Professional Documents
Culture Documents
Anton Pavlovic Cehov Sabrana Dela Knjiga 2pdf
Anton Pavlovic Cehov Sabrana Dela Knjiga 2pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 1/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
А.П. ЧЕХОВ
СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 2
САБРАНА ДЕЛА – књига 2
elbookers.com
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 2/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
САДРЖАЈ
Жива хронологија ( Превео: Милосав Бабовић)
Незаконито дете ( Превео: Мипосав Бабовић)
Код супруге предводника племства ( Превела: Марија Стојиљковић)
Драма у лову ( Превела: С . Парезановић)
Разговор човека са псом ( Превела: Марија Стојиљковић)
У купатилу ( Превео: Милосав Бабовић)
Правила за писце почетнике ( Превела: Марија Стојиљковић)
Ништарија ( Превела: Марија Стојиљковић)
Оба најбољи (Превела: Марија Стојиљковић)
Натезање ( Превео: Милосав Бабовић)
Шетња по Сокољницима ( Превела: Марија Стојиљковић)
Последња Мохиканка (Превео: Милосав Бабовић)
У хотелу ( Превео: Милосав Бабовић)
Дипломата ( Превела: Марија Стојиљковић)
Кулачко гнездо (Превела: Марија Стојиљковић)
Укинули (Превео: Милосав Бабовић)
Чизме ( Превела: Марија Стојиљковић)
Моја „Она" ( Превела: Марија Стојиљковић)
Живци (Превео: Милооав Бабовић)
Људи на летовању ( Превела: Марија Стојиљковић)
Уз степенице ( Превела: Марија Стојиљковић)
Стража под стражом (Превео: Милосав Бабовић)
Моје жене ( Превела: Марија Стојиљковић)
Интелигентна цепаница ( Превео: Милосав Бабовић)
Из успомена идеалисте ( Превела: Марија Стојиљковић)
Симуланти (Превео: Милосав Бабовић)
Манић ( Превео: Милосав Бабовић)
У апотеци (Превела: Марија Стојиљковић)
Коњско презиме ( Превео: Миодраг М. Пешић
Није суђено ( Превела: Марија Стојиљковић)
Залутали ( Превео: Милосав Бабовић)
Јегер ( Превела: Марија Стојиљковић)
Злочинац са предумишљајем (Превео: Миодраг М. Пешић)
Отац и младожења ( Превео: Милосав Бабовић)
Гост ( Превела: Марија Стојиљковић)
Мислилац ( Превео: Милосав Бабовић)
Коњ и кошута ( Превела: Марија Стојиљковић)
Дављеник (Превела: Марија Стојиљковић)
ЖИВА ХРОНОЛОГИЈА (1)
Салон саветника Шарамикина утонуо је у пријатан полумрак . Вели-
ка бронзана лампа са зеленим абажуром баца на зидове, намештај и
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 3/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
лица одсјај зелен као „украјинска ноћ ". У скоро угаслом камину плане
понекад цепаница која тиња, и за тренутак облије лица руменим одсја-
јем ватре. Али то не ремети општу хармонију светлости . Општи тон је,
што кажу сликари, доследно очуван.
Пред камином седи у фотељи, у пози човека који је малочас ручао,
главом Шарамикин, старији господин седих чиновничких бакенбарда и
благих плавих очију. Лице му облила нежност, а усне се развукле у се -
тан осмех. Крај његових ногу, опруживши према камину ноге и лено се
протежући, седи на клупици вицегубернатор Лопњев, наочита људина
од четрдесетак година. Око клавира трчкарају Шарамикинова деца:
Нина, Коља, Нађа и Вања. Кроз мало одшкринута врата која воде у со -
бу г-ђе Шарамикин, бојажљиво пробија светлост. Тамо иза врата, за
својим писаћим столом, седи Шарамикинова жена Ана Павловна,
председница месног женског комитета, живахна и веома привлачна
дамица од тридесетак година, не рачунајући оно што је ишла боса.
Њене црне, живе очице прелећу кроз цвикере по страницама неког
француског романа. Испод романа лежи раскупусан извештај комитета
за прошлу годину.
— Пре је наш град у том погледу био срећнији — вели Шарамикин
жмирећи својим благим очима у жар што тиња. — Ниједна зима не би
прошла да не гостује нека звезда. Долазили су и чувени глумци и
певачи, а сад... враг би га знао шта је ово! Осим мађионичара и
верглаша, нико не долази. Никаквог естетскот уживања... Живимо као
у шуми. Да... А сећате ли се, ваше превасходство, оног италијаноког
трагичара... Како се оно зваше?... Онај црномањасти, високи... Не могу
да се сетим... Ах, да! Луиђи Ернесто де Руђеро... Изванредан тале-
нат!... Снага! Дешавало се, изговори само једну реч, а позоришна дво-
рана грми од аплауза. Моја Ањуточка је много учинила за његов та-
ленат. Она му је помогла да добије позоришну дворану и распродала
му улазнице за десет представа... Он је њу зато учио декламовању и
мимици. Душа од човека! А био је овде, ако се не варам... пре једно
дванаест година... Не, погрешо сам... Касније, пре десетак година...
Ањуточка, колико је година нашој Нини ?
— Десет година! — довикује из своје собе Ана Павловна. — А за-
што?
— Ништа, мамице, ја тек онако... А долазили су понекад и добри
певачи. Сећате ли се оног tenore di grazia. Прилипчина! Што је то била
душа од човека! Каква спољашњост! Плав... Лице маркаитно, манири
париски... А какав је глас имао, ваше превасходство! Невоља је била
само у томе што је неке ноте певао из трбуха а „ re" falsetom, иначе све
је било добро. Говориo је да је учио код Тамберлика ... Ја и Ањуточка
смо му ангажовали
хвалности дворану
за то, певао у друштвеном
читаве ..., а
клубу
дане и ноћи , у учио
он нам јеје
Ањуточку да-
знак за
пева... Дошао је, колико се сећам, о великом посту, пре једно дванаест
3
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 4/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 5/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ди
та...и Не
схвати у чему
, не, чекај је ствар
, овде , пропаоотворени
су прозори сам... Да игаможда
оставим пред
неко ова
гледа вра-
. Куда
ћу га? Аха, ево шта ћу: однећу га у вилу трговца Мелкина .. Трговци су
5
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 6/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
али
и дајзашто
да га да упрапашћујемо
узмемо овога
под своје, да невино дете ?и Дечице
подигнемо и тако
васпитамо је до-,
немамо
! Она
бра жена, пристала би... и било би тада моје дете код мене... Ех !"
6
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 7/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 8/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Оно, разуме се, није ред, ал' шта да радим... Ви сте забранили
да се у кућу пуштају туђе женске , то је истина, ал' ди да нађем своју?
Пре, док је код нас била Агњушка, нисам пуштао туђе, пошто... смо
имали своју, а садек , и сами видите... брез туђих се не може... А док је
ту била Агњушка, што јесте... јесте, нереда није било, зато...
— Марш одавде, хуљо једна! — викну на њега Мигујев и љутито за-
лупа ногом и пође назад у собу.
Зачуђена и љута, Ана Филиповна је седела на оном истом месту, и
није скидала уплакани поглед с детета...
— Де, де... — промрмља бледи Мигујев, и осмех му искриви усне.
— Ја сам се само шалио... То није моје, «его... праље Аксиње. Ја... ја
сам се шалио... Однеси га вратару.
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 9/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Марфуткин
вима . што је почео да једе дуга претурао по џепо-
је игре него
и тражио марамицу
— Ма марамица ми је у бунди! А ја је тражим — присећа се гласно
9
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 10/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 11/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
мена , који је. у једној руци држао замотуљак хартије, а у другој качкет
са кокардом
Човек који се на такав начин састао са ином, игра у мојој приповеци
врло важну улогу. Потребно је да опишем његову спољашњост.
Он је, како сам већ рекао, висок , широких рамена и набијен као до-
бар теглећи коњ. Цело његово тело одише здрављем и шагом. Лице
румено, руке велике, груди широке, мишићаве, коса густа као у здравог
момка. Има близу четрдесет година. Одевен је с укусом и по послед-
њој моди у ново, недавно сашивено одело. На грудима велики златни
ланац
звездице бриљантски, на
са, медаљоном малом
прстен прсту
. Али најглавније , као
светлуцаод сићушне
свега сјајне
и нарочито
важно за сваког значајног хероја романа или приповетке, он је нео-
бично леп. Нисам жена и нисам уметник . Мало се разумем у мушку ле-
поту, али је господин са кокардом својом спољашњошћу направио на
мене утисак . Његово велико, мишићаво лице остало је заувек у мом
сећању. На том лицу видећете прави грчки орловски нос, танке усне и
добре плаве очи, из којих избија доброта, и још нешто што је тешко из -
разити. То „нешто" може се приметити у очима малих животиња кад су
тужне или болесне. Нешто молећиво, детиње, што трпи без роптања...
Лукави и веома паметни људи немају такве очи .
Из целог лица, стога, зрачи простодупшост, широка, једноставна
11
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 12/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
природа, истина... Ако није лаж да је лице от ледало душе , првог дана
кад сам се састао са господином са кокардом, могао бих дати часну
реч да он не уме да лаже . Смео бих, чак , да се кладам.
Да ли бих опкладу добио или не бих, читалиц ће даље видети.
Кестењаста коса и брада, густа и мека као овила. Кажу да је мека
коса знак меке, нежне, „свилене" душе... Преступници и зли и тврдо-
глави карактери имају, У највише случајева, оштру косу. Да ли је то
истина или није, читалац ће опет даље видети... Ни израз лица «и
брада — ништа није тако меко ни нежно код господина са кокардом
као покрети његовог великог, тешког тела. Из тих покрета избијају вас-
питање, лакоћа, грациозност и чак — опростите на изразу — некаква
женственост. Није потребно много напора мом хероју да савије
потковицу или да у шаци згњечи кутију сардина, а ипак ни један његов
покрет не одаје његову физичку снагу кваку или капу он хвата као леп-
тира: нежно обазриво, лако додирујући прстима. Кораци су му не чујни ,
стисак руке слаб. Гледајући га, заборављаш да је он снажан као Голи -
јат, да једном руком може да подите оно што не може да подигне пет
редакцијсних Андрија. Гледајући његове лаке покрете не верујеш да је
он јак и тежак. Спенсер2 би могао да га назове примером
грациозности.
Ушавши у мој кабинет, он се збуни. Његову нежну, осетљиву при-
роду вероватно је шокирао мој намрштен , незадовољан изглед.
— Извините, молим вас! — почео је меким, пуним баритоном. —
Упадам код вас у незгодан час и приморавам вас да због мене правите
изузетак . Ви сте толико заузети! Али видите ли у чему је ствар, госпо-
дине уредниче: ја сутра путујем у Одесу по једној врло важној ствари ...
Кад бих имао могућности да одложим тај пут до суботе , верујте ми, не
бих вас молио да због мене правите изнимку. Ја поштујем правила
због тога што волим ред...
„А, ипак , како много прича!" помислио сам и пружио руку за пером,
стављајући му тиме до знања да немам времена. (Ужасно су ми тада
дојадили посетиоци!)
— Одузећу вам само једну минуту ! — настављао је мој херој изви -
њавајућим гласом. — Али пре свега дозволите да се представим. Суд-
ски приправиик Иван Петрович Камишев, бивши судски иследник ...
Писцима немам част да припадам, па ипак сам дошао к вама са чисто
списатељским намерама Пред вама стоји човек који жели да упадне у
почетнике, без обзира на овојих готово четрдесет година. Али боље
икад него никад.
— Драго ми је... Шта могу да учиним? Човек који је желео да упадне
међу почетнике сео је и наставио, гледајући у пои својим молећивим
очима.
2
Херберт Спенсер (1820-1903), енглеош филозоф, биолог, психолог
12
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 13/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
3
Еmile Gaboriau (1833—1874), франц. гокац ттуларних криминалиих романа.
Шкљаревски (1837—1883) писац криминалних приповедака.
13
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 14/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
али... тешко је оценити ствар пре него што је видите ... И зар не можете
претпоставити да и судски иследници могу да пишу озбиљно?
Све је то Камишев рекао замуцкујући, вртећи међу Прстима оловку
и гледајући у своје ноге. Завршио је тиме што се веома збунио и за -
трептао очима. Било ми га је жао.
— Добро, оставите — рекао сам. — Само вам не обећавам да ћу
вашу приповетку брзо прочитати. Мораћете да причекате...
— Дуго?
— Не знам... Навратите тако... за два, за три месеца...
— Подуго... Али несмем да наваљујем... Нека буде како ви мислите.
Камишев устаде и узе качнет.
— Хвала на аудијенцији — рече. — Идем сад кући и живећу у нади.
Три месеца наде! Сигурно сам вам већ досадно. Имам част да вас по-
здравим!
— Дозволите само једну реч — рекох листајући његову дебелу све -
ску исписану ситним рукописом. — Ви пишете у првом лицу... Ви сте,
дакле, судски иследник ?
— Да, али под другим презименом. Моја улога у тој приповеци је по -
мало скандалозна... Незгодно је под својим презименом... Значи, за
три месеца?
— Да, молим, не пре...
— Остајте у здрављу!
Бивши судски иследник се отмене поклони, опрезно дохвати кваку и
нестаде, оставивши на мом столу своје дело. Узех свеску и ставих је у
фиоку.
Приповетка лепотана Камишева киселила се у мом столу два
месеца. Једном, одлазећи из редакције на село, сетих се и узех је.
Седећи у вагону, отворих свеску и почех да читам из средине . Сре-
дина ме заинтерсовала. Тога дана до вечера, мада нисам имао сло-
бодног времена, прочитао сам целу приповетку, од почетка до
речи,,крај", која је била написана развученим рукописом . У ноћи сам
још једном прочитао ту приповетку, а у зору сам ходао тамо-амо по те-
раси и трљао слепоочнице као да сам желео да из главе избијем нову,
мучну мисао, која ме од једном обузела... А мисао је била стварно
мучна, неподношљиво оштра... Чинило ми се да сам ја, а не судски
иследник , још мање психолог поротник , открио страншу тајну једног
човека, тајну која ме се није ни најмање тицала... Ходао сам по тераси
и уверавао себе да не верујем свои открићу.
Камишевљева приповетка није изашла у нашим новинама из разло -
га које сам изнео на крају свог разговора са читаоцем. Са читаоцем ћу
се срести још једном. Сада пак , растајући се надуго с њим , предлажем
му Ова
да прочита Камишевљеву
приповетка приповетку
се не разликује .
од других . У њој има много прео-
пширности, много рогобатности... Писац болује од ефеката и звучних
14
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 15/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ДРАМА У ЛОВУ
Из бележнице судског иследника
ГЛАВА I
— Муж убио своју жену! Ох, што сте глупи! Дајте ми, најзад,
шећера!
Тај узвик ме разбудио. Протегао сам се и осетио у свим зглобовима
тежину, немоћ... Може човеку да утрне рука или нога , али тада ми се
чинило да ми је утрнуло читаво тело, од главе до пете. Не одмара, већ
умара сан после ручка у загушљивом , сувом ваздуху, уз зујање мува и
комараца. Бунован и обливен знојем, устао сам и пошао прозору. Било
је шест часова по подне. Сунце је било још високо и пекло истом сна -
гом као и пре три сата . До заласка и хладовине било је још далеко.
— Муж убио жену!
— Престани да лупеташ. Иване Демјаничу! — рекох, ударивши лако
по носу Ивана Демјанича. — Мужеви убијају жене само у романима, па
још у тропским крајевима, где кипте афричке страсти, голубе. Нама је
доста и таквих грозота као што су крађе са провалом или скривањем
под туђим именом.
— Крађа са провалом... — процеди кроза свој криви нос Иван
Демјанич. — Ох, што сте глупи!
— Шта ћеш, голубе? Шта смо ми, људи, криви што је наш мозак
ограничен? Уосталом, Иване Демјаничу, није грех бити будала на овак -
вој врућини. Ти си ми баш наметан , али и твој је мозак омекшао и оглу-
павио на овој прилепи.
Мога папатаја не зову папигом нити било каквим другим птичијим
именом, већ Иваном Демјаничем. То је име добио сасвим случајно. Је-
данпут мој слуга Поликарп, чистећи његов кавез, изненада је открио то
без чега би моју благородну птицу и до сада ословљавали папигом ...
Ленштини одједном, из чиста мира, пала је на памет мисао да нос мо -
га папагаја веома личи иа нос нашег сеоског трговца Ивана Демјанича ,
и од тада папагају је заувек остало име и презиме дугоносог дућанџије.
Због срећне Поликарпове руке и цело село је крстило моју ретку птицу
Иваном Демјаничем. По Поликарповој вољи птица је ушла међу људе ,
а трговац је изгубио свој прави назив : он ће до краја живота фигурира -
4
Својеврстан
15
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 16/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 17/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
без њега смо мирно проживели, а сад ће опет свињац у срезу да на-
прави. Опет од срамоте жив да не останеш .
— Ћути, тебе нико ништа не пита!
— Мене не треба ни да пита ... Сам ћу да кажем. Опет ћете од њега
мртви пијани долазити и у језеру се купати потпуно обучени... А после
чисти. Ни за три дана не можеш да очистиш !
— Шта ради сад гроф? — запитао сам мужика.
— Изволели су да седну за ручак кад су мене к вама послали... До
ручка су ловили рибу у Купалишту. — Шта наређујете да одговорим?
Отворио сам писмо и у њему прочитао следеће : „Мили мој Лекок !6
Ако си још жив и здрав и ако још ниси заборавио свог испичутуру при-
јатеља, овда, ни минуту не оклевај, облачи одело и јури к мели . Допу-
товао сам тек прошле ноћи, али већ умирем од досаде. Нестрпљење с
којим те очекујем не зна за границе . Хтео сам да дођем по тебе и да те
одведем у своју јазбину, али је жега укочила све моје зглобове . Седим
на једном месту и хладим се лепезом. Па како ми живиш? Како живи
твој препаметни Иван Демјанич? Још ратујеш са својим чистунцем По-
ликарпом? Долази брже и причај.
Твој А. К."
Није било потребно да гледам потпис да бих у крупном ружном ру -
копису познао пијану руку која ретко пише, руку свог пријатеља грофа
Алексеја Карнејева. Краткоћа писма, његова жеља за неким измотава-
њем и ведрином потврђивали су да је мој не особито паметни прија-
тељ поцепао много папира док је саставио ово писмо.
У писму је недостајала заменица „који" и брижљиво су избегнути
прилози — и једно и друго ретко успева грофу одједном.
— Како наређујете да одговорим? — понови мужик .
Нисам одмах одговорио на то питање, па сваки солидни човек окле-
вао би на мом месту. Гроф ме волео и најискреније је желео моје при-
јатељство, а ја према њему нисам осећао ништа налик на пријатељ -
ство, чак га нисам ни волео ; због тога би било поштеније директно, јед-
ном заувек , одбацити његово пријатељство него ићи к њему и претва-
рати се. Поред тога, отићи грофу значило је још једном утопити се у
живот који је мој Поликарп називао „свињцом" и који је до пре две го-
дине, ове до грофовог одласка у Петроград, подривао моје снажно
здравље и испијао мој мозак . Тај развратни, необични живот, пун ефе-
ката и пијаног пировања, није успео да уздрма мој организам, али зато
је за мене чула цела губернија... Ја сам популаран...
Разум ми је говорио праву правцату истину, румен стида због не-
давне прошлости обливала је моје лице, срце се стезало од страха
при помисли да нећу имати довољно храбрости да одбијем грофу, али
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 18/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 19/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
смо завршили
обојица наукузнамо
веома мало на истом универзитету
: ја понешто , обојица
, а гроф смо правници
је заборавио и утопио и
у
алкохол све што је некад и знао . Обојица смо горди, и због неких тамо,
19
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 20/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 21/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 22/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 23/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
пружају по крекетање
Далеко алеји и пољанчету ...
жаба, чавкање врана, песма стрнадица поздра-
вљали су већ залазак сунца. Спуштало се пролећно вече...
23
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 24/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
сцену, али бих ја молио светлост да забрани вашем Лапорелу, како ете
9
Лепорело — Дон Жуанов слуга.
24
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 25/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— А ,и сложно
добоме немам скад
тим разлозима
, признајем . махну руком Урбењин. — Преко ле-
! —
та у пољу, а зими хлеб у граду продајеш... Кад ћеш и у врту!
25
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 26/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
—
мају. Па да, таква господа слабо раде свој посао... Бадава плату при-
— Нисам вам то рекао, ваша светлости — поче да се правда Урбе -
26
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 27/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
—. —
гроф То Брзо
је врло
ћешмио
се господин , Серјожа
спријатељити , врло
с њим ! мио — узбуђено уситни
— Чисто сумњам. Збот чега стално ћути?
27
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 28/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 29/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ни другог
пролећнуи у сва годишња
обнову доба привлачи
. Али зато изглед,потиштеност
имају истињихова не познају ни смрт-
: непо
кретни, бешумни, као да тужне мисли мисле.
29
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 30/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
осећам . Данас
буде учени је билада
професор таква страшна запара
би предсказао кишу.да ниједобро
Биће потребно да .човек
за жито
„А шта ће ти жито", помислих, „кад ће гроф да га пропије? Нема
30
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 31/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Замислите
вима. Зидовисалу, најмањусликама
украшени на свету,из
са „Њиве
необојеиим дрвеним зидоу-
", фотографијама
шкољкама или, како их код нас називају, шкољчаним рамићима, и
31
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 32/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 33/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
се
љаучини да ...
низбрдо се Прозорска
нешто тешко одвали
стакла од небакоје
и чашице и сасухуком поче
стајале да се
пред котр -
грофом
задрхташе и јавише се својом стакленом звеком... Удар је био
33
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 34/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 35/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
11
Георг Борн, писац шундромана
12
„Добровољни прилог", зборник дела руских књижевника у корист пострадалих од
глади у саратовској губернији.
35
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 36/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
свако
Јегоричлето, него
ретко лажејепашумар стално
му се позна понешто...слаже
кадболестан ... , твој Петар
Срећом
— Прошле године Урбењин ме је обавестио да стари шумар
36
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 37/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
поче ,да
Јаииспих
са је једе. одречно климну главом. Примаче јесетру, омири-
а Пољак
Молим читаоца да ми опрости. Сад ћу морати да описујем нешто
37
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 38/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Не желим
не волим да.вам одговарам. У вашем гласу осећам подсмех, а ја
пецкање
— Он се уошпте не подсмева! — узбуни се гроф. — Откуд ти то до -
38
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 39/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
грофу.
13
Шљахтич — пољски нижи племић.
39
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 40/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
го ми је да
хајдете што сте дошли, Петре
поразговарамо Јегоричу...... Седите да с нама вечерате и
о домаћинству
Урбењин седе. Гроф испи коњак и поче да му излаже план својих
40
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 41/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 42/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
у ......
један сат
теретним Да ? воз ће, значи, стићи... Ако не стигне на овај, доћи ће
На
Телеграм је однео једнооки Кузма... Иљи је било наређено да за је-
42
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 43/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
дан сат пошаље кочије на станицу... Ја, да бих некако убио време,
почео сам да полако палим лампе и свеће по свим собама , онда сам
отворио клавир и испробао дирке...
Затим сам, сећам се, лежао на истом дивану ни о чему не мислећи
и ћутећи сам гурао руком грофа, који је хтео нешто да ми прича ... Био
сам у некаквом забораву, полудремежу, осећајући само јаку светлост
лампи и весело, мирно расположена... Лик девојке у црвеном, са гла-
вицом нагнутом на раме, с очима пуним страве пред ефектном смрћу,
стајао је преда мном и полако ми је припретио малим прстом ... Лице
друге девојке, у црној одећи и са бледим, гордим лицеи, прошло је по-
ред мене и погледало ме ни са молбом, ни са прекором.
Касније сам чуо шум, смех, јурњаву... Црне, дубоке очи заклониле
су ми светлост. Видео сам њихов сјај, њихов смех... На сочним уснама
играо је радостан осмех... Смејала се моја Циганка Тина...
— То си ти? — упита њен глас. — Спаваш? Устај, драги... Давно те
нисам видела...
Ћутећи, стиснуо сам њену руку и привукао је к себи ...
— Ма идемо тамо... Сви наши су дошли...
— Остани... Мени је овде добро, Тина...
— Али... овде је много светлости... Ти си луд... Могу да уђу...
— Ко уђе, заврнућу му шију... Мени је добро, Тина... Две године је
прошло откад те нисам видео...
У сали су засвирали на клавиру, „Ах, Москва, Москва... белока-
мена..." — заурлало је неколико гласова...
— Видиш, сви тамо певају... Нико неће ући...
— Да, да ...
Сусрет са Тином извукао ме из заборава... После десет минута она
ме увела у салу, где је у полукругу стајао хор... Гроф је објахао столицу
и давао рукама такт... Пшехоцки је стајао иза његове столице и
зачуђеним очима посматрао птице певачице... Ја истргох из Карпових
руку балалајку, махнух руком и отегнух:
„Низ по маатушке... по -оо-В-о-о-о..."
„Поо Во-о-о-олге...", прихвати хор.
„Ај, пали, говори... говори..."
Одмахнух и у тренутку, брзином муње, наступи нови прелаз...
„Ноћи луде, ноћи веселе..."
Ништа тако не раздражује и не голица моје нерве као слични оштри
прелази. Задрхтао сам од усхићења и обухвативши Тину једном руком
и машући балалајком по ваздуху, отпевао сам до краја „Ноћи луде"...
Балалајка с треском лупи о под и разлете се у ситне номаде ...
— Вина!
Остала
је мутно моја сећања
, нејаоно личесе
... Сећам хаос...неба
на сивог Све се
у из -мешало
рано јутро,...
збркало , ове
Возимо се
чамцима... Језеро се лагано таласа и као да гунђа гледајући наше сви -
43
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 44/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Ти ...
моранџи мораш да узмеш то! — говорим ја пружајући грофу свежањ
новчаница. — Натераћу те да узмеш !
44
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 45/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
седина , брадатпрати
ли и погледом , побожно гледа
облаке небо
који ..., човек
јуре Кад онби
непомично
помислиостоји
да на оба--
нанебе
сима види анђеле... Ја волим таква лица...
45
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 46/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
једна другу
светлост , вртећи се
изгледала , летеле
обојена честице
сјајном прашине
белином , због чега
. Светлост је и нестаја
је час сунчева-
ла пред мојим очима, час се поново појављивала, зависно од тога да
46
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 47/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 48/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
доктору како сам недавно доживео „ноћи луде, речи безвезне", које су
тако лепе и осетљиве у романсама, а тако ружне у стварности . Трудно
сам се да у свои описивању не излазим из граница „лаког жанра",
мада је све то супротно природи човека, који воли, држећи се
чињеница и не упуштајући се у морал, извештавање и закључке Гово-
рио сам и правио сам се да причам о ситницама које ме ни најмање не
узбуђују. Водећи рачуна о мудрости Павла Ивановича и познајући ње -
гову одвратност према грофу, што-шта сам прећутао, које-чега сам се
само мало дотакао, па ипак , без обзира на шаљивост мога тона , на ка-
рикирање, доктор ме је, за све време моје приче гледао у лице
озбиљно, често климајући главом и нестрпљиво слежући раменима.
Ниједном се није насмејао... Очигледно, мој „лаки жанр" није оставио
на њега утисак .
— Ма што се ви не смејете , Шћуре? — упитах завршавајући своје
причање...
— Кад ми не бисте све то ви причали и да није једног случаја , ја у
све то не бих поверовао. Тако је то сувише ружно, пријатељу!
— О каквом случа ј у говорите?
— Синоћ је био код мене мужик кога сте ви тако нељубазно угости-
ли веслом... Иван Осипов..
— Иван Осипов... — слегох раменима — Први пут чујем!
— Висок неки, смеђ... пегавог лица... Присетите се! Ви сте га удари-
ли веслом по глави.
— Ништа не разумем! Никаквог Осипова не познајем, веслом нисам
никог почастио... Сањали сте ви све то, чикице!
— Дај боже да сам сањао... Он ми је дошао са дописом Карнејевске
управе и затражио лекарско уверење... У допису стоји, мада ни он не
лаже, да сте рану нанели ви ... И сад се не сећате? Рана направљена
ударцем, више чела, на граници са косматим делом... До кости сте
ударили, буразеру!
— Не сећам се! — прошапутах... — Ко је он? Шта ради?
— Обичан карнејевски мужик , са вама на језеру био је веслач кад
сте лумповали
— Хм... можда! Не памтим... Сигурно сам био пијан и некако слу -
чајно...
— Не, не случајно... Он тврди да сте се ви због нечега на њега на-
љутили, дуго га псовали, онда, побесневши, скочили на њега и у при -
суству сведока га ударили... И, сем тога, узвикнули сте: „Убићу те,
лопужо једна!"
Поцрвенех и прошетах из угла у угао.
— Убиј ме, не сећам се! — проговорих, свом снагом напрежући
памћење
ја . — Не сећамгадан
бивам неопростиво се! Ви
! кажете „побесневши"... У пијаном стању
— Шта ћеш боље!
48
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 49/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 50/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
дивану и нисам
копчу, десет нашла
бисера изнаогрлице
себи много ствари .из
и извукли Украли сто ,рубаља
наруквицу
новчаника златну
укупно. Хтела сам да се жалим грофу, али је он спавао и тако сам и
50
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 51/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
отишла. То није добро. Грофовска кућа, а краду као у друмској крчми .
Кажи грофу. Љубим те и клањам ти се. Воли те твоја Тина".
Да је кућа његове светлости пуна лопова, за мене није било ново, и
ја сам прикључио Тинино писмо подацима које сам већ имао у сећању
у вези с тим. Раније или касније, мораћу да искористим те податке...
Знао сам ко су лопови .
Писмо црнооке Тине, њен пуни, дебели рукопис подсетио ме на го -
стинску собу са мозаицима и изазвао у мени жељу ниалик на жељу да
се поново опијем, али сам се надвладао и снагом воље натерао сам
себе да радии. У почетку ми је било неизрециво досадно да сричем
развучене полицијске рукописе, али се затим мало-помало моја пажња
усредсредила на крађу са провалом и почео сам да радим с
уживањем. Цео дан сам седео за писаћим столом , а Поликарп је често
пролазио поред мене и неповерљиво погледао на мој рад. У моју по-
стојаност он није веровао и чекао је сваког минута да се дигнем од сто -
ла и да му наредим да оседла Зорку ; али видећи пред вече моју упор -
ност, поверовао је, и израз потиштености на лицу сменио је израз за-
довољства... Почео је да хода на прстима, да говори шапатом... Кад су
поред мог прозора прошли момци са хармоником, изађе на улицу и
викну:
— Шта сте се ви, ђаволи, овде усходали? Идите другом улицом!
Као да не знате, некрсти, да господин ради.
Увече, доносећи у трепезарију самовар, тихо отвори врата и љу-
базно ме позва:
— Изволите чај пити! — рече нежно уздахнувши и смешкајући се са
поштовањем .
И док сам пио чај, лагано ми приђе позади и пољуби ме у раме...
— Ето, тако је боље, Сергеје Петровичу — поче да мрмља. — Пљу-
ните ви на тога белокосога ђавола, да му... Да ли је пристојно с вашим
високим разумевањем и с вашим образованием да се бавите
малодушношћу? Ваш посао је благородан... Треба да вас сви
уважавају, да вас се боје, а ако будете с тим ђаволом људима главе
разбијали и у језеру се у оделу купали , сваки ће да каже: „Није то ни-
каква памет! Ништаван човек !" и пући ће по свету глас! Смелост
трговцу приличи, а не благородном... Благордном наука треба,
служба...
— Но, доста, доста...
— Не везујте се са грофом, Сергеје Петровичу! Ако желите да се
дружите, због чега то не би био доктор Павел Ивакич ? Само што иде
поцепан, ал ' зато много паметан!
Поликарпова искреност ме дирнула... Зажелео сам да му кажем не-
ку љубазну
— Какав реч ...
ти роман сада читаш? — улитах га.
— Грофа Монте Кристова. То је гроф! Баш је то прави гроф! Није ни
51
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 52/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
налик на вашег.
После чаја седох поново за сто и радио сам док ми веђе нису
отежале и почеле да затварају уморне очи ... Легавши да спавам, наре-
дио сам Поликарпу да ме пробуди у пет часова .
Другог дана, у шест часова ујутро, весело сам звиждукао откидајући
штапом крунице Цветова, ишао сам пешице у Тењево, где је тога дана
била црквена слава и куда ме позвао мој пријатељ Шћур, Павле
Иванович. Јутро је било дивно. Сама срећа, изгледало је да лебди над
земљом и огледа се у сјајним капљицама росе опијајући душу пролаз -
ника. Шума, обавијена јутарњом светлошћу, била је мирна и непо-
кретна као да је ослушкивала моје кораке и цвркутање птичје братије,
која ме је дочекивала изразима неповерења и страха ... Ваздух је био
засићен испарењем пролећног зеленила и својом нежношћу миловао
је моје груди. Дисао сам и, обухватајући узбуђеним очима простран-
ство, осећао сам пролеће, младост и чинило ми се да младе брезе,
трава поред пута и мајске бубе, које без прекида зује, осећају то исто.
„И због чега се у свету", мислио сам, „гурају људи у својим тесним
кућерцима, у својим тесним и уским идејицама кад је овде оволико
простора за живот и мисао? Збот чега они не иду овамо?
И моја поетска уобразиља није ми сметала мишљу о зими и хлебу,
о тим двема невољама које нагоне песнике у хладни прозрачни Петер -
бург и у прљаву Москву, где плаћају хонорар за стихове , али не дају
надахнућа.
Поред мене су пролазила сељачка кола и спахијске чезе, које су
журиле на јутрење и на вашар. Сталио сам морао да скидам шешир и
да одговарам на љубазне поздраве мужика и познатих спахија. Сваки
је предлагао „да превезе", али је боље било ићи пешице него се воз -
ити, и сваки пут сам одбијао . Поред мене, између осталих, пројури на
тркачкој двоколици и грофов вртлар Франц, у плавом капутићу и џоке-
јокој капици... Он ме лено погледа сањивим, мутним очима и још лење
ме поздрави. Иза њега било је привезано буренце, од пет ведара са
гвозденим обручима, чини се за вотку... Непријатна Францова њушка и
његово буренце покварили су ми некако песничко расположење, али је
убрзо поезија победила кад сам иза себе чуо лупу кочија и кад сам се
онренуо и угледао тешка кола која је вукао пар сивих коња , а у тешким
кочијама на кожном, налик на сандук седишту своју нову познаницу,
„девојку у црвеном", која ми је пре два дана говорила о електрицитету
који је убио њену мајку.
Лепушкасто, свеже умивено, мало послано Олењкино лице мало се
заруменило над је угледала како идем поред међе која је одвајала пут
од шуме. Весело ми је климнула тлавом и насмешила се тако љубазно
како
—се смешкају
Добро јутроједни . само добри познаници.
на друге
! — довикнух
Махнула је својом ручицом и у својим тешким кочијама ишчезла
52
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 53/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
почињао би разговор
„не", али сам о пажљив
био толико својим ситницама . Одговарао
да нисам могао " и-
сам са „даод
свом саговорнику
бити разговор. И моја осетљивост није ме јефтино коштала; разгова-
53
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 54/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
смоКлимнух
из црквеглавом
. Павлу Ивановичу кад ме угледа, и обојица изађо-
— Хајде да пролуњамо по вашару — предложих.
54
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 55/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
увелико трговало
— Овим .
играчкама само децу варају — рече доктор — оне дају
најизопаченије појмове о флори и фауни. То је, на пример, лав... Са
55
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 56/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ничим мотивисане
— Престао брзинё
да идем ...
у госте — насмејах се — и доспех у психопате.
Што сте ви наивни, Шћуре! Није ли исто прекинути познанство одјед-
56
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 57/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
уколико могу да судим по данашњем изразу вашег лица , ви сад гово-
19
Усамљеност ( франц.).
57
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 58/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
изгоре .
Каквом „сиромаху" их је сада слао?
— Седам хиљада пет стотина рубаља тачно отегнуто одброји Мак -
58
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 59/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 60/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 61/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
од ње би."могло
паметна много да се
Крај Олењкиних направи
ногу ! Асу
лежала она је трубе
две , воли да
тужнаплатна машта...
и неколико
замотуљака.
61
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 62/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
те бракове
— Дете из љубави
моје .
— упитах са страхом гледајући у њене светле очи —
кад сте стигли да напуните своју јадну главицу овом ужасном
62
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 63/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 64/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 65/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
сам
Задовољан осмех., Његово
га препознао чинило широко , црвено
се, играо лиде
је чак на сијало је ушима
клемпавим и де-.
од радости
белим прстима, којима је стално поправљао своју нову кицошку крава-
65
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 66/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ту.
— Крава нам се разболела, ваша светлости — изјави он. — Слао
сам по нашег ветеринара, кажу да је отпутовао. Да ли да пошаљем,
ваша светлости, по градског ветеринара? Ако ја пошаљем, неће послу-
шати, неће доћи, а ако ви напишете, онда је друга ствар. Можда са
кравом није ништа, а можда је и нешто озбиљно.
— Добро, написаћу... — промрмља гроф.
— Честитам, Петре Јегоричу — рекох устајући и пружајући управни -
ку руку.
— Шта? — прошапта он.
— Па ви се жените!
— Да, да, замисли, жени се! — расприча се гроф, намигујући на Ур-
бењина, који поцрвене. —Јеси га видео? Ха, ха, ха! Ћутао и одједном,
пази ти њега! И знаш с ким се жени ? Ми смо оне вечери погодили! Ми
смо, Петре Јегоричу, још онда приметили да се у вашем мангупском
срцу нешто рђаво дешава. Кад је погледао он вас и Олењку: „Но, рече,
зацопао се мали!" Ха -ха! Седите да ручате са нама, Петре Јегоричу.
Урбењин лагано и са поштовањем седе, позва очима Иљу и нареди
му да донесе супу. Ја му насух чашицу вотке.
— Ја не пијем — рече он.
— Море маните, пијете ви више од нас .
— Пио сам, сад не пијем — насмеши се управник . — Сад не треба
да пијем... Немам због чега... Све је, хвала богу, испало како треба,
све се уредило, и то баш тако како је моје срце желело , чак и боље не-
го што сам могао и да очекујем.
— Онда макар на радост попијте ово — рекох сипајући му вино.
— То могу. Пио сам стварно много. Сад могу да се покајем пред ње -
говом светлошћу. Од јутра до мрака, тако је било. Кад ујутро устанеш,
помислиш но оно... и дабоме, одмах у ормарић. Сад, хвала богу, не-
мам шта вотком да лечим.
Урбењин попи чашу вина. Напуних му другу. Он испи и ту, и непри-
метно га пиће ухвати.
— Чак и не верујем... — рече насмејавши се изненада својим срећ -
ним дечјим смехом. — Гледам, ево, на овај прстен и сећам се њених
речи којима је она изразила свој пристанак и не верујем ... Чак ми је и
смешно... Ма, да ли сам могао у својим годинама , с оваквом својом
опољаашношћу да се надам да овој нарочитој девојци неће да се зга -
ди да постане моја... мајка мојих сирочића? Јер она је лепотица, као
што сте изволели да видите, анђео од меса! Чудо невиђено! Ви сте ми
још налили? Молим само последњу... Због муке сам пио, да попијем и
због радости. А како сам ја патио, господо, колико сам мука поднео!
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 67/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Дешавало се, гледам њу кроз прозор, уживам и... чупам себи косу са
главе... Дође ми да се обесим... Али, хвала богу, усудих се, предложих
јој брак , и баш као да ме маљем ударила! Ха-ха! Слушам и ушима не
верујем... Она каже: „пристајем", а мени се чини: „губи се ти, стара
рђо, до ђавола"... А , после кад ме она пољуби, поверовао сам...
Педесетогодишњи Урбењин, при помисли на први пољубац са поет-
ском Олењком, затвори очи и поцрвене као малишан . Мени је то изгле-
дало одвратно...
— Господо — рече он гледајући нас срећним , умилним очима. —
Што се ви не жените? Зашто узалуд трошите, бацате, бадава
упропашћујете своје животе? Зашто избегавате оно што сачињава
највеће благо сваког живог створа на земљи? Јер уживања која даје
разврат не дају ни стоти део онога што би вам дао миран , породични
живот! Ви сте млада људи... ваша светлости, и ви, Сергеју Петровичу...
ја сам сад срећан... и бог види колико вас обојицу волим! Опростите
ми због мојих глупих савета, али желео бих да и ви будете срећни !
Због чега се не жените? Породичан живот је срећа... Он је обавеза за
свакога.
Срећан и љубазан изглед старца окоји се женио младом девојком и
који нам је саветовао да изменимо свој развратни живот за миран, по-
родични, постао ми је неподношљив.
— Да — рекох — породични живот, то је дуг. Слажем се с вама.
Значи, ви тај дуг извршавате већ други пут ?
— Да, други пут. Ја уопште волим породични живот. Неожењен или
удовац за мене је само половина живота. Причајте шта хоћете, госпо-
до, а брачни живот је велика ствар!
— Дабоме...Чак и онда ако је муж; готово три пута старији од своје
супруге?
Урбењин поцрвене. Рука, која је устима приносила кашику супе , за-
дрхта и супа се проли у тањир.
— Ја схватам шта желите да кажете, Сергеје Петровичу — про-
мрмља он. — Захваљујем вам на отворености. Ја и сам себе питам: да
то није подло? Мучим се! Али где ту човек да пита самог себе, да
решава разна питања, кад сваке минуте осећаш да си срећан, кад
заборављаш своју старост, наказност... све! homo sum,22 Сергеје
Петровичу. А кад ми се понекад у главу увуку мисли о неједнакости го -
дина, ја не одговарам из рукава и умирујем самог себе како знам.
Мени се чини да сам ја Олгу усрећио. Ја сам јој дао оца, а својој деци
мајку. Уосталом, све је то налик на роман, и мени... је почело да се вр-
ти у глави. Није требало да ме напијете...
Урбењин устаде, обриса салветом лице и опет седе. Мало касније
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 68/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 69/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
јао Али
кад су га оне
охола молиле
Олењка седанеимрадује
буде ... Она...је бледа као платно које је
девер
недавно донела са тењевског вашара. Њена рука у којој држи овећу
69
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 70/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 71/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ре
бруикоје
чак презрење због
су скупљали својеотац
његов варварско -тупе
и дедови неравнодушности према
данима, него током до--
десе
тина година! Само душевно слеп и сиромах духом није могао да на
71
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 72/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
24
Рислер старији — херој романа француског писца Додеа „Фроман млађи и Рислер
старији".
72
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 73/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Прошло
ћутање . Чакјејепет , десет
и гроф престао , асе
минутада млада
шалисе није враћала
... Одсутност ... Настало
Олењке је
била је
уочљивија што је она отишла изненада, не рекавши ни речи... Не
73
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 74/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 75/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
једне пећине, коју сам хтео да прегледам на крају. Брзо сам ушао у њу
и, запљуснут влагом, мирисом буђи, печурака и креча, угледах ону коју
сам тражио.
Она је стајала наслонивши се на дрвени стуб покривен црном
маховиком и, гледајући у мене с ужасом и очајањем , чупала је своју
косу. Из њених очију су текле сузе као из сунђера кад га цеде .
— Шта урадих? Шта урадих! — мрмљала је.
— Да, Оља, шта сте ви учинили? — рекох, ставши испред ње и
прекрстивши руке.
— Што сам се удала за њега ? Где су ми биле очи? Где памет?
— Да, Оља, тешко је објаснити овај ваш корак ... Да се објасни не-
искуством, сувише је неубедљиво, да се објасни поквареношћу, непо-
жељно...
— Ја сам тек данас схватила... данас! Зашто то нисам схватила
јуче? Сад је све свршено, све изгубљено! Све, све! Ја сам могла да се
удам за адвека кога волим, који мене воли!
— Ма за кога, Оља? — улитах.
— За вас! — рече гледајући ми право у очи слободно . — Али ја сам
пожурила! Била сам глупа. Ви сте паметни, племенити, млади... Ви сте
богати... Ви сте ми изгледали недостижни!
— Но, доста, Оља — рекох хватајући је за руку. — Обришимо своје
очице и хајдемо... Тамо нас чекају... Но, доста плакања, доста... —
пољубих јој руку. — Доста, девојчице! Направила си глупост, сад
испаштај. Ти си крива... Но , доста, смири се...
— Па ти мене волиш? Да ? Ти си тако велик , леп . Волиш ли?
— Време је да идемо, душо моја... — рекох ја, примећујући на своје
велико запрепашћење да је љубим у чело, да је хватам за струк , да ме
она пали својим врелим дахом и да виси о мом врату...
— Доста више — мрмљам ја. — Доста.
Кад сам је после пет минута изнео на рукама из пећине и, измучену
новим утисцима, спустио на земљу, готово крај самог прага угледах
Пшехоцког... Стајао је, подрутљиво ме гледао и тихо а pлаудирао... Из-
мерио сам га погледом и, узевши Олгу под руку, упутио сам се према
кући.
— Већ данас нећете бита овде! — рекох окренувши се Пшехоцком.
— Ваше шпијунирање неће проћи тек тако!
Моји пољупци су били, сигурно, ватрени јер је Олгино лице горело
као у ватри. На њему није било ни трага од малочас проливених суза ...
— Сад ми је, штоно кажу, море до колена! — брбљала је идући са
мном према кући, грозничаво ме стежући за руку... — Јутрос нисам
знала где да се денем од страха, а сад... сад, мој добри великане, не
знам куд
га! Чак ћу од
и кад бисреће ! Тамо седи
био крокодил и чека ме
, страшна муж
змија ...... Ха-хасе
ништа ... Баш ! Ја-
ме бри
не бојим
тебе волим и нећу ништа да знам!
75
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 76/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Погледао сам њено лице, које је горело од среће, њене, очи, пуне
среће, задовољене љубави, и моје срце је задрхтало од страха пред
будућношћу овог лепог, срећног бића: њена љубав према мени је само
сувишан корак до провалије... Како ће завршити ова жена , која се сме-
је и која не мисли о будућности?... Моје срце се згрчило и задрхтало
од осећања које није могла да се назове ни жалост ни саучешће јер је
било јаче од тих осећања. Зауставих се и ухватих Олгу за раме ... Ни-
кад раније нисам видео ништа лепше, ништа грациозније и у исто вре-
ме ништа жалосније... Нисам имао кад да размишљам, да анализи-
рам, да мислим, и ја, обузет осећањима, рекох:
— Одмах хајдемо к мени, Олга! Одмах!
— Како? Шта си рекао? — упита она, не схвативши мој помало све-
чани тон...
— Идемо сместа к мени!
Олга се насмеја и показа ми руком кућу...
— Па шта онда? — рекох. — Да ли ћеш данас да будеш моја или
сутра, није ли свеједно? Али што пре, то боље... Хајдемо!
— Али... то је некако чудно...
— Ти се, девојче, бојиш скандала?... Да, скандал ће бита необичан,
грандиозан, али боље ти је хиљаду скандала него да овде останеш! Ја
нећу овде да те оставим! Не могу да те овде оставим! Разумеш, Олга?
Остави своју малодушност, своју женску логику и слушај мене, слушај
ако не желиш своју пропаст !
Ољине очи су говориле да ме не разуме ... А време, мећутим, није
чекало, ишло је својим током, и нисмо више могли да стојимо у алеји
док су нас тамо чекали. Требало је одлучити... Привукао сам „девојку у
црвеном", која је фактички сад била моја жена, и у тим тренуцима
мени се чинило да је ја стварно волим љубављу мужа , да је она моја и
да њена судбина лежи на мојој савести... Увидео сам да сам везан с
овим бићем вечито, нераскидиво. - Чуј ме, драга моја, злато моје! —
рекох ја. — Овај корак је смео ... Он ће нас завадити са блиским љу-
дима, изазвати хиљаду прекора, сузних жалби. Он ће, можда, поквари-
ти моју каријеру, направити ми хиљаду непријатности, али, мила моја,
одлучено је! Ти ћеш бити моја жена... Боља жена мени не треба, а бог
с њима, с тим женама! Учинићу те срећном, чуваћу те као зеницу ока
док сам жив, васпитаћу те, направићу од тебе жену! Обећавам ти то, и
ево ти моја поштена рука!
Говорио сам с искрении заносом, с осећањем jeune premier 26, који
изводи најпатетичније место у својој улози... Говорио сам дивно и није
ме узалуд потапшала крилима грлица која је прелетела преко наших
глава. А моја Оља је узела моју испружену руку, задржала је у својим
малим рукама и нежно пољубила. Али то није био знак пристанка... На
26
Као први љубавник у позоришту ( франц.).
76
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 77/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
глупом лицу неискусне жене, која никад раније није слушала говоре,
видела се недоумица... Она ме још није ни схватила.
— Ти кажеш да идем к теби ... — проговори она размишљајући... —
Ја тебе не разумем потпуно... Зар не знаш шта ће он рећи?
— А шта те се тиче шта ће он рећи!
— Како шта ме се тиче? Не , Серјожа, боље и не говори... Остави то,
молим те... Ти ме волиш и мени више ништа не треба . С твојом љуба-
вљу могу и у паклу да живим ...
— А како ћеш, лудице?
— Ја ћу живети овде, а ти... ћеш долазити сваки дан... Ја ћу излази-
ти да те дочекујем.
— Али ја без муке не могу да замислим такав живот!... Ноћу он,
дању ја... Не, то је немогуће. Оља, ја те толико волим сада да сам...
чак лудо љубоморан... Ја чак нисам ни претпостатвљао да сам спосо-
бан за таква осећања.
Али каква неопрезност! Држао сам је око струка, а она је нежно ми-
ловала моју руку онда кад се сваке секунде могло очекивати да неко
прође алејом и да нас види.
— Хајдемо — рекох ја отимајући своју руку. — Обуци се и идемо !
— Како је све то брзо... — промрмља она плачним гласом. —
Журиш као да је пожар., —. И бог зна шта је измислио ! Да побегнем
одмах са венчаша! Шта ће људи казати!
И Ољечка је слегла раменима. На њеном лицу је било толико
недоумице, чуђења и неразумевања да сам се предомислио и
одложио одлуку њеног „животног питања" за други пут. Па није било ни
времена да се разговор наставља: ми смо се већ пели стеленицама на
терасу и чуо се говор. Пред вратима трпезарије Олга је поправила сво-
ју косу, прегледала хаљину и ушла. На њеном лицу није се
примећивао стид. Ушла је она, преко мога очекивања, врло храбро.
— Враћам вам, господо, бегуницу — рекох ја улазећи и седајући на
своје место. — Једва сам је пронашао... чак сам се и уморио... Изла-
зим у врт, гледам, а она се шетка алејом .....Шта ћете ви овде?" питам.
„Тако, каже, загушљиво!..."
Оља погледа мене, госте, мужа и закикота се. Одједном јој је све
било смешно и весело. На њеном лицу прочитах жељу да читавој го-
мили која је јела саопшти овоју срећу која ју је изненада обузела и,
немајући могућнсети да је изрази речима, она ју је излила својим сме -
хом.
— Што сам смешна! — рече. — Кикоћем се, а ни сама не знам због
чега... Грофе, смејте се!
— Пољубац — узвикну Калињин. Урбењин кашљуцну и упитно по-
гледа Олгу
— Но . упита она и за тренутак натмури обрве .
? —
— Вичу „пољубац" — промрси Урбењин, устајући и бришући салве-
77
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 78/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
том усне.
Олга устаде и допусти му да је пољуби у непокретне усне... Тај
пољубац је био хладан, али је он још више подстакао огањ жоји је ти -
њао у мојим грудима, а који је био спреман да сваке минуте букне као
пламен... Окренуо сам се и, стиснувши усне, чекао сам крај ручка...
Крај је, на срећу, брзо дошао, друкчије не бих могао да издржим...
— Ходи овамо! — рекох грубо прилазећи после ручка грофу.
Гроф ме са чуђењем погледа, идући за мном у празну собу, куда
сам га повео.
— Шта ти треба, пријатељу? — упита раскопчавајући прслук и
подригујући.
— Бирај једног од двојице... — рекох ја једва се држећи на ногама
од беса који ме је обузео . — Или ја или Пшехоцки! Ако ми не обећаш
да ће за један сат тај подлац напустити твоје село, нећеш ме овде ни-
кад видети!... Дајем ти за одговор пола минуте!
Гроф испусти из уста цигару и рашири руке.
— Шта ти је, Серјожа? — упита бечећи се. — Као да си без главе!
— Без сувишних речи, молим! Не подносим шпијуна, ништака,
подлаца и твог пријатеља Пшехоцког и у име наших добрих односа за -
хтевам да одмах одавде нестане!
— Па шта ти је он урадио? — узбуди се гроф. — Због чега њега
тако нападаш?
— Ја те питам: ја или он?
— Али, голубе, ти ме доводиш у ужасно шкакљив положај... Стани,
ево на твои фраку перцета... Ти захтеваш од мене немогуће!
— Збогом! — рекох. — Ја се с тобом више не познајем.
И, нагло се окренувши, пођох у предсобље, обукох се и брзо
изађох. Пролазећи кроз врт и кухињу, где сам хтео да наредим да ми
оседлају коња, био сам задржан сусретом... Мени усусрет, са чашицом
кафе, ишла је Нађа Калињина. Она је такође била на Урбењиновој
свадби, али некакав неодређени страх ме нагонио да избегавам разго-
вор с њом, и целог дана ниједном јој нисам пришао и нисам с њом ни
речи проговорио...
— Сергеје Петровичу! — рече она неприродно дубоким гласом кад
сам пролазио мимо ње, мало придигавши шешир. — Извините!
— Шта наређујете? — упитах прилазећи јој...
— Немам шта да наређујем... А ви нисте ни лакеј — рече она
гледајући ме право у лице и страшно пребледевши. — Ви некуд
журите, али ако не журите, да ли могу да вас задржим минуту?
— Дабоме... Не знам чак зашто питате
— Онда да седнемо... Ви, Сергеје Петровичу — настави она кад
смо сели
лазили —ме
сте данас стесте
као да се све времеда
се бојали трудили да месретнете
се са мном не приметите , оби
, а баш као-
за инат ја сам решила да данас с вама разговарам... Горда сам и само-
78
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 79/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
дошао
одговорк на
себи , схватио
њено обичносам како
, лако сам био
питање глупчега
... Због и груб , не давши
нисам девојци
одговорио ?
Сада кад могу да гледам непристрасно на прошлост, ја не могу да
79
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 80/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
мојих мисли ни на минут није се губио лик Олге, која ме је, знао сам,
27
Састанак ( франц.).
80
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 81/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 82/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
као
тра што у шуми...крај
је убиство
ћу бита Ти кућице
одлазиш ? Онда
, где си ти, збогом
живела,...
дете се...... Су-
моје Чекам
Видећемо
Пошто сам испратио Ољу, враћајући се у кабинет, срео сам Поли-
82
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 83/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ти...— Па,му
Она одније пар...
старца ... Он
Од Петра
као пасЈегорича нијенити
: нити глође грехота супругу
другом Данас-
даје. здипи
ћу почети подилажење, и то систематски... Таква душица... хм... просто
83
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 84/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Сваки
Олга није дан је да
могла Олга ишлагрофа
заволи на јахање . Али то су
са грофомљубомора
, и Урбењинова била не-.
је ситнице
основана. Требало је бити љубоморан не на грофа него на нешто дру -
84
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 85/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Грофза
то поћи је руком
сањао. И
дајаубије
сам два зеца одједном
те вечери , потпуно
, коју описујем убеђен да
, посматрао ће му
хајку на
те зечеве. Гоњење је било глупо и смешно, као добра карикатура.
85
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 86/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Гледајући њу, човек се могао само смејати или узрујавати због грофо -
вог ништавила; али нико не би могао помислити да ће се ова дечја по-
тера завршити моралним падом једних, смрћу других и злочином
трећих!
Гроф је убио не два зеца , него више! Он их је убио, али кожа и месо
нису припали њему.
Видео сам како је Кришом стискао руку Олги која га је увек
дочекивала с пријатељским осмехом, а испраћала с презривом грима-
сом. Једном чак , желећи да покаже да између мене и њега нема тајни,
он предамном пољуби њену руку.
— Какав тикван! — шапну ми она на ухо, бришући своју руку.
— Чуј, Олга! — рекох кад гроф оде. — Чини ми се да би ти хтела
нешто да ми кажеш. Хоћеш?
Радознало се загледах у њено лице. Она плану и бојажљиво за-
трепта очима, као мачка кад је ухвате у крађи.
— Олга — рекох строго — ти ми мораш рећи! Ја то захтевам!
— Да, хтела бих нешто да ти кажем — прошапта она стискајући ми
руку. — Ја те волим, да
живим без тебе, не могу, али... не долази к мени, мили мој! Немој
више да ме волиш и говори ми,,ви"! Ја више не могу да водим љубав ...
Не сме се... И не показуј ничим да ме волиш...
— Али због чега то?
— Ја тако хоћу. Разлог то не мораш да знаш, а ја нећу ни да кажем.
Иди... Одмакни се од мене.
Нисам се одмакао од ње, па је сама морала да прекине разговор ...
Узевши под руку мужа, који је пролазио поред нас, она ми са
лицемерним осмехом климну главом и оде.
Други грофов зец, Нађењка Калињина била је обасута посебном
грофовом пажњом. Он се вртео око ње цело вече, причао јој вицеве,
шалио се, кокетирао... а она, бледа, измучена, кривила је уста у
извештачен осмех. Судија Калињин све време је гледао у њих,
гладећи браду, и важно је кашљуцао. Удварање грофово му је годило.
Његов зет ће бита гроф! Шта може да буде слађе од такве помисли за
среског бонвивана? Кад је гроф почео да удвара његовој кћери, он је
порастао у својим очима за цео аршин. Каквим ме је само
величанственим погледом мерио, како је иронично кашљуцао кад је са
мном разговарао! „Ти си се, бива, направио важан, па отишао, а ми —
баш нас брига! Сад имамо грофа!"
Друго вече опет сам био код грофа. Овога пута нисам разговарао са
Сашом, него са њеним братом , гимназијалцем. Дечак ме одвео у врт и
излио преда мном сву своју душу. Ти изливи су били одговори на моје
питање
— Онао животу
је вашасадобра
његовом „новом мамицом
познаница — поче он". , раскопчавајући нерво-
зно свој мундир — ви ћете јој казати али ја се не бојим... Причајте ко-
86
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 87/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
илиГроф
би побегла други дан
и ја скочисмо . Ма каква
... готово ?
је то буказалупало
истовремено је неколико вра-
та и у нашу собу је утрчала Олга. Била је бледа као восак и дрхтала је
87
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 88/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
као жица по којој су јако удара ли. Њена коса је била распуштена, а
зенице тиром отворене. Тешко је дисала и гужвала међу прстима набо -
ре на грудима своје спаваћице...
— Олга, шта ти је? — улитах хватајући је за руку, побледевши.
Грофа би морало зачудити оно случајно изговорено „ти", али га он
није чуо. Цео се претворио у велики упитник , отворивши уста,
избечивши очи, гледао је Олгу као привиђење.
— Шта се десило? — улитах ја.
— Он ме туче! — проговори Олга и, заплакавши, свали се у фоте-
љу. — Он туче!
— Ко он?
— Муж! Ја не могу да живим с њим . Побегла сам!
— То је одвратно! — лупи гроф песницом о сто . — Какво он има
право? То је... тиранин, то је... то је, ђаво зна шта је то! Тући жену! Због
чега то он вас?
— Ни због чега — поче да лрича Олга бришући сузе . — Извучем из
цела марамицу, а из њега испаде оно писмо које сте ми јуче послали ...
Он поскочи, прочита и... поче да бије... Ухвати ме за руку, стеже, погле-
дајте, и сада је на руци црвена мрља, и затражи објашњење... Ја, уме-
сто да се објашњавам, побегох овамо... Бар се ви заузмите! Он нема
право да тако грубо поступа према жени! Нисам ја куварица! Ја сам
племићка!
Гроф се усхода из угла у угао собе и поче да меље пијаним,
отежалим језиком неке глупости које преведене на трезан језик треба
да значе „О положају жена у Русији ".
— То је варваризам! То је Нови Зеланд! Не мисли ли тај мужик да
ће на његовој сахрани бити заклана и његова жена? Јер дивљаци,
одлазећи на онај свет, воде са собом и своје жене !...
Нисам могао да дођем к себи ... Како је требало разумети ову изне -
надну Олгину посету у спаваћици, шта је требало мислити, шта ради-
ти? Ако су је тукли, ако су повредили њено достојанство, што онда ни-
је побегла к свом оцу, к домаћици... најзад, зашто не к мени, који сам
јој ипак био близак ? Да ли су је запрасто и увредили? Срце ми је гово-
рило о невиности простака Урбењина; оно, осећајући истину, стезало
се од истих болова које је морао да осећа запрепашћени муж. Не
постављајући питања и не знајући одакле да почнем, трудно сам се да
умирим Ољу и понудих јој вино .
— Што сам се преварила! Што сам се преварила! — уздахну Олга
кроз сузе, приносећи чашу устима. — А како се правио миран кад ми
се удварао! Мислила сад да је анђео а не човек !
— А ви бисте хтели да му се допадне то писмо, које вам је испало
из џепа? — улитах
— Нећемо ја.разговарати
о томе — Хтели сте дапрекиде
! — ме?гроф. — Како било да
се насмеје
било, али је његов поступак подао! Према женама се тако не поступа !
88
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 89/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
—
— Куда да
Да, да идем? —
, разуме сепрошапта
, њему ви она
више. —не
Њему не могу
можете гроф.. — Ко
да идем
— рече
гарантује да вас неће истући још једном ? Не , не !
89
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 90/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
кадКад
је чупала косу ииз
сам изашао плакала . Није лако
куће, упутио продавати
сам се се.
према коњушници , где се на-
лазила моја Зорка, а морао сам проћи перед управникове куће. Зави-
90
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 91/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
рио сам кроз прозор. При слабој светлости јако одврнуте лампе, која је
чадила, за столом је седео Петар Јегорич. Лице му нисам видео. Било
је заклоњено рукама. Но из целе његове дебеле, незграпне појаве из-
бијало је толико бола, туге и очајања да није било потребно видети
лице да би се схватило његово душевно стање. Пред њим су стајале
две боце. Једна празна, друга тек начета. Обе су биле од вотке. Јад-
ник , тражио је смирење не у себи , не у људима, него у алкохолу.
После пет минута јахао сам кући . Помрчина је била страшна. Језе-
ро је љутито хујало и као да се срдило што се ја, такав грешник , који
сам сад био сведок грешног дела, усуђујем да нарушаеам његов су-
рови покој. У мраку нисам видео језеро. Изгледало је да урла невид-
љиво чудовиште, да је урлала сама помрчина која ме је обмотавала.
Зауставих Зорку, затворих очи и замислих се уз хуку чудовшнта.
— А шта ако се одмах вратим па их побијем ? Чудан гнев је беснео у
мојој души... Све оно мало доброг и поштеног што се сачувало од тру-
љења, што сам сачувао, неговао, чиме сам се поносио било је повре-
ђено, испљувано, попрскано блатом!
Раније сам познавао жене које се продају, куповао сам их, изучавао,
али оне нису имале руменила невиности и искрене , плаве очи, које
сам ја угледао оног мајоког јутра кад сам кроз шуму ишао на тењевски
вашар... И сам, искварен до коштане сржи, праштао сам, проповедао
трпељивост према свему исквареном, понижавао се до слабости... Мо-
је је убеђење било да не треба од прљавштине тражити да не буде
прљавштина и да не треба кривити онај новац који , силом околности,
пада у блато... Али раније нисам знао да се новац може растворити у
блату и с њим се измешати у исту масу. Можда да се раствори, дакле,
у злато!
Снажан удар ветра збаци ми с главе шепшр и однесе га у мрак који
ме окружавао. Шешир, који је летео, лупи по њушци Зорку. Она се пре-
паде, пропе се и јурну познатим путем.
Кад сам стигао кући, извалих се у постељу. Поликарп, који ми је
предложио да се свучем, био је, ни крив ни дужан, испсован и отеран
до ђавола.
— Сам си ђаво — промрмља Поликарп одлазећи од кревета .
— Шта си рекао? Шта си то рекао? — скочих ја.
— У воденици се само два пута говори.
— Ааа... ти још смеш да ми дрско одговараш! — задрхтах ја
просипајући сву своју жуч на јадног лакеја . — Напоље! Да ти траг овде
више не видим! Напоље!
Не чекајући да човек изађе из собе, ја се завалих у постељу и
заплаках као малишан. Напрегнути живци нису издржали. Немоћна
онако,или
срџба овако. осећање, љубомора — све је морало да се излије
увређено
— Муж убио жену! — мумлао је мој папагај кострешећи своје ретко
91
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 92/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
перје.
Под утицајем тога узвика синула ми је мисао да Урбењин може да
убије овоју жену.
У сну сам видео убиство. Мора је била страшна, тешка... Чинило ми
се да моје руке милују нешто хладно и да је требало само да отворим
очи па да угледам лет... Причињавало ми се да више моје главе стоји
Урбењин и да ме гледа молећивим очима.
После описане ноћи наступило је затишје.
Засео сам у кући дозвољавајући себи да излазим и одлазим само
службено. Посла се нагомилало много, и није могло да ми буде до-
садно. Од јутра до мрака седео сам за столом и марљиво писао или
испитивао људе који су допали у моје иследничке канџе . У Карнејевку,
на грофовско имање, ништа ме више није вукло.
Од Олге сам дигао руке. Што је с кола пало, то је пропало; а она је
била баш то што је пало са мојих кола и , како сам мислио, пропало без
трага. Нисам о њој мислио и нисам хтео да мислим.
— Глупа, развратна стрвина! — мислио сам о њој сваки пут кад се
појављивала у мојој машти за време напорног рада.
Само понекад, кад сам хтео да заспим или кад сам се ујутро будио,
падали су ми на памет разни моменти из мот познанства и кратког
живота с Олгом. Сећао сам се: Каменог гроба, шумареве кућице, у ко-
јој је живела „девојка у црвеном", пута у Тењево, састанка у пећини... и
моје срце почело је јаче да удара ... Осећао сам бол који гризе ... Али
све је то било кратко... Светле успомене брзо су се гасиле под прити -
ском тешких успомена. Каква би поезија прошлости могла да надјача
прљаву садашњост? И сада, кад сам прекинуо с Олгом, ја ни при-
ближно нисам гледао на ту „поезију" као пре... Сад сам гледао на њу
као на оптичку варку, на лаж, лицемерје-----и она је у мојим очима изгу-
била половину лепоте.
Гроф ми се коначно огадио. Било ми је драго што га не видим , и
увек сам се љутио кад се његова брката њушка појављивала у мојој
машти. Он ми је сваки дан слао писма у којима ме молио да не луду -
јем и да посетим „више него усамљеног пустињака". Послушати позив
из његових писама значило би налравити себи непријатност.
„Готово!" мислио сам... „И хвала богу... Дозлогрдило..."
Одлучио сам да са грофом прекинем све везе , и та одлука ме није
стајала ни најмање борбе. Сад више нисам био тај који је, као пре три
недеље после свађе због Пшехоцког, једва седео код куће. Мамца
више није било.
Док сам седео код куће, било ми је досадно, па сам написао докто-
ру Павлу Ивановичу писмо с молбом да дође да поразговарамо . Одго-
вор
истина писмо као
одговор збогинечега
на првоне
... добих , па послах
Очигледно Шћур. се
, мили друго Направио
друго је
дабио
се
љути... Јадник , због одбијања Нађенке Калињине, мене је сматрао раз-
92
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 93/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Гроф...упери
друштву Чудна! мутни поглед у таваницу и замисли се. На моје ве-
свој
лико чуђење приметих да је овог пута , мимо обичаја, трезан. То ме је
93
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 94/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 95/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 96/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
као
тем да ће заплакати
омејала , дубоке
и правила . биле су пуне туге, а ипак се целим пу-
очи
весела
Испред и иза нас кретале су се кочије свих врста , времена и вели-
96
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 97/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
се белелаповршина
блистава грофовска црква
језера кућа.се
, аилево Десно од Камени
тамнио њих пшроко се разастрла
гроб...
— Каква страшна жена! — шапутала ми је Нађа сваки пут кад се
97
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 98/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 99/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 100/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
одмор?
И не сачекавши одговор, он запљеска у дланове и командова
гласно, шиштавим тенором:
— Одм — оо — ор!
Сместили смо се на ивици шуме.
Сунце се сакрило иза дрвећа, бојећи златастим пурпуром само
врхове највиших јова и поигравајући се на златном крсту грофове
цркве, која се видела у даљини. Изнад наших глава кружили су узне-
мирени копци и жутовољке. Неко од мушкараца опали из лушке и још
више узбуни птичје царство. Поче заглушни птичји концерт. Тај концерт
има своју лепоту у пролеће и лето, али над се у ваздуху осећа
приближавање хладне јесени, он дражи нерве и подсећа на скору сео-
бу.
Из густиша удари вечерња свежина. Носеви жена помодреше, и зи-
могрожљкви гроф поче да трља руке . Никад не би боље пријао мирис
самовара и звецкање чајних посуда. Једнооки Кузма, шиштећи и
спотичући се у високој трави, довуче сандук са коњаком. Почесмо да
се загревамо.
Дуга шетња на свежем, прохладном ваздуху делује на апетит боље
од било каквих капљица. После ње моруне, кавијар, печене јаребице и
остала јела милују поглед као руже у рано пролећно јутро .
— Ти си данас паметан — рекох грофу секући себи комад моруне .
— Паметан као никад. Тешко је било наћи боље место...
— То смо ми са грофом бирали! — закикота се Калињин намигујући
на кочијаше, који су извлачили из кола пакете са закуском, вином, по-
судом. — Биће сјајан пикник ... На крају ће бити шампањац...
Лице судије се овога тута пресијавало као никада. Није ли мислио
да ће ове вечери његовој Нађенки бити учињена понуда? Није ли се
због тога он снабдео и шампањцем да поздрави младу и младожењу ?
Пажљиво се загледах у њега, али као и обично, не прочитах ништа
сем безбрижног задовољства, ситости и тупе важности, која се разли-
вала по његовој чврстој појави.
Ми се весело бацисмо на закуску. Према раскошним јелима која су
лежала пред нама на ћилимима понели су се равнодушно само двоје :
Олга и Нађењка Калињина. Прва је стајала по страни и, налактивши
се на задњи део кола, непомично и ћутећи је гледала ловачку торбу ко-
ју је гроф бацио на земљу. У ловачкој торби се грчила уловљена
шљука. Олга је пратила покрете несрећне птице и као да је очекивала
њену смрт.
Нађа је седела поред мене и равнодушно посматрала уста која су
весело жвакала.
„Кад ће сејојсве
Понудих оно свршити
сендвич ?" — питале
са кавијаром су њене уморне
. Она захвали га у. страну.
и стави очи
Очигледно њој није било до јела .
100
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 101/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Данас
ли... , кад
Ми се свисмо сена
овде сви скупили
окупу да... ради
међусобно тога да, сви
познајемо бисмо се ујединии-
се веселимо
за ово давно жељено наше уједињавање дугујемо ником другом него
101
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 102/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
на Пшехоцког
га знаш! . — Ма помози ми! — муну ме лактом. — Спасавај ако бо-
Прича се да је позлило Калињину и да Нађа , кад је хтела да му по-
102
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 103/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
29
Овде је у рукопису Камишева прецртано сто четрдесет редова .
30
На овом месту рукописа нацртана је мастилом лепа женска главица са унакаженим од
страха цртама. Све што је даље написано брижљиво је прецртаио. Горња половина
следеће странице такође прецртана, и кроз мрљу од мастила може се разабрати само
една реч „слепоочница".
31
Овде такође прецртано. — А. Ч .
103
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 104/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
којиог Поспелова
„Последња ... Изнад
олуја овога саме
лета",моје главе .загрме...
помислих
Пала ми је на памет једна од првих олуја... Тачно тако је загрмело
104
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 105/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
онда у шуми, кад сам први пут био у шумаревој кућици ... Ја и девојка у
црвеном стајали смо крај прозора и гледали борове које је осветљава -
ла муња... У очима дивног бића блистао је страх. Она ми је рекла да је
њена мајка погинула од грома и да и сама жели ефектну смрт...
Желела је да се обуче тако како се одевају најбогатије аристократ -
киње у срезу. Осећала је да њеној лепоти одговара раскош . И свесна
своје сујетне величине, поносећи се њоме, хтела би да се попне на Ка-
мени гроб и да тамо ефектно умре.
Њена машта се об.........премда не на Камен...32
Изгубивши сваку наду да ћу заспати, подигао сам се и сео на кре -
вет. Тихо лупкање кише постепено се претворило у љутиту хуку , коју
сам тако волео над ми је душа била слободна од страха и злобе... Сад
ми је ова хука изгледала злосутна. Ударао је гром за громом.
— Муж убио своју жену! — крикну папагај.
То је била његова последња реченица... Затворивши у малодушном
страху очи, напипах у мраку кавез и звизнух га у угао ...
— Ђаво нека те носи! — узвикнух чувши лупу кавеза и писак папа -
гаја...
Јадна, племенита птица! Лет у угао није прошао тек тако... Другог
дана у његовом кавезу налазио се хладан леш. Због чега сам га убио?
Ако његова омиљена реченица о мужу који је убио своју жену, на-
пом..,33
Мајка мога претходника Поспелова, уступајући ми стан, узела је од
мене новац за цео намештај, чак и за фотографије које представљај у
мени непознате људе. Али ни копејку није узела за скупог папагаја.
Уочи овог одласка у Финску, целу ноћ се опраштала од своје племени-
те птице. Памтим шмркање и набрајање којим је било пропраћено то
опраштање. Памтим сузе којима је мене молила да јој сачувам прија -
теља до њаног повратка. Дао сам јој часну реч да њен папагај неће за-
жалити што се са мном упознао. И нисам одржао реч. Убио сам птицу.
Замишљам шта би рекла старица кад би сазнала за судбину свога па-
пагаја!
Неко опрезно закуца на мој прозор. Кућица у којој сам живео била је
поред пута, готово на крају, и лупу у прозор имао сам прилику да често
слушам, нарочито кад је ружно време и кад су пролазници тражили
преноћиште. Овога пута нису лупали пролазници. Пришавши прозору,
сачеках док блесне муња и угледах тамну силуету високог и мршавог
човека. Стајао је пред прозором и као да се јежио од хладноће.
Отворих прозор.
32
Овде је, на жалоот, опет прецртано. Види се да је Камишев ово прецртао не за време
писања, него касније.... На крају приповетке ја ћу на ова прецртана места обратити
нарочиту пажњу — А. Ч .
33
Овде је намерно прецртана цела страница. Остављено је само неколико речи , које не
дају кључ да се разуме оно што је прецртано. — А. Ч .
105
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 106/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
34
Последња реченица написана је изнад прецртаног реда , у коме можемо да разумемо
следеће: „откинуо бих главу са рамена и разбио бих све прозоре". — А. Ч .
106
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 107/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
35
Даље следи пластично-сувопаран говор о душевној издржљивости ауторовој. Гледање
људских
скикакав неорећа , крвиово
утисак . Цело , лекарских експертиза
место оставља и осталог
утисак наивногкао бајаги неипроизводи
хвалисања на њега
неискрености .
Оно изненађује својом грубошћу, и ја сам га испустио . За карактеристику Камишева то
није важно. — А. Ч .
107
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 108/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Кочије сенајзад
зауставише после дуге
пред , убитачне
улазом вожње изнад
. Два прозора по глиновитом терену
самог улаза била
су јако осветљена, из последњег десног, из Олгине спаваће собе, сла-
108
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 109/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
лежи болестан
одговора и никога
подсмехом ... Нене пушта кда
можемо себи , а послуга
идемо пешке понатаквом
молбувремену
за коње
и таквој помрчини! Послуга је уопште ужасно груба!... Кад смо
109
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 110/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
лазак
Знам шта ће, се
жене први десити,...
још поклон скандал с Олгом! , други... Чекам трећи...
Знам! Полудећу
Отплакавши мало, попивши три чашице вотке и назвавши себе
110
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 111/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 112/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
скамени...
— Олга, Олга, шта си урадила! — простења он. Потмули плач изби
из његових груди и затресе његова дивовска рамена... Кад са лица ски -
де руке, друштво угледа на његовим образима и на челу крв која је са
руку прешла на лице...
Кад је дошао до овог места, гроф одмахну руком, испи грозничаво
чашицу вотке, па настави:
— Даље је моје помћење нејасно. Као што можеш да
претпоставиш , све што се десило толико ме је згрануло да сам изгубио
спасобност да мислим... Не сећам се ничег шта је после било! Сећам
се само да су мушкарци из шуме донели некакво тело , у поцепаној, кр-
вавој хаљини... Нисам могао на њега да гледам! Положили су га на
колица и повезли... Нисам чуо ни стењање ни плач... Причају да су је у
слабину ударили камом, коју је она увек носила... Сећаш ли се? Ту
ствар сам јој ја поклонно. Тупа кама, тупља је од ивице ове чаше...
Какву снагу треба имати, значи, да би њом пробо! Велим ја, буразеру,
кавкаско оружје, али сад, ђаво нека га носи. Сутра ћу наредити да се
избаци напоље!...
Гроф испи још ча птицу вотке и настави :
— Каква срамота! Каква гнусност! Довозимо ми њу кући... Ови,
знаш, у очајању, ужасу. И одједном, ђаво их однео, ове Цигане, чује се
разуздана песма!... Постројили се у ред и почели, подлаци, да вичу!...
Хтели су, видиш, свечано да нас дочекају, а испало баш наопако... На-
лик на Иванушку-будалу, који се, кад је утледао погреб, обрадовао и
повикао: „Само ви вуците, макар се и превукли!" Да, братац, хтео сам
да угодим гостима, наручио сам Цигане, а испала глупост. Није треба-
ло звати Цигане, него лекаре и свештенике. И сад не знам шта да ра -
дим! Шта треба да радим? Ја не знам те формалности , обичаје. Кога
звати, по кога послати... Можда је ту полиција потребна, тужилац...
Ништа ја не разумем, убиј ме... Хвала оцу Јеремији, кад је сазнао за
скандал, дошао је да је исповеди, а сам се ја не бих сетио да га позо-
вем. Молим те, другару, преузми све те послове! Богами, ја ћу да полу-
дим! Долазак жене, убиство... уххх! Где је сад моја жена? Ниси је ви-
део?
— Видео сам. Са Пшехоцким пије чај.
— С брацом, значи. Пшехоцки је лопужа. Кад сам кидао из Петер-
бурга потајно, он је нањушио моје бекство, па се прилепио. Колико је
новца дигао за то време, не може се ни пребројати.
Нисам имао кад да дуго разговарам са грофом. Устадох и пођох
вратима.
— Чуј — заустави ме гроф. — Овај... да неће да ме удеси овај Урбе-
њин
—? А Олгу, зар је он удесио?
— Разуме се, он... Не знам само одакле се он ту створио! Какви су
112
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 113/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
36
Ту су прецртана два реда. — А. Ч .
37
Обраћам
о свом пажњустању
душевном читаоцима на
, никада једну
, чак и уоколност. Камишев
опису овојих , који
сукоба воли да нашироко
са Поликарпом , виштаприча
не
говори о утиску који је на њега произвео изглед Олге на самрти. Мислим да је овај
пропуст нанеран. А . Ч .
113
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 114/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
38
Морам да обратим пажњу читаоцима на још једну врло важну околност. У трајању од
2—3 часа г. Камишев се бави само тиме што иде из собе у собу, згража се са лекаром
због послуге, издашно дели шамаре и слично ... Препозиајете ли ви у њему судског
иследника ? Он,".
е убица познат очигледно , не жури
Затим, претрес кодиСичихе
труди се да некако
, ничим убије време
мотивисан . Очигледно
, и испитивање , „њему
Цигана ,
више налик на спрдачину него на саслушање , могао је да буде направљен само због
добитка у времену. — А. Ч .
114
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 115/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
39
То избетавање
време питања од
и сачекати губљене првостепеног
свести значаја
да Олга не имало
би могла да је за циљ
каже име само
убицеједно
. : развући
Карактервстичан начин и чудно како га лекари нису оценили према његовој вредности .
— А. Ч .
115
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 116/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
40
Све је то наивно само « а први поглед. Очигледно, Камишеву је било потребно да
упозори Олгу какве ће тешке последице донети злочинцу њено признање. Ако јој је драг
убица, ergo — она треба да ћути. — А. Ч .
41
Ако је све то било потребно г. Камишеву, зар му није било лакше да саслуша кочијаше
који су довезли Цигане? — А. Ч .
116
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 117/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
42
Зашто? Претпоставимо да је све то урадио иследник јер је био пијан или сањив , онда
зашто о томе пише. Зар није боље да сакрије од читаоца те грубе грешке. А . Ч .
43
Шеснаестина аршина.
117
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 118/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
губитка
на деснојкрви ; губљење
страни прса; бкрви сена
) рану објашњава присуством
глави треба сматрати отворене ране-
тешком повре
дом, а рану на прсима смртоносном: последњу треба сматрати као не-
118
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 119/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
измишљене лопове
Гроф до момента , који, бајаги
убиства , иодвајао
није се дан и ноћ
одопкољавају лудаков
друштва . Остало је стан
да се..
ова тежина сумње свали само на несрећног Урбењина. Његова изне-
119
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 120/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ће бог
— Недамогу
јој опрости ", или
... Тешко ми једа бариразговор
... Па сами стеодложи . касније.
виделиза
— Добро, оставићемо за други пут... Сад ми само реците: да ли је
120
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 121/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
истина да сте тукли своју жену? Причају да сте је, кад сте нашли код
ње грофово писмо, ударили...
— То није истина... Само сам је ухватио за руку, она је заплакала и
те вечери побегла да се жали...
— Јесу ли вама били познати њени односи са грсфом?
— Молио сам за одлагање тог разговора... А и зашто ће он?
— Одговорите ми само на једно питање , које има велику важност...
Да ли су вам били познати односи ваше жене са грофом?
— Дабоме...
— Тако ћу и да запишем, а о осталом, што се тиче неверства ваше
жене, други пут... Сада да пређемо на друго, а то је, замолићу вас да
ми објасните како сте јуче стигли у шуму где је Олга Николајевна била
убијена... Јер сте ви, како кажете, били у граду... Како сте се нашли у
шуми?
— Да, ја живим у граду, код сестре од стрица, од оног дана кад сам
изгубио место... Бавио сам се тражењем посла и пијанчио од туге...
Нарочито много сам пио овог месеца... Прошлу недељу уопште не
памтим, јер сам увек био пијан... Прекјуче сам се такође напио... јед-
ном речју, пропао сам... Пропао сам потпуно!
— Ви сте хтели да испричате како сте се нашли у шуми јуче ...
— Н-да... ујутро сам се рано пробудио, у четири сата... Глава ме бо-
лела од јучерашњег пијанства, тело ме болело као у врућици ... Лежим
ја у постељи, гледам кроз прозор како сунце излази и присетим се ...
свега... Тешко ми је... Зажелео сам одједном да је видим , да је видим
бар једном, можда последњи пут. И злоба ме обузела, и туга... Извукох
из џепа сто рубаља које ми је гроф послао , погледах у њих и почех да
их газим ногама... Газио сам, газио, а ондасе одлучих да одем и ту му
милостињу бацим у лице... Колико год сам гладан и поцепан, своју
част не могу да продајем и сваки покушај да је неко кули оматрам вре -
ђањем своје личности. Ето, пожелео сам да видим Ољу, а њему, за-
воднику, да бацим у лице паре. И тако ме је обузело то осећање да за -
мало нисам полудео. Да дођем овамо, нисам имао пара. Његових сто
рубаља нисам могао на себе да утрошим. Пошао сам пешице. Хвала
богу, уз пут сам наишао на познатог мужика, који ме је за гривеник 44
возио осамнаест врста, без њега бих још сад пешке ишао. Мужик ме
оставио у Тењеву. Одатле сам пошао пешке овамо и стигао сам око
четири сата.
— Да ли вас је неко видео у то време ?
— Да. Чувар Николај је седео крај врата и рекао ми да господа нису
код куће и да су у лову. Малаксао сам од умора, али жеља да видим
жену била је јача од болова. Морао сам, без одмора, да идем на место
где је био лов. Путем нисам пошао, већ сам се упутио кроз шумарке...
44
Сребрни иовац од 10 копејки.
121
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 122/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
одједном , вимахну
Урбењин сумњате !
руком и седе.
— Ето, мени је ионако дошло да умрем, а ви још вређате! Да ме
122
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 123/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
су за
— њега ставили
Чујте , све
, драги почев од мермерног
! Припремите умиваоника
ми топле воде! — шибице.он,
до отпоче
разместивши се у соби и гадљиво њушећи ваздух. — Човече, вама ка-
123
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 124/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 125/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 126/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
рење , ми
рукама смо
; али били
није насубеђени да познајемо
дуго држало убицу
то уверење ! и да је он већ у нашим
Једног јутра, кад сам печатио пакет да бих с њим упутио Урбењина
126
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 127/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Кузма
— Нека сецркнем
опружиако
пред моје
сам то ноге ни оца ,ни
и грцајући
ја... Да поче да...се
мајку куне...
Ваше благоро-
дје! Нека бог убије моју Душу...
127
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 128/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Ти си ишао у шуму ?
— То је тачно, ишао сам... служио сам господу коњаком и, извините,
мало сам сркнуо; ударило ме у главу, и хтео сам мало да прилегнем ,
отишао сам, легао и заспао. А ко је убио и како , не знам, не знам и не
водим рачуна... Истину вам кажем!
— А што си прао крв?
— Бојао сам се да нешто не би помислили да ме не би узели за
сведока...
— А откуд на твом капуту крв?
— Не могу да знам, ваше благородје.
— Како не можеш да знаш? Па капут је твој?
— То је тачно да је мој , а ли не могу да знам : видео сам крв кад сам
се пробудио.
— Тако, дакле, ти си у сну испрљао крвљу свој капут ?
— Тачно је тако...
— Хајде, братац, размисли... Причаш глупости; размисли, сутра
ћеш ми рећи... Иди...
Други дан кад сам се пробудио, мене су известили да Кузма жели
са мном да разговара. Наредио сам да га доведу.
— Јеси ли смислио? — упитах га.
— Тачно тако, смислио.
— Па откуд на твом капуту крв?
— Ја, ваше високоблагородје, као у сну памтим; присећам се не-
што, као у магли, а да ли је истина или није, не моту да разаберем.
— Чега се то присећаш?
Кузма подиже око, размисли, па рече:
— Чудновато... баш као у сну или у магли... Лежим ја на трави пијан
и дремам; нити дремам нити спашам... Само чујем, неко иде поред
мене и ногама јако лупа... отварам око и видим, као у несвести или у
сну: прилази мени неки господин, сагиње се и брише руке о мој скут...
обриса руке о скут, а онда махну руком по прслуку... ето тако.
— Ко је тај господин?
— Не могу да знам: знам само да није био мужик , него господин... у
господском оделу, а какав је то господин, какво му је лице, уопште се
не сећам.
— Какве је боје било његово одело ?
— А ко то зна! Можда је бело, а можда црно памтим само да је био
господин, и ништа се више не сећам... Ох, да сетих се! Нагнувши се,
они су обрисали своје ручице и рекли: „Пијана стрвина!"
— То си та сањао?
— Не знам... можда сам и сањао... Само одакле крв?
—
— Господин кога
Као да није ... аси ти видео
можда личи
су то лиина
били Петра
они Јегорича
... Само ? да нази -
они неће
вају стрвином.
128
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 129/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 130/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Не, допустите
Дозволите ми да неи кажем
ми да размислим ; ако
сутра да вамкажем , ви
кажем ћете ме
... Страх меосудити
. ...
— Пфуј! — расрдих се ја. — Што си ме узнемиравао ако нећеш да
130
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 131/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
46
Добар иследник
наљутио . Уместо
— посао који да продужи
не улази саслушање
у круг обавеза и да изнуди
чиновника корисно
. Уосталом признање
, ја мало , онУсе
верујем
све то... Ако г. Камишеву није стало до његових обавеза , онда га је морала натерати да
настави саслушање обична људска радозналост. — А. Ч .
131
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 132/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
све—
сам чуо
Шта ... чули?
сте
— Ноћу, око два сата... био је мрак ... чујем како неко тихо — тихо
132
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 133/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
иде ходником и све се хвата за моја врата ... хода, хода, а онда отвори
моја врата и уђе.
— Ко?
— Не знам: био је мрак , нисам видео... Стајао је у мојој соби минут
и изишао... и баш тако као што ви говорите , извадио из мојих врата
кључ и откључао суседну собу. После два минута чуо сам лупу, а онда
рвање. Мислио сам да стражар хода и лупа, а стењање сам оматрао
за хркање, иначе бих ја узбуну направио.
— Бајке! — рекох ја. — Нема овде нико осим вас ко би убио Кузму.
Дежурни стражари су спавали. Жена једног од њих, која целу ноћ није
спавала, изјавила је да су сва три стражара у току ноћи спавали као
заклани и нису напуштали своје кревете ни минуту; јадници, нису зна-
ли да у овом бедном затвору живе такве звери . Служе они овде више
од двадесет година и за то време није им се десио ниједан случај бек -
ства, а да не говоримо о таквој подлости као убиство. Сад је њихов
живот, захваљујући вама, преврнут тумбе; па и ја ћу добити своје због
тога што вас нисам послао у тамницу и што сам вам дао слободу да
шетате ходницима. Хвала вам!
То је био мој последњи разговор с Урбењином. Више никад нотсам
разговарао с њим ако не рачунам она два-три питања која ми је поста -
вио као сведоку док је седео на оптуженичкој клупи ...
Мој роман у наслову се звао „Криминални", и сад кад је „дело о уби -
ству Олге Урбењине" компликовано још новим убиством, мало разу-
мљивим и умногоме тајанственим, читалац је у праву да очекује улазак
романа у најтинересантнију и најживљу фазу. Проналажење злочинца
и мотива злочина представља широко поље за испољавање
оштроумности и гипкости мозга. Овде зла воља и лукавство воде са
знањем рат, рат занимљив у свим својим аспектима...
Ја сам водио рат, и читалац је у праву да од мене очекује опис
средстава која су ми донела победу и он, сигурно очекује иследничке
финесе, којима тако блистају романи Габорија и нашег Шкљаровоког ;
спреман сам да схватим очекивања читалаца, али... једно од главних
лица напушта бојно поље не дочекавши крај борбе — он није учесник
победе; све што је раније учинио, пропада узалуд — и он одлази у го -
милу гледалаца. То активно лице је ваш најпокорнији слуга. Други дан
после описаног разговора с Урбењином добио сам позив , или тачније,
наређење, да поднесем оставку. Сплетке и приче наших среских
алапача учиниле су своје. Моме отпуштању је такође допринело уби-
ство у затвору, изјава коју је тајно узео државни тужилац од послуге и ,
ако се читалац сећа, ударац који сам нанео мужику веслом за време
једне ноћне лумперајке. Мужик је поднео тужбу. Настала је страшна
гужва. У року
иследнику од два дана
за нарочито морао
важне сам. да предам предмет о убиству
послове
Захваљујући причама и писању новина, дигло се на ноге цело
133
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 134/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
47
Улога која више одговара г. Камишеву него улога иследника: у делу Урбењина он није
могао да буде иследник — А. Ч .
134
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 135/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
проглашен забио
Осуђен је кривца и није добио
на губитак олакшицу
ових права и нани по једној тачки
прогонство .
са принудним
радом у трајању од 15 година.
135
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 136/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Много жртава
лежи тежак нестало
талог.., је заувек у његовим тамним валовима... На дну
Али зашто га ја понекад волим? Зашто му праштам све и јурим му
136
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 137/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 138/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 139/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
50
Спољни изглед, облик ( лат.).
51
Човеку је својствeно да греши ( лат.).
139
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 140/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
тражио, .а Ви
тражите ви,сте
пошто сте били
је, сигурно, тражили љути ,, ви
пијани ,и иначе нисте
зашто могли
бисте да је
ишли не
кроз
шуму кући, а не путем... Али претпоставимо да је нисте видели ... Чиме
140
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 141/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
рали
А !..., Муж
онда може на
пређимо да Кузму
убије ...
из Судећи
љубоморепо , љубавник
последњем, сматрам , такође
саслушању ...
, уочи
његове смрти, он је имао у виду вас ; ви сте обрисали руке о његов ка-
141
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 142/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
пут и ви сте га назвали стрвином... Ако нисте ви, онда зашто сте преки-
нули саслушање на најинтересантнијем месту? Зашто нисте упитали
за боју убичине кравате кад вам је Кузма рекао да се присетио какве је
боје била та кравата? Зашто сте Урбењину дали слободу баш тада кад
се Кузма сетио имена убице? Зашто не пре или после? Очигледно,
вама је било потребно да на некога натоварите кривицу, био је потре-
бан човек који би се ноћу шетао по ходнику... И тако, Кузаму сте ви
убили плашећи се да вас не открије.
— Но, доста! — проговори Камишев смејући се — доста! Ви сте па-
ли у такву ватру и тако сте побледели да можете и да у несвест падне -
те. Немојте настављати, ви сте у праву: ја сам убио.
Настало је ћутање. Прошетао сам по соби. Камишев је учинио то
исто.
— Ја сам убио — настави Камишев. — Ви сте ухватили тајну за
реп, и то је ваша срећа. Ретко коме то полази за руком : више од поло-
вине наших читалаца грдиће старца Урбењина и дивиће се мојој
иследничкој памети.
У мој кабинет уђе сарадник и прекиде наш разговор. Приметивши
да сам заузет и узбуђен, сарадник се промува око могла стола, радо-
знало погледа Камишева и изађе. Кад он оде, Камишев се примаче
прозору и поче да дува у стакло.
— Од тога времена је прошло осам година — поче он после краћег
ћутања — и осам година сам носио у себи тајну. Али тајна и жива крв у
организму не могу се налазити истовремено; не може се некажњено
знати то што не зна остало човечанство. Свих осам година осећао сам
се као мученик . Није ме савест мучила, не! Савест — дабоме... али ја
на њу и не обраћам пажњу; она се дивно заглушује закључцима о ње-
ној растегљивости. Кад разум не ради, ја је успављујем вином и
женама. Код жена имам успеха као и пре, то је а propos.52 Мучило ме
нешто друго: све време ми је изгледало чудновато што људи гледају
на мене као на обичног човека; ниједна жива душа за осам година није
испитивачки погледала у мене; мени је изгледало необично што не
морам да се кријем; носим страшну тајну и идем улицама, одлазим на
ручкове, удварам се женама! За човека злочинца такав положај је не-
природан и неиздржљив. Ја се не бих мучио да сам морао да се кри -
јем и тајим. Психоза, татице! На крају крајева, на мене је наишао неки
пркос... Одједном сам зажелео да се излијем : да кихнем свима на гла-
ву, да гађам све својом тајном... да направим нешто тако... нарочито...
И ја сам написао ову приповетку, дело у коме ће само недовољно па-
метан да се помучи да би у мени препознао човека са тајном... Свака
страница је кључ који открива загонетку. Зар није истина? Ви сте сва-
како одмах схватили... Кад сам писао, узимао сам у обзир ниво просеч-
52
Како треба ( франц.).
142
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 143/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ног читаоца...
Опет су нас узнемирили. Ушао је Андреј и донео на послужавнику
два чаја... Пожурих да га удаљим...
— И сада као да ми је лакше — осмехну се Камишев — ви ме сада
гледате као необичног, као човека са тајном, и ја се осећам у природ-
ном стању... Али ... већ је три сата, а мене чека кочијаш...
— Чекајте, оставите капу... Испричали сте ми како сте постали
писац, сад ми реците: како сте убили?
— Ви то желите да знате као допуну онога што сте прочитали ? Мо-
лим... Убио сам у афекту. Сада, пак , и пуше и чај пију под утицајем
афекта. Ето, ви сте у узбуђењу узели моју чашу уместо своју и пушите
више него обично... Живот је непрекидан афект... тако ми изгледа...
Кад сам ишао у шуму, далеко сам био од помисли на убиство ; ишао
сам само са једним циљем: да пронађем Олгу и да је пецкам ... Кад
сам пијан, увек осећам потребу да пецкам ... Нашао сам је двеста мета -
ра од ивице шуме... Стајала је испод дрвета и замишљено посматрала
небо... Зовнух је... Угледавши ме, она се осмехну и пружи ми руке...
„Немој да ме псујеш, ја сам несрећна!" рече.
Те вечери била је тако лепа да сам , онако пијан, заборавио све на
свету и стиснуо је у свој загрљај ... Она је почела да ми се куне да ни -
кад никога није волела осим мене, и то је било тачно: она ме је воле-
ла... И усред тог заклињања пало јој је на памет да каже одвратну
реченицу: „Што сам несрећна! Да се нисам удала за Урбењина , могла
бих сада да се удам за грофа!" Та реченица ме погодила као гром ...
Све што се у грудима нагомилало, претворило се у буру... Обузело ме
осећање одвратности, мржње... Ухватио сам мало, гадно створење за
рамена и треснуо га о земљу снажо како се баца лопта ... Мој гнев је
достигав врхунац... Но... и дотукао сам је... Дохватио и дотукао... Исто-
рија са Кузмом вам је јасна...
Погледах Камишева. На његовом лицу нисам прачитао ни кајања ни
сажаљења... „Дохватио и дотукао" — било је речено тако лако као
„узео и запалио". Сад је и мене обузело осећање љутње и гађења ...
Окренуо сам се.
— А Урбењин, где је, на робији? — упитах тихо.
— Да... Кажу да је уз пут умро, али то још није сигурно... А што?
— А што?... Невин човек се мучи, а ви питате „А што?"
— А шта је треба да радим? Да идем да признам?
— Претпостављам.
— Но, у реду!... Немам ништа против тога да заменим Урбењина,
али без борбе нећу да се предам... Нека ме ухвате ако могу, али сам к
њима не идем. Зашто ме нису ухватили кад сам био у њиховим ру -
кама ? На
су чак Олгиној
и слепи сахрани
могли сам
да виде толико
истину плакаојаикрив
... Нисам такве сцене
што правио
су они глупида
.
— Гадите ми се — рекох ја.
143
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 144/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 145/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
У КУПАТИЛУ (6)
— Еј, ти, слико! — викну дебео господин беле пути, кад угледа у па-
ри високог и мршавог човека ретке брадице и с великим бакарним кр -
стом на грудима. — Пуштај пару!
— Ја, господине, не радим у купатилу, ја сам фризер. Није моја дуж-
145
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 146/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 147/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
дугокосих?
— Не трабуњајте , ђаволи! Знам шта говорим! Михаиле погледа ђа-
конову одеђу, опипа руком
147
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 148/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
II
— Чудим се како то да се ваша кћи , и поред све своје лепоте и
честитог владања, све досад није удала! — рече Никодим Јегорич
Потичкин пењући се на горњу полицу.
Никодим Јегорич је изгледао го као и сваки го човек , само је на
ћелавој глави имао капу. Бојећи се прилива крви у главу и срчане капи ,
он се увек парно у капи. Његов сабеседник , Макар Тарасич Пјешкин,
мален старчић, танких модрих ножица, на питање слеже раменима и
рече:
— А зато се није удала што је мене бог карактером казнио. Кротак
сам и благ много, Никодиме Јегоричу, а данас се благом нарави ништа
не постиже. Младожења вам је данас зао и безобзиран, па се према
њему исто тако и треба понашати.
— А како то зао? Са каквог ви то гледишта ?
— Младожења је размажен... И како са њим треба? Строгост је по-
требна, Никодиме Јегоричу. Не треба се са њим устручавати, Никоди-
ме Јегоричу. На суд, по њушци, позвати полицију... ето како треба! Га-
дан је то свет. Ништарија.
Пријатељи легоше на горњу полицу један поред другог и почеше да
се лупкају брезовим метлицама.
— Ништарија... — настави Макар Тарасич. — Напатио сам се од тих
хуља. А да сам мало чвршћег карактера , моја би Даша већ давно била
удата и децу рађала. Да, да ... Данас има уседелица у женском полу, го-
сподине мој, ако ћемо право да говоримо, равно половина, чистих пе-
десет процената. А имајте на уму, Никодиме Јегоричу, да је свака од
тих девојака у младим годинама имала просиоца. Па зашто се, питате,
148
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 149/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 150/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 151/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
дотично
тада требановорођенче
прибећи почне
ласкањуда. иопољава списатељске
Ако ласкање , онда,
склоности
не помогне
одмахните на новорођенче руком и пишите „пропало". Списатељски
занос је неизлечив.
Пут оног који пише од почетна до краја посут је трњем, чавлима и
копривом, и зато трезвен човек свим средствима треба да спречи себе
да се бави писањем. Ако неумољива судбина, упркос свима пред-
острожним мерама гурне кога на пут стваралаштва, тада, да би
ублажио своју судбину, такав несрећник треба да се придржава
следећих
1. Мора имати :на уму да је случајно стваралаштво и стваралаштво
правила
а propos54 боље од сталног бављења писањем. Кондуктер који пише
стихове живи боље од песника који не ради као кондуктер.
2. Мора исто тако утувити да је неуспех на књижевном попришту
хиљаду пута бољи од успеха. Први кажњава само разочарањем и
увређеним незатварањем поштанског сандучета, други пак повлачи за
собом одлажење по хонорар, примање хонорара на купоне из 1899. го -
дине, „последице" и нове покушаје.
3. Писање, као „уметност ради уметности", захвалније је од ствара-
54
151
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 152/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
10. исту
једну поштену. Не
Буди ствар двапредстављај украђено
издања одједном , некао своје, не штампај
представљај се као
Курочкин и не представљај Курочкина као себе , оно што је инострано
152
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 153/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
НИШТАРИЈА (8)
„Милостиви господару, оцу и доброчинитељу!" — писао је чиновник
Невиразимов концепт честитке. „Желим Вам да овај благдан, као и
многе будуће, проведете у добром здрављу и благостању. А то исто
желим и Вашој породици..."
Лампа у којој је петролеј већ био на измаку чађавила је и смрдела
на гар. По столу је, поред руке Невиразимова којом је писао , трчкара-
ла узнемирена, изгубљена бубашваба. Две собе даље од дежурног, по -
ртир Парамон чистио је већ трећи пут своје парадне чизме с таквом
упорношћу да су његово пљување и шум четке за ималин могли да се
55
Женска сукња са подметачем од вате позади испод струка. — ( Прим, прев.)
153
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 154/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 155/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 156/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 157/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 158/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
забота, нисам
— Ако их ја
се теби неуврстио у своју
допадају твојиродбину ! — зајеца Соња гледајући
простаци
ме преклињућим очима — онда ти се моји тим пре неће допасти...
158
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 159/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
НАТЕЗАЊЕ (10)
За певницом стоји појац Отлукавин и држи у испруженим дебелим
прстима очерупано гушчје перо. Његово мало чело је наборано, а по
носу му се преливају пеге свих могућих боја , почев од ружичасте па до
тамномодрикасте. Пред њим, на црвенкастом повезу „Цветног триода",
налазе се две цедуље. На једној пише „за здравље", а на другој „за
упокој", и испод оба наслова нижу се имена... Крај певнице стоји ситна
старица брижна лица и с торбом на леђима. Замислила се...
— Кога ћеш још? — пита појац чешући се лено иза увета. — Мисли
брже, јер немам времена. Сад морам часове да читам.
— Одмах, баћушка... Де , пиши... за здравље рабова божјих: Андреја
и Дарија с пародом... Митрија, па опет Андреја, Антипа, Марије...
— Чекај, не жури... Не тераш зеца, полако!
— Јеси ли написао Марију? Садек пиши Кирила, па Гордија, па не-
давно упокојено детенце Герасима, па Пантелеја... Јеси л' записао
почившег Пантелеја?
— Чекај... Је ли Пантелеј умро?
— Умро је... — уздише старица.
159
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 160/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Јесте, па што онда тражиш да га „за здравље " запишем? — љути
се црквењак прецртавајући Пантелеја и преносећи га на другу цедуљу
— „за упокој". — Гле ти ње... људски говори, немој да бркаш. Кота ћеш
још „за упокој"?
— „За упокој"?... Чекај... одмах ћу... хајде пиши... Ивана, Авдотју, па
Дарју, Јегора... запиши... војника Захара... Како је отишао у војску пре
четири године, од тог доба ни гласа ни јава од њега...
— Значи, умро је?
— А ко га зна? Можда је умро, можда је жив, ти га запиши...
— А где да га запишем? Ако је, рецимо, умро, онда „за упокој", а ако
је жив, онда „за здравље"... Враг ће вас разумети!...
— Хм... ти га, драги, на обе хартије запиши па ћемо касније видети .
Њему ти је свеједно, ма где га записао: он је ионако пропалица, раска-
лашан човек ... Јеси л' записао? Садек за упокој Марка, Левонтија,
Арину... па и Кузму и Ану... Па болесну Федосју...
— Је ли болесну Федосју „за упокој"? Ух!
— Зар мене „за упокој"? Јеси л' ти пошашавио, шта ти је?
— Ух, сотоно! То си ме ти, купусаро, збунила! Кад још ниси умрла,
онда тако и кажи да ниси умрла, а не наваљуј у „за упокој"! Замрсила
ту! Ето, сад морам да бришем Федосју, и на друго место да је запису -
јем... Целу сам хартију ижврљао!
Слушај сад,- да ти прочитам.....За здравље:" Андреја, Дарју, са
дечицом, опет Андреја, Антипија, Марију, Кирила, недавно преминулог
анђелка, Гера... Чекај... како је доспео овамо тај Герасим? Недавно
преминули, а одједном „за здравље"! Збунила си ме, јадна жено! Сас-
вим си ме збунила, бог с тобом! — Појац маше главом, прецртава Ге-
расима и преноси га у одељак „за упокој".
— Слушај сад! „За здравље": Марију, Кирила, војника Захара... Кога
још?
— Јеси л' записао Адвотју?
— Адвотју... Хм!... Адвотју... Јевдокију... — прегледа црквењак обе
хартије. — Сећам се да сам је записао, а сад, ђаво да је носи... Никако
не могу да нађем... А , ево је! „За упокој" је записана!
— Авдотју „за упокој"? — чуди се старица. — Још нема ни годину
дана како се удала, а ти јој смрт дозиваш! Ти, драги мој, сам правиш
збрку, а на мене се љутиш! Ти побожно пиши, ако будеш у срцу злобу
носио, то је ђаволу на радост. То тебе ђаво мрси и збуњује .
— Чекај, не сметај ми...
Појац се мршти, и пошто је размислио, полако прецртава Авдотју на
„за упокојеном" листићу. Перо на слову „п" запара и начини велику
мрљу. Појац се збуњује и чеше затиљак .
— Авдотју
њено ћемо, значи
— да је запишемо , одавде
тамо да тако
... Је ли избришемо ... Ако
? Чекај... — мрмља та--
он збу
је метнемо
мо, то ће бита „за здравље", а овамо је „за упокој "... Сасвим си ме збу-
160
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 161/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 162/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
нисам предвидела?
— М-маша — мрмља цилиндар, бледећи. — Пожури...
— Шта ти је?
— Хоћу кући... Пожури...
— Причекај... Пашће мрак , онда ћемо поћи, а сада је срамота ићи :
поводићеш се... Људи ће се смејати... Седи и чекај...
— Н-не могу! Ја... ја ћу кући... Мушкарац хитро устаје и, поводећи
се, одлази
од стола. Посетиоци који седе за другим столовима почињу да се
подсмевају... Дама се збуњује...
— Убио ме бог ако још једанпут пођем с тобом — мрмља она
придржавајући мушкарца. — Само ме је срамота... Кад би ми бар био
законит, а не овако... нанео га ветар...
— М-маша, где смо ми?
— Ћути! Како те није стид, сви људи упиру прсте. Тебе баш брига, а
како је мени? Кад би ми бар био законит, а оно... онако... Да рубљу и
месец дана пребацује: „Храним те! Издржавам те!" Баш ми је стало!
Брига мене за твој новац! Ма отићи ћу код Павла Иванича...
— Ммаша... кући... Изнајми фијакер...
— Дела, иди... Иди право алејом, а ја ћу поћи са стране... Срамота
ме је да идем са тобом... Иди право!
Дама постави овога „незаконитога" окренутог према излазу и лако
га муну у слабину. Мушкарац крену напред и , поводећи се, налећући
на пролазнике и клупе, жури... Дама иде позади и прати његово кре -
тање. Збуњена је и узнемирена.
— Желите ли штап, господине? — обраћа се мушкарцу који прола -
зи човек с нарамком дрвених и тршчаних штапова. — Најбољи...
тршчани... бамбусови, господине...
Мушкарац тупо гледа у продавца штапова, затим се окреће натраг
и полази на супротну страну. На лицу му израз страве.
— Куда си навро? — зауставља га дама хватајући га за рукав . —
Па, куда?
— Где је Маша?.. М-маша је отишла...
— Па ко сам ја?
Дама узима мушкарца под руку и води га према излазу. Срамота је.
— Убио ме бог ако макар још једанпут пођем с тобом — мрмља
она, сва црвена од стида. — Последњи пут подносим овакву срамоту...
Убио ме бог... Сутра ћу отићи код Павла Иванича!
Дама бојажљиво подиже очи према посетиоцима очекујући да види
подругљиве осмехе на лицима. Али види само пијана лица. Сви се по-
воде и дремају. И њој бива лакше.
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 163/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
некако
корачаоосетио зашто човечуљак
мали, жгољав је Докукин уне воли. Иза
шареном пуне, широким
капутићу даме ситно
пантаје-
лонама и сомотском прслуку — уских рамена, обријан, црвеног носића.
163
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 164/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
вас. Дај
ћемо боже
, брате да вас
, код сви да
тако проживите
ручамо , као што
... — окреће смо ми проживели
се Хликина А.ми
своме брату —
Али, да ли се код вас данас кува мрсно? Вероватно се ниси сетио да је
164
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 165/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Докукин
— Е, се ухвати
брате заси
, баш косу
ти инесрећан
поче да хода по соби
! —
човек . он Доситеју, тешко
рече
дишући. — Ја сам, ево, само сат поседео са њом ... и намучио сам се, а
165
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 166/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
како је теби са њом и дан и ноћ ... Ах , мученик си ти, мученик несрећан!
Витлејемско дете које је Ирод убио...
Доситеј затрепта очима и рече:
— Они су строги, то је тачно, али ја треба за њх и дању и ноћу да се
молим богу зато што ме само доброчинствима и љубављу обасипају.
— Пропао човек ! — одмахну руком Докукин. — А некада је овај исти
држао говор на племићким окуповима и проналазио нову сејачицу.
Упропастила вештица човека! Хеј !
— Доситеју — зачу се женски бас. — Где си? Ходи овамо да тераш
од мене муве!
Доситеј Андрејич се трже и на врховима прстију потрча у спаваћу
собу.
— Пфуј! — пљуну за њим Докукин.
У ХОТЕЛУ (13)
— Слушајте, молим вас! — нападе домаћииа црвена и ватрена
пуковниковица Нишатирина, из собе број четрдесет седам. — Или ми
дајте другу собу или ћу се сасвим одселити из вашег проклетог хотела !
Ово је страшна јазбина! Побогу, ја имам одрасле кћери, а код вас се
даноноћно чују само ружне речи и одвратне приче ! На шта то личи?
Даноноћно! Понекад тако нешто извали да се просто не може слушати !
Прави кочијаш! Срећа је што моје сироте девојке ништа не разумеју,
иначе, просто да човек са њима на улицу побегне... Ето, и сад нешто
говори! Слушајте само!
— Знам ја, брајко, један још лепши случај — зачу се промукли бас
из суседне собе. — Сећаш ли се поручника Друшкова? Е , једном ти тај
исти Друшков, пљас, билијарским таком по жутој лопти, па, већ по
свои обичају, измакну ногом увис... Одједном нешто: дррц! У почетку
смо помислили да је исцепао чоху на билијару, кад оно, погледај, мој
брајко, а њему ти пукао шав на сједињеним државама. Тако је,
животиња, високо издигао ногу да су сви шавови попуцали . Ха-ха-ха!
Ту је било и дама... између осталих и жена оног смоље, потпоручника
Окурина... Окурин се помами... Како сме, вели, да се понаша тако не -
пристојно пред његовом женом? Реч по реч, знаш већ наше!... Шаље
ти мој Окурин Друшкову секунданте, а Друшков духовито поручује...
Ха-ха-ха! Поручује: „Нека не шаље мени, већ кројачу, који ми је шио
панталоне. Јер он је крив!" Ха -ха-ха!
Љиља и Лила, пуковниковичине кћери, које су седеле крај прозора
наслањајући своје меке образе на песнице, оборише поднадуле очи и
поцрвенеше.
— Јесте ли чули сад? — настави г-ђа Нишатирина обраћајући се
домаћину. — И то, по вашем мишљењу, није ништа? Ја сам, пошто-
вани господине, пуковниковица! Мој муж командује пуком, и нећу до-
зволити да, тако рећи, у мом присуству, некакав кочијаш говори такве
166
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 167/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
бљувотине!
— Он, госпођо, није кочијаш, већ капетан друге класе. Кикин...
Племић...
— Ако је он до те мере заборавио своје племићко порекло да се
изражава као какав кочијаш, онда заслужује још више презрења ! Јед-
ном речју, немојте ми ту мудровати већ изволите предузети потребне
мере!
— Али шта ја могу да учиним , госпођо? Не жалите се само ви... сви
се жале... али шта да радим с њим? Дођем — њему у собу и почнем
да га корим: „Ханибале Иваничу! Имате ли образа? Срамота!" А он
одмах мени песнице под нос... и разне речи: „Ево теби, братац, шипак !"
и све тако. Безобразлук један! Пробуди се ујутру и почне да се шета по
ходнику, да извинете, само у... доњем рубљу. Или, кад је пијан, узме
револвер, и почне да гађа у зид. Дању шљема ракијчину, ноћу игра
карте. После картања свађа и туча... Срамота ме од гостију!
— Зашто онда не откажете тој битанги?
— Тога нико не може избацити . Дужан ми је за три месеца, али ја
му и новац не тражим , само да ми иде с очију... Судија му наредио да
ослободи собу, а он се тужио и апелацији и касацији , и тако отеже
ствар! Несрећа, па то вам је! А што је момак , господе! Млад, леп , наме-
тан... Кад није пијан... не треба ти бољег човека. Прекјуче није био пи-
јан и цео дан је родитељима писао писмо.
— Јадни родитељи! — уздахну пуковниковица.
— Јадни, него шта! Зар је неком пријатно имати такву битангу сина?
И грде га, и из стана терају, и нема дана да се не суди због неког скан -
дала. Невоља једна!
— Јадна, несрећна његова жена! — уздахну пуковниковица.
— Није он, госпођо, жењен. Шта ће њему то? Доста му је што носи
главу на раменима!... Треба и за то богу да захвали ...
Пуковниковица прошета тамо-амо по соби.
— Нежењен, кажете? — запита она.
— Да, нежењен, госпођо! Пуковниковица опет прошета тамо-амо по
соби, па се мало замисли.
— Хм!... Нежењен... — проговори она у размишљању. — Хм!... Љи-
љана и Лила, немојте седети код прозора... промаја је!... Каква штета.
Још млад човек , и тако распуштен! Због чега све то? Нема доброг
утицаја! Нема мајке, која би... Нежењен? Па да... наравно... молим вас
будите тако добри — настави Пуковниковица благо, пошто размисли
— пођите до њега и замолите га у моје име да се... уздржава од изра-
за... Реците: Пуковниковица Нишатирина вас молила... Са кћеркама,
реците, станује у броју четрдесет седам... Допутовала са свога
имања...
— Разумем .
— Тако му кажите: Пуковниковица са кћеркама. Нека дође макар да
167
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 168/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
се извини... Ми смо после ручка увек у соби . Ах, Лила, затвори прозор!
— А шта ће вам, мама, сад та... пијаница? — отегну Љиљана пошто
домаћин оде. — Баш сте нашли кога ћете звати ! Пијаница, кавгаџија,
одрпанац !
— Ах, не говори тако, ma chere!... Ви увек тако говорите, па зато ето
и... седите! Шта мари? Какав је да је, ипак га не треба потцењивати...
На овом свету треба сваког зеља. Ко зна? — узнахну пуковниковица и
брижно се загледа у своје кћери . — Можда вам је суђеник . Обуците се
лепо... За сваки случај...
ДИПЛОМАТА (14)
( Цртица )
Жена чиновник IX групе Ана Љвовна Кувалдина је издахнула.
— Шта сада да се ради? — почели рођаци и познаници да се саве-
тују. — Требало би обавестити мужа. Мада није живео са њом, ипак је
волео покојницу. Ономад је долазио к њој, пузио на коленима и јед-
нако: „Аничка! Када ћеш ми опростити тренутке заборава?" И све, зна-
те, у том духу. Треба га обавестити...
— Аристархе Иваничу! — обрати се уплакана тетка пуковнику Пи -
скареву, који је узео учешће у саветовању рођака. — Ви сте пријатељ
Михаилу Петровичу. Будите тако добри, отидите код њега у надлештво
и обавестите га о овој несрећи... Само ви, драги мој, немојте с неба па
у ребра, да се
припремите , а и њемувећ
затим штогод
... не би десило . Болешљив је. Ви га најпре
Пуковник Пискарев стави шапку и оде у управу путева , где је радио
новопечени удовац. Затекао га је како своди биланс.
— Михаиле Петровичу — поче он, седајући уз Кувалдинов сто и
бришући зној. — Здраво, драги мој! Па и попио сам напољу, нека ми
бог опрости! Пиши, пиши. Нећу ти ометати... Поседећу и отићи... Про-
лазио сам, знаш, овуда и помислим: та овде ради Миша! Дела да свра-
тим! А осим тога, овај... имам и нешто да свршим...
—завршити
сата Поседите , Аристархе
, онда Иваничу... Причекајте
ћемо и поразговарати ... ... Ја ћу кроз четврт
— Пиши, пиши... Та ја сам само шетајући пар речи ћу ти рећи и пут
под ноге!
Кувалдин остави перо и припреми се да чује. Пуковник се почеша
иза оковратника и настави:
— Загушљиво је код вас овде, а напољу је прави рај... Сунашце,
ветрић такав, знаш ли... птичице... Пролеће! Идем булеваром, и тако
ми је, разумеш, пријатно!... Свој сам човек , удовац... Куда хоћу, тамо и
идем... Хоћу ли у пивницу, свратићу, хоћу ли да се провозам запреж-
ним трамвајем тамо-амо, нико ме не сме спречити, нико за мном код
куће не плаче... Не, драги мој, боље се живи него као момак ... Према
168
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 169/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
други
— Како умрла...
пут изрекли ? Да није
Нико онаумро
није умрла ?
, само ја њу, покојницу, нисам во-
лео... Фуј ! Ма не покојницу, већ њу... Твоју Анушку...
169
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 170/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Да ли је она умрла ? Аристархе Иваничу, не мучите ме! Ви сте не-
како чудно узбуђени, грешите... момачки живот хвалите... Да ли је умр-
ла? Јесте?
— Па умрла је! — промрои Пискарев кашљући. — Како ти, драги
мој, све одмах... Па и да је умрла!
Сви ћемо умрети, па и она, дакле, мора да умре. И ти ћеш умрети ,
и ја...
Кувалдинове очи поцрвенеше и напунише се сузама.
— Када? — упита он тихо.
— Никада... Ти већ цмиздриш! Та није умрла! Ко ти је рекао да је
умрла?
— Аристархе Иваиичу, ја ... ја вас молим. Не штедите ме!
— С тобом се, драги мој, ни говорити не може, као да си мали. Та
зар ти нисам рекао да је издахнула? Зар ти нисам рекао? Зашто
слиниш? Пођи, науживај се трком! Када сам навраћао код ње, свађала
се с тетком... Затим је отац Матвеј служио заупокојену молитву, а она
се драла да се сва кућа орила .
— Какву заупокојену молитву? Зашто је служио?
— Заупокојену молитву? Па онако... Биће место молебна. Наиме...
никакве заупокојене молитве није било, већ нешто слично... ништа ни-
је било.
Аристарх Иванич се збуни, устаде и, окренувши се прозору, поче да
кашље.
— Кашљем, драги мој... Не знам где сам се прехладио...
Кувалдин исто тако устаде и нервозно поче да шета крај стола.
— Правите ме будалом — рече он чупкајући дршћућим рукама
брадицу. — Сада ми је јасно ... све ми је јасно. И не знам, чему сва та
дипломатија! Зашто одмах не кажете? Да ли је умрла?
— Хм... Како да ти кажем? — слеже раменима Пискарев. — Ма није
умрла, већ онако... Ето ти већ и плачеш! Та сви ћемо умрети! Није
само она смртна, сви ћемо на онај свет! Зашто плаката у присуству
људи, боље да јој пожелиш рајско насеље ! Да се прекстиш!
Пола минута Кувалдин је тупо гледао Пискарева, затим је страшно
побледео и, сваливши се у наслоњачу, почео хистерично да плаче...
Од столова поскакаше његове колеге и притрчаше му у помоћ. Писка-
рев почеша затиљак и намршти се.
— Невоља с таквом господом, богами! — промрси он раширивши
руке. — Плаче... па, зашто плаче, да га пита човек ? Мишо, јеси ли при
чистој свести? Мишо — стаде он да гура Кувалдина . — Та још није
умрла! Ко ти је рекао да је умрла ? Напротив, доктори кажу да још има
наде! Мишо! Хеј Мишо! Кажем ти да није умрла! Ако хоћеш да заједно
одемо
мени? Не на ?заупокојену
до ње Стићи ћемо још и на
молитву заупокојену
, већ на ручак . молитву
Мишењка... !ма, шта је
Уверавам
те да је још жива! Бог ме убио! Црко дабогда! Не верујеш? У том
170
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 171/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
случају хајдемо код ње... Рећи ћеш што год хоћеш , ако... И одакле је он
то измислио, не разумем? Лично сам данас био код покојнице ма не
код покојнице, већ... фуј!
Пуковник одмахну руком, пљуну и изађе из надлештва. Кад дође у
стан покојнице, опружи се на отоман и ухвати за косу.
— Идите сами код њега! — рече од очајно. — Сами га припремите
за вест, а мене поштедите! Не желим, господо! Пар речи сам му ре-
као... Тек што сам му натукнуо, замислите шта се с њим десило ! Уми-
ре! Пресамитио се! Други пут ни за живу главу!.. Идите сами!..
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 172/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Сељацима
морају овамо
да набављају није дозвољено
намирнице код нас надафарми
долазе , госпођо
. Такав . Закупци
услов поста-
вљамо. Ми не наплаћујемо скупо, господо. Четврт литра млека пара,
172
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 173/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
јаја, као и обично, десет комада три гроша, маслац пола рубље...
Зелениш и поврће се такође мора код нас набављати .
— Хм... А могу ли се брати печурке негде код вас?
— Ако је лето кишно, има и печурака. Могу се брати. Платите за се-
зону шест рубаља по особи и берите не само печурке већ и јагоде. То
се може господо. До наше шуме пут води преко реке. Ако желите,
можете прећи газом, ако не желите, идите преко брвна. Свега пет пара
кошта прелаз преко брвна. Тамо пет пара и овамо пет пара. А ако нека
господа желе да лове, да уживају у гађању из пушке, наш газда нема
ништа против. Пуцај колико год желиш, само треба да имаш
признаницу да си платно десет рубаља . И купање је код нас дивно .
Обала је чиста, на дну је песак , дубина је различита: и до колена и до
врата. Ми се не устручавамо. За свако купање пет пара, а ако се хоће
за сезону, онда четири и по рубље. Седи ако хоћеш и читав дан у води !
— А певају ли славуји код вас? — пита девојка.
— Ономад је с друге стране реке један певао, али га је мој син
ухватио, продао га је гостионичару. Изволите, господо.
Кузма уводи закупце у оронулу шупицу с новим прозорима. Унутра
је шупица подељена преградама на три одајице. У двема одајицама
налазе се празна окна за жито.
— Не, како се ту може живети! — изјављује мршава дама с гађе-
њем загледајући мрачне зидове и окна за жито. — То је шупа, а не
летњиковац . Не вреди ни гледати, Жорж... Ту сигурно и прокишњава и
ветар дува. Не може се живети!
— Људи живе! — уздише Кузма. — Боље врабац у руци, како веле,
него птица на грани, а када нема летњиковца, онда ће и ово доћи као
поручено. Ако ви не закупите, онда ће други закупити, та неко ће у ње-
му живети. По мом мишљењу, овај летњиковац је за вас душу дао, уза-
луд ви, ето, само... слушате своју супругу. Бољи нећете нигде наћи. А
ја бих вам дао и јефтиније. За њега се плаћа сто педесет, а ја бих га
дао за сто двадесет.
— Не, драги мој, не одговара. Збогом, извините што смо вас узне -
мирили.
— Не мари, господо. Остајте здраво, господо.
И пратећи погледом закупце који су одлазили, Кузма се искашљује
и примећује:
— Могли бисте ми дати напојницу, господо. Два-три сата сам вас си-
гурно водао. Зар не можете частити пола рубље !
УКИНУЛИ (16)
Недавно, за време поплава, спахија Вивертов, заставник у пензији,
гостио је геометра Катавасова који је свратио код њега. Пили су, јели и
разговарали о новостима. Катавасов, као човек из града, знао је о све-
му: о колери, о рату, чак и о повећању трошарине на пиће на једну ко -
173
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 174/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Тоовом
путује не знам. Нас
већ јарелацијом шефвећсаобраћаја
сматрају кондуктерима ! Ту недавно,
, знате, у инжењерском
шињелу, по садашњем без еполета, а некакав генерал викне му: „Кон-
174
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 175/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Већ недељу
видео дана
, отишло бикако коњдо
копито храмље , а
ђавола он хуља
. Какав ћути
је то ! Ни
свет ? И! Да
речи
? А зарнисам
да га
човек не туче по њушци? Зар да га не млати? Зар да не бије, питам ја
175
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 176/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
вас?
— Диван коњ — рече Вивертов прилазећи Ижици . — Штета. Ви, ма-
јоре, пошаљите по ветеринара. Ја имам у селу, мајоре, одличног вете-
ринара.
— Мајор — прогунђа Ижица и осмехну се презриво. — Мајор... Није
мени до шале! Мени се коњ разболео, а ви: мајор! мајор! Као чавка: га !
га!
— Ја вас, мајоре, не разумем. Зар се може угледан чавек упорећи -
вати са чавком?
— Ама какав сам ја мајор? Зар сам ја мајор?
— А шта сте ви?
— А ђаво би ме знао шта сам! — рече Ижица. — Већ више од го-
дину дана како нема мајора. А што се ви чудите? Као да сте се јуче ро-
дили.
Вивертов с ужасом погледа у Ижицу и поче брисати зној с лица
предосећајући неко зло.
— Ипак , дозволите... — рече он. — Ја вас ипак не разумем... Па ма-
јор је важан чин...
— Да, господине!
— Па како то? И ви... ништа?
Мајор само одмахну руком и поче да му прича како је нитков Филка
повредио коњу копито. Причао је дуго, и на крају крајева, поднесе му у
лице оболело копито с гнојавом раном намазано балегом, али Вивер-
тов није схватао ништа, није осећао и гледао је на све као кроз неку
решетку. Он се некако несвесно опрости, попе у кочије и викну очајно:
— Вођи племства! Брзо! Шибај!
Вођа племства, државни саветник Јагодишев, живео је близу. Већ
после једног сата Вивертов је улазио у његов кабинет и клањао се .
Вођа је седео на дивану и читао „Ново време ". Кад угледа посетиоца,
он климну главом и показа фотељу.
— Требало је, ваше превасходство — рече Вивертов — да се пред-
ставим, али налазећи се у неизвесности што се тиче мог звања , усуђу-
јем се да се обратим вашем правосходству за објашњење...
— Допустите, поштовани господине — прекиде га вођа . — Пре све-
га, не називајте ме превасходством. Молим вас!
— Шта кажете... Ми смо ситни људи ...
— Није ствар у томе! Овде пишу... (вођа куцну прстом „Ново време"
и прободе га) да ми, државни саветници, нећемо бити убудуће
превасходства. Јављају као поуздано! Па шта? И не треба, поштовани
господине! Не треба! Не називајте ме! И не треба!
Јагодишев устаде и гордо прошета по кабинету... Вивертов уздахну
и капа мусу
„Када испаде из руке
и до њих на под
дошли .
", помисли он, „онда не треба ни питати за
заставнике и мајоре. Боље да идем..."
176
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 177/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 178/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 179/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 180/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
моја жена!
— Жена, господине? Веома ми је драго, господине... — Муркин се
осмехну. — Онда ми је то ваша супруга лично дала његове чизме ...
Када је он — штимер показује на Блистанова — отишао од ње , госпо-
дине, ја, опазивши да ми нема чизама... повичем, разумете, портира, а
портир вели: „Да, ја сам, господине, оставио ваше чизме у суседној со -
би!" Он је грешком, будући пијан, оставио у соби 64 моје чизме и ваше,
господине — обрати се Муркин Блистанову — и ви сте, одлазећи од су-
пруге уваженог, обукли моје, господине...
— Ма шта је вама? — прослови Блистанов и намршти се. — Дошли
сте овамо да сплеткарите, а ?
— Нипошто, господине! Не дај боже, господине! Нисте ме схватили,
господине... О чему ја говорим? О чизмама! Ви сте ноћили у соби 64?
— Када?
— Синоћ, господине.
— Јесте ли ме видели тамо?
— Не, господине, нисам вас видео, господине — одговори Муркин
страшно збуњен седајући и брзо скидајући чизме. — Нисам вас видео,
господине, али ми је ваше чизме супруга уваженог избацила ... И то ме-
сто мојих, господине.
— С каквим правом можете, поштовани господине, тврдити такве
ствари? Не говорим о себи, али ви вређате жену, и то у присуству ње-
ног мужа!
Иза кулиса се зачу страшна бука. Краљ Бобеш, увређени муж, нај-
едном поцрвене и свом снагом тресну песницом о сто, тако да у сусед-
ној гардероби двема глумицама позли.
— И ти верујеш? — довикивао му је Плавобради. — Ти верујеш ово-
ме ниткову? О-о! Ако хоћеш, убићу га, као пса? Хоћеш ли? Направићу
бифтек од њега! Згромићу га!
И ови шетачи те вечери у градском парку поред летњет позоришта
причају сада да су видели како је пред четврти чин из позоришта глав -
ном алејом пројурио босоноги човек бледог лица и с очима препуним
страве. Јурио га је човек у костиму Плавобрадог, с револвером у руци.
Шта се догодило даље, нико није видео. Познато је само да је Муркмн
затим, после познанства с Блистановим, лежао болестан две недеље
и речима „ја сам болешљив, реуматичар", почео да придодаје и „рање-
ник "...
МОЈА „ОНА" (18)
Она се, како ауторитативно тврде моји родитељи и претпоста-
вљени, родила пре мене. Јесу ли они у праву или нису, тек ја знам да
се не сећам ни једног дана свог живота када нисам припадао њој и
осећао да она влада мноме. Она ме даноноћно не напушта; ја исто
тако не показујем намеру да побегнем од ње, веза је, значи, чврста,
180
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 181/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 182/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
сам—болестан
Позвонићу опет, ђаво
. Замолићу дами
је да је носи ... —
донесе одлучи. он. — Рећу ћу јој да
капљице
Ваксин зазвони. Одгавора није било. Он зазвони још једном, и као у
182
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 183/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
У .скоро
илак .. ђаво, слушајући
би га знао! Просто ме је срамота
мирно, равномерно !"
дисање Розалије Карловне,
и он се сасвим умири...
183
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 184/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 185/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
УЗ СТЕПЕНИЦЕ (21)
Провинцијски саветник Долбоносов, боравећи једном приликом
службеним послом у Питеру, доспео је случајно на посело код кнеза
Фингалова. На том поселу је, између осталих, на велико своје изнена-
ђење, срео студента права Шчепоткина, који је пре пет година био ин -
структор његовој деци. На поселу није било његових познаника и, да
би скратио време, пришао је Шчепоткину.
— То сте ви... овај... како сте доспели овде?
— Упита он зевајући у песницу.
— Исто као и ви ...
— Наиме, претпостављам, не овако као ја... — намршти се Долбо-
носов одмеравајући Шчепоткина.
— Хм... па ... како сте?
— Како се узме... Завршио сам студије на универзитету и радим као
чиновник за изванредне послове код Подоконикова...
— Тако? То за прво време није лоше... Али... ее... опростите за не-
скромно питање, колико вам доноси ваш посао?
— Осам етотина рубаља...
185
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 186/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 187/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
човека ухапсиш!. Ох
та под стражом Е сад
и теразумем ... осетио
како разумам ! сам... Разумем шта значи би-
— Радо би се, изгледа, откупио? — рече Флашкин и осмехну се.
187
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 188/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
тако
—жжве? шта, брате? — одлучи он. — Одмах ћу прећи у твој вагон .
Знаш
Наместићемо се и почети момачки живот.
188
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 189/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
омогућује
ђује у менигосподи
само горко , Чернову. иОво
Лодијуосећање другима да убиру
осећање није ловорике , побу
увреда, не , већ-
сажаљење... Искрено ми је жао што штампу и позориште у току
последњих десетину година привлачи плесањ Адамовог греха, лажи.
Не улазећи у суштину оперете, не дотичући чак ту околност да аутор
није имао никаквог права да се меша у мој приватни живот и да износи
на видело дана моје породичне тајне, осврнућу се само на појединости
на којима гледаоци заснивају своје судове о мени , Раулу Плавобра-
дом. Све ове појединости су гнусна лаж, коју сматрамо за потребно,
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 190/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 191/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
жмиркавим
ликим укусомочима . Симпатична
. Уколико појава
је моја прва , одевена
жена необично
била тиха с ве-,
скупо и кући
и привржена
утолико је ова била одсутна, бучна и покретна. Романсијер би је на-
191
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 192/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
61
Хтео-не хтео.
62
Прецима
192
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 193/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
испоставило
манирима и се да је чигра
посетама , луда гад
. Малени , који ,је
за модом сплеткама вишег
безобзирно мој,
друштва
расипао
новац и у исто време строго мотрио на моје пословне књиге . Трошила
193
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 194/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
је код модискиња стотине и хиљаде и читала вакелу куварици због ко-
пејки којима је преплатила кисељак . Честе хистеричне нападе, тешке
мигрене и шамарање собарица сматрала је за грандшик . Удала се за
мене само због тога што сам ја углађен, и преварила ме два дана по -
сле свадбе. Онако, трујући пацове у својој остави, узгред сам отровао
и њу...
№ 7. Ова је грешком умрла и случајно је попила отров који сам при -
премио за ташту. (Таште ја трујем течним амонијаком.) Да се тако шта
није десило, она би, можда, живела и дан-данас.
Завршио сам... Мислим, м. г., да је све горе исложено довољно за
то да би се пред читаоцима разоткрила сва несавесност аутора опере-
те и господина Лентовског, који се нашао у шкрипцу, вероватно из
необавештености. У сваком случају очекујем од господина Лентовског
објашњење преко штампе. Постарајте се и за остало.
Раул, Плавобради.
Потврдио: А . Чехонте.
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 195/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Не. —
столици осећате? —, испричајте
Власове прекиде га судија
како севрпољећи се од
десила ствар . збуњености на
— Сасвим просто. Ја сам код њих, знате, служио као лакеј, а у ства-
195
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 196/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ри, као собар... Зна се, наша служба је робијашки посао, ваше ве...
Они устају у девет сати, а ја морам бити на ногама од ране зоре ... Бог
ће знати да ли ће обући чизме или ципеле , или ће можда цео дан вући
папуче, али ја морам да чистим све... и чизме и ципеле... Али добро,
де... Зову ме они ујутру да се обуку. Ја сам, зна се, пошао... Обукао им
кошуљу, чакшире, чизмице... све како треба... Почео сам да им обла-
чим прслук ... И тада ми они веле: „Додај, Гришка, чешаљ. Ено га у боч-
ном џепу од капута." Добро... Претурам ја по џепу, а чешља нема... као
да су га ђаволи однели! Претурао сам, претурао и кажем: „Па овде
нема чешља, Архипе Јелисејичу!" Они се намрштише, приђоше капуту
и извукоше чешаљ, али не из бочног џепа, као што су рекли, већ из
предњег. „А шта је ово? Зар није чешаљ?" кажу и мене пљас по носу.
Свим зупцима преко носа... Читав дан ми после крв текла из носа. И
сами видите како ми је сав нос натекао... Имам сведоке. Сви су виде-
ли.
— Шта можете рећи у своје оправдање? — подиже судија поглед на
Помојева.
Помојев погледа упитно судију, затим Гришку, па опет судију и по-
црвене.
— Како треба ово да схватим? — прогтунђа. — Као исмевање?
— Нема овде никаквог подсмевања — примети Гриша . — Немојте
се тући!
— Ћути! — и Помојев лупну штапом о под . — Будало! Олошу један!
Судија брзо скиде ланац, устаде од стола и одјури у своју
канцеларију.
— Прекидам заседање на пет минута — довикну уз пут.
Помојев пође за њим.
— Чујеш — поче судија и пљесну рукама — хоћеш да ми приредиш
скандал, је ли? Или ти је пријатно да слушаш како ће те у својим иска -
зима удешавати твоје куварице и лакеји, магарца једног? Зашто си до-
лазио? Зар нисам могао без тебе свршити ствар ?
— Ето, сад сам ја испао крив ! — рашири руке Помојев. — Сам је
приредио ову комедију и сад се љути на мене! Ухапси Гришку... и
свршена ствар!
— Гришку да ухапсим! Фуј! Каква си био будала, таква си и остао!
Како могу Гришку ухапсити?!
— Ухапси, и готово! Нећеш, ваљда, мене!
— Зар су данас стара времена? Он Гришку изударао, и Гришку у за-
твор! Чудновата логика! Имаш ли ти било каквог појма о данашњем
суду?
— Откад знам за себе, нисам се судио нити био судија, али ја овако
мислим : кад да
тако удесио би би
овај
онГришка дошао
и унуцима да сезабранио
својим жали мени
да на жале, ја
се тебе , а бих га
не да
му дозвољавам да своје простачке исказе даје. Реци једноставно да
196
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 197/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 198/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
живим", проживим боговски, како бих потом читавих десет година мо-
гао да живим само од успомена .
Да ли знате шта значи то „проживети " у најбољем смислу те речи?
То не значи отићи у летње позориште на оперету, повечерати и ујутру
се вратити кући накресан. То не значи отићи на изложбу, а отуда на
коњске трке и шепурити се тамо с новчаником око кладионице . Ако
хоћете да проживите, тада седните у воз и крените тамо где је ваздух
прожет мирисом јоргована и дивље трешње, где, милујући ваш поглед
својом нежном белином и блеском днјамантске росе, утркујући се
цвату ђурђевак и дан и ноћ. Тамо, у слободном простору, под плавим
сводом, надомак зелене шуме и жуборавих поточића, у друштву птица
и зелених бубица, схватићете шта је то живот! Додајте томе два-три су-
срета са шеширом са широким ободом, хитрим очицама и белом
кецељицом... Рећи ћу отворено, о свему томе сам маштао док сам с
решењем о годишњем одмору у џепу, обасут дарежљивошћу благајни-
ка, путовао на одмор у природу.
Одмор сам, по савету једног пријатеља, решио да проведем код Со-
фије Павловне Книгине, која је у свом летњиковцу издавала сувишну
собу са храном, намештајем и другим удобностима. Погодбу за лето-
вање постигли смо брже но што сам могао и помишљати . Када сам до-
путовао у Перерву и пронашао летњиковац Книгине, пошао сам, сећам
се, на терасу и... збунио се. Терасица је била пријатна, дражесна и за-
носна, али је још дражеснија и (дозволите да се тако изразим) пријат-
нија била млада, пуначка дамица, која је седела за столом на тераси и
пила чај. Она је зачкиљила у мене очицама.
— Шта желите?
— Извините, молим... — отпочео сам ја. Ја ... ја, по свој прилици, ни-
сам доспео на право место... Тражим летњиковац Книгине...
— Ја сам Книгина... Шта желите?
Ја се сметох. Газдарице и власнице соба у летњиковцима навикао
сам да замишљам као старије, реуматичне особе, од којих се осећа
соц кафе, али овде је.....спасите нас, о небески херувими!" како је ре-
као Хамлет, седела чудесна, прекрасна, заносна, бајна особа. Ја,
замуцкујући, објасних шта желим.
— Ах, необично ми је драго! Изволите сести! Мени је ваш пријатељ
већ писао. Хоћете ли чаја? Желите ли са павлаком или са лимуном ?
Постоји такав род жена ( махом плавуша) с којима је довољно да по -
седите два-три минута па да се осетите као код своје куће, као да се
одавно познајете. Баш таква је била и Софија Павловна . Пошто сам
попио прву чашу, већ сам знао да није удата , да живи од процента од
иметка и чека да јој тетка дође у госте; сазнао сам разлоге који су наг-
нали
сама Софију Павловну
плати сто да издаје
двадесет рубаљаједну
за собу. Прво, било
летњиковац јој, је
, друго тешко
како је да
то
страшно: изненада се лопов прикраде ноћу или дању бане грозни се-
198
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 199/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
једва пригушујући
у летњиковац сузе, тешио
празником обећавајући
и долазити јој да ћу
код ње преко навраћати
зиме у Москвукод
. ње
— Ах, када ћемо се, мила моја, ти и ја раскусурати? — сетих се. —
199
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 200/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
СИМУЛАНТИ (26)
Једног уторка, маја месеца, генералица Марта Петровна Печонкина
или, 'како је сељаци зову, Печончиха, која се већ десет година бори на
попришту хомеопатије, примала је болеснике у свом кабинету. Пред
њом су на столу хомеопатска апотечица , приручник за лечење и ра-
чуни хомеопатеке апотеке. На зиду, у златним оквирима и под стаклом
висе писма неког петроградоког хомеопата, по мишљењу Марте Пе-
тровне веома знаменитог, чак и великог, портрет оца Аристарха, коме
генералица има да захвали за евоје спасење: одрицање од штетне
алопатије и упознавања истине. У шредсобљу седе и чекају пацијенти ,
већином сељаци. Изузев двојице-тројице сви су боси, јер је
генералица наредила да смрдљиве чизме остављају напољу.
Марта Петровна је већ примила десет пацијената и прозива једа -
200
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 201/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
наестог:
— Таврило Грузд!
— Врата се отварају и уместо Гаврила Грузда у кабинет улази
Замухришин, генераличин сусед, пропали спахија, ситан чичица кисе-
ла погледа, с племићком капом под пазухом. Он оставља штап у утао,
прилази генералици и ћутке пада пред њом на једно колено.
— Шта вам је! Шта то радите, Кузмо Кузмичу!
— ужасава се генералица, сва обливена руменилом.
— Ако бога знате!
— Док сам жив, нећу устати! — рече Замухришин љубећи јој руку.
— Нек сав свет види како падам на колена , анђеле чувару наш, добро-
творко рода људског! Нека види! Пред овом милостивом вилом која ми
је даровала живот, указала ми пут истинити и просветила мој скеп-
тични ум, пред њом ја пристајем не само да клечим него бих и у отањ
скочио, исцелитељко наша чудотворна, мајко сиротињска. Оздравио
сам! Васкрсао сам, чаробнице!
— Веома... Веома ми је драго... — мрмља генералица руменећи од
задовољства. — То ми је тако пријатно да чујем... Седите, молим вас!
Па ви сте прошлог уторника били тако тешко болесни !
— И те како болестан! Страх ме хвата кад се сетим! — каже
Замухришин и седа. — Имао сам реуматизам у свим удовима и орга -
нима. Осам година сам се мучио , мира нисам имао... Ни дању, ни ноћу,
добротворко мој а! Лечио сам се код доктора, одлазио сам професо-
рима универзитета у Казан, лечио се разним блатом, воде разне пио, и
шта само нисам испробао! Имање сам за лекове упропастио, лепотице
драга. Од доктора ништа нисам имао осим штете . Они су ми само бо -
лест унутра утерали. Да утерају, то су знали, али да истерају, то
њихова наука још није постигла...
Само паре маме, разбојници, а да ли ће користити људима, за то се
уопште не секирају. Препише ти тамо неку хиромантију, а ти после пиј !
Једном речју, убице. Да није било вас, анђеле наш, ја бих данас лежао
под земљом!... Враћам се од вас прошлог уторка, гледам у она зрнца
што сте ми их дали и мислим : „Каква вајда од њих? Зар те мрвице, које
се једва виде, могу да излече моју страшну, застарелу бољку?" Ми-
слим тако, вечити неверник , и смешим се, али кад сам прогутао једно
зрнце, као руком однесено. Жена избуљила очи, гледа ме, и не верује:
„Ама јеси ли ти то, Коља!" „Ја главом", одговарам. И обоје клекосмо
пред иконом и почесмо се молити за анђела нашег : „Дај јој, господе,
све оно што јој ми желимо!"
Замухришин брише рукавом очи, устаје са столице и намерава да
клекне на једно колено, али га генералица зауставља и посади на
столицу.
— Немојте захваљивати мени! — рече она руменећи од узбуђења и
усхићеио гледајући у портрет оца Аристраха. — Не мани, јер ја сам ту
201
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 202/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Неће...ме
иста Он је није
, ваљда ! ! Шта ј е онда у зимао? Чудновато...
ни размотавао
, обмањивати
И генераличину душу, први пут за пуних десет година рада , обузме
202
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 203/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 204/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Ама
—, јеси
Штали
вити
тоглув , ђаволе
, браћо ? —? Уф
један
, ловите виче! Јефим.
— Манића! Никако да га извучемо! Завукао се под жиле! Приђи са
204
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 205/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Василије
— Сад ћусе брзо
ја... свлачи он
— мрмља и улази у воду
. — Где .
је манић ? Сад ћу ја... Зачас ћемо
ми њега! А ти, Јефиме, изађи. Шта се ти, стар човек , мешаш у оно што
205
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 206/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
није твој посао! Где је тај манић? Сад ћу ја њега... Ево га! Одмакните
руке!
— Зашто да одмакнемо? Знамо и ми: одмакните руке! Него, ти њега
извуци!
— Пази да га тако не извучеш ! Њега треба за главу!
— А глава му је испод жила ! Као да ми не знамо, будало!
— Де, не лај, иначе ћеш добити! Хуљо!
— Зар пред господином спахијом такве речи ,.. — муца Јефим. —
Не извукосте ви њега, браћо. Тај се вешто тамо угнездио!
— Причекајте, сад ћу ја... — каже спахија и почиње ужурбано да се
свлачи. — Четири будале, и нисте у стању да извучете манића!
Пошто је скинуо одело, Андреј Андрејич причека да се расхлади и
уђе у воду. Али ни његова помоћ није водила ничему.
— Треба подсећи жилу! — одлучи напослетку Љубим. — Герасиме,
иди по секиру! Додајте секиру!
— Пазите да не одсечете себи прете ! — рече спахија кад се зачуше
подводни ударци секире о жилу. — Јефиме, излази напоље одавде!
Чекајте, ја ћу извући манића... Нисте ви баш...
Жила је пресечена. Полако је ломе и Андреј Андрејич, на своје ве-
лико задовољство, осећа како завлачи прете манићу у шкрге.
— Вадим га, браћо! Не скупљајте се... стојте... вадим га!
На површини се указа крупна манићева глава и за њим црн , цео
аршин дуг труп. Манић снажно замахује репом и упиње се да се отме .
— Мани ти то... Мућак , брајко! Долијао си! Аха!
По свим лицима разлива се меден осмех. Пролази тренутак у не-
мом посматрању.
— Крупан манић! — муца Јефим чешући се испод кључних костију.
— Имаће, мислим, једно десет фунти...
— Да-а... — слаже се спахија. — Џигерица му се све надима... Све
се нешто напиње изнутра. А ... ах !
Манић се одједном неочекивано праћакну репом увис и рибари
чуше снажан пљесак ... Сви раширише руке, али је било каоно: од
манића ни трага ни гласа!
У АПОТЕЦИ (28)
Било је касно вече. Домаћи учитељ Јегор Алексејич Својкин, да не
би узалуд губио време, упутио се право од лекара у апотеку.
„Као да идем богатој наложници или железничком службенику ", ми-
слио је он пењући се уз зацакљене и скупоценим ћилимима застрте
апотекарске степенице. „Човек се боји да стане!"
Кад уђе у апотеку, Својкина запахну мирис својствен свим апоте-
кама иа свету. Наука и лекови мењају се из године у годину, али је апо-
текарски мириси вечит, као материја. Њега су удисали наши дедови,
удисаће га и унуци. Захваљујући томе што је било касно , у апотеци ни-
206
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 207/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 208/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ново обраћање није одговорио ниједном речју, ни покретом, као да није
чуо. Касир гласно зевну и кресну шибицу о панталоне. Лупа мермерне
ступице постала је све јача и звонкија. Видећи да га не слушају, Свој-
кин подиже очи на полице с теглицама и стаде да чита натписе...Пред
њим промакоше најпре најразноврснији „радикси": генцијана, пимпине-
ла, торментила, зедоарија и др. За радиксима промакоше тинктуре,
олеум'и, семен'и, с називима један од другог мудријим и древнијим.
„Колико је овде, по свој прилици, непотребног баласта!" помисли
Својкин. „Колико је рутине у овим теглицама које стоје овде само на
основу традиције, и истовремено како је ове ово солидно и
задивљујуће!"
С полице Својкин пређе погледом на стаклену стелажу која је стаја -
ла крај њега. Ту он опази гумице, лоптице, шприцеве, тубе с пастом за
зубе, капљице Пероа, капљице Аделгејма, козметичке сапуне, маст за
растење косе...
У апотеку уђе дечак у прљавој кецељи и замоли за 10 копејки бичје
жучи.
— Реците, молим вас, за шта се употребљава бичја жуч ? — обрати
се учитељ апотекару обрадовавши се што има о чему да поведе разго -
вор.
Пошто није добио одговор на овоје питање, Својкин стаде да посма-
тра строгу, надмено-учену физиономију апотекара.
„Чудни људи, ботами!" помисли он. „Због чега навлаче на своја лица
учени изглед? Глобе ближњег три пута окупље, продају маст за ра-
стење косе, а када им човек погледа лица, може да помисли да су они
одиста жреци науке. Пишу на латинском, говоре немачки... Опонашају
нешто средњовековно... Када си здрав, не примећујеш ове одбојне,
равнодушие физиономије, а разболиш ли се само, као ја сада, онда се
згранеш што је света дужност доспела у руке ове неосетљиве угла-
ђене особе..."
Посматрајући непомичну физиономију апотекара, Својкин наједном
осети жељу да легне, по сваку цену, даље од света, учене физиономи-
је и лупе мермерне ступице...
Болесничка исцрпеност овлада свим његовим бићем... Он приђе
тезги и, направивши преклињућу гримасу, замоли:
— Будите тако добри, дозволите ми да идем! Ја... ја сам болестан...
— Одмах... Молим вас, не налакћујте се! Учитељ седе на отоман и,
терајући из главе мутне слике, поче да гледа како пуши касир .
„Прошло је тек пола сата", помисли он. „Још толико је остало...
Неподношљиво !"
Али ево, најзад, апотекару приђе малени, црномањасти фармацеут
и стави поред
течношћу њега кутијицу
... Апотекар с прашковима
дочита до тачке, полакои се
бочицу с ружичастом
одмаче од тезге и,
узевши бочицу у руке, промућка је испред очију... Затим написа сигна-
208
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 209/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 210/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
Уопште
— Паније! онда да му пишем ? Размисли, море!
како
— Одмах. Коњкин... Кобилкин... Коленовић...
210
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 211/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— ми
чини Е како , брајко
сисвега
се, од на, забораван ... За мене
свету. Намучих се! је то презиме сад важније,
Ујутру генерал поново посла по лекара.
211
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 212/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 213/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
јасни, ,зашто
наравне , будалаштина
глупостсе увек тако, недешава
треба у као
ово веровати, али... об-
што предосећања
наговештавају? То не может да објасниш! По мом мишљењу, није по-
213
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 214/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
зао—
свој појас, другом
Закаснио руком иу зубима
је! — прасну навлачио је .коњу
смех Шилохвостов грудњак . су га
— Обавестили
пшијуни, али касно! Ха-ха! Шупаљ нос до очију! Па , доакао си ми? Баш
214
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 215/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ЗАЛУТАЛИ (31)
Летовалиште је утонуло у ноћну таму. На сеоском торњу откуцава
један сат. Адвокати Козјавкин и Лајев, обојица „добро" расположени и
помало посрћући, излазе из шуме и иду према летњиковцима.
— Е, хвала господу богу, стигли смо... — рече Козјавкин и одахну. —
У нашем стању пропешачити пет врста од станице... то је подвиг.
Страшно сам се уморио. А као за пакост, ниједног фијакеристе...
— Драги мој, Пећа... Даље не могу! Ако за пет минута не будем у
постељи, умрећу, чини ми се.
— У постељи! Е, зато ћеш да извиниш, братац! Најпре ћемо заједно
да вечерамо, да попијемо по мало винца, па затим у кревет. Ја и
Верочка нећемо ти дати да заспиш... А дивна је то ствар... бита
ожењен! Ти то не разумеш, бездушниче! Стићи ћу сад кући уморан, из-
немогао... Дочекаће ме жена која ме воли, напојиће ме чајем, даће ми
да презалогајим, и из захвалности за мој труд, за моју љубав,
погледаће ме својим црним очима тако нежно и умиљато да ћу забора -
вити, брате мој слатки, и умор, и крађу с обијањем, и судску дворану, и
касацију... Див -в-вота!
— Е, чини ми се да ће ми отпасти ... Једва идем... И страшно сам
жедан...
— Па ево, стигли смо кући! — Пријатељи су пришли једној вили и
застали пред последним прозором.
— Вила је дивна — рече Козјавкин . — Видећеш сутра какав је одав-
де видик ! Прозори су мрачни. Верочка је већ легла, није хтела да чека.
Лежи и вероватно се кида што ме већ нема досад... (Гура штапом про-
зор који се отвори.) Гле, како је само храбра: леже да спава, а не за-
215
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 216/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
—, и
тине ко ће сад
Немам да погоди
шибица ! где је мантил. Баци ми шибице!
— Баш смо заглавили! Па шта ћемо сад? Без мантила и торбе ни-
216
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 217/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ју! — Ја сам адвокат Козјавкин! Ту је и моја вила и мене овде сви зна -
— Ни за каквог Козјавкина нисмо чули!
217
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 218/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ЈЕГЕР (32)
Врело и спарно подне. На небу ни облачка... Трава коју је сунце
опалило изгледа сетно, безнадежно: макар и киша да падне, не зелени
јој се... Шума стоји ћутке, непомично, као да се загледала некуда сво-
јим врховима или да очекује нешто.
Ивицом просеке, лено, гегајући се, ишао је ногу пред ногу мушкарац
четрдесетих година, уских рамена, у црвеној кошуљи, окрпљеним, го-
сподским панталонама и у великим чизмама. Ишао је путем ногу пред
ногу. Десно се зелени просека, лево, до самог хоризонта, пружа се зла-
тасто море сазреле ражи... Он је црвен и ознојио се . На његовој лепој
плавокосој глави кицошки стоји бели качкет с правим џокејским обо -
дом, очигледно дар некаквог дарежљивог спахијског сина. Преко ра-
мена пребацио је ловачку торбу, у којој лежи набијен тетреб.
Мушкарац држи у рукама запету двоцевку и шкиљи очима у свог ста-
рог, жгољавог пса који трчи напред и њуши џбуње . Наоколо је тихо, ни
звука... Све живо се сакрило од врућине .
— Јегоре Власичу! — зачу ловац изненада тихи глас.
Он уздрхта и, окренувши се, намршти обрве. Крај њега, као да је из-
расла из земље, стоји бледолика жена тридесетих година, са српом у
руци. Она настоји да га потледа у лице и стидљиво се осмехује .
— А, то си ти, Пелагеја! — каже ловац застајући и полако
одапињући пушку. — Хм!... Откуда ти овде?
— Овде раде жене из нашег села, те сам, ето, и ја са њима...
Надничарка сам, Јегоре Власичу!
— Тако... — мрмља Јегор Власич и полако иде даље .
Пелагеја за њим. Пролази ћутке двадесетак корачаји. — Одавно вас
нисам видела, Јегоре Власичу... — каже Пелагеја, нежно гледајући
Ловчева рамена и лопатице како се мичу. — Откако сте свратили на
Ускрс у нашу кућу да се напијете воде , од тога времена вас нисам ви-
дела... На Ускрс сте свратили на тренутак , и то бог зна како... пијани...
218
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 219/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
постане
чиновник ,глумац или. Ти
ни спахија некакав други
си жена уметник
, не схваташ , неће
, а од њега
ово треба бити. ни
схватити
— Схватам, Јегоре Власичу.
219
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 220/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Немам
ло користи. Као пијан. сам
потребе Трезан никада
зао... нећу
Збогом! доћи, а од пијаног имаш ма-
— Збогом, Јегоре Власичу...
220
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 221/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 222/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
да тако
Денис зева и...крсти
чинимо уста....
разумемо
— Прошле гоиине овде је склизнуо воз из шина — каже иследник .
222
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 223/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
—
— Је ' датреба
Не.л Ја ? —
идемда тепита Денис
лишим послеиизвесног
слободе ћутања .у затвор .
да те пошаљем
Денис престаје да трепће и, дижући своје густе обрве, упитно гледа
223
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 224/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
у чиновника.
— То јест, како то у затвор? Ваше благородије! Ја немам кад, ја тре-
ба да идем на вашар; треба од Јегора да узмем три рубље за маст...
— Ћути, не сметај!
— У затвор... Бар да имам зашто, па да идем, а овако... ни крив ни
дужан... Зашто? Нити сам, да речем, крао, нити се тукао... А ако ви на
порез мислите, ваше благородије, онда не верујте председнику... Ви го-
сподина сталнога члана питајте... А председник ни срца ни душе
нема...
— Ћути!
— Па ја и ћутим... — мрмља Денис. — А што је председник и преко
тога натоварио у рачун, ево ја се могу и заклети... Нас је три брата:
Кузма Григоријев, да речем, Јегор Григоријев и ја, Денис Григоријев...
— Ти ми сметаш... Еј, Семјоне! — виче иследник . — Води га!
— Нас је три брата — мрмља Денис кад га два крупна стражара
хватају и воде из суднице. — Брат за брата не одговара... Кузма не
плаћа, а ти, Денисе, одговарај... Судије! Умро је покојни господин гене-
рал, бог да му душу прости, а показао би он вама, судијама... Треба су-
дити како ваља, а не напамет... Макар и главу одруби, али бар да се
зна зашто, по правди...
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 225/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
— Ви не, јеси
— Јеси ! Глупости
знате све моје! Ти си одличан
недостатке момак
... Ја .
сам сиромашан ...
— Врло важно! Примате плату и добро је, хвала богу...
225
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 226/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 227/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ГОСТ (35)
( Цртица )
Градском адвокату Зељтерском склапале су се очи. Природа је то-
нула у мрак . Утишали су се ветрови, ућутали су птичији хорови и поле -
гала стада. Жена Зељтерског давно је отишла да слава , послуга је та-
кође спавала, сва живина је заспала, само Зељтерски није могао да
оде у спаваћу собу, мада му је на капцима висио терет од три пуда . И
то због тога што је код њега седео гост, сусед по летњиковцу, пуковник
227
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 228/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
И Перегарин
један. поче да прича о виталности Требјена. Сат откуда пола
— Опростите што вас прекидам, Парфеније Савичу — зајаука Зељ -
228
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 229/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 230/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
МИСЛИЛАЦ (36)
Подневна жега. У ваздуху ни звука ни покрета... Цела природа личи
на неко огромно спахијско имање, заборављено и од бога и од људи. У
хладу спарушеног лишћа старе липе, која се налазила близу стана
тамничког надзорника Јашкина, за троногим сточићем седе Јашкин и
његов гост, директор грађанске школе Пинфов. Обојица су без капута
и расопчаних прслука, лица знојава, црвена, непомична — жега је па-
230
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 231/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 232/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
потребно , налокали
— Ето... Једемо, асмо се, накркали
ни сами ... азашто
не знамо зашто ? Ето
?... ......
тако
Де, де ето Све
га,је не-
опет
се увредио! Ама, ја то само... ради разговора! Та куда ћете? Седите да
232
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 233/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 234/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
удала
пијани,за тебе
груби , неумеју
, не могуда
дасе
гледам равнодушно
опходе на позориште
у женском друштву ! Вечито
, надмени , иду
у прљавим чизмама. Ужасно тешки људи! Не схватам какво задовољ-
234
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 235/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
њене властите
голубови , и чујекокоши и патке
како муче . Она
крава види како
. Наоколо кроз баџу
је потпуно тихо,гледају у њу
нема ни су-
седа ни станара, ни прозуклст смеха, не чује се чак ни она одвратна ,
235
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 236/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
ДАВЉЕНИК (38)
( Цртица )
На кеју велике пловне реке гужва каква обично бива у летње подне .
Утовар и истовар чамаца је у пупом јеку. Чује се, без престанка, псовка
и писак пароброда.
— Тирли... тирли — стењу чекрци-дизалице.
У ваздуху сё осећа мирис сушене рибе и катрана. Агенту паробро-
дарског друштва „Шкрабало", који седи на обали поред саме воде и
очекује пошиљаоца робе, прилази омален човек , са ужасно испијеним,
подбулим лицем, у поцепаном капуту и крпљеним пругастим пантало-
лико
сподинеје ироничан у смислу
трговче, да њених одлика
вам представим ! као комедије ... Дозволите, го-
— Ја нисам трговац.
— Опростите г.. Милион пардона... Сада су и трговци почели да но-
се цивилно одело, тако да ни сам Ноје не би могао да разликује праве
од патворёних. Али утолико боље што сте ви интелектуалац ... Ми ћемо
разумети један другог... И ја сам племићког порекла... Обёр-официрски
син и својевремено сам био произведен у XIV класу-----Дакле, милор-
де, глумац уметник нуди вам своје услуге ... Један скок у воду, и пред
вама је призор.
— Не, хвала вам...
— Ако вас забрињавају околности материјалне природе, хитам да
236
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 237/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
нико не ја
како се уме да се дави...
пресамићујем Када
, они биби
мегоспода
ковали доктори могли
у звезде ... да се, узећу
Изволите увере
вам само шездесет копејки! Важно је сефте, за паре колај работа... Да
237
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 238/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
је неко други ја не бих пристао ни за три рубље, али по лицу видим да
сте ви честит господин... Од учених узимам мање...
— Оканите ме се, молим вас!
— Како хоћете!... Ви за то хајете ко за лањски снег, без икаквог раз-
лога не пристајете... Другом приликом ћете зажелети да дате и десет
рубаља, али нећете наћи дављеника...
Човек седа на обалу изнад агента и , гласно фркћући, почиње да
претура по џеповима...
— Хм... до ђавола..- мрмља он. — Где ми је дуван? Значи, забора-
вио сам га на пристаништу... Упустио сам се у препирку са официрем о
политици и негде сам онако у ватри ћушнуо табакеру.. Данас је у Ен-
глеској промена владе... Чудни људи! Будите тако љубазни, ваше ви-
сокоблагородство , и дајте ми једну цигарету !
Агент пружи човеку цитарету. У тај мах на обали се појави трговац
пошиљалац робе, кога је агент очекивао. Човек скочи, сакри цигарету у
руку и поздрави војнички;
— Живели, ваше благородство! — каже промуклим гласом. —
Живео!
— А-а-а... То сте ви? — каже агент трговцу.. — Дуто сам вас морао
чекати! А овде ми је у вашем одсуству овај крпељ задао муке ! Салетео
ме са овојим представама! Предлаже да прикаже дављаника за
шездесет копејки....
— Шездесет копејки? Е па, драги мој, ти просто дереш:— вели
тртовац. — Највише што се може дати је двадесет пет копејки . Синоћ
нам је тридесет људи на реци представљало бродолом , и све у овему
узели пет рубаља, а ти... пази ти њега! Шездесет копејки!
Човек пући образе и.презриво се осмехује.
— Тридесет копејки — Данас кочање купуса толико кошта, а ви
желите дављеника ... Мало превише.;.
— Па, не треба... Немам времена да се са тобом...
— Ма у реду, за сефте... али не причајте трговцима да сам пристао
за тако јефтину цену.
Човек 'Скида чизме и, намрштивши се, истуривши подбрадак , лри-
лази води и невична скаче... Чује ее пљесак пада тешког тела у воду...
Испливавши на површину, човек несувисло размахује рукама, млатара
ногама и настоји да на лицу изрази страх — Али уместо страха испада
подрхтавање од хладноће...
— Дави се! Дави! — виче трговац — доста пливања, дави се!...
Човек трепће и, раширивши руке, рони главом. На томе се и
завршава читава представа. „Удавивши се", човек излази из воде и , по -
што је добио својих тридесет копејки, мокар и тресући се од хладноће,
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 239/240
8/17/2019 Anton Pavlovic Cehov - Sabrana dela (Knjiga 2).pdf
http://slidepdf.com/reader/full/anton-pavlovic-cehov-sabrana-dela-knjiga-2pdf 240/240