OSNOVNOM SUDU U KURŠUMLIJI

ZA
VIŠI SUD U PROKUPLJU

3 P. br. 20/2021

TUŽIOCI: 1. Mal. Kosovac Bogdan iz sela Čučala, Opština Blace, JMBG 0412011733510,
2. Mal. Kosovac Jana iz sela Čučala, Opština Blace, JMBG 2407007738528,
3. Mal. Kosovac Anđela iz sela Čučala, Opština Blace, JMBG 0106005738515,
čiji je zakonski zastupnik majka Panić Mirjana iz sela Čučala,
4. Panić Mirjana iz sela Čučala, Opština Blace, JMBG 1304983738519,
a čiji je zajednički punomoćnik adv. Miloš Z. Jugović iz Blaca, ul. Miloja Zakića br. 10.
TUŽENA: Kosovac Mirjana iz sela Čučala, Opština Blace, čiji je punomoćnik adv. Vladimir

Petrović iz Niša, ul. Miloša Crnjanskog br. 30.

Nezadovoljna rešenjem Osnovnog suda u Kuršumliji 3 P.br.20/2021. godine od 16.09.2021.

godine, kojim je utvrđeno da je tužena smetala mal. tužioce i tužilju u poslednjoj faktičkoj
državini na istočnom delu stambenog objekta-kuće koja se nalazi na k.p. br. 443/2 KO Čučale na
taj način što je dana 24.01.2021. godine zamenila bravu na ulaznim vratima na koji način je
onemogućila tužioce u mirnom korišćenju nepokretnosti i kojim je obavezana tužena da
tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 190.302,08 dinara, tužena
preko svog punomoćnika blagovremeno i u zakonskom roku izjavljuje sledeću

ŽALBU
Zbog:
- bitne povrede odredaba parničnog postupka;
- pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
- pogrešne primene materijalnog prava.
- Odluke o troškovima parničnog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
I Prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka obzirom da u toku
postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo
da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

1
Provstepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka obzirom presuda ima
nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako
protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu
navedeni razlozi o bitnim činjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni ili ako o bitnim
činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini
isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim
dokazima.
Prvostepeni sud nije iz rezultata celokupnog postupka uzeo u obzir nešto što je vidljivo iz
celokupne procesne građe, a to je nesumnjivo nepostojanje aktivne legitimacije na
strani mal. tužilaca.
Prvostepeni sud utvrđuje da je nesporno da su maloletni tužioci živeli sa, odnosno kod svoje
majke, ovde tužilje od svog rođenja pa do 2018. godine u predmetnoj kući čiji je vlasnik tužena,
a do 2016. godine je sa njima živeo i sada pok. Milan Kosovac, tužiljin vanbračni partner i sin
tužene. Sud utvrđuje kao nesporno da se tužilja preselila sa svojom decom krajem 2018. godine u
Blace radi polaska dece u školu i lakšeg putovanja, a da je tužena promenila bravu dana
16.11.2020. godine i nije obavestila tužilju da je to učinila.
Prvostepeni sud konstatuje da je među parničnim strankama sporno da li je TUŽILJA i nakon
odlaska u Blace bila u državini predmetne kuće u selu Čučale, a na strani broj 4 obrazložena
rešenja navodi da je potrebno utvrditi da li je tužilac u državini stvari.

Međutim, prvostepeni sud neosnovano odjednom konstatuje da su TUŽIOCI u državini

iste, jer činjenica da je tužilja iznajmila namešten stan u Blacu ne znači da nije i dalje
bila u državini kuće u Čučalu jer se u njoj nalazile njene i dečije pokretne stvari i istu je obilazila.
Odredbama čl. 70 ZOSPO je propisano da državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši
faktičku vlast na stvari, te se može zaključiti da je u našem pravnom sistemu prihvaćen
objektivni koncept shvatanja državine za čije postojanje se zahteva samo faktička vlast (corpus
possessionis), dok prisustvo volje kao subjektivnog elementa da se stvar drži kao svoja (animus
domini) nije konstitutivan element pojma državine. Takođe, pravna teorija i sudska praksa su
stanovišta da je u samom pojmu faktičke vlasti na stvari utkan voljni element, jer je nemoguće
držati stvar bez ili protivno svojoj volji, ali da je reči o tzv. „prirodnoj“ volji jer se državina
sastoji u ostvarivanju nekog interesa, ekonomskog ili drugog, pa je stoga za postojanje državine
stvari potrebna opšta, prirodna volja držaoca da stvar drži radi ostvarivanja tog interesa (Savezni
sud, Gzs. 33/94 od 9.2.1995. godine).

U skladu sa navedenim, državinu stvari kakvu priznaje naše zakonodavstvo i

sudska praksa ima samo tužilja Panić Mirjana jer jedino ona poseduje realnu
faktičku vast na predmetnom delu kuće koja se manifestuje kroz faktiče radnje
koje preduzima (obilazak kuće, preseljenje, zaključavanje itd), odnosno JEDINO
TUŽILJA PANIĆ MIRJANA ISPUNJAVA SVOJSTVO DRŽAOCA predmetnog
dela kuće obzirom da je ona zatvorila istu sa spoljne strane, zaključavši je, i ključ

2
se jedino kod nje nalazio, a posedovanje ključa od zaključanih vrata na
predmetnom delu kuće se simbolično u praksi smatra i posedovanjem stvari.
Takođe, jedino tužilja Panić Mirjana poseduje navedenu “prirodnu” volju koja je sastavni deo
faktičke vlasti usmerenu ka ostvarenju nekog interesa držeći predmetni deo kuće, i ako više ne
stanuje u istu sa svojom decom, dok sa druge strane mal. tužioci shodno svom uzrastu, zrelosti i
već trogodišnjem zivotu u Blacu, takvu volju ne poseduju.
Neosnovan je stav suda da je za postojanje državine od ključnog značaja to što se tužiljine i
dečije stvari nalaze u predetnoj kući, obzirom da bi tužilja Panić Mirjana bila u državini
predmetnog dela kuće i da je ista bila ispražnjena od lica i stvari, pod uslovom, kao što je ovde
slučaj, da tužilja poseduje ključ od zaključanh vrata, jer se faktička vlast na stvari upravo
izražava na taj način.
Obzirom da su mal. tužioci lica koja su članovi domaćinstva tužilje Panić Mirjane koja je držalac
predmetnog stana, i da isti i kada vrše faktičke radnje na predmetnom delu kuće (posećuju,
obilaze…) to čine u ime tužilje Panić Mirjane i postupaju isključivo po njenim
uputstvima/nalozima, oni bi u konkrentom slučaju više imali status detentora, koji vrše tuđu
faktičku vlast na stvari, u smislu odredaba čl. 71 ZOSPO.
S navedenog, tužena ističe PRIGOVOR NEDOSTATKA AKTIVNE LEGITIMACIJE na
strani tužilaca mal. Kosovac Bogdana, mal. Kosovac Jane i mal. Kosovac Anđele.
II Prvostepeni sud je pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje obzirom da je
bitne činjenice pogrešno utvrdio, odnosno nije ih utvrdio.
Prvostepeni sud je pogrešno i nepotpuno utvrdio bitne činjenice u ovoj pravnoj stvari koje se
odnose na nastalo smetanje. Prvostepeni sud je uzeo u obzir samo zamenu brave na predmetnom
delu kuće, a nije utrdio da li je kod tužene postojala svest o posledicama smetanja.
Naime, na strani tužene nije bilo namere da nastanu posledice uznemiravanja niti da izvrši
akt smetanja poseda prema tužilji kao neposrednom držaocu, već je tužena kao vlasnik
predmetne kuće i posredni držalac iste, obilazila svoju kuću redovno i iz razloga preseljenja
tužene u Blace i očiglednog nesavesnog postupanja prema tuženinoj kući od strane tužilje, koje
se ogleda u neodržavanju kuće, lomljenju prozora, oštećenju ulaznih vrata i brave, ulazak zmija
itd., ista htela da zamenom brave istu sačuva od trećih lica i obezbedi od ulaska životinja, jer se
ista nisu lepo zatvarala. Navedeno je tužena istakla u svom iskazu, a čija se tačnost može
potvrditi iskazom svedoka Borivoja Čikarića i delimično iskazom svedoka Rada Panića.
Takođe, uzimanje u obzir samo poslednje mirne državine nije dovoljno, već se kao uslov za
ispravno presuđenje u ovom sporu mora voditi računa i o tome da li je radnja tužene
protivpravna. Protivpravnost izostaje ako je radnja tužene zasnovana na zakonu, a u konkretnom
slučaju tužena je postupala kao dobar domaćin i dobronamerno zamenila predmetnu bravu, i
naravno htela da da ključ tužilji Panić Mirjani, jer je ista dolazila vikendom i posećivala njenog
sina i nju, što se može utvrditi iz iskaza svedoka. Međutim, tužilja se odmah obratila sudu
umesto da spor reši mirnim putem, tražeći ključ, što je tužena bez problema učinila.

3
III Prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo obzirom da nije primenio
odnosno nije pravilno primenio odredbe čl. 70, čl. 71 i 78 Zakona o osnovama svojinskopravnih
odnosa.
Naime, prvostepeni sud nije pravilno i potpuno utvrdio bitne činjenice u ovoj pravnoj stvari pa je
na osnovu toga i pogrešno primenio materijalno pravo, jer da je sud pravilno i potpuno utvrdio
bitne činjenice u ovoj pravnoj stvari onda bi pravilnom primenom materijalnog prava pre
svega odbio tužbeni zahtev mal. tužilaca kao nesnovan iz razloga nepostojanja aktivne
legitimacije, a tužbenih zahtev tužilje Panić Mirjane odbio kao neosnovan jer u
konkrentom slučaju nije došlo da smetanja poseda.
IV Prvostepeni sud nije pravilno doneo odluku o troškovima parničnog postupka,
obzirom da je usvojio tužbeni zahtev svim tužiocima i ako je trebao da odbije tužbene zahteve
prema, pre svega, mal. tužiocima iz razloga navednih u obrazloženju žalbe, a i prema tužilji
Panić Mirjani, te u tom slučaju mal. tužioci bili u obavezi da nakande troškove tuženoj, a tužena
tužilji, odnosno da tužioci naknade troškove parničnog postupka tuženoj, a sve u skladu sa
odredbama čl. 153 st. 2 i čl. 154 st. 1 ZPP.
Međutim, tužena je mišljenja da bi u konkrentoj pravnoj stvari svaka stranka trebala da snosi
svoje troškove, a sve iz razloga pravičnosti.
S navedenog, tužena preko svog punomoćnika predlaže Višem sudu u Prokuplju da
PREINAČI prvostepenu presudu i odbije tužbeni zahtev mal. tužiocima (mal. Kosovac
Bogdana, mal. Kosovac Jane i mal. Kosovac Anđele) kao neosnovan iz razloga nepostojanja
njihove aktivne legitimacije u ovoj pravnoj stvari i da iz razloga pravičnosti i srazmernog uspeha
u sporu odluči da svaka stranka snosi svoje troškove, odnosno da odbije tužbeni zahtev
tužilaca kao neosnova i obaveže tužioce da tuženoj naknade troškove parničnog postupka i
to na ime pristupa na tri održana ročišta iznos od po 18.000,oo dinara, na ime sastava ove žalbe
iznos od 36.000,oo dinara i na ime sudskih taksi za žalbu i drugostepenu odluku iznos po
odemrenju suda.
U Nišu, dana 30.10.2021. godine Za tuženu