М509. Масе
ових пројектила крећу се у распону од око 91 kg до 94 kg.

Табела 1.6. СО отворене уградње наоружања

Модел оруђа ATMOS
FH-77B Rascal CAESAR MOBAT
2000
Шведска Израел Француска Холандија
Карактеристика Израел
Калибар, mm 155 155 155 155 105
Дужина цеви, m 5,89 6,35 8,85 8100
Дужина цеви, кал. 38 41 52 52 33
Маса оруђа, kg 12000 19500 22000 18500 10000
Максимални домет, m 24000 30000 41000 19200
Поље дејства:
 по висини, о -3 до 70 -0 до 65 -3 до 70 3 до 66
 по правцу, о 60 80 50 30
Број чланова посаде 4 4-6 6 3
Димензије возила:
дужина са наоружањем, mm 9500 10000 7200
дужина, mm 9500 10000 5400
ширина, mm 2500 2500 2700
висина, mm - 3260 2500
Макс. брз. кретања, km/h 80 100
Количина муниције 36 27 18 40
Брзина гађања, мет./мин. 6 5-8

Почетком седамдесетих година у Русији почиње процес увођења у

наоружање велике фамилије СО. Та оруђа добијају називе цветова; 122mm
ГВОЗДИКА (каранфил), 152mm АКАЦИЈА (багрем), 152mm ГИАЦИНТ
(зумбул), 203mm ПИОН (божур) и 240 mm ТУЛИПАН (лала).

195
Карактеристике балистичког решења ГИАЦИНТА јесте што не користи
муницију 152mm претходних генерација оруђа (вучни топ 152mm Д-20 и
самоходне хаубице 152mm АКАЦИЈА. Ово из разлога што се жели да
постигне већи домет преко 28 km. Барутна комора повећане запремине
обезбеђује да се из цеви испали новопројектовани пројектил масе 46 kg са
великом почетном брзином од 942 m/s (највећа брзина у поређењу са свим
другим СО). Сва приказана решења СО са отвореном уградњом наоружања
(табела 1.6) изведена су на гусеничним шасијама.
У току 1994. године први пут је приказано француско решење СО 155mm
CAESAR са горњим лафетом од вучног оруђа 155 TR, које је било уграђено
на задњи део платформе модифицираног точкашког возила концепције 6x6.
Пре гађања са хидрауличним покретањем на тло се поставља широки ашов
и служи као стабилишућа платформа која прима силу опалења. Основна
варијанта овог система има цев дужине 52 калибра са дометом 42 km.
Релативно мала укупна маса система око 18500 kg и димензије (Д-10 m, Ш-
2,5 m и В-2,64 m) усклађене су са захтевима ради транспортовања авионом
C-130. Ова концепција самоходних оруђа коју нуди француско решење по
први пут после дужег временског периода и апсолутне доминације тешких
самоходних оруђа, намеће тактичарима нове дилеме и најављује да су
могуће реализације јефтинијих, лакших и знатно покретљивијих моћних
оруђа ватрене подршке.
Како је већ речено, самоходна оруђа куполне уградње наоружања, углавном
због традиционалних предности у погледу заштите посаде, увек су била и
остала предмет масовнијег развоја и оперативне употребе. Основни
технички подаци неких најпознатијих и најуспешнијих решења дати су у
табели 1.7.
Табела 1.7а. Самоходна оруђа 155 mm куполне уградње наоружања
Модел оруђа
М109А2 GCT Palmaria Тип 75 AS 908
САД Француска Италија Јапан Енглеска
Карактеристика
Маса оруђа, kg:
 са б/к 24950 42000 46000 25300 42000
 без б/к 21110 38000 43000 38000
235001 315001 300001 24000 32000
Максимални домет, м
18100 28000 24700 19000 24700
Дужина цеви, кал. 33 40 40 30 39
б/к, ком. 32+22 42 30 28 48
брзина гађања (мет/мин) 2 8 6 6 6
Поље дејства:
 по висини, о -3 до 75 -5 до 66 -4 до 70 -5 до 65 -5 до 70
 по правцу, о 360 360 360 360 360
Димензије возила: 9120 10400 11470 7790 9700

196
дужина са наоружањем, mm 6190 6485 7265 6640 7000
дужина, mm 3150 3100 3350 3090 3300
ширина, mm 2800 3170 2870 2550 3000
висина, mm
Макс. брз. кретања, km/h 56 40 60 47 55
Аутономија кретања, km 350 450 500 300 430
Савлађивање препрека:
 успон, % 60 60 60 60 60
 ров, ширине, m 1,83 1,9 3,0 2,5 2,8
 зид, висине, m 0,53 0,9 1,0 0,7 0,88
 дубина газа, m 1,07 2,1 1,2 1,3 1,5
Број послужилаца 5 4 5 5 5
Година увођења 1978. 1977. 1982. 1975. 1989.
1- са активно-реактивним пројектилом, 2 - самонавођени пројектил Coperrhead

197
 Табела 1.7б. СО куполне уградње наоружања
Модел оруђа 155 mm 155 mm 122 mm 152 mm 152 mm 152 mm
Норинцо Г-6 2С1 2С3 2С19 Дана
Карактеристика Кина ЈАР Русија Русија Русија Чехосл.
Маса оруђа, kg:
 са б/к 32000 46000 15700 27000 42000 28100
 без б/к 42500 25100
390001 390001 15200 17400 24700 240001
Максимални домет, м
30000 30800 18700
Дужина цеви, кал. 45 45 35 28 46 37
б/к, ком. 30 47 40 46 50 40
пуњач има има има нема има има
брзина гађања (мет/мин) 4 4 7 4 8 5
Поље дејства:
 по висини, о -3 до 70 -5 до 75 -3 до 70 -4 до 65 -4 до 68 -4 до 70
 по правцу, о 60 80 360 360 360 90, 225
Помоћно наоружање:
 врста, калибар ПАМ 12,7 ПАМ 12,7 нема ПАМ 7,62 ПАМ 12,7 ПАМ 12,7
 б/к 400 1000 300 200
Димензије возила:
дужина са наоружањем,
mm 10150 10330 7260 8400 11870 11150
дужина, mm 6100 9280 7780 8870
ширина, mm 3230 3440 2850 3200 3380 3000
висина, mm 2600 3470 2750 2800 3000 2850
Снага мотора, кЊ 386 386 220 367 573 (617) 254
Специфична снага, кЊ/т 12,07 8,39 14,05 13,61 13,66 9,03
Макс. брз. кретања, km/х 56 85 60 62 60 80
Аутономија кретања, km 450 700 500 500 500 740
Савлађивање препрека:
 успон, % 60 50 60 60 47 60
 ров, ширине, м 2,7 1,0 2,8 2,8 2,0
 зид, висине, м 0,7 0,45 1,1 1,0 0,5
 дубина газа, м 1,0 1,5 1,5 1,5
НХБ заштита има има има има има има
Број послужилаца 5 5 4 5 5 4
Година увођења у
1986. 1974. 1973. 1988. 1980.
наоружање
1
са активно-реактивним пројектилом
Крајем 1984 год. Пентагон (САД) је одлучио да модернизује своју
самоходну артиљерију за ватрену подршку и то:
даљим побољшањем постојећих система оруђа 155mm М109 и 203mm
М110 у оквиру програма HIP (Howitzer Improvement Program).
Основна верзија СО хаубице 155mm М109 и њене варијанте
М109А1 до М109А3, као и верзије модернизације оруђа
изведених уи другим земљама; М109G (Немачка), М109AL
198
 (Израел), М109L (Италија), М109A3GN (Норвешка), М109U
(Швајцарска), уведене су у наоружање 26 земаља света, што је
свакако најраспрострањеније и најмасовније заступљено
самоходно оруђе подршке. Самоходно оруђе 155mm ознаке
М109А6 представља уствари варијанту оруђа која ће се
производити по програму модернизације HIP.
развојем новог савременог артиљеријског система AFAS (Advanced
Field Artillery System).
Програм HIP је у суштини наставак програма усавршавања самоходних
артиљеријских система – ЕСПАС (Enhanced Self-Propelled Artillery System)
и система дивизијске артиљеријске подршке – DSWS (Division Support
Weapon System). Програмом HIP требају да се отклоне недостаци система
оруђа 155mm М109 у области поузданости, могућности преживљавања у
борби и оперативног одржавања. У оквиру овог програма урађено је
неколико прототипова оруђа чијим даљим испитивањем је коначно
дефинисан обим одређених модификација и реконструкција, од којих су
најважније следеће:
нова купола са побољшаном оклопном заштитом (допунска заштита
кевларом) и са повећаним магацином за смештај муниције у
задњем делу куполе и уређајем за аутоматско пуњење цеви топа,
аутоматизовани систем за управљање ватром (СУВ) са балистичким
рачунаром и аутоматским навођењам цеви,
хидраулично покретање ашова (платформе) за ослањање при гађању,
побољшани систем ослањања возила,
побољшања у хидрауличној и електро опреми и инсталацији за
сигнализацију стања и функција система,
побољшања погонске групе,
нова средства везе и комуникације и
опрема за ноћно осматрање и вожњу.
Полазећи од поставке да дејство пешадије треба да се подржава
комбинованом ватром минобацача, хаубица и топова, у Русији је први пут у
светској артиљеријској пракси развијено универзално артиљеријско
самоходно оруђе 120 mm 2С9 НОНА-С. Ово средство је обједињавало
карактеристике минобацача и хаубице. Од 1981. године оруђе НОНА-С
уграђено на шасији гусеничног транспортера БТР-Д уведено је у наоружање
ваздушно десантних јединица, да би се посебно афирмисало у дејствима
јединица у Авганистану. На основу искустава из Авганистана, а за потребе
копнене војске, развијено је ново самоходно оруђе 120 mm 2С23, НОНА-
СВК на бази решења 2С9, а уведено је у наоружање 1990. године. Ово
средство реализовано је на шасији пливајућег оклопног транспортера БТР-
199
80 са брзоходним дизел мотором снаге 192 kW. Аутономија кретања по путу
је око 600 km, а у води 12 сати при нормалном режиму рада. Оруђе се може
користити у различитим климатским условимаи при температури окружења
од -50 °C до +50 °C.
1.2. Развој артиљеријског наоружања код нас
Развој артиљеријских оруђа ватрене подршке у бившој Југославији био је
успешан и динамичан. Прву генерацију послератних оруђа чине средства
која су развијена и уведена у наоружање до краја шездесетих година. То су
пре свега брдски топ 76 mm М48Б1, хаубица 105 mm М56, хаубица 155 mm
М65 и вишецевни лансер ракета ВЛР 128 mm Пламен. Сва ова оруђа
реализована су у вучној варијанти и имала су домете до највише 15 km.
Војно-политички разлози, оруђа заостала из рата, америчка војна помоћ и
политички сукоб са Русима од 1948. године до 1957. године били су
пресудни да се у наоружање уведу калибри које су имале војске на Западу.
Другу генерацију, на чијем развоју почиње да се ради од 1974. године,
карактерише, пре свега, јаче ослањање на руску артиљерију. У измењеним
политичким условима, нарочито у политици према Русији, створени су
услови за куповину лиценци за хаубицу 122 mm Д-30 и топ 152 mm Д-20. На
основу ње и на бази домаћег развоја и производње у наоружање се уводе
хаубица 122 mm Д-30Ј (модернизацијом оруђа и муниције, домет руске
хаубице са 15 km повећан је на 17,5 km). Поред ове хаубице уводи се и топ-
хаубица 152 mm М84 (Нора - А) и СВЛР 128 mm Огањ, а увозом из Русије
уводи се у наоружање и топ 130 mm М46. Сва ова оруђа су вучна осим СВЛР
128 mm Огањ, који је био изведен као самоходна варијанта на платформи
точкашког возила ФАП 2026.
Увођењем ове генерације оруђа у оперативну употребу знатно су повећани
домети, па су створени услови за формирање јачих артиљеријских састава и
гађање циљева у распону од 17 km до 27 km. У војном и техничко-
технолошком погледу, наша земља је увођењем артиљеријских система
Нора и Огањ у првој половини осамдесетих година достигла ниво неколико
најразвијених земаља Запада и Русије.
Трећу генерацију, чији развој започиње у првој половини осамдесетих
година, чине самопокретна топ-хаубица 152 mm Нора-C и самоходна топ-
хаубица 152 mm Нора-B, затим, конвертовани топови 152 mm М46/86 и 155
mm М46/86 и вишецевни ракетни лансер 262 mm Оркан. Концепцијски и по
својим покретима (у случајевима где је развој завршен до краја) и изведеним
решењима оруђа треће генерације, наша артиљерија практично је достигла
сам врх светских решења.

200
Тако је, на пример, самоходни вишецевни лансер ракета 262 mm Оркан у
својој класи напредније решење од америчког MLRS (Multiple Launcher
Rocket System) и по оствареном домету од 50 km и компактношћу појединих
решења као што су аутоматски пуњач, корекција путање ракета и др.
Сва наведена наша решења оруђа 152 mm и 155 mm заснована су на примени
цеви дужине 46 односно 45 калибара, а по оствареном домету од 39 km са
пројектилима типа ERFB-BB на нивоу су најуспешнијих у свету.
После 1990. године и процеса дезинтеграције Југославије, драстично су
измењени услови војно-политичких и производних потенцијала који су
наменски развијани као подршка изузетно јаке и респективне војне
индустрије у овом делу Европе. Погубне последице у овој области,
драстично су умањиле могућности новонасталих независних држава бивше
Југославије да могу тако успешно да се баве производњом и развојем
наоружања као у периоду до деведесетих година. Последњих година, уз
изузетне напоре и тешкоће расположивих материјалних и кадровских
ресурса, а затим и преостале наменске индустрије, наша земља успева да
доврши неке раније започете пројекте развоја наоружања и започне развој
нових средстава самоходних оруђа калибра 122 mm, 128 mm и 155 mm (Нора
Б52 К).
1.3. Карактеристике будућег развоја оруђа
Користећи искуства у примени течних горива за погон ракета, у току
педесетих година, у САД започиње реализација и испитивање неколико
експерименталних топова на течни погон. Због токсичности и изражене
корозивности коришћених двокомпонентних горива, развој ових топова се
током шездесетих година прекида, да би нова фаза развоја поново започела
крајем 1986. године. Поред САД, на истраживању могућности примене
течног горива за погон пројектила интензивно се ради у Немачкој,
Француској и Јапану. Истовремено су америчке и немачке фирме радиле на
реализацији топа 120 mm са глатком цеви из које, помоћу течног горива,
треба да се испали пројектил са брзином од 2000 m/s. За решење са течним
погоном захтева се брзина гађања од 12 метака за 5 минута, а да цена
коришћења буде бар 20% мања од цене са барутним погоном. Основне
тешкоће за примену течног погонског горива везане су за припаљивање
убризганог горива у комору. Испитано је више принципа рада, а коначно су
се афирмисала два поступка: директно и регенеративно убризгавање горива.
Разрешени технички проблеми регенеративног убризгавања и боље
проучена унутрашња балистика са течним горивом, омогућују да се верује
да ови топови могу да буду алтернативно решење класичном топу на чврсто
гориво (барутно пуњење). Међутим, до сада није постигнуто значајније
201
повећање почетне брзине, а и даље присутне тешкоће у конструкцији
упућују на закључак да се у догледно време неће уводити овакви системи у
оперативну употребу. Поред идеје са течним горивом, доста рано, током
седамдесетих година се започиње са озбиљнијим истраживањима за
лансирање пројектила на основу електромагнетске пропулзије. У суштини
ради се о електромагнетским убрзачима, односно шинском
електромагнетском топу, који преко магнетног поља створеног око шина у
комбинацији са електричним током струје велике јачине ствара силу
(Лоренцову силу) која убрзава пројектил великим брзинама. До сада
реализовани експерименти показују да се могу постићи тзв. „супербрзине“
преко 3000 m/s. Принцип функционисања шинског топа је једноставан, али
је у пракси потребна једносмерна струја јачине преко 4 МА за шта је
потребан снажан електрични извор. Обезбеђење оваквих извора електричне
енергије и други мање сложени проблеми главни су разлог због чега ова
врста оруђа још за одређено време неће бити уведена у оперативну употребу.
Паралелно са радом на модернизацији самоходних оруђа по програму HIP,
у САД је током 1987. године започет развој будућег напредног
артиљеријског система AFAS (Advanced Future Artillery System). Планира се
да AFAS буде ариљеријски нападни систем оруђа који се користи за ватрену
подршку за ваздушно-копнену битку у склопу пројекта опремања и
модернизације будуће амеичке копнене војске. У оквиру програма AFAS,
1991. године вршена су испиивања из оруђа DEFENDER (цев 155 mm
уграђена на шасији самоходне хаубице М109). Програм AFAS је
пројектован врло амбициозно и према њему артиљеријски систем треба да
задовољи следеће захтеве:
да у погледу домета надмаши све постојеће системе и да му домет буде
најмање 50 km;
да има способност самосталног одређивања тачне позиције и
навигације;
да свако оруђе има дигитални балистички рачунар за обраду података
за гађање и перформансе које му омогућују интеграцију са
системом за управљање ватром вишег нивоа;
да оствари брзине гађања и то: рафал 4 метка за 15 s, највећа брзина
гађања 4 - 6 метака у минути. Поступком симултаног
испаљивања пројектила из једног оруђа ТОТ (Time on Target),
захтева се постизање ефекта истовременог дејства на циљ са 3
поготка. Оруђе треба да има велику тачност на великим
даљинама гађања;
да се могу преносити авионима C-5 и C-17, превозити железницом без
ограничења и парашутирати из хеликоптера;

202
 да оруђе буде компатибилно са структуром механизованих јединица
ради заједничког дејства као и у погледу заједничких
компонената;
да оруђе буде оспособљено за самостално дијагностиковање функција
и самосталне поправке, односно да користи модулатне
компоненте;
да буде потпуно самостално у извршавању задатака од 3 до 5 дана
борбених дејстава, без допуњавања са горивом и муницијом за
то време;
да посада буде радно способна и у условима НХБ дејстава, а сама
конструкција оруђа треба да буде решена тако да повећа
вероватноћу преживљавања од дејства "интелигентне"
муниције;
да има најмањи одраз при опаљењу пројектила ради смањења
демаскирања;
да у склопу оруђа буде заступљена најнапреднија технологија којом
могу да се мере и коригују грешке при гађању изазване
нестандардним метеоролошким условима;
да у поступку пројектовања система буду по највишим стандардима
обезбеђени безбедносни, сигурносни и ергономски услови.
Користећи стечена искуства у току развоја самоходне хаубице 155 mm
М109А6 PALADIN, амерички стручњаци су на основу захтева AFAS током
2000. године развили и тестирали прототип самоходне хаубице 155 mm
CRUSADER. Било је планирано да се овај систем уведе у употребу до 2008.
године, али се од тог плана одустало. Због изузетно високе цене развоја
CRUSADER је обустављен и вероватно "замрзнут" до неког наредног
периода. И поред тога, ово оруђе по свим решењима представља изузетно
модерно конципиран артиљеријски систем без премца у свету који ће
релативно дуго у будућем времену предтављати "врх" коме треба тежити.
Аутономни систем CRUSADER у суштини чине два гусенична возила:
XМ2001 са хаубицом 155 mm и XМ2002 као возило за подршку и дотур
муниције.
Пошто је развој самоходног оруђа CRUSADER стао, на тржишту су остала
два доминантна самоходна оруђа 155 mm: PZH 2000 (Panzerhaubitze,
Немачка) и AS90 (Велика Британија). Поред њих, али по успешности
решења нешто нижег нивоа, ту су артиљеријски системи такође калибра 155
mm: GCT (Француска), RASCAL (Израел), FH-77BD (Шведска), G6 Denel
(Јужноафричка Република) и руски системи калибра 152 mm МСТА-С који
испаљује нови тип пројектила тзв. самонавођени пројектил у завршном делу
путање КРАСНОПОЉ и КРАСНОПОЉ-М, врло велике прецизности и за
203
сада јединствено решење у свету самоходни двоцевни артиљеријски систем
152 mm КОАЛИЦИЈА-СВ. Новом концепцијом тзв. модуларне грађе, каква
је примењена на систему Коалиција-СВ, остварено је низ предности и
погодности за бољу ефикасност система и чланова посаде. Радна места
чланова посаде (2 члана) размештена су у компјутеризованом модулу
управљања у предњем делу возила. Чланови посаде имају пуну контролу и
управљање над процесом пуњења и управљања ватром. Модул управљања
је опремљен тактичким системима за избор циљева, позиционирање цеви и
навигацију у простору. Свако радно место је обезбеђено системом
даљинског управљања потпуно аутоматизоване ватре и контролом
извршења свих операција на дисплеју командно информационог система.
Основне предности овако развијеног самоходног артиљеријског система су:
већа брзина гађања на рачун обезбеђења истовременог пуњења обе
цеви,
већа ефикасност гађања на рачун смањења времена реакције система
при гађању,
обезбеђена већа ефикасност ватре посебно у режиму једновременог
симултаног опаљења на циљ MRSI (Multiple Rounds
Simultaneous Impact) због веће брзине гађања применом
модуларних пуњења при разним угловима елевације цеви,
обезбеђена стабилност балистичких карактеристика за све врсте
променљивих барутних пуњења извршењем једнобразног
фиксирања положаја пуњења у барутној комори независно од
броја модула у конкретном пуњењу,
укупна маса система сразмерна је маси класичних једноцевних
система што је остварено применом цеви високе чврстоће,
композитних материјала високе специфичне чврстоће за
колевку и решењем без класичног задњака у склопу цеви с
обзиром да његову улогу реализују доносачи пројектила.
Самоходно оруђе PZH2000 155 mm развила је фирма KMW (Krauss-Maffei
Wegmann) 1998. године, а наставак производње започео је 2002. године.
Према оценама стручњака систем котира веома високо и има шансе да
реално постане стандардна европска самоходна хаубица. Цев је дужине 52
калибра са полуаутоматским затварачем који је интегрисан са магацином за
32 пројектила. Параметри оруђа и температура барутне коморе се
аутоматски прате на дисплеју рачунара. Поседује аутоматски система за
позиционирање и управљање оруђем, као и систем за глобално
позиционирање (ГПС) који је интегрисан помоћу пријемника и сензора на
возилу и представља хибридни навигациони систем ПЗХ.

204
Оруђе има аутоматски пуњач пројектила (60 пројектила) и 288 модуларних
барутних пуњења и обезбеђује брзину гађања од 12 метака у минути. Време
пуњења возила са 60 пројектила са 2 члана посаде врши се за 12 минута.
Слична решења и перформансе има самоходно оруђе 155 mm АС90 (Велика
Британија) које је озбиљан супарник систему PZH2000 на тржишту.
Повишени режим отварања ватре систему AS90 омогућује уређај за хлађење
цеви, а уграђени трзајући и хидропнеуматски систем за кочење трзајуће масе
обезбеђује попречну стабилност и ватру по правцу за 360. Уређај за
динамичку и електронску компензацију висинске разлике возила
искоришћен је за тачну оријентацију система оруђа.
Максимални ефекат примене и искоришћења појединачно сваког
артиљеријског оруђа може се постићи ако је повезано са савременим
системом за комндовање и управљање ватром. По оцени војних стручњака
борбена ефикасност савремене артиљерије повећана је захваљујући
аутоматизацији система за управљање ватром (СУВ) за три до пет пута. Због
тога је будући развој савремених оруђа практично незамислив без оваквих
система (нпр. француски систем за командовање и управљање
артиљеријском ватром ATILA, руски комплекс КАПУСТНИК-Б и др.).
1.4. Класификација артиљеријских оруђа
Разноврсни борбени задаци које решава артиљерија захтевали су развој
више врста оруђа која су различита по калибру, начину лафетације и
кретања, типу и борбеној намени. У вези са тим, класификација оруђа се
може извршити на основу више критеријума и то:
 по начину опаљења и лансирања пројектила из цеви:
 класична (конвенционална),
 бестрзајна и
 ракетна (реактивна).
 према калибру:
 оруђа малог калибра (од 30 mm до 100 mm),
 оруђа средњег калибра (од 105 mm до 155 mm) и
 оруђа великог калибра (преко 155 mm).
 према начину лафетације:
 стационарна,
 преносна (лака),
 вучна и
 самопокретна и самоходна.
 према месту дејства и врсти циља:
 земаљска (противоклопна и противавионска у КоВ),
205
  тенковска (куполне уградње),
 ваздухопловна,
 бродска и
 обалска.
 према конструктивно - балистичким особинама:
 топови,
 хаубице,
 топ-хаубице,
 минобацачи и
 ракетни лансери (вишецевни лансери ракета).
Топови су намењени за гађање откривених циљева, за рушење вертикалних
зидова разних објеката и за гађање на великим одстојањима. Топови
саопштавају пројектилу велику почетну брзину (800–1500 m/s и више), па је
путања пројектила положена при гађању под малим угловима.
Повећање почетне брзине пројектила постиже се повећањем барутног пуње-
ња и дужине цеви. Маса барутног пуњења код топова износи 20–30% од ма-
се пројектила и више, а дужина цеви (40–60) калибара.
Маса цеви и велика енергија пројектила захтевају и повећање отпорности и
масе лафета, па је маса топова, у поређењу са другим оруђима истог калибра,
већа.
Хаубице су намењене за гађање заклоњених циљева. Да би пројектил уништио
заклоњени циљ, он мора имати убацну путању. Убацна путања пројектила мо-
же се добити ако се смањи почетна брзина пројектила и повећа елевациони
угао.
Смањење почетне брзине пројектила постиже се на рачун смањења масе
барутног пуњења и дужине цеви. Маса барутног пуњења код хаубице износи
9–15% од масе пројектила, дужина цеви (22 – 39) калибара, а почетна брзина
о
пројектила 500–800 m/s. Највећи угао елевације код хаубице износи 69–80 ,
а домет (12–18 km). Хаубице имају променљиво барутно пуњење чиме се
постиже промена путање и домета, а да се не мења угао елевације. Маса
хаубице је два до три пута мања од масе топа истог калибра. Савремене
хаубице углавном се конструишу као топ-хаубице.
Топ–хаубица је тип артиљеријског оруђа које у себи сједињује карактеристике
топа и хаубице. То су најчешће оруђа калибра 105 mm и већег. Намењена су за
гађање циљева на већим удаљеностима него што је то случај са хаубицама, али
гађају и непосредно, доњом групом углова.

206
Минобацачи су врста артиљеријских оруђа, која су оспособљена за гађање
само са полазним угловима преко 450. Минобацач је намењен за дејство по
живој сили и ватреним средствима која се налазе на отвореном простору,
задњемнагибу и у природним или вештачким заклонима. Цев минобацача је
најчешће глатка, дужине (10–12) калибара, са задње стране затворена.
Минобацачи се у највећем броју случајева пуне спуштањем мине у цев кроз
уста цеви, а ређе са задње стране. Лафет је једноставне конструкције, без
колевке и противтрзајућег уређаја. При опаљењу мине, сила барутних гасова
се преноси на тло преко ослоне плоче – подлоге. Захваљујући овој концеп-
цији решења маса минобацача је знатно мања у поређењу са масом топа или
хаубице.
Минобацачка мина се стабилише на путањи помоћу крилаца, чији је преч-
ник приближно једнак калибру минобацача.
Лансер ракета је артиљеријско оруђе којим се испаљују ракетни пројектили.
Може да буде једноцевно и вишецевно оруђе. Једноцевни лансери ракета
претежно спадају у групу ручног оружја, јер се ракета испаљује са рамена.
Вишецевни лансери ракета су вучна или самоходна оруђа.
Ружни лансери ракета су претежно противоклопна оружја и служе за гађање
циљева на мањим даљинама, док су вишецевни лансери ракета намењени за
ватрену подршку и уништавање циљева по дубини непријатеља.
Основна карактеристика лансера ракета је што су једноставне конструкције.
Цев је глатка, с оба краја отворена и служи само за давање почетног правца
пројектила, јер ракетни пројектил добија брзину од потиска мотора, који је
саставни део пројектила.
Систем опште ватрене подршке (слика 1.2) је сложен систем разноврсних
борбених система, подсистема и компонената којим се дефинише ефикасна
употреба и обим ангажовања за извршавање тактичких и стратегијских
задатака подршке јединицама у простору и времену.

207
Слика 1.2. Систем опште ватрене подршке

208
 2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
АРТИЉЕРИЈСКИХ ОРУЂА

2.1. Тактичко-технички захтеви за артиљеријска оруђа

Развоју новог артиљеријског оруђа претходи разрада тактичко-техничких
захтева које при пројектовању конструктори треба да остваре. Од могућно-
сти реализовања ових захтева зависи да ли ће основне карактеристике
пројектованог артиљеријског оруђа одговарати условима савремене борбе.
Тактичко-технички захтеви служе и за упоредну оцену постојећих
артиљеријских оруђа у наоружању. Ови захтеви се, обично, сврставају у три
велике групе, као:
борбени захтеви,
захтеви послуживања и
производно-економски захтеви.
2.1.1. Борбени захтеви
Борбени захтеви који се постављају пред ариљеријска оруђа се односе на
моћ оруђа, маневар и борбену жилавост оруђа.
Моћ оруђа
Моћ оруђа обухвата: дејство пројектила на циљу, максимални домет,
прецизност и тачност гађања и брзину гађања.
Дејство пројектила на циљу
За гађање различитих циљева користе се различите врсте пројектила. Деј-
ство свих врста пројектила на циљу одређује се величинама које карактери-
стишу његов стварни учинак на циљу. На пример, дејство пројектила на
оклоп одређује се дебљином пробијања оклопа. Разорно дејство пројектила
мери се пречником левка - фугасе, који се образује у земљи у тренутку екс-
плозије, а ударно дејство пројектила – дебљином пробијања препреке. Ве-
личина парчадног дејства пројектила зависи од броја убојних парчади на од-
ређеној удаљености од места распрскавања пројектила.
Према захтеваном дејству пројектила на циљу одређују се калибар и врста
оруђа, врста и почетна брзина пројектила.
Максимални домет
За меру максималног домета узима се максимална хоризонтална даљина
гађања одређеног оруђа. Максималним дометом се обезбеђује гађање циље-
ва на великим даљинама. Осим тога, максимални домет обезбеђује маневар
209
путањама без промене ватреног положаја, што је веома важно за маскирање
оруђа и изненадно отварање ватре у условима растреситог борбеног распо-
реда артиљеријских јединица. Максимални домет се може повећати повећа-
њем почетне брзине пројектила или посебном конструкцијом пројектила.
Прецизност и тачност гађања
Прецизност гађања је особина оруђа да обезбеди груписање погодака на што
мањој површини. Уколико је слика погодака мања, прецизност оруђа је већа
и обратно. Уколико је већа прецизност брже се и са мањим утрошком муни-
ције извршава ватрени задатак.
Под тачношћу гађања се подразумева удаљеност средњег поготка слике
растурања од нишанске тачке, односно од центра циља.
Брзина гађања
Брзина гађања има нарочиту важност при гађању покретних циљева. Уколи-
ко је већа брзина гађања, утолико је, при осталим истим условима, већа ве-
роватноћа погађања циљева који се крећу.
Маневар
Под појмом маневар подразумевају се: покретљивост оруђа, маневар ватр-
ом и маневар путањом.
Покретљивост оруђа
Покретљивост оруђа се одређује брзином кретања оруђа по различитим путе-
вима и ван путева, као и временом потребним да се оруђе спреми из маршевског
у борбени положај и обратно. У покретљивост спада и могућност транспорта
оруђа на велике удаљености (железницом, водним и ваздушним средствима).
Маневар ватром
Маневар ватром је способност оруђа да се брзо преноси ватра са једног циља
на други. Маневар ватром зависи од хоризонталног поља дејства, максималне
елевације цеви, максималног домета, величине барутног пуњења и др.
Борбена жилавост оруђа
Борбена жилавост представља могућност оруђа да очува своје борбене
особине у различитим условима експлоатације. Висока издржљивост се
обезбеђује чврстоћом и квалитетом израде његових делова и механизама,
прилагођавањем условима борбене ситуације и рационалном конструкци-
јом.

210
 2.1.2. Захтеви послуживања
Захтеви послуживања се огледају у следећем:
безотказном раду свих механизама оруђа,
безбедном руковању оруђем и
једноставном и лаком послуживању.
Испуњење ових захтева омогућава послузи оруђа да без већих физичких
напора изврши борбене задатке. Осим тога, када су испуњени захтеви
послуживања, учвршћује се и сигурност послуге у борбену моћ свог оруђа.
2.1.3. Производно-економски захтеви
Производно-економски захтеви имају за циљ да обезбеде масовну и брзу
производњу, као и брз ремонт артиљеријских оруђа. Најважнији производ-
но-економски захтеви су:
једноставна конструкција и високо продуктивна технологија произ-
водње,
међузаменљивост и стандардизација што већег броја делова, што омо-
гућава да се у ново оруђе уграђују већ освојени делови, механи-
зми и агрегати,
типизација лафета и нишанских справа и
коришћење за производњу домаћих материјала.
Да би се смањили трошкови око одржавања и ремонта, веома је важно како
људство рукује артиљеријским оруђем. Пажљивим руковањем и строгим
придржавањем прописа о одржавању знатно се продужава век употребе и
смањују трошкови ремонта и техничког одржавања артиљеријских оруђа.
При оцени моћи и борбених особина артиљеријског оруђа користе се његове
основне карактеристике. Најважније од њих узимају се као полазне величи-
не при пројектовању новог артиљеријског оруђа.

2.2. Карактеристике артиљеријских оруђа

2.2.1. Балистичке карактеристике
Балистичке карактеристике артиљеријског оруђа су:
почетна брзина пројектила,
максимални притисак барутних гасова,
маса пројектила,
маса пуњења,
максимални домет и
кинетичка енергија на устима цеви, тзв. моћ оруђа.

211
Почетна брзина пројектила је прорачунска величина брзине пројектила у
моменту када се дно пројектила поклопи са устима цеви. Њена бројна
вредност се широко користи не само при пројектовању већ и у припреми
почетних елемената за гађање. Са усавршавањем артиљеријских оруђа
повећавана је и почетна брзина пројектила, тако да данас код неких
савремених оруђа износи 1000–1500 m/s, па и више.
Максимални притисак барутних гасова карактерише максимално напреза-
ње коме је изложена цев артиљеријског оруђа за време опаљења. Осим тога,
максимални притисак барутних гасова одређује највећу силу која делује на
пројектил за време његовог кретања по каналу цеви. Бројна вредност
максималног притиска барутних гасова се користи при пројектовању оруђа
и муниције. Код неких артиљеријских оруђа притисак барутних гасова до-
стиже вредност реда 2500 или 3500 бара, па и већу, зависно од концепције
пуњења и врсте пројектила.
Маса пројектила у општем случају карактерише убојно дејство пројектила
на циљ. Зависно од калибра оруђа, маса пројектила може да се мења од не-
колико десетих делова килограма до неколико десетина килограма.
Маса пуњења карактерише величину енергије која се јавља при сагоревању
барутног пуњења у барутној комори цеви оруђа. Да би се добила жељена
почетна брзина пројектила, маса барутног пуњења мора бити у строго
одређеном односу према маси пројектила. Зависно од врсте оруђа и броја
барутних пуњења, маса барутног пуњења износи 30 до 150% масе пројекти-
ла.
Максимални домет се одређује максималном даљином до које може бити
избачен пројектил највећим пуњењем при нормалним (табличним)
метеоролошким, балистичким и геофизичким условима гађања. Максимал-
ни домет карактерише могућност оруђа да гађа удаљене циљеве. При гађању
из неких артиљеријских оруђа максимални домет достиже до 50 km.
Кинетичка енергија на устима цеви или моћ оруђа, посматра се као
карактеристика убојне моћи оруђа. Она је једнака кинетижкој енергији
пројектила ( E0 ), који се креће почетном брзином ( v0 )

mv02
E0 
2 (2.1)
При оцени артиљеријског оруђа често се његова моћ посматра као
карактеристика његове снаге ( P )

212
 mv02
P
2t (2.2)
где су: t – време дејства силе барутних гасова на пројектил,
m – маса пројектила и
v0 – почетна брзина пројектила.
2.2.2. Конструктивне карактеристике
У конструктивне карактеристике спадају следећи параметри:
калибар цеви;
дужина цеви;
геометрија жљебова;
вертикално и хоризонтално поље дејства;
дужина трзања цеви при опаљењу;
количина течности у кочници трзања и повратнику;
габаритне димензије оруђа: висина, дужина и ширина;
маса оруђа у борбеном положају;
маса оруђа у маршевском положају;
маса цеви и
маса трзајућих делова оруђа.
Међутим, од посебне је важности калибар цеви. Како од калибра зависи
величина оруђа, то се у пракси калибар цеви поистовећује са калибром ору-
ђа.
Геометријски параметри и величине које карактеришу масу оруђа и његове
делове широко се користе при пројектовању и оцени ваљаности конструк-
ције оруђа, а и при његовој експлоатацији и ремонту.
Вертикално и хоризонтално поље дејства су карактеристике маневра ватром
оруђа. Вертикално поље дејства обухвата угао елевације и угао депресије.
Код неких савремених оруђа угао елевације достиже величину од 700, а угао
депресије до –70. Хоризонтално поље дејства код оруђа са двокраким лафе-
том најчешће није веће од 600, а код оруђа са трокраким лафетом је кружно
(3600).
Дужина трзања цеви при опаљењу јавља се као критеријум правилног рада
противтрзајућег система. Зависно од конструкције оруђа, калибра и "моћи
оруђа", дозвољена дужина трзања износи од 650 до 1400 mm. На металном
лењиру причвршћеном за колевку, дозвољена дужина трзања означена је
специјалном цртицом и, најчешће, натписом "стоп".

213
Прописана количина течности у кочници трзања и повратнику, а и прописа-
ни притисак азота (ваздуха) у повратнику, обезбеђују нормалан рад кочнице
трзања и повратника за време опаљења. Зависно од калибра оруђа, количина
течности у кочници трзања и повратнику може да се мења од неколико ли-
тара до неколико десетина литара.
2.2.3. Експлоатационе карактеристике
У експлоатационе карактеристике спадају:
брзина гађања,
време превођења оруђа из маршевског у борбени положај и обрнуто и
брзина превожења оруђа по различитим путевима и ван путева.
Брзина гађања се одређује бројем метака испаљених у једном минуту.
Разликују се брзина гађања при којој се нишани за сваки метак или се за
сваки следећи метак врши само контрола елемената и брзина гађања код које
се нишани само за први метак и која је ограничена тзв. режимом ватре. Обе
назначене брзине гађања зависе од конструкције оруђа, увежбаности и
физичког напрезања послуге.
Код савремених артиљеријских оруђа брзина гађања са нишањењем за сваки
метак, зависно од калибра, креће се од једног до 12–15 метака у минуту.
Време превођења оруђа из маршевског у борбени положај и обрнуто
карактерише готовост оруђа за извршење ватрених задатака. И време
превођења оруђа, као и брзина гађања, зависе од конструкције оруђа,
увежбаности и физичког напрезања послуге. Зависно од калибра оруђа, ово
време превођења оруђа износи од неколико десетина секунди до неколико
минута.
Брзина превожења оруђа је карактеристика његових маршевских могућно-
сти. Она зависи од конструкције и квалитета гибњева, точкова и осталих ме-
ханизама и уређаја оруђа.
Савремена артиљеријска оруђа могу да се крећу по асфалтним путевима
брзином од 60 km/h, а ван путева до 15 km/h.
2.2.4. Релативне карактеристике
Релативне карактеристике се изражавају преко коефицијента моћности ору-
ђа CE и коефицијента искоришћења материјала  C . Користе се као упоред-
не величине при оцени постојећих или пројектовању нових артиљеријских
оруђа.

214
 Коефицијент моћности оруђа представља бројни однос кинетичке енергије
пројектила на устима цеви ( E0 ) према калибру цеви ( d ) на трећи степен.

E0 mv02
CE  
d 3 2d 3 (2.3)
Овај коефицијент се најчешће узима као полазна основа при пројектовању
новог артиљеријског оруђа.
Коефицијент искоришћења материјала је бројни однос кинетичке енергије
пројектила на устима цеви и масе оруђа у борбеном положају M b .

E0 mv02
C  
M b 2M b (2.4)
Осим наведених, као релативне карактеристике које се користе за оцену
успешности конструкцијског решења артиљеријског оруђа још се користе:
m
коефицијент масе пројектила Cm  3
d
E0
коефицијент искоришћења метала  m 
m0
E0
коефицијент искоришћења пуњења   

I0
коефицијент специфичног импулса трзања  p 
m0 g

где је I 0 - impuls sile trzanja ( I0   m    v0 ).

Преглед неких од основних карактеристика артиљеријских оруђа дат је у
табели 2.1.
Табела 2.1. Релативне карактеристике оруђа
Х122 Т130 ТХ152 Х155 Х155 ТХ155 ТХ155 ПОТ100
Оруђе
D30 M46 D20 FH70 M114 TR/L40 GHN–45 T12
Калибар
122 130 152 155 155 155 155 100
d (mm)
Маса пројектила
21,76 33,5 43,6 43,5 43,8 43,6 45,5 4,3
m (kg)
Маса барутног
3,8 12,9 8,02 11,3 6,3 10,5 15,5 6,65
пуњења  (kg)

215
Почетна брзина
пројектила v0 690 930 655 827 564 810 897 1575
(m/s)
Маса оруђа
3200 7700 5650 9600 5760 10500 11500 2800
Mb (kg)
Енергија
5180 14487 9353 14875 6966 14303 18305 5333
E0 (kJ)
 J 
C E  1012 3  2,85 6,59 2,66 3,99 1,87 3,84 4,92 5,33
 m 
 (kJ / kg ) 1,36 1,12 1,17 1,31 1,11 1,36 1,18 0,802
m ( J / kg ) 1619 1881 1655 1549 1211 1362 1591 1904
 p ( s) 0,635 0,634 0,703 0,538 0,583 0,475 0,561 0,54
 103 kg 
Cm  3  11,98 15,25 11,71 11,68 11,76 11,71 12,22 4,3
 m 

3. ГЛАВНИ СКЛОПОВИ И ДЕЛОВИ

АРТИЉЕРИЈКОГ ОРУЂА

Без обзира на велику разноврсност облика и типова артиљеријских оруђа,

његову конструкцију карактеришу неколико главних склопова који су
типични и заједнички за већину тих оруђа. Ти склопови и делови су:
склоп цеви:
цев,
задњак,
затварач са механизмима затварача,
гасни уређаји,
противтрзајући уређај:
хидраулична кочница трзања и враћања,
повратник
склоп горњег лафета:
тело горњег лафета,
колевка,
изравњачи,
механизми за покретање цеви,
склоп доњег лафета:
тело доњег лафета,
кракови лафета,

216
 гибњеви,
точкови,
баланси
нишанске справе и уређаји.
Међусобна повезаност главних делова у функционалном и конструктивном
смислу може се илустровати на примеру савременог вучног артиљеријског
оруђа, слика 1.3.

Слика 1.3. Склопови и делови хаубице 122 mm Д30

1 - гасна кочница, 2 – цев, 3 – противтрзајући уређај, 4 – колевка, 5 –
задњак са затварачем, 6 – крак лафета са ашовом, 7 – тело доњег лафета
са дизалицом, 8 – механизми за покретање цеви, 9 – нишанске справе, 10 –
точкови, 11 - штитови
Конструктивна решења других типова оруђа имају сличну структуру као у
случају вучних оруђа, али су ипак специфична и нешто другачија с обзиром
на начин лафетације и елементе везе делова лафета.

217
 Склоп цеви
Склоп цеви представља покретни део оруђа за време опаљења и обично се
заједно са деловима противтрзајућег оређаја који трзају (клипови и
клипњаче или цилиндри) назива трзајући склоп или трзајућа маса.
Саставни делови овог склопа су чврстим спојени са цеви оруђа на различите
начине. Цев је најважнији део оруђа, и служи да се у њој изврши опаљење,
да пројектилу саопшти потребну почетну брзину и почетни правац лета, као
и ротацију око уздужне осе ради стабилизације лета до циља. Шупљина цеви
се назива "канал цеви". Предњи отвор називамо "уста цеви". Дно цеви
представља затварач, који се смешта у задњак цеви.
Задњак служи да се у њега смести затварач са разним механизмима, да
повеже цев са елеметима противтрзајућег уређаја, а врло често, и да
омогући клизање трзајућег склопа по колевци, као и спречавање ротације
цеви, која би, иначе, настала услед силе урезивања и вођења пројектила по
завојним жљебовима.
Основна намена затварача је да затвара цев пре опаљења. При пуњењу цеви
пројектилом, он се отвара, а при опаљењу мора да буде сигурно и поуздано
затворен. Због бројних функција које извршава и међусобне условљености
у раду, садржи већи број различитих механизама и уређаја, па у кинематском
смислу представља најкомпликованији део оруђа.
Гасни уређаји који се уграђују на цев су гасна кочница и издувник барутних
гасова.
Гасна кочница служи да одвођењем у страну што веће количине истичуће
струје барутних гасова након излетања зрна, створи активну или реактивну
силу супротног смера од силе трзања и тако умањи кинетичку енергију
трзања. Омогућује мање оптерећење лафета и олакшава обезбеђење
стабилности и непомичности оруђа при опаљењу.
Код оруђа куполне уградње, да би се онемогућио улазак барутних гасова у
борбено одељење (куполу), на цев се уграђују издувници барутних гасова.
Њихова функција је да у току отварања цеви убаце под притиском део
барутних гасова назад у цев и усмере их ка устима цеви и тако не дозволе
њихов пролазак у барутну комору цеви и даље у куполу оруђа.
Противтрзајући уређај
Противтрзајућим уређајем остварује се "еластична" веза између цеви и
лафета оруђа. Противтрзајући уређај служи да импулс огромне реактивне
силе гасова на трзајућу масу неутралише, односно трансформише у импулс
много мање силе по интензитету тј. силе отпора трзању R( x). У неким
218
изворима литературе овај уређај се среће под називом противтрзајући
систем или хидроеластични систем. Противтрзајући уређај се са цеви оруђа
повезује преко задњака, а са лафетом преко колевке горњег лафета оруђа.
Овај уређај се састоји од хидрауличне кочнице трзања и враћања и
повратника.
Хидраулична кочница трзања је најважнији део противтрзајућег уређаја
оруђа помоћу које се може регулисати укупна величина силе отпора трзања
цеви до њеног заустављања на одређеној дужини трзања. Радом силе
кочнице трзања трзања на одређеном путу трзања утроши се до 80%
кинетичке енергије трзајућих делова оруђа. Преостала енергија трзања
утроши се радом сила повратника до 15% и компонената сила механичког и
хидрауличког трења до 5%.
Основна намена повратника је да врати трзајуће делове у предњи почетни
положај ради извршења следећег опаљења и да цев држи у предњем
положају при свим угловима елевације кад оруђе не гађа. Потребна енергија
за извршење враћања акумулира се у повратнику сабијањем еластичног
средства (опруга или гас) приликом трзања, чиме повратник помаже
хидрауличној кочници у успостављању отпора тразању.
Да би се обезбедила погодна динамика враћања и да приликом враћања у
предњи положај не би дошло до судара између покретних и непокретних
делова у хидрауличну кочницу се уграђују елементи за кочење враћања, који
се често називају хидраулична кочница враћања или модератор. У
конструктивном погледу хидраулична кочница представља један агрегат,
чија је концепција базирана на хидрауличном цилиндру са клипњачом и
клипом и специфичној грађи тзв. "унутрашње арматуре" хидрауличне
кочнице.
Цео преостали, тј. нетрзајући део оруђа носи назив лафет. Он се састоји од
горњег лафета и доњег лафета, као и справа и механизама који се на њима
налазе ради обављања одређених функција.
Склоп горњег лафета
Склоп горњег лафета представља носач или постоље склопа цеви којим се
обезбеђује вођење цеви и усмерено кретање при опаљењу, као и усмеравање
цеви по правцу и висини ради извршења гађања. Овај склоп чине: колевка,
тело горњег лафета, механизми (справе) за навођење цеви у простору и
механизми за уравнотежавање нагибног склопа (изравњачи).
Нагибни или осцилујући склоп оруђа је комплетан склоп цеви са колевком
који ротацијом у односу на тело горњег лафета омогућује закретање цеви у
читавом дијапазону елевационих углова. Веза склопа горњег лафета са
219
телом доњег лафета остварена је окретним ослонцем помоћу лежајева. Због
тога се горњи лафет често назива окретним или вртљивим склопом оруђа.
Колевка је намењена за вођење цеви у току трзања и враћања у правцу осе
цеви. Преко колевке и механизама за померање цеви у вертикалној равни
цеви се задаје жељена елевација. Такође, на колевци се налази и носач
нишанских справа.
Да би се обезбедио простор за трзање склопа цеви, тежиште трзајуће масе се
помера напре испред рамена колевке. Тако долази до неуравнотежености
нагибног склопа и до отежаног и неравномерног рада механизма за давање
елевације цеви. Да би се омогућило ручно покретање механизма елевације
(справе нагиба) увек приближно истом силом, потребно је уравнотежити
осцилујућу масу, што се постиже изравњачима.
Склоп доњег лафета
Склоп доњег лафета представља ослонац оруђа на који се ослања комплетна
надградња горе наведених делова оруђа и повезује у јединствену
конструкциону целину тј. лафетно оруђе. Основни задатак склопа доњег
лафета је да обезбеди стабилност оруђа при трзању и враћању, као и да
омогући ротацију горњег лафета и заузимање жељеног правца гађања.
Састоји се од бројних делова од којих сваки за себе има посебно важну
улогу. Ти делови су: тело доњег лафета, лафетска осовина, баланси, подлога,
кракови лафета, дизалица. Овај склоп је најгабаритнији део оруђа. У
зависности од начина ослањања и повезивања са тлом ради стабилности при
гађању, односно начина транспортовања оруђа, он се повезује на различите
начине, зависно од концепције и типа оруђа.
Тело доњег лафета је одливак у облику крутог постоља или сандука, обично
сложеније конфигурације, који повезује остале делове доњег лафета у једну
целину и на кога се ослања цео обртни склоп оруђа. Код лакших оруђа тело
доњег лафета, као посебан део не постоји, а његову улогу преузима лафетска
осовина која је тада нешто сложенијег облика него иначе. Поред цеви тело
доњег лафета је најоптерећенији део оруђа и у статичком и у динамичком
смислу. Код оруђа интегрисаних на мобилне платформе функцију доњег
лафета преузима тело платформе. Ако је реч о оруђима куполне уградње,
нема потребе за краковима лафета или стопама, док код оруђа отворене
уградње (на пример самоходних хаубица или вишецевних лансера ракета на
возилима точкашима) ради нивелисања и ослонца оруђа при гађању
спуштају се кракови лафета или стопе.
Баланси имају задатак да обезбеде потпуно ослањање оруђа у четири тачке:
на два точка и на два крака. Без баланса, такво ослањање на и релативно
220
мало неравном терену, не би било могуће. У случају оруђа са подлогом,
подлога поред кракова лафета представља трећу тачку ослањања и тиме
нема потребе за балансима.
Кракови лафета са ашовима служе да при гађању обезбеде стабилност и
непомичност оруђа, а при транспотровању оруђа за вучу са вучним возилом.
Код оруђа са више кракова лафета, они се могу искористити као подупирачи
цеви при транспортовању, чиме се смањује утицај осциловања цеви при
транспорту. Ради обезбеђења потребног положаја при транспортовању или
гађању, предњи део кракова лафета са телом доњег лафета обично се везује
тзв. шарнирном везом. Задњи крајеви кракова лафета завршавају се ашовима
којима се непосредно успоставља ослонац на тлу за време опаљења и
потребна сила ослањања оруђа.
Нишанске справе и уређаји
Нишанске справе представљају посебне делове и уређаје којима се
обезбеђује тачно и прецизно усмеравање и навођење цеви у простору на
основу дефинисаних елемената за гађање циљева. Овај склоп оруђа данас
представља сложен и интегрисан систем високософистициране технологије
разних компонената и елемената, који омогућују високу прецизност и
тачност гађања са великом вероватноћом уништења циља првим метком. Са
додатним елементима и уређајима који омогућују практично потпуну
аутоматизацију свих функција и радњи у процесу гађања, овако интегрисан
склоп се често назива систем за управљање ватром на оруђима (СУВ).
Поред наведених главних склопова, конструктивна решења оруђа, зависно
од врсте и типова, могу да имају и друге делове, уређаје и механизме. Они
се обично називају помоћним деловима и механизмима оруђа и у њих
спадају: механизми и уређаји за пуњење оруђа механизми за подизање и
спуштање точкова, механизми за утврђивање оруђа при транспортовању,
дизалице кракова лафета, штитови, резервни алат и прибор (РАП) и др.

221
 3.1. Цев
Цев представља основни и најважнији део оруђа.У њој се врши процес
опаљења метка, при чему пројектил добија почетну и обртну брзину и по-
четни правац лета. С обзиром на то да процес опаљења карактеришу кратко
време, велики притисак и висока температура, и најмање грешке при прора-
чуну, конструисању, изради и у експлоатацији могу довести до распрскава-
ња или надувавања цеви у тренутку опаљења метка и онеспособљавања
оруђа.
3.1.1. Основни захтеви за цев
Цев је и најоптерећенији део оруђа. Притисци барутних гасова у току
процеса опаљења могу да достигну вредност и до 7000 bar.
С обзиром на оптерећење цеви, њену поузданост и услове експлоатације,
основни захтеви који се постављају пред цев су:
довољна отпорност на чврстоћу и крутост у свим пресецима цеви,
конструктивне димензије цеви,
поуздано вођење цеви при трзању и враћању и
животни век цеви (век употребе).
Потребна отпорност цеви на чврстоћу дефинише се највећим унутрашњим
притиском у каналу цеви, који цев може да издржи у оквиру еластичних
деформација (еластична отпорност цеви), независно од услова загревања
цеви и промене услова пуњења.
Крутост цеви се оцењује величином угиба цеви услед сопствене масе и
величином вибрација цеви при опалењу. Отпорност цеви зависи од
конструкције њених зидова и материјала од којег је цев израђена.
Потребне димензије цеви морају да обезбеде рационалну запремину барутну
комору, одговарајућу дужину ижљебљеног дела цеви ради обезбеђења
захтеване почетне брзине пројектила при потпуном сагоревању барутног
пуњења у цеви и оптимални угао нагиба жљебова да би се обезбедила
потребна стабилност пројектила на путањи.
Дужине цеви савремених оруђа крећу се у границама (20  60) d .
Спољни облик цеви при кретању цеви за време трзања и враћања у клизачима
колевке мора да буде цилиндричан.
Конструктивно разликујемо цеви код којих се при трзању ослона база
смањује, остаје константна или се повећава.

222
Животни век цеви се дефинише укупним бројем испаљених пројектила за
време употребе оруђа, код којег су основне карактеристике и параметри
цеви још увек очувани у пројектованим границама. Основни критеријуми за
декларисање цеви су: пад почетне брзине, смањење тачности и прецизности
гађања и повећање растурања почетне брзине преко дозвољене границе
зависно од врсте оруђа.
Поред ових захтева, у зависности од врсте цеви могу се поставити и додатни
или посебни захтеви као што су: положај тежишта цеви, производна цена,
погодност одржавања цеви и др.
3.1.2. Врсте цеви
Зависно од начина израде водишта пројектила у каналу цеви, разликују се
две врсте цеви:
ожљебљене и
глатке.
Ожљебљена цев служи да се пројектилу дâ правац лета, да му се саопште
почетна брзина и обртно кретање, које му обезбеђује стабилност за време
лета. Ожљебљене цеви се углавном примењују код топова, хаубица и топ-
хаубица, али и савремених минобаца
Глатка цев служи да се аеродинамички стабилисаном пројектилу саопшти
правац лета и почетна брзина. Глатке цеви се примењују код минобацача и
савремених тенковских и противоклопних оруђа.
Да би цеви оруђа могле да издрже што веће притиске барутних гасова,
ојачавају се различитим поступцима. Зависно од начина ојачања, разликују
се следеће врсте цеви:
неојачана - моноблок цев,
ојачана (библок, триблок, мултиблок) цев,
самојачана (аутофретована) цев и
слободна цев са кошуљицом.
Неојачана - моноблок цев (слика 3.1) израђена је из једног комада. Израђује
се са ожљебљеним и глатким каналом. Једноставна је по конструкцији и
економична за производњу. Недостатак јој је у томе што се у случају
истрошености мора цела мењати. Међутим, постојећим методама повећања
отпорности цеви и коришћењем за њену израду висококвалитетног легира-
ног челика, век употребе јој је знатно продужен, тако да се из ње може ис-
палити више хиљада метака, а да се не промене њене балистичке карактери-
стике. Моноблок цеви налазе широку примену код оруђа малог и средњег
калибра.

223
 Слика 3.1. Моноблок цев
Ојачана цев (слика 3.2) састављена је од две или више цеви навучених једна
на другу са преклопом у загрејаном стању. При хлађењу спољна цев стеже
унутрашњу, стварајући у њеним зидовима тангенцијални напон стезања.
При опаљењу, због дејства притиска барутних гасова, цев се шири и у њеним
унутрашњим слојевима се ствара тангенцијални напон истезања. Као резул-
тат алгебарског збрајања напона, различитих по знаку, апсолутна величина
резултујућег напрезања ојачане цеви биће мања од аналогног напрезања које
се јавља у моноблок цеви, под условом да су обе цеви изложене дејству
притиска исте величине. Према томе, ојачана цев може да издржи знатно
већи притисак од моноблок цеви. Недостатак ове цеви је у томе што је њена
производња знатно сложенија од производње моноблок цеви. Углавном се
примењује код оруђа већих калибара.

Слика 3.2. Ојачана (триблок) цев

1 – задњак, 2 – спољашњи слој, 3 – међуслој, 4 – унутрашња цев
Самоојачана (аутофретована) цев је израђена од једног комада. У фази изра-
де ове цеви њен канал се подвргава таквом унутрашњем хидрауличном при-
тиску при коме унутрашњи слој цеви добија трајне деформације, а споља-
шњи слој еластичне деформације. После престанка дејства хидрауличног
притиска, остаје спољни слој напрегнут на истезање. При опаљењу, напре-
зања проузрокована притиском барутних гасова се сумирају са напрезањима
створеним самоојачањем. На тај начин се резултујуће напрезање у

224
самоојачаној цеви смањује, па је самоојачана цев знатно отпорнија од
неојачане моноблок цеви.
Слободна цев са кошуљицом (слика 3.3) састоји се од унутрашње цеви и
кошуљице која је на њу навучена са зазором у границама (0,05 - 0,2 mm) за
оруђа средњег калибра и (0,15-0,25 mm) за оруђа већег калибра. При опаље-
њу, унутрашња цев се у почетку шири до контакта са кошуљицом, а затим
се при даљем нарастању притиска барутних гасова шири заједно са кошу-
љицом. После опаљења зазор између цеви и кошуљице се поново успоста-
вља. Кошуљица може бити навучена дуж целе дужине цеви или само на
задњем делу цеви. Добра особина ове цеви је у томе што се истрошена цев
замењује новом, док се кошуљица и даље користи.

Слика 3.3. Слободна цев са кошуљицом

1 – цев, 2 – кошуљица, 3 – задњак, 4 – затварач
3.1.3. Унутрашњост (канал) цеви
Унутрашњост (канал) цеви се састоји од (слика 3.4):
барутне коморе,
прелазног и
ожљебљеног или глатког водишта пројектила

Слика 3.4. Делови канала цеви

225
 Барутна комора
Барутна комора је глатки задњи део канала цеви и служи за смештај метка
при пуњењу цеви и сагоревање барутног пуњења. Конфигурација коморе
одређена је, пре свега, начином пуњења. Код савремених оруђа примењују
се два начина пуњења метком са чауром и без чауре. Барутно пуњење са
чауром може да се изведе са: чауром за сједињени или полусједињени метак
и чауром за дводелни метак (са променљивим барутним пуњењем). Пошто
барутна комора по свом облику и димензијама мора у потпуности да
одговара усвојеној концепцијуи метка, разликују се три основна облика
коморе (слика 3.5):
комора за сједињени (једноделни) метак,
комора за дводелни метак (полусједињени) и
комора за метак без чауре.
При ручном пуњењу маса сједињеног метка не треба да буде већа од
 30  50 kg . У случају веће масе сједињеног метка, примењује се дводелни
метак.
На слици 3.6 дата је шема чауре метка са основним величинама и
димензијама за сједињени и дводелни метак, које се могу користити при
пројектовању цеви.
Основна улога чауре за обе врсте метка је да обезбеди поуздано заптивање
барутних гасова при опаљењу и спречи могућност продора гасова преко
затварача. Да би задовољила овај захтев, чаура не сме да прсне и трајно се
деформише. Зато напрезања која настају у зидовима чауре при опаљењу, не
смеју да прекораче границу еластичности материјала од кога су израђене.
Конструкција чауре и коморе мора бити решена тако да зазор између спољне
површине чауре и зида барутне коморе буде релативно мали (ради лакшег
пуњења и пражњења), а дно чауре да има довољну отпорност и чврстоћу на
истезање без појаве гњечења или сабијања у зазор између задњег пресека
цеви и затварача. Осим тога, чаура служи да обједини све елементе метка
(иницијално и барутно пуњење са пројектилом) и заштити барутно пуњење
од утицаја спољашње околине.

226
 Слика 3.5. Врсте барутних комора
а) за сједињени метак, б) за дводелни метак, в) и г) за метак без чауре
I – основни конус, II – спојни конус, III – цилиндрични део, IV – конус
урезивања, V – предњи конус, VI – конус за заптивање

Слика 3.6. Чаура

а) за једноделни метак, б) за дводелни метак
Дебљина зидова чауре одређује се према емпиријском изразу:
   0,25  0,015d  - за сједињени метак и

   0,33  0,005d  - за дводелни метак.

227
Барутна комора за једноделни (сједињени) метак има облик који одговара
облику чауре једноделног метка. Састоји се од основног конуса, спојног
конуса и цилиндричног дела.
Коничност барутне коморе олакшава пуњење и избацивање празне чауре
после опаљења. Да би се водећи прстен пројектила могао сместити између
почетка жљебова и уста чауре, цилиндрични део барутне коморе је израђен
тако да је дужи од грлића чауре за ширину водећег прстена. Укупна дужина
барутне коморе ( Lbk ) одређује се као збир:

Lbk  lcaure  hvp  h

(3.1)
где су: lcaure - дужина чауре,
hvp - ширина водећег прстена пројектила,
h толеранција израде.
Барутна комора за дводелни (полусједињени) метак има конусни и
цилиндрични део. Дужина коничног дела је већа од дужине чауре, чиме се
обезбеђује сигурно налегање венца чауре на дно цеви при пуњењу.
Барутну комору за метак без чауре чине заптивни конус, грлић, цилиндрич-
ни део, предњи и задњи конус.
Барутне коморе за метак без чауре могу бити и другачије обликоване - да
на заптивни конус належе пластични заптивач, а да грлић служи да смањи
силу која делује на чело затварача при опаљењу; у основни цилиндрични део
се ставља барутно пуњење. Недостатак барутне коморе са суженим грлићем
је у томе што грлић отежава пуњење оруђа.
Прелазни конус
Прелазни конус је део унутрашњег канала цеви који спаја ожљебљени
(олучени) део цеви тј. водиште пројектила и барутну комору. Прелазни
конус може да има један или два конуса на који се наслања водећи прстен
пројектила (слика 3.7). Прелазни конус је на већем делу своје дужине гладак,
а приближно од задње трећине започиње ожљебљење цеви који пуни профил
жљебова остварује на крају прелазног конуса. Онај део прелазног конуса у
коме је ослоњен водећи прстен и који мора бити савладан ради покретања
пројектила из чауре и његовог утискивања у цилиндрично ожљебљено
водиште обично се назива „форсирни конус“. Основни задатак форсирног
конуса је да обезбеди правилно и постепено урезивање водећег прстена у
1 1
водиште пројектила. Конусност форсирног конуса износи    , а
 10 12 
228
његова дужина l f   0,3  0, 4  d ž , где је d ž - пречник мерен по дну жљебова.
Повећање ове конусности доводи до погоршања услова пуњења и урезивања
прстена у жљебове. Смањење конусности отежава постављање пројектила
при пуњењу у фиксиран положај.

Слика 3.8. Прелазни конус

Водиште пројектила
Водиште пројектила је предњи, најчешће ожљебљени део канала цеви по
коме се креће пројектил.
Основне карактеристике водишта пројектила су:
калибар d ,
профил поља и жљебова,
ширина поља и жљебова a, b ,
дубина жљебова t ,
број поља и жљебова n
угао увијања жљебова  ,
корак жљебова.
Калибар је најкраће растојање између два наспрамна поља.
Профил жљеба код савремених оруђа је правоугаони, а крајеви жљебова су
паралелни радијусу повученом ка средини жљеба (слика 3.9).

229
 Слика 3.9. Водиште пројектила - жљеб (олук) и поље
Профил жљеба има оптерећену (радну) и неоптерећену страну и дно. Између
два суседна жљеба налази се поље.
При избору елемената профила и броја жљебова треба обезбедити, пре свега,
лако урезивање, што захтева мали број жљебова и малу дубину и, друго,
поуздано вођење зрна у цеви, за шта су потребни већи број и већа дубина
жљебова. Параметри жљебова зависе, дакле, од моћи оруђа (почетна брзина
пројектила), материјала и облика водећег прстена.
Ширина жљебова се одређује из услова једнаке отпорности зуба водећег
прстена и поља жљебљеног дела цеви. Ако је водећи прстен израђен од
месинга, чија је отпорност 1,52,5 пута мања од отпорности материјала це-
ви, онда ће и ширина жљебова бити 1,52,5 пута већа од ширине поља, то
јест
a
 1,5  2,5
b (3.2)
где су: а - ширина жљебова,
б - ширина поља.
При оријентационом избору, ширина поља се обично узима за оруђа са
v0  800 m/s , 3b > а > 1,5b, а за оруђа са v0  800 m/s, 2 b > а > b.
Најчешће је
a  b  10  15  mm
. (3.3)
После избора ширине поља и жљебова, број жљебова n се одређује по
формули

230
  d
n
ab . (3.4)
Добијена величина n заокружује се до броја дељивог са 4 (из технолошких
разлога), а затим се обрнутим поступком израчунавају тачне вредности за a
и b.
Дубина жљеба ( t ) бира се, такође, у зависности од моћи артиљеријског ору-
ђа и износи:
за оруђа са v0  800 m/s , t   0, 01  0,015  d ,
за оруђа са v0  800 m/s, t   0, 015  0,04  d .

Угао увијања је дефинисан величином угла нагиба жљебова према оси цеви
и изражен је у степенима или радијанима (слика 3.10). Жлебови са констант-
ним углом увијања имају константан угао нагиба по целој дужини цеви. Код
жљебова са прогресивним углом увијања, угао нагиба расте према устима
цеви. Примењују се и жљебови са комбинованим углом увијања који имају
делове са прогресивним и делове са константним углом увијања.
За анализу утицаја угла увијања жљеба на жироскопску стабилност пројек-
тила и издржљивост цеви, чешће се, уместо угла увијања, узима корак
жљеба.

Слика 3.10. Изглед жљебова цеви развијених у равни

Корак жљеба се назива растојање дуж осе цеви на коме зрно начини један
пун обрт. Корак жљеба се изражава у калибрима.
За константно увијање жљебова корак се одређује по формули
d
h  const
tg  , (3.5)

231
или у калибрима:
h 
k    const
d tg  . (3.6)
Величина h назива се апсолутна дужина корака, а величина  k релативна
дужина корака.
3.1.4. Силе које делују на цев
При процесу опаљења на дно коморе, њене конусне површине и зидове цеви
делују следеће силе (слика 3.11):
силе притиска барутних гасова;
силе међусобног дејства пројектила и цеви;
силе реакције колевке, противтрзајућег уређаја и гасне кочнице;
сила инерције при трзању - враћању.

Слика 3.11. Силе које делују на цев при опаљењу

Ознаке и значење сила које делују на цев, према слици 3.11, су следеће:
Pd – сила притиска барутних гасова на дно цеви,
Psk – сила притиска барутних гасова на конусне површине
коморе,
Pst – сила притиска барутних гасова на зидове цеви,
Fr – радијална компонента силе притиска водећег прстена на
зидове цеви, због стезања водећег прстена,
FNy – тангенцијална компонента силе притиска водећег прстена,
на
радну страну поља,
FNx – аксиална компонента силе притиска водећег прстена, на
радну страну поља,
Q – сила дејства пројектила због статичке и динамичке
неуравнотежености пројектила,

232
 F – центрифугална сила због кривине цеви,
N1, N2 – реакције ослонца,
f – коефицијент трења,
Т1 , Т2 – силе трења у заптивачима повратника и кочнице,
Fp – сила повратника,
Fk – сила кочнице трзања,
Fgk – сила гасне кочнице,
It – сила инерције,
Qc – тежина цеви,
q – тежина пројектила.
Силе притиска барутних гасова
У силе притиска, које настају услед притиска барутних гасова у цеви, спада-
ју резултанта силе притиска на дно коморе, тј. чело затварача Pd, сила
притиска барутних гасова на конусне површине коморе Psk и силе притиска
на зидове цеви Pst нормалне у односу на осу канала цеви.
Силе које делују на дно и конусне површине коморе делују у равни осе цеви
и одређују се из израза:
Dk2 
Pd  pd 
4 (3.7)
 D2  
Psk  pd  k  ns  d 2 
 4  (3.8)
где је Dk – пречник дна коморе
Силе међусобног дејства пројектила и цеви
У силе међусобног дејства пројектила и цеви спадају:
притисак водећег прстена на зидове цеви,
притисак водећег прстена на радну страну поља,
сила дејства пројектила због статичке и динамичке неуравнотежено-
сти пројектила,
сила тежине пројектила и
центрифугална сила због закривљености цеви.
Сила притиска водећег прстена на зидове цеви Pr делује у правцу радијуса
и резултанта је двеју компонената које настају због дејства:
специфичног притиска q’ који се јавља услед стезања водећег прстена
по пречнику при утискивању у ожљебљени део цеви и

233
 специфичног притиска q’’ који настаје при урезивању водећег прстена
у жљебове.
Сила притиска водећег прстена на радну страну поља N јавља се код
oжљебљених цеви код којих пројектил, поред праволинијског кретања, под
дејством завојних жљебова добија и обртно кретање.
Компонента силе nN , где је n  број жљебова, која делује дуж осе цеви Fx ,
тежи да помери цев унапред и супротставља се трзању. Тангенцијална
компонента Fy образује момент који тежи да обрне цев.

Реакција тангенцијалне компоненте, која делује на пројектил, изазива обр-

тање пројектила.

Слика 3.12. Силе које делују на пројектил у ожљебљеној цеви

На слици 3.12. приказане су силе које делују на пројектил у ожљебљеној
цеви.
За константан угао увијања сила притиска водећег прстена је:

N  p  S  tg 
n (3.9)
За прогресиван угао увијања сила притиска водећег прстена је

N
n
 p  S  tg  K   m  v2 
(3.10)
где су: p  притисак барутних гасова у каналу цеви,
  угао увијања жлеба, тренутни,
  коефицијент који зависи од типа пројектила,
m  маса пројектила,

234
 d (tg  )
K   карактеристика промене угла увијања,
d
v  брзина пројектила,
Тангенцијална компонента силе nN гласи:
M vr
Fy   n  N (cos    sin )
r , (3.11)
а сила отпора жлебова праволинијском кретању пројектила, тј. аксијална
компонента силе nN је:
Fx  nN  sin   f cos  
. (3.12)
Сила дејства пројектила због статичке и динамичке неуравнотежености
пројектила Q преноси се на зид цеви преко центрирајућег прстена.
Статичка неуравнотеженост пројектила настаје у случају да се тежиште
пројектила не поклапа са осом центрирања. Растојање од осе центрирања до
тежишта назива се ексцентрицитетом es пројектила (слика 3.13).

Слика 3.13. Статичи неуравнотежен пројектил

Пројектил је динамички неуравнотежен ако средиште масе појединих
његових делова не лежи на оси центрирања, мада је пројектил статички ур-
авнотежен. Код динамички неуравнотеженог пројектила постоје -
неуравнотежене масе m1 (слика 3.14) које се налазе на растојању ed од осе
центрирања.

235
 Слика 3.14. Динамички неуравнотежен пројектил
При кретању статички неуравнотеженог пројектила, на цев делује сила
Pp  es
Qs 
b . (3.13)
Ако је пројектил динамички неуравнотежен, онда свака неуравнотежена ма-
са изазива појаву спрега центрифугалних сила
Qcd  m1  2  ed
(3.14)
које образују момент спрега Qcd l .
У том случају на цев делује сила:
Qcd  l m1   2  ed  l
Qd  
b b (3.15)
где је  - угаона брзина пројектила.
Ако између центрирајућег прстена пројектила и цеви постоји зазор (слика
3.15), онда се између осе пројектила и осе цеви образује неки угао (), чија
је вредност:


b. (3.16)

236
 Слика 3.15. Пројектил са зазором
Тежиште пројектила се не поклапа са осом цеви за величину
 l
y  l 
b . (3.17)
Пошто сила P делује у оси цеви, на пројектил ће деловати момент који
изазива појаву силе која делује на цев
M  Pp    l
Q  
b b2 . (3.18)
Укупна сила која делује на цев и која се преноси преко центрирајућег прсте-
на биће
   
Q  Qs  Qd  Q . (3.19)

Центрифугална сила Fcf јавља се у случају постојања кривине цеви (угиб

услед сопствене тежине) и делује у правцу радијуса кривине  c , а рачуна се
по формули
m V 2
Fcf 
c (3.20)
Максимална вредност центрифугалне силе је на устима цеви.
Под дејством центрифугалне силе мења се угао под којим пројектил напу-
шта цев, што се одражава на тачност и прецизност гађања. Ако је
c  6000 m центрифугална сила Fcf се може занемарити.

237
 Силе реакције колевке на цев, противтрзајућег
уређаја и гасне кочнице
Од колевке, на цев делују реакције N1 и N 2 и силе трења fN1 и fN2 , где је
 - коефицијент трења.
Осим тога, на цев делују и сила хидрауличне кочнице трзања Fkt и повратн-
ика Fp , као и силе трења у заптивачима кочнице Fkz и повратника Fpz .
Положај њихових нападних тачака зависи од распореда делова противтр-
зајућег уређаја на оруђу у односу на цев.
Ако артиљеријско оруђе има гасну кочницу, онда она ствара силу Fgk . Њена
величина је одређена изразом:
Fgk  1    pu S
, (3.21)
где су: pu - притисак барутних гасова на устима цеви,
 - импулсна карактеристика гасне кочнице.
Сила инерције и тежина цеви
У средишту масе трзајућих делова делује сила тежине трзајућих делова Q0
, а у току кретања јавља се и сила инерције It чија је вредност:

Qo dv
It   ax  mt   Pkn  R
g dt , (3.22)
где је резултујућа сила притиска барутних гасова која изазива трзање (сила
трзања):
Pkn  Pd  Psk  Fx . (3.23)
Величина R је отпор трзања и представља резултујућу вредност свих сила
на правац осе цеви при трзају.
R  Fkt  Fp  Fkz  Fpz  f  N1  N 2   Q0 sin  
 Fkt  Fp  T  Q0 sin 
(3.24)
где су:  - угао елевације цеви,

T  Fkz  Fpz  f  N1  N 2  - укупна сила трења.

238
Правац силе R пролази кроз средиште масе трзајућих делова на растојању
е (крак динамичког спрега) од осе цеви и не зависи од размештаја делова
противтрзајућег уређаја на оруђу.
Сила инерције цеви се узима у обзир при прорачуну елемената цеви на
отпорност (задњака, гасне кочнице и др.).
3.1.5. Живот цеви
Цеви артиљеријских оруђа су израђене од квалитетних легираних челика, у
чијем се саставу налазе специјални метали као: никл, хром, молибден,
ванадијум, волфрам и др. Но, и поред тога, цеви се троше и њихов животни
век, рачунајући само активну употребу за време паљбе, веома је кратак.
Период у коме цев задржава прецизност гађања, почетну брзину и домет у
границама утврђеним тактичкотехничким захтевима назива се живот це-
ви. Осим временског трајања цеви, чешће се као мерило трајности узима број
испаљених метака са највећим барутним пуњењем до момента у коме цев
губи своје балистичке особине, када наступа "балистичка смрт" цеви.
Хабање цеви
У току процеса опаљења најосетљивија је унутрашњост цеви, јер је изложе-
на веома тешким условима рада. Отуда се већ после неколико испаљених
метака могу приметити извесне промене. У пракси је уобичајено да се тро-
шење унутрашње површине цеви назива хабање.
Хабање доводи до трошења прелазног конуса и на тај начин до повећања
дужине барутне коморе. Ивице поља, нарочито радног бока, све се више
заобљавају и деформишу, а нека поља су након већег броја испаљених ме-
така скинута и на дужини до једног калибра.
Повећање барутне коморе доводи до померања ослонца водећег прстена и
на тај начин до повећања запремине барутне коморе, што смањује густину
барутног пуњења. Мања густина барутног пуњења има за последицу смање-
ње почетне брзине и домета пројектила.
Хабање водишта проузрокује неправилно вођење пројектила и смањење
његове обртне брзине. Смањењем обртне брзине умањује се стабилност лета
пројектила кроз ваздух и повећава растурање погодака.
Хабање цеви је неуједначено, како у попречном пресеку, тако и по дужини
цеви.
Посматрано у попречном пресеку цеви, хабање поља је два до три пута веће
од хабања дна жлебова. Радне стране поља се знатно брже хабају од
пасивних.
239
Хабање цеви оруђа по дужини приказано је на дијаграму на слици 3.16.

Слика 3.16. Дијаграм хабања цеви по њеној дужини

I-I пресек ожљебљеног дела,
II-II почетак пуне дубине жљебова,
III-III пресек максималног притиска барутних гасова,

На дијаграму се види да је хабање цеви највеће на почетку ижлебљеног дела,

најмање на средњем делу, а на устима цеви поново повећано.
Трошење или хабање цеви је изазвано:
механичким трењем водећег прстена и цеви,
топлотним и механичким дејством барута и барутних гасова,
хемијским дејством барутних гасова.
Број опаљења који одређује живот цеви може да се одреди непосредно
(мерењем пада почетне брзине пројектила, мерењем растурања), или по-
средно (мерењем продужења барутне коморе и проширењем калибра цеви).
Бакарисање цеви
Услед трошења водећег прстена, уз присуство високих притисака, високе
температуре и хемијског дејства барутних гасова, долази до бакарисања це-
ви. То је процес приањања ситних бакарних честица на унутрашње површи-
не цеви. У почетку се јаче бакаришу прелазни конус и почетак ижлебљеног
дела цеви, а после неколико стотина испаљених метака најинтензивније ба-
карисање је на средњем делу водишта зрна. Ако се барутно пуњење убацује
без чауре, бакарисање се појављује и на зидовима барутне коморе.
Мере за продужење живота цеви
Свака цев у наоружању се троши, без обзира на то од каквог је материјала
израђена. Њен век трајања је, свакако, условљен њеном отпорношћу према
механичком трошењу, према хемијском и топлотном дејству барутних гасо-
ва. При изради цеви води се рачуна о многобројним захтевима који су и
240
међусобно супротни. Тако, цев ће бити дужег века ако је израђена од веома
квалитетног легираног челика, али је, с друге стране, таква цев веома скупа.
Такође, дебља цев је отпорнија на топлотно напрезање, али је много тежа и
скупља.
Услови гађања захтевају велики број испаљених метака у кратком времен-
ском интервалу, чиме се скраћује век трајања цеви, а производња нових не
само да је скупа него често и није могућа. Отуда је неопходно предузимање
свих мера како би се продужила трајност цеви. У веома грубој подели све те
мере се могу сврстати у три групе:
конструктивне,
балистичке и
експлоатационе.
Конструктивне мере за продужење живота цеви су:
добар избор материјала цеви,
избегавање стрмих и наглих прелаза на прелазном конусу и дну жље-
бова,
избегавање конструкције са веома високим притисцима барутних га-
сова,
избор толеранција између водећег прстена пројектила и цеви,
прецизна израда пројектила и
полирање унутрашњости цеви.
Балистичке мере за продужење живота цеви су:
правилан избор врсте барута чије су хемијске особине мање штетне и
чија је температура сагоревања нижа,
одређивање правилне количине барута за постизање одговарајућег
притиска,
осигурана истовремена припала барутног пуњења да би се избегло
скоковито стварање притиска,
примена флегматизатора у барутима који стварају танки слој на цеви
и штите је од дејства усијаних гасова и честица барута и
употреба квалитетних средстава за дебакарисање.
У експлоатационе мере за продужење живота цеви спадају сви поступци и
мере које се предузимају за време чувања, одржавања и употребе оруђа:
не сме се гађати из слабо очишћене и подмазане цеви, а, исто тако, ни
са муницијом која је превише подмазана,
увек треба користити најмање пуњење којим се може извршити зада-
так,
не треба држати метак у цеви за време прекида паљбе,

241
 цев треба што боље хладити, због чега треба држати отворен затварач
за време прекида паљбе и цев у максималној елевацији да би
струјање ваздуха било што боље,
после прекида гађања цев одмах очистити и подмазати и
што чешће контролисати (прегледати) цев.

3.2. Задњак
Задњак представља задњи део цеви артиљеријског оруђа у који се смешта
затварач преко којег на њега делује сила притиска барутних гасова у цеви.
Код цеви савремених артиљеријских оруђа задњак је посебан део који се на-
вије непосредно на цев или се помоћу спојне навртке везује за цев (слика
3.17).

Слика 3.17. Веза задњака за цев

а) веза преко навоја; б) веза помоћу спојне навртке
1 - цев; 2 - задњак
У задњаку су смештени сви механизми затварача и аутоматике и механизми
који везују трзајуће делове хидрауличне кочнице и повратника. Задњак
понекад служи и за вођење цеви при трзању. Погодним избором и распоре-
дом масе задњака врши се уравнотежење осцилујућих делова оруђа.
Према конструкцији и намени, задњаци се деле у две групе (слика 3.18):
задњак за клинасти затварач и
задњак за завојни затварач.

242
Задњаци за клинастим затварачима се примењују код оруђа малог и средњег
калибра, а са завојним затварачима код оруђа великог калибра са метком без
чауре. Задњаци се могу израђивати из једног комада са цеви и тада су ком-
пактни и просте конструкције. Недостатак им је што се у случају оштећења
мора замењивати цела цев.
Недостатак задњака који се наврћу на цев или омотач је у томе што су израда
и навртање сложени, па се због тога користе само код оруђа великог калибра
са клинастим затварачем. Данас су најраспрострањенији задњаци са завој-
ницом и спојницом. Недостатак ове конструкције задњака је извесно пове-
ћање попречних димензија задњака.

а) б)
Слика 3.18. Врсте задњака
а) задњак за клинасти затварач, б) задњак за завојни затварач
Основни захтеви које треба да испуни сваки задњак према су:
да поуздано ради у свим условима експлоатације,
да, заједно са затварачем, добро затвара цев при опаљењу,
да буде довољно крут и отпоран како се не би појавиле трајне дефор-
мације,
да веза задњака са цеви обезбедјује сигурност од самоодвртања, услед
појаве ударних оптерећења, и да спречи обртање и аксијално по-
мерање цеви при опаљењу,
да маса задњака буде распоређена тако да тежиште трзајућих делова
буде на оси цеви,
да конструкција буде једноставна, без наглих прелаза и дубоких изре-
за,
да буде једноставан за израду и

243
 да буде израђен од висококвалитетног материјала, отпорног на ударна
оптерећења на нормалним и ниским температурама (обично од
истог материјала као и цев).
3.2.1. Прорачун задњака
Карактер и величина сила које делују на задњак су одређени наменом и
конструктивним особинама задњака и других делова оруђа везаних за њега.
Основне силе (слика 3.19) које делују на задњак у периоду трзања су:
сила тела затварача (клина) Pk на ослону површину задњака,
резултујућа сила Pn која се са задњака преноси на цев преко навојне
везе сила хидрауличног отпора трзању и инерције трзајућих
делова кочнице у моменту максималног отпора трзању Rt и
силе хидрауличног отпора кочнице трзања и повратника и инерције
њихових делова Fk и Fp .

Слика 3.19. Силе које делују на задњак

Прорачун везе задњака и цеви
Због сложене конфигурације спољашњих површина дела задњака са навоји-
ма тешко је добити аналитички израз за прорачун напрезања. За одређивање
прорачунских напрезања у навојном делу задњака усвајају се следеће
претпоставке:
сила на навојни део задњака Pn преко цеви или навртке делује
равномерно по површини ослоних завојака задњака,
напрезања услед дејства радијалних сила и савијања задњака,
равномерно су распоредјена по целој дужини L навоја задњака,

244
 попречни пресек навојног дела задњака је цилиндричног облика са
унутрашњим радијусом r1 и спољашњим радијусом r2 ,
силе са стране навојне везе цеви или навртке преносе се на задњак у
облику радијалне силе у правцу радијуса r1 и тангенцијалне
силе у правцу паралелном оси, слика 3.20.

Слика 3.20. Силе на завојак задњака

Сила Pn и реакција N на ослоној површини навојне везе задњака,
рачунајући и силу трења fN , повезане су релацијом:

Pn  N sin   fN cos  ,
одакле је сила реакције:
Pn
N , (3.25)
sin   f cos 
где је:  - угао нагиба радног бока навојне везе,
f - коефицијент трења између ослоних површина завојака.
Радијална сила Q на ослону површину навојне везе задњака одређује се
релацијом:
Q  N  cos   f sin   , (3.26)

односно уврштавањем (3.25) добија се:

Pn  cos   f sin  
Q . (3.27)
sin   f cos 
Ако се коефицијент трења f замени тангенсом угла трења тј. f  tg  ,
онда се после сређивања израза добија:
Q  Pn ctg     . (3.28)
245
У практичним прорачунима, угао трења одређује се из релације:
  arctgf  ,
где је f   f / sin  - еквивалентни коефицијент трења клизања f  0,12 .
Услед делујућих сила у навојној вези задњака јавља се радијално напрезање
на унутрашњој површини навојне везе задњака, чији је облик:
Pnctg    
 r1   . (3.29)
2 r1L
Према релацији (3.29) се види да за      90 следи да је  r1  0 . Ако
угао тежи нули   0  и занемари се угао трења  , радијално напрезање
тежи  r1   . Поред напрезања  r у корену завојне везе задњака настаје
напрезање на савијање навојака:
Ms
s  ,
W
t
где су: M s  Pn - момент савијања,
2
2 r1h 2
W n - момент отпора навојака на савијање,
6
h - ширина основе навојака,
n - број навојака.
Ако се узме да је приближно nh  L , онда је напрезање на савијање:
3Pn t
s   . (3.30)
2 r1hL
Укупно радијално напрезање на сабијање, које настаје у основи навојака
може се приказати у облику:
Pn  3t 
 r1    ctg       ,
2 r1 L  h
или:
Pn n
 r1   , (3.31)
2 r1 L

246
 3t
где је:  n  ctg      - параметар навоја навојне везе.
h
Прорачун лежишта задњака за клинасти затварач
Поред наведене методе прорачуна навојне везе задњака, за прорачун
лежишта задњака за клинасти затварач може се користири приближна
метода која је базирана на следећим претпоставкама:
сила притиска барутних гасова на тело затварача Pk преноси се на
ослоне површине задњака у облику две концентричне силе,
слика 3.21.
Преграда задњака која повезује ослоне површине задњака се не узима
у обзир, па се савијање преграде задњака и бочних ослонаца
занемарује. Уз ове претпоставке, приближан прорачун
отпорности ослоних површина задњака подразумева
одређивање напрезања услед истезања и савијања:
Pk M e
   , (3.32)
2 Sb W n
где су: Sb  Ha - најмања површина попречног пресека бочних ослонаца
задњака,
Ha 2
W - момент отпора пресека ослонаца задњака,
6
P  a
M  k  e   - момент савијања и
2  2
n  1,5 - коефицијент сигурности чврстоће у пресеку.

Слика 3.21. Прорачунска шема лежишта задњака

Приближна метода прорачуна такође подразумева одређивање напрезања на
сабијање (гњечење), смицање и савијање ослонца задњака па је:

247
 Pk
g  , (3.33)
2S0
где је S0 - најмања ослона површина затварача са задњаком,

Ms
s  , (3.34)
Ws
где су: M s  Pk e - момент савијања,
Hb2
Ws  - отпорни момент на савијање и напрезање на смицање у
3
корену ослонца,
Pk
 sm  , (3.35)
2S
где је S  Hb - површина смицања.
Еквивалентно напрезање у ослоним површинама задњака је према томе:
e
 ek   s2  3 sm
2
 , (3.36)
n
где је n  1,5  2, 0  - коефицијент сигурности чврстоће задњака.

3.3. Затварач и механизми затварача оруђа

Затварач представља задњи део склопа цеви, намењен да својим
механизмима врши следеће функције: поуздано затварање задњег пресека
канала цеви оруђа, заптивање задњег дела барутне коморе, вршење опаљења
барутног пуњења и избацивање чауре метка.
У општем случају, сваки затварач артиљеријског оруђа има следеће основне
механизме:
 механизам за покретање тела затварача (отварање и затварање),
 механизам за запињање, окидање и опаљивање,
 механизам за избацивање чауре,
 механизам за пуњење оруђа,
 механизам за осигурање рада затварача и
 помоћне механизме.
Ако су све функције затварача (отварање, пуњење, затварање и опаљивање)
механизоване и изводе се аутоматским путем, такви затварачи су
248
аутоматски. Ако се нека од наведених функција затварача изводи ручним
путем, онда су такви затварачи полуаутоматски.
Зависно од конструкције, главни типови затварача који се данас примењују
на оруђима су:
клинасти затварачи са хоризонтално-попречним кретањем тела
затварача у односу на осу канала цеви (хоризонтално клинасти)
и са вертикалним кретањем у односу на цев (вертикално
клинасти), слика 3.22,
завојни затварачи са уздужним кретањем тела затварача, слика 3.23,
уздужно-попречни затварач-врата (затварач типа вратаоца) са
попречним кретањем тела затварача са деловима, слика 3.24.

б)
а)
Слика 3.22.Клинасти затварачи
а) вертикално клинасти затварач, б) хоризонтално клинасти
затварач

Слика 3.23. Завојни затварач

249
 Слика 3.24. Затварач типа вратаоца, спољни изглед
Осим наведених најчешће примењиваних врста затварача, у пракси се код
специфичних врста оруђа – минобацача користи и крути затварач-задњак.
Крути затварач-задњак је прво конструкционо решење за затварање задњег
дела цеви. Данас се користи за затварање задњег дела цеви код минобацача
код којих је пуњење цеви са предње стране - са уста цеви. Овакав затварач
обезбеђује једноставно и поуздано затварање и заптивање задњег дела цеви.
Недостаци оваквог затварача су што се пуњење врши са предње стране, што
је отежано одржавање и чишћење цеви, а нарочито вађење неиспаљеног
метка – мине.
Конструктивно решење затварача уопште, и припадајућих механизама
битно утиче на брзину гађања оруђа преко времена трајања циклуса рада
затварача између два опаљења Tc . Како је брзина гађања одређена
релацијом:
60
n  met. / min 
Tc ,
то се смањивањем укупног времена циклуса Tc рада затварача за време
трзања и враћања може постићи већа брзина гађања и обрнуто. За оруђа која
гађају са сједињеним и дводелним метком време Tc дефинише се према:
Tc  tt  tv  tiz , (3.37)
где су: tt - време трзања цеви оруђа,
t v - време враћања и
 tiz - укупно време трајања појединих операција рада затварача и
делова механизама од опаљења до опаљења следећег метка. Оно је
нешто веће код пуњења са дводелним метком у односу на пуњење са
сједнињеним метком.

250
На смањивање времена трајања појединих операција затварача  tiz ,
значајно се може утицати увођењем механизма за аутоматско отварање и
затварање затварача, тзв. механизма полуаутоматике, затим
аутоматизацијом процеса пуњења и извршења опаљења. Тако, на пример,
брзина гађања код оруђа са полуатоматским затварачима и механизованим
пуњењем оруђа, може се повећати 1,5 до 2 пута у односу на ручно пуњење
оруђа. Потпуна аутоматизација пуњења оруђа, на пример код тенковског
топа 125 mm омогућује брзине гађања од  8  10  метака у минути.

У случају примене завојних затварача, на основу искуства из праксе, дужина

цеви је за  0,2  0,3 % већа од дужине цеви са клинастим затварачима.
Оваква разлика у дужини цеви не утиче битно на предности примене
затварача једног или другог типа затварача. Поређењем масе задњака за
клинасте и завојне затвараче, при једнакој чврстоћи, задњак за клинасти
затварач и сам затварач су тежи. У конструктивном смислу ово је погодније
јер се центар масе приближава пресеку задњака, а тиме олакшава
уравнотежење нагибног склопа цеви. Клинасти затварачи омогућују већу
брзину гађања због једноставног кретања (транслације) при отварању и
затварању цеви. Наиме, при отварању и затварању цеви, клин (тело
затварача) треба само померити у смеру његовог кретања, при чему силе
неопходне за ово померање при хоризонталном кретању уопште не зависе
од угла елевације цеви. При отварању завојног затварача потребно је
почетно одвијање тела затварача од лежишта задњака, а затим отварање
затварача. Ако се жели да се оба ова кретања изврше једним закретањем
ручице затварача, потребно је дуже време. Ова разлика у времену код оруђа
малог калибра је незнатна и расте са повећањем калибра оруђа. Посебно је
велика разлика у случају завојних „тростепених“ затварача. Конструкција
клинастих затварача у односу на лежиште задњака уопште не допушта
„заклињавање“ затварача. Сам отпор који отежава отварање затварача
састоји се од силе трења клизања и сила потребних за извлачење чауре из
барутне коморе. Код оруђа великих калибара са клинастим затварачем, силе
трења се могу лако елиминисати уградњом „ролера“ (куглица).
У случају завојних затварача, силе отварања и затварања затварача зависе од
угла елевације цеви.
Због тога, примена завојних затварача код оруђа великих калибара захтева
уградњу посебних механизама за уравнотежавање, који су често сложене
конструкције. Код оруђа малих калибара са клинастим затварачима и
вертикалним кретањем у односу на осу канала цеви, маса затварача не утиче
битно на силу затварања. Међутим, код оруђа средњих и великих калибара

251
који немају механизме полуаутоматике, ради избегавања механизама за
уравнотежавање тела затварача, препоручује се хоризонтално кретање тела
затварача.
У погледу удобности пуњења оруђа, клинасти затварачи имају низ
предности у односу на завојне. Наиме, завојни затварач се отвара у правцу
кретања метка при пуњењу и зато долази до „задржавања“ процеса пуњења
до потпуног отварања затварача. Код „брзометних“ оруђа са завојним
затварачем није поуздано спречена могућност пригњечења доносача метка
између затварача и задњег песека цеви. Овакви недостаци код клинастих
затварача уопште не постоје.
Клинасти затварачи при пуњењу оруђа омогућују бочно увођење метка или
увођење одозго главног дела пројектила кроз одговарајући прорез у
лежишту задњака. Ово има предност и у томе што оруђу при гађању са
већим угловима елевације смањује висину линије ватре. Тако, на пример,
код оруђа ПА артиљерије, висина линије ватре дефинише се могућностима
пуњења при већим угловима елевације и ограничењем дужине метка. Са
клинастим затварачима, висина линије ватре може се смањити за  2,5  3
калибра, што омогућује већу стабилност оруђа при мањим угловима
елевације. На крају, код клинастих затварача је много лакша примена
механизама полуаутоматике него код завојних због неопходности
трансформације транслаторног кретања у ротационо кретање тела затварача
при његовом затварању и отварању.
У односу на технологију израде ни један тип затварача нема битних
предности. Затварач типа вратаоца представља нови тип затварача са
померањем у попречном смеру, који омогућује велику брзину гађања.
Примењује се код аутоматских оруђа мањег калибра (до 60 mm). Тело
вратаоца, у облику „У“ профила, држи и усмерава правоугаона плоча која је
чврсто спојена са задњим пресеком цеви, тако да се може вертикално
померати. У доњем (спуштеном) положају, задњи зид затварача затвара
отворени пресек цеви чеоном површином, слично као код клинастих
затварача у затвореном положају. У горњем положају, вратаоца отварају
задњи пресек цеви ради пуњења. Механизам за окидање и елементи за
заптивање су смештени у задњем делу затварача са друге стране. Вратаоца
затварача отварају два ваљчића који се крећу по клизачима за време враћања
цеви у предњи положај. После пуњења оруђа до краја враћања цеви,
вратаоца се спуштају и потпуно затварају цев. Овај тип затварача са
механизмом за пуњење оруђа обезбеђује велику јединачну брзину гађања.
Међутим, он захтева специјалну носећу структуру за повезивање цеви са

252
елементима ПТУ, а непогодан је и у случају примене релативно тежих плоча
за вођење вратаоца затварача.
Сваки затварач, независно од конструкције, треба да задовољи следеће
опште захтеве:
да је довољно чврст (отпоран) и да поуздано затвара цев,
да не дозволи опаљење ако није до краја затворен и да онемогући
самоотварање за време опаљења (тзв. самокочивост затварача),
да у отвореном положају заузима што мање простора (кретање
затварача мора да буде обезбеђено при свим угловима елевације
цеви),
да не дозволи опаљење ако се трзајући делови после опаљења нису
вратили у почетни положај,
да омогући поуздано дејство механизма за окидање и опаљење метка,
да обезбеди поуздано избацивање чауре метка или целог пуњења ако
није дошло до опаљења,
да је расклапање и склапање затварача једноставно и брзо уз употребу
што мање алата,
да је број делова затварача што мањи, а њихова израда у погледу
технологије израде што једноставнија.
Поред ових општих основних захтева, постоје и посебни захтеви за неке
врсте оруђа, као што су: тенковка, противоклопна, самоходна и
противавионска оруђа. Неки од њих су следећи:
код затварача са механизмом полуаутоматике, затварач треба
поуздано да у отвореном положају држе зуби кракова избацача
или неки други делови који при уношењу метка у барутну
комору морају да ослободе затварач ради затварања цеви,
морају имати уређај или делове који омогућују ручно ослобађање
затварача ради његовог затварања без уношења метка у цев.
запињање ударача (механизма за опаљење) без отварања затварача и
др.
3.3.1. Клинасти затварачи
Главни део клинастог затварача који је оптерећен силама за време опаљења
метка представља клин или тело затварача у облику призматичног клина.
Првобитни попречни пресек клина имао је облик правоугаоника, затим
цилиндрично-призматичног клина, а у садашње време облик призматичног
клина са доста великим заобљењем задњих ивица.
Предња површина клина је потпуно равна и нормална на осу канала цеви.
Задња ослона површина са предњом образује угао закошења од 1o10' до 2o,
ради обезбеђења лаког и чврстог затварања затварача и његовог лакшег
253
отварања. При померању у лежишту задњака клин се усмерава тако да
његова задња површина увек прилеже ка ослоној површини лежишта
затварача. При оваквом кретању предња површина клина за време отварања
одлази од заднмјег пресека цеви, а приближава се њој при затварању
затварача. Оваква конструкција клина омогућује крајње утискивање чауре у
барутну комору при пуњењу, а после тога за време отварања његово
одвајање, када нестаје сила трења између предњег дела (чела затварача) и
дна чауре. Због малог угла закошења задњег дела клина, код хоризонтално
клинастих затварача не може доћи до отказа услед других конструктивних
мера које утичу на поузданост затварања затварача за време опаљења.
За размештај бројних механизама затварача у тело затварача урађени су
бројни отвори, удубљења и сл. што је клин претворило у доста сложену
конфигурацију са могућим местима концентрације напрезања при опаљењу.
Услов самокочивости вертикално-клинастог затварача
За одређивање угла нагиба  ослоних површина клина, на слици 3.25
представљен је вертикално-клинасти затварач и шема делујућих сила за
време опаљења.

Слика 3.25. Шема сила на клинасти затварач за време опаљења

На основу шеме сила према слици 3.25, за постављени систем координата
једначине равнотеже клина су:
 x  N  I k cos   qk sin   Pd cos   f1 Pd sin   0 . (3.38)
y  f1 Pd cos   f 2 N  I k sin   Pd sin   qk cos   0 . (3.39)
Где су: qk - сила тежине клина,
254
 N - сила реакције ослоне површине задњака на клин,
q
I k  k Pd - сила инерције клина,
Qt
f1 , f 2 - коефицијенти трења и
 - угао нагиба ослоне површине клина.
Из релације (3.38) следи нормална реакција N :
N  Pd  cos   f1 sin    I k cos   qk sin  . (3.40)

Из релације (3.39) раздвајањем сила у смеру кретања клина вертикално

наниже може се написати:
f1 Pd cos   f 2 N  I k sin   Pd sin   qk cos  . (3.42)
Чланови десне стране релације представљају укупну силу F која тежи да
избаци клин из лежишта задњака, а чланови леве стране једнакости укупну
силу T која тежи да задржи клин у свом лежишту.
Услов самокочивости затварача (сигурно држање у свом лежишту) је
испуњен ако важи да је:
F T
тј.:
Pd sin   qk cos   f1 Pd cos   f 2 N  I k cos  . (3.43)
Ако се у израз (3.43) уврсти израз (3.42) за N , а затим лева и десна страна
једнакости подели са Pd cos  , добија се:
qk I I
tg    f 2  f1 f 2tg   f 2 k tg   f1  k tg  . (3.44)
Pd Pd Pd
За обезбеђење самокочивости клина, угао  треба да буде што мањи. Код
већине оруђа је угао   110  2 . Ако се ово узме у обзир и занемаре
q I I
одређени чланови: k , f 2 k tg  , f1 f 2 tg  , k tg  због малих вредности,
Pd Pd Pd
услов самокочивости клина своди се на облик:
f 2  f1  tg (3.45)

255
Коефицијенти трења f1 и f 2 зависе од састава и количине мазива. За
f f
примењене материјале у артиљерији 1 и 2 се мењају у границама од 0,06
f  f2  f
до 0,14. Практично се узима да је 1 па је услов самокочности онда:
2 f  tg  . (3.46)
Ако се коефицијент трења f изрази преко угла трења односно 2 f  tg 2  ,
онда се може написати да је:
tg 2   tg  , односно 2   (3.47)
Види се да ће клин поуздано затварати канал цеви, што је угао нагиба
ослоних површина клина мањи од двоструког угла трења. Са повећањем
угла трења поузданост рада затварача се повећава.
3.3.2. Завојни затварачи
Основни део затварача је тело затварача у облику ваљка са завојним ребрима
на цилиндричној површини. Најједноставнији облик је са два завојна и два
глатка поља када завојна површина захвата нешто мање од једне половине
обима тела затварача.
Да би се затварач у свом лежишту у задњаку истог рељефа увијао, или из
њега одвијао, потребно је да се заокрене око уздужне осе за око 900. Мањи
угао заокрета је потребан ако има више поља (нпр., три завојна: три глатка
или четири завојне и четири глатка). Ако треба да подноси велика оптереће-
ња онда треба да има већу завојну површину. Она се повећава повећањем
пречника и дужине тела затварача или израдом ребара у више степеница (сл.
3.9).

Слика 3.26. Вишестепени завојни затварачи

256
Ако су завојци у две степенице (слика 3.26) онда завојна површина заузима
две трећине обима
   2 / 3 цилиндричног тела, а ако су у три степенице,
онда је 
  3 / 4  завојна површина остварена на 3/4 обима тела затварача.
На тај начин се повећава завојна површина без повећања дужине и без осет-
ног повећања масе затварача. Угао заокрета зависи од укупног броја поља
(завојних и глатких).
Угао завојнице, по којој су израђена ребра, рачуна се из услова самокочиво-
сти затварача при опаљењу. Обично је угао завојнице   1о.
Димензије тела затварача и завојних ребара се одређују конструктивно, а от-
порносни прорачун се врши само као контрола дебљине чела затварача и
димензија ребара по познатим формулама отпорности.
3.3.3. Механизми и делови затварача
Зависно од намене, затварачи савремених артиљеријских оруђа могу имати
следеће механизме и делове:
механизам за покретање затварача,
механизам за опаљење метка,
механизам за избацивање чауре и
механизме за осигурање и помоћне механизме.
Механизми за покретање затварача
Покретање затварача, тј. његово отварање и затварање могу да буду само
ручно или ручно и аутоматски. Завојни затварачи, чије кретање није у прав-
цу осе цеви, покрећу се само ручно, док се већина клинастих затварача може
покретати и аутоматски.
Главни делови за ручно отварање затварача су (слика 3.27):
тело затварача,
ручица за отварање затварача,
лактасте полуге са котрљачама и
осовина лактастих полуга.
Тело затварача се покреће преко лактастих полуга. Код отварања, односно
затварања, ручицом за отварање затварача закреће се осовина лактастих по-
луга, а тиме се закрећу и лактасте полуге. Котрљаче лактастих полуга крећу
се по профилисаном жљебу на телу затварача и покрећу затварач у жељену
страну.

257
 Слика 3.27. Делови затварача за покретање
1 - тело затварача; 2 - лактаста полуга са котрљачама; 3 - осовина
лактастих полуга; 4 - ручица за отварање затварача; 5 - полуаутомат за
затварање затварача
Код оруђа малих и средњих калибара покретање затварача, осим ручног, мо-
же да буде и аутоматско. Механизам за аутоматско отварање и затварање
затварача, запињање ударача и активирање дејства делова за избацивање ча-
ура зове се полуаутомат.
Полуаутомат се састоји од делова за затварање и делова за отварање
затварача. За рад делова полуаутомата се користи енергија трзања цеви.
Ако се отварање обавља у току трзања, онда се то мора реализовати тек при
крају трзања када је у цеви притисак барутних гасова пао на атмосферски.
Негативна страна такве полуаутоматике је у томе што се затварач некад мо-
же отворити исувише рано. Осим тога, отварање је праћено појавом великих
инерцијалних сила покретања затварача и избацивања чауре, што има за
последицу интензивна хабања, кидање венца чауре итд. Предност такве
полуаутоматике се састоји у сигурном отварању цеви и мирном враћању
трзајуће масе у основни положај.
Код већине оруђа са аутоматским покретањем затварача отварање се обавља
приликом враћања трзајуће масе, и то углавном у последњој трећини пута
враћања. У зависности од тога да ли се кинетичка енергија враћања трзајуће
масе користи (за отварање затварача) непосредно, или посредно преко опру-
ге за отварање, разликују се две основне врсте полуаутомата механичког ти-
па:
258
 полуаутомат ударног дејства,
полуаутомат с опругом за отварање.
Полуаутомат ударног дејства је једноставне конструкције и поуздан у ра-
ду. Међутим, због ударног преношења сила на тело затварача, долази до ве-
ликог инерцијалног отпора и напрезања, као и јаког хабања на ударним по-
вршинама механизма. С тога се полуаутомат оваквог типа не примењује код
оруђа чији затварачи имају масу већу од 40 до 50 kg. Шематски приказ та-
квог полуаутомата дат је на слици 3.28.
Рад полуаутомата одвија се на следећи начин: при враћању цеви брзином U
, песница главе лактасте полуге удара у копир, закреће лактасту полугу која
својом котрљачом потискује тело затварача брзином v2 наниже и при томе
долази до закретања крака, потискивања потисне чауре и сабијања опруге за
затварање.

Слика 3.28. Полуаутомат ударног дејства

1 – песница, 2 – лактаста полуга, 3 – копир
При пуњењу, венац чауре удара u нокте избацача и на тај начин ослобађа
тело затварача. Опруга за затварање, преко потисне чауре, закреће песницу
главе лактасте полуге у смеру супротном смеру кретања сатне казаљке. У
том смеру се закреће и лактаста полуга која својом котрљачом потискује за-
тварач навише.
Динамичко оптерећење код аутоматског отварања затварача се уз исту
конструкцију механизма може умањити применом кривуљног копира.
Полуаутомат с опругом за отварање представља посебан тип полуаутома-
та меког дејства код кога се опруга за отварање напиње пре или у току самог
отварања затварача. На слици 3.29. шематски је приказан тип полуаутомата
259
с опругом за отварање, која се напиње пре отварања. Сличан механизам
примењен је код домаће хаубице 122 mm Д-30Ј

Слика 3.29. Полуаутомат с опругом за отварање

Рад овог механизма састоји се у следећем. Полуга полуаутомата 6 при
враћању, под деловањем ослонца 4, се закреће око осовине O1 угаоном
брзином 1 . При томе повлачи се вретено 3 удесно и сабија опруга 5. У
одређеном тренутку, полуга 6 се раздваја од ослонца (запињаче) и вретено
се услед дејства опруге повлачи у леву страну брзином v , закреће песницу
1, заједно са лактастом полугом 2 са њеном угаоном брзином  , и на тај
начин преко котрљаче у кулиси затварача, отвара затварач. Овакав
механизам са еластичним вретеном је добро решење, мада је сложеније и
захтева веће димензије у случају примене завтарача са већом масом.
Без обзира на облик механизма за отварање затварача, експерименти су
показали да је најповољније решење ако би се рад механизма извршио на
таквом путу враћања 1 када је лакше обезбедити неопходну брзину клина
затварача за избацивање чауре. То је очигледно при крају враћања, када је
обично 1   0,3  0,35  , где је  - укупни пут или дужина трзања –
враћања. Брзина враћања цеви треба при томе да буде у границама
u   0,8 1,2 m/s .
Механизам за опаљење метка
Механизам за опаљење метка (слика 3.30) састоји се од три групе делова, и
то:
делова за запињање,
делова за опаљење и

260
 делова за окидање.
Делови за запињање служе да изврше запињање делова за опаљење. Сме-
штени су у телу затварача, а састоје се од: запињаче и осовине запињаче са
полугом.
Делови за опаљење се најчешће називају ударним механизмом и састоје се
од ударача, ударне игле и ударне опруге.
Осим ударног механизма помоћу ударача, постоје и ударни механизми по-
моћу чекића, који се најчешће примењују код завојних затварача.

Слика 3.30. Шема механизма за опаљивање

1 – ударач, 2 – ударна игла, 3 – ударна опруга, 4 – полуга за запињање, 5 –
запињача, 6 – опруга запињаче, 7 – окидач, 8 – опруга ударне игле, 9 –
ослона плоча
Делови за опаљење морају да задовоље следеће услове:
да поуздано активирају капислу без пробијања,
да ударна игла има довољно дуг век и
да су погодни за употребу (лако расклапање и склапање).
Делови за окидање служе за активирање делова ударног механизма и састоје
се од: окидача, опруге потискивача окидача, потискивача окидача, полуге
обараче и обараче.
До окидања долази притиском на обарачу, која преко потискивача помера
окидач који ослобађа запињачу и ударач. Ослобођени ударач се силом
сабијене ударне опруге потискује напред и врхом ударне игле активира
капислу, када долази до опаљења.
Делови за окидање могу да буду чисто механички или комбиновани са
електромагнетом који активира ударач када се кроз његов намотај пропусти
струја. Делови за окидање са електромагнетом називају се електромеханич-
ки окидач.
261
Делови за окидање и опаљење могу бити замењени јединственим електро-
решењем. У том случају се такав механизам назива електроокидачем.
Електроокидач се састоји од извора струје, електроприпале, контактног
склопа и прекидача. Као електроприпала користи се хром-никлована или
платинска нит уграђена у капслу метка. Затварањем струјног кола ова нит се
тренутно усија и пали иницијалну смешу капсле.
Електромеханички окидачи и електроокидачи се најчешће примењују код
самоходних оруђа и тенковских топова.
Делови за избацивање чауре
Код оруђа чији метак има чауру, избацивање чауре после опаљења (или
избацивање метка у случају неопаљења) врше избацачи при крају отварања
затварача. Зависно од оруђа и типа затварача, по конструкцији избацачи мо-
гу бити полужни или брегасти, а по карактеру деловања на чауру могу да
буду ударног или равномерног дејства.
Добра конструкција избацача треба да обезбеди сигурно и поуздано
извлачење и избацивање чауре без деформација или лома венца чаура као и
енергично избацивање чауре од оруђа на одређену даљину и одређеном
брзином, слика 3.31.

Слика 3.31. Шема избацивања чауре

Код оруђа земаљске артиљерије, при углу елевације цеви   0 , чаура треба
да буде одбачена на удаљености L  1,5  2,0 m , како не би био ометан рад
послуге око оруђа. Брзина одбацивања обично износи v1   4  6 m/s ,
зависно од тога да ли се затварач отвара ручно или аутоматски.
Код ПАВ топова, брзина одбацивања чауре износи  5  8  m/s , а ако постоји
одводник чаура, та брзина је чак 10  12  m/s . Код оруђа на борбеним
возилима ова брзина износи око 1,5m/s .
262
Зависно од врсте оруђа и типа затварача, избацачи могу бити различите
конструкције. На слици 3.32. приказан је изглед избацача ударног дејства за
оруђе са полуаутоматским вертикално-клинастим затварачем. Комплетан
избацач се састоји од таква два посебна дела (тзв. левог и десног крака
избацача и заједничке осовине). Сваки избацач, сам за себе представља
двокраку полугу са једним краћим краком и једним дужим краком. На
N
горњем (дужем краку) налази се зуб Z и нокат избацача. Оба избацача
смештена су на осовини и имају могућност само угловног заокрета без
аксијалног померања.

Слика 3.32. Избацач ударног дејства

Када при крају отварања клина затварача тачка А удари у тачку B краћег
крака избацача, избацач се услед закрета око осовине О дужим краком нагло
покрене уназад. При томе ноктом N притиска на венац чауре и извалачи је
из цеви и због даљег заокрета, избацује чауру уназад. Када је чаура избачена,
избацач са зубом Z заскочи на коси изрез клина затварача и задржава га у
отвореном положају. Опруга полуаутомата за затварање је напета. Да би се
затварач покренуо у затварање треба га ослободити од зуба избацача. То се
врши убацивањем новог метка када обод чауре удари у нокте оба избацача.
Код неаутоматских клинастих затварача, као и код неких завојних затварача,
леви и десни избацач су чврсто међусобно повезани, и функционишу као
једна целина. Код њих није потребан зуб јер им је задатак само да избаце

263
чауру. Код већине завојних затварача постоји само један избацач, који је
радијално постављен у односу на чауру, па на обод чауре делује својим
врхом.
Делови за осигурање и помоћни делови
Делови за осигурање служе да спрече превремено опаљење и случајно
окидање. Наиме, делови за осигурање онемогућавају опаљење пре него што
затварач буде потпуно затворен. Ови делови (осигурачи) израђују се у виду
веза, утврђивача или специјалних испуста на деловима затварача којима се
спречава окидање ударача у положају непотпуног затварања цеви.
Код затварача који немају полуаутомат примењују се инерциони осигурачи
који спречавају отварање затварача при лагању метка (слика 3.33). Овако
осигурани затварачи се могу отворити само после трзаја цеви при опаљењу
или ручним искључењем инерционог осигурача. У помоћне делове затвара-
ча спадају:
делови за задржавање пројектила (слика 3.34),
делови за поновно запињање и
делови за лакше пуњење (слика 3.35).

Слика 3.33. Инерциони осигурач од превременог отварања затварача

1 - задњак; 2 - затварач; 3 - инерцијални осигурач; 4 - опруга
Делови за задржавање пројектила задржавају пројектил у каналу цеви када
се оруђе пуни при великим елевацијама цеви. Ови делови се примењују само
код оруђа која имају дводелни метак. Делови за поновно запињање служе за
запињање делова за опаљење (ударног механизма) при лагању, да се не би
отварао затварач.

264
 Слика 3.34. Шема механизма за Слика 3.35. Делови за лакше пуње-
задржавање пројектила ње
Делови за лакше пуњење примењују се код оруђа великих калибара и служе
да пуниоцу олакшају убацивање метка у цев.

3.4. Гасни уређаји на цеви

Гасни уређаји који се постављају на цев су гасна кочница и уређај за
продувавање канала цеви.
3.4.1. Гасна кочница
У току процеса опаљења, када пројектил напусти уста цеви, барутни гасови
истичу великом брзином за пројектилом и реактивно делују на цев, што има
великог утицаја на брзину трзања. Да би се смањило то реактивно дејство
барутних гасова при истицању, на уста цеви се уграђује гасна кочница.
Укупна сила трзаја смањује се одвођењем дела истичућих барутних гасова
кроз бочне отворе на гасној кочници, управно или под неким углом у односу
на осу канала цеви. Будући да су бочни отвори гасне кочнице симетрични у
односу на осу канала цеви, то се хоризонталне компоненте реактивне силе,
која се јавља услед скретања струје барутних гасова, уравнотежавају, а ком-
поненте у правцу осе делују у смеру супротном од смера трзања. Осим тога,
брзина пројектила у току истицања барутних гасова се повећава више него
у случају када не постоји гасна кочница.
Гасна кочница по својој функцији коју обавља у току опаљења спада у
противтрзајуће уређаје оруђа, али по месту постављања на оруђу (на устима
цеви) спада у склоп цеви и својом масом (која може бити и више стотина
килограма) улази у укупну трзајућу масу.

265
Основни недостатак гасних кочница је појава ударних таласа на правцу
истицања барутних гасова из бочних отвора, односно натпритиска на мести-
ма послуге оруђа, и изражена бука. Стога је при употреби гасних кочница
високе ефикасности потребно да послуга буде опремљена одговарајућим за-
штитним средствима.
Врсте гасних кочница
У зависности од принципа дејства, односно од концепције конструкционог
решења, разликују се три типа гасних кочница:
активне,
реактивне и
активно-реактивне.
Гасна кочница активног типа (слика 3.36) користи кинетичку енергију га-
сне струје за стварање контра силе. Она има у својој шупљини прстенасте
преграде, нормалне на осу канала цеви, и бочне отворе.
При истицању из цеви барутни гасови ударају у прстенасте преграде, а затим
се кроз бочне отворе избацују у атмосферу. Приликом ударања о преграду,
барутни гасови стварају силу која има смер супротан смеру трзања. Будући
да део барутних гасова истиче кроз бочне отворе, смањује се количина гасо-
ва који истичу за пројектилом, што додатно смањује реактивну силу која
повећава трзање.

Слика 3.36. Гасна кочница активног типа

Гасна кочница реактивног типа (слика 3.37) ради на принципу промене сме-
ра гасне струје. Она нема унутрашње преграде, а бочни отвори за истицање
барутних гасова су постављени под неким углом у односу на осу цеви.
Истицањем барутних гасова кроз ове бочне отворе окренуте уназад ствара
се реактивна сила која има смер супротан смеру трзања.

266
 Слика 3.37. Гасна кочница реактивног типа
Ефикасност гасне кочнице реактивног типа утолико је већа уколико је угао
бочних отвора за истицање мањи. Међутим, овај угао се не сме много сма-
њити, зато што би у том случају истичући барутни гасови били усмерени
према послужиоцима оруђа.
Гасне кочнице активно-реактивног типа обједињују добре особине прва
два типа. Овакав тип гасне кочнице примењен је, на пример, код домаћих
хаубица 122 mm Д-30Ј и 152 mm „Нора“
С обзиром на број преграда и комора, активне и активно-реактивне гасне
кочнице могу да буду:
једнокоморне,
двокоморне и
вишекоморне.
Најширу примену имају једнокоморне и двокоморне гасне кочнице, због
своје конструкционе једноставности и задовољавајуће ефикасности. Више-
коморне гасне кочнице се ретко примењују, због тога што се у прве две ко-
море апсорбује око 90% укупне енергије коју апсорбује гасна кочница, па је
даље повећање броја комора нецелисходно.
Карактеристике гасних кочница
Основне карактеристике гасних кочница су:
конструкциона карактеристика  ,
импулсна карактеристика  и
коефицијент ефикасности  .
Конструкциона карактеристика гасне кочнице зависи од геометријских
параметара кочнице.
Импулсна карактеристика гасне кочнице представља однос импулса силе
барутних гасова са гасном кочницом и импулса силе барутних гасова без
гасне кочнице. Од тога да ли је импулсна карактеристика већа од нуле, мања
од нуле или једнака нули, зависи да ли ће се брзина трзајућих делова у пе-
267
риоду истицања барутних гасова смањивати, повећавати или остати непро-
мењена.
Коефицијент ефикасности представља релативну количину енергије
трзајућих делова коју апсорбује гасна кочница
2 2
mt  Wmax  mt  Wgk2 W 
 2
 1   gk 
mt  Wmax  Wmax  (3.48)
где су: mt - маса трзајућих делова,

Wmax  максимална брзина трзања цеви без гасне кочнице при тзв.
слободном трзању када на трзајућу масу делује само сила
притиска барутних гасова уз занемаривање отпора при трза-
њу;
Wgk  брзина слободног трзања на крају накнадног дејства барутних
гасова када цев има гасну кочницу.
Уколико је већи коефицијент ефикасности гасне кочнице, утолико је веће
смањење брзине трзања цеви.
Гасна кочница има утолико већи коефицијент ефикасности уколико се већој
количини барутних гасова, који истичу из цеви, промени правац и смер ис-
тицања. У пракси се величина коефицијента ефикасности гасне кочнице кре-
ће у границама од 25 до 50%.
Уређаји за продувавање канала цеви
Порастом ватрене моћи и брзине гађања основног наоружања самоходних
оруђа и тенкова стварају се услови да у борбено одељење продре већа
количина барутних гасова, заосталих у избаченим чаурама и у цеви топа.
Барутни гасови садрже 40% угљен диоксида који штетно делује на
организам човека, а при концентрацији већој од 0, 2 mg/dm 3 утиче на брзо
снижавање радних способности чланова посаде. Чишћење борбеног одеље-
ња од барутних гасова интензивном вентилацијом, чак и уз помоћ снажних
вентилационих уређаја, не даје задовољавајуће резултате. Повећање снаге
вентилатора није сврсисходно, јер се тиме повећава утрошак електричне
енергије и стварају интензивна струјања у борбеном одељењу која отежавају
рад послуге.

268
Применом уређаја за продувавање канала цеви барутни гасови могу скоро
потпуно или делимично да се избаце из цеви и чауре после опаљења. Уређај
за продувавање цеви често се назива одводник барутних гасова.
Одводник барутних гасова код тенка М84 је усисно-издувног (ејекторског)
типа. Служи за одстрањивање барутних гасова из цеви после опаљења и
смањење количине гасова и загрејаности ваздуха у борбеном одељењу
тенка.
Принцип рада одводника барутних гасова је следећи. Чим пројектил
водећим прстеном прође отворе који спајају цев са шупљином одводника,
део барутних гасова улази кроз отворе у цилиндар и у њему ствара
натпритисак од  245  490  N/cm 2 . Пуњење цилиндра гасовима траје до
изједначавања притиска у цилиндру са притиском барутних гасова у цеви.
Кад пројектил напусти цев, притисак у њој нагло опадне, услед чега се
барутни гасови, који су у цилиндру одводника били под притиском, крећу
кроз косе млазнице у правцу предњег дела цеви и истичу у атмосферу.
Истицање млаза барутних гасова кроз млазнице ствара у цеви струјање
(усисно дејство), које омогућује одвођење преосталих барутних гасова из
цеви, пре него што се затварач отвори.
Уређаји за продувавање канала цеви, поред основне намене - да се не допу-
сти концентрација барутних гасова у борбеном одељењу, служе и за спреча-
вање појаве пламена при отварању затварача, као и за хлађење цеви и расту-
рање димног облака који после опаљења прекрива видно поље нишанџије.
Шема одводника ејекционог типа је приказана на слици 3.38.
Време истицања барутних гасова из резервоара је знатно веће од времена
истицања гасова из цеви и може чак да траје и после отварања затварача и
избацивања чауре.

Слика 3.38. Шема одводника барутних гасова

269
 3.5. Противтрзајући уређај
Веза између цеви и лафета може да буде крута или еластична. Оруђа код
којих је цев чврсто везана за лафет називају се оруђа са крутим лафетом.
Представник тих оруђа је минобацач класичне конструкције. Ако је веза
између цеви и лафета еластична, а цев се приликом опаљења трза уназад, у
односу на лафет, онда су то оруђа са еластичним лафетом. У том случају
веза се остварује преко противтрзајућег уређаја, који сачињавају:
повратник,
кочница трзања и
кочница враћања (модератор).
Како кочница трзања и кочница враћања код савремених оруђа чине један
склоп често се једним именом хидраулична кочница. Будући да се еластична
веза најчешће остварује преко хидрауличних уређаја, често се сусреће назив
"хидроеластични систем" (ХЕС). Међутим, пошто има оруђа код којих је
повратник, а ретко и кочница, чисто механичког типа, исправнији је назив
"противтрзајући уређај".
Основни задатак противтрзајућег уређаја је да краткотрајни импулс силе
tk

трзања I p  Pkn dt великог износа трансформише у дуготрајни импулс


0
t

знатно мање силе отпора трзању I R  R dt (слика 3.39).


0

При томе се један део енергије трзања претвара у потенцијалну енергију

еластичног елеманта у повратника, а преостали део енергије претвара у
топлоту.
Такође, задатак противтрзајућег уређаја је да трзајућу масу, и код највећих
елевација, врати у њен почетни (основни) положај и да је у том положају
држи у време када се оруђем не гађа.

270
 Слика 3.39. Дијаграм једнакости импулса
Захтеви које мора да задовољи противтрзајући уређај без обзира на тип
конструкције су:
деловање уређаја мора да буде аутоматско и поуздано,
енергија трзања мора да буде апсорбована у потпуности до краја већ
одређене максималне дужине трзања,
враћање мора бити континуирано, мирно и краткотрајно, при свим
условима гађања,
противтрзајући уређај не сме, својим деловањем, да узрокује настаја-
ње недопустиво високих напрезања у елементима лафета и
конструкција уређаја треба да омогући једноставно извођење "вештач-
ког трзања" (трзање без опаљења), једноставно подешавање, јед-
ноставну замену појединих оштећених делова и лако одржавање
у исправном стању.
Уградња кочнице и повратника на лафету може бити врло различита, како
по локацији, тако и по међусобној зависности њиховог функционисања.
Повратник и кочница најчешће представљају међусобно независне уређаје
оруђа, односно рад једног не зависи од рада другог уређаја. Али има
случајева да су и међусобно зависни и повезани, па се иста хидраулична
течност користи и за кочницу и за повратник. Такав је случај код америчке
хаубице 105 mm М101.
Према начину уградње у односу на цев оруђа противтрзајући уређаји се могу
поделити у две групе (слика 3.40):
 противтрзајући уређај са симетрично распоређеним елементима у односу
на раван која пролази кроз осу цеви (слика 3.40 а,б,в) и
 противтрзајући уређај са несиметично распоређеним елементима у
односу на раван која пролази кроз осу цеви (слика 3.40 г).

271
 Слика 3.40. Начин локације елемената противтрзајућег уређаја
Осе клипњача елемената противтрзајућег уређаја су паралелне са осом ка-
нала цеви и могу да леже у истој равни са њом. Предност таквог распореда
је у томе да се све силе које учествују у трзању налазе у истој равни. Друга
предност овог решења је у томе што се, погодним распоредом кочнице и
повратника, тежиште трзајуће масе може довести у осу канала цеви. То је
олакшано и зато што се за задњак могу везивати или клипњаче, или цилин-
дри, или комбиновано. Недостатак оваквог распореда се испољава у нешто
већој висини оруђа, а тиме и у јачој изложености уочавању оруђа.
Решења према слици 3.40б,в дају нижу силуету и бољу компактност
конструкције целокупног оруђа. Но, пошто клипњаче кочнице и повратника
тада леже у равни нормалној на раван гађања, тј. лево и десно од ње, то због
разлике сила повратника и кочнице увек постоји неки спрег сила, који у току
трзања тежи да цео горњи лафет закрене. То доводи до значајног оптерећења
елемената справе правца и већег растурања погодака по правцу.
Најкомпактнија конструкција противтрзајућег уређаја се постиже код
јединственог агрегата "кочницаповратник", какво решење је примењено
код америчке хаубице 105 mm М101. Јединствени противтрзајући уређај је
уређај у коме рад кочнице у потпуности зависи од рада повратника. Систем
има само једну клипњачу, а течност је заједничка за кочницу и повратник.
Притисак течности у кочници је увек приближно једнак притиску гаса у по-
вратнику. Силе од тих притисака се разликују међусобно само за величину
силе трења "слободног клипа" који раздваја повратник од кочнице.

272
 3.5.1. Повратник
Основна намена повратника је да врати цев у почетни положај после опа-
љења и да је држи у том положају при било ком елевационом углу до следе-
ћег опаљења. Повратник за свој рад користи енергију трзајућих делова оруђа
коју акумулира при трзању.
До акумулирања енергије трзајућих делова долази сабијањем еластичног
средства приликом трзања. Еластично средство је челична опруга или гас,
због чега се повратници деле на опружне и хидропнеуматске. Због тешкоће
заптивања гаса под притиском, чисти пнеуматски повратници се готово и не
примењују, већ се у повратнику налази и одређена количин течности, која
спречава приступ гаса заптивачима.
Предности употребе опружних повратника огледају се у знатно већој
борбеној жилавости, односно отпорности на спољне утицаје и могућности
оштећења. Такође, опружни повратници су много једноставнији за
производњу. Међутим, опружни повратници не могу се примењивати за
оруђа већег калибра (морали би имати знатно веће димензије), а највећа мана
им је што се не могу подешавати. Хидропнеуматски повратници су мање
отпорни на температуру и борбене услове, али је подешавање релативно
једноставно регулисањем притиска гаса у повратнику.
Основне карактеристике повратника су:
почетна сила повратника Fp 0 ,
крајња сила повратника Fp и
степен компресије m .
Да би повратник био способан да врати трзајућу масу у почетни положај и
код највећих елевација, када је из тог положаја померена и за најмањи помак,
почетна сила повратника Fp 0 мора да буде већа од укупне силе отпора коју
чине: компонента силе тежине трзајућих делова, сила трења на клизачима
колевке и силе трења на заптивачима кочнице и повратника. Само такав
повратник ће бити у стању да трзајућу масу одржи приљубљену уз лафет код
највећих елевација.
За све елевације које су ниже од максималне, повратник ради енергичније,
односно јаче гура трзајућу масу уз њен ослонац у основном положају.
Крајња сила повратника Fp , јесте сила на крају трзања. То је уједно и
максимална сила повратника.

273
Степен компресије представља однос између крајње и почетне силе
Fpk
повратника ( m  ).
Fpo
Зависно од намене оруђа и врсте повратника, степен компресије креће се од
1,4 до 4,4.
Опружни повратник
Прва оруђа са еластичном везом између цеви и лафета била су снабдевена
опружним повратницима, без обзира на врсту и калибар оруђа. Касније, са
све поузданијим решењима заптивања, хидропнеуматски повратници их све
више потискују, тако да су опружни повратници данас у примени само код
оруђа малих калибара (испод 76 mm), и то првенствено код аутоматских ору-
ђа.
У опружним повратницима опруге могу бити постављене у једном реду
(слика 3.41 а, г) или телескопски, навучене једна на другу (слика 3.41 б, в).

Слика 3.41. Опружни повратник

1 - опруга, 2 – клипњача, 3 - цилиндар повратника, 4- веза са трзајућом
масом
При сабијању опруге се увијају, због чега се јавља момент увијања, који де-
лује на ослонце опруга. Да би се отклонило штетно дејство тог момента,
274
опруге за постављање у ред израђују се у пару, тако да једна има леви, а
друга десни завојак. Такве опруге се ређају наизменично: десна, лева, десна
итд. У том случају момент увијања једне опруге компензује се моментом
друге који делује у супротном смеру.
Телескопски распоређене опруге, у односу на распоред опруга у ред, имају
предност у томе што су знатно мање дужине.
Промена силе опружног повратника дата је на слици 3.42.

Слика 3.42. Сила опружног повратника

Ознаке датих величина према слици су:
f0 – монтажни угиб (преднапон) опруге,
fm – максимални могући угиб опруге,
x,  – пут и дужина трзања,
lp – слободна дужина опруге,
l0 – монтажна дужина,
l – дужина опруге на крају трзања,
ls – дужина опруге у потпуно сабијеном стању,
Fpx – тренутна вредност силе повратника
Fpm – максимална сила у опрузи,
l  ls  f s (због сигурности функције повратника),
fs – резерва угиба опруге (до налегања навојака на навојак).
Тренутна вредност силе опружног повратника је:
275
 Fp  Fp 0  cx , (3.49)

где је: c - крутост опруге.

При нормалном раду противтрзајућег уређаја, опруга повратника се не
сабија до налегања навојка на навојак опруге. Услед деловања низа узрока
(недовољна количина течности, истрошене кошуљице кочнице и сл.) у
пракси је могуће одступање у дужини трзања. Највећа могућа сила у
повратнику при x    f s односно f m  f 0    f s , на основу које се
врши провера отпорности опруге, одређује се релацијом:
Fpm  Fp 0  c    f s  . (3.50)

Хидропнеуматски повратник
Хидропнеуматски повратници већине савремених артиљеријских оруђа
састоје се од два или три цилиндра смештених један у другом, клипњаче са
клипом, заптивача клипњаче и заптивача клипа.
Унутрашњи радни цилиндар и средњи цилиндар напуњени су хидрауличном
течношћу, а спољни цилиндар делимично течношћу, делимично гасом (азо-
том или ваздухом). Течност обезбеђује заптивање у повратнику. Осим тога,
помоћу течности преноси се притисак гаса на клип повратника. Радне
запремине повратника везане су међусобно отвором. Повратник који има
три цилиндра (слика 3.43) примењује се код оруђа код којих се заједно са
цеви трзају и цилиндри повратника. Због тога је код ових повратника запти-
вач клипњаче постављен у предњем делу. Средњи цилиндар у овом поврат-
нику прекида непосредну везу гаса са заптивачем клипњаче повратника и на
тај начин спречава истицање гаса из повратника кроз заптивач клипњаче.

Слика 3.43. Хидропнеуматски повратник са три цилиндра

1 - спољни цилиндар, 2 - унутрашњи (радни) цилиндар, 3 - клипњача,
4 - клип повратника; 5 - средњи цилиндар (међуцилиндар)
276
Оруђа код којих се заједно са цеви трза клипњача имају повратник са два
цилиндра (слика 3.44). У том случају заптивач се налази на задњој страни,
па је на тај начин обезбеђено да при свим елевацијама цеви заптивач буде
покривен течношћу.

Слика 3.44. Хидропнеуматски повратник са два цилиндра

1 - спољни цилиндар; 2 - унутрашњи цилиндар; 3 - клипњача са клипом
Да би се обезбедило сигурно заптивање гаса у повратнику, при свим
елевацијама цеви мора бити толико течности да се сигурно и потпуно по-
крије заптивач клипњаче и клипа.
Код хидропнеуматског повратника са слободним клипом (слика 3.45) посто-
је два цилиндра: радни цилиндар и гасни цилиндар, који су међусобно спо-
јени каналом. Слободни клип служи да одвоји гас и течност и спречи коро-
зију противтрзајућег уређаја.

Слика 3.45. Хидропнеуматски повратник са слободним клипом

1 - слободни клип; 2 - цилиндар за гас; 3 - спојна цев; 4 - радни цилиндар
У повратницима савремених оруђа течност се често користи не само за пре-
нос притиска и хидраулично заптивање гаса већ и за кочење враћања цеви.
То се остварује уградњом у повратник вентила за допунско кочење враћања.
277
У таквим повратницима, при трзању, течност отвара вентил, протиче кроз
њега и слободно улази у цилиндар са гасом. При враћању, дејством притиска
течности и притиском опруге, вентил се затвара, па течност кроз отворе ма-
лог пречника, пробушене у телу вентила, протиче у радни цилиндар. При
протицању течности кроз ове отворе ствара се хидраулични отпор који кочи
враћање цеви.
Ако се притисак гаса у цилиндру повратника у току трзања мења по
политропском закону, онда важи:
pW n  p0Won  const. , (3.51)

где су: p, W - тренутни притисак гаса и запремина у повратнику,

p0 ,W0 - почетни притисак и запремина гаса и
n - коефицијент политропе гаса.
Из (3.51) следи да је:
n
W 
p  p0  0  . (3.52)
W 
Тренутна вредност запремине гаса у цилиндру повратника износи:
W  W0  Ak x , (3.53)

где су: Ak 
4
2
D 2
d  - радна површина клипа повратника,
D - пречник клипа повратника,
d - пречник клипњаче и
x - пут трзања.
W0
Ако се стави да је H 0  - почетна висина гасног резервоара, онда је:
Ak
W0 H0
 , (3.54)
W H0  x
па је коначно:
n
 H0 
p  p0   . (3.55)
 H0  x 

278
Пошто је сила повратника: Fp  pAk , онда је коначно:
n
 H0 
Fp  Fp 0   . (3.56)
 H0  x 
Промена силе повратника према (3.56) има облик приказан на слици 3.46.

Слика 3.46. Промена силе у хидропнеуматском (пнеуматском) повратнику

Степен компресије гаса у повратнику има облик:
n
Fp
 H0 
m   . (3.57)
Fp 0  H 0   
Одавде је тзв. сведена дужина почетне запремине гаса:

H0  . (3.58)
1
1
m1/ n
Проширивањем израза (3.58) са радном површином клипа, добија се почетна
запремина гаса:
 Ak
W0  . (3.59)
1
1  1/ n
m
Од величине почетне запремине гаса зависе димензије повратника. Како
величина W0 зависи и од степена компресије m , онда је важно да се
дефинише гранична вредност степена компресије mgr .

Она се одређује из релације:

279
 1
mgr 
Fp 0
 R  R f  Qt sin  gr 
, (3.60)
пошто је: Fp  R  R f  Qt sin  gr и Fk  0 .
При пројектовању се узима да је:
m  mgr   4  5  .
Веће вредности m нису пожељне из разлога:
што већи степен компресије даје веће вредности притиска гаса у
повратнику, што отежава поуздано заптивање,
са порастом степена компресије расте вишак енергије повратника који
треба да апсорбује кочница враћања.
3.5.2. Кочница трзања
Хидраулична кочница служи да апсорбује кинетичку енергију трзајуће масе
на задатој дужини трзања, односно изврши кочење кретања цеви.
Енергија трзања цеви се троши радом силе хидрауличног отпора кочнице
при кретању течности у цилиндру кочнице и претварањем у топлотну
енергију за загрејане течности која се предаје спољној околини преко зидова
цилиндра. Дакле, хидраулична кочница коначно претвара кинетичку
енергију трзајуће масе у топлотну енергију. Принцип рада хидрауличне
кочнице може се размотрити према слици 3.47, која представља једну од
конструктивних варијанти.

Слика 3.47. Хидраулична кочница (једноставна варијанта)

1 – цилиндар, 2 – клипњача са клипом, 3 – контра клипњача, 4 –
регулациони прстен, 5 – заптивачи, a x - проточни канали променљиве
дубине
Кочница се састоји од цилиндра 1 у који је смештена клипњача са клипом 2
, у чију шупљину улази контра клипњача 3, при враћању клипа. За време
трзања при кретању трзајуће масе брзином трзања в, клипњача излази из

280
цилиндра кроз отвор на кућишту цилиндра, где су уграђрни заптивачи 5.
Цилиндар је испуњен са хидрауличном течношћу, која се при кретању клипа
за време трзања и стања мировања убрзава и струји брзином W1 из радног
дела простора I у простор цилиндра испред клипа II. Протицање течности се
врши кроз проточне канале a x који су урезани на унутрашњој површини
цилиндра. Ако је цилиндар кочнице учвршћен за колевку и остаје
непокретан, клип са клипњачом везан је за трзајућу масу и креће се са њом
при трзању. При овом кретању клип притиска течност у простору I и
присиљава је на протицање у простор цилиндра II који се повећава са
величином помака клипа уназад.
Код савремених артиљеријских оруђа кочница трзања је обједињена са
кочницом враћања. Увођење у конструкције кочнице трзања додатног уре-
ђаја за кочење враћања објашњава се тиме што при релативно малој брзини
враћања сила отпора кочнице трзања при враћању није довољна да без јаког
удара закочи трзајућу масу при враћању у почетни положај.
У вези са тим, у кочници враћања, која ступа у дејство при враћању, вели-
чине отвора за претакање течности из једне коморе цилиндра у другу знатно
су мање од отвора кочнице трзања.
Врсте кочнице трзања
У савремена артиљеријска оруђа је уграђено више различитих, по принципу
дејства и конструкцији, кочница трзања. Све оне се углавном разликују
међусобно по конструкцији делова помоћу којих се регулише величина
отвора кроз које протиче течност из једне коморе цилиндра у другу.
Према конструктивним карактеристикама и тактичко-техничким захтевима
које треба да обезбеде хидрауличне кочнице се деле на два основна типа:
хидрауличне кочнице са константном дужином трзања (са променом
угла елевације цеви дужине трзања се незнатно мењају и
практично су исте. Пример су ХК са контраклипњачом
вретенастог типа.),
хидрауличне кочнице са променљивом дужином трзања (са променом
угла елевације дужине трзања се мењају од најмање до највеће
дужине. Пример су ХК са дисковима, вентилима и др.).
Према принципу рада ХК се деле на:
хидрауличне кочнице без противпритиска протицању течности, код
којих течност протиче из запремине са високим притиском у
запремину у којој нема притиска,
хидрауличне кочнице са противпритиском протицању течности, код
којих течност протиче из запремине са високим притиском у
281
 запремину са ниским притиском. Хидрауличне кочнице које
раде на овом принципу примењују се у случајевима када је
потребно да се обезбеде, више функција у истом уређају. При
томе се противпритисак користи за принудно попуњавање
других простора кочнице или изван ње.
Хидрауличне кочнице са константним проточним отворима, код
којих величина хидрауличних отпора зависи од брзине кретања
трзајућих делова. Овакве кочнице се ретко примењују јер је
могућност промене закона кочења ограничена и мала.
Хидрауличне кочнице са променљивим проточним отворима, код
којих се промена силе хидрауличног отпора остварује променом
површине, проточних отвора у току пута трзања. Закон промене
проточних отвора овде не зависи од величине притиска у
кочници, него од пута трзања.
Хидрауличне кочнице са проточним отворима који зависе од
притиска течности, код којих постоји функционална
повезаност величине притиска и површине проточних отвора.
Нпр. при наглом порасту притиска повећава се величина
проточних отвора, чиме се смањује отпор протицању течности
и притисак. При томе величина силе отпора остаје константна,
што је погодно за уградњу на стационарна и бродска
артиљеријска оруђа.
Хидрауличне кочнице са различитом променом проточних отвора,
које су комбинација наведених принципа.
Према начину конструкционог извођења проточних отвора кочнице трзања
и кочнице враћања, хидрауличне кочнице се деле на:
кочнице са каналима,
кочнице са клиновима,
кочнице са разводним прстеновима (дисковима),
кочнице са контраклипњачом,
кочнице са вентилом и
комбиноване кочнице.
На слици 3.48 је дата шема хидрауличне кочнице трзања са клиновима и
кочница враћања са контраклипњачом.

282
 Слика 3.48. Кочница трзања са клиновима
1 – клин, 2 – клип са клипњачом, 3- канал
Принцип рада ове кочнице сличан је раду кочнице трзања са каналима и
кочнице враћања са контраклипњачом.
На слици 3.49 дата је шема хидрауличне кочнице са разводним прстеновима
(обртним дисковима).

Слика 3.49. Шема хидрауличне кочнице са разводним прстеновима

1 – цилиндар, 2 – клипњача, 3 – клин, 4 – разводни прстен са отвором д, 5 –
обртни клип са отворима ц, 6 – разводни прстен иза клипа, a - испуст
клипа за вођење, b - завојни жљеб у цилиндру
На слици 3.50 дата је хидраулична кочница трзања са контраклипњачом и
кочница враћања са каналима. У неким конструкцијама се уместо
контраклипњаче променљивог попречног пресека, уграђује цилиндрична
контраклипњача са каналима променљиве дубине. Овај тип кочнице је без
противпритиска са проточним отворима који се мењају у функцији пута
трзања, независно од притиска у цилиндру. Кочница враћања је са каналима
и противпритиском а са проточним отворима, који такође зависе од пута
враћања, а не зависе од притиска. Овим типом хидрауличне кочнице може
се врло тачно остварити захтевани закон кочења при трзању и враћању, па
се стога често примењују код вучних артиљеријских оруђа.

283
 Слика 3.50. Кочница трзања са контраклипњачом вретенастог типа и
кочницом враћања са каналима
1 – цилиндар, 2 – контраклипњача фиксирана за цилиндар (непокретна), 3
– клип са отворима (а), 4 – клипњача шупља са каналима променљиве
дубине (b), 5 – вентил контраклипњаче (кочница враћања) са отворима (b),
6 – регулациони прстен, 7 – опруга вентила, A, B, C – одговарајући
простори (запремине) у цилиндру хидрауличне кочнице
Променљива проточна површине кочнице трзања за кочење трзања образује
се зазором између регулирајућег прстена и профила контраклипњаче. При
враћању променљиву проточну површину чини прстенасти зазор који се
формира између клипа контраклипњаче и канала променљиве дубине на
унутрашњој страни (шупљини) клипњаче.
Недостатак овог типа кочнице је могућност појаве оштријих пораста
притиска у случају рада у условима који одступају од пројектних. Кочницу
карактерише појава два врха притиска, на почетку трзања и при крају трзања
код заустављања кретања клипа.
На слици 3.51 дата је шема хидрауличне кочнице трзања и кочница враћања
са контраклипњачама.

Слика 3.51. Шема хидрауличне кочнице са контраклипњачама

1 – преградни прстен, 2 – контраклипњача, 3 – контраклипњача
променљивог пресека

284
Овај тип кочнице је веома сличан претходној кочници на слици 3.50. Разлика
у односу на претходну конструкцију је у кочници враћања, коју овде чине
контраклипњача (2) која при крају враћања са врхом постепено улази у
преградни прстен (1), истакајући течност из запремине А и стварајући
притисак који кочи враћање. Пошто на највећем делу пута враћања нема
кочења враћања, ова колница је погодна за уградњу на оруђа са великом
брзином гађања, код којих треба обезбедити брзо враћање. Због кочења на
релативно малом путу враћања, јављају се високи притисци који неповољно
делују на отпорност клипњаче и њено извијање.
На слици 3.52 приказана је кочница трзања са вентилом.

Слика 3.52. Кочница трзања са вентилом

1 – цилиндар, 2 – клипњача, 3 – клип, 4 – вентил, 5 – опруга вернтила, а и б
– оатвори за протицање течности у клипу, ц – канали променљиве дубине
у зиду цилиндра
Величина притиска у радној запремини А зависи од брзине трзања и
величине површине кроз коју у вентилу, протиче течност. Величина
проточног отвора зависи од притиска, крутости опруге и масе вентила. Због
тога је ова кочница без противпритиска, са проточним отворима који зависе
од притиска у цилиндру.
При враћању због дејства опруге, вентил прекрива централни отвор у клипу.
После поништавања вакума у цилиндту, течност се враћа из запремине B у
запремину А кроз проточне канале не цилиндру. Кочење се врши аналогно
кочењу у кочници трзања са каналима.
На слици 3.53 дате су кочнице трзања и враћања са вентилима, које су
конструкционо и функционално везане са повратником.

285
 Слика 3.53. Шема агрегата кочница – повратник
1 – цилиндар, 2 – клипњача, 3 – клип, 4 – пливајући (слободни) клип, 5 –
цилиндар гасног резервоара, а,б – отвори за протицање течности
При трзању течност из цилиндра (1) савлађује опругу вентила (6) и кроз
отвор (а) улази у ваздушни цилиндар (5) потискујући слободни клип. При
томе расте притисак ваздуха у цилиндру (5). При враћању се, услед дејства
сабијеног ваздуха или гаса, клип (4) креће у супротном смеру истискујући
течност из цилиндра (5) потискује вентил (7) и кроз канал (b) улази у
цилиндар (1) и притиска клип (3). Како је вентил (6) затворен услед дејства
опруге и притиска течности, кочење при враћању остварује се протицањем
течности кроз прстенасти зазор у вентилу (7). Окретањем ручице (8) за
подешавање мења се сила у опрузи вентила (6), па се може остварити
промена дужине трзања у зависности од елевационог угла.
Овај тип кочнице је са противпритиском и проточним отворима чије
величине зависе од притиска течности. Конструкција кочнице је компактна,
али је релативно сложена због конструкције вентила. Недостатак им је
повећано загревање гаса и теже остваривање потребног закона кочења цеви.
Због ових разлога ове кочнице се ређе примењују на оруђима.
На слици 3.54 приказана је конструкција хидрауличне кочнице
комбинованог типа.

286
 Слика 3.54. Кочница комбинованог типа
1 – цилиндар, 2 – клипњача, 3 – клип, 4 – облога клипа, 5 – контраклипњаче,
6 – регулирајући прстен, а – канали променљиве дубине у зиду цилиндра, b –
проточни отвори, c – отвори на облози
При трзању облога клипа (4), услед деловања притиска који се ствара у
запремини А, помера се по клипу (3) и ослобађа пут течности кроз отворе
(b). Течност улази у запремину B кроз прстенасти променљиви зазор између
контраклипњаче и регулирајућег прстена. Други део течности у запремину
B улази кроз канале (а) на цилиндру.
До тренутка поништавања вакума у хидрауличној кочници нема кочења
враћања. Када у запремини B настане притисак, облога (4) делимично или
потпуно прекрива отворе (b) па течност протиче у Б кроз канале (а) и делом
кроз отворе (c) на облози. Овај тип кочнице је без противпритиска са
проточним отворима чије величине зависе од притиска течности. Пошто
кочница трзања не функционише при враћању, ова кочница може доста
тачно да оствари закон кочења. Недостатак овог типа кочнице је релативна
сложеност конструкције.
Хидраулични отпор кочнице трзања
Да би се објасниле појаве које се јављају у кочници трзања за време трзања
и враћања, треба размотрити кретање течности кроз цев променљивог по-
пречног пресека (слика 3.55).

287
 Слика 3.55. Кретање течности кроз цев променљивог пресека
Под претпоставком да на клип делује нека сила F , течност због дејства те
силе почиње да се помера. При одређеном притиску течности кроз било који
пресек (I, II, III...) цеви у истом временском интервалу мора протећи иста
запремина течности W . Ако се означе површине попречних пресека цеви са
S1 , S2 , S3 ... S n и брзине протицања течности у овим пресецима са
1, 2 , 3...n , из услова једнакости протока у свим пресецима следи:
W  S11  S 22  S33  ...  Snn (3.61)
Добијени израз (3.61) представља једначину континуитета струје. На основу
ове једначине може се написати
S1
2  1
S2 (3.62)
Из једначине (3.62) следи да је брзина протицања течности кроз цев обрнуто
пропорционална површини попречних пресека цеви. Аналогна појава је и
при протицању течности у кочници трзања упрошћене конструкције (слика
3.56).
Кочница трзања упрошћене конструкције је кочница у којој се протицање
течности кроз проточне отворе одвија само у једном смеру. За овај случај се
претпоставља да нема притиска ( p2  0 ) који би се супротстављао протица-
њу течности.

288
 Слика 3.56. Шема хидрауличне кочнице упрошћене конструкције
У даљем разматрању биће коришћена следећа означавања:
аx - укупна површина попречних пресека проточних канала,
Dk - пречник клипа кочнице трзања,
d k - пречник клипњаче,
v - брзина трзања,
 - средња брзина протицања течности кроз проточне отворе,
p1 - притисак течности у радној комори I цилиндра кочнице трзања,
p2 - притисак у комори II цилиндра кочнице трзања,

S k  ( D2k  d k2 ) - радна површина клипа кочнице трзања
4
При трзању, из цилиндра излази напоље део клипњаче, због чега се слободна
запремина цилиндра коју попуњава течност и притисак у комори II повећа-
вају. Стога се може узети да је p2  0 , а да је рад силе p1  S k  ax  који се
троши на померање клипа за дужину dx једнак кинетичкој енергији масе
течности dM коју течност има на изласку из проточних отвора, истичући
средњом брзином . Према томе, може се написати да је:
dM  2
p1 ( S k  ax )  dx 
2 (3.63)
Елементарна маса течности одређује се према формули
dM    S x  ax  dx
(3.64)
где је  - густина течности.

Средња брзина  протицања течности кроз проточне отворе се одређује на

основу једначине континуитета (3.62) према следећем изразу:
Sk  ax
 v
ax (3.65)
Стављањем израза (3.64) и (3.65) у израз (3.63) добија се после скраћивања,
израз за одређивање притиска у радној комори цилиндра кочнице трзања у
следећем облику:

289
 1 ( S k  a x )2 2
p1   v
2 ax2 (3.66)
При протицању течности у реалним условима, у проточним отворима се
јављају силе трења на квашеним површинама, вртложење и друге појаве, ко-
је повећавају притисак течности у радној комори I. Да би се у израз (3.66)
унео стварни притисак који влада у комори I, уводи се коефицијент хидрау-
личног отпора k. У том случају наведени израз добија следећи облик:
k (Sk  ax )2
p1   V 2
2 a x2 (3.67)
где се за k усваја вредност 1,3 за хладну и 1,15 за загрејану течност.
Множењем леве и десне стране израза (3.67) са S k , добија се израз за силу
хидрауличног отпора Fkt кочнице трзања упрошћене конструкције у следе-
ћем облику:
k ( S k  a x )2
Fkt    Sk  v2
2 a x2 (3.68)
Ако се узме да је S k  a x , добија се коначни облик израза за хидраулични
отпор:
k S k3 2
Fkt   v
2 a x2 (3.69)
Анализа израза (3.69) показује да сила хидрауличног отпора Fkt кочнице
трзања зависи од три фактора:
карактеристика течности k и  ,
конструкције кочнице трзања S k и аx и
брзине трзања v .
3.5.3. Течности за кочнице трзања
Течности у хидрауличном систему се примењују као средство за заптивање
у хидропнеуматским повратницима и за пренос притиска са гаса на клип
повратника и као "радно тело" код кочнице. Течност прима кинетичку
енергију трзајуће масе, прво као кинетичку енергију струје течности, која се
затим претвара у топлоту, коју течност апсорбује и преноси на околину.

290
Полазећи од услова рада противтрзајућег уређаја, хидраулична течност мора
да задовољи велики број захтева, као што су:
да што мање мења своја својства (густина, вискозитет) током употребе
при различитим условима експлоатације,
да није отровна,
да је слабо запаљива, експлозивна и агресивна у односу на материјале
који се примењују у противтрзајућем уређају,
да има што нижу тачку смрзавања,
да има што вишу тачку кључања и испаравања,
да има што већу специфичну топлоту и што мањи коефицијент топлот-
ног ширења,
да је јефтина и да се може производити од домаћих сировина и
да је погодна за дуготрајно чување под неповољним условима.
По свом пореклу данас се примењују хидрауличне течности на бази
минералних уља или мешавине глицерина са водом, односно алкохолом.
Код нас се за пуњење противтрзајућег уређаја примењују две хидрауличне
течности:
уље, хидраулично за ниске температуре, ознаке ХУНТС,
течност, хидраулична, алкохолна, ознаке ХТА.
Уље ХУНТС примењује се за хидроеластичне уређаје артиљеријских оруђа
која се користе при ниским температурама до 223 К (50оC), односно за сва
оруђа осим оруђа руског порекла која нису модифицирана.
Уље ХТА примењује се за хидроеластичне системе артиљеријских оруђа
руског порекла која нису модифицирана.
Хидрауличне течности на бази минералних уља имају високу тачку кључа-
ња (573 К). Недостатак им је тај што загрејане размекшавају заптиваче од
природне гуме, а ако су јако загрејане и заптиваче од синтетичке гуме.
Најбоље им одолевају заптивачи од хрониране коже. Наливање уређаја мора
се вршити полагано, јер долази до пенушања и апсорбовања ваздуха, што
доводи до неравномерног кретања цеви при трзању и враћању. И најмањи
проценат воде у течности изазива корозију метала.
Хидрауличне течности на бази глицерина и алкохола имају већу специфич-
ну топлоту, мањи коефицијент топлотног ширења и боље проводе топлоту,
што је предност у односу на минерална уља. Недостаци течности на бази
глицерина су што су агресивније на метале и што имају нижу тачку кључа-
ња.

291
Глицеринске течности више одговарају кад је реч о климатским подручјима
са дугим и хладним зимским периодом, што код нас није случај, па се зато
више примењују хидрауличне течности на бази минералних уља.
Хидрауличне течности различитог порекла не смеју се мешати. У
противтрзајући уређај налива се течност која је прописана упутством за
конкретно артиљеријско оруђе.
3.5.4. Помоћни елементи противтрзајућег уређаја
Поред повратника и кочнице трзања, која у свом саставу има модератор, у
склопу противтрзајућег уређаја се налазе и други уређаји:
амортизер враћања,
одбојници за мекше налегање при враћању,
регулатор брзине враћања,
регулатор дужине трзања,
компензатор топлотног ширења течности у кочници итд.
Осим тога, уз противтрзајући уређај долазе и други елементи, као што су:
заптивни елементи, елементи за показивање дужине трзања, елементи за
контролу количине течности у уређају, разни вентили, чепови.

3.6. Склоп горњег лафета

У процесу навођења цев треба да има могућност окретања у хоризонталној
равни око вертикалне осе. Зато се осцилујући делови оруђа уграђују на
специјалну обртну осовину. Код вучних оруђа земаљске и противавионске
артиљерије функцију носача осцилујућих делова има горњи лафет, а код
тенкова, неких самоходних и бродских оруђа –обртна купола.
Склоп горњег лафета артиљеријског оруђа има двојаку намену:
да послужи као носач склопа цеви и
да обезбеди безбедно гађање у задатом смеру.
У општем случају, склоп горњег лафета артиљеријског оруђа чине следећи
склопови:
тело горњег лафета,
колевка,
изравњачи,
механизми за покретање цеви оруђа и
штит.
Осим ових делова, горњи лафет може имати и неке друге делове и склопове,
зависно од специфичности оруђа.

292
Склоп горњег лафета оруђа треба да обезбеди:
лако, једноставно, брзо и тачно покретање и навођење цеви у жељени
положај,
обављање свих функција опслуживања оруђа (превођење из маршев-
ског у борбени положај и обрнуто, заузимање елемената за гађа-
ње, пуњење, усмеравање на циљ, расклапање, чишћење, подма-
зивање и поновно склапање делова и механизама) и
поуздано и безбедно гађање. Сви делови и механизми треба да посе-
дују потребну механичку отпорност, да буду једноставни за из-
раду и што мање осетљиви на ватрено дејство противника.
3.6.1. Тело горњег лафета
По спољном изгледу и начину формирања елемената структуре, облику
лежишта за рамена колевке, начину везе са доњим лафетом и размештајем
механизма које на себи носе, горњи лафети могу међусобно значајно да се
разликују.
Најчешће, горњи лафет је ливена или заварена конструкција сложене форме
(слика 3.57). Састоји се од бочних страница међусобно спојених основом на
којој је централни стожер за везу са доњим лафетом.

Слика 3.57. Горњи лафет

1 – страница, 2 – основа (тело), 3 – стожер, 4 – лежиште рамена колевке
У горњем делу бочних страница су лежишта за рамена колевке. Код лакших
оруђа, а нарочито када осе клипњаче кочнице и повратника не леже у истој
вертикалној равни, на обе странице се са предње стране учвршћује по један
сектор справе нагиба, да би оруђе имало већу крутост у попречном правцу.
На странице се постављају делови справа нагиба и правца, регулатора дужи-
не трзања, изравњача, штита и нишанских справа.
293
Горњи лафети се међусобно битно разликују по конструкционом решењу
везе од доњег лафета.
На слици 3.58. дате су шеме типичних и у пракси најчешће примењених
решења горњег лафета са стожером.
На слици 3.58.а приказано је решење са стожером (1) који се центрира у
клизним лежајима (2,3) на доњем лафету и ослања на тањирасте опруге (4,5),
тако да се између површина горњег и доњег лафета образује зазор () ради
олакшаног покретања цеви по правцу. При опаљењу овај зазор се потпуно
или делимично поништава, што зависи од елевације под којом је извршено
опаљење.
На слици 3.58.б приказано је решење слично претходним, с том разликом
што се, уместо зазора, горњи лафет ослања на клизну површину доњег ла-
фета преко неколико котрљача (1), еластично улежиштених помоћу тањира-
стих опруга (2).
Када је конструкцијом условљено решење са кратким стожером (1), да би се
климање горњег лафета задржало у границама прихватљивог зазора, неоп-
ходна је уградња канџе. На слици 3.58.в приказано је решење када је канџа
(2), која не дозвољава размицање лафета при опаљењу, елеменат горњег ла-
фета. Недостатак оваквог решења је повећани момент трења између лафета.

а) б) в)
Слика 3.58. Веза горњег и доњег лафета (са стожером на горњем лафету)
Ређе се примењује решење везе горњег са доњим лафетом када је стожер на
доњем лафету (слика 3.59).

294
 Слика 3.59. Веза горњег и доњег лафета са стожером на доњем лафету
У основи тела горњег лафета је прстенаста прирубница 1 у чији отвор улази
горњи стожер доњег лафета. На горњем стожеру су аксијални куглични
лежај 2, чаура 3, тањирасте опруге 4, потисни вијак 5 и ослонац 6 наврнут
на поклопац 7. На доњи крај тела лафета, са чеоне стране, је помоћу вијка 8
са наврткама 9 уграђено тело лежаја 10 за везу горњег лафета са доњим
стожером доњег лафета. Преко тањирастих опруга и других елемената везе
се подешава зазор између горњег и доњег лафета тако да буде у границама
(0,1 до 0,3) mm. Овакво решење омогућава искључиво секторско поље
дејства по правцу, као код хаубице 122 mm.
3.6.2. Kолевка
Цев оруђа треба у поступку навођења да се окреће око хоризонталне осе у
вертикалној равни, а при опаљењу да се "трза" дуж своје уздужне осе. Ова
кретања цеви обезбеђује својом конструкцијом колевка, која има рамена за
везу са лежиштима на горњем лафету, око чије осе се окреће цев при трзању
и враћању. Колевка, заједно са трзајућим деловима и противтрзајућим уре-
ђајем, чини осцилујући (нагибни) склоп.
За колевку су везани: клипњаче (или цилиндри) противтрзајућег уређаја,
сектор механизма за покретање по висини, носач нишанских справа, покрет-
ни ослонац изравњача и елементи за аутоматско отварање затварача, регу-
латор дужине трзања и пуњач (уколико оруђе има ове уређаје).
Облик колевке
По својој конфигурацији и начину вођења цеви, колевка може бити:
коритастог,
цилиндричног и
комбинованог типа.
295
Колевка коритастог типа (слика 3.60) има на себи изливене или заковане
вођице по којима клизе клизачи трзајућег склопа. Противтрзајући уређај је
најчешће смештен у колевци. За предњу огрлицу може да се веже повратник,
а кочница трзања је, обично, смештена у корито колевке. На задњој огрлици
су рамена колевке и назубљени сектор механизма за покретање по висини.
Колевка коритастог типа обезбеђује добре услове за кретање трзајућих де-
лова оруђа. Овај тип колевке не захтева обраду великих површина на цеви и
колевци. Фино су обрађени само вођице колевке и клизачи цеви. Колевка
овог типа се углавном примењује код вучних артиљеријских оруђа.
Код оруђа са коритастом колевком је повећана висина ватрене линије, што
је основни недостатак овог типа колевке, због смањене стабилности оруђа.

Слика 3.60. Колевка коритастог типа

1 – клизачи колевке; 2 – веза са противтрзајућим уређајем; 3,6 – раме ко-
левке; 4 – тело колевке; 5 – назубљени сектор
Колевка цилиндричног типа (слика 3.61) обично је цилиндар у коме се креће
цев. Да би се смањили хабање и трење, на унутрашњу површину цилиндра
се уграђују бронзане вођице са каналима за подмазивање.
Противтрзајући уређај се везује за спољне површине колевке, а често су и
кочница и повратник уграђени изнад колевке. На колевку су, такође, уграђе-
ни рамена колевке и сектор механизма за покретање по висини.
У поређењу са коритастом, колевка цилиндричног типа је компактнија, има
већу крутост и, у технолошком погледу лакша је за израду. Зато се она данас
широко примењује и поред тога што има битне недостатке (погоршани су
услови хлађења цеви, потребни су квалитетнија обрада спољне површине
цеви и њено веће подмазивање).
Један од значајних недостатака колевке цилиндричног типа је променљи-
вост зазора између цеви и вођица, који зависи од температуре цеви и ела-
стичне деформације зидова цеви под дејством притиска барутних гасова (од-
ређивање потребног зазора између цеви и вођица колевке је значајно за пра-
вилну функцију цеви при трзању и клаћење цеви после опаљења, које при
великом зазору може да ограничи практичну брзину гађања).
296
 Слика 3.61. Колевка цилиндричног типа
1 – тело колевке, 2 – вођица, 3 – раме колевке, 4 – назубљени сектор
Колевке цилиндричног типа се примењују, пре свега, код тенковских топова
и самоходних оруђа, а имају примену и код вучних оруђа.
Колевке комбинованог типа имају елементе колевки оба разматрана типа.
Једно од могућих решења је приказано на слици 6.3. Основу колевке чини
корито за које су везане две огрлице. У задњој огрлици цев се води помоћу
вођица, а у предњој огрлици се котрља по котрљачима са кугличним лежа-
јима које имају могућност радијалног подешавања.

Слика 3.62. Колевка комбинованог типа

1– задња огрлица; 2 – предња огрлица; 3 – корито; 4 – котрљача; 5 – сек-
тор
Прорачун колевке
На колевку делују силе реакције трзајућих делова, горњег лафета,
зупчаника, осовине механизма елевације и изравњача. Шема распореда силе
које оптерећују колевку коритастог типа дата је на слици 3.63.
На слици нису приказане силе реакције горњег лафета на колевку ( N ,T ) и
сила реакције U зупчаника елевационе осовине на назубљени сектор
колевке.

297
 Слика 3.63. Шема сила на колевку
Ознаке сила према датој слици су:
Fp , Fk - сила повратника и кочнице трзања,
Ftr - сила трења у заптивачима повратника и кочнице трзања,
M 0 - маса трзајућих делова ( M 0 g - сила тежине трзајућих делова),
N1 , N 2 , N 3 - силе реакције колевке на трзајуће делове са десне стране
колевке,
N 4 , N 5 , N 6 - силе реакције колевке на трзајуће делове са леве стране колевке,
fN1 , fN 2 , fN 3 , fN 4 , fN 5 , fN 6 - силе трења на клизачима,
Pkn - сила трзања,
I 0 - инерцијална сила трзајуће масе,
FN - сила отпора жљеба праволинијском кретању пројектила и
Fvr - ободна сила притиска водећег прстена на радни бок жљеба.
Да би се одредиле силе које делују на колевку ( N ,T i U ), а изазване су
њеном везом са горњим лафетом, треба поставити услове равнотеже
осцилујућих делова оруђа под претпоставком да су делови горњег лафета и
колевке апсолутно крути и без утицаја инерцијалних сила осцилујућих
делова. Рамена колевке се прорачунавају на савијање, смицање и
298
специфични притисак, а тело колевке на савијање у неколико одабраних
попречних пресека.
На колевку цилинричног типа (слика 3.64) практично делују исте силе као у
случају колевке коритастог типа. То су, дакле: силе реакције трзајућих
делова, горњег лафета, зупчаника елевационе осовине и изравњача.

Слика 3.64. Шема сила на колевку (нагибни склоп)

N, Т – силе рекације горњег лафета на рамена колевке,
Qk – сила нагибног склопа (сила тежине осцилујућих делова),
Fi – сила изравњача,
U – сила реакције зупчаника на назубљени сектор,
х0 – крак силе Qk при X = 0 (почетни положај),
хx – крак силе Qk при X  0 (тренутни положај),
 – угао спрезања зупчаника (за еволвентни профил је  = 20о),
 – угао елевације нагибног склопа (цеви),
– радијус закривљености назубљеног сектора.
Када се знају све силе које оптерећују колевку и све силе реакције везе са
лафетом може се извршити прорачун појединих делова колевке. Зависно од
дејства сила и везе појединих делова, прорачун обухвата: савијање, смицање
и површински притисак.
3.6.3 Изравњачи
Изравњачи се примењују када механизам за покретање цеви оруђа треба по
висини растеретити од дејства момента силе тежине осцилујућих делова
оруђа. Овај момент се јавља због тога што се оса рамена колевке не поклапа
са положајем осе средишта масе осцилујућих делова. Код вучних оруђа
растојање ових оса је све веће уколико се, из тактичких разлога, захтева да
оруђе има што нижу висину ватрене линије.

299
Код топова куполне уградње (бродски и тенковски топови) примењује се че-
сто поступак статичког уравнотежења, повећавањем масе задњака.
Изравњач је уређај са уграђеним еластичним елементом, који може да буде:
сабијена опруга (једна или више), сабијени гас (азот или ваздух), или саби-
јени гас са опругом (једном или две) која делује на краћем или дужем путу
рада изравњача. На основу еластичног елемента изравњачи се деле на:
- опружне и
- хидропнеуматске.
Изравњачи се уграђују између колевке и тела горњег лафета.
Зависно од смера дејства силе у изравњачу на осцилујуће делове оруђа, раз-
ликују се два типа изравњача:
- гурајући и
- вукући.
Опружни изравњачи су једноставнији и поузданији у експлоатацији и одр-
жавању. Погодни су нарочито за оруђа мањих калибара. За тешка оруђа су
потребне велике силе, тј. гломазне опруге, које се тешко могу производити
и носити у резерви. Зато се за топове преко 105 mm и хаубице преко 155 mm
обавезно примењују хидропнеуматски изравњачи.
Основна предност хидропнеуматских изравњача је у томе што су мањих
димензија, што могу остварити довољно велике силе и што се те силе увек
могу регулисати, регулацијом притиска гаса (азота, ваздуха). Недостатак
ових изравњача се састоји у томе што њихово функционисање зависи од рад-
не температуре и температуре околине, што им се заптивачи јако хабају и
што су осетљиви на ударе убојних парчади гранате и зрна пешадијског
оружја.
Потпуно уравнотежење осцилујућих делова при свим елевационим
угловима се веома тешко може остварити. На слици 3.65 дата је шема урав-
нотежења осцилујућих делова оруђа, где је усвојено да средиште осцилују-
ћих делова и оса рамена колевке, при  = 0, леже у хоризонталној равни.
Момент неуравнотежености M k осцилујућих делова оруђа одређује се
према обрасцу:
M n  Qos los cos  . (3.70)
У обрасцу (3.70) Qos и los су константне величине, па следи да се момент
неуравнотежености осцилујућих делова мења по закону промене косинуса
угла елевације.

300
Момент уравнотежења M u који својом силом стварају изравњачи, одређује
се према следећем обрасцу:
M u  Fiz  h  Fiz  liz  sin  (3.71)

Слика 3.65. Шема за одређивање уравнотежености осцилујућих делова

оруђа
Да би се остварила потпуна уравнотеженост осцилујућих делова оруђа мора
бити испуњен услов у целом дијапазону углова елевације цеви:
Mn  Mu
или за посматрани случај:
Qos  los  cos   Fiz  liz  sin  (3.72)
Лева страна једначине (3.72) мења се према закону промене косинуса, а де-
сна страна по неком сложеном закону који зависи од промене угла  који је
у функцији угла  а сила изравњача од величине силе сабијене опруге или
силе притиска компримованог гаса.
Како се и десна страна једначине (3.72) не мења по косинусном закону
једначина (3.72) не може бити задовољена за све вредности угла .
Зависно од конструкције, у пракси се може, са изравњачима потисног типа
постићи потпуно уравнотежење осцилујућих делова за једну, две или три
вредности елевационог угла .
Потпуно уравнотежење осцилујућих делова теоретски се може постићи
постављањем у строго одређени положај изравњача вукућег типа (слика
3.66). Међутим, због слабљења крутости опруга и трења која се јављају на

301
контактним клизним површинама, потпуна уравнотеженост се, практично,
не може остварити ни са овим типом изравњача.

Слика 3.66. Шема опружног изравњача вукућег типа

3.6.4. Механизми за покретање цеви оруђа
Да би се оса канала цеви довела у жељени положај у простору, на оруђе се
уграђују механизми покретања цеви, и то:
за навођење цеви у вертикалној равни, механизам за покретање по
висини;
за навођење цеви у хоризонталној равни, механизам за покретање по
правцу.
У највећем броју случајева конструкционих решења, покретање по висини
се врши заокретањем осцилујућих делова оруђа (цев са трзајућим деловима
и колевком) око осе рамена колевке, а покретање по правцу окретањем
обртних делова оруђа (горњи лафет са свим осцилујућим деловима) око осе
стожера.
Независно од конструкције, механизам за покретање треба да обезбеди:
задати дијапазон поља дејства,
неопходну брзину покретања,
одржавање заузетог положаја цеви,
лако, равномерно и тачно покретање,
потребну отпорност и крутост конструкције,
високу поузданост у различитим условима експлоатације,
једноставност конструкције за производњу, ремонт и одржавање.
302
Уобичајена је класификација механизма за покретање према типу последњег
елемента (у преносном ланцу механизма) којим се обезбеђује окретање или
подизање цеви. Тако механизми за покретање могу бити:
завојни, када је последњи елемент зупчасти сектор, везан за колевку (у
механизму за кретање по висини) или за доњи лафет (у
механизму за покретање по правцу),
хидраулични, када је последњи елемент хидраулични цилиндар.
Механизми за покретање по правцу су најчешће завојни, а механизми за
покретање по висини - секторски. Хидраулични цилиндри се широко
примењују код тенковских топова у систему за стабилизацију у вертикалној
равни.
Механизам за покретање се може активирати:
снагом човека (послужиоца оруђа), односно ручним дејством на точак
механизма механизам са ручним погоном) или
применом спољног извора енергије (акумулатор, електромотор, мотор
СУС - механизам са моторним погоном).
Бродска и аутоматизована земаљска и противавионска оруђа имају моторни
погон, као основни, а ручни погон као помоћни (за случај квара на моторном
погону). Механизам за покретање може да добије кретање од
електромоторног или електрохидрауличног погона. При коришћењу
електрохидрауличног погона, механизам за покретање се ставља у покрет
помоћу погонског мотора, преко хидрауличне пумпе или хидрауличног
мотора.
Дијапазон углова и брзина померања цеви зависе од намене и типа оруђа, а
од тога зависи и облик и сложеност справе.
Самокочност је способност справе да одржава цев у жељеном положају. Ако
је справа завојног типа, онда је самокочност обезбеђена малим углом
завојнице.
Код хидрауличне трансмисије, ради фиксирања заузетог положаја цеви,
примењују се специјалне кочнице.
Код справе секторског типа, пренос снаге се врши преко зупчаника. Такав
пренос, сам по себи, такође, не може да обезбеди самокочност. Због тога се
ту обавезно уграђује и један самокочиони кинематски пар – пужни пренос.
Механизам за покретање цеви по висини
За покретање цеви по висини највише се користи секторски тип механизма
у коме се обртно кретање од погона преноси системом зупчастих парова
(слика 3.66). Задњи пар чине зупчаник (z) елевационе осовине (која је
303
улежиштена у горњем лафету) и сектор (s) (који се најчешће везује за
колевку). Да би се избегла велика оптерећења зуба зупчаника елевационе
осовине и сектора, примењује се механизам са два сектора. Самокочност
механизма обезбеђује пар пужно коло–пуж. Ако оруђе има механизам за
покретање по висини са ручним и машинским погоном, зупчасти пар
сектор–елевациона осовина и пужно коло–пуж (позиције 8, 9, 10, 11) су
заједнички за оба типа механизма. На слици 3.67 приказано је могуће
типично решење таквог механизма.

Слика 3.66. Механизам за покретање по висини са два сектора

Слика 3.67. Механизам за покретање по висини са ручним и машинским

погоном

304
У хидромеханичким механизмима се, као последњи и извршни елемент,
користи хидраулични цилиндар (слика 3.68). Обично, цилиндар је везан за
горњи лафет, а клип за колевку. Под дејством притиска клип мења положај
осцилирајућих делова оруђа. При повећању елевације течност из
хидрауличне пумпе долази у радни простор А, а из простора B иде у
резервоар. При смањењу елевације пумпа шаље течност у простор B, који
постаје радни, а из простора А течност иде у резервоар.

Слика 3.68 Хидраулични механизам за покретање по висини

Завојни механизам за покретање по висини (слика 3.69) користи се код
минобацача. Окретањем ручице, преко коничног пара зупчаника (1),
покреће се вретено (3). Крећући се дуж своје осе, у телу механизма, везаном
за двоножни лафет, вретено подиже или спушта носач механизма правца, тј.
огрлицу са амортизерима и цев.

305
 Слика 3.69. Завојни механизам за покретање по висини
Механизам за покретање цеви по правцу
За покретање горњег лафета са свим осцилирајућим деловима по правцу
користе се најчешће механизми са зупчастим преносним паровима. При
томе основни пар чине: на тело доњег лафета уграђен зупчасти сектор (при
ограниченом углу окретања горњег лафета) или зупчасти венац (при
окретању горњег лафета за пун круг) и спрегнути зупчаник, укљештен у
кућиште горњег лафета. У неким изведеним конструкцијама основни пар
чине пужни сектор (или пужно коло) на доњем лафету и пуж у кућишту
горњег лафета. При окретању горњег лафета спрегнути зупчаник (пуж)
котрља се по непокретном зупчастом венцу (пужном колу). Ако механизам
има ручни и машински погон кретање према самокочном пару и даље се ка
горњем лафету врши преко кинематских ланаца сваког погона посебно. У
таквом случају механизам мора да има спојницу за искључење једног и
укључење другог кинематског ланца.
Елементи механизма за покретање по правцу и висини, а посебно пужни
пренос, трпе повремено велика инерциона оптерећења, поготову када су
масе обртних (или осцилирајућих) делова велике. Аналогна појава се јавља
при осциловању тенкова, самоходних и бродских оруђа. Да би се избегла
превелика оптерећења, која могу да изазову лом делова, један од елемената
пужног преноса (било да је реч о механизму правца или висине) реализује
се преко амортизера који обезбеђује или проклизавање пужног кола или
306
померање пужа. Врло је распрострањена конструкција пужног кола са
проклизавајућим дисковима (слика 3.70).

Слика 3.70. Пужно коло са проклизавајућим дисковима

1 – пужно коло; 2 – вратило; 3 – дискови; 4 – тањираста опруга
Пужно коло, слободно окретано на вратилу, везано је са њим помоћу пакета
дискова. Део дискова је жљебном везом спојен са пужним колом, а други
део са вратилом. Помоћу тањирастих опруга се може подесити жељена
аксијална сила, којом се остварује сила трења у пакету дискова, односно
крута веза у механизму. При појави допуштених инерцијалних оптерећења
нема релативног кретања између дискова, а када су оптерећења већа јавља
се проклизавање међу дисковима и на тај начин се спречава евентуално
оштећење делова механизма.
Код вучних оруђа и минобацача, који имају мали сектор дејства по правцу,
примењују се завојни механизми за покретање по правцу (слика 3.71).

307
 Слика 3.71. Завојни механизам за покретање по правцу
Основни преносни пар чине завојно вретено (2) и навртка (1). У већем броју
конструкција вретено је везано за доњи лафет, а навртка за горњи лафет.
Шарнирна веза навртке допушта окретање навртке око осе нормалне на
њену уздужну осу, што је неопходно због промене положаја вретена у
процесу навођења. Самокочење механизма је обезбеђено малим углом
завојнице. Код оруђа куполне уградње (тенкови, самоходна оруђа)
механизам за покретање цеви оруђа по правцу је најчешће
електромеханичког типа, ради остваривања већих угловних заокретања
купола са цеви.

3.7. Доњи лафет

Доњи лафет има функцију ослонца обртних делова оруђа и обезбеђења везе
са тлом на које је оруђе постављено при гађању.
Конструкција доњег лафета и начин његовог ослањања на тло зависе од
намене оруђа, услова његове експлоатације и превожења. Основни захтев
који се поставља доњем лафету вучног оруђа је да при гађању буду обезбе-
ђене стабилност и непомичност оруђа у границама заданог поља дејства по
висини.
Ослањање вучних оруђа на тло се остварује преко кракова, који најчешће
служе и за везу са вучним возилом.

308
Најпростоји и најлакши тип лафета на точковима је једнокраки лафет (слика
3.72). Крак је, обично, изведен у облику коритасте конструкције, са проре-
зом у равни симетрије да би се омогућило кретање трзајућих делова при га-
ђању под великим елевационим угловима.

Слика 3.72. Једнокраки лафет

1 – крак, 2 – путна осовина
Оруђе са једнокраким лафетом нема доњи лафет. Путна осовина пролази
непосредно кроз предњи део крака лафета. Основни недостатак једнокраког
лафета је врло мали угао дејства по правцу, јер би при већем углу дејства
била нарушена попречна стабилност оруђа.
Најраспрострањенији тип лафета на точковима је двокраки лафет (слика
3.73). Делови оруђа обртни по правцу ослањају се на тело доњег лафета. То
је, обично, одливак од челичног лива сложене конфигурације. У телу доњег
лафета је гнездо за стожер горњег лафета и лежаје који служе за центрирање
стожера. За тело доњег лафета се везују полуосовине точкова, кракови,
механизам вешања ходног дела и други уређаји.
Кракови се везују са телом доњег лафета помоћу "шарнира". Када је оруђе у
маршевском положају кракови су чврсто међусобно везани, а у борбеном
положају се растављају за одређени угао у односу на раван симетрије, па се
може остварити релативно велики угао поља дејства по правцу.

Слика 3.73. Двокраки лафет

309
1 – путна осовина; 2 – баланс; 3 – кракови; 3' – шарнир; 4 – пречага балан-
са;
5 – тело доњег лафета;
Кракови лафета са тлом су везани ашовима и ослонцима кракова. При гађа-
њу ашови примају хоризонталну, а ослонци кракова – вертикалну реакцију
тла. Оруђа, обично, имају два пара ашова: пар зимских, намењених за гађање
са тврдог тла, и пар летњих, за гађање са меког тла. Зимски ашови су зава-
рени за кракове, а летњи се скидају и превозе учвршћени за кракове лафета.
Трокраки и четворокраки лафет се, по правилу, примењују код
противавионских оруђа са кружним дејством по правцу. Трокраки лафет мо-
же да се примени и код оруђа земаљске артиљерије када се захтева повећан
маневар ватром (хаубица 122 mm).
Код тенкова и самоходних оруђа, функцију доњег лафета има шасија возила.
Гусенице обезбеђују везу возила са тлом, уз релативно мали специфични
притисак при опаљењу метка. Међутим, код моћних самоходних оруђа која
имају малу масу гусеница не могу се обезбедити стабилност и непомичност
возила при опаљењу метка, па се на задњи део шасије уграђују преклапајући
ашови са хидрауличним погоном, који се пре гађања ослањају на тло.
Вучна артиљеријска оруђа са двокраким лафетом имају, при постављању у
борбени положај, четири тачке ослонца на тло (два точка и два ослонца
кракова). Да би се обезбедили прилагођавање положаја ослоних делова ла-
фета према неравнинама тла и хоризонтирање доњег лафета, потребно је да
се веза доњег лафета и ходног дела оруђа реши уградњом специјалног меха-
низма за самоподешавање оруђа према тлу, твз. баланса (слика 3.74).

310
 Слика 3.74. Механизам за самоподешавање оруђа према тлу (баланс)
1 – точак, 2 – торзиони штап, 3 – осовина, 4 – конични зупчаник,
5,6 – баланс, 7 – полуосовина, 8 – ашов

4. ДЕЈСТВО ОПАЉЕЊА НА ОРУЂЕ – СТАБИЛНОСТ

ОРУЂА

За време опаљења метка, оруђе са еластичним лафетом при трзању

оптерећују силе које се са склопа цеви преносе на лафет оруђа и ослоне тачке
оруђа на тло (слика 4.1).
Нападне тачке реакција ослонаца оруђа налазе се у средишту ослоне
површине крака лафета (тачка C и точкова или подлоге (тачка А), а нападна
тачка силе инерције трзајућих делова It у средишту маса трзајућих делова.

311
 Слика 4.1 Силе на оруђе при трзању
Ознаке важнијих величина сила и геометријских величина су:
Pkn – резултантна сила у каналу цеви у периоду дејства барутних
гасова тј. сила трзања, трзајућих делова оруђа,
Qb – сила тежине оруђа у борбеном положају (положај за гађање),
It – сила инерције трзајућих делова, одређује се из
диференцијалне једначине кретања покретних делова чији је
облик:
dV
I t  mt  Pkn  R
dt (4.1)
где су: mt – укупна маса трзајућих делова оруђа,
V – брзина кретања трзајуће масе за време трзања,
R – укупна сила отпора трзању (преко ПТУ делује на рамена
колевке, лафет и тло) у смеру трзања,
NА, ТА – вертикална и хоризонтална реакција тла на предњи ослонац
оруђа,
NC,, ТC – вертикална и хоризонтална реакција тла на ашове кракова
лафета.

Геометријске величине према слици 4.1 су:

D – хоризонтално растојање од средишта масе оруђа G и тачке
C (променљива величина),
312
 L – хоризонтално растојање између ослонаца оруђа (тачке А и C),
е – динамички крак силе Pkn (растојање између средишта масе
трзајућих делова и осе канала цеви),
х – растојање између тачке C и правца средишта масе трзајуће масе
О,
 – угао елевације (нагиба) цеви.

4.1. Услови непокретности и стабилности оруђа при трзању

Захтев да оруђе за време процеса опаљења и кретања трзајуће масе при
трзању остане у стању мировања, дефинише се условима стабилности оруђа
у хоризонталној и вертикалној равни. Стабилност оруђа подразумева услов
непокретности оруђа, тј. одсуство померања лафета у хоризонталној равни
и одсуство ротације целог оруђа око тачке C, тј. одсуство закретања лафета
у вертикалној равни.
Први услов стабилности – непокретност у хоризонталној равни у
најнеповољнијем случају (за  = 0 и R = Rмаx) је испуњен ако је задовољена
релација:
TC  Rmax (4.2)
Сила реакције TC зависи од типа ашова оруђа и врсте земљишта, тј.
специфичног притиска на тло.
Узима се да су допуштене вредности специфичног притиска на тло:
за плочасте ашове pd  (4  5) 105 Pa
за клинасте ашове pd  (7  8) 105 Pa .
Други услов стабилности - стабилност оруђа у вертикалној равни дефинише
се условом:
Qb D  Pkn  e  Rh , (4.3)
где су: Qb D  Qb D0  Qt X cos  – стабилизирајући момент,
Qt  mt g – сила тежине трзајућих делова,,
X – пут трзања,
D0 – растојање средишта масе оруђа пре опаљења до тачке C,
( Pkn e  Rh ) – момент превртања (нестабилности) оруђа.
Услов стабилности према (4.2) је испуњен на целој дужини трзања ако је:

313
 промена силе R  Rgr тј. Rmax  (0,85  0,95) Rgr ,
угао елевације    gr (за топове и хаубице  gr  0 ),

при чему су Rgr,  gr – гранична величина силе R и угла елевације.

У случају оруђа са крутим лафетом, сила инерције It = 0, па услови

непокретности и стабилности оруђа услед закретања имају исти облик као
за оруђе са еластичним лафетом, с тим да је сила R  0 .
Утицај кретања пројектила на стабилност оруђа се занемарује.

4.2. Услови непокретности и стабилности оруђа при

враћању
При враћању трзајућих делова померање оруђа са еластичним
лафетом по тлу спречавају силе трења између лафета и тла. Враћање
трзајућих делова у предњи положај реализује акумулирана енергија
повратника на крају трзања, однсоно сила повратника.
Силе које оптерећују оруђе при враћању дате су на слици 4.2.

Слика 4.2. Силе на оруђе при враћању

Нападна тачка реакције N C и T C налази се у средишту ослоне површине

крака лафета, реакција N A и T A у средишту ослоне површине предњег
ослонца (подлога или точкови), а нападна тачка силе инерције I V у
средишту масе трзајућих делова.
314
Величина силе инерције према једначини кретања за враћање је:
dU
IV  mt  FV
dt (4.4)
где су: U – брзина кретања трзајуће масе при враћању,
FV – резултантна сила на трзајуће делове при враћању.
У зависности од облика промене силе FV практично се процес враћања
може реализовати кроз три или више периода враћања:
период убрзаног враћања ( FV > 0),
период једноликог враћања ( FV = 0), и
период успореног враћања ( FV < 0).
Непокретност и стабилност оруђа при враћању треба анализирати само у
периоду успореног враћања. С обзиром да је FV  0 , сила инерције због
промене смера деловања тежи да помери оруђе унапред и да га обрне око
тачке предњег ослонца.
Услов непокретности оруђа у најнеповољнијем случају (при  = 0) гласи:
FVgn  fC N c  f A N A
(4.5)
где су f C  0.25  0.3 и f A  0.07  0.1 коефицијенти трења између
лафета и тла.
Услов стабилности оруђа у вертикалној равни (при  = 0) гласи:
Qb ( L  D0 )  Qt (  y )
Fvgs 
h (4.6)
где су: y – пут враћања,
 – укупна дужина трзања – враћања.
Према резултатима прорачуна гранична вредност резултантне силе при
враћању FVgn је знатно мања од FVgs , па је практично немогуће обезбедити
непокретност оруђа при враћању. Код оруђа већих калибара прописују се
допуштене границе овог померања од (0,3  0,5) m.
У прорачунима се такође узима да је FV  FVg тј. FVm   FVgs , где вредност
коефицијента стабилности при враћању  износи:

315
  = (0,4  0,6) – за оруђе средњег калибра и гађање са неукочених
точкова,
 = (0,7  0,9) – за оруђа са крутим предњим ослонцем или која гађају
са укочених точкова.
Промена граничне вредности резултантне силе стабилности при враћању
FVgs у току враћања приказана је на слици 4.3.

Слика 4.3. Промена силе враћања FVgs (y)

5. СПЕЦИФИЧНОСТИ КОНСТРУКЦИЈЕ НЕКИХ

ВРСТА ОРУЂА

У овом делу разматрају се специфичности конструктивних решења

појединих склопова оруђа, који су типични за одређене врсте наоружања као
што су: оруђа куполне уградње (тенкови и самоходна оруђа), бестрзајна
оруђа, минобацачи и оруђа реактивне артиљерије (ракетни лансери). И
поред релативно велике сличности са вучним оруђима, којима је посвећена
највећа пажња, наведене врсте наоружања су специфичне не само у погледу
решења неких склопова и делова већ и у погледу принципа функционисања
(нпр. бестрзајна оруђа и ракетни лансери). Изнете карактеристике и
коментари којима су описане поједине специфичности оруђа су довољне да
се уоче међусобне разлике без потребе за детаљним описима функција и
математичким изводима.

316
 5.1 Бестрзајна оруђа
Бестрзајна оруђа представљају врсту оруђа код којих се при опаљењу
одводи део барутуних гасова уназад кроз млазницу затварача у смеру
супротном од смера кретања пројектила. Овакво истицање барутних гасова
ствара реактивну силу у смеру кретања пројектила, која се супротставља
кретању цеви и затварача тј. трзању, слика 5.1.

Слика 5.1. Принципијелна шема бестрзајног оруђа

Слободно истицање гасова уназад омогућава да се готово у потпуности
уравнотеже силе које делују на цев у правцу осе цеви, услед чега цев остаје
непомична и не трза. Кроз млазницу из барутне коморе истиче велика
количина барутних гасова, која са собом носи и више од половине енергије
барутних гасова. Због тога је потребно да се повећа маса барутног пуњења,
за два до три пута, да би се добила иста почетна брзина као и код класичног
оруђа, код којих је цев затворена са задње стране. У истом односу је већа и
запремина барутне коморе. Бестрзајност оруђа остварује се посебном
конструкцијом потпуно или делимично отвореног затварача у облику
млазника, са већим отвором окренутим уназад.
Барутни гасови који протичу кроз млазницу делују нормално на површине
млазнице и овај притисак може да се разложи на две компоненте: паралелну
са осом цеви  p sin   и нормалну на уздужну осу  p cos   . Величина
реактивне силе Fr зависи од компоненте притиска паралелне оси цеви и
димензија и облика левка па је:

Fr  p sin 
4
d 2
2  d12  , (5.1)

где су: p - притисак барутних гасова у млазници,

d 2 , d1 - максимални и минимални пречник млазнице и
 - угао млазнице.
317
Угао  одређује се према изразу:
d 2  d1
tg 
2lm . (5.2)
Приближно се може узети да је највећа вредност реактивне силе Fr у
зависности од притиска у цеви једнака:
 d12
Frm  0,5 p. (5.3)
4
Активна сила Fa , која изазива трзање цеви, зависи од поврчине дна цеви и
износи:

Fa  p
4
d 2
 d12  , (5.4)

где је: d - калибар цеви.

Да би цев при опаљењу остала у стању мировања мора да се задовољи
следећи услов:
Fr  Fvp  Fa , (5.5)

где је: Fvp - сила реакције водећег прстена пројектила на цев у правцу цеви.

Услов бестрзајних оруђа остварује се избором одговарајућег облика и

димензија млазнице у односу на површину попречног пресека цеви.
Оријентационо се може узети да је бестрзајност постигнута ако је задовољен
услов:
d1  d min  0,8d . (5.6)
Овакво решење оруђа условило је знатно лакшу конструкцију у погледу
укупне масе и једноставан лафет у поређењу са другим типовима оруђа
истог калибра. Прва бестрзајна оруђа су се појавила у току првог светског
рата, а њихова масивна производња започиње са употребом масивних
оклопних средстава у току и после другог светског рата. Тако је дошло до
реализације бестрзајних оруђа као: бестрзајних топова, бестрзајних бацача
и бестрзајних ручних бацача. Калибар ових оруђа се кретао од 57 mm до 280
mm. У савременом наоружању се најчешће срећу бестрзајна оруђа од 60 mm
до 120 mm. Сва ова оруђа су једноставне конструкције, која се састоји од
цеви са затварачем и малог постоља или лафета, слика 5.2.

318
 Слика 5.2. Бестрзајни топ
1 – цев са барутном комором и бравом, 2 – затварач, 3 – механизам за
запињање и окидање, 4 – лафет, 5 – нишанске справе
Већина ових оруђа користи артиљеријски пројектил, али конструисан тако
да омогућује излазак барутних гасова кроз млазник преко отвора на чаури (
тзв. перфорирана чаура метка). Цев бестрзајног топа је моноблок са
релативно танким зидовима, а водиште пројектила може бити ожљебљено
или глатко.
Почетне брзине пројектила које остварују бестрзајна оруђа су релативно
мале и износе  350  600 m/s . Највећи недостатак бестрзајних оруђа
представља немогућност употребе из затворених просторија и у близини
вертикалних препрека, јер је гасни млаз због високе температуре и притиска
опасан и до 50 m иза оруђа. У вези са тим потребне су одређене мере
сигурности при употеби оруђа.

5.2. Минобацачи
Минобацачи су оруђа са глатком, ређе ижљебљеном цеви, из које се
испаљује пројектил – „мина“. По правилу минобацачи служе за гађање
горњом групом углова, односно полазни угао мине креће се од 45  85 .
Убацна путања мине овом оруђу омогућава дејства по заштићеном
непријатељу у планинским и брдским пределима.
С обзиром на калибар и масу МБ могу да буду:

319
 лаки минобацачи, калибра 51 mm до 60 mm, масе до 23 kg и домета
450 m до 5000 m (налазе се у наоружању пешадијских лаких
јединица),
средњи минобацачи су калибра 60 mm до 100 mm, масе од 35 kg до 70
kg и највећег домета од 1600 m до 6000 m и
тешки минобацачи, калибра од 100 mm до 240 mm, масе преко 100 kg
и највећег домета до 13000 m (извршавају задатке артиљерије).
Разликују се три конструктивне варијанте минобацачa:
минобацачи који се пуне преко уста цеви, а гађају са подлоге,
минобацачи који се пуне са стране задњака, а гађају са точкова и
минобацачи који се уграђују на возила (гусенична или точкашка) тзв.
самоходни минобацачи.
Код калибра преко 100 mm минобацачи се транспортује на подвоску, било
да се при гађању одваја од њега или не. Изглед типичне конструкције
минобацачa дат је на слици 5.3.

Слика 5.3. Општи изглед минобацачa

320
Цев минобацачa је најчешће глатка, дужине 10 до 12 калибара, са задње
стране затворена задњаком. Задњак је навијен на цев или је заварен са цеви
и у њему је смештен механизам за окидање и опаљење. На задњем делу
задњака се налази кугла (кугласта пета) преко које се склоп цеви повезује са
подлогом. Највећи притисак барутних гасова у цеви минобацачa не прелази
1300 бара, тј. три до четири пута је мањи у односу на притиске савремених
оруђа. Зато је цев минобацача танких зидова и лака. Почетна брзина мине је
сразмерно мала и креће се до 450 m/s. Пошто притисак опаљења није велики
и да сила водећег прстена не постоји, осим силе трења и да такође није
потребна ни велика ослона површина подлоге, минобацачи се израђују
најчешће без противтрзајућег уређаја. При опаљењу притисак барутних
гасова на дно цеви преноси се преко подлоге на тло. Пошто тло не
представља апсолутно круто тело, то се при опаљењу цев и подлога крећу
уназад као једна целина.
Подлога минобацача је најчешће заварена конструкција. Основна плоча –
плоча подлоге може бити правоугаоног, округлог или троугластог пресека.
При опаљењу подлога трпи значајно оптерећење, посебно у лежишту у
централном делу где се ослања и належе задњак цеви. Стога подлога има
велике еластичне деформације. После трзаја, под дејством силе реакције тла
и силе еластичности материјала подлоге, цев са подлогом се враћа у
првобитан положај. Премештање подлоге са једног ватреног положаја на
други се врши брзо и лако. Код новијих конструкција минобацача подлога
је конструктивно решена тако да омогућује кружно дејство по правцу, са
померањем двоножног лафета, без промене положаја подлоге.
Двоножни или троножни лафет минобацача је врло једноставне
конструкције, намењен да обезбеди навођење и задржавање цеви у
одређеном положају по правцу и висини. Веза цеви са лафетом извршена је
помоћу огрлице цеви, која служи и као вођица цеви при трзању. За огрлицу
цеви се везују амортизери који обезбеђују еластичну везу између цеви и
лафета и ублажују ударна оптерећења двоножног лафета.Поједине врсте
минобацача великог калибра имају противтрзајући уређај обично
једноставне конструкције чија је намена да ублажи оптерећење силе трзања
и одређеном силом кочења трзања смањи силу притиска на подлогу,
односно специфични притисак на тло. Код минобацача без противтрзајућег
уређаја, специфични притисак ps на тло које је у границама
ps  120  340  N/cm 2 а са противтрзајућим уређајем свега око
2
p s  50N/cm . И сила на пету минобацача са уграђеним противтрзајућим
уређаје је мања и једнака је сили отпора трзању R .

321
 Конструкција минобацача који се пуне са стране задњака је знатно
сложенија. ови минобацачи су углавном великог калибра 
160  240  mm
,
јер дужина цеви и маса мине онемогућавају пуњење преко уста цеви. Да би
се ослободило пуњење цеви и њено затварање, цев и задњак минобацача
образују покретни (осцилирајући) део. У положај за пуњење цев се
специјалним механизмом доводи и задржава приближно у хоризонталном
положају.
У развоју нових и модернизацији постојећих минобацача уочавају се
следеће тенденције:
повећање покретљивости и маневарске способности,
повећање брзине гађања и домета,
смањење масе оруђа,
повећање ефикасности дејства мине на циљу и тачности гађања
(примена вођених мина за против оклопну борбу) и
лафетирање минобацача на мобилним платформама лаких точкашких
или гусеничних возила.
У пројектовању самоходних минобацача слично артиљеријским системима
ватрене подршке, постоје две концепције:
са отвореном уградњом (без куполе) и
са куполном уградњом минобацача.
Конструктивно решење отворене уградње минобацача обезбеђује већу
покретљивост, бржу промену ватреног положаја, одређену заштиту послуге
и погодан размештај борбеног комплета мина.
Последњих година ипак је превладало мишљење стручњака у корист
самоходних минобацача куполне уградње и овом типу решења дата је пуна
пажња. Карактеристике решења неких изведених самоходних минобацача
дата је у табели 5.1.
Табела 5.1. Основне карактеристике самоходних минобацача куполне
уградње
Mobile
Назив и 2С23 МО Dragon
Тулпан М66 АМОС АМС
ознака оруђа Нона-СВК 120 ЛТ TDA
2R2M
Земља Финска/ Велика
Русија Русија Израел Франц. Франц.
произвођач Шведска Британија
Калибар
240 120 160 120 120 120 120
(mm)
Врста
Отворена Куполна Отворена Отворена Куполна Куполна Отворена
уградње
ЦВ-90/
Возило ГМЗ БТР-80 Схерман АМX-13 ЛАВ-3 Пиранха
XА-203
322
Дужина
6350 3000 2850 3000 2x3000 3000 3000
цеви (mm)
Максимални 9800/ 8800/ 8200/
9600 9000 13000 10000
домет (м) 18000 12800 13000
Брзина
гађања 1 8-10 5-8 12 26 13 10
(мет/мин)
Број
9 4 6-8 6 2+1 2 4
послужилаца

5.3. Оруђа реактивне артиљерије (ракетни лансери)

Оруђа реактивне артиљерије или ракетни лансери представљају посебну
врсту лансирних уређаја за извршење опаљења и лансирање невођених
ракетних пројектила. Општа подела лансирних уређаја се може извршити
према различитим критеријумима нпр. према маневарским способностима,
броју усмеравајућих елемената, стартном правцу, начину кретања и др.
Једна од условних подела за лакше разумевање може се приказати блок
шемом према слици 5.4.
Главна разлика између ракетних лансера оруђа реактивне артиљерије и
ракетних лансера ракетних система је у ракетном пројектилу који се од
тренутка лансирања и лета до циља воде и управљају различитим системима
за навођење. Навођени ракетни пројектили лете до циља класичним
балистичким путањама.

323
 Слика 5.4. Подела лансерних уређаја
Преносни – ручни лансери често се називају бацачи ракета, спадају у
категорију ручног оружја јер се испаљивање врши са рамена стрелца.
Користе се у мањим тактичким јединицама за лансирање ракета краћег
домета појединачно. Општа карактеристика ручних лансера је глатка цев, с
оба краја отворена, која омогућује само давање правца пројектилу, јер
ракетни пројектил добија брзину од потиска ракетног мотора који је
саставни део пројектила. Према степену уравнотежења цеви, ручни лансери
припадају групи бестрзајног оружја. Њихова намена зависи од врсте
пројектила, а првенствено су намењени за противоклопну борбу. Ручни
лансери су масовно оружје свих савремено наоружаних Армија. Када се рад
ракетног мотора завршава у лансирној цеви, пројектил има највећу почетну
брзину на почетку своје путање, а када ракетни мотор ради и после
напуштања лансера, брзина пројектила на путањи је осетно већа од почетне,
што повећава домет лансера. Применом двофазних ракетних мотора, код
којих се сагоревање стартне фазе обавља док је ракета још у лансирној цеви,
нема више потребе за заштиту стрелца од дејства барутних гасова. Према
садашњој етапи развоја, ручни лансери се могу поделити у две групе. Прва
група ручних лансера или бацача ракете је са дометом од 150 m до 200 m и
масе око 3 kg. Носи се као друго лично оружје и представља средство за
324
једнократну употребу. Ракета је снабдевена кумулативном бојевом главом
која може да пробије оклоп око 300 mm дебљине при ударном углу од 90
. Калибри ових лансера су у границама од 64 mm до 74 mm, нпр. РБР М80
„Зоља“ калибар 64 mm, РПГ-18 (Русија) калибар 64 mm, Армбруст - 300,
калибра 67 mm (Немачка), слика 5.5.

а)64mm М80 „Зоља“ б)67mm Армбиуст-300

Слика 5.5. Ручни ракетни бацачи
У другу групу спадају поново пуњиви ручни лансери са дометом од 400 m
до 500 m, а калибри ових лансера се крећу од 80 mm до 120 mm, маса од 12
kg до 14 kg, а пробојност оклопа од 400 mm до 800 mm. Неки од примера
изведених решења ових лансера су: Апилас 112 mm и ДАРД 120 mm
(Француска), М79 „ОСА“ 90 mm (слика 5.6) и М91 120 mm из наше земље.

Слика 5.6. РБР 90 mm М79 „Оса“

Превозни лансери могу бити: копнени, ваздухопловни и морнарички.
Копнени превозни лансер може бити интегрисан на возилу или прикључен,
као вучно средство, без сопственог погона. Интегрисани ракетни лансер на
возилу има сопствени погон и представља самоходни лансер. И вучна и
самоходна варијанта ракетних лансера, обично се изводи са више цеви или
лансирних вођица. Једна од вучних варијанти ракетног лансера је ВЛР
128mm М63 ПЛАМЕН слика 5.7.

325
 Слика 5.7. ВЛР 128mm М63 ПЛАМЕН
Вишецевни лансери ракета вучног типа се обично ослањају на ручни погон
лансирног уређаја и класичну артиљеријску процедуру управљања
артиљеријском ватром, док се код самоходних вишецевних лансера ракета
све обавља аутоматски или полуаутоматски.
Вишецевни лансери ракета вучног типа су једноставне конструкције, састоје
се од лансирних цеви нишанске справе за давање правца и елевације и
подвоска са точковима.
Самоходни вишецевни ракетни системи су аутоматизована оруђа ракетне
артиљерије уграђена на возила точкаше или гусенична возила. У ову групу
оруђа спадају СВЛР 128 mm М77 ОГАЊ, слика 5.8 и СВЛР 262 mm М87
ОРКАН, слика 5.9 наше производње.

326
 Слика 5.8. СВЛР 128mm М77 ОГАЊ

Слика 5.9. СВЛР 262mm М77 ОРКАН

Оба оруђа су уграђена на точкашком возилу, на коме су посебно изведени
платформа и механизми за искључивање еластичног система возила при
гађању. Платформа возила носи и превози све главне склопове оруђа. На
задњем крају платформе уграђен је лансер са 12 лансирних цеви у
лансирном уређају система ОРКАН. Највећи број данас у свету изведених

327
решења ракетних лансера без обзира на тип изводи се са лансерима у облику
лансирних цеви, а много ређе у облику шина као што је то био случај у
другом светском рату и после њега. Разлози за то су пре свега у бројним
предностима цевних лансера у односу на шинске, а пре свега прецизнијем
балистичком вођењу до тренутка напуштања лансера.
Због све веће и масовније примене ракетних лансера данас у свету на крају
ћемо се осврнути на неке карактеристике и нове тенденције њиховог будућег
развоја.
Према оцени војних стручњака данас се вишецевни лансери ракета сматрају
за најефикаснија средства ватрене подршке копнене војске намењена за брза
и изненадна дејства по дубини непријатељског поретка, а посебно против
најважнијих циљева другог и трећег ешалона. Вишенаменска употреба
вишецевних лансера ракета у борбеним дејствима чини их универзалним
средством ватрене подршке било да је реч о противпешадијској борби,
противоклопној борби, запречавању или дејтву по важним појединачним
циљевима.
Као основне вредности вишецевних лансера ракета могу се навести:
а) вишенаменска употреба у борбеним дејствима (различити задаци):
дејство по живој сили на отвореном простору и лако оклопљеним
возилима,
дејство по оклопно-механизованим јединицама,
дејство на површинске циљеве,
дејство на појединачне циљеве (командна места, центри везе и др.),
површинско запречавање (минирање) на већим далинама.
б) високе борбене перформансе:
способност наношења изненадних и концентрисаних ватрених удара,
велика густина ватре на површинске циљеве,
велика брзина гађања (0,5 s по ракети),
минимални захтеви везани за детекцију циља,
могућност коришћења навођених ракета,
немогућност електронског ометања,
коришћење система за аутоматску корекцију ватре,
висока аутоматизација радњи и једноставна употреба.
в) могућност коришћења различитих бојевих глава пројектила:
класичне префрагментисане бојеве главе са великом количином
експлозива (нпр. 52 kg код ракете 9М27Ф Ураган),
бојеве главе са противпешадијском субмуницијом (нпр. Block I са 950
парчадно-разорних бомби М74),
328
 бојеве главе са противоклопном субмуницијом (нпр. ракета 262 mm
Оркан са 288 кумулативно-парчадних бомбица чија је
пробојност 60 mm челика),
хемијске и димне бојеве главе и
бојеве главе за електронско ометање.
г) велика вероватноћа преживљавања у току борбених дејстава:
кратко време дејства са ватреног положаја,
брза промена ватреног положаја (велика мобилност),
ниска трајекторија ракета и
мали радарски одраз ракета.
Период последњих десетак година карактерише се развојем нових система,
увођењем нових ракета већег домета и са бојним главама различите намене
и нових принципа дејства. Домети преко 50 km поставили су пред
конструкторе дилему да ли и под којим условима је прихватљива употреба
невођених ракета које се лансирају из УЛР. Према неким решењима види се
да у том смислу постоје различити приступи. Тако је Русија за свој ВЛР
„СМЕРЧ“ усвојила обртно вођену ракету. Оваквим решењем вероватно
растурање погодака на циљ није веће од 0,21% по даљини (на домету 70 km
то износи 147 m). Са становишта прецизности овакво је решење најбоље.
Кина је за свој WM-80 задржала концепт невођене ракете. Да би се на
највећем домету од 80 km обезбедила жељена прецизност (вероватно
кружно растојање <1%) у састав система ВЛР уведен је радар који прати
ракету на путањи и методом екстраполације утврђује на циљу одступање
реалне од очекиване путање по даљини и правцу. Измерена одступања
служе за корекцију елемената за гађање следећом ракетом. Наше решење
ВЛР „ОРКАН“, домета 50 km такође је задржало концепт употребе невођене
ракете. На лансер је уграђен ТВ коректор, па систем има изузетно добру
прецизност на највећем домету (вероватно растурање по даљини је 220 m, а
по правцу 175м). Иначе овај самоходни ВЛР 262 mm чији је развој започет
1980 год., у наоружање је уведен 1988 год., чине: борбено возило, ракета,
СУВ и логистичко возило за транспорт и пуњење ракета. Реализована су два
типа ракета са касетном бојевом главом; прва масе 389 kg, која има бојеву
главу масе 91 kg са 288 бомбица за дејство против живе силе и оклопних
возила и друга; масе 381kg са бојевом главом масе 83 kg и 24 противоклопне
мине за даљинско постављање минских поља. За најпознатија решења ВЛР
у свету у табели 5.2 дати су важнији технички подаци.
Анализа садашњег стања развоја ВЛР јасно показује да је изражена
тенденција да неколико најмодернијих и добро познатих ВЛР са изразито
повољним односом цена коштања система – ефикасност система, буду
сачувани као основни модели за будуће модернизације. Међу такве
329
вишецевне лансере данас се убрајају: руски 300 mm СМЕРЧ, амерички
MLRS 227mm М270, кинески 320 mm WS-1B и бразилски 300 mm ASTROS-
II (Artillery Saturation Rocket system). Иако имају бројне конструктивне
сличности, ови системи су карактеристични по калибру ракета, идејном
решењу лансера, начину пуњења, конфигурацији возила, домета ракете,
крајњег домета и карактеристика бојеве главе ракете.
Табела 5.2. Основни технички подаци вишецевних лансера ракета
Број
Калибар Домет Маса Број Година Земља
Назив чланова
(mm) (km) (t) цеви произв. порекла
посаде
СМЕРЧ БМ-
300 90 43,7 12 3 1980. Русија
30
ГРАД БМ-21 122 40 13,8 4 4 1964. Русија
УРАГАН
(9П140) 220 35 20 4 4 1977 Русија
БМ-27
MLRS М- 32 -
227 25 12 3 1984 САД
270 (А1) 70
ASTROS II
(SS-30, 127 - 30 32
10 3 1983. Бразил
SS-40, 300 35 16
SS-60,SS-80) 60 4
Weishi
MLRS
(WS-1B, 302 180 4 3 1993 Kina
WS-1E, 122 40 6
WS-2) 400 200 - 6
У циљу једноставније и брже попуне лансера после гађања или замене неке
од лансирних цеви, лансери су конструисани из више модула. Тако нпр.
бразилски лансер има највећи рам у којем су смештени контејнерски
модули који могу имати цеви различитог калибра. Другим речима, ASTROS
II се може напунити са 4 ракете SS-80 калибра 300 mm, 16 ракета SS-40
калибра 180 mm или 32 ракете SS-30 калибра 127 MM. Пуњење се врши
помоћу наменског – логистичког возила за попуну (AV-RMD), на коме се
налазе два борбена комплета ракета за сваки лансер. Готово исто решење
има амерички лансер. Лансирни модул М269 се састоји од два контејнерска
модула у којима се налазе херметички затворене ракете. Контејнер служи за
чување ракета, транспортовање ракета и пуњење лансера (слика 5.10).

330
 Слика 5.10 MLRS 227 mm са ракетама М26А2 и ракетом М39 BLOCK I
У једном контејнерском моделу се у зависности од избора ракета може
сместити по 6 ракета 227 mm М26 или једна ракета М39 ATACMS калибра
607 mm. Међутим, руски СМЕРЧ и кинески WS-1B имају сасвим другачији
лансер ракета и концепт пуњења. Наиме, иако се лансер СМЕРЧ састоји од
два модула са по 4 лансирне цеви (бочно) и 4 лансирне цеви (горе у односу
на лансер), његових 12 цеви су фиксне и знатно дуже. Из њих се лансирају
ракете дужине 7,5 m и масе око 800 kg. Овако масивне и дугачке ракете
захтевају појединачан начин пуњења помоћу крана и дуже време пуњења,
тако да минимално време пуњења износи око 36 минута. Слична
конструкција лансера је и код WS-1B који има четири лансирне цеви
(постоји верзија са 8 цеви). Ракета за WS-1B је дугачка око 6,2 м и има масу
од 708 кг. Пуњење лансера се врши довођењем задњег дела лансера и пуњача
у заједничку осу.
У погледу мобилности сва решења су изведена на платформама точкашких
возила формуле (8 x 8 – руски) или (6 x 6 – бразилски и кинески), осим
америчког MLRS 272 mm који је на шасији гусеничног борбеног возила чије
су брзине кретања и аутономни радијус мањи. Због тога амерички
конструктори одустају од гусеничног возила и развијају нови вишецевни
лансер велике проходности и мање масе под називом HIMARS (High
Mobility Artillery Rocket System). Ради се о точкашком возилу носивости 5 t
формуле 6x6, који може да се транспортује са авионима типа C-130.
Ракете претпоследње генерације, а које су иначе најзаступљеније у
оперативној употреби су невођене ракете са максикмалним дометом од 70
до 160 km и вишенаменским бојевим главама са различитим принципима
дејства. Тако ракета М26 представља основни модел ракете за систем MLRS
331
М270. Ракета једугачка 3,93 m и масе 307 kg са бојевом главом од 644
кумулативно – парчадних бомбица М77 пробојности 63 до 102 mm челика
и убојног радијуса од 5 m. Домет ракете је од 10 до 32 км. Усавршавањем
ракете М26 ради повећања домета настала је варијанта ове ракете под
називом М26А2ER-MLRS (Extended Range – Multiple Launcher Rocket
System) која има домет око 45 km. Број бомбица је смањен на 518 и
побољшана им је поузданост и прецизност дејства. Појавом ракете М26А2
успоставља се равнотежа између тактичко-техничких карактеристика
руског систем Ураган и америчког MLRS M 270. Оба ова решења заостају
за руским системом Смерч који има 2 – 3 пута већу тачност гађања. То је
остварено са конструкцијски уникатним решењем врло поузданог
гасодинамичког уређаја којим се врши корекција лета ракете у
хоризонталној и вертикалној равни, Конструктори су, наиме, успели да
усагласе тренутак предаје управљачког импулса из гасогенератора на
извршне органе (гасодинамичка кормила) са њиховим положајем у простору
у току лета ракете и њене ротације око уздужне осе. Да би парирала ракетама
Смерч у развој нових ракета за вишецевне лансере укључују се и Велика
Британија, Италија, Француска и Немачка. Развијена је нова ракета М30
GMLRSдомета 60 км са GPS системом навођења и маневром помоћу
крилаца на предњем делу тела ракете. Развијена је читава фамилија ракета
М39 са до сада највећим калибром у свету од 607 mm. Ове ракете су назване
ATACMS (Army Tactical Missele system). До данас у употреби су само ракете
Block I, док су Block IA, Block II и Block I IA још увек у развоју или фази
тестирања.
Ракете Block I су настале из потребе за отварањем ватре по циљевима који
су знатно удаљени од прве линије фронта и који нису у домету класичне
артиљерије. Ракета Block I М39 је дугачка 3,66 m, а масе 1670 kg. Бојева
глава има 950 парчадно-разорних бомбица М74 APAM (Anti Personal Anti
Material), слика 5.11.

332
 Слика 5.11 Изглед ракете М39 Block I калибра 607 mm
Домет ракете је од 10 до 165 km. Активирањем електронског временског
упаљача М445 који је у носу пројектила са бојеве главе се одбацује спољни
омотач. Услед центрифугалних сила због ротације ракете око уздужне осе и
дејства ваздуха који опструјава ракету долази до дисперзије бомбица око
ракете (слика 5.12).

Слика 5.12. Дисперзија субмуниције М75 из ракете Block I

Избачене бомбице се армирају индивидуално захваљујући профилисаним
крилцима око њиховог тела. Убојни радијус бомбице је око 15 m.
Ракете последње генерације имају домете око 300 km, систем за навођење и
повећану тачност и прецизност дејства. Субмуниција у бојевим главама
ракета је технолошки усавршена и сврстава се у тзв. „паметне пројектиле“
који се сопственим погоном наводе на циљ или се користећи силу одвајања
од бојеве главе крећу попут једрилица и тако усмеравају на циљ. У том
правцу развијају се ракете Block IА, Block II и Block IIА. Ракета Block II је
GPS навођена ракета намењена за гађање оклопљених циљева на великим
даљинама. У себи носи 13 самонавођених пројектила типа BAT (Brilliant
Anti-armor Technology), који немају сопствени погон, већ лете као једрилице,
а снабдевене су са акустичним или IC сензором за усмеравање ка циљу
(слика 5.13).

333
 Слика 5.13. Противоклопни самонавођени пројектил BAT
На основу изнетог може се рећи да ће опште тенденције развоја вишецевних
лансера бити усмерене на:
даље повећање ефикасности бојевих глава и субмуниције, чиме ће се
проширити њихова намена,
усавршавање мобилних платформи за уградњу лансера ракета уз
могућност истовремене попуне,
повезивање са другим системима за извиђање и идентификацију
циљева и сл.

5.4. Оруђа куполне уградње (тенкови и самоходна оруђа)

Интеграцијом артиљеријског оруђа са погонском групом и најчешче
гусеничним или точкашким подвоском добија се оруђе борбених возила
познато под називом тенк или самоходно оруђе. У литератури се ова оруђа
често називају оруђима куполне уградње. Овакви борбени системи су
сложеније грађе од већ поменутих оруђа класичне концепције и имају
следећа борбена својства:
могућност широког маневра (тактичка покретљивост),
брза припрема или стална готовост за отварање ватре и брзу промену
ватреног положаја,
способност да се заузме најповољнији положај у односу на циљ,
мања осетљивост оруђа и посаде (велика моћ преживљавања на
бојишту) од дејства пројектила непријатеља.
Према конструкцији оклопног тела самоходна оруђа могу бити потпуно
оклопљена са покретном куполом (као тенкови), полуоклопљена (без оклопа
334
одозго и позади), неоклопљена (откривена) са горњим лафетом и евентуално
штитом оруђа на платформи шасије возила.
По конструкцији ходног дела, самоходна оруђа могу бити гусенична и
точкашка. Намена самоходних оруђа по правилу одређује њену
конструкцију и представља главну разлику у односу на тенкове. Најважније
специфичности конструкције самоходних оруђа су следеће:
1. самоходна оруђа имају моћније оруђе по калибру или почетној брзини
од тенкова, а такође и већи домет. Оклопна самоходна оруђа се изводе
са обртном куполом или куполом са ограниченим сектором гађања
10  15 . При гађању ходни део се не искључује. Полуоклопљена
самоходна оруђа у чији се корпус или тело поставља оруђе на постољу
или специјалној попречној греди. Ходни део при гађању се, такође, не
искључује. Неоклопљена самоходна оруђа (отворене уградње) код којих
је за конструкцију оруђа важан горњи лафет. Сектор гађања може бити
кружни или ограничен, а гађање се изводи само са места (застанка) без
исклучивања ходног дела. Ове варијанте самоходних оруђа (слика 5.14)
могу да имају ашов на преклапање који се истура ради стабилности при
гађању или ослоне стопе.

Слика 5.14. Самоходна хаубица 203 mm М110

2. Самоходна оруђа имају јачи (дебљи) оклоп само на чеоној страни, а
тенкови различите дебљине оклопа, која зависи од висине и положаја
оклопног тела. Са висином дебљина оклопа расте и за средње и тешке
тенкове креће се у границама (75 до 150) mm.
3. Основни начин извођења гађања самоходним оруђима је са кратких, а
тенкова пре свега у ходу, за време кретања. Осим тога, самоходна оруђа
могу да гађају из заклона посредним начином гађања, а тенкови
углавном непосредним начином гађања на отвореном простору.

335
4. Самоходно оруђе се разликује од тенка према размештају бореног
одељења. Већина борбених возила имају: борбено одељење где је
смештено главно наоружање (топ, хаубица и др.), моторно одељење (где
је размештен мотор и агрегат мотора), трансмисионо одељење (за
размештај агрегата и делова трансмисије) и одељење за управљање (где
су размештени електроагрегати, средства везе, средства за осматрање и
др.). Борбено одељење оклопног возила подразумева део унутрашње
запремине оклопног тела возила у коме се размешта основно оруђе,
ракетно оружје, комбиновано наоружање (слика 5.15) и већи део
борбеног комплета миниције.

Слика 5.15. Класификација тенковског наоружања

Размештај одељења борбених возила зависи од њихове концепције.
Концепција подразумева распоред одељења тенка или самоходног оруђа у
оклопљеном простору возила, радних места чланова посаде и размештај
наоружања, погонске групе, агрегата и система тенка и самоходног оруђа.
Општом концепцијом се одређују број и међусобни однос одељења
борбеног возила, размештај члнаова посаде, конструкција тела или корпуса
возила и куполе возила. Она је најважнија фаза пројектовања новог система
на основу које се одређују: маса, димензије и посредно цена у чијим се
оквирима може реализовати захтевани квалитет борбених особина и
336
ефикасности тенка и самоходног оруђа. Главни задатак је да се обезбеди
високи квалитет борбених захтева и карактеристика уз што мању укупну
масу, димензије и цену коштања. Један од путева до оваквих решења је
смањивање унутрашњег простора возила, а сходно томе и смањивање
укупне површине оклопне заштите. Тако, на пример, заштитне дебљине
оклопа предњег дела, бокова и задње стране тела код већине тенкова су у
приближном односу 2,5:1:0,5, а општа висина тенка H 0   2,3  2, 4  m .

Када је реч о концепцијама савремених и будућих тенкова (пете генерације),

значајан захтев је обезбеђење добрих животних и ергономских услова за
посаду како би се очувала њихова дуготрајна борбена способност.
Према броју и размештају чланова посаде у тенку постоје три основна типа
концепције (слика 5.16).

Слика 5.16. Концепције тенкова са различитим размештајем посаде

Концепција са размештајем посаде у телу тенка је неизбежна за тенкове без
купола и тенкове са смањеним куполама (полукуполама).
У погледу размештаја трансмисионог одељења, постоје две опште концеп-
ције, и то са предњим и задњим размештајем трансмисије. Сваки од наведе-
них начина размештаја има своје предности и недостатке, али то захтева ши-
ра објашњења о којима овом приликом неће бити говора.
Са аспекта ватрене моћи борбених возила, борбено одељења има посебан
значај. Код тенкова оно се обично размешта у средњем делу тела са малим
337
померањем ка напред, пошто већи део заузима моторно и трансмисионо
одељење. Главно наоружање (тенковски топ) се поставља у обртну куполу.
Код самоходних оруђа могућ је распоред борбеног одељења не само у
средњем већ и у предњем и задњем положају тела возила. Да би се остварио
оптималан распоред борбеног одељења са најбољим решењем за систем
наоружања возила, неопходна је детаљна анализа борбеног одељења. При
томе посебно важно питање је обезбеђење слободне запремине борбеног
одељења, неопходне за рад посаде и размештај борбеног комплета, њихове
количине и начина учвршћивања, пошто од тога зависи брзина гађања.
Организација простора борбеног оделења подразумева стварање потребних
услова за извођење гађања, удобност рада, осматрање циљева, могућност
гађања у покрету или са места и др., и скраћује или повећава време циклуса
рада потребног за извршење гађања. Осим тога, пројектовање борбеног
оделења и возила у целини, степен механизације и аутоматизације процеса
пуњења цеви, избор других карактеристика и параметара конструкције
уопште, битно утиче на радне карактеристике посаде и на практичну брзину
гађања. Само правилан избор свих фактора и величина омогућује да се дође
до борбеног возила са високо ефикасним борбеним карактеристикама. У
вези са тим на основу борбених искустава при пројектовању борбеног
оделења могу се препоручити више сугестија.
Експериментима је утврђено да слободна запремина за чланове посаде треба
да буде у границама од (1,0 до 1,1) m3 за пуниоца, (0,7 до 0,8) m3 за
нишанџију, (0,8 до 0,9) m3 за возача и 0,6 m3 за командира, што укупно
износи око (3,1 до 3,4) m3 . Борбена возила располажу зависно од димензија
са око (5,2 до 9,6) m3 , што представља (50 до 55)% од укупног простора
возила. Међутим, одговарајућа слободна запремина још увек не
подразумева удобан рад посаде. Неопходно је мимо тога имати и неке друге
габарите. На пример, висина борбеног оделења треба да буде око (1250 до
1800) mm. Код тенкова она је мања него код самоходних оруђа. Обично је
природан начин удобног рада, када су нпр. руке савијене под правим углом,
што одговара размештају механизама који се користе на растојањима до 500
mm од рамена послужиоца и до (850 до 1000) mm од пода возила. Дужина
полуга (ручица) механизама не треба да буде већа од 90 mm, пречника око
35 mm, а распоред уређаја за контролу и осматрањене даље од 600 mm од
очију члана посаде и сл. Потребан запремински простор треба обезбедити и
за размештај комплета муниције. За веће брзине гађања лакша је употреба
сједињеног метка. Међутим, ако је пројектил масе која је већа од (40 до 50)
kg и дужина већа од 1250 mm, мора се применити дводелни метак, што
умањује брзине гађања. Расположиву муницију пунилац при ручном
пуњењу мора да смести у барутну комору оруђа са што мање манипулација
338
и покрета, а то подразумева одговарајући прикладан и поуздан начин њеног
смештаја и учвршћивања. Применом аутоматских пуњача метка
контејнерског типа код савремених тенкова четврте генерације (нпр. Т72,
брзине пуњења метком износе око 6 s. За побољшање услова извршења
гађања, основно наоружање тенкова у простору се „стабилизује“ уређајима
за стабилизацију цеви тзв. стабилизаторима (у хоризонталној, вертикалној и
бочној равни). Тиме се значајно повећава вероватноћа уништења циља
гађања из покрета. Да би се смањило неповољно дејство заосталих барутних
гасова у цеви на чланове посаде у борбеном оделењу примењују се
ејекторски уређаји за принудно избацивање гасова из цеви по опаљењу
метка и вентилациони уређаји у борбеном одељењу тенка. Са предњим
размештајем борбеног одељења постижу се услови нагиба од  5  9  , што
умањује простор уништења испред возила, затим обезбеђена је непосредна
повезаност чланова посаде међу собом и шири простор за осматрање при
кретању возила. Истовремено са оваквим распоредом борбеног оделења
знатно се повећавају габарити возила по дужини и оптерећење на
механизмима за навођење цеви због помереног центра масе и осе рамена
колевке оруђа. Све то умањује маневар ватром самоходних оруђа.
При задњем размештају борбеног оделења, опште димензије возила по
дужини се смањују, смањују се оптерећења на механизмима за навођење
цеви и побољшан је маневар ватром возила. Дијапазон углова гађања је
знатно повећан  50  70  у односу на предњи размештај до 20 . Задњи
распоред такође омогућује уградњу дужих цеви оруђа. Међутим, при томе
се повећавају габарити возила по висини и већа изложеност непријатељу.
Детаљним разматрањем глобалне структуре целог борбеног возила може се
уочити да сви агрегати и уређаји оваквог система представљају јединствену
органску целину, коју без обзира на решење карактеришу три основне
борбене карактеристике:
ватрена моћ,
покретљивост и
оклопна заштита.
Пратећи развој тенкова у најсавременијим земљама може се такође лако
уочити да су наведене главне карактеристике готово код свих генерација
тенкова стално и мање или више успешно усавршаване. Рангирање
борбених карактеристика по значају (и ако не постоје јединствени
критеријуми) типичних представника тенкова треће генерације као и
њихових важнијих величина дато је у табелама 5.3 и 5.4.
Табела 5.3. Рангирање „тенковског троугла“ по значају

339
 Rangiranje "tenkovskog trougla"
NAZIV TENKA
po značaju

T-72 1. vatrena moć 2. oklopna zaštita 3.pokretljivost

LEOPARD 2 1. i 2. pokretljivost i vatrena moć 3. oklopna zaštita

M-1 sa topom
1. pokretljivost 2. oklopna zaštita 3. vatrena moć
105 mm
M-1 sa topom
1. i 2. pokretljivost i vatrena moć 3. oklopna zaštita
120 mm
CHELLENGER 1. i 2. oklopna zaštita i vatrena moć 3. pokretljivost

AMX-32 1. vatrena moć 2. oklopna zaštita 3. pokretljivost

Може се показати да је свака од наведених борбених карактеристика тенкова

сложена и зависи од бројних међусобно условљених величина.
У поређењу са тенковима предходних генерација највећи значај даје се
развоју основног наоружања тенкова (доминирају топови великог калибра
120 и 125 mm, односно 135 mm код тенкова четврте генерације од краја 80-
их година.
У погледу припадајуће муниције, наглашена предност дата је
поткалибарном пројектилу стабилисаном крилцима који се испаљује из
глатке или ижљебљене цеви. Значајно повећање ефикасне даљине гађања и
вероватноће погађаја првим метком остварује се развојем и уградњом
скупих и сложених система за управљање ватром са ласерским мерачем
даљине, балистичким рачунаром, уређајима за стабилизацију топа у две
равни, пасивном нишанском справом и системом термовизије за откривање
циљева ноћу.

340
 Табела 5.4. Карактеристике тенкова
ЛЕОПАРД CHELLENG VICKERS
ТЕНКОВИ ТРЕЋЕ М1 АБРАМС 2 ER АМX-32 Т-72 VALIANT
ГЕНЕРАЦИЈЕ (САД) (СР (В. (Француска) (СССР) (В.
Немачка) Британија) Британија)

маса тенка у борб.

53,4/54,4 55,15 60 38/40 41 43,6
положају (т)
дужина
ДИМЕНЗИЈЕ (mm)

9766 9668 11550 9480/9880 9200 9530

са топом
дужина
7918 7722 7150 6590 6400 7520
оклопног тела

висина 2895 2790 2890 2960 2300 3240

ширина 3655 3700 3510 3240 3600 3030

снага мотора (Kw) 1104 1104 883 530(1) 580 746

специфична снага
20,29 20 14,72 13,95/13,25 14,14 17,11
(Kw/T)

калибар топа (mm) 105/120 120 120 105/120 125 105/120

борбени компл.
55/- 42 48 до 52 47/38 40 60/42
топа (комада)

-спрег. митр.
-спрег.
7,62 -спрег. топ -спрег. митр. -спрег. митр.
митр. -спрег. митр. 7,62
помоћно -митр. 20 mm 7,62 7,62
7,62 -ПАМ
наоружање 7,62 mm -ПАМ -ПАМ -ПАМ
-ПАМ 12,7 mm
-ПАМ 7,62 mm 12,7 mm 7,62 mm
7,62 mm
12,7 mm
по висини и по висини по висини и по висини и по висини и
стабилизација топа по висини
правцу и правцу правцу правцу правцу

оптички;
стереометријски;
даљиномер ласерски ласерски ласерски ласерски ласерски
ласерски код
нових модела

рачунар дигитални дигитални дигитални дигитални електромеханич. дигитални

број чланова посаде 4 4 4 4 3 4

година увођења у
1980. 1979. 1985. - 1974. -
наоружање

Проблем заштите тенкова, решава се побољшањем пасивне заштите

(повећање дебљине оклопа, повећање угла нагиба оклопних тј. панцирних
плоча, смањење силуете тенка, примена нових врста оклопа – сендвич
оклопи) и стварањем система активне заштите. Велику покретљивост и
маневарске способности тенкова омогућују вишегориви мотори велике

341
снаге око 1200 kW и турбоагрегати, који тенковима обезбеђују савлађивање
водених препрека.
Артиљеријско оруђе које се уграђује у борбено возило по својој
конструкцији разликује се од вучних оруђа. Разлика је условљена
специфичностима борбене употребе танковског оруђа (оруђе куполне
уградње), на које делују знатна инерцијална оптерећења при кретању тенка
и СО, а посебно при гађању из покрета. Због тога је при пројектовању оруђа
тенкова и СО неопходно:
да се што тачније дефинишу инерцијална оптерећења на механизме и
агрегате лафета оруђа, а за њихово смањење применити
одговарајуће уређаје и амортизере,
обезбедити тачно и лако навођење цеви на циљ и истовремено
опаљење тј. гађање при кретању возила када постоје осцилације
система, због чега треба применити стабилизацију нагибног и
окретног склопа и нишанских уређаја, а такође брзо усмеравање
цеви и опаљење ради скраћивања времена опаљења метка,
обезбедити удобан и сигуран (безопасан) рад посаде ради чега
предвидети оптималан размештај механизама, полуга и ручица
уређаја, нишанских уређаја и уређаја за осматрање,
проветравање борбеног оделења,
обезбедити добру технологичност и што лакше техничко одржавање
и опслуживање агрегата и склопова оруђа, монтажу и
демонтажу уређаја и
по могућности настојати да уградња оруђа и повезивање са мобилном
платформом возила не смањује његову покретљивост и
маневарске способности.
5.4.1. Специфичности конструкције наоружања тенкова
У наставку размотрићемо како су реализовани поједини од набројаних
захтева на неким од склопова и уређаја тенкова.
Нагибни склоп оруђа повезан је са телом возила (куполом) преко рамена
колевке, назубљени сектор и водећи зупчаник механизма елевације. Центар
масе нагибног (осцилујућег) склопа треба поставити у оси рамена колевке
или што ближе њој. Због тога задњак цеви треба да буде веће масе у односу
на вучна оруђа. За обезбеђење већих углова нагиба, рамена колевке се некад
померају изнад центра масе нагибног склопа, како би при хоризонталном
положају цеви, он лежао на вертикали која сече осу рамена колевке. При
давању углова елевеције цеви, уравнотеженост нагибног склопа се
нарушава, па треба применити одређени механизам (опружног типа) који ће
компензовати ову неуравнотеженост.
342
При опаљењу нагибни склоп у односу на тело возила добија вертикалне
осцилације због еластичних својстава механизма елевације. Осцилације
настају и у хоризонталној равни. Побудне импулсе осцилацијама
z
представљају силе инерције услед вертикалних , хоризонталних  и
угаоних
убрзања борбеног возила, који су додати центру маса нагибних
делова. У тренутку опаљења за време трзања нагибним деловима додају се
момент опаљења Pkne и сила
R отпора трзању у правцу трзања, слика 5.17.

Слика 5.17. Силе на нагибни склоп при опаљењу

Ознаке величина према датој слици су следеће:
Qk - сила тежине нагибног склопа (0 центар масе нагибног склопа
оруђа),
M k - маса нагибног склопа,
M k  - сила инерције услед линеарног убрзања возила,
M k z - сила инерције услед вертикалног убрзања тела,
M  - сила инерције услед угаоног убрзања тела,
k

343
 M k - сила инерције услед центрипеталног убрзања,
I 0 - момент силе инерције нагибних делова у односу на тачку 0,
I  - момент силе инерције од угаоног убрзања тела тенка,
0

Fk 0  2v    M 0 - сила инерције од Кориолисовог убрзања

 
додата нагибним деловима у њиховом
тежишту 01 ,
Fkp  2v    m p - сила инерције услед Кориолисовог убрзања
 
пројектила у цеви,
2
mv
Fc   m 2 es - центрифугална сила услед кривине цеви и
c
статичке неуравнотежености пројектила,
M tr   - моменр силе трења (  - коефицијент отпора),
 k - сила опруге компензирајућег механизма уравнотежења,
c - момент механизма елевације,
I k - променљива величина момента инерције трзајућих делова у
односу на осу рамена колевке,
M 0 - маса трзајућих делова,
m, v - маса и брзина пројектила,
 - угаона брзина окретања пројектила,
es - ексцентрицитет масе пројектила у односу на његову осу,
c   400  600  m - радијус кривине цеви,
v - брзина трзања делова,
c - угаона крутост механизма елевације,
Ov - центар масе (еластичности) огибљеног тела возила и
hk - крак силе  k .
Померање трзајућих делова у односу на окретну колевку доводи до настанка
сила услед кориолисовог убрзања, усмереног нормално на осу канала цеви
и додатој центру маса трзајућих делова. Њихов смер зависи од смера угаоног
убрзања осциловања колевке. Исто се дешава и у случају кретања
пројектила по каналу цеви. Ова сила је смештена у центар тежишта
пројектила и има супротан смер од силе кориолисовог убрзања смештене у

344
центар тежишта пројектила. Статички и динамички неуравнотежени
пројектили узрокују такође одговарајуће силе.
Све горе набројане силе изазивају појаву поремећајних или узбудних
момената на нагибни део оруђа и његово осциловање. Ово осциловање је
пригушено и представља бесповратни губитак енергије. Оно се може
описати угаоном брзином закретања нагибног склопа у односу на тело
тенка. Према томе диференцијална једначина угаоних померања нагибног
склопа може да се прикаже у облику:
I k    cM i  t  , (5.7)

где је: M i  t  - функција узбудног момента на i - том интервалу,

апроксимирана тј. прилагођена у облику погодном за
интеграцију.
Релација (5.7) може се такође изразити у следећем облику:
i  t 
  2n  n2  , (5.8)
Ik

где су: n  - коефицијент пригушења n   2  5  s 1 и
2Ik

c
n  - властита фреквенција осциловања нагибних делова.
Ik
Решавајући наведену једначину по деловима (на интервалима), добијају се
вредности угла закретања  , угаоне брзине  и угаона убрзања 
нагибног склопа. Код решавања једначине треба издвојити интервал на коме
се узима зазор зупчастог сектора механизма елевације јер се тада узима да
је угаона крутост механизма c  0 . Иначе крутост механизма елевације
6
креће се у границама  3, 5  7,5  10 Nm/rad .

На основу највећег угла закретања  max , дефинише се сила на зуб

назубљеног сектора, па је она:
C max
U
s , (5.9)

345
где је:  s - радијус назубљеног сектора елевације.

Према величини силе U одређује се момент фрикционог уређаја M f , који

се поставља између назубљеног сектора и основног зупчаника механизма
елевације. Он се дефинише релацијом:
M f  kU  z , (5.10)

где су:  z - радијус цилиндричног зупчаника и

k  1,1 - коефицијент сигурности.

Експериментално је утврђено да инерцијална оптерећења узрокована при
кретању тенка премашују чак и оптерећења изазвана опаљењем метка. Са
овим оптерећењима треба рачунати код пројектовања механизама за
навођење цеви.
Ако се нагибни делови оруђа дефинишу са еластичним везама у односу на
тело возила за време гађања из покрета, онда се добијају врло сложени
модели динамичког понашања борбеног возила који захтевају комплексан
математички опис и методе решавања тражених величина, који превазилазе
садржаје овог материјала и уже су везане за специјалисте и пројектанте који
се баве конструкцијом наоружања на оклопним возилима.
При пројектовању цеви треба обезбедити задату почетну брзину пројектила
v0 са дужинама цеви које нису веће од 50 до 60 калибара и са пројектилима
најмање масе и дужинама до 1200 mm. Ови захтеви се могу остварити са
високим притисцима барутних гасова, са већом барутном комором и
специјалним погонским пуњењима (нпр. лаки гасови). Познато је да оруђа
са различитим брзинама пројектила имају оптималну величину максималног
притиска барутних гасова. Са повећањем притиска преко оптималне
вредности долази до незнатног смањења дужине цеви. Треба имати у виду
да повећање притиска узрокује цели низ конструктивних и експлоатационих
тешкоћа. Тако, повећање притиска преко 450 MPa захтева примену ојачаних
цеви које су скупе или ојачаних цеви са композитним материјалима
(омотачима) које уз незнатно повећање масе и високу чврстоћу могу да
приме притиске и до 650 MPa. При притисцима већим од 400 MPa отежано
је избацивање чауре и смањено продувавање канала цеви. Повећање густине
барутног пуњења омогућује смањивање димензија барутне коморе цеви,
чауре и пројектила. Коефицијент проширења барутне коморе код моћних
тенковских оруђа најрационалнији је ако се креће у границама   1,8  2,5
. Са повећањем  смањује се њена дужина, а уочено је равномерније и
346
стабилније нарастање барутних гасова. Осим тога, такође расте пречник дна
барутне коморе, спољни пречник цеви, и повећана сила притиска на задњак
и затварач. Код нових решења тенковских оруђа примењују се делимично
или потпуно сагорљиве чауре (чауре од барутног пуњења) са металним дном
или данцетоmm чауре. Код тенковских оруђа врло често се примењују
хоризонтално клинасти затварачи, који захтевају мање силе при отварању и
затварању, заузимају мали простор и врло су погодни за аутоматизацију
главних функција. У затварач се такође уграђују бројни механизми за
блокирање рада и функција механизама затварача као што су: механизам
против самоокидања, за спречавање превременог опаљења и сл. Повећање
брзине гађања и лакши рад послужиоца код тенковских оруђа остварује се
пуњачима метка полуаутоматског односно аутоматског типа. Аутоматским
пуњачима, који могу бити различито конструктивно изведени, обезбеђују се
брзине гађања од (6 до 8) мет./мин. Пример једног решења аутомата за
пуњење (на тенку Т-72 М84) контејнерског типа, приказан је на слици 5.18.

Слика 5.18. Аутомат за пуњење цеви тенковског топа

Обртни транспортер аутомата за пуњење топа смештен је на поду борбеног
оделења и прима 22 дводелна метка (одвојено пуњење и пројектил) у
специјалним касетама. Транспортер има уређај за запамћивање смештаја тј.
распореда пројектила с обором на врсте пројектила (поткалибарни, тренутно
фугасни, кумулативни и сл.). У зависности од жељеног узбора пројектила за
гађање, транспортер се врло брзо и са најмањим угловима закретањем
аутоматски доводи у положај за пуњење топа, где се механизмом за
подизање и потискивање метка најпре врши убацивање пројектила, а затим

347
у другој фази и пуњења када се врши аутоматско затварање цеви и
позиционирање цеви у претходно заузети положај пре пуњења цеви.
Примена гасних кочница на оруђима куполне уградње није пожељна јер
неповољно делује на услове праћења и осматрања циља при гађању, затим
што повећава за (3 до 4) калибра дужину цеви и отежава уравнотеженост
нагибних делова оруђа. При пројектовању противтрзајућих уређаја за
тенковска оруђа највећу вредност укупне силе отпора трзању R  t , x  треба
дефинисати тако да је њена средња вредност Rmsr  Pknsr . Повећање силе
отпора трзању R преко овог износа нема смисла пошто се време дејства
опаљења на оруђе не завршава, а оптерећења на деловима уређаја и убрзања
на радним местима посаде се повећавају. Гађање из оруђа куполне уградње
са неукоченим гусеницама има за последицу да стварна сила отпора трзању
буде за око 15% мања од прорачунске силе јер се део енергије трзања
апсорбује и троши еластичним силама овешења и силама које настају
померањем тенка уназад. У вези са тим, пошто је апсолутна брзина трзајућих
делова збир релативне брзине трзања и преносне брзине померања тела
тенка, онда је брзина трзања нешто мањег износа од прорачунске. Трзање се
зауставља (престаје) у тренутку када брзине померања тела тенка и
трзајућих делова оруђа буду једнаке.
У вези са кратким трзањем и смањених габарита противтрзајућег уређаја,
загревање течности за једно опалење је неколико пута веће у односу на вучна
оруђа и износи око 8C уместо 0,5  1,5C . Ширење течности обично се
компензује остављањем дела слободне запремине у цилиндру хидрауличне
кочнице, врло ретко преко компензатора течности.
За спречавање задимљавања борбеног оделења тенка и дејства угљен
моноксида заосталих барутних гасова у каналу цеви на чланове посаде,
примењује се „продувавање“ канала цеви помоћу посебних уређаја на
цевима тзв. „ејектора“.
Концентрација CO већа од 0,2 мг/л знатно смањује радну способност посаде
па је неопходна, додатна вентилација борбеног оделења.
Ејекторски уређаји користе енергију, истицања барутних гасова у каналу
цеви, који у процесу опаљења метка у одређеном пресеку ближе устима цеви
преко отвора по ободу цеви пуне специјални резервоар одређене запремине
размештен око цеви. У тренутку изједначавања притиска гасова у ејектору
и каналу цеви, посебним вентилом затвара се доток гасова и пошто
пројектил напусти канал цеви, а са њиме и велика количина барутних гасова,
настаје разлика у притисцима између ејектора и канала цеви. Гасови из

348
ејектора се помоћу млазница убацују у канал цеви великом брзином који иза
себе стварају потпритисак са којим се повлаче сви заостали барутни гасови
из канала цеви и избацују кроз уста цеви. Овај метод избацивања гасова под
подпритиском познат је под називом „ејекција“ гасова, а мора да се
временски изврши до тренутка отварања затварача и избацивања данцета
чауре или целе чауре. У противном може доћи до појаве тзв. „обрнутог
пламена“ и повлачења заосталих гасова и несагорелих честица барутног
пуњења преко задњег пресека цеви што је врло опасна и нежељена појава.
Типично решење, релативно једноставне конструкције ејекторског уређаја
приказано је на слици 5.19.

Слика 5.19. Шема уређаја за продувавање канала цеви (ејектора)

1 – резервоар, 2 – млазница, 3 – вентил, 4 – ослонци
Да би са сигурношћу могли да пробију тенковске оклопе, будући тенковски
топови мораће да остварују кинетичку енергију пројектила између 18 и 20
МЈ. Како савремени топови постижу кинетичку енергију од „само“ 11 до 13
МЈ, стручњаци су почели са интензивним развојем и експериментисањем са
новим технологијама које ће се користити за израду тенковских оруђа.
Системи за стабилизацију оруђа борбених возила
У савременој борби, један од основних начина отварања ватре из тенка је
дејство из покрета. Међутим, при гађању из покрета, услед осциловања тела
тенка, прецизност и брзина гађања се нагло смањују, што се објашњава
повећаним растурањем погодака и погоршаним условима за рад посаде
приликом отварања ватре.
Осциловања тела тенка су непредвидива, а њихова амплитуда и учесталост
су доста велике, па се ручно не може одржавати жељени правац оруђа и за-
држати нишанска ознака на циљу, чак и када се располаже савременим ме-
ханизмима за навођење.

349
На растурање погодака битно утиче и закашњење приликом опаљења  вре-
ме које прође од тренутка завршеног навођења и доношења одлуке за опа-
љење до тренутка изласка пројектила из цеви оруђа. У том временском ин-
тервалу се не врши навођење на циљ, а осциловања тела, куполе и оруђа се
настављају. Зато се правац осе цеви у тренутку изласка пројектила разликује
од правца који је одредио нишанџија.
Да би се при гађању из покрета повећала ефикасност ватре, неопходан је
аутоматски уређај, који ће стално обезбеђивати стабилизујући момент,
једнак по величини, али, по смеру, супротан поремећајном моменту. У том
случају оруђе и купола задржавају свој положај у простору. Те функције
остварује стабилизатор тенковског наоружања, тј. систем за аутоматско ре-
гулисање положаја цеви, који омогућава равномерно навођење и одржавање
жељеног правца осе цеви при осциловању тела покретног тенка.
Принцип дејства система за стабилизацију тенковског топа (слика 5.20)
огледа се у следећем: за време кретања тенка по неравном земљишту, услед
осциловања његовог тела, на оруђе делује поремећајни момент, чија се
величина и смер стално мењају, а тиме се мења и елевациони угао  цеви
оруђа. Ако се оруђе које се заокреће око рамена колевке споји са куполом
тенка помоћу извршног погона (електрохидрауличног или електричног), та-
да се, управљајући радом тога механизма, може створити момент који ком-
пензује поремећајни момент и тако доводи до стабилизације оруђа.

Слика 5.20. Стабилизатор тенковског топа

1  топ, 2  извршни цилиндар, 3  купола тенка, 4  тростепени жиро-
скоп,
5  електронски појачивач, 6  хидропојачивач
Сигнал који управља радом извршног погона може бити формиран или
непосредним мерењем поремећајног момента, или посредно  одређивањем
угла одступања од заданог правца. Непосредно мерење поремећајног момен-
350
та се технички тешко може извести. Мерење угла одступања није повезано
са већим потешкоћама и увелико се примењује на савременим стабилизато-
рима.
Специјални давач правца са довољно високом тачношћу обезбеђује
стабилизацију задатог правца. Тај давач може бити тростепени жироскоп,
чија се својства стабилизације и прецесије (обртања) користе у стабилизато-
рима тенковског наоружања.
Основица жироскопа се причвршћује на топ тако да оса његовог спољњег
рама буде паралелна са осом рамена оруђа. У том случају се, при осцилова-
њу топа, између равни спољног рама и осе цеви образује угао одступања
(грешке)  раван разлици између задатог угла елевације  z и стварног угла
елевације  0 .

Давачи (потенциометарски, обртни трансформатори или селсини) стварају

електрични сигнал, пропорционалан углу одступања (грешке).
Излазни напон претварача биће утолико већи уколико је већи угао одступа-
ња, а смер одступања оруђа одређује поларност или фазу излазног сигнала.
Величина тога сигнала није довољна за непосредно управљање извршног
погона. Помоћу електронских (полупроводничких, магнетских, релејних и
других) појачивача сигнал управљања се појачава и исправља.
Погон ствара стабилизујући момент M st усмерен према поремећајном
моменту M po . На оруђе дејствује укупни момент M o  M po  M st који се
смањује, чиме се обезбеђује смањивање углова одступања. Захваљујући то-
ме, задати правац оруђа остаје непромењен (са одређеном тачношћу).
Јасно је да овакав систем не може да обезбеди апсолутно мировање положаја
оруђа, будући да је за покретање извршног погона неопходан угао одступа-
ња, настао услед одступања оруђа од заданог правца. Ипак осцилације оруђа
могу бити смањене до те мере да више не ометају нишањење и да допуштају
ефикасно гађање. Што је осетљивији давач, што је тачнији и бржи систем,
утолико је мања величина одступања оруђа.
За време навођења оруђа на циљ нишанџија, дејствујући на командни блок,
изазива заокрет спољног рама жироскопа давача угла. Настали угао одсту-
пања између рама и основице жироскопа, учвршћеног на оруђу, претвара се
помоћу обртног трансформатора у електрични сигнал. Под дејством овог
сигнала, појачаног електронским појачивачем, извршни погон обезбеђује
окретање оруђа.

351
Систем за стабилизацију оруђа савремених борбених возила на данашњем
нивоу не само да је значајно усавршен већ је интегрисан са ласерским
мерачем даљине, балистичким рачунаром, бројним сензорима и уређајима
тако да представља врло сложен и комплексан систем чији је уобичајен
назив систем за зправљање ватром. Оваквим системом битно је повећана
ефикасност гађања у свим борбеним условима, преко 70%. На примеру
нашег тенка М84 укратко ћемо објаснити најважније карактеристике СУВ-
а, које су сличне и за друге тенкове познате у свету (М1А1 Abrams, Leclerc,
Leopard-2, Т-80 и сл.).
Систем за зправљање ватром тенка М84 је ласерско-рачунарски са
електрохидрауличним погоном. Систем омогућава стабилизацију топа и
куполе у две равни и може да ради у три режима: пуне стабилизације,
полустабилизације и припремном режиму. Обезбеђује течност
стабилизације топа по висини 0,2, а по правцу 0,25 хиљадитих. минимална
брзина по елевацији (вертикално навођење) је 0,05  /s, а по азимуту 0,07 
/s. Максимална брзина по елевацији је 3,6  /s, а по азимуту 18  /s. Брзина
навођења куполе (режим аквизиције) је 18  /s.
Систем за зправљање ватром се састоји од следећих главних делова:
управљачки део:
ДННС-2,
командни блок нишанџије (КБН),
рачунар са командном таблом,
метеоролошки сензор,
жиро блок,
појачивачка кутија,
кутија К-1,
давач брзине по правцу,
извршни део за вертикално навођење:
хидропојачивач са пумпом и електромотором,
извршни цилиндар,
уређај за навођење (ПП-28),
извршни део за хоризонтално навођење (по азимуту).
Основни управљачки модул СУВ-а је дневно-ноћна нишанска справа
(ДННС-2), која има дневни канал ласерски (пријемни и предајни) канал и
ноћни канал (на бази пасивног система са појачивачем слике). ДННС-2
омогућава нишанџији осматрање бојишта и идентификацију циљева дању и
ноћу, праћења покретног циља (ради добијања угаоне брзине), мерење
даљине ласерским даљиномером и нишањење. Нишанска линија је
независна и стабилисана у обе равни.

352
Балистички рачунар израчунава елементе за непосредно гађање. Даљине
гађања дању са СУВ-ом су зависне од пројектила и крећу се од 200 m до
6000 m, а за спрегнути митраљез са топом од 200 m до 1500 m. Даљина
гађања ноћу је ограничена видљивошћу и износи до 1200 m. Мерење даљина
гађања ласером је у опсегу од 200 до 10000 m. Дневни канал увеличава 3x и
7x, а ноћу 8,5x. Видно поље дневног канала је
9 i 20 , а ноћног 5,3  .
Овако решен СУВ обезбеђује:
стабилизацију топа и спрегнутог митраљеза у задатом положају при
кретању тенка,
навођење цеви топа у обе равни са континуалном променом брзине
навођења,
принудно окретање куполе од стране возача у случају опасности ради
напуштања тенка по потреби,
избор приоритетних циљева (аквизиција) од стране к-дира тенка,
осматрање и нишањење и дању и ноћу,
мерење даљине до циља и утврђивање метереолошких услова спољне
средине,
уношење података (даљина до циља, врста пројектила, метео услови и
др.) у рачунар аутоматски или ручно ради израчунавања
балистичке путање и претицања, чиме се постиже постављање
топа у тачну позицију за гађање за најмање време и
отварање ватре из топа и митраљеза.
Савремена решења СУВ, иду ка потпуној аутоматизацији увођења у рачунар
балистичких и метереолошких елемената поправке за гађање, уградњи
термовизијског уређаја за осматрање и нишањење, постављање на цев
референтног система са сензорима који мере истрошеност канала цеви,
температуру цеви и неравномерност кривљења цеви ради поправки
елемената гађања. Предности термовизије су посебно важне у условима
дима, сумаглице, замућености атмосфере, мркле ноћи и сл. где ни пасивни
систем СУВ-а није довољно ефикасан. Сва ова решења знатно поскупљују
систем СУВ-а.
Оклопна заштита тенка
Заштићеност тенка у савременој борби се обезбеђује његовом општом
концепцијом и конструкцијом, ватреном моћи и покретљивошћу: што су ма-
ње димензије тенка, што је јаче његово наоружање и већа покретљивост уто-
лико је он отпорнији на бојишту. Основу нерањивости чини његова поузда-
на оклопна заштита, због чега су на основним тенковима предњи део тела и
купола са највећом дебљином оклопне заштите.

353
Проблем поуздане заштите савременог тенка компликован је и тиме што се
у борби против тенкова користе различите врсте пројектила са различитим
ефектима заснованим на различитим физичким принципима. Ради
супротстављања тим средствима, од оклопне заштите се тражи да има
изузетно висока и разнолика својства, која се могу рационално обезбедити
једино вишеслојним оклопом.
У захтеве за оклопну заштиту, пре свега, спадају:
поуздана заштита посаде и унутрашње опреме тенка од противоклоп-
них средстава и пројектила,
отпорност и крутост тела и куполе,
херметичност тела и куполе.
Ради испуњења ових захтева предузимају се следеће мере:
најважнији делови тела и куполе тенкова израђују се од легираних че-
лика средње тврдоће, чврстоће и вискозности, уз одговарајућу
термичку и механичку обраду.
Одговарајућа комбинација дебљине (б) и углова нагиба (  ) чеоних
плоча, предњих и бочних делова куполе и тела тенка обезбеђује
заштиту од ударног дејства противоклопних топова. Угао наги-
ба панцирне плоче према вертикали знатно повећава њену от-
порност на дејство пројектила, пре свега тиме што се повећава
пут пројектила кроз оклоп ради његовог потпуног пробијања
(слика 5.21).
Коришћењем комбинованих вишеслојних преграда са слојевима од
специјалних материјала ефикасно се слаби кумулативни млаз
или радијација (слика 5.22).
Ради повећања чврстоће и крутости на појединим местима куполе и
пода тела тенка уграђују се пресована и заварена уздужна и по-
пречна ребра.

354
 Слика 5.21. Утицај угла нагиба Слика 5.22. Вишеслојни оклоп
оклопне плоче на њену отпорност 1 – оклопни челик; 2 – пенаста
на дејство пројектила пластична маса; 3 – алуминијум
У данашње време, основно обележје у развоју тенкова је све шира примена
нових типова оклопа, на принципу комбиновања челичних плоча са другим
врстама материјала (алуминијум, пластични материјали ојачани стакленим
влакнима, керамика и др.).
Показало се, кад је у питању оклопна заштита, да хомогени монолитни
материјали немају довољну чврстоћу, јер у њима истовремено делују напони
на сабијање, истезање и смицање, што је редовни случај при продирању
пројектила кроз оклоп. Решење ефикасне заштите, уз прихватљиве дебљине
оклопа, нађено је у комбинацији материјала, тако да један буде отпоран на
сабијање и довољно тврд, а да други има велику затезну чврстоћу, уз велику
могућност пластичног деформисања.
У почетку се као тврда компонента користио цементирани челик, али тиме
није био решен проблем масе, па су се развили двокомпонентни материјали
(тзв. композитни оклоп).
Са усавршавањем и развојем нових типова оклопа се није стало. Напротив,
дужи низ година се интензивно ради на активно - реактивном експлозивном
оклопу, тј. активном оклопу. Овим оклопом су опремљени готово сви
савремени тенкови садашње генерације, чиме је вишеструко повећана
ефикасност заштите, пре свега против пројектила са кумулативним ефектом.
Ради смањења укупне масе тенка, врши се рационализација облика заваре-
ног тела тенка (слика 5.23).

355
 Слика 5.23. Рационализација облика тела тенка
1 - закошеност предњег зида тела, 2 - нагнути кров, 3 - закошени део пода,
4 - бродски облик предњег дела тенка
Да би се обезбедила херметичности тела и куполе, уграђују се различите
заптивке и заптивни системи.
Ради максималне уравнотежености топа и тешке оклопне заштите куполе
израђују се истурене нише у задњем делу куполе, које се користе за смештај
муниције.
Савремени тенкови четврте генерације као и будући развој тенкова су
практично незамисливи без тзв. активног оклопа. Постоје различита решења
активног оклопа која омогућују велико преживљавање тенкова на бијишту
у готово свим могућим борбеним ситуацијама. Захваљујући томе посада
тенка је потпуно релаксирана (не размишља о сопственим губицима) и
максимално је посвећена борбеним задацима.
Током последњих 10 – 20 година, више земаља је интензивно радило на
развијању нових система активне заштите тенка, међу којима се посебно
истичу: Русија, САД, Израел, Енглеска и Француска. Према мишљењу
војних стручњака термин „активна заштита“ означава целу класу система
намењених за заштиту војних објеката од посебног значаја. Под активном
заштитом се подразумева систем који је саставни део заштићеног објекта и
у аутоматском режиму рада зауставља пројектиле који нападају овај објекат
у непосредној околини. Са сигурношћу се може рећи да је систем активне
заштите систем “противракетне одбране” објекта, који ствара ватрену
“активну зону заштите” на безбедном растојању око ових објеката. У односу
на експлозивно-реактивни оклоп, активну заштиту тенка карактеришу
бројне предности, а то су:
356
 уништавање противтенковских средстава даље од оклопа тенка,
способност заустављања дејства са тандем бојевом главом,
способност заштите рањивих тачака тенка (перископи, прикључци,
итд.),
ефикаснији сектор заштите по азимуту са једнаком тежином система
заштите.
Принцип активне заштите у суштини састоји се у детекцији
противтенковских средстава и њиховом уништавању на безбедном
растојању од тенка. Тако је почетком 80-их година развијен систем активне
заштите (САЗ) „ДРОЗД“ (1030 м), затим и савршенији систем „ДРОЗД-2“
(слика 5.24).

Слика 5.24. Изглед тенка са САЗ „Дрозд“

Систем „ДРОЗД-2“ на тенку (Т-80, Т-90) омогућује кружну заштиту по
азимуту, што је посебно важно за тактику употребе тенкова у локалним
конфликтима и условима борбе у насељеним местима (слика 5.25).

Слика 5.25. Шематски приказ кружне заштите тенка

357
Основне карактеристике система „ДРОЗД“/„ДРОЗД-2“ дате су у табели 5.5.
Табела 5.5. Основне карактеристике система „Дрозд“
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ „ДРОЗД“ „ДРОЗД-2“
Зона заштите: степен(о)
по азимуту ± 40 ± 180
по елевацији од -6 до +20 од -6 до +20
Дијапазон брзина ПОС која
70 - 700 50 - 500
се уништавају, м/с
Вероватноћа заштите тенка ≥ 0,7 ≥ 0,7
Број тенкова у јединици са
≥ 31 ≥ 31
одговарајућом заштитом САЗ
Потребна снага уређаја, Њ 700 500
Укупна маса система САЗ, кг 1000 800
Систем активне заштите „ШТОРА-1“ упозорава посаду и пружа заштиту од
полуактивних ласерски вођених ракета и артиљеријских пројектила. Састоји
се од два фина и два груба детектора ласерског озрачења, две групе са по
шест бацача граната, два IC ометача са одговарајућим модулаторима,
микропроцесора и контролних панела. Систем може да ради у ручном и
аутоматском режиму. Када је у аутоматском режиму рада, систем ће
реаговати на детекцију ласерског озрачења (насталог од ласерског мерача
даљине или од ласерског обележивача циља) генеришући посади возила
звучне и визуелне сигнале упозорења и аутоматски ће испалити гранате у
одређеном правцу, ради стварања брзоформирајуће аеросолне завесе, на
растојању 50 – 80 m од тенка. Аеросолна завеса која је ефикасна у
спектралном опсегу од 0,4 – 1,4 m, потпуно је формирана за мање од 3 s од
тренутка детекције ласерског озрачења и траје око 20 s. Систем ће
аутоматски иницирати команде за ротацију куполе у правац из кога долази
претња, али ће чекати на одобрење командира пре извршења команде.
Два IC ометача, од којих сваки покрива угао од по 20о у предњем сектору
возила, раде у таласном подручју од 06 – 2,5 m ометајући карактеристичан
ИЦ принцип вођења ракета.
Руси су поред тога развили и нови систем активне заштите „АРЕНА-Е“,
намењен за заштиту тенкова и оклопних транспортера од противтенковских
граната испаљених из различитих типова минобацачких лансера, а такође и
противоклопних вођених ракета лансираних са земље и из борбених
хеликоптера. Основне карактеристике система (слика5.26) су следеће:
детекција и праћење циља помоћу мултифункционалног радара са
тренутним скенирањем простора унутар сектора заштите,

358
 уништавање циљева заштитном муницијом усмереног експлозивног
дејства за врло кратко време,
аутоматски рад (после укључивања и активирања система активне
заштите), посада нема никакво додатно ангажовање или
оптерећење па се може максимално посветити испуњавању
основног борбеног задатка,
мала опасна зона (пречник 20 до 30 м) за пратећу пешадију и безбедно
дејство елемената система активне заштите на спољну опрему и
уређаје тенка за време дејства заштитне муниције,
висок степен имуности на активно ометање и сигурности у раду и
експлоатацији без акцидентних ситуација,
селекција муниције мањих калибара, предмета и парчади која лете
мањим брзинама, а такође и удаљених циљева од система
активне заштите као и оних пројектила који пролете мимо тенка
и
модуларна грађа система активне заштите и начин постављања –
уградње, омогућује адаптацију елемената система активне
заштите практично за било који тип тенка или транспортера.

Слика 5.26. Тенк Т-80У са САЗ АРЕНА-Е

Компоненте САЗ „АРЕНА-Е“ приказане су на слици 5.27.

359
 Слика 5.27 Компоненте САЗ „Арена-Е“
1- радар, 2- рачунар, 3- уређај за управљање, 4,5- блок конвертор, 7- лева
лансирна секција, 8- десна лансирна секција
Поред наведених компонената у састав комплета система активне заштите
„Арена-Е“ улазе и контролно-мерни уређај и средства за увежбавање и
тренаж посаде.
Најважнији склопови система „Арена-Е“ су:
вишефункционални радар са сталним скенирањем свих заштићених
сектора ради откривања и праћења противтенковских
пројектила,
заштитне касете за уништавање циљева са фокусираним и тренутним
ефектом које су смештене у секције које се налазе око куполе и
управљачки уређаји са специјализованим рачунаром који обезбеђује,
у аутоматском режиму рада, деловање система као целине, као
и самоконтролу система и његових интегрисаних делова и
јединица.
Суштина рада система активне заштите „Арена-Е“ састоји се у следећем.
Систем активне заштите преко уређаја за управљање активира к-дир посаде
тенка. Све наредне операције остварују се аутоматски. У режиму борбене
употребе (примене), радарски сноп скенира и детектује циљеве који лете и
приближавају се тенку (слика 5.28).

Слика 5.28. Шема функционисања система активне заштите „АРЕНА-Е“

360
После анализе примљених података, радар прелази на режим праћења
кретања циља и предаје података рачунару. Рачунар после обраде података,
одређеним алгоритмом, селектира одговарајући број заштитне муниције –
пуњења и време њеног дејства. У прорачунском времену, рачунар издаје
команду тј. наредбу за активирање - избацивање изабраног пуњења и
детонацију заштиног пројектила. Дејством муниције, образује се усмерено
поље удара субмуниције која уништава циљеве у тој зони. Ефекат тандем
пуњења противоклопних средстава је елиминисан или смањен до нивоа који
нису опасни за тенк. Након периода од 0,2 – 0,4 s систем је спреман да
уништи следећи циљ. Сваки заштитни пројектил штити одређени простор
по азимуту, при чему се зоне уништавања суседних пројектила прекривају.
На овај начин се постиже могућност вишекратног захвата циљева који
налећу на заштићени тенк са једним усмеравањем. Укупан број одбијених
напада на тенк, одговара броју уграђених заштитних пројектила (22 до 28)
комада. Поновно наоружавање тенка заштитним пројектилима врши посада
тенка ручним путем.
Систем АРЕНА не реагује на:
летеће циљеве или када су непомични, на растојању од 50 m или више
од тенка,
циљеве мале величине (меци, шрапнели, пројектили малог калибра),
циљеве који лете од тенка, укључујући пројектиле испаљене из
сопственог топа,
споролетеће објекте (комади земље, птице, итд.).
Обезбеђење тенкова и оклопних транспортера са системом активне заштите
„АРЕНА-Е“, повећава њихово преживљавање на бојишту при нападним
операцијама за приближно два пута.
Најважније карактеристике система „Арена-Е“ дате су у табели 5.6.
Табела 5.6. Карактеристике САЗ „Арена-Е“
КАРАКТЕРИСТИКЕ СИСТЕМА „АРЕНА-Е“
Аутоматски (непрекидан) у
Режим рада свим
временским условима
Откривање и праћење циља радар (радиолокација)
усмереном експлозијом
Начин уништавања циља
и субпројектилима
Дијапазон брзина циљева за
од 70 до 700 m/s
уништавање
Сектор заштите тенка по азимуту не мањи од ± 110о

361
Даљина откривања (налетућих
50 м
циљева)
Време реакције 0,07 s
Време готовости за следећи напад (0,2 -0,4) s
Потребна снага система маx 1 kW
Укупна маса (1000 – 1100) kg
Количина заштитне муниције не мање од 22 ком.
Запремина уређаја и опреме
до 30 dm3
у куполи тенка

362
 ОПТИЧКИ И
3 ОПТОЕЛЕКТРОНСКИ
УРЕЂАЈИ

У овом поглављу читалац треба да се упозна са

основним законима геометријске оптике,
компонентама, принципима рада и
карактеристикама оптичких система,
основним карактеристикама и врстама
нишанских справа, основним појмовима и
принципима рада оптоелектронских,
термовизијских и ласерских уређаја.

363
 1. ТЕОРИЈЕ СВЕТЛОСТИ И ГЕОМЕТРИЈСКА
ОПТИКА

1.1. Природа светлости

Према модерним сазнањима светлост је део електромагнетног спектра
(слика 1.1) . Класично тумачење светлости дефинише светлост као зрачење
које је видљиво за људско око. Модерна оптика поред видљиве светлости
бави се и суседним областима које се називају ултравиолетна област и
инфрацрвена област.
Оптичко зрачење је део електромагнетног спектра и простире се од 10 нм до
1 мм:
- ултравиолетно (УВ) зрачење (од 10 нм до 390 нм) које је
невидљиво зрачење за голо људско око,
- видљиво зрачење (од 390 нм до 770 нм) које је једини део
електромагнетног спектра на који је људско око осетљиво и које
ми видимо,
- инфрацрвено (IC) зрачење (од 770 нм до 1 мм) које је невидљиво
зрачење за голо људско око.

Слика 1.1. Електромагнетни спектар

364
 1.2. Дефиниција зрака светлоси и индекса преламања
Ако се посматрају светлосни таласи који се зраче из тачкастог извора у
вакуму, као што је показано на слици 1.2, јасно је да је сваки таласни фронт
сферног облика са радијусом кривине који расте како се таласни фронт
удаљава од тачкастог извора зрачења. На довољном растојању од тачкастог
извора зрачења радијус кривине таласног фронта може се сматрати
бесконачним и такав таласни фронт се назива равним таласом.

Слика 1.2. Простирање светлосних таласа и зрака

Ако се прати путања хипотетичке тачке на површини таласног фронта за
време његовог простирања може се уочити да тачка путује по правој линији.
Са слике 1.2 може се видети да путања хипотетичке тачке представља
нормалу на раван таласни фронт. Та путања хипотетичке тачке се зове зрак
светлости. Светлосни зрак је корисна идеја која има велику примену
приликом пројектовања и анализе оптичких система.
Таласна дужина зрачења је растојање између две најближе тачке таласа које
се налазе у истом стању осциловања (истој фази). Брзина простирања
светлосних таласа у вакуму не зависи од таласне дужине светлости и
приближно је једнака 2.998  108 m s . У гасовима, течностима и чврстим
телима брзина светлости је мања од брзине светлости у вакуму и зависи од
таласне дужине. Однос брзине светлости у вакуму према брзини светлости
у посматраној средини назива се апсолутни индекс преламања и дефинише
се једначином
c
n
v, (1.1)
где су: n - индекс преламања,
c - брзина светлсости у вакуму,
v - брзина светлости у посматраној средини.
365
Како је брзина простирања светлости у посматраној средини једнака
производу таласне дужине  и фреквенције  ( v     ) то се једначина
(1.1) може написати у облику
c
n
 . (1.2)
Пошто је фреквенција монохроматске светлсоти константна апсолутни
индекс преламања обрнуто је пропорционалан таласној дужини светлости.
У практичној оптици не мери се апсолутни индекс преламања, већ се индекс
преламања дате средине одређује према ваздуху. Индекс преламања ваздуха
износи приближно 1.0003. За све практичне прорачуне може се усвојити да
је индекс преламања у ваздуху једнак индексу преламања у вакуму.

1.3. Основни закони геометријске оптике

Геометријска оптика је само апроксимација стварности, будући да се без
дифракционих појава не догађа ни један случај простирања светлости.
Геометријска оптика се базира на законима чија је важност утолико већа
уколико је таласна дужина посматране светлости краћа. У геометријској
оптици, полази се од неколико аксиома који се не доказују, већ се на основу
њих изводи целокупна теорија. Основне аксиоме геометријске оптике
могуће је доказати користећи се електромагнетном теоријом светлости.
Геометријска оптика претпоставља да се све оптичке појаве дешавају у
хомогеним и изотропним срединама, односно у срединама где оптичке
особине не зависе нити од положаја светле тачке нити од оријентације
зракова. Основни аксиоми геометријске оптике су:
- светлост се простире праволињиски, следећи светлосне зраке
независне једне од других,
- светлост може да следи исту трајекторију, неодређен број пута
у оба смера,
- на граници раздвајања две хомогене и изотропне средине,
светлосни зраци подлежу преламању (рефракцији) или
одбијању (рефлексији) према Snell – Descartes-овом закону.
1.3.1. Snell – Descartes-ов закон
Snell – Descartes-ов закон дефинише појаве преламања светлости на
граничној површини и одбијања светлости од граничне површине. Сноп
светлости, који пада под углом  на равну граничну површину која дели две
оптичке средине, после преламања заклапа угао  са нормалом на

366
преломну површину, као што је приказано на слици 1.3. Индекс преламања
прве оптичке средине је n1 , а друге оптичке средине је n2 .

Слика 1.3. Дефиниција Snell – Descartes-овог закона

Snell – Descartes-ов закон гласи
n1  sin   n2  sin  . (1.3)
Једначина (1.3) представља математичку формулацију Снелл – Десцартес-
ог закона и основну једначину помоћу које се прорачунава пролаз
светлосних зрака кроз оптички систем. Снелл – Десцартес-ов закон се
речима може формулисати на следећа два начина:
- Производ индекса преламања средине и синуса угла, што га
формира светлосни зрак са нормалом на граничну површину, је
оптичка инваријанта.
- У хомогеној оптичкој средини, где не постоји двојно преламање
светлости, упадни зрак, нормала на граничну површину и
преломни зрак, леже у једној равни.
На слици 1.4 приказано је преламање светлости кроз стаклени
паралелопипед.

367
 Слика 1.4. Преламање светлости
Појава одбијања (рефлексије) може се дефинисати као посебан случај
преламања, јер зрак после одбијања од граничне површине остаје у истој
средини, па се једначина (1.4) упрошћава у облик
    . (1.4)
Графички приказ одбијања зрака дат је на слици 1.5.

Слика 1.5. Одбијање (рефлексија) зрака

1.3.2. Потпуна унутрашња рефлексија
Нека зрак светлости долази из стакла са индексом преламања n  1.5 на
граничну површину стакло ваздух као што је приказано на слици 1.5.
Преломни угао се рачуна по Снелл – Десцартес-ом закону. За упадни угао
  40 преломни угао је око   75 (слика 1.6,а). Када упадни угао порасте
на   41.8 , тада sin  постаје јединица и преломни зрак се простире дуж
граничне површине стакло – ваздух (слика 1.6,б). За веће вредности упадног
угла  , геометријска оптика не може да предвиди шта би се догађало, јер
368
sin  не може да има вредности веће од јединице. Решење овог проблема
даје електромагнетна теорија светлости, која показује да се упадни зрак
одбија од граничне површине стакло ваздух и враћа назад у стакло (слика
1.6,ц). Овај феномен се назива потпуна унутрашња рефлексија, а упадни
угао  за који је n  sin   1 , критични угао. Рефлексија је потпуна у смислу
да комплетан упадни сноп светлосних зрака се одбија назад у стакло (слика
1.7). Код класичних огледалских површина, направљених од сребра или
алуминијума, одбија се 90% до 95% упадних зрака, а остатак се апсорбује у
металу и израчи као топлота.

Слика 1.6. Потпуна унутрашња рефлексија

Слика 1.7. Пример потпуне унутрашње рефлексије

Потпуна унутрашња рефлексија се веома често користи код призми да би се
обезбедило потребно одбијање зрака.

369
 2. ИДЕАЛНИ ОПТИЧКИ СИСТЕМ

2.1. Појам идеалног оптичког система

Идеални оптички систем формира стигматичан лик предмета. То значи да
свакој тачки предмета одговара само једна тачка лика. Код идеалних
оптичких система, геометријски облик лика је сличан геометријском облику
предмета, јер не постоји изобличење.
Стварни оптички системи не могу да формирају стигматичан лик предмета.
Ипак, идеја идеалног оптичког система се користи ради пројектовања
оптичких система, чија су одступања од идеалног у дозвољеним границама.
За критеријум на основу кога се одређује дозвољено одступање реалног
оптичког система од идеалног, користе се карактеристике пријемника, који
се налази иза оптичког система. У пракси је важно, да пријемник не
региструје одступање реалног од идеалног лика.
Теорија идеалног оптичког система заснива се на следећим поставкама:
- Свака тачка у простору предмета има само једну одговарајућу
тачку у простору лика. Ове две тачке се називају спрегнутим
(коњугованим) тачкама.
- Свака права линија у простору предмета има само једну
одговарајућу линију у простору лика. Ове линије се називају
спрегнутим (коњугованим) линијама.
- Ако тачка у простору предмета лежи на правој, то и њој
спрегнута тачка у простору лика лежаће на правој, која је
спрегнута с правом у простору предмета.
- Свакој равни у простору предмета одговара само једна раван у
простору лика. Ове две равни се називају спрегнутим
(коњугованим) равнима.
Преко ових претпоставки успостављена је геометријска веза измедју простора
предмета и простора лика.

2.1. Главне (кардиналне) тачке

Посебан значај у теорији идеалног оптичког система имају главне
(кардиналне) тачке оптичког система. Кардиналне тачке се састоје из два
пара тачака, које се налазе на оптичкој оси сваког центрираног оптичког

370
система и то су пар главних тачака, пар жижних тачака. Ове тачке знатно
поједностављују одређивање положаја и величине лика.
Координатни систем у којем се одређује положај тачака предмета и
одговарајућих ликова, поставља се у пар спрегнутих равни, нормалних на
оптичку осу система. У овим равнима, однос величине лика и предмета је
једнак јединици (јединично увећање). Положај ових, главних равни, зависи
од конструкционих елемената оптичког система. У највећем броју
практичних оптичких система главне равни су виртуалне, јер се налазе
унутар оптичког система. Главна раван која се налази у простору предмета,
назива се предња, или прва главна раван. Главна раван која се налази у
простору лика, назива се задња, или друга главна раван. Тачке пресека
главних равни са оптичком осом П и П’ називају се главне тачке, као што је
приказано на слици 2.1.

Слика 2.1. Жиже и главне тачке у оптичком систему

Ако било који зрак, или његов продужетак, при улазу у оптички систем сече
главну раван у тачки D, на висини h од оптичке осе система, после изласка,
он или његов продужетак сећи ће главну раван у тачки D’, на истој висини
h од оптичке осе система. Ова важна особина главних равни има велики
значај за одређивање путање зрака кроз оптички систем.
Од мноштва тачака у области простора предмета посматрају се бесконачно
удаљене тачке. Свака светла тачка, која се налази у бесконачности, емитује
паралелан сноп зрака светлости. Овај сноп зрака улази у осно симетрични
оптички систем, који ако је идеалан, скупља сноп у једну тачку на оптичкој
оси. Ова тачка се назива друга, или задња жижна тачка и обележава се са F’.
Жижна тачка је оптички спрегнута са бесконачно удаљеном тачком. Раван
која пролази кроз задњу жижну тачку и која је нормална на оптичку осу,
назива се задња жижна раван. Растојање дуж оптичке осе од задње главне
тачке до задње жижне тачке, назива се задња жижна дужна и обележава се
са f  .
Идеални оптички систем може се представити као бесконачно танак
оптички систем. Тада се прва и друга главна раван поклапају.

371
2.3. Основне релације предмет – лик у геометријској оптици
У овом делу, биће приказане једначине које повезују тачке предмета и лика,
као што је показано на слици 2.2. Оптички систем је представљен са главним
равнима. Предмет је дуж АБ, дужине y , која је нормална на оптичку осу.
Оптички систем ствара лик тачке Б у тачки Б', која настаје као пресек два
зрака у простору лика, који су спрегнути са два зрака, који су кренули из
тачке Б у простору предмета.

Слика 2.2. Основне релације између предмата и лика

Зрак 1, простире се паралелно са оптичком осом до тачке М’ на другој
главној равни, где мења правац и постаје спрегнути зрак 1’, који пролази
кроз задњу жижу F’. Зрак 2 полази од тачке B у простору предмета и пролази
кроз предњу жижу Ф. Он мења свој правац у тачки К, на првој главној равни
и постаје спрегнути зрак 2’, који се простире паралелно са оптичком осом.
Зраци 1’ и 2’ секу се у тачки Б’, која представља лик тачке B.
Положај спрегнутих тачака А и А’, које се налазе на оптичкој оси и
спрегнутих дужи АB и АB’, нормалних на оптичку осу, одређен је у односу
на жиже F и F’ координатама z и z , а у односу на главне равни P и P’,
координатама s и s .
Њутнов облик једначине коњугације гласи
z  z  f  f  . (2.1)
Нењтонов облик једначине коњугације прелази у Гаусов облик, ако се са
спегнутих растојања, која се мере до жиже, пређе на спрегнута растојања,
која се мере до главних равни z  s  f и z   s   f 
f f
 1
s s . (2.2)
Ако се оптички систем налази у ваздуху тада је f    f , па Њутнов и Гаусов
облик једначине коњугације добијају следеће облике:
372
– Њутнов облик једначине коњугације
z  z   f 2 , (2.3)
– Гаусов облик једначине коњугације
1 1 1
 
s s f  . (2.4)
Још једна веома важна једначина која дефинише релације предмет – лик је
једначина тангенса Лагранж – Хелмхолца
f  y  tan    f   y   tan  . (2.5)
Једначина тангенса Лагранж – Хелмхолца дефинише услов за формирање
лика у идеалном оптичком систему: Производ величине предмета, жижне
дужине и тангенса упадног угла треба да је једнак производу величине лика,
жижне дужине и тангенса преломног угла са супротним предзнаком.
f n
Заменом   , једначина (2.5) трансформише се у
f n
n  y  tan   n  y   tan  . (2.6)
Једначина (2.6) назива се Лагранж – Хелмхолцова инваријанта за идеални
оптички систем.

2.4. Увећање оптичког система

2.4.1. Попречно увећање
Попречно увећање је однос величине лика y и предмета y , који су
постављени управно на оптичку осу
y

y. (2.7)
За идеални оптички систем са кружном симетријом, попречно увећање је
исто у целом простору лика.
2.4.2. Угаоно увећање
Угаоно увећање оптичког система се дефинише као однос тангенса углова,
које формира зрак са оптичком осом, у простору лика и простору предмета

373
 tan p

tan 1 . (2.8)
Веза између угаоног и попречног увећања је
n1 1
 
n p 1 
. (2.9)
2.4.3. Уздужно увећање
Уздужно увећање оптичког система је однос бесконачно малог сегмента у
простору лика и одговарајућег сегмента у простору предмета. Сегменти су
спрегнути и налазе се дуж оптичке осе
dz 

dz . (2.10)
Веза између угаоног, попречног и уздужног увећања је
n p 1
 2
n1 , (2.11)
    . (2.12)

374
 3. КОМПОНЕНТЕ ОПТИЧКИХ СИСТЕМА

3.1. Оптички материјали

Оптички материјали су сви материјали који пропуштају оптичко зрачење
(ултраљубичасто, видљиво и инфрацрвено). Оптички материјали се могу
налазити у сва три агрегатна стања: гасном – ваздух или неки други
природни гасови, чврстом – стакла, кристални материјали, филмови, танки
слојеви и течном – различити типови уља.
Оптичке компоненте се најчешће производе од безбојног или обојеног
стакла, кварца или пластике. Главни елемент за производњу оптичких
компоненти је оптичко безбојно стакло.
Оптичко стакло је стакло, које се током производње пажљиво контролише,
има тачно одређен хемијски састав и физичке особине као што су:
- индекс преламања за више таласних дужина у области примене,
- дисперзија,
- Абеов број,
- трансмисија.
Оптичко стакло се разликује од техничког стакла по степену једнородности,
хемијском саставу и физичким особинама. Оно је отпорно на дејство влаге,
угљене киселине, добро одржава свој облик и лако се обрађује.
По свом хемијском саставу стакло садржи највише силицијум диоксида
SiО2. Остала једињења, која улазе у састав појединих врста стакала су
оксиди натријума, калијума, магнезијума, алуминијума, соли фосфорне
киселине. У новим врстама стакла често се налазе и киселине ретких метала
(лантана, тантала, цезијума).
Апсолутни индекс преламања дефинисан је као однос брзине светлости у
вакуму, према брзини светлости у посматраној средини. Познато је да
индекс преламања зависи од таласне дужине светлости, n  f  . Постоји
већи број формула које приказују зависност индекса преламања од таласне
дужине, од којих ће овде бити наведена само Sellmair-ова формула, која се
користи у каталогу највећег светског произвођача стакала фирме Schott из
Немачке:
B1  2 B2  2 B3  2
n 2    1   
2  C1 2  C2 2  C3 , (3.1)
375
где су:  - таласна дужина у м,
Bi , Ci - коефицијенти, који се одређују за сваки тип стакла посебно
и налазе се у Schottовом каталогу стакла.
Дисперзија је процес код кога се зраци светлости за различите таласне
дужине савијају под различитим угловима. Дисперзија се прорачунава као
разлика индекса преламања за две таласне дужине.
Аббеов број је константа оптичке средине, која описује однос индекса
преламања према дисперзији. Висока вредност Абеовог броја означава
равномерније преламање на свим таласним дужинама. Абеов број се
дефинише као
nd  1
V
nF  nC , (3.2)
где су: v - Аббеов број
n d - индекс преламања за Фраунхоферову d линију спектра,
n F - индекс преламања за Фраунхоферову F линију спектра,
nC - индекс преламања за Фраунхоферову C линију спектра.
Сва стакла се могу поделити на две велике групе стакала:
- Crown стакла са индексима преламања од 1.43 до 1.75 и
Абеовим бројем од 49.6 до 91. Основне карактеристике crown
стакала су мање вредности индекса преламања и више
вредности Абеовог броја.
- Flint стакла са индексом преламања од 1.53 до 1.96 и Абеовим
бројем од 20 до 49.6. Основне карактеристике flint стакла су веће
вредности индекса преламања и мање вредности Абеовог броја.
У Schottовом каталогу стакала, сва crown стакла се лако познају, јер у свом
имену садрже слова K, а сва flint стакла у свом имену садрже слово F.
На слици 3.1 приказан је дијаграм стакала из Schott-овог каталога стакала.
На апсциси је нанет Абеов број, а на ординати индекс преламања стакла. На
дијаграму су означене само главне групе стакала, а не и појединачна стакла,
којих у Schott-овом каталогу има око 260.

376
 Слика 3.1 . Дијаграм стакала из Schott-овог каталога стакала
Трансмисија у оптици означава провођење енергије зрачења кроз оптичку
средину. Трансмисија се често дефинише као проценат енергије која
пролази кроз оптички елемент, или систем, релативно у односу на укупну
улазну енергију.

3.2. Сочиво
Сочиво је оптички елемент направљен од прозрачног оптичког материјала,
ограниченог двема ротационим преломним површинама, које су обично
осно симетричне и центриране. Највећи број сочива је ограничен са две
сферне површине. Ако је једна површина равна, тада она мора бити
нормална на оптичку осу.
Сочива се могу поделити на:
- сабирна - конвексна сочива (слика 3.2) и
- расипна - конкавна сочива (слика 3.3).

377
 Слика 3.2 . Сабирно - испупчено сочиво

Слика 3.3 . Расипно - издубљено сочиво

Сабирно сочиво је сочиво које паралелан улазни сноп зрака скупља у једној
тачки, односно једној равни. По облику може бити биконвексно (две сферне
конвексне површине, приказано на слици 3.4 а), планконвексно (једна
сферна конвексна површина и једна равна површина, приказано на слици 3.4
ц, д) и мениск (по једна сферна конвексна и конкавна површина, приказано
на слици 3.4 г, х). Основна карактеристика сабирног сочива је да је оно увек
дебље на оси него на периферији.
Расипно сочиво је сочиво код кога се улазни паралелни сноп зрака после
проласка кроз сочиво расипа, односно шири, уместо да се скупља. По облику
може бити биконкавно (две сферне конкавне површине, приказано на слици
3.4 б), планоконкавно (једна сферна конкавна површина и једна равна
површина, приказано на слици 3.4 е, ф) и мениск (по једна сферна конвексна
и конкавна површина, приказано на слици 3.4 и, ј). Основна карактеристика
расипног сочива је да је оно увек дебље на периферији него на оси.

378
На слици 3.4 приказани су различити типови сочива са дефинисаним
параметрима.

Слика 3.4. Различити типови сочива

(а) – биконвексно сабирно сочиво, (б) – биконкавно расипно сочиво, (ц), (д)
– планконвексно сабирно сочиво, (е), (ф) – планконкавно расипно сочиво,
(г), (х) – сабирни мениск, (и), (ј) – расипни мениск

3.3. Огледала
Равно огледало је оптички елемент који има равну рефлексну површину.
Намењено је за промену правца зрака и за промену положаја осе оптичког
система. Комбинација равних огледала постављених под одређеним углом
омогућава обртање лика.
На слици 3.5 је приказана оријентација лика после одбијања од равног
огледала. Уобичајено је да се као предмет посматра крст са стрелицом и
кружићем, који омогућава да се сагледа комплетна оријентација предмета и
лика у простору.

379
 Слика 3.5. Оријентација лика после одбијања од равног огледала

Равно огледало се прави тако што се рефлексни слој наноси на спољну, или
унутрашњу површину планпаралелне плоче. У случају када је рефлексни
слој нанешен на унутрашњу површину, могу се појавити паразитски ликови
од спољне површине планпаралелне плоче. Код огледала високе тачности
рефлексни слојеви се увек наносе на спољну површину. За квалитетне
рефлексне слојеве примењују се: сребро, алуминијум, хром и злато.

3.4. Призма
Призма је оптички елемент са равним полираним страницама, постављеним
под одређеним углом. Призме се примењују у оптичким системима за
следеће намене:
- пуно или огледално обртање лика,
- мењање правца осе оптичког система,
- сједињавање или раздвајање формираних ликова, што се
највише користи код мерних инструмената,
- дељење упадног снопа (код иснструмената са једним
објективом, систем призама омогућује поделу снопа на два дела,
односно, на два окулара),
- рефлектовање снопа строго под 180°, независно од правца
упадног снопа на површину призме,
- панорамско осматрање без окретања посматрача,
- промена растојања оптичких оса код бинокуларних уређаја,
- изоштравање лика које се постиже растер призмом Фреснела,
или екраном са призменим растером,
- разлагање светлости у спектралним уређајима.
Рефлексионе призме у принципу рашавају исте задатке као и равна огледала.
Призма не сме нарушавати симетрију центрираних оптичких система. Да би
то испунила, призма мора да се у оптичком систему понаша као комбинација

380
планпаралелне плоче и система равних огледала, чији је број једнак броју
рефлексионих страница призме.
Свака рефлексиона призма се може направити са кровом или без крова. Кров
настаје када се на рефлексној површини направи угао од 90.
Једна од најчешће коришћених призама у оптичком систему је правоугаона
призма, која је приказана на слици 3.6. Њена основна улога је да скрене сноп
зрака за 90. Друга улога се постиже, ако се правоугла призма постави
испред објектива у паралелни сноп светлости. Тада се може омогућити
панорамско посматрање, тј. посматрање у кругу од 360, без окретања главе
посматрача, тако што се правоугаона призма обрће око своје осе.
Правоугаону призму може да замени равно огледало, и обрнуто, свако равно
огледало може бити замењено са правоуглом призмом.

Слика 3.6. Правоугаона призма

Порро систем I реда приказан на слици 3.5, састоји се од две правоугаоне
призме, које се налазе под 90°. Прва призма обрће лик одозго надоле, док
друга призма обрће лик с лева на десно. Оптичка оса се попречно помера,
али се не заокреће. Поро систем I реда је један од најједноставнијих обртних
система за производњу.

Слика 3.7. Поро систем I реда

Порро систем II реда приказан на слици 3.6, састоји се од три правоугаоне
призме. Он има исту намену као и Поро систем I реда, стим да има нешто

381
компактнију конструкцију. Две мање правоугаоне призме се могу залепити
за хипотенузу треће правоугаоне призме.

Слика 3.8. Поро систем II реда

382
 4. ОГРАНИЧАВАЊЕ СВЕТЛОСНИХ СНОПОВА У
ОПТИЧКОМ СИСТЕМУ

4.1. Апертурна дијафрагма и дијафрагма видног поља

При разматрању општих закона кретања светлосних зракова у геометртиској
оптици, оптички систем је представљен шематски, без икаквих просторних
ограничавања и осталих страних утицаја. У реалности, услови у којима
оптички систем ради прилично се разликују од шематски постављених услова
идеалног оптичког система. Основна поставка теорије идеалних оптичких
система је, да сваком зраку у простору предмета одговара зрак у простору лика.
У реалности, овај услов се не може остварити у потпуности, јер су елементи
оптичког система ограничени. Сочива, огледала и призме су постављени у
одговарајуће носаче који их ограничавају у погледу њихових попречних
димензија, што проузрокује да сви зраци из простора предмета не могу да
продру у простор лика. Сваком зраку, који у простору предмета пролази изван
граница површине сочива, неће одговарати зрак у простору лика, јер ће већ у
простору предмета бити заустављен од стране металних носача сочива и
осталих ограничења.
Елементи оптичких система који ограничавају светлосни сноп називају се
дијафрагме или бленде. Обично се претпоставља да су дијафрагме кружног
облика и да су концентричне у односу на оптичку осу. Дијафрагме могу бити
носачи оптичких елемената, или специјално конструисане дијафрагме за
ограничавање светлосних снопова. Дијафрагме ограничавају пролаз зрака,
односно светлосне енергије кроз оптички систем.
Дијафрагма која дефинише пречник енергетског конуса, који ће оптички
систем да прихвати из тачке предмета на оптичкој оси, назива се апертурна
дијафрагма. Апертурна дијафрагма дефинише осветљеност лика.
Дијафрагма која ограничава величину лика предмета, односно величину
угла видног поља, назива се дијафрагма видног поља. Апертурна дијафрагма
и дијафрагма видног поља су две најважније дијафрагме и потребно је
познавати њихов положај за сваки оптички систем са којим се ради.
Положај апертурне дијафрагме и дијафрагме видног поља биће објашњен на
примеру поједностављеног телескопског система приказаног на слици 4.1,
са предметом на коначном растојању. Телескопски систем представља се
веома упрошћено, као систем који се састоји од објектива, обртног система
и окулара, који су направљени од по једног сочива и две унутрашње
383
дијафрагме. Објектив формира обрнут лик предмета. Обртни систем
усправља обрнут лик предмета који је формирао објектив и формира га у
предњој жижној равни окулара. Окулар формира коначан лик предмета у
бесконачности.
Ако се прати путања осних зрака, види се да је дијафрагма бр. 1 апертурна
дијафрагма система, која ограничава величину аксијалног енергетског
конуса са објектива. Сви остали елементи оптичког система су довољно
велики да прихвате и већи конус.
Зрак кроз центар апертурне дијафрагме са зове главни зрак.
Улазна пупила и излазна пупила су ликови апертурне дијафрагме у простору
предмета и простору лика. Улазна пупила је лик апертурне дијафрагме који
би се видео из тачке предмета на оптичкој оси. Излазна пупила је лик
апертурне дијафрагме који би се видео из равни лика (који је за овај случај
у бесконачности). На оптичком систему приказаном на слици 4.1, улазна
пупила се налази на објективу, а излазна пупила се налази десно од окулара.

Слика 4.1. Телескопски систем

Важно је приметити да први и задњи пресек главног зрака са оптичком осом
дефинише положај улазне и излазне пупиле, а да пречник осног конуса зрака
на улазној и излазној пупили одређује њихове пречнике. Може се видети да
за било коју тачку на предмету, количина зрачења који оптички систем
прима је одређена величином и положајем улазне и излазне пупиле.
Пратећи ход главног зрака, на слици 4.1, се види да дијафрагма бр. 2
ограничава величину предмета који се може видети. Значи, дијафрагма бр.
2 је дијафрагма видног поља оптичког система. Ликови дијафрагме видног
поља у простору предмета и простору лика се зову улазни и излазни
прозорчић. За оптички систем приказан на слици 4.1, улазни прозорчић се
поклапа са предметом, а излазни прозорчић се поклапа са ликом.

384
Важно је приметити да се улазни и излазни прозорчић поклапају са
предметом и ликом, само када се дијафрагма видног поља поклапа са
реалним ликом који формира оптички систем.

385
 5. АБЕРАЦИЈЕ ОПТИЧКОГ СИСТЕМА

Под аберацијама се подразумевају недостаци оптичког система да формира

лик који одговара идеалном лику. Аберација се дефинише као разлика
стварног и идеалног лика. Идеални лик добијамо под претпоставком, да сви
зраци који излазе из једне тачке предмета, морају да се поново сусретну у
једној тачки лика. Стварни лик добијамо прорачуном хода зрака кроз
оптички систем. За параксијалне зраке (зраке блиске оптичкој оси),
аберације су мале и могу бити занемарене. Међутим, за све остале зраке који
се налазе на коначној удаљености од оптичке осе и под коначним углом у
односу на оптичку осу, аберације постају значајне јер доста искривљују лик.
Основни узрок аберација је у томе, што су сочива формирана од сферних
површина које не преламају зраке на исти начин, као што је претпостављено
у параксијалној апроксимацији. Овакве аберације назване су геометријске.
Други узрок аберација је повезан са дисперзијом светлости. Пошто индекс
преламања зрака зависи од таласне дужине светлости, то и жижна дужина и
друге карактеристике система такође зависи од таласне дужине. Због тога
зраци, који су емитовани из исте тачке, а имају различите таласне дужине,
по проласку кроз оптички систем не конвергирају у исту тачку лика, чак
иако су сваки за себе идеални. Овакве аберације се зову хроматске
аберације.
За потребе пројектовања оптичких система аберације се могу поделити у две
групе: монохроматске или геометријске и хроматске аберације. У пракси,
аберације се никад не јављају као издвојене појединачне аберације, већ увек
као комбинација аберација. Систем класификовања аберација веома
олакшава анализу аберација и даје добар опис квалитета лика оптичког
система.
Уобичајено је да се аберације мере као величина одступања за које реални
зраци промашују тачку параксијалног лика.
Важно је имати на уму, да су аберације неизбежне у свим реалним оптичким
системима, и један од циљева пројектовања оптичког система је да се
коригују постојеће аберације у оптичком систему. Неке аберације
неизбежно морају да остану, и циљ процене квалитета лика је да се одреди
колико велике могу бити заостале аберације. У општем случају, модерне
методе пројектовања оптичких система узимају аберације у обзир приликом
решавања следећих проблема:

386
 - одређивање заосталих аберација оптичког система са тачно
дефинисаним конструкционим параметрима;
- процена променљивих конструктивних параметара оптичког
система, који ће држати заостале аберације у оквиру тачно
дефинисаних толерантних граница. Те толерантне границе могу
се извести на основу намене оптичког система.
Овде ће бити описане само најосновније аберације.

5.1. Сферна аберација

Сферна аберација се дефинише, као симетрична оптичка грешка сочива и
сферних огледала код којих зраци, који на различитим висинама улазе у
оптички систем, не спајају се на изласку из оптичког система у тачки
параксијалне жиже, већ формирају кружну мрљу. Главни узрок сферне
аберације је, да угао између упадног зрака (који је паралелан са оптичком
осом) и нормале на сферну површину није исти на свим висинама, већ се
повећава. Због тога зраци на већим одстојањима од оптичке осе, при
преламању кроз оптичку површину, скрећу са већим преломним углом ка
оптичкој оси, а самим тим секу оптичку осу пре зрака на мањим
одстојањима. На слици 5.1 приказано је идеално преламање светлости кроз
оптички елемент (без сферне аберације) и преламање светлости са сферном
аберацијом.

Слика 5.1. Сферна аберација

387
 5.2. Астигматизам
Астигматизам је појава при којој се зраци једног истог снопа, посматрано у
две узајамно нормалне равни (меридионалној и сагиталној), после
преламања кроз оптички систем, не секу у једној тачки, нити се секу у равни
параксијалног лика, већ образују лик у облику две дужи (меридионалну и
сагиталну фокалу), које се налазе на одређеном растојању и под углом од
900.
На слици 5.2, дат је шематски приказ астигматизма.

Слика 5.2. Астигматизам

Главни зрак било којег осног, бесконачно уског снопа зрака, пролази кроз
центар кривине оптичке површине, па су зато величине радијуса кривине у
меридионалној (m m ), и сагиталној (s s ) равни, једнаке ( rm  rs ).
За бесконачно уске снопове зрака, који полазе из ваносне тачке B , услови
простирања биће различити у меридионалној и сагиталној равни. Главни
зрак, око кога су други зраци симетрично распоређени, не пролази кроз
центар кривине оптичке површине у општем случају, па ће осветљени
елемент оптичке површине имати различите радијусе кривине rm  rs , у
меридионалној (m m ) и сагиталној (s s ) равни. Излазни таласни облик, који
одговара елементарном косом снопу зрака, више није сферни већ је
деформисан. Зраци, који путују у меридионалној и сагиталној равни, састају

388
се са главним зраком у тачкама Bm и B s у простору лика, на растојањима
 x m i  x s од равни параксијалног лика B  .

Сви зраци који су пошли из ваносне тачке предмета B и простирали се у

меридионалној равни скупљају се у тачки Bm , док зраци који су пошли из
исте тачке B и простирали се у сагиталној равни формирају хоризонталну
дуж уместо тачке, као што предвиђа параксијална теорија. Исто важи и за
раван лика који садржи тачку B s , у којој се скупљају сви зраци који су
пошли из ваносне тачке предмета B и простирали се у сагиталној равни, а
зраци који су пошли из исте тачке B и простирали се у меридионалној равни
формирају вертикалну дуж.
Овај феномен, односно недостатак оптичког система, на основу кога се лик
ваносне тачке формира као две узајамно нормалне линије, које леже у
равнима на различитом растојању од равни параксијалног лика, зове се
астигматизам.

5.3. Кривина поља

Кривина поља је уско повезана са астигматизмом и увек се заједно обрађују.
Меридионална и сагитална фокала се формирају на различитим растојањима
од равни параксијалног лика и њихов положај зависи од угла видног поља.
Ако се споје сва места формирања фокала добијају се две криве, које
представљају промену положаја меридионалне и сагиталне фокале, са
променом угла видног поља. Крива која се добија као аритметичка средина
ове две криве назива се кривина поља.
Физичка суштина аберације кривина поља је у томе, да раван лик, после
пројектовања кроз оптички систем, неће више бити раван, већ ће бити
закривљен, тј. ако се предмет налазио у равни, лик више неће бити у равни,
већ у простору (параболоид) слика 5.3.

Слика 5.3. Кривина поља

389
 1- предмет, 2- сочиво, 3 - лик

Оптички систем, који је коригован на астигматизам и кривину поља за

одређени угао видног поља, и са заосталим аберацијама које имају
вредности у границама толеранције, се зове анастигматски оптички систем.

5.4. Дисторзија
Дисторзија у односу на све друге аберације има сасвим посебне особине.
Она не изазива нејасноћу слике предмета. Ако су у систему кориговане све
остале аберације, а остала само чиста дисторзија, слике свих тачака
предмета биће такође јасне тачке. Дисторзија изазива деформисаност слике
предмета у геометријском смислу.
Дисторзија настаје због непотпуног испуњавања познатог закона
геометријске оптике да је линеарно увећање за пар спрегнутих, и на оптичку
осу нормалних равни, константа. Неиспуњење овог закона доводи до
деформације слике предмета. До промене линеарног увећања долази са
померањем тачке од осе, ка периферији. Дисторзија као аберација, има
особину да је симетрична у односу на оптичку осу. Графички приказ
дисторзије дат је на слици 5.4, на којој су приказана три могућа случаја
дисторзије.
Линеарно увећање остаје константно при удаљвању од оптичке осе. Ту је
коригована дисторзија и такви оптички системи се зову ортоскопски
системи. То је приказано на слици 5.4а.
Линеарно увећање расте при удаљавању од оптичке осе, тада расте и
дисторзија, па се зато каже да је дисторзија позитивна, и то је приказано на
слици 5.4б.

Слика 5.4. Дисторзија

390
Линеарно увећање се смањује при удаљавању од оптичке осе, тада се
смањује и дисторзија, па се зато каже да је дисторзија негативна, и то је
приказано на слици 5.4в.
Оптички системи са коригованом дисторзијом и осталим аберацијама у
оквиру толерантних граница зову се ортоскопски системи.

5.5. Кома
Кома се јавља код широких снопова, који у оптички систем улазе под
нагибом према оси система. Састоји се у нарушавању симетрије тог снопа.
Услед тога мрља, коју производи расипање зракова, који иду од неке тачке
предмета изван осе, губи свој кружни облик, карактеристичан за сферну
аберацију, па расподела светлосне енергије у мрљи добија карактеристичан
облик комете са репом (слика 5.5).
Кома је узрокована чињеницом, да су главне равни сферних сочива
закривљене површи које се просторно дефинишу, а могу се сматрати равним
површинама само за параксијалну област. Као последица тога, јавља се
чињеница да кома расте са порастом нумеричке апертуре, односно
релативног отвора оптичког система. Кома се може редуковати додавањем
нових преломних површина, тј. повећањем броја преломних површина
оптичког система, или погодним избором места (положаја) апертурне
дијафрагме оптичког система.

Слика 5.4. Кома

391
 6. ТЕЛЕСКОПСКИ СИСТЕМИ

6.1. Принцип рада телескопских система

Телескопски системи су велика група оптичких инструмената
пројектованих за посматрање удаљених предмета. Примарна функција
телескопског система је да увећа привидну величину удаљеног предмета. То
се постиже тако, што око посматра лик предмета кроз телескопски систем,
под већим углом него што би посматрало предмет без телескопског система.
Ако се предмет посматра без телескопског система, тада важи једноставно
правило: што је предмет удаљенији, то је угао под којим се предмет гледа
све мањи, па је и величина лика на мрежњачи ока све мања. То значи, да све
мање видних елемената мрежњаче прима видне утиске. Физиолошка
резолуција људског ока је oka  60 и сви предмети који се гледају под
мањим углом су невидљиви за људско око. На основу изнетих чињеница,
јасно произилази значај повећања видног угла применом телескопског
система.
Основна претпоставка је да телескопски системи раде са предметом и ликом
који се налазе у бесконачности. Сноп паралелних зрака улази у улазну
пупилу телескопског система и сноп паралелних зрака излази из излазне
пупиле. Може се претпоставити да је сноп зрака паралелан, зато што је
величина улазне пупиле занемарљива у односу на растојање до предмета
који се посматра. Пошто целокупан телескопски систем нема жижну
дужину, телескопски системи се називају и афокални системи.
Телескопски системи се у суштини састоје од две компоненте. Компонента
ближа предмету се зове објектив, а компонента ближа оку посматрача се
зове окулар. Објектив је сабирни оптички систем који ствара реални лик
удаљеног предмета, који је обрнут и умањен. Окулар има функцију лупе и
увећава лик предмета који је формирао објектив. Објектив и окулар су тако
пројектовани да се задња жижна раван објектива поклапа са предњом
жижном равни окулара. Објектив све паралелне зраке који у њега улазе
скупља у жижној равни, а окулар од скупљених зрака у жижној равни
формира паралелан сноп зрака на изласку из телескопског система.
Основне карактеристике телескопског система су:
- телескопско увећање  ,
- угао видног поља 2  ,
- пречник излазне пупиле Diz ,
392
 - резолуција телескопског система  ,
- дужина телескопског система од прве до задње преломне
површине L ,
- положај и удаљеност улазне пупиле од прве преломне површине
p,
- положај и удаљеност излазне пупиле од задње преломне
површине p .
Телескопско увећање  је једнако угаоном увећању  и за велике углове
износи
tan  f D
   ob  u   . (6.1)
tan  f ok Diz
где су:
 – привидни угао видног поља,
 – реални угао видног поља,
f ob – жижна дужина објектива,
f ok – жижна дужина окулара,
Du – пречник улазне пупиле,
Diz – пречник излазне пупиле,
 – угаоно увећање.
Из теорије идеалних оптичких система познат је однос попречног, угаоног
и подужног увећања
1 1
 ,   2   .
 2
Види се да телескопски систем ствара изобличену перспективу простора.
Привидна величина предмета нам се чини  пута увећана зато што га око
гледа под углом привидног видног поља  . Слика простора испред
оптичког система је компримована, односно спљоштена.

6.2. Типови телескопских система

Основни услов за формирање телескопских система је поклапање задње
жижне равни објектива и предње жижне равни окулара. Постоје две могуће
шеме формирања телескопског система:
- Холандски или Галилеjев телескоп,
- Кеплеров телескоп.
393
 6.2.1. Галилеjев телескопски систем
Галилеjев телескопски систем се састоји из позитивног објектива и
негативног окулара и формира усправан имагинарни лик предмета.
Уопштена оптичка шема Галилеjевог телескопског система дата је на слици
6.1.
Објектив код Галилејевог система је обично позитивни дубле (систем од два
слепљена сочива) са релативним отвором до f 3 и углом видног поља до
2   8 . Угао видног поља не може да буде већи, јер и за ове углове, због
веома удаљене улазне пупиле, објектив мора да има значајан релативни
отвор за који је тешко кориговати све аберације.
Окулар је обично једно негативно сочиво, или негативни дубле са
привидним углом видног поља од 2  30 do 40 , под условом да су
аберације главног и косих зрака компензоване помоћу објектива.
Галилеиеви телескопи се пројектују за мала увећања, која су најчешће од
  2.5x до   4 x , а никад не прелазе увећања од   6x до   8x .

Fok
Fob

fok

fob

Слика 6.1. Галилеиев телескопски систем

Предности Галилеиевог телескопског система су:
- мала дужина телескопског система,
- проста конструкција,
- усправан лик,
- мали губици светлости, јер има само четири површине стакло –
ваздух.
Недостаци Галилеjевог телескопског система су:
- формира имагинаран лик предмета. (У Галилејевом
телескопском систему није могуће уградити кончаницу. Због
тога се ова шема телескопског система не може користити у
системима за мерење и нишањење);
- мало видно поље, које је и лоше дефинисано због произвољног
положаја ока у односу на оптички систем;

394
 - мало увећање, у поређењу са Кеплеровим телескопским
системом.
6.2.2. Кеплеров телескопски систем
Кеплеров телескопски систем се састоји из позитивног објектива и
позитивног окулара и формира реалан и обрнути лик. Формирање реалног
лика значи, да постоји положај у оквиру телескопског система, у који се
може поставити кончаница. На овај начин, оптички систем се може
користити за усмеравање и нишањење. Кеплеров систем формира обрнут
лик, што задовољава једино астрономске потребе, док за све остале потребе,
неопходно је уградити обртни систем, који може бити од сочива или
призама. На слици 6.2 је шематски приказан Кеплеров систем без обртног
система,
Као и код Галилеиевог телескопског система, улазна пупила је најчешће
носач објектива. Лик улазне пупиле, односно излазна пупила, је код
Кеплеровог система реалан и налази се иза окулара у простору лика. Код
Кеплеровог телескопског система положај излазне пупиле је тачно
дефинисан и на том месту се увек поставља зеница ока.

Слика 6.2. Кеплеров телескопски систем без обртног система

1-објектив, 2-окулар, 3-око, 4-предмет, 5-кончаница, 6-лик који се
формира у оку, 7-кућиште телескопа
Оптичка шема Кеплеровог телескопског система са обртним системом од
сочива приказана је на слици 6.3.
Објектив Кеплеровог система је обично позитивни дубле, или неки
компликованији објектив (Cooke-ов triple, Tessar, Petzval). Релативни отвор
може бити до f 3 , ако је објектив дубле, односно до f 2 , ако је објектив
неки од компликованијих објектива. Угао видног поља најчешће има
вредност од 2   8 до 2   12 , а максимално до 2   20 . Окулари
395
Кеплеровог система су сложени оптички системи од 3 до 6 сочива.
Привидни угао видног поља окулара битно зависи од његове сложености и
износи од 40° до 70°.

Слика 6.3. Кеплеров телескопски систем

Кеплеров телескопски систем уобичајено има већа увећања од Галилеиевог
телескопског система. У војним применама, Кеплеров систем се обично
пројектује за увећања од   1.5x до   10 x , у ређим случајевима могућа
су и већа увећања.
Предности Кеплеровог телескопског система у односу на Галилејев
телескопски систем су:
- већи угао видног поља,
- веће увећање,
- могућност постављања кончанице, што омогућава примену у
системима за мерење и нишањење.
Недостаци Кеплеровог у односу на Галилејев систем су:
- потреба за уградњом обртног система да би се добио усправан
лик,
- већа укупна дужина оптичког система.

396
 7. КОМПОНЕНТЕ ТЕЛЕСКОПСКОГ СИСТЕМА

7.1. Објектив
Објектив је први елемент телескопског система и његова улога је да формира
лик предмета у својој задњој жижној равни. Од квалитета објектива зависи
квалитет лика предмета и, самим тим, квалитет целог телескопског система.
Најчешће коричћени објектив за телескопске системе је дубле, који се
састоји из два сочива, која могу бити слепљена, или могу да се налазе на
малом међусобном растојању (растављени дубле). Дубле се састоји из једног
сабирног сочива, направљеног од crown стакла, и једног расипног сочива,
направљеног од flint стакла. Могуће су две комбинације дублеа:
- crown испред (прво сабирно, па расипно сочиво),
- flint испред (прво расипно, па сабирно сочиво).
На слици 7.1 приказане се две могуће комбинације дублеа.

Слика 7.1. Две могуће комбинације дублеа

Ако се желе добре особине објектива, тада треба да су задовољени следећи
захтеви:
- жижна дужина f   150 mm ,
- релативни отвор мањи или једнак f 4 ,
- угао видног поља 2   6 .
Ако се може постићи да се аберације објектива компензују са аберацијама
окулара, тада се може повећати угао видног поља на 2   8 до 2   11 , за
комбинацију crown испред, односно до 2   15 за комбинацију flint
испред.

397
Треба нагласити да су crown стакла мање осетљива на атмосферске утицаје
и механичке ударе, па се због тога код нишанских справа чешће користе
дублеи са комбинацијом crown испред.
Растављени дублеи омогућавају бољу корекцију аберација јер имају више
конструктивних параметара, али се релативно ретко користи због следећих
проблема:
- имају веће губитке услед рефлексије, због дупло већег броја
површина стакло – ваздух,
- тешки су за монтажу и центрирање.

7.2. Окулар
Окулар прима лик који формира објектив и има улогу да увећа тај лик на
принципу лупе. Окулар увећава лик предмета, тако што га посматра под
привидним углом видног поља који је већи од реалног угла видног поља
објектива, за онолико пута колико је увећање телескопског система. Окулар
формира свој лик у бесконачности, а то значи паралелан сноп светлости
излази из окулара кроз излазну пупилу и улази у људско око.
Уобичајено је да се окулар састоји од две одвојене групе сочива. Група
сочива која се налази ближе кончаници се зове колектор, јер скупља
светлост, која је после кончанице дивергентна. Група сочива која се налази
ближе оку посматрача се зове очница, јер усмерава светлосни сноп у излазну
пупилу телескопског система која се поклапа са зеницом ока посматрача.
Код телескопских инструмената, примењује се више типова окулара, који се
обично означавају именима конструктора. Овде ће бити описани само
најзначајнији типови окулара.
Рамсденов окулар се састоји из два планконвексна сочива једнаких
жижних дужина, са испупченим странама окренутим једна према другој.
Изглед Рамсденовог окулара дат је на слици 7.2.

Слика 7.2. Рамсденов окулар

Окулар се обично прави од стандардног crown стакла (BK7). Колектор мора
бити једнаког, или нешто већег пречника од величине реалног лика у жижној
398
равни објектива, док очница може имати далеко мањи пречник. Рамсденов
окулар је просте конструкције и има следеће недостатке:
- монохроматске и хроматске аберације се не могу кориговати у
потпуности,
- мало задње темено растојање, а самим тим и растојање излазне
пупиле.
Рамсденов окулар се не користи у војним системима.
Kellner-ов окулар је настао даљим развојем Рамсденовог окулара. Очница
је од планконвексног сочива постала слепљени дубле, да би се кориговале
монохроматске и хроматске аберације. Изглед Кеllnеr-овог окулара дат је на
слици 7.3.

Слика 7.3. Kellner-ов окулар

Kellner-ов окулар се користи у једноставним оптичким системима.
Симетрични окулар се састоји из два слепљена дублеа, који су обично
индентични, и налазе се на малом међусобном растојању. Дублеи су тако
постављени, да су сабирна сочива од crown стакла са унутрашње стране, а
расипна сочива од flint стакла са спољашње стране. Изглед симетричног
окулара дат је на слици 7.4.

Слика 7.4. Симетрични окулар

Симетрични окулар има следеће добре карактеристике:
- добра корекција монохроматских и хроматских аберација,
- велико предње темено растојање, што омогућава лаку
конструкцију диоптријског померања окулара,

399
 - велико задње темено растојање, а самим тим и велико растојање
излазне пупиле.
Симетрични окулар је један од најчешће коришћених окулара за дневне
нишанске справе.
Ерфлеови окулари су најчешће коришћени широкоугаони окулари. Састоје
се из 5 сочива. Ерфле је пројектовао три типа окулара, означених као Ерфле
И, Ерфле II и Ерфле III.
Изглед Ерфлеових окулара дат је на слици 7.5.

Окулар Ерфле I Окулар Ерфле II Окулар Ерфле III

Слика 7.5. Ерфлеови окулари

7.3. Обртни систем

Познато је да у основној варијанти Кеплеров телескопски систем не
формира усправан лик предмета. Да би се добио усправан лик који по
оријентацији у потпуности одговара предмету потребно је увести обртни
систем који може бити састављен од:
- сочива,
- огледала,
- призме или система призама.
Обртни систем се поставља између задње жижне равни објектива и предње
жижне равни окулара. Обртни систем има улогу да пренесе лик, који је
формирао објектив, из задње жижне равни објектива у предњу жижну раван
окулара и да га при томе обрне по правцу и висини.
Обртни систем од сочива најчешће се састоји од два дублеа. Та два дублеа
су тако пројектована да се предња жижна раван првог дублеа обртног
система поклапа се са задњом жижном равни објектива, а задња жижна
раван другог дублеа обртног система поклапа са предњом жижном равни
окулара. Принцип рада обртног система са сочивима је следећи: Објектив
формира лик предмета из бесконачности у својој задњој жижној равни. Тај
формирани лик је истовремено и предмет за први дубле обртног система, и

400
налази се у предњој жижној равни првог дублеа обртног система. Пошто се
предмет налази у жижној равни лик ће се формирати у бесконачности. То
значи да ће из првог дублеа обртног система изаћи паралелни сноп
светлости, који улази у други дубле обртног система и формира лик у задњој
жижној равни другог дублеа обртног система. Тај лик је истовремено и
предмет окулар и налази се у предњој жижној равни окулара. Окулар
формира лик у бесконачности, односно из окулара излази паралелан сноп
светлости и кроз излазну пупилу улази у око посматрача. Принцип рада
обртног система са сочивима приказан је на слици 7.8.

f ob  f obs 
f obs  f ok
Слика 7.8. Обртни систем са сочивима
Предности обртних система састављених од огледала или призама у
поређењу са обртним системима од сочива су следеће:
- помоћу огледала или призама постижу се много краћи оптички
системи,
- системи огледала или призама омогућују формирање
перископских оптичких система,
- окретањем огледала или призама може се вршити посматрање
простора без окретања главе посматрача.
Познато је да обртни системи од призама и огледала могу да слободно
мењају места. Ради тога потребно је детаљније упоредити особине призама
и огледала. Основна карактеристика призама је да задржавају неизмењене
углове међу рефлексним површинама, док код огледала у току
експлоатације може доћи до раздешености. Пошто се огледала монтирају
свако за себе, значи да је њихово учвршћавање теже него код призама. Код
призама губици услед рефлексије, будући да већина призама ради са
тоталном рефлексијом, су занемарујући. За разлику од призама губици услед
рефлексије код огледала, која обавезно имају рефлексне слојеве, су знатни.
Поред тога, током времена у експлоатацији долази до оштећења рефлексног
слоја на огледалима што доводи до даљег повећања губитака. Код призама
је могуће једну површину користити и као рефлексну и као преломну, док је
то код огледала немогуће. Ова особина дозвољава конструкцију
компактнијих призама.
Недостаци обртних система од призама у односу на огледала су:

401
 - призмени обртни системи уводе аберације у оптички систем док
огледалски обртни системи не уводе аберације,
- призмени обртни системи имају већу масу од одговарајућих
огледалских обртних система.
Призме које се користе за обртне системе треба да имају аберације које се
могу кориговати осталим деловима оптичког система. Основни захтев је да
призма која се користи за обртни систем не сме да ради као спектрална
призма, односно да даје дисперзију која се не може кориговати. Следећи
захтев је да призма не сме да нарушава симетрију оптичког система.
Наведени услови могу бити испуњени само ако призма, односно систем
призама, делују на сноп светлости као план паралелна плоча постављена
нормално на осу симетрије оптичког система.

7.4. Кончаница
Кончаница је основни нишански и мерни елемент телескопског система.
Она се може преставити као скала, индикатор или шема која се обично
поставља на планпаралелној плочи или план страни сочива. Кончаница се
обично састоји од међусобно паралелних или унакрсних линија и подела. На
кончаницама се налазе потребни бројеви, слова и друге неопходне ознаке.
Кончаница се поставља у задњу жижну раван објектива или у предњу жижну
раван окулара, где се формира слика циља и посматрач има утисак да долази
до преклапања циља и кончанице и да обе долазе из бесконачности.
Подела кончаница:
- кончанице са провидном подлогом и тамним линијама –
поделама које се користе код телескопских система,
- кончанице са тамном непровидном подлогом и провидним
линијама – поделама које се користе код колиматора.
Подела кончаница према намени:
- мерне,
- нишанске,
- комбиноване (сложене).

402
 8. НИШАНСКЕ СПРАВЕ

8.1. Основни појмови

Нишањење се може дефинисати као поклапање једне тачке циља са
геометријском правом која је материјализована са две тачке, од којих је једна
тачка на оптичкој оси објектива (центар објектива), а друга тачка је изабрана
тачка на кончаници. Обично се на циљу узима једна одређена тачка која се
назива нишанском тачком (НТ). Ради бољег схватања суштине нишањења
уводе се појмови нишанске линије и линије нишањења. Нишанска линија се
дефинише као права која спаја нишанску тачку са одређеном тачком на
нишанској справи. Линија нишањења се дефинише као права која спаја
центар објектива и изабрану тачку на кончаници. Линија нишањења је
материјализована у самој нишанској справи. Кроз нишанску линију
поставља се вертикална раван која се назива нишанска раван.
Да би пројектил артиљеријског оруђа погодио циљ, потребно је пре опаљења
цеви оруђа дати одговарајући положај у простору. Тај положај се постиже
усмеравањем цеви оруђа. Под усмеравањем оруђа подразумева се довођење
осе канала цеви оруђа у такав положај, који обезбеђује да средња путања
пројектила пролази кроз циљ. Усмеравање оруђа врши се преко нишанске
справе, помоћу механизма за усмеравање по правцу и елевацији.
При гађању из стрељачког оружја приликом нишањења врши се
истовремено и усмеравање оружја. Приликом гађања из артиљеријског
оруђа усмеравање се врши помоћу два независна процеса: усмеравање по
правцу (у хоризонталној равни) и усмеравање по елевацији (у вертикалној
рави).
Према врсти борбеног задатка, видљивости циља са места ватреног положаја
оруђа и конструкције нишанске справе могуће је дефинисати три вида
усмеравања:
- непосредно,
- посредно,
- полупосредно.
Главна карактеристика непосредног усмеравања је да се циљ види са
ватреног положаја и да се на њега може непосредно нишанити уз
истовремено усмеравање цеви оружја по правцу и по елевацији. Непосредно
усмеравање се примењује приликом гађања стрељачким оружјем,
противтенковским, тенковским и противавионским оруђима.
403
Главна карактеристика посредног усмеравања је да се циљ не види са
ватреног положаја па се усмеравање цеви оруђа по правцу врши нишањењем
на помоћну нишанску тачку, а усмеравање цеви оруђа по елевацији врши
заузимањем одговарајућег елевационог угла у односу на хоризонт.
Посредно усмеравање се најчешће примењује код артиљеријских оруђа
ватрене подршке.
Код полупосредног усмеравања, цев оруђа се усмерава по правцу директним
нишањењем на циљ који се види са ватреног положаја, а по елевацији, цев
оруђа се усмерава посредно заузимањем одговарајућег елевационог угла у
односу на хоризонт. Полупосредно усмеравање се примењује када се циљ
види са ватреног положаја, а његова удаљеност не омогућава примену
непосредног усмеравања.

8.2. Шеме нишањења

Шеме нишањења су шеме помоћу којих се геометријским путем могу
одредити величине углова по правцу и по елевацији. У оквиру шема
нишањења узети су у обзир параметри гађања као што су даљина до циља,
балистика оруђа, утицај околине и други фактори.
8.2.1. Непосредно нишањење (усмеравање)
Ради дефинисања потребних величина за непосредно нишањење
претпоставља се да се правоугли координатни систем ОXYЗ налази у центру
уста цеви оруђа, као што је приказано на слици 8.1. Положај цеви оруђа
након усмеравања поклапа се са правом ОG која се налази у вертикалној
равни ОXY. Права ОG назива се линија гађања, а вертикална раван ОXY
назива се раван гађања. Линија пролаза пројектила (означена са правом ОC)
је тангента на путању пројектила у тачки О. Линија пролаза пројектила
поклапа се са правцем осе цеви оруђа у тренутку када пројектил пролази
кроз уста цеви оруђа. Линија гађања (ОG) и линија пролаза пројектила (ОC)
налазе се у вертикалној равни која се назива раван гађања. Одскочни угао
(γ) дефинише се као угао између линије гађања и линије пролаза пројектила.
Величина одскочног угла зависи од величине барутног пуњења пројектила.

404
 Слика 8.1. Елементи за непосредно нишањење
Хоризонт оруђа (ОXZ) је хоризонтална раван која је управна на раван гађања
(ОXY). Раван гађања и хоризонт оруђа су референтне равни и у односу на
њих се заузимају углови елевације и правца.
Путања пројектила представљена је на слици 8.1 са линијом P. Путања
пројектила је крива линија која се може дефинисати као скуп свих тачака
кроз које пролази тежиште пројектила, током лета пројектила од уста цеви
до циља. У нормалним условима гађања пројектил обично скреће у десно од
равни гађања због ротације пројектила, која се задаје пројектилу да би имао
стабилност при лету. Величина скретања пројектила назива се деривација
пројектила и мери се углом деривације (δ). На слици 8.1 приказани су и
елевациони угао (Е) и месни угао (S). Елевациони угао се дефинише као угао
који заклапа линија гађања (ОG) и оса ОX. Елевациони угао се налази у
вертикалној равни гађања ОXY. Ако се циљ не налази у равни хоризонта
оруђа потребно је цеви дати месни угао. На слици 9.1 циљ који је означен са
тачком М налази се изнад хоризонта оруђа. Спајањем циља (тачка М) са
устима цеви оруђа (тачка О) добија се линија циља (ОМ). Месни угао (S) се
дефинише као угао између пројекције линије циља на хоризонт оруђа
(линија ОМ") и линије циља. Ако се циљ налази изнад хоризонта оруђа
месни угао је позитиван, док ако се циљ налази испод хоризонта оруђа месни
угао циља је негативан. Ако се циљ налази у нивоу хоризонта оруђа месни
угао је једнак нули.
Вертикална раван OMM  на слици 8.1 која пролази кроз линију циља (ОМ)
назива се раван циља. Таблични угао је угао који се даје цеви оруђа због
деловања силе земљине теже која изазива спуштање пројектила. На слици
405
8.1 таблични угао (Т) је дефинисан као угао између пројекције линије циља
на раван гађања (линија OM  ) и линије гађања (ОG). Таблични угао зависи
од балистичких особина оруђа и пројектила. Вредности табличног угла
приказују се у таблицама гађања као функција даљине до циља. Прорачун
табличних углова врши се за случај када се циљ налази на хоризонту оруђа.
При нормалним условима гађања, раван гађања и раван циља заклапају
хоризонтални угао 1 . Угао 1 при нормалним условима гађања и када се
циљ налази на хоризонту оруђа (месни угао S=0) једнак је углу деривације (
1   ). Пројекција месног угла циља на раван гађања означена је на слици
8.1 са углом С1. Због малих вредности угла 1 , пројекција месног угла циља
на раван гађања (угао S1) мало се разликује од месног угла (S ≈ S1). Због тога
се усваја да је елевациони угао једнак
E  TS, (8.1)
где су: Е - елевациони угао,
T - таблични угао и
S – месни угао.
Једначина (8.1) се најчешће користи за прорачун елевационог угла. Ако се
жели прорачунати тачна вредност елевационог угла онда се у једначину
(8.1), поред табличног угла и месног угла, мора уврстити и поправка
табличног угла због месног угла циља. Формула за прорачун тачне
вредности елевационог угла је
E  T  S  pS , (8.2)
где је pS поправка табличног угла због месног угла циља. Величина пС се
даје у таблицама гађања и може имати позитивну или негативну вредност у
зависности од:
- величине месног угла циља,
- групе углова са којом се гађа.
8.2.2. Посредно нишањење (усмеравање)
У случају када се циљ не види са места ватреног положаја оруђа нишањење
по правцу врши се на помоћну нишанску тачку (NT). Као помоћна нишанска
тачка обично се бирају јасно уочљиви удаљени објекти у природи (репери),
или се користи пикет који се налази у прибору сваког оруђа. Пикет се обично
поставља на удаљености од око 30 m од оруђа. Елементи нишањења при
посредном гађању приказани су на слици 8.2. Претпостављено је да се циљ

406
налази испод хоризонта оруђа и да је помоћна нишанска тачка пикет који се
налази са леве стране оруђа.

Слика 8.2. Елементи за посредно нишањење

Са слике 8.2 види се да су сви углови у вертикалној равни већ познати сем
месног угла нишанске тачке SNТ. Месни угао нишанске тачке дефинише се
као угао између пројекције нишанске линије ONT на хоризонт оруђа и саме
нишанске линије ONT. Вертикална раван која садржи месни угао нишанске
тачке назива се раван нишањења.
У току припреме гађања потребно је прорачунати елевациони угао Е и
хоризонтални угао нишањења ψ. Хоризонтални угао нишањења дефинише
се као угао између равни гађања и равни нишањења. Са слике 8.2 види се да
се хоризонтални угао нишањења састоји из угла правца  0 и угла
деривације δ. Угао правца  0 дефинише се као угао између равни циља и
равни нишањења и одређује се по карти или на земљишту. Угао деривације
одређује се на основу таблица гађања за познату даљину до циља. На основу
слике 8.2 хоризонтални угао нишањења одређује се као:
-    0   , када се нишанска тачка налази са леве стране равни
циља,
-    0   , када се нишанска тачка тачка налази са десне стране
равни циља.
Елевациони угао рачуна се по једначини (8.1) тако што се таблични угао
узима из таблица гађања за познату даљину до циља, а месни угао циља се
одређује мерењем по карти или на земљишту. Елевациони угао поставља се
407
на нишанску справу (даљинар), а затим се справом за давање нагиба помера
цев оруђа у вертикалној равни и заузима одговарајући елевациони угао у
односу на хоризонт оруђа. Померање цеви оруђа помоћу справе за давање
нагиба врши се до поклапања казаљки или до врхуњења уздужне либеле.
Неопходно је нагласити да се помоћна нишанска тачка користи само за
хоризонтално усмеравање оруђа. Посредно нишањење (усмеравање) по
правцу изводи се на следећи начин: На скалу угломера нишанске справе
(панораме) поставља се хоризонтални угао нишањења. Справом за давање
правца оруђа покреће се цев оруђа са нишанском справом све док се крст
кончића панораме не поклопи са помоћном нишанском тачком. На овај
начин цев оруђа заузима хоризонтални угао нишањења.

8.3. Угаоне јединице и означавање углова у артиљерији

Процедуре за нишањење и усмеравање оруђа у артиљерији засноване су на
мерењу углова и даљине до циља. Због тога у артиљерији постоји потреба
за увођењем одговарајућег система мерења углова. Систем за мерење углова
требало би да задовољи следеће услове:
- основна јединица за мерење угла не би требало да има мање
изведене јединице,
- требало би да буде могуће брзо превођење са довољном
тачношћу из растојања у углове и обрнуто из углова у растојања,
користећи једноставне релације између угла и дужине кружног
лука.
Све ове захтеве испуњава јединица хиљадити па је зато она усвојена као
основна јединица у артиљерији. Теоријски, вредност једног хиљадитог је
хиљадити део радијана. Један радијан се дефинише као централни угао круга
код кога је дужина кружног лука једнака полупречнику круга. Будући да пун
круг има 2π радијана, то ће пун круг имати 6283 хиљадитих. Ради
поједностављења и олакшања прорачуна, у артиљерији је пун круг на
различите начине подељен. По NATO стандарду пун круг се дели на 6400
хиљадитих. Ова подела усвојена је и у нашој армији. По руским стандардима
пун круг се дели на 6000 хиљадитих. У наоружању наше армије постоје
нишанске справе које раде са NATO дефиницијом хиљадитог (1/6400),
односно са руском дефиницијом хиљадитог (1/6000). Зато се приликом рада
са нишанским справама различитог порекла, односно поделе, мора посебно
водити рачуна о вредности једног хиљадитог, јер хиљадити код поделе
1/6000 је већи од хиљадитог код поделе 1/6400.

408
Бројна вредност угла у хиљадитима да би се разликовала од природних
бројева обележава се цртицом која се пише између стотица и десетица. У
табели 8.1 дато је неколико примера обележавања и читања хиљадитих.
Табела 8.1. Примери обележавања и читања хиљадитих
Величина Ознака Начин читања
1 хиљадити 0-01 нула, нула, један
35 хиљадитих 0-35 нула, тридесетпет
671 хиљадитих 6-71 шест, седамдестједан
3431 34-31 тридесетчетири,
хиљадитих тридесетједан

У табелама гађања за скоро сва оруђа постоје табеле за претварање углова

изражених у степенима и минутима у углове изражене у хиљадитима и
обрнуто.

8.4. Подела нишанских справа

Нишанске справе представљају оптичко – механичке системе који
омогућавају нишањење тј. усмеравање оружја или оруђа према циљу.
Подела нишанских справа може се извржити по:
- начину нишањења,
- конструктивној вези нишанске справе са оруђем,
- степеном зависности нишанске линије.
По начину нишањења нишанске справе се могу поделити на:
- нишанске справе за непосредно нишањење,
- нишанске справе за посредно нишањење.
Нишанске справе за непосредно нишањење користе се када се циљ види са
ватреног положаја. Нишанске справе за посредно нишањење користе се када
се циљ не види са ватреног положаја због топографских, метеоролошких или
временских услова. Оне су састављене од оптичког система за усмеравање
оруђа по правцу (панораме) и механичког система за усмеравање оруђа по
висини (даљинар).
Поделу нишанских справа по конструктивној вези нишанске справе са
оруђем могуће је извршити у зависности од:
- везе нишанске справе са нагибним деловима оруђа,
- могућности довођења нишанске справе у хоризонталан положај.
Према вези нишанске справе са нагибним деловима оруђа, нишанске справе
се могу поделити на:
- нишанске справе зависне од оруђа,
409
 - нишанске справе независне од оруђа,
- нишанске справе полузависне од оруђа.
Основна карактеристика нишанских справа зависних од оруђа је да се оне
покрећу заједно са осцилујућим деловима оруђа, када се врши преношење
вертикалних углова (табличних и месних) на цев оруђа. Могући начин
везивања нишанских справа за осцилујуће делове оруђа су:
- директна веза,
- преко паралелограма,
- преко зупчастог преноса.
Нишанске справе зависне од оруђа користе се и за непосредно и за посредно
гађање. Добре стране нишанских справа зависних од оруђа су:
- једноставна конструкција,
- могућност да их послужује само један нишанџија, који
истовремено са опслуживањем нишанске справе покреће цев
оруђа по правцу и елевацији,
- могућност да нишанџија може непрекидно да прати циљ при
гађању са неким од нишанских справа, јер елементе гађања не
поставља ручно, већ их бира на кончаници нишанске справе.
Недостаци нишанских справа зависних од оруђа су:
- излазна пупила се креће заједно са нишанском справом и
осцилујућим деловима оруђа при преношењу углова гађања.
Због тога се нишанџија брже замара што утиче на тачност и
брзину гађања,
- код нишанских справа које имају на спољашњим деловима
поделе за постављање углова гађања, нишанџија није у
могућности да истовремено рукује са механизмима правца и
елевације чиме се смањује брзина гађања.
Основна карактеристика нишанских справа независних од оруђа је да оне
нису чврсто везане за осцилујуће делове оруђа па због тога остају
непокретне при давању елевације цеви оруђа. Нишанске справе независне
од оруђа имају две поделе (казаљке):
- поделу нишанске справе (казаљка даљинара),
- поделу за оруђа (казаљка оруђа).
Казаљка даљинара се покреће при заузимању или промени елевације, а
казаљка оруђа се покреће заједно са осцилујућим деловима оруђа при
преношењу елевације на цев оруђа. Нишанске справе независне од оруђа
најчешће се користе при посредном или полупосредном усмеравању оруђа
средњег и великог калибра.

410
Добре стране нишанских справа независних од оруђа су:
- при заузимању вертикалних углова нишанџија не мора да води
рачуна о редоследу радњи нити о раду других послужиоца,
- олакшан рад нишанџије јер му поможе помоћник који
поклапањем казаљке оруђа са казаљком даљинара врши
преношење заузетих углова елевације на цев оруђа,
- излазна пупила је непокретна при преношењу углова гађања на
цев оруђа.
Недостаци нишанских справа независних од оруђа су:
- сложена конструкција која је подложнија кваровима,
- могућност грешке приликом поклапања казаљке оруђа са
казаљком даљинара, ако се показивачи на казаљкама не гледају
под углом од 90º,
- повећан број послуге оруђа у односу на оруђа са нишанском
справом зависном од оруђа.
Нишанске справе полузависне од оруђа се не користе на савременим
артиљеријским оруђима па због тога неће ни бити објашњене.
Нишанске справе се према могућности довођења у хоризонталан положај
око осе паралелне са равни гађања могу поделити на:
- осцилујуће нишанске справе,
- неосцилујуће нишанске справе.
Осцилујуће нишанске справе се могу веома прецизно довести у
хоризонтални положај заокретањем око осе паралелне равни гађања.
Провера хоризонталног положаја врши се помоћу попречне либеле. Код
осцилујућих нишанских справа подела табличних углова (даљинар) се
налази у вертикалној равни, а подела углова правца (угломер) се налази у
хоризонталној равни.
Неосцилујуће нишанске справе се не могу довести у хоризонталан положај
независно од оруђа. За довођење у хоризонтални положај неосцилујућих
нишанских справа потребно је покретање осцилујућих делова оруђа.
Провера хоризонталног положаја неосцилујуће нишанске справе врши се
помоћу попречне либеле, ако је неосцилујућа нишанске справа има, или
помоћу квадрант либеле, која се поставља на квадрантску раван оруђа.
Неосцилујуће справе су једноставније конструкције у односу на осцилујуће
справе и углавном се користе код минобацача.
Нишанске справе се по степену зависности нишанске линије могу поделити
на:
- нишанске справе са зависном нишанском линијом,
411
 - нишанске справе са независном нишанском линијом,
- нишанске справе са полузависном нишанском линијом.
Основна карактеристика нишанских справа са зависном нишанском линијом
је да се нишанска линија помера заједно са померањем цеви оруђа у
вертикалној равни. Код нишанских справа са независном нишанском
линијом нишанска линија се не помера приликом померања цеви оруђа у
вертикалној равни. Карактеристика нишанских справа са полузависном
нишанском линијом је да се нишанска линија помера приликом заузимања
једног од вертикалних углова (месног или табличног) на цеви оруђа, док се
приликом заузимања другог вертикалног угла нишанска линија не помера.

8.5. Механички нишани

Механички нишани су најједноставнији нишани који се учвршћују
непосредно на цев оружја или оруђа. Механички нишан се састоји из два
главна дела:
- предњег нишана или мушице и
- задњег нишана.
Мушица је непокретна и налази се ближе устима цеви оружја. Најчешће
мушица је призматичног или цилиндричног облика са троугаоним или
правоугаоним пресеком. Задњи нишан је покретан и налази се ближе
лежисту метка. Уобичајено је да задњи нишан има прорез троугластог или
правоугаоног облика. Могуће је да задњи нишан уместо прореза има мали
кружни отвор који се назива диоптер.
Права која пролази кроз средину прореза или диоптера и врх мушице назива
се нишанска линија. Нишањење помоћу механичког нишана је процес током
кога се преклапа једна тачка на циљу са нишанском линијом. Да би се
остварило усмеравање оружја на циљ, односно да би путања пројектила
прошла кроз циљ, нишанска линија мора се поставити под табличним углом
у односу на осу цеви оружја. То је могуће урадити подизањем задњег
нишана из свог основног положаја за одређену висину. Код већине
стрељачког оружја, због малих даљина гађања и довољне ширине циља, не
узима се у обзир претицање које настаје због брзине кретања циља, утицаја
бочног ветра или деривације пројектила. Због тога задњи нишан се може
покретати само у вертикалној равни, а не може се покретати у хоризонталној
равни.
Постоје више типова механичких нишана који се разликују по облику
задњег нишана. У овој глави биће објашњени следећи типови механичког
нишана:
412
 - лучни нишан,
- лучни нишан за гађање покретних циљева,
- оквирни нишан.
Сви типови механичког нишана морају да омогуће заузимање табличног
угла померањем прореза по висини, а поједини типови задњег нишана
омогућавају померање прореза нишана по правцу, ради заузимања
претицања због кретања циља, брзине бочног ветра, или због деривације
пројектила.
Код лучног нишана, заузимање табличног угла врши се померањем задњег
нишана по кривој линији (луку). Облик и дужина лука зависе од
балистичких особина оружја. На слици 8.3 приказан је лучни нишан код
аутоматске пушке 7.62 мм М70 и М70А.

Слика 8.3. Лучни нишан код аутоматске пушке 7.62 мм М70 и М70А
1 – постоље, 2 – преклапач, 3 – прорез нишана, 4 – гајка, 5 - мушица
Са слике 8.3 види се да се лук налази на постољу (1). На преклапачу (2)
налазе се изгравиране ознаке за заузимање потребних величина табличног
угла, односно за заузимање процењене даљине до циља. Гајка (4) клизи по
преклапачу и помера се по кривој линији лука. Покретањем гајке по кривој
линији лука подиже се или спушта прорез задњег нишана у односу на
мушицу која је непокретна.
Код лучног нишана за гађање покретних циљева могуће је покретање задњег
нишана у вертикалној и хоризонталној равни. На слици 8.2 приказан је
лучни нишан на митраљезу 7.62 мм М84, који омогућава заузимање углова
претицања помоћу нишанске реглете.

413
Нишанска реглета служи за заузимање претицања при гађању покретних
циљева и за отклањање утицаја бочног ветра. Поступак при заузимању
претицања је следећи: обртањем точкића (3) преко навојног вретена, помера
се плочица са прорезом задњег нишана (1), у односу на скалу за заузимање
претицања у хиљадитима која се налази на преклапачу. Плочица са прорезом
задњег нишана помера се дуж лежишта (2).

Слика 8.4. Лучни нишан са нишанском реглетом код митраљеза 7.62 mm

М84
1 – плочица са прорезом задњег нишана, 2 – лежиште, 3 – точкић, 4 –
подела за заузимање претицања
Код оквирних нишана задњи нишан изведен је у облику оквира. Да би задњи
нишан могао да функционише он се мора поставити у вертикалан положај.
На слици 8.5 приказан је оквирни нишан код пушкомитраљеза 7.62 мм
М1919А4 “Browning”.

414
 Слика 8.5. Оквирни нишан код пушкомитраљеза 7.62 мм М1919А4
“Browning”
1 – оквир, 2 – гајка, 3 – точкић за заузимање табличног угла, 4 – завојно
вретено, 5 – подела у хиљадитима за заузимање табличног угла, 6 –
точкић за заузимање претицања, 7 – завојно вретено, 8 – подела у
хиљадитима за заузимање претицања
Принцип рада оквирног нишана је следећи: обртањем точкића (3) преко
завојног вретена (4) помера се гајка (2) у односу на оквир (1). Гајка (2)
представља задњи нишан. На њој се налази прорез задњег нишана и мали
отвор (диоптер). Померањем гајке (2) по висини заузимају се потребни
таблични углови. Заузимање претицања се изводи преко точкића (6) са
завојним вретеном (7). Окретањем точкића (6) врши се покретање целог
оквира у хоризонталној равни.
Тачност нишањења механичким нишаном зависи од базе нишана, односно,
од растојања између мушице и задњег нишана. Други фактор који битно
утиче на тачност нишањења механичким нишаном је геометријски облик и
величина мушице и прореза на задњем нишану. Најчешћу примену имају
следећи облици мушице и прореза на задњем нишану:
- троугласта мушица и троугласти прорез,
- правоугаона или цилиндрична мушица и правоугаони прорез,
- правоугаона или цилиндрична мушица и правоугаоно –
полукружни прорез,
415
 - правоугаона мушица и диоптер.
Сви ови односи мушице и прореза на задњем нишану приказани су на слици
8.6.

Слика 8.6. Најчешћи облици механичког нишана

Основни недостатак механичких нишана је захтев да се око акомодира на
три тачке које се налазе на разлићитим растојањима. Око се мора
акомодирати на прорез на задњем нишану, на врх мушице и на циљ. Познато
је да се око може акомодирати само на једну тачку, али при брзом преласку
преко прореза задњег нишана, врха мушице, до циља, нишанџија добија
утисак да се све три тачке виде истовремено. Ипак и после дужег вежбања
око не може да види све три тачке потпуно јасно.

8.6. Колиматорски нишани

Колиматорски нишан је најпростији оптички систем који се користи за
нишањење. У најједноставнијем облику колиматор се састоји од објектива и
кончанице која се налази у предњој жижној равни објектива. Пошто се
кончаница налази у жижној равни објектива сноп зрака који полази са
кончанице после проласка кроз објектив постаје паралелан. На слици 8.7
приказане су могуће оптичке шеме колиматорског нишана за гађање циљева
у ваздуху.
Са слике 8.7 види се да се кончаница може осветљавати или природном
светлошћу или сијалицом. Кончаница (5) се налази у предњој жижној равни
објектива (3). У случају да се кончаница осветљава природном светлошћу
потребно је огледало (4) које ће скренути сноп зрака са кончанице ка
објективу. Огледало је постављено под углом од 45˚, па скреће сноп зрака за
90˚. Пошто се кончаница налази у предњој жижној равни објектива, из
објектива излази паралелан сноп зрака који долази на полупропусно
огледало (2). На полупропусном огледалу нанешени су специјални оптички
слојеви који омогућавају да се зраци који долазе са објектива одбијају као
од огледала, док зраци који долазе са циља пролазе као кроз планпаралелну
плочу. Полупропусно огледало је постављено под углом од 45˚, па се зраци
који долазе са објектива одбијају под углом од 90˚. У појединим ситуацијама
(нарочито када се гађа у правцу сунца) кончаница се веома тешко уочава.
Зато се испред полупрорусног огледала може поставити филтер (1) који
регулише количину светлости која пролази као и контраст.
416
 Слика 8.7. Оптичке шеме колиматора за гађање циљева у ваздуху
1 – филтер, 2 – полупропусно огледало, 3 – објектив, 4 – огледало, 5 –
кончаница, 6 - сијалица
За колиматорске нишане се обично користе једноставнији објективи типа
дублеа, који обично немају добро кориговане све аберације. Највећи
проблем изазива аберација кривина поља. Да би се решио тај проблем и
поништио утицај аберације кривина поља, кончаница се може гравирати на
сферној површини. Потребно је да радијус кривине сферне површине на
којој се гравира кончаница буде једнак радијусу аберације кривина поља.
Пример колиматорског нишана са кончаницом гравираном на сферној
површини је колиматор К10-Т код митраљеза 12.7 мм М1938/46. Оптичка
шема колиматора К10-Т приказана је на слици 8.8.
Са слике 8.8 види се да се кончаница колиматора К10-Т осветљава
природном светлошћу и да се налази на конкавној (издубљеној) страни
мениск сочива. Кончаница се налази у жижној равни објектива од три
сочива. Ово је знатно сложенији објектив него што је уобичајено за
колиматоре. Овакав објектив је неопходан да би се добро кориговале
аберације.

417
 Слика 8.8. Оптичка шема колиматора К10-Т за митраљез 12.7 мм
М1938/46
1 – објектив, 2 – кончаница, 3 – огледало, 4 – полупропусно огледало, 5 –
филтер
Основни оптички подаци за колиматорске нишане су:
- Увећање   1x . Могуће је гађање са оба отворена ока;
- Угао видног поља ограничен само могућностима људског ока;
- Нема јасно дефинисану излазну пупилу већ нишанџија може
слободно да постави око где жели.
Основна примена колиматорских нишана је за гађање циљева који су брзо
покретни и за које нема времена да се изврши комплетан процес нишањења.
Типични савремени примери употребе колиматорских нишана су
специјалне јединице и блиска борба у насељеним местима. Колиматорски
нишани се примењују и на старијим типовима нишанских справа
противавионске артиљерије.

8.7. Оптички нишани

Оптички нишани су телескопски системи који се заснивају на Кеплеровој
шеми формирања телескопског система. Детаљан опис Кеплерове шеме
формирања телескопског система и компоненти телескопског система дат је
у одговарајућим главама које се баве телескопским системом и
компонентама телескопског система.

418
Код оптичких нишана, нишанска линија је права која пролази кроз центар
објектива и одређену тачку на кончаници. Из теорије телескопских система
познато је да се кончаница налази или у жижној равни објектива или у
жижној равни окулара. На кончаници, односно у жижној равни објектива
или окулара, формира се лик посматраног предмета, па је неопходно око
акомодирати само на једну даљину, што је знатан напредак у односу на
механичке нишане где се око морало акомодирати на три даљине (циљ,
предњи и задњи нишан).
Оптички нишани се најчешће користе за непосредно нишањење код
стрељачког оружја, снајперских пушака, митраљеза, ручних бацача,
бестрзајних, противтенковских, тенковских и самоходних оруђа.
Према броју и типу кончаница које се налазе у оптичком систему оптичке
нишане је могуће поделити на:
- оптичке нишане са покретном кончаницом,
- оптичке нишане са непокретном кончаницом,
- оптичке нишане са две кончанице.
8.7.1. Оптички нишан са покретном кончаницом
Оптички нишан са покретном кончаницом најчешће се користе код
стрељачког наоружања, снајперских пушака и пушкомитраљеза. Нишањење
код ових оптичких нишана врши се помоћу крста кончића или нишанске
стрелице, док се заузимање табличних углова и углова претицања врши
померањем кончанице по висини и по правцу, у равни која је нормална на
оптичку осу нишанске справе.
Оптички нишан је причвршћен за оружје помоћу носача који обезбеђује да
оптичка оса нишанске справе увек буде паралелна са осом цеви оружја.
Принцип нишањења код оптичких нишана са покретном кончаницом је
следећи. Кончаница је обично планпаралелна стаклена плоча која се налази
у жижној равни објектива. На кончаници је обично изгравиран крст кончића
(две црте које се секу под углом од 90˚) или нишанска стрелица. Основни
положај крста кончића је на оптичкој оси нишана. Тада је оптичка оса,
односно, оптички нишан паралелан са цеви оружја. Задавање табличног
угла, односно, угла претицања постиже се помоћу механизама за померање
кончанице приказаног на слици 8.9.

419
 Слика 8.9. Механизам за покретање кончанице
1 – кончаница, 2 – рам, 3 – вођица, 4 – вијак за покретање по правцу, 5 –
вијак за покретање по висини,
6 – точкић за заузимање табличних углова, 7 – точкић за заузимање
углова претицања
Са слике 8.9 види се да се покретање кончанице ради заузимања табличних
углова и углова претицања одвија у равни нормалној на оптичку осу.
Заузимање табличних углова врши се покретањем кончанице у вертикалном
правцу, а заузимање углова претицања врши се покретањем кончанице у
попречном правцу. Поступак заузимања табличних углова и углова
претицања је у суштини исти и овде ће бити описан само поступак
заузимања табличног угла. Окретањем точкића за заузимање табличног угла
(6) преко вијка за покретање по висини (5), помера се вођица (3) која помера
рам (2) са кончаницом (1) за потребну величину.
Карактеристике процеса нишањења са оптичким нишаном са покретном
кончаницом су:
- нишанџија у току праћења циља мора да прекине процес
нишањења да би могао да заузме одговарајући таблични угао и
угао претицања. То значи да нишанџија мора да помери поглед
са оптичког нишана и тиме изгуби циљ из видног поља;
- након заузимања одговарајућих углова нишанџија поново хвата
циљ у видно поље оптичког нишана и нишани.
Због описаних радова нишанџија губи доста времена у поступку нишањења
што проузрокује смањење брзине гађања. На основу тога оптички нишани
са покретном кончаницом најчешће се примењују на снајперским пушкама,
јер се од снајперисте не захтева велика брзина гађања.
420
 8.7.2. Оптички нишан са непокретном кончаницом
Оптички нишани са непокретном кончаницом имају поделе за табличне
углове и углове претицања угравиране на самој кончаници. Нишанџија
приликом нишањења, поделе за табличне углове и углове претицања види у
видном пољу оптичког нишана заједно са ликом циља. Процес нишањења
се састоји од поклапања одређене ознаке за таблични угао и угао претицања,
са ликом циља. На овај начин нишанџија непрекидно прати циљ, односно,
не мора да одваја поглед са оптичког нишана да би заузео потребне
вредности табличног угла и угла претицања. То значајно убрзава процес
нишањења и гађања. Нишанџија приликом нишањења има слободне руке
које може да користи за усмеравање цеви оружја у положај опаљења,
односно за покретање механизама правца и нагиба оруђа. Као пример
кончанице која се користи код оптичких нишана са непокретном
кончаницом, приказана је на слици 8.10 кончаница за оптички нишан ПТД
– М – 55А1 за хаубицу 105 мм М56.

4
12 4
20 8

28 12
32 14
POZ M67 KUM

Слика 8.10. Изглед кончанице за оптички нишан са непокретном

кончаницом
Оптички нишани са непокретном кончаницом углавном се користе за гађање
покретних циљева помоћу артиљеријских оруђа (бестрзајних,
противтенковских, самоходних). Са слике 8.8 види се да је на кончаници
нанесен велики број подела и да се веома лако може направити грешка
приликом нишањења. Зато, да се не би направила грешка у избору нишанске
тачке на кончаници, треба обратити пажњу на следеће: Након завршеног
поклапања одговарајуће цртице на кончаници са ликом циља, оптичка оса и
оса канала цеви треба да се налазе:
- изнад циља за вредност табличног угла,
- испред циља за вредност угла претицања.
Предности оптичког нишана са непокретном кончаницом су:
- нишанџија може непрекидно да прати циљ кроз оптички нишан
покретањем цеви оружја или оруђа,
421
 - оптички нишан нема механизме за заузимање елемената по
правцу и по даљини.
Недостаци оптичких нишана са непокретном кончаницом су:
- могућност погрешног избора нишанске тачке на кончаници,
- при раду са оптичким нишаном са непокретном кончаницом,
захтева се већа пажња код нишанџије, што доводи до бржег
замарања нишанџије.
8.7.3. Оптички нишан са две кончанице
Оптички нишани са две кончанице могу имати једну покретну и једну
непокретну кончаницу (што је и најчешћи случај) или две покретне
кончанице. Положај кончаница у оптичком систему је различит и може
бити:
- обе кончанице се налазе у жижној равни објектива,
- обе кончанице се налазе у жижној равни окулара,
- једна кончаница се налази у жижној равни објектива, а друга се
налази у жижној равни окулара.
На слици 8.11 приказан је систем од две кончанице од којих је једна
покретна, а друга непокретна. Покретна кончаница са одговарајућим
поделама за заузимање табличних углова и углова претицања изгравирана
је на планпаралелној стакленој плочици, док је непокретна кончаница
изведена у облику две металне нити које се налазе под углом од 90˚.
Хоризонтална нит непокретне кончанице служи као показивач за заузимање
табличних углова на покретној кончаници, а вертикална нит служи као
показивач за заузимање одговарајућих углова претицања на покретној
кончаници. У основном положају, хоризонтална и вертикална нит показују
на нулте вредности табличних углова и углова претицања.
Заузимање табличних углова врши се на следећи начин. Померањем
покретне кончанице по висини доводи се до поклапања хоризонталне нити
непокретне кончанице са одређеном вредношћу табличног угла. Померање
покретне кончанице по висини врши се помоћу точкића (9) и одговарајућег
механизма.

422
 Слика 8.11. Систем од две кончанице са механизмима за њихово
покретање
1 – планпаралелна плочица, 2 – подела за одређивање даљине до циља, 3 –
точкић механизма за заузимање углова претицања, 4 – подела са
табличним угловима, 5 – точкић механизма за проверу нулте нишанске
линије за табличне углове, 6 – носач нити непокретне кончанице, 7 –
точкић механизма за проверу нулте нишанске линије за углове претицања,
8 – подела са угловима претицања, 9 – точкић механизма за заузимање
табличних углова, 10 – главна нишанска стрелица
Заузимање углова претицања врши се на сличан начин. Померањем
покретне кончанице по правцу доводи се до поклапања вертикалне нити
непокретне кончанице са одређеном вредношћу угла претицања. Померање
покретне кончанице по правцу врши се помоћу точкића (3) и одговарајућег
механизма.
Нишањење на циљ врши се помоћу главне нишанске стрелице (10). То значи
да се врх главне нишанске стрелице мора поклопити са циљем.

423
Непокретна кончаница, односно носач (6) са металним нитима, може се
померати само при провери нулте нишанске линије (при ректификацији).
Померање непокретне кончанице је могуће помоћу точкића (5) по висини и
точкића (7) по правцу.
Код оптичког нишана са две кончанице, искоришћене су добре стране и
оптичког нишана са покретном кончаницом и оптичког нишана са
непокретном кончаницом. То значи да нишанџија увек нишани поклапањем
врха нишанске стрелице са циљем, као код оптичког нишана са покретном
кончаницом. Нишанџија у видном пољу оптичког нишана има све потребне
поделе за заузимање табличних углова и углова претицања, па не мора да
помера поглед са оптичког нишана и тако прекида процес нишањења.
Могућност заузимања потребних вредности табличних углова и углова
претицања у видном пољу оптичког нишана одговара оптичком нишану са
непокретном кончаницом.

8.8. Нишанске справе зависне од оруђа

Основна карактеристика нишанских справа зависних од оруђа је да се оне
покрећу заједно са осцилујућим деловима оруђа, када се врши преношење
вертикалних углова (табличних и месних) на цев оруђа. Могући начин
везивања нишанских справа за осцилујуће делове оруђа су:
- директна веза,
- преко паралелограма,
- преко зупчастог преноса.
Код зависних нишанских справа директно везаних за оруђе носач нишанске
справе је директно везан за раме колевке оруђа као што је приказано на
слици 8.12.
Код директне везе зависне нишанске справе са раменом колевке оруђа
најбитније је правилно одредити дужину крака носача зависне нишанске
справе (О – О1). Ако је крак носача зависне нишанске справе дужи добија се
бољи приступ нишанџије зависној нишанској справи, али тада зависна
нишанска справа, односно њена излазна пупила описује већи лук при
задавању елемената гађања ђто отежава рад и замара ниђанџију. То значи да
је потребно пронаћи оптималну дужину крака зависне нишанске справе који
омогућава прилаз нишанџије справи са што мањим луком који описује
излазна пупила зависне нишанске справе.

424
Слика 8.12. Директна веза зависне нишанске справе са нагибним деловима
оруђа
О – О – оса обртања нагибних делова оруђа, O1 – О1 – оса обртања
зависне нишанске справе, О – О1 – крак носача зависне нишанске справе,
Pi – положај излазне пупиле зависне нишанске справе
Да би се смањио радијус лука који описује излазна пупила зависне нишанске
справе, а при томе омогућио добар приступ нишанској справи могуће је
заменити директну везу нишанске справе са паралелограмском везом која је
приказана на слици 8.13.

Слика 8.13. Паралелограмска веза зависне нишанске справе са нагибним

деловима оруђа
О – О – оса обртања нагибних делова оруђа,О1 – О1 – оса обртања зависне
нишанске справе,О – О1 – крак носача зависне нишанске справе,
Pi– положај излазне пупиле зависне нишанске справе, Л – непокретни део
лафета, 1 – носач зависне нишанске справе учвршћен за непокретни део
лафета, 2, 3, 4 – полуге паралелограма, 5, 6 – зглобови паралелограма

425
Са слике 8.13 види се да су оса обртања зависне нишанске справе (О1 – О1)
и оса обртања нагибних делова оруђа (О – О) паралелне. Сам паралелограм
се састоји из три полуге спојене са два зглоба, од којих је полуга 2 чврсто
везана за раме колевке оруђа, а полуга 4 чврсто везана за носач зависне
нишанске справе. Дужину полуге 3 могуће је мењати приликом
ректификације (подешавања) нишанске справе.
Приликом преношења елевације са нишанске справе на цев оруђа помоћу
паралелограма излазна пупила зависне нишанске справе се обрће по кругу
полупречника О1 – Pi који је зантно мањи од растојања између оса обртања
зависне нишанске справе и нагибних делова оруђа О1 - О.
Паралелограмска веза зависне нишанске справе и нагибних делова оруђа
има и своје недостатке као што су:
- повећање зазора у зглобовима паралелограма,
- подложност промени паралелности полуга паралелограма што
доводи до грешака у преносу угла елевације и угла правца.

8.9. Нишанске справе независне од оруђа

Основна карактеристика нишанских справа независних од оруђа је да
дозвољавају нишањење на циљ или нишанску тачку независно од положаја
нагибних делова оруђа. То значи да нишанске справе независне од оруђа
нису чврсто везане за осцилујуће делове оруђа, па због тога остају
непокретне при давању елевације цеви оруђа. Принципијелна шема
нишанске справе независне од оруђа дата је на слици 8.14.

Слика 8.14. Принципијелна шема нишанске справе независне од оруђа

1 – осовина, 2 – чаура, 3 – пужно коло даљинара, 4 – пуж даљинара, 5 –
тело даљинара, 6 – панорама, 7 – уздужна либела, 8 – пуж, 9 – носач
чврсто спојен са лафетом оруђа, 10 – казаљка нишанске справе,
11 – казаљка оруђа, Т(Е) – точкић за заузимање табличног, односно,
елевационог угла, S – точкић за заузимање месног угла, L – лафет оруђа

426
На слици 8.14 приказано је да је на осовину (1), која је чврсто спојена са
раменом колевке оруђа, постављен даљинар преко чауре (2), која је чврсто
везана за пужно коло (3). Пужно коло (3) је спрегнуто са пужем даљинара
(4). Пуж даљинара (4) може се покретати помоћу точкића Т(Е) који служи
за задавање табличног угла код непосредног нишањења, односно задавање
елевационог угла код посредног нишањења. За горњу страну даљинара
везана је корпа са панорамом (6) и уздужна либела (7). На доњој страни
даљинара налази се назубљени сегмент који је у захвату са пужем (8). Пуж
(8) може се покретати помоћу точкића S који служи за задавање месног угла
код непосредног нишањења, односно за довођење казаљке нишанске справе
(10) у основни (вертиклани) положај код посредног нишањења.
Основна карактеристика независних нишанских справа је постојање две
казаљке: казаљка нишанске справе (10) је везана за чауру (2), односно за
даљинар нишанске справе, док је казаљка оруђа (11) везана за раме колевке
оруђа.
Непосредно нишањење на циљ врши се тако што се месни угао С поставља
окретањем точкића S, који преко пужа (8) заокреће цео даљинар за величину
месног угла. Заокретањем даљинара за величину месног угла заокреће се
казаљка оруђа (10) за задату величину месног угла и доводи се панорама (6)
на правац нишанске линије. То омогућава заузимање табличног угла Т
окретањем точкића Т(Е). Обртањем точкића Т(Е) покреће се пуж (4) који
преко пужног кола (3) заокреће даљинар за величину табличног угла Т.
Заокретањем даљинара за величину табличног угла заокреће се и казаљка
оруђа (10) за задату величину табличног угла. На овај начин казаљка оруђа
(10) је заокренута, из свог основног (вертикалног) положаја, за величину
угла елевације Е = Т ± S.
При посредном нишањењу треба извршити две операције и при томе
редослед извршавања операција није битан. Једна од операција је довођење
казаље нишанске справе (10) у основни (вертикални) положај тако што се
уздужна либела (7) доводи у хоризонталан положај покретањем тела
даљинара (5) и пужа (8) помоћу точкића S. Друга операција је заузимање
елевационог угла Е окретањем точкића Т(Е) који покреће пуж (4) и пужно
коло (3). Окретањем пужног кола (3) окреће се и чаура (2) са казаљком
нишанске справе (10) за величину елевационог угла Е.

427
 9. ОПТОЕЛЕКТРОНСКЕ СПРАВЕ

9.1. Значај оптоелектронских справа

За рад класичних оптичких инструмената и нишанских справа потребна је
дневна светлост која човековом оку омогућава да види предмете који га
окружују. У природи постоји велика варијација интензитета светлости (чак
9 редова величина, од директне сунчеве светлости у подне, до облачне ноћи
само са светлошћу звезда) и човеково око може да види само у одређеном
опсегу. Ако се жели да човек види и ван својих физиолошких граница морају
се користити оптоелектронски системи који омогућавају да се невидљиво,
или слабо видљиво зрачење претвори у видљиво зрачење (светлост) за
човеково око. Да би се могао спознати значај оптоелектронских система
морају се прво детаљније описати услови осветљености у природи и, у
грубим цртама, физиологија човековог ока.
Ниво осветљености на површини Земље у различитим условима дат је у
табели 9.1.
Табела 9.1. Ниво осветљености на површини Земље у различитим
условима
Светлосни услови Ниво осветљености [луx]
Директна сунчева светлост у подне 1  1.3  105
4
Дневна светлост (није директна сунчева светлост) 1.2  10
3
Облачан дан 10
Веома тмуран дан 102
Зора 10
Рана зора 1
Ведра ноћ са пуним месецом 101
Ведра ноћ са четвртином месеца 102
Ведра ноћ само са звездама 103
Облачна ноћ само са звездама 104

Ако се човеково око посматра са чисто техничке стране оно се може

упоредити са фотоапаратом. Око је слободно тело чија је предња страна
прозирна и назива се рожњача. У простору између рожњаче и очног сочива
налази се класична апертурна дијафрагма која се назива зеница. Као и свака
апертурна дијафрагма, зеница ограничава количину примљене светлости
тако што се скупља и шири. Очно сочиво има улогу да формира лик
предмета на мрежњачи. Очно сочиво је окружено кружним мишићем под
чијим дејством око може да мења своју оптичку моћ и на тај начин је
428
омогућено да око јасно види и блиске и далеке предмете. У аналогији са
фотоапаратом то би одговарало изоштравању слике, односно заузимању
одговарајуће даљине. Унутрашњи простор ока, иза сочива, испуњен је
прозрачном течношћу. Мрежњача, која је задња површина ока, садржи
велику количину светлосно осетљивих елемената који се називају чепићи и
штапићи. Чепићи су сконцентрисани у централној области видног поља ока,
док су штапићи распоређени ван те централне области. У центру видног
поља ока налази се жута мрља. Када човек жели да нешто јасно види, он се
тако поставља, да се лик предмета формира на жутој мрљи. Човеково око
има могућност двоструког гледања. Једно је класично дневно гледање у
условима довољне количине светлости, а друго је ноћно гледање. Основне
карактеристике дневног и ноћног гледања дате су у табели 9.2.
Табела 9.2. Основне карактеристике дневног и ноћног гледања
Дневно гледање Ноћно гледање
Осматрање преко чепића Осматрање преко штапића
Способност разликовања боја Немогућност пријема боја (све се види у
нијансама сивог)
Најбоља јасноћа у жутој мрљи Најбоља јасноћа на 10° до 20° од центра жуте
мрље
Мало поље вида са великом Велико поље вида са малом јасноћом
јасноћом

За уочавање посматраног објекта потребно је да постоји одређени контраст,

односно различита осветљеност објекта и околине. У нормалним, дневним
условима минимална вредност контраста при којој се може уочити објекат
у околини је 2%. Уобичајена вредност контраста при којој се, у дневним
условима, без проблема може уочити објекат у околини је од 5 до 10%. У
ноћним условима, потребна вредност контраста да би се могао уочити
објекат је од 20 до 50%.
Моћ разлагања ока веома зависи од доба дана и количине расположиве
светлости. У дневним условима моћ разлагања ока је 1 минут, док у ноћним
условима моћ разлагања ока зависи од услова околине и износи:
- при слабој месечини, моћ разлагања ока је 4 лучне минуте,
- при ведрој ноћи без месечине, моћ разлагања ока је од 10 до 30
лучних минута,
- при облачној ноћи без месечине, моћ разлагања ока је од 40 до
60 лучних минута.
Из изнетих података јасно се види да је моћ разлагања ока у ноћним
условима од 4 до 60 пута лошија од моћи разлагања ока у дневним условима.

429
Класичне нишанске справе омогућавају да повећање моћи разлагања ока
тако што повећавају пречник објектива, светлосну моћ објектива,
трансмисију светлости кроз нишанску справу, смањујући губитке светлости.
Међутим, испод осветљености од 0.01 луxа око не добија довољно светлосне
енергије и никакав оптички систем не може да помогне да се повећа моћ
разлагања ока. Значи, за мале вредности осветљености класичне нишанске
справе нису довољно добре, већ су потребне оптоелектронске нишанске
справе. У наоружању модерних армија налазе се два типа оптоелектронских
система. Први су оптоелектронски системи са пасивним појачавачима слике,
а други су термовизијски системи.

9.2. Основне компоненте оптоелектронских справа

Основне компоненте оптоелектронских, пасивних справа су: објектив,
појачавач слике и окулар. Међутим, на рад пасивних справа битно утичу и
услови који владају у атмосфери, извори зрачења као што су Месец и звезде.
Због тога се на општој блок шеми за пасивне справе, датој на слици 9.1,
налазе све поменуте компоненте и битни чиниоци.

Слика 9.1. Општа блок шема за пасивне справе

Објективи за пасивне справе могу да буду:
- рефракционе (објективи састављени само од сочива код којих је
за простирање светлости доминантна рефракција, тј. преламање
светлости),
- рефлексионе (објективи састављени само од огледала код којих
је за простирање светлости доминантна рефлексија, тј. одбијање
светлости од огледалских површина објектива),
- катадиоптичке (објективи састављени од комбинације сочива и
огледала, код којих се подједнако појављују и рефракција на
преломним површинама и рефлексија на огледалским
површинама објектива).
Рефракциони објективи углавном користе код пасивних справа, код којих је
потребан велики угао видног поља и мало увећање. Типичан пример су
пасивне наочаре. Рефлексиони и катадиоптички објективи се углавном
430
користе код пасивних справа код којих је потребно веће увећање, а довољан
је релативно мали угао видног поља. Типични пример су пасивне осматрачке
и нишанске справе.
Основни захтеви који се постављају пред објективе који се користе за
оптоелектронске системи се следећи:
- велики улазни отвор, који мора да сакупи што је могуће вечи
број фотона, јер ови уређаји раде у условима ниског нивоа
светлости и високог шума;
- велики релативни отвор, тј. пречник улазног отвора треба да је
приближно једнак жижној дужини објектива, да би се
омогућила што већа концентрација енергије у равни лика;
- минимално вињетирање (оптоелектронски системи су јако
осетљиви на вињетирање због појачавања светлости у
појачавачу слике);
- оптимизација објектива се мора вршити за следеће таласне
дужине: главна таласна дужина је 650 nм (на којој зраче звезде
на ноћном небу), а помоћне таласне дужине су 530 nм (на којој
зрачи Месец) и 850 нм (у блиској IC области);
- објективи треба да буду тако пројектовани да неутралишу
постојећу негативну дисторзију појачавача слике. То се обично
ради тако што објективи имају позитивну дисторзију;
- да би објективи омогућили велики домет оптоелектронским
уређајима, морају поред великог релативног отвора имати и
велику жижну дужину.
До сада су развијене и уведене у наоружање четири генерације појачавача
слике. Појачавач слике је кључни оптоелектронски део који врши појачање
постојеће светлости Месеца и звезда. Појачање светлости врши се
претварањем оптичког зрачења у електрични сигнал и поновним
претварањем појачаног електричног сигнала у видљиво оптичко зрачење.
Окулари који се користе код пасивних справа су сложени широкоугаони
окулари, који се састоје од најмање 6 или више сочива. Они имају добро
кориговане све основне монохроматске аберације.

9.3. Фактори који утичу на рад оптоелектронских справа

Фактори који утичу на рад оптоелектронских, пасивних справа могу се
поделити на три велике групе:
- утицаје сцене,
- утицаје атмосфере,

431
 - утицаје конструкције саме оптоелектронске, пасивне справе.
На слици 9.3 дата је блок шема утицаја свих фактора на рад
оптоелектронских, пасивних справа.

Слика 9.3. Блок шема утицајних фактора на рад оптоелектронских,

пасивних справа
Атмосферски утицаји на простирање зрачења кроз атмосферу могу се
поделити на три основне групе:
- Слабљење зрачења (смањење трансмисије, ),
- Флуктуације флукса (снаге) зрачења изазване турбуленцијама у
атмосфери или расејањем зрачења на честицама распоређеним
у атмосфери,
- Преламање зрачења у атмосфери које је изазвано нехомогеном
расподелом густине.
Основни процеси интеракције флукса зрачења и атмосфере су:
- Селективна апсорпција на гасовитим састојцима атмосфере,
- Расејање зрачења на честицама распоређеним у атмосфери,
- Модулација флукса зрачења изазвана брзим променама неких
атмосферских параметара (турбуленције).
Метеоролошко стање атмосфере, преко утицаја на простирање
електромагнетног зрачења, отежава примену оптоелектронских уређаја за
осматрање, нишањење, вођење и самонавођење пројектила. Слабљење
зрачења при простирању у атмосфери је основни механизам утцаја на
432
примену оптоелектронских уређаја и система. Поред слабљења зрачења
значајну улогу има и сопствено зрачење атмосфере, посебно у применама
термовизијских уређаја.
Присуство воде у атмосфери има кључни утицај како на слабљење зрачења
тако и на сопствено зрачење атмосфере. Вода се у атмосфери налази у два
основна облика: гасовито стање – водена пара, која има првенствено утицај
на апсорпцију, и течно стање – капљице воде, које имају првенствено утицај
на расејање. Капљице воде се понашају као честице које доприносе расејању
при чему се може сматрати да се понашају као стабилна мешавина –
аеросоли (сумаглица) или нестабилна мешавина – хидрометеори (магла,
облаци, роса, снег). За проучавање особина атмосфере и утицаја атмосфере
на оптоелектронске уређаје и системе, развијен је велики број теоријских
модела и експерименталних техника.
Апсорпција је процес у коме се енергија упадног зрачења задржава у
атмосфери. Када атмосфера апсорбује енергију, резултат је неповратна
трансформација енергије зрачења у неки други облик енергије. Атмосфера
може да апсорбује само део укупне енергије зрачења. Остатак енергије
зрачења ће бити рефлектован (одбијен), рефрактован (преломљен) или
расејан.
Састојци атмосфере који највише апсорбују зрачење у видљивој и
инфрацрвеној области спекта су: водена пара, угљендиоксид, озон,
азотмоноксид и метан.
Расејање зрачења је процес код кога мале честице, које се налазе у средини
са различитим индексом преламања, дифузно расипају у свим правцима део
упадног зрачења. Код расејавања, не постоји никаква енергетска
трансформација, већ само промена у спектралној расподели енергије.
Расејање зрачења на ситним честицама у ваздуху (аеросоли) има знатан
утицај на простирање зрачења кроз атмосферу. Утицај расејања зрачења на
честицама је често већи него апсорпција зрачења. Расејање зрачења се
дешава на ситним честицама (аеросоли) како природног порекла
(сумаглица, магла) тако и вештачког порекла (намерно развијена димна
завеса).
Трансмисија атмосфере је најважнији параметар који утиче на
карактеристике примене оптоелектронских уређаја и система. На
пригушење зрачења утичу губици услед процеса апсорпције на молекулима
и губици услед расејања. Трансмисија атмосфере често се изражава преко
метеролошке видљивости који је стандардни параметар за дефинисање
стања атмосфере, односно за опис утицаја расејања на визуелну перцепцију.
433
Метеролошка видљивост се дефинише као удаљеност на којој се остварује
појавни контраст од 2% за велики црни (нерефлектујући и неемитујући) циљ
са небом у близини хоризонта као позадином. Вредност контраста од 2% је
усвојена као гранична вредност за осетљивост просечног посматрача на
контраст.

434
 10. ПОЈАЧАВАЧИ СЛИКЕ

10.1. Принцип рада појачавача слике

Принцип рада појачавача слике заснива се на двострукој трансформацији
енергије. Прво се трансформише енергија оптичког зрачења у енергију
електрона, а затим се енергија електрона поново трансформише у светлосну
енергију. Сваки оптоелектронски систем састоји се из три основна елемента:
- објектива,
- појачавача слике,
- окулара.
Улога објектива је да прихвати постојеће зрачење са предмета и формира
лик у својој задњој жижној равни. Обично се прихвата зрачење Месеца,
звезда или ноћног неба, које је слабог интензитета и слабо видљиво, или
невидљиво за људско око, али сасвим довољно за појачавач слIке да
формира лик предмета.
У задњој жижној равни објектива где се формира лик предмета налази се
фотокатода појачавача слике. На фотокатоди се дешава фотоелектрични
ефекат код кога фотон светлости избија електрон. Пошто се на фотокатоди
формира лик предмета, то ће они делови лика који су више осветљени имати
већу концентрацију фотона на фотокатоди. На основу фотоелектричног
ефекта, на тим местима ће бити генерисан већи број електрона. Сви
генерисани електрони улазе у појачавачки систем који представља слободан
простор у појачавачу слике, између фотокатоде и електролуминисцентног
екрана. У том слободном простору влада веома јако електрично поље које
убрзава електроне и повећава им енергију. Усмеравање електрона ка
одговарајућој тачки на електролуминисцентном екрану врши се помоћу
електростатичких сочива. Поред усмеравања електрона, електронска сочива
имају улогу и обртања лика, тако што електрон усмеравају дијагонално, тј.
електрон који је изашао са дна фотокатоде усмерава се на врх
електролуминисцентног екрана. Електрон после убрзања и повећања
сопствене енергије у појачавачком систему, долази на
електролуминисцентни екран где се врши обрнути ефекат, тј. удар
електрона изазива светлуцање екрана. Што је број упадних електрона на
одређену тачку електролуминисцентног екрана већи, то је и светлуцање
(луминација) те тачке екрана већа. То значи да што је лик предмета на
фотокатоди светлији, то ће се генерисати већи број електрона, који ће
генерисати светлију тачку лика на електролуминисцентном екрану.
435
Улога окулара је да посматра лик који је генерисан на
електролуминисцентном екрану и да га увећа по принципу лупе.
Електролуминисцентни екран се налази у предњој жижној равни окулара
тако да се његов лик пројектује у бесконачности, односно паралелан сноп
зрака излази из окулара и улази у око посматрача. Принципска шема рада
појачавача слике дата је на слици 10.1.

Слика 10.1. Пoјачавач слике

10.2. Основне компоненте појачавача слике

Појачавачи слике су специјализоване вакумске електронске цеви које се
састоје из следећих основних компоненти:
- фотокатоде,
- појачавачког система,
- електролуминисцентног екрана.
Фотокатода преставља веома фини танак слој полупроводника сложене
структуре који има својство спољашњег фотоелектричног ефекта. Прве
фотокатоде су рађене од комбинације сребро оксида и цезијума (Аг-О-Цс) и
познате су под ознаком С-1. Највећи број фотокатода спада у групу
мултиалкалних катода које су направљене од комбинације алкалних метала:
натријума (Na), калијума (К) и антимона (Sb). Те фотокатоде се допирају са
малом концентрацијом цезијума (Cs), ради смањења електронског
афинитета. Дебљина мултиалкалних катода је изузетно мала и износи од
неколико десетина до неколико стотина нанометара.
Појачавачки систем се налази у простору између фотокатоде и
електролуминисцентног екрана. У појачавачком систему се користи висок
напон за повећање енергије електрона. У оквиру појачавачког система
налазе се електростатичка или електромагнетска сочива, која имају улогу да
436
обрну електронску слику. То значи, да се у појачавачком систему електрони
убрзавају помоћу високог напона и мењају правац простирања помоћу
електростатичких сочива.
Електролуминисцентни екрани се израђују од синтетизованих прашкастих
материјала, сложене полупроводничке структуре, са јасно израженом
кристалном решетком. Основу за израду екрана чине једињења цинка (Zn) и
кадмијума (Cd), са сумпором (S) и селеном (Se). Њима се додају активатори,
који су у суштини мале количине бакра (Cu) и магнезијума (Mg), и који
формирају центре луминисценције. Од односа активатора зависи и боја
светлости коју зрачи електролуминисцентни екран. За побуђивање центара
луминисценције потребна је висока енергија електрона, па је зато потребно
да се они убрзају у појачавачком систему пошто напусте фотокатоду.

10.3.Генерације појачавача слике

Развој појачавача слике почео је крајем тридесетих година прошлог века и
први примерци ових појачавача коришћени су у II светском рату. Значајан
развој појачавача слике настављен је током педесетих, шездесетих,
седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. У току тих педесетак
година истраживања и развоја дефинисане су пет генерација појачавача
слике:
- 0 генерација,
- I генерација,
- II генерација,
- III генерација,
- IV генерација.
Прво су пронађени појачавачи слике 0 генерације, који су у ствари
претварачи слике. Ови претварачи слике су захтевали спољашњи јаки извор
IC зрачења са којим је било потребно осветлити циљ. Уређаји који у себи
имају претвараче слике називају се активни уређаји, јер користе посебне IC
рефлекторе за осветљавање посматраног простора.
Претварачи слике имају исте основне компоненте као и сви остали
појачавачи слике. Фотокатода је типа S-1 (сребро – оксид – цезијумска). Она
има веома ниску осетљивост и високу термалну емисију па се због тога
морао користити спољни извор IC зрачења. Фотокатода S-1 је осетљива у
видљивом и блиском IC делу спекра. Убрзање електрона се врши у
појачавачком систему помоћу јаког електричног поља (радни напон од 12 до
18 kV). Електролуминисцентни екран је направљен од цинк – сулфида са
средњом инерцијом (тип P-20).

437
Претварачи слике нису, у правом смислу речи, појачавачи слике, већ су пре
свега претварачи IC зрачења у видљиво зрачење. Претварачи слике и
одговарајући активни уређаји у којима су коришћени, уведени су у
наоружање многих армија света, током педесетих и шездесетих година.
Данас се ови уређаји углавном више не користе, јер се лако детектују због
активних извора IC зрачења (IC рефлектора).
Интензивним истраживањем и развојем фотокатода са вишом осетљивошћу
и нижом термалном емисијом током шездесетих година прошлог века,
омогућен је развој појачавача слике I генерације. Главна карактеристика
нових мултиалкалних фотокатода (типови S-20, S-20Р и S-25) је довољна
осетљивост за прелазак на пасивни режим рада. То значи да спољашњи
извор IC зрачења више није потребан, већ је довољно постојеће зрачење од
Месеца и звезда. Појачавачки систем и електролуминисцентни екран остали
су исти, као и код претварача слике. Убрзање електрона се врши помоћу
високог напона од 12 до 15 кВ, а електролуминисцентни екран је од цинк –
сулфида. Још један проналазак је обележио развој појачавача слике И
генерације. То је фибероптички прозор који се састоји од неколико милиона
оптичких влакана. Проналазак фибероптичког прозора је веома битан, јер је
омогућио формирање вишестепених (каскадних) појачавача слике. То је
било неопходно јер се показало да једностепени појачавачи слике I
генерације немају довољно појачање, па се зато морало везивати два или три
појачавача слике на ред, да би се добило потребно појачање. Веза између
појединих степена појачавача слике остварена је преко фибероптичког
прозора. Код вишестепених појачавача слике, први степен мора имати
највеће појачање, док остали степени морају имати добре оптичке
карактеристике. Ако се жели обртање лика, појачавачи слике I генерације
морају бити или једностепени, или тростепени. Тростепени појачавач слике
I генерације приказан је на слици 10.2.
15 kV 30 kV 45 kV

Ulazna Izlazna
svetlost svetlost

Fiber
optički
prozor
Fotokatoda
Elektroluminescentni ekran
Elektrostatičko sočivo

Prvi stepen Drugi stepen Treći stepen

Слика 10.2. Тростепени појачавач слике I генерације

438
Појачавачи слике II генерације су настали даљим технолошким развојем
појачавача слике. Главни напредак је примена микроканалне плочице која
се састоји од 6 до 7 милиона стаклених цевчица пречника 10 до 12 μm. На
зидовима стаклених цевчица налази се специјални отпорни слој који је извор
секундарних електрона. Принцип рада микроканалне плочице је следећи:
Електрони који улазе у цевчице погађају зидове цевчице и избијају
секундарне електроне. Под дејством високог напона (800 V) ови електрони
пролазе кроз цевчицу и избијају нове електроне и, на тај начин, изазивају
ефекат лавине. Шематски принцип рада микроканалне плочице приказан је
на слици 10.3.

Слика 10.3. Принцип рада микроканалне плочице

Микроканална плочица има особину да чува просторну информацију и да
при томе повећава број електрона на изласку из микроканалне плочице,
односно појачава улазни сигнал. Дебљина микроканалне плочице је 0.5 mm.
Примена микроналне плочице омогућава:
- знатно упрошћење конструкције и смањење габарита појачавача
слике. Више нису потребни вишестепени појачавачи слике, већ
је довољан једностепени појачавач слике;
- већу отпорност на сметње. Изненадна појава јаког тачкастог
извора светлости у видном пољу справе, више не доводи до
губитка слике на целом електролуминисцентном екрану, већ је
засићење ограничено на мали део екрана. То је због тога што
тачкасти извор светлости покрива мали број цевчица
микроканалне плочице.
Постоје два типа појачавача слике II генерације:
- са обртањем слике,
- са близинским фокусирањем.
Појачавачи слике II генерације са обртањем слике су слични појачавачима
слике I генерације. Објектив формира лик предмета на мултиалкалној
фотокатоди, Електрони који се емитују са фотокатоде се убрзавају и
фокусирају на микроканалној плочици помоћу електростатичких сочива у
439
појачавачком систему. Микроканална плочица се налази непосредно испред
електролуминисцентног екрана. После појачања на микроканалној плочици,
електрони погађају електолуминисцентни екран и формирају усправан лик,
који се може посматрати са окуларом. Шематски приказ појачавача слике II
генерације са обртањем слике дат је на слици 10.4.

Слика 10.4. Појачавач слике II генерације са обртањем слике

Са слике 10.4 се види да је радни напон на фотокатоди 3 kV, док је радни
напон на електролуминисцентном екрану 6 kV. То је знатно мањи напон
него на пoјачавачима слике I генерације.
Појачавачи слике са близинским фокусирањем омогућили су даље
упрошћавање појачавача слике и смањење њихових димензија. Код ових
појачавача слике микроканална плочица се налази на растојању од неколико
десетих делова милиметра од фотокатоде која је равна. Код свих претходних
појачавача слике фотокатода је имала сферни облик, јер су се на тај начин
кориговали недостаци у електростатичком фокусирању електрона
(неравномерност у резолуцији слике, велика дисторзија). Због малог
растојања између фотокатоде и микроканалне плочице потребан напон за
убрзање електрона је смањен на 200 V. Да би овај појачавач слике формирао
обрнути лик користи се фибероптички обртач слике који се налази иза
електролуминисцентног екрана. Шематски приказ појачавача слике II
генерације са близинским фокусирањем дат је на слици 10.5.

440
 Слика 10.5. Појачавач II генерације са близинским фокусирањем
Радни напон на микроканалној плочици и елекролуминисцентном екрану
код појачавача слике II генерације са близинским фокусирањем је исти као
и код појачавача слике II генерације са обртањем слике.
Појачавачи слике III генерације су резултат даљег технолошког развоја
појачавача слике II генерације са близинским фокусирањем. Два битна
технолошка напретка су уведена код појачавача слике III генерације. Први
је увођење фотокатоде се негативним излазним радом на бази елемената из
III и V групе периодног система Мендељејева, други је увођење јонске
баријере.
Нова фотокатода на бази галијум арсенида (GaAs) има знатно повећану
осетљивост, нарочито у блиском IC делу спектра, у односу на фотокатоде
појачавача слике I и II генерације. Друга веома битна карактеристика је
технолошки напредак у смањењу пречника цевчица приликом производње
микроканалне плочице. Код II генерације пречник цевчица је био 10 до 12
μм, док код III генерације пречник цевчица је 6 μm. То омогућава
појачавачима слике III генерације већу резолуцију и већи домет.
Код појачавача слике II генерације са близинским фокусирањем јавио се
проблем оштећивања фотокатоде јонима са микроканалне плочице. То је
било могуће јер се микроканална плочица налази веома близу фотокатоде
(на неколико десетих делова милиметра), па су јони лако могли да пређу са
микроканалне плочице на фотокатоду. У појачавачима слике III генерације
уводи се јонска баријера, која је изведена наношењем танког слоја
алуминијум оксида (Al2О3), чија је улога заштита фотокатоде од ерозије.
Јонска баријера функционише тако што пропушта електроне се фотокатоде
на микроканалну плочицу, док зауставља јоне са микроканалне плочице ка
фотокатоди. Због потребе електрона да савладавају јонску баријеру напон
441
између фотокатоде и микроканалне плочице је подигнут са 200 V на 800 V.
Сви остали радни напони су исти као и код појачавача слике II генерације са
близинским фокусирањем. Принципијална шема појачавача слике III
генерације је иста као и за појачавач слике II генерације са близинским
фокусирањем и додатком јонске баријере и дата је на слици 10.5.
Појачавачи слике IV генерације су резултат даљег технолошког развоја
појачавача слике III генерације и развијени су крајем деведесетих година
прошлог века. Појачавачи слике III генерације увели су јонску баријеру да
би се сачувала фотокатода од ерозије, међутим увођење јонске баријере
сманњило је максималну резолуцију појачавача слике, а самим тим и
максимални домет пасивне нишанске справе. Пошто се тежило постизању
максималне резолуције појачавача слике било је јасно да се јонска баријера
мора избацити. Избацивање јонске баријере је постало могуће, тек кад је
технологија производње микроканалних цевчица довољно напредовала да је
успела да произведе материјал за производњу микроканалних цевчица, који
није генерисао јоне који су оштећивали фотокатоду.
Појачавачи слике IV генерације имају могућност да раде у свим светлосним
условима од зоре и раног сумрака до облачне ноћи без месечине. Тек код
појачавача слике IV генерације изненадна појава јаког извора светлости не
смета за потпуно формирање слике. То је постигнуто изменом начина
напајања фатокатоде појачавача слике. Традиционално код свих појачавача
до IV генерације напајање фотокатоде се вршило једносмерном струјом. Код
појачивача слике IV генерације напајање фотокатоде струјом се врши такође
једносмерном струјом али која пулсира, односно напајање фотокатоде се
велики број пута укључује и искључује. Што више светлости (фотона)
долази на фотокатоду то се напајање фотокатоде чешће искључује, па самим
тим фотокатода генерише мање електрона који долазе на милроканалну
плочицу. Као што се може видети напајање фотокатоде је повезано са
количином светлости (фотона) који долазе на фотокатоду.

442
 11. ТЕРМОВИЗИЈА

11.1. Принцип рада термовизије

Сва тела са температуром вишом од апсолутне нуле (0 К = –273.16 ºC) зраче
електромагнетну енергију. Укупна енергија и спектрална расподела енергије
коју тела зраче у околину зависе од температуре и од емисивности. Сва тела
највећи део енергије зраче у инфрацрвеном делу спектра (770 nm до 1 mm).
Будући да је ова енергија зрачења последица загрејаности тела, уобичајен
назив за ову врсту енергије је топлотно зрачење.
Код тела које се налазе на собној температури (300 К или 27 ºC), максимум
енергије зрачења налази се на таласној дужини од 10 μm у дуготаласној
инфрацрвеној области. Као што је познато, кроз атмосферу се може
простирати само зрачење одређених таласних дужина. Два главна
атмосферска прозора, кроз које се може простирати топлотно зрачење,
налазе се на таласним дужинама од 3 – 5 μm и од 8 – 14 μm. Оба ова
атмосферска прозора користе се за рад термовизијских уређаја.
Термовизијски уређаји се могу представити као уређаји који раде у
инфрацрвеној области и по функцији су аналогни TV камерама које раде у
видљивој области спектра. На енглеском говорном подручју одомаћена је
скраћеница FLIR – forward looking real time infrared imaging system. Ту
скраћеницу је први пут употребило америчко ваздухопловство раних
шездесетих година прошлог века. У суштини, термовизијски уређај служи
за превођење невидљивог инфрацрвеног зрачења у видљиво зрачење и
формирање лика предмета.
Сопствено зрачење тела заједно са рефлектованим зрачењем других
природних извора зрачења простире се кроз атмосферу. Све битне
информације о предметима у посматраној сцени могу се изразити кроз
топлотни контраст. Термовизијски уређај омогућава визуелизацију
топлотног контраста захваљујући могућности детектора да разлике у флуксу
(снази) примљеног инфрацрвеног зрачења претвори у електрични сигнал.
Електрични сигнал служи за генерисање контраста видљиве слике (обично
у TV формату) сразмерно топлотном контрасту посматране сцене.
Главна примена термовизијских уређаја је у ноћним условима и у условима
када класичне нишанске и осматрачке справе не могу да функционишу.
Битно је нагласити да се у ноћним условима и у условима смањене
видљивости могу користити и пасивне нишанске и осматрачке справе.
Између термовизијских уређаја и пасивних уређаја постоји значајна разлика.

443
Термовизијски уређаји служе за визуелизацију инфрацрвеног зрачења које
је невидљиво за људско око. Темовизијски уређаји раде на таласним
дужинама од 3 – 5 μm и од 8 – 14 μm. Пасивни уређаји раде на принципу
појачавања постојећег видљивог и блиског инфрацрвеног зрачења. Као
извори зрачења који се појачавају одговарајући број пута обично се користе
Месец и звезде на ноћном небу. За разлику од термовизијских уређаја који
су релативно ретки и веома скупи, пасивни уређаји се налазе у широкој
употреби и у поређењу са термовизијским уређајама су знатно јефтинији.
Пасивни уређаји неће добро радити у условима када нема довољно спољњог
зрачења (облачна ноћ без месечине и звезда), или када се у атмосфери налази
велика количина дима, прашине и водене паре. У свим тим случајевима
термовизијски уређаји ће успешно радити јер они функционишу на другим
таласним дужинама.

11.2. Основне компоненте термовизијских уређаја

Термовизијски уређај се састоји из следећих основних компоненти:
- оптички систем,
- скенер,
- детектор,
- расхладни систем,
- блок електронике,
- екран са контролама.
Блок шема типичног термовизијског уређаја приказана је на слици 11.1.
Скенер
сервосистем

Оптички Скенер Екран

систем
Детектор Електронска
обрада сигнала Контроле

Систем за Расхладни
стабилизацију систем
и усмеравање

Слика 11.1. Блок шема термовизијског уређаја

444
Термовизијска слика посматране сцене се формира на бази разлика у
радијанси елемената сцене који се скупљају помоћу IC детектора
термовизијског уређаја. Те разлике у радијанси елемената сцене називају се
топлотни контраст. Термовизијски уређај омогућава визуелизацију
топлотног контраста захваљујући могућности детектора да разлике у снази
(флуксу) примљеног IC зрачења, претвори у електрични сигнал који се на
одговарајући начин може приказати тако да се, сразмерно топлотном
контрасту, генерише контраст видљиве слике (термовизијска слика).
Структура појединих основних компоненти термовизијског уређаја битно
зависи од намене уређаја и технолошких могућности произвођача
термовизијских уређаја. Термовизијски уређаји су веома скупи уређаји па се
због смањења цене производње приступило дефинисању заједничких
модула који могу да се користе у различитим применама термовизијских
уређаја.
11.2.1. Оптички систем
Оптички систем омогућава сакупљање IC зрачења и њено усмеравање на
скенер и детектор. Тип оптичког система се бира у зависности од одабраног
спектралног опсега рада и намене термовизијског уређаја.
За израду оптичких елемената користе се ретки и скупи оптички материјали
као што су германијум, силицијум, сафир, цинксулфид. Оптичке особине
свих ових материјала зависе од температуре, па је због тога тешко
оптимизовати оптички систем за рад на свим температурама примене
термовизијских уређаја. Решење проблема се налази у примени различитих
пасивних и активних метода атермализације, помоћу којих се врши
компензација утицаја температуре на положај равни лика који формира
објектив. Друга незгодна карактеристика оптичких материјала који се
користе у изради оптичких елемената за термовизијске уређаје је висок
индекс преламања, па су због тога губици услед рефлексије велики. То
захтева израду специјалних антирефлексних слојева да би се губици услед
рефлексије смањили. Ови оптички материјали су и релативно меки па се на
спољашњим површинама морају наносити тврди заштитни слојеви.
Квалитет оптичког система битно утиче на укупан квалитет термовизијске
слике, како у погледу температурне резолуције преко утицаја трансмисије
оптичког система, тако и у погледу просторне резолуције преко утицаја
модулационе преносне функције објектива.
11.2.2. Скенер
Скенер је следећа компонента термовизијског уређаја после оптичког
система. Скенер је оптомеханички склоп који омогућава просторну
445
дискретизацију зрачења из видног поља оптичког система у складу са
структуром детектора. То значи да скенер омогућава пренос енергије
зрачења на детектор, тако да у једном тренутку детектор прима зрачење само
из једног дела простора. Поред тога што омогућава просторну
дискретизацију зрачења, скенер генерише и одговарајуће синхро сигнале,
који сразмерно положају скенера омогућавају да се из временски
променљивог сигнала детектора реконструише просторна расподела
енергије зрачења у простору предмета.
Постоји већи број конструктивних решења скенера. Најчешће решење је
равно огледало које ротира и пресеца сноп зрака. Постоје и решења скенера
која уместо равног огледала користе клинове или призме.
У зависности од типа оптичког система и начина спреге са скенером постоји:
- скенирање у простору предмета,
- скенирање у простору лика.
Код скенирања у простору предмета огледало се поставља испред објектива.
Огледало је центрирано са оптичком осом објектива и ротира се око нормале
на оптичку осу. Ротација огледала обезбеђује да објектив посматра
различите делове простора предмета у зависности од тренутног угла
огледала. Код скенирања у простору предмета јављају се следећи практични
проблеми:
- огледало мора бити постављено довољно далеко од објектива,
да га објектив не би ударио приликом ротације;
- због своје удаљености од објектива огледало треба да буде веће
од објектива. То значи да огледало треба да буде највећи
елемент у оптичком систему.
Код скенирања у простору лика огледало се обично поставља између
телескопског система и објектива, као што је приказано на слици 11.2.

446
Слика 11.2. Принципијелна шема термовизијског уређаја са скенирањем у
простору лика
Као што се са слике 11.2 види, термовизијски уређаји обично користе
комбинацију телескопског система и објектива који формира слику на
детектору. Телескопски систем се користи да би се добио уски колимисани
сноп зрака. У излазну пупилу телескопског система поставља се скенирајуће
огледало које је сада знатно мањих димензија него огледало у простору
предмета.
Додатна добра страна скенирања у простору лика је да се склоп скенирајуће
огледало, објектив и детектор може користити у више апликација
једноставном изменом телескопског система.
11.2.3. Детектор
Детекор омогућава конверзију инфрацрвеног зрачења у електрични сигнал.
Инфрацрвено зрачење се може детектовати помоћу термичког или
фотоелектричног ефекта. Код термичког ефекта инфрацрвено зрачење се
апсорбује као топлота и изазива повећање температуре детектора. Повећање
температуре детектора се манифестује као промена неког температурно
зависног параметра који може да се мери. Најчешће се мери промена
електричне отпорности, или димензија детектора са променом температуре.
Овакви детектори се називају термички детектори. Термички детектори
обично раде на собној температури. Код фотоелектричног ефекта фотони из
инфрацрвеног зрачења изазивају електронске прелазе унутар атома
материјала детектора. Да би се ти електронски прелази могли поуздано

447
регистровати потребно је охладити детектор на температуру од 77 К (-196
ºC). Детектори код којих се користи фотоелектрични ефекат називају се
квантни детектори. Постоје више типова квантних детектора:
- фотопроводни детектори,
- фотодиоде,
- фотокапацитивни детектори или MIS детектори.
Фотопроводни детектори представљају електронску верзију отпорника,
фотодиоде представљају инфрацрвени еквивалент за силицијумску
фотоћелију и фотокапацитивни детектори представљају инфрацрвени
еквивалент за једну ћелију на CCD детектору.
Детектори су се у почетку развоја производили као једноћелијски детектори.
Са развојем технологије прешло се на производњу матричних детектора. У
оквиру једног матричног детектора може се налазити више хиљада
елементарних детектора. Димензије елементарних детектора који се налазе
у склопу матричног детектора најчешће су у распону од 25 μm до 50 μm.
Елементарни детектори могу бити квадратног или правоугаоног облика.
Дебљина елементарног детектора је обично 10 μm ако се ради са квантним
детекторима, односно неколико десетина μм ако се ради са термичким
детекторима. Укупан број елементарних детектора у матричном детектору
директно утиче на осетљивост матричног детектора.
11.2.4. Расхладни систем
Расхладни систем служи за хлађење квантних детектора и њихово довођење
на радну температуру. Постоје више различитих типова расхладних
система:
- хладњаци са директним контактом преко “хладног прста”. Ови
хладњаци раде са течним азотом или течним ваздухом и
обезбеђују температуре од 4 К (-269 ºC) до 77 К (-196 ºC);
- Joule – Thomsonovi микрохладњаци који за свој рад користе
изузетно чист гас (азот, ваздух, аргон) високог притиска (до 300
бара). Ови хладњаци обезбеђују температуре од 20 К (-253 ºC)
до 90 К (-183 ºC);
- хладњаци са затвореним циклусом. То су најчешће хладњаци
базирани на Стирлинговом циклусу и обезбеђују температуре
од 30 К (-243 ºC) до 300 К (27 ºC);
- термоелектрични хладњаци који могу бити изведени као
једностепени и вишестепени хладњаци. Једностепени
термоелектрични хладњаци обезбеђују температуре од 250 К (-
23 ºC) до 300К (27 ºC), док вишестепени термоелектрични

448
 хладњаци обезбеђују температуре од 195 К (-78 ºC) до 250 К (-
23 ºC).
11.2.5. Електронска обрада сигнала
Електронска обрада сигнала омогућава прилагођавање излазног сигнала са
детектора, у одговарајући облик који се може приказати на екрану. То се
постиже кроз појачање детекторског сигнала у предпојачавачима и
појачавачима и обраду детекторског сигнала, кроз трансформацију сигнала
по амплитуди и временском формату. Обично се врши додатна обрада
информација, које садржи форматиран сигнал за приказ на екрану, у циљу
побољшања квалитета слике или аутоматске селекције информација од
значаја за одабрани начин употребе. То је нарочито важно код система за
аутоматско препознавање и праћење.
У процесу електронске обраде детекторског сигнала и формирања видео
сигнала термовизијског уређаја, изглед термовизијске слике дефинишу
следеће величине:
- температурски ниво – појачање (сјајност), дефинише се као ниво
референтног сигнала који се одузима од детекторског сигнала
ради лакшег уочавања малих разлика контраста у сцени,
- температурски прозор – контраст, дефинише се као опсег
вредности напонског сигнала по једном нивоу сивог, у црно
белој телевиyијској слици и може се приказати на екрану.
Сви термовизијски уређаји могу се поделити на:
- уређаје са ручном контролом појачања и контраста,
- уређаје са аутоматском контролом појачања и контраста.
Код термовизијских уређаја са ручном контролом појачања и контраста,
оператор коришћењем спољних контрола подешава уређај за оптимални
приказ термовизијске слике. У току употребе, оператор најчешће не врши
додатна подешавања термовизијског уређаја. Ови термовизијски уређаји
користе се за лабораторијске (мерне) уређаје и за неке типове нишанско –
осматрачких уређаја старије генерације.
Код термовијских уређаја са аутоматском контролом појачања и контраста,
користе се специјални алгоритми који регулишу појачање и контраст
термовизијске слике у складу са структуром расподеле радијансе
(енергетског сјаја) у сцени.
11.2.6. Екран
Улога екрана је да претвори излаз из блока за електронску обраду сигнала у
дводимензионалну расподелу видљиве светлости која одговара изабраном
449
делу IC сцене. Најлогичнији избор за екран је стандардни ТВ монитор.
Добра страна овог решења је могућност коришћења великог броја помоћне
видео опреме као што су видеорекордери, миксери и слични уређаји.
Недостатак оваквог решења је потреба коришћења релативно сложене
електронике да би се добила слика у стандардном ТВ формату.
У појединим применама термовизијских уређаја нема потребе да слика буде
приказана у телевизијском формату. То омогућава смањење комплексности
електронике и потребне енергије за напајање. Ово је важно за преносне
термовизијске уређаје.

11.3. Типови термовизијских уређаја

Сви термовизијски уређаји могу се поделити на:
- мозаичне системе,
- скенирајуће системе.
Скенирајући системи могу се поделити на:
- системе са серијским скенирањем,
- системе са паралелним скенирањем.
11.3.1. Мозаични системи
Мозаични системи се састоје од матричног детектора који се налази у
жижној равни оптичког система. Енглески назив за мозаичне системе који
се често користи је ФПА – фоцал плане арраy, што би се могло превести као
фокална матрица. Код оваквих система није потребно скенирање, јер је
матрични детектор довољно велики да обезбеди да се одједном посматра
целокупно видно поље термовизијског уређаја. Ако је неопходно да излаз из
термовизијског уређаја буде стандардни TV сигнал, онда матрични детектор
мора имати 640  480 елементарних детектора, односно, укупно 307200
елементарних детектора. Стандардне димензије елементарног детектора су
50  50 m , па су димензије матричног детектора који се поставља у жижну
раван оптичког система 32  24 mm . Овако велике димензије матричног
детектора захтевају велики и компликовани оптички систем. Велики
оптички систем подразумева и знатно компликованији расхладни систем,
јер цео оптички систем мора да се налази на температури детектора. У
зависности од типа детектора те температуре могу бити 4 К (-269 ºC), 77 К
(-196 ºC) или 195 К (-78 ºC).
Други велики проблем поред компликованости оптичког и расхладног
система је време интеграције детектора. Ако се жели максимална
осетљивост матричног детектора тада је неопходно да време интеграције
450
детектора буде 33 ms. То се тешко може постићи због тренутних
технолошких ограничења.
На основу изнетих чињеница може се закључити да мозаични системи са
матричним детектором у жижној равни оптичког система представљају
најперспективнији тип за термовизијске уређаје будућности. У данашњим
условима њихова сложеност, висока цена израде, бројни, још увек нерешени
проблеми, ограничавају њихову масовну примену.
11.3.2. Серијски системи
Чисти серијски системи се састоје од линеарног низа од обично једног до
шеснаест детектора. Скенирање се врши секвенцијално у
дводимензионалном правоугаоном простору који се налази у жижној равни
оптичког система. Скенирање почиње са горњим левим углом правоугаоног
простора и помера се дуж x и y координата до доњег десног угла
правоугаоног простора. По начину скенирања оно је исто као што
електронски топ скенира CRT екран код стандардних телевизора. Најлакше
се може схватити серијски ситем ако се посматра систем са само једним
детектором, као што је приказано на слици 11.3

Слика 11.3. Принцип рада серијског система са јединичним детектором

Да би се са само једним детектором могао скенирати и приказати цео лик
предмета, који је формиран у жижној равни оптичког система, потребно је
да се лик предмета подели на велики број сегмената по хоризонталној и
вертикалној оси. Величина сегмента треба да буде таква да у потпуности
стаје у видно поље детектора. Цео лик предмета биће скениран тако што ће
се детектор померати од једног до другог сегмента дуж хоризонталне и
вертикалне осе. Скенирање почиње са горњим левим сегментом и завршава
се са доњим десним сегментом лика предмета.

451
Један од највећих проблема код јединичних детектора је мала осетљивост, а
самим тим и мали домет детектора. Мала осетљивост детектора се, између
осталог, манифестује кроз ниску вредност односа сигнал/шум. Да би се
повећао однос сигнал/шум, а самим тим и осетљивост и домет детектора,
јединични детектор се замењује са линијским детектором, који се састоји од
неколико редно повезаних елементарних детектора (јединичних детектора).
Овакав линијски детектор може се представити као један супер детектор са
побољшаним односом сигнал/шум. Побољшање у односу сигнал/шум
пропорционално је квадратном корену из броја елементарних детектора
везаних на ред. Објашњење овог ефекта налази се у чињеници да се сигнали
са сваког елементарног детектора линеарно сабирају, а шум, који је
статистички независан од елементарних детектора, сабира као средње
квадратно одступање шумова елементарних детектора.
Серијски систем са линијским детектором приказан је на слици 11.4

Слика 11.4. Принцип рада серијског система са линијским детектором

Да би се са линијским детектором, који је на слици приказан као низ од три
детектора редно повезана, могао скенирати и приказати цео лик предмета
потребно је да се лик предмета подели на сегменте по вертикалној и
хоризонталној оси. Подела лика предмета на сегменте врши се на исти начин
као и код серијског система са јединичним детектором. Као што се са слике
11.4 види, први елементарни детектор посматра први сегмент лика предмета,
други елементарни детектор посматра други сегмент лика предмета и тако
редом. У наредном тренутку, када се цео линијски детектор помери за
величину једног сегмента лика предмета, први елементарни детектор гледа
у други сегмент лика предмета, који је до тада гледао други елементарни
детектор. Како је неопходно да сви елементарни детектори гледају у исти
сегмент лика предмета због сабирања сигнала, примењује се техника
временског кашњења и интеграције (TDI – time delay and integrate). Принцип
рада TDI технике је следећи. Први елементарни детектор гледа сегмент лика
452
предмета без временског кашњења. Други елементарни детектор гледа
сегмент лика предмета са кашњењем од једне временске јединице, трећи
елементарни детектор гледа сегмент лика предмета са кашњењем од две
временске јединице. Временска јединица се дефинише као количник
величине сегмента и брзине скенирања, тј. брзине померања линијског
детектора. На овај начин обезбеђено је да, у датом тренутку, сигнали са свих
елементарних детектора представљају исти сегмент лика предмета.
Блок шема серијског система приказана је на слици 11.5.

Слика 11.5. Блок шема серијског система

Са слике 11.5 види се да су потребна два система за скенирање који се окрећу
око ортогоналних оса. Уобичајена конструкција је да се хоризонтално
огледало које омогућава скенирање по азимуту веома брзо окреће, док се
вертикално огледало које омогућава скенирање по елевацији знатно спорије
окреће. Механичка конструкција серијског система је веома компликована,
јер је потребно обезбедити тачну синхронизацију огледала која омогућавају
скенирање по азимуту и елевацији.
11.3.3. Паралелни системи
Чисти паралелни системи састоје се из линеарног низа детектора који је
постављен нормално на правац скенирања. Линеарни низ детектора је
довољне величине да у потпуности покрије видно поље термовизијског
уређаја. Код паралелних система, потребно је скенирање само по једном
правцу који је најчешће хоризонтални, а може бити и вертикални. Код
скенирања по хоризонтали, потребан је вертикалан линијски детектор са 640
елементарних детектора, који треба да скенира 480 пиксела (елемената
слике) да би се формирала стандардна матрица пиксела. Код скенирања по
вертикали, потребан је хоризонталан линијски детектор са 480
елементарних детектора, који треба да скенира 640 пиксела. Стандардна
фреквенција скенирања слике је 30 Hz.
Постоји могућност да се број елементарних детектора у линијском
детектору смањи на половину (са 640 на 320), тако што се сваки други
елементарни детектор у линијском детектору изостави. Да би се добила
стандардна матрица пиксела ( 640  480 ), неопходно је повећање фреквенције
скенирања слике са 30 Hz на 60 Hz. Тада се добија приказ слике са
преплитањем.
453
Блок шема паралелног система скенирања по хоризонтали дата је на слици
11.6.

Слика 11.6. Блок шема паралелног система са скенирањем по хоризонтали

У овом поглављу описани су чисти линијски детектори, међутим, постоји
могућност формирања матричног детектора тако што се два или више
линијских детектора спаја на ред. На овај начин формира се један супер
линијски детектор који ради у TDI режиму. Овакав линијски детектор има
повећан однос сигнал/шум, добру униформност слике и велики домет за
препознавање циља.

11.4. Генерације термовизијских уређаја

Термовизијски уређаји представљају веома сложене и скупе уређаје.
Тренутна просечна цена војног термовизијског уређаја је од 80 000 USD до
200 000 USD. Због тако високе цене термовизијских уређаја усвојен је
концепт заједничких модула у конструкцији и производњи војних
термовизијских уређаја. Концепт заједничких модула заснива се на
коришћењу одабраних подсклопова у различитим типовима термовизијских
уређаја. На тај начин омогућен је повећени обим производње и, самим тим,
смањење цене појединачних склопова. Сви одабрани подсклопови треба да
су довољно флексибилни да би омогућили пројектовање термовизијских
уређаја различитог степена сложености.
У досадашњем развоју термовизијских уређаја могу се разликовати следеће
генерације уређаја:
- “0” генерација,
- I генерација,
- II генерација,
- III генерација.
Термовизијски уређаји “0” генерације користе једноелементне детекторе и
серијско скенирање. Систем за скенирање је сложени оптомеханички систем
који врши скенирање по азимуту и елевацији. Слика коју генерише
термовизијски уређај је са релативно малом просторном резолуцијом.
Фреквенција приказивања слике је мања од 10 Hz. Овакви термовизијски
уређаји се углавном користе као мерни уређаји за безконтактно мерење
температуре. Термовизијски уређаји “0” генерације се углавном не користе
у војним системима.

454
Термовизијски уређаји I генерације користе линијске детекторе и серијско
скенирање у режиму TDI, или паралелно скенирање. Примена линијских
детектора омогућила је повећање просторне резолуције и осетљивости
термовизијских уређаја. Са I генерацијом термовизијских уређаја могуће је
формирање TV компатибилне слике у реалном времену. Због високе цене
кључних компоненти термовизијских уређаја I генерације, развијен је
концепт заједничких модула. У досадашњем развоју термовизијских уређаја
дефинисана су три различита концепта заједничких модула:
- Британски концепт,
- Француски концепт,
- Амерички концепт.
Британски концепт заједничких модула базиран је на SPRITE детекторима
(SPRITE – Signal PRocesing In The Element, обрада сигнала у елементу).
Један елементарни детектор у оквиру SPRITE детектора замењује комплетан
ред елементарних детектора код серијског скенирања у режиму TDI. Код
класичних серијских детектора који раде у режиму TDI, комплетна обрада
сигнала се вршила у посебној електроници. Код SPRITE детектора, сва
неопходна обрада сигнала се врши на самом елементарном детектору.
Коришћење SPRITE детектора омогућило је развој високоосетљивих камера
са TV компатибилном сликом.
Француски концепт заједничких модула користи матрицу 5  11
елементарних детектора за серијско скенирање у режиму TDI.
Термовизијски уређаји, направљени на основу француског концепта
заједничких модула, генеришу TV компатибилну слику у реалном времену
и приказују је на минијатурном монитору.
Амерички концепт заједничких модула заснива се на примени линијских
детектора од 60, 120 или 180 елементарних детектора и паралелном
скенирању. Слика са термовизијског уређаја се обично приказује на LED
екрану. Ако је потребно да се добије TV компатибилна слика, тада се може
користити CCD камера да изврши трансформацију слике са LED екрана у
TV компатибилан формат.
Највећи број војних термовизијских система који се налазе у оперативној
употреби, урађен је са термовизијским уређајима I генерације.
Термовизијски уређаји I генерације налазе се у фази серијске производње.
Термовизијски уређаји I генерације користе матричне детекторе са од
400  4 до 480  4 елементарних детектора и паралелно скенирање у режиму
TDI. Они омогућавају постизање истих перформанси као и термовизијски
уређаји I генерације, али уз три пута мање укупне габарите, знатно повећану
поузданост уређаја и бољи квалитет слике. Термовизијски уређаји II
455
генерације налазе се на преласку из развојне фазе у фазу серијске
производње.
Термовизијски уређаји III генерације користе фокалне матрице, односно
матрични детектор који се налази у жижној равни оптичког система.
Термовизијски уређаји III генерације још увек се налазе у фази развоја који
се одвија у два основна правца:
- примена фокалних матрица које раде на собној температури,
намењених за термовизијске уређаје за масовну употребу,
- примена хлађених фокалних матрица, намењених за
висококвалитетне термовизијске уређаје специјалне намене.

456
 12. ЛАСЕРИ

12.1. Физички принцип ласерског зрачења

Сама реч ласер је скраћеница и значи Light Amplification by Stimulated
Emission of Radiation – појачање светлости помоћу стимулисане емисије
зрачења. За разлику од видљиве светлости ласерско зрачење је
монохроматско, кохерентно (просторно и временски) и строго колимисано
и поларизовано. У основи процеса ласерског зрачења налази се процес
стимулисане, принудно индуковане емисије светлости.
Да би се у потпуности разумео физички принцип ласерског зрачења
потребно је детаљно познавање квантне механике. Познато је да се атом
састоји из атомског језгра и електронског омотача. Сваки атом садржи
одређену количину унутрашње енергије која је строго квантизирана,
односно, унутрашња енергија атома може имати само одређене, строго
дефинисане вредности. По природним законима, сваки атом тежи да буде у
стању са минимумом унутрашње енергије. То стање се назива основно или
не побуђено стање. Могуће је да се атом нађе и у стању са вишом
унутрашњом енергијом. То стање се назива побуђено стање и атом тежи да
се врати у основно стање.
Енергија атома која одговара оптичком делу спектра је, у суштини, садржана
у његовом електронском омотачу. Електрони из тог електронског омотача
могу да заузимају само тачно одређене орбите, које одређују енергетски
ниво целог атома. У основном стању, електрони се у атому налазе на
најнижим енергетским орбитама. У побуђеном стању, један или више
електрона у атому се налази на вишим енергетским орбитама. Сваки
побуђени атом тежи да пређе са вишег енергетског нивоа на нижи
енергетски ниво, тако што ће електрон да се спусти са више енергетске
орбите на нижу енергетску орбиту, и при томе да емитује фотон чија је
енергија једнака разлици енергија посматраних орбита.
Размотримо прво пример из свакодневног живота, а то је сијалица са
усијаним волфрамовим влакном. Она представља извор обичне беле
светлости код које се енергија доводи, стручно се каже пумпа, у атоме
волфрама који се доводе у побуђено стање. Побуђени атоми теже да се врате
у основно стање тако што спонтано (без спољне присиле) емитују
апсорбовану енергију у виду фотона, који има потпуно случајан правац.
Могуће је приметити да се побуђени атоми волфрама независно један од

457
другог враћају у основно стање. То значи да емитовани фотони нису у фази,
односно да немају никакву фазну зависност и да је емитована светлост
некохерентна бела светлост коју видимо.
Други битан ефекат за разумевање рада ласера је стимулисана емисија
зрачења, коју је описао Albert Einstein, 1917. године. Ако атом погоди фотон
са довољно високом енергијом, тада атом може да апсорбује фотон и пређе
у побуђено стање (више енергетско стање). Атом тежи да се врати у ниже
енергетско стање (које не мора неопходно да буде основно стање) помоћу
емисије фотона на један од два могућа начина. Један од начина је спонтано
емитовање фотона, док је други емитовање фотона на основу присуства
електромагнетног зрачења одговарајуће фреквенције. Овај други начин
емитовања фотона назива се стимулисана емисија и представља основни
физички принцип ласерског зрачења.
Важно је приметити да емитовани фотон доприноси повећању густине
флукса електромагнетног зрачења које је довело до емитовања тог фотона.
Будући да се већина атома налази у основном стању, велика је вероватноћа
да ће емитовани фотон поново бити апсорбован и да неће изазвати
стимулисану емисију нових фотона. Међутим, ако би на неки начин успели
да велики број атома доведемо у побуђено стање, а самим тим остане мали
број атома у основном стању, тада би емитовани фотон са одговарајућом
фреквенцијом изазвао појаву већег броја фотона који би били у фази са њим.
То је тзв. ефекат лавине, где један фотон изазива појаву стимулисане емисије
већег броја фотона. Популација атома који су доведени у побуђено стање
назива се популациона инверзија. Ако је могуће довођењем спољне енергије
одржавати популациону инверзију, тада ће стимулисана емисија фотона
бити све снажнија и, у једном тренутку, формираће се сноп изузетно снажне
монохроматске и кохерентне светлости.
Основни проблем код пројектовања ласера је проналажење одговарајуће
супстанце, која дозвољава формирање популационе инверзије. Први
материјал са којим је успешно формирана популациона инверзија и
формиран ласерски систем је синтетички рубин. Рубин је кристал
алуминијума (Al2О3), код кога је мањи део алуминијумових јона Al3+
замењен са јонима хрома Cr3+. Јони хрома дају рубину карактеристичну
црвену боју и они се користе за формирање популационе инверзије у
рубинском ласеру. У рубинском ласеру, шипка рубина се осветљава
интензивним бљесковима ксенонске лампе. Јони хрома упијају зелену и
плаву светлост лампе и повећавају енергију електрона са основног нивоа у
високо побуђено стање. Електрони из тог високопобуђеног стања веома брзо
прелазе у метастабилно стање, које је такође побуђено стање. Тај прелаз је
не радијативни, односно не зрачи се никаква светлосна енергија, већ се
458
енергија ослобађа расипањем топлотне енергије која загрева шипку рубина.
Основна карактеристика метастабилног стања је да има доста дугачко време
живота (око 4 милисекунде). Ово дугачко време живота омогућава да велики
део (више од половине) јона хрома пређе у метастабилно стање и на тај
начин, формира се популациона инверзија, која је неопходна да би
стимулисана емисија фотона могла да савлада апсорпцију и доведе до
појачања светлости.
Поједини јони хрома ће на спонтани начин прећи из метастабилног стања у
основно стање и при томе ће емитовати фотоне на таласној дужини од 694.3
nм, што одговара црвеној боји у видљивом делу спектра. Ти емитовани
фотони ће помоћу стимулисане емисије, у интеракцији са метастабилним
јонима хрома, произвести нове фотоне, на истој таласној дужини. Важно је
приметити да сваки фотон који реагује са јонима хрома у метастабилном
стању производи два нова фотона и на тај начин се ствара ефекат лавине.
Графички приказ описаног процеса дат је на слици 12.1.
Побуђено стање
Брзи не радијативни прелаз
Пумпање Метастабино стање

Ласерски зрак

Основно стање
Слика 12.1. Принцип рада тростепеног ласера
Да би се добио јак импулс ласерског зрачења потребно је поред решења
појачања зрачења помоћу стимулисане емисије фотона, решити и проблем
позитивне повратне спреге. То се решева помоћу следеће принципијалне
шеме приказане на слици 12.2.

459
 Ксенонска лампа
О Поупропусно
г огледало
л
l Активно тело од рубина
е
д Ласерски зрак
а
л
о Ксенонска лампа

Слика 12.2. Принципијална шема ласерског система

Као што се са слике 12.2 може видети, ксенонска лампа служи за пумпање
енергије у штапић од рубина и превођење јона хрома у метастабилно стање.
Јони хрома на основу стимулисане емисије почињу да емитују фотоне у
свим правцима. Међутим, само фотони који су емитовани дуж осе штапића
од рубина се одбијају од система огледала (два огледала) и на тај начин се
додатно појачавају. Када се зрак довољно појача полупропусно огледало
пропушта зрак ван ласерског система. У том тренутку је створен ласерски
импулс који излази ван система.

12.2. Основне компоненте ласерског система

Да би ласерски систем могао да функционише он мора да се састоји из
следећих основних компоненти:
- активног тела,
- система за побуђивање,
- резонаторског система.
Улога активног тела је да генерише велики број фотона помоћу стимулисане
емисије, који ће бити у фази и кретаће се у истом смеру. То се постиже преко
популационе инверзије, као што је описано у претходном поглављу.
Улога система за побуђивање је пумпање енергије у активном телу и његово
довођење у метастабилно стање са популационом инверзијом.
Улога резонаторског система је појачање емисије фотона помоћу
формирања позитивне повратне спреге. Резонаторски системи се најчешће
праве од огледала која рефлектују фотоне и, на тај начин, враћају их у
активно тело, које помоћу стимулисане емисије генерише нове фотоне.

460
 12.3. Примена ласера
Ласери се данас примењују у многим областима људске делатности од
медицине, до космонаутике, аутоматике и роботике. Ласери такође имају
велику примену и у војној техници.
Војна примена ласера је многобројна. Ласери се углавном користе за:
- системе за управљање ватром,
- системе за навигацију,
- мерење даљине.
Овде ће детаљније бити описана примена ласера у системима за мерење
даљине – импулсним ласерским даљиномерима. Импулсни ласерски
даљиномер је заснован на мерењу времена, које је потребно ласерском зраку
да пређе пут до циља и да се по одбијању од циља врати у пријемник
ласерског зрачења. Импулсни ласерски даљиномер се састоји од следећих
основних компоненти:
- телескопског система, који служи за осматрање терена и
уочавање циља до кога се жели измерити даљина. Он такође
служи за прихватање ласерског зрачења, одбијеног од циља.
Телескопски систем се састоји од објектива, обртног система од
призама, кончанице и окулара. У склопу обртног система од
призама налази се и дељитељ снопа који има улогу да раздвоји
видљиво зрачење од ласерског зрачења. Видљиво зрачење се
упућује преко кончанице у окулар телескопског система, док се
ласерско зрачење упућује преко пријемне оптике на пријемник
ласерског зрачења;
- ласера са предајном оптиком. Ласер служи за формирање
ласерског импулса који има високу снагу зрачења и малу
дивергенцију. Стандардно растојање до кога се мери даљина је
10 до 20 км. За тако велика растојања потребно је додатно
смањити дивергенцију ласерског снопа. То се обично ради
помоћу предајне оптике која се најчешће пројектује као
Галилеиев телескопски систем;
- блока електронике, који се састоји из бројача и осцилатора.
Бројач служи за мерење времена које је протекло од тренутка
када је ласерски сноп напустио ласер, до тренутка када је
рефлектовани ласерски сноп стигао у пријемник ласрског
зрачења. Осцилатор служи за давање такта бројачима да би они
могли правилно да мере протекло време.

461
Принципијелна шема импулсног ласерског даљиномера приказана је на
слици 12.3.
Објектив
Обртни систем
од призми

Кончаница
Окулар

Дељитељ снопа

Пријемна оптика

Пријемник
Бројач ласерског
зрачења
Предајна оптика

Осцилатор
Ласер

Слика 12.3. Принципијелна шема импулсног ласерског даљиномера

Принцип рада импулсног ласерског даљиномера је следећи: Када оператор
притисне дугме за мерење даљине, стартује се ласер који генерише ласерски
импулс. У тренутку када ласерски импулс напусти ласер, тј. прође кроз
полупропусно огледало, на ласеру стартује се бројач времена. Бројач
времена се зауставља у тренутку када ласерски импулс, одбијен од циља,
доспе до пријемника ласерског зрачења. Измерено растојање прорачунава
се као
ct
d , (12.1)
2
где су: d - прорачунато растојање до предмета,
c - брзина светлости и
t - измерено време у мерачу времена.
Импулсни ласерски даљиномери имају следеће основне карактеристике:

462
- домет, односно максимална удаљеност до које се може мерити
је од 10 до 20 km;
- тачност мерења, односно апсолутна грешка при мерењу је ± 5
m;
- дивергенција ласерског снопа је од 1 до 1.5 mrad;
- број истовремено измерених даљина до циљева је уобичајено 2
до 3. Будући да импулсни ласерски даљиномер има
дивергенцију ласерског снопа од 1 до 1.5 mrad, могуће је да се
један ласерски импулс на свом путу делимично рефлектује од
више циљева који се налазе дуж правца простирања ласерског
снопа;
- дубинска резолуција, односно најмање растојање између
циљева по дубини у правцу ласерског снопа које ласерски
даљиномер види као два различита циља је стандардно од 30 до
50 m. Ако је растојање између циљева мање прихвата се само
ближи циљ, а даљи циљ се игнорише;
- вероватноћа појаве лажних импулса је једно нетачно мерење
(лажни импулс) на 1000 извршених мерења. Најчешћи узрок
лажних импулса је појава шума у пријемнику ласерског
зрачења;
- блокирана даљина је обично од 300 до 2000 м. Блокирана
даљина представља растојање са кога се не врши регистровање
рефлектованог ласерског зрачења;
- број мерења даљине у јединици времена је обично 30 мерења у
минути;

463
 13. СИСТЕМИ ЗА УПРАВЉАЊЕ ВАТРОМ

13.1. Увод
Системи за управљање ватром представљају посебну и комплексну област
војне технике. Они највећим делом представљају надоградњу постојећих
система (топови, ракете, бомбе, и др.). Са применом система за управљање
ватром повећава се ефикасност постојећих система кроз повећање
вероватноћа погађања, односно уништавања циља. Са увођењем система за
управљање ватром повећава се прецизност и брзина реаговања комплетног
система. Без система за управљање ватром не би било могуће погађање и
уништавање брзо покретних циљева.
Систем за управљање ватром одређује најповољнији тренутак испаљивања
пројектила. Основна намена система за управљање ватром је усмеравање
цеви топа по елевацији и по правцу да би се остварио сусрет пројектила са
циљем. Након испаљивања пројектила, систем за управљање ватром нема
више контакта са пројектилом и може се користити за наредно испаљивање
пројектила.
Систем за управљане ватром је механизовани или аутоматизовани уређај
који омогућава велику вероватноћу погађања циљева који мирују, или се
крећу у кратком временском интервалу од момента откривања циља до
момента отварања ватре на циљ (односно гађања). Операције које претходе
отварању ватре на циљ су бројне и сложене. Оне обухватају следеће:
- откривање и идентификацију циља, која се врши преко
осматрача, радарских система и оптоелетронских система са
ласерским даљиномером,
- одређивање параметара циља које сачињавају координате циља,
даљина до циља и брзина циља,
- доношење одлуке,
- одређивање елемената за гађање (угао елевације и угао
претицања топа),
- мерење метеролошких података (температура, брзина ветра...),
- усмеравање оруђа.
Систем за управљање ватром представља комплексан технички систем
састављен од различитих компонената (електронских, оптичких,
оптоелектронских, машинских, хидрауличних, рачунарских, радарских,
жироскопских и др.). Компоненте система за управљање ватром могу се
поделити на три основне групе, према функцији коју врше у самом систему
за управљање ватром:
464
 - сензоре, који представљају компоненте неопходне за
прикупљање података и мерење параметара,
- рачунар, који представља компоненту за обраду података,
- извршне органе, који представљају компоненте за пренос и
реализовање обрађених информација на објекту управљања.
На слици 13.1 приказане су основне компоненте система за управљање
ватром и њихова узајамна веза.
СЕНЗОРИ РАЧУНАР ИЗВРШНИ ОБЈЕКАТ
обрада података
мерење параматра ОРГАНИ УПРАВЉАЊА
Слика 13.1. Основне компоненте система за управљање ватром
Пренос података од сензора до извршних органа врши се електричним
сигналима. Извршни органи електричне сигнале претварају у механичке
величине објекта управљања (угаона позиција, брзина, претицање и др.).

13.2. Компоненте система за управљање ватром

Сензори су компоненте за прикупљање информација и мерење параметара.
Сензори се могу поделити на:
- сензоре за правовремено откривање, аквизицију,
идентификацију, праћење циљева у ваздушном простору и
мерење даљине,
- сензоре за мерење свих параметара који утичу на израчунавање
елемената за гађање циљева.
У овом поглављу неће се детаљно објашњавати сензори за мерење већ ће се
само начелно дати њихова подела на:
- сензоре угловних брзина циља,
- сензоре брзине и смера ветра,
- сензоре температуре ваздуха,
- сензоре пада почетне брзине пројектила,
- сензоре температуре барутног пуњења пројектила,
- сензоре нагиба подлоге.
Сензори за откривање, аквизицију, идентификацију, праћење покретних
циљева и мерење даљине могу се поделити на две велике групе: пасивне и
активне сензоре. На слици 13.2 приказана је класификација сензора.
Пасивни сензори раде на принципу детекције постојеће енергије која је
рефлектована од циља или коју циљ емитује. Пасивни сензори су углавном
намењени за праћење циљева у свим временским условима. Ако је потребно

465
мерење даљине они се могу повезати са неким од активних сензора,
најчешће ласерским даљиномером.
Активни сензори раде на принципу емитовања енергије у виду
електромагнетних таласа. Емитована енергија након одбијања од циља
прихвата се на сензору. Активни сензори представљају изворе зрачења који
се могу открити и ометати. Активни сензори се деле у две велике групе:
радаре (осматрачке и нишанске) и ласере. Радари су намењени за откривање,
идентификацију и праћење циљева. Ласери се најчешће користе као мерачи
даљине до циља.

Слика 13.2. Класификација сензора

Рачунар врши обраду информација прикупљених са сензора и прорачун
потребних елемената за гађање циљева. Прорачунати подаци се преносе на
извршне органе, који објекте управљања (лансирна рампа или цев топа)
усмеравају ка циљу, да би обезбедили повећање вероватноће погађања и
уништења циља. Без рачунара немогуће је замислити савремене системе за
управљање ватром.
Извршни органи претварају електричне сигнале из рачунара у усмеравање
објеката управљања по правцу и по брзини. Извршни органи су најчешће

466
механички везани за објект управљања и изведени су као извршни огани
сервосистема (сервомотори или актуатори).

13.3. Систем за управљање ватром на тенку

Од савременог тенка данас се захтева да располаже ватреном моћи која ће
му омогућити да, дању или ноћу, из мировања или покрета, може првим или,
у најгорем случају, трећим зрном врло брзо и на што већој даљини да
уништи тенк који стоји или се креће. Ватрену моћ тенка дефинишу три
основне карактеристике: прецизност гађања, брзина реаговања и учинак
топа на циљу.
Прецизност гађања зависи од: даљине цила, вероватноће погађања, почетне
брзине пројектила и врсте топа. Брзина реаговања зависи од: уређаја за
осматрање, уређаја за нишањење, стабилизације, степена аутоматизације
система и услова околине. Учинак топа на циљу зависи од: калибра,
пробојности, врсте пројектила, ударног угла пројектила.
Да би се тенк уништио потребно је да се реализује неколико независних
догађаја. Сваки од тих догађаја има вероватноћу настајања. Будући да се
ради о независним догађајима може се сматрати да је вероватноћа уништења
непријатељевог тенка једнака производу вероватноћа појединих догађаја:
Pu  Pe  Pnu  Poc  Ppc  Ppo  Pdp  Ppr (13.1)

где су:
Pu  вероватноћа успеха уништења тенка,
Pe  вероватноћа ефикасности властитог тенка,
Pnu  вероватноћа да тенк који гађа не буде уништен,
Poc  вероватноћа откривања циља,
Ppc  вероватноћа погађања циља,
Ppo  вероватноћа пробијања оклопа.
Pdp  вероватноћа дејства зрна након пробијања оклопа,
Ppr  вероватноћа поузданости рада система.

Анализом једначине (13.1) може се закључити да се вероватноћа Pu може

повећати на више начина. Вероватноћа Pe може се повећати уграђивањем
квалитетних стабилизатора топа који ће омогућити осматрање и нишањење
за време кретања тенка. Други начин за повећавање ефикасности тенка је
уградња система за управљање ватром који брзо и тачно срачунава елементе
467
за гађање. Вероватноћа Pe може се повећати и уграђивањем пасивних или
термовизијских система за нишањење или осматрање у ноћним условима.
Уграђивање квалитетног система за управљање ватром повећава и
вероватноће погађања циља Ppc и вероватноће да тенк који гађа не буде
уништен Pnu . Савремени тенкови имају системе за управљање ватром који
могу да функционишу и када поједине компоненте откажу, чиме се повећава
вероватноћа поузданости рада система Ppr .

13.4. Класификација система за управљање ватром тенкова

Према степену аутоматизације системи за управљање ватром могу се
поделити у три велике групе:
- механизовани системи,
- стабилизовани системи,
- аутоматизовани (интегрисани) системи.
Увођењем механизованих система већим делом је замењен физички рад који
је човек морао вршити при усмеравању тенковских купола велике масе.
Осим тога, повећане су тачност и брзина гађања. Типични представници
механизованих система су хидраулични и електрични погони без повратне
спреге. Пример је руски тенк Т-34. Одређивање параметара и израчунавање
елемената гађања врши се одока, или најједноставнијом опремом.
Стабилизовани системи или стабилизатори су системи за аутоматско
одржавање положаја линије гађања у простору са одређеном тачношћу за
време кретања тенка. Применом стабилизованих система делимично је
аутоматизована једна од најважнијих операција и олакшано је гађање из
покрета, односно, из кратког застанка.
Савремени стабилизатори цеви у једној равни обезбеђују вероватноћу
погађања циља из тенка који се креће од 25 – 30%, а стабилизатори цеви у
две равни обезбеђују вероватноћу погађања циља из тенка који се креће од
60 – 65%. Код тенкова без стабилизатора вероватноћа погађања циља из
тенка који се креће је 5 – 7%. Јасно је да тенкови који имају стабилизаторе
цеви у две равни, обезбеђују 10 до 12 пута већу вероватноћу погађања циља
из тенка који се креће.
Тачност стабилизације која се постиже у вертикалној равни је рада величине
0.5 – 1.0 хиљадити, а у хоризонталној равни 2 – 3 хиљадита.
Стабилизовани системи најчешће представљају електрохидрауличне или
електричне сервосистеме састављене од електронских, електричних,
468
хидрауличних и жироскопских компонената, помоћу којих се осим функције
стабилизације цеви топа, или куполе тенка, може вршити брзо и тачно
навођење топа.
Стабилизовани системи се могу поделити на:
- стабилизаторе топа, који омогућавају навођење и стабилизацију
топа, спрегнутог митраљеза и оптичког нишана у вертикалној
равни,
- стабилизаторе куполе, који врше навођење и стабилизацију
куполе тенка са топом, спрегнутим митраљезом и посадом, у
хоризонталној равни. У овом случају на тенку је уграђен нишан
са зависном нишанском линијом, јер је нишан везан за цев топа
с којим се заједно стабилизује,
- стабилаторе нишанске линије, који обезбеђују навођење и
одржавање задатог правца нишанске линије, независно од
осциловања топа, куполе и тела тенка. У овом случају, на тенку
су уграђене оптоелектронске справе са независном нишанском
линијом.
Аутоматизовани системи за управљање ватром на тенку представљају
највећи домет аутоматизације који је постигнут у овој области. Они
обезбеђују веома тачно гађање непокретних и покретних циљева из тенка
који мирује или се креће.
Аутоматизовани системи за управљање ватром на тенку састоје се од:
- ласерског даљиномера, који је уграђен у истом кућишту са
оптоелектронским нишаном,
- система за стабилизацију цеви топа,
- балистичког рачунара, са уређајима за мерење угаоне брзине
циља,
- давача нагиба земљишта и рамена колевке топа,
- давача за мерење метеролошких и балистичких параметара који
врше утицај на путању зрна.

13.5. Принцип конструкције и рада стабилизованих система

Сви стабилизовани системи (стабилизатори топа и куполе) изведени су по
истој функционалној шеми, јер као и код сваког система аутоматског
управљања, принцип конструкције не зависи од физичких својстава процеса.
Поједностављени облик функционалне шеме приказан је на слици 13.3.

469
 Ms
 M st Mo  ili 

 ili 

Слика 13.3. Поједностављена функционална шема стабилизатора линије

гађања
Процес стабилизације цеви топа или куполе остварује се на следећи начин.
Оператор (нишанџија или командир тенка) задаје жељени правац линије
гађања, тако што преко управљачког пулта делује на жироскопски сензор
угла који се налази на топу. За време осциловања тела тенка на топ, односно,
куполу, делује спољни момент M s , под чијим дејством долази до одступања
линије гађања од задатог правца. Жироскопски сензор угла који је повезан
са топом, континуално мери одступање линије гађања, које се исказује кроз
угаоно одступање  . Угаоно одступање  се претвара у електрични сигнал
који се доводи на улаз појачала снаге. Појачало снаге пропорционално
угаоном одступању  , генерише момент стабилизације M st , који делује у
супротном смеру од спољашњег момента M s . На тај начин, момент
стабилизације смањује деловање спољашњег момента и враћа топ (куполу)
на жељени правац линије гађања.

13.6. Аутоматизовани системи

Аутоматизовани (интегрисани) системи за управљање ватром тенковских
топова представљају највећи домет аутоматизације у области система за
управљање ватром на тенку. Они омогућавају прецизно гађање непокретних
и покретних циљева из тенка који мирује или се креће.
Аутоматизовани систем за управљање ватром састоји се из следећих
основних компоненти:
- оптоелектронска осматрачка и нишанска справа која има
могућност рада у дневним и у ноћним условима,
- ласерски даљиномер који је интегрисан са оптоелектронском
справом,
- систем за стабилизацију цеви топа,
- балистички рачунар који се састоји из:
 језгра рачунара,
 вертикалних сензора (сензор за нагиб рамена колевке цеви
топа и сензор за нагиб терена),

470
  сензори за мерење меторолошких и балистичких параметара
(сензор за притисак ваздуха, температуру ваздуха, бочни
ветар и температуру барута),
 управљачки пулт рачунара.
Функционална шема аутоматизованог система за управљање ватром на
тенку дата је на слици 13.4.

Слика 13.4. Функционална шема аутоматизованог система за управљање

ватром на тенку
Са слике 13.4 види се да је стабилизација цеви топа само једна од функција
коју обавља аутоматизовани систем за управљање ватром на тенку. Главна
предност овог система за управљање ватром је веома тачан прорачун
претицања, што није било могуће код претходних система. Тачност
прорачуна претицања омогућавају следећи фактори:
- мерење даљине до циља помоћу ласерског даљиномера са
тачношћу ±5 m,
- подаци са различитих типова сензора који се континуално
прослеђују у балистички рачунар,
471
 - балистички рачунар који може у реалном времену да изврши све
неопходне балистичке прорачуне.

13.7. Системи за управљање ватром земаљске артиљерије

До краја шездесетих година прошлог века, у земаљској артиљерији углавном
су се користиле класичне методе гађања, без употребе савремених
електронских компоненти за формирање система за управљање ватром.
Међутим, сложени услови савременог рата поставили су пред земаљску
артиљерију захтев да прати и ватром подржава пешадијске и
оклопномеханизоване снаге у свим облицима оружане борбе, у свим
ситуацијама и условима ратишта. Овакве захтеве земаљска артиљерија са
класичним методама гађања није могла да задовољи, па се почело са
истраживањима о могућностима увођења појединих компоненти система за
управљање ватром. Тек крајем седамдесетих и почетком осамдесетих
година прошлог века, развој електронике и рачунара (појава
микропроцесора) омогућио је пројектовање првих система за управљање
ватром земаљске артиљерије. Ово релативно кашњење система за
управљање ватром земаљске артиљерије у односу на системе за управљање
ватром на тенку може се објаснити и са знатно већим захтевима које
поставља земаљска артиљерија пред систем за управљање ватром.
Захтеви који се постављају пред системе за управљање ватром земаљске
артиљерије су:
- разноврсност употребе. Систем за управљање ватром потребно
је да омогући прорачун елемената гађања у оквиру опште
подршке, или при гађању тачкастог циља са топовима или
хаубицама;
- мобилност. Потребно је да се систем за управљање ватром може
инсталирати на командна возила различитог типа или оклопне
транспортере. Систем за управљање ватром мора да издржи
ударце који настају кретањем по различитим теренима. Системи
за управљање ватром требало би да могу да се преносе авионима
и хиликоптерима, па чак и да буду парашутирани;
- једноставност употребе. Прорачуни у оквиру система за
управљање ватром треба да се обављају по логичком реду и да
не захтевају велику концентрацију оператера, који свој задатак
мора коректно да обави у тешким условима и када је заморен;
- поузданост. Систем за управљање ватром треба да поуздано
функционише у свим могућим климо-механичким условима;

472
 - лако одржавање. У случају квара система за управљање ватром
у пољским условима оправка мора да буде лака и брза;
- мала цена. Цена система за управљање ватром треба да буде
оправдана повећањем ефикасности комплетног система.
Управљање артиљеријском ватром, на класичан начин или преко система за
управљање ватром, је сложен процес који на основу великог броја
различитих улазних података доноси потребне одлуке. Улазни подаци су:
- подаци о циљевима у тренутној борбеној ситуацији,
- подаци о распореду и покрету својих и подржаваних јединица,
- подаци о метеоролошким условима гађања,
- подаци о балистичким карактеристикама система оруђе –
муниција,
- подаци о стању оруђа и муниције,
- подаци о расположивости, попуњености и спремности
артиљеријских јединица.
На основу ових улазних података доносе се следеће одлуке:
- о редоследу дејства по циљевима,
- о учешћу јединица у извршавању борбених задатака,
- о врсти ватре.
За свако артиљеријско оруђе које дејствује одређују се елементи гађања и
коректурни елементи.
13.7.1. Принцип рада аутоматизованог система за управљање ватром
земаљске артиљерије
Аутоматизовани систем за управљање ватром земаљске артиљерије
омогућава тачно, континуално и брзо одређивање геодетске позиције циља,
брз и сигуран пренос информација у балистички рачунар и, након обраде у
рачунару, на пријемнике код оруђа. На слици 13.5 дата је функционална
шема система за управљање ватром земаљске артиљерије.

473
Слика 13.5. Функционална шема система за управљање ватром земаљске
артиљерије
Са слике 13.5 види се да се систем за управљање ватром земаљске
артиљерије састоји из следећих компоненти: опреме артиљеријске
осматрачнице, опреме центра за управљање ватром и опреме која се налази
на ватреном положају батерије или дивизиона.
Опрема артиљеријске осматрачнице треба да олакша и убрза тачно
одређивање геодетског положаја циља. На артиљеријској осматрачници
налази се следећа опрема: ласерски даљиномер, блок давача углова,
компасно жироскопски блок, топовезац, рачунар и радио предајник.
Центар за управљање ватром за свако артиљеријско оруђе које дејствује
одређује елементе гађања и коректурне елементе. Центар за управљање
ватром се начелно састоји од следеће опреме: радио пријемник података са
артиљеријске осматрачнице, балистички рачунар и предајник података.

474
Центар за управљање ватром преко радио пријемника прима податке са
артиљеријске осматрачнице. Подаци се прослеђују у балистички рачунар у
коме се врши прорачун елемената гађања за сва оруђа која дејствују.
Прорачунати елементи гађања се преко предајника телефонским каблом
шаљу на ватрени положај батерије или дивизиона. На ватреном положају
подаци долазе до пријемника података за свако оруђе понаособ.
Опрема на ватреном положају батерије или дивизиона прима податке из
центра за управљање ватром и разводи их до сваког оруђа. Она се састоји од
електричног разводника и пријемника података за свако оруђе.

475